Stara predavanja

Kompenzacija se navodi ovde u mojoj svesci sa predavanja u nacine gasenja obligacija i ima o tome poprilicno. Kompenzacija=nacin gasenja jednorodnih potrazivanja izmedju istih lica i to gasenja do visine manjeg potrazivanja. Uslovi za kompenzaciju: 1.POTRAZIVANJA MORAJU BITI UZAJAMNA-znaci da duznik potrazivanja koje se prebija treba da bude poverilac potrazivanja sa kojim se prebija +duznik moze da prebije samo svoje potrazivanje-2 izuzetka: 1)kod jemstva-jemac moze dug koji ima prema poveriocu na osnovu jemstva da prebije sa potrazivanjem koje ima glavni duznik prema poveriocu 2)kod cesije-cesus moze svoje potrazivanje koje ima prema ustupiocu da prebije sa potrazivanjem koje prijemnik ima prema duzniku. 2.ISTORODNOST POTRAZIVANJA-potrazivanja koja se prebijaju moraju imati za predmet stvari istog roda 3.OBA POTRAZIVANJA MORAJU BITI DOSPELA-izuzetak-u privrednom pravu-poverilac duznika koji je u stecaju moze da prebije potrazivanje koje ima prema njemu i ako ono nije dospelo pre otvaranja stecajnog postupka nad imovinom duznika 4.POTRAZIVANJA MORAJU BITI CIVILNA,UTUZIVA

POTRAZIVANJA KOJA NE MOGU BITI PREDMET KOMPENZACIJE: 1.Poverilac i duznik svojim ugovorom mogu odrediti da neka potrazivanja ne podlezu kompenzaciji,takav ugovor zove se PACTUM DE NON COMPENSANTUM 2.Kada je samim zakonom odredjeno da neka potrazivanja ne mogu biti predmet kompenzacijeNEKOMPENZABILNA POTRAZIVANJA- 5 slucaja: 1) POTRAZIVANJA KOJA SE NE MOGU ZAPLENITI 2) POTRAZIVANJE STVARI DATIH NA POSLUGU ILI OSTAVU ILI POTRAZIVANJA STVARI KOJA JE DUZNIK BESPRAVNO ODUZEO,ODNOSNO ZADRZAO 3) POTRAZIVANJE NAKNADE STETE KOJE JE NAMERNO PROUZROKOVANO 4) POTRAZIVANJE NA NAKNADU STETE KOJA JE NASTALA OSTECENJEM ZDRAVLJA ILI PROUZROKOVANJEM SMRTI 5) POTRAZIVANJE IZDRZAVANJA

NACINI KOMPENZACIJE: 1. UGOVORNA KOMPENZACIJA 2. SUDSKA KOMPENZACIJA 3. ZAKONSKA KOMPENZACIJA

Konverzija=pretvaranje jednog nistavog ugovora u drugi punovazan ugovor. Kada je jedan ugovor nistav zato sto nema dovoljno elemenata za njegovo postojanje, ali istovremeno postoje elementi za neki drugi ugovor,onda ce izmedju ugovornih strana vaziti taj drugi ugovor ako je to u saglasnosti sa ciljem koji su ugovorne strane htele da postignu i ako se moze uzeti da bi i njega ugovorne strane htele. Izmedju ugovornih strana vazice taj drugi ugovor. Sira namera da se zakljuci jedan ugovor,ovde obuhvata i uzu nameru da se pristane i na neki drugi ugovor. Uslovi za konverziju: 1.DA JE ZAKLJUCEN UGOVOR NISTAV 2.DA TAJ NISTAV UGOVOR ISPUNJAVA USLOVE ZA PUNOVAZNOST NEKOG DRUGOG UGOVORA 3.DA BI UGOVORNE STRANE ZAKLJUCILE TAJ DRUGI UGOVOR DA SU ZNALE ZA NISTAVOST PRVOG UGOVORA 4.DA DRUGI UGOVOR TEZI ISTOM CILJU KAO I PRVI Primeri za konverziju: 1.Konverzija ugovora o ustupanju i raspodeli imovine za zivota u ugovor o poklonu-pogledati cl.66. Zakona o nasledjivanju 2.Konverzija ugovora o preuzimanju duga u ugovor o preuzimanju ispunjenja-pogledati cl.446.st.5. ZOO O jemstvu je pricao onako presiroko,odustanicu je rekao da pogledamo iz ZOO,a ugovornu kaznu je takodje malo vise obimno izlazio. Mislim da treba znati definiciju jemstva,karakteristike ugovora o jemstvu,dve vazne osobine jemstva(AKCESORNOST I SUPSIDIJARNOST),pravna dejstva jemstva(izmedju jemca i poverioca i izmedju jemca i duznika),forma jemstva i posebne vrste jemstva( SOLIDARNO JEMSTVO,SAJEMSTVO,JEMCEV JEMAC I JEMAC ZA NAKNADU STETE JEMCU) sto se tice stete pogledajte iz radisica tako je dj i predavao. - potrebno je da znate zakonsku definiciju shtete ali tacno onako kako pise, antic je u svojoj knjizi spomenuo na par mesta. - vrste nemat i mat shtete - naknadu ili s-ju za iste steta se deli na IMOVINSKU ILI MATERIJALNU sto podrazumeva I umanjenje necije imovine (obicna seta) - kod koje dolazi do smanjenja aktive i povecanja pasive ostecenika npr. ostecen stetnikov auto /tu spada gubitak, ostecenje, kvar + oduzimanje drzavine npr.

poslovnog auta * posebno spomenuo dj. na predavanjima II sprecavanje njenog uvecanja ( izmakla dobit) npr. unistenje stetnikovog taxi vozila - onemogucavanje da stvar daje plodove -> ZOO - Izgubljena dobit je ocekivana korist koja je sprecena usled radnje stetnika. To je ona korist koja se osnovano mogla ocekivati prema redovnom toku stvari. ima 4 elementa: 1. dobitak koji se NIJE OSTVARIO - imovina nije uvecana 2. dobitak koji se MOGAO OSNOVANO OCEKIVATI prema ZOO sa velikom stepenu verovatnoce, sto se ceni u svakom konkretnom slucaju. Nije dovoljna samo verovatnoca a nije neophodna ni izvesnost, vec veliki stepen verovatnoce. 3. dobitak koji bi se MOGAO OSTVARITI prema - redovnom toku stvari - ili prema posebim okolnostima 4. dobitak koji je sprecen radnjom/propustanjem stetnika + neophodna je uzrocna veza izmedju radnje stetnika i izmakle dobiti. III povreda zakonom zasticenog interesa SANKCIJA ZA PROUZROKOVANU MAT SHTETU: 2 vrste: - naturalna restitucija - pravilo, a ZOO odredjuje slucajeve kada ce biti moguca novcana restitucija - novcana restitucija - ZOO sl sucajevi 1. kada uspostavljanje ranijeg stanja - nije moguce - ne pokriva stetu u potpunosti - nije opravdano, a osteceni zahteva novcanu naknadau. 2. kada je stvar oduzeta na protivpravan nacin pa potom propala usled vise sile. 3. kada se steta sastoji u - prouzrokovanju smrti - telesne povrede - ostecenaj zdravlja - sirenju neistinitih navoda / povrede casti npr. sirenje neistinitih navoda o nekoj firmi usled cega ona izgubi velike ugovore sa drugim firmama Cilj: da se u potpunosti popravi stanje ostecenog

NEIMOVINSKU ILI MORALNU sto podrazumeva ( 2 oblika ) 1. kao povreda licnih dobara - prava licnosti chl 199. ZOO - drugih licnih dobara 2. nanosenje drugome fizickog i psihickog bola ili straha chl 200. ZOO npr. naruzenje lica manekenke

MORALNA SATISFAKCIJA .da osteceni pribavi odredjeno zadovoljenje i na taj nacin ublazi emocionalnu/ fizicku bol i zato VRLO BITNO: novcana naknada nemat shtete nije POTPUNA vec PRAVICNA NOVCANA NAKNADA.smrti bliskog lica i u 2 posebna slucaja: . ALI ( JAKO BITNO) USLOVI SU i o tome vodi racuna SUD 1.povrede slobode/prava licnosti . NE za svaki psihicki bol vec samo za: . ne pogadjaju imovinu ostecenog 2.objavljivanje ispravke informacije . ZA NANOSENJE FIZ I PSIH BOLA ILI STRAHA .sud. Ona ce biti moguca: 1.CILJ . za svaki fizicki bol 2.priznata ako postoje uslovi za to . u slucaju straha .zajednicko za oba oblika: 1. okolnostima slucaja .nema ogranicenja ali u praxi bice moguca nadoknada samo za strah za sopstveni zivot ili telesni integritet.naruzenje .PRAVICNU NOVCANU naknadu . ZA POVREDJENO PRAVO LICNOSTI .licu koje je prinudjeno na kaznjivu obljubu .NOVCANA SATISFAKCIJA .objavljivanje presude na trosak stetnika .povlacenje izjave + moguca i kombinacija sa novcanom naknadom u narocito teskim slucajevima 2. remete psihicku/emocionalnu ravnotezu coveka -sporna naknada nematerijalne stete.kd protiv dostojanstva licnosti i morala 3.umanjenje zivotne aktivnosti .narocito o intezitetu i trajanju 2.Cilj .povrede casti/ ugleda .NIJE REPARACIJA VEC SATISFAKCIJA ( posredni oblici otklanjanja stetne polsedice ) SANKCIJA ZA PROUZROKOVANJE NEMAT SHETE: 1. znacaju povredjenog dobra ZNACI PREMA ZOO NOVCANA NAKNADA NEMAT STETE MOGUCA JE SAMO U ODREDJENIM SLUCAJEVIMA GORE NAVEDENIM I POD ODREDJENIM USLOVIMA O KOJIMA CENI SUD. sto se tice visine naknade: ona je veca sto je bol inezivniji i trajniji STRUKTURA ZOO-a ZOO se sastoji iz 4 dela: .

. -regulišu mogucnost primene običaja i datum stupanja na snagu. pravila o pojedinim vrstama obligacije 4."MERODAVNO PRAVO U SLUCAJU SUKOBA REPUBLICKIH ZAKONA" Podrazumeva pavila po kojima bi trebalo da bude rešavan sukob dva republicka zakona ako na razlicit nacin regulišu isto pitanje! Pravilo je da se primenjuje pravo države u kojoj se nalazi nepokretnost. Ove odredbe nemaju praktični znacaj nego samo teorijski! IV DEO . Norme I i II dela cine glavninu Zakona o obligacionim odnosima! III DEO . 1.sadržana su pravila o posebnim imenovanim ugovorima.I DEO ."UGOVOR" .sadržana su pravila koja se odnose na nastanak obligacija tj. o punomocstvu (nalog) Poklona i posluge nema jer nisu regulisani po ZOO vec je trebalo da budu regulisani republickim zakonom koji nikada nije stupio na snagu pa važe predratna pravna pravila."OPŠTI DEO". o razmeni 3. OPŠTI DEO ."PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE" -predstavljaju uobičajen deo u svim zakonima i rešava pitanja kao sto su važenje ranijih propisa nakon donošenja zakona. pravila o prestanku obligacije 3. pravila o dejstvu obligacije 2. zasnivanje obligacionog odnosa. 1. o predaji 2. o zajmu 4.DEO I -podeljen je na glave I glava-OSNOVNA NACELA Osnovna nacela su pravne norme koje iskazuju osobenosti ZOO-a u pogledu njegovog cilja. o zakupu 5. pravila o promeni subjekata obligacije II DEO . sadržine i mesta u našem pravnomsistemu. o ostavi 6.

2)autonomija volje treba da postane glavni princip u regulisanju odnosa u državi-država je zasnovana na ugovoru izmedju pojedinaca. Od ovog pravila postoje odredjena odstupanja (ugovor o osiguranju vozila i zakonsko pravo preče kupovine) 2)načelo dispozicije subjekata: subjekti su u ugovoru slobodni da svojom voljom urede sadržinu ugovora. -ove idje su izražene u delu Ž. b)da ukažu na glavne ciljeve koje država hoce da postigne u oblasti obligacionog prava -nemaju sva nacela jednak karakter. ali je bio više okrenut autonomiji volje u etici. Teorija društvenog ugovora 1765. Teorija autnomije volje dolazi do izražaja u svim granama gradjanskog prava na razlicite načine!U obligacionom pravu. Ima ih ukupno 23.god.Rusoa. a ne u pravu. Predstavnik je Imanuel Kant. Zato on ne zauzima veliki značaj. i prema društvenim institucijama. Izdvajaju se 2 nacela najvišeg ranga. Teorija se razvijala i u nemačkom pravu. a ostala su uža i imaju manji stepen opštosti.Ž. takodje nemaju ni isti stepen opštosti. raščlanjenju. princip autonomije volje se izražava kroz 2 načela: 1)načelo slobode ugovaranja 2)načelo dispozicije subjekata 1)načelo slobode ugovaranja podrazumeva da je svako slobodan da izabere da li de i sa kim de zakljuciti ugovor. Osnova ideje je da treba razdvojiti 2 prava: 1)božansko pravo 2)ljudsko pravo (subjektivno pravo)-koje se temelji na covekovoj volji.-imaju dvostruku svrhu: a)da posluže tumačenju normi (ako je potrebno tumačenje). Ove ideje su dopunjene sa još dve ideje u francuskoj filozofiji XVIII veka: 1)covek ima subjektivna prava ne samo u odnosu na drugog vec ta njegova prava ima i prema državi. NAČELO AUTONOMIJE VOLJE (privatne autonomije) svoje korene ima u filozofskom principu privatne autnomije-dela Huga Grocijusa "O pravu rata i mira". a ona je autnomna što znaci da covek svojom voljom stvara pravo.. Postavio je temelje ucenja o privatnoj autonomij. Niko ne može biti prinudjen da zaključi ugovor niti se sme odrediti sa kim de zaključiti ugovor.. Ona ne može biti unapred propisana ili zakonom odredjena. Zakon je ispod covecije volje po ovoj teoriji. (Postoji izuzetak: ugovor o otkupu stana je do detalja regulsan Zakonom o stanovanju) . otklanjanju dvosmislenosti u tumačenju normi.

Pre zasnivanja obligacionog odnosa -"pregovori"-razdblje koje prethodi zaključenju ugovora koje je namenjeno razmeni mišljenja buducih ugovornih strana kao i razmenjivanju predloga i protivpredloga koji treba da dovedu do zaključenja ugovora. a pogotovo postoje za vreme njegovog trajanja. Nacelo opštosti i dispozitivnosti . vrednosti društva I društvenosti. Pregovori ne obavezuju i svaka stran ih može prekinuti kad hode. Dužnosti mogu postojati ved prilikom zasnivanja obligacionog odnosa.NAČELO SAVESNOSTI I POŠTENJA -suprotno načelu autonomije volja (njegova protivteža) -princip savesnosti i poštenja se zasniva na kolektivizmu. ali od njega postoji odstupanje: pregovarač ne može da prekine pregovore i time preouzrokuje štetu drugoj ugovornoj strani. iz pregovora ne može da nastane obligacioni odnos. To je pravilo. Iz ugovora nastaje obligacioni odnos. Ako je jedna strana prekinula pregovore bez razloga i prouzrokovala štetu na njoj je obaveza da drugoj ugovornoj strain nadoknadi štetu! Tokom trajanja obligacionog odnosa učesnici su dužni da se uzdržavaju od postupaka koji bi bili protivni ovom načelu! Ostala načela koja imaju uži domašaj se mogu podeliti na 2 grupe: I NACELA KOJA DERIVIRAJU IZ NACELA AUTNOMIJE VOLJE II NACELA KOJA DERIVIRAJU IZ NACELA SAVESNOSTI I POŠTENJA I NACELA KOJA DERIVIRAJU IZ NACELA AUTONOMIJE VOLJE 1. ograničavaju slobodu ugovaranja! Načelo savesnosti i poštenja nalaže subjektima da se u obligacionim odnosima ponašaju po svojoj savesti i da ne preduzimaju akte koji bi bili nedolicni i necasni. na shvatanju koje ističe vrednost zajednice. Princip savesnosti i poštenja namedu dužnosti.

RAZLIKOVANJE UGOVORA I PRAVNOG POSLA .. Nacelo jednake volje uzajamnih davanja -čl. Takvi ugovori su zabranjeni jer je jedna strana u neravnopravnom položaju! 4.norme zakona su dispozitivnog karaktera što znaci da se od njih može odstupiti voljom ugovornh strana.) II NACELA KOJA DERIVIRAJU IZ NACELA SAVESNOSTI I POŠTENJA 1. zabrana lex comissoria. Zakon zabranjuje ugovore privrednih subjekata kojima se stvara monopol za jednog ili grupu subjekata. Od principa "neformalnosti ugovora" postoje brojni izuzeci: "ako zakon propisuje formu ili to proizilazi iz volje ugovornih strana. licenci. 3..strane polaze od nacela jednakih ovlja. Samo mali broj normi ima prinudni (imperativni) karakter (norme o zastarelosti. Ugovor nastaje prostim susretom volja (usmeni sporazum). jemstvu. Ovo nacelo se ne primenjuje kod jednostranih ugovora koji su dobročini (stvaraju obaveze za samo jednu ugovornu stranu).Opštost se može posmatrati sa dva aspekta: a) norme obligacionog prava sadržane u ZOO i preimenjuju na sve obligacione odnose.propisuje zabranu zloupotrebe prava ZOO . Nacelo konsensualizma ..". Nacelo ravnopravnosti strana u obligacionom odnosu .zaključenje ugovora ne podleže nikakvoj formi. izuzev ako se posebnim pravnim pravilima obligacioni odnosi nisu regulisali drugačije b)pravila ZOO koja se primenjuju na ugovore važe mutatis mutandis i za ostale pravne poslove ako posebnim pravnim pravilima nije predvidjeno nešto drugo za te poslove! Dispozitivnost .obe strane u tom odnosu su jednake u svojim pravima. ravnopravnost=jednakopravnost ..pravilo je da jedna strana ne može imati više prava nego što može imati druga strana.) 2. 15 ZOO. Nacelo zabrane zloupotrebe prava ZOSPO .. Nacelo zabrane stvaranja i iskorišcavanja monopolskog položaja -proistice iz 2 nacela.propisuje zabranu zloupotrebe OBLIGACIONOG prava 2.zasnivanje dvostranih ugovora.. (ugovor o prometu nepokrenosti. gradjenju.

Zato nastupa odgovornost prenosioca. PRAVNE OSOBINE OBLIGACIJA -specificne odlike (svojstva) obligaicije po kojima se razlikuje od drugih pravnih odnosa. On znači da je pribavilac stvari dao više nego što je na osnovu ugovora dobio. Ovakav ugovor je apsolutno ništav. POJAM OBLIGACIJA Obligacija označava pravnu vezu izmedju 2 odredjene strane: poverioca-koji je ovlašcen da zahteva potraživanje od dužnika I dužnika-koji je obavezan da ucini prestaciju.odgovornost za evikciju v) poništenje ugovora zbog prekomernog oštedenja ." -davanja treba da budu jednaka . stav 2. -u obligaciji postoji korelacija. -obligacija se i sa strane poverioca i sa strane dužnika može posmatrati spolja: sa strane dužnika-vraca se dug jer je obligacija njegova pasiva sa strane poverioca. I PRAVNA VEZA IMOVINSKO-PRAVNOG KARAKTERA . a koja je posledica zablude o vrednosti oštedene stvari.pravo jedne strane u ugovoru da zahteva ili raskid ugovora ili zamenu odredbi ako po zaključenju nastanu okolnosti koje otežavaju svrhu upotrebe. d) raskidanje ili izmena ugovora zbog promenjenih okolnosti . postoji fizički nedostatak.prenosilac garantuje mirnu državinu. ali je potrebno da je do toga došlo iskorišdavanjem odredjenih subjektivnih elemnata jedne ugovorne strane.obligacija je potraživanje i izražava se kao aktiva u imovini poverioca. tj. uzajamnost.Zakonom se odredjuje u kojim slucajevima odstupanje od ovog principa povlaci posledice cl. b) odgovornost prenosioca za pravne nedostatke ispunjenja . g) zelenaški ugovor . -"svaka strana u dvostrano obaveznom ugovoru duguje drugoj ugovornoj strani naknadu za ono što je primio.razlikuju se po tome što je za kvalifikaciju jednog posla bitan broj volja.postoji očigledna nesrazmera u uzajamnim davanjima. medjusobna zavisnost izmedju duga i potraživanja.. 15.postoji očigledna nesrazmera u uzajamnim davanjim u momentu zaključenja. a) odgovornost prenosioca za fizicke nedostatke ispunjenja . Ako pribavilac ne može da koristi stvar redovnom namenom.

poverilac se kondemnatornom tužbom obraca sudu i traži da dužniku naredi izvršenje obaveze. ukoliko dužnik ne izvrši obavezu.iako postoje dve strane to ne znaci da postoje dva lica u obligaciji! Broj lica ne menja položaj u obligaciji.pasivna strana je dužnik. a ne na ličnosti dužnika (sistem realne egzekucije). Medjutim. Iz dužnikove imovine se oduzima predmet koji je trebalo da se preda poveriocu. Ukoliko dužnik izvrši dobrovoljno obavezu. moralne dužnosti nekada imaju i religijski karakter 4. . Ako je tužba osnovana. poverilac ima pravo da pokrene IZVRŠNI postupak (postupak prinudnog izvršenja). . moralne dužnosti proizilaze iz pravila učtivosti 3. Razlikovanje obligacije kao pravne veze i moralnih dužnosti: 1.biti poverilac znaci imati pravo da se zahteva odredeno ponašanje (prestacija). Izvršenje se sprovodi na IMOVINI. Njegova uloga u obligaciji je aktivna. -razlikuju se: A) ZAJEDNIČKE (podeljene) B) SOLIDARNE1)PASIVNE-na strani poverioca je jedno lice. ne može da traži od poverioca da mu vrati ono što je dao. moralne dužnosti ne uživaju pravnu zaštitu 2. Ta posredna sankcija se ogleda u tome što ukoliko dužnik dobrovojno izvrši ono na šta ne može biti prinudno osudjen.-ukoliko dužnik nede dobrovoljno da izvrši obavezu. a na strani dužnika više lica koja duguju "svi za jednog. Ostale obligacije se nazivaju civilne-prave! II ODNOS IZMEÐU DVE ODREÐENE STRANE . Podnošenjem tužbe se pokrede PARNICNI postupak i cilj je da se utvrdi da li poverilac ima pravo prema dužniku i da li dužnik ima obavezu izvršenja. sud presudjuje da dužnik izvrši obavezu i ima rok od 15 dana (paricioni rok). On ima obavezu da ispuni ono što je zahtevano. obaveza se gasi i obligacija prestaje. Cilj je da se donese PRESUDA. Nema pravo ništa da zahteva. zastarelo potraživanje -ne poseduju mod prinudnog sudskog namirenja -poverilac nema pravo da podnese tužbu sudu I da zahteva da sud naredi izvršenje -prirodna obligacija ima sankciju koja je posredna. moralne dužnosti imaju unutrašnju sankciju Naturalne (prirodne) obligacije-pr.druga strana-dužnik .jedna strana-poverilac . jedan . ali može biti od značaja kada dode do pitanja na koji način treba ispuniti obligaciju.

a obligacija se gasi prema svima. 2)AKTIVNE-na strani poverioca je više lica. na strani dužnika samo obaveze B) DVOSTRANE-prava i obaveze se javljaju na obe strane u obligacionom odnosu.ima dužnik u obligaciji. a na strani dužnika jedno lice. 5)Pravo na prigovor . Može da istakne prigovor da obligacija nije nastala ili da ne proizvodi pravno dejstvo kao i prigovore koji odlažu izvršenje! . III PRAVNA VEZA KOJA IMA ODREÐENU SADRŽINU A) sadržina obligacije je znacajna jer utvrdujemo o kojoj obligaciji je reč i koja pravila cemo primeniti na odredjenu obligaciju B) u zavisnosti od sadržine obligacije se utvrduje da li je neka obligacija nastala ili nije C) prema sadržini se odreduje da li neka obligacija postoji ili je možda prestala (promena novacijom na osnovu sadržine obligacije-sporazum poverioca i dužnika da ugase staru obligaciju menjajuci joj sadržinu) Tri shvatanja o sadržini obligacije: I čini je pravo poverioca da zahteva odredjeno ponašanje i obaveza dužnika da se ponaša onako kako poverilac traži. II Shvatanje o petodelnoj podeli sadržine obligacije: 1)Obaveze .pravo poverioca da izjavom svoje volje utiče na promenu sadržine obligacije.obaveza naknade štete 2)Sporedna prava . pr. Nastaju iz dvostrano obaveznih ugovora.proizilaze iz načela savesnosti i poštenja.jedna ili više-koje se dele na: A) primarne-one obaveze kjima nastaje sama obligaicja i odreduju tip-vrstu obligacije B) sekundarne-nastaju usled kršenja primarnih obaveza.ona koja pripadaju poveriocu i služe da osiguraju izvršenje obligacije (pravo poverioca prema jemcu) 3)Obaveze uzajamne obazrivosti .za sve". To predstavlja predmet obligacije. ali njihova sadržina nije unapred odredjena i zato se ne može zahtevati njihovo prinudno izvršenje-može samo naknada štete! 4)Prava preobraženja . Postoji i podela na: A) JEDNOSTRANE-na strani poverioca samo pravo. Svaki od poverilaca ima pravo da zahteva ispunjenje celog duga. To je pravo izbora kod alternativnih obligacija.

Prava zakupodavca: da zahteva isplatu zakupnine! Zakupac može da izda stvar u podzakup.titular stvarnog prava ima pravo da zahteva povradaj stvari kod koga se nadje i da se prestane sa uznemiravanjem. Zakup ima odredjena stvarnopravna dejstva i zato je mogude da zakupac ostvaruje svoje pravo prema tredem licu kome je zakupac predao stvar (pod uslovom da je trede lice bilo nesavesno).deluje samo izmedju odredjenih lica stvarno pravo deluje prema svima (erga omnes) .III Shvatanje o dvodelnoj sadržini obligacije 1)Predmet obligacije . Ako posle zaključenja ugovora zakupodavac preda stvar tredem licu. i trpljenje 2)Osnov (kauza) obligacije se dobija odgovorom na pitanje "Zbog čega se dužnik obavezao?".dobija se odgovorom na pitanje "Na šta se dužnik obavezuje?" Obligacija se odnosi na prestaciju. . zakupac ima pravo da traži stvar od tredih lica. Pravo zakupca je i da zakupodavac održava stvar i da odgovara za fizičke i pravne nedostateke. Zakupodavac može da se obrati podzakupcu i da traži naplatu dospelih iznosa zakupnine ako ih zakupac ne plada o dospelosti! . poverilac nema pravo prema trecim licima! U obligacionom pravu od principa relativnosti postoje izuzeci: 1)ugovor o zakupu 2)paulijanska tužba 3)ugovor u korist trecig lica 4)kolektivni ugovor 1) UGOVOR O ZAKUPU -ugovorne strane: zakupac i zakupodavac -obojica imaju pravo jedan prema drugom-pravo zakupca je da od zakupodavca zahteva predaju stvari na upotrebu. b) na odredjeno nečinjenje-uzdržavanje od odredjenih radnji na koje bi inače imao pravo. Taj razlog postoji u svim obligacijama. uključujudi i predaju. a ne samo u onim iz ugovora. a ono se ne može zahtevati od svakoga nego samo od onoga sa kime postoji obligacioni odnos.stvarno pravo titularu daje neposrednu pravnu vlast na stvari obligacija za predmet ima ponašanje.po ovome se razlikuje od stvarnopravnih odnosa . U ZOO-razlog je osnov obligacije (ovo misljenje zastupa i Antic!) IV OBLIGACIJA JE ODNOS RELATIVNOG KARAKTERA . a ona se može odnositi a) na odredjeno činjenje-svaka pozitivna radnja dužnika.

separatio bonorum-odvajanje zaostavštine iz imovine naslednika koje traže poverioci kada je naslednik prezadužen i postoji opasnost da oni nece biti namireni! b) po visini-kada dužnik odgovara za dug samo do odredjene vrednosti. 1. a) po predmetu. ali ne mora da postoji u svim obligacijama. Korelacija na drugom nivou je relativna i postoji u vedini obligacija.traži se da se oglasi ugovor bez pravnog dejstva i to u visini njegovog potraživanja. korisnika. Pravu poverioca na potraživanje odgovara dužnikov dug. ODNOS OBLIGACIJE I OBLIGACIONOG ODNOSA U obligaciji postoji korelacija izmedju duga i potraživanja.2) PAULIJANSKA TUŽBA . a ne za dug u celini-pravila o odgovornosti naslednika za dugove ostavioca-do visine vrednosti zaostavštine! . a pravu na zahtev poverioca odgovara odgovornost dužnika za ispunjenje duga. -princip monetarnog nominalizma može dodi u sukob sa principom savesnosti i poštenja -odstupanja od principa monetarnog nominalizma mogu biti:na osnovu ugovora I na osnovu sudske odluke -princip je dispozitivnog karaktera .slucaj abandona-u pomorskom pravu-pravo vlasnika broda koji je prouzrokovao štetu tredim licima da se odrekne prava na brod u korist osiguravajuceg društva koje je pokrilo štetu 2.tužba koju podnosi poverilac dospelog potraživanja na osnovu koje pobija pravne radnje svog dužnika kojima je dužnik umanjio svoju imovinu tako da u njoj nema sredstava za namirenje.ugovor koji se zaljučuje izmedju dva lica-stipulanta i promitenta na osnovu koga za trede lice (beneficijara). Ovakva korelacija postoji u 2 situacije i u obe odgovornost dužnika ne odgovara pravu poverioca. Zbog toga je apsolutna I podrazumeva korelaciju potraživanja i duga i korelaciju prava na zahtev i odgovornosti dužnika 2. 3) UGOVOR U KORIST TRECEG .. . Postoji korelacija na prvom. 1. Poverilac ima pravo potraživanja i pravo na zahtev. U tim situacijama odgovornost dužnika je ograničena po predmetu ili po visini. nastaje pravo da od promitenta zahteva ispunjenje obaveze (ugovor o osiguranja života za slucaj smrti).. ali ne i na drugom nivou.podnosi se protiv dužnika i tredih lica kojima je otudjena imovina . Korelacija na prvom nivou je potpuna i mora da postoji u svakoj obligaciji.

Dosudjuje se doživotno ili u odredjenom periodu u unapred odredjenim mesečnim iznosima. 3. U našem pravu je dozvoljena od donošenja Zakona o deviznom poslovanju 2001. U pogledu NOVČANIH OBAVEZA. U unutrašnjem pravu su vrlo retke. ugovor o gradjenju). Ukoliko nakon zaključenja ugovora dodje do promene okolnosti tako da isupnjenje obaveze jedne ugovorne strane postane otežano. kao I obrnuto. mesto je ono koje je odredjeno sporazumom izmedju dužnika I poverioca (bilo koje mesto). To jeodredba koja se ugovara u ugovorima u kojima se jedna strana obavezuje da izradi I isporuči odredjenu stvar drugoj ugovornoj strain (ugovor o delu. valutna kaluzula-odredba u ugovoru na osnovu koje se visina novčane obaveze odredjuje prema kursu dinara u odnosu na neku stranu valutu. 4. Pravilo o raskidanju I izmeni ugovora zbog promenjenih okolnosti. Ako dužnik I poverilac ne dogovore ništa. Indeks revalorizacije mogu biti odredjeni prema raznim kriterijumima: prema rastu cena. teške telesne povrede ili oštedenja zdravlja nekog lica! Novčana renta je naknada imovinske štete. zlatne klauzule-odredbe u ugovoru na osnovu kojih de se visina vrednosti novčane obaveze obračunati u visini vrendosti zlata na dan dospelosti. 2. Promena u unutrašnjoj vrednosti novca kada dužnik može od suda da zahteva raskidanje ugovora.-poverilac i dužnik odstupanja ustanovljavaju posebnom ugovornom pogodbom.prema stopi rasta prosečne plate… U našem pravu. ali sud ima pravo da promeni odredbe I uskladi ih sa prilikama konkretnog slučaja. Dužnik novčane rente može tražiti umanjenje novčane rente I sud je može odobriti. je složenija varijanta indeksne kaluzule. Postoji nekoliko vrsta: 1.(odredbe o kliznoj skali). ali su dozvoljene. može je povedati! MESTO ISPUNJENJA OBAVEZA Mesto ispunjenja podrazumeva se da je u pitanju mesto u kom dužnik mora preduzeti sve radnje koje su potrebne da bi izvršio svoju obavezu. ovakve klauzule su dopuštene. Odstupanja na osnovu sudske odluke: -u ZOO postoje dva pravila koja dozvoljavaju sudu da utvrdi visinu novčane obaveze u skladu sa unutrašnjom promenom vrednosti novca! 1.primenjuje se zakonsko pravilo da je mesto prebivališta ili sedišta poverioca u momentu ispunjenja u stvari mesto ispunjenja. sud može odlukom raskinuti ugovr ili izmeniti pojedine odredbe ako je disproporcija tolika da ugovor više ne odgovara ugovornim stranama. klizna skala. 2. U našem . Pravilo o izmeni novčane rente koja se dosudjuje u slučaju smrti. Materijala u odredjeno vreme I na odredjenom tržištu. Visina novčane obaveze koju jedna ugovorna strana treba da uradi drugoj ugovornoj strain ima se izvršiti prema ceni rada tj. indeksna klauzula-odredba u ugovoru iz koje nastaje novčana obaveza na osnovu koje de se visina nove obaveze revalorizovati (ponovo obračunati) prema određenom indeksu. prema stopi rasta troškova života.

Poverilac nenovčane obaveze može da traži ispunjenje novčane obaveze pre roka: . pverilac neije dužan da primi to ispunjenje I to bez opasnosti da de dodi upoverilačku docnju. dužnik je obavezan da odmah ispuni obavezu. po ZOO postoji razlikovanje dve situacije: 1. Po. Kod NENOVČANIH OBAVEZA.pravu novčane obaveze su donosive što podrazumeva povoljnost za poverioca jer svi troškovi padaju na dužnika. onda 8 dana od dana predaje! Ako ništa nije ugovoreno sporazumom ili posebnim pravilima dužnik ispunjava obavezu u roku koji se odredi prema: -svrsi posla -prirodi obaveze -ostalim okolnostima Ako se ne može utvrditi rok navedenim načinima. a ako je predaja usledila kasnije. pravilo je da dužnik ne može da odbije vradanje kamate osim kada je to ugovorom predvidjeno odnosno kada to proizilati iz običaja. VREME ISPUNJENJA OBAVEZA U pogledu NOVČANIH OBAVEZA vreme ispunjenja uredjuju poverilac I dužnik svojim sporazumom. Ima pravo da primi ispunjenje obaveze. 2. Kod ispunjenja NENOVČANIH OBAVEZA pre roka. Ako nisu ništa ugovorili treba voditi računa da li je pravilima o posebnim imenovanim ugovorima odredjeno vreme ispunjenja! Kod ugovora o prodaji. a poverilac odmah ima pravo da zahteva ispunjenje obaveze.ali I da zahteva novčanu naknadu štete koja je usledila. Ako dužnik hode da ispuni obavezu pre roka ZOO sadrži pravilo prema kome dužnik uvek može da ispuni obavezu pre roka. Kod prodaje u privredi važi pravilo da je dužnik obavezan da plati cenu u roku od 8 dana od dana prijema računa (fakture). kupac je dužan da isplati cenu u momentu predaje stvari. rok se odredjuje u interesu dužnika. Sto se tiče kamate u slučaju ranijeg ispunjenja obaveze. čim ga poverilac pozove da je ispuni. ako nije ugovoreno vreme ispunjenja. važi pravilo da se obaveze izvršavaju u mestu prebivališta dužnika. Mogu ga odrediti tako što de odrediti rok u okviru koga ili po čijem isteku dužnik treba da isplati novac odnosno odredjuju tačan momenat ili datum ispunjenja. Kada je rok ugovoren isključivo u interesu dužnika dužnik ima pravo da ispuni obavezu pre roka I da pazi da to ne bude u nevreme I mora o tome da obavesti poverioca. pravilu. prvo se gleda šta su strane ugovorile. Ako nisu ništa ugovorile. Kada rok nije ugovoren u interesu dužnika.

a ugovorna na osnovu ugovora . Zakon odredjuje maksimalnu stopu dozvoljene kamate I kod ugovora koje zaključuju fizička lica ona ne može biti veda od kamate koju banka plada svojim štedišama na štedne uloge po vidjenju (nisu oročeni). kada dužnik samostalno bez sporazuma vrši pladanje. Kod ugovora pravnih lica. a ugovorna može I kod nenovčanih . uvek. može I za nenovčane. dužnik je ispunio obavezu kada je u pošti platio iznos koji duguje b.kada se vrši u gotovini.zatezna kamata se duguje na osnovu zakona.kada se pladanje vrši preko pošte razlikuju se dve situacije: a. Ona predstavlja naknadu za upotrebu novca.zatezna kamata se pojavljuje smao kod novčanih obaveza. ZATEZNA KAMATA (zakonska kamata) Razlikuje se od ugovorne kamate: . Ugovorna kamata nije specifična samo za novčane obaveze. dužnik je ispunio obavezu kada je poveriocu predao u ruke sumu koja se duguje . kada mu dužnik ne da dopunu obezbedjenja koje je propalo ili smanjeno bez krivice poverioca 3. a ugovorna kamata se po pravilu plada od dana nastanka obaveze do momenta ispunjenja . predvidjeno je po ZOO da se visina stope kod ugovorne kamate uredjuje posebnim zakonom (koji nije donet). a kod pravnih lica dužnik plada kamatu koju banka plada kao dužnik u pravnim poslovima iste ili slične vrste. kada mu dužnik ne da traženo obezbedjenje 2. a ugovorn akmaata se može dugovati u drugim stvarima odredjenim po rodu . ako je rok zaključen isključivo u interesu poverioca.zatezna kamata se uvek duguje u novcu. Kod pitanja kada se smatra da je dužnik ispunio svoju obaavezu pravi se razlika u zavisnosti od toga da li se pladanje vrši u gotovini ili preko pošte! . ali ne za sve nego samo za one kje glase na predju stvari odredjenih po rodu. ali ne I visinu kamatne stope ZOO odredjuje da de dužnik (kod fizičkih lica) biti dužan da plati kamatu koju banka plada na štedne uloge pov idjenju.1. ali sloboda ugovaranja nije apsolutna. Mora biti poštovano načelo ekvivalencije uzajamnih davanja što podrazumeva da stopa ne bi trebalo da predje iznos koji bi ugrozio princip ekvivalencije. Visina ugovorne kamate se po pravilu ogredjuje sporazumom izmedju dužnika I poverioca. kada postoji sporazum dužnika I poverioca. podrazumeva se da je izvršio obavezu kada poverilac primi od pošte iznos koji je dužnikova obaveza. KAMATA UGOVORNA KAMATA -kamata kju dužnik duguje poveriocu na osnovu sporazuma. Ako strane ugovore kamatu.zatezna kamata se plada kada dužnik dodje u docnju.

b. OBLIGACIJE SA VIŠE PREDMETA .nazivaju se I složene obligacije . Ako je ugovorena kamata za novčane obaveze.sa samo jednim predmetom su proste . Može da . fakultativne I kumulativne ALTERNATIVNE OBLIGACIJE -dužnik duguje dva ili više predmeta. uz izvesna odstupanja: 1) Kod ugovorne kamate: a. u slučaju kada poverilac podnese sudu zahtev da osudi dužnika na pladanje kamate jer je nije isplatio u roku. na iznos kamate za koji poverilac traži da dužnik bude osudjen počinje da teče kamta od momenta podnošenja tužbenog zahteva. Bankarski poslovi – banka može u svojim kreditnim poslovima ugovoriti da de na kamatu kada dospe na naplatu početi da teče kamata. Dužnik je dužan da izbor izvrši u roku koji je predvidjen ugovorom. Pravilo je da poverilac u slučaju docnje dužnika može tražiti kamatu koja je viša.dužnik duguje dva ili više predmeta . poverilac ili neko trede lice. 2) Kod zatezne kamate: a. može tražiti isplatu samo ugovorne kamate I obrnuto. Takva kamata se naziva I procesna kamata. a zatezna kamata je sankcija dužnika jer nije svoju obavezu izvršio na vreme. Ako je stopa ugovorne kamate viša od stope zatezne kamate. Zajedničko za ove dve kamateje što kod obe postoji zabrana ANATOCIZMA-kamate na kamatu. a samo jedan predmet ispunjenja. Pravo izbora koji de predmet obligacije biti predmet izvršenja može imati: dužnik. a zatezna kamata je odredjena zakonom (dužnik I poverilac ne mogu ništa ugovoriti). važi pravilo da prav izbora pripada dužniku.visinus tope ugovorne kamate odredjuju dužnik I poverilac sporazumno. On može tražiti samo isplatu jedne od njih. poverilac I dužnik mogu ugovoriti da de se stopa ugovorne kamate povedati ako dužnik ne ispuni obavezu na vreme. poverilac nema pravo da kumulira obe kamate.5 % I promenljivi=stopa rasta cena na malo u odredjenom mesecu! . Ako propusti rok nije automatski izgubio pravo izbora. ali se oslobadja obaveze predajom samo jednog predmeta! Imaju dva ili više predmeta obaveze..Pravna priroda ugovorne kamate je naknada za upotrebnu vrednost novca. dužnik dodje u docnju I od tada teče zatezna kamata. Pravo opcije predstavlja pravnu mod! Ako nema ugovora. kamatna stopa ima 2 dela: fiksni=0.podela na alternativne. Prema Zakonu o visini kamatne stope.

Poverilac ima pravo da zahteva ispunjenje I nekim drugim predmetom. FAKULTATIVNE OBLIGACIJE -razlikuju se od alternativnih obligacija: 1. 3.obligacije. Izjava kojom se vrši pravo izbora je neopoziva. on može da se oslobodi obaveze naknade štete predajudi poveriocu drugi predmet. obaveza dužnika se gasi. Smatra se da je izbor izvršen kada druga strana bude obaveštena o izvršenom izboru ili kada dužnik izvrši radnju koju je izabrao. Pravno dejstvo: do tada složena obligacija sa više predmeta se pretvara u prostu obligaciju.kod fakultativnih obligacija postoji samo jedan predmet. ali je dužnik ovlašden da ispuni obavezu drugim predmetom tj. Ako predmet propadne krivicom dužnika. a kada taj rok istekne. Ako predmet propadne krivicom. pravila o prekomernom oštedenju. Fakultativne obligacije su samo prividno složene! 2. Ni posle presude nije izgubio pravo da bira. Fakultativne obligacije nastaju na osnovu ugovora ili testamenta (po pravilu). Ovlašdenje da se obaveza ispuni drugim predmetom nije pravna mod jer se ne unosi nikakva promena u pravnom odnosu. ne dolazi do koncentracije.fakultativna obligacija se gasi ako predmet ispunjenja propadne višom silom. Do koncentracije može dodi propašdu jednog od ugovorenih predmeta bez krivice. a presuda glasi na alternativno ispunjenje. Mogu nastati I na osnovu zakona-pr. KUMULATIVNE OBLIGACIJE . a dužnik može da bira. Ako je do propasti došlo krivicom. slučaj hipoteke kojom je obezbedjen tudji dug. gubi ga tek u postupku prinudnog izvršenja. Pr. Legat I ugovor o zajmu. Njegovo pravo izbora je znatno krade.zahteva od suda da ga obaveže jednim od dva predmeta. Može se opozvati ikad je ved bila saopštena. raskid ugovora o poklonu zbog nedostataka sredstava za život poklonodavca. Tada se obligacija svodi na preostai deo. Poverilac ima pravo izbora u roku koji je utvrdjen sporazumom. Taj prelaz se naziva koncentracija. -pravo izbora pripada poveriocu samo kada je tako dogovoreno. Ako ne ispuni to svoje pravo u roku.ovlašdenje koje ima dužnik ili poverilac nije isto što I pravo izbora kod alternativnih obligacija. pravo izbora prelazi na dužnika. Poverilac samo ima pravo da traži naknadu štete. Izjava kojom se to ovlašdenje vrši je uvek opoziva. -trede lice mora svoje pravo izbora da izvrši u roku koji su mu ostavili poverilac I dužnik. poverilac ili dužnik imaju pravo da se obrate sudu I da sud izvrši izbor.

obligacija se gasi -ako samo neki propadnu. dug se medju dužnicima deli na jednake delove i svaki se oslobadja obaveze kada ispuni svoj deo duga. dužnik izvršava obavezu ostalim predmetima -ako je neki propao krivicom dužnika. Pr.nedeljive DELJIVE OBLIGACIJE Deljive obligacije su pluralističke obligacije u kojima je predmet deljiv.-složene obligacije -imaju dva ili više predmeta -dužnik se oslobadja obaveze kada ispuni sve predmete -predmeti se ne moraju ispuniti odjednom -mogud je dogovor dužnika I poverioca -ako ništa nije ugovoreno. 2 suvlasnika prodaju kudu jednom licu. Predmet je deljiv ako se može podeliti i služiti u delovima koji imaju ista svojstva. Na jednoj strain je samo dug. ali da pri tom predmet u celini ne gubi ništa od svoje vrednosti. Ako u pluralističkim obligacijama imamo više dužnika svaki se oslobadja obaveze kada ispuni svoj deo duga. jedna strana ima potraživanje. Po pravilu-deljive su one obligacije koje glase na činjenje. Po pravilu. on je dužan da ispuni obavezu ostalim predmetima. predaju stvari i najtipičnije-novčane obligacije. ZOO je podelio obligacije na: . Ako u pluralističkim obligacijama imamo više poverilaca. a za propali predmet je dužan da nadoknadi štetu. Pluralističke obligacije-na strain dužnika ili na strain poverilaca se nalazi više lica. Do pojave više lica može dodi iz različitih razloga. Glasi na naknadu štete usled deliktne odgovornosti. na drugoj je samo potraživanje. druga ima dug. Mogu biti jednostrano I dvostrano obavezne.solidarne . DUALISTIČKE / PLURALISTIČKE OBLIGACIJE Dualističke obligacije-na poverilačkoj I dužničkoj strain jse nalazi po jedno lice.deljive . svaki ima pravo da potražuje samo svoj deo . svi predmeti se istovremeno predaju -ako svi propadnu usled više sile. Kada su jednostrano obavezne.

osim ako je nešto drugo ugovoreno. gasi se obligacija i prema ostalima! U zavisnosti da li ima više poverilaca ili dužnika. a kada dužnik to ispuni. važi pravilo da se predmet mora ispuniti u celini zbog toga što to zakon propisuje ili to proizilazi iz ugovora. Svaki dužnik odgovara samo za svoj deo duga.imaju deljiv predmet. Deljive obligacije se nazivaju i zajedničke obligacije i mogu da nastanu na osnovu: ugovora. Ako ima više poverilaca. Prekid zastarelosti prema jednom od dužnika ne proizvodi pravno dejstvo prema ostalim dužnicima. tj. a svaki poverilac ima pravo da potražuje samo svoj deo potraživanja. Primeri za to su kapara i odustanica. ali se to pravilo ne prostire na sve obligacije. svaki poverilac ima pravo da traži ispunjenje duga. U pasivnim obligacijama. Ako ima više dužnika. poverilaca. on može da zahteva isplatu duga u celini od bilo kog dužnika. a jedan dužnika. Docnja u koju zapadne jedan dužnik ne proizvodi pravno dejstvo prema drugim dužnicima. dužnik kji ispuni svoj deo duga-oslobadja se obaveze. Deljive obligacije mogu biti aktivne (kada se na strani poverioca nalazi više lica) i pasivne (kada se na strani dužnika nalazi više lica). obaveza se gasi prema svima. ugovorna .duga. važi pretpostavka solidarnosti-dužnici duguju po pravilima o solidarnoj obligaciji! SOLIDARNE OBLIGACIJE . aktivne solidarne obligacije-sa više poverilaca Pasivne solidarne obligacije Za pravo su mnogo značajnije pasivne solidarne obligacije jer su one jedno od najboljih sredstava obezbedjenja poverilaca. svaki poverilac je ovlašden da zahteva ispunjenje duga u celini. Pravilo je da se obligacija deli na onoliko delova koliko ima dužnika. obligacije se dele na: 1. ali iako je deljiv. a jedan poverilac. pasivne solidarne obligacije-sa više dužnika 2. dužnik se oslobadja obaveze kada mu namiri njegov deo. Solidarne obligacije su obligacije sa više dužnika ili poverilaca kod kojih je svaki dužnik obavezan da ispuni dug u celini. Ispunjenjem duga prema jednom poveriocu. odnosno. zakona ili testamenta. odnosno testamenta. a pored njih postoje i druga sredstva obezbedjenja i sastoje se u nastojanju poverioca da svoje potraživanje prema dužniku obezbedi tako što de se još neko lice obavezati pored dužnika-lična sredstva obezbedjenja potraživanja: jemstvo. Kod ugovora u privredi važi drugačija pretpostavka-kada ima više dužnika u deljivoj obligaciji. Predmet se deli na jednake delove.

in rem. kada se gasi obaveza svih solidarnih dužnika. Sekundarna dejstva pasivne solidarne obligacije nede nastati ako su svi dužnici prema poveriocu ispunili dug. Poravnanje ne proizvodi dejstvo prema ostalim dužnicima. otpuštanjem duga 3. kada se samo taj dužnik oslobadja obaveze. Zastarelost. Sporazum o prenovu može biti zaključen: in rem. Zastoj i prekid zastarelosti prema jednom dužniku ne utiču na ostale dužnike! Poravnanje predstavlja način prestanka obaveze! To je sporazum izmedju strana oko kojih postoji spor na osnovu koga one spor rešavaju uzajamnim popuštanjem. U toku trajanja roka zastarelosti. Ne moraju sve radnje jednog dužnika da se prostiru na ostale dužnike. a nastaje druga. Docnja jednog solidarnog dužnika ne proizvodi pravno dejstvo prema ostalim solidarnim dužnicima. Kada se dug otpusti prema samo jednom dužniku. mogu nastupiti činjenice koje prekidaju ili zaustavljaju period zastarelosti. Neka strana se odriče zahteva ili dela zahteva prema drugoj. kada se gasi obligacija prema svim dužnicima. Pasivna solidarnost. može nastati i iz zakona kada zakon posebno štiti odredjene kategorije pverilaca. Dužnik koji je ispunio obavezu postaje poverilac dosadašnjih dužnika i tada dolazi do pretvaranja solidarne u zajedničku obligaciju.kazna. izmedju samih dužnika nakon ispunjenja Obligacija se gasi: 1. kada se ne gasi solidarna obaveza svih dužnika. Otpuštanje duga – način prestanka obligacije na osnovu sporazuma dužnika i poverioca. Samo korisne radnje proizvode dejstvo prema ostalim dužnicima. ili . od saznanja za štetu. Karakteristika je da se dužnici medjusobno zastupaju. Posebni rokovi zastarelosti važe samo za neka potraživanja i mogu biti subjektivno i objektivno odredjeni! Subjektivni rok – 3 god. 2. prenovom 2. od prouzrokovanja štete. zatarelošdu 1. ali postoji izuzetak kada su u pitanju štetne radnje. pored ugovora. odnos sa ostalim dužnicima zavisi od toga da li je sporazum zaključen: . ili – in personam. sa drugačijim osnovom ili predmetom.. ali oni imaju pravo dapristupe tom poravnanju i u tom slučaju proizvodi dejstvo i prema njima. ali ne u potpunosti. a objektivni rok – 5 god.in personam. 3.obligacija se gasi. Sporazum o prenovu –sporazum izmedju dužnika i poverioca na osnovu kog se postojeda obligacija gasi. Opšti rok zastarelosti potraživanja iznost 10 godina. Dejstva pasivne solidarnosti su dvostruka: 1. u odnosu izmedju solidarnog dužnika i poverioca 2. a obaveza ostalih ostaje. Nastaju samo kada je jedan izvršio obavezu prema poveriocu.. .

Pravila su da: . a dužnička obaveza se gasi prema svima. Relativna je kada je to ugovoreno. to ne koristi ostalim poveriocima i prema njima teče i dalje. U slučaju da je jedan od dužnika insolventan. sa više poverilaca 2.može se ugasiti prenovom . Nedeljive obligacije mogu biti: 1. NEDELJIVE OBLIGACIJE Nedeljive obligacije su pluralističke obligacije koje imaju nedeljiv predmet. onaj koji je izvršio obligaciju.može se ugasiti kompenzacijom . Aktivne solidarne obligacije Aktivne solidarne obligacije su pluralističke obligacije kod kojih na strani poverioca imamo više lica.zastarelost – ako jedan poverilac prekine zastarevanje ili nastupi zastoj zastarevanja.može se ugasiti ispunjenjem .može se ugasiti otpuštanjem duga . Svaki dužnik duguje onaj deo duga koji je utvrdjen ugovoro izmedju dužnika. Rizik insolventnosti snosi svaki sadužnik. traži naknadu samo od onog lica u čiju je korist bila ugovorena obligacija. važi pravilo da se njegov deo deli srazmerno na sve druge sadužnike uključujudi i onoga koji je ispunio dug. odnosno kada se predmet ne može podeliti i tako podeljen ispuniti svoju vrednost u celini. Nedeljivost predmeta može biti apsolutna i relativna. Svaki od poverilaca je ovlašden da traži od dužnika da prema njemu ispuni dug. podobne su da oslabe obligaciju.Za odredjivanje delova u zajedničkoj obligaciji postoje odredjena pravila. sa više dužnika (gde se primenjuju pravila o pasivnim solidarnim obligacijama) . dug se deli na jednake delove. Ako ne postoji ugovor. Apsolutna je kada nedeljivost proizilazi iz prirode predmeta. U praksi su retke i nemaju značaj kao pasivne solidarne obligacije. ali ga u konkretnom slučaju smatraju nedeljivim. Pravo ispunioca na naknadu prema ostalim sadužnicima se naziva pravo regresa. Odricanje od zastarelosti koje je izvršio jedan poverilac koriste i ostali poverioci. a na strani dužnika jedno lice. kada je predmet po svojoj prirodi deljiv. ne obezbedjuju ved naprotiv. Kada je pasivna solidarnost bila ugovorena u korist jednog lica.

Prirodne obligacije imaju posrednu pravnu sankciju koja se sastoji u tome što se ne može podneti tužba iz pravno neosnovanog bogadenja i ne može se tražiti natrag ono što je dato. Njen osnivač je Marsel Planiol i ova teorija se označava kao šira. IZVORI OBLIGACIJA Izvori obligacija su pravne činjenice (skupovi pravnih činjenica) iz kojih nastaju obigacije. Postale su beskorisne. koja potiče iz rimskog prava. ovde spadaju i civilne obligacije koje su ništave jer su nastale iz ugovora kome nedostaje forma.a poverilac ne može tražiti da se ispune. Stav naše doktrine je da prirodna obligacija postoji svaki put kada neko izvrši neku bavezu koja je sa moralnog stanovišta opravdana. Prema njoj. nesavršene civilne obligacije (zastarele obligacije i obligacije iz ugovora kome nedostaje forma) 2. prirodne obligacije su «dugovi časti». ali su iz nekog razloga izgubile mod prinudnog izvršenja. Takve civilne obligacije su zastarele obligacije. Izgubile su pravo na tužbu u materijalnom smislu. Takve činjenice su brojne i raznovrsne i postoji problem njihove klasifikacije. potrebno je da je nastala znajudi da nije dužan da plati. naturalne obligacije. Prirodne obligacije su moralne zapovesti koje neko izvršava sa osedanjem da je prirodno da se takva obligacija ispuni. prave obligacije. a jedna zajednica ih prihvata kao opšte principe). 213. Ispunjenje mogu zahtevati samo svi zajedno. U našem pravu je prihvadena šira. moralne zapovesti koje su u skladu sa javnim poretkom (obaveza izdržavanja izmedjulica kod kojih ne postoji zakonska obaveza izdržavanja i dužnost naknade štete kada nisu ispunjeni zakonski uslovi za naknadu štete) Da bi moralna dužnost postala naturalna obligacija. Jedan poverilac ne može zahtevati da dužnik samo njemu ispuni obavezu. Takodje. Obligacije koje poseduju mod sudskog (prinudnog) izvršenja se nazivaju civilne. ved i nesavršene civilne obilgacije. 2. Prirodne obaveze podrazumevaju: 1. Po ovoj koncepciji. Svoj izvor imaju u moralu. Mladja. ali pri tom nije pravno nedopuštena. ZOO ne poznaje eksplicitno ovu podelu. koja potiče od kanonista XVI veka. prirodne obligacije su samo one obligacije koje su nekada bile civilne. Obligacije koje nemaju mod prinudnog izvršenja se nazivaju prirodne. . ali pominje prirodne obligacije u čl. Jedna moralna obaveza je pravno dopuštena ako nije suprotna javnom poretku (skupu pravnih i moralnih principa koji su vladajudi u jednom društvu. u pojam prirodnih obligacija ne spadaju samo moralne dužnosti. novija koncepcija. Pravna doktrina odredjuje šta su prirodne obligacije i postoje dve koncepcije: 1. a samo jedan može onda kada je ovlašden od strane svih ostalih poverilaca. Prema njoj. Starija. Nedeljive obligacije sa više poverilaca – na njih se ne primenjuju pravila o aktivnim solidarnim obligacijama. a može se označiti i kao uža koncepcija.1.

iz ugovora 2. ali se iz sadržaja uočava da su obligacije nastale: 1.izvori su nabrojani u čl.. iz ugovora 2. gde je zastupana tripartitna podela (tripartitio) 1. ugovor 2. prouzrokovanje štete 3.I Rimsko pravo – Gaj u Institucijama je zastupao bipartitnu podelu (bipartitio) da sve obligacije nastaju: 1. kvazidelikti. iz drugih pravnih izvora – varie causarum figure III Podela iz Justinijanovih Institucija. iz delikta II Podela iz Gajevih dela iz II v.) UGOVORI . bračna veza.terminologija OSNOVNA OBELEŽJA (NAČELA) UGOVORNOG PRAVA .teorije . 1 1. kvazikontrakti i zakonske obligacije) II Srpski gradjanski zakonik – nije imao izričitu podelu. iz kvazidelikta Ove tri grupe podela spadaju u staije podele! Novije podele su se javile sa pojavom modernih kodifikacija: I Francuski code civil je zastupao stanovište da sve obligacije nastaju: 1. susedski odnosi. sicanje bez osnova 4. iz drugih pravnih činjenica (delikti. jednostrana izjava volje 5. iz ugovora – ex contractu 2. iz kvaziugovora 3. iz delikta 3. iz ugovora 2. iz delikta 4.. iz pravno neosnovanog bogadenja III ZOO. druge zakonom utvrdjene činjenice za koje zakon vezuje nastanak obligacionog odnosa (srodstvo. iz delikta – ex delictu 3. gde je zastupana kvadriparticiona (četvorodelna) podela 1. nove ere (res cotidiana). iz ugovora 2.

ZOO dispoziciju naziva autonomija volje. Sloboda ugovaranja u užem smislu može u pojedinim slučajevima biti ograničena radi zaštite interesa odredjenih lica. Svrha ograničenja je da se zaštite imaoci motornih vozila od gubitka odnosno imovinske propasti do koje bi moglo dodi ako bi oni sami morali da nadoknade štetu koja bi mogla nastati. U širem smislu podrazumeva osnovnu opciju i dispoziciju subjekata. Obavezno zaključenje nekih ugovora. a ne samo u obligacionom pravu. Osiguravajude društvo ima pravo regresa ako je lice štetu učinilo namerno ili grubom nepažnjom. zaštite javnog interesa . Lica koja moraju da zaključe ugovor ako mi bude stavljena ponuda za zaključenje i ako su ispunjeni neophodni uslovi za to (JKP. U užem smislu. Ovim ugovorom se takodje štite i interesi oštedenog jer ispred sebe imaju finansijski modnog dužnika. Taj pojam nije dobar je pojam autonomije voje širi od pojma dispozicije subjekata... Ukoliko preduzede odbije da zakjuči ugovor. dužno je da nadoknadi štetu.podrazumeva da u nekim slučajevima nije dovoljno da kod jednog lica postoji pozitivna odluka da zaključi ugovor ved je neophodna i saglasnost tredeg radi: a. Lice koje se bavi javnim prevozom putnika – osiguravaju se za štetu koju mogu prouzrokovati putnicima u javnom prevozu. d. Dispozicija subjekata je sloboda svakog da u sporazumu sa drugim licem utvrdi sadržinu ugovora. ). U našem pravu postoji obaveza da se zaključi ugovor kod osiguranja vozila koje je u saobradaju. vlasnici vazduhoplova od štete koja upotrebom vazduhoplova nastane licima i starima na zemlji. Autnomija volje je opšte načelo gradjanskog prava koje važi u svim oblastima gradjanskog prava.Ugovorno pravo se označava kao skup pravnih pravila koja regulišu ugovor. svi sopstvenici motornih vozila. elektrodistribucija. podrazumeva opredeljenje odnosno opciju jednog lica da li de ili nede zaključiti ugovor i sa kime de ga zaključiti. vodovod. c. Načelo slobode ugovaranja 2. Oni se tim ugovorom osiguravaju od štete koja upotrebom svog motornog vozila može nastati tredim licima b. prevoznici u javnom saobradaju. Podrazumeva sva pravila opšteg i posebnog dela ZOO-a i sva pravila koja regulišu ugovore u ostalim zakonima: 1. Načelo dispozicije subjekata 3. Ta ograničenja su trostruka: 1. Saglasnost tredeg za zaključenje ugovora . Ugovor mogu zaključiti: a. 2. Načelo kauze ugovora NAČELO SLOBODE UGOVARANJA Ovo načelo se može shvatiti u širem i u užem smislu. Načelo zaštite prava poverioca prinudnim izvršenjem i naknadom štete 4.

Što se tiče pokretnih stvari. prvo je ponudi prekupcu-prodavcu. DISPOZICIJA SUBJEKATA . Ugovorno – zasniva se na osnovu posebne ugovorne pogodbe ugovora o prodaji. Zakonsko – zasniva se na zakonu. Ukoliko je povredjeno pravo preče kupovine. Ovde spadaju slučajevi prava preče kupovine koji mogu biti: a. U ZOO postoje slededa ograničenja dispozicije: I Prinudni propisi II Javni poredak III Dobri običaji IV Zakonom regulisana sadržina ugovora V Razlozi faktičke prirode I PRINUDNI PROPISI Prinudni propisi su propisi obligacionog prava i drugi propisi koji se ne mogu promeniti voljom ugovornih strana. Zakonsko pravo preče kupovine je propisano propisima o prometu nepokretnosti u korist suvlasnika nepokretnosti.dispozicija subjekata nikada nije bila neograničena jer je društvo uvek postavljalo ograničenja ugovorima. lice ima potpunu slobodu. odnosno 2 godine od dana kada je ugovor zaključen. b. Pravo preče kupovine se može javiti u dva oblika . Sadržana su u zakonima ili podzakonskim aktima i imaju za cilj da spreče zaključivanje ugovora koji bi bili protivni naredjenjima koja proizilaze iz tih propisa. stupe na mesto kupca pod istim uslovima. Podrazumeva pravo odredjenih lica da im se ponudi zaključenje ugovora kao i pravo da ukoliko im ne bude ponudjeno zaključenje ugovora o prodaji. a kada se prodaje poljoprivredno zemljište . postoji i u korist preduzeda koje vrši poslove od javnog interesa.pravo prede kupovine (pre zaključenja ugovora o prodaji).b.unapred je odredjena sadržina ugovora . Kupac preuzima obavezu da ukoliko odluči da proda stvar. postoji pravilo u slučaju prodaje arhivske gradje da pravo preče kupovine imaju kulturne ustanove. zaštite privatnog interesa odredjenih lica 3. tužba se može podneti 30 dana od dana saznanja za prodaju. Pravo prekupca može da traje 5 godina i ono je lično pravo (neprenosivo). U ZOO postoji više propisa koja imaju prinudni karakter . a tek ako ono odbije. pravo prekupa (nakon zaključenja ugovora o prodaji). pod uslovima koje je dogovorio sa tredim licem. Obavezan izbor jedne ugovorne strane – podrazumeva da lice mora da ponudi odredjenom licu da zaključi ugovor.u korist suseda poljoprivrednog zemljišta.

Po prvoj teoriji. Ovi propisi su odredjeni numerus clausus i primenjuju se kao konkretna naredjenja ili zabrane. a nabrajanje propisa treba prepustiti državnom organu.1978 – ZOO.1. Problem je što nije mogude obuhvatiti sve propise koji mogu da udju u javni poredak.do 1993 su usvojene izmene i dopune zakona o obligacionim odnosima i propisano je da učesnici u ugovoru mogu slobodno da uredjuju. dobrim običajima i javnom poretku. Po tredoj teoriji javni poredak predstavlja skup propisa koji su izričito nabrojani. 10 se spominje: 1. društvena solidarnost c. II JAVNI POREDAK Javni poredak je najznačajnije i najšire ograničenje dispozicije subjekata. propisi o pravima zastarevanja 2. pravila morala socijalističkog samoupravnog društva . . a ni potrebno definisati. ustavom utvrdjena načela društvenog uredjenja 2. organizacije državne vlasti i propisi državnog uredjenja. Prvi put je pomenut u code civile 1804. ne pominje se javni poredak. propisi o državnom poretku. 2. a u čl. .1844 – SGZ $13 . društveni interes b. potrebno je odrediti osnovna obeležja javnog poretka ali nije neophodno da se precizno definiše. Po četvrtoj teoriji je potrebno utvrditi jednak kriterijum koji bi omogudavao da se na osnovu njega okupe i klasiraju odredjena pravila koja se tiču javnog poretka. Izdvaja se nekoliko mišljenja u zavisnosti od kriterijuma da li pravilo ulazi u javni poredak: a. Umesto toga treba prepustiti sudu da u svakom konkretnom slučaju utvrdi šta je javni poredak kada se takvopitanje postavi pred njim. ali ne suprotno prinudnim propisima. 4. Po drugoj teoriji. 3. propis ugovaranja kamate na kamatu. nije sledio SGZ. u čl. propis koji govori o najvišem iznosu ugovorne kamatne stope 3. javni poredak nije mogude. 16. Javni poredak je jedan od pojmova koji se odlikuju svojom neodredjenošdu pa je definisanje ostavljeno pravnoj teoriji u kojoj postoje različiti stavovi: 1. Ostavlja se sudu da pronadje da li je javni poredak povredjen ili ne.

III DOBRI OBIČAJI Dobri običaji predstavljaju ustaljena pravila ponašanja koja usvaja odredjena društvena grupai koja su u svetu članova te društvene grupe postala obavezna. pojam javnog poretka dolazi do izražaja kod normi koje regulišu predmet i kauzu ugovora tako da predmet ugovora ne može biti suprotan javnom poretku. U pojam javnog poretka ulaze sva opšta ustavna načela i sve opšte zakonske norme koje imaju prinudni karakter i nisu konkretizovane putem odgovarajudih nižih pravnih akata.. a cilj koji ugovorne strane hode da postignu ugovorom ne sme biti suprotan javnom poretku. Ovi ugovori se pojavljuju kod ugovora o osiguranju. ali se mogu pozvati i same stranke svojim ugovorom. a koje samo daju smernice i uputstva sudiji u vezi sa primenom pravnih normi. a onaj koji je suprotan se ne može smatrati dobrim običajem! IV ZAKONOM REGULISANA SADRŽINA UGOVORA . javnom prevozu. Ugovor o otkupu stana-u celini je regulisan po pravilima Zakona o stanovanju (nema slobode ugovornih strana)..U našoj pravnoj doktrini postoje dva shvatanja: 1. uže – po prof. V FAKTIČKE PRIRODE . šire – javni poredak predstavlja skup osnovnih pravnih i moralnih principa na kojima je zasnovano postojanje i pravno trajanje pravno organizovane zajednice i izražavaju se preko odredjenih društvenih normi koje ugovorne strane moraju poštovati prilikom zaključenja ugovora. isporuci električne energije. Ima faktičku mod da o tome odluči. ovde ulaze i pravni standardi – opšte pravne norme koje svoju konkretnu sadržinu dobijaju tokom njihove primene. pružanja komunalne usluge. a šta loš običaj. zastupljen je stav da je dobar običaj u skladu sa savesnošdu i poštenjem. Kod dileme šta je dobar. 2. a slabija ugovorna strana može samo to da prihvati ili ne prihvati. Obaveznost proizilazi iz sankcije. Prema ovom shvatanju. PODELA UGOVORA . u javni poredak ne ulaze svi prinudni propisi ved samo neki. Prema ovom stanovištu. Pr. Pojam se srede u pravilima koja uredjuju trgovačke ugovore kada se poziva sam zakon. samo oni koji nisu konkretni.formularni ugovori (ugovori po pristupu) – jedna strana unapred odredjuje sve uslove bududeg ugovora tako da druga strana može samo da ih u celini prihvati ili da ih u celini odbije. Opšte uslove formularnih ugovora odredjuje ekonomski modna ugovorna strana. Antidu.ispoljava se tako što zakon u nekim slučajevima reguliše neke elemnte ugovora imperativno tako da te elemente ugovora ugovorne strane ne mogu da urede drugačije.

d. Pravilo o raskidanju ili izmeni ugavora zbog promenjenih okolnosti.iz saglasnosti volja ugovornih strana nastaju obaveze za obe ugovorne strane (uzajamni. Otpust duga. nakandu štete ili raskid ugovora. Dobročini 1.). Aleartorni Dvostrano obavezni . Teretni 2. Imenovani – posebno regulisani ZOO ili nekim drugim zakonom 2. c. To su: a. b. sinalgmatični. Pravila o ustupanju ugovora – zamena položaja koje jedna strana ima u ugovoru sa jednog lica na drugo . Pr. Komotativni 2. Formalni – zakonom ili voljom stranaka je predvidjena forma kao bitan uslov 2. Neformalni – za njihovo zaključenje se ne traži forma (zaključuju se prostom saglasnosšdu volja) III PREMA ODNOSU PRAVA I OBAVEZA 1. e. Značaj ove podele je bitan jer se izvesna pravila obligacionog prava primenjuju samo na dvostrano. Izraz «dvostrani» nije bas najpodobniji jer stvara zabunu oko ugovora i pravnog posla. Pravila o zelenaškom ugovoru f.Podela ugovora se vrši prema različitim kriterijumima: I ODREDJENOST U ZAKONU 1. a ne i na jednostrano obavezne ugvore. Ovaj prigovor je pravo svake strane u dvostrano obaveznom ugovoru da odbije izvršenje svoje obaveze ako druga strana nije izvršila svoju obavezu ili nije spremna da je izvrši. Jednostrano obavezni 1. Pravilo o poništenju ugovora zbog prekomernog oštedenja. Jednostrano obavezni – ugovori kod kojih iz saglasnosti volja ugovornih strana nastaje obaveza samo za jednu ugovornus tranu. ali se mogu zaključiti na osnovu slobode ugovaranja II PREMA BITNIM USLOVIMA ZA NASTANAK UGOVORA 1.. Ta pravila su rezultat principa ekvivalencije. Pravilo o razkidanju ugovora zbog neispunjenja – svaka strana ima pravo /u slučaju da druga strana ne ispunjava svoju obavezu/ da zahteva ispunjenje ugovora. Dvostrano obavezni 2. Neimenovani – nisu zakonom posebno predvidjeni. Pravilo o prigovoru neispunjenja ugovora – exceptio non adimplti contractus.

motiv po pravilu ne ulazi u polje kauze. teretni ugovor može dase poništi zbog nedopuštene kauze. d. Kriterijum ove podele je pravni. Aleartorni ugovori – u momentu zaključenja ugovora nije poznato koja strana de biti poverilac. e. a koja dužnik i poznat je uzajamni odnos ove prestacije. Kod teretnih ugovora. Pravila o tumačenju – opšte pravilo je da ukoliko je smisao odredbi nejasan. Dobročini ugovori – jedna strana ne duguje naknadu zakorist koju prima od druge ugovorne strane. Značaj podele je što se primenjuju različita pravila: a. Samo kod teretnih ugovora se primenjuju pravila o odgovornosti za fizičke i pravne nedostatke. motivi ulaze u kauzu i zbog toga de dobročini ugovor biti ništav ako je motiv za zaključenje ugovora bio nemoralan ili protiv zakona. b. Nazivaju se još i naplatni ugovori ili ugovori sa naknadom. Podnošenje Paulijanske tužbe – blaži su uslovi za pobijanje dužnikovih pravnih radnji ako je ta radnja besplatna. odnosno ako je dužnik otudjio stvar poklonom i oštetio svog poverioca. Samo dobročini ugovori se mogu poništiti zbog zablude o motivu – teretni ne mogu. Kod dobročinih ugovora se odgovornost za štetu ceni po blažim kriterijumima nego kod teretnih ugovora. Po pravilu.a ne stroži stepen pažnje. Kriterijum ove podele je ekonomski. Kauza – kod dobročinih ugovora. g. g. Teretni ugovori – svaka strana duguje naknadu koju prima za korist od druge ugovorne strane. sud istražuje kakva je bilavolja ugovornih strana i kako to odgovara načelima ZOO-a. dobročini ugovori se zaključuju intuitu persone (obzirom na ličnost) i zbog toga kod dobročinih ugovora važi pravilo da se mogu poništiti zbog zablude o ličnosti. ili nije poznat krajnji odnos uzajamnih obaveza . f. h. Pravilo o prestanku ugovora usled naknadne nemogudnosti ispunjenja. dobročini ugovori su formalni ugovori – da bi se zaštitila ugovorna strana koja ne stiče naknadu. ili nije poznata visina obaveza ugovornih strana. ugovori bez naknade. a jednostrani ugovor se tumači na način koji više odgovara strani koja se obavezuje. Komotativni ugovori – u momentu zaključenja ugovora se zna koja strana je poverilac. primenjuju se dopunska pravila i to: dvostrani ugovori se tumače na način koji odgovara principu ekvivalencije. uslovi su stroži. c. Teretni ugovori po pravilu nisu formalni. Kod dobročinih – strana koja dobija korist može od druge da zahteva samo blaži. Ako se primenom opšteg pravila ne može utvrditi značenje. a koja dužnik.lice. a ako je bio u pitanju teretni ugovor. Kod dobročinih ugovora je bitan motiv. Nazivaju se još i besplatni ugovori. Jedino u slučaju da je i druga strana znala da je motiv nedopušten.

Dvosmislene odredbe se tumače u korist strane koja nije imala mogudnosti da o njima pregovara. Opšti uslovi su ništavi i kada lišavaju stranu koja pristupa ugovoru da stavi prigovore ili rokove. Pravilo o tumačenju – formalni se tumače u korist strane koja pristupa ugovoru. «igra» . Ugovori po pristupu. ugovor o osiguranju (obaveza osiguravača zavisi od toga da li de nastupiti osigurani slučaj). ugovori sa trajnim izvršenjem obaveza VI PREMA KARAKTERU ČINIDBE 1. Mešovite – sastoje se iz elemenata više imenovanih ugovora Kada se pred sudom nadje mešoviti ugovor. ugovori sa trenutnim izvršenjem obaveza 2. ili su nepravični i preterano strogi prema toj ugovornoj strani. Jednostavne – sastoje se iz elemenata samo jednog ugovora 2. formalni – tipski ugovori (ugovori kod kojih nema pregovaranja) Ugovori sa sporazumno odredjenom sadržinom su ugovori kod kojih se sadržina utvrdjuje tokom pregovora ugovornih strana pa je sadržina plod zajedničke volje ugovornih strana. b. IV PREMA TEHNICI I NAČINU UGOVARANJA 1. sadašnji ili bududi.ništavi su ukoliko su suprotni samom cilju zaključenja ugovora ili dobrim poslovnim običajima čak i kada su odobreni od strane nadležnog organa. ali je bitno da je za ugovorne strane subjektivno neizvestan. ugovor o doživotnom izdržavanju 4.ved to zavisi od neizvesnog dogadjaja koji može biti prošli. Primeri: 1. Značaj podele je što se na ugovore po pristupu primenjuju pravila koja se ne primenjuju na ugovore sa sporazumno odredjenom sadržinom: a. opklada 2. V PREMA DUŽINI TRAJANJA PRESTACIJE 1. Posebna pravila o ništavosti pojedinih odredbi «opštih uslova» . kupovina nade ne zna se visina obaveze prodavca Značaj podele je što se na aleartorne ugovore ne primenjuju pravila o prekomernom oštedenju.ugovor kojim se jedna strana obavezuje drugoj da de dati nešto ako pobedi u igri. 5. Jedna strana od starta pristaje na neizvesnost. nastaje problem koja pravila (kog ugovora) de biti . Ugovori sa sporazumno odredjenom sadržinom 2. 3.

primenjena. Postoji više teorija u odgovoru, a u našem pravu je prihvadena teorija apsorpcije po kojoj treba da budu primenjena pravila jednog od ugovora čiji se elementi nalaze u njegovom sastavu, tj. pravila ugovora čiji elementi pretežu i absorbuju elemente ostalih ugovora. VII PREMA SVOJSTVIMA LIČNOSTI UGOVORNIH STRANA 1. Intuitu persone 2. ugovori bez obzira na svojstva ličnosti VIII PREMA ZAVISNOSTI JEDNIH OD DRUGIH 1. Samostalni ugovori 2. Zavisni (akcesorni) ugovri – njihovo dejstvo zavisi od sudbine nekog drugog ugovora (pr. Jemstvo).

USLOVI ZA NASTANAK UGOVORA 1. Opšte bitni uslovi – oni koji su neophodni da bi nastao bilo koji ugovor: a. sposobnost za ugovaranje b. saglasnost volja ugovornih strana c. predmet d. kauza 2. Posebno bitni uslovi – traže se za nastanak ugovora kada zakon zahteva ispunjenje takvog uslova a. forma (može biti zakonska i ona koja proizilazi iz volje ugovornih strana) - (sposobnost za ugovaranje ????????) - (deo saglasnosti volja ??????) SAGLASNOST VOLJA - sastoji se iz dve faze 1. ponuda = I faza 2. prihvatanje = II faza Ponekad, pre zaključenja ugovora, postoji prethodna faza u kojoj se odvijaju pregovori. U pregovorima se prevazilaze razlike i postiže se konačan sporazum. Obeležava ga nastojanje da do ugovora dodje. Mogude je da se pregovori završe bez rezultata i tada iščezavaju kao da nikad nisu ni postojali. Pregovori mogu da daju rezultat i po pravilu to je ponuda. Ponuda se razlikuje od pregovora:

1. ponuda je faza kojom započinje zaključenje ugovora, a pregovori prethode ponudi. 2. odnos ponude prema ugovoru i odnos pregovora prema ugovoru. U toku pregovora ugovor se priprema, ali se ne zaključuje. 3. pravno dejstvo – pregovori ne obavezuju na zaključenje ugovora (ali može nastati obaveza na naknadu štete).

PONUDA - čl. 32 ZOO Ponuda je predlog za zaključenje ugovora učinjen određenom licu, koji sadrži sve bitne sastojke ugovora tako da bi se njegovim prihvatanjem mogao zaključiti ugovor. Bitna obeležja ponude: 1. Konačan predlog za zaključenje ugovora dat u nameri da se ugovor zaključi. Ponudjeni je može prihvatiti samo takvu kakva jeste. Ne može u ponudi ništa menjati oduzimati niti dodavati. Svaka ponuda u sebi sadrži nameru zaključenja ugvora – animus contrahendi (namera da se zaključi ugovor i da se prihvate pravna dejstva). Animus contrahendi se mora razlikovati od animus obligandi što predstavlja nameru obvezivanja, odnosno nameru ponudioca da svojom izjavom volje sebe pravno obaveže. Razlika animus contrahendi i animus obligandi je što svaka ponuda mora u sebi d sadrži animus contrahendi, ali ne mora animus obligandi. Kod dvostrano obaveznih ugovora postoje oba animus-a. Kod jednostrano obaveznih ugovora, ponuda sadrži obe namere ako pnudu čini lice koje ugovorom hode da se pravno obaveže. Kada ponudu čini strana koja se ugovorom pravno ne obavezuje sadrži animus contrahendi, ali ne i animus obligandi. Namera za zaključenje ugovora koja postoji u jednom momentu kasnije može nestati. Takva situacija je moguda kada od momenta kada je ponuda poslata, pa do momenta kada je trebalo da proizvede pravno dejstv treba prodje izvesno vreme. To se izražava naknadnom izjavom o odustanku namere za zaključenje ugovora i to: a. ako je naknadna izjava stigla drugom licu pre ili najkasnije u momentu ponude, ima karakter povlačenja ponude b. ako je naknadna izjava stigla posle ponude može se govoriti o opozivanju ponude. Povlačenje ponude je izjava kojom ponudilac izražava nameru da odstupi od prvobitne namere da zaključi ugovor. Njome se sprečava da ponuda proizvede pravno dejstvo. Potrebno je da stigne pre ili najkasnije sa ponudom. U našem pravu je povlačenje ponude uvek mogude. Opozivanje je izjava ponudioca za oduzimanje pravnih dejstava koje je ponuda ved proizvela. Opozivanje je mogude samo kod opozivih ponuda. To je ponuda kod koje ponudilac nema pravnu obavezu da ponudu održi. Njome ponudilac nije vezan. Opozivanje ponude nije mogude kod neopozivih ponuda, a neopozive su ponude koje stvaraju obaezu za ponudioca da održi ponudu odredjeno vreme. Njome je ponudilac vezan da ugovor zaključi pod onim uslovima koji su navedeni u ugovoru. U našem pravo ponuda je neopoziva.

Po ZOO, pravilo o neopozivosti ponude je dispozitivne prirode /ponudilac može u samoj ponudi za sebe da rezerviše pravo da ponudu opozove/ U engleskom pravu, ponuda je uvek opoziva i to je imperativna norma. U francuskom i nemačkom pravu, ponuda je opoziva, ali to je dispozitivna norma. U ZOO- čl. 36. stav 2. povlačenje ponude se naziva opozivanjem – GREŠKA!!! 2. Ponuda treba da sadrži bitne sastojke bududeg ugovora Ponuda ne mora da sadrži sve sastojke bududeg ugovora ved samo bitne sastojke. Bitni sastojci ugovora su oni uslovi ugovora koji su neophodni da bi ugovor nastao. Prema ZOO to su objektivno bitni elemnti – oni sastojci koji su sadržani u svakoj zakonskoj definiciji ugovora. Ponuda ne mora da sadrži subjektivno bitne elemente – oni sastojci ugovora koji su pitni po volji jedne ili obe ugovorne strane (iako njih nema, ugovor može nastati). 3. Ponuda treba da bude učinjena u odredjenoj formi ako je data za zaključenje formalnih ugovora. Pravilo je da je ponuda neformalna, što znači da se može dati usmeno, pismeno, gestikulacijom, konkludentnim radnjama. Konkludentne radnje su radnje koje nisu preduzete u pravcu izražavanja odredjene volje, ali iz njih se posredno može zaključiti o sadržini te volje. Od pravila da je ponuda neformalna postoje brojni izuzeci. 1. Slučajevi u kojima zakon propisuje formu za zaključenje ugovora 2. Slučaj kada zakon propisuje formu za ponudu, ali ne propisuje formu za ugovor (Ugovor o osiguranju, čl. 901, stav 1 ZOO Ugovor o osiguranju je zaključen kad ugovarači potpišu polisu osiguranja ili listu pokrida.) 3. Slučajevi u kojima je voljom ugovorih strana predvidjeno da ugovor treba da bude zaključen u naročitoj formi. Takva forma se naziva “ugovorna forma”. U ovom slučaju se sklapaju dva sporazuma: a. sporazum o formi – strane se obavezuju da ugovor nakon pregovora zaključe u odredjenoj formi. Taj sporazum treba da bude zaključen pre ili najkasnije kada bude postignuta: b. saglasnost o sadržini – postiže se saglasnost o stvari koja je predmet ugovora ili ceni. Kada ugovorne strane postignu saglasnost o bitnim elemntima, ugovor je nastao. Zato sporazum o formi mora da se zaključi ranije. Potrebno je i da se izvrše formalnosti iz sporazuma o formi. Kada se izvrše ove formalnosti zaključen je ugovor. U zavisnosti od izvršenja formalnosti, može se odložiti nastanak ugovora. Ukoliko jedna ugovorna strana ne pristupi sporazumu o formi, odgovarade samo za skrivljeni prekid pregovora. 4. Ponuda mora biti učinjena od strane bududeg ugovornika Ponudilac može biti svako lice. Ponudu mora uputiti lice koje je bududi ugovornik ili njegov zastupnik. Ponudu ne može uputiti trede lice. Ponudilac mora da ima poslovnu sposobnost koja se zahteva za

Ako to lice pristine na poziv na ponudu. Ukolik je lice koje je ponudu poslalo. Može da mu oduzme karakter ponude navodedi da je predmet izložen kao uzorak (primer)! 2. Izlaganje robe sa odredjenjem cene pri čemu na samom proizvodu ili pored njega stoji naznaka cene.čl. Sličnost izmedju ponude I poziva na ponudu je što su I jedno I drugo predlozi za zaključenje ugovora. a ne i njegovi naslednici. to ne utiče na pravna dejstva ponude. To je najvažnije dejstvo ponude. Opšta ponuda – čl. Pozivalac ne mora da prihvati ponudu – ne može biti prinudjen da je prihvati. koji sadrži bitne sastojke ugovora čijem je zaključenju namenjen. odgovarade za štetu. Samtra se da katalog ili oglas predstavljaju ponudu ukolik iz sadržine proizilazi da se u njoj nalaze svi bitni elemnti za zaključenje ugovora. Slanje kataloga ili oglasa – prema ZOO nije ponuda ved samo poziv da se učini ponuda pod objavljenim uslovima. On od ponude ne može da odustane. 33 ZOO Predlog za zaključenje ugovora učinjen neodređenom broju lica. 3. Ponuda mora biti upudena odredjenom licu Na strani ponudjenog može biti i nekolicina odredjenih lica Postoje i situacije u kojima jedno lice čine predloge koji su upudeni neodredjenim licima.njenim prihvatanjem nastaje ugovor. Pošto je . ukoliko drukčije ne proizlazi iz okolnosti slučaja ili običaja.samostalno dejstvo je da je ponudilac vezan ponudom. Izuzetak je kada se ugovor zaključuje intuitu persone i kada je ponudilac izrazio nameru da se samo on ponudom obaveže. a kada pozivalac prihvati ponudu. važi kao ponuda. nastaje ugovor. Dejstvo je takodje drugačije. ponuda obavezuje njegove naslednike. šalje je ponudilac ponudjenom I ako je ponudjeni prihvati – ugovor nastaje! Kod poziva na ponudu. Ako je u pitanju ponuda upudena odredjenom licu. 34 Izlaganje robe sa označenjem cene smatra se kao ponuda. Iako je ovaj predlog upuden neodredjenim licima. Svako lice koje je zainteresovano može da sa njima zaključi ugovor pod navedenim uslovima. Ukoliko od slanja ponude do momenta prijema dodje do promene statusa u poslovnoj sposobnosti. U ZOO su regulisana 3 takva predloga (ponude javnosti): 1. Ukolio lice koje nije bilo poslovno sposobno u medjuvremenu stekne poslovnu sposobnost. a poziv je pripremni predlog koji je podložan promeni. dolazi do konvalidacije! Ako je izgubil poslovnu sposobnost. a razlika je što je ponuda konačni predlog. 5. njegov pristanak nije prihvatanje ponude nego ono postaje ponudilac I ono čini ponudu pozivaocu. ZOO ih smatra ponudom za zaključenje ugovora ukoliko drugačije ne proizilazi iz konkretnog slučaja. ukoliko drukčije ne proizlazi iz okolnosti slučaja ili običaja. ali s’ obzirom da je on uputio poziv. umrlo pre prihvatanja ponude. ukolik ne prihvati ponudu. pravilo je da se poslovna sposobnost ceni u momentu slanja ponude. ZOO ga smatra ponudom.zaključenje ugovora. Dejstvo ponude: . Ovo pravilo je dispozitivnog karaktera. ali ponuda ga ne proizvodi samostalno ved uz pomod saglasnosti volja . upuduje ga pozivaoc nekom licu. Lice koje izlaže robu može svom postupku dati drugačije značnje ukoliko to želi.

ponuda odsutnom licu – licu koje nije istovremeno fizički prisutno na istom mestu. kao i kad učini neku drugu radnju koja se. prakse utvrđene između zainteresovanih strana ili običaja. 2. da se razmisli. na osnovu ponude. ponuda ima svoju sadržinu i ustupa je prihvatanju. opšte usvojenim znacima ili gestom. teleprinterom. Po pravilu. III Prihvatanje nema svoju sadržinu – pozajmljuje je od ponude. ali se to može zaključiti. Izričita izjava volje jednog lica na osnovu kojeg svojoj konkludentnoj radnji oduzima karakter prihvatanja ponude se naziva protest ili rezerva. 2. primenjuju se dopunsko-dispozitivne odredbe ZOO-a. čl 39 . II Ponuda je pojava koja ima samostalnu egzistenciju. ponuda može biti prihvadena samo aktivnim ponašanjem na 2 načina: 1. Pravil u vezi sa rokom je da je vezan onoliko dugo koliko sam odredi u ponudi. Prihvatanje je pravna mod jer ponudjeni ima mogudnost da izjavom svoje volje stvori novu pravnu situaciju. konkludentno – izjavljivanje posednom izjavom. Rok teče od momenta kada je ponuda saopštena.. prihvatanje postoji samo zajedno sa ponudom.. a prihvatanje je izjava koja sledi.vezan. da prihvati i da odgovor stigne ponudiocu (to su sve pravni standardi). Pravno dejstvo izjave o prihvatanju je što prihvatanje pretvara ponudu u ugovor kao dvostranu izjavu volje. može smatrati kao izjava o prihvatanju. . radio vezom.Ponuda je prihvadena i kad ponuđeni pošalje stvar ili plati cenu. Pravi se razlika : 1. Izričito – prihvatanje ponude kje se sastoji u direktnom izjavljivanju volje rečima. Ponuda je izjava koja prethodi. Ponuda obavezuje ponudioca u roku koji je redovno potreban da ponuda stigne. Predutno. za njega je bitan vremenski period koliko dugo je vezan. PRIHVATANJE PONUDE Razlikovanje ponude i prihvatanja ponude: I Prihvatanjem se dovršava zaključenje ugovora. Nije cilj da se neposredno i direktno izrazi odredjena volja. Po ZOO. ponuda prisutnom licu – licu koje je fizički prisutno u istom mestu u kome se nalazi ponudilac ili licu kome je ponuda saopštena telefonom. Pravilo je da ova ponuda ne obavezuje ponudioca ako je takvo lice nije odmah prihvatilo. Ako propusti da odredi rok.

dužan je. stav 2 Nema dejstva odredba u ponudi da de se dutanje ponuđenog ili neko drugo njegovo propuštanje (na primer. podudarnost ne postoji ved te izmene imaju karakter nove ponude. ako poklonoprimac ne odbije izričito u ostavljenom roku ponudu poklona. Stalni poslovni odnosi (predvidjen u ZOO čl. Konstantinovica. inače odgovara za štetu koju bi ova pretrpela zbog toga. SADRŽINA PRIHVATA Izjava o prihvatanju mora da bude u potpunosti saglasna sa ponudom! Ako ponudjeni unese neke izmene ili dopune u ponudu. 42. 3. 4. ako nede da prihvati ponuđeni nalog koji se odnosi na te poslove. a ako je potreban lekarski pregled. dutanje ne znači odobravanje. Pored ovih izuzetaka smatra se da prihvatanje pasivnim ponašanjem postoji i u odredjenoj oblasti društvenih odnosa ako u toj oblasti važi pravilo da ponudjeni ne mora da izričito prihvati i da je ponudjeni prihvatio ponudu predutno ako je tako ranije ugovoreno izmedju ponudioca i njega. smatra se da je prihvatio poklon koji mu se nudi. kad ponuđeni stoji u stalnoj poslovnoj vezi s ponudiocem u pogledu određene robe. smatra se da je prihvatio ponudu koja se odnosi na takvu robu. Od ovogslučaja treba razlikovati slučaj kada ponudjeni izjavi saglasnost sa ponudom. 2. 596) Kad po proteku vremena za koje je ugovor o zakupu bio zaključen. Ugovor o poklonu (predvidjen u skici prof. onda za vreme od trideset dana. Neophodno je da zakupac bude potpuno pasivan. ZOO čl. zakupac produži da upotrebljava stvar. ili ako poslatu stvar o kojoj mu se nudi ugovor ne vrati u određenom roku i sl. Ne treba čak ni da podiže zakupninu koju mu zakupoprimac daje. 901. smatra se da je zaključen nov ugovor o zakupu neodređenog trajanja. ako on nije odredio kradi rok. ne može se ništa zaključiti o stavu nekog lica o nečemu. stav 3). a zakupodavac se tome ne protivi. Ugovor o zakupu (regulisan ZOO čl. 750) Ko se bavi vršenjem tuđih poslova kao zanimanjem ili se javno nudi za vršenje tih poslova. na odredjenu ponudu. Ako ponudjeni duti. ako je nije odmah ili u ostavljenom roku odbio. Ugovor o nalogu (predvidjen u ZOO čl. U pravu. da o tome bez odlaganja obavesti drugu stranu. pod istim uslovima kao i prethodni. smatra se da je ponudu odbio. 42. za vreme od osam dana od dana kad je ponuda prispela osiguravaču. postoje izuzeci: 1. Od pravila da se pnuda ne može prihvatiti dutanjem. 5. stav 2) Pismena ponuda učinjena osiguravaču za zaključenje ugovora o osiguranju vezuje ponudioca.Pasivno ponašanje – dutanje – u pravu znači potpuno pasivno ponašanje na osnovu koga se ne može izvesti nikakav zaključak. Ugovor o osiguranju (predvidjen u ZOO čl.) smatrati kao prihvatanje. ali istovremeno izjavi svoje nezadovojlstvo ponudom – «gundjajuci prihvat»! . ZOO ne reguliše ugovor o poklonu). ako ne odbije ponudu u određenom roku.

2. a da se smatra da je prihvadena ponuda. ali je ta izjava prispela na adresu ponudioca nakon isteka roka. Neophodno je da prihvat bude blagovremen – učinjen u roku koji je odredjen ponudom. Teorije o momentu zaključenja ugovora: 1. U tom slučaju važe dva pravila: 1. Ona otklanja nedostatke prethodne teorije jer se datum može utvrditi. niti se datum prihvatanja može utvrditi. Neophodna je samo onda kada zakon propisuje formu za odredjeni ugovor ili kada je forma propisana voljom ugovornih strana. MOMENAT ZAKLJUČENJA UGOVORA Značaj momenta zaključenja ugovora: 1. ugovor proizvodi pravna dejstva 2. od momenta zaključenja teku rokovi za pobijanje dužnikovih pravnih radnji – Paulijanska tužba.Postoji i teorijsko shvatanje. 2... Zakasnelo dostavljanje izjave o prihvatanju postoji kada je izjava o prihvatanju učinjena blagovremeno. u trgovinskom pravu – ako dodje do stečeaja gube snagu sve ponude koje su učinjenje pre momenta otvaranja stečaja 6. Teorija saznanja – informacije – bitan je momenat u kome je ponudilac saznao za izjavu ponudjenog da . FORMA PRIHVATANJA Pravilo je da je prihvat neformalan. od momenta zaključenja ugovora. Teorija izjave – emisije – smatra se da je ugovor zaključen u momentu kada ponudjeni izjavi da prihvata ponudu. za prihvatanje ponude nije neophodna forma. a povoljniji za drugu stranu. Ova teorija ima lošu stranu jer se ne može pouzdano utvrditi da li je ponudjeni zaista prihvatio ponudu. ali ponudjeni može i da promeni odluku i odustane od prihvata pa da izjavu o odustajanju uputi bržim sredstvom od sredstva kojim je prihvat otposlat. tj. smatra se da je ugovor zaključen uprkos zakasnelom dostavljanju ako je ponudilac znao ili je po prilikama mogao znati da je prihvatanje učinjeno blagovremeno. ponudilac može da liši prihvatanje takvog dejstva ako odmah po prijemu izjave izjavi da se više ne smatra vezanim ponudom ili tu izjavu učini prvog radnog dana po prijemu. Zbog toga je korigovana teorijom otposlanja. Taj slučaj se zove ukrštanje ponude i podrazumeva da svaka strana prihvati da zaključi ugovor pod uslovima koji su teži za nju. Ako je prihvat stigao nakon isteka vremena radi se o zakasnelom prihvatanju i ono ima karakter nove ponude učinjene od strane ponudjenog ponudiocu. od momenta zaključenja ugovora. Zbog toga je predložena: 3. značajan u slučaju propasti predmeta ugovora višom silom 4. koje nije zakonski izuzetak da prihvat može da odstupi od ponude. značajan ako dodje do sukoba zakona u vremenu 5. odnosno na osnovu doopunsko dispozitvih zakonskih pravila. teku odredjeni rokovi 3. Teorija otposlanja – smatra se da je momenat zaključenja onaj u kome je ponudjeni otposlao svoju izjavu da prihvata ponudu.

ZOO prihvata četvrtu teoriju. Mesna nadležnost suda se primenjuje prema mestu gde je zaključen ugovor. ugovor je zaključen kada je ponudilac saznao zaprihvatanje . Treba primeniti opšta pravila i voditi računa o okolnostima pod kojima je ugovor zaključen. ZABLUDA . Prijemom ponude se smatra da je došlo do susreta volja. 5. Ako se zajednička namera ne može pronadi.prihvata ponudu. Potrebno je prisustvo svesti ponudioca o tome da je ponuda prihvadena. kaže se da se radi o zabludi u koju je strana došla svojim postupcima. Nesklad unutrašnje i izjavljene volje se može javiti iz 2 uzroka: 1 Strana koja je izjavila volju nije bila dovoljno oprezna i nije sagledala posledice izjavljivanja pa je zbog njene neopreznosti došlo do nesaglasnosti. Problem je što ne može da se utvrdi kada je ponudilac saznao za pristanak pa je ona korigovana: 4. uzima se ono što proizilazi iz običaja. 2 Do nesklada je došlo pod uticajem drugog ugovornika ili nekog trejdeg lica i tada se radi o prevari! NEDOSTACI SAGLASNOSTI (MANE VOLJE) 1. boravište ili sedište (u slučaju pravnog lica) u momentu kada je učinio ponudu. MESTO ZAKLJUČENJA UGOVORA Po pravilu. Teorija namere stranaka – Zakon ne treba da utvrdjuje momenat zaključenja ugovora ved ga treba tražiti u svakom konkretnom sučaju. Kada postoji ovakva nesaglasnost. Teorija prijema – ugovor je zaključen kada ponudilac primi izjavu ponudjenog o prihvatanju ponude. mestom zaključenja ugovora se smatra mesto u kome je ponudilac imao prebivalište. Značaj mesta zaključenja ugovora je u procesnom smislu. Ako ne može da se utvrdi na ova dva načina.

šire shvatanje – svako svojstvo koje je bilo odlučujude za jednu ugovornu stranu da zaključi ugovor. Zabluda zbog netačnog prenosa volje. neke utiču značajnije. Razlike: . pribavilac traži ispunjenje ugovora. Zabludu o bitnim svojstvima treba razlikovati od odgovornosti za fizičke nedostatke. d. PRETNJA 3. zabluda o ličnosti je pogrešna predstava o bitnim svojstvima lica sa kojim se zaključuje ugvor e. starije. uže shvatanje – hemijski sastav predmeta ili namena predmeta 2. Druge zablude (osim pobrojanih) ne utiču na ugovor.2. a odnosi se na neki drugi. PREVARA ZABLUDA Zabluda nije definisana u ZOO ved u pravnoj teoriji. a druga za to zna. zabluda o motivu je pogrešna predstava o pobudi kod jedne ugovorne strane koja ga je opredelila da zaključi ugovor – posebno je značajna kod ugovora bez naknade i samo kod njih je pravno relevantna. a. Zbog toga ne pridaju sva prava istu relevantnost Razlika je u tome na koji način se odredjuju zablude koje su pravno relevantne. Sve ove zablude nemaju jednak uticaj na volju. Zabluda o prirodi ugovora je pogrešna pedstava o vrsti ugovora koji se zaključuje c. a neke imaju manji značaj. smanjenje cene ili poništenje ugovora . Zabluda o pravu je posledica nepoznavanja prava h. Zabluda je pogrešna predstava o nekom elementu ugovora koja nije formirana niti podržavana pod uticajem drugih lica. b. Kada jedan ugovrnik misli da e ugovor odnosi na jedan predmet. g. Zabluda o činjenicama i. 2.pravne posledice – ako predmet ima fizičke nedostatke. Postoje 2 sistema: 1. zabluda o predmetu ugovora je pogrešna predstava o predmetu ugovorene obaveze. a da taj razlog stvarno ne postoji f.cilj .. Odgovornost za fizičke nedostatke postoji kada jedna stvar (predmet ugovora) ima odredjenu manu pa stvar ne odgovara svojoj svrsi ili nema svojstva koja su izričito ili prdutno dogovorena. Zabluda o bitnim svojstvima predmeta – o tome šta su bitna svojstva postoje 2 mišljenja: 1. novije. odnosno kada nema svojstva zbog kojih jedna strana stvar nabavlja. francusko i švajcarsko pravo – sistemom enumeracije se nabrajaju zablude koje su bitne. nemačko pravo – postoji 1 opšta norma (opšti standard) koji daje mogudnost sudu da u svakom .rokovi za poništenje usled zablude su duži nego rokovi za poništenje na osnovu fizičkih nedostataka. zabluda o kauzi postoji kada jedna strana pogrešno misli da postoji razlog njenog obvezivanja.

zabluda o svakoj drugoj okolnosti . Posledice: . Posledica postojanja nesporazuma je apsolutna ništavost ugovora – nepostojanje ugovora. 2.restitutio – povradaj u predjašnje stanje .konkretnom slučaju utvrdi da li je neka zabluda bitna ili nebitna. Plada štetu zbog nepoverenja u ugovor – negativni ugovorni interes! Ovo je izuzetak od pravila da kod rušljivosti pravo na naknadu ima strana na čijoj je strani razlog rušljivosti. zabluda o kauzi ugovora Kada postji neka od ove 3 zablude postoji nesporazum (volje se uopšte nisu sjedinile. zabluda oličnosti – ako je ugovor inutitu persone c.kada se prema običaju u prometu ili prema zajedničkoj nameri ugovornih strana smatra bitnm tako da strana koja je bila u zabludi ne bi zaključila ugovor da je znala za pravo stanje stvari d. Strana koja je u zabludi ne može da traži poništenje: 1. Ako se nalazi u suprotnoj situaciji. zabluda o motivu kod ugovora bez naknade Posledica zablude u užem smislu je relativna ništavost odnosno rušljivost ugovora. zablude prepreke: a. Strana se našla u zabludi jer nije u pravnom prometu postupala sa pažnjom koja se od nje očekuje. Pravo na zahtevanje poništenja ističe godinu dana od dana saznanja za zabludu odnosno 3 godine od dana zaključenja ugovora. zabluda o prirodi ugovora b. ZOO pravi razliku izmedju 2 vrste zabluda: 1. onda je u izvinjavajudoj zabludi i može da zahteva poništenje. kada je ona sama skrivila zabludu tj. 2. zabluda o predmetu ugovora c. .naknada štete – duguje strana koja je bila u zabludi. kada je druga strana spremna da ugovor izvrši onako kao što strana koja je u zabludi očekuje – kao da zablude nije ni bilo. prošle su jedna mimo drugu). zabluda o bitnim svojstvima predmeta b. bitne zablude u užem smislu: a. Strana koja je u zabludi ima pravo da traži poništenje ugovora. kada se nalazi u neizvinjavajudoj zabludi.

odnosno 3 godine od dana zaključenja ugovora. namera da se saugovornik dovede i održi u zabludi 2.postoji u dva slučaja: 1. potrebno je da strah bude opravdan – kada se iz okolnosti slučaja . Ako je ugovor sastavljen uz prisustvo prevare. Da bi pretnja proizvela dejstva. Pretnja je razlog za poništenje zbog relativne ništavosti! Rokovi su godinu dana i tri godine! ( subjektivni i objektivni). kod ugovora sa naknadom – prevara dovodi do poništenja samo ako je saugovornik prevarene strane znao ili je prema prilikama mogao znati za toda je njegov saugovornik u zabludi. Kod prevare uvek postoje dve namere: 1. prevara ne postoji.PREVARA .restitutio . kada jedna strana održava u zabludi drugu ugovornu stranu u nameri da je navede na zaključenje ugovora Prevara drugačije utiče na ugovor u odnosu na zabludu. namera da se na taj način utiče na drugu stranu da zaključi ugovor. Ako nema jedne od ove dve namere. Posledice poništenja su: . PRETNJA Pretnja je moralna ili psihička prinuda oja se sastoji u tome što jedna strana ili neko trede lice izazove opravdan strah kod druge ugovorne strane da bi druga ugovorna strana pristala da zaključi ugovor. kod dobročinih ugovora – prevara od strane tredeg uvek dovodi do poništenja ugovora 2. Rokovi za tužbu su godinu dana od saznanja za prevaru. ugovor je rušljiv. Svaka prevara utiče na ugovor čak i ako se zabluda u kojoj se našla jedna strana nije bitna. kada jedna strana ili neko tredi izazove zabludu kod druge ugovorne strane u nameri da jenavede na zaključenje ugovora 2.naknada štete (poverilac naknade štete je žrtva prevare!) Ako je prevaru izvršilo neko trede lice pravi se razlika: 1.

predmet se odvaja od pojma kauze – predmet ugovora je isto što i predmet pravnog posla odnosno isto što i predmet obligacije. Pavni osnov derivativnog sticanja je pravni posao. a kauza nedopuštena i obrnuto.obaveza alimentacije). KAUZA . Mora da postoji svest o kauzi. Zakon se smatra pravnim osnovom originarnog sticanja. Strah nije opravdan ako pretnja nije protivpravna (ako se preti nečim što je dopušteno).opšti bitni uslov za nastanak ugovora . predmet ugovora nema samostalnu i sopstvenu egzistenciju 2.u ZOO se kauza naziva osnov . Kauza prethodi animus contrahendi-ju.causare – pobuda. razlog. Mogude je da predmet ugovora bude dopušten. KAUZA I TITULUS Titulus je pravni osnov prenosa jednog prava derivativnim putem iz imovine jednog lica u imovinu drugog lica. U suprotnom ne postoji ni pravno relevantna animus contrahendi. Ovo stanovište je prihvadeno u našem pravu. . telo ili neko drugo značajno dobro druge ugovorne strane ili njemu bliskog lica. a posredni predmet ugovora. Po Antidu – Zakon može biti osnov i po derivativnom sticanju (pr. KAUZA I ANIMUS CONTRAHENDI Animus contrahendi je namera jednog lica da izjavom svoje volje zaključi ugovor i preuzme dejstva tog ugovora na sebe. Činjenje i nečinjenje su neposredni predmet obligacije. Postoje 2 stanovišta: 1. Kauza se razlikuje od titulusa jer ona objašnjava zašto postoji sam pravni osnov.razlog obvezivanja (pravno značenje) Kauza i drugi slični instituti KAUZA I PREDMET UGOVORA I kauza i predmet ugovora su 2 opštebitna elementa za postojanje ugovora. Kauza je osnov osnova pravnog posla.zaključuje da je ozbiljnom opasnošdu ugrožen život. uzrok (vanpravno značenje) . Ovo stanovište ima za posledicu da se uslovi za postojanje i dopuštenost predmeta cene posebno u odnosu na postojanje i dopuštenost kauze.

kauza je bitna jer se u pogledu stvaranja jedinstvenog prava EU postavilo pitanje da li je kauza institut koji postoji u svim pravima ili je lokalnog karaktera. ISTORIJA KAUZE U rimskom pravu. Neki ugovori su se mogli zaključivati i usmeno (emptio venditio. 2. Mora se znati šta je osnov.u nastanku subj. ugovor se zaključuje tako što jedna strana . a druga posledica prve. razlog obvezivanja je bila forma. U dvostrano obezujudim ugovorima. societas. Svaka strana je morala da se obaveže dvema odvojenim stipulacijama. postavlja se pravilo da iz usmenog sporazuma nastaje obligacija. Promena koja se dešava u pravu je promena u postojedem poretku subjektivnog prava.u promeni postojedeg subj. .XVIII vek – dolazi do preokreta – umesto praila da ugovor obavezuje kada je reč data u odredjenoj formi. mandatum) . Na planu medj. Teorije o kauzi koje su se javile do prve polovine XVIII veka se nazivaju : 1. prava Sredstva za ostvarivanje promene u subj. pravima su pravni poslovi. Ispoljava se : . Kod kauzaliteta postoji princip da svaka promena. Postalo je nejasno zbog čega se ugovorn strane obavezuju (do sada je to bila forma). bez obzira gde se ona dešava mora da ima svoj uzrok.ius civile – svečane reči na odredjenom mestu su stvarale obavezu da se to izvrši. Postoji praktični i teorijski razlog za ovo tvrdjenje: 1. jedna strana se obavezuje zato što se druga strana obezuje prema njoj. . prava.KAUZA-KAUZALITET-UZROČNOST. locatio condutio. Kauzu ne poznaju sva prava (nemačko pravo. prava . Jedna strana je bila obavezna prema drugoj zbog toga što je u naročitoj formi rekla zakletvu kojom je božanstvu obedala da de nešto učiniti! Forma je obavezivala. prava . kauzu za nastanak ugovora. Kod realnih ugovora.u prestanku subj. Osnovna postavka teorije je da je kauza razlog obvezivanja koji je isti u svim ugovorima iste vrste.ali nisu kauza.Republika – forma postaje jednostavnija. Doma. Praktični je u tome što zakon traži osnov tj. Uzrok promene je kauza pravnog posla. Tada je nastala teorija o kauzi. Dovoljna je samo jedna stipulacija.odnos izmedju dve pojave od kojih je prva uzrok druge. englesko pravo) ved poznaju ustanove koje su nalik na kauzu. utvrdjivanje pojma kauze je bitno da bi se utvrdilo da li kauza postoji samo u ugovorima ili postoji i u drugim pravnim poslovima. KLASIČNE TEORIJE O KAUZI Začetnik ove teorije je Francuz. Sa teorijske tačke gledišta.

U dobročinim ugovrima. Te teorije (do polovine XX veka) se nazivaju 3. D. 2. postavio je oborivu pretpostavku da u svakom ugovoru postoji kauza. Kauza druge strane je što je ona primila odredjenu stvar (u tome što joj je predata stvar). Nemogude je redi da je kauza obeva jedne strane u stvari obaveza druge. SAVREMENE TEORIJE O KAUZI One obuhvataju shvatanja koja imaju različite pristupe problemu. subjektivne teorije (shvatanja) o kauzi B. kauza ne postoji pa nema potrebe govoriti o kauzi kada se govori o postojanju/nepostojanju predmeta ugovora. Kod ugovora o poklonu. Ako je predmet nemogud. Kod oproštaja duga. Predaja stvari je akt kojim se ugovor zaključuje i to ne može biti kauza. on smatra da u dvostranim ugovorima kauza obaveze jedne strane nije samo u prestaciji druge strane negou srazmernoj prestaciji. zahtev da kauza u ugovoru mora biti moralna i poštena. ali je u izvesnom smislu modifikovao i dopunio teoriju. Od polovine XIX veka nastaju brojne teorije u pravnoj nauci koje su pokušale da objasne razlog obvezivanja. B. kauza je animus donandi. kauza je intentio liberalis – namera da se drugome učini besplatna korist. Portalis je najviše doprineo teoriji o kauzi. Kao reakcija na klasičnu teoriju se javila: 2. C. mešovita shvatanja o kauzi . kauza je interes koji se hode ostvariti. TEORIJA NEGACIJE KAUZE A. Sve se mogu podeliti u tri grupe: A. Pojam kauze je nepotreban u pravu i sve ono što se postiže kauzom može da se postigne predmetom. Pored toga. Dodao je: 1. Kod dobročinih ugovora. predmet kritike je bilo shvatanje da je kauza animus donandi i intentio liberalis. Teorija je istorijski netačna jer se zasniva na pojmu kauze koji je u rimskom pravu imao drugo značenje. Teorija kauze je logički nemoguda. Po Antidu. Teoretičar Potije je imao osnovne postavke iste kao i Doma. Pojam kauze kod realnih ugovora je pogrešno postavljen i pogrešno izveden. Iz nepoštene kauze ne može da nastane ugovor. Pitanje kauze se vezuje sa sferu zaključenja ugovora. kauza ima psihološki izgled.preda drugoj strani odredjenu stvar. objektivna shvatanja o kauzi C. Po Portalisu. Nemogude je da se kauza i dejstvo ugovora rode istovremeno. Na onome ko tvrdi da nema kauze leži teret dokazivanja da to dokaže. Oni su sastavni deo namere za zaključenje ugovora i pogrešno je izdvojiti ih iz nje.

zastupa ga Kapitan. Pravni cilj je pravni efekat koji se postiže ugovorom. Subjektivni treba da bude onaj ekvivalent koji je željen. Pravo moraju da interesuju samo pravni ciljevi.Kapitanova kauza = izvršenje obaveze druge strane Ova modifikacija proizvodi dve pravne posledice: 1. Ogleda se u smanjenju imovine jednog lica. I dalje je postojao problem kako dokazati odlučujudu pobudu. Pravni cilj ima i svoju materijalnu realizaciju – ona je objektivni momenat i preko tog momenta se ova teorija vezuje za dominu teoriju: . 2. kauza je pobuda – motiv za zaključenje ugovora. Objektivna shvatanja o kauzi – Andrija Gams Po ovom shvatanju. Po klasičnoj teoriji. Njegovo stanovište je objektivno-subjektivno. nema obaveze jedne strane ako druga strana nije izvršila svoju obavezu. Ova teorija je prihvadena u ZOO. Prema drugom stanovištu – kauza je odluka poklonodavca da ne traži ekonomski ekvivalent za svoje davanje.Domina kauza = obaveza druge strane . Polazi od shvatanja da je kauza razlog obvezivanja. kauza je mogla da postoji i kada je predmet propao. zastupa ga Mori. a to je cilj kome ugovorne strane teže. Problem je što je nedosledna pri objašnjenju kauze kod dobročinih ugovora. B. To je subjektivni momenat u pojmu kauze. . Prema njemu. Kauza ima psihološki izgled. Kauza postoji uvek kada su obaveze ugovornih strana ekvivalentne. a po neoklasičnoj ne ako obaveza nije nastala. Subjektivna shvatanja o kauzi – rodonačelnik subjektivnih shvatanja-Vinšaid Po ovom shvatanju. Prema jednom stanovištu – kod ugovora o poklonu kauza je u negativnom ekonomskom efektu. Kauza je pravni cilj koji ugovorne strane žele da postignu. (NEOKLASIČNE TEORIJE – polazi od osnovnih postavki klasične teorije o kauzi). Zbog toga je ova teorija ubrzo korigovana stanovištem da nije bilo koja pobuda kauza ved samo odlučujuda pobuda – ona koja je neposredno predhodila donošenju odluke da se zaključi ugovor. Mešovita shvatanja o kauzi – najnovije teorije iz prve polovine XX veka Ove teorije se mogu podeliti na 2 shvatanja: 1. u onome što se od druge strane dobija. C. On teži da u svom shvatanju kauze objedini subjektivne i objektivne momente. nema kauze u ugovoru ako obaveza druge strane nije zasnovana jer nema svoj predmet. 2. Taj cilj ne može biti ekonomski ili psihološki. Objektivni se vidi u ekvivalentu. kauza je ekonomski ekvivalent koji vaka strana u dvostrano obaveznom ugovoru dobija od druge strane. kauza je željeni ekvivalent. Problem je što pobude za zaključenje mogu biti različite.A.

Kauza kod dobročinih ugovora ima čisto psihološki izgled. Kauza je animus donandi kod poklona i intentio liberalis kod drugih dobročinih ugovora. Kapitanova teorija je značajna i zbog toga što postavlja odnos izmedju kauze i motiva. Kada su ostali motivi (ne i onaj koji je pravni cilj) bili nedopušteni u jednom teretnom pravnom poslu bili odlučujudi za jednu stranu, a druga ugovorna strana je znala za to, takav motiv ulazi u pojam kauze i čini čitavu kauzu nedopuštenom. Zbog toga de i ugovor biti ništav. Kada se radi o dobročinim ugovorima, motiv ulazi u sastav kauze i ako dr. strana nije znala da je nedopušten. KAUZA U ZOO - prihvadena je Kapitanova teorija - regulasana u 3 člana ZOO 51, 52, 53 - čl. 51. stav 1 Svaka ugovorna obaveza mora imati dopušten osnov. Stav 2 Osnov je nedopušten ako je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima. - Stav 3 Pretpostavlja se da obaveza ima osnov iako nije izražen.

Ugovori kod kojih kauza nije vidljiva - APSTRAKTNI UGOVORI –imaju kauzu, ali ona nije vidno izražena tako da je zbog toga nepoznata tredim licima. Ugovornim stranam je poznato šta je kauza. KAUZALNI UGOVORI – kauza je vidno izražena I ona je poznata kako ugovornim stranama, tako I tredim licima. Značaj razlikovanja se pkazuje u slučaju spora. U kauzalnom ugovoru poverilac mora da dokaže ugovor iz koga proizilazi njegovo potraživanje. Kod apstraktnih ugovora,poverilac ne mora da dokazuje postojanje ugovora. Pretpostavlja se da je dug priznat na osnovu nekog ugovora, ali dužnik bi mogao da ospori postojanje kauze. Da se ne bi desilo da se dužnik lako oslobadja obaveze, zakon uvodi poretpostavku da osnov postoji I kada nije izražen. Kod apstraktnih ugovora, ova pretpostavka teret dokazivanja prebacuje na dužnika. Kod dvostrano obaveznih ugovora u našem pravu, kauza obaveze jednoe strane je izvršenje obaveze druge srane. Pobude za zaključenje ugovora ne utiču na njegovu punovažnost izuzev ako je pobuda jedne ugovorne strane bila nedopuštna, a druga ugovorna strana je za to znala. Kada se izvrše obaveze – kauza nestaje – više se ne može tražiti dalje izvršenje. Kod dobročinih ugovora kauza je animus donandi I intentio liberalis. Pobude ulaze u pojam kauze. Zbog nedopuštene pobude je nedopuštena čitava kauza. Kad jedna strana izvrši obavezu, kauza svamim tim ne prestaje. I dalje postoji pravo da npr. poklonodavac očekuje blagodarnost od poklonoprimca I zbog toga ugovor može biti raskinut. Kod realnih ugovora kauza obaveze jedne strane se ogleda u tome što je ta strana nešto primila od druge strane. U našem pravu, realni ugovori ne postoje. Tradicionalni realni su regulisani kao konsensualni. Nastaju saglasnošdu volja. Jedini realni koji još uvek postoji je ugovor o kapari. Zaključuje se predajom

kapare . U privrednom pravu izuzetak je kod ugovora o prevozu robe.

ODSUSTVO, PRIVIDNOST I NEDOPUŠTENOST KAUZE Slučajevi odsustva kauze su vrlo retki. Odsustvo kauze postoji kada je obaveza nastala s' obzirom na bududi osnov koji se nije ostvario, koji više nije mogud ili je kasnije otpao. Pr.. priznanje duga unapredpre nego što je dug nastao. Prividnost kauze – prividna kauza se javlja u nekoliko oblika: 1. putativna – kada obe ugovorne strane imaju pogrešnu predstavu o tome da kauza postoji. Postoji obostrana zabluda o kauzi. 2. fiktivna – kauza koja ne postoji, ali se stvara privid pred tredim licima da kauza postoji. Prodavac iz fiktivnog ugovora može da traži nazad ono što je dao. 3. simulovana – ugovorne strane zaključuju jedan ugovor, ali stvaraju privid da su zaključile neki drugi ugovor. Posledica je da de važiti onaj ugovor koji je stvarno zaključen, a ne onaj koji je predstavljen.

Nedopuštena kauza – pre ZOO postojala u sudskoj praksi.

PREDMET UGOVORA - četvrti opštebitni uslov - pitanje predmeta manje diskutabilno od pitanja kauze - kauza se dobija odgovorom na pitanje zašto ugovor obavezuje - predmet se dobija odgovorom na pitanje na šta ugovor obavezuje Predmet ugovora je isto što i predmet obligacije: činjenje i nečinjenje. Predmet ugovora nije isto što i objekt ugovora. Svaki ugovor ima predmet, ali objekt imaju samo ugovori koji glase na predaju stvari. Neki ugovori imaju dva predmeta (dvostrano obavezni ugovori). Nasuprot njima stjoje jednostrano obavezni sa jednim predmetom. Da bi ugovor nastao, predmet mora da ima odredjene kvalitete. Da bude odredjen, mogud i dopušten. ODREDJENOST PREDMETA –na 2 načina: 1. neposredno 2. posredno Ugovorne strane po pravilu predmet odredjuju neposredno. Posredan način može biti dvostruk. Strane mogu u ugovoru navesti podatke na osnovu koga de se odrediti predmet ugovora. Takodje, strane mogu

predvideti da de predmet ugovora odrediti neko trede lice. Trede lice savesno i pošteno odredjuje predmet ugovora u odredjenom roku. Ako lice to ne učini, smatrade se da ugovor nije nastao. Kod ugovora o prodaji postoje posebna pravila: 1. Odredjivanje cene kod ugovora u privredi ZOO u čl. 25. stav 2 Ugovori u privredi su, u smislu ovog zakona, ugovori koje preduzeda i druga pravna lica koja obavljaju privrednu delatnost, kao i imaoci radnji i drugi pojedinci koji u vidu registrovanog zanimanja obavljaju neku privrednu delatnost zaključuju među sobom u obavljanju delatnosti koje sačinjavaju predmete njihovog poslovanja ili su u vezi sa tim delatnostima. Važi pravilo da ako cena nije odredjena niti ugovor ima dovoljno podataka za odredjivanje cene – takav ugovor nede biti ništav ved je kupac dužan da plati cenu koju je prodavac redovno npladivao u trenutku zaključenja, a u nedostatku te cene, bide obavezan da plati razumnu cenu. Čl. 462 ZOO stav 3, Pod razumnom cenom smatra se tekuda cena u vreme zaključenja ugovora, a ako se ona ne može utvrditi onda cena koju utvrđuje sud prema okolnostima slučaja.

2. Odredjivanje cne prepušteno tredom licu Ako trede lice nede ili ne može da odredi cenu, a ugovorne strane se ne slože nakandno niti ugovor raskinu, smatrade se da je ugovorena razumna cena. Čl. 465, stav 2 ZOO 3. Odredjivanje cne prepušteno na volju jednog ugovornika Važi pravilo da je takva odredba nepunovažna i smatrade se kao da cena nije ugovorena. Tada kupac duguje cenu kao u slučaju kada ona nije odredjena. Ugovor u privredi može ostati na snazi i kupac plada cenu koju je inače pladao ili razumnu cenu – čl. 466 ZOO Kada je predmet ugovora predaja stvari, važe dva pravila: 1. Individualno odredjena stvar – da bi se smatralo da je predmet ugovora dovoljno odredjen, ugvovor mora sadržati podatke kojima se otklanja svaka neizvesnost izmedju ugovornih strana šta je predmet ugovora. 2. Stvari odredjene po rodu – potrebno je da bude odredjena vrsta i količinia stvari. Ako nistu odredjeni smatrade se da ugovor nije nastao. Ne mora biti odredjen kvalitet i tada se smatra da je ugovoren srednji

ne može biti predmet ugovora izvršenje radnje koja predstavlja krivično delo. Predmet zabranjen normama gradjanskog prava – primer u ZON-u. inicijalna b. Predmet ugovora mora biti mogud u momentu zaključenja ugovora. . subsekventna Da bi ugovor nastao potrebno je da ne postoji inicjalna nemogudnost. Početna. Predmet je suprotan prinudnim propisima kada pojedini propisi izričito zabranjuju da odredjene stvari budu predmt prometa /otrov. DOPUŠTENOST PREDMETA Čl. eksploziv/ Predmet je suprotan javnom poretku . Predmet obaveze je nedopušten ako je protivan prinudnim propisima.Ugovori koji bi imali za predmet budude nasledstvo ili fideikomis bi bili nedopušteni. Sud na ništavost pazi po službenoj dužnosti. Na ništavost se može pozvati svako rpavno zainteresovano lice. ova nemogudnost je pravno irelevantna. 48 ZOO Ugovor zaključen pod odložnim uslovom ili rokom punovažan je ako je predmet obaveze koji je u početku bio nemogud postao mogud pre ostvarenja uslova ili isteka roka. subjektivnu – nastaje ugovor uprkos subjektivnoj nemogudnosti. Naknadna. javnom poretku ili dobrim običajima. Pravne posledice ugovora čiji predmet nije odredjen. Materijalna nemogudnost se deli na : a. Čl. zabrana zaključenja ugovora o nasledjivanju ili fideikomisarne supstitucije.kvalitet stvari. Nemogudnost može biti i: a. mogud ili dopušten je apsolutna ništavost. Naknadna nemogudnost ne utiče na nastanak nego na prestanak ugovora. 49 ZOO. MOGUDNOST PREDMETA Ugovora nema ako njegov predmet nije faktički mogud. objektivnu – ugovor nede nastati i ova nemogudnost je pravno relevantna b.

Volja se može izraziti pismeno.rečima. PODELA FORME – prema 3 kriterijuma: . Naročito je ova tendencija za zaštitiom izražena kod dobročinih ugovora. Pravo na pozivanje na ništavost ne zastareva. Zaštita privatnih interesa ugovornih stana. ta zabrana ne postoji pa je ova funkcija izgubila na značaju. Zaštita javnih interesa. Kod pismenih ugovora. FORMA . Svrha forme – propisuje se iz različitih razloga. do kada traje ugovor.u našem pravu važi princip konsensualizma /za nastanak ugovora nije neophodna forma. Kada je ugovor zaključen pismeno. 2. takva neizvesnost ne postoji. Kod usmenih ugovora sedanje na ugovor bledi istranke mogu zaboraviti na šta su se obavezale. 3. Dobijaju vreme dase raspitaju o pravu koje dobijaju iz ugovora. uvek de ugovorne strane modi da ponude dokaz u sadržini ugovora – čak i ako dodje do sudskog spora.U tim izuzecima je zakonom predvidjeno da ugovor mora biti zaključen u odredjenoj formi. ali i dalje postoji. Kada se ugovor zaključi usmeno. propisujudi formu za neke ugovore ostvaruje kontrolu nad pladanjem poreza na promet apsolutnih prava. Propisujudi formu za ugovor o prometu nepokretnosti se ostvarivala kontrola da li neko stiče imovinu preko zakonskog maksimuma. opšteusvojenim znacima i konkludentnim radnjama/ . U odredjenim slučajevima je moguda konverzija. Danas se kontroliše pladanje poreza – država. ali ugovorom može svoju obavezu preneti na kupca (što se u praksi najčešde i dešava). usmeno. dovoljno je da postoji prosta usmena saglasnost.od principa konsensualizma postoje izuzeci. porez na promet plada prodavac. gestovima. Bila je dominantna svrha forme do 70ih godina. okolnosti mogu biti nejasne za ugovorne strane. forma ih tera na upoznavanje sa konsekvencama ugovora i na razmišljanje o ugovoru. Kod teretnih ugovora je drugačije jer postoji jednakost uzajamnih davanja. Jedno vreme je ova funkcija je bila na prvom mestu. Dokazna funkcija forme. Danas ima nekoliko funkcija: 1. Po pravilu.Ne mogu se knvalidirati. Do tada je psotojala zabrana sticanja prava svojine preko zakonskog maksimuma.unapred predvidjen oblik u kome se izražava saglasnost volja ugovornih strana .zakonom bitan uslov . Kupac ne može da upiše pravno na nepokretnosti u katastar pre nego što plati porez na promet. postoji neizvesnost i ne mogu se osloniti ni na svedoke. Od 70ih godina . POSEBNI BITNI USLOVI ZA NASTANAK UGOVORA Traže se za nastanak samo nekih ugovora – kada to predviti Zakon ili kada je to predvidjeno voljom ugovornih strana.

Ako pravo svojine nije upisano u zemljišne knjige. Ako bude dato. 3. Kada je propisana. Odobrenje ima karakter izjave volje. ugovor ne nastaje. Forma i formalnosti publiciteta Formalnosti publiciteta su zakonom propisane mere koje služe za zaštitu tredih savesnih lica – upis prava svojine u zmljišne knjige /kada se radi o nepokretnostima/. Forma i fiskalne formalnosti Fiskalne formalnosti su mere propisane zakonom u cilju potvrdjivanja da su izvršene odredjene . Ima karakter službene radnje kada se daje zakonskom zastupniku ukoliko zaključuju ugovor kojim raspolažu imovinom maloletnika. formu javne isprave c. dokaznu – ad probationem . punovažno je nastao – formalnosti publiciteta nisu uslov za nastanak ili dejstva ugovora. svečanu – ad solemnitatem b. U našem pravu je potrebno ograničeno poslovno sposobnom licu ili maloletnom licu odobrenje za zaključenje ugovora od strane roditelja odnosno staratelja.prema načinu ispoljavanja a. Forma i odobrenje za zaključenje ugovora Forma je oblik kroz kji se izražava saglasnost volja i uslov za nastanak ugovora. realnu formu . forma jeste. tj. 2. a nema je. pismenu formu b. ugovor proizvodi pravna dejstva. lica pod starateljstvom. zakonsku formu b. ugovornu formu RAZLIKOVANJE FORME I SLIČNIH PRAVNIH INSTITUTA 1. ugovor stvara obaveze za ugovorne strane.. bitnu.prema dejstvu a. Odobrenje ima značaj odložnog uslova za nastanak ugovornih dejstava jer ugovor nede proizvesti obaveze dok odobrenje ne bude dato. Odobrenje je izjava volje lica ili akt državnog organa kojim se izražava saglasnost za zaključenje ugovora.prema izvoru nastanka a. Odobrenje nije uslov za nastanak ugovora – može nastati i bez njega.

finansijske obaveze u vezi sa ugovorom (registracija ugovora ili pečadenje ugovora). Imaju značaj sa stanovišta izvršenja finansijskih propisa ili obaveza, ali nemaju značaj za nastanak ugovora.

VRSTE FORME PISMENA FORMA

- sastoji se iz 2 elementa: 1. tekst izjave 2. potpis Ova dva elementa su bitna za potraživanje forme. TEKST IZJAVE može sastaviti: a. bilo koja ugovorna strana b. obe ugovorne strane c. trede lice - nije bitna podloga na kojoj se tekst piše - tekst izjave može biti napisan rukom, mehaničkim sredstvom, elektronskim sredstvima - broj primeraka nije značajan za punovažnost ugovora POTPIS – lični znak jednog lica koji se stavlja ispod teksta nekog dokumenta kojim neko potvrdjuje da je tvorac tog dokumenta ili da odobrava njegovu sadržinu. U gradjanskom pravu ima dvostruku funkciju: a. akt identifikacije volje jednog lica b. znak da je to lice izjavilo volju odredjene sadržine. - neophodno je da tekst izjave potpišu lica koja se ugovorom obavezuju - potpis mora da bude svojeručan (izuzetak samo kada neko ne zna da se potpiše i stavlja svoj rukoznak pred dva svedoka) - pravilo je da se potpis sastoji od imena i prezimena, ali je praksa otišla u drugom pravcu pa se u potpis unosi i titula, zanimanje, nadimak, pseudonim... Ipak, neophodno je da potpis sadrži dovoljno znakova da se pouzdano utvrdi ko je potpisnik ugovora - mesto stavljanja potpisa je po pravilu ispod teksta izjave jer važi pretpostavka de je istinito ono što se nalazi iznad potpisa, ali to nije neophodno. ZOO ne traži izričito da potpis bude na dnu teksta - za punovažnost pismene forme nije neophodan datum, ali je poželjan jer od tada ugovor proizvodi pravna dejstva i od tada počinju da teku izvesni rokovi - potpisi tredih lica (svedoka, lica koje je sastavilo ugovor...), nisu neophodna za punovažnost ugovora

Hiber FORMA JAVNE ISPRAVE - javna isprava – isprava koja potiče od državnog organa. Razlikovanje privatne i javne isprave – privatna je pismena izjava koju su sačinile stranke. Kod privatnih isprava je mogude dokazivati da ono što je u ispravi nije tačno i nema prioritet u odnosu na druge dokaze. Javna isprava je isprava u čijem nastanku učestvuje državni organ il drugi subjekt na koga su preneta javna ovlašdenja u kreiranju pismene ipsrave. Forma javne isprave je jedan od mogudih oblika da volja bude izražena. Vrsta forme po dejstvu: ad solemnitatem i ad probationem. Najčešde je javna isprava u formi ad solemnitatem. Zakon je predvidja da bi se štitio javni interes. Kod solemnizacije, javni organ daje privatnoj ispravi karakter javne isprave. Forma javne isprave ima posebni procesni – dokazni značaj i nezavisno od značaja za punovažnost ugovora. Javna isprava je (pismena) isprava koju sačinjava (izdaje, overava) nadležni organ. Oboriva pretpostavka je da je ono što je obuhvadeno javnom ispravom tačno, istinito. Izuzetno, može biti oboriva pretpostavka ili to postati protekom vremena tj. istekom odredjenih rokova. UGOVOR U FORMI JAVNE ISPRAVE Izajve volje su date uza sadejstvo državnog oragana koji im je u odredjenoj meri dao oblik ( pa od toga zavisi šta je obuhvadeno dejstvom javne isprave). Učešde državnog organa u formi javne isprave: a. OVERA POTPISA na privatnoj ispravi od strane državnog organa – potvrdjuje se da izjave volje potiču od strane lica naznačenih u ispravi – kod nas se naziva „legalizacija“ privatnih prava. b. SOLEMNIZACIJA privatne isprave podrazumeva da stranke sastave privatnu ispravu, a nadležni organ daje snagu javne isprave celom ugovoru (ne samo potpisima), potvrdjuje se da je sadržina ugovora zaista i izjava volje ugovornih strana. c. PUNA FORMA javne isprave – sačinjavanje ugovora od strane nadležnog organa na osnovu izjave volje ugovornih strana. Ceo ugovor je snadbeven snagom javne isprave. Kada državni organ solemnizira ugovor ili mu daje punu formu, može se desiti da je saglasnost volja

suprotna pravu ili moralu, i tada postoji razlika izmedju klauzula koje su: a. ništave – državni organ odbija da sačini tj. solemnizira ugovor b. rušljive – državni organ upozorava stranke da je takva klauzula potencijalna nevažnost takvog ugovora. Ako stranke ipak insistiraju na zaključenje ugovora sa takvom klauzulom, državni organ sačinjava ugovor uz napomenu da ih je upozorio.

Slučajevi zakonske forme javne isprave kod nas: 1. isključiva: promet nepokretnosti, naslednopravni ugovori, bračni ugovori 2. konkurentska: neke forme testamenta - forma javne isprave – i verodostojna isprava i izvršna isprava

VRSTE FORME: Vrste po poreklu, izvoru pravila o formu: a. zakonska forma – u zakonu predvidjeno da se ugovor propisuje u odredjenoj formi (ZOO ili drugi zakoni) b. ugovor(e)na forma – nstaje tao što se stranke u postupku zaljučenja ugovora sporazumeju da ugovor zaključe u odredjenoj formi. Vrste po dejstvu (značaju): a. ad solemnitatem – bitna forma, uslov za punovažnost ugovora. Moguda je konvalidacija kada ugovorne strane izvrše obavezu u celini ili pretežno i ako to nije protivno svrsi zbog koje je forma predvidjena (svrha može biti da štiti javni i privatni interes). b. ad probationem – dokazna forma. I u nedostatku forme, ugovor važi, ali se postojanje, sadržina, obim ugovornih obaveza mogu dokazivati samo formom. c. Ugovorna forma kojom se obezbedjuje prost dokaz o zaključenju i sadržini ugovora. Po ZOO, čl. 69, stav3: Ako su ugovorne strane predvidele posebnu formu samo da osiguraju dokaz svoga ugovora, ili da postignu što drugo, ugovor je zaključen kad je postignuta saglasnost o njegovoj sadržini, a za ugovarače je u isto vreme nastala obaveza da ugovoru daju predviđenu formu. Po čl. 70, stav 2 - Ugovor koji nije zaključen u ugovorenoj formi nema pravno dejstvo ukoliko su stranke punovažnost ugovora uslovile posebnom formom.

REALNA FORMA Realni ugovor se zaključuje predajom stvari, a druga strana prihvata obavezu da stvar vrati. Bivši realni su

zakonska il ugovorna forma – važi samo ono što je u toj formi izraženo pa se postavljaju pitanja: 1. punovažnost istovremenih dopuna proizvodi pravno dejstvo: 1.ona ima za cilj popravljanje ili izravnavanje . ako te tačke nisu obuhvadene ugovorom (što se i podrazumeva) 3. Punovažnost istovremneih usmenih izmena 4. Naknada štete nije represija. stranke ugovore još nešto (usmeno). Ona se razlikuje od sankcija za krivičnopravnu odgovornost-represija.nanošelje zla počiniocu krivičnog dela. konsensualna – stvara obavezu da stvar bude predata 2. a forma je propisana samo u interesu stranaka. obaveza druge strane da stvar vrati (nova saglasnost volja se postiže predajom. ako te tačke nisu u suprotnosti sa sadržinom ugovora 4. punovažnost nije suprotna cilju forme PUNOVAŽNOST ISTOVREMENIH IZMENA .sada konsensualno realni ugovori i sastoje se iz 2 faze: 1. Pošto važi pretpostavka potpunosti.pored onog što je uneto u pismeni sporazum. vradanjem stvari) PRETPOSTAVKA POTPUNOSTI ISPRAVE (FORME) . ako su u pitanju sporedne tačke 2. Forme raskida PUNOVAŽNOST ISTOVREMENIH USMENIH POGODBI . naknada stete-Djurdjevic predavanja NAKNADA ŠTETE Naknada štete je sadržina obaveze štetnika i istovremeno sankcija ya njegovu građansko pravnu odgovornost.ako se njima olakšava ili smanjuje obaveza.sastoji se u oduzomanju ili ograničavanju nekog prava počinioca.ona nema za cilj nanošenje zla. Punovažnost istovremenih usmenih pogodbi 2. Punovažnost istovremenih usmenig dopuna 3.

185 stav 1: Odgovorno lice dužno je uspostaviti stanje koje je bilo pre nego što je štete nastala.ved stanje jednake ili približno jednake vrednoti stvari koje je bilo pre prouzrokoavanja štete.sprečavanje njenog uvedanja.pa dok je na popravci vlasnik mora.da iznajmi vozilo od nekog renta car preduzeda da bi obavljao poslove/ . 1. /ako je stvar propala za koju se ne može dati druga stvar-umetnička slika/ Ako je uspostavljanje ranije stanja šteta ne uklanja u potpunosti onda se dosuđuje i naknada u novcu /u udesu automobil bude uništen.ali to nije suština naknade.NOVČANA NAKNADA-to je naknada vrednosti stvari koju je ona imala pre prouzrokovanja štete.tako što de se oštedenom dati druga stvar iste vrste kao i stvar koja je oštedena 2. Odnos izneđu ove dve vrste naknade: I. Skica:povreda nekog zakonskog interesa Naknada imovinske štete ima za cilj da popravi ono što se desilo u imovinskim dobrima nekog lica. Ako uspostavljanje ranijeg stanja nije mogude. PRAVILA O NAKNADI IMOVINSKE ŠTETE II.povradaj stvari koja je oduzeta 3.PRAVILA O NAKNADI NEIMOVIMSKE ŠTETE PRAVILA O NAKNADI IMOVINSKE ŠTETE Imovinska šteta-umanjenje nečije imovine.popravka oštedene stvai-to je prioriteten oblik naknade u našem pravu b.unapred se ne utvrđuje koji oblik ima priorite.prioritet ima uspostavljanje ranijeg stanja-austrisko pravo i naš ZOO Čl.USPOSTAVLJANJE RANIJEG STANJA-sastoji se u tome što je odgovorno lice dužno da stvari oštedenog dovoede u ono stanje u mome su se nalazile pre prouzrokovanja štete.Pitanje obima/visine/ obaveze naknade 1. Zove se još i NATURALNA RESTITUCIJA.štetnik je dužan da da naknadu u novcu.Francusko. ZOO: I.Pitanje obima naknade-na koji način se šteta može nadoknaditi? a.ved se dozvoljava sudu da u svakom konkretnom slučaju utvrdi prioritet-švajcarsko pravo III.Pitanje obima naknade imovinske štete 2.nemačko.englesko pravo-prioritet ima naknada u novcu II.stanja u imovini oštedenog lica u odnosu na stanje koje je postojalo pre prouzrokovanja štete.dok čeka na popravku. Može biti izvrsena na tri načina: 1.Njome se ne uspostavlja stanje stvari koje je postojaloa pre prouzrokovanja štete.Naknada štete ima kao posredan cilj nanošenje štete.

nije se morala nadoknaditi cela iznakla korist. Pomak je bila SKICA.bez obzira na zahtev oštedenog.I po Skici se morala nakoknaditi potpuna šteta.koja se svakom mogla desiti.sud može umeriti naknadu izmaklog dobitka. . Visina naknade ne treba da zavisi samo od veličine štete.ako je šteta bila prouzrokovana namerno ili grubom nepažnjom.visina naknade ne mora jednako da pogađa štetnike ako su različitog imovnog stanja.ako je šteta prouzrokovana lakšim stepenom krivice štetnici treba blaže da odgovaraju.ne postoje precizni kriterijumi za razlikovanje pojedinih stepena krivice.prema pravilima SGZ došlo bi se do toga da oštedeni priželjkuje da mu šteta bude pričinjena namerno.kako bi dobio vedu naknadu. Skica:čl 153 Ako je šteta prouzrokovana omaškom. ZOO je prihvatio sistem potpune/integralne/naknade.to je prepušteno sudu.To je ustanovljeno u interesu oštedenog. I.Uspostavljane ranijeg stanja je pravilo u našem pravu. Argumenti: 1. Postoji saglasnost u tome da: Visina naknade koju štetnik duguje ne može biti veda od veličine štete koju je prouzrokovao! Postoji razlika u tome da li štetnik ono što duguje može da bude manje od veličine štete.Ali to pravilo je dispozitivne prirode-oštedeni može svojom jednostranom voljom otkloniti primenu ovog pravila.mogude je i sa blažim stepenom krivice prouzrokovati vedu štetu i obrnuto.nego se mora uzeti u obzir i stepen krivice. Posle II svetskog rata počinje da se odstupa od tih pravila. II.dosuditi naknadu u novcu ako smatra da nije nužno da odgovorno lice uspostavlja ranije stanje-novina ZOO.pa bi onda i određivanje visine naknade bilo u rukama suda i njegove subjektivne ocene.Prema SGZ visina naknade bila je jednaka veličini štete. Definitivno je na pušten sisitem iz SGZ donošenjem ZOO. 2. 185 stav 4-sud de dosuditi oštedeniku nakandu u novcu kada on to zahteva.a otac mu je staklorezac/ Sud može sam. Čl. Visina naknade uvek mora da odgovora veličini štete i na to nema nikakvog uticaja stepen krivice sa kojim je šteta prouzrokovana. 2.Ako je šteta bila prouzrokovan običnom nepažnjom štetnik je bio dužan da nadoknadi samo stvarnu štetu /ideja distributivne pravde/ Štetnici koji su štetu prouzrokovao istim stepenom krivice treba isto da odgovaraju za njenu naknadu.ako je šteta prouzrokvana tešim stepenom krivice štetnici treba više da odgovraju. 4.izuzeb kada okolnosti slučaja opravdavaju uspostavljanje ranijeg stanja! /malometnik razbije prozor.Pitanje obima/visine/ obaveze naknade-pitanje određivnaja visine obaveze štetnika. PRINCIP POTPUNE NAKNADE IMOVONSKE ŠTETE Cilj naknade imovinske štete je popravljanje.izravnavanje stanja.u sudskoj praksi. Štetnik treba da nadoknadi celokupnu štetu bez obzira na stepen krivice. Srpsko pravo je do II svetskog rata prihvatalo I rešenje. 3.ima pravo sa zahteva da mu se naknada da u novcu.ali ako je šteta prouzrokovana omaškom.visina štete ne mora uvek odgovarati stepenu krivice.

Uslov: -da je nečija stvar oštedena krivičnim delom sa umišljajem Sud de sačekati odluku krivičnog suda. Čl. Izmakla korist je bududa šteta-zbog toga se ona ne može cifarski dokazati od strane oštedenog. 189 ZOO stav1.tako i na naknadu izmakle dobiti.te bi naknadapotpuna dovela ga u oskudicu.NAKNADA VEDA OD ŠTETE Čl. c. Potrebno je da oštedeni nije tako slabog imovnog stanja da bi on bez potpune nakande ostao bez važnih dobara koja su mu neophodna za život.NAKNADA MANJA OD ŠTETE 1.kada je stvar uništena ili oštedena krivičnim delom sa umišljajem. I.Oštedeni mora cifarski odrediti visinu štete-kada je u pitanju stvarna šteta.ako ona nije prouzrokovana ni namerno ni krajnjom nepažnjom.sud može odrediti visinu naknade prema vrednosti stvari koju je ona imala za oštedenog-afekciona vrednost. Čl.ali nije neophodna pravosnažna sudska odluka. Kada naknada može biti manja nego što iznoso šteta.Naknada treba u svemu da bude ekvivalentna šteti.190 ZOO-Sud de uzimajudi u obzir i okolnosti koje su nastupile posle prouzrokovanja štete.a oštetnik je slabog imovnog stanja.a njegov interes je da mu šteta bude nadoknađena u potpunosti. Prilikom odmeravanja visine naknade nema nikakav značaj stepen krivice. da je štetnik prouzrokovao štetu radedi nešto u korist oštedenog.vodedi računa o materijalnom stanju oštedenika.kada je štetnik slabog imovnog stanja čl.Kada je štetnik prouzrokovao štetu radedi nešto na korist oštedenog. 2. Uslovi: a. da je štetnik takvog imovnog stanja da bi ga isplata celokupne naknade dovela u oskudicu.osuditi odgovorno lice da isplati manju naknadu nego što iznosi štete. .Sud mora sda vodi računa jedino da bude zaštiden interes oštedenog.a zatim na osnovu opsega sud utvrđuje naknadu. 191 stav 1 – sud može.bez nakande b. 189 stav 4.Opseg.obim štete mora da dokaze oštedeni. Od principa potpune naknade postoje odstupanja. da štetnik nije prouzrokovao štetu ni namerno ni krajnjom nepažnjom b. da je štetnik prilikom prouzrokovanja štete na stvarima oštedenog postupao sa pažnjom koju poklanja svojim stvarima II. Kako sud utvrđuje visinu štete? -na osnovu dokaza koje mu podnese sam oštedeni.ali postoje i situacije kada naknada može da bude veda nego što iznosi šteta.dosuditi naknadu u iznosu koji je potreban da se oštedenikova materijalna situacija dovede u ono stanje u kome bi se nalazila da nije bilo štetne radnje ili propuštanja.Oštedenik ima pravo kako na naknadu obične štete. Uslovi: a.

da bi se kasnije povedala i obrnuto.za grobnu muziku. Može se desiti da vrednost tog dela u momentu presudjenja biti vedi nego što je bila u momentu otklanjanja štete-on ima pravo na zateznu kamatu.troškove za sanduk. Prema kom momentu se utvršuje visina naknade štete? Veličina štete se može menjati.nego prema momentu kada je šteta otklonjenatada se zna tačno njena visina.čitulja. Sud mora angažovati veštaka i na osnovu nalaza veštaka utvrditi koliko de u bududnosti biti veličina izmakle dobiti.za sveštenika.za ukop.Sud utvrđuje izmakle koristi na osnovu sopstvene koristi.ali ne otklanja sve negativne posledice od momenta podnošenja tužbe do momenta pravosnažnosti.momenat presuđenja. 3.troškovi sahrane-obuhvataju izdatke koji su učinjeni za prevoz posmrtnih ostataka.Naknada imovinske štete u sličaju telesne povrede i oštedenja stvari 1.za nadgrobni spomenik.telesne povrede ili oštedenja zdravlja 1.ne čekajudi odluku suda-tada visina štete se nede utvrđivati prema momentu presuđenja.U slučaju kad je šteta nastala kao posledica nečije smrti. U našoj sudskoj praksi postavljeno je pitanje da li štetnik treba da nadoknadi sve ove troškove?Dilema .nastaju 4 vrste troškova koje odgovorno lice mora da nadoknadi: a.momenat podnošenja tužbe sudu-prihvaden je bio u SGZ-ovo rešenje je bolje od predhodnog.troškovi posluženja.za održavanje groba. 2.momenat prouzrokovanja štete-prihvaden je u austrijskom pravu.za grobno mesto.zbog toga što je u momentu otklanjanja štete on svoje nenovčano potraživanje pretvorio u novčano.odnosno momenat donošenja odluke suda-po ZOO-prema veličini štete u momentu donošenja pravosnažne odluke MOMENAT ODREĐIVANJA VISINE ŠTETE Različit MOMENAT DOSPELOSTI OBAVEZE NA NAKNADU ŠTETE -to je momenat kada je šteta proutrokovana /od tog momenta oštedeni može tužiti štetnika sudu/ Oštedeni podnese zahtev za naknadu štete pa sam nadoknadi štetu.crnina.U jednom momentu može biti manja. Imovinska šteta može nastati i kao posledica nečije smrti. U obzir dolaze 3 momenta: 1.Naknada imovinske štete u slučaju smrti 2.Mana ovog rešenja je što ne vodi računa o tome da se veličina štete od momenta prouzrokovanja do pravosnažnog okončanja sudskog postupka o zahtevu oštedenog može povedati.vrši se na osnovu sadašnjih činjenica koje su poznate s obzirom na budude okolnosti koje se predpostavljaju.

čiji iznos nije unapred određen u ukupnom iznosu koji se plada periodično u unapred određenom iznosu: Obeležja: 1ona se duguje uvek u novcu 2. 3. b. Od 1970 god i proširene sednice Vrhovnog suda ZU i troškovi nadgrobnog spomenika se moraju nadoknaditi.ali koja bi to pravo prema umrlom imala da je on ostao u životu/pravo roditelja od deteta ako su nesposobna za rad i nemaju sredstava za život. 1.oni troškovi koji su učinjeni radi prestiža se ne računaju.zdravstveno stanje.lica koja je umrli redovno pomagao/lica koja nemaju subjektivno pravo da zehtevaju izržavanje.lica koja za vreme života umrlog nisu ostvarila pravo na izdržavanje.roditelji.Pravo na nakandu ovih troškova imaju lica koja su stvarno učinila ove izdatke..izgubljena zarada-mogude je da lice ne umre odmah. Drugi troškovi u vezi sa lečenjem-troškovi puta koja su platila bliska lica da bi posedivala umrlog dok je bio u bolnici.ukupan iznos naknade nije unapred određen 3...iznosi obroka su jednaki i unapred fiksirani Kako se određuje visina mesečnog obroka novčane rente? Visina novčane rente se odmerava s obzirom na sve okolnosti slučaja a ne može biti veda od onoga što bi oštedeni dobijao od poginulog da je ostao u životu.supružnik. g.nabavka lekova.lica koja je umrli izdržavao/lica koja po zakonu imaju subjektivno pravo da zahtevaju izdržavanje od umrlog i koja su to pravo ostvarola dok je umrli bio u životu/ 2. Rodbina umrlog podiže spomenike različite veličine-da li treba nadoknaditi stvarne izdatke ili ih treba ograničiti..koji se može na odgovarajudi način imovinski izraziti.naknada troškova koje je umrli platio za boravak u sanatorijumu.nego da bude prvo na lečenju i tada gubi zaraduštetnik je dužan da nadoknadi izgubljenu zaradu koju umrli nije ostvario dok je bio na lečenju.pod uslovom da su oni uobičajeni u mestu sahrane.visina izdržavanja koju bi oštedeni dobijao od poginulog da je ostao u životu-drugi kriterijum za .troškovi dovoženja i odvoženja umrlog dok je bio u bolnici. v.kao i lica koja su po zakonu imalo pravo da zahtevaju izdržavanje od umrlog Imamo 3 kategorije lica koja imaju pravo na naknadu ovih troškova: 1..Visina novčane rente se određuje s obzirom na okolnosti slučaja-imovno stanje.naknada štete koju trpe lica koja je umrli izdržava ili redovno pomagao.Prema stanovištu sudova u ograničenom obimu...porodično stanje.. Na naknadu troškova sahrane imaju pravo lica koja po zakonu imaju pravo na pravičnu novčanu naknadu za duševne bolove usled smrti bliskog lica /dete.brada i sestre ako su živeli u zajednici sa oštedenim/.ali koja je on pomagao materijalno dok je bio u životu/Štete koju ona trpe je povreda zakonitog interesa-svaki ozbiljan interes.troškovi lečenja i drugi troškovi u vezi sa lečenjem-naknada koja se plada za obavljanje lekarskih usluga.ako ti uslovi postoje i dalje oni mogu tražiti naknadu/ Pravo ovih lica nije izdržavanje ved pravo da zahtevaju naknadu štete zbog izgubljenog izdržavanja!!! Ova naknada se dosuđuje u novcu.periodičnost naknade 4..za obavljenu hirušku intervenciju. 2.oko toga da li treba isplatiti troškove oko nadgrobnog spomenika..nisu tražili za života.

Zarada zaposlenog lica je zarada koji zaposleni ostvaruje iz radnog odnosa tj.umanjenja ili gubitka radne spospobnosti oštedenog lica. Student dok se nalazi na studijama nema pravo na naknadu za izgubljenom zaradom.oštečeni može tražiti obezbeđenje za njegovo potraživanje-na primer:konstituisanje hitotekeOštedeni ima pravo da zahteva kapitaliziranje tj da se renta dosuđuje u celini u jednom ukupnom iznosu.oštedenja zdravlja.izgubljena zarada usled potpune ili delimične nesposobnosti za rad posle lečenja 4. Naknada imovinske štete u slučaju telesne povrede i oštedenja zdravlja 1.telesne povrede. Zarada nezaposlenog lica-pravo na naknadu zarade usled nesposobnosti za rad jer je umanjen obim poslova čijim obavljanjem neko doprinosi sopstvenom domadinstvu.koje se kao takvo ne može prenositi na druga lica ni poslovima INTER VIVIOS ni poslovima MORTIS CAUSA-ako su iznosi rente dospeli onda se oni mogu preneti drugom licu-sporazum mora biti pismen a njime se regulišu rokovi o isplati obroka u momentu dospelosti prava na novčanu rentu postalo imovinsko pravo jer su dospeli iznosi rente ušli u imovinu oštedenog sa kojima može slobodno raspolagati-isto tako i ako je pokrenut sudski postupak u kome je štetnik pravosnažno osuđen na isplatu dospelih a neispladenih obroka. . Po pravilu. Ugovor o delu sa nekim licem. Sud određuje koliki je iznos mesečne rente.troškovi usled povedanja potreba oštedenog-u oblicima novčane rente 5.reta se određuje prema vremenu u kome postoje uslovi da bi oštedeni imao pravo da zahteva izdržavanje/onoliko koliko bi trajalo i samo izdržavanje/ Izuzetno može trajati i doživotno-kada bi izdržavanje bilo dosuđeno zbog nesposobnosti za rad i nedostatka sredstava za život poverioca izdržavanja.pa de taj iznos pomnožiti sa predpotavljenim periodom u kome bi postojali uslovi da lice koje je bilo izdržavano ili primalo redovnu pomod od umrlog.troškovi lečenja i u vezi sa lečenjem 2.a ne u periodičnim davanjima-onda kada se ne pruži traženo obezbeđenje i drugi ozbiljni razlozi/odgovorno lice je strani državljanin/.utvrđivanje visine novčane rente. Trajanje rente može biti određeno a može trajati i doživotno. U sudskoj praksi naknadu štete pod tačkom 3 imaju kako zaposlena tako i nezaposlena lica. Pravo na novčanu rentu je lično pravo oštedenog. 2. ZOO propisao je da se novčana renta dosuđuje i zbog gubitka zarade usled potpune ili delimične nesposobnosti za rad.šteta ako su za njegovo dalje napredovanje uništene ili smanjene mogudnosti Izgubljena zarada jednaka razlici između zarade koju bi oštedeni ostvario i naknade za bolovanje koju dobija.od takvog iznosa izkapitalizirane rente koju de dosuditi oštedenom. na osnovu ugovora o radu .no to je zarada i koju to lice ostvaruje izvan radnog vremena po nekom drugom osnovu. Ako dođe do promene okolnosti koje jesud imao u vidu štetnik i oštedeni mogu tražiti da se izmeni visina obroka koju je sud odredio-KLAUZULA REBUS SIC STANTIBUS.kao i zarada koji bi ostvario radom samom sebi/prihodi koje zaposleni ostvaruje radedi na svojoj imovini/.jedino što se ne nadoknađuje je zarada iz neke nedozvoljene delatnosti.ali ovo pravo stiče od momenta kada bi prema svojim ličnim sposobnostima i drugim okolnostima počeo da stiče zaradu.npr.izgubljena zarada oštedenog za vreme lečenja 3.

onaj koje iznosio neistinite navode zna da su ti navodi neistiniti Štetnik odgovara za svaki stepen krivice-ako je nešto saopšteno iz obične nepažnje.Novčana naknada Čl 200 ZOO Novčana naknada neimovinske štete nije reparacija. Tri načina: a. Povlačenje izjave-naknadna izjava samog štetnika kojom on opovrgava navode o nekom licu koje je izrekao /izneo/ u svojoj prethodnoj izjavi-efikasniji način uspostavljanja ranijeg stanja-ne može se u potpunosti uspostaviti ranije stanje.povlačenje izjave ili šta drugo čime se postiže svrha naknade štete. Čl. Njen cilj je satisfakcija-zadovoljenje. oštedeni treba sa iskoristi novčanu naknadu kako bi pribavio neko drugo dobro. objavljivanje ispravke na trošak štetnika b. odgvara se za štetu. Čl. objavljivanje presude na trošak štetnika b. Objavljuje se presuda čime se pravosnažno opovrgavaju tvrdnje iznete izjavama štetnika koje vređaju čast ili ugled nekog lica na trošak štetnika.Novčana naknada 1. povlačenje izjave kojom je povreda učinjena Sud može na zahtev oštedenog da odredi nešto drugo čime se potiže svrha naknade.Naknada imovinske štete izazvane povredom časti i širenja neistinitih navoda Čl.Uspostavljanje ranijeg stanja 2. 198 stav 2-naknada štete izazvana neistinitim navodima-može se pretrpeti i imovinska štete.navodi koji se iznose su neistiniti 2. II.Uspostavljanje ranijeg stanja-u najvedem broju slučajeva nije mogude. PRAVILA O NAKANDI NEIMOVINSKE ŠTETE Ima 2 oblika: 1. uslovi da bi štetnik odgvarao: 1. Objavljivanje demantija tj ispravke neistinite informacije o oštedenom kojom je povređen ugled ili čast oštedenog-izjava oštedenika kojom on sam opovrgava neistinite tvrdnje.novčana naknada prema tome nije . 199 u slučaju povrede prava ličnosti sud može narediti na trošak štetnika objavljivanje presude odnosno ispravku. 198 stav 1-naknada štete nastale povredom časti-omalovažavanje nekog lica može da dođe i do imovinske štete ukoliko to lice ne zaključi određeni ugovor/javlja se kao izgubljena dobit/-lice koje je takvu izjavu dalo nadoknađuje i imovinsku štetu. 2.

po ZOO neograničneno .ali je imao jak uticaj na sudove.časti. a.tako što lice koje volimo postane težak invalid Usled ovih povreda uvek imamo 2 žrtva -neposredno lice koje je umrlo.privrženost.cilju kome služi novčana naknada/satisfakcija/kao i da se njome ne pogoduje težnjama koje su protivne njenoj prirodi i društvenoj svrsi.u sudskoj praksi samo strah za sebe/ sopstveni život sopstvenu telesni integritet/ Da bi sud dao novčanu naknadu zakon mu nalaže da vodi računa o dve stvari -okolnosti slučaja.ukoliko je to osnovano. To bi moglo dovesti do ekonomskog uništenja štetnika. Visina novčane naknade de biti veda ukoliko je bol više intenzivan i traje duže vreme ali i obrnuto. za strah.smrti bliskog lica.odnosno lice koje je postalo težak invalid -posredna žrtva-drugo lice koje trpi duševni bol usled smrti ili teškog invaliditeta žrtve.povreda ugleda.tako što lice koje volimo izgubi život 2.ZOO ne daje pravo na novčanu naknadu neimovinske štete ne daje je uvek.psihičke bolove i strah ne treba davati novčanu naknadu. Novčana naknada za duševne bolove u slučaju smrti ili teškog invaliditeta bliskog lica.1951 donet je Nacrt zakona o naknadi štete-prof.kao i u njenom odsustvu dosuditi određenom licu svotu novca za pretrpljenu neimovinsku štetu. Ne trpe sva lica štetu istog intenziteta Monografija“Novčana naknada neimovinske štete“ prof.s obzirom na težinu krivice i težinu pričinjene štete.a to su oni koji su dužeg trjanja i intenzitete.Nije nikada postao zakon.ved samo u posebnim slučajevima.ljubav koje gajimo prema nekom licu.Skica je priznala pravo na novčanu naknadu neimovinske štete . 1. Konstantinovid-prvi put u našem pravu predviđena je mogodnost da se i za neimovinsku štetu može dati novčana naknada. One mogu biti povređene na 2 načina.o značaju povređenog dobra. Za razliku od Skice.po široj osnovi od ZOO-sud je mogao nezavisno od naknade imovinske štete.naručito o veličini i trajanju bola i straha . .jer bi ona služila bogadenju. 201 ZOO -duguje se zbog povrede afekcije prema nekom bliskom licu -afekcije-su naklonost. Čl. Ranije se smatralo da za fizičke.slobode i u nekim posebnim sličajevima/obljuba/.Stankovid. naruženosti. Smrt jednog lica prouzrokuje duševen bolove svima koji su osedali prema njemu neku vrstu afekcije.Sva lica čije su afekcije povređene usled smrti ne mogu imati pravo na novčanu naknadu. Sudovi ovu odredbu razumeju tako što se daje naknada samo za znatniju strah i bol.odanost. duševne bolove-samo onaj koji je proistekao iz umanjenja životne aktivnosti.nikada poptuna-pravična novčana naknada-ona nikada ne može da otkloni sve posledice prouzrokovanja štete -novčana naknada se može dosuditi samo za fizičke bolove.novčana naknada za duševne bolove usled smrti.kada bi morao svima njima nadoknaditi štetu.

zato što su izloženi prizoru patnje koje trpi neposredna žrtva. ZOO-priznaje bliskim licima pravo na novčanu naknadu za njihove duševne bolove.bračni drug 2.bračni drug. Skica-da pravo na novčanu naknadu usled smrti imaju članovi uže porodice umrlog lica.ali i ostala lica koja trpe duševni bol zbog povrede afekcije ali samo ako dokažu da trpe dovoljno ozbiljnu imovinsku štetu.navedeno na obljubu ZOO je zadržao ovaj slučaj-čl 202 Razlika je u tome što po ZOO pravo na naknadu ima svako lice.deca 3. Pravo na novčanu naknadu u posebnim slučajevima SGZ-ženskom licu koje je prinudom.odnosom podređenosti.a ne samo žensko lice.koja je dovela do naročito teškog invaliditeta. Do donošenja ZOO.-da to pravo bude priznato samo onim licima koja trpe ozbiljnu imovinsku štetu-najbliži srodnici i bračni drug-uvek.krug lica koja imaju pravo na naknadu-deca.pod uslovom da postoji trajnija zajednica života.jačina.lukavstvom. roditelji -uvek.stepen telesne povrede – samo ona telesna povreda.brada i sestre-da su sa umrlim živeli u trajnoj zajednici života 5. intenzitet i trajanje povrede/bolova/ to nalažu.Ovo pravo nemaju brada i sestre. b. Neposredna žrtva trpi duševne bolove. vanbračni drug.roditelji.odnosno bez ispunjavanja dodatnih uslova. Naknada budude štete .vanbračni drug-da je postojala trajnija vanbračna zajednica Ova lica imaju pravo na novčanu naknadu samo ako sud nađe da okolnosti slučaja. ovo pravilo zavisi od okolnosti slučaja.posrednim žrtva nije bilo priznato pravo na novčanu naknadu za duševne bolove u slučaju teškog invaliditeta.ali i 4. 2. Još jedan slučaj u ZOO-pravo na novčanu naknadu zbog duševnih bolova ima i lice koje je žrtva nekog krivičnog dela protiv dostojanstva ili morala. nadređenosti.naknada neimovinske štete usled invaliditeta žrtve koja je preživela ali je povređena visokim stepenom invaliditeta.visine i trajanja bola.daje pravo na naknadu. I ovde. ZOO-delimično je prihvatio rešenje iz Skice -pravo na novčanu naknadu imaju članovi uže porodice: 1. Dva ograničenja: 1.ali duševne bolove trpe i druga lica-članovi njegove uže porodice.

„Kritika čistog uma“ i „Osnovi metafizike morala“ Teorija autonomije volje je primenjena u svim oblastima građanskog prava. NAČELO AUTONOMIJE VOLJE 2. delo u kojem je teorija autonomije volje kompletno utemeljena je delo Žan Žak Ruso-a „Teorija društvenog ugovora“ . Predavanja 2011. ne može u momentu smrti trpeti duševni bol.zbog toga zakon ne sme postavljati bilo koja ograničenja slobodi volje.NAČELO SAVESNOSTI I POŠTENJA NAČELO AUTONOMIJE VOLJE:filozofsko načelo koje kaže da je individualna čovekova volja iznad zakona.jedino pravo koje se može suprostaviti subjektivnom građanskom pravu. Stvarno pravo. OSNOVNA NAČELA ZOO Nalazi se čitav niz načela ali nemaju sva isti značaj. -ovi principi su ugrađeni u francusku Deklaraciju o pravima čoveka i građanina. Neka su opštija od drugih u smislu da ostala proizilaze iz tih opštih.. Hugo Grocijus je ove osnovne postulate izložio u svom delu „ O pravu rata i mira“ 1625. -najopštija su : 1. U Nemačkoj fiilozofiji najvedi zagovornik je bio Kant. Zakon postoji da bi volji obezbedio pravnu snagu. On je dalje na planu etike.pre svega na planu ličnog prava gde znači da svakom licu pripadaju određena lična prava kroz koja se izražava sloboda njegove ličnosti.Sud de na zahtev oštedenog lica dosuditi nakandu i za bududu štetu. -subjektivno građansko pravo-pravo iz neposredne čovekove volje -božansko pravu.autonomija volje izražava se u principu slobode ugovaranja . Pravo ne proizilazi iz zakona ved individualne volje čoveka.moralne filozofije razvio princip teorije autonomije volje.koje tada ima 1 god.u principu slobode zaveštanja Obligaciono pravo. Ova teorija je ubrzo bila prihvadena u Francuskoj i predstavlja inspiraciju građanske revolucije.-Pravo deteta kome je otac poginuo u sabradajnoj nesredi. Volja čoveka je neprikosnovena i suverena i ona stvara pravo.individualna volja koja zajedno sa voljom drugog lica sklapa ugovor je osnovna funkcija svake države.ako je po redovnom toku stvari izvesno da de ona trajati i u bududnosti-ZOO.ali može trpeti štetu u nakom kasnijem periodu kada stekne psihičku i emocionalnu zrelost.izražena u principu neograničenog prava svojine Nasledno pravo.

načelo ravnopravnosti strana u obligacionom odnosu . -dispozitivnost.Načelo o zabrani stvaranja i iskorišdavanja monopolskog položaja na tržistu -zabranjeni su ugovori na osnovu kojih bi jedan privredni subjekt stvorio za sebe dominantan položaj u odnosu na drugog učesnika na tržištu.načelo opštosti i dispozitivnosti normi obligacionog prava .načelo ekvivalencije. Iz načela autonomije volje izvode se 4 uža načela: 1. Ako su prestacije nejednake postoji narušavanje principa .raditi nešto po svojoj savesti biti pošten.suprotnost autonomiji volje. 2. U obligacionom pravu je ograničena sloboda da se odluči da li de se ugovor zaključiti (ugovor o osiguranju od odgovornosti za štetu prouzrokovanu tredim licima).a načelu savesnosti i poštenja ističe značaj interesa zajednice odnosno društva i daje prednost tim interesima. 3.Sloboda ugovaranja je pravo svakog lica da odluči da li de da zaključi ugovor ili ne.načelo zabrane zloupotrebe prava -zabranjeno je poveriocu u obligacionom odnosu da svoja prava izvršava suprotno cilju zbog koga je ono zakonom ustanovljeno ili priznato. ne činiti ništa što je nedolično i nečasno. Autonomija volje ističe pojedinca i njegovu volju. Volja po ovom načelu mora biti pokorena opštim moralnim principima i zakonu. 2. Iz oba ova načela poizilaze neka uža. NAČELO SAVESNOSTI I POŠTENJA. Ni u jednom od ovih grana prava sloboda nije neograničena.biti moralno ispravan.opšta norma obligacionog prava -treba shvatiti da su one opšteg karaktera u odnosu na sve druge norme.s kime de da zaključi i u saglasnosti sa drugim licem uredi sadržinu ugovora.jednakih vrednosti ugovornih davanja između stranaka -postoji u dvostranim ugovorima i u skladu sa tim ono što daje jedna strana mora biti jednako vredno.svaki učesnik u obligacionom odnosu ima jednaka prava kao drugi učesnik u obligacionomodnosu i jedna strana ne može imati više prava.znači da se od normi može odstupiti voljom učesnika u obligacionom odnosu. Savesnost i poštenje je vrlo teško definisati: biti savestan. 4.Načelo konsenzualizma -ugovori nastaju prostom sagasnošdu volja -nije potrebno ispunjenje zakonom predviđene bilo koje forme -dovoljno je da se usmeno izjasne saglasnosti da nastane ugovor Iz načela savesnosti i poštenja proizilaze: 1. -ograničena sloboda da se zaključi neki drugi ugovor (pravo preče kupovine) -ograničena i sloboda da se uredi sadržina u nekim situacijama tako što zakon propisuje sadržinu ugovora ili u pojedinim slučajevima u ugovora u prodaji propisuje maksimalnu cenu za određene proizvode.

trenutne obligacije . S obzirom na množinu predmeta.to su slededa pravila: a) pravila o odgovornosti prenosioca za fizičke nedostatke b) pravila o odgovornosti prenosioca za pravne nedostatke c) pravila o prekomernim oštedenjia d) pravilao zelenaškom ugovoru đ) pravila o izmeni ugovora zbog promenjenih okolnosti e) pravila o monetarnom nominalizmu 3.ta pravila su propisana u posebnoj glavi ZOO „dvostrani ugovori“ . S obzirom na množinu subjekata: 1. alternativne.novčane i nenovčane 2.načelo o dužnostima ispunjavanja obaveza iz zakonom propisanih izvora obligacija 5. obligacije cilja i sredstva 2. 1.-strana na čiju štetu je to načelo povređeno ima pravo određeno posebnim pravilima (time se štiti princip ekvivalencije) . Prema trajanju: 1.načelo određene pažnje u izvršavanju obaveza i ostvarivanju prava 6. solidarne 3.načelo postupanja u skladu sa dobrim poslovnim običajima PODELE OBLIGACIJA 1.deljive i nedeljive 2.individualizovane i generičke 2.fakultativne i kumulativne 4.S obzirom na predmet: 1. pozitivne i negativne obligacije 3.načelo zabrane prouzrokovanja štete -svako je dužan da se suzdržava od postupaka kojima se drugom nanosi šteta 4.

Predmet ispunjenja obaveze mora biti domadi novac. unutrašnju (kupovnu). Dužnik i poverilac prilikom ugovaranja ugovaraju da de platiti onu vrstu novca koja je njihova unutrašnja vrednost.postoji korelacija poverioca -dužnika 2.kauzalne i apstraktne 2. Kod novčanih obaveza za razliku od nenovčanih postavlja se problem utvrđivanja njene visine: Novac ima dve vrednosti: 1.potpune obligacije. Kod trajnih obligacija može dodi do nesklada unutrašnje i nominalne vrednosti. Prema kauzi: 1.nemaju sankciju. Predmet novčane obaveze: novac i to ne svaki novac ved onaj koji se nalazi u važedem opticaju.o delu).obligacije koje nastaju na osnovu ugovora i obligacije koje nastaju na osnovu zakona 3. lične i nelične Novčane obligacije. isplata cene kod ugovora o prodaji koji za predmet ima nepokretnost (ako se isplata vrši sa deviznog računa kupca na devizni račun prodavca. Može se desiti da se unutrašnja vrednost novca smanji tako da dođe do depresijacije novca.ug. U momentu kad nastaje obligacija odnos unutrašnje i nominalne vrednosti se poklapa. Nenovčane obligacije su brojnije (ug. 2. nominalnu vrednost. trajne 5. prirodne. kod pladanja zakupnine kod ugovora o zakupu nepokretnosti (zakupnina može biti ispladena u stranom novcu ako se vrši sa deviznog računa zakupca na devizni račun zakupodavca) Dve strane mogu da ugovore i stranu valutu međutim ukoliko dođe do spora isplata koja je ugovorena u stranoj valuti ne može se tražiti u toj valuti ved u dinarima i to prema kursu din. Postoje 2 izuzetka kada predmet ispunjenja može biti i strani novac: 1.ugovora (obaveza pladanja cene. civilne.2. Nenovčane.zakupa) 2.i ne mogu imati mogudnost prinudnog izvršenja 6.ako se vrši na ruke ovaj izuzetak ne važi).glase na predaju neke druge stvari ili na određeno činjenje ili nečinjenje Novčane obligacije u životu najčešde nastaju iz: 1.o prodaji. Novac treba razlikovati od novca kao predmeta ispunjenja obaveze. Prema sankciji: 1.određuje država što je onaj iznos koji je određen brojkama na novčanici odnosno kovanom novcu. Nastaje i iz drugih izvora obligacija: poslovodstvo bez naloga.a može se desiti i suprotno da se . Novčana obaveza može da glasi i na strani novac ukoliko je u optcaju u nekoj drugoj državi.iz prouzrokovanja štete.su one koje glase na predaju određene sume novca.javno obedanje nagrade.koja se određuje po zakonima tržišta prema odnosu ponude i tražnje 2.

.u praksi se pribegava ugovornim obezbeđivanju klauzula kojim se obezbeđuje usklađivanje nominalne i unutrašnje vrednosti novca. (npr. Sredstva ugovornog valorizma: 1. Ako je došlo do promene unutrašnje vrednosti novca onda dužnik treba da plati vedu sumu novca-nominalnu. 4. razlozi su pravna sigurnost i princip savesnosti i poštenja.najčešde prema kursu dinara u odnosu na evro. Taj indeks može biti različit i tu postoji potpuna sloboda poverioca i dužnika njegovog ugovaranja.je odredba u ugovoru na osnovu koje poverilac i dužnik utvrđuju da de se visina novčane obaveze u dinarima odrediti na osnovu kursa dinara prema određenoj stranoj valuti.klizna skala.shvatanje o monetarnom nominalizmu.indeksna klauzula. .odredba ugovora između dužnika i poverioca na osnovu koje odlučuju da de se visina novčane sume utvrditi prema vrednosti određene količine zlata na dan isplate.je jedna varijanta indeksne klauzule i obično se ugovara kod ugovora u kojima se jedna strana obavezuje da izradi i isporuči određene predmete drugoj ugovornoj strani .dužnik treba da isplatii onu sumu novca koja odgovara unutrašnjoj vrednosti novca. Stopa rasta prosečne plate. U svim pravilima su prihvadene dve teorije.vrednost novca poveda.odredba u ugovoru koji zaključuje poverilac i dužnik.zlatna klauzula. odnosno ugovor izveden iz ugovora o delu-ugovor o građenju.dužnik treba da isplati onu sumu novca na koju njegova obaveza glasi. (ovde se ugovara da de se visina naknade koja jedna strana duguje nakon obavljenog posla zavisiti od cene materijala i cene rada i drugih elemenata koji utiču na troškove proizvodnje). Pored valorizacije na osnovu ugovora mogude je dodi u našem pravu i do valorizacije na osnovu sudske odluke. devizna klauzula. Klauzule.a to su ugovor o delu. bez obzira što je u međuvremenu došlo do promene u unutrašnjoj vrednosti. 2. ovde je indeks zapravo porast troškova rada cene materijala na određenom tržištu u određenom vremenu.na osnovu koje oni utvrđuju da de se visina novčane obaveze revalorizovati prema određenom indeksu. shvatanje o monetarnom valorizmu. Postoje pravila koja omogudavaju sudu da pod uslovima predviđenim u tim pravilima svojom odlikom valorizuju novčanu obavezu tako što de visinu novčane obaveze uskladiti sa promenama u unutrašnju vrednost novca..kako bi se ove dve vrednosti uskladile 2. Kada dođe do nesklada postavlja se pitanje kojoj vrednosti dati prednost: -dvostruko shvatanje: 1.stopa rasta cene određenog proizvoda) -kad je ugovorena ovakva klauzula daje pravo poveriocu nove obaveze da zahteva od dužnika da mu isplati onu sumu novca koja je obračunata prema dogovorenom indeksu. 3.

karakteristika novčane rente je u tome što se ona plada oštedenom mesečno i u jednom periodu a najkasnije do njegove smrti. .onda dužnik nema pravo da zahteva od poverioca da primi ispunjenje koje mu on nudi.kad se ispalata vrši preko pošte.pravila o raskidanju ili izmenama ugovora zbog promenjenih okolnosti . . Ako mesto ispunjenja nije ugovorom određen onda kod novčanih obligacija važi pravilo da se ispunjavaju u prebialištu.1.telesnom povredom ili oštedenjem zdravlja.razlike novčane i nenovčane obaveze se ogledaju u pogledu mesta izvršenja Mesto ispunjenja.boravišta odnosno sedišta dužnika.ako se isplata ne vrši na ruke ved preko tredeg lica. Ako je rok ugovoren u interesu poverioca. prirode obaveze i ostale okolnosti koje su postojale u momentu nastanka. Ako isplata u pošti nije dogovorena ved samoinicijativno onda se .onda se smatra da je novčana obaveza ispunjena kada banka poverioca dobije novčanu doznaku u korist poverioca ili virman (nalog) od stane dužnika banke da izvrši isplatu u korist poveriočevog računa.na ruke 2. Poverilac nede pasti u poverilačku docnju ako odbije da primi isunjenje. Ako je u interesu dužnika. Mogudnost ispunjenja obaveze pre roka: opšte pravilo: moraju se ispuniti u momentu koji je određen dogovorom ili posebnim pravilima koji važe za pojedine imenovane ugovore. Nenovčane-važi pravilo da je to mesto prebivališta. onda ukoliko je takva isporuka ugovorena smatra se da je dužnik ispunio obavezu kad uplati novac. 2. 3.ako je ugovoren rok u njegovom interesu Kad se smatra da je ispunio obavezu: 1.pravilo o promenama iznosa naknade štete u obliku novčane rente -novčana renta je jedna vrsta novčane naknade štete koju štetnik duguje u slučaju kada je oštedenom prouzrokovao štetu smrdu.a koje otežavaju izvršenje ugovorne obaveze ili onemogudavaju ostvarenje svrhe.(bilo novčana ili nenovčana) utvrđuje poverilac i dužnik na osnovu ugovora.banke ili druge finansijske organizacije kod koje poverilac novčane obaveze ima otvoren račun.boravištu poverioca u času ispunjenja. Dužnik je dužan da donese sumu koju duguje. novčane obaveze se mogu ispuniti pre roka što znači da dužnik ima pravo da ispuni obavezu. Ako on to odbije čini neopozvano i pada u poverilačku docnju.sud može da iznos rente uveda na zahtev oštedenog kako bi njena suma bila usklađena sa promenama u untrašnjoj vrednosti novca. Plada se u fiksnom iznosu koji utvrđuje sud u presudi.onda dužnik obavezu ima pravo da ispuni pre roka. -nenovčane obaveze – vodi se računa da li je rok ugovoren u interesu dužnika ili poverioca.sud je ovlašden da na zahtev jedne ugovorne strane u dvostranom ugovoru izmeni pojedine ugovorne odredbe ako se posle zaključenja ugovora pojave okolnosti koje ugovorne strane u tom momentu nisu mogle da predvide. ako se ne može ispuniti na osnovu posebnog propisa onda se određuje na osnovu svrhe. s tim što je dužan da o tome obavesti poverioca i da pazi da to ne bude u nevreme.a poverilac dužnost da primi ispunjenje. Razlika novčane i nenovčane obaveze.

Može se desiti da se ugovori kamata ali ne i visina. Visina zatezne kamata se utvrđuje isključivo zakonom.a sudovi rešavajudi sporove za isplatu preterano visoke kamate primenjuju pravilo o ekvivalenciji uzajamnih davanja (čl. U obligacionom pravu kamata je sporedna obaveza dužnika i može biti Ugovorna Zakonska ili zatezna Ugovorna kamata. fiksni. ali može biti ugovorena i za nenovčanu obavezu koja glasi na predaju stvari određenih po rodu. Visina kamate utvrđuje se ugovorom poverioca i dužnika ali sloboda ugovaranja visine ugovorne kamate je bitno ograničena. Ukoliko bi ugovorili takva odreba bi bila apsolutno ništava. Zatezna kamata. U ovom slučaju dužnik de biti dužan da isplati kamatu koju banka plada na štedne uloge po viđenju. Duguje se samo od momenta kada dužnik dođe u docnju za ispunjenje svoje obaveze ( a to je prvog narednog dana od roka kad je trebao da ispuni obavezu).kamata se može ugovoriti i kod nenovčanog zajma. Zakon kojim je određena visina stope zatazne kamate se zove Zakon o visini stope zatezne kamate.je stopa rasta cene na malo u određenom mesecu. (npr.je ona koja se utvrđuje ugovorom između poverioca i dužnika. Po pravnoj prirodi ugovorna kamata je nakanada koju dužnik plada poveriocu za kamatu koju je imao od upotrebe njegovog novca ili neke zamenljivih stvari.0. Ona se duguje po pravilu uz novčane obaveze. Poverilac može iskoristiti potrebu dužnika za novcem da bi za sebe ugovorio kamatu koja ne odgovara tržišnoj vrednosti novca.smatra da je obaveza izvršena onda kada pošta isplati poveriocu iznos koji je dužnik uplatio.15 ZOO). U ZOO je visina stope ugovorne kamate u odnosima između pojedinaca utvrđena na gornji iznos koji odgovara visini kamatne stope koju banka plada na štedne uloge po viđenju.kamata koja se duguje isključivo za novčane obaveze. Sloboda ugovaranja ne može biti široko postavljena zbog toga što ugovaranje kamate može biti izvor zelenašenja. promenljivi. Kad se radi o odnosima privrednih subjekata ZOO je postavio pravilo da de se najveda visina ugovorne kamate odrediti posebnim zakonom(koji nije donet). -kamatna stopa po ovom zakonu sastoji se iz dva dela: 1. Zavod za statistiku utvrđuje ovu stopu.na predaju koja glasi još na predaju određenih zamenljivih stvari). Duguje se samo u novcu za razliku od ugovorne koja se može dugovati i u drugim nekim zamenjljivim stvarima.5% .ovaj iznos predstavlja nakanadu štete koju je poverilac pretrpeo 2. Poverilac i dužnik ne mogu ugovoriti visinu zatezne kamata ugovorom. KAMATA Za novčane i nenovčane obaveze vezuje se kamata. Duguje se od momenta kad je nastala obaveza pa do momenta njenog ispunjenja. .

5 % Anatocizam (kamata na kamatu). Pretpostavljena je zbog toga što poverilac ne mora da pokazuje da je zaista pretrpeo štetu. Najčešde su one koje glase na predaju stvari određene po rodu (novčane obligacije). bankarskim ugovorima ne važi pravilo zabrane napladivanja kamate na kamatu.a ne bude ispladen.na iznos zatezne kamate počinje da teče kamata od momenta kada je poverilac podneo u sudu zahtev za njenu isporuku. Pravna priroda zatezne kamate: nije naknada za upotrebnu vrednost novca ved je pretpostavljena naknada štete(ona je sankcija za dužnika). Uslovi za isplatu te naknade moraju biti dokazani da je pretrpeo štetu.mogude je da poverilac i dužnik dogovore da de se stopa ugovorne kamate povedati ukoliko dužnik ne ispati kamatu u momentu kad dospe. Ako nije ugovoreno drugačije odnosno ako u pluralističkim obligacijama ima više poverilaca onda .tj.Deljive obligacije. Dualističke. postoje izuzeci i kod ugovorne i kod zatezne kamate a. Često se takva kamata naziva procesna kamata. Takve obligacije se nazivaju pluralističke. Kada u jednoj dualističkoj obligaciji postoji deljiv predmet onda se tu ne postavljaju nikakvi pravni problemi.u bankarsim poslovima.na jednoj ili drugoj strani samo jedno lice.da na taj iznos teče kamata.su one obligacije čiji je predmet deljiv.solidarne 3. a zatim se tako uvedani iznos pomnoži sa fiksnom stopom od 0. b. O BLIGACIJE SA VIŠE DUŽNIKA ILI POVERIOCA Na poverilačkoj strani ili dužničkoj u obligaciji može da bude više lica.Konačna visina se utvrđuje tako što se iznos glavnog novčanog duga prvo uveda za stopu rasta cena na malo u određenom mesecu.a to znači čiji se predmet može podeliti i ispuniti u više delova koji imaju isto svojstvo kao ceo predmet. i ako tom podelom ceo predmet ne gubi ništa od svoje vrednosti. Ako je šteta koju je pretrpeo veda od iznosa koji dobija od iznosa zatezne kamate on ima pravo da zahteva i naknadu takve štete-pravo na potpunu naknadu.)zatezne. Ako je pluralistička obligacija deljiva onda je pravilo da se obligacija deli među dužnicima i to na jednake delove. .nedeljive 1.deljive 2. S obzirom na to kako ova lica duguju odnosno potražuju mogu se podeliti na : 1.ne može se ugovoriti kada kamata dospe na isplatu.da postoji uzročna veza (krivica dužnika ne mora da se dokazuje jer se pretpostavlja).)ugovorne.a ako je obligacija pluralistička onda pitanje da li je predmet deljiv ima veliki značaj.

Uprkos tome što je predmet deljiv u solidarnim obligacijama predmet se duguje i potražuje u celini. Karakteristike zajedničkih obligacija: dug. Kod pasivnih zajedničkih obligacija ako jedan dužnik ispuni svoj deo duga. 2.pluralističke obligacije koje imaju deljiv predmet. Odnosi se na slučaj kada u ugovorima u privredi na dužničkoj strani ima više lica. Ali to ne važi za sve pravne radnje ( jedne radnje mogu biti štetne za drugog. Dužnik odnosno poverilac nema pravo da zahteva ispunjenje obaveze kod onog kojem rok nije dospeo. Tada ZOO uvodi pretpostavku o njihovoj solidarnosti.posledica docnje utiče samo na njega. da predstavlja celinu za sebe i ima svoju samostalnost. Zato se ovo pravilo odnosi na .a ako izabrani dužnik ne ispuni obavezu onda se on može obratiti i ostalim dužnicima i tako redom dok ne postigne potpuno namirenje. 1. Od ovog pravila postoji izuzetak koji važi kod ugovora u privredi.Solidarne obligacije. Pasivne solidarne obligacije-su obligacije kod kojh na strani dužnika ima više lica. Svi dužnici predstavljaju jednog subjekta obligacija i zbog toga se kaže da duguju „svi za jednog. Kod aktivnih zajedničkih obligacija ako jedan poverilac naplati svoje potraživanje.a obaveza deljiva.ali tako da svaki deo bude zaseban. Prekid zastarelosti prema jednom dužniku ne prekida zastarelost prema drugom. Do takvih promena dolazi zato što zakon uređuje ili zato što je solidarnost ustanovljena pravnim poslom.odnosno svaki poverilac bi mogao potraživati samo svoj deo potraživanja.i u ugovoru o zajmu predvideli pasivnu solidarnost između zajmoprimaca.a drugi to ne uspe. Kada jedan od ove trojice ispuni obavezu obligacija se gasi. Ako dužnik dođe u docnju prema jednom poveriocu onda samo on ima prava koja mu pripadaju a ne i drugi poverilac. Dužnici u pasivnoj solidarnoj obligaciji se uzajmno zastupaju. Njihov predmet bi se mogao podeliti i svaki dužnik mogao bi ispuniti samo svoj deo.poverilac koji nije uspeo da naplati svoje potraživanje ne može da zahteva od prvog da mu ustupi svoj deo napladen od potraživanja. odnosno potraživanje se deli među dužnicima odnosno poveriocima.jedan za sve“.a ne u delovima.se potraživanje deli na onoliko delova koliko ima poverilaca i ukoliko nije ustanovljena drugačija podela onda se potraživanje deli na jednake delove. Rok dospelosti prema jednom ne mora biti rok dospelosti za drugog. 3.(poverilac može zahtevati ispunjenje duga u celini). Poverilac ima pravo da izvrši izbor dužnika od kojeg de zahtevati ispunjenje obaveze.su pluralističke obligacije koje takođe imaju deljiv predmet.a na strani poverioca samo jedan. Ne moraju se svi dužnici obavezati pod jednim rokom. 1.Zajedničke obligacije. Kada jedan dužnik ispuni poveriocu dug u celini onda se obligacija gasi i svi dužnici se oslobađaju obaveze (3 lica od poverioca pozajmila 30000 evra.posledica dužničke docnje. Svaki dužnik odgovara poveriocu za celu obavezu i poverilac može od svakog dužnika zahtevati ispunjenje obaveze sve dok ne bude ispladena u celini. Na osnovu takvog ugovora zajmodavac ima pravo da traži od svakog dužnika da ispuni dug u celini).kao npr.aktivne-ako na poverilačkoj strani ima više lica 2.pasivne-ako na dužničkoj strani ima više lica.njegov dug prema poveriocu se gasi i on ne odgovara za deo duga koji pada na drugog dužnika. Pravne radnje koje preuzme jedan solidarni dužnik prostire se i na ostale solidarne dužnike. Ako taj dužnik dođe u docnju.

Poverilac je obezbeđen time što ima pravo da se prinudno naplati iz dužnikove imovine koja predstavlja opštu garanciju poveriocu da de modi da bude namiren.rušljiv). Zajedničko je što se još jedno lice obavezuje.da je prigovor apsolutno ništav. Pored prigovora ovih svaki dužnik može poveriocu da istakne lične prigovore koji se tiču odnosa samo tog dužnika koji je tražio ispunjenje te obaveze ili poverioca.je izvor pasivne solidarnosti kada poverilac i dužnici izričito ugovore da dužnici poveriocu duguju solidarno. U pravu su predviđena sredstva kojim se prilikom nastanka obaveze čvršde uređuje poveriočevo potraživanje.dejstvo između samih dužnika 1. Ako poverilac padne u poverilačku docnju prema jednom solidarnom dužniku onda to deluje prema ostalim dužnicima. Oni to mogu učiniti upotrebom različitih izraza „dužnici se obavezuju solidarno“. Značaj pasivnih solidarnih obligacija: veliki je značaj.radnje koje su solidarne za ostale dužnike). 2 vrste sredstava: 1.ali obaveza svakog dužnika je obaveza istog reda(nije supsidijerna).ugovor 2.duguje svaki za svoj deo.oni duguju poveriocu solidarno.Dejstva između poverioca i dužnika. Ona sredstva kod kojih se sam dužnik jače obavezuje ili kod kojih se uz dužnika obavezujujoš neka druga lica prema poveriocu (ugovorna kamata. Razlika je bitna: jemstvo je akcesorna obaveza zbog toga što prati sudbinu glavne obaveze. Zatim npr. Stvarna sredstva obezbeđenja (hipoteka. Pasivna solidarnost podrazumeva da se više dužnika obavezuje prema poveriocu. Pod ličnim prigovorima treba podrazumevati prigovore koji se tiču lilčnosti dužnika(npr.ugovor. U ZOO postoji čitav niz pravila koje uvode solidarnost među dužnicima. Porodični zakon (odgovornost roditelja za štetu koju pričini dete). Prestanak dejstva: .zastareo. Ogleda se u tome što predstavlja najjače sredstvo ličnog obezbeđenja poveriočevog potraživanja. dejstvo između poverioca i dužnika 2. Nastanak pasivne solidarnosti: kad ima više dužnika u deljivoj obavezi. jemstvo.(npr.ona je i supsidijerna.registrovana zaloga na pokretnim stvarima. ZOO kaže i da kada ima više jemaca. On može da tuži svakog dužnika dok njegovo potraživanje ne bude namireno u celini. Solidarnost je ustanovljena i u čitavom nizu drugih zakona: Zakon o nasleđivanju (ugovaranje za dugove ostavioca).odustanica). da je on poslovno nesposoban).zakon-ako solidarnost nije izridito ugovorena može se desiti da bude zakonom naređena.kod ugovora u privredi duguje se solidarno.ručna zaloga.kapara. zakon 1. „ukoliko više lica prouzrokuju štetu jednom licu. Zajedničko svim sredstvima da poverilac stiče stvarno pravo na dužnikovoj stvari iz čije vrednosti de se modi naplatiti. Solidarnost se ne pretpostavlja ved mora ugovorom biti izričito ugovoreno ili zakonom naređena. „dužnici se obavezuju svi za jednog jedan za sve“ itd. Solidarni dužnik od koga je poverilac tražio ispunjenje obaveze može da istakne svaki prigovor koji potiče iz same obligacije.pasivna solidarnost).ogleda se u tome što poverilac ima pravo da zahteva isplatu duga od bilo kog dužnika. Izvori pasivne solidarnosti su: 1. Dejstva pasivne solidarnosti:treba razlikovati dve vrste pravnih dejstava: 1.duguju nadoknadu štete solidarno“. 2. 2.

3. dospela. Ovo je redovan način prestanka. Do sjedinjenja dolazi po pravilu na osnovu univerzalne sukcesije. 5.redovan način prestanka obligacije koji se dešava na osnovu sporazuma između poverioca i dužnika i na osnovu koga se potraživanje poverioca prema dužniku gasi. ako je oproštaj duga izvršen in rem (kad je izričito naglašen). Ako jedan kupac isplati svih 90. Kod pasivnih solidarnih obligacija ako dođe do sjedinjenja tako da jedan solidarni dužnik nasledi poverioca.pravilo da isplatilac ima pravo da od ostalih dužnika zahteva samo onaj deo koji je utvrđen ugovorom između sadužnika. 3.ako se ni na jedan način ne može utvrditi deo.način gašenja obligacija kada se u jednoj ličnosti steknu svojstva i dužnika i poverioca. ispunjenje. (npr.1.a ako je in rem svi sadužnici se oslobađaju oabveze.novacija ( prenov)-je takav način gašenja obligacije koji se dešava na osnovu ugovora između poverioca i dužnika na osnovu koga oni određuju da se dug koji je do tada postojao između njih ugasi. Kompenzacija je način prestanka pasivne solidarnosti kada između poverioca i jednog solidarnog dužnika postoji uzajamna.ali samo do iznosa dela koji taj sadužnik ima u pasivnoj solidarnoj obligaciji.000). 2.nije jednostrana izjava volje poverioca.sjedinjenje.obligacija od strane jednog solidarnog dužnika prestaje odnos između dužnika i poverioca. a dug solidarnih dužnika smanjuje se za iznos prebijenog potraživanja.000. Da bi se kompenzacijom ugasilo potraživanje potrebno je da su potraživanja istovremena.način prestanka potraživanja prebijanjem međusobnih potraživanja koja poverilac ima prema dužniku odnosno koja dužnik ima prema poveriocu.kompenzacija. 2.Dejstva pasivne solidarnosti između samih sadužnika-(regresivni odnos). onda se primenjuje pravilo po kome se dug deli na . 2. To je obligacioni odnos koji se zasniva između sadužnika koji je ispunio obligaciju i njegovih sadužnika. Kod pasivnih solidarnih obligacija postavlja se pitanje kako na odnos između poverioca i dužnika deluje sporazum o otpuštanju duga koji je poverilac zaključio sa jednim od solidarnih dužnika? Kad je zaključio sa jednim onda se dug gasi za sve solidarne dužnike. 4. u tom slučaju pasivna solidarnost obligacije smanjuje se do iznosa dela tog dužnika. treda lica kao kupci kupuju kudu za 90.ukoliko ništa nije bilo unapred predviđeno ugovorom onda isplatilac ima pravo da zahteva ona deo koji se utvrđuje na osnovu pravnog odnosa učesnika u pravnom poslu. ali da nastane novi obligacioni odnos koji ima drugačiji osnov ili drugačiji predmet.onda ima pravo da potražuje od ostalih po 30. Kada poverilac zaključi sporazum o novaciji sa jednim solidarnim dužnikom.uzajamna. istorodna i potrebno je da jedna strana izjavi volju da ode da vrši prebijanje.a ko je in personam onda se oslobađa samo taj sadužnik. Ako je oproštaj duga izvršen in personam onda se samo taj dužnik oslobađa duga. U tom slučaju ako potraživanje prema poveriocu ili dužniku koga je poverilac izabrao.otpuštanje duga.istorodna i dospela potraživanja. Otpuštanje duga je ugovor.onda taj dužnik može da prebije potraživanje koje ima prema poveriocu. a obaveza solidarnih dužnika se smanjuje za iznos koji je iznos dela tog dužnika. Taj odnos više nije pasivna solidarnost nego zajednička obligacija(dužnik koji je izvršio isplatu-isplatilac ima pravo da od sadužnika zahteva samo onaj deo koji pada na svakog od njih.000 sa namerom da na njoj postanu suvlasnici sa udelom 1/3. Kako se određuju delovi? 1.što znači da se sa otpuštanjem duga dužnik mora usaglasiti. Ako poverilac izabere dužnika koji prema njemu nema potraživanje i takav dužnik ima pravo da prebije potraživanje svog sadužnika prema poveriocu.

tako i o sekundarnim). Mnogo manje su zastupljene u praksi i nisu sredstva obezbeđenja. Dejstva: ogleda se u tome što svaki poverilac ima pravo da od dužnika zahteva isplatu potraživanja u celini.a nastaje obligacioni odnos između sapoverioca i kome poverilac koji je primio ispunjenje ima obavezu da ostalim poveriocima isplati onaj deo potraživanja koji njima pripada. Deo potraživanja koji pripada ostalim poveriocima utvrđuje se prema istim pravilima kao deo koji pada na dužnike u pasivnoj solidarnosti. 2. Naprotiv aktivna solidarnost slabi obaveznu snagu obligacije zbog toga što stvara nezavisnost da li de se poverioci kojima dužnik nije ispunio potraživanje modi da naplate od onog poverioca kome je potraživanje ispunjeno.Nedeljive obligacije. Podela obligacija prema množini predmeta 1.a u nedeljivim obligacijama to može da se učini samo ukoliko je ovlašden od svih poverilaca.Složene obligacije. Nisu samo obligacije čiji je predmet nedeljiv nedeljive.ali tu se ne primenjuju sva pravila koja bi trebala da važe za aktivne solidarne obligacije. 2. Kod aktivnih solidarnih obligacija može se tražiti ispunjenje potraživanjaa u celini.jednake delove odnosno da na svakog dužnika pada jednak deo.su obligacije u kojima na strani poverioca ima više lica koja potražuju tako da je svaki od njih ovlašden da od dužnika zahteva isplatu potraživanja u celini.alternativne 2.Aktivne solidarne obligacije.a kad dužnik isplati potraživanje jednom solidarnom poveriocu onda se njegova obaveza gasi prema svima.obligacija koja glasi na predaju dijamanta). Ona može po pravilu biti podeljena i ispunjena na delove (npr.kod ovakvih obligacija postavlja se pitanje kako dužnik ispunjava obligaciju? Da li treba da je ispuni sa svim predmetima ili sa jednim predmetom. Kada dužnik ispuni obavezu jednom poveriocu njegova obaveza prestaje prema svima. Mogu imati više dužnika ili poverilaca: 1. Ako u ugovoru o građenju naručilac i izvođač predvideli „ključ u ruke“ onda se ovakva obligacija smatra nedeljivom.su pluralističke obligacije sa više lica čiji je predmet nedeljiv.fakultativne . 4. Mogu biti i obligacije koje imaju deljiv predmet ali koje u konkretnom slučaju ugovorne strane smatraju nedeljivim. S obzirom na odgovor na ovo pitanje dele se na: 1.obligacija koja glasi na činjenje).kod ugovora o građenju).ali ako je jedan od poverioca tražio od njega ispunjenje on ne može punovažno da ispuni obavezu prema drugima. 1.ako ima više dužnika onda de po prirodi stvari na takvu obligaciju primenjivati pravila o pasivnoj solidarnoj obligaciji (kako pravila o primarnim. Nedeljiv predmet je onaj koji se ne može podeliti na više delova tako da ne izgubi od svoje vrednosti (npr.nedeljive obligacije sa više poverilaca su one kod kojih ima više lica na poverilačkoj strani.šta de se desiti ako se od jednog sadužnika ne može dobiti deo jer je insolventan? Ovde važi pravilo da se deo sadužnika koji je insolventan deli među ostalim sadužnicima na jednake delove. (npr.isto tako dužnik ima pravo da sam izabere poverioca kome de ispuniti obavezu.

(pr. Na osnovu tog izbora on bira predmet kojim de izvršiti obavezu. Smatra se da je izbor izvršen onda kada druga strana bude obaveštena o izvršenom izboru.una res est in solutione“. Fakultativne obligacije: obligacije u kojima dužnik duguje jedan tačno određen predmet ali se može osloboditi obaveze i predajom nekog drugog predmeta ako je ovlašden zakonom ili ugovorom.zahtevati nadoknadu štete.kumulativne 1. a pravo izbora pripadalo njemu onda može dati drugi predmet. (tipičan primer ako je nečiji rob prouzrokovao štetu drugome).zakup sobe u hotelu). One su samo prividno slične : 1. S obzirom da imaju više predmeta postavlja se pitanje kojim predmetom de se ispuniti obligacija? a. Ako poverilac u ovom slučaju ne izvrši izbor.pravo izbora pripada dužniku. Kada pravo izbora pripada poveriocu onda je poverilac dužan da obavi izbor u roku koji je određen.zahtevati ispunjenje obaveze preostalim predmetom .ili ako rok nije bio određeen kada ga dužnik odn. U slučaju propasti jednog predmeta obligacije i to samo ako je nastupila viša sila. Pravo izbora kod alternativnih obligacija je pravna mod zato što se u alternativnoj obligaciji unosi promena koja se sastoji u tome što se jedna složena obligacija pretvara u jednostavnu. Zbog toga je pravo izbora neopoziv od momenta kad je saopšten drugoj strani.pravo izbora određuje se ugovorom poverioca i dužnika b.a odluka dužnika doneta u vršenju ovlašdenja da obavezu izvrši . Ako je izbor na dužniku on može izbor izvršiti i blagovremenim preduzimanjem radnji koje predstavljaju izvršenje obligacije. Razlike alternativnih i fakultativnih obligacija.3. Dužnik ima pravo izbora sve dok poverilac u postupku prinudnog izvršenja ne dobije jedan od predmeta.)ako ne postoji ugovor.a ako rok nije određen onda kada ga dužnik pozove. 2. Pravo izbora nije subjektivno pravo ved pravna mod.alternativne-su takve kod kojih dužnik duguje dva ili više premeta ali tako da mu se obaveza gasi kada poveriocu preda bar jedan predmet.poverilac pozovu da izvrši izbor.nisu složene obligacije zbog toga što imaju samo jedan predmet una res est in obligatione ali se dužnik ako je ovlašden može osloboditi predajom drugog predmeta „due res sunt in solutione“ 2. 3.onda se poverilac ili dužnik mogu obratiti sudu sa zahtevom da on izvrši izbor predmeta ispunjenja alternativne obligacije. Kada je na osnovu ugovora između poverioca i dužnika predviđeno da de trede lice izvršiti izbor.ovlašdenje dužnika da izvrši svoju obavezu predajom nekog drugog predmeta nije pravo izbora. -čijom krivicom i koja strana je imala pravo izbora? Ako je krivicom dužnika.onda to pravo prelazi na dužnika.a trede lice se ne odazove u roku. Do alternacije obliggacije može dodi i na još jedan način. Vršenjem ovog ovlašdenja ne unosi se nikakva promena u obligacionom odnosu. -ako je pravo izboora imao poverilac onda možee: 1. Ako je do nemogudnosti ispunjenja predmeta obligacije došlo krivicom poverioca ili dužnika onda postoje posebna pravila.)zavisi od toga ko ima pravo izbora. 2.a pravna mod je pravna mogudnost data jednom licu da izjavom svoje volje stvori jednu novu situaciju.pravo izbora kada se izvrši je neopoziv. „due res in obligatione.

U ovom slučaju može da traži povradaj predmeta ali samo ako nije osiromašen svojom krivicom.su one obligacije koje imaju dva ili više predmeta obaveze koje su ujedno i predmet ispunjenja i duguje se tako da ih dužnik mora predati sve da bi se oslobodio obaveze.poslovodstvo bez naloga (nezvano vršenje tuđih poslova) 5.izdavanje hartija od vrednosti) 6.prouzrokovanje štete 3.)u pravilima o poništenju ugovora zbog prekomernog oštedenja (laesio enormis). kumulativne. Izvori obligacija su činjenice za koje zakon vezuje nastanak obligacionih odnosa.što znači da poklonodavac ne može svojom voljom opozvati.a ako je poverilac kriv-predaje samo onaj deo što preostaje ne odgovara za štetu. Dužnik čak i kad je obavestio poverioca može da se obaveze oslobodi predajom drugog predmeta. Izvor nastanka fakultativnih obligacija: 1. U slučaju poništenja dolazi do restitucije što znači da je saugovornik oštedenje stvari dužan da vrati ono što je primio. Kad propadne krivicom dužnika nastaje obaveza na naknadu štete. Kada se te činjenice zakonski predviđene steknu ili dogode onda iz te činjenice između dužnika i poverioca nastaje obligacioni odnos.nekim drugim predmetom nije neopoziva. pravni posao-može biti ugovor ili testament (ugovorom u zajmu ugovoreno da de zajmodavac vratiti 10. Od ovog postoji izuzetak kad poklonodavac posle učinjenog poklona osiromaši u tolikoj meri da nema sredstava za život. U slučaju opoziva poklonoprimac je dužan da vrati poklon.000 evra ili da bi se oslobodio obaveze predati svog punta). IZVORI OBLIGACIJA Prema ZOO čl.a zakon kaže da se može osloboditi obaveze vradanje predmeta poklona. 3. Laesio enormis postoji kad u teretnim ugovorima postoji očigledna nesrazmera davanja koja je posledica zablude jedne od strana o vrednosti predmeta. zakon. 4. . 2.1 propisano je sledede: Ovim zakonom uređuju se obligacioni odnosi koji nastaju iz: 1.ako pristane da poklonodavcu daje sredstva za život koja mu nedostaju.a kod fakultativnih obligacija se gasi. Saugovornik se može osloboditi ako da dopunu do stvarne vrednosti.ugovora 2. Ako je do propasti došlo krivicom poverioca obligacija se gasi. b.kod propasti predmeta obaveze kod kod alternativnih obligacija propast stvari prouzrokovana višom silom dolazi do koncentracije.sticanje bez osnova (pravno neosnovano obogadenje) 4.jednostrana izjava volje (javno obedanje nagrade.koji je po pravilu neopoziv.ali se može osloboditi predajom drugog predmeta. Ukolio jedan predmet propadne? Ako je viša sila-predaje šta preostane.a.ali dužnik bi imao pravo da traži naknadu štete i preda drugi predmet.i druge zakonske činjenice utvrđene zakonom.ako je krivica dužnika-naknada štete.)kod ugovora o poklonu.

a ugovor je strankama zakon“.Ugovor stvara obligaciju-u našem pravu ne postoji pojam liberatornog ugovora (postoji u Nemačkom pravu i označava ugovore kojima se ukidaju postojedi pravni obligacioni odnosi). 2.ukidanju ili menjanju pravnih poslova. Umesto pravila u rimskom pravu nastaje novo pravilo „ PACTA SUNT SERVANDA“ (prosta. „razgovor je razgovor.jer je izjava volje koja je usmerena na postizanje određenog pravnog dejstva.u našem pravu se koristi da označi jednu klauzulu.Princip kauze .za saglasnost volja se koristi za sporazume pre ugovaranja (u pregovorima). Jedan takav kod nas koji bi mogao da postoji je ugovor (sporazum) o otpuštanju duga. Karakteristike ugovora u obligacionom pravu: 1. Ako su bili ispunjeni zahtevi forme nastajala je obaveza bez obzira da li je stvarna volja bila da zasnuju obavezu.Pravni posao.Antidu). Dogovor (sporazum).Zaštita prava prinudnim putem i naknada štete 3. Pravilo da iz ugovora nastaje obligacioni odnos je novijeg datuma.sporazum konvencija. U rimskom pravu obaveze nisu mogle nastati iz same saglasnosti volje. „ex nuda pacta obligatio non nascitur“. Pravilo da saglasnost volja rađa obligaciju nastala je krajem 17. Pravilo znači da se usmeni sporazumi moraju izvršiti kao da sam zakon naređuje neku obavezu. Ista ideja izražena je u Opštem imovinskom zakoniku Crne Gore iz 1888.Sloboda ugovaranja 2. U obligacionom pravu ugovor ima uže značenje: ugovor je saglasnost izjavljenih volja dva lica kojom se postiže obligaciono pravno dejstvo što znači da se ugovorom u obligacionom pravu stvaraju obligacije.znači da je saglasnost volja. Te pravne norme počivaju na nekoliko osnovnih principa (ključne odlike obligacionog prava po prof. Terminologija: pakt.nagodba.UGOVOR Ugovor je saglasnost izjavljenih volja koje proizvode određeno pravno dejstvo koje se može sastojati u nastanku. 1.ugovorna strana.usmena saglasnost obavezuje na izvršenje).ugovarač. Strane -ugovornik (je najispiravnije).a ne ugovor. Pogodba . To je opšti pojam koji postoji u svim granama prava. Nije važilo u rimskom pravu gde saglasnost volja nije bila dovoljna da stvori obligaciju.a ne forma u kojoj je ta reč izražena.ali ne treba ih označavati jer su preširoki i uglavnom se koriste u MJP. 3.tj za njegov nastanak potrebna saglasnost dve volje(a to je razlika ugovora i testamenta).Dvostrani pravni posao.veka kad počinje da preovladava ideja po kojoj obavezuje reč data drugom. Pojam osnovnih načela ugovornog prava Ugovorno pravo predstavlja skup pravnih normi koje uređuju ugovore. Obligacije su nastajale iz forme koje su ugovorne strane morale da izvrše.

Ova obaveza zaključenja ugovora o osiguranju propisana je radi zaštite interesa samog sopstvenika.obuhvata dve stvari: 1. Autonomija volje je dobila različitu manifestaciju u različitim granama prava.saglasnost je potrebna i roditeljima kada kao zakonski zastupnici zaključuju ugovor umesto maloletnika mlađeg od 14 god. .a radi se o ugovoru kojim ne otuđuje nepokretnost ili pokretna stvar vede vrednosti. obavezno osiguranje-1.propisano je za neka lica obaveza da zaključe ugovor ako im bude stavljena ponuda od zainteresovanog lica i ako su ispunjeni i drugi potrebni uslovi.ona nisu slobodna i imaju obavezu da ugovor zaključe. izvan osiguranja. Predstavlja primenu principa autonomije volje u obligacionom pravu i ima dva svoja elementa.Sloboda ugovaranja. 2. 1.to je sloboda ugovornih strana da svojom voljom urede sadržinu ugovora. radi zaštite javnih interesa propisana je kod zaključenja ugovora o prodaji vatrenog oružja. Za sve imaoce motornih vozila da zaključe ugovor o osiguranju od odgovornosti za štetu. Osiguravajuda društva imaju pravo na regres ukoliko je šteta prouzrokovana namerno ili krajnjom nepažnjom. 3. Kada je za neka lica propisano da su obavezni da zaključe ugovor. Zaštita interesa štetnika ogleda se u tome što je veda verovatnoda da de uspeti da se isplati. 1. 1.slobodu da se odluči da li de se ugovor zaključiti može biti ograničena i tredim licima time što se od pojedinih lica zahteva da dobiju saglasnost tredih lica za zaključenje ugovora. 1. Ugovori bez saglasnosti su rušljivi osim ukoliko nisu ugovori malog značaja. Dispozicija subjekta. Obavezu zaključenja ugovora kada im se stavi obaveza imaju: prevoznici u linijskom prevozu u drumskom. slobodu svakoga da izabere lice sa kojim de da zaključi ugovor. obaveza zaključenja ugovora o osiguranju putnika od štete koja im bude pričinjena u toku prevoza koja imaju pravna lica koja se bave javnim prevozom putnika. 2. 2. 3. saglasnost mora dobiti i staratelj kada zaključuje ugovor umesto štidenika i to uvek kada ugovorom raspolaže njegovom imovinom ili kada ugovor prevazilazi okvir redovnog upravljanja njegovom imovinom. Saglasnost tredeg lica može biti propisana u interesu zaštite javnih i privatnih interesa. ograničenje saglasnosti tredeg lica za zaključenje ugovora.potrebna je saglasnot roditelja ili staratelja. 2. Sloboda ugovaranja u užem smislu nije apsolutan princip ved relativan zbog toga što u savremenom pravu postoje zakonska ograničenja ove slobode.obaveza zaključenje ugovora o osiguranju od štete pričinjene licima ili stvarima na zemlji koju imaju sopstvenici vazduhoplova. Upotrebom motornih vozila često biva prouzrokovana šteta .vazdušnom i železničkom saobradaju. Ograničenje prava slobode da odluči da li de se ugovor zaključiti: u savremenom pravu je ograničena propisivanjem obaveze određenih lica da zaključe ugovor. sloboda svakog lica da odluči da li de ili nede zaključiti ugovor 2. 2.u privatnim interesima propisana u tri slučaja: 1.ZOO slobodu ugovaranja naziva autonomija volje u čl.1. 2. Sloboda ugovaranja u užem smislu. kada ugovor zaključuje maloletnik stariji od 14 godina ili punoletno lice kojem je delimično oduzeta sposobnost.10 ZOO međutim to je neodgovarajudi termin jer je autonomija volje opštiji princip od slobode ugovaranja.

10 pominje: a.ali isto kao što postoje ograničenja slobode ugovaranja u užem smislu.ne pominje se javni poredak. U čl.a to je slučaj zakonskog prava preče kupovine. javni poredak nije mogude a ni potrebno definisati.što znači da kao poklonoprimci ne mogu zaključiti ugovor o poklonu ako poklone treba da prime u obavljanju svoje funkcije. Zabrana pojedinih klauzula ugovora propisana je i u ZOO.dobri običaji 1. Sadržana su u zakonima i podzakonskim aktima i imaju za cilj da spreče zaključivanje ugovora koji bi bili protivni naređenjima koja proizilaze iz tih propisa.u Srpskom građanskom zakoniku. Umesto toga treba prepustiti sudu . b. U njemu se predviđa da je zabranjeno nosiocima javnih ovlašdenja da primaju poklone. ZOO nije sledio SGZ. Zakon o agenciji za borbu protiv korupcije. po prvoj teoriji. Izuzetak od ovog slučaja su prigodni manji pokloni i protokolarni.propisi o pravima zastarevanja 2. Javni poredak je jedan od pojmova koji se odlikuje svojom neodređenošdu pa je definisanje ostavljeno pravnim teorijama u kojim postoje različiti stavovi: 1. Ovi propisi su određeni numerus clausulus i primenjuju se kao konkretno naređenje ili zabrana. U ZOO ima više propisa koji imaju prinudan karakter: 1. Do 1993.prinudni propisi 2.ograničenje slobode da se izabere lice sa kojim de se zaključiti ugovor: tipičan slučaj kad zakon propisuje obavezu određenih lica da ponudi zaključenje ugovora licu koje zakon propisuje. kod ugovora ozalozi. Dispozicija subjekta.)pravila morala socijalističkog samoupravnog društva.propisi ugovaranja kamate na kamatu. Zakonsko pravo preče kupovine je pravo jednog lica da mu sopstvenik stvari kad namerava da proda stvar učini ponudu da stvar kupi pre svih ostalih lica.javnom poretku i dobrim običajima. Prvi put je pomenut u Code civilu 1804. Nakon toga 1844.a ako sopstvenik ne ispuni obavezu onda to lice ima pravo da od tredeg lica kome je stvar prodata zahteva da mu stvar ustupi pod istim uslovima.da de zajmodavac modi predati stvar iz slobodne ruke po unapred određenoj ceni.god.Prinudni propisi.takođe postoje ograničenja dispozicije. Npr.3.odn. 1978. 2.)ustavom utvrđena načela društvenog uređenja. Kod nas ograničenja dispozicije su slededa: 1.propisi koji govore o najvišem iznosu ugovorne kamatne stope 3.ali ne suprotno prinudnim propisima.su propisi obligacionog prava i drugi propisi koji se ne mogu promeniti voljom ugovornih strana.Javni poredak-je najznačajnije i najšire ograničenje dispozicije subjekata. Imalac prava preče kupovine ima dva prava: pravo prvenstva i pravo prekupa.16. Ova sposobnost je u svim savremenim pravima prihvadena kao princip. su usvojene izmene i dopune ZOO i propisano je da učesnici u ugovoru mogu slobodno da uređuju. Ista zabrana važi i za njihovu užu porodicu.je sposobnost ugovornih strana da urede sadržinu ugovora.al se u čl.javni poredak 3. Kod ovog ugovora predviđeno je da su ništave klauzule kojima se određuje da de založena stvar predi u svojinu zajmodavca ako zajmoprimac ne vrati zajam u roku.

) društveni interesi b. po tredoj teoriji. Formalni ugovori su oni čiji nastanak se vezuje za ispunjenje zakonskih uslova ili ugovorno propisane forme. Kod dileme šta je dobar a šta loš običaj zastupljen je stav da je dobar običaj u skladu sa poštenjem i savesnošdu .da u svakom konkretnom slučaju utvrdi šta je javni poredak kada se takvo pitanje postavi pred njim. 4. 3. 2. Ostavlja se sudu da odredi da li je javni poredak povređen ili nije. 4. Pojam se srede u pravilima koja uređuju trgovačke ugovore kada se poziva sam zakon. po četvrtoj teoriji.bez dogovora sa drugom stranom.a onaj koji je suprotan se ne može smatrati dobrim običajem.) propisi o državnom poretku.predstavljaju ustaljena pravila ponašanja koja usvaja određena društvena grupa i koja su u svetu članova te grupe postala obavezna.Zakonom regulisane sadržine ugovora. Prema ovom shvatanju.po profesoru Antidu u javni poredak ne ulaze svi propisi ved samo neki. Obaveznost proizilazi od sankcije.Faktičke prirode. . Problem je što nije mogude obuhvatiti sve propise koji mogu da uđu u javni poredak.organizacije državne vlasti i propisi državnog uređenja.je potrebno utvrditi jednak kriterijum koji bi omogudio da se na osnovu njega okupe i klasifikuju određena pravila koja se tiču javnog poretka. Ugovor o otkupu stana.a slabija ugovorna strana može samo to da prihvati ili ne prihvati.ovde ulaze i pravni standardi. U našoj pravnoj doktrini postoje dva shvatanja: 1.Dobri običaji.uže.isporuci električne energije. prvo.potrebno je odrediti osnovna obeležja javnog poretka ali nije neophodno da se precizno definiše.opšte pravne norme koje svoju konkretnu sadržinu dobijaju tokom njihove primene. 3. Izdvaja se nekoliko mišljenja u zavisnosti od kriterijuma da li pravilo ulazi u javni poredak: a. Prema ovom stanovištu.a nabrojane propise treba prepustiti državnim organima.formularni ugovori (ugovori po pristupu) -jedna strana unapred određuje sve uslove bududeg ugovora tako da druga strana može samo u celini da ga prihvati ili da ga u celini odbije.pružanju komunalnih usluga. po drugoj teoriji. Formularni ugovori su ugovori kod kojih bitne elemente ugovora određuje jedna strana.pojam javnog poretka dolazi do izražaja kod normi koje regulišu predmet i kauzu ugovora tako da predmet ugovora ne može biti suprotan javnom poretku.u celini je regulisan na pravila Zakona o stanovanju. Ona ima faktičku mod da o tome odlučuje. (npr. javni poredak predstavlja skup propisa koji su izričito nabrojani.a cilj koji ugovorne strane hode da postignu ugovorom ne sme biti suprotan javnom poretku.a koje samo daju smernice i upustva sudiji u vezi sa primenom pravnih normi. U pojam pravnog poretka ulaze sva opšta ustavna načela i sve opšte zakonske norme koje imaju prinudan karakter i nisu konkretizovane putem odgovarajudi nižih pravnih akata.javnom prevozu. 2.koje je šire shvatanje i po njemu javni poredak predstavlja skup osnovnih pravnih i moralnih principa na kojima je zasnovano postojanje i i pravno trajanje pravno organizovane zajednice i izražavaju se preko određenih društvenih normi koje ugovorne strane moraju poštovati prilikom zaključenja ugovora. Ovi ugovori se pojavljuju kod ugovora o osiguranju. Samo oni koji nisu konkretni.) društvena solidarnost c. Opšte uslove formularnih ugovora određuje ekonomski modnija ugovorna strana.ispoljava se tako što zakon u nekim slučajevima reguliše neke elemente ugovora imperativno tako da te elemente ugovorne strane ne mogu urediti drugačije. ali se mogu pozvati i same stranke svojim ugovorom. 5.

o ostavi i ug. neimenovani. Predstavljaju poseban problem za primenu u pravu jer u slučajju da dođe do spora oko njihovog izvršenja može se postaviti pitanje pravila koje treba primeniiti s obzirom da je u njima sjedinjenoo više elemenata različitih ugovora.o zajmu.ugovori koji seizvršavaju preduzimanjem više uzastopnih sukcesivnih akata davanja ili činjenja.o pansionu.Prema kriterijumu određenosti u zakonu: 1.to su oni ugovori koji su zbog svoje učestalosti u pravnom prometu zakonom posebno uređeni i čije je ime tačno određeno. 2. (ug.su ugovori koji se izvršavaju preduzimanjem jednog akta davanja ili činjenja koji se prostire u kradem ili dužem vremenskom periodu odn.ug . kolektivni 4. ugovori sa trajnim izvršenjem. 3.oni koji su sastavljeni od elemenata više ugovora (ug.Prema dužini trajanja prestacije: 1. formalni. 2.Prema karakteru prestacije: 1. U našem pravu jeprihvadena teorija apsorbcije.o organizovanju putovanja. Po njoj kod jednog mešovitog ugovora treba utvrditi koji elementi kod njega pretežu i ti elementi koji pretežu apsorbuju elemente drugih ugovora. individualni 5. Njihova sadržina nije zakonom posebno uređena niti im je u zaakonu dato posebno ime. U rešenju ovog pitanja nastale su brojne teorije. ugovore po pristupu 2. generalne 6.zajam). ugovori sa sporazumno određenom sadržinom 3.ugovori sa trenutnim izvšenjem.o lizingu. Npr.Kriterijum zavisnosti ugovora jednih od drugih .o prodaji.su ugovori koji se davaju jednim aktom davanja ili činjenja. posebne. mešoviti.Podela ugovora 1.oni ugovori za čiji nastanak je pored saglasnosti volja neophodno da ona bude izražena u formi koju je zakon odredio odn. 2.Prema tehnici i načinu zaključenja: 1.zakupu. 6. 2.nisu toliko česti u pravnom prometu.oni koji naastaju prostom saglasnošdu volja. (prodaja.zajmu). kod ugovora o nepravoj ostavi imamo situaciju u kojoj su sjedinjeni elementi ug.o finansijama.Bitni uslovi potrebni za anstanak ugovora: 1.koju su ugovorne strane utvrdile kao uslov nastanka i punovažnosti.o ne nepravoj ostavi). 2.trampa. imenovane.oni ugovori koji se sastoje iz elemenata samo jednog određenog ugovora. 5. jednostavne.pa se postavlja pitanje koja demo pravila postaviti. neformalni. 4.

2.su oni ugovori kod kojih jedna strana ne duguje naknadu za korist koju prima od druge. 8. pravila o raskidanju ugovora zbog neispunjenja 5. jednostrani ugovori.ugovori koji ne mogu postojati samostalno ved njihovu egzistenciju i pravna sudbina zavise od egzistencije i pravne sudbine nekog drugog ugovora (jemstvo) 7. 2. Ugovor o delu). Obaveza poklonorpimca sastoji se u nečinjenju jer povredom može dodi do raskida ugovora zbog nezahvalnosti i gubitka imovinske koristi.preduzimanju pojedinih akata kojima se prema poklonodavcu iskazuje blagodarnost. samostalni.o . pravila o nemogudnosti ispunjenja 7.o posluzi. On je dvostruko obavezan jer nastaje obaveza zajmodavca da preda određenu količinu zameenljivih stvari. teretni -su ugovori kod kojih svaka strana duguje naknadu za korist koju prma od odruge ugovorne strane. Značaj podele:ogleda se u tome što se najednostrane obaveze ugovornika ne primenjuje čitav niz zakonskih pravila za koje je u ZOO određeno da se primenjuju samo na dvostrane ugovore. ugovori intuitu personae. U jednostrane ili jednostrano obavezne ugovore spada ugovor o poklonu (na osnovu njega nastaje samo oabveza poklonodavca da preda poklon i pravo svojine. pravila o izmeni ili raskidu ugovora zbog promenjenih okolnosti 6.tako da je izvršenje obaveze iz tog ugovora vezana za određeno lice i ne može biti preneta na drugo lice (npr.su oni koji mogu da postoje potpuno nezavisno od ostalih ugovora 2. Zajam više nije realan ugovor. Prema shvatanju prfesora Antida ugovor o poklonu je dvostrano obavezan pravni posao jer za poklonoprimca nastaje obaveza zahvalnosti koja se sastoji u suzdržavanju. akcesorni. Još se nazivaju ugovori s naknadom ili onerozni.1.oni kod kojih saglasnošdu volja nastaje obaveza samo za jednu ugovornu stranu.reccipročni i sinalagmatični.to su ugovori kod kojih iz saglsnosti volja ugovornih strana nastaju obaveze za obe ugovorne strane. Nazivaju se još i ugovori bez nanade ili besplatni.zaključuje se prostom saglasnošdu volja.o poklonu. pravila o prigoru neispunjenja 4.Podela prema odnosu prava i obaveza: 1. pravila o odgovornosti za pravne nedostatke ispunjenja 3. dobročini. 1. pravila o preomernom oštedenjuu 8.Prema ličnosti ugovornika: 1. pravila o odgovornosti prenosioca za fizičke nedostatke 2. 2. ugovri koji se zaključuju bez obzira na ličnost učinioca. (ug. dvostrane ugovore. pravila o ustupanju ugovora.o beskamatnom zajmu. pravila o zelenaškim ugovorima 9. Dvostrani ugovori se još nazivaju i uzajmni. Ova podela ugovora ima veliki značaj u našem pravu. 121 do 148. 1.ug. Ta pravila su smeštena od čl.su ugovori koji se zaključuju s obzirom na ličnost jednog ugovornika ili oba. u.

Kod njih prenosilac ne odgovara ako stvar ima neki fizički ili pravni nedostatak.a ponekad i odvažni ugovori (ug.u o igri).o opkladi.o bessplatom punomodstvu).tako da se zna šta ko prima po osnovu ugovora i šta ko po osnovu ugovora duguje. komutativni. Razlika je u tome što se podela na jednostrane i dvostrane zasniva na pravnom kriterijumu.ugovori kod kojih se u momentu zaključenja ne zna koja de strana biti poverilac a koja dužnik ili se ne znna kolika de biti viisina obaveze jedne ugovorne strane ili se ne zna kakav de biti krajnji odnos uzajamnih davanjaili to zavisi od nekog neizvesnog događaja. a ako je ostava a naknadom onda je njegova odgovonost strožija. Ta odgovornost ne postoji kod dobročinih ugovora. ug. To se najbolje vidi kod primera o ostavi.ostavoprimac odgovara za štetu samo ako ih nije čuvao sa pažnjom koju poklanja sopstvenik stvari.je takav ugovor kod koga se u trenutku njegovog zaključenja zna kolika je visina i kakav j uzajamni odnos prestacija.kod teretnih ugovora postoji odgovornost prenosioca za fizičke i pravne nedostatke ispunjenja.postoji vedi broj razloga n osnovu kojih mogu da prestanu dobročini za razliku od teretnih. Ugovor o osiguranju. Ili kada postoji nedopuštena pobuda kod jedne ugovorne strane.a to je forma.na odnosu odnosno broju obaveza koje nastaju iz ugovora. Nazivaju se još i ugovori na sredu. (npr.usled zablude o motivu -rušljiv. Ako je besplatna ostava.odn tvrde dva suprotna fakta s tim što ona strana čije tvrdnje se pokažu tačne treba da od druge strane primi određenu korist.to su ugovori intuitu personae.ko dobročinih. Prenosilac kod dobročinih ugovora odgovara samo ako je fizički ili pravni nedostatak prouzrokovao štetu na imovini pribavioca.a ne više.besplatnoj ostavi. Nastanak.a da lakše prestaju od teretnih. Nasuprot tomme teretetni se ne zaključuju s obzirom na svojstva ličnosti.a to je nemoralno ili protivzakonito (apsolutna ništavost).a podela na teretne i dobročine zasniva se na ekonomskom kriterijumu na odnosu koristi. Kod teretnih nje dovoljna samo nedopuštena pobuda ved je potrebno da druga strana zna za nedopuštenu pobudu.dok kod teretnih zabluda oo motivu je nebitna). 2. Pobijanje zbog oštedenja poverioca: uslovi za pobijanje dobročinih ugovora su Paulijanskom tužbom lakši od onih koji see traže pobijanjem teretnih ugovora. Tumačenja ugovora: nejasne odredbe koje se pojave u teretnom ugovoru treba tumačiti na način na koji se ostvaruje pravičan odnos uzajamnih davanja. Značaj podele: ogleda se na polju zaključenja ugovora. Kod dobročinih ugovora odgovornost zaštetu se blaže ceni nego kod teretnih.zahteva da se ponaša kao dobar domadin. osiguravač se obavezuje da ukoliko nstupi osigurani slučaj da isplati osiguranu sumu.ugovorilac osiguranja se u momentu zaključenja ugovora obavezuje da osiguraniiku plada određenu naknadu i visinu premije osiguranja. Prestanak. Ova podela je vrlo slična podeli na jednostrane i dvostrane ugovore.a dobročini ugovori se uglavnom tumače na način koji je manje štetan za dužnika i uzima se da je dužnik hteo manje. .najopštije se može redi da dobročini ugovori teže nastaju.dejstva i prestanka ugovora. Za nastanak dobročinog ugovora potrebno je da se ispuni još jedan dodatan uslov koji se ne traži kod teretnih. Dobročini ugovori se zaključuju s obzirom na svojstva ličnosti jedne ugovorne strane. 1. Dejstva. aleatorni. Opklada je ugovor kod koga strane iznose.

pristaju na mogudnost da jedna od njih primi manje. o poklonu). Nije bitno da li se radi oprosšlosti. apsolutna: .) predmet d. Sposobnost za ugovaranje u našem pravu nemaju lica kojima zakon ne priznaje pravo da zaključe ugovor.2 izuzetka: ova lica mogu da zaključuju ugovore malog značaja pri čemu se značaj ugovora ceni u odnosu na vrednost njihove imovine i ugovori kojima stiču isključivo prava(ug.) kauza 2. Kod komutativnih ugovora je poznata visina u trenutku zaključenja ugovora.ne sprečava nastanak ugovora ali predstavlja pitanje opstanka. Nema nikakvih neizzvesnosti.opšte bitne uslove.znači da svako lice koje zaključuje ugovor ima poslovnu sposobnost koja se zahteva za zaključenje određenih ugovora. Zbog toga ako se desi da jedna strana bude prekomerno oštedena kod komutativnih ima pravo da zahteva poništenje ugovora zbog prekomernog oštedenja. Zaključenje ugovora Da bi ugovor nastao potrebno je da budu isunjeni određeni uslovi. Poseban bita uslov određen zakonom je forma. U našem pravu sposobnost za ugovaranje priznaje se : 1.punoletnim licima 2. Kod aleatornih ugovora postoji neizvesnost na koje ugovorne strane računaju prilikom zaključenja. Neizvestan događaj koji se pojavljuje kod aleatornih ugovora može biti bilo koji događaj (opšte neizvesan ili događaj neizvstan samo za ugovorne strane.punoletna lica kojima je odlukom suda potpuno oduzeta poslovna sposobnost .ne zna se visinaa obaveze davaoca izdržavanja ved ona zavisi od jednog neizvesnog događajatj dužine trajanja života primaoca izdržavanja. posebno bitni uslovi. Sposobnost za ugovaranje imaju ona lica koja imaju svest i nameru da zaključe ugovor.) saglasnost volja c. Nesposobnost za zaključenje ugovora može biti: 1.koji se zahtevaju za nastanak svakog ugovora a.lica koja su napunila 16 godina života a kojima je odlukom suda priznata poslovna sposobnost zbog toga što su postali roditelji i imaju telesnu i psihičku zrelost da se sami staraju o svojim pravima i interesima.odn.oni koji se zakonom ili voljom ugovorne strane zahtevaju samo kod nekih ugovora za njihov nastanak. Dele se na: 1. -maloletnik sa navršenih 14 godina -punoletno lice koje se nalazi pod starateljstvom zbog toga što su delimično lišena poslovne sposobnosti.) sposobnost za ugovaranje b. 2.maloletna lica do navršenih 14 godina . .) Sposobnost za ugovaranje. Zbog toga ovde važi da se ne mogu poništiti zbog prekomernog oštedenja.samim tim one pristaju da odnos njihovih uzajamnih davanja budu nejednaka.Ugovor o doživotnom izdržavanju.sadašnjosti ili bududnosti). 3. a.lica koja su napunila 16 godina života i na osnovu odluke suda im je dozvoljeno da stupe u brak.relativna.

Ukoliko zastupnik prekorači ovlašdenje za zastupanje ugovor nede proizvoditi dejstva u prekoračenom delu (ako zastupani ne da odobrenje za to prekoračenje).da odustane i to ako nije znao da zaključuju ugovor sa licem koje nema sposobnost za ugovaranje.se zasniva na ugovoru o nalogu koji se zaključuje između ugovorno sposobnog lica kao nalogodavca i nekog drugog lica kao nalogoprimca.Ova lica mogu da zaključe sve ugovore.onda se smatra da saglasnost nisu dali (i onda ugovor ne obavezuje ugovorne strane).s tim što neke mogu potpuno samostalno.ugovor postaje punovažan. Pravila koja važe za zaključenje poslovno nesposobnih lica: Roditelji mogu nakon zaključenja ugovora izjasniti da li su saglasni ili ne. Izuzetak je ako je saugovarač znao ili mogao znati da strana istupa kao zastupnik ugovora te ga obavezuje bez obzira što nije obavešten.u vezi sa sposobnošdu za ugovaranje je i zastupanje.ako se sudbina ugovora ne reši ni na jedan od prethodnih načina. U tom slučaju može da nastane obaveza naknade štete. Kada je znao za nesposobnost za ugovaranje ali je bio prevaren u pogledu saglasnosti roditelja onda njegovo pravo odustanka traje 30 dana i računa se od dana kada je ugovor zaključio. Ako ih je pozvao. U tom slučaju može zvati roditelje da pita da li daju saglasnost ili ne.postoji kada je jedno lice pretstavilo drugom licu da istupa kao zastupnik a da ono nema nikakvo ovlašdenje za zastupanje. 2.pravilo da je neophodno da bi ugovor koji zastupnik zaključi sa tredim licem proizvodi pravno dejstvo. Ako izjave da su saglasni. Zakonsko (ugovorno nesposobna lica).ako odbije može se postaviti pitanje neovlašdenog zastupnika za štetu koju je prouzrokovao tredem licu-opšte pravilo za subjektivnu odgovornost. Lice nesposobno za ugovaranje pri zaključenju ugovora može zameniti zastupnik određen zakonom odnosno odlukom državnog organazakonsko zastupanje. Ako ga odobri proizvodi pravno dejstvo . ugovorno (ugovorno sposobna lica).a ako nisu saglasni ugovor se poništava.a oni odbiju da se izjasne ili dute. Ako zastupnik ne obavesti drugu stranu ugovor nede proizvoditi pravno dejstvo između zastupanog i druge strane.a ako odobri prekoračenje onda ugovor obavezuje u celini. a neke isključivo uz saglasnot roditelja ili staratelja. .onda ograničeno sposobno lice može u roku od 3 meseca od dana sticanja poslovne sposobnosti da izjavi da se više ne smatra vezanim ugovorom. Zastupanje. Nad njima „lebdi“ neizvesnost o tome da li de oni postati punovažni. Lice koje je obavezno na naknadu štete je zastupnik i zastupani po pravilima pasivnih solidarnih obligacija.saugovornik znao da zaključuje ugovor sa licem koje nema poslovnu sposobnost. . Za ugovorno i zakonsko zastupanje važe neka zajednička pravila: 1. Ugovorno zastupanje. U tom slučaju ugovor ne nastaje ali trede lice može pozvati neovlašdeno zastupanog da li odobrava ugovor. To je ugovorno zastupanje i osnovna razlika zakonskog i ugovornog zastupanja je u licima koja zastupaju. Saugovornik može da se ponaša na dva načina: 1. Zastupništvo se mora kretati u obimu ovlašdenja. da zastupnik obavesti drugu stranu o tome da ustupa kao zastupnik i da se krede u granicama svojih ovlašdenja. Neovlašdeno zastupanje. Ako zastupani odbije da da odobrenje ugovor nede proizvoditi pravno dejstvo samo u prekoračenom delu. Uz saglasnost roditelja ili staratelja mogu da se zaključe i svi ostali ugovori ali pravna važnost tih koji zaključuju uz saglasnost je na neki način uslovljena.

smatrade se punovažnim.razmenjuju predloge i kontra-predloge.onda proizvodi dejstvo samo ako nalogodavac da saglasnost.međutim može se desiti da se umesto tredeg lica kao ugovorne strane pojavi sam punomodnik (npr. 1.a prihvatanje je izjava koja joj sledi. Smatra se da sloboda prekida pregovora nije . U evropskom pravu na pregovore se gleda drugačije. Mogudnost prekida pregovora u Engleskoj i tom pravnom krugu je neograničena. Saglasnost volja postoji kada su se ugovorne strane sporazumele o bitnim elementima ugovora. Ako je nalogoprimac zaključio ugovor pod povoljnijim uslovima od onih koji su bili određeni. Ako je zaključen pod uslovima iz ovlašdenja koja su punomodniku dali i 1 i 2 nalogodavac.30 „pregovori ne obavezuju i svaka ih strana može prekinuti kad god hode“.jednog advokata vlasnik kude ovlasti da proda kudu za 200. U toj fazi ugovorne strane razmatraju da do ugovora uopšte dođe. Ugovor obavezuje ugovorne strane a pregovori neobavezuju čak ni na to da ukoliko budu prekinuti da ih pregovarači nastave.) Saglasnost volja. U toku pregovora u anglosaksonskom pravu ne može da nastane čak ni odgovornost za štetu.000 evra. 2. One se mogu posmatrati kao dve faze u zaključenju ugovora. Međutim u pravu postoji situacija kada se ugovor prividno zaključi sa samim sobom. (npr.vlasnik kude dao nalog da proda kudu za 200.a prihvatanjem dovršava zaključenje ugovora.ponuda 2. U anglosaksonskom pravu pravilo o neobaveznosti pregovora ima apsolutni karakter. Pre iznošenja ponude može se odigrati faza u kojoj se ugovor priprema.prihvatanje ponude. Po tome se pregovori razlikuju od ugovora. Ponuda je izjava koja prethodi. Pripremna faza naziva se pregovori. Saglasnost se raščlanjuje na dve izjave: 1.ali ovo pravilo nema isti domašaj u svakoj grani prava. a druga strana prihvati ponudu.000. a nazivaju se pregovarači ne nastaju nikakve obaveze.situacija kada je jedno lice kao punomodnik odn.a ugovor je strankama zakon“. ZOO čl.za ugovor se kaže da postoji kad postoji saglasnost volja. To je pravilo koje važi u svim pravnim sistemima.a neko drugo lice istog advokata ovlasti da u njegovo ima kupi kudu). Tu razliku između pregovora i ugovora je lepo objasnio Valtazar Bogišid „razgovor je razgovor. U ovom slučaju punomodnik zastupa u ime i račun jednog i drugog nalogodavca i zaključuje ugovor sa samim sobom.kada se jedno isto lice lice pojavljuje kao punomodnik druga dva lica. Ovaj ugovor proizvodi pravno dejstvo ako je u okviru ovlašdenja koje je dao nalogodavac. Advokat umesto da nađe trede lice pojavi se kao kupac).nalogoprimac bilo ovlašdeno od strane nalogodavca da zaključi ugovor sa nekim tredim licem koje se u tom slučaju pojavljuje kao ugovorna strana.Ugovor ne može da se zaključi sa samim sobom jer je to saglasnost volja dva lica koji izjavljuju volje i čijom saglasnošdu ugovor nastaje. Ponudom se ugovor započinje. Ugovor redovno nastaje tako što jedna strana izjavi ponudu. b. U toj fazi za lica koja pregovaraju. Pregovori su pripremna faza koja prethodi zaključenju ugovora.

On je mora prihvatiti onakvu kakva jeste . a to znači da nije vodio pregovore u nameri da zaključi ugovor što je zahtevao od njega princip savesnosti i poštenja. On ne mora da postoji kod ponude za zaključenje nekog dobročinog ugovora ako predlog za zaključenje upuduje strana koja se ugovorno ne obavezuje.odstupanje u situaciji kada je jedna strana vodila pregovore u početku sa namerom da zaključi ugovor. Predlagač upuduje novi predlog-naknadnu izjavu kojom de od prvobitne odstupiti. potrebno je da ima određena obeležja: 1. Svaka ponuda mora da sadrži animus contrahendi jer ako je ne sadrži to nije ponuda. Da bi jedan predlog imao pravni značaj ponude. Predlog je konačan ako se više ne može menjati. Pregovori ne obavezuju. Ta odgovornost naziva se još i predugovorna odgovornost i razlikuje se od ugovorne odgovornosti koja je odgovornost za štetu koja nastane povredom neke ugovorne obaveze.predvideo je dva odstupanja: 1. Animus obligandi je namera obavezivanja. Zbog postojanja principa savesnosti i poštenja koji vlada pregovorima u evropskom pravu. U našem pravu predugovorna odgovornost za štetu nije postojala sve do donošenja ZOO.je predlog za zaključenje ugovora upudena određenom licu koja sadrži sve bitne sastojke ugovora tako da bi se njenim prihvatanjem mogao zaključiti ugovor. Međutim svaka ponuda ne mora da sadrži animus obligandi.a potom od namere odustane bez osnovanog razloga.mogu jedino stvoriti obavezu na naknadu štete zbog skrivljenog prekida. To označava da su dužni da vode pregovore u nameri da zaključe ugovor. Između ponude i pregovora postoje dve bitne razlike: 1. 2. 2.da ponudu zadrži određeno vreme i ugovor zaključi pod uslovima koji su u ponudi navedeni.ako je zbog takovog postupka prouzrokovana šteta može nastati obaveza da se šteta nadoknadi. Nasuprot pregovorima ponuda je izjava koja pravno obavezuje.i u tom slučaju može da nastane obaveza da nadoknadi štetu drugom pregovaraču. Tada. Namera za zaključenje ugovora mora postojati u momentu upudivanja predloga. .pregovori prethode zaključenju ugovora. Stvara obavezu za lice koje je ponudu uputilo.poklonoprimac kod ugovora o poklonu). Animus contrahendi znači da ponudilac ima nameru da zaključi ugovor i prihvati sva pravna dejstva koja iz ugovora nastaju. Ponuđeni ne može u ponudi izmeniti bilo šta. Ponuda se mora prihvatiti onakva kakva jeste. Krivica postoji kada se taj pregovarač nije ponašao onako kako je trebao u toku pregovora. U tom smislu i ZOO koji je kao princip predvideo da su pregovarači slobodni da prekinu pregovore kad hode.a ponudom započinje zaključenje ugovora.a koje se naziva ponudioc. Jedno od najvažnijih je dužnost pregovarača da ozbiljno pregovaraju.ali mora da se nadoknadi šteta koja se zasniva na krivici i na njoj se primenjuje opšte pravilo o subjektivnoj odgovornosti. Namera za zaključenje ugovora je animus contrahendi i tu nameru treba razlikovati od animus obligandi.apsolutna i neograničena. I u toku pregovora pregovarači imaju određene dužnosti koje proizilaze iz principa savesnosti i poštenja.i to je namera ponudioca da sebe pravno obaveže. Ne može nastati obaveza da se zaključi ugovor.sloboda prekida pregovarača je ograničena. druga razlika ogleda se u pravnim dejstvima. 1.Ponuda.predlog za zaključenje ugovora mora biti konačan i u sebi sadržati nameru zaključenja ugovora. (npr.ako se izmeni više nije ponuda.u periodu između upudivanja i prihvatanja može dodi do promene ponude jer smatra da ponuda više nije dobra.ali o delovima ponude više ne može diskutovati.kada je jedna strana vodila pregovore bez namere da zaključe ugovor.

Njome se sprečava da ponuda proizvede pravno dejstvo. Konkludentne radnje su radnje koje nisu preduzete u pravcu izražavanja određene volje. Može li ponudilac obesnažiti ponudu ili njegova naknadna izjava nema nikakvog uticaja na ponudu.ponuda treba da bude učinjena u određenoj formi kada se forma zahteva. 3. Povlačenje ponude je izjava volje kojom ponudilac izražava nameru da odstupi od prvobitne namere da zaključi ugovor. 3.)sporazum o formi.konkludentnim radnjama ili opšteusvojenim znacima za izjavljivanje volje.što znači da se može dati pismeno. To su objektivno bitni sastojci za nastanak ugovora. te i ponuda mora imati istu formu. Koja ponuda je neopoziva? Neopoziva je ona ponuda koju je ponudilac dužan da održi do isteka roka određenog u samoj ponudi ili u zakonu. Pošto ponuđeni tada ima u rukama dve izjave koje ne mogu istovremeno proizvoditi pravno dejstvo jer su suprotne sadržine. Od pravila da je ponuda neformalna postoje brojni izuzeci: 1.usmeno. Pravilo o neopozivosti ponude je dispozitivno . Subjektivno bitni su uslovi koji su bitni za jednu ugovornu stranu. Usmerena je ka tome da se oduzmu dejstva koja su počela da se proizvode. Opoziva je ona ponuda koju ponudilac ne mora da održi.predlog za zaključenje ugovora mora sadržati bitne sastojke.objektivno bitni uslovi kod ugovora u prodaji su predmet i cena).1 ZOO). (npr.Nemačkoj.tek nakon toga ugovor je zaključen.što znači da ponudilac može svojom voljom u samoj ponudi isključiti svoju obaveznost ponude i za sebe rezervisati pravo da obavezu opozove. b.Austriji. Opozivanje. Svoje odstupanje od prvobitne namere za zaključenje ugovora ponudilac saopštava ponuđenom naknadnom izjavom kojom izjašnjava suprotnu nameru da ne zaključi ugovor.strane se obavezuju da ugovor nakon pregovora zaključe u određenoj formi. U ovom slučaju se spajaju dva sporazuma. a da bi povlačenje ponude imalo efekat neophodno je da izjava o povlačenju ponuđenom stigne pre ili istovremeno.slučajevi kada zakon propisuje formu za ponudu ali ne propisuje formu za ugovor. Takva forma se naziva „ugovorna forma“.901 st.izjava ponudioca data u cilju oduzimanja pravnog dejstva ved učinjenoj ponudi.dovoljni su objektivno bitni uslovi. Pravilo je da je ponuda neformalna. 2. Bitni sastojci nisu subjektivno bitni. Odgovor na ovo pitanje zavisi od vremena dostavljanja izjava: -ako je naknadna izjava dostavljena pre ili najkasnije istovremeno sa ponudom onda se govori o povlačenju ponude. 2. Ugovor o osiguranju je zaključen kad stranke potpišu polisu osiguranja ili listu pokrida). Ako je neopoziva onda naknadna izjava o opozivanju ponude ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo.)saglasnost o sadržini.Odstupanje od namere zaključenja ugovora: 1. Pored nas postoji još Švajcarskoj.da bi ugovor bio zaključen potrebno je još sastavljanje pismene isprave i overa u sudu-ispunjenje potrebnih formalnosti. Taj ugovor treba da buse zaključen pre ili kasnije kad bude postignut. ( ugovor o osiguranju čl. a.slučajevi u kojima zakon propisuje formu za zaključenje ugovora.slučajevi u kojima je voljom ugovornih strana predviđeno da ugovor treba da bude zaključen u naročitoj formi. Pod ovim uslovima uvek je mogude opozivanje u srpskom pravu. ali iz njih se može zaključiti o sadržini te volje. Ponuda ne mora da ih sadrži. U našem pravu ponuda je neopoziva. -ako se naknadna izjava dostavi ponuđenom pošto je primio ponudu onda se govori o opozivanju ponude. Opozivanje ponude može da proizvede pravno dejstvo na koje je usmerena samo ako je ponuda u jednom pravu opoziva. . Oni elementi koji su zakonom propisani da o njima ugovorne strane moraju postidi saglasnost da bi ugovor nastao.

3. Ponudu mora uputiti lice koje je bududi ugovornik ili njegov zastupnik. Ukoliko lice koje nije bilo poslovno sposobno u međuvremenu stekne poslovnu sposobnost.slanje kataloga ili oglasa prema ZOO nije ponuda ved samo poziv da se učini ponuda pod objavljenim uslovima.njegov pristanak nije prihvatanje ponude nego ono postaje ponudilac. Sličnost između ponude i poziva na ponudu je što i jedno i drugo su predlozi za zaključenje ugovora. ZOO ih smatra ponudom za zaključenje ugovora ukoliko drugačije ne proizilazi iz konkretnog slučaja.ponuda mora biti učinjena od strane bududeg ugovornika.ponuda mora biti upudena određenom licu.al s obzirom da je on uputio poziv.opšta ponuda.a kada pozivalac prihvati ponudu nastaje ugovor. Lice koje izlaže robu može ovom postupku dati drugačije značenje ukoliko to želi. Ne može biti prinuđen da je prihvati .a i ono čini ponudu pozivaocu. Ukoliko od slanja ponude do momenta prijema dođe do promene statusa u poslovnoj sposobnosti.upuduje ga pozivaoc nekom licu. Ponudu ne može uputiti trede lice. Na strani ponuđenog može biti i nekolicina određenih lica.to ne utiče na pravno dejstvo ponude.čl.šalje je ponudilac ponuđenom i ako je ponuđeni prihvati ugovor nastaje.33 ZOO Predlog za zaključenje ugovora učinjen neodređenom broju lica.a razlika je što je ponuda konačan predlog.ponuda obavezuje njegove naslednike. Kod poziva na ponudu.34 „izlaganje robe sa označenjem cene smatra se kao ponuda ukoliko ne proizilazi drugačije iz okolnosti slučaja ili običaja. Da li takav predlog predstavlja ponudu? ZOO uređuje tri slučaja kada se predlog upuduje neodređenim licima (ponuda javnosti): 1. Može da mu oduzme karakter ponude navodedi da je predmet izložen kao uzorak. Smatra se da katalog ili oglas pretstavljaju ponudu ukoliko iz sadržine proizilazi da se u njoj nalaze svi bitni elementi za zaključenje ugovora. 2. 5.ukoliko drukčije ne proizilazi iz okolnosti slučaja ili običaja.dolazi do konvalidacije. Ukoliko je lice koje je ponudu poslalo umrlo pre prihvatanja ponude. Ako je izgubio poslovnu sposobnost .ukoliko ne prihvati ponudu. Period/rok u kome .sekundarno dejstvo-ponuda ga stvara samo uz prihvatanje ponude.pravilo je da se poslovna sposobnost ceni u momentu slanja ponude. Kada se predlog čini prisutnom licu ponudilac je vezan od momenta saopštavanja. Ako je u pitanju ponuda upudena određenom licu. Ovo pravilo je dispozitivnog karaktera.4.važi kao ponuda. Ako to lice pristane na poziv na ponudu. Ponuda odsutnom licu obavezuje od datuma saznanja za ponudu/dostavljanje ponude.ono koje proizvodi samostalno – sastoji se u tome što ponuda obavezuje ponudioca da ponudu održi određeno vreme i da zaključi ugovor pod navedenim uslovima. Izuzetak je kada se ugovor zaključuje intuitu personae i kada je ponudilac izrazio nameru da se samo on ponudom obaveže. Od kada do kada ponuda obavezuje? Počinje da obavezuje ponudioca od momenta kada je saopštena drugoj strani. Dejstva ponude: proizvodi dve vrste dejstava: 1. Dejstvo je takođe drugačije.a ne i njegovi naslednici.a poziv je pripremni predlog koji je podložan promeni. Kada je uz robu na posebnoj etiketi ili ispod robe ili je u izlogu pored nje cena radi se o ponudi. 2.izlaganje robe sa označenjem cene. Iako je ovaj predlog upuden neodređenim licima ZOO ga smatra ponudom u čl. Pozivalac ne mora da prihvati ponudu.koji sadrži bitne elemente ugovora čijem je ono zaključenju namenjen. Ponudilac može biti svako lice.odgovarade za štetu. Postoje i predlozi za zaključenje ugovora koji se upuduju neodređenim licima. Svako lice koje je zainteresovano može da sa njima zaključi ugovor pod navedenim uslovima. Ponudilac mora da ima poslovnu sposobnost koja se zahteva za zaključenje ugovora.

Ozbiljno posmatrati ponašanje zakupca sa zakupodavcom: u ponašanju zakupodavca možemo videti dve situacije: 1.odnosi se na ugovor o nalogu. Izjava o prihvatanju proizvodi pravno dejstvo od momenta kada je saopštena ponudiocu.Prihvatanje ponude.zakon je predvideo pravilo ako osiguravač u oređenom roku ne odbije pismenu ponudu osiguranika koji ne odstupa od uslova pod kojim se vrši osiguranje smatrade se da je on ponudu prihvatio i da je ugovor zaključen.prema ZOO lice koje se ponudilo drugom da izvršava njegove naloge ili u čiju poslovnu delatnost spada izvršavanje tuđih naloga dužan je da izvrši nalog ako ga nije odmah odbio. 4.„dutanje“. (posrednici.ako po isteku roka na koji je ugovor zaključen zakupac nastavi da upotrebljava stvar. Da bi ovaj izuzetak bio primenjen potrebna su tri uslova: 1. 2. da se razmotri i o njoj odluči i da odgovor o njoj stigne ponudiocu. Razlika između ponude i prihvatanja: -u redosledu u kom se pojavljuju: ponuda je izjava volje koja prethodi zaključenju.susretom tih namera nastaje ugovor. 2. Izričito postoji kada ponuđeni izrazi pristanak direktnom izjavom ili kada izjavi volju opšte usvojenim znacima konkludentno (predutno) je prihvatanje ponude posrednom izjavom (slanje stvari ili pladanje cene).počinje da proizvodi pravno dejstvo samo kad se sjedini sa ponudom a to je momenat kada se ugovor zaključi.ponuda sadrži uslove koji ne odstupaju od uslova pod kojima osiguravač vrši predloženo osiguranje.kod ugovora o osiguranju. Ponuda prisutnom licuponudilac nije vezan ponudom ako je ponuđeni odmah ne prihvati. U tom slučaju kad ponudilac pošalje ponudu koja se odnosi na robu u vezi sa kojom se sa ponuđenim nalazi u poslovnom odnosu.u kojoj zakupodavac ne prima zakupninu niti preduzima bilo koju drugu radnju kojom posredno izražava svoju voolju za produženje zakupa.a zakupodavac se ne protivi.smatra se da je zaključen novi ugovor na neodređeno vreme pod istim uslovima. ZOO predviđa izuzetak od pravila o dutanju. a ako ga ne odbiju smatrade se da su prihvatili. U ovom slučaju ugovor je produžen na neodređeno. prihvatanje ponude nema samostalnu egzistenciju. U pravu dutanj znači. 2.a ne na . u slučaju kad je ponuđeni u stalnoj poslovnoj vezi sa ponudiocem. Sadrži nameru da se ugovor zaključi i s obzirom da je ponudilac nameru izrazio u ponudi a ponuđeni u prihvatanju.stanje iz kog se ne može izvesti zaključak o sadržini volje lica koje duti. ZOO reguliše i kaže da nema dejstva odredba u ponudi da de se dutanje smatrati prihvatanjem ponude. Ako ne odredi rok primenjuje se dopunsko dispozitivno pravilo: ponuda odsutnom licu obavezuje onoliko vremena koliko je potrebno da ponuda stigne.špediteri) dužni su da odbiju nalog.ako ponuđeni duti smatra se da je prihvatio ponudu.ali od ovog pravila postoje izuzeci: 1.ponuda obavezuje ponudioca određuje sam ponudilac u ponudi.kod ugovora o zakupu-koji je zaključen na određeno vreme.a prihvatanjem sledi zaključenje ugovora -pravno dejstvo: ponuda ima samostalno pravno dejstvo-obavezuje ponudioca da je održi. 3.ona kojoj zakupodavac prima zakupninu ili na drugi način izjavljuje svoju volju da bude u ugovoru sa zakupcem (ovo nije izuzetak jer ne duti). Pravilo: dutanje ne znači prihvatanje ponude.proteka određeni rok koji iznosi 8 dana od dana prijema ponude 3.izjava kojom ponuđeni pristaje na ponudu. Prihvatanje se može izraziti aktivnim ponašanjem koje može da bude izričito ili konkludentno. Pasivno ponašanje .ne redi ništa.osiguranik uputio pismenu ponudu 2.

Određivanje momenta zaključenja ugovora. Izražavanje nezadovoljdstvane utiče na promenu karaktera njegove izjave.to je kada je ponuđeni izjavio da prihvata ponudu koja je određena u ponudi ili zakonu.zbog rušljivosti). U ovom slučaju ako je ponudilac znao ili mogao znati da je prihvatanje ponude učinjeno u roku smatra se da je ugovor sačinjen uprkos tome što je prihvatanje ponudiocu stigao nakon isteka roka.a u drugom ugovor nastaje. Od ovog slučaja treba razliovati slededu situaciju u kojoj ponuđeni prihvati ponudu ali izrazi nezadovoljdstvo u vezi sa uslovom navedenim u ponudi ili izrazi neke svoje nade .onda takva izjava se ne smatra prihvatanjem ponude ved novom ponudom za zaključenje ugovora. 5. Ovaj izuteak u našem pravu je mogud jer je pravilo o dutanju dispozitivnog karaktera. Treba razlikovati neblagovremeno prihvatanje od zadocnelog prijema izjave o prihvatanju.ugovor o poklonu (ovaj izuzetak je bio predviđen u skici na prednacrtu SGZ). Postavlja se pitanje kada se smatra da je ugovor zaključen? Da li u momentu kad ponuđeni izjavi da prihvata ponudu ili kasnije kad ponudilac primi izjavu o prihvatanju ili kada sazna da je ponuđeni prihvatio ponudu. Ako ponudilac nede da bude vezan može odma nakon prijema ponude ili narednog dana izjaviti da se ne smatra vezanim ponudom koju je učinio i tako spreči da ugovor nastane. To nije pravi izuzetak jer poklonoprimac preko poklona i konkludentnom radnjom prihvata.kada je u samom ugovoru predviđeno da de se dutanjem jedne strane smatrati kao pristanak te ugovorne strane na produženje ugovora.onaj rok koji je prvi put bio ugovoren. Značaj momenta zaključenja: 1.momenta zaključenja je značajan i zbog primene pravila da ako je u momentu zaključenja bila propala . Predloženo pravilo po kome u slučaju da poklonoprimac duti na ponudu da mu se učini poklon i ako poklon primi smatrade se da je pristao na zaključenje ugovora.od momenta zaključenja počinju da teku određeni rokovi (zbog prekomernog oštedenja. Ovo prihvatanje se u pravu naziva „gunđujudi prihvat“. U prvom slučaju ugovor ne nastaje. Ako prihvatanje nije udinjeno u roku onda se izjava ponuđenog ne smatra prihvatanjem nego novom ponudom. Da bi prihvatanje ponude dovelo do zaključenja ugovora neophodno je da se podudara sa ponudom.želje ili očekivanja. Sadržina prihvatanja ponude.ali da izjava o prihvatanju stigne ponuđenom nakon isteka roka. 3. Ako ponuđeni unese bilo kakvu izmenu ili dopunu u predlog koji je sadržani dopuni. Ugovor se sastoji od dve izjave: ponuda i prihvatanje ponude.značajan zbog toga što ugovor počinje da proizvodi pravno dejstvo 2.ali ugovor može sprečiti da nastane ako izjavi da se ne smatra vezanim ponudom. Mogude je da se desi da prihvatanje bude određeno u roku. Najčešde svoj pristanak izražava jednostavno „da“ ili „pristajem“. Ugovorne strane mogu predvideti da de se u njihovim bududim odnosima dutanje koje znači ponuda prihvatiti. 6. Rok: da bi ugovor nastao prihvatanjem ponude mora biti učinjen blagovremeno. Ponuđeni treba da bude saglasna sa ovim.

tj da se on nalazi u zabludi.a ideja na kojoj se zasniva jeste da je saglasnost volja postignuta u onom momentu kada se namera ponuđenog susretne sa namerom ponudioca za zaključenje.teorija odposlanja ekspedicije.stvar koja je predmet ugovora.po kojoj se momenat zaključenja uzima momenat predaje pošte. Nedostaci saglasnosti volja: saglasnost volja postoji kad dve strane izjave volje u cilju postizanja volje. Ideja na kojoj se zasniva ugovor je da ponudilac i ponuđeni imaju svest o tome da je došlo do saglasnosti volja. Teorije: 1. Momenat u kojoj se te dve namere susredu je moomenat prihvatanje ponude. Loša strana je u tome što se na osnovu nje ne može utvrditi ili je teško dokazati kada je.u kom momentu ponudilac saznao da je ponuđeni prihvatio ponudu. To je teorija saznanja (informacije). (locus regit act). 2. . Loša strana ove teorije je što nije mogude tačno utvrditi kada je ponuđeni doneo odluku da prihvata ponudu.da je impulsivan i smatra da neka okolnost postoji iako uistinu ne postoji.ali ako bi se primenila ova teorija ona ne rešava pitanje naknadnog odustanka ponuđenog od prvobitne namere da zaključi ugovor jer ponuđeni može nekim drugim. U našem pravu prihvadena je četvrta teorija prijema. ugovor ne nastaje.po njoj zakon ne treba da unapred utvrđuje momenat u kom ugovor nastaje ved to treba da radi sud na osnovu tumačenja zajedničke volje ugovornih stranaka. Ova teorija kritikovana novom teorijom.ona pretstavlja korekciju prethodne teorije i zasniva se na ideji po kojoj je samim prijemom prihvata ponude izjava o prihvatanju doprla do svesti ponudioca i nakon toga ponuđeni više ne može da se predomisli i da opozove ili povuče svoju izjavu. 4. Prema ovoj teoriji nebitno je kada je sam ponudilac saznao da je ponuđeni prihvatio ponudu.da se nije raspitao o pravnim posledicama ugovora .momenat zaključenja zbog pitanja sukob azakona o vremeu. Drugačija je situacija od prethodne kad do nesklada dolazi zbog nekog spoljnog faktora. Ako se zajednička namera tumačenja ne može utvrditi onda momenat zaključenja treba odrediti prema običaju u određenoj sredini ili pravičnosti. teorija da je zaključen u momentu kada ponuđeni izjavi da prihvata ponudu.nije dovoljan prost susret na kojem insistira prva teorija. Mesto je značajno zbog mesne nadležnosti suda u slučaju spora. U pogledu mesta zaključenja ugovora važi pravilo da je mesto u kome je ugovor zaključen prebivalište ili boravište ponudioca u momentu kada je uputio izjavu o ponudi. Iz kojih razloga dolazi do nesklada? Nesklad između izjavljene i unutrašnje volje može se pojaviti kao posledica samog ugovora.vodedi računa o prirodi ugovora i okolnostima o kojima su izjave učinjene. 3. Može se desiti da kod jednog ugovora postoji pogrešna svest.po tredoj teoriji ugovor je zaključen onog momenta kada ponudilac sazna da je ponuđeni prihvatio ponudu. Ti spoljni faktori su radnje drugog koje se ispoljavaju u pretnji ili prevari. 5. Ponuđeni može odstupiti od takve odluke i bez ikakvog znanja ponudioca o tome. Da bi volje bile saglasne bitno je da budu u skladu sa unutrašnjom voljom ugovornih strana. Ako dođe do izmene zakona može se postaviti pitanje koji zakon je bio na snazi u momentu zaključenja ugovora.teorija prijema.teorija izjave ili emisije. Mogude je da nije bio priseban. Ima dobru stranu što otklanja nedostatak ranije teorije.bržim sredstvom obavestiti ponudioca da oodustaje od svoje odluke da zaključi ugovor. 4.postiže se ponudom i prihvatanjem ponude. Ako taj sklad ne postoji onda saglasnost postoji samo prividno.

je pogrešna predstava o postojanju kauze kod nekog ugovora.zabluda o prirodi ugovora.licem koje nema ona svojstva koja je mislio da ima. Sve ove zablude imaju isto dejstvo na ugovore.predmet.o predmetu i zabluda o kauzi. 5.a zaključuje zapravo o nekoj drugoj stvari.po starijem shvatanju to su hemijski sastav i njegova namena. Nije svaka pogrešna predstava o nekoj okolnosti zabluda u pravnom smislu.to je pogrešna predstava o pobudi koja je jednog ugovornika pokrenula da zaključi ugovor.kupac veruje da kupuje vino sorte burgundac kod Aleksandrovca.postoji kada ugovornik veruje da zaključuje ugovor a uistinu zaključuje neki drugi pravni posao. 2. Zabluda o računarskom podatku. Strana koja se nalazi u ovoj zabludi nema pravo da se na nju pozove. To znači da se traži da je žrtva zablude bila u izvinjavajudoj zabludi. Volje umesto da se susretnu su se mimoišle.tj da je imala pogrešnu predstavu uprkos tome što se prilikom zaključenja ponašala pažljivo.a po novijem svojstva predmeta na koje se odnosi pogrešna predstava može biti bilo koje svojstvo koje je odlučujude za jednog ugovornika da zaključi ugovor. 3.je pogrešna predstava jednog ugovornika o pravnim činjenicama koje su relevantne za punovažnost ugovora. U ovu kategoriju spadaju:zabl.ako je zabluda posledica toga što ona nije postupala sa pažnjom koja se od nje očekivala.o bitnim svojstvima.a zapravo kupuje burgundac sa Fruške Gore). Tada postoji nesporazum. 4. Pogrešna predstava koja se odnosi na neku okolnost koja se po nameri stranaka ili običaja u prometu smatra bitnom tako da stranka koja je zaključila ugovor pod zabludom ne bi ga zaključila da je znala pravo stanje stvari.pacijent.1. Zabluda u pravnom smislu ne predstavlja svaka pogrešna predstava. a koja je formirana i održavana u svesti jednog ugovornika bez uticaja drugog ugovornika ili nekog tredeg lica.o pravu itd.koje se u teoriji nazivaju još bitne zablude u užem smislu.postoji kada ugovornik pogrešno drži da zaključuje ugovor o jednoj stvari. i misledi da je zaključio sa poznatim begradskim advokatom Tapuškovidem.zabl o ličnosti .kategoriju sačinjavaju zablude koje zakon naziva zabluda prepreke.zabluda o kauzi. Razlika između zabluda ove kategorije i prve kategorije je u tome što njihovo postojanje ne sprečava da ugovor nastane.učini poklon lekaru verujudi da ga on operisao a ispostavi se da je operaciju izvršio drugi kolega) 6. (npr.zabluda o motivu ali ona je relevantna samo kod dobročinih ugovora.zabluda na motiv. a ustvari zaključuje ugovor sa drugim licem odn. Te zablude su zablude o prirodi ugovora.zabluda na predmet.jedno lice hode da angažuje dobrog advokata i da zaključi ugovor o nalogu. 2. Ako je žrtva zablude bila nepažljiva odn. (npr. .kategoriju ZOO svrstava bitne zablude. Da bi dovelo do poništenja ugovora bitno je da strana koja se na njih poziva postupa sa pažnjom koja se od nje zahteva u pravnom prometu. Okolnosti na koje se može odnositi pogrešna predstava su raznovrsne: 1. (ugovornik misli da mu druga strana poklanja a u stvari mu prodaje). U njihovom prisustvu ugovor ne nastaje.zabluda o bitnim svojstvima.o činjenicama. U tom smislu ZOO razdvaja dve kategorije zabluda: 1. (npr.reč je o skrivljenoj i neizvinjavajudoj zabludi.on zaključio sa mladim neafirmisanim Tapuškovidem).i uprkos toj pažnji nije znala za pravo stanje stvari.zabluda o svojstvima ličnosti-postoji kad ugovornik pogrešno drži da zaključuje ugovor sa jednim licem ili sa licem koje ima određena lična svojstva. Ugovor postoji ali njegova važnost je lebdeda jer može biti poništen.Zabluda.

predstavlja jedan čin psihičke ili moralne prinude koji postoji ako je jedna ugovorna strana ili neko tredi izazvao opravdani strah kod jedne ugovorne strane zbog koga je ona pristala da zaključi ugovor.a objektivni 3 god.održavanje druge strane u ved postojedoj zabludi.Prevara. Pretnja.Postoji jedna situacija kad se ne može pozvati stranka koje je bila u neskrivljenoj zabludi.je pogrešna predstava jednog ugovornika koju je stvorio drugi ugovornik u nameri da ga navede da zaključi ugovor. Prema ZOO strah je ppravdan ako se iz okolnosti vidi da je ozbiljnom opasnošdu ugrožen život.dužnik naknade štete je strana koja je bila u zabludi. Kod dobročinih prevara učinjena od tredih lica uvek dovodi do poništenja bez obzira da li je saugovornik znao ili mogao znati.zdravlje. Ovde treba razlikovati teretne od dobročinih: ako je ugovor teretan prevara učinjena od tredeg lica dovodi do poništenja samo ako je saugovornik prevarene strane znao ili je mogao znati da je trede lice učinilo prevaru. Postoji i kada je kod jedne strane ved postojala pogrešna predstava. Prevarena strana može se nadi u zabludi o bilo kojoj okolnosti u vezi sa ugovorom.održavanje u zabludi učinjeno u nameri da se druga strana navede na zaključenje ugovora. Prevara može poticati i od tredeg lica. To de biti u slučaju kad je druga strana spremna da izvrši ugovor kao da zablude niije ni bilo. Kakav je ovde značaj te prevare za punovažnost ugovora.a u pravnom smislu pravni cilj obvezivanja. KAUZA Kauza je u vanpravnom smislu uzrok ili razlog.povradaj . Predmet je ono o čemu su ugovorne stranke postigle saglasnost.odnosno 2 godine od dana zaključenja. Kod fizičke prinude ugovor ne nastaje jer se ne radi o neskladu unutrašnje i spoljne volje ved o odsustvu bilo koje volje.izazivanje zablude kod druge ugovorne strane 2.telo ili neko dobro ugovornika ili tredeg lica. 3. Ako postoji ugovor je rušljiv što znači da njegova punovažnost zavisi od toga da li de ugovor biti poništen u određenom roku ili ne. Može imati dva oblika: 1. 2. Mora da bude vraden u imovno stanje u koje je bio pre zaključenja ugovora. Ako sud poništi ugovor nastaju dve pravne posledice:1. Razlika je u tome što u slučaju pretnje ugovor postoji i proizvodi pravno dejstvo ali može biti poništen pod istim uslovima. Razikuje se od predmeta. Svaka strana dužna je vratiti drugoj ono što je primila po osnovu poništenog ugovora. Prevara je razlog za poništenje ugovora.naknada štete. 2. I u prvom i drugom slučaju neophodno je da je izazivanje odn. Rok za ponuštaj ugovora je 1 godina od dana saznanja. Kod prevare je bitno da je jedna strana izazvala ili održavala pogrešnu predstavu kod ugovorne strane pri čemu zabluda u kojoj se nalazi druga strana ne mora biti bitna zabluda u užem smislu.a druga strana ne čini ništa da bi je od te pogrešne predstave oslobodila.a poverilac naknade je saugovornik zbog toga što je on savestan i ne sme da trpi nepovoljne posledice koje bi po njega prouzrokovale posledice. Svaka zabluda dovešde do poništenja shodno pravilu „fraus omnia corumpi“ prevara sve kvari. Subjektivni rok je 1 god. Psihičku ili moralnu prinudu treba razlikovati od fizičke.restitucija. Odgovor na .

Zbog toga kauza prethodi izjavljivanju volje za zaključenje ugovora. Kauza u . Princip konsensualizma (ugovor nastaje prostom salasnošdu volja).je prvi odgovorio na to pitanje. Treba je razlikovati od osnova sticanja. Teorije kauze: 1.klasična teorija.tako da se može desiti da u jednom ugovoru predmet bude nedopušten a kauza dopuštena i obrnuto.pravne činjenica koja objašnjava zašto se jedno pravo derivativnim putem prenosi sa jednog lica na drugo.kod ugovora o prodaji prodavac se obavezuje zato što je kupac preuzeo obavezu). Po njemu ugovor iste vrste ima istu tipsku klauzulu. Kod ostalih dobročinih ugovora koji se ne sastoje u predaji svojine na stvari.zajama zaključuje se predajom stvari u državinu zajmoprimcu).da kauza bude nedopuštena.). U okviru klasične teorije pojavljuju se još dva autora: (Portalis i Potije). U jednom ugovoru da bi postojao. Animus donandi je poseban tip ispoljavanja intentio liberalisa.realnih ugovora. Portalis. (npr. Animus contrahendi pretpostavlja da lice koje izjavljuje volju ili svest o razlogu zbog kojeg zaključuje ugovor.kauza je intentio liberalis (to je namera da se drugom učini nešto dobro. Pre toga sve do XVII pravna teorija nije raspravljala o tome zbog čega se jedna strana obavezuje drugoj.a odgovor na pitanje „šta je kauza“je odgovor na pitanje “zbog čega se neko ugovorom obavezuje“. -kod realnih ugovora-kauza se sastoji u predaji stvari (npr. U pravu počeo da vlada stav da obavezuje data reč. Drugim rečima to su dva odvojena pojma i uslovi za postojanje i punovažnost i jednog i drugog procenjuju se nezavisno. U tom smislu različita je kauza kod teretnih od kauze kod dobročinih. Razlog zbog nezainteresovanosti leži u prinicipu formalizma koji je vladao od rimskog prava do tog doba. Kad je taj princip postao dominantan postavilo se pitanje zbog čega reč obavezuje? Doma. -kod dobročinih ugvora. Kod poklona kao tipičnog primera dobročinih ugovora.kauza obaveze jedne strane nalazi se u obavezi druge strane.kauza se nalazi u animus donandi.pitanje „šta je predmet ugovora“ je odgovor na pitanje“ na šta se ugovornik obavezuje“. Ako neko nema svest o kauzi onda ne može ni svestno da izjavi volju da je ugovor sačinio. Jedna strana se obavezuje prema drugoj zato što se i druga obavezuje prema njoj.neophodno je da postoji i predmet i kauza.javno obedanje nagrade ali i zakon u slučaju sticanja ovlašdenja zakonske obaveze izdržavanja. Kauza je uži pojam od pravnog osnova sticanja i po pravilu vezuje se samo za pravne poslove odnosno ugovore. Jedna strana se obavezuje prema drugoj zato što je od nje nešto primila. Obedanje nije bilo upudeno licima ved direktno Bogu da de se obaveza izvršiti.strogoj i sakralnoj formi.a predmet dopušten.da mu se dobrovoljo izvrši neka usluga ili da se dobrovoljno oslobodi nekog duga itd.a ne samo u onim koje izviru iz ugovora. Kauzu treba razlikovati i od animus contrahendi. U rimskom pravu obvezivala je forma.pojavila se sredinom XVII veka u francuskoj pravnoj doktrini. Prema njegovom shvatanju kauza treba da postoji u svim obligacijama. To može da bude legat.to je namera jednog lica da izjavom svoje volje zaključi ugovor i da prihvati pravno dejstvo koje iz ugovora nastaje.a ne forma. -kod teretnih ugovora. Da bi ugovorna obaveza nastala bilo je neophodno da se obedanje za zaključenje ugovora izjavi u određenoj.kauza ima psihološki izged. Druga stvar značajna za nega je da on kauzu kod teretnih ugovora posmatra drugačije od Dome.je proširio pojam kauze izvan ugovora.

1. Subjektivne teorijekauza je subjektivni pojam pa se i nazivaju subjektivne. Ne može se redi da je kauza jedne strane u teretnim ugovorima obaveza druge strane jer kada se govori o obavezama onda se misli na pravnim dejstvima. Druga značajna novina je u tome što je predložio uvođenje zakonske pretpostavke da kauza postoji i da onome koji tvrdi da kauza ne postoji leži obaveza da to i dokaže. Kauza je potrebno nepotreban pojam i onu funkciju koju ona ima može da obavi drugi pojampojam predmeta. 2. a njen predstavnik u francuskom pravu bio je Planiol. Potije. Poriče potrebu za postojanjem kauze i ističe da je kauza pojam koji je logički nemogud. Treda primedba da se kod dobročinih ugovora kauza preplide sa motivima. Kauza po njegovom shvatanju nije svaki cilj obvezivanja ved samo onaj cilj kojim se želi postidi moralna. 2. Kauza je pobuda. (logički nemogude zamisliti da se stavi u ravan nešto što prethodi). Druga primedba je u tome što kod realnih ugovora ne može da se kaže da je kauza obaveza zajmoprimca u tome što je primio nešto od zajmodavca. a motiva za zaključenje može biti bezbroj.je dopunio Dominu teoriju tako što je uveo pojam časne. ovo zbog toga što kod realnih ugovora predaja stvari nije kauza ugovora ved uslov njegovog zaključenja. postoji i kauza i ne mora da se dokazuje. Tek kasnije de se za njim povesti i italijanski građanski zakonik i neki drugi. Savremena shvatanja o kauzi Mogu se podeliti u tri grupe: prema tome da li u kauzi vide jedan subjektivni pojam ili pojam koji je objektivan i potpuno nezavisan od motiva.poštena i zakonom dozvoljena svrha. Ugasila se početkom XX veka.poštene i moralne kauze. Koji je to motiv ostaje sudu da utvrdi kada se pitanje postojanja odnosno punovažnost kauze pred njim postavlja. Drugim rečima ako postoji ugovor. Nije se proširila izvan Belgije i delom Francuskom. Kauza služi da bi se ispitalo da li je jedan ugovor zakonit i moralan. Ona je . Kkasična teorija je odlučujude uticala na francuski građanski zakonik.Teorija negacije kauze-zastupana u belgijskoj pravnoj doktrini. Ta osnovna postavka je nešto modifikovana tako što se kauzom ne smatra svaki motiv ved samo onaj koji je bio odlučujudi da pokrene jednog ugovornika da zaključi ugovor. Bio je prvi koji je kauzu u svojim normama uvrstio kao uslov za nastanak ugovora. pa se postavlja pitanje koji od tih motiva koji prethodi zaključenju ugovora predstavlja kauzu. Kao reakcija na ovu teoriju i prihvatanje kauze nastala je teorija negacije kauze.motiv koji je opredelio ugovornika da zaključi ugovor. Objektivne teorijeposmatra kauzu potpuno nezavisno od motiva. To je osnovna postavka teorije.teretnim ugovorima postoji kada je prestacija ili činidba jedne strane srazmerno ekvivalentna ili jednako vredna prestaciji druge strane. Zastupnici kažu da se isto svrha može postidi pravilom dopuštenosti ili nedopuštenosti predmeta. a kauza mora da postoji i prethodi dejstvima. Prema ovim teorijama kauza je ekonomski pojam.

teorija-kauza se ogleda u negativnom ekonomskom efektu. Međutim ako su ti motivi nedopušteni tj. Kod dobročinih ugovora prema Kapitanovoj teoriji kauza ima čisto psihički izgled. Naslanja se na Dominu klasičnu teoriju iz XVII veka.završni motiv predstavlja kauzu i naziva se causa finalis. U objašnjenju kauze kod dobročinih ugovora postoje dva odstupanja: 1.zapravo ekonomski ekvivalent koji mora da postoji u svakom ugovoru.nije bilo koji cilj. Kauza kod ovih ugovora se ogleda u intentio liberalis. (npr. S obzirom na tu činjenicu prema pristalicama objektivne teorije u ugovoru o poklonu kauza ipak ima psihološki izgled i sastoji se u odluci poklonodavca da ne traži od poklonoprimca nešto što bi bilo vredno poklonu.ostvarenje pravnog cilja je materijalni element u pojmu kauze zbog toga što se pravni cilj ostvaruje izvršenjem obaveze druge strane. Međutim taj ekvivalent koji ona dobija od druge strane ne mora da bude objektivno jednako vredan sa prestacijom koju ona daje. U našem pravu kod ugovora o poklonu je negativan ekonomski efekat koji poklonodavac ode u svojoj imovini smanji.ni psihološki.se sastoji u odluci poklonodavca da ne traži ništa od druge strane.završni motiv koji je nastao u procesu formiranja volje da se zaključi ugovor. Kapitanova teorija značajna je zbog toga što je postavila odnos između kauze i motiva.za 40. Cilj koje ugovorne strane žele da postave ugovorom.protivzakoniti i nemoralni.onda se misli na poslednji. kako objasniti šta je kauza kod ugovora o poklonu? Kod ugovora o poklonu ne postoji ekonomska ekvivalencija.može se desiti da prodavac proda stvar koja vredi 15. 2.cilj prodavca je pravo svojine na sumi novca.000. Ostali motivi koji su prethodno završenom motivu u principu ne ulaze u pojam kauze. Subjektivni element u ovoj teoriji ogleda se u tome što jedna strana želi da ugovorom dobije neki ekvivalent. Kapitanova teorija. (npr. U okviru ovih teorija izdvajaju se dve: 1. Kapitan pod ciljem podrazumeva pravni cilj. Objektivni element ogleda se u realizaciji pravnog cilja.ni ekonomski. To je svrha koju stranke žele da ostvare. Onaj poslednji.odnosno u animus donandi (nameri jedne strane da drugoj učini poklon). Kada se kaže da je kauza pravnog cilja obvezivanje.pravni cilj kupca je pravo svojine. Otuda se u tom cilju vidi subjektivni element kauze. Prema toj teoriji kauza je željeni ekvivalent.nameri jedne strane da učini drugoj besplatnu korist. Kapitan polazi od toga da je kauza cilj obavezivanja ugovora. Dva osnovna odstupanja koja se mogu staviti ovoj teoriji su: 1.teorija. Zbog toga jedna strana može istadi prigovor neizvršenja ili raskinuti ugovor. Dovoljno je da između prestacija postoji subjektivni ekvivalent.Andrija Gams. postoji objektivni ekvivalent međutim prodavac može smatrati da je među prestacijama uspostavljena subjektivna ekvivalencija.ona je nastala u pravnoj doktrini 20-tih godina prošlog veka i danas se smatra vladajudom u građanskom pravu. Ovu teoriju je zastupao kod nas prof. 2. 3. Prva strana obavezuje se prema drugoj da bi dobila izvršenje od druge strane i dobila pravni cilj. Zatim nema kauze u ugovoru kada obaveza jedne druge strane nije ni zasnovana zbog toga što je predmet njene obaveze propao u momentu zaključenja ugovora.oni mogu da uđu u polje pojma kauze i tu .ugovor o prodaji. Žan Mori-tvorac. Prema Kapitanovoj teoriji ne postoji kauza u ugovoru ako obaveza druge strane nije izvršena.000 evra.sve pod pretpostavkom da ne postoje mane volje. Prema njima kauza predstavlja kombinaciju elemenata subjektivne prirode i objektivne prirode. Razlikuje se od Domine teorije u objektivnom elementu. Mešovite teorije-teže da postignu kompromis između subjektivne i objektivne teorije.

-kod dobročinih ugovora nedopušten motiv ulazi u pojam kauze čak i onda kada druga ugovorna strana nije znala za njegovo postojanje. Na osnovu nje smatra se da kauza postoji iako nije .3 . Poznata činjenica iz koje se izvodi nepoznata je ugovor-saglasnost volja.su oni ugovori u kojima je kauza vidno izražena .P i M.P duguje 10.pretpostavke koja glasi „ pretpostavlja se da obaveza ima osnov iako nije izražen“ -kada je pitanju kauza a između poverioca i dužnika iz tog ugovor postoji spor zbog toga što dužnik nede da ispuni svoj obavezu. Iz te činjenice da postoji ugovor izvodi se zaključak o postojanju nepoznate činjenice.su ugovori kod kojih kauza nije vidljiva za treda lica. Ona je vidljiva kako za ugovore strane. Apstraktni ugori. ZOO sadrži 4 člana posvedena kauzi: zakon kauzu naziva „osnov“ U prvom pravilu ZOO kaže da svaka ugovorna obaveza mora imati osnov i taj osnov mora biti dopušten. Međutim upravo zbog toga postoji pretpostavka. -s obzirom da kauza nije vidljiva za treda lica. P.a to je kauza.M.položaj poverioca je olakšan. Ovde poklonoprimac ne mora da zna za nedopuštenu pobudu poklonodavca.njemu je lakše da dokaže da kauza ne postoji. Ova teorija je prihvadena u ZOO.51 st. To je osnov pretpostavke.tako i za treda lica. (kod dobročinih ugovora).stav istog člana „ako je nedopuštena pobuda bitno uticala na odluku jednog ugovarača da zaključi ugovor i ako je drugi ugovarač to znao ili morao znati ugovor de biti bez pravnog dejstva“ (kod teretnih ugovora).a to ne znači da ona ne postoji.000 evra M. -kada je u pitanju spor poverioca i dužnika oko ispunjenja duga nastalog iz apstraktnog ugovora. Ako dokaže da ugovor postoji. Osnov je nedopušten kad je supotan prinudnim propisima. Stav 3 „ugovor bez naknade nema pravno dejstvo i kad drugi ugovarač nije znao da je nedopuštenaa pobuda bitno uticala na odluku njegovo saugovarača“. (pretpostavka je oboriva i strana koja tvdi da u ugovoru kauza ne postoji morala bi da dokaže suprotno da ugovor nema kauzu.M znaju zbog čegaa je priznanica izdata. Kauza u kauzalnim i apstraktnim ugovorima Kauzalni ugovori.zakon prihvata Kapitanovu teoriju u čl. 53 „pobuda iz kojih je ugovor zaključen ne utiču na njegovu punovažnost“ zbog toga što stoji izvan kauze.javnom poretku i dobrim običajima. Odnos motiva i kauze. Značaj razlikovanja-upravo zbog primene pretpostavke iz čl. Kauza postoji i poznata je ugovornim stranama.onda se pretpostavlja da postoji i kauza i dužnik se u tom slučaju ne može braniti ističudi da kauza postoji.ne mora da dokazuje postojanje ugovora. (npr. Bitno je da je postojala na strani poklonodavca i bide van dejstva.Kapitanova teorija pravi razliku između teretnih i dobročinih: -kod teretnih ugovora nedopušten motiv udi de u polje pojma kauze ako je druga ugovorna strana znala za postojanje tog nedopuštenog motiva.ali treda lica ne znaju.pa ni sudiju. Naš zakon propisuje pretpostavku o postojanju osnova „pretpostavlja se da obaveza ima osnov iako on nije izražen.ako je neko sastavio priznanicu da P. 2. Na osnovu jedne činjenice izvodi se zaključak o postojanju druge.samo nije tredim licima. Pretpostavka deluje kao i svaka druga pretpostavka u pravu.onda poverilac da bi uspeo sa tužbenim zahtevom mora da dokaže da postoji.

to je osnov suprotan prinudnim propisima.primena pravila o odsustvu osnova. U pravnoj teorji se ponekad razlikuje od objekta ugovora: svaki ugovor ima predmet.pravila o odsustvu osnova 2. Predmet je ono što je predmet obligacije: davanje.a u teretnim ugovorima druga strana je znala ili mogla znati za nedopuštenost motiva. c.pravila o nedopuštenosti osnova 1.ali ugovorne strane tredim licima pretstavljaju da one postoje.ugovor ne postoji -prividnog osnova: a. Kauza u praksi.000 evra na zajam očekujudi dade ugovor o zajmu biti zaključen). Postoji i onda kada je motiv io nedopušten. Kod tredih lica se stvara privid o postojanju kauze.javnom poretku i dobrim običajima.bilo ih je u našoj pravnoj istoriji 50-tih godina prošlog veka (predaja zemlje usled agrarnih reformi.)putativna kauza. .uzdržavanja.primena pravila o prividnosti osnova. To je slučaj obostrane zablude o kauzi.dečiji dodatak).pravila o prividnosti osnova 3. a.postoji u slučaju kada su ugovorne strane zaključile jedan ugovor a tredim licima pretstavljaju da su zaključile drugi ugovor. Pravne posledice: -u slučaju odsustva osnova.apslutno ništav. b.je kauza koja ne postoji.)putativna.primena pravila nedopuštenosti osnova.vidljiva. 3.)simulovana kauza.prividni osnov može se ispoljiti kroz putativnu. Samo izuzetno se može desiti da u ugovru ne postoji osnov i to npr.ako je obaveza nastala s obzirom na neki bududi osnov koji se nije ostvario il osnov koji je postojao a kasnije otpao. Predmet Četvrti uslov za nastanak ugovora.ostavilac zaključi ugovor o poklonu sa jednim od svojih bududih zakonskih naslednika.apsolutno ništav jer je suprotan načelu slobode ugovaranja.nema ugovora b.teorije o kauzi imaju značaj u pogledu primene 1.punovažan ugovor -nedopuštenosti osnova. 2.ali prikaže da je učinjen ugovor o prodaji.postoji kada obe ugovorne strane imaju pogrešnu pretpostavku da kauza postoji.slučaj odsustva kauze u praksi se javlja vrlo retko.)simulovana kauza. fiktivnu ili simulovanu prividnost.objekat imaju samo oni koji glase na predaju stvari/davanja. Primeri su vrlo teški. (neko izdao priznanicu da je primio 10.)fiktivna kauza-nema ugovora. ali svaki ugovor nema objekat. Dakle dužnik mora da bi odbio tužbeni zahtev kao i u slučaju kauze da dokazuje da u apstraktnom ugovoru kauza ne postoji.činjenje.) fiktivna. U tom slučaju osnov koji se očekivao nije nastupio. (npr.ne postoji c.

Da bi se smatralo da ugovor ima predmet potrebno je da je on: 1.67 ali postoji veliki broj izuzetaka u kojima sam ZOO i drugi zakoni predviđaju da je neophodno za nastanak ugovora ispuniti određenu formu.smatra se da predmet nije određen i ugovor ne postoji.ugovorne strane predvide da de treda lica odrediti predmet.osiromašuje je i istovremeno obogaduje drugu ugovornu strranu. -zaštita interesa tredih lica. Kod ugovora o prodaji posebna pravila važe za posredno određivanje predmeta. Može biti određen i posredno i to na dva načina.Ugovori mogu imat i dva predmeta a to su svi oni ugovori koji su dvostrano obavezujudi. Danas su oni u drugom planu u odnosu na zaštitu interesa .mogud 3.vidljive oblike.Određenost predmeta: Ugovorne strane određuju predmet ugovora neposredno.kroz koje treba da je manifestuje ugovor.javnih interesa. Primer je ugovor o poklonu-ugovor bez naknade.dvostruka je svrha: 1.dopušten 1. Upravo radi zaštite njihovih interesa predviđa se pismena forma. Voljom stranaka predviđeno je da je neophodno da budu zaključene u određenom obliku. Forma Forma je način izražavanja sadržaja ugovora kroz unapred predviđene spoljne. a za uzvrat ne dobija ništa i zbog toga zakon predviđa za ugovor o poklonu pismenu formu da bi zaštitio poklonodavca da ishitreno zaključi ugovor. Poklonom mogu biti povređeni interesi članova porodice poklonodavca ili bliskih srodnika ako poklonodavac donese ishitrenu odluku da zaključi ugovor i tako umanji imovinu da u njoj nema dovoljno sredstava da ne može da izdržava lica koja je zakonski dužan da izdržava ili toliko umanji imovinu da posle njegove smrti ne mogu biti namireni nužni naslednici.cena koja je pladena prodavcu u poslednje vreme.jedna strana bespovratno otuđuje imovinu.zaštitna svrha (funkcija) se ogleda u: -zaštita interesa ugovornih strana: kada zakonodavac propisuje formu onda on daje priliku ugovornim stranama da dobro razmisle pre nego što se ugovorno obavežu i da dobro odvagaju razloge za ili protiv zaključenja ugovora. Ugovor o prodaji u privredi-ugovor postoji i proizvodi pavno dejstvo čak i ako cena nije određena niti je odrediva. Čemu veliki broj izuzetaka? Zakonodavac propisuje određenu formu jer želi da postigne određenu svrhu.u ranijem pravu je često prenaglašavana. Forma treba da spreči ugovorne strane da donesu ishitrenu odluku o tome da zaključe ugovor.izražena je takođe kod ugovora o poklonu.smatralo se da formu treba propisati samo radi zaštite javnih interesa. Ako trede lice nede ili ne može da odredi predmet.cena koja je razumna-tržišna/sud je određuje.zaštitna funkcija nije toliko izražena i nema značaj kao kod dobročinih poslova. 1.određen 2. 2. -zaštita opštih. Forma je neobavezan uslov jer nije neophodna za nastanak svakog ugovora nego samo onog za koju je zaključen. U našem pravu važi princip konsenzualizma propisanog u čl.ugovorne strane odrede u ugovoru elemente na osnovu kojih se predmet može naknadno odrediti. Teretni ugovori.

pravo preče kupovine društveno pravnih lica. 2. ne više od 10 hektara obradive zemlje). Pismena.forma za promet nepokretnoosti naročito u prošlosti postojala je zbog kontrole jer je postojao zakonski maksimum svojine koja su fizička lica mogla posedovati (ne više od dva veda ili tri manja stana.ugovornih strana i tredih lica.javna isprava i realna forma. Naziva se još i forma ad probationem.način ispoljavanja (pismena forma. Ona je samo potvrda o sadržini ugovora i o onome o čemu su se stranke sporazumele.zbog toga je u našem pravu predviđena forma za ugovor o prometu nepokretnosti-dolazi do prenosa svojine i na svaki takav ugovor treba da bude pladen porez na prenos apsolutnih prava.postoji mišljenje da je predviđena kod arbitražnih ugovora kod jednog broja autora kod nas.dokazna funkcija : Ogleda se u tome što se obezbeđuje pismeni trag o ugovoru.Pismena.ugovora se može dokazivati svim sredstvima. Dokazna forma je jedino sredstvo za dokaz ugovora ali ne utiče na njegovu punovažnost. Bitna forma predstavlja konstitutivan element za punovažnost ugovora. Ugovor ne nastaje dok se forma ne ispuni onda kada je predviđena. 2. javne isprave i realna forma) 3. Forma kao dokaz nije ni uslov za zaključenje ugovora niti je jedini dokaz o ugovoru. U francuskoj npr.pismenom formom se omogudavalo da jedno lice ne stekne više.to su nekada bile opštine i one su imale pravo preče kupovine kada je neko prodavao stan. 3. Naziva se još i forma ad solemnitatem-svečana forma i ad validatatem-jer od nje zavisi važnost ugovora. Formom se štite: 1. Dokaznu formu treba razlikovati od forme kao dokaza.obična pismena forma je pismena forma nižeg stepena koja se ispunjava pismenom redakcijom . savremenom pravu dokazna funkcija ne postoji.dejstvo (bitna i dokazna forma) 2.način nastanka (zakonska i ugovorna) 1.sva potraživanja čiji iznos prelazi određenu sumu ne mogu biti dokazana svedocima i ako postoji pismena isprava svedocima se ne može dokazivati suprotna sadržina. Vrste forme: postoje tri osnova po kojima se forma može podeliti na vrste: 1. 2. Kada je forma samo dokaz .) nede se modi dokazivati svedocima potraživanje čija vrednost prelazi 200 groša bez obzira na osnov i predmet koji je uslov nastanka i to je jedini primer u srpskoj pravnoj istoriji. Bila je predviđena u Zakonu o sudskom postupkuu građanskim stvarima (1865. Pismena isprava je najpouzdanije dokazno sredstvo u slučaju kad se pojavi spor o sadržini ugovora i to je mnogo pouzdanije sredstvo od svedoka koji nisu pouzdani zato što pamdenje bledi i kada o činjenicama postoji pismeni trag on ostaje i može dugo vremena biti upotrebljen kao dokaz između ostalog zbog toga u privrednom sporu pismene isprave se koriste kao dokaz a izuzetno usmeni iskaz svedoka.tek ako opština odbije takvu ponudu ili se ne izjasni u roku od 30 dana od prijema ponude vlasnik je bio ovlašden da stan proda tredem licu. intresi države da ostvari budžetski prihod naplatom poreza koji se ostvari nakon obavljanja akta pravnog prometa. U stranim pravima zastupljena je dokazna forma. Danas je ostao samo jedan razlog.ako bi se to desilo država je imalo pravo da oduzme višak imovine.

građenju. Postoji vedi broj ugovora za koje je zakon predvideo da moraju biti zaključeni u ovoj formi. Sudija: pročita strankama sadržinu. Zakon o privrednim društvima. Zakonska.zakonom propisana kao uslov punovažnosti.ugovora na određenoj ispravikoja sadrži tekst ugovora i potpis ugovornih stranaka. Potvrđivanje isprave solemnizacija). Realna forma je predviđena za ugovor o poklonu. da predaja bude stvarna (telesna) materijalna i da se izvršava uručenjem stvari sticaocu. ugovor o jemstvu. Moguda je i fiktivna-nematerijalna predaja ali samo kad se stvar ved nalazi kod sticaoca u državini i tada je pitanju traditio brevi manu. Primer za overu potpisa: ugovor o nepokretnosti (prodaja. u ZOO kod ugovora o prodaji nepokretnih stvari u čl. stavi svoj potpis i overi ispravu sudskim pečatom.Srpski građanski zakonik. 3.trampu i zamenu primenjuje Zakon o prometu nepokretnosti. da druga strana bude stavljena u položaj u kome se nalazi svojinski držalac.da je izvršena za života poklonodavca.pretpostavka u korist svečane forme. ZOO :ugovor o kapari.je višeg stepen.ugovor o doživotnom izdržavanju i bračni ugovor.za nastanak ugovora potrebno je još i da se izvrši predaja. Pored pismene redakcije potrebna je još i intervencija organa javne vlasti koja se može sastojati u potvrđivanju sadržine ili overavanju potpisa na ispravi.ugovor o drumskom i železničkom prevozu robe. ZOO je opšti .trgovinsko preduzede. Poneki put sam zakonski propis određuje dejstvo forme. Moguda je i simbolična predaja.prenosilac zadržava stvar za sebe.međutim i sama predaja mora da ispunjava određene uslove: 1. U pravu je opšte pravilo da posebni derogira opšti zakon te se na prodaju.uručenje sprava ili isprava koje omogudavaju faktičku upotrebu stvari.licenci. 3. Pravilo koje rešava dejstvo forme kada nije zakonom određena: ugovor koji nije zaključen u propisanoj formi ukoliko iz cilja propisa kojim je određena ne proizilazi nešta drugo postoji pretpostavka: forma je bitan uslov za punovažnost ugovora. Nije dovoljna prosta usmena saglasnost volja.a Zakon o prometu nepokretnosti je poseban zakon i on predviđa formu višeg stepena. .neophodno je da je stvar izašla iz državine prenosioca i da on više ne može da vrši faktičku vlast. Primer za potvrđivanje sadržine: ugovor o ustupanju i raspolaganju imovine za života. 2. Ukoliko iz cilja propisa koji određuje formu proizilazi nešto drugo pretpostavka u korist svečane forme ne postoji (zakonsko tumačenje). Ugovor koji nije zaključen u formi koju zakon propisuje je ništav.razmena i poklon). Službenik za overu u sudu svojim potpisom i pečatom potvrđuje da su ugovorne strane pred njim potpisale ispravu o ugovoru ili da su priznale potpis kao svoj ako su ispravu ranije potpisale. Zakonska i ugovorna forma Ugovorna. Ako nije za života eventualno bi se radilo o ugovoru za slučaj smrti.55 ug o prodaji nepokretnosti stvari mora biti zaključen u pismenoj formi pod pretnjom ništavosti. Cessio vindicationis postoji kad se stvar nalazi kod tredeg lica ali fiktivna predaja ne postoji u slučaju da je u pitanju constitutum possessori.bankarskom tekudem računu. ZOO: Ugovor o prodaji sa obročnim otplatama cene.sporazumom ugovornih strana se određuje kao uslov za punovažnost ugovora. podleže strožijim i komplikovanijim procedurama. Realna forma se ispunjava predajom predmeta poklona iz ruke u ruku-faktičkom predajom državine.upozori na pravne posledice.kreditu. Forma javne isprave. potvrđivanje potpisa (legalizacija).

Takav karakter ima odredba o pravu preče kupovine.bitni su oni koji su zakonom određeni kao objektivno bitni uslovi.sam zakon je propisao da i sporazum o raskidu mora da bude učinjen u određenoj formi.ugovor zaključen u zakonom određenoj formi može biti raskinut i neformalnim sporazumom. da nisu u suprotnosti sa ciljem sa kojom je forma propisana.da njihova sadržina nije u suprotnosti sa sadržinom ugovora 3. kada cilj zbog koga je forma propisana upuduje da ugovor mora biti raskinut u istoj formi kada se zahtevala i za njegov nastanak.roku i načinu pladanje cene). Kada se zaključuje aneks forma ugovora treba li da bude zaključen u istoj formi u kojoj je ugovor? -kada je u pitanju ugovorna forma u samom ugovoru. 2.načinu isporuke stvari.ugovorne strane predviđaju da izmene i dopune moraju biti učinjene u istoj formi. Taj sporazum može biti i neformalan ako o tim tačkama u ugovoru ništa nije rečeno i pod uslovom da nije protivno cilju zbog koga je forma propisana.reč pogodba označava neki modalitet ili dodatak ugovora.Kada je u pitanju ugovorena forma zakonom: ugovor koji nije zaključen u ugovorenoj formi nema pravno dejstvo ukoliko su stranke punovažnost ugovora uslovile posebnom formom (tumačenje volje ugovornih strana).u toku ispunjavanja ugovornih obaveza ugovorne strane u formi zaključenja ugovora mogu se dogovoriti da se ugovor dopuni ili izmeni.vremenu. 2. Pitanje forme sporazumnog raskida ugovora.zakonska forma.da se radi o sporednim tačkama 2. Izmene po ZOO mogu biti učinjene i neformalno samo pod uslovom da se izmenama smanjuju ili olakšavaju obaveze jedne i druge strane i ako je posebna forma propisana u interesu ugovornih strana. Izmena ili dopuna formalnog ugovora. -kada je reč o zakonskoj formi ZOO pravi razliku između izmena i dopuna: dopune ugovora su mogude samo u pogledu sporednih tačaka (deo ugovora koji nisu bitni uslovi).način prestanka ugovora na osnovu saglasnosti volje ugovornih strana koja je upravljena na to da ugovor prestane da proizvodi pravno dejstvo.ugovor označava pravni posao u celini.o obročnim isplatama cena kada su ugovorm stranke zaključilei istovremeno postignu usmeni sporazum u pogledu pogodbi postavlja se pitanje da li su one punovažne ili ne? Sporazum o tim pogodbama može biti usmeno zaključen i proizvoditi pravno dejstvo ako su ispunjena tri uslova: 1.ugovorna forma. Kada je zakonom volja ugovornih strana bila određena formom kao uslovom punovažnosti da li sporazumni raskid mora da bude učinjen u istoj formi ili može biti neformalan? ZOO sadrži o tome dva pravila: 1. Dopunama se smatraju samo sporazumi o sprednim tačkama (mestu. U praksi takav sporazum naziva se aneksom ugovora. o pravu zadržavanja svojine i posle prodaje. Forma istovremenih usmenih pogodbi uz formalni ugovor.ali postoje dva odstupanja: 1. .ugovor može uvek biti raskinut neformalnim sporazumom ugovornih strana. Sporazum o bitnim sastojcima ugovora ne bi bio dopuna nego novi ugovor. To je redovan način prestanka ugovora i do njega može dodi uvek pre nego što obaveze iz ugovora budu u potpunosti izvršene. Ako su stranke propustile da učine to ZOO propisuje da dopune i izmene mogu biti učinjene i neformalnim sporazumom.

presuda koja se donosi ima deklarativno dejstvo.odlučujuda pobuda ako je ništavost ustanovljena da bi ugovor bio oslobođen ze odredbe i važio bez nje. 5.sud može povodom zahteva za vradanje datog da odluči da ono što je druga strana primila preda mesno nadležnoj opštini.tužba da se traži poništenje ništavog ugovora ne zastareva. 2.nepostojedu ugovori Apsolutno ništavi Su oni ugovori kojima pravni poredak ne priznaje pravno dejstvo zato što su zakonom izričito zabranjeni ili što su protivni prinudnim propisima. Postoje dva odstupanja: 1.pravo na isticanje ništavosti se ne gasi. -konverzija. 7. Ugovor je ništav od početka.pravno ne postoji ved samo faktički. Presudom se deklariše da je jedan ugovor ništav. Dejstvo nepunovažnog ugovora povlači nevažnost ugovora.na ništavost se može pozvati svako zainteresovano lice. ako je zabrana bila manjeg značaja a ugovor je izvršen u celini ništavost se ne može više isticati. Konvalidacije nema kod apsolutno ništavih ugovora.ceo ugovor de biti ništav ako je makar jedna odreba ništava.međutim zakon predviđa da ako su ugovorne strane u celini ili pretežnom delu izvršile obaveze da ugovor proizvodi pravno dejstvo. 2.apsolutnu ništavost 2. Nevažnost može biti podeljena na: 1.ako ona nije bila uslov ili odlučujuda pobuda zbog koje je ugovor zaključen.relativnu ništavost 3.javnom poretku i dobrim običajima.DEJSTVA UGOVORA Ugovor je samo ona saglasnost volja kojoj pravni poredak priznaje pravno dejstvo. 2. 2.sud može da odbije zahtev za povradaj ako nađe da je strana koja ističe takav zahtev nesavesna. na nju sud pazi po službenoj dužnosti. Ni jenda strana ne može da zahteva izvršenje sudskim putem.ništavost nastupa po samom zakonu.kada je ugovor za koji je prropisana forma zakljuden usmeno. 4.a ta odredba je bila bitan uslov. Do konvalidacije u oba slučaju dolazi izvršenjem. Sud mora da vodi računa o značaju ugroženog dobra-interesa koji se štiiti kao i moralnim shvatanjima društva. Osnovna obeležja apsolutno ništavih ugovora: 1.može ugovor biti ništav ali da u činjeničnoj građi ima elemenatanekog drugog ugovora koji .pravna posledica je restitucija-kada je ugovor ništav mora se sve vratiti u stanje pre njegovog zaključenja.ako je jedna odredba ništava onda de ugovor ostati u važnosti.po sopstvenoj inicijativi pazi na ništavost čak i onda kada se strane odnosno druga zainteresovana lica na nju ne pozovu. Postoje dva odstupanja: 1.ništavi ugovori ne postaju punovažni ni kada je bilo koji razlog naknadno otpao.može se podneti bilo kada. 6.strana koja je kriva za to što je došlo do zaključenja ništavog ugovora odgovara za štetu drugoj strani ako ona nije znala niti je prema prilikama mogla znati za postojanje uzroka niištavosti. Obim apsolutne ništavosti: -pitanje ništavosti ugovorne odredbe prema celini ugovornog pravila: 1.takav ugovor je nepostojedi. 3. 8.

a samo izuzetno kod apsolutno ništavih u dva slučaja potrebno je da budu ostvareni slededi uslovi : 1. Objektivni rok (od zaključenja ugovora). 7.poništenje može zahtevati samo ona strana u čijem interesu je rušljivost ustanovljena (strana koja je u zabludi.menja postojede pravno stanje (da je ugovor postojao) i ustanovljava novo (da ugovor ne postoji.traje 3 godine.ispunjava uslove za punovažnost nekog drugog ugovora.pretnja.ostaju punovažni ako istekne rok u kome je strana u čijem je interesu bila rušljivost nije zahtevala njgovo poništenje. 3.ograničena poslovna sposobnost usled maloletstva i starateljstva. Kada ovi uslovi budu ispunjeni do konvalidacje može dodi na tri načina: 1. Postoji nesklad između stvarne unutrašnje volje jedne ugovorne strane i njene izjavljene volje.pravilo je da je u obavezi na naknadu štete strana koja je prouzrokovala razlog za .protekom roka. 5.ugovor definitivno ostaje na snazi i ne može se tražiti njegovo poništenje.traje 1 god. izvršenje obaveze iz ugovora.pravo na poništenje ugovora se gasi protekom vremena. 3.postoje i proizvode pravno dejstvo (ugovor čija je važnost lebdeda) 2.zaključila ugovor pod pretnjom.restitucija.zabluda.u slučaju kada ugovor bude poništen nastupaju dve pravne posledice: 1.prekomerno oštedenje.prevara 2. razlozi rušljivosti: 1. da je ta strana u momentu konvalidacije sposobna da slobodno izrazi svoju volju . 3.svaaka strana je dužna da vrati drugoj strani ono što je po osnovu ugovora primila a ako se primljeno ne može vratiti u naturalnom obliku onda se restitucija vrši u novcu.stranke bi zaključile taj ugovor da su znale da de prvi ugovor biti ništav 4. 2. 6. U našem pravu je zabluda o vrednosti sopstvene prestacije.zaključeni ugovor je ništav . Osobine rušljivih ugovora: 1. Rušljivi ugovori Kod rušljivih ugovora saglasnost je prividno postignuta. 2. Rušljivi ugovori postoje i proizvode pravno dejstvo samo što je njihova važnost lebdeda.presuda doneta u sporu povodom zahteva za poništenje ugovora ima konstitutivno dejstvo. da drugi ugovor teži istom cilju kao i prvi. 2. 2.presuda ima retroaktivno dejstvo (ex tunc).nije izvesno da li de oni ostati punovažni.samo u onim pravnim sistemima koji su prhvatili subjektivni pojam prekomernog oštedenja. subjektivni (od dana saznanja za razlog rušljvosti). 4. Konverzija je pretvaranje jednog apsolutno ništavog ugovora u punovažan ugovor koja nastupa na osnovu zakona kada su ispunjeni određeni uslovi.delimično ugovorno sposobna. preduzima se od strane lica u čijem interesu je rušljivost ustanovljena.žrtva prekomernog oštedenja).prevarena. 3.izričitom izjavom te strane da se odriče prava da zahteva poništenje.teži istom cilju koje su ugovorne strane želele da ostvare ali ga nisu ostvarile jer njihov ugovor ne proizvodi pravno dejstvo. Konvalidacija je moguda u domenu rušljivih ugovora.ne proizvodi pravno dejstvo). 1. da to lice zna za postojanje razloga zbog koga ima pravo da zahteva poništenje. Konvalidacija – naknadno osnaženje rušljivog ugovora i podrazumeva da ugovor koji je bio nevažedi može postati punovažan.naknada štete. Ugovor se poništava od samog početka ali se ugovorne strane mogu sporazumeti da poništenje važi samo za ubudude što znači da ostaju dejstva koja je ugovor proizveo do poništenja.punoletno lice delimično lišeno poslovne sposobnosti 3.

korisnik ZOO ih naziva (1. Ugovor ne obavezuje treda lica.beneficijar.ugovarač.lice koje preti.dužnik. ugovor proizvodi pravno dejstvo i prema licima čijom izjavom volje nije nastao ugovor. Dejstva punovažnog ugovora Ugovor je saglasnost volja upravljena na stvaranje pavnih dejstava koja se sastoje u tome što ugovor stvara obligacja na strani jednog lica.obedajnik je druga ugovorna strana kojoj je promitent. Nepostojedi ugovori Ugovori kod kojih ne postoji neki od uslova koji su neophodni za zaključenje ugovora. Ta lica su univerzalni sukcesori odnosno pravni sledbenici ugovorih strana izuzev ako je nešto drugo ugovoreno ili proizilazi iz prirode samog ugovora. Moderno pravo je od pravila da ugovor ne proizvodi dejstvo prema tredim licima stvorilo izuzetak koji se sastoji u tome da de se za treda lica stvoriti prava a ne obaveze.obedalac. kod ugovora koji se po prirodi stvari zaključuje s obzirom na svojstva ličnosti po pravillu jednog ugovornog. 2.jednostrani ugovor.predmetu. Primenjuju se pravila koja važe za asolutnu ništavost. Izuzetak je ustanovljen dinamikom razvoja ugovora o osiguranju (naročito osiguranja za život) koji je nametnuo potrebu da bude omogudeno tredem licu da bude korisnik osigurane sume koja je predviđena ugovorom o osiguranju. Ugovor o nalogu s obzirom na svojstva ličnosti oba ugovornika (izuzetno). S obzirom na svojstva ličnosti nalogoprimca ali se dešava da pristaje s obzirom na lični odnos sa nalogodavcem. Po ZOO nesporazum je kada strane veruju da su saglasne a kod jedne od njih postoji zabluda o prirodi.stipulant. 3.kauzi ugovora.za sva ostala lica ugovor je res intter alios acta ali za ugovorne strane ugovor je zakon.što znači da ugovorne strane ne mogu ugovoriti obaveze za treda lica.korisnik) Nastaju tri vrste odnosa: .kada su strane u ugovoru predvidele da de ugovor prestati da postoji u slučaju smrti jedne ugovorne strane naročito kod ugovorima kojim se zasnivaju trajni obligacioni odnosi. Ugovorne strane su lica koja su učestvovala u zaključenju ugovora odnosno lica čijom saglasnošdu volja je ugovor nastao. Treda lica su lica koja nisu ni ugovornice ni univerzalni pravni sledbenici. ali nisu sva lica koja nisu strane ugovora treda llica. Izuzeci od pravila da obaveze prelaze na univerzalne sukcesore: 1.rušljivost.strana koja je u zabludi. Proizvodi pravna dejstva između strana ugovornica.kompanijsko društvo kada dođe do statusnih promena onda na lice kome je pripojeno drugo pravno lice prelaze obaveze iz ugovora koje je pripojeno lice zaključilo. U našem pravu su teorijska kategorija i naš zakon ih ne predviđa kao poseban zakonski pojam izuzev kada govori i nesporazumu. 2.Ugovori u korist tredih lica.prevarant. Pravni sledbenici pravnih lica.lice koje e ugovorom obavezuje da de ispunit obavezu prema tredem. ili uzajamne obligacije za obe ugovorne strane i tada imamo dvostrano obavezne ugovore. Kod ugovora u krist tredeg imaju tri lica: 1. 2.žrtva prekomernog oštedenja.promitent.delimično poslovno sposobno lice samo ako je u lukavstvu izazvalo rušljivost. Naime. 3.

Na osnovu tog odnosa stipulant može zahtevati od promitenta da izvrši obavezu prema korisniku. Lične prigovore prema stipulantu ne može isticati.121) Taj član upuduje na primenu pravila o odgovnornosti prodavca za materijalne nedostatke prodate stvari. Nakon izjave korisnika da prihvata korist stipulant ne može više opozvati ugovor . Obedanje radnje tredeg. Stipulant mora imati neki interes i postojanjem tog interesa se objašnjava zbog čega korist od odbijanja korisnika pripada stipulantu.stipulant-promitent (odnos pokrida). 2. Dva lica se ne mogu između sebe sporazumeti da za trede lice nastane obaveza.1. Obaveza za naknadu štete može da nastane sa ugovaračem koji se obavezao drugom da de mu trede lice nešto učiniti/propustiti.potpisi iz ugovora koji je on zaključio sa stipulantom (npr.ispunjenja ( ZOO čl. Opšte pravilo: iz ugovora ne može nastati obaveza za treda lica. Pravila koja važe za odgovornost prodavca u pogledu materijalnih nedostataka važi za sve teretne ugovore ako posebnim propisima koji važe za neki teretni ugovor nije specijalno uređena odgovornost . Ako korisnik odbije korist stipulanta može zahtevati od promitenta da obavezu izvrši njemu.kompenzacija).obligacionopravno dejstvo ugovora Ugovor ne proizvodi translativna dejstva(ne prenose svojinu)-ima u Francuskoj ali ne i kod nas. To je ugovorni odnos koji može da nastane na osnovu bilo kog ugovora.beneficijar ima pravo da od promitenta zahteva da mu izvrši obavezu koja je u korist tredeg ustanovljena povodom zahteva korisnika da obavezu ispuni.lični prigovori koji potiču iz nekog ranijeg odnosa između korisnika i promitenta (npr prigovor. Odgovornost prenosioca za materijalne nedostatke. U tom slučaju obaveza ugovarača je obaveza sredstva a ne cilja. Međutim taj ugovor proizvodi dejstvo između ugovornih strana i može da stvori obavezu na naknadu štete.15.stipulant-beneficijar (valutni odnos). Zbog toga jedan ugovornik de odgovarati saugovaraču samo onda ako i pored svog potrebnog zalagača nije uspeo kod tredeg lica da se ovaj obaveže (odgovara ako nije preuzeo svu potrebnu pažnju).objašnjava zašto stipulant ugovara korist za neko trede lice. Te dodatne obaveze pretstavljaju posebna dejstva teretnih ugovora. Treba razlikovati situaciju u kojoj je jedan ugovarač obedao drugom da de se kod tredeg lica zauzeti da se ovaj obaveže.proizvode još neka posebna pravna dejstva koja su rezultat ekonomske ravnoteže koja mora da postoji između prestacija ugovornih strana.ali ako je ugovorom određeno da se korist ima izvršiti posle smrti stipulanta. Važe samo za teretne ugovore i ona namedu određene obaveze koje nemaju stranke u dobročinim ugovorima.onda on zadržava pravo da korist opozove i u testamentu. 3. Zakon o obligacionim odnosima poznaje nekoliko pravnih pravila koja imaju za cilj da zaštite princip ekvivalencije. Iz ekonomske ravnoteže nastao je pravni princip ekvivalencije propisam u ZOO u čl.beneficijar (dužnik-poverilac). Dejstvo ugovora prema ugovornim stranama. U tom slučaju za treda lica ne nastaje obaveza ali ugovarač odgovara za štetu koju je saugovarač pretrpeo jer trede lice nede da izvrši obavezu/propusti određenu obavezu. Ugovor stvara obligacije-opšte pravilo dvostrano teretnih ugovora. Pravo korisnika prema promitentu nastaje u momentu kada on prihvati korist.promitent. Postoje dve vrste prigovora koje može da istakne: 1. Pored toga što kao i jednostrani stvaraju obligaciju . Sve do momenta izjave o prihvatanju stipulant ima pravo da ponudu opozove.da je ugovor nevažedi.da obaveza nije dospela) 2.

Blagovremeno je ako je učinjeno u roku od 8 dana od dana pregleda ( za trgovinsko pravo važi pravilo da je pribavilac dužan da odmah obavesti prenosioca).ako to nije mogude . -uslovi koji se tiču nedostatka: 1.opravljanje stvari. Prenosilac je dužan da nedostatak otkloni ili isporuči stvar u razumnom roku. Obaveštenje treba da bude učinjeno preporučenim pismom. Ako ova dva uslova nisu ispunjena onda pribavilac ne bi mogao da se pozove na odgovornost prema prenosiocu. d. 2.pregled stvari i obaveštavanje o nedostatku Odgovornost prenosioca postoji jer u teretnom ugovoru prenosilac pribaviocu treba da omogudi korisnu državinu. Obaveštenje mora biti blagovremeno i uredno. Da je pregleda na uobičajen način ili da je da na pregled određenom licu (stručnjaku ako nema dovoljno znanja da sam obavi pregled).kada stvar ne odgovara uzorku ili modelu koji je prodavac(prenosilac) pokazao.nedostatak mora da postoji u trenutku predaje stvari (sticanja državine) 3.jedne strane za fizičke nedostatke ispunjenja. Uredno znači da je potrebno da sadrži opis nedostatka i poziv prenosioca da pregleda stvar.)u trgovinskim ugovorima.) kada stvar nema svojstva za naročitu upotrebu zbog koje je kupac nabavlja a bila poznata prodavcu/nije mu mogla ostati nepoznata. U tom slučaju rokovi se računaju od dana kada je nedostatak otkriven. ZOO propisuje objektivni standard koji određuje kada nedostatak nije poznat pribaviocu. Ako se nedostatak pojavi posle pregleda (skriveni nedostatak) nije se mogao otkriti uobičajnim pregledom.pravo da traži ispunjenje ugovora-otklanjanje nedostatka. -uslovi koji se tiču pregleda stvari i obaveštavanja o nedostatku Pribavioc mora da obavi pregled stvari i to odmah čim je to prema redovnom toku stvari mogude. Kada su ispunjena ove dve grupe uslova prenosilac odgovara pribaviocu za nedostatak. Pribavilac ima neka prava prema prenosiocu koja ne bi imao da stvar nema nedostatak: 1.ispunjenje ugovora podrazumeva predaju druge stvari. b.telegramom ili pouzdanim načinom. Ako on to ne učini u razumnom roku pribavilac ima dva prava koja može vršiti alternativno: a.zamašniji) 4. Da bi nastala odgovornost neophodno je ispunjenje dve grupe uslova: 1. b. Pouzdan način je faktičko pitanje.)stvar nema svojstva koja su izričito ili predutno dogovorena. Kada utvrdi da nedostatak postoji onda je dužan da obavesti prenosioca.)pravo da raskine ugovor.) pravo da zahteva sniženje cene . ZOO a.ako ga brižljivo lice sa prosečnim znanjem i iskustvom lice istog zanimanja nije moglo lako opaziti.nedostatak mora biti znatan (vedi.)stvar ima nedostatak kada nema potrebna svojstva za njenu primenu . ZOO: postojade odgovornost prenosioca čak i u slučaju kada je lako mogao opaziti nedostatak čak i ako je izjavljeno da stvar nema nedostatak (ima određena svojstva i odlike).nedostatak 2. c.nije bio poznat pribaviocu u vreme zaključenja ugovora.izuzev ako je model pokazan samo radi obaveštavanja. Ako se nedostatak pojavi 6 meseci nakon što je stvar predata ne postoji odgovornost prenosioca.stvar mora da ima materijalni nedostatak. .

Delimična je kada je usled prava tredeg lica državina pribavioca ograničena na jedan deo stvari ili kada pribavilac nema na stvari ona ovlašdenja koja bi trebao da ima. Može da tuži predhodnog prenosioca obligaciono pravnom tužbom ( ali onda se namiruje kad i svi poverioci tog lica).da je savestan. Uznemiravanje je relevantno samo ako se vrši na osnovu isticanja nekog stvarnog prava.smisao tog obaveštavanja je da prenosilac pruži pravnu zaštitu pribaviocu.pa ako se ne ostvari ima ostala prava.nedostatak postoji u pravu prenosioca. b. Evikcija se sastoji u uznemiravanju pribavioca po osnovu nekog prava koje je postojalo pre njegovog sticanja za koje on nije znao niti je bio obaveštenniti je pristao da kupi stvar sa tim nedostatkom. a to je pravo na naknadu štete. Sudska je uznemiravanje pribavioca sudskim putemi može se vršiti na dva načina: a. Uznemiravanje mora da vrši trede lice. Pravo na ispunjenje je prioritetno.)putem tužbe (tako što trede lice podnosi tužbu prema pribaviocu u kojoj zahteva da mu preda stvar ili da mu omogudi vršenje prava koje smatra da mu pripadaju). Potpuna je kada je usled uznemiravanja od tredeg lica pribavilac lišen državine na stvari. Ako neko trede lice istakne prema pribaviocu neko stvarno pravo koje ograničava ili umanjuje pravo pribavioca ili u potpunosti lišava prava onda kažemo da je pribavilac pretrpeo evikciju.U svakom od ovih slučajeva pribavilac ima još jedno pravo. 3. Odgovornost za pravne nedostatke ispunjenja (evikcija) Prenosilac mora da obezbedi pribaviocu mirnu državinu (znači da ga niko nede uznemiravati u vršenju prava koja je stekao ugovorom). Mogude je da se seti da je nedostatak postojao i pre prenosiočevog sticanja. Sva ova prava pribavilac može da ostvari u roku od 1 godine od dana kada je obavestio prenosioca o nedostatku. Vansudska postoji kada trede lice van spora ističe da ili ima neko pravo prema prebaviocu ili sam pribavilac nasluduje da bi trede lice moglo imati pravo. Ako je uznemiravanje vansudsko onda pribavilac može da podnese sudu tužbu protiv tredeg lica koja se naziva negativna tužba za utvrđenje. Uslovi da bi nastala odgovornost po osnovu evikcije: 1. Mora da postoji u trenutku predaje stvari.evikcija mora da se vrši isticanjem stvarnog prava. Da li pribavilac ima prava na osnovu evikcije i prema prenosiočevim prethodnicima? Poverilac ima pravo da vrši prava svog dužnika ako je on insolventan. A da bi mogao da pruži tu zaštitu mora da bude obavešten. 4.da nije znao ili nije prema prilikama mogao znati za postojanje prava tredih lica. Protekom roka njegovo pravo zastareva.faktičko uznemiravanje nije dovoljno i u tom slučaju pribavioc je zaštiden posesornim tužbama. Tom negativnom tužbom on traži od suda da utvrdi da trede lice nema nikakvo pravo na stvari koju je on pribavio. Ako prenosilac odbije da bude obavešten gubi prava na osnovu evikcije. . 2. Evikcija može biti potpuna ili delimična. Postoje sudska i vansudska. Poverilac može da tuži dužnikove dužnike tako što de od njih zahtevati da isplate dužniku ono što mu duguju.)putem prigovora (kada je pribavilac podneo tužbu protiv tredeg lica u kojoj traži da mu trede lice preda stvar i trede lice istakne prigovor da stvar drži po nekom drugom osnovu).da pribavilac obavesti prenosioca o pravnom uznemiravanju.

a prenosilac je priznao postojanje tog prava prenosiocu čak iako ga nije obavestio o slučaju uznemiravanja. U ovom slučaju ima pravo na restituciju. Rokovi: 1. Ako je došlo do delimične evikcije pribavilac ima pravo na sniženje cene a ako tako ne može da se ispuni svrha ugovora onda ima pravo na raskid. Potrebno je da postoji nesrazmera uzajamnih davanja koja prevazilazi zakonom utvrđene granice. prihvatio je subjektivni pojam prekomernog oštedenja. Ova stanovište zastupljeno u poljskom pravu. Taj princip se štiti pravnim pravilima koja namedu određene obaveze ugovornim stranama.ako između obaveza ugovorna strana u dvostranom ugovoru . francuskom i bivšem srpskom građanskom zakoniku. Pravo na naknadu štete pribavioca nema kad je znao za mogudnost da mu stvar bude oduzeta ili da njegovo pravo bude ograničeno pa se ta mogudnost ostvari. Prekomerno oštedenje U teretnim ugovorima postoji odnos ekvivalencije između ugovornih strana. Trede pravilo kojim se štiti ovaj princip je prekomerno oštedenje.kada se pribavilac bez obaveštenja upustio u spor sa tredim licem on gubi pravo koja mu pripadaju po osnovu evikcije osim ako prenosilac dokaže da je raspolagao sredstvima koja su bila podobna da odbiju zahtev tredih lica. Pribavilac ima pravo da zahteva restituciju i na naknadu štete. Ako odstupanje pređe određene granice onda u dvostranom obaveznom ugovoru (teretnom) postoji prekomerno oštedenje. prekomerno oštedenje postoji.prekomerno oštedenje treba posmatrati objektivno.Odstupanja: 1. Odstupanje od ovog principa su dozvoljena u određenim granicama.prekomerno oštedenje treba posmatrati subjektivno.kada je pravo tredih lica bilo očigledno osnovano. Ako je došlo do potpune evikcije ugovor se gasi ipso iure. O pojmu prekomernog oštedenja postoje dva stanovišta: 1.nije bilo sporno. U slučaju da izgubi spor onda nastaju pravne posledice koje su različite u zavisnosti od toga da li se radi o potpunoj ili delimičnoj evikciji. U austrijskom.rok važi u slučaju vansudske evikcije. 2.rok iznosi godinu dana od dana kada je pribavilac saznao za nedostatak. ZOO u originalnoj verziji iz 1978. Rok od 6 meseci za ostvarivanje prava na restituciju i naknadu štete počinje da teče od dana kada je sudski spor okončan. 2. Trede lice nije podiglo tužbu ali je pribavilac saznao da trede lice ima neko pravo. 2.rok važi kada je trede lice pokrenulo spor protiv pribavioca i on je pozvao prenosioca da se u ovaj spor umeša pa je spor izgubio. Taj nedostatak se u volji manifestuje. To treba da bude posledica nekog nedostatka u volji strane koja je ugovorom oštedena. Posebna dejstva teretnih ugovora proizilaze iz principa evikcije. Prava pribavioca po osnovu evikcije: Da zahteva od prenosioca da se odazove njegovom pozivu i da se eupusti u spor koji on vodi sa tredim licem i da u tom sporu podnese dokaze o pravu koje je na pribavioca preneo. Član 139.

Ustavom koji je bio na snazi su izjednačeni svi oblici svojine. Ukoliko se nesrazmera pojavila kasnije to se ne bi uređivalo ugovorom o . kada kada su u junu donete izmene i dopune ZOO kojima su stavljene van snage odredbe koje su uređivale ova dva slučaja prekomernog oštedenja. a prenosilac je bilo fizičko ili građansko pravno lice. Međusobno popuštanje se može sastojati u priznanju (delimičnom ili potpunom) zahteva druge strane. Da bi se jedna strana pozvala na prekomerno oštedenje potrebno je da je nesrazmera postojala u trenutku nastanka ugovora.obostrana. Sada postoji jedinstveni subjektivni pojam prekomernog oštedenja.onaj ugovor kod koga je kupac platio vedu cenu iz osobite naklonosti prema nekoj stvari. Potrebno je još da nesrazmera u uzajamnim davanjima pređe zakonom utvrđen iznos.stranke su unapred pristale zbog neizvesnosti da se pojavi nesrazmera. Zakon o prometu zemljišta i zgrada visina je bila uvrđena na 2/3.aleatorni ugovori.ljubitelj određene rase pasa.poravnanje. 2. Prisustvo javnog organa je garancija da ne može postojati zabluda o pravoj vrednosti stvari. Visina nesrazmere do ½ postojala je i u Srpskom građanskom zakoniku i taj kvantum primenjivao se kod nas sve do donošenja ZOO. ZOO umesto razlomcima visinu nesrazmere utvrđuje jednim pravnim standardom: prekomerno oštedenje postoji ako između ugovornih strana postoji očigledna nesrazmera u obavezama. Jedna strana se ne može pozvati na prekomerno oštedenje ukoliko joj ishod neizvesnog događaja ne ide u prilog. Ako popušta jedna strana onda to nije ugovor o poravnanju. Uglavnom je preovladavao sistem gde se visina nesrazmere utvrđivala razlomcima. U rimskom pravu je to bilo ½.ugovor koji se zaključi kod lica kod kojih postoji spor ili neizvesnost o nekom pravnom odnosu. Da bi prekomerno oštedenje postojalo nije dovoljno da jedna strana nije znala niti je morala znati za oštedenja.javna prodaja. Javnu prodaju imamo u sudskom izvršnom postupku kada se izlažu stvari izvršnog dužnika da bi se njihovom prodajom namirili poverioci.ako u vreme zaključenja ugovora postoji očigledna nesrazmera da oštedena strana za pravu vrednost nije znala niti je morala znati.kada je društveno pravno lice otuđilo neku stvar koja se nalazila u društvenoj svojini a pribavilac stvari je bilo fizičko ili građansko pravno lice. Bitno je da popuštanja budu uzjamna. Strane zaključe ovaj ugovor da bi rešile spor ili otklonile neizvesnost i da bi tačno utvrdile šta su njihova prava i obaveze. Tako je nestala potreba za posebnom zaštitom društveno pravnih lica.odricanju u produženju određenog roka za isplatu. U Francuskom pravu za postojanje prekomernog oštedenja traži se da visina obaveze jedne strane ne doseže 7/12 obaveza druge strane. 4.organizuje se u prisustvu suda ili nekog drugog javnog organa. Postojala su dva odstupanja od ovog opšteg pravila gde je ZOO prihvatio objektivni pojam: 1. Postoje ugovori kod kojih se ne primenjuje pravilo o prekomernom oštedenju: 1. 3. 2. Tako je bilo do 1993. onda je bilo potrebno samo da postoji nesrazmera uzajamnih davanja. Pravilo je da se strane obavežu na međusobna popuštanja. Npr.rađaju obaveze i na jednoj i na drugoj strani a svaka strana duguje naknadu za korist koju prima.na pristanak u otplati duga u ratama. U pogledu domena primene pravila o prekomernom oštedenju u našem pravu on je ograničen na dvostrane obavezne i teretne.kada se društveno pravno lice pojavljuje kao prebavilac. Prodaja koju organizuje Agencija za privatizaciju u postupku prodaje kapitala i imovine subjekta privatizacije.

Sud donosi deklarativnu presudu. Peto pravilo koje se odnosi na dejstva ugovora. Ovaj princip se štiti u toku izvršenja ugovorne obaveze. Međutim za razliku od prekomernog oštedenja nesrazmera nije posledica zablude ved nekog subjektivnog stanja kod jedne strane.ne proizvodi pravna dejstva. Četvrto pravilo kojim su u ZOO određena dejstva teretnih ugovora je pravilo o zelenaškom ugovoru.svaka strana je dužna da vrati ono što je primila na osnovu ugovora. Druga razlika između prekomernog oštedenja i zelenaškog ugovora je u sankcijama. U toku izvršenja obaveze može se desiti da se promene okolnosti koje su ugovorne strane imale u vidu i .ali na takvu nesrazmeru pristaje zbog subjektivnog stanja u kome se nalazi. Ona zna da daje mnogo više od koristi koju de dobiti ugovorna strana. Međutim. U tome što se oštedena strana obavezala da plati kamatu po znatno vedoj stopi od tržišne kamate.teško materijalno stanje. Ugovor o prekomernom oštedenju je rušljiv. da bude očigledno i da postoji u momentu zaključenja ugovora.nakon isteka tog roka ukoliko zahtev nije podnet ugovor ne može da konvalidira. Nesrazmera se može ispoljiti na različite načine (npr.ZOO daje pravo oštedenoj strani tj. Zakon predviđa i mogudnost da jedna strana oštedenom nadoknadi iznos od prave vrednosti stvari (ovo je fakultativna obligacija). Rok je 5 godina i u tom roku postoji mogudnost konvalidacije.lakomislenost ili zavisnost drugog ugovornika da bi za sebe ili neko trede lice ugovorio korist koja je u očiglednoj nesrazmeri sa onim što je dao.deluje ex tunc. Ugovaranju izuzetno visoke ugovorne kazne na kojoj jedna strana pristaje unapred zato što ima potrebu da dobije neki posao od koje de ostvariti kakvu takvu zaradu jer se nalazi u oskudici. Druga ugovorna strana ima tačnu i jasnu predstavu o vrednosti koji na osnovu ugovora daje tj.može da konvalidira u roku od 5 godina). Posledica je restitucija. ZOO predviđa određena odstupanja: prema ZOO posledica ništavosti je restitucija.prekomernom oštedenju ved o raskidu ili izmeni ugovora zbog promenjenih okolnosti.učinio ili za onim što se obavezao da de dati ili učiniti.mogudnost da od suda zahteva da se njegova obaveza smanji na pravičan iznos. Dakle ne može oštedena strana to tražiti ved druga strana mora to predložiti. Nesrazmera u uzajamnim davanjima se pojavljuje posle zaključenja ugovora. Ugovor u kojem postoji prekomerno oštedenje je posledica zablude i on je rušljiv. Pravila o raskidanju ili izmeni ugovora zbog promenjenih okolnosti Štiti princip jednakosti davanja u dvostrano obaveznim i teretnim ugovorima. nedovoljno iskustvo. Sud de udovoljiti ovom zahtevu ako je to mogude i ugovor ostaje na snazi sa odgovarajudim izmenama. Ekvivalencija davanja (u dvostranim obaveznim i teretnim ugovorima) sankcija se sastoji u apsolutnoj ništavosti. (odstupanja: ne mora da dođe do restitucije. Sud pazi po službenoj dužnosti. Da bi zelenaški ugovor postojao potrebno je da jedan ugovornik koristi stanje nužde. I ovde je potrebno da postoji nesrazmeda u uzajamnim davanjima.rok je 1 godina od zakljulenja ugovora.prima. Može se pozvati svako zainteresovano lice. a kod zelenaških ugovora sankcija je strožija. Zelenaški ugovor Uslovi su vrlo slični sa uslovima za primenu pravilo o prekomernom oštedenju. Vređaju se osnovni moralni i pravni principi (savesnost i poštenje).

nije dozvoljavalo rakidanje ili izmenu ugovora. Prvi zakonik koji je usvojio klauzulu bio je Italijanski građanski zakonik 1948.nisu je usvojili Code civil. ZOO je prihvatio raskidanje ili izmenu ugovora zbog prmenjenih okolnosti: traži se ispunjavanje dva kumulativna uslova: 1.da su ove okolnosti nastupile pre isteka roka za izvršenje obaveze.Austrijski građanski zakonik. Ova teorija je dugo bila prisutna ali se tek od XIII veka primenjuje.da su posle zaključenja ugovora nastupile okolnosti koje se nisu mogle prevideti. Onda ta stranka može zahtevati od suda da se ugovor raskine ili izmeni.da de se ugovor izvršiti ako stvari ostanu u onom stanju u kom su bile kad se ugovor zaključio. I ekonomske okolnosti mogu imati ova obeležja (inflacija tj nagli skok cena. Kada su ispunjena ova dva uslova onda se na promenjene okolnosti može pozvati strana kojoj je izvršenje obaveze otežano u tolikoj meri da ugovor više ne odgovara njenim očekivanjima i bilo bi nelogično održati ga na snazi takav kakav jeste. a sud ih je mogao osloboditi obaveze.deflacija-nagli pad cena).dospelost obaveza je momenat kada je nastalo pravo poverioca da zahteva izvršenje obaveze prinudnim putem nakon dospelosti i opomene poverioca dužnik dolazi u docnju. godine sa stupanjem na snagu Opštih uzansi za promet robom ili kodifikovani pravni običajikodifikovani da bi mogli da se primenjuju u arbitraži za rešavanje sporova uzanse: ako je zbog izvanrednih okolnosti koje se nisu mogle predvideti izvršenje obaveze jedne strane moglo bi se znatno otežati ili joj doneti veliki gubitak. Ukoliko se stvari promene tog trenutka klauzula proizvodi dejstvo ako se ugovorne strane na nju pozovu. Promenjene okolnosti moraju nastupiti pre dospelosti obaveza. Dakle ili preterano otežano izvršenje obaveze ili veliki gubitak. Opomena nije potrebna ako je rok prethodio utvrđenju jer onda važi pravilo „rok opominje umesto čoveka“. Po uzoru na Italijanski građanski zakonik 1942.poplava.sušna godina. U svakom ugovoru podrazumeva se jedna predutna klauzula.da postane otežano izvršenje obaveze jednoj ugovornoj strani i da zbog toga jedna ugovorna strana ne može ostvariti svrhu koju je htela ostvariti-zaključenje ugovora.propisi kojima se ograničava promet određene robe). Ova teorija o klauzuli rebus sic stantibus je ostala bez uticaja na zakonodavstvo. izbedi ili savladati. U XII veku pojavila se nova teorija o klauzili.rebus sic stantibus. U odlukama sudova prema istraživanju. Kod nas je do promene došlo 1954. Pored ova dva uslova potreban je i tredi ali je on alternativno postavljen.međutim filozofija nije uticala na pravo.ugovorne strane su se mogle pozvati na predutnu klauzulu rebus sic stantibus.predvideti ili savladati od strane prosečnog čoveka.novi zakonski ili podzakonski propisi npr. Okolnosti koje imaju takva obeležja mogu biti prirodni događaji (zemljotres. Treba li da ugovorne obaveze budu izvršene onako kako glase? (pacta sunt servanda) ili treba dati mogudnost strani koja je pogođena delovanjem promenjenih okolnosti da se odlobodi obaveze ili da zahteva izmenu ugovora saobrazno izmenjenim okolnostima? Rimsko pravo je insistiralo na primeni principa pacta sunt servanda. Drugi slučaj je kada su ispunjena ova dva uslova na promenjene okolnosti se može pozvati strana kojoj je nemogude da ostvari svrhu ugovora pri čemu je i u ovom slučaju potrebno da ugovor ne odgovara njenim .Srpski građanski zakonik. 2. Drugačije se na taj problem gledalo u rimskoj filozofiji-smatralo se da nije nemoralno odstupiti od date reči ako se promene okolnosti pod kojima je obedanje dato. Potrebno je da se ove okolnosti nisu mogle izbedi. Nebitno je da li je njih mogla predvideti strana koja je pogođena svojim delovanjem.

Nije punovažna odredba kojom bi se jedna strana obavezala na odricanje od pozivanja na bilo koju okolnost koja može da nastupi. ZOO: ugovorne strane se mogu unapred odredi pozivanja samo na tačno određene promenjene okolnosti-punovažna odredba ugovora. ZOO: ni jedna stran u dvostranim ugovorima nije dužna ispuniti svoju obavezu ako druga strana nije spremna da izvrši svoju obavezu osim ako nešto drugo nije ugovoreno. Ugovor se raskida sudskim putem. Izuzetak od pravilo o istvremenom ispunjenju je kod ugovora o prodaji sa obročnim ispladivanjem cene.opšti interes 3. Onemogudavanje izvršenja svrhe podrazumeva da se ugovor može izvršiti ali se ne postiže ona svrha koju su strane ili jedna od njih očekivale.pojedinačni interes svake ugovorne strane 4. To je najbrži plovni put iz Evrope ka Indiji. U svim ostalim slučajevima ugovor se raskida ili po samom zakonu ili na osnovu izjavljenih volja lica na osnovu zakonom propisanih uslova. Prvo prodavac ispunjava obavezu a potom kupac ispladuje cenu u unapred određenim intervalima i iznosima.zakonom određeno ili proizilazi iz poslovnih običaja. Može se desiti da se posle zaključenja ugovora materijalne prilike strane koja je .očekivani riziik Nijedna strana ne može biti sigurna u momentu zaključenja ugovora da li de svoje obaveze izvršiti. Druga strana mora biti upoznata sa novonastalom situacijom da bi se potstakla da pristupi pregovarima kojima bi se došlo do sporazuma o izmeni određenih ugovornih odredbi. Svaki ugovornik de nastojati da u ugovor unese odredbe na osnovu kojih bi se druga strana ili obe strane recipročno odrekle od prava na pozivanje na promenjene okolnosti. tada kupac plada cenu delimično ili u celini a prodavac ispunjava svoju obavezu duži vremenski period. Ako strana ne obavesti drugu stranu njeno propuštanje je nede lišiti prava da zahteva raskid ili izmenu ugovora zbog promenjenih okolnosti ali dovodi do odgovornosti za štetu koju može prouzrokovati druga strana. U postupku sud treba da utvrdi da li su ispunjeni uslovi i ako jesu sud izriče raskid ugovora. Nemogudnost izvršenja ugovora je slučaj kada zbog više sile nije mogude izvršiti ugovor jer je predmet ugovora koji je individualan propao. Takav ishod je mogud ako jedna strana predloži ili pristane da se odgovarajude odredbe prav ilno izmene. To je jedini slučaj raskida ugovora sudskim putem u našem pravu. Kada ispunjenje jedne obaveze nije predviđeno zakonom strane mogu ugovorm predvideti da de jedna strana ispuniti obavezu pre druge. Kada se dese ovakve okolnosti onda strana koja je oštedenja time ima dužnost da obavesti drugu stranu o tome. Postoji i obrnuta situacija kod prenurativne prodaje. Prilikom donošenja odluke o raskidu ili izmeni ugovora sud mora da vodi računa o okolnostima koje su propisane zakonom: 1. Jedan vid prodaje je kredit u kojoj prodavac kreditira kupca. Može dodi i do izmene pojedinih ugovornih odredbi. Zatvaranje Sueckog kanala 1966. Šesto dejstvo teretnih ugovora: Prigovor neispunjenja U teretnim ugovorima važi pravilo o istovremenom ispunjenju ugovorne obaveze.očekivanjima i bilo bi nelogično održati ga na snazi takvog kakav jeste.cilj ugovora 2. To znači da se ugovorne obaveze ispunjavaju jednovremeno. Kada su ispunjeni ovi uslovi strana koja je pogođena izmenjenim okolnostima može zahtevati raskid.

2. Pojavljuje se nakon zaključenja. Na osnovu jednostrane izjave volje. Neizvesnost može proizadi i iz drugih ozbiljnih okolnosti. protok vremena. Obligacija koja je nastala iz ugovora prestaje na neki od zakonom propisanih načina: gašenje obaveze.način prestanka punovažnog ugovora na osnovu izjave volje obe ugovorne strane ili samo jedne ugovorne strane. Sporazumni raskid je mogud samo dok ugovor proizvodi još uvek pravno dejstva. prenov.ispunjenje. Strana koja se obavezivala da prva izvrši obavezu može odložiti njeno izvršenje sve do momenta u kojoj druga strana treba da izvrši obavezu ili dok druga strana ne pruži obezbeđenje koje joj je traženo.voljom ugovornih strana. Ti načini prestanka ugovora su : 1. Za razliku od apsolutne ništavosti raskid ugovora je način prestanka punovažnih ugovora.u fazi kada se ugovor izvršava.nemogudnost izvršenja obaveze ugovorne strane 4. otpuštanje duga. ako je ugovor izvršen. Nevažnost ugovora (poništenje).a obaveza ispunjena onda eventualni sporazum ugovornih strana nema isti karakter. Sporazumni raskid je novi ugovor kojim ugovorne strane odustaju od izvršenja prvog ugovora. smrt. Raskid ugovora. Sličnost između raskida ugovora i relativne ništavosti ugovora je proizvodnja pravnih dejstava do momenta raskida tj momenta poništenja. Ugovor nastaje da postoji. Ovo je mogude i ako je jedna strana bila u lošoj finansijskoj situaciji.trebala da izvrši obavezu pogoršaju tako da postane neizvesno hode li izvršiti obavezu.onda se za sporazumni raskid ne zahteva nikakva forma.poništenje 2. Sporazumni raskid. kompenzacija. Uslovi za sporazumni raskid: neophodno je da postoje svi uslovi koji su neophodni za nastanak svakog ugovora: -pitanje forme: ako je ugovor neformalan.a druga strana za to nije znala niti je mogla znati. Formalni ugovor može biti raskinut i neformalno i to u dva slučaja: .poništenje je način prestanka nevažedeg ugovora.smrt 1. zbog zakonom propisanih uslova i tada govorimo o jednostranom raskidu ugovora. Razlika: kod poništenja razlog postoji u momentu sklapanja ugovora i i jedna strana ima pravo da zahteva razlog za raskid. Prestankom obligacije ne prestaje ugovor iz koga je ta obligacija nastala. nemogudnost ispunjenja. U tom slučaju reč je o novom ugovoru u kojem de strane zameniti uloge. Može se desiti i u pravu postoje načini prestanka ugovora kod kojih i samugovor koji je stvorio obligaciju prestaje da postoji. To je prirodan i logičan način prestanka ugovora jer ugovor nastaju saglasnošdu volja i ugovorne strane žele da postignu određeno dejstvo.onog kod koga je u samom momentu nastanka postojao neki razlog zbog kojeg je bio protivzakonit ili nemoralan ili je postojao neki razlog koji je doveo do nesklada stvarne volje i volje koju su ugovorne strane izjavile.ali ne kao pravni akt koji se može izvršiti ved kao prosta društvena činjenica. sjedinjenje.raskid 3. Prestanak ugovora Treba razlikovati od prestanka obligacije koja je nastupila iz ugovora.

nije potrebna nikakva forma.rezultat je evolucije prava.prodavac je mogao raskinuti ugovor ako je to ugovrio. Ako se opredeli za raskid.fiksni rok 2. U praksi se raskid obično vrši preporučenim pismom jer se tako može dokazati da je izjava data i i može se utvrditi momenat od kad teče rok. Raskidni ugovor se uvek podrazumeva u dvostrano obaveznim ugovorima ako jedna strana ne izvrši obavezu. Kada je reč o potpunom ispunjenju onda je sporno da li je ta mogudnost bila dozvoljena ili nije. (npr. ZOO u pogledu trajanja kaže da to treba da bude primeren rok i da treba da bude razuman. može da zahteva prinudno izvršenje i naknadu štete ili naknadu štete i raskid ugovora uvek ima izbor. 124 je propisao pravilo: u dvostranom ugovoru kada jedna strana ne ispuni obavezu onda druga strana može zahtevati ispunjenje obaveze/ raskid ugovora. Postoje slučaji kada se naknadni rok ne postavlja: 1. U rimskom pravu je bilo dozvoljeno u nekim ugovorima.tada se ugovor raskida protivno volji ugovornih strana. Code civil nije sledio rimsko pravo i predvideo je mogudnost da ugovor bude raskinut zbog ispunjenja .a kupac ne). Ponekad interes druge strane može biti drugačiji. 2.a u svakom slučaju ima pravo na naknadu štete. Dakle. U rimskom pravu to nije bilo mogude. Zbog toga jednostrani raskid nije uvek mogud il na zakonu : ako zakon tako propisuje a ako su ispunjeni uslovi koje zakon traži. Takva odredba se u rimskom pravu anziva lex commisoria. Kod drugog uslova naknadni rok je dodatan rok koji treba omoguditi dužniku da izvrši obavezu. On nije prirodan i logičan. ZOO propisuje dva slučaja takvog raskida : 1. ZOO u čl. Kada izričito ugovore pravo jedne strane da raskine ugovor ukoliko druga strana nie izvršila obavezu.nije neophodno da se jedna strana obrati sudu ved je dovoljno da drugoj strani saopšti raskid. do raskida dolazi potpunom vansudskom izjavom volje. Austrijski građanski zakonik nije poznavao mogudnost raskida ugovora zbog neispunjena u slučaju delimičnog ispunjenja.1. Za prvi uslov ZOO ne postavlja nikakve dodatne uslove.izjavi drugoj strani da raskida ugovor. Ovo je novo pravilo. Stranke se mogu sporazumeti i raskidu ugovora dati retroaktivno dejstvo. protivi se samom pojmu je je ugovor dvostrana izjava volje i zbog toga je nelogično da prestane izjavom samo jednog ugovornika. kada sam zakon propisuje da i raskid mora biti raskinut u određenoj formi.kada iz dužnikog držanja proizilazi da obavezu nede izvršiti ni u naknadnom roku . On je došao preko pandektnog prava.da mu ostavi naknadni rok za ispunjenje. U slučaju neispunjenja obaveze jedna strana prema drugoj ima pravo na prinudno izvršenje ili naknadu štete.prestanak ugovora na osnovu izjavljene volje samo jednog ugovornika. Dejstva sporazumnog raskida je u tome što se ugovorne strane oslobađaju obaveze za ubudude (pro futuro).raskid zbog promenjenih okolnosti 2. u slučaju nevršenja druga strana je mogla da zahteve samo prinudno izvršenje suda ili naknadu štete.kada iz cilja zbog koga je ugovor sklopljen u određenoj formi proizilazi da i raskidanje mora biti u istoj formi. Jednostrani raskid ugovora. Uslovi za raskid: 1. Ovo pravilo prihvatio je Austrijski građanski zakonik. 2.jednostran raskid zbog neispunjenja obaveze druge ugovorne strane.da jedna strana poverilac obaveze.

volje da se zasnuje obligacioni odnos. Njen smisao je reparacija i zbog toga visina ove obaveze uvek mora da odgovara veličini i ne može biti ni manja ni veda. U fiksnom ugovornom roku je bitan sastojak ugovor (npr.uspostavljanje ranijeg stanja 2. (prestanak ugovora usled neispunjenja i usled smrti iz knjige) PROUZROKOVANJE ŠTETE Drugi izvor obligacija koji je i ZOO nabrojio u članu 1.naknada u novcu Uspostavljanje ranijeg stanja podrazumeva uspostavljanje onog stanja koje je postojalo pre prouzrokovanja šteta i može se ispoljiti u popravljanju stvari.lice kome je šteta prouzrokovana.oštedenje automobila). Ukoliko su obaveze ispunjene delimično onda svaki ugovornik ima pravo da traži ono što je dao. Naknada štete ima dva oblika : 1. To je faktičko pitanje o kome bi sud odlučivao u svakom konkretnom slučaju. Posledice raskida: ugovorne strane se oslobađaju svojih obaveza izuzev obaveze na naknadu štete. Potraživanje oštedenog sastoji se u naknadi štete (najkarakterističnija sankcija u građanskom pravu).između mladoženje i krojača). Vradanje stvari naknadno u novcu se sastoji u nadoknadi vrednosti oštedenog dobra u novom obliku.3. Ugovor se ne može raskinuti zbog neizvršenja neznatnog dela obaveze. Samo izuzetno u jednom slučaju može biti manja i veda.telesne povrede. zakasnimo na predstavu u pozorištu.lice koje je štetu prouzrokovalo oštedeni (poverila). Nema obligacije zato što smo sami prouzrokovali nepovoljni događaj. (događaji:izgubimo novčanik. (saobradajna nesreda. Pravo vezuje nastanak obligacije za jedan nepovoljan odnos zbog koga je nekome prouzrokovana šteta. Tada poverilac može da ga tuži. Strana koja vrada novac treba da vrati i zateznu kamatu od dana kada je isplatu primila.mora biti jednaka i poravnati štetu. Međutim ne stvara svaki nepovoljan događaj obligaciju.predaji neke druge stvari. Nastaje na osnovu volje. Obligacija nastaje samo kada je nepovoljni događaj prouzrokovao neko tredi. To može biti neka sporedna obaveza ili deo glavne obaveze.kada postane očigledno da dužnik nede izvršit obavezu. iza ugovora. U obligacionom odnosu koji nastaje iz prouzrokovanja štete postoje dva lica: štetnik (dužnik). prouzrokovanje štete-nema namere. Krivično pravna i građansko pravna odgovornost Odogovarati znači položiti račun za postupke koji nisu u skladu sa prihvadenim pravilima ponašanja i sam .troškovi lečenja.a kartu kupili unapred. Načelna razlika između ugovora i prouzrokovanja štete: -ugovor-saglasnost volja dva lica koja stvara obligacioni odnos.zakasnimo sa pladanjem poreza).namere ugovornih strana da zasnuju obligacioni odnos. Postoje još dva pravila: Svaka strana je dužna da plati drugoj strani naknadu za korist koju je imala za ono što je imala vratiti. Dužnik može prigovoriti da mu je ostavljen mali rok ili da je izvršio znatan deo obaveze.

sastoji se u oštedenju tuđe stvari bez namere da se stvar pribavi za sebe.damnum iniuria datum. i za štetu od opasne stvari. Oštedeni je putem jedne određene tužbe/ građanske tužbe mogao da postigne i ono što se danas postiže krivičnim i građanskim sankcijama.izdaja. Odgovornost se javlja u mnogim granama prava (krivičnom. lice koje su oštedeni i štetnik imenovali da bi presudio njihov spor. Do odvajanja krivične i građanske odgovornosti došlo je u 3.krađa. Kod obe vrste odgovornosti sud ispituje da li postoje uslovi za odgovornost i da li je nepovoljna posledica prouzrokovana radnjom lica. U kasnijem periodu privatna osveta je bila zamenjena sistemom kompozicije. za drugog. Običajna kompozicijavisinu kompozicije određivao arbitar. U krivičnopravnoj odgovornosti je obavezni uslov. Kod odgovornosti za štetu od opasne stvari krivica nije uslov za odgovornost. Ubistvo. U građanskom pravu postoje tri vrste odgovornosti: odgovornost za sopstvenu radnju. Za krivično pravnu odgovornost potrebno je da postoji uzročna veza između radnje izvršenja i krivičnog dela.lex Aquilia -propisao jedan jedini delikt. U rimskom pravu građansko pravna i krivično pravna odgovornost nisu se jasno razlikovale.sastoji se u tome što se štetnik iskupljuje oštedenom predajudi mu svoja dobra kao zamenu za dobra koja je uništio. Krivična dela su po pravilu građansko pravna dela. Zbog nepostojanja te namere krađa je počela da se odvaja od sfere građanske odgovornosti ali nikada definitivno.radnom (disciplinska). prekršajnom. Ona krivična dela kod kojih se kažnjava i za pokušaj ne predstavljaju građanska krivična dela. Ako se utvrdi postojanje i uzročna veza sud za obe vrste odgovosnosti izriče sankciju.oštedenje stvari.javni delikti 2. U rimskom pravu sve nedozvoljene radnje su se delile u dve velike grupe delikata: 1. iskupnine koju de neko platiti kada prouzrokuje određeni delikt. ali u ovu grupu su spadali i neki čisto neki imovinsko pravni delikti kao npr preoravanje međe.država je unapred određivala visinu naknade odn.radnja kojom se prouzrokuje krivično delo prouzrokuje se i šteta nekom licu. Legalna kompozicija. U građansko pravoj odgovornosti je taođe uslov ali ne svaku vrstu odgovornosti. građanskom pravu). Polje građanske odgovornosti je šire. . Sve su one delovi pravne odgovornosti što znači da svaka od njih povlači primenu pravnih sankcija. Međutim svaka radnja kojom se prouzrokuje šteta nije krivično delo.privatna osveta-lice koje je prouzrokovalo štetu trpelo je fizičke patnje koje je oštedeni imao pravo da čini.trpeti štetne posledice zbog nepoštovanja tih pravila. Imaju zasebna polja primene i zasebne sankcije.teška telesna povreda. Razlika: iz jedne iste radnje ne mora da nastane istovremeno i krivica i građansko pravna odgovornost. Isto i za građansko pravnu odgovornost-veza između štete i radnje štete. U ranijem periodu rimskog prava postojala je samo jedna sankcija. veku pre nove ere. Privatni delikti su sve ostale deliktne radnje npr.privatni delikti Javni su bili delikti koji su istovremeno predstavljali i krivično delo (npr. Drugi uslov koji je zajednički je krivica. U početku je bila dobrovoljna i ako su se štetnik i oštedeni dogovorili a ako nema dogovora privatna sankcija. Naziva se objektivna odgovornost jer su izostavljeni subjektivni elementi. Najznačajnije su krivičnopravna i građansko pravna odgovornost. Sličnost: odgovornost za prouzrokovanu nepovoljnu posledicu.

a njegova krivica (zaposlenog) ogleda se u tome što nije postupao onako kako je trebao. Kod odgovornosti za sopstvene radnje.reparacija nego satisfakcija. Osnovi odgovornosti. (to je nazastupljenija teorija).dosuđuje se u slučaju prouzrokovanja nematerijalne štete koja se ogleda u nanošenju fizičkog i psihičkog bola. Građanskopravna odgovornost u parničnom postupku koji pokrede privatni tužilac. Sankcije.ta lica odgovaraju za štetu po osnovu krivice i to sopstvene koja se sastoji u tome što su propustili da vrše nadzor na način na koji je trebalo da ga vrše.odmerava se prema veličini štete.osim ako dokaže da je nastala bez njegove krivice. Njome se šteta ne nadoknađuje u potpunosti. ona ima uži domašaj nego nakanda štete.koji se pokrede javnom tužbom koju podnosi i zastupa javni tužilac.povlačenje. U građanskom pravu najtipičnija sankcija je naknada štete. Trede lice.a ne stepenu krivice. Odgovornost za štetu od opasne stvari se ne zasniva na krivici. Građansko pravna odgovornost za svrhu ima reparaciju a ona se postiže izravnanjem.a u građanskom pravu pravilo o odgovornosti za štetu koje je opšte. Sudski postupak kojim se utvrđuje odgovornost: krivična odgovornost se utvrđuje u krivičnom postupku. Način određivanja delikata: u krivičnom pravu postoji sistem posebnih delikata .poravnanjem onog što se desilo štetnim postupcima nekog lica u imovini/ ličnim dobrima drugog lica. odgovornost roditelja. Može se desiti da se krivično pravna i građansko pravna odgovornost utvrđuje u istom postupku (kada oštedeni postavi imovinskopravni zahtev u krivičnom postupku.samozadovoljenje koje se postiže tako što se oštedenom omogudava da obezbedi dobra koja de umanjiti bol.nije. Pored njih postoji pravična novčana naknada.a građanksopravne sankcije su usmerena ka imovini. Krivica nije ni osnov ni uslov odgovornosti. Imalac opasne stvari odgovara za štetu objektivno i na osnovu samo dva elementa: štete i uzročne veze.u građanskom pravu postoji više vrsta odgovornosti. to je krivica. red i mir u državi i ima pre svega za svrhu da zaštiti društvenu zajednicu specijalnom i generalnom prevencijom. Pored naknade štete postoji i objavljivanje presude. 2.odgovornost poslodavca za štetu koju zaposleni na radu/ u vezi sa radom prouzrokuje.staratelja.nemogude je primeniti princip integralne naknade.u krivičnom pravu postoji kazna.ustanove. Vlasnik odgovara zbog rizika koji je stvorio sa opasnom stvari.krivičnopravnom odgovrnošdu treba da se obezbedi očuvanje pravnog poretka.ne treba mešati sa naknadom štete. U građanskom pravu: ko drugome prouzrokuje štetu dužan je nadoknaditi je.ispravke.poslodavac odgovara za krivicu drugog (zaposlenog).postoje razlike između dve grupe slučajeva: 1. Krivične sankcije su usmerene ka ličnosti učinioca. izjave kojom je šteta učinjena i te sankcije predviđene su za povredu prava ličnostii.mere bezbednosti i vaspitne mere.Cilj. kod odgovornosti za drugoga. U krivičnom pravu postoji određeni broj delikata. Ugovorna i deliktna odgovornost . Iz ovog opšteg pravila vidi se da postoje tri uslova građansko pravne odgovornosti: šteta. Sudija je dužan da u konkretnom slučaju utvrdi postojanje obeležja. uzročna veza i krivica.

Deliktna odgovornost je uređena imperativnim propisima. ZOO propisuje tri vrste odgovornosti: odgovornost po osnovu krivice. Odgovaraju i mlađi u manjem obimu. Vede je naknada koja se duguje kod deliktne odgovornosti. (ranija shvatanja).momenat od koga počinje rok zastarelosti.sposobnost štetnika za odgovornost.a ne samo one koja je nastala iz ugovora. Kod deliktne odgovornosti-počinje da teče od momenta prouzrokovanja štete.lice koje odgovara po ugovornoj odgovornosti mora imati poslovnu sposobnost.Ugovorna-odgovornost za štetu koja nastaje usled povrede neke ranije postojede obaveze. 5. -današnje shvatanja -sticanje bez osnova. Ako niko . Uslovi odgovornosti Dva opšta uslova: šteta i uzročna veza.odgovornost koja je nastala usled povrede neke obaveze koja je nastala iz ugovora. Između ugovorne i deliktne odgovornosti postoji princip komunikacije. Ugovorna odgovornost uređena je dispozitivnim zakonskim pravilima.jer je izričito zakonom predviđena samo kod odgovornosti po osn. Kod ugovorne odgovornosti rok zastarivanja pravi oštedenog da zahteva naknadu počinje da teče od dana dospelosti ugovorne obaveze.uzroci nastanka ugovorne odgovornosti u širem smislu. Lice koje deliktno odgovara stiče deliktnu odgovornost sa 14 godina.povreda svake obaveze. Ugovorna odgovornost u širem smislu. -deliktna odgovornost postoji između više lica i kada više lica nanese štetu jednom oštedenom bez obzira da li su štetu naneli zajednički ili samostalno. Ako neko nije sposoban. izvan ugovorna). 2. Razlike: 1. Kod ugovorne odgovornosti duguje se naknada štete u visini koju je mogao predvideti da de nastupiti posledica neizvršenja obaveze (naknada predvidljive štete).obim naknade. 4.jedno lice koje odgovara drugom po ugovornoj odgovornosti ne može tom licu odgovarati po pravilima deliktne odgovornosti.on ne može biti kriv i ne može odgovarati za sopstveni čin. jednostana izjava volje. -neispunjenje -neuredno ispunjenje Deliktna (neugovorna.ugovorna odgovornost postoji samo između lica koja mu se od ranije nalazila u obligacionom odnosu. I jedna i druga odgovornost stvaraju obavezu na naknadu štete. odgovornost za štetu od opasne stvari. Kod deliktne odgovornosti duguje se potpuna (naknada koja odgovara veličini štete). (potpunu ili delimičnu).nastaje samim faktom prouzrokovanja štete izvan obligacionog odnosa i ne podrazumeva obavezu koja je ranije postojala. Krivica je poseban uslov. 3.mogudnost da se ugovorom isključi ili ograniči odgovornost.krivice Odgovornost za čin drugog licaKrivica postoji kad se neko nije ponašao kako je trebalo. poslovodstvo bez naloga. zakon.domašaj odgovornosti. odgovornost za drugog. Da bi neko bio kriv mora da bude sposoban za rasuđivanje. Izuzetno de se dugovati celokupna šteta ako strana nije izvršila obavezu namerno ili iz krajnje nepažnje. Ugovorna odgovornost u užem smislu.

U vezi sa regulisanjem odgovornosti za štetu maloletnika. do 14. Prva grupa slučajeva (odgovornost za lica nesposobna za rasuđivanja): su lica koja su odgovorna zbog toga što imaju dužnost da nadziru i vaspitavaju lica nesposobna za rasuđivanje. U obrazloženju mišljenja rečeno je da bi u utvrđivanju da li je maloletnik sposoban za rasuđivanje bilo neefikasno i necelishodno zbog toga što bi se parnični postupak odugovlačio.zauzeto je načelno mišljenje prema kome sve maloletnike treba podeliti na različite kategorije prema njihovom uzrastu i za svaki uzrast predvideti poseban režim odgovornosti.a na drugoj strani imamo štetnika (lice koje je štetu prouzrokovalo.160 st1. Tu spadaju: poslodavci za štetu koju zaposleni prouzrokuje na radi ili u vezi sa radom. Kod odgovornosti za drugoga na jednoj strani imamo oštedenog koji je poverilac. Da li sve maloletnike treba tretirati kao lica nesposobna za rasuđivanje i podi od pretpostavke a u svakom konkretnom slučaju dozvoliti ispitivanje da li je maloletnik sposoban za rasuđivanje ili sve maloletnike podeliti u kategorije i za svaku kategoriju propisati poseban pravni režim odgovornosti.3) -oni odgovaraju za štetu prema opštim pravilima o odgovornosti.al za nju ne odgovara) i odgovorno lice.naziva se odgovornost za drugoga. Odgovornost za štetu punoletnog lica pod starateljom i odgovornost drugih lica za maloletnike.koje nije prouzrokovalo štetu.a mogu biti odgovorni po pravilima o odgovornosti za sopstveni čin. ZOO prihvatio je stanovište suda. U ovome pravo nalazi neko drugo lice koje de odgovarati umesto lica nesposobnog za rasuđivanje. Odgovornost takvih lica. U skici Zakona o obligacijama i ugovoirma bilo je predloženo rešenje po kome maloletnike ne treba razlikovati prema uzrastu i da treba uzeti da nisu sposobni za rasuđivanje i da ne odgovaraju za štetu ali da treba dozvoliti oštedenom da dokazuje suprotno (teret dokazivanja na oštedenom).2) ne odgovara za štetu osim ako se ne dokaže da su pri prouzrokovanju štete bili sposobni za rasuđivanje (oboriva pretpostavka). 160 st. 3. godine života (čl.) ne odgovaraju za štetu koju prouzrokuju.maloletnici do navršene 7. . Necelishodan zbog toga što bi stvorilo velike troškove koji bi pratili ispitivanje sposobnosti za rasuđivanje jer bi trebalo angažovati veštaka koji bi trebalo da proceni i da svoje mišljenje. Zakon smatra da nisu sposobni za rasuđivanje i da se ne može ispitivati da li su oni u konkretnom slučaju bili sposobni za rasuđivanje. Druga grupa slučajeva spadaju oni slučajevi u kojima jedno lice odgovara za štetu koje je prouzrokovalo drugo lice sposobno za rasuđivanje.st. Odgovornost države za štetu organa koji prilikom obavljanja svoje službene dužnosti pričine štetu.odgovornost roditelja i staratelja za štetu koju prouzrokuje maloletno lice.od navršene 7.ne bi bio odgovoran za štetu koju prouzrokuje lice nesposobno za rasuđivanje oštedeni bi snosio sam svoju štetu.u našem zakonu postavilo se sporno pitanje.160. Na opštoj sednici Vrhovnog suda Jugoslavije 1970.lice sa navršenih 14 godina (prema čl. Tu spada: odgovornost roditelja i staratelja za štetu koju prouzrokuje maloletno lice. godine života (čl.što znači da ih zakon smatra sposobnim za rasuđivanje. i u njemu maloletnici su podeljeni prema uzrastu na tri kategorije: 1.al za nju odgovara. Odgovornost pravnog lica za štetu koju prouzrokuje njegov organ u obavljanju svoje funkcije. Sudovi su zauzeli suprotan stav. 2. Prva grupa slučajeva: 1.

Odgovornost roditelja za štetu koju prouzrokuje maloletnik zavisi od uzrasta maloletnika odnosno da li dete pripada pvoj.niti oni mogu dokazati da nisu krivi.godine. Roditelji odgovaraju zato što po zakonu imaju dve pravne obaveze prema detetu: a.)da ga nadziru b.165.4 ZOO. Ukoliko oštedeni tuži samo obdanište ili vrtid i u tom slučaju mu bude dosuđena naknada. Ako tuži roditelje oni odgovaraju na osnovu člana 168. Osnov odgovornosti je krivica.da se ponašaju u društvu onako kako nalažu društvena pravila.krivica .radnja tredeg lica). Odgovornost roditelja za štetu koje pričini dete od 7. Oštedeni ne mora dokazivati krivicu roditelja.)da ga vaspitavaju Obaveza nadzora je da se staraju o svom detetu.rđavih prilika i poročnih navika.poročnih navika. U tom pogledu treba razlikovati: 1. Dužni su da osposobljavaju svoju decu da budu pažljivi ljudi.radnja oštedenog. Kada dete napuni 7 godina važi pretpostavka da nije sposobno za rasuđivanje. Prema tom članu roditelji odgovaraju za štetu koju drugome pričini maloletno dete osim ako ne dokažu da je šteta nastala bez njihove krivice. U ovom slučaju oštedeni može tužiti ili roditelje ili drugo lice ili zajedno i roditelje i drugo lice. Obaveza da ga vaspitavaju -obaveza da stvaraju kulturne i obavezne navike deteta. Zbog toga oštedeni u ovom slučaju mora da dokaže da su roditelji krivi. Ako je šteta posledica opšteg zanemarivanja. Ako su roditelji razvedeni.165 st.ali moraju da dokažu krivicu roditelja zbog propusta u vaspitanju. Roditelji odgovaraju solidarno za štetu.sposobnost za rasuđivanje 2.ovo zbog toga što roditelj zajednički vrše roditeljsko pravo i moraju solidarno biti odgovorni zbog propusta u vršenju roditeljskog prava. Da bi dete odgovaralo zahtevaju se dva uslova: 1.godine je blaža od odgovornosti koju imaju roditelji za štetu koju pričini dete do 7. Mogli bi se osloboditi odgovornosti ako dokažu da postoji neki razlog koji isključuje odgovornost bez obzira na krivicu.a ne po čl. Krivica se predpostavlja ali je dozvoljeno da dokazuju da je šteta nastala bez njihove krivice. U ovoj situaciji roditelji odgovaraju zbog propuštanja obaveze vaspitanja. Osnov njihove odgovornosti je krivica.za štetu de odgovarati oba roditelja.“rđavih primera“. Prva situacija je ona situacija u kojoj se nalazi dete pod nadzorom roditelja.vrtid ili drugo lice onda mogu u regresnom postupku zahtevati od roditelja da im isplate iznos. (viša sila.drugoj ili tredoj kategoriji. Onda se primenjuje čl.165. Pored roditelja može odgovarati i dete pod uslovom da je dete bilo sposobno za rasuđivanje i da je krivo. Kada se dete nalazi pod nadzorom roditelja oni su odgovorni za štetu.a ne nadzora. Roditelji odgovornost za štetu bez obzira na svoju krivicu. Ugrađen je u čl. U ovom slučaju radi se o posebnoj odgovornosti roditelja.godine.odgovornost roditelja za štetu koju pričini maloletnik od 7 do 14 god. 2.ali oštedeni može dokazati obrnuto. ZOO.obdanište. Odgovornost roditelja u ovom slučaju je odgovornost koja se bazira na tome što je šteta nastala kao posledica lošeg vaspitanja. Druga situacija je ako je dete prouzrokovalo štetu pod nadzorom nekog drugog lica.odgovornost roditelja za štetu koju pričini maloletnik do 7. odgovarade roditelj kojem je na osnovu odluke suda dete povereno načuvanje i vaspitavanje. brinu o njegovom životu i zdravlju i da ga čuvaju.ali se mogu osloboditi.

ako dokaže da bi šteta nastala i pri brižljivom vršenju nadzora. Taj slučaj podrazumeva da maloletno lice odn. Maloletnik postaje deliktno sposoban kad navrši 14 god i pod odgovornosti po opštim pravilima odgovoran i to na osnovu pretpostavke krivice. b. U ovom slučaju potrebna četri uslova: 1. zaostalog umnog razvoja ili kog drugog razloga nije sposoban za rasuđivanje. školi ili drugoj ustanovi onda staratelj maloletnog lica . Staratelj može da bira da dokazuje jedan od dva načina.)kada je štetu prouzrokovalo lice koje za nju nije odgovorno tj.odgovornost na osnovu pravičnosti: postoje dva slučaja kad se taj izuzetak iz čl. On odgovara zbog toga što je došlo do propusta u brizi i nadzoru što znači da odgovornost na osnovu krivice. 3.da roditelji nisu odgovorni za štetu ali da imaju imovinu 4. Staratelj odgovara zbog toga što je obavezan da nadzire.ako dokaže da je nadzor vršio na način koji je obavezan 2.odgovornost roditelja za štetu koju pričini maloletnik od 14 do 18 god.da je maloletnik prouzrokovao štetu i bio sposoban za rasuđivanje i kriv 2.)drugi slučaj izuzetak je kada je maloletnik koji je sposoban za rasuđivanje prouzrokovao štetu ali nije u stanju da je nadoknadi.169 primenjuje.punoletno pod starateljstvom ima sredstva da nadoknadi štetu.167 ZOO. Odgovornost staratelja za štetu koju pričini duševno poremedeno lice i lice pod starateljstvom čl.a nadoknada se ne može dobiti od lica koje je dužno da vodi nadzor nad njim.odgovornost za štetu koje to punoletno lice prouzrokuje. Odgovornost drugog lica za maloletnika. 164 ZOO u kome stoji da staratelj odnosno lice koje je postavljeno zakonskom odlukom nadležnog organa ili na osnovu ugovora za staratelja. 4. U tom slučaju sud može da bude lice koje za štetu nije odgovorno ako to pravično zahteva i to naročito s obzirom na materijalno stanje štetnika i oštedenog.nije odgovornost prema opštim pravilima.godine života. Ovaj slučaj de se najčešde pojaviti u praksi kad je štetu prouzrokovalo maloletno lice ili punoletno lice pod starateljstvom koje zbog duševne bolesti i umnog razvoja nije sposobno za rasuđivanje.štodenika. a.uređena u čl.da nema imovinu iz koje bi se šteta mogla nadoknaditi 3. Ako tužilac dokaže i sposobnost i krivicu odgovara dete. Po tom članu kada je dužnost nadzora nad maloletnim licem povereno staratelju. punoletno lice koje usled duševne poremedenosti. Sticanje deliktne sposobnosti ne oslobađa rodietelje jer roditelji imaju obavezu da vrše nadzor i vaspitavaju ga do 18.tada sud može ako pravičnost zahteva i naročito imajudi u vidu materijalno stanje roditelja i oštedenog obavezati rodietelje da nadoknadi štetu potpuno ili delimično i ako za njih nisu odgovorni.Krivica deteta se ne pretpostavlja. da se stara i vodi brigu o ličnosti punoletnika.a roditelji nemaju dovoljno sredstava da tu štetu nadoknade.da je njihova imovina veda od imovine koju ima oštedeni. Njegova krivica se pretpostavlja i može se osloboditi iz dva razloga koja su u zakonu izričito navedena: 1.

ustanova de modi da pokrene regresnu parnicu i zahteva iznos koji je na ime naknade pala oštedenom.postojao je u veoma uskom području privrede. Može odgovarati istovremeno ustanova zbog propuštanja nadzora.vrtid.odgovornost pravnih lica za štetu koju prouzrokuje njegov organ tredem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija 1. da je šteta posledica propuštanja vaspitavanja roditelja. Radnici su . U vreme kad je donet ZOO 1978. Pod drugim ustanovima treba smatrati obdanište. u našem pravnom sistemu nije postojao klasični ugovor o radu.da dokažu da bi šteta nastala i pri brižljivom vršenju nadzora. Može se desiti da je maloletnik koji se nalazi pod nadzorom u vreme dok je ustanova vršila nadzor nad njim bio sposoban za rasuđivanje. Zakon ne govori o odgovornosti poslodavca ved preduzeda ali pod preduzedem se podrazumeva poslodavac. Postojali su samo radnici koji su udruživali rad i sredstva među sobom i to an osnovu posebnog sporazuma. U tom slučaju njhiova odgovornost je solidarna. 170 koji nosi naslov „odgovornost preduzeda“. njihova krivica se mora dokazati.obudari.škole) odgovora za štetu koju maloletnik prouzrokuje za vreme dok je bio pod nadzorom.a to su isti oni razlozi zbog kojih se i staratelj punoletnog lica može oslobositi odgovornosti.području koji se nazivao privatni sektor.samoupravni sporazum. To pravilo je propisano i u ZOO u čl. U tom sektoru vladao je princip socijalnog upravljanja. U ZOO ovo pitanje je regulisano tako da za štetu koju zaposleni prouzrokuje u obavljanju rada ili u vezi sa radom odgovara poslodavac. Druga grupa slučajeva: Razlikuje se od prve po tome što je uzrok štete radnja jednog lica koje je za nju kriv i može da za nju odgovara ali za štetu ipak odgovara drugo lice koje štetu nije ni prouzrokovalo niti je za nju kriv.frizeri). (oštedeni može da bira koga de da tuži). (to važi za maloletnike od 7 do 14). U ovom sporazuma nema nadređenih i podređenih ved su svi subjekti jednaki. Ako oštedeni dokaže i sposobnosat za rasuđivanje i krivicu postojade solidarna odgovornost maloletnika. U ovoj grupi postoje dva slučaja: 1.bolnica.da ta lica dokažu da su nadzor vršila na način koji je obavezan 2.ali de biti dužna da dokaže krivicu odn. Ako štetu nije prouzrokovao sam poslodavac nego je štetu prouzrokovalo drugo zaposleno lice onda se postavlja pitanje ko treba za tu štetu da odgovara.a zajedno sa njom može odgovarati i roditelj. U drugom delu društvenog sektora nije postojao klasičan odnos poslodavca i zaposlenog.odgovornost preduzeda i drugih poslodavaca Do prouzrokovanja štete često dolazi prilikom obavljanja nekih poslova. U tom slučaju kad jedno lice samo pričini štetu ono odgovara po pravilima o odgovornosti na osnovu krivice. Ako tuži ustanovu onda ukoliko ustanova izgubi i sudskom odlukom bude obavezana da oštedenom nadoknadi štetu. Tu su spadali manje zanatlije (pekari.(ustanove.odgovornost preduzeda i drugih poslodavaca za štetu koju prouzrokuje zaposleni tredim licima u radu ili u vezi sa radom 2. Ova lica odgovaraju na osnovu pretpostavke krivice i ona se mogu osloboditi od odgovornosti iz dva razloga. 1. Lice koje obavlja neku delatnost u tom slučaju zapošljava drugo lice radi obavljanja poslova iz te delatnosti. Lice koje obavlja neki posao može prouzrokovati štetu. Međutim kad neko obavlja neki privremeni posao onda zbog obima posla koji spadaju u tu delatnost često bivaju angažovana i druga lica da bi se ti poslovi obavili.

Poseban standard koji se primenjuje je ponašanje lica koje se bavi posebnom delatnošdu. Ponašanje dobrog stručnjaka je ponašanje obučenog stručnjaka u određenoj oblasti.po ZOO preduzede odgovara na osnovu krivice.)da je zaposleni kriv za štetu Šteta je prouzrokovana u radu ako je nastala u vezi sa obavljanjem radnih zadataka iz ugovora o radu. Ova odgovornost u izvornoj varijanti se naziva „odgovornost organizacije udruženog rada“. ZOO je prihvatio drugo stanovište. Drugim rečima.radnje oštedenog ili radnje tredeg lica. Ono bi se moglo osloboditi odgovornosti jedino ako dokaže da je šteta nastala kao posledica više sile.završnog dela oovog pravila u kome stoji da preduzede odgovara osim ako dokaže da je zaposleni u datim okolnostima postupao onako kako je trebalo.a oštedeni je ne mora dokazivati.)preduzede odgovara po osnovu krivice i njegova odgovornost se zasniva pod pretpostavkom o krivici. Ne bi se moglo osloboditi odgovornosti dokazujudi da nije kriv. Od tada član 170. Krivica zaposlenog se pretpostavlja. To su oblasti u kojima se zahteva posebna obučenost i veština kao što su medicina. To se jasno vidi iz drugog. Ono odgovara zato što je zaposleni svojom aktivnošdu prouzrokovao rizik od opasnošdu za štetu. U vezi ove odgovornosti u našoj teoriji se pojavila dva shvatanja: a. U članu 170 nalaze se tri pravila: 1. Prema drugom shvatanju položaj preduzeda je lakši jer bi se mogao osloboditi odgovornosti dokazujudi da krivica ne postoji. b. Do promene naziva došlo je posle donošenja Ustava iz 1972. Ponašanje zaposlenog se ne poredi sa ponašanjem razumnog i vrlo pažljivog čoveka. Tim ustavom napušten je sistem socijalnog samoupravljanjai stvoren pravni okvir za donošenje izmena i dopuna ZOO.)preduzede odgovara bez obzira na krivicu. osim ako se dokaže da je zaposleni nije nastupao onako kako je trebalo. Ukoliko bi bilo prihvadeno prvo shvatanje položaj preduzeda bi bio pogoršan. Poredi se sa ponašanjem dobrog stručnjaka.ali i upravljanje motornim vozilima. Po kom standardu treba biti dokazano da li je kriv? Krivica zaposlenog se procenjuje prema posebnom standardu..udrživali svoj rad u okviru organizacije udruženog rada koje su se opet povezivale među sobom koji se zvao društveni dogovor šire celine koje su se zvale složene organizacije udruženog rada. 2. Tu spadaju sve radnje koje su fizički povezane sa izvršenjem poslova i zadataka na određenom radnom mestu. koja spada u okvir radnih zadataka al koja je u tesnoj vezi sa radnim zadacima. Odgovornost poslodavca i zaposlenog je solidarna što znači da može biti tužen ili preduzede ili zaposleni ili oboje. Uslovi odgovornosti preduzeda su: a. Tim izmenama i dopunamaizvršena je zamena reči organizacija udruženog rada sa reči preduzede.ali ne na osnovu sopstvene krivice ved zaposlenog. bez obzira na kom prostoru se radni zadaci obavljaju.ali ako prteduzede bude tuženo i isplati naknadu može da zahteva od . Uslov je da je zaposleni prouzrokovao štetu sa težim oblikom krivice.nosi naziv „odgovornost preduzeda“. Prema ovom pravilu može da odgovara i sam zaposleni.pravilo da oštedeni ima pravo da traži naknadu štete i zaposlenom ako je štetu prouzrokovao namerno.) da je šteta prouzrokovana u radu ili u vezi sa radom b.za štetu koju zaposleni u radu ili u vezi sa radomprouzrokuje tredem licu odgovara preduzede u kojem je zaposleni radio u trenutku prouzrokovanja štete.zanatstvo. koji je izmenjen u junu 1993. Razlika u ova dva shvatanja su vrlo velika. Pod pojmom štete u vezi sa radom se podrazumeva šteta koja je proizašla iz akta. To je opšti standard.

Ako je zaposleni prouzrokovao štetu svojom radnjom. To je faktičko pitanje o kojem sud odlučuje.odgovornost u vezi sa vršenjem poslova od opšteg značaju-po ovom pravilu odgovaraju preduzeda koja vrše komunalne usluge ili neku drugu delatnost od opšteg interesa kao što su javna preduzeda koja se bave isporukom vode i električne energije. Neophodno je i da je štetnik mogao da predvidi nastalu štetu.odgovornost usled terorističkih akata. Kao i u prethodnom slučaju da bi postojala odgovornost neophodno je da je obustava neopravdana. .javnih demonstracija ili manifestacija 2. Od urednog izvršavanja njihovih obaveza zavisi kako kako de se odvijati život i kako de biti zadovoljavane osnovne potrebe građana.odgovornost u vezi sa obavezom zaključenja ugovora. Kada oni odbiju da zaključe ugovor ona nastaje samo kad je odbijanje zaključenja ugovora neopravdano.odgovornost zbog neukazane neophodne pomodi. Zbog toga je predviđeno pravilo po kome oni odgovaraju za štetu koja nastane usled neredovnog vršenja delatnosti. Da bi nastala odgovornost po ovom osnovu potrebno je da je jedno lice uskratilo drugom pomod što znači da je šteta nastala usled nečinjenja na koje je dužan svako kad su drugom licu ugroženi život i zdravlje.zaposlenog da mu nadoknadi iznos.odgovornost organizatora priredbe 3. Njegova odgovornost je subjektivna (zasniva se na krivici).preduzede ima pravo regresa i u slučaju kada je zaposleni prouzrokovao štetu krajnjom nepažnjom.rešava problem odnosa između odgovrnosti preduzeda za štetu koju zaposleni pričini svojom radnjom i odgovornost za štetu koju zaposleni učini upotrebom neke opasne stari koja pripada poslodavcu. Potrebno je da postoji po život ili zdravlje što znači da ugroženost nečijih stvari nije dovoljna. Međutim štetniku može biti umanjena odgovornost pa čak može biti i oslobođen odgovornosti ako to pravičnost zahteva. Poslodavac ima pravo na regres. Ako je zaposleni pričinio štetu upotrebom opasne stvari koja pripada poslodavcu onda za štetu odgovara poslodavac po pravilima o odgovornosti za štetu od opasne stvari.koristedi sopstvenu radnu snagu ali neupotrebom opasne stvari onda takođe odgovara preduzede ali po pravilima o odgovornosti za drugoga Posebni oblici odgovornosti 1. 5. Ta lica koja imaju obavezu su po pravilu monopolska preduzeda koja imaju dominantan položaj na tržištu. Na osnovu ovog pravila ako je zaposleni prouzrokovao štetu namerno međutim prama pravilima zakona o radu.po ovo pravilu odgovaraju lica koja po zakonu imaju obavezu da sa drugim licem zaključe ugovor kada im ono stavi ponudu za zaključenje. Potrebno je da je štetnik mogao da pruži pomod bez opasnosti za sebe. Ako oni neredovno vrše ili ili obustave vršenje ovih delatnosi to može izazvati posledice po život i zdravlje građana. 4. Drugim rečima preduzede nema pravo regresa jedino kada je zaposleni štetu prouzrokovao običnom nepažnjom. Ovim članom se određuje njihova odgovornost .odgovara lice koje je drugom licu uskratilo pomod koja mu je bila neophodna i usled čega je došlo do smrti ili teškog narušavanja zdravlja drugog lica. Kada su ovi uslovi ispunjeni lice odgovara za štetu. 3.

Njome se uspostavlja faktičko stanje stvari koje je postojalo pre prouzrokovanja štete ved stanje iste ili približno iste vrednosti imovine oštedenog posle prouzrokovanja štete i pre. U tom slučaju štetnik dužan da plati naknadu u novcu. Mogude ga je izvršiti na tri načina: 1. 3.pravila o naknadi neimovinske štete 1.je oblik naknade štet koji se sastoji u tome što je odgovorno lice dužno da dovede stvar oštedenog u stanje u kome su se one nalazile pre prouzrokovanja štete. U tom pogledu sva prava bi se mogla podeliti: 1.kada uspostavljanje ranijeg stanja ne otklanja štetu u potpunosti. 2.ona prava po kojima zakonski ne treba da bude unapred određen odnos između ove dve naknade ved sud treba da odluči na koji od ova dva oblika naknada štete bi bila nadoknada. Po ZOO ako oštedeni pokrene zahtev sud de usvojiti .sastoji se u naknadi vrednosti stvari u novcu. 3.pravila o naknadi imovinske štete 2.kako se vrši poravnanje? 2. 3.NAKNADA ŠTETE Naknada štete je sadržina obaveze odgovornog lica i sankcije za njegovu građansko pravnu odgovornost. ZOO prioritet daje uspostavljanju ranijeg stanja i u tom smislu ono je predviđeno kao pravilo. Uspostavljanje ranijeg stanja naziva se još i naturalna restitucija.a preko toga i Srpski građanski zakoniki ostalo u srpskom pravu do danas). 2. Oštedeni može uvek da zahteva da mu šteta bude nadoknađena u novcu.ona prava koja daju prioritet naknadi u novcu (Francusko i Englesko pravo) 2. (Švajcarski).vradanje iste stvari ako je šteta nastala njenim oduzimanjem .prioritet uspostavljanje ranijeg stanja (Austrijsko pravo.šteta se nadoknađuje u novcu kada uspostavljanje ranijeg stanja nije mogude. Svrha naknade imovinske štete je popravljanje odnosno izravnavanje onoga što se desilo imovinskim dobrima nekih lica. U tom slučaju odgovorno lice de posle uspostavljanja ranijeg stanjajedan deo štete nadoknaditi u novcu. U našem pravu se smatralo da se pravo bolje štiti uspostavljanjem ranijeg stanja.uspostavljanje ranijeg stanja. U ZOO pravilo o naknadi štete su podeljena na dve celine: 1.opravka oštedenje stvari 2.najkrupniji izuzetak od pravila postoji kada oštedeni sam traži naknadu štete u novcu. „odgovorno lice je dužno uspostaviti stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala“. Odstupanja od pravila: 1. Postoje dva oblika međutim odnos ova dva oblika nije isti u svim pravilima.naknada u novcu.Naknada imovinske štete Imovinska šteta je umanjenje nečije imovine i sprečavanje rasta.obimu se ono obavlja? Postoje dva oblika naknade imovinske štete: 1. U vezi s tim postavljaju se dva pitanja: 1. Naime pravilo o uspostavljanju ranijeg stanja je dispozitivnog karaktera i ustanovljeno je radi zaštite interesa oštedenog. u kom opsegu.davanje druge stvari umesto uništene . Skica o obligacijama i ugovorima i nacrt građanskog zakonika govore još i o povredi svakog zakonskog interesa kao naknadi imovine.

stepen krivice ne treba da utiče na određenje naknade.Konstantinovida. Ako štetnici prouzrokuju isti oblik krivice snose istu naknadu.a interes oštedenog je da mu bude nadoknađena celokupna šteta. Zato visi naknade mora biti odmerena isključico prema veličini štete.189 st. Sudovi su počeli da prihvataju stanovište da šteta treba da odgovara i za stvarnu štetu i za izmaklu dobit bez obzira na stepen krivice. Princip integracije naknade (potpune naknade)-usvojen u ZOO.a ne prema nečemu drugom.ali ne može biti ni ispos stvarne štete.a ako je šteta prouzrokovana težim oblikom krivice naknada treba da bude jednaka visini štete.ideja o strogom razgraničenju stvarne štete i izmakle dobiti 2. Ta pravila su počela da se menjaju posle Drugog svetskog rata. Srpsko pravo je pre donošenja ZOO prihvatilo jedno rešenje. Princip distributivne pravde.postoji onda kada sud može samoinicijativno bez predloga oštedenog da odluči o tome da šteta bude nadoknađena u novcu. Razlika savremenog prava nastaje povodom pitanja dali naknada koju štetnik duguje može da bude manja od iznosa štete. Polazi od ideje da naknada štete treba da obezbedi ekvivalenciju imovine štetnika i oštedenog. U skici je takođe bilo predviđeno odstupanje i po tom odstupanju oštedeni imao pravo na naknadu samo ako stvarne štete ali ne i izmakle dobiti. Ako je štetnik prouzrokovao štetu sa blažim oblikom krivic. .a ako je postupao sa običnom nepažnjom treba da nadoknadi samo stvarnu štetu.visina naknade ne mora uvek da odgovara veličini štete ved može biti i manja što zavisi od krivice kojom je šteta prouzrokovana.ako smatra da nije nužno da odgovorno lice uspostavi ranije stanje.naknada može biti manja nego što iznosi.naknada treba biti jednaka krivici poruzrokovane štete.izuzev ako okolnosti slučaja traže uspostavljanje ranijeg stanja.1“oštedenik ima pravo kako na naknadu obične štete. 2. Visina naknade ne može predi visinu štete. Drugim rečima ako sud ima pravo da smanji iznos naknade do visine stvarne štete . U skici je bilo predviđeno pravilo na kome je oštedeni imao pravo na naknadu stvarne štete i izmakle dobiti. Naime pravila SGZ u pogledu obima naknade štete zasniva se na dve ideje: 1.190 „potpuna naknada“ „sud de uzimajudi u obzir okolnosti koje su nastupile u prouzrokovanju štete presuditi naknadu u iznosu koji je potreban da bi se oštedenikova materijalna situacija dovede u ono stanje u kome bi se nalazila da nije bilo štetne radnje ili propuštanja. Sud ne mora da prihvati zahtev za novčanu naknadu. Taj princip i ZOO prihvata u čl. 4. Ova ideja je bila prihvadena u skici prof.ideja je bila da iznos naknade treba da bude jednak veličini štete.tako i i naknadu izmakle koristi“. Utvrđivanje visine naknade koju duguje oštedeni (pravila o obimu naknade imovinske štete) Sva savremena prava u pogledu obima prihvataju pravilo po kome naknada ne može biti veda od iznosa štete.“ i čl. Prema ovom principu smatra se protivnim samoj prirodi naknade da se vodi računa o stepenu krivice. Ako je štetnik prouzrokovao štetu sa umišljajem ili grubom nepažnjom onda treba da nadoknadi i stvarnu štetu i izmaklu dobit. Ovaj princip vodi računa da prilikomodređenja naknade mora biti uzet u prvom redu interese oštedenog da mu šteta bude nadoknađena. On ne može biti osuđen na izmaklu dobit ako je obična nepažnja. 1. Naknada mora uvek da bude jednaka visini štete.

Naime od moementa podnošenja tužbe za naknadu štete suda.opseg štete može promeniti. Visina naknade utvrđuje se prema momentu koji treba razlikovati od momenta dospelosti obaveze na naknadu štete. Potrebno da je šteta prouzrokovana običnom nepažnjom. st.3 izuzetka od principa-2 predviđaju da naknada bude manja od štete. Kada se radi o imakloj koristi ona se ne može cifarski dokazati jer ona nije ni nastala.podnošenje tužbe – prihvadeno u našoj sudskoj praksi pre nego što je donet ZOO. Prema kom momentu sud utvrđuje visinu naknade? Utvrđivanje na osnovu dokaza koje je pružio oštedeni.izuzetak postoji kada je odgovorno lice slabog imovnog stanja.postavlja se pitanje prema kom momentu? 1.2.za njega besplatno obavljao neki posao.prihvadena u našem savremenom pravu. Taj momenat je momenat prouzrokovanja štete. Pošto u našem pravu visina štete zavisi od obima . Dakle ne utvrđuje visinu izmakle koristi proizvoljno. Visina naknade se utvrđuje prema veličini štete u momentu donošenja presude.momenat u kom sud donosi odluku o tužbi za naknadu.a jedan omogučava da naknada bude viša od iznosa štete. Visina naknade se utvrđuje dokazivanjem i on se mora cifarski izraziti kada se radi o naknadi u novčanom obliku. Često se dešava da oštedeni nakon što zatraži naknadu. 1.postoji u slučaju kada je štetnik radio nešto u korist oštedenika tj.ako ona nije prouzrokovana ni namerom ni grubom nepažnjom.osuditi štetnika da plati manju nadoknadu nego što iznosi šteta. Sud ga može osuditi na manju naknadu nego što iznosi šteta. Tada sud može vodedi računa o materijalnom stanju oštedenom tražiti da on neisplatom potpune nadoknade ne bude doveden u oskudicu. Može da dosudi naknadu preko objektivne tržišne vrednosti te stvari i da naknadu poveda do subjektivnog iznosa vrednosti koju je ta stvar imala za oštedenog.on je odbije. Sud prilikom procene po pravilu angažuje veštaka. Zobg toga visinu izmakle koristi sud ne dokazuje dokazivanjem nego procenom.ali samo ako je šteta bila prouzrokovana običnom nepažnjom 2.članu. 2.samo je velika verovatnoda da de ona nastati u bududnosti.da bi ga iznos potpune nadoknade dovelo u oskudicu.pa sam sanira štetu. 3. Procena izmakle koristi je hipotetička jer se vrši s obzirom na sadržaj okolnosti i budude koje se pretpostavljaju kao redovne i normalne. Ono je povoljnije za oštedenog ali nije bez nedostatka.a to je momenat od kog oštedeni stiče pravo da od odgovornog lica zahteva naknadu. Zbog toga što od momenta kada šteta bude prouzrokovana pa do momenta u kome ona treba da bude nadoknađena može da prođe određeno vreme u kome se količija.a ako nađe da je prilikom tih poslova pokazao brižljivost koju pokazuje u obavljanju sopstvenog posla.momenat nastanka štete. To rešenje prihvadeno u 189. Šteta se može povedati al po neki put može dodi i do smanjenja obima štete.prihvaden u Austrijskom pravu.može da dođe do promena. Onda sud može dosuditi naknadu u iznosu vrednosti koju je ta stvar imala za oštedenika.postoji u slučaju kad je šteta prouzrokovana krivičnim delom učinjenim sa umišljajem. To je situacija kad je pre donošenja presude oštedeni sam otklonio štetu tako što je izvršio opravku ili zamenu stvari ili . 3.

smeštaj u bolnici).troškovi muzike. a. Pravo imaju naslednici.bilo testamentom).podušja (do 40-dnevne).roditelji. Pravo na novčanu rentu je lično pravo i zato se ne može prenositi na druga lica. 2.zatim izgubljena zarada zbog nesposobnosti za rad za vreme lečenja i gubitak izdržavanja koja su određena lica primala od nesrede.je prihvatio drugu stvar. Onda je u sudskoj praksi prihvadeno da oštedeni ima pravo da zahteva naknadu u novčanom obliku.)troškovi sahrane.bračni ili vanbračni drug). Ko ima pravo na ovu naknadu? ZOO nije rešio to pitanje. .kada su učinjeni troškovi radi opravke. Novčana renta dosuđuje se i usled trajno povedanih izdataka koji su nastali usled telesne povrede ili oštedenja zdravlja.a u sudskoj praksi određen krug lica koja imaju pravo određena prema krugu lica koji imaju pravo za duševne bolove zbog gubitka (deca.troškovi u vezi sa prevozom povređenog od mesta povređivanja do ustanove . Ako su iznosi rente dospeli onda se oni mogu prineti drugom licu.pa do prebivališta i troškovi bliskih srodnika zbog obilaska povređenog u bolnici.telesne povrede ili oštedenja zdravlja. Ako nije bilo sporazuma ali je oštedeni pokrenuo spor u kome je štetnik pravnosnažno osuđen. U slučaju da je nenovčano potraživanje na naknadu štete popravkom ili zamenom stvari samoinicijativno od strane oštedenog promenilo pravnu prirodu i pretvorilo se u novčanu. b. transport za grobno mesto.troškovi podizanja nadgrobnog spomenika. dospeli iznosi rente mogu se prenositi poslovima inter vivos i mortis causa. Postoje dve vrste troškova: 1.spadaju troškovi prenosa sanduka. Naknada štete u slučaju smrti.intervencija za nabavku lekova. To su izdaci u vezi sa troškovima sahrane.izdaci za pružanje medicinskih uslova(lek.troškovi objavljivanja čitulje. Oni su događaji koji mogu za sobom da povuku razne oblike troškova i druge vidljive imovinske štete koji ne bi bili učinjeni da se ti troškovi nisu desili.u vezi sa lečenjem.troškovi za sveštenika. ZOO sadrži posebna pravila za naknadu imovinske štete kada nastupe ovi događaji. Svi ti izdaci moraju biti nadoknađeni i svi oni ulaze u obim naknade štete. Oni nisu šteta u pravnom smislu reči.onda oštedeni ima pravo i na zateznu kamatu koja se računa počev od dana kada je šteta otklonjena odn. 1.crnine. Nastaju neki izdaci kojih ne bi bilo da smrt nije nastupila.naknada štete u slučaju smrti (izdaci u vezi smrti-šteta). Ako dođe do promena okolnosti koje je sud imao u vidu onda i štetnik i oštedeni mogu da traže da se izmene visine obroka.telesne povrede ili oštedenja zdravlja Imovinska šteta može nastati kao posledica smrti. Nadoknađuju se uobičajeni troškovi za podizanje spomenika.a visina novčane naknade utvrđuje se prema momentu kada su učinjeni troškovi radi otklanjanja štete.posluženje prilikom sahrane.)naknada troškova za lečenje od zadobijenih povreda i drugih troškova u vezi sa lečenjem.održavanje grobnog mesta. Sporazum štetnika i oštedenog o visini rente i rokovima mora biti pismeno ( ovi dospeli iznosi mogu biti preneti bilo ugovorom.putni troškovi najbližih srodnika.

. Obuhvata pet vrsta troškova: 1. Kada u pitanju nezaposlena lica.potrebna bolja.u toku njenog trajanja može dodi do promenjenih okolnosti koje je sud imao u vodu prilikom dosuđivanja visine rente. Međutim ako su pojedini obroci novčane rente dospeli onda se može preneti na drugo lice zato što su ušli u njegovu imovinu i postali su imaoci potraživanja koja se mogu izvršiti.pošto se renta dosuđuje za ubudude..pojačana ishrana povređenog da bi se oporavio.može dosuditi u još tri slučaja: 1.sud može na zahtev oštedenog povedati rentu za ubudude.troškovi usled pojačanih otreba drugih lica koja pružaju pomod oštedenom. Oštedeno lice može zahtevati povedanje rente.a ogleda se u neostvarenoj koristi koju bi ona ostvarila u svom domadinstvu.troškovi lečenja i drugi potrebni troškovi u vezi sa lečenjem 2.u slučaju gubitka zarade zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad. Ovu naknadu treba razlikovati od prethodne. Pod zaradom treba podrazumevati zaradu zaposlenog lica i zaradu nezaposlenog. Nova renta se pored slučaja gubitka izdržavanja. 2.ona imaju pravo na naknadu štete po ovom osnovu (npr.od rada na sopstvenom imanju.da mu zdravlje nije narušeno i zarada koju ono ostvaruje. Prema stavu sudske prakse smanjenje ili povedanje može ako dođe do promenjenih opštih ekonomskih prilika (opadanje kupovne modi novca.kad naknada štete zbog trajno povedanih potreba nastalih usledteške telesne povrede ili oštedenja zdravlja. 4. c.nanete teške telesne povrede ili oštedenje zdravlja.Izmena visine rente. Zbog toga ZOO predviđa pravilo: „ako se okolnost koju je sud imao u vidu prilikom donošenja presude promeni.)pravo na naknadu štete u slučaju tesne telesne povrede ili oštedenja zdravlja. 3.kod štete koja nastaje zbog toga što su mogudnosti daljeg napredovanjai razvijanja oštedenoguništene ili trajno smanjene.ako su se imovinske prilike popravile. Pravo na novčanu rentu je neprenosivo zato što je lično pravo. Zarada zaposlenog licapodrazumeva s enovčani iznos koji je zaposleni ostvarivao na osnovu radnog odnosa (zarada za redovno radno vreme i zarada za prekovremeno radno vreme).naknada izgubljene zarade zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad posle lečenja. Jedino što sudovi ne priznaju kod zarade je zarada iz nedozvoljenog rada (rad suprotan prinudnim propisima i moralu).naknada zbog trajno povedanih potreba-obuhvata troškove za pojačanu ishranu povređenog.npr domadica ima pravo na naknadu štete zbog gubitka zarade zbog sopstvenog rada.izgubljena zarada zbog privremene nesposobnosti za rad za vreme lečenja 3. Te promenjene okolnosti mogu da utiču na visinu naknade.u dvojoj bašti vodnjaku. Sa druge strane štetnik bi mogao da zahteva smanjenje ili ukidanje rente.porast zarada).svaka imovinska korist ostvarena od rada u novčanom i nenovčanom obliku koju je zaposleni ostvarivao od rada učinjenog drugim licima po osnovu ugovora o delu.domadinstvu. 4. Ova šteta ogleda se u različitim izmaklim zarada koja bi lica čija je radna sposobnost umanjena ostvarila po redovnom toku stvari da mu nije naneta teška telesna povreda odn. Može je na zahtev štetnika za ubudude smanjiti ili sasvim ukinuti.ako se njegovo zdravstveno stanje pogorša.

ZOO u čl.duševni bol ili strah).da su navodi o nekom licu koji se izvode neistiniti 2.kad je nekom nanet fizički bol.međutim postoje izvestni vidovi nematerijalne štete kod kojih je ipak mogude.naknada u novcu 1. Oni se ne mogu popraviti.a tako je i u prednacrtu predviđeno je da je neimovinska šteta i povreda prava ličnosti kao kao što su strah. Šteta može biti prouzrokovana tako što neko izvodi neistinite naloge o prošlosti nekog lica. Prema ZOO nematerijalna. Reparacija se potpuno postiže kod imovinske štete.Naknada neimovinske štete (čl 199. lični i porodični mir kao i povreda drugih ličnih dobara.povlačenje izjave kojom je povreda učinjena o trošku štetnika 4.doduše ne sasvim popravljanje stanja koje je prouzrokovano.-205). neimovinska šteta je nanošenje drugome psihičkog fizičkog bola ili straha.da sud naredi da štetnik učini i nešto drugo čime se može postidi svrha naknade.mađutim ako je štetnik imao ozbiljan interes da saopšti neistinit nalog. Oblik i naknada neimovinske štete: naknada nematerijalne štete može imati dva oblika: 1.potrebno da štetnik zna da su navodi neistiniti 3.objavljivanje isprave na trošak štetnika 3. Naknada imovinske štete usled povrede časti i prozrokovanje štete širenjem neistinitih navoda.pod objavljivanjem presude smatra se objavljivanje presude parničkog suda ili krivičnog suda kojim . Uspostavljanje ranijeg stanja može se učiniti na četri načina: 1.199 predviđa uspostavljanje ranijeg stanjakao oblik naknade u slučaju povrede prava ličnosti. 1.ali kod nematwerijalne štete uspostavljanje ranijeg stanja nije mogude (npr.uspostavljanje ranijeg stanja: Popravljanje u imovinskim ili ličnim dobrima.a uskradene su zbog toga što su mogudnosti oštedenog uništene ili smanjene. 2.5. To su imovinske koristi koje bi oštedeni ostvario od svog rada.objavljivanje presude na trošak štetnika 2. Usled povrede nečije časti nastaje neimoviska šteta. Usled toga što je neko povredio čast poslodavac može da ti otkaz tom licu).objavljivanjem ispravi ili narediti da štetnik povuče izjavu kojom je povreda učinjena ili da učini nešto drugo čime se može ostvariti svrha kojom se postiže naknada.troškovi zbog toga što su mogudnosti oštedenog za dalje razvijanje ili napredovanje trajno ili delimično uništena. Da bi neko odgovarao za imovinsku štetu po ovim pravilima potrebni su neki uslovi: 1.štetnik odgovara za svaki oblik krivice.onda de on odgovarati za štetu samo ako je neistinite podatke iznosio sa namerom da time nanese štetu.uspostavljanje ranijeg stanja 2.al postoje situacije u kojima lice kojima je povređena čast tuđim izjavama kojima se ono omalovažava i trpi imovinski gubitak.njegovim sposobnostima itd. U skici u Zakonu o obligacijama. Prema tom članu sud može narediti na trošak štete objavljivanjem presude.

za duševni bol i za strah. Naknada štete je samo ona naknada koja odgovara veličini štete. Prema skici sud je mogao pored objavljivanja presude. Zato ZOO ne govori o naknadi štete ved „pravičnoj novčanoj naknadi“. 2.objavljen nacrt zakona o naknadi štete. 4.zakon ograničio i visinu naknade tako što je predvideo da sud prilikom odlučivanja o njegovoj visini mora da vodi računa o intenzitetu.pravnosnažno opovrgavajuneistinite činjenice u izjavi štetnika kojim je učinjena povreda časti ili ugleda oštedenog. Ako se uporedi zakonska skica treba redi da je skica davala pravo oštedenom na naknadu. Da bi sud dosudio pravičnu novčanu naknadu zakon mu nalaže da prilikom odlučivanja da li je treba dosuditi i koliko treba da bude njena visina.ali iz nje je proizašla ideja da ako se ipak priznaje pravo na novčanu naknadu onda to pravo treba biti ograničeno. 3.i to naročito dve okolnosti: jačina bolova i trajanje bola i straha. On e predvideo mogudnost da neimovinska šteta bude novčano određena.ovim načinom ostavlja se sudu da slobodno izabere sredstvo koje smatra najpovoljnijim da se popravi povreda prava i ličnosti.naknada se ne može dosuditi u svakom slučaju ved samo u slučajevima koji su određeni zakonom.ali je počeo da vrši i izvršio strašan uticaj na sudsku praksu. Nije reparacije nego satisfakcija. Za razliku od prethodnog načina ovde štetnik svojom naknadnom izjavom poriče da jeistinito ono što jeizneo o drugom licu u svojoj prethodnoj izjavi.fizički bol i strah.a u .reč je o objavljivanju demantovanja oštedenog odnosno ispravke neke neistinite informacije. Ima za svrhu zadovoljenje. ZOO je odstupio od skice tako što je ograničio pravo na novčanu naknadu: 1. 2.trajanju bolova ili straha. Novčana naknada za neimovinsku štetu nije naknada štete.sud treba da vodi računa o značaju povređenog dobra.ali je prilično ograničena što je rezultatnegativnog stava teorije koju doktrina zauzima u pogledu mogudnosti da se neimovinska šteta nadoknadi u novcu. Pravična novčana naknada se dosuđuje za fizički. 2. Dosuđuje se naknada u višem iznosu ako su bolovi bili jači i duži. To je novčana suma koja se dosuđuje oštedenom da bi mu se omogudilo da sebi pruži neko zadovoljenje kao utehu za psihički. ne izvan njih.novčana naknada za neimovinsku štetu. Ovo je najdelotvorniji način naknade štete. Tako je bilo do polovine 50-tih godinakad je 1951. Nacrt nikad nije postao zakon. Mora biti učinjena na trošak štetnika 2. Pravo na novčanu naknadu neimovinske štete u našem pravu postoji.o njemu kojim je povređeno njegovo neko lično pravo (pravo na čast i ugled). Vode računa o dve stvari: 1. Tom izjavom treba da budu opovrgnute sve neistinite tvrdnje koje su navedene u izjavi koje je pre toga izjavio štetnik.o okolnostima slučaja. Ta negativna teorija nije preovladala. Negativna teorija bila je dominantna u našoj sudskoj praksi tako da sudovi nisu dozvoljavali novčanu naknadu. U sudskoj praksi protumačeno da pravo na novčanu naknadu pripada samo onda kada su bolovi ili strah bili jačeg intenziteta ili trajanja.povlačenje izjave kojom je povreda prava ličnosti učinjena.na široj osnovi nego što to čini ZOO.objavljivanje ispravki ili povlačenjem izjave umesto svih ovih oblika naknade i nezavisno od naknade imovine štete dosuditi oštedenom određenu svotu novca za pretrpljenu neimovinsku štetu ako nađe da je naknada opravdana s obzirom na težinu krivice štetnika ili težinu nanete štete.cilju kojem služi naknada.

tako što je lice koje volimo.komšija. U oba slučaja imamo dve žrtve: Inicijalna žrtva-lice koje je izgubilo život ili povređeno tako da je postalo invalid. Posredna žrtva.brade .zakon ne psotavlja nikakva ograničenja. Nadoknađuje se svaki fizički bol.nagrđenost usled gubitka oka.odanost.terapijom. .prema kom gajimo naklonost umrlo 2.slobode. Sudovi ovo vrlo usko tumače. One treba da nastanu kao posledica umanjenja životne aktivnostipod tim se u sudskoj praksi smatra umanjenje životne aktivnosti koja je nastala kao posledica gubitka ekstremiteta.sestara. Pravo na novčanu naknadu u slučaju smrti ili teškog invaliditeta bliskog lica.slabljenja funkcija ljudskih organa itd.manjem iznosu ako su bolovi bili kradi i slabiji.o okolnostima koje su bile vezane za tok pretkrivičnog i krivičnog postupka. To su sve slučajevi naruženosti u našoj sudskoj praksi za koje se priznaje pravična novčana naknada.vrsti krivičnog dela. U ovom slučaju radi se o naknadi štete zbog povrede afekcije koje imamo prema nekom bliskom licu. Pored ovih postoji još jedno ograničenje: 3.oštedeni ima pravo samo na naknadu za sopstveni strah.tako što je licu prema kojem gajimo afekciju povređen telesni integritet tako što je postalo invalid.duševnu bol svih onih koji su prema njemu gajili i imali određenu afekciju. Može biti bol prouzrokovan samom povredom. Smrt jednog lica proizvodi povredu afekcije.ne samo ove dve. Novčana naknada za fizički bol se ne dosuđuje za svaki duševni bol ved samo onaj koji je proistekao iz umanjene opšte životne aktivnosti. Krug tih lica može biti širok (od roditelja.srdačnost koje gajimo prema drugim licu.ne daju sudovi naknadu za smrt deteta u saobradajnoj nesredi. 3.ljubav.povrede.deformacija usta.pravo naknadu neimovinske štete u slučaju smrti.majci) . Naknada u novčanom iznosu može se dosuditi: 1.druga lica koja prema njemu imaju afekciju i koje trpe duševni bol usled toga što se inicijalnoj žrtvi dogodilo.prijatelja.časti ili ugleda. 1.za fizički bol. Nadoknađuje se i duševni bol koji je posledica slabljenja časti i ugleda najčešde naknada za ove posledice se dosuđuje za neopravdanu osudu na kaznu zatvora ili neosnovanog pritvora.o ponašanju osoblja.gips.o životnom dobu osuđe nog lica. Afekcije su naklonosti.ali i bol prouzrokovan hirurškom intervencijom.u humanim uslovima u zatvorskoj ustanovi.nežnosti. Pravo na pravičnu novčanu naknadu u slučaju smrti ili teškog invaliditeta je pravo posredne žrtve na naknadu u slučaju smrti ili teškog invaliditeta inicijalne žrtve.za duševni bol-su duševne patnje. U ZOO pravi se razlika između prava na naknadu neimovinske štete u slučaju smrti i pravo na naknadu u slučaju teškog invaliditeta. Najčešde sud vodi računa o dužini boravka.oštedenje usne školjke.sud mora da vodi računa i o drugim okolnostima slučaja.defarmacija na licu izazvana vađenjem zuba.naknada za strah. Duševne patnje usled natuženosti su posledica neke vidljive promene na temu kao što je ožiljak na licu. 2.nema pravo na naknadu za strah za život sebi nekog bliskog lica(npr. Te afekcije mogu biti povređene na dva načina: 1.kolega).gubitka ili oštedenja umutrašnjih organa.

)drugo ograničenje tiče se težine invaliditeta. Bilo je da prava treba priznati svim onim licima koja trpe ozbiljno veliku neimovinsku štetu. b.) ograničio krug lica (bračni drug. I ovde su počeli da se prave istupi. Međutim stanje u kojem se nalazi inicijalna žrtva nanosi se i duševni bol drugim licima.međutim u skici nije bilo precizirano ko su članovi uže porodice. Određivanje visine pravnične novčane naknade. (slučaj Francuske). idudi u duhu zakona priznaje se i bradi i sestrama pod uslovom da je postojala trajnija zajednica života.duševne bolove i strah. U skici prof.u našoj sudskoj praksi do donošenja ZOO bilo je pravilo da posrednim žrtvama ne treba priznati pravo nanaknadu 2. Osim ekonomske propasti je to što sva ova lica ne trpe jednaku jačinu povrede afekcije.imaju pravo da zahtevaju pravo na naknadu štete. Zakon je i u ovom slučaju postavio neka ograničenja: a.on je pravo na pravičnu novčanu naknadu priznao i bradi i sestrama umrlog.odnosno kako zakon kaže „naročito težak invaliditet).pogotovo članovima uže porodice koji su zbog svojih odnosasa inicijalnom žrtvom izloženi stalnom prizoru nekih duševnih patnji. 2. O ovom tipu postojala dva shvatanja: 1. Ona bi se pozvala na duševne bolove zbog umanjenje opšte životne aktivnosti. Novčana naknada tj satisfakcija u posebnim slučajevima.deca i roditelji.) brada i sestre nemaju pravo.ali je i odredio te članove (bračni drug. Najzad zakon je predvideo da pravo na pravičnu novčanu naknadu ima i vanbračni supružnik pod sitim uslovima kao brada i sestre.Ukoliko bi sva lica kojima su afekcije povređene imala pravo na naknadu to bi dovelo do ekonomske propasti naknade štete.ved i svim onima koji trpe ogromnu neimovinsku štetu. U ZOO ovo pravilo prošireno.a to je da je između njih i umrlog postojala trajna zajendica života. Zbog toga se postavlja pitanje kako povudi liniju ograničenja? U našoj pravnoj teoriji jedno stanovište je zastupao Obren Stankovid.ali uz ispunjenje još jednog uslova.deca i roditelji).a naročito o intenzitetu i trajanju i druge okolnosti i na osnovu njih odrediti da li sva lica imaju pravo na pravičnu novčanu naknadu i kolika de biti njena visina.i vanbračni drug pod uslovom da između njega i povređenog postoji zajednica života. Zakon se međutim nije zaustavio samo na ovom krugu lica. .pravo na naknadu štete usled teškog invaliditeta. To znači da sud mora voditi računa o svim okolnostima slučaja. Postavlja se pitanje da li lica koje su posredne žrtve izložene prizoru.ono koje je sad prihcadeno u zakonu i prihvataju ideju da bliska lica imaju pravo na pravičnu novčanu nakandu u slučaju invaliditeta. Faktičko je pitanje kad de biti taj slučaj.jer sud de na osnovu dokaza da proceni.i ne samo njima. Ta inicijalna žrtva ima pravo da traži naknadu za te duševne patnje na osnovu čl. Važi isto pravilo kao i za uttvrđivanje visine novčane naknade za fizičke. Razlika ej u tome što je ovde inicijalna žrtva preživela. Prema našim predratnim propisima pravo na posebnu naknadu u posebnim slučajevima priznavalo se ženskom licu koje je prinudno.a svaki bol ne stvara dosuđivanje naknade.lukavstvom navedeno na vanbračnu obljubu.200 ZOO. Ova lica imaju na pravičnu novčanu naknadu pod uslovom da se radi o teškom inavliditetu.Konstantinovida pravo na novčanu naknadu bilo je predviđeno za članove uže porodice.gubitka unutrašnjih organa.pojedinih životnih funkcija i ona sam je zbog toga dovedena u stanje intezivne duševne patnje. Treba da pripadne bliskim krvnim srodnicima i supružnicima.inicijalna žrtva je pogođena teškim unakaženjemi visokim stepenom invaliditeta. ZOO delimično je prihvatio rešenje predviđeno u skici tako što je propisao da pravo na pravičnu novčanu naknadu imaju članovi uže porodice.

zakon.radnjom obogadenom. Potrebno je da postoji osiromašenje drugog lica. Pravo na posebnu novčanu naknadu u posebnim slučajevima u ZOO pripada: 1.upravni akt. Zbog toga se pravno neosnovano obogadenje može podeliti na tri velike grupe slučajeva. 1. (npr ako neko plati licu dug za koji misli da duguje.testament. Potraživanje osiromašenog glasi na vradanje onoga što je stečeno bez osnova.a dug ne postoji. odnosno da je proisteklo iz imovine nekog lica.a obaveza obogadenog da vrati stečeno. Drugi način na koji se može dogoditi pravno neosnovano obogadenje je kada je prenos imovine posredan. To može biti ugovor. Kod prouzrokovanja štete obligacioni odnos nastaje tako što je došlo do umanjenja imovine ili propustanjem povedanja koje je prouzrokovano radnjom nekog lica dok kod neosnovanog obogadenja obligacioni odnos nastaje jer je došlo do uvedanja imovine pravno neosnovano. Ne predstavlja svako obogadenje. 2.koje se može sastojati ili u povedanju aktive.pravo na pravičnu novčanu naknadu ima i lice prema kome je izvršeno i neko krivično delo protiv dostojanstva ličnosti i morala. PRAVNO NEOSNOVANO OBOGADENJE U ZOO „sticanje bez osnova“.Ne pripada samo ženskom ved svim licima.ili smanjenju pasive ili ušteda troškove koje je neko morao učiniti. To je poseban izvor obligacija iz koga nastaje obligacioni odnos čija je sadržina vradanje onoga što je stečeno. Ako nema ništa od ovoga onda se smatra da pravni osnov ne postoji. Učini poklon . 2.taj onda drži predmet bez osnova). To je slučaj kad se obogadenje sastoji u smanjenju pasive nekog lica a neko plati tuđi dug verujudi da plada svoj.da je obogadenje bez pravnog osnova.da se obogadenje dogodilo na tuđ račun. U praktičnom životu obogadenje se najčešde dešava tako što vrednost iz imovine jednog lica direktno prelazi u imovinu drugog lica.ovo su najčešdi slučajevi pravno neosnovanog . Dužnik je obogadeni. Pod obogadenjem se smatra uvedanje nečije imovine i predstavlja suprotnost prouzrokovanju štete. Slučajevi pravno neosnovanog obogadenja: Pravno neosnovano obogadenje može dodi radnjom osiromašenog lica .radnjom nekog tredeg lica ili nekim spoljnim događajem.da postoji obogadenje.ved samo ono koje ispunjava određene uslove: 1. Osnov u smislu pravila po kojem pravno neosnovano obogadenje je sve ono što opravdava prenos neke vrednosti iz jedne imovine u drugu. 3.poverilac osiromašeni.Slučajevi obogadenja radnjom osiromašenog. Ako nema osiromašenika nema obligacionog odnosa.sudska odluka.pa potom ugovor poništi ili raskine.neki drugi pravni posao.svakom licu koje je prevarom prinudom ili zloupotrebom odnosa podređenosti ili zavisnosti navedeno na kažnjivu obljubu.

Ako ne postoji zabluda nema isplate nedugovanog.pa čak i ako je jednom platio po osnovu izvršne isprave.)ispalata zastarelog duga.)ispunjenje moralne dužnosti.)ispunjenje naturalne (prirodne) obligacije to je prirodno neutuživa. Ako je neko izvršio dug znajudi da nije dužanplatiti on nema pravo da zahteva povradaj. Potrebna su tri uslova: 1.da ja uplata učinjena solendi causa (znači da je isplata učinjena da bi se ugasio dug.)kada neko plada dug koji postoji.ali dobrovoljno ispunjiva obaveza ( kad neko plati štetu koju je pričinio. on izdao priznanicu. Razlog zbog kojeg neko ispunjava svoju obavezu je da se oslobodi duga. To je situacija kad je neko isplatio poveriocu dug. Ova tužba je relativnog karaktera i ne treba je mešati sa reivindikaciono sa kojom je slična ali se suštinski razlikuju po karakteru.obogadenja.može niti i dug na predaju stvari). Tužba iz pravno neosnovanog obogadenja Naziva se kondikcija.a nisu nastali uslovi za nadoknadu štete) c. Ovde se obogadenje dešava tako što osiromašeni vlastitom radnjom prouzrokuje povedanje imovine obogadenog. Ne može biti pravno obavezna.jer potiče iz ništavog ugovora) b. b.ali ne onom stvarju na koju njegov dug glasi nego drugom stvarju. ali nekom drugom licu.)ako nikad nije ni nastao (npr.a ne znajudi za to.da je on dužnik.)kad neko plada svoj dug koji postoji. To je dužnost koja se ispunjava iz pristojnosti. Ako neko isplati dug koji ne postoji onda isplata nema nikakav smisao jer nema šta da se ugasi.da dug ne postoji. Od ovoga postoji uzuzetak kad je neko zadržao pravo da zahteva povradaj ili kad je neko nešto platio da bi izbegao prinudu.)kada je u vreme ispunjenja dug ved bio ugašen na neki od načina na koji obligacija može prestati.postoji kada je isplatilac verovao da dug postoji odn.svako ispunjenje neke obaveze ima neki razlog. Ne mora da bude samo dug koji glasi na novac.)kada je neko platio tuđi dug koji postoji verujudi da tako plada svoj dug b. Postavlja se pitanje da li je dvostruka isplata nepostojedeg duga isplata nepostojedeg duga? Prema ZOO važi pravilo prema kome onaj koji je isplatio dug dva puta pa makar i jednom na osnovu izvršne isprave ima pravo tražiti vradanje. Da bi postojala isplata nedugovanog iz koje nastaje obligacioni odnos u kome isplatilac ima povoda da zahteva da mu bude vradeno ono što je isplatio.smatra se da dug ne postoji po ZOO: dva opšta slučaja: a. Podiže je osirmašeni protiv obogadenog ili njegovih naslednika ako nije u životu.ponovo učini isto. U ovu grupu spadaju tri slučaja: 1.a ne svom poveriocu c.isplata nedugovanog (condictio in debitum). To znači da je obligaciono pravne prirode. 3. Za nju je bitno da je to lična tužba.duga koji se ne može utužiti i ne može se prinudno izvršiti. .zabluda isplatioca. Ako on ponovo plati i kasnije opet nađe priznanicu mogao bi da traži povradaj. posebni slučajevi kada se smatra da postoji isplata nedugovanog a.međutim poverilac ga ponovo tuži. Potrebno da je neko nešto uradio s namerom da ugasi dug. Postoje i neki slučajevi u kojima ZOO propisuje da isplata nedugovanog ne postoji uprkos tome što dug postoji: a. 2.

ono što je stečeno bez osnova.a ako je zamenljiva bide dužan da nadoknadi stvar iste vrste. -ako je obogadeni poklonio ono što je neosnovano stekao onda treba praviti razliku da li je bio savestan ili nesavestan. Ukoliko je obogadeni otuđio predmet obogadenja treba praviti razliku da li je obogadeni otuđio neosnovano stečeno peretnim pravnim poslom ili dobročinim. Ako nije znao da poklanja stvar koju je neosnovano stekao onda nema šta da vrati jer je obogadenje nastalo iz njegove imovine. Važe slededa pravila: Obogadeni ne vrada plodove koje je imao od stvari pre nego što je saznao da se neosnovano obogatio primajudi stvar. Ukoliko je obogadeni bio nesavestan onda de osiromašeni biti dužan da isplati vrednost poklonjene stvari. 2.pod plodovima u smisslu pravno neosnovanog obogadenja ne se smatraju se samo naturalni i civilni ved i svaka druga korist koju je obogadeni imao od stvari. Cilj tužbe: je da sud osudi obogadenog na činidbu. Njen predmet je osuda na određenu radnju. -ako je zaključio sa tredim licem teretni pravni posao onda obogadenje nije nastalo iz njegove imovine zbog toga što je onno što je otuđio primio naknadu. Kondikcija je relativnog karaktera upudena prema licu sa kojim se osiromašeni nalazi u obligacionom odnosu. Obogadeni vrada sve plodove koje je imao ili mogao da dobije od stvari.osiromašeni ne može od pribavioca da zahteva da mu predmet vrati. -nužni troškovi-su oni koji su neophodni da bi se stvar zaštitila od štete ili propadanja. Odstupanje od pravila kad je obogadenni nesavestan: Ako je obogadeni znao ili mogao znati da se obogatio na tuđ račun onda je dužan da nadokandi vrednost svih plodova koje je ubrao ili mogao a ubere počev od dana sticanja.dakle na vradanje tj. Ako vrada novac dužan je platiti i zateznu kamatu počev od danaa kad je saznao da je novac neosnovano primio.a osiromašeni nede dobiti ništa.može u momentu vradanja imati manju ili vedu vrednost nego u momentu sticanja.od momenta kad je saznao da je neosnovano obogaden.Stvarno pravne tužbe su apsolutnog karaktera uperene prema svima.predaju predmeta obogadenja.stvar je predmet reivindikacione tužbe. Njen predmet nije stvar.činidbu obogadenog. Obaveza vradanja: obuhvata dve stvari: 1. Ukoliko je obogadeni imao neke troškove u vezi sa stvari da li može da zadrži te izdatke ili ne. Ukoliko se desi da je predmet obogadenja propao višom silom onda njegova obaveza prestaje i to naravno samo ako je u pitanju individualno određena stvar. Zbog toga ima pravo da traži od obogadenog da isplati naknadu što je primio na osnovu tog teretnog ugovora. .pa se postavlja pitanje prema kom momentu treba da bude određena visina? U ZOO je prihvadeno pravilo da se stečeno bez osnova vrada u onom stanju u kome se nalazi u vreme podnošenja tužbe. On svoju tužbu može da uperi ka obogadenom i u tom slučaju ima pravo da od obogadenog traži samo ono što je primio kao naknadu zaa vrednost koju je otuđio. Pravi se razlika da li su u pitanju nužni ili korisni. Iz relativnog karaktera proizilazi da ukoliko je obogadeni otuđio predmet oboogadenja.plodovi.kvaliteta.

-korisni-oni kojima se povedava vrednost stvari.odnos prema tužbi za naknadu štete? Tužba za naknadu štete obuhvata visinu štete koja se sastoji od stvarne štete i izmakle koristi. 3. a ova tužba zastareva u roku od 5 godinaobjektivni rok).ali ne i sabirati. Važi pravilo da obogadeni ima pravo na nadoknadu svih izdataka. al ako se ugasi ugovor može tražiti ono što se daje sa tužbom iz pravno neosnovanog obogadenja. Tužba in rem (ne in personam).ne može da kondicira“. U odnosu na kondikciju u pravu važi pravilo „onaj ko može da vindicira.može tražiti i naknadu štete i izmaklu dobit. i da ne postoji pravni osnov za uvedanje imovine drugog lica (ušteda troškova). 1.do povedanja imovine drugog lica. Kondikcija kao tužba iz pravno neosnovanog obogadenja trebarazlikovati od tužbe za izvršenje ugovora. Iz ove situacje može nastati i kondikcija (upotreba tuđe stvari) . Ako su ispunjena ova dva uslova koje treba da dokaže vlasnik. Po pravilu vlasik stabla de se opredeliti da podnese tužbu za naknadu štete jer de tom tužbom dobiti više. Zastareva u opštem roku od 10 godina.on de uspeti u sporu. Vlasnik stvari može da bira da li de podneti jednu ili drugu tužbu.može biti podneta kondikcijska tužba. što znači da sve dok postoje uslovi za vindikaciju ne može se podneti kondikcija. Ukoliko bi se opredelio za tužbu iz pravno neosnovanog obogadenja postavlja se pitanje da li tu tužbu može kumulirati sa tužbom za naknadu štete? Ove dve tužbe s ene mogu sabirati.tako i korisnih.a ako je znao ima pravo na nadoknadu samo nužnih troškova. ali ukoliko je poddneo prethodno kondikciju on može naknadno podneti tužbu i zahtevati razliku koja bi bila jednaka visini izmakle dobiti.odnos prema reivindkaciji. Sve dok se može podneti tužba za izvršenje ugovora ne može biti upotrebljenja tužba. Tužba za izvršenje ugovora isključuje kondikciju.zato što je tužilac prestao da bude vlasnik jer je trede lice postalo vlasnik ili je stvar izgubila individualnost. Samo ako je ugovor prestao u kom slučaju se ne može podneti tužba za izvršenje ugovora može se podneti tužba iz pravnog neosnovanog obogadenja (npr sve dok je ugovor relativno ništav može upotrebiti tužbu za izvršenje ugovora.od reivindikacione tužbe i tužbe za naknadu štete.da je tužilac vlasnik stvari. Ako podnese tužbu za naknadu štete mora dokazati štetu i uzročnost.odnos prema tužbi za izvršenje ugovora-između ove dve tužbe postoji isključujudi odnos. U prvom slučaju se može desiti da vlasnik nema pravo na tužbu za naknadu štete ved sama kondokcija? Kad je istekao rok koji je kradi onda vlasniku preostaje samo mogudnost da podnese kondikcijsku tužbu ali ne i tužbu iz naknade štete. Ako uslovi za vindikciju prestanu npr. Za uspeh reivindikacione tužbe bitne dve stvari: 1.da je u pitanju individualno određena stvar. Odnos prema drugim tužbama. Ove dve tužbe se mogu birati. Odstupanje od pravila postoji kada je obogadeni nesavestan. Iznos tih troškova mora dokazati obogadeni. Ako podnese tužbu iz pravno neosnovanog obogadenja treba da dokaže da je došlo do njegovog osiromašenja. Reivindikaciona tužba je tužba vlasnika individualno određene stvari protiv držaoca kod kojeg se stvar nalazi i kojem traži da mu stvar bude vradena u državini. Može se desiti da iz jednog istog činjenja nastanu uslovi i za kondikciju i za tužbu za naknadu štete ( neko svojom krivicom poseče stabla u šumi i to stablo upotrebi za sopstveni ogrev).i ovde postoji isključujudi odnos. . 2.kako nužnih. 2.odnosno 3 godine (subjektivni rok).

da kod poslovodstva bez naloga postoji namera zasnivanja poslovodstva bez naloga. Mešanje je mogude u izuzetnim slučajevima i strogo zakonom određeno tako da svako lice čiji posao drugo lice ode da uradi može da zabrani. Da bi nastalo poslovodstvo bez naloga potrebno je da budu ispunjeni određeni uslovi: 1.da ne postoji zabrana lica čiji je posao. 4. Treba podrazumevati nastupanje bilo kakve nezggode ili neprijatnosti za lice čiji je posao.to znači da poslovođa želi da učini posao.da mu preda sve koristi koje je ostvario 3. .da stvori obavezu za gospodara damu da nagradu i plati troškove koje je imao zbog njegovog posla. Pod propuštenom koristi treba smatrati neku imovinsku korist za koju zakon zahteva da bude očigledna.to znači da je posao koji se ne tiče ni ličnosti ni imovine poslovođe bez naloga.treba da bude takvo da bi u slučaju njegovog neblagovremenog obavljanja nastupila šteta ili propuštena očigledna korist.da je posao koji je poslovođa obavio tuđ.da odmah položi račun gospodaru posla 2. Pod štetom u smislu pravila o poslovodstvu bez naloga ne treba smatrati samo on što se smatra štetom u prouzrokovanju štete. Ako je gospodar posla zabranio obavljanje posla.onda nema mesta poslovodstvu bez naloga i u tom slučaju radi se o nepravnom poslovodstvu bez naloga i iz njega nastaju određene obaveze za poslovođu: 1. Ako poslovođa ne vrši posao u nameri da mu gospodar da nagradu i naknadi troškove ved da on sam pribavi korist . Postojanje zabrane ne sprrečava nastanak poslovodstva bez naloga kada je zabrana protivna zakonu ili moralu odnosno kad je neko drugome zabranio da izvrši neku njegovvu zakonsku obavezu koja ne trpi odlaganje. Na osnovu poslovodstva bez naloga nastaje obligacioni odnos između poslovođe bez naloga i gospodara posla na osnovu koga obe strane imaju prava i obaveze.nastaje i obaveza za poslovođu bez naloga da drugoj strani nadoknadi svu štetu koja je nastala tom prilikom.neodložnost posla. 5. Postoje i određene situacije kad nije dozvoljeno zabraniti drugome da se meša u svoje poslove.to može da dovede do obaveze poslovođe bez naloga da nadoknadi štetu čak i u slučaju kad je šteta nastala bez njegove kriivice. Naime niko nije ovlašden da se meeša u tuđe poslove. Ne može biti ni pod kakvom prinudom odnosno obavezom da ga izvrši 3. Postojanje zabrane isključuje poslovodstvo bez naloga.POSLOVODSTVO BEZ NALOGA (nezvano vršenje tuđih poslova) To je vršenje tuđih poslova pravnih i materijalnih bez naloga ili ovlašdena ali za račun onoga čiji je posao.a drugo lice uprkos toj zabrani obavi obavi njegov posao.tako da u tom slučaju i uprkos zabrani nastaje poslovodstvo bez naloga.da ne postoji ni obaveza ni pvlašdenje za obavljanje tuđih poslova-potrebno je da poslovođa to zna. U ta tri slučaja zaabrana ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo.da nema ni ovlašdenja ni obavezu. 2.

on de odgovarati za štetu i morade nadoknaditi prema pravilima odgovornosti na osnnovu krivice.da traži od gospodara posla da ga oslobodi prezetih obaveza. (npr.ukoliko je imao izdatke ima pravo da mu gospodar nadoknadi. 3.ved je dužan da nastavi njegovo obavljanje ako je mogude. Ukoliko je došlo do štete usled obične nepažnje u našem pravu sud možee smanjiti odgovornost za štetu ili ga osloboditi pladanja naknade. Da bi sprečio dalju štetu zovne majstora i kupi crep. Međutim ta obaveza da nastavi posao traje sve dok gospodar ne bude u mogudnosti da sam preuzme brigu o poslu. U ovm drugom slučaju on oma pravo od gospodara posla da zahteva da ga oslobodi svih obaveza koje je preuzeo na sebe i naravno da preuzme na sebe one obaveze koje je poslovođa bez naloga preuzeo u njegovo ime.može odlučiti da sam dovrši započeti posao 2. Međutim poslovođa može neke obaveze preuzeti i u svom interesu. U obavljanju posla poslovodstva bez naloga mogu biti predate priznanice.obaveza da postupa sa potrebnom pažnjom.obaveza da ustupi ono što je pribavio u obavljanju gospodarevog posla. Gospodar posla može svoju brigu za posao ispoljiti na dva načina: 1. Ako poslovođa zna ko je lice čije poslove obavlja. Majsotr pošto obavi da priznanicu koju je ovaj dužan da preda gospodaru posla).saastoji se u obavezi da se podnese izveštaj o završenom poslu u pogledu troškova odn izdataka koje je poslovođa imao. 4.pravo na naknadu troškova. Ukolliko se poslovođa ne ponaša u skladu sa stvarnom odnosno pretpostavljenom namerom ili onom koju ima razuman čovek. 2. 5.da obavesti gospodara posla da je preduzeo neki njegov posao i to je prema zakonu dužan da učini što je mogude pre. Poslovođa bez naloga je dužan da se u obavljanju tuđeg posla rukovodi stvarnim ili verovatnim namerama razumnog čoveka u datim okolnostima.stvari ili novac. .može se sporazumti sa poslovođom bez naloga da između njih nastane ugovor i dati upustva kako da završi posao.Pravna dejstva poslovodstva bez naloga: iz poslovodstva bez naloga nastaju obaveze i prava posovođe bez naloga: Obaveze poslovođe: 1.onda je dužan da ga obavesti lično. Prema ZOO ima pravo na korist nužnih i korisnih troškova al nema pravo na naknadu luksuznih troškova. Poslovođa bez naloga može u toku obavljanja posla preuzeti obaveze u ima i za račun gospodara posla i u tom slučaju te obaveze vezuju direktno gospodara posla. Posle obaveštavanja gospodara posla poslovođa u principu ne može da napusti posao.odnosi se na naknadu one štete koju je poslovođa sam pretrpeo obavljajudi posao za drugoga.da nastavi započeti posao. a ako ne zna .on nije lišen obaveze obaveštavanja nego je u tom slučaju dužan da obavesti naadležan organ starateljstva ili organ lokalne samoupravena teritoriji na kojoj obavlja posao.drugi dokumenti. 3. Prava poslovođe bez naloga: 1.komšija primeti da je oluja na kudi odnela krov.polaganje računa. 2.pravo na naknadu štete.

da obavljanje u sebi sadrži prestaciju obedavaoca.da je obedanje učinjeno javno. U tom slučaju on je ostvario rezultat i ima pravo zahtevati nagradu. Ako rok nije određen.javno obedanje nagrade. Je izvor obligacionog odnosa između javnog obedavaoca i drugog lica.svaki takmičar može zahtevati od suda da odredi rok.to se zove nagradni poklon.ali koja nije uređena pravilima o jednostranoj izjavi volje kao izvorima obligacija.mora biti određen rok za takmičenje za dobijanje nagrade.u obedanju mora biti navedena radnja koja treba da bude izvršena odnosno uspeh koji treba da bude postignut dabi nastala obaveza obedavaoca na davanje nagrade. ZOO poznaje dve vrste jednostrane izjave volje koje stvaraju obligaciju: 1.pravo na odnošenje dodatka-posloovođa bez naloga ima pravo na odnošenje stvari kojom je uvedana imovina.nema pravo na nagradu ali mu ostaju druga prava na osnovu poslovodstva bez naloga. Ako gospodar posla naknadno izjavi volju i prihvati posao koji je obavioodnosno započeo poslovodstvo bez naloga.štampe ili televizije 2.pravo na nagradu. Ako mu gospodar ipak da nagradu.ima pravo na naknadu do visine koristi. 3.poslovođa bez naloga ima pravo na nagradu onda kada je otklonio štetu od lica čiji je posao odnosno ako mu je pribavio korist koja mu je mogla izmadi. 5.4. Slučaj kad nema uslova ispunjenih za poslovodstvo bez naloga. Ako nije otklonio štetu odnosno nije ostvario korist.izdavanje hartija od vrednosti Postoji još jedna izjava volje koja stvara obavezu.odnosno ugovor zaključi pod uslovima u ponudi.a ne spadaju u nužnei korisne troškove. Ratifikacija. i u tom slučaju ima isto dejstvo kao . 1.poslovodstvo bez naloga nastaje sa namerom poslovođe bez naloga da zasnuje obavezu gospodaru posla. Da bi nastao obligacioni odnos potrebni slededi uslovi: 1.ved po pravilima ugovora o nalogu. Obedanje nagrade obavezuje obedavaoca da obedanje održi. 5. JEDNOSTRANA IZJAVA VOLJE Je peti izvor obligacija. a to je ponuda.ali za sam nastanak nije neophodna volja gospodara posla. To znači da de se pravni odnosi raspravljati ne više po pravilima o poslovodstvu bez naloga.odnosno putem radia.al drugi ipak učini posao.javno obedanje nagrade 2.onda između njih nastaje ugovor o nalogu.a to je nagrada 4.da je upudena neodređenim licima pri čemu njihov broj može biti određen ili neodređen. Obaveza koja nastaje iz ponude je obaveza ponudioca da izdrži ponudu određeno vreme.

neimenovani.zakupu.ugovor o nepravoj ostavi). jednostavne.o finansijama. javno obedanje je opozivo. 2.ugovori koji se izvršavaju preduzimanjem više uzastopnih sukcesivnih akata davanja ili činjenja.o zajmu. 2.zajam). (ug. 3.nisu toliko česti u pravnom prometu. formalni.o pansionu.zajmu). mešoviti.trampa.pa se postavlja pitanje koja demo pravila postaviti.o prodaji.Prema kriterijumu određenosti u zakonu: 1. Po njoj kod jednog mešovitog ugovora treba utvrditi koji elementi kod njega pretežu i ti elementi koji pretežu apsorbuju elemente drugih ugovora.o ostavi i ug.o organizovanju putovanja. 2. 2.oni ugovori koji se sastoje iz elemenata samo jednog određenog ugovora.ugovori sa trenutnim izvšenjem.Bitni uslovi potrebni za nastanak ugovora: 1.oni ugovori za čiji nastanak je pored saglasnosti volja neophodno da ona bude izražena u formi koju je zakon odredio odnosno koju su ugovorne strane utvrdile kao uslov nastanka i punovažnosti. 2. imenovane.oni koji su sastavljeni od elemenata više ugovora (ug. Npr. Njihova sadržina nije zakonom posebno uređena niti im je u zakonu dato posebno ime. Naime obedavalac može opozvati obedanje na isti način na koji je učinjeno (javno) i ličnim saopštavanjem učesnika u takmičenju i u tom slučaju oduzima dejstvo ranijem učinjenom obedanju. Podela ugovora 1.ponuda. Međutim naknadna izjava obedavaoca o opozivanju obedanja proizvodi pravna dejstva samo ako su učesnici u takmičenju saznali za opozivanje pre nego što su obavili radnju ili postigli uspeh. U našem pravu je prihvadena teorija apsorbcije. 5. kod ugovora o nepravoj ostavi imamo situaciju u kojoj su sjedinjeni elementi ug. (prodaja. 4. Ako za opozivanje obedanja nisu znali onda naknadna izjava obedavaoca ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo.o lizingu. Izjavljivanjem javnog obedanja nagrade nastaje obaveza obedavaoca da isplati obedanu nagradu i pravo pobednika u takmičenju da zahteva ako je više učesnika istovremeno obavilo radnju ili postiglo uspeh onda svi oni imaju jednako pravo.oni koji naastaju prostom saglasnošdu volja.to su oni ugovori koji su zbog svoje učestalosti u pravnom prometu zakonom posebno uređeni i čije je ime tačno određeno.međutim za razliku od ponude koja je kao neopoziva. U rešenju ovog pitanja nastale su brojne teorije.Prema dužini trajanja prestacije: 1. Pretstavljaju poseban problem za primenu u pravu jer u slučaju da dođe do spora oko njihovog izvršenja može se postaviti pitanje pravila koje treba primeniiti s obzirom da je u njima sjedinjenoo više elemenata različitih ugovora.su ugovori koji se davaju jednim aktom davanja ili činjenja.Prema tehnici i načinu zaključenja: . neformalni.Prema karakteru prestacije: 1. ugovori sa trajnim izvršenjem.su ugovori koji se izvršavaju preduzimanjem jednog akta davanja ili činjenja koji se prostire u kradem ili dužem vremenskom periodu odn.

akcesorni.Kriterijum zavisnosti ugovora jednih od drugih 1. 2.su ugovori koji se zaključuju s obzirom na ličnost jednog ugovornika ili oba. Ova podela ugovora ima veliki značaj u našem pravu.oni kod kojih saglasnošdu volja nastaje obaveza samo za jednu ugovornu stranu. posebne. generalne 6.recipročni i sinalagmatični. Značaj podele: ogleda se u tome što se na jednostrane obaveze ugovornika ne primenjuje čitav niz zakonskih pravila za koje je u ZOO određeno da se primenjuju samo na dvostrane ugovore. Prema shvatanju profesora Antida ugovor o poklonu je dvostrano obavezan pravni posao jer za poklonoprimca nastaje obaveza zahvalnosti koja se sastoji u suzdržavanju. 6. U jednostrane ili jednostrano obavezne ugovore spada ugovor o poklonu (na osnovu njega nastaje samo obaveza poklonodavca da preda poklon i pravo svojine). Zajam više nije realan ugovor.ugovori koji ne mogu postojati samostalno ved njihovu egzistenciju i pravna sudbina zavise od egzistencije i pravne sudbine nekog drugog ugovora (jemstvo). 7. On je dvostruko obavezan jer nastaje obaveza zajmodavca da preda određenu količinu zamenljivih stvari. ugovori intuitu personae.preduzimanju pojedinih akata kojima se prema poklonodavcu iskazuje blagodarnost. 8. Ta pravila su smeštena od čl. Dvostrani ugovori se još nazivaju i uzajmni. 121 do 148. ugovore po pristupu 2. ugovori sa sporazumno određenom sadržinom 3.tako da je izvršenje obaveze iz tog ugovora vezana za određeno lice i ne može biti preneta na drugo lice (npr. ugovori koji se zaključuju bez obzira na ličnost učinioca. jednostrani ugovori.Prema ličnosti ugovornika: 1.su oni koji mogu da postoje potpuno nezavisno od ostalih ugovora 2. 2. kolektivni 4. samostalni. 1. dvostrane ugovore.1. Obaveza poklonoprimca sastoji se u nečinjenju jer povredom može dodi do raskida ugovora zbog nezahvalnosti i gubitka imovinske koristi.Podela prema odnosu prava i obaveza: 1. Ugovor o delu). individualni 5.zaključuje se prostom saglasnošdu volja.to su ugovori kod kojih iz saglasnosti volja ugovornih strana nastaju obaveze za obe ugovorne strane. pravila o odgovornosti prenosioca za fizičke nedostatke .

to su ugovori intuitu personae. To se najbolje vidi kod primera o ostavi.o posluzi. (npr. Nasuprot tomme teretetni se ne zaključuju s obzirom na svojstva ličnosti.ostavoprimac odgovara za štetu samo ako ih nije čuvao sa pažnjom koju poklanja sopstvenik stvari.kod teretnih ugovora postoji odgovornost prenosioca za fizičke i pravne nedostatke ispunjenja. teretni -su ugovori kod kojih svaka strana duguje naknadu za korist koju prma od druge ugovorne strane. pravila o prigoru neispunjenja 4.najopštije se može redi da dobročini ugovori teže nastaju.dok kod teretnih zabluda oo motivu je nebitna).o poklonu. Kod njih prenosilac ne odgovara ako stvar ima neki fizički ili pravni nedostatak. u. Dobročini ugovori se zaključuju s obzirom na svojstva ličnosti jedne ugovorne strane. Razlika je u tome što se podela na jednostrane i dvostrane zasniva na pravnom kriterijumu. Pobijanje zbog oštedenja poverioca: uslovi za pobijanje dobročinih ugovora su Paulijanskom tužbom lakši od onih koji see traže pobijanjem teretnih ugovora.o beskamatnom zajmu. Dejstva.a dobročini ugovori se uglavnom tumače na način koji je manje štetan za dužnika i uzima se da je dužnik hteo manje.a to je forma. Nazivaju se još i ugovori bez nanade ili besplatni.o besplatnoj ostavi. Još se nazivaju ugovori s naknadom ili onerozni. Ili kada postoji nedopuštena pobuda kod jedne ugovorne strane.usled zablude o motivu -rušljiv.a podela na teretne i dobročine zasniva se na ekonomskom kriterijumu na odnosu koristi.zahteva da se ponaša kao dobar domadin. Kod teretnih nje dovoljna samo nedopuštena pobuda ved je potrebno da druga strana zna za nedopuštenu pobudu. pravila o zelenaškim ugovorima 9. Tumačenja ugovora: nejasne odredbe koje se pojave u teretnom ugovoru treba tumačiti na način na koji se ostvaruje pravičan odnos uzajamnih davanja. 1.ug.su oni ugovori kod kojih jedna strana ne duguje naknadu za korist koju prima od druge. Značaj podele: ogleda se na polju zaključenja ugovora. Nastanak.a ne više. ug. Prenosilac kod dobročinih ugovora odgovara samo ako je fizički ili pravni nedostatak prouzrokovao štetu na imovini pribavioca. Kod dobročinih ugovora odgovornost za štetu se blaže ceni nego kod teretnih. Prestanak. . (ug.a da lakše prestaju od teretnih.dejstva i prestanka ugovora. Ova podela je vrlo slična podeli na jednostrane i dvostrane ugovore.2. pravila o raskidanju ugovora zbog neispunjenja 5.a to je nemoralno ili protivzakonito (apsolutna ništavost). pravila o odgovornosti za pravne nedostatke ispunjenja 3. Ako je besplatna ostava. 2. pravila o ustupanju ugovora. Ta odgovornost ne postoji kod dobročinih ugovora. pravila o nemogudnosti ispunjenja 7. dobročini. a ako je ostava sa naknadom onda je njegova odgovornost strožija.na odnosu odnosno broju obaveza koje nastaju iz ugovora.o besplatom punomodstvu).postoji vedi broj razloga n osnovu kojih mogu da prestanu dobročini za razliku od teretnih. pravila o prekomernom oštedenjuu 8. pravila o izmeni ili raskidu ugovora zbog promenjenih okolnosti 6. Za nastanak dobročinog ugovora potrebno je da se ispuni još jedan dodatan uslov koji se ne traži kod teretnih.ko dobročinih.

tako da se zna šta ko prima po osnovu ugovora i šta ko po osnovu ugovora duguje. Nazivaju se još i ugovori na sredu.samim tim one pristaju da odnos njihovih uzajamnih davanja budu nejednaka. Kod aleatornih ugovora postoji neizvesnost na koje ugovorne strane računaju prilikom zaključenja.1.ugovori kod kojih se u momentu zaključenja ne zna koja de strana biti poverilac a koja dužnik ili se ne zna kolika de biti visina obaveze jedne ugovorne strane ili se ne zna kakav de biti krajnji odnos uzajamnih davanja ili to zavisi od nekog neizvesnog događaja. 2.pristaju na mogudnost da jedna od njih primi manje.u o igri). tvrde dva suprotna fakta s tim što ona strana čije tvrdnje se pokažu tačne treba da od druge strane primi određenu korist.o opkladi. . aleatorni. Neizvestan događaj koji se pojavljuje kod aleatornih ugovora može biti bilo koji događaj (opšte neizvesan ili događaj neizvstan samo za ugovorne strane. Nije bitno da li se radi oprošlosti. Kod komutativnih ugovora je poznata visina u trenutku zaključenja ugovora.a ponekad i odvažni ugovori (ug. Ugovor o doživotnom izdržavanju.sadašnjosti ili bududnosti). dužine trajanja života primaoca izdržavanja. Ugovor o osiguranju.odn.ne zna se visina obaveze davaoca izdržavanja ved ona zavisi od jednog neizvesnog događaja tj. Opklada je ugovor kod koga strane iznose.je takav ugovor kod koga se u trenutku njegovog zaključenja zna kolika je visina i kakav j uzajamni odnos prestacija.ugovorilac osiguranja se u momentu zaključenja ugovora obavezuje da osiguraniiku plada određenu naknadu i visinu premije osiguranja. Nema nikakvih neizvesnosti. komutativni. osiguravač se obavezuje da ukoliko nastupi osigurani slučaj da isplati osiguranu sumu. Zbog toga ovde važi da se ne mogu poništiti zbog prekomernog oštedenja. Zbog toga ako se desi da jedna strana bude prekomerno oštedena kod komutativnih ima pravo da zahteva poništenje ugovora zbog prekomernog oštedenja.odn.