Stara predavanja

Kompenzacija se navodi ovde u mojoj svesci sa predavanja u nacine gasenja obligacija i ima o tome poprilicno. Kompenzacija=nacin gasenja jednorodnih potrazivanja izmedju istih lica i to gasenja do visine manjeg potrazivanja. Uslovi za kompenzaciju: 1.POTRAZIVANJA MORAJU BITI UZAJAMNA-znaci da duznik potrazivanja koje se prebija treba da bude poverilac potrazivanja sa kojim se prebija +duznik moze da prebije samo svoje potrazivanje-2 izuzetka: 1)kod jemstva-jemac moze dug koji ima prema poveriocu na osnovu jemstva da prebije sa potrazivanjem koje ima glavni duznik prema poveriocu 2)kod cesije-cesus moze svoje potrazivanje koje ima prema ustupiocu da prebije sa potrazivanjem koje prijemnik ima prema duzniku. 2.ISTORODNOST POTRAZIVANJA-potrazivanja koja se prebijaju moraju imati za predmet stvari istog roda 3.OBA POTRAZIVANJA MORAJU BITI DOSPELA-izuzetak-u privrednom pravu-poverilac duznika koji je u stecaju moze da prebije potrazivanje koje ima prema njemu i ako ono nije dospelo pre otvaranja stecajnog postupka nad imovinom duznika 4.POTRAZIVANJA MORAJU BITI CIVILNA,UTUZIVA

POTRAZIVANJA KOJA NE MOGU BITI PREDMET KOMPENZACIJE: 1.Poverilac i duznik svojim ugovorom mogu odrediti da neka potrazivanja ne podlezu kompenzaciji,takav ugovor zove se PACTUM DE NON COMPENSANTUM 2.Kada je samim zakonom odredjeno da neka potrazivanja ne mogu biti predmet kompenzacijeNEKOMPENZABILNA POTRAZIVANJA- 5 slucaja: 1) POTRAZIVANJA KOJA SE NE MOGU ZAPLENITI 2) POTRAZIVANJE STVARI DATIH NA POSLUGU ILI OSTAVU ILI POTRAZIVANJA STVARI KOJA JE DUZNIK BESPRAVNO ODUZEO,ODNOSNO ZADRZAO 3) POTRAZIVANJE NAKNADE STETE KOJE JE NAMERNO PROUZROKOVANO 4) POTRAZIVANJE NA NAKNADU STETE KOJA JE NASTALA OSTECENJEM ZDRAVLJA ILI PROUZROKOVANJEM SMRTI 5) POTRAZIVANJE IZDRZAVANJA

NACINI KOMPENZACIJE: 1. UGOVORNA KOMPENZACIJA 2. SUDSKA KOMPENZACIJA 3. ZAKONSKA KOMPENZACIJA

Konverzija=pretvaranje jednog nistavog ugovora u drugi punovazan ugovor. Kada je jedan ugovor nistav zato sto nema dovoljno elemenata za njegovo postojanje, ali istovremeno postoje elementi za neki drugi ugovor,onda ce izmedju ugovornih strana vaziti taj drugi ugovor ako je to u saglasnosti sa ciljem koji su ugovorne strane htele da postignu i ako se moze uzeti da bi i njega ugovorne strane htele. Izmedju ugovornih strana vazice taj drugi ugovor. Sira namera da se zakljuci jedan ugovor,ovde obuhvata i uzu nameru da se pristane i na neki drugi ugovor. Uslovi za konverziju: 1.DA JE ZAKLJUCEN UGOVOR NISTAV 2.DA TAJ NISTAV UGOVOR ISPUNJAVA USLOVE ZA PUNOVAZNOST NEKOG DRUGOG UGOVORA 3.DA BI UGOVORNE STRANE ZAKLJUCILE TAJ DRUGI UGOVOR DA SU ZNALE ZA NISTAVOST PRVOG UGOVORA 4.DA DRUGI UGOVOR TEZI ISTOM CILJU KAO I PRVI Primeri za konverziju: 1.Konverzija ugovora o ustupanju i raspodeli imovine za zivota u ugovor o poklonu-pogledati cl.66. Zakona o nasledjivanju 2.Konverzija ugovora o preuzimanju duga u ugovor o preuzimanju ispunjenja-pogledati cl.446.st.5. ZOO O jemstvu je pricao onako presiroko,odustanicu je rekao da pogledamo iz ZOO,a ugovornu kaznu je takodje malo vise obimno izlazio. Mislim da treba znati definiciju jemstva,karakteristike ugovora o jemstvu,dve vazne osobine jemstva(AKCESORNOST I SUPSIDIJARNOST),pravna dejstva jemstva(izmedju jemca i poverioca i izmedju jemca i duznika),forma jemstva i posebne vrste jemstva( SOLIDARNO JEMSTVO,SAJEMSTVO,JEMCEV JEMAC I JEMAC ZA NAKNADU STETE JEMCU) sto se tice stete pogledajte iz radisica tako je dj i predavao. - potrebno je da znate zakonsku definiciju shtete ali tacno onako kako pise, antic je u svojoj knjizi spomenuo na par mesta. - vrste nemat i mat shtete - naknadu ili s-ju za iste steta se deli na IMOVINSKU ILI MATERIJALNU sto podrazumeva I umanjenje necije imovine (obicna seta) - kod koje dolazi do smanjenja aktive i povecanja pasive ostecenika npr. ostecen stetnikov auto /tu spada gubitak, ostecenje, kvar + oduzimanje drzavine npr.

poslovnog auta * posebno spomenuo dj. na predavanjima II sprecavanje njenog uvecanja ( izmakla dobit) npr. unistenje stetnikovog taxi vozila - onemogucavanje da stvar daje plodove -> ZOO - Izgubljena dobit je ocekivana korist koja je sprecena usled radnje stetnika. To je ona korist koja se osnovano mogla ocekivati prema redovnom toku stvari. ima 4 elementa: 1. dobitak koji se NIJE OSTVARIO - imovina nije uvecana 2. dobitak koji se MOGAO OSNOVANO OCEKIVATI prema ZOO sa velikom stepenu verovatnoce, sto se ceni u svakom konkretnom slucaju. Nije dovoljna samo verovatnoca a nije neophodna ni izvesnost, vec veliki stepen verovatnoce. 3. dobitak koji bi se MOGAO OSTVARITI prema - redovnom toku stvari - ili prema posebim okolnostima 4. dobitak koji je sprecen radnjom/propustanjem stetnika + neophodna je uzrocna veza izmedju radnje stetnika i izmakle dobiti. III povreda zakonom zasticenog interesa SANKCIJA ZA PROUZROKOVANU MAT SHTETU: 2 vrste: - naturalna restitucija - pravilo, a ZOO odredjuje slucajeve kada ce biti moguca novcana restitucija - novcana restitucija - ZOO sl sucajevi 1. kada uspostavljanje ranijeg stanja - nije moguce - ne pokriva stetu u potpunosti - nije opravdano, a osteceni zahteva novcanu naknadau. 2. kada je stvar oduzeta na protivpravan nacin pa potom propala usled vise sile. 3. kada se steta sastoji u - prouzrokovanju smrti - telesne povrede - ostecenaj zdravlja - sirenju neistinitih navoda / povrede casti npr. sirenje neistinitih navoda o nekoj firmi usled cega ona izgubi velike ugovore sa drugim firmama Cilj: da se u potpunosti popravi stanje ostecenog

NEIMOVINSKU ILI MORALNU sto podrazumeva ( 2 oblika ) 1. kao povreda licnih dobara - prava licnosti chl 199. ZOO - drugih licnih dobara 2. nanosenje drugome fizickog i psihickog bola ili straha chl 200. ZOO npr. naruzenje lica manekenke

zajednicko za oba oblika: 1. ne pogadjaju imovinu ostecenog 2. remete psihicku/emocionalnu ravnotezu coveka -sporna naknada nematerijalne stete- priznata ako postoje uslovi za to - Cilj - NIJE REPARACIJA VEC SATISFAKCIJA ( posredni oblici otklanjanja stetne polsedice ) SANKCIJA ZA PROUZROKOVANJE NEMAT SHETE: 1. ZA POVREDJENO PRAVO LICNOSTI - MORALNA SATISFAKCIJA - objavljivanje presude na trosak stetnika - objavljivanje ispravke informacije - povlacenje izjave + moguca i kombinacija sa novcanom naknadom u narocito teskim slucajevima 2. ZA NANOSENJE FIZ I PSIH BOLA ILI STRAHA - NOVCANA SATISFAKCIJA - sud- PRAVICNU NOVCANU naknadu - CILJ - da osteceni pribavi odredjeno zadovoljenje i na taj nacin ublazi emocionalnu/ fizicku bol i zato VRLO BITNO: novcana naknada nemat shtete nije POTPUNA vec PRAVICNA NOVCANA NAKNADA. Ona ce biti moguca: 1. za svaki fizicki bol 2. NE za svaki psihicki bol vec samo za: - umanjenje zivotne aktivnosti - naruzenje - povrede casti/ ugleda - povrede slobode/prava licnosti - smrti bliskog lica i u 2 posebna slucaja: - licu koje je prinudjeno na kaznjivu obljubu - kd protiv dostojanstva licnosti i morala 3. u slucaju straha - nema ogranicenja ali u praxi bice moguca nadoknada samo za strah za sopstveni zivot ili telesni integritet. ALI ( JAKO BITNO) USLOVI SU i o tome vodi racuna SUD 1. okolnostima slucaja - narocito o intezitetu i trajanju 2. znacaju povredjenog dobra ZNACI PREMA ZOO NOVCANA NAKNADA NEMAT STETE MOGUCA JE SAMO U ODREDJENIM SLUCAJEVIMA GORE NAVEDENIM I POD ODREDJENIM USLOVIMA O KOJIMA CENI SUD. sto se tice visine naknade: ona je veca sto je bol inezivniji i trajniji

STRUKTURA ZOO-a ZOO se sastoji iz 4 dela:

I DEO - "OPTI DEO"- sadrana su pravila koja se odnose na nastanak obligacija tj. zasnivanje obligacionog odnosa. 1. pravila o dejstvu obligacije 2. pravila o prestanku obligacije 3. pravila o pojedinim vrstama obligacije 4. pravila o promeni subjekata obligacije II DEO - "UGOVOR" - sadrana su pravila o posebnim imenovanim ugovorima. 1. o predaji 2. o razmeni 3. o zajmu 4. o zakupu 5. o ostavi 6. o punomocstvu (nalog) Poklona i posluge nema jer nisu regulisani po ZOO vec je trebalo da budu regulisani republickim zakonom koji nikada nije stupio na snagu pa vae predratna pravna pravila. Norme I i II dela cine glavninu Zakona o obligacionim odnosima! III DEO - "MERODAVNO PRAVO U SLUCAJU SUKOBA REPUBLICKIH ZAKONA" Podrazumeva pavila po kojima bi trebalo da bude reavan sukob dva republicka zakona ako na razlicit nacin reguliu isto pitanje! Pravilo je da se primenjuje pravo drave u kojoj se nalazi nepokretnost. Ove odredbe nemaju praktini znacaj nego samo teorijski! IV DEO - "PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE" -predstavljaju uobiajen deo u svim zakonima i reava pitanja kao sto su vaenje ranijih propisa nakon donoenja zakona, -reguliu mogucnost primene obiaja i datum stupanja na snagu. OPTI DEO - DEO I -podeljen je na glave I glava-OSNOVNA NACELA Osnovna nacela su pravne norme koje iskazuju osobenosti ZOO-a u pogledu njegovog cilja, sadrine i mesta u naem pravnomsistemu.

-imaju dvostruku svrhu: a)da poslue tumaenju normi (ako je potrebno tumaenje), ralanjenju, otklanjanju dvosmislenosti u tumaenju normi... b)da ukau na glavne ciljeve koje drava hoce da postigne u oblasti obligacionog prava -nemaju sva nacela jednak karakter. Ima ih ukupno 23, takodje nemaju ni isti stepen optosti. Izdvajaju se 2 nacela najvieg ranga, a ostala su ua i imaju manji stepen optosti. NAELO AUTONOMIJE VOLJE (privatne autonomije) svoje korene ima u filozofskom principu privatne autnomije-dela Huga Grocijusa "O pravu rata i mira". Postavio je temelje ucenja o privatnoj autonomij. Osnova ideje je da treba razdvojiti 2 prava: 1)boansko pravo 2)ljudsko pravo (subjektivno pravo)-koje se temelji na covekovoj volji, a ona je autnomna to znaci da covek svojom voljom stvara pravo. Zakon je ispod covecije volje po ovoj teoriji. Ove ideje su dopunjene sa jo dve ideje u francuskoj filozofiji XVIII veka: 1)covek ima subjektivna prava ne samo u odnosu na drugog vec ta njegova prava ima i prema dravi, i prema drutvenim institucijama. 2)autonomija volje treba da postane glavni princip u regulisanju odnosa u dravi-drava je zasnovana na ugovoru izmedju pojedinaca. -ove idje su izraene u delu ..Rusoa, Teorija drutvenog ugovora 1765.god. Teorija se razvijala i u nemakom pravu. Predstavnik je Imanuel Kant, ali je bio vie okrenut autonomiji volje u etici, a ne u pravu. Zato on ne zauzima veliki znaaj. Teorija autnomije volje dolazi do izraaja u svim granama gradjanskog prava na razlicite naine!U obligacionom pravu, princip autonomije volje se izraava kroz 2 naela: 1)naelo slobode ugovaranja 2)naelo dispozicije subjekata 1)naelo slobode ugovaranja podrazumeva da je svako slobodan da izabere da li de i sa kim de zakljuciti ugovor. Niko ne moe biti prinudjen da zakljui ugovor niti se sme odrediti sa kim de zakljuiti ugovor. Od ovog pravila postoje odredjena odstupanja (ugovor o osiguranju vozila i zakonsko pravo pree kupovine) 2)naelo dispozicije subjekata: subjekti su u ugovoru slobodni da svojom voljom urede sadrinu ugovora. Ona ne moe biti unapred propisana ili zakonom odredjena. (Postoji izuzetak: ugovor o otkupu stana je do detalja regulsan Zakonom o stanovanju)

NAELO SAVESNOSTI I POTENJA -suprotno naelu autonomije volja (njegova protivtea) -princip savesnosti i potenja se zasniva na kolektivizmu, na shvatanju koje istie vrednost zajednice, vrednosti drutva I drutvenosti. Princip savesnosti i potenja namedu dunosti, ograniavaju slobodu ugovaranja! Naelo savesnosti i potenja nalae subjektima da se u obligacionim odnosima ponaaju po svojoj savesti i da ne preduzimaju akte koji bi bili nedolicni i necasni. Dunosti mogu postojati ved prilikom zasnivanja obligacionog odnosa, a pogotovo postoje za vreme njegovog trajanja. Pre zasnivanja obligacionog odnosa -"pregovori"-razdblje koje prethodi zakljuenju ugovora koje je namenjeno razmeni miljenja buducih ugovornih strana kao i razmenjivanju predloga i protivpredloga koji treba da dovedu do zakljuenja ugovora. Iz ugovora nastaje obligacioni odnos, iz pregovora ne moe da nastane obligacioni odnos. Pregovori ne obavezuju i svaka stran ih moe prekinuti kad hode. To je pravilo, ali od njega postoji odstupanje: pregovara ne moe da prekine pregovore i time preouzrokuje tetu drugoj ugovornoj strani. Ako je jedna strana prekinula pregovore bez razloga i prouzrokovala tetu na njoj je obaveza da drugoj ugovornoj strain nadoknadi tetu! Tokom trajanja obligacionog odnosa uesnici su duni da se uzdravaju od postupaka koji bi bili protivni ovom naelu!

Ostala naela koja imaju ui domaaj se mogu podeliti na 2 grupe: I NACELA KOJA DERIVIRAJU IZ NACELA AUTNOMIJE VOLJE II NACELA KOJA DERIVIRAJU IZ NACELA SAVESNOSTI I POTENJA

I NACELA KOJA DERIVIRAJU IZ NACELA AUTONOMIJE VOLJE 1. Nacelo optosti i dispozitivnosti

Optost se moe posmatrati sa dva aspekta: a) norme obligacionog prava sadrane u ZOO i preimenjuju na sve obligacione odnose, izuzev ako se posebnim pravnim pravilima obligacioni odnosi nisu regulisali drugaije b)pravila ZOO koja se primenjuju na ugovore vae mutatis mutandis i za ostale pravne poslove ako posebnim pravnim pravilima nije predvidjeno neto drugo za te poslove! Dispozitivnost - norme zakona su dispozitivnog karaktera to znaci da se od njih moe odstupiti voljom ugovornh strana. Samo mali broj normi ima prinudni (imperativni) karakter (norme o zastarelosti, zabrana lex comissoria...) 2. Nacelo ravnopravnosti strana u obligacionom odnosu - obe strane u tom odnosu su jednake u svojim pravima. ravnopravnost=jednakopravnost - pravilo je da jedna strana ne moe imati vie prava nego to moe imati druga strana. 3. Nacelo zabrane stvaranja i iskoricavanja monopolskog poloaja -proistice iz 2 nacela. Zakon zabranjuje ugovore privrednih subjekata kojima se stvara monopol za jednog ili grupu subjekata. Takvi ugovori su zabranjeni jer je jedna strana u neravnopravnom poloaju! 4. Nacelo konsensualizma - zakljuenje ugovora ne podlee nikakvoj formi. Ugovor nastaje prostim susretom volja (usmeni sporazum). Od principa "neformalnosti ugovora" postoje brojni izuzeci: "ako zakon propisuje formu ili to proizilazi iz volje ugovornih strana...", (ugovor o prometu nepokrenosti, jemstvu, gradjenju, licenci...)

II NACELA KOJA DERIVIRAJU IZ NACELA SAVESNOSTI I POTENJA 1. Nacelo zabrane zloupotrebe prava ZOSPO - propisuje zabranu zloupotrebe prava ZOO - propisuje zabranu zloupotrebe OBLIGACIONOG prava 2. Nacelo jednake volje uzajamnih davanja -l. 15 ZOO- zasnivanje dvostranih ugovora- strane polaze od nacela jednakih ovlja. Ovo nacelo se ne primenjuje kod jednostranih ugovora koji su dobroini (stvaraju obaveze za samo jednu ugovornu stranu). RAZLIKOVANJE UGOVORA I PRAVNOG POSLA

- razlikuju se po tome to je za kvalifikaciju jednog posla bitan broj volja. -"svaka strana u dvostrano obaveznom ugovoru duguje drugoj ugovornoj strani naknadu za ono to je primio." -davanja treba da budu jednaka - Zakonom se odredjuje u kojim slucajevima odstupanje od ovog principa povlaci posledice cl. 15, stav 2. a) odgovornost prenosioca za fizicke nedostatke ispunjenja - prenosilac garantuje mirnu dravinu. Ako pribavilac ne moe da koristi stvar redovnom namenom, postoji fiziki nedostatak. On znai da je pribavilac stvari dao vie nego to je na osnovu ugovora dobio. Zato nastupa odgovornost prenosioca. b) odgovornost prenosioca za pravne nedostatke ispunjenja - odgovornost za evikciju v) ponitenje ugovora zbog prekomernog otedenja - postoji oigledna nesrazmera u uzajamnim davanjim u momentu zakljuenja, a koja je posledica zablude o vrednosti otedene stvari. g) zelenaki ugovor - postoji oigledna nesrazmera u uzajamnim davanjima, ali je potrebno da je do toga dolo iskoridavanjem odredjenih subjektivnih elemnata jedne ugovorne strane. Ovakav ugovor je apsolutno nitav. d) raskidanje ili izmena ugovora zbog promenjenih okolnosti - pravo jedne strane u ugovoru da zahteva ili raskid ugovora ili zamenu odredbi ako po zakljuenju nastanu okolnosti koje oteavaju svrhu upotrebe.

POJAM OBLIGACIJA Obligacija oznaava pravnu vezu izmedju 2 odredjene strane: poverioca-koji je ovlacen da zahteva potraivanje od dunika I dunika-koji je obavezan da ucini prestaciju. -obligacija se i sa strane poverioca i sa strane dunika moe posmatrati spolja: sa strane dunika-vraca se dug jer je obligacija njegova pasiva sa strane poverioca- obligacija je potraivanje i izraava se kao aktiva u imovini poverioca. -u obligaciji postoji korelacija, uzajamnost, tj. medjusobna zavisnost izmedju duga i potraivanja.

PRAVNE OSOBINE OBLIGACIJA -specificne odlike (svojstva) obligaicije po kojima se razlikuje od drugih pravnih odnosa. I PRAVNA VEZA IMOVINSKO-PRAVNOG KARAKTERA

-ukoliko dunik nede dobrovoljno da izvri obavezu, poverilac se kondemnatornom tubom obraca sudu i trai da duniku naredi izvrenje obaveze. Podnoenjem tube se pokrede PARNICNI postupak i cilj je da se utvrdi da li poverilac ima pravo prema duniku i da li dunik ima obavezu izvrenja. Cilj je da se donese PRESUDA. Ako je tuba osnovana, sud presudjuje da dunik izvri obavezu i ima rok od 15 dana (paricioni rok). Ukoliko dunik izvri dobrovoljno obavezu, obaveza se gasi i obligacija prestaje. Medjutim, ukoliko dunik ne izvri obavezu, poverilac ima pravo da pokrene IZVRNI postupak (postupak prinudnog izvrenja). Iz dunikove imovine se oduzima predmet koji je trebalo da se preda poveriocu. Izvrenje se sprovodi na IMOVINI, a ne na linosti dunika (sistem realne egzekucije). Razlikovanje obligacije kao pravne veze i moralnih dunosti: 1. moralne dunosti ne uivaju pravnu zatitu 2. moralne dunosti proizilaze iz pravila utivosti 3. moralne dunosti nekada imaju i religijski karakter 4. moralne dunosti imaju unutranju sankciju Naturalne (prirodne) obligacije-pr. zastarelo potraivanje -ne poseduju mod prinudnog sudskog namirenja -poverilac nema pravo da podnese tubu sudu I da zahteva da sud naredi izvrenje -prirodna obligacija ima sankciju koja je posredna. Ta posredna sankcija se ogleda u tome to ukoliko dunik dobrovojno izvri ono na ta ne moe biti prinudno osudjen, ne moe da trai od poverioca da mu vrati ono to je dao. Ostale obligacije se nazivaju civilne-prave!

II ODNOS IZMEU DVE ODREENE STRANE - jedna strana-poverilac - druga strana-dunik - biti poverilac znaci imati pravo da se zahteva odredeno ponaanje (prestacija). Njegova uloga u obligaciji je aktivna. - pasivna strana je dunik. Nema pravo nita da zahteva. On ima obavezu da ispuni ono to je zahtevano. - iako postoje dve strane to ne znaci da postoje dva lica u obligaciji! Broj lica ne menja poloaj u obligaciji, ali moe biti od znaaja kada dode do pitanja na koji nain treba ispuniti obligaciju. -razlikuju se: A) ZAJEDNIKE (podeljene) B) SOLIDARNE1)PASIVNE-na strani poverioca je jedno lice, a na strani dunika vie lica koja duguju "svi za jednog, jedan

za sve"; 2)AKTIVNE-na strani poverioca je vie lica, a na strani dunika jedno lice. Svaki od poverilaca ima pravo da zahteva ispunjenje celog duga, a obligacija se gasi prema svima. Postoji i podela na: A) JEDNOSTRANE-na strani poverioca samo pravo, na strani dunika samo obaveze B) DVOSTRANE-prava i obaveze se javljaju na obe strane u obligacionom odnosu. Nastaju iz dvostrano obaveznih ugovora.

III PRAVNA VEZA KOJA IMA ODREENU SADRINU A) sadrina obligacije je znacajna jer utvrdujemo o kojoj obligaciji je re i koja pravila cemo primeniti na odredjenu obligaciju B) u zavisnosti od sadrine obligacije se utvrduje da li je neka obligacija nastala ili nije C) prema sadrini se odreduje da li neka obligacija postoji ili je moda prestala (promena novacijom na osnovu sadrine obligacije-sporazum poverioca i dunika da ugase staru obligaciju menjajuci joj sadrinu) Tri shvatanja o sadrini obligacije: I ini je pravo poverioca da zahteva odredjeno ponaanje i obaveza dunika da se ponaa onako kako poverilac trai. To predstavlja predmet obligacije. II Shvatanje o petodelnoj podeli sadrine obligacije: 1)Obaveze - jedna ili vie-koje se dele na: A) primarne-one obaveze kjima nastaje sama obligaicja i odreduju tip-vrstu obligacije B) sekundarne-nastaju usled krenja primarnih obaveza. pr.obaveza naknade tete 2)Sporedna prava - ona koja pripadaju poveriocu i slue da osiguraju izvrenje obligacije (pravo poverioca prema jemcu) 3)Obaveze uzajamne obazrivosti - proizilaze iz naela savesnosti i potenja, ali njihova sadrina nije unapred odredjena i zato se ne moe zahtevati njihovo prinudno izvrenje-moe samo naknada tete! 4)Prava preobraenja - pravo poverioca da izjavom svoje volje utie na promenu sadrine obligacije. To je pravo izbora kod alternativnih obligacija. 5)Pravo na prigovor - ima dunik u obligaciji. Moe da istakne prigovor da obligacija nije nastala ili da ne proizvodi pravno dejstvo kao i prigovore koji odlau izvrenje!

III Shvatanje o dvodelnoj sadrini obligacije 1)Predmet obligacije - dobija se odgovorom na pitanje "Na ta se dunik obavezuje?" Obligacija se odnosi na prestaciju, a ona se moe odnositi a) na odredjeno injenje-svaka pozitivna radnja dunika, ukljuujudi i predaju. b) na odredjeno neinjenje-uzdravanje od odredjenih radnji na koje bi inae imao pravo, i trpljenje 2)Osnov (kauza) obligacije se dobija odgovorom na pitanje "Zbog ega se dunik obavezao?". Taj razlog postoji u svim obligacijama, a ne samo u onim iz ugovora. U ZOO-razlog je osnov obligacije (ovo misljenje zastupa i Antic!)

IV OBLIGACIJA JE ODNOS RELATIVNOG KARAKTERA - po ovome se razlikuje od stvarnopravnih odnosa - deluje samo izmedju odredjenih lica stvarno pravo deluje prema svima (erga omnes) - stvarno pravo titularu daje neposrednu pravnu vlast na stvari obligacija za predmet ima ponaanje, a ono se ne moe zahtevati od svakoga nego samo od onoga sa kime postoji obligacioni odnos. - titular stvarnog prava ima pravo da zahteva povradaj stvari kod koga se nadje i da se prestane sa uznemiravanjem. poverilac nema pravo prema trecim licima! U obligacionom pravu od principa relativnosti postoje izuzeci: 1)ugovor o zakupu 2)paulijanska tuba 3)ugovor u korist trecig lica 4)kolektivni ugovor 1) UGOVOR O ZAKUPU -ugovorne strane: zakupac i zakupodavac -obojica imaju pravo jedan prema drugom-pravo zakupca je da od zakupodavca zahteva predaju stvari na upotrebu. Zakup ima odredjena stvarnopravna dejstva i zato je mogude da zakupac ostvaruje svoje pravo prema tredem licu kome je zakupac predao stvar (pod uslovom da je trede lice bilo nesavesno). Pravo zakupca je i da zakupodavac odrava stvar i da odgovara za fizike i pravne nedostateke. Ako posle zakljuenja ugovora zakupodavac preda stvar tredem licu, zakupac ima pravo da trai stvar od tredih lica. Prava zakupodavca: da zahteva isplatu zakupnine! Zakupac moe da izda stvar u podzakup. Zakupodavac moe da se obrati podzakupcu i da trai naplatu dospelih iznosa zakupnine ako ih zakupac ne plada o dospelosti!

2) PAULIJANSKA TUBA - tuba koju podnosi poverilac dospelog potraivanja na osnovu koje pobija pravne radnje svog dunika kojima je dunik umanjio svoju imovinu tako da u njoj nema sredstava za namirenje. - podnosi se protiv dunika i tredih lica kojima je otudjena imovina - trai se da se oglasi ugovor bez pravnog dejstva i to u visini njegovog potraivanja. 3) UGOVOR U KORIST TRECEG - ugovor koji se zaljuuje izmedju dva lica-stipulanta i promitenta na osnovu koga za trede lice (beneficijara), korisnika, nastaje pravo da od promitenta zahteva ispunjenje obaveze (ugovor o osiguranja ivota za slucaj smrti).

ODNOS OBLIGACIJE I OBLIGACIONOG ODNOSA U obligaciji postoji korelacija izmedju duga i potraivanja. Poverilac ima pravo potraivanja i pravo na zahtev. Pravu poverioca na potraivanje odgovara dunikov dug, a pravu na zahtev poverioca odgovara odgovornost dunika za ispunjenje duga. 1. Korelacija na prvom nivou je potpuna i mora da postoji u svakoj obligaciji. Zbog toga je apsolutna I podrazumeva korelaciju potraivanja i duga i korelaciju prava na zahtev i odgovornosti dunika 2. Korelacija na drugom nivou je relativna i postoji u vedini obligacija, ali ne mora da postoji u svim obligacijama. Postoji korelacija na prvom, ali ne i na drugom nivou. Ovakva korelacija postoji u 2 situacije i u obe odgovornost dunika ne odgovara pravu poverioca. U tim situacijama odgovornost dunika je ograniena po predmetu ili po visini. a) po predmetu. 1.slucaj abandona-u pomorskom pravu-pravo vlasnika broda koji je prouzrokovao tetu tredim licima da se odrekne prava na brod u korist osiguravajuceg drutva koje je pokrilo tetu 2.separatio bonorum-odvajanje zaostavtine iz imovine naslednika koje trae poverioci kada je naslednik prezaduen i postoji opasnost da oni nece biti namireni! b) po visini-kada dunik odgovara za dug samo do odredjene vrednosti, a ne za dug u celini-pravila o odgovornosti naslednika za dugove ostavioca-do visine vrednosti zaostavtine!

... -princip monetarnog nominalizma moe dodi u sukob sa principom savesnosti i potenja -odstupanja od principa monetarnog nominalizma mogu biti:na osnovu ugovora I na osnovu sudske odluke -princip je dispozitivnog karaktera

-poverilac i dunik odstupanja ustanovljavaju posebnom ugovornom pogodbom. Postoji nekoliko vrsta: 1. indeksna klauzula-odredba u ugovoru iz koje nastaje novana obaveza na osnovu koje de se visina nove obaveze revalorizovati (ponovo obraunati) prema odreenom indeksu. Indeks revalorizacije mogu biti odredjeni prema raznim kriterijumima: prema rastu cena, prema stopi rasta trokova ivota,prema stopi rasta prosene plate U naem pravu, ovakve klauzule su doputene. 2. klizna skala- (odredbe o kliznoj skali), je sloenija varijanta indeksne kaluzule. To jeodredba koja se ugovara u ugovorima u kojima se jedna strana obavezuje da izradi I isporui odredjenu stvar drugoj ugovornoj strain (ugovor o delu, ugovor o gradjenju). Visina novane obaveze koju jedna ugovorna strana treba da uradi drugoj ugovornoj strain ima se izvriti prema ceni rada tj. Materijala u odredjeno vreme I na odredjenom tritu. 3. valutna kaluzula-odredba u ugovoru na osnovu koje se visina novane obaveze odredjuje prema kursu dinara u odnosu na neku stranu valutu. U naem pravu je dozvoljena od donoenja Zakona o deviznom poslovanju 2001. 4. zlatne klauzule-odredbe u ugovoru na osnovu kojih de se visina vrednosti novane obaveze obraunati u visini vrendosti zlata na dan dospelosti. U unutranjem pravu su vrlo retke, ali su dozvoljene. Odstupanja na osnovu sudske odluke: -u ZOO postoje dva pravila koja dozvoljavaju sudu da utvrdi visinu novane obaveze u skladu sa unutranjom promenom vrednosti novca! 1. Pravilo o raskidanju I izmeni ugovora zbog promenjenih okolnosti. Ukoliko nakon zakljuenja ugovora dodje do promene okolnosti tako da isupnjenje obaveze jedne ugovorne strane postane oteano, sud moe odlukom raskinuti ugovr ili izmeniti pojedine odredbe ako je disproporcija tolika da ugovor vie ne odgovara ugovornim stranama. Promena u unutranjoj vrednosti novca kada dunik moe od suda da zahteva raskidanje ugovora, ali sud ima pravo da promeni odredbe I uskladi ih sa prilikama konkretnog sluaja. 2. Pravilo o izmeni novane rente koja se dosudjuje u sluaju smrti, teke telesne povrede ili otedenja zdravlja nekog lica! Novana renta je naknada imovinske tete. Dosudjuje se doivotno ili u odredjenom periodu u unapred odredjenim mesenim iznosima. Dunik novane rente moe traiti umanjenje novane rente I sud je moe odobriti, kao I obrnuto, moe je povedati!

MESTO ISPUNJENJA OBAVEZA

Mesto ispunjenja podrazumeva se da je u pitanju mesto u kom dunik mora preduzeti sve radnje koje su potrebne da bi izvrio svoju obavezu. U pogledu NOVANIH OBAVEZA, mesto je ono koje je odredjeno sporazumom izmedju dunika I poverioca (bilo koje mesto). Ako dunik I poverilac ne dogovore nita,primenjuje se zakonsko pravilo da je mesto prebivalita ili sedita poverioca u momentu ispunjenja u stvari mesto ispunjenja. U naem

pravu novane obaveze su donosive to podrazumeva povoljnost za poverioca jer svi trokovi padaju na dunika. Kod NENOVANIH OBAVEZA, prvo se gleda ta su strane ugovorile. Ako nisu nita ugovorile, vai pravilo da se obaveze izvravaju u mestu prebivalita dunika.

VREME ISPUNJENJA OBAVEZA U pogledu NOVANIH OBAVEZA vreme ispunjenja uredjuju poverilac I dunik svojim sporazumom. Mogu ga odrediti tako to de odrediti rok u okviru koga ili po ijem isteku dunik treba da isplati novac odnosno odredjuju taan momenat ili datum ispunjenja. Ako nisu nita ugovorili treba voditi rauna da li je pravilima o posebnim imenovanim ugovorima odredjeno vreme ispunjenja! Kod ugovora o prodaji, ako nije ugovoreno vreme ispunjenja, kupac je duan da isplati cenu u momentu predaje stvari. Kod prodaje u privredi vai pravilo da je dunik obavezan da plati cenu u roku od 8 dana od dana prijema rauna (fakture), a ako je predaja usledila kasnije, onda 8 dana od dana predaje! Ako nita nije ugovoreno sporazumom ili posebnim pravilima dunik ispunjava obavezu u roku koji se odredi prema: -svrsi posla -prirodi obaveze -ostalim okolnostima Ako se ne moe utvrditi rok navedenim nainima, dunik je obavezan da odmah ispuni obavezu, im ga poverilac pozove da je ispuni, a poverilac odmah ima pravo da zahteva ispunjenje obaveze. Po, pravilu, rok se odredjuje u interesu dunika. Ako dunik hode da ispuni obavezu pre roka ZOO sadri pravilo prema kome dunik uvek moe da ispuni obavezu pre roka. Sto se tie kamate u sluaju ranijeg ispunjenja obaveze, pravilo je da dunik ne moe da odbije vradanje kamate osim kada je to ugovorom predvidjeno odnosno kada to proizilati iz obiaja. Kod ispunjenja NENOVANIH OBAVEZA pre roka, po ZOO postoji razlikovanje dve situacije: 1. Kada je rok ugovoren iskljuivo u interesu dunika dunik ima pravo da ispuni obavezu pre roka I da pazi da to ne bude u nevreme I mora o tome da obavesti poverioca. 2. Kada rok nije ugovoren u interesu dunika, pverilac neije duan da primi to ispunjenje I to bez opasnosti da de dodi upoverilaku docnju. Ima pravo da primi ispunjenje obaveze,ali I da zahteva novanu naknadu tete koja je usledila. Poverilac nenovane obaveze moe da trai ispunjenje novane obaveze pre roka:

1. kada mu dunik ne da traeno obezbedjenje 2. kada mu dunik ne da dopunu obezbedjenja koje je propalo ili smanjeno bez krivice poverioca 3. uvek, ako je rok zakljuen iskljuivo u interesu poverioca. Kod pitanja kada se smatra da je dunik ispunio svoju obaavezu pravi se razlika u zavisnosti od toga da li se pladanje vri u gotovini ili preko pote! - kada se vri u gotovini, dunik je ispunio obavezu kada je poveriocu predao u ruke sumu koja se duguje - kada se pladanje vri preko pote razlikuju se dve situacije: a. kada postoji sporazum dunika I poverioca, dunik je ispunio obavezu kada je u poti platio iznos koji duguje b. kada dunik samostalno bez sporazuma vri pladanje, podrazumeva se da je izvrio obavezu kada poverilac primi od pote iznos koji je dunikova obaveza.

KAMATA UGOVORNA KAMATA -kamata kju dunik duguje poveriocu na osnovu sporazuma. Ona predstavlja naknadu za upotrebu novca. Ugovorna kamata nije specifina samo za novane obaveze, moe I za nenovane, ali ne za sve nego samo za one kje glase na predju stvari odredjenih po rodu. Visina ugovorne kamate se po pravilu ogredjuje sporazumom izmedju dunika I poverioca, ali sloboda ugovaranja nije apsolutna. Zakon odredjuje maksimalnu stopu dozvoljene kamate I kod ugovora koje zakljuuju fizika lica ona ne moe biti veda od kamate koju banka plada svojim tediama na tedne uloge po vidjenju (nisu oroeni). Kod ugovora pravnih lica, predvidjeno je po ZOO da se visina stope kod ugovorne kamate uredjuje posebnim zakonom (koji nije donet). Mora biti potovano naelo ekvivalencije uzajamnih davanja to podrazumeva da stopa ne bi trebalo da predje iznos koji bi ugrozio princip ekvivalencije. Ako strane ugovore kamatu, ali ne I visinu kamatne stope ZOO odredjuje da de dunik (kod fizikih lica) biti duan da plati kamatu koju banka plada na tedne uloge pov idjenju, a kod pravnih lica dunik plada kamatu koju banka plada kao dunik u pravnim poslovima iste ili sline vrste. ZATEZNA KAMATA (zakonska kamata) Razlikuje se od ugovorne kamate: - zatezna kamata se pojavljuje smao kod novanih obaveza, a ugovorna moe I kod nenovanih - zatezna kamata se duguje na osnovu zakona, a ugovorna na osnovu ugovora - zatezna kamata se plada kada dunik dodje u docnju, a ugovorna kamata se po pravilu plada od dana nastanka obaveze do momenta ispunjenja - zatezna kamata se uvek duguje u novcu, a ugovorn akmaata se moe dugovati u drugim stvarima odredjenim po rodu

- visinus tope ugovorne kamate odredjuju dunik I poverilac sporazumno, a zatezna kamata je odredjena zakonom (dunik I poverilac ne mogu nita ugovoriti). Prema Zakonu o visini kamatne stope, kamatna stopa ima 2 dela: fiksni=0.5 % I promenljivi=stopa rasta cena na malo u odredjenom mesecu! - Pravna priroda ugovorne kamate je naknada za upotrebnu vrednost novca, a zatezna kamata je sankcija dunika jer nije svoju obavezu izvrio na vreme. Zajedniko za ove dve kamateje to kod obe postoji zabrana ANATOCIZMA-kamate na kamatu, uz izvesna odstupanja: 1) Kod ugovorne kamate: a. poverilac I dunik mogu ugovoriti da de se stopa ugovorne kamate povedati ako dunik ne ispuni obavezu na vreme. b. Bankarski poslovi banka moe u svojim kreditnim poslovima ugovoriti da de na kamatu kada dospe na naplatu poeti da tee kamata. 2) Kod zatezne kamate: a. u sluaju kada poverilac podnese sudu zahtev da osudi dunika na pladanje kamate jer je nije isplatio u roku, na iznos kamate za koji poverilac trai da dunik bude osudjen poinje da tee kamta od momenta podnoenja tubenog zahteva. Takva kamata se naziva I procesna kamata. Ako je ugovorena kamata za novane obaveze, dunik dodje u docnju I od tada tee zatezna kamata, poverilac nema pravo da kumulira obe kamate. On moe traiti samo isplatu jedne od njih. Ako je stopa ugovorne kamate via od stope zatezne kamate, moe traiti isplatu samo ugovorne kamate I obrnuto. Pravilo je da poverilac u sluaju docnje dunika moe traiti kamatu koja je via.

OBLIGACIJE SA VIE PREDMETA - dunik duguje dva ili vie predmeta - nazivaju se I sloene obligacije - sa samo jednim predmetom su proste - podela na alternativne, fakultativne I kumulativne ALTERNATIVNE OBLIGACIJE -dunik duguje dva ili vie predmeta, ali se oslobadja obaveze predajom samo jednog predmeta! Imaju dva ili vie predmeta obaveze, a samo jedan predmet ispunjenja. Pravo izbora koji de predmet obligacije biti predmet izvrenja moe imati: dunik, poverilac ili neko trede lice. Pravo opcije predstavlja pravnu mod! Ako nema ugovora, vai pravilo da prav izbora pripada duniku. Dunik je duan da izbor izvri u roku koji je predvidjen ugovorom. Ako propusti rok nije automatski izgubio pravo izbora. Moe da

zahteva od suda da ga obavee jednim od dva predmeta, a presuda glasi na alternativno ispunjenje. Ni posle presude nije izgubio pravo da bira, gubi ga tek u postupku prinudnog izvrenja. -pravo izbora pripada poveriocu samo kada je tako dogovoreno. Poverilac ima pravo izbora u roku koji je utvrdjen sporazumom, a kada taj rok istekne, pravo izbora prelazi na dunika. Njegovo pravo izbora je znatno krade. -trede lice mora svoje pravo izbora da izvri u roku koji su mu ostavili poverilac I dunik. Ako ne ispuni to svoje pravo u roku, poverilac ili dunik imaju pravo da se obrate sudu I da sud izvri izbor. Smatra se da je izbor izvren kada druga strana bude obavetena o izvrenom izboru ili kada dunik izvri radnju koju je izabrao. Pravno dejstvo: do tada sloena obligacija sa vie predmeta se pretvara u prostu obligaciju. Taj prelaz se naziva koncentracija.obligacije. Izjava kojom se vri pravo izbora je neopoziva. Do koncentracije moe dodi propadu jednog od ugovorenih predmeta bez krivice. Tada se obligacija svodi na preostai deo. Ako je do propasti dolo krivicom, ne dolazi do koncentracije.

FAKULTATIVNE OBLIGACIJE -razlikuju se od alternativnih obligacija: 1.kod fakultativnih obligacija postoji samo jedan predmet, ali je dunik ovladen da ispuni obavezu drugim predmetom tj. Poverilac ima pravo da zahteva ispunjenje I nekim drugim predmetom. Fakultativne obligacije su samo prividno sloene! 2.ovladenje koje ima dunik ili poverilac nije isto to I pravo izbora kod alternativnih obligacija. Ovladenje da se obaveza ispuni drugim predmetom nije pravna mod jer se ne unosi nikakva promena u pravnom odnosu. Izjava kojom se to ovladenje vri je uvek opoziva. Moe se opozvati ikad je ved bila saoptena. 3.fakultativna obligacija se gasi ako predmet ispunjenja propadne viom silom. Ako predmet propadne krivicom dunika, on moe da se oslobodi obaveze naknade tete predajudi poveriocu drugi predmet. Poverilac samo ima pravo da trai naknadu tete, a dunik moe da bira. Ako predmet propadne krivicom, obaveza dunika se gasi. Fakultativne obligacije nastaju na osnovu ugovora ili testamenta (po pravilu). Pr. Legat I ugovor o zajmu. Mogu nastati I na osnovu zakona-pr. pravila o prekomernom otedenju, raskid ugovora o poklonu zbog nedostataka sredstava za ivot poklonodavca, sluaj hipoteke kojom je obezbedjen tudji dug.

KUMULATIVNE OBLIGACIJE

-sloene obligacije -imaju dva ili vie predmeta -dunik se oslobadja obaveze kada ispuni sve predmete -predmeti se ne moraju ispuniti odjednom -mogud je dogovor dunika I poverioca -ako nita nije ugovoreno, svi predmeti se istovremeno predaju -ako svi propadnu usled vie sile, obligacija se gasi -ako samo neki propadnu, dunik izvrava obavezu ostalim predmetima -ako je neki propao krivicom dunika, on je duan da ispuni obavezu ostalim predmetima, a za propali predmet je duan da nadoknadi tetu.

DUALISTIKE / PLURALISTIKE OBLIGACIJE Dualistike obligacije-na poverilakoj I dunikoj strain jse nalazi po jedno lice. Mogu biti jednostrano I dvostrano obavezne. Kada su jednostrano obavezne, jedna strana ima potraivanje, druga ima dug. Glasi na naknadu tete usled deliktne odgovornosti. Na jednoj strain je samo dug, na drugoj je samo potraivanje. Pluralistike obligacije-na strain dunika ili na strain poverilaca se nalazi vie lica. Do pojave vie lica moe dodi iz razliitih razloga. Pr. 2 suvlasnika prodaju kudu jednom licu.

ZOO je podelio obligacije na: - deljive - solidarne - nedeljive DELJIVE OBLIGACIJE Deljive obligacije su pluralistike obligacije u kojima je predmet deljiv. Predmet je deljiv ako se moe podeliti i sluiti u delovima koji imaju ista svojstva, ali da pri tom predmet u celini ne gubi nita od svoje vrednosti. Po pravilu-deljive su one obligacije koje glase na injenje, predaju stvari i najtipinije-novane obligacije. Ako u pluralistikim obligacijama imamo vie dunika svaki se oslobadja obaveze kada ispuni svoj deo duga. Po pravilu, dug se medju dunicima deli na jednake delove i svaki se oslobadja obaveze kada ispuni svoj deo duga. Ako u pluralistikim obligacijama imamo vie poverilaca, svaki ima pravo da potrauje samo svoj deo

duga, dunik se oslobadja obaveze kada mu namiri njegov deo. Predmet se deli na jednake delove, osim ako je neto drugo ugovoreno. Deljive obligacije se nazivaju i zajednike obligacije i mogu da nastanu na osnovu: ugovora, zakona ili testamenta. Deljive obligacije mogu biti aktivne (kada se na strani poverioca nalazi vie lica) i pasivne (kada se na strani dunika nalazi vie lica). Svaki dunik odgovara samo za svoj deo duga, a svaki poverilac ima pravo da potrauje samo svoj deo potraivanja. U pasivnim obligacijama, dunik kji ispuni svoj deo duga-oslobadja se obaveze. Docnja u koju zapadne jedan dunik ne proizvodi pravno dejstvo prema drugim dunicima. Prekid zastarelosti prema jednom od dunika ne proizvodi pravno dejstvo prema ostalim dunicima. Pravilo je da se obligacija deli na onoliko delova koliko ima dunika, tj. poverilaca, ali se to pravilo ne prostire na sve obligacije. Kod ugovora u privredi vai drugaija pretpostavka-kada ima vie dunika u deljivoj obligaciji, vai pretpostavka solidarnosti-dunici duguju po pravilima o solidarnoj obligaciji! SOLIDARNE OBLIGACIJE - imaju deljiv predmet, ali iako je deljiv, vai pravilo da se predmet mora ispuniti u celini zbog toga to to zakon propisuje ili to proizilazi iz ugovora, odnosno testamenta. Solidarne obligacije su obligacije sa vie dunika ili poverilaca kod kojih je svaki dunik obavezan da ispuni dug u celini, odnosno, svaki poverilac je ovladen da zahteva ispunjenje duga u celini. Ako ima vie dunika, a jedan poverilac, on moe da zahteva isplatu duga u celini od bilo kog dunika, a kada dunik to ispuni, obaveza se gasi prema svima. Ako ima vie poverilaca, a jedan dunika, svaki poverilac ima pravo da trai ispunjenje duga. Ispunjenjem duga prema jednom poveriocu, gasi se obligacija i prema ostalima! U zavisnosti da li ima vie poverilaca ili dunika, obligacije se dele na: 1. pasivne solidarne obligacije-sa vie dunika 2. aktivne solidarne obligacije-sa vie poverilaca Pasivne solidarne obligacije Za pravo su mnogo znaajnije pasivne solidarne obligacije jer su one jedno od najboljih sredstava obezbedjenja poverilaca. Primeri za to su kapara i odustanica, a pored njih postoje i druga sredstva obezbedjenja i sastoje se u nastojanju poverioca da svoje potraivanje prema duniku obezbedi tako to de se jo neko lice obavezati pored dunika-lina sredstva obezbedjenja potraivanja: jemstvo, ugovorna

kazna... Pasivna solidarnost, pored ugovora, moe nastati i iz zakona kada zakon posebno titi odredjene kategorije pverilaca. Karakteristika je da se dunici medjusobno zastupaju. Ne moraju sve radnje jednog dunika da se prostiru na ostale dunike. Samo korisne radnje proizvode dejstvo prema ostalim dunicima, ali postoji izuzetak kada su u pitanju tetne radnje. Docnja jednog solidarnog dunika ne proizvodi pravno dejstvo prema ostalim solidarnim dunicima. Dejstva pasivne solidarnosti su dvostruka: 1. u odnosu izmedju solidarnog dunika i poverioca 2. izmedju samih dunika nakon ispunjenja Obligacija se gasi: 1. prenovom 2. otputanjem duga 3. zatarelodu

1. Sporazum o prenovu sporazum izmedju dunika i poverioca na osnovu kog se postojeda obligacija gasi, a nastaje druga, sa drugaijim osnovom ili predmetom. Sporazum o prenovu moe biti zakljuen: in rem, kada se gasi obligacija prema svim dunicima, ili in personam, kada se samo taj dunik oslobadja obaveze, a obaveza ostalih ostaje. 2. Otputanje duga nain prestanka obligacije na osnovu sporazuma dunika i poverioca. Kada se dug otpusti prema samo jednom duniku, odnos sa ostalim dunicima zavisi od toga da li je sporazum zakljuen: - in rem, kada se gasi obaveza svih solidarnih dunika, ili - in personam, kada se ne gasi solidarna obaveza svih dunika. 3. Zastarelost- obligacija se gasi, ali ne u potpunosti. Opti rok zastarelosti potraivanja iznost 10 godina. Posebni rokovi zastarelosti vae samo za neka potraivanja i mogu biti subjektivno i objektivno odredjeni! Subjektivni rok 3 god. od saznanja za tetu, a objektivni rok 5 god. od prouzrokovanja tete. U toku trajanja roka zastarelosti, mogu nastupiti injenice koje prekidaju ili zaustavljaju period zastarelosti. Zastoj i prekid zastarelosti prema jednom duniku ne utiu na ostale dunike! Poravnanje predstavlja nain prestanka obaveze! To je sporazum izmedju strana oko kojih postoji spor na osnovu koga one spor reavaju uzajamnim poputanjem. Neka strana se odrie zahteva ili dela zahteva prema drugoj. Poravnanje ne proizvodi dejstvo prema ostalim dunicima, ali oni imaju pravo dapristupe tom poravnanju i u tom sluaju proizvodi dejstvo i prema njima. Sekundarna dejstva pasivne solidarne obligacije nede nastati ako su svi dunici prema poveriocu ispunili dug. Nastaju samo kada je jedan izvrio obavezu prema poveriocu. Dunik koji je ispunio obavezu postaje poverilac dosadanjih dunika i tada dolazi do pretvaranja solidarne u zajedniku obligaciju.

Za odredjivanje delova u zajednikoj obligaciji postoje odredjena pravila. Svaki dunik duguje onaj deo duga koji je utvrdjen ugovoro izmedju dunika. Ako ne postoji ugovor, dug se deli na jednake delove. U sluaju da je jedan od dunika insolventan, vai pravilo da se njegov deo deli srazmerno na sve druge sadunike ukljuujudi i onoga koji je ispunio dug. Rizik insolventnosti snosi svaki sadunik. Pravo ispunioca na naknadu prema ostalim sadunicima se naziva pravo regresa. Kada je pasivna solidarnost bila ugovorena u korist jednog lica, onaj koji je izvrio obligaciju, trai naknadu samo od onog lica u iju je korist bila ugovorena obligacija.

Aktivne solidarne obligacije Aktivne solidarne obligacije su pluralistike obligacije kod kojih na strani poverioca imamo vie lica, a na strani dunika jedno lice. Svaki od poverilaca je ovladen da trai od dunika da prema njemu ispuni dug, a dunika obaveza se gasi prema svima. U praksi su retke i nemaju znaaj kao pasivne solidarne obligacije, ne obezbedjuju ved naprotiv, podobne su da oslabe obligaciju. Pravila su da: - moe se ugasiti ispunjenjem - moe se ugasiti kompenzacijom - moe se ugasiti otputanjem duga - moe se ugasiti prenovom - zastarelost ako jedan poverilac prekine zastarevanje ili nastupi zastoj zastarevanja, to ne koristi ostalim poveriocima i prema njima tee i dalje. Odricanje od zastarelosti koje je izvrio jedan poverilac koriste i ostali poverioci.

NEDELJIVE OBLIGACIJE Nedeljive obligacije su pluralistike obligacije koje imaju nedeljiv predmet. Nedeljivost predmeta moe biti apsolutna i relativna. Apsolutna je kada nedeljivost proizilazi iz prirode predmeta, odnosno kada se predmet ne moe podeliti i tako podeljen ispuniti svoju vrednost u celini. Relativna je kada je to ugovoreno, kada je predmet po svojoj prirodi deljiv, ali ga u konkretnom sluaju smatraju nedeljivim. Nedeljive obligacije mogu biti: 1. sa vie poverilaca 2. sa vie dunika (gde se primenjuju pravila o pasivnim solidarnim obligacijama)

1. Nedeljive obligacije sa vie poverilaca na njih se ne primenjuju pravila o aktivnim solidarnim obligacijama. Jedan poverilac ne moe zahtevati da dunik samo njemu ispuni obavezu. Ispunjenje mogu zahtevati samo svi zajedno, a samo jedan moe onda kada je ovladen od strane svih ostalih poverilaca. Obligacije koje poseduju mod sudskog (prinudnog) izvrenja se nazivaju civilne, prave obligacije. Obligacije koje nemaju mod prinudnog izvrenja se nazivaju prirodne, naturalne obligacije. ZOO ne poznaje eksplicitno ovu podelu, ali pominje prirodne obligacije u l. 213. Prirodne obligacije imaju posrednu pravnu sankciju koja se sastoji u tome to se ne moe podneti tuba iz pravno neosnovanog bogadenja i ne moe se traiti natrag ono to je dato. Pravna doktrina odredjuje ta su prirodne obligacije i postoje dve koncepcije: 1. Starija, koja potie iz rimskog prava, a moe se oznaiti i kao ua koncepcija. Prema njoj, prirodne obligacije su samo one obligacije koje su nekada bile civilne, ali su iz nekog razloga izgubile mod prinudnog izvrenja. Izgubile su pravo na tubu u materijalnom smislu. Takve civilne obligacije su zastarele obligacije. Postale su beskorisne,a poverilac ne moe traiti da se ispune. Takodje, ovde spadaju i civilne obligacije koje su nitave jer su nastale iz ugovora kome nedostaje forma. 2. Mladja, koja potie od kanonista XVI veka. Njen osniva je Marsel Planiol i ova teorija se oznaava kao ira. Prema njoj, prirodne obligacije su dugovi asti. Svoj izvor imaju u moralu. Prirodne obligacije su moralne zapovesti koje neko izvrava sa osedanjem da je prirodno da se takva obligacija ispuni. U naem pravu je prihvadena ira, novija koncepcija. Stav nae doktrine je da prirodna obligacija postoji svaki put kada neko izvri neku bavezu koja je sa moralnog stanovita opravdana, ali pri tom nije pravno nedoputena. Jedna moralna obaveza je pravno doputena ako nije suprotna javnom poretku (skupu pravnih i moralnih principa koji su vladajudi u jednom drutvu, a jedna zajednica ih prihvata kao opte principe). Po ovoj koncepciji, u pojam prirodnih obligacija ne spadaju samo moralne dunosti, ved i nesavrene civilne obilgacije. Prirodne obaveze podrazumevaju: 1. nesavrene civilne obligacije (zastarele obligacije i obligacije iz ugovora kome nedostaje forma) 2. moralne zapovesti koje su u skladu sa javnim poretkom (obaveza izdravanja izmedjulica kod kojih ne postoji zakonska obaveza izdravanja i dunost naknade tete kada nisu ispunjeni zakonski uslovi za naknadu tete) Da bi moralna dunost postala naturalna obligacija, potrebno je da je nastala znajudi da nije duan da plati.

IZVORI OBLIGACIJA Izvori obligacija su pravne injenice (skupovi pravnih injenica) iz kojih nastaju obigacije. Takve injenice su brojne i raznovrsne i postoji problem njihove klasifikacije.

I Rimsko pravo Gaj u Institucijama je zastupao bipartitnu podelu (bipartitio) da sve obligacije nastaju: 1. iz ugovora 2. iz delikta II Podela iz Gajevih dela iz II v. nove ere (res cotidiana), gde je zastupana tripartitna podela (tripartitio) 1. iz ugovora ex contractu 2. iz delikta ex delictu 3. iz drugih pravnih izvora varie causarum figure III Podela iz Justinijanovih Institucija, gde je zastupana kvadriparticiona (etvorodelna) podela 1. iz ugovora 2. iz kvaziugovora 3. iz delikta 4. iz kvazidelikta Ove tri grupe podela spadaju u staije podele! Novije podele su se javile sa pojavom modernih kodifikacija: I Francuski code civil je zastupao stanovite da sve obligacije nastaju: 1. iz ugovora 2. iz drugih pravnih injenica (delikti, kvazidelikti, kvazikontrakti i zakonske obligacije) II Srpski gradjanski zakonik nije imao izriitu podelu, ali se iz sadraja uoava da su obligacije nastale: 1. iz ugovora 2. iz delikta 3. iz pravno neosnovanog bogadenja III ZOO- izvori su nabrojani u l. 1 1. ugovor 2. prouzrokovanje tete 3. sicanje bez osnova 4. jednostrana izjava volje 5. druge zakonom utvrdjene injenice za koje zakon vezuje nastanak obligacionog odnosa (srodstvo, brana veza, susedski odnosi...)

UGOVORI - teorije - terminologija OSNOVNA OBELEJA (NAELA) UGOVORNOG PRAVA

Ugovorno pravo se oznaava kao skup pravnih pravila koja reguliu ugovor. Podrazumeva sva pravila opteg i posebnog dela ZOO-a i sva pravila koja reguliu ugovore u ostalim zakonima: 1. Naelo slobode ugovaranja 2. Naelo dispozicije subjekata 3. Naelo zatite prava poverioca prinudnim izvrenjem i naknadom tete 4. Naelo kauze ugovora

NAELO SLOBODE UGOVARANJA Ovo naelo se moe shvatiti u irem i u uem smislu. U uem smislu, podrazumeva opredeljenje odnosno opciju jednog lica da li de ili nede zakljuiti ugovor i sa kime de ga zakljuiti. U irem smislu podrazumeva osnovnu opciju i dispoziciju subjekata. Dispozicija subjekata je sloboda svakog da u sporazumu sa drugim licem utvrdi sadrinu ugovora. ZOO dispoziciju naziva autonomija volje. Taj pojam nije dobar je pojam autonomije voje iri od pojma dispozicije subjekata. Autnomija volje je opte naelo gradjanskog prava koje vai u svim oblastima gradjanskog prava, a ne samo u obligacionom pravu. Sloboda ugovaranja u uem smislu moe u pojedinim sluajevima biti ograniena radi zatite interesa odredjenih lica. Ta ogranienja su trostruka: 1. Obavezno zakljuenje nekih ugovora. U naem pravu postoji obaveza da se zakljui ugovor kod osiguranja vozila koje je u saobradaju. Ugovor mogu zakljuiti: a. svi sopstvenici motornih vozila. Oni se tim ugovorom osiguravaju od tete koja upotrebom svog motornog vozila moe nastati tredim licima b. prevoznici u javnom saobradaju. Lice koje se bavi javnim prevozom putnika osiguravaju se za tetu koju mogu prouzrokovati putnicima u javnom prevozu. c. vlasnici vazduhoplova od tete koja upotrebom vazduhoplova nastane licima i starima na zemlji. Svrha ogranienja je da se zatite imaoci motornih vozila od gubitka odnosno imovinske propasti do koje bi moglo dodi ako bi oni sami morali da nadoknade tetu koja bi mogla nastati. Osiguravajude drutvo ima pravo regresa ako je lice tetu uinilo namerno ili grubom nepanjom. Ovim ugovorom se takodje tite i interesi otedenog jer ispred sebe imaju finansijski modnog dunika. d. Lica koja moraju da zakljue ugovor ako mi bude stavljena ponuda za zakljuenje i ako su ispunjeni neophodni uslovi za to (JKP, vodovod, elektrodistribucija... ). Ukoliko preduzede odbije da zakjui ugovor, duno je da nadoknadi tetu. 2. Saglasnost tredeg za zakljuenje ugovora - podrazumeva da u nekim sluajevima nije dovoljno da kod jednog lica postoji pozitivna odluka da zakljui ugovor ved je neophodna i saglasnost tredeg radi: a. zatite javnog interesa

b. zatite privatnog interesa odredjenih lica 3. Obavezan izbor jedne ugovorne strane podrazumeva da lice mora da ponudi odredjenom licu da zakljui ugovor, a tek ako ono odbije, lice ima potpunu slobodu. Ovde spadaju sluajevi prava pree kupovine koji mogu biti: a. Zakonsko zasniva se na zakonu. Podrazumeva pravo odredjenih lica da im se ponudi zakljuenje ugovora kao i pravo da ukoliko im ne bude ponudjeno zakljuenje ugovora o prodaji, stupe na mesto kupca pod istim uslovima. Zakonsko pravo pree kupovine je propisano propisima o prometu nepokretnosti u korist suvlasnika nepokretnosti, a kada se prodaje poljoprivredno zemljite - u korist suseda poljoprivrednog zemljita, postoji i u korist preduzeda koje vri poslove od javnog interesa. to se tie pokretnih stvari, postoji pravilo u sluaju prodaje arhivske gradje da pravo pree kupovine imaju kulturne ustanove. Pravo pree kupovine se moe javiti u dva oblika - pravo prede kupovine (pre zakljuenja ugovora o prodaji), pravo prekupa (nakon zakljuenja ugovora o prodaji). Ukoliko je povredjeno pravo pree kupovine, tuba se moe podneti 30 dana od dana saznanja za prodaju, odnosno 2 godine od dana kada je ugovor zakljuen. b. Ugovorno zasniva se na osnovu posebne ugovorne pogodbe ugovora o prodaji. Kupac preuzima obavezu da ukoliko odlui da proda stvar, prvo je ponudi prekupcu-prodavcu, pod uslovima koje je dogovorio sa tredim licem. Pravo prekupca moe da traje 5 godina i ono je lino pravo (neprenosivo).

DISPOZICIJA SUBJEKATA - unapred je odredjena sadrina ugovora - dispozicija subjekata nikada nije bila neograniena jer je drutvo uvek postavljalo ogranienja ugovorima. U ZOO postoje slededa ogranienja dispozicije: I Prinudni propisi II Javni poredak III Dobri obiaji IV Zakonom regulisana sadrina ugovora V Razlozi faktike prirode I PRINUDNI PROPISI Prinudni propisi su propisi obligacionog prava i drugi propisi koji se ne mogu promeniti voljom ugovornih strana. Sadrana su u zakonima ili podzakonskim aktima i imaju za cilj da spree zakljuivanje ugovora koji bi bili protivni naredjenjima koja proizilaze iz tih propisa. U ZOO postoji vie propisa koja imaju prinudni karakter

1. propisi o pravima zastarevanja 2. propis koji govori o najviem iznosu ugovorne kamatne stope 3. propis ugovaranja kamate na kamatu. Ovi propisi su odredjeni numerus clausus i primenjuju se kao konkretna naredjenja ili zabrane.

II JAVNI POREDAK Javni poredak je najznaajnije i najire ogranienje dispozicije subjekata. Prvi put je pomenut u code civile 1804. u l. 16. - 1844 SGZ $13 - 1978 ZOO, nije sledio SGZ, ne pominje se javni poredak, a u l. 10 se spominje: 1. ustavom utvrdjena naela drutvenog uredjenja 2. pravila morala socijalistikog samoupravnog drutva - do 1993 su usvojene izmene i dopune zakona o obligacionim odnosima i propisano je da uesnici u ugovoru mogu slobodno da uredjuju, ali ne suprotno prinudnim propisima, dobrim obiajima i javnom poretku. Javni poredak je jedan od pojmova koji se odlikuju svojom neodredjenodu pa je definisanje ostavljeno pravnoj teoriji u kojoj postoje razliiti stavovi: 1. Po prvoj teoriji, javni poredak nije mogude, a ni potrebno definisati. Umesto toga treba prepustiti sudu da u svakom konkretnom sluaju utvrdi ta je javni poredak kada se takvopitanje postavi pred njim. 2. Po drugoj teoriji, potrebno je odrediti osnovna obeleja javnog poretka ali nije neophodno da se precizno definie. Ostavlja se sudu da pronadje da li je javni poredak povredjen ili ne. 3. Po tredoj teoriji javni poredak predstavlja skup propisa koji su izriito nabrojani, a nabrajanje propisa treba prepustiti dravnom organu. Problem je to nije mogude obuhvatiti sve propise koji mogu da udju u javni poredak. 4. Po etvrtoj teoriji je potrebno utvrditi jednak kriterijum koji bi omogudavao da se na osnovu njega okupe i klasiraju odredjena pravila koja se tiu javnog poretka. Izdvaja se nekoliko miljenja u zavisnosti od kriterijuma da li pravilo ulazi u javni poredak: a. drutveni interes b. drutvena solidarnost c. propisi o dravnom poretku, organizacije dravne vlasti i propisi dravnog uredjenja.

U naoj pravnoj doktrini postoje dva shvatanja: 1. ire javni poredak predstavlja skup osnovnih pravnih i moralnih principa na kojima je zasnovano postojanje i pravno trajanje pravno organizovane zajednice i izraavaju se preko odredjenih drutvenih normi koje ugovorne strane moraju potovati prilikom zakljuenja ugovora. Prema ovom stanovitu, pojam javnog poretka dolazi do izraaja kod normi koje reguliu predmet i kauzu ugovora tako da predmet ugovora ne moe biti suprotan javnom poretku, a cilj koji ugovorne strane hode da postignu ugovorom ne sme biti suprotan javnom poretku. 2. ue po prof. Antidu, u javni poredak ne ulaze svi prinudni propisi ved samo neki, samo oni koji nisu konkretni. U pojam javnog poretka ulaze sva opta ustavna naela i sve opte zakonske norme koje imaju prinudni karakter i nisu konkretizovane putem odgovarajudih niih pravnih akata. Prema ovom shvatanju, ovde ulaze i pravni standardi opte pravne norme koje svoju konkretnu sadrinu dobijaju tokom njihove primene, a koje samo daju smernice i uputstva sudiji u vezi sa primenom pravnih normi. III DOBRI OBIAJI Dobri obiaji predstavljaju ustaljena pravila ponaanja koja usvaja odredjena drutvena grupai koja su u svetu lanova te drutvene grupe postala obavezna. Obaveznost proizilazi iz sankcije. Pojam se srede u pravilima koja uredjuju trgovake ugovore kada se poziva sam zakon, ali se mogu pozvati i same stranke svojim ugovorom. Kod dileme ta je dobar, a ta lo obiaj, zastupljen je stav da je dobar obiaj u skladu sa savesnodu i potenjem, a onaj koji je suprotan se ne moe smatrati dobrim obiajem! IV ZAKONOM REGULISANA SADRINA UGOVORA - ispoljava se tako to zakon u nekim sluajevima regulie neke elemnte ugovora imperativno tako da te elemente ugovora ugovorne strane ne mogu da urede drugaije. Pr. Ugovor o otkupu stana-u celini je regulisan po pravilima Zakona o stanovanju (nema slobode ugovornih strana). V FAKTIKE PRIRODE - formularni ugovori (ugovori po pristupu) jedna strana unapred odredjuje sve uslove bududeg ugovora tako da druga strana moe samo da ih u celini prihvati ili da ih u celini odbije. Ovi ugovori se pojavljuju kod ugovora o osiguranju, javnom prevozu, isporuci elektrine energije, pruanja komunalne usluge... Opte uslove formularnih ugovora odredjuje ekonomski modna ugovorna strana. Ima faktiku mod da o tome odlui, a slabija ugovorna strana moe samo to da prihvati ili ne prihvati.

PODELA UGOVORA

Podela ugovora se vri prema razliitim kriterijumima: I ODREDJENOST U ZAKONU 1. Imenovani posebno regulisani ZOO ili nekim drugim zakonom 2. Neimenovani nisu zakonom posebno predvidjeni, ali se mogu zakljuiti na osnovu slobode ugovaranja II PREMA BITNIM USLOVIMA ZA NASTANAK UGOVORA 1. Formalni zakonom ili voljom stranaka je predvidjena forma kao bitan uslov 2. Neformalni za njihovo zakljuenje se ne trai forma (zakljuuju se prostom saglasnosdu volja) III PREMA ODNOSU PRAVA I OBAVEZA 1. Dvostrano obavezni 2. Jednostrano obavezni 1. Teretni 2. Dobroini 1. Komotativni 2. Aleartorni Dvostrano obavezni - iz saglasnosti volja ugovornih strana nastaju obaveze za obe ugovorne strane (uzajamni, sinalgmatini..). Izraz dvostrani nije bas najpodobniji jer stvara zabunu oko ugovora i pravnog posla. Jednostrano obavezni ugovori kod kojih iz saglasnosti volja ugovornih strana nastaje obaveza samo za jednu ugovornus tranu. Pr. Otpust duga. Znaaj ove podele je bitan jer se izvesna pravila obligacionog prava primenjuju samo na dvostrano, a ne i na jednostrano obavezne ugvore. Ta pravila su rezultat principa ekvivalencije. To su: a. Pravilo o prigovoru neispunjenja ugovora exceptio non adimplti contractus. Ovaj prigovor je pravo svake strane u dvostrano obaveznom ugovoru da odbije izvrenje svoje obaveze ako druga strana nije izvrila svoju obavezu ili nije spremna da je izvri. b. Pravilo o raskidanju ili izmeni ugavora zbog promenjenih okolnosti. c. Pravilo o razkidanju ugovora zbog neispunjenja svaka strana ima pravo /u sluaju da druga strana ne ispunjava svoju obavezu/ da zahteva ispunjenje ugovora, nakandu tete ili raskid ugovora. d. Pravilo o ponitenju ugovora zbog prekomernog otedenja. e. Pravila o zelenakom ugovoru f. Pravila o ustupanju ugovora zamena poloaja koje jedna strana ima u ugovoru sa jednog lica na drugo

lice. g. Pravilo o prestanku ugovora usled naknadne nemogudnosti ispunjenja. h. Pravila o tumaenju opte pravilo je da ukoliko je smisao odredbi nejasan, sud istrauje kakva je bilavolja ugovornih strana i kako to odgovara naelima ZOO-a. Ako se primenom opteg pravila ne moe utvrditi znaenje, primenjuju se dopunska pravila i to: dvostrani ugovori se tumae na nain koji odgovara principu ekvivalencije, a jednostrani ugovor se tumai na nain koji vie odgovara strani koja se obavezuje. Kriterijum ove podele je pravni.

Teretni ugovori svaka strana duguje naknadu koju prima za korist od druge ugovorne strane. Nazivaju se jo i naplatni ugovori ili ugovori sa naknadom. Dobroini ugovori jedna strana ne duguje naknadu zakorist koju prima od druge ugovorne strane. Nazivaju se jo i besplatni ugovori, ugovori bez naknade. Kriterijum ove podele je ekonomski. Znaaj podele je to se primenjuju razliita pravila: a. dobroini ugovori se zakljuuju intuitu persone (obzirom na linost) i zbog toga kod dobroinih ugovora vai pravilo da se mogu ponititi zbog zablude o linosti. b. Po pravilu, dobroini ugovori su formalni ugovori da bi se zatitila ugovorna strana koja ne stie naknadu. Teretni ugovori po pravilu nisu formalni. c. Kod dobroinih ugovora je bitan motiv. Samo dobroini ugovori se mogu ponititi zbog zablude o motivu teretni ne mogu. d. Samo kod teretnih ugovora se primenjuju pravila o odgovornosti za fizike i pravne nedostatke. e. Kod dobroinih ugovora se odgovornost za tetu ceni po blaim kriterijumima nego kod teretnih ugovora. Kod dobroinih strana koja dobija korist moe od druge da zahteva samo blai,a ne stroi stepen panje. f. Podnoenje Paulijanske tube blai su uslovi za pobijanje dunikovih pravnih radnji ako je ta radnja besplatna, odnosno ako je dunik otudjio stvar poklonom i otetio svog poverioca, a ako je bio u pitanju teretni ugovor, uslovi su stroi. g. Kauza kod dobroinih ugovora, motivi ulaze u kauzu i zbog toga de dobroini ugovor biti nitav ako je motiv za zakljuenje ugovora bio nemoralan ili protiv zakona. Kod teretnih ugovora, motiv po pravilu ne ulazi u polje kauze. Jedino u sluaju da je i druga strana znala da je motiv nedoputen, teretni ugovor moe dase poniti zbog nedoputene kauze. Komotativni ugovori u momentu zakljuenja ugovora se zna koja strana je poverilac, a koja dunik i poznat je uzajamni odnos ove prestacije. Aleartorni ugovori u momentu zakljuenja ugovora nije poznato koja strana de biti poverilac, a koja dunik, ili nije poznata visina obaveza ugovornih strana, ili nije poznat krajnji odnos uzajamnih obaveza

ved to zavisi od neizvesnog dogadjaja koji moe biti proli, sadanji ili bududi, ali je bitno da je za ugovorne strane subjektivno neizvestan. Primeri: 1. opklada 2. igra - ugovor kojim se jedna strana obavezuje drugoj da de dati neto ako pobedi u igri. 3. ugovor o doivotnom izdravanju 4. ugovor o osiguranju (obaveza osiguravaa zavisi od toga da li de nastupiti osigurani sluaj). 5. kupovina nade ne zna se visina obaveze prodavca Znaaj podele je to se na aleartorne ugovore ne primenjuju pravila o prekomernom otedenju. Jedna strana od starta pristaje na neizvesnost.

IV PREMA TEHNICI I NAINU UGOVARANJA 1. Ugovori sa sporazumno odredjenom sadrinom 2. Ugovori po pristupu, formalni tipski ugovori (ugovori kod kojih nema pregovaranja) Ugovori sa sporazumno odredjenom sadrinom su ugovori kod kojih se sadrina utvrdjuje tokom pregovora ugovornih strana pa je sadrina plod zajednike volje ugovornih strana. Znaaj podele je to se na ugovore po pristupu primenjuju pravila koja se ne primenjuju na ugovore sa sporazumno odredjenom sadrinom: a. Pravilo o tumaenju formalni se tumae u korist strane koja pristupa ugovoru. Dvosmislene odredbe se tumae u korist strane koja nije imala mogudnosti da o njima pregovara. b. Posebna pravila o nitavosti pojedinih odredbi optih uslova - nitavi su ukoliko su suprotni samom cilju zakljuenja ugovora ili dobrim poslovnim obiajima ak i kada su odobreni od strane nadlenog organa. Opti uslovi su nitavi i kada liavaju stranu koja pristupa ugovoru da stavi prigovore ili rokove, ili su nepravini i preterano strogi prema toj ugovornoj strani.

V PREMA DUINI TRAJANJA PRESTACIJE 1. ugovori sa trenutnim izvrenjem obaveza 2. ugovori sa trajnim izvrenjem obaveza

VI PREMA KARAKTERU INIDBE 1. Jednostavne sastoje se iz elemenata samo jednog ugovora 2. Meovite sastoje se iz elemenata vie imenovanih ugovora Kada se pred sudom nadje meoviti ugovor, nastaje problem koja pravila (kog ugovora) de biti

primenjena. Postoji vie teorija u odgovoru, a u naem pravu je prihvadena teorija apsorpcije po kojoj treba da budu primenjena pravila jednog od ugovora iji se elementi nalaze u njegovom sastavu, tj. pravila ugovora iji elementi preteu i absorbuju elemente ostalih ugovora. VII PREMA SVOJSTVIMA LINOSTI UGOVORNIH STRANA 1. Intuitu persone 2. ugovori bez obzira na svojstva linosti VIII PREMA ZAVISNOSTI JEDNIH OD DRUGIH 1. Samostalni ugovori 2. Zavisni (akcesorni) ugovri njihovo dejstvo zavisi od sudbine nekog drugog ugovora (pr. Jemstvo).

USLOVI ZA NASTANAK UGOVORA 1. Opte bitni uslovi oni koji su neophodni da bi nastao bilo koji ugovor: a. sposobnost za ugovaranje b. saglasnost volja ugovornih strana c. predmet d. kauza 2. Posebno bitni uslovi trae se za nastanak ugovora kada zakon zahteva ispunjenje takvog uslova a. forma (moe biti zakonska i ona koja proizilazi iz volje ugovornih strana) - (sposobnost za ugovaranje ????????) - (deo saglasnosti volja ??????) SAGLASNOST VOLJA - sastoji se iz dve faze 1. ponuda = I faza 2. prihvatanje = II faza Ponekad, pre zakljuenja ugovora, postoji prethodna faza u kojoj se odvijaju pregovori. U pregovorima se prevazilaze razlike i postie se konaan sporazum. Obeleava ga nastojanje da do ugovora dodje. Mogude je da se pregovori zavre bez rezultata i tada iezavaju kao da nikad nisu ni postojali. Pregovori mogu da daju rezultat i po pravilu to je ponuda. Ponuda se razlikuje od pregovora:

1. ponuda je faza kojom zapoinje zakljuenje ugovora, a pregovori prethode ponudi. 2. odnos ponude prema ugovoru i odnos pregovora prema ugovoru. U toku pregovora ugovor se priprema, ali se ne zakljuuje. 3. pravno dejstvo pregovori ne obavezuju na zakljuenje ugovora (ali moe nastati obaveza na naknadu tete).

PONUDA - l. 32 ZOO Ponuda je predlog za zakljuenje ugovora uinjen odreenom licu, koji sadri sve bitne sastojke ugovora tako da bi se njegovim prihvatanjem mogao zakljuiti ugovor. Bitna obeleja ponude: 1. Konaan predlog za zakljuenje ugovora dat u nameri da se ugovor zakljui. Ponudjeni je moe prihvatiti samo takvu kakva jeste. Ne moe u ponudi nita menjati oduzimati niti dodavati. Svaka ponuda u sebi sadri nameru zakljuenja ugvora animus contrahendi (namera da se zakljui ugovor i da se prihvate pravna dejstva). Animus contrahendi se mora razlikovati od animus obligandi to predstavlja nameru obvezivanja, odnosno nameru ponudioca da svojom izjavom volje sebe pravno obavee. Razlika animus contrahendi i animus obligandi je to svaka ponuda mora u sebi d sadri animus contrahendi, ali ne mora animus obligandi. Kod dvostrano obaveznih ugovora postoje oba animus-a. Kod jednostrano obaveznih ugovora, ponuda sadri obe namere ako pnudu ini lice koje ugovorom hode da se pravno obavee. Kada ponudu ini strana koja se ugovorom pravno ne obavezuje sadri animus contrahendi, ali ne i animus obligandi. Namera za zakljuenje ugovora koja postoji u jednom momentu kasnije moe nestati. Takva situacija je moguda kada od momenta kada je ponuda poslata, pa do momenta kada je trebalo da proizvede pravno dejstv treba prodje izvesno vreme. To se izraava naknadnom izjavom o odustanku namere za zakljuenje ugovora i to: a. ako je naknadna izjava stigla drugom licu pre ili najkasnije u momentu ponude, ima karakter povlaenja ponude b. ako je naknadna izjava stigla posle ponude moe se govoriti o opozivanju ponude. Povlaenje ponude je izjava kojom ponudilac izraava nameru da odstupi od prvobitne namere da zakljui ugovor. Njome se spreava da ponuda proizvede pravno dejstvo. Potrebno je da stigne pre ili najkasnije sa ponudom. U naem pravu je povlaenje ponude uvek mogude. Opozivanje je izjava ponudioca za oduzimanje pravnih dejstava koje je ponuda ved proizvela. Opozivanje je mogude samo kod opozivih ponuda. To je ponuda kod koje ponudilac nema pravnu obavezu da ponudu odri. Njome ponudilac nije vezan. Opozivanje ponude nije mogude kod neopozivih ponuda, a neopozive su ponude koje stvaraju obaezu za ponudioca da odri ponudu odredjeno vreme. Njome je ponudilac vezan da ugovor zakljui pod onim uslovima koji su navedeni u ugovoru. U naem pravo ponuda je neopoziva.

Po ZOO, pravilo o neopozivosti ponude je dispozitivne prirode /ponudilac moe u samoj ponudi za sebe da rezervie pravo da ponudu opozove/ U engleskom pravu, ponuda je uvek opoziva i to je imperativna norma. U francuskom i nemakom pravu, ponuda je opoziva, ali to je dispozitivna norma. U ZOO- l. 36. stav 2. povlaenje ponude se naziva opozivanjem GREKA!!! 2. Ponuda treba da sadri bitne sastojke bududeg ugovora Ponuda ne mora da sadri sve sastojke bududeg ugovora ved samo bitne sastojke. Bitni sastojci ugovora su oni uslovi ugovora koji su neophodni da bi ugovor nastao. Prema ZOO to su objektivno bitni elemnti oni sastojci koji su sadrani u svakoj zakonskoj definiciji ugovora. Ponuda ne mora da sadri subjektivno bitne elemente oni sastojci ugovora koji su pitni po volji jedne ili obe ugovorne strane (iako njih nema, ugovor moe nastati). 3. Ponuda treba da bude uinjena u odredjenoj formi ako je data za zakljuenje formalnih ugovora. Pravilo je da je ponuda neformalna, to znai da se moe dati usmeno, pismeno, gestikulacijom, konkludentnim radnjama. Konkludentne radnje su radnje koje nisu preduzete u pravcu izraavanja odredjene volje, ali iz njih se posredno moe zakljuiti o sadrini te volje. Od pravila da je ponuda neformalna postoje brojni izuzeci. 1. Sluajevi u kojima zakon propisuje formu za zakljuenje ugovora 2. Sluaj kada zakon propisuje formu za ponudu, ali ne propisuje formu za ugovor (Ugovor o osiguranju, l. 901, stav 1 ZOO Ugovor o osiguranju je zakljuen kad ugovarai potpiu polisu osiguranja ili listu pokrida.) 3. Sluajevi u kojima je voljom ugovorih strana predvidjeno da ugovor treba da bude zakljuen u naroitoj formi. Takva forma se naziva ugovorna forma. U ovom sluaju se sklapaju dva sporazuma: a. sporazum o formi strane se obavezuju da ugovor nakon pregovora zakljue u odredjenoj formi. Taj sporazum treba da bude zakljuen pre ili najkasnije kada bude postignuta: b. saglasnost o sadrini postie se saglasnost o stvari koja je predmet ugovora ili ceni. Kada ugovorne strane postignu saglasnost o bitnim elemntima, ugovor je nastao. Zato sporazum o formi mora da se zakljui ranije. Potrebno je i da se izvre formalnosti iz sporazuma o formi. Kada se izvre ove formalnosti zakljuen je ugovor. U zavisnosti od izvrenja formalnosti, moe se odloiti nastanak ugovora. Ukoliko jedna ugovorna strana ne pristupi sporazumu o formi, odgovarade samo za skrivljeni prekid pregovora. 4. Ponuda mora biti uinjena od strane bududeg ugovornika Ponudilac moe biti svako lice. Ponudu mora uputiti lice koje je bududi ugovornik ili njegov zastupnik. Ponudu ne moe uputiti trede lice. Ponudilac mora da ima poslovnu sposobnost koja se zahteva za

zakljuenje ugovora. Ukoliko od slanja ponude do momenta prijema dodje do promene statusa u poslovnoj sposobnosti, pravilo je da se poslovna sposobnost ceni u momentu slanja ponude. Ukolio lice koje nije bilo poslovno sposobno u medjuvremenu stekne poslovnu sposobnost, dolazi do konvalidacije! Ako je izgubil poslovnu sposobnost, to ne utie na pravna dejstva ponude. Ukolik je lice koje je ponudu poslalo, umrlo pre prihvatanja ponude, ponuda obavezuje njegove naslednike. Izuzetak je kada se ugovor zakljuuje intuitu persone i kada je ponudilac izrazio nameru da se samo on ponudom obavee, a ne i njegovi naslednici. 5. Ponuda mora biti upudena odredjenom licu Na strani ponudjenog moe biti i nekolicina odredjenih lica Postoje i situacije u kojima jedno lice ine predloge koji su upudeni neodredjenim licima. U ZOO su regulisana 3 takva predloga (ponude javnosti): 1. Izlaganje robe sa odredjenjem cene pri emu na samom proizvodu ili pored njega stoji naznaka cene. Iako je ovaj predlog upuden neodredjenim licima, ZOO ga smatra ponudom- l. 34 Izlaganje robe sa oznaenjem cene smatra se kao ponuda, ukoliko drukije ne proizlazi iz okolnosti sluaja ili obiaja. Ovo pravilo je dispozitivnog karaktera. Lice koje izlae robu moe svom postupku dati drugaije znanje ukoliko to eli. Moe da mu oduzme karakter ponude navodedi da je predmet izloen kao uzorak (primer)! 2. Slanje kataloga ili oglasa prema ZOO nije ponuda ved samo poziv da se uini ponuda pod objavljenim uslovima. Slinost izmedju ponude I poziva na ponudu je to su I jedno I drugo predlozi za zakljuenje ugovora, a razlika je to je ponuda konani predlog, a poziv je pripremni predlog koji je podloan promeni. Dejstvo je takodje drugaije. Ako je u pitanju ponuda upudena odredjenom licu, alje je ponudilac ponudjenom I ako je ponudjeni prihvati ugovor nastaje! Kod poziva na ponudu, upuduje ga pozivaoc nekom licu. Ako to lice pristine na poziv na ponudu, njegov pristanak nije prihvatanje ponude nego ono postaje ponudilac I ono ini ponudu pozivaocu, a kada pozivalac prihvati ponudu, nastaje ugovor. Pozivalac ne mora da prihvati ponudu ne moe biti prinudjen da je prihvati, ali s obzirom da je on uputio poziv, ukolik ne prihvati ponudu, odgovarade za tetu. Samtra se da katalog ili oglas predstavljaju ponudu ukolik iz sadrine proizilazi da se u njoj nalaze svi bitni elemnti za zakljuenje ugovora. 3. Opta ponuda l. 33 ZOO Predlog za zakljuenje ugovora uinjen neodreenom broju lica, koji sadri bitne sastojke ugovora ijem je zakljuenju namenjen, vai kao ponuda, ukoliko drukije ne proizlazi iz okolnosti sluaja ili obiaja. Svako lice koje je zainteresovano moe da sa njima zakljui ugovor pod navedenim uslovima. ZOO ih smatra ponudom za zakljuenje ugovora ukoliko drugaije ne proizilazi iz konkretnog sluaja.

Dejstvo ponude: - njenim prihvatanjem nastaje ugovor. To je najvanije dejstvo ponude, ali ponuda ga ne proizvodi samostalno ved uz pomod saglasnosti volja - samostalno dejstvo je da je ponudilac vezan ponudom. On od ponude ne moe da odustane. Poto je

vezan, za njega je bitan vremenski period koliko dugo je vezan. Pravil u vezi sa rokom je da je vezan onoliko dugo koliko sam odredi u ponudi. Rok tee od momenta kada je ponuda saoptena. Ako propusti da odredi rok, primenjuju se dopunsko-dispozitivne odredbe ZOO-a. Pravi se razlika : 1. ponuda prisutnom licu licu koje je fiziki prisutno u istom mestu u kome se nalazi ponudilac ili licu kome je ponuda saoptena telefonom, teleprinterom, radio vezom... Pravilo je da ova ponuda ne obavezuje ponudioca ako je takvo lice nije odmah prihvatilo. 2. ponuda odsutnom licu licu koje nije istovremeno fiziki prisutno na istom mestu. Ponuda obavezuje ponudioca u roku koji je redovno potreban da ponuda stigne, da se razmisli, da prihvati i da odgovor stigne ponudiocu (to su sve pravni standardi).

PRIHVATANJE PONUDE Razlikovanje ponude i prihvatanja ponude: I Prihvatanjem se dovrava zakljuenje ugovora. Ponuda je izjava koja prethodi, a prihvatanje je izjava koja sledi. II Ponuda je pojava koja ima samostalnu egzistenciju, prihvatanje postoji samo zajedno sa ponudom. III Prihvatanje nema svoju sadrinu pozajmljuje je od ponude, ponuda ima svoju sadrinu i ustupa je prihvatanju. Pravno dejstvo izjave o prihvatanju je to prihvatanje pretvara ponudu u ugovor kao dvostranu izjavu volje. Prihvatanje je pravna mod jer ponudjeni ima mogudnost da izjavom svoje volje stvori novu pravnu situaciju. Po pravilu, ponuda moe biti prihvadena samo aktivnim ponaanjem na 2 naina: 1. Izriito prihvatanje ponude kje se sastoji u direktnom izjavljivanju volje reima, opte usvojenim znacima ili gestom. 2. Predutno, konkludentno izjavljivanje posednom izjavom. Nije cilj da se neposredno i direktno izrazi odredjena volja, ali se to moe zakljuiti. Po ZOO, l 39 - Ponuda je prihvadena i kad ponueni poalje stvar ili plati cenu, kao i kad uini neku drugu radnju koja se, na osnovu ponude, prakse utvrene izmeu zainteresovanih strana ili obiaja, moe smatrati kao izjava o prihvatanju. Izriita izjava volje jednog lica na osnovu kojeg svojoj konkludentnoj radnji oduzima karakter prihvatanja ponude se naziva protest ili rezerva.

Pasivno ponaanje dutanje u pravu znai potpuno pasivno ponaanje na osnovu koga se ne moe izvesti nikakav zakljuak, ne moe se nita zakljuiti o stavu nekog lica o neemu. U pravu, dutanje ne znai odobravanje. Ako ponudjeni duti, na odredjenu ponudu, smatra se da je ponudu odbio. ZOO l. 42, stav 2 Nema dejstva odredba u ponudi da de se dutanje ponuenog ili neko drugo njegovo proputanje (na primer, ako ne odbije ponudu u odreenom roku, ili ako poslatu stvar o kojoj mu se nudi ugovor ne vrati u odreenom roku i sl.) smatrati kao prihvatanje. Od pravila da se pnuda ne moe prihvatiti dutanjem, postoje izuzeci: 1. Ugovor o poklonu (predvidjen u skici prof. Konstantinovica, ZOO ne regulie ugovor o poklonu), ako poklonoprimac ne odbije izriito u ostavljenom roku ponudu poklona, smatra se da je prihvatio poklon koji mu se nudi. 2. Stalni poslovni odnosi (predvidjen u ZOO l. 42, stav 3); kad ponueni stoji u stalnoj poslovnoj vezi s ponudiocem u pogledu odreene robe, smatra se da je prihvatio ponudu koja se odnosi na takvu robu, ako je nije odmah ili u ostavljenom roku odbio. 3. Ugovor o nalogu (predvidjen u ZOO l. 750) Ko se bavi vrenjem tuih poslova kao zanimanjem ili se javno nudi za vrenje tih poslova, duan je, ako nede da prihvati ponueni nalog koji se odnosi na te poslove, da o tome bez odlaganja obavesti drugu stranu, inae odgovara za tetu koju bi ova pretrpela zbog toga. 4. Ugovor o osiguranju (predvidjen u ZOO l. 901, stav 2) Pismena ponuda uinjena osiguravau za zakljuenje ugovora o osiguranju vezuje ponudioca, ako on nije odredio kradi rok, za vreme od osam dana od dana kad je ponuda prispela osiguravau, a ako je potreban lekarski pregled, onda za vreme od trideset dana. 5. Ugovor o zakupu (regulisan ZOO l. 596) Kad po proteku vremena za koje je ugovor o zakupu bio zakljuen, zakupac produi da upotrebljava stvar, a zakupodavac se tome ne protivi, smatra se da je zakljuen nov ugovor o zakupu neodreenog trajanja, pod istim uslovima kao i prethodni. Neophodno je da zakupac bude potpuno pasivan. Ne treba ak ni da podie zakupninu koju mu zakupoprimac daje. Pored ovih izuzetaka smatra se da prihvatanje pasivnim ponaanjem postoji i u odredjenoj oblasti drutvenih odnosa ako u toj oblasti vai pravilo da ponudjeni ne mora da izriito prihvati i da je ponudjeni prihvatio ponudu predutno ako je tako ranije ugovoreno izmedju ponudioca i njega.

SADRINA PRIHVATA Izjava o prihvatanju mora da bude u potpunosti saglasna sa ponudom! Ako ponudjeni unese neke izmene ili dopune u ponudu, podudarnost ne postoji ved te izmene imaju karakter nove ponude. Od ovogsluaja treba razlikovati sluaj kada ponudjeni izjavi saglasnost sa ponudom, ali istovremeno izjavi svoje nezadovojlstvo ponudom gundjajuci prihvat!

Postoji i teorijsko shvatanje, koje nije zakonski izuzetak da prihvat moe da odstupi od ponude, a da se smatra da je prihvadena ponuda. Taj sluaj se zove ukrtanje ponude i podrazumeva da svaka strana prihvati da zakljui ugovor pod uslovima koji su tei za nju, a povoljniji za drugu stranu. FORMA PRIHVATANJA Pravilo je da je prihvat neformalan, tj. za prihvatanje ponude nije neophodna forma. Neophodna je samo onda kada zakon propisuje formu za odredjeni ugovor ili kada je forma propisana voljom ugovornih strana. Neophodno je da prihvat bude blagovremen uinjen u roku koji je odredjen ponudom, odnosno na osnovu doopunsko dispozitvih zakonskih pravila. Ako je prihvat stigao nakon isteka vremena radi se o zakasnelom prihvatanju i ono ima karakter nove ponude uinjene od strane ponudjenog ponudiocu. Zakasnelo dostavljanje izjave o prihvatanju postoji kada je izjava o prihvatanju uinjena blagovremeno, ali je ta izjava prispela na adresu ponudioca nakon isteka roka. U tom sluaju vae dva pravila: 1. smatra se da je ugovor zakljuen uprkos zakasnelom dostavljanju ako je ponudilac znao ili je po prilikama mogao znati da je prihvatanje uinjeno blagovremeno. 2. ponudilac moe da lii prihvatanje takvog dejstva ako odmah po prijemu izjave izjavi da se vie ne smatra vezanim ponudom ili tu izjavu uini prvog radnog dana po prijemu. MOMENAT ZAKLJUENJA UGOVORA Znaaj momenta zakljuenja ugovora: 1. od momenta zakljuenja ugovora, ugovor proizvodi pravna dejstva 2. od momenta zakljuenja ugovora, teku odredjeni rokovi 3. znaajan u sluaju propasti predmeta ugovora viom silom 4. znaajan ako dodje do sukoba zakona u vremenu 5. u trgovinskom pravu ako dodje do steeaja gube snagu sve ponude koje su uinjenje pre momenta otvaranja steaja 6. od momenta zakljuenja teku rokovi za pobijanje dunikovih pravnih radnji Paulijanska tuba... Teorije o momentu zakljuenja ugovora: 1. Teorija izjave emisije smatra se da je ugovor zakljuen u momentu kada ponudjeni izjavi da prihvata ponudu. Ova teorija ima lou stranu jer se ne moe pouzdano utvrditi da li je ponudjeni zaista prihvatio ponudu, niti se datum prihvatanja moe utvrditi. Zbog toga je korigovana teorijom otposlanja. 2. Teorija otposlanja smatra se da je momenat zakljuenja onaj u kome je ponudjeni otposlao svoju izjavu da prihvata ponudu. Ona otklanja nedostatke prethodne teorije jer se datum moe utvrditi, ali ponudjeni moe i da promeni odluku i odustane od prihvata pa da izjavu o odustajanju uputi brim sredstvom od sredstva kojim je prihvat otposlat. Zbog toga je predloena: 3. Teorija saznanja informacije bitan je momenat u kome je ponudilac saznao za izjavu ponudjenog da

prihvata ponudu. Potrebno je prisustvo svesti ponudioca o tome da je ponuda prihvadena. Problem je to ne moe da se utvrdi kada je ponudilac saznao za pristanak pa je ona korigovana: 4. Teorija prijema ugovor je zakljuen kada ponudilac primi izjavu ponudjenog o prihvatanju ponude. Prijemom ponude se smatra da je dolo do susreta volja. 5. Teorija namere stranaka Zakon ne treba da utvrdjuje momenat zakljuenja ugovora ved ga treba traiti u svakom konkretnom suaju. Treba primeniti opta pravila i voditi rauna o okolnostima pod kojima je ugovor zakljuen. Ako se zajednika namera ne moe pronadi, uzima se ono to proizilazi iz obiaja. Ako ne moe da se utvrdi na ova dva naina, ugovor je zakljuen kada je ponudilac saznao zaprihvatanje . ZOO prihvata etvrtu teoriju. MESTO ZAKLJUENJA UGOVORA Po pravilu, mestom zakljuenja ugovora se smatra mesto u kome je ponudilac imao prebivalite, boravite ili sedite (u sluaju pravnog lica) u momentu kada je uinio ponudu. Znaaj mesta zakljuenja ugovora je u procesnom smislu. Mesna nadlenost suda se primenjuje prema mestu gde je zakljuen ugovor.

Nesklad unutranje i izjavljene volje se moe javiti iz 2 uzroka: 1 Strana koja je izjavila volju nije bila dovoljno oprezna i nije sagledala posledice izjavljivanja pa je zbog njene neopreznosti dolo do nesaglasnosti. Kada postoji ovakva nesaglasnost, kae se da se radi o zabludi u koju je strana dola svojim postupcima. 2 Do nesklada je dolo pod uticajem drugog ugovornika ili nekog trejdeg lica i tada se radi o prevari!

NEDOSTACI SAGLASNOSTI (MANE VOLJE) 1. ZABLUDA

2. PRETNJA 3. PREVARA ZABLUDA Zabluda nije definisana u ZOO ved u pravnoj teoriji. Zabluda je pogrena predstava o nekom elementu ugovora koja nije formirana niti podravana pod uticajem drugih lica. a. zabluda o predmetu ugovora je pogrena predstava o predmetu ugovorene obaveze. Kada jedan ugovrnik misli da e ugovor odnosi na jedan predmet, a odnosi se na neki drugi. b. Zabluda o prirodi ugovora je pogrena pedstava o vrsti ugovora koji se zakljuuje c. Zabluda o bitnim svojstvima predmeta o tome ta su bitna svojstva postoje 2 miljenja: 1. starije, ue shvatanje hemijski sastav predmeta ili namena predmeta 2. novije, ire shvatanje svako svojstvo koje je bilo odluujude za jednu ugovornu stranu da zakljui ugovor. Zabludu o bitnim svojstvima treba razlikovati od odgovornosti za fizike nedostatke. Odgovornost za fizike nedostatke postoji kada jedna stvar (predmet ugovora) ima odredjenu manu pa stvar ne odgovara svojoj svrsi ili nema svojstva koja su izriito ili prdutno dogovorena, odnosno kada nema svojstva zbog kojih jedna strana stvar nabavlja, a druga za to zna. Razlike: - cilj - pravne posledice ako predmet ima fizike nedostatke, pribavilac trai ispunjenje ugovora, smanjenje cene ili ponitenje ugovora - rokovi za ponitenje usled zablude su dui nego rokovi za ponitenje na osnovu fizikih nedostataka. d. zabluda o linosti je pogrena predstava o bitnim svojstvima lica sa kojim se zakljuuje ugvor e. zabluda o kauzi postoji kada jedna strana pogreno misli da postoji razlog njenog obvezivanja, a da taj razlog stvarno ne postoji f. zabluda o motivu je pogrena predstava o pobudi kod jedne ugovorne strane koja ga je opredelila da zakljui ugovor posebno je znaajna kod ugovora bez naknade i samo kod njih je pravno relevantna. g. Zabluda o pravu je posledica nepoznavanja prava h. Zabluda o injenicama i. Zabluda zbog netanog prenosa volje.. Sve ove zablude nemaju jednak uticaj na volju, neke utiu znaajnije, a neke imaju manji znaaj. Zbog toga ne pridaju sva prava istu relevantnost Razlika je u tome na koji nain se odredjuju zablude koje su pravno relevantne. Postoje 2 sistema: 1. francusko i vajcarsko pravo sistemom enumeracije se nabrajaju zablude koje su bitne. Druge zablude (osim pobrojanih) ne utiu na ugovor. 2. nemako pravo postoji 1 opta norma (opti standard) koji daje mogudnost sudu da u svakom

konkretnom sluaju utvrdi da li je neka zabluda bitna ili nebitna. ZOO pravi razliku izmedju 2 vrste zabluda: 1. zablude prepreke: a. zabluda o prirodi ugovora b. zabluda o predmetu ugovora c. zabluda o kauzi ugovora Kada postji neka od ove 3 zablude postoji nesporazum (volje se uopte nisu sjedinile, prole su jedna mimo drugu). Posledica postojanja nesporazuma je apsolutna nitavost ugovora nepostojanje ugovora. 2. bitne zablude u uem smislu: a. zabluda o bitnim svojstvima predmeta b. zabluda olinosti ako je ugovor inutitu persone c. zabluda o svakoj drugoj okolnosti - kada se prema obiaju u prometu ili prema zajednikoj nameri ugovornih strana smatra bitnm tako da strana koja je bila u zabludi ne bi zakljuila ugovor da je znala za pravo stanje stvari d. zabluda o motivu kod ugovora bez naknade Posledica zablude u uem smislu je relativna nitavost odnosno ruljivost ugovora. Strana koja je u zabludi ima pravo da trai ponitenje ugovora. Strana koja je u zabludi ne moe da trai ponitenje: 1. kada je ona sama skrivila zabludu tj. kada se nalazi u neizvinjavajudoj zabludi. Strana se nala u zabludi jer nije u pravnom prometu postupala sa panjom koja se od nje oekuje. Ako se nalazi u suprotnoj situaciji, onda je u izvinjavajudoj zabludi i moe da zahteva ponitenje. 2. kada je druga strana spremna da ugovor izvri onako kao to strana koja je u zabludi oekuje kao da zablude nije ni bilo. Pravo na zahtevanje ponitenja istie godinu dana od dana saznanja za zabludu odnosno 3 godine od dana zakljuenja ugovora. Posledice: - restitutio povradaj u predjanje stanje - naknada tete duguje strana koja je bila u zabludi. Plada tetu zbog nepoverenja u ugovor negativni ugovorni interes! Ovo je izuzetak od pravila da kod ruljivosti pravo na naknadu ima strana na ijoj je strani razlog ruljivosti.

PREVARA - postoji u dva sluaja: 1. kada jedna strana ili neko tredi izazove zabludu kod druge ugovorne strane u nameri da jenavede na zakljuenje ugovora 2. kada jedna strana odrava u zabludi drugu ugovornu stranu u nameri da je navede na zakljuenje ugovora Prevara drugaije utie na ugovor u odnosu na zabludu. Svaka prevara utie na ugovor ak i ako se zabluda u kojoj se nala jedna strana nije bitna. Ako je ugovor sastavljen uz prisustvo prevare, ugovor je ruljiv. Rokovi za tubu su godinu dana od saznanja za prevaru, odnosno 3 godine od dana zakljuenja ugovora. Posledice ponitenja su: - restitutio - naknada tete (poverilac naknade tete je rtva prevare!) Ako je prevaru izvrilo neko trede lice pravi se razlika: 1. kod dobroinih ugovora prevara od strane tredeg uvek dovodi do ponitenja ugovora 2. kod ugovora sa naknadom prevara dovodi do ponitenja samo ako je saugovornik prevarene strane znao ili je prema prilikama mogao znati za toda je njegov saugovornik u zabludi. Kod prevare uvek postoje dve namere: 1. namera da se saugovornik dovede i odri u zabludi 2. namera da se na taj nain utie na drugu stranu da zakljui ugovor. Ako nema jedne od ove dve namere, prevara ne postoji.

PRETNJA Pretnja je moralna ili psihika prinuda oja se sastoji u tome to jedna strana ili neko trede lice izazove opravdan strah kod druge ugovorne strane da bi druga ugovorna strana pristala da zakljui ugovor. Pretnja je razlog za ponitenje zbog relativne nitavosti! Rokovi su godinu dana i tri godine! ( subjektivni i objektivni). Da bi pretnja proizvela dejstva, potrebno je da strah bude opravdan kada se iz okolnosti sluaja

zakljuuje da je ozbiljnom opasnodu ugroen ivot, telo ili neko drugo znaajno dobro druge ugovorne strane ili njemu bliskog lica. Strah nije opravdan ako pretnja nije protivpravna (ako se preti neim to je doputeno).

KAUZA - opti bitni uslov za nastanak ugovora - u ZOO se kauza naziva osnov - causare pobuda, razlog, uzrok (vanpravno znaenje) - razlog obvezivanja (pravno znaenje) Kauza i drugi slini instituti KAUZA I PREDMET UGOVORA I kauza i predmet ugovora su 2 optebitna elementa za postojanje ugovora. Postoje 2 stanovita: 1. predmet ugovora nema samostalnu i sopstvenu egzistenciju 2. predmet se odvaja od pojma kauze predmet ugovora je isto to i predmet pravnog posla odnosno isto to i predmet obligacije. injenje i neinjenje su neposredni predmet obligacije, a posredni predmet ugovora. Ovo stanovite ima za posledicu da se uslovi za postojanje i doputenost predmeta cene posebno u odnosu na postojanje i doputenost kauze. Mogude je da predmet ugovora bude doputen, a kauza nedoputena i obrnuto. Ovo stanovite je prihvadeno u naem pravu.

KAUZA I TITULUS Titulus je pravni osnov prenosa jednog prava derivativnim putem iz imovine jednog lica u imovinu drugog lica. Pavni osnov derivativnog sticanja je pravni posao. Zakon se smatra pravnim osnovom originarnog sticanja. Po Antidu Zakon moe biti osnov i po derivativnom sticanju (pr.obaveza alimentacije). Kauza se razlikuje od titulusa jer ona objanjava zato postoji sam pravni osnov. Kauza je osnov osnova pravnog posla. KAUZA I ANIMUS CONTRAHENDI Animus contrahendi je namera jednog lica da izjavom svoje volje zakljui ugovor i preuzme dejstva tog ugovora na sebe. Kauza prethodi animus contrahendi-ju. Mora da postoji svest o kauzi. U suprotnom ne postoji ni pravno relevantna animus contrahendi.

KAUZA-KAUZALITET-UZRONOST- odnos izmedju dve pojave od kojih je prva uzrok druge, a druga posledica prve. Kod kauzaliteta postoji princip da svaka promena, bez obzira gde se ona deava mora da ima svoj uzrok. Promena koja se deava u pravu je promena u postojedem poretku subjektivnog prava. Ispoljava se : - u nastanku subj. prava - u promeni postojedeg subj. prava - u prestanku subj. prava Sredstva za ostvarivanje promene u subj. pravima su pravni poslovi. Uzrok promene je kauza pravnog posla. Postoji praktini i teorijski razlog za ovo tvrdjenje: 1. Praktini je u tome to zakon trai osnov tj. kauzu za nastanak ugovora. Mora se znati ta je osnov. Na planu medj. prava, kauza je bitna jer se u pogledu stvaranja jedinstvenog prava EU postavilo pitanje da li je kauza institut koji postoji u svim pravima ili je lokalnog karaktera. Kauzu ne poznaju sva prava (nemako pravo, englesko pravo) ved poznaju ustanove koje su nalik na kauzu,ali nisu kauza. 2. Sa teorijske take gledita, utvrdjivanje pojma kauze je bitno da bi se utvrdilo da li kauza postoji samo u ugovorima ili postoji i u drugim pravnim poslovima. ISTORIJA KAUZE U rimskom pravu, razlog obvezivanja je bila forma. Jedna strana je bila obavezna prema drugoj zbog toga to je u naroitoj formi rekla zakletvu kojom je boanstvu obedala da de neto uiniti! Forma je obavezivala. - ius civile sveane rei na odredjenom mestu su stvarale obavezu da se to izvri. Svaka strana je morala da se obavee dvema odvojenim stipulacijama. - Republika forma postaje jednostavnija. Dovoljna je samo jedna stipulacija. Neki ugovori su se mogli zakljuivati i usmeno (emptio venditio, locatio condutio, societas, mandatum) - XVIII vek dolazi do preokreta umesto praila da ugovor obavezuje kada je re data u odredjenoj formi, postavlja se pravilo da iz usmenog sporazuma nastaje obligacija. Postalo je nejasno zbog ega se ugovorn strane obavezuju (do sada je to bila forma). Tada je nastala teorija o kauzi. Teorije o kauzi koje su se javile do prve polovine XVIII veka se nazivaju : 1. KLASINE TEORIJE O KAUZI Zaetnik ove teorije je Francuz, Doma. Osnovna postavka teorije je da je kauza razlog obvezivanja koji je isti u svim ugovorima iste vrste. U dvostrano obezujudim ugovorima, jedna strana se obavezuje zato to se druga strana obezuje prema njoj. Kod realnih ugovora, ugovor se zakljuuje tako to jedna strana

preda drugoj strani odredjenu stvar. Kauza druge strane je to je ona primila odredjenu stvar (u tome to joj je predata stvar). U dobroinim ugovrima, kauza ima psiholoki izgled. Kod ugovora o poklonu, kauza je animus donandi. Kod oprotaja duga, kauza je intentio liberalis namera da se drugome uini besplatna korist. Teoretiar Potije je imao osnovne postavke iste kao i Doma, ali je u izvesnom smislu modifikovao i dopunio teoriju. Dodao je: 1. zahtev da kauza u ugovoru mora biti moralna i potena. Iz nepotene kauze ne moe da nastane ugovor. 2. postavio je oborivu pretpostavku da u svakom ugovoru postoji kauza. Na onome ko tvrdi da nema kauze lei teret dokazivanja da to dokae. Po Portalisu, kauza je interes koji se hode ostvariti. Pored toga, on smatra da u dvostranim ugovorima kauza obaveze jedne strane nije samo u prestaciji druge strane negou srazmernoj prestaciji. Po Antidu, Portalis je najvie doprineo teoriji o kauzi. Kao reakcija na klasinu teoriju se javila: 2. TEORIJA NEGACIJE KAUZE A. Teorija kauze je logiki nemoguda. Nemogude je redi da je kauza obeva jedne strane u stvari obaveza druge. Pitanje kauze se vezuje sa sferu zakljuenja ugovora. Nemogude je da se kauza i dejstvo ugovora rode istovremeno. B. Teorija je istorijski netana jer se zasniva na pojmu kauze koji je u rimskom pravu imao drugo znaenje. C. Pojam kauze kod realnih ugovora je pogreno postavljen i pogreno izveden. Predaja stvari je akt kojim se ugovor zakljuuje i to ne moe biti kauza. Kod dobroinih ugovora, predmet kritike je bilo shvatanje da je kauza animus donandi i intentio liberalis. Oni su sastavni deo namere za zakljuenje ugovora i pogreno je izdvojiti ih iz nje. D. Pojam kauze je nepotreban u pravu i sve ono to se postie kauzom moe da se postigne predmetom. Ako je predmet nemogud, kauza ne postoji pa nema potrebe govoriti o kauzi kada se govori o postojanju/nepostojanju predmeta ugovora. Od polovine XIX veka nastaju brojne teorije u pravnoj nauci koje su pokuale da objasne razlog obvezivanja. Te teorije (do polovine XX veka) se nazivaju 3. SAVREMENE TEORIJE O KAUZI One obuhvataju shvatanja koja imaju razliite pristupe problemu. Sve se mogu podeliti u tri grupe: A. subjektivne teorije (shvatanja) o kauzi B. objektivna shvatanja o kauzi C. meovita shvatanja o kauzi

A. Subjektivna shvatanja o kauzi rodonaelnik subjektivnih shvatanja-Vinaid Po ovom shvatanju, kauza je pobuda motiv za zakljuenje ugovora. Kauza ima psiholoki izgled. Problem je to pobude za zakljuenje mogu biti razliite. Zbog toga je ova teorija ubrzo korigovana stanovitem da nije bilo koja pobuda kauza ved samo odluujuda pobuda ona koja je neposredno predhodila donoenju odluke da se zakljui ugovor. I dalje je postojao problem kako dokazati odluujudu pobudu. B. Objektivna shvatanja o kauzi Andrija Gams Po ovom shvatanju, kauza je ekonomski ekvivalent koji vaka strana u dvostrano obaveznom ugovoru dobija od druge strane. Kauza postoji uvek kada su obaveze ugovornih strana ekvivalentne. Problem je to je nedosledna pri objanjenju kauze kod dobroinih ugovora. Prema jednom stanovitu kod ugovora o poklonu kauza je u negativnom ekonomskom efektu. Ogleda se u smanjenju imovine jednog lica. Prema drugom stanovitu kauza je odluka poklonodavca da ne trai ekonomski ekvivalent za svoje davanje. C. Meovita shvatanja o kauzi najnovije teorije iz prve polovine XX veka Ove teorije se mogu podeliti na 2 shvatanja: 1. zastupa ga Mori. Prema njemu, kauza je eljeni ekvivalent. On tei da u svom shvatanju kauze objedini subjektivne i objektivne momente. Objektivni se vidi u ekvivalentu, u onome to se od druge strane dobija. Subjektivni treba da bude onaj ekvivalent koji je eljen. 2. zastupa ga Kapitan. (NEOKLASINE TEORIJE polazi od osnovnih postavki klasine teorije o kauzi). Njegovo stanovite je objektivno-subjektivno. Polazi od shvatanja da je kauza razlog obvezivanja, a to je cilj kome ugovorne strane tee. Taj cilj ne moe biti ekonomski ili psiholoki. Pravo moraju da interesuju samo pravni ciljevi. Kauza je pravni cilj koji ugovorne strane ele da postignu. To je subjektivni momenat u pojmu kauze. Pravni cilj je pravni efekat koji se postie ugovorom. Pravni cilj ima i svoju materijalnu realizaciju ona je objektivni momenat i preko tog momenta se ova teorija vezuje za dominu teoriju: - Domina kauza = obaveza druge strane - Kapitanova kauza = izvrenje obaveze druge strane Ova modifikacija proizvodi dve pravne posledice: 1. nema kauze u ugovoru ako obaveza druge strane nije zasnovana jer nema svoj predmet. Po klasinoj teoriji, kauza je mogla da postoji i kada je predmet propao, a po neoklasinoj ne ako obaveza nije nastala. 2. nema obaveze jedne strane ako druga strana nije izvrila svoju obavezu. Ova teorija je prihvadena u ZOO.

Kauza kod dobroinih ugovora ima isto psiholoki izgled. Kauza je animus donandi kod poklona i intentio liberalis kod drugih dobroinih ugovora. Kapitanova teorija je znaajna i zbog toga to postavlja odnos izmedju kauze i motiva. Kada su ostali motivi (ne i onaj koji je pravni cilj) bili nedoputeni u jednom teretnom pravnom poslu bili odluujudi za jednu stranu, a druga ugovorna strana je znala za to, takav motiv ulazi u pojam kauze i ini itavu kauzu nedoputenom. Zbog toga de i ugovor biti nitav. Kada se radi o dobroinim ugovorima, motiv ulazi u sastav kauze i ako dr. strana nije znala da je nedoputen. KAUZA U ZOO - prihvadena je Kapitanova teorija - regulasana u 3 lana ZOO 51, 52, 53 - l. 51. stav 1 Svaka ugovorna obaveza mora imati doputen osnov. Stav 2 Osnov je nedoputen ako je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obiajima. - Stav 3 Pretpostavlja se da obaveza ima osnov iako nije izraen.

Ugovori kod kojih kauza nije vidljiva - APSTRAKTNI UGOVORI imaju kauzu, ali ona nije vidno izraena tako da je zbog toga nepoznata tredim licima. Ugovornim stranam je poznato ta je kauza. KAUZALNI UGOVORI kauza je vidno izraena I ona je poznata kako ugovornim stranama, tako I tredim licima. Znaaj razlikovanja se pkazuje u sluaju spora. U kauzalnom ugovoru poverilac mora da dokae ugovor iz koga proizilazi njegovo potraivanje. Kod apstraktnih ugovora,poverilac ne mora da dokazuje postojanje ugovora. Pretpostavlja se da je dug priznat na osnovu nekog ugovora, ali dunik bi mogao da ospori postojanje kauze. Da se ne bi desilo da se dunik lako oslobadja obaveze, zakon uvodi poretpostavku da osnov postoji I kada nije izraen. Kod apstraktnih ugovora, ova pretpostavka teret dokazivanja prebacuje na dunika. Kod dvostrano obaveznih ugovora u naem pravu, kauza obaveze jednoe strane je izvrenje obaveze druge srane. Pobude za zakljuenje ugovora ne utiu na njegovu punovanost izuzev ako je pobuda jedne ugovorne strane bila nedoputna, a druga ugovorna strana je za to znala. Kada se izvre obaveze kauza nestaje vie se ne moe traiti dalje izvrenje. Kod dobroinih ugovora kauza je animus donandi I intentio liberalis. Pobude ulaze u pojam kauze. Zbog nedoputene pobude je nedoputena itava kauza. Kad jedna strana izvri obavezu, kauza svamim tim ne prestaje. I dalje postoji pravo da npr. poklonodavac oekuje blagodarnost od poklonoprimca I zbog toga ugovor moe biti raskinut. Kod realnih ugovora kauza obaveze jedne strane se ogleda u tome to je ta strana neto primila od druge strane. U naem pravu, realni ugovori ne postoje. Tradicionalni realni su regulisani kao konsensualni. Nastaju saglasnodu volja. Jedini realni koji jo uvek postoji je ugovor o kapari. Zakljuuje se predajom

kapare . U privrednom pravu izuzetak je kod ugovora o prevozu robe.

ODSUSTVO, PRIVIDNOST I NEDOPUTENOST KAUZE Sluajevi odsustva kauze su vrlo retki. Odsustvo kauze postoji kada je obaveza nastala s' obzirom na bududi osnov koji se nije ostvario, koji vie nije mogud ili je kasnije otpao. Pr.. priznanje duga unapredpre nego to je dug nastao. Prividnost kauze prividna kauza se javlja u nekoliko oblika: 1. putativna kada obe ugovorne strane imaju pogrenu predstavu o tome da kauza postoji. Postoji obostrana zabluda o kauzi. 2. fiktivna kauza koja ne postoji, ali se stvara privid pred tredim licima da kauza postoji. Prodavac iz fiktivnog ugovora moe da trai nazad ono to je dao. 3. simulovana ugovorne strane zakljuuju jedan ugovor, ali stvaraju privid da su zakljuile neki drugi ugovor. Posledica je da de vaiti onaj ugovor koji je stvarno zakljuen, a ne onaj koji je predstavljen.

Nedoputena kauza pre ZOO postojala u sudskoj praksi.

PREDMET UGOVORA - etvrti optebitni uslov - pitanje predmeta manje diskutabilno od pitanja kauze - kauza se dobija odgovorom na pitanje zato ugovor obavezuje - predmet se dobija odgovorom na pitanje na ta ugovor obavezuje Predmet ugovora je isto to i predmet obligacije: injenje i neinjenje. Predmet ugovora nije isto to i objekt ugovora. Svaki ugovor ima predmet, ali objekt imaju samo ugovori koji glase na predaju stvari. Neki ugovori imaju dva predmeta (dvostrano obavezni ugovori). Nasuprot njima stjoje jednostrano obavezni sa jednim predmetom. Da bi ugovor nastao, predmet mora da ima odredjene kvalitete. Da bude odredjen, mogud i doputen. ODREDJENOST PREDMETA na 2 naina: 1. neposredno 2. posredno Ugovorne strane po pravilu predmet odredjuju neposredno. Posredan nain moe biti dvostruk. Strane mogu u ugovoru navesti podatke na osnovu koga de se odrediti predmet ugovora. Takodje, strane mogu

predvideti da de predmet ugovora odrediti neko trede lice. Trede lice savesno i poteno odredjuje predmet ugovora u odredjenom roku. Ako lice to ne uini, smatrade se da ugovor nije nastao. Kod ugovora o prodaji postoje posebna pravila: 1. Odredjivanje cene kod ugovora u privredi ZOO u l. 25. stav 2 Ugovori u privredi su, u smislu ovog zakona, ugovori koje preduzeda i druga pravna lica koja obavljaju privrednu delatnost, kao i imaoci radnji i drugi pojedinci koji u vidu registrovanog zanimanja obavljaju neku privrednu delatnost zakljuuju meu sobom u obavljanju delatnosti koje sainjavaju predmete njihovog poslovanja ili su u vezi sa tim delatnostima. Vai pravilo da ako cena nije odredjena niti ugovor ima dovoljno podataka za odredjivanje cene takav ugovor nede biti nitav ved je kupac duan da plati cenu koju je prodavac redovno npladivao u trenutku zakljuenja, a u nedostatku te cene, bide obavezan da plati razumnu cenu. l. 462 ZOO stav 3, Pod razumnom cenom smatra se tekuda cena u vreme zakljuenja ugovora, a ako se ona ne moe utvrditi onda cena koju utvruje sud prema okolnostima sluaja.

2. Odredjivanje cne preputeno tredom licu Ako trede lice nede ili ne moe da odredi cenu, a ugovorne strane se ne sloe nakandno niti ugovor raskinu, smatrade se da je ugovorena razumna cena. l. 465, stav 2 ZOO 3. Odredjivanje cne preputeno na volju jednog ugovornika Vai pravilo da je takva odredba nepunovana i smatrade se kao da cena nije ugovorena. Tada kupac duguje cenu kao u sluaju kada ona nije odredjena. Ugovor u privredi moe ostati na snazi i kupac plada cenu koju je inae pladao ili razumnu cenu l. 466 ZOO Kada je predmet ugovora predaja stvari, vae dva pravila: 1. Individualno odredjena stvar da bi se smatralo da je predmet ugovora dovoljno odredjen, ugvovor mora sadrati podatke kojima se otklanja svaka neizvesnost izmedju ugovornih strana ta je predmet ugovora. 2. Stvari odredjene po rodu potrebno je da bude odredjena vrsta i koliinia stvari. Ako nistu odredjeni smatrade se da ugovor nije nastao. Ne mora biti odredjen kvalitet i tada se smatra da je ugovoren srednji

kvalitet stvari.

MOGUDNOST PREDMETA Ugovora nema ako njegov predmet nije faktiki mogud. Materijalna nemogudnost se deli na : a. objektivnu ugovor nede nastati i ova nemogudnost je pravno relevantna b. subjektivnu nastaje ugovor uprkos subjektivnoj nemogudnosti, ova nemogudnost je pravno irelevantna. Nemogudnost moe biti i: a. Poetna, inicijalna b. Naknadna, subsekventna Da bi ugovor nastao potrebno je da ne postoji inicjalna nemogudnost. Predmet ugovora mora biti mogud u momentu zakljuenja ugovora. Naknadna nemogudnost ne utie na nastanak nego na prestanak ugovora. l. 48 ZOO Ugovor zakljuen pod odlonim uslovom ili rokom punovaan je ako je predmet obaveze koji je u poetku bio nemogud postao mogud pre ostvarenja uslova ili isteka roka.

DOPUTENOST PREDMETA l. 49 ZOO, Predmet obaveze je nedoputen ako je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obiajima. Predmet je suprotan prinudnim propisima kada pojedini propisi izriito zabranjuju da odredjene stvari budu predmt prometa /otrov, eksploziv/ Predmet je suprotan javnom poretku - ne moe biti predmet ugovora izvrenje radnje koja predstavlja krivino delo. Predmet zabranjen normama gradjanskog prava primer u ZON-u, zabrana zakljuenja ugovora o nasledjivanju ili fideikomisarne supstitucije.Ugovori koji bi imali za predmet budude nasledstvo ili fideikomis bi bili nedoputeni. Pravne posledice ugovora iji predmet nije odredjen, mogud ili doputen je apsolutna nitavost. Na nitavost se moe pozvati svako rpavno zainteresovano lice. Sud na nitavost pazi po slubenoj dunosti.

Ne mogu se knvalidirati. Pravo na pozivanje na nitavost ne zastareva. U odredjenim sluajevima je moguda konverzija.

POSEBNI BITNI USLOVI ZA NASTANAK UGOVORA Trae se za nastanak samo nekih ugovora kada to predviti Zakon ili kada je to predvidjeno voljom ugovornih strana. FORMA - zakonom bitan uslov - unapred predvidjen oblik u kome se izraava saglasnost volja ugovornih strana - u naem pravu vai princip konsensualizma /za nastanak ugovora nije neophodna forma, dovoljno je da postoji prosta usmena saglasnost. Volja se moe izraziti pismeno, usmeno,reima, gestovima, opteusvojenim znacima i konkludentnim radnjama/ - od principa konsensualizma postoje izuzeci.U tim izuzecima je zakonom predvidjeno da ugovor mora biti zakljuen u odredjenoj formi. Svrha forme propisuje se iz razliitih razloga. Danas ima nekoliko funkcija: 1. Zatita privatnih interesa ugovornih stana. Kada se ugovor zakljui usmeno, okolnosti mogu biti nejasne za ugovorne strane. Kada je ugovor zakljuen pismeno, forma ih tera na upoznavanje sa konsekvencama ugovora i na razmiljanje o ugovoru. Dobijaju vreme dase raspitaju o pravu koje dobijaju iz ugovora. Naroito je ova tendencija za zatitiom izraena kod dobroinih ugovora. Kod teretnih ugovora je drugaije jer postoji jednakost uzajamnih davanja. 2. Dokazna funkcija forme. Kod usmenih ugovora sedanje na ugovor bledi istranke mogu zaboraviti na ta su se obavezale, do kada traje ugovor, postoji neizvesnost i ne mogu se osloniti ni na svedoke. Kod pismenih ugovora, takva neizvesnost ne postoji, uvek de ugovorne strane modi da ponude dokaz u sadrini ugovora ak i ako dodje do sudskog spora. 3. Zatita javnih interesa. Jedno vreme je ova funkcija je bila na prvom mestu. Bila je dominantna svrha forme do 70ih godina. Do tada je psotojala zabrana sticanja prava svojine preko zakonskog maksimuma. Propisujudi formu za ugovor o prometu nepokretnosti se ostvarivala kontrola da li neko stie imovinu preko zakonskog maksimuma. Od 70ih godina , ta zabrana ne postoji pa je ova funkcija izgubila na znaaju, ali i dalje postoji. Danas se kontrolie pladanje poreza drava, propisujudi formu za neke ugovore ostvaruje kontrolu nad pladanjem poreza na promet apsolutnih prava. Kupac ne moe da upie pravno na nepokretnosti u katastar pre nego to plati porez na promet. Po pravilu, porez na promet plada prodavac, ali ugovorom moe svoju obavezu preneti na kupca (to se u praksi najede i deava).

PODELA FORME prema 3 kriterijuma:

- prema nainu ispoljavanja a. pismenu formu b. formu javne isprave c. realnu formu - prema dejstvu a. bitnu, sveanu ad solemnitatem b. dokaznu ad probationem - prema izvoru nastanka a. zakonsku formu b. ugovornu formu

RAZLIKOVANJE FORME I SLINIH PRAVNIH INSTITUTA 1. Forma i odobrenje za zakljuenje ugovora Forma je oblik kroz kji se izraava saglasnost volja i uslov za nastanak ugovora. Kada je propisana, a nema je, ugovor ne nastaje. Odobrenje je izjava volje lica ili akt dravnog organa kojim se izraava saglasnost za zakljuenje ugovora. U naem pravu je potrebno ogranieno poslovno sposobnom licu ili maloletnom licu odobrenje za zakljuenje ugovora od strane roditelja odnosno staratelja. Odobrenje ima karakter izjave volje. Ima karakter slubene radnje kada se daje zakonskom zastupniku ukoliko zakljuuju ugovor kojim raspolau imovinom maloletnika, tj. lica pod starateljstvom. Odobrenje nije uslov za nastanak ugovora moe nastati i bez njega. Odobrenje ima znaaj odlonog uslova za nastanak ugovornih dejstava jer ugovor nede proizvesti obaveze dok odobrenje ne bude dato. Ako bude dato, ugovor stvara obaveze za ugovorne strane. 2. Forma i formalnosti publiciteta Formalnosti publiciteta su zakonom propisane mere koje slue za zatitu tredih savesnih lica upis prava svojine u zmljine knjige /kada se radi o nepokretnostima/. Ako pravo svojine nije upisano u zemljine knjige, ugovor proizvodi pravna dejstva, punovano je nastao formalnosti publiciteta nisu uslov za nastanak ili dejstva ugovora, forma jeste. 3. Forma i fiskalne formalnosti Fiskalne formalnosti su mere propisane zakonom u cilju potvrdjivanja da su izvrene odredjene

finansijske obaveze u vezi sa ugovorom (registracija ugovora ili peadenje ugovora). Imaju znaaj sa stanovita izvrenja finansijskih propisa ili obaveza, ali nemaju znaaj za nastanak ugovora.

VRSTE FORME PISMENA FORMA

- sastoji se iz 2 elementa: 1. tekst izjave 2. potpis Ova dva elementa su bitna za potraivanje forme. TEKST IZJAVE moe sastaviti: a. bilo koja ugovorna strana b. obe ugovorne strane c. trede lice - nije bitna podloga na kojoj se tekst pie - tekst izjave moe biti napisan rukom, mehanikim sredstvom, elektronskim sredstvima - broj primeraka nije znaajan za punovanost ugovora POTPIS lini znak jednog lica koji se stavlja ispod teksta nekog dokumenta kojim neko potvrdjuje da je tvorac tog dokumenta ili da odobrava njegovu sadrinu. U gradjanskom pravu ima dvostruku funkciju: a. akt identifikacije volje jednog lica b. znak da je to lice izjavilo volju odredjene sadrine. - neophodno je da tekst izjave potpiu lica koja se ugovorom obavezuju - potpis mora da bude svojeruan (izuzetak samo kada neko ne zna da se potpie i stavlja svoj rukoznak pred dva svedoka) - pravilo je da se potpis sastoji od imena i prezimena, ali je praksa otila u drugom pravcu pa se u potpis unosi i titula, zanimanje, nadimak, pseudonim... Ipak, neophodno je da potpis sadri dovoljno znakova da se pouzdano utvrdi ko je potpisnik ugovora - mesto stavljanja potpisa je po pravilu ispod teksta izjave jer vai pretpostavka de je istinito ono to se nalazi iznad potpisa, ali to nije neophodno. ZOO ne trai izriito da potpis bude na dnu teksta - za punovanost pismene forme nije neophodan datum, ali je poeljan jer od tada ugovor proizvodi pravna dejstva i od tada poinju da teku izvesni rokovi - potpisi tredih lica (svedoka, lica koje je sastavilo ugovor...), nisu neophodna za punovanost ugovora

Hiber FORMA JAVNE ISPRAVE - javna isprava isprava koja potie od dravnog organa. Razlikovanje privatne i javne isprave privatna je pismena izjava koju su sainile stranke. Kod privatnih isprava je mogude dokazivati da ono to je u ispravi nije tano i nema prioritet u odnosu na druge dokaze. Javna isprava je isprava u ijem nastanku uestvuje dravni organ il drugi subjekt na koga su preneta javna ovladenja u kreiranju pismene ipsrave. Forma javne isprave je jedan od mogudih oblika da volja bude izraena. Vrsta forme po dejstvu: ad solemnitatem i ad probationem. Najede je javna isprava u formi ad solemnitatem. Zakon je predvidja da bi se titio javni interes. Kod solemnizacije, javni organ daje privatnoj ispravi karakter javne isprave. Forma javne isprave ima posebni procesni dokazni znaaj i nezavisno od znaaja za punovanost ugovora. Javna isprava je (pismena) isprava koju sainjava (izdaje, overava) nadleni organ. Oboriva pretpostavka je da je ono to je obuhvadeno javnom ispravom tano, istinito. Izuzetno, moe biti oboriva pretpostavka ili to postati protekom vremena tj. istekom odredjenih rokova. UGOVOR U FORMI JAVNE ISPRAVE Izajve volje su date uza sadejstvo dravnog oragana koji im je u odredjenoj meri dao oblik ( pa od toga zavisi ta je obuhvadeno dejstvom javne isprave). Uede dravnog organa u formi javne isprave: a. OVERA POTPISA na privatnoj ispravi od strane dravnog organa potvrdjuje se da izjave volje potiu od strane lica naznaenih u ispravi kod nas se naziva legalizacija privatnih prava. b. SOLEMNIZACIJA privatne isprave podrazumeva da stranke sastave privatnu ispravu, a nadleni organ daje snagu javne isprave celom ugovoru (ne samo potpisima), potvrdjuje se da je sadrina ugovora zaista i izjava volje ugovornih strana. c. PUNA FORMA javne isprave sainjavanje ugovora od strane nadlenog organa na osnovu izjave volje ugovornih strana. Ceo ugovor je snadbeven snagom javne isprave. Kada dravni organ solemnizira ugovor ili mu daje punu formu, moe se desiti da je saglasnost volja

suprotna pravu ili moralu, i tada postoji razlika izmedju klauzula koje su: a. nitave dravni organ odbija da saini tj. solemnizira ugovor b. ruljive dravni organ upozorava stranke da je takva klauzula potencijalna nevanost takvog ugovora. Ako stranke ipak insistiraju na zakljuenje ugovora sa takvom klauzulom, dravni organ sainjava ugovor uz napomenu da ih je upozorio.

Sluajevi zakonske forme javne isprave kod nas: 1. iskljuiva: promet nepokretnosti, naslednopravni ugovori, brani ugovori 2. konkurentska: neke forme testamenta - forma javne isprave i verodostojna isprava i izvrna isprava

VRSTE FORME: Vrste po poreklu, izvoru pravila o formu: a. zakonska forma u zakonu predvidjeno da se ugovor propisuje u odredjenoj formi (ZOO ili drugi zakoni) b. ugovor(e)na forma nstaje tao to se stranke u postupku zaljuenja ugovora sporazumeju da ugovor zakljue u odredjenoj formi. Vrste po dejstvu (znaaju): a. ad solemnitatem bitna forma, uslov za punovanost ugovora. Moguda je konvalidacija kada ugovorne strane izvre obavezu u celini ili preteno i ako to nije protivno svrsi zbog koje je forma predvidjena (svrha moe biti da titi javni i privatni interes). b. ad probationem dokazna forma. I u nedostatku forme, ugovor vai, ali se postojanje, sadrina, obim ugovornih obaveza mogu dokazivati samo formom. c. Ugovorna forma kojom se obezbedjuje prost dokaz o zakljuenju i sadrini ugovora. Po ZOO, l. 69, stav3: Ako su ugovorne strane predvidele posebnu formu samo da osiguraju dokaz svoga ugovora, ili da postignu to drugo, ugovor je zakljuen kad je postignuta saglasnost o njegovoj sadrini, a za ugovarae je u isto vreme nastala obaveza da ugovoru daju predvienu formu. Po l. 70, stav 2 - Ugovor koji nije zakljuen u ugovorenoj formi nema pravno dejstvo ukoliko su stranke punovanost ugovora uslovile posebnom formom.

REALNA FORMA Realni ugovor se zakljuuje predajom stvari, a druga strana prihvata obavezu da stvar vrati. Bivi realni su

sada konsensualno realni ugovori i sastoje se iz 2 faze: 1. konsensualna stvara obavezu da stvar bude predata 2. obaveza druge strane da stvar vrati (nova saglasnost volja se postie predajom, vradanjem stvari) PRETPOSTAVKA POTPUNOSTI ISPRAVE (FORME) - zakonska il ugovorna forma vai samo ono to je u toj formi izraeno pa se postavljaju pitanja: 1. Punovanost istovremenih usmenih pogodbi 2. Punovanost istovremenih usmenig dopuna 3. Punovanost istovremneih usmenih izmena 4. Forme raskida PUNOVANOST ISTOVREMENIH USMENIH POGODBI - pored onog to je uneto u pismeni sporazum, stranke ugovore jo neto (usmeno). Poto vai pretpostavka potpunosti, punovanost istovremenih dopuna proizvodi pravno dejstvo: 1. ako su u pitanju sporedne take 2. ako te take nisu obuhvadene ugovorom (to se i podrazumeva) 3. ako te take nisu u suprotnosti sa sadrinom ugovora 4. punovanost nije suprotna cilju forme PUNOVANOST ISTOVREMENIH IZMENA - ako se njima olakava ili smanjuje obaveza, a forma je propisana samo u interesu stranaka.

naknada stete-Djurdjevic predavanja NAKNADA TETE

Naknada tete je sadrina obaveze tetnika i istovremeno sankcija ya njegovu graansko pravnu odgovornost. Ona se razlikuje od sankcija za krivinopravnu odgovornost-represija,nanoelje zla poiniocu krivinog dela;sastoji se u oduzomanju ili ograniavanju nekog prava poinioca. Naknada tete nije represija,ona nema za cilj nanoenje zla,ona ima za cilj popravljanje ili izravnavanje

stanja u imovini otedenog lica u odnosu na stanje koje je postojalo pre prouzrokovanja tete.Naknada tete ima kao posredan cilj nanoenje tete,ali to nije sutina naknade. ZOO: I. PRAVILA O NAKNADI IMOVINSKE TETE II.PRAVILA O NAKNADI NEIMOVIMSKE TETE PRAVILA O NAKNADI IMOVINSKE TETE Imovinska teta-umanjenje neije imovine,spreavanje njenog uvedanja. Skica:povreda nekog zakonskog interesa Naknada imovinske tete ima za cilj da popravi ono to se desilo u imovinskim dobrima nekog lica. 1.Pitanje obima naknade imovinske tete 2.Pitanje obima/visine/ obaveze naknade 1.Pitanje obima naknade-na koji nain se teta moe nadoknaditi? a.USPOSTAVLJANJE RANIJEG STANJA-sastoji se u tome to je odgovorno lice duno da stvari otedenog dovoede u ono stanje u mome su se nalazile pre prouzrokovanja tete. Zove se jo i NATURALNA RESTITUCIJA. Moe biti izvrsena na tri naina: 1.tako to de se otedenom dati druga stvar iste vrste kao i stvar koja je otedena 2.povradaj stvari koja je oduzeta 3.popravka otedene stvai-to je prioriteten oblik naknade u naem pravu b.NOVANA NAKNADA-to je naknada vrednosti stvari koju je ona imala pre prouzrokovanja tete.Njome se ne uspostavlja stanje stvari koje je postojaloa pre prouzrokovanja tete,ved stanje jednake ili priblino jednake vrednoti stvari koje je bilo pre prouzrokoavanja tete. Odnos izneu ove dve vrste naknade: I.Francusko,nemako,englesko pravo-prioritet ima naknada u novcu II.unapred se ne utvruje koji oblik ima priorite,ved se dozvoljava sudu da u svakom konkretnom sluaju utvrdi prioritet-vajcarsko pravo III.prioritet ima uspostavljanje ranijeg stanja-austrisko pravo i na ZOO

l. 185 stav 1: Odgovorno lice duno je uspostaviti stanje koje je bilo pre nego to je tete nastala. Ako uspostavljanje ranijeg stanja nije mogude,tetnik je duan da da naknadu u novcu. /ako je stvar propala za koju se ne moe dati druga stvar-umetnika slika/ Ako je uspostavljanje ranije stanja teta ne uklanja u potpunosti onda se dosuuje i naknada u novcu /u udesu automobil bude uniten,pa dok je na popravci vlasnik mora,dok eka na popravku,da iznajmi vozilo od nekog renta car preduzeda da bi obavljao poslove/

Uspostavljane ranijeg stanja je pravilo u naem pravu.To je ustanovljeno u interesu otedenog.Ali to pravilo je dispozitivne prirode-otedeni moe svojom jednostranom voljom otkloniti primenu ovog pravila;ima pravo sa zahteva da mu se naknada da u novcu. l. 185 stav 4-sud de dosuditi otedeniku nakandu u novcu kada on to zahteva,izuzeb kada okolnosti sluaja opravdavaju uspostavljanje ranijeg stanja! /malometnik razbije prozor,a otac mu je staklorezac/ Sud moe sam,bez obzira na zahtev otedenog,dosuditi naknadu u novcu ako smatra da nije nuno da odgovorno lice uspostavlja ranije stanje-novina ZOO. 2.Pitanje obima/visine/ obaveze naknade-pitanje odreivnaja visine obaveze tetnika. Postoji saglasnost u tome da: Visina naknade koju tetnik duguje ne moe biti veda od veliine tete koju je prouzrokovao! Postoji razlika u tome da li tetnik ono to duguje moe da bude manje od veliine tete. I. Visina naknade ne treba da zavisi samo od veliine tete,nego se mora uzeti u obzir i stepen krivice. II. Visina naknade uvek mora da odgovora veliini tete i na to nema nikakvog uticaja stepen krivice sa kojim je teta prouzrokovana. Srpsko pravo je do II svetskog rata prihvatalo I reenje.Prema SGZ visina naknade bila je jednaka veliini tete,ako je teta bila prouzrokovana namerno ili grubom nepanjom.Ako je teta bila prouzrokovan obinom nepanjom tetnik je bio duan da nadoknadi samo stvarnu tetu /ideja distributivne pravde/ tetnici koji su tetu prouzrokovao istim stepenom krivice treba isto da odgovaraju za njenu naknadu;ako je teta prouzrokvana teim stepenom krivice tetnici treba vie da odgovraju,ako je teta prouzrokovana lakim stepenom krivice tetnici treba blae da odgovaraju. Posle II svetskog rata poinje da se odstupa od tih pravila,u sudskoj praksi. tetnik treba da nadoknadi celokupnu tetu bez obzira na stepen krivice. Argumenti: 1.visina tete ne mora uvek odgovarati stepenu krivice,mogude je i sa blaim stepenom krivice prouzrokovati vedu tetu i obrnuto. 2.visina naknade ne mora jednako da pogaa tetnike ako su razliitog imovnog stanja. 3.ne postoje precizni kriterijumi za razlikovanje pojedinih stepena krivice,to je preputeno sudu,pa bi onda i odreivanje visine naknade bilo u rukama suda i njegove subjektivne ocene. 4.prema pravilima SGZ dolo bi se do toga da otedeni prieljkuje da mu teta bude priinjena namerno,kako bi dobio vedu naknadu. Pomak je bila SKICA. Skica:l 153 Ako je teta prouzrokovana omakom,koja se svakom mogla desiti,sud moe umeriti naknadu izmaklog dobitka.I po Skici se morala nakoknaditi potpuna teta,ali ako je teta prouzrokovana omakom,nije se morala nadoknaditi cela iznakla korist. Definitivno je na puten sisitem iz SGZ donoenjem ZOO. ZOO je prihvatio sistem potpune/integralne/naknade. PRINCIP POTPUNE NAKNADE IMOVONSKE TETE Cilj naknade imovinske tete je popravljanje,izravnavanje stanja.

Naknada treba u svemu da bude ekvivalentna teti. Prilikom odmeravanja visine naknade nema nikakav znaaj stepen krivice.Sud mora sda vodi rauna jedino da bude zatiden interes otedenog,a njegov interes je da mu teta bude nadoknaena u potpunosti. l.190 ZOO-Sud de uzimajudi u obzir i okolnosti koje su nastupile posle prouzrokovanja tete,dosuditi naknadu u iznosu koji je potreban da se otedenikova materijalna situacija dovede u ono stanje u kome bi se nalazila da nije bilo tetne radnje ili proputanja. l. 189 ZOO stav1- Otedenik ima pravo kako na naknadu obine tete,tako i na naknadu izmakle dobiti. Od principa potpune naknade postoje odstupanja. Kada naknada moe biti manja nego to iznoso teta,ali postoje i situacije kada naknada moe da bude veda nego to iznosi teta. I.NAKNADA MANJA OD TETE 1.kada je tetnik slabog imovnog stanja l. 191 stav 1 sud moe,vodedi rauna o materijalnom stanju otedenika,osuditi odgovorno lice da isplati manju naknadu nego to iznosi tete,ako ona nije prouzrokovana ni namerno ni krajnjom nepanjom,a otetnik je slabog imovnog stanja,te bi naknadapotpuna dovela ga u oskudicu. Uslovi: a. da tetnik nije prouzrokovao tetu ni namerno ni krajnjom nepanjom b. da je tetnik takvog imovnog stanja da bi ga isplata celokupne naknade dovela u oskudicu. c. Potrebno je da otedeni nije tako slabog imovnog stanja da bi on bez potpune nakande ostao bez vanih dobara koja su mu neophodna za ivot. 2.Kada je tetnik prouzrokovao tetu radedi neto na korist otedenog. Uslovi: a. da je tetnik prouzrokovao tetu radedi neto u korist otedenog,bez nakande b. da je tetnik prilikom prouzrokovanja tete na stvarima otedenog postupao sa panjom koju poklanja svojim stvarima

II.NAKNADA VEDA OD TETE l. 189 stav 4- kada je stvar unitena ili otedena krivinim delom sa umiljajem,sud moe odrediti visinu naknade prema vrednosti stvari koju je ona imala za otedenog-afekciona vrednost. Uslov: -da je neija stvar otedena krivinim delom sa umiljajem Sud de saekati odluku krivinog suda,ali nije neophodna pravosnana sudska odluka. Kako sud utvruje visinu tete? -na osnovu dokaza koje mu podnese sam otedeni.Opseg,obim tete mora da dokaze otedeni.a zatim na osnovu opsega sud utvruje naknadu.Otedeni mora cifarski odrediti visinu tete-kada je u pitanju stvarna teta. Izmakla korist je bududa teta-zbog toga se ona ne moe cifarski dokazati od strane otedenog.

Sud utvruje izmakle koristi na osnovu sopstvene koristi,vri se na osnovu sadanjih injenica koje su poznate s obzirom na budude okolnosti koje se predpostavljaju. Sud mora angaovati vetaka i na osnovu nalaza vetaka utvrditi koliko de u bududnosti biti veliina izmakle dobiti. Prema kom momentu se utvruje visina naknade tete? Veliina tete se moe menjati.U jednom momentu moe biti manja,da bi se kasnije povedala i obrnuto. U obzir dolaze 3 momenta: 1.momenat prouzrokovanja tete-prihvaden je u austrijskom pravu.Mana ovog reenja je to ne vodi rauna o tome da se veliina tete od momenta prouzrokovanja do pravosnanog okonanja sudskog postupka o zahtevu otedenog moe povedati. 2.momenat podnoenja tube sudu-prihvaden je bio u SGZ-ovo reenje je bolje od predhodnog,ali ne otklanja sve negativne posledice od momenta podnoenja tube do momenta pravosnanosti. 3.momenat presuenja,odnosno momenat donoenja odluke suda-po ZOO-prema veliini tete u momentu donoenja pravosnane odluke MOMENAT ODREIVANJA VISINE TETE Razliit MOMENAT DOSPELOSTI OBAVEZE NA NAKNADU TETE -to je momenat kada je teta proutrokovana /od tog momenta otedeni moe tuiti tetnika sudu/ Otedeni podnese zahtev za naknadu tete pa sam nadoknadi tetu,ne ekajudi odluku suda-tada visina tete se nede utvrivati prema momentu presuenja,nego prema momentu kada je teta otklonjenatada se zna tano njena visina. Moe se desiti da vrednost tog dela u momentu presudjenja biti vedi nego to je bila u momentu otklanjanja tete-on ima pravo na zateznu kamatu,zbog toga to je u momentu otklanjanja tete on svoje nenovano potraivanje pretvorio u novano. Imovinska teta moe nastati i kao posledica neije smrti,telesne povrede ili otedenja zdravlja 1.Naknada imovinske tete u sluaju smrti 2.Naknada imovinske tete u sliaju telesne povrede i otedenja stvari

1.U sluaju kad je teta nastala kao posledica neije smrti,nastaju 4 vrste trokova koje odgovorno lice mora da nadoknadi: a.trokovi sahrane-obuhvataju izdatke koji su uinjeni za prevoz posmrtnih ostataka,trokove za sanduk,za ukop,za grobno mesto,za svetenika,za grobnu muziku,trokovi posluenja,itulja,crnina,za nadgrobni spomenik,za odravanje groba. U naoj sudskoj praksi postavljeno je pitanje da li tetnik treba da nadoknadi sve ove trokove?Dilema

oko toga da li treba isplatiti trokove oko nadgrobnog spomenika. Od 1970 god i proirene sednice Vrhovnog suda ZU i trokovi nadgrobnog spomenika se moraju nadoknaditi,pod uslovom da su oni uobiajeni u mestu sahrane. Rodbina umrlog podie spomenike razliite veliine-da li treba nadoknaditi stvarne izdatke ili ih treba ograniiti.Prema stanovitu sudova u ogranienom obimu;oni trokovi koji su uinjeni radi prestia se ne raunaju. Na naknadu trokova sahrane imaju pravo lica koja po zakonu imaju pravo na pravinu novanu naknadu za duevne bolove usled smrti bliskog lica /dete,suprunik,roditelji,brada i sestre ako su iveli u zajednici sa otedenim/. b.izgubljena zarada-mogude je da lice ne umre odmah,nego da bude prvo na leenju i tada gubi zaradutetnik je duan da nadoknadi izgubljenu zaradu koju umrli nije ostvario dok je bio na leenju. v.trokovi leenja i drugi trokovi u vezi sa leenjem-naknada koja se plada za obavljanje lekarskih usluga,za obavljenu hiruku intervenciju,nabavka lekova,naknada trokova koje je umrli platio za boravak u sanatorijumu. Drugi trokovi u vezi sa leenjem-trokovi puta koja su platila bliska lica da bi posedivala umrlog dok je bio u bolnici,trokovi dovoenja i odvoenja umrlog dok je bio u bolnici.Pravo na nakandu ovih trokova imaju lica koja su stvarno uinila ove izdatke. g.naknada tete koju trpe lica koja je umrli izdrava ili redovno pomagao,kao i lica koja su po zakonu imalo pravo da zahtevaju izdravanje od umrlog Imamo 3 kategorije lica koja imaju pravo na naknadu ovih trokova: 1.lica koja je umrli izdravao/lica koja po zakonu imaju subjektivno pravo da zahtevaju izdravanje od umrlog i koja su to pravo ostvarola dok je umrli bio u ivotu/ 2.lica koja je umrli redovno pomagao/lica koja nemaju subjektivno pravo da zehtevaju izravanje,ali koja je on pomagao materijalno dok je bio u ivotu/tete koju ona trpe je povreda zakonitog interesa-svaki ozbiljan interes,koji se moe na odgovarajudi nain imovinski izraziti. 3.lica koja za vreme ivota umrlog nisu ostvarila pravo na izdravanje,ali koja bi to pravo prema umrlom imala da je on ostao u ivotu/pravo roditelja od deteta ako su nesposobna za rad i nemaju sredstava za ivot,nisu traili za ivota,ako ti uslovi postoje i dalje oni mogu traiti naknadu/ Pravo ovih lica nije izdravanje ved pravo da zahtevaju naknadu tete zbog izgubljenog izdravanja!!! Ova naknada se dosuuje u novcu,iji iznos nije unapred odreen u ukupnom iznosu koji se plada periodino u unapred odreenom iznosu: Obeleja: 1ona se duguje uvek u novcu 2.ukupan iznos naknade nije unapred odreen 3.periodinost naknade 4.iznosi obroka su jednaki i unapred fiksirani Kako se odreuje visina mesenog obroka novane rente? Visina novane rente se odmerava s obzirom na sve okolnosti sluaja a ne moe biti veda od onoga to bi otedeni dobijao od poginulog da je ostao u ivotu. 1.Visina novane rente se odreuje s obzirom na okolnosti sluaja-imovno stanje,zdravstveno stanje,porodino stanje........... 2.visina izdravanja koju bi otedeni dobijao od poginulog da je ostao u ivotu-drugi kriterijum za

utvrivanje visine novane rente. Trajanje rente moe biti odreeno a moe trajati i doivotno. Po pravilu,reta se odreuje prema vremenu u kome postoje uslovi da bi otedeni imao pravo da zahteva izdravanje/onoliko koliko bi trajalo i samo izdravanje/ Izuzetno moe trajati i doivotno-kada bi izdravanje bilo dosueno zbog nesposobnosti za rad i nedostatka sredstava za ivot poverioca izdravanja,oteeni moe traiti obezbeenje za njegovo potraivanje-na primer:konstituisanje hitotekeOtedeni ima pravo da zahteva kapitaliziranje tj da se renta dosuuje u celini u jednom ukupnom iznosu,a ne u periodinim davanjima-onda kada se ne prui traeno obezbeenje i drugi ozbiljni razlozi/odgovorno lice je strani dravljanin/. Sud odreuje koliki je iznos mesene rente,pa de taj iznos pomnoiti sa predpotavljenim periodom u kome bi postojali uslovi da lice koje je bilo izdravano ili primalo redovnu pomod od umrlog;od takvog iznosa izkapitalizirane rente koju de dosuditi otedenom. Ako doe do promene okolnosti koje jesud imao u vidu tetnik i otedeni mogu traiti da se izmeni visina obroka koju je sud odredio-KLAUZULA REBUS SIC STANTIBUS. Pravo na novanu rentu je lino pravo otedenog,koje se kao takvo ne moe prenositi na druga lica ni poslovima INTER VIVIOS ni poslovima MORTIS CAUSA-ako su iznosi rente dospeli onda se oni mogu preneti drugom licu-sporazum mora biti pismen a njime se reguliu rokovi o isplati obroka u momentu dospelosti prava na novanu rentu postalo imovinsko pravo jer su dospeli iznosi rente uli u imovinu otedenog sa kojima moe slobodno raspolagati-isto tako i ako je pokrenut sudski postupak u kome je tetnik pravosnano osuen na isplatu dospelih a neispladenih obroka. ZOO propisao je da se novana renta dosuuje i zbog gubitka zarade usled potpune ili delimine nesposobnosti za rad,telesne povrede,otedenja zdravlja,umanjenja ili gubitka radne spospobnosti otedenog lica. 2. Naknada imovinske tete u sluaju telesne povrede i otedenja zdravlja 1.trokovi leenja i u vezi sa leenjem 2.izgubljena zarada otedenog za vreme leenja 3.izgubljena zarada usled potpune ili delimine nesposobnosti za rad posle leenja 4.trokovi usled povedanja potreba otedenog-u oblicima novane rente 5.teta ako su za njegovo dalje napredovanje unitene ili smanjene mogudnosti Izgubljena zarada jednaka razlici izmeu zarade koju bi otedeni ostvario i naknade za bolovanje koju dobija. U sudskoj praksi naknadu tete pod takom 3 imaju kako zaposlena tako i nezaposlena lica.Zarada zaposlenog lica je zarada koji zaposleni ostvaruje iz radnog odnosa tj. na osnovu ugovora o radu ,no to je zarada i koju to lice ostvaruje izvan radnog vremena po nekom drugom osnovu,npr. Ugovor o delu sa nekim licem,kao i zarada koji bi ostvario radom samom sebi/prihodi koje zaposleni ostvaruje radedi na svojoj imovini/;jedino to se ne nadoknauje je zarada iz neke nedozvoljene delatnosti. Zarada nezaposlenog lica-pravo na naknadu zarade usled nesposobnosti za rad jer je umanjen obim poslova ijim obavljanjem neko doprinosi sopstvenom domadinstvu. Student dok se nalazi na studijama nema pravo na naknadu za izgubljenom zaradom,ali ovo pravo stie od momenta kada bi prema svojim linim sposobnostima i drugim okolnostima poeo da stie zaradu.

Naknada imovinske tete izazvane povredom asti i irenja neistinitih navoda l. 198 stav 1-naknada tete nastale povredom asti-omalovaavanje nekog lica moe da doe i do imovinske tete ukoliko to lice ne zakljui odreeni ugovor/javlja se kao izgubljena dobit/-lice koje je takvu izjavu dalo nadoknauje i imovinsku tetu. l. 198 stav 2-naknada tete izazvana neistinitim navodima-moe se pretrpeti i imovinska tete; uslovi da bi tetnik odgvarao: 1.navodi koji se iznose su neistiniti 2.onaj koje iznosio neistinite navode zna da su ti navodi neistiniti tetnik odgovara za svaki stepen krivice-ako je neto saopteno iz obine nepanje, odgvara se za tetu. II. PRAVILA O NAKANDI NEIMOVINSKE TETE Ima 2 oblika: 1.Uspostavljanje ranijeg stanja 2.Novana naknada

1.Uspostavljanje ranijeg stanja-u najvedem broju sluajeva nije mogude. l. 199 u sluaju povrede prava linosti sud moe narediti na troak tetnika objavljivanje presude odnosno ispravku,povlaenje izjave ili ta drugo ime se postie svrha naknade tete. Tri naina: a. objavljivanje presude na troak tetnika b. objavljivanje ispravke na troak tetnika b. povlaenje izjave kojom je povreda uinjena Sud moe na zahtev otedenog da odredi neto drugo ime se potie svrha naknade. Objavljuje se presuda ime se pravosnano opovrgavaju tvrdnje iznete izjavama tetnika koje vreaju ast ili ugled nekog lica na troak tetnika. Objavljivanje demantija tj ispravke neistinite informacije o otedenom kojom je povreen ugled ili ast otedenog-izjava otedenika kojom on sam opovrgava neistinite tvrdnje. Povlaenje izjave-naknadna izjava samog tetnika kojom on opovrgava navode o nekom licu koje je izrekao /izneo/ u svojoj prethodnoj izjavi-efikasniji nain uspostavljanja ranijeg stanja-ne moe se u potpunosti uspostaviti ranije stanje. 2.Novana naknada l 200 ZOO Novana naknada neimovinske tete nije reparacija. Njen cilj je satisfakcija-zadovoljenje, otedeni treba sa iskoristi novanu naknadu kako bi pribavio neko drugo dobro,novana naknada prema tome nije

nikada poptuna-pravina novana naknada-ona nikada ne moe da otkloni sve posledice prouzrokovanja tete -novana naknada se moe dosuditi samo za fizike bolove; duevne bolove-samo onaj koji je proistekao iz umanjenja ivotne aktivnosti, naruenosti,smrti bliskog lica,povreda ugleda,asti,slobode i u nekim posebnim sliajevima/obljuba/; za strah- po ZOO neogranineno ,u sudskoj praksi samo strah za sebe/ sopstveni ivot sopstvenu telesni integritet/ Da bi sud dao novanu naknadu zakon mu nalae da vodi rauna o dve stvari -okolnosti sluaja,naruito o veliini i trajanju bola i straha - o znaaju povreenog dobra,cilju kome slui novana naknada/satisfakcija/kao i da se njome ne pogoduje tenjama koje su protivne njenoj prirodi i drutvenoj svrsi. Sudovi ovu odredbu razumeju tako to se daje naknada samo za znatniju strah i bol,a to su oni koji su dueg trjanja i intenzitete. Ranije se smatralo da za fizike,psihike bolove i strah ne treba davati novanu naknadu,jer bi ona sluila bogadenju.1951 donet je Nacrt zakona o naknadi tete-prof. Konstantinovid-prvi put u naem pravu predviena je mogodnost da se i za neimovinsku tetu moe dati novana naknada.Nije nikada postao zakon,ali je imao jak uticaj na sudove.Skica je priznala pravo na novanu naknadu neimovinske tete ,po iroj osnovi od ZOO-sud je mogao nezavisno od naknade imovinske tete,kao i u njenom odsustvu dosuditi odreenom licu svotu novca za pretrpljenu neimovinsku tetu,ukoliko je to osnovano,s obzirom na teinu krivice i teinu priinjene tete. Za razliku od Skice,ZOO ne daje pravo na novanu naknadu neimovinske tete ne daje je uvek,ved samo u posebnim sluajevima. Visina novane naknade de biti veda ukoliko je bol vie intenzivan i traje due vreme ali i obrnuto.

Novana naknada za duevne bolove u sluaju smrti ili tekog invaliditeta bliskog lica. l. 201 ZOO -duguje se zbog povrede afekcije prema nekom bliskom licu -afekcije-su naklonost,privrenost,odanost,ljubav koje gajimo prema nekom licu. One mogu biti povreene na 2 naina. 1.tako to lice koje volimo izgubi ivot 2.tako to lice koje volimo postane teak invalid Usled ovih povreda uvek imamo 2 rtva -neposredno lice koje je umrlo,odnosno lice koje je postalo teak invalid -posredna rtva-drugo lice koje trpi duevni bol usled smrti ili tekog invaliditeta rtve. a.novana naknada za duevne bolove usled smrti. Smrt jednog lica prouzrokuje dueven bolove svima koji su osedali prema njemu neku vrstu afekcije.Sva lica ije su afekcije povreene usled smrti ne mogu imati pravo na novanu naknadu. To bi moglo dovesti do ekonomskog unitenja tetnika,kada bi morao svima njima nadoknaditi tetu. Ne trpe sva lica tetu istog intenziteta MonografijaNovana naknada neimovinske tete prof.Stankovid;

-da to pravo bude priznato samo onim licima koja trpe ozbiljnu imovinsku tetu-najblii srodnici i brani drug-uvek;ali i ostala lica koja trpe duevni bol zbog povrede afekcije ali samo ako dokau da trpe dovoljno ozbiljnu imovinsku tetu. Skica-da pravo na novanu naknadu usled smrti imaju lanovi ue porodice umrlog lica. ZOO-delimino je prihvatio reenje iz Skice -pravo na novanu naknadu imaju lanovi ue porodice: 1.brani drug 2.deca 3. roditelji -uvek,odnosno bez ispunjavanja dodatnih uslova,ali i 4.brada i sestre-da su sa umrlim iveli u trajnoj zajednici ivota 5.vanbrani drug-da je postojala trajnija vanbrana zajednica Ova lica imaju pravo na novanu naknadu samo ako sud nae da okolnosti sluaja, intenzitet i trajanje povrede/bolova/ to nalau. b.naknada neimovinske tete usled invaliditeta rtve koja je preivela ali je povreena visokim stepenom invaliditeta. Neposredna rtva trpi duevne bolove,ali duevne bolove trpe i druga lica-lanovi njegove ue porodice,zato to su izloeni prizoru patnje koje trpi neposredna rtva. Do donoenja ZOO,posrednim rtva nije bilo priznato pravo na novanu naknadu za duevne bolove u sluaju tekog invaliditeta. ZOO-priznaje bliskim licima pravo na novanu naknadu za njihove duevne bolove. Dva ogranienja: 1.krug lica koja imaju pravo na naknadu-deca,brani drug,roditelji; vanbrani drug,pod uslovom da postoji trajnija zajednica ivota.Ovo pravo nemaju brada i sestre. 2.jaina,stepen telesne povrede samo ona telesna povreda,koja je dovela do naroito tekog invaliditeta,daje pravo na naknadu.

Pravo na novanu naknadu u posebnim sluajevima SGZ-enskom licu koje je prinudom,lukavstvom,odnosom podreenosti, nadreenosti,navedeno na obljubu ZOO je zadrao ovaj sluaj-l 202 Razlika je u tome to po ZOO pravo na naknadu ima svako lice,a ne samo ensko lice. Jo jedan sluaj u ZOO-pravo na novanu naknadu zbog duevnih bolova ima i lice koje je rtva nekog krivinog dela protiv dostojanstva ili morala. I ovde, ovo pravilo zavisi od okolnosti sluaja,visine i trajanja bola. Naknada budude tete

-Pravo deteta kome je otac poginuo u sabradajnoj nesredi,koje tada ima 1 god., ne moe u momentu smrti trpeti duevni bol,ali moe trpeti tetu u nakom kasnijem periodu kada stekne psihiku i emocionalnu zrelost.Sud de na zahtev otedenog lica dosuditi nakandu i za bududu tetu,ako je po redovnom toku stvari izvesno da de ona trajati i u bududnosti-ZOO.

Predavanja 2011.

OSNOVNA NAELA ZOO Nalazi se itav niz naela ali nemaju sva isti znaaj. Neka su optija od drugih u smislu da ostala proizilaze iz tih optih. -najoptija su : 1. NAELO AUTONOMIJE VOLJE 2.NAELO SAVESNOSTI I POTENJA NAELO AUTONOMIJE VOLJE:filozofsko naelo koje kae da je individualna ovekova volja iznad zakona. Volja oveka je neprikosnovena i suverena i ona stvara pravo. Pravo ne proizilazi iz zakona ved individualne volje oveka. Zakon postoji da bi volji obezbedio pravnu snagu,zbog toga zakon ne sme postavljati bilo koja ogranienja slobodi volje. Hugo Grocijus je ove osnovne postulate izloio u svom delu O pravu rata i mira 1625. -subjektivno graansko pravo-pravo iz neposredne ovekove volje -boansko pravu- jedino pravo koje se moe suprostaviti subjektivnom graanskom pravu. Ova teorija je ubrzo bila prihvadena u Francuskoj i predstavlja inspiraciju graanske revolucije. -ovi principi su ugraeni u francusku Deklaraciju o pravima oveka i graanina. delo u kojem je teorija autonomije volje kompletno utemeljena je delo an ak Ruso-a Teorija drutvenog ugovora - individualna volja koja zajedno sa voljom drugog lica sklapa ugovor je osnovna funkcija svake drave. U Nemakoj fiilozofiji najvedi zagovornik je bio Kant. On je dalje na planu etike,moralne filozofije razvio princip teorije autonomije volje. Kritika istog uma i Osnovi metafizike morala Teorija autonomije volje je primenjena u svim oblastima graanskog prava,pre svega na planu linog prava gde znai da svakom licu pripadaju odreena lina prava kroz koja se izraava sloboda njegove linosti. Stvarno pravo- izraena u principu neogranienog prava svojine Nasledno pravo- u principu slobode zavetanja Obligaciono pravo- autonomija volje izraava se u principu slobode ugovaranja

Sloboda ugovaranja je pravo svakog lica da odlui da li de da zakljui ugovor ili ne,s kime de da zakljui i u saglasnosti sa drugim licem uredi sadrinu ugovora. Ni u jednom od ovih grana prava sloboda nije neograniena. U obligacionom pravu je ograniena sloboda da se odlui da li de se ugovor zakljuiti (ugovor o osiguranju od odgovornosti za tetu prouzrokovanu tredim licima). -ograniena sloboda da se zakljui neki drugi ugovor (pravo pree kupovine) -ograniena i sloboda da se uredi sadrina u nekim situacijama tako to zakon propisuje sadrinu ugovora ili u pojedinim sluajevima u ugovora u prodaji propisuje maksimalnu cenu za odreene proizvode. NAELO SAVESNOSTI I POTENJA- suprotnost autonomiji volje. Autonomija volje istie pojedinca i njegovu volju,a naelu savesnosti i potenja istie znaaj interesa zajednice odnosno drutva i daje prednost tim interesima. Volja po ovom naelu mora biti pokorena optim moralnim principima i zakonu. Savesnost i potenje je vrlo teko definisati: biti savestan- raditi neto po svojoj savesti biti poten- biti moralno ispravan, ne initi nita to je nedolino i neasno. Iz oba ova naela poizilaze neka ua.

Iz naela autonomije volje izvode se 4 ua naela: 1.naelo optosti i dispozitivnosti normi obligacionog prava - opta norma obligacionog prava -treba shvatiti da su one opteg karaktera u odnosu na sve druge norme. -dispozitivnost- znai da se od normi moe odstupiti voljom uesnika u obligacionom odnosu. 2.naelo ravnopravnosti strana u obligacionom odnosu - svaki uesnik u obligacionom odnosu ima jednaka prava kao drugi uesnik u obligacionomodnosu i jedna strana ne moe imati vie prava. 3.Naelo o zabrani stvaranja i iskoridavanja monopolskog poloaja na tristu -zabranjeni su ugovori na osnovu kojih bi jedan privredni subjekt stvorio za sebe dominantan poloaj u odnosu na drugog uesnika na tritu. 4.Naelo konsenzualizma -ugovori nastaju prostom sagasnodu volja -nije potrebno ispunjenje zakonom predviene bilo koje forme -dovoljno je da se usmeno izjasne saglasnosti da nastane ugovor Iz naela savesnosti i potenja proizilaze: 1.naelo zabrane zloupotrebe prava -zabranjeno je poveriocu u obligacionom odnosu da svoja prava izvrava suprotno cilju zbog koga je ono zakonom ustanovljeno ili priznato. 2.naelo ekvivalencije,jednakih vrednosti ugovornih davanja izmeu stranaka -postoji u dvostranim ugovorima i u skladu sa tim ono to daje jedna strana mora biti jednako vredno. Ako su prestacije nejednake postoji naruavanje principa

-strana na iju tetu je to naelo povreeno ima pravo odreeno posebnim pravilima (time se titi princip ekvivalencije) - ta pravila su propisana u posebnoj glavi ZOO dvostrani ugovori - to su slededa pravila: a) pravila o odgovornosti prenosioca za fizike nedostatke b) pravila o odgovornosti prenosioca za pravne nedostatke c) pravila o prekomernim otedenjia d) pravilao zelenakom ugovoru ) pravila o izmeni ugovora zbog promenjenih okolnosti e) pravila o monetarnom nominalizmu 3.naelo zabrane prouzrokovanja tete -svako je duan da se suzdrava od postupaka kojima se drugom nanosi teta 4.naelo o dunostima ispunjavanja obaveza iz zakonom propisanih izvora obligacija 5.naelo odreene panje u izvravanju obaveza i ostvarivanju prava 6.naelo postupanja u skladu sa dobrim poslovnim obiajima

PODELE OBLIGACIJA 1.S obzirom na predmet: 1. obligacije cilja i sredstva 2. pozitivne i negativne obligacije 3.novane i nenovane 2. S obzirom na mnoinu subjekata: 1.deljive i nedeljive 2. solidarne 3. S obzirom na mnoinu predmeta. 1.individualizovane i generike 2. alternativne,fakultativne i kumulativne 4. Prema trajanju: 1.trenutne obligacije

2. trajne 5. Prema sankciji: 1. civilne- potpune obligacije,postoji korelacija poverioca -dunika 2. prirodne- nemaju sankciju,i ne mogu imati mogudnost prinudnog izvrenja 6. Prema kauzi: 1.kauzalne i apstraktne 2.obligacije koje nastaju na osnovu ugovora i obligacije koje nastaju na osnovu zakona 3. line i neline Novane obligacije- su one koje glase na predaju odreene sume novca. Nenovane- glase na predaju neke druge stvari ili na odreeno injenje ili neinjenje Novane obligacije u ivotu najede nastaju iz: 1.ugovora (obaveza pladanja cene,zakupa) 2.iz prouzrokovanja tete. Nastaje i iz drugih izvora obligacija: poslovodstvo bez naloga,javno obedanje nagrade. Nenovane obligacije su brojnije (ug.o prodaji,ug.o delu). Predmet novane obaveze: novac i to ne svaki novac ved onaj koji se nalazi u vaedem opticaju. Novana obaveza moe da glasi i na strani novac ukoliko je u optcaju u nekoj drugoj dravi. Novac treba razlikovati od novca kao predmeta ispunjenja obaveze. Predmet ispunjenja obaveze mora biti domadi novac. Postoje 2 izuzetka kada predmet ispunjenja moe biti i strani novac: 1. isplata cene kod ugovora o prodaji koji za predmet ima nepokretnost (ako se isplata vri sa deviznog rauna kupca na devizni raun prodavca,ako se vri na ruke ovaj izuzetak ne vai). 2. kod pladanja zakupnine kod ugovora o zakupu nepokretnosti (zakupnina moe biti ispladena u stranom novcu ako se vri sa deviznog rauna zakupca na devizni raun zakupodavca)

Dve strane mogu da ugovore i stranu valutu meutim ukoliko doe do spora isplata koja je ugovorena u stranoj valuti ne moe se traiti u toj valuti ved u dinarima i to prema kursu din. Kod novanih obaveza za razliku od nenovanih postavlja se problem utvrivanja njene visine: Novac ima dve vrednosti: 1. unutranju (kupovnu)- koja se odreuje po zakonima trita prema odnosu ponude i tranje 2. nominalnu vrednost- odreuje drava to je onaj iznos koji je odreen brojkama na novanici odnosno kovanom novcu. U momentu kad nastaje obligacija odnos unutranje i nominalne vrednosti se poklapa. Dunik i poverilac prilikom ugovaranja ugovaraju da de platiti onu vrstu novca koja je njihova unutranja vrednost. Kod trajnih obligacija moe dodi do nesklada unutranje i nominalne vrednosti. Moe se desiti da se unutranja vrednost novca smanji tako da doe do depresijacije novca,a moe se desiti i suprotno da se

vrednost novca poveda. Kada doe do nesklada postavlja se pitanje kojoj vrednosti dati prednost: -dvostruko shvatanje: 1. shvatanje o monetarnom valorizmu- dunik treba da isplatii onu sumu novca koja odgovara unutranjoj vrednosti novca. Ako je dolo do promene unutranje vrednosti novca onda dunik treba da plati vedu sumu novca-nominalnu,kako bi se ove dve vrednosti uskladile 2.shvatanje o monetarnom nominalizmu- dunik treba da isplati onu sumu novca na koju njegova obaveza glasi, bez obzira to je u meuvremenu dolo do promene u unutranjoj vrednosti. U svim pravilima su prihvadene dve teorije... razlozi su pravna sigurnost i princip savesnosti i potenja. Klauzule- u praksi se pribegava ugovornim obezbeivanju klauzula kojim se obezbeuje usklaivanje nominalne i unutranje vrednosti novca. Sredstva ugovornog valorizma: 1.indeksna klauzula- odredba u ugovoru koji zakljuuje poverilac i dunik,na osnovu koje oni utvruju da de se visina novane obaveze revalorizovati prema odreenom indeksu. Taj indeks moe biti razliit i tu postoji potpuna sloboda poverioca i dunika njegovog ugovaranja. (npr. Stopa rasta prosene plate,stopa rasta cene odreenog proizvoda) -kad je ugovorena ovakva klauzula daje pravo poveriocu nove obaveze da zahteva od dunika da mu isplati onu sumu novca koja je obraunata prema dogovorenom indeksu. 2.klizna skala- je jedna varijanta indeksne klauzule i obino se ugovara kod ugovora u kojima se jedna strana obavezuje da izradi i isporui odreene predmete drugoj ugovornoj strani ,a to su ugovor o delu, odnosno ugovor izveden iz ugovora o delu-ugovor o graenju. (ovde se ugovara da de se visina naknade koja jedna strana duguje nakon obavljenog posla zavisiti od cene materijala i cene rada i drugih elemenata koji utiu na trokove proizvodnje). ovde je indeks zapravo porast trokova rada cene materijala na odreenom tritu u odreenom vremenu. 3. devizna klauzula- je odredba u ugovoru na osnovu koje poverilac i dunik utvruju da de se visina novane obaveze u dinarima odrediti na osnovu kursa dinara prema odreenoj stranoj valuti,najede prema kursu dinara u odnosu na evro. 4.zlatna klauzula- odredba ugovora izmeu dunika i poverioca na osnovu koje odluuju da de se visina novane sume utvrditi prema vrednosti odreene koliine zlata na dan isplate. Pored valorizacije na osnovu ugovora mogude je dodi u naem pravu i do valorizacije na osnovu sudske odluke. Postoje pravila koja omogudavaju sudu da pod uslovima predvienim u tim pravilima svojom odlikom valorizuju novanu obavezu tako to de visinu novane obaveze uskladiti sa promenama u unutranju vrednost novca.

1.pravila o raskidanju ili izmenama ugovora zbog promenjenih okolnosti - sud je ovladen da na zahtev jedne ugovorne strane u dvostranom ugovoru izmeni pojedine ugovorne odredbe ako se posle zakljuenja ugovora pojave okolnosti koje ugovorne strane u tom momentu nisu mogle da predvide,a koje oteavaju izvrenje ugovorne obaveze ili onemogudavaju ostvarenje svrhe. 2.pravilo o promenama iznosa naknade tete u obliku novane rente -novana renta je jedna vrsta novane naknade tete koju tetnik duguje u sluaju kada je otedenom prouzrokovao tetu smrdu,telesnom povredom ili otedenjem zdravlja. - karakteristika novane rente je u tome to se ona plada otedenom meseno i u jednom periodu a najkasnije do njegove smrti. Plada se u fiksnom iznosu koji utvruje sud u presudi. - sud moe da iznos rente uveda na zahtev otedenog kako bi njena suma bila usklaena sa promenama u untranjoj vrednosti novca. Razlika novane i nenovane obaveze- razlike novane i nenovane obaveze se ogledaju u pogledu mesta izvrenja Mesto ispunjenja- (bilo novana ili nenovana) utvruje poverilac i dunik na osnovu ugovora. Ako mesto ispunjenja nije ugovorom odreen onda kod novanih obligacija vai pravilo da se ispunjavaju u prebialitu,boravitu poverioca u asu ispunjenja. Dunik je duan da donese sumu koju duguje. Nenovane-vai pravilo da je to mesto prebivalita,boravita odnosno sedita dunika. Mogudnost ispunjenja obaveze pre roka: opte pravilo: moraju se ispuniti u momentu koji je odreen dogovorom ili posebnim pravilima koji vae za pojedine imenovane ugovore. ako se ne moe ispuniti na osnovu posebnog propisa onda se odreuje na osnovu svrhe, prirode obaveze i ostale okolnosti koje su postojale u momentu nastanka. novane obaveze se mogu ispuniti pre roka to znai da dunik ima pravo da ispuni obavezu,a poverilac dunost da primi ispunjenje. Ako on to odbije ini neopozvano i pada u poverilaku docnju. -nenovane obaveze vodi se rauna da li je rok ugovoren u interesu dunika ili poverioca. Ako je u interesu dunika,onda dunik obavezu ima pravo da ispuni pre roka, s tim to je duan da o tome obavesti poverioca i da pazi da to ne bude u nevreme. Ako je rok ugovoren u interesu poverioca,onda dunik nema pravo da zahteva od poverioca da primi ispunjenje koje mu on nudi. Poverilac nede pasti u poverilaku docnju ako odbije da primi isunjenje,ako je ugovoren rok u njegovom interesu Kad se smatra da je ispunio obavezu: 1.na ruke 2.ako se isplata ne vri na ruke ved preko tredeg lica,banke ili druge finansijske organizacije kod koje poverilac novane obaveze ima otvoren raun,onda se smatra da je novana obaveza ispunjena kada banka poverioca dobije novanu doznaku u korist poverioca ili virman (nalog) od stane dunika banke da izvri isplatu u korist poverioevog rauna. 3.kad se ispalata vri preko pote, onda ukoliko je takva isporuka ugovorena smatra se da je dunik ispunio obavezu kad uplati novac. Ako isplata u poti nije dogovorena ved samoinicijativno onda se

smatra da je obaveza izvrena onda kada pota isplati poveriocu iznos koji je dunik uplatio. KAMATA Za novane i nenovane obaveze vezuje se kamata. U obligacionom pravu kamata je sporedna obaveza dunika i moe biti Ugovorna Zakonska ili zatezna Ugovorna kamata- je ona koja se utvruje ugovorom izmeu poverioca i dunika. Ona se duguje po pravilu uz novane obaveze, ali moe biti ugovorena i za nenovanu obavezu koja glasi na predaju stvari odreenih po rodu. (npr.kamata se moe ugovoriti i kod nenovanog zajma,na predaju koja glasi jo na predaju odreenih zamenljivih stvari). Po pravnoj prirodi ugovorna kamata je nakanada koju dunik plada poveriocu za kamatu koju je imao od upotrebe njegovog novca ili neke zamenljivih stvari. Duguje se od momenta kad je nastala obaveza pa do momenta njenog ispunjenja. Visina kamate utvruje se ugovorom poverioca i dunika ali sloboda ugovaranja visine ugovorne kamate je bitno ograniena. Sloboda ugovaranja ne moe biti iroko postavljena zbog toga to ugovaranje kamate moe biti izvor zelenaenja. Poverilac moe iskoristiti potrebu dunika za novcem da bi za sebe ugovorio kamatu koja ne odgovara trinoj vrednosti novca. U ZOO je visina stope ugovorne kamate u odnosima izmeu pojedinaca utvrena na gornji iznos koji odgovara visini kamatne stope koju banka plada na tedne uloge po vienju. Kad se radi o odnosima privrednih subjekata ZOO je postavio pravilo da de se najveda visina ugovorne kamate odrediti posebnim zakonom(koji nije donet),a sudovi reavajudi sporove za isplatu preterano visoke kamate primenjuju pravilo o ekvivalenciji uzajamnih davanja (l.15 ZOO). Moe se desiti da se ugovori kamata ali ne i visina. U ovom sluaju dunik de biti duan da isplati kamatu koju banka plada na tedne uloge po vienju.

Zatezna kamata- kamata koja se duguje iskljuivo za novane obaveze. Duguje se samo od momenta kada dunik doe u docnju za ispunjenje svoje obaveze ( a to je prvog narednog dana od roka kad je trebao da ispuni obavezu). Duguje se samo u novcu za razliku od ugovorne koja se moe dugovati i u drugim nekim zamenjljivim stvarima. Visina zatezne kamata se utvruje iskljuivo zakonom. Poverilac i dunik ne mogu ugovoriti visinu zatezne kamata ugovorom. Ukoliko bi ugovorili takva odreba bi bila apsolutno nitava. Zakon kojim je odreena visina stope zatazne kamate se zove Zakon o visini stope zatezne kamate. -kamatna stopa po ovom zakonu sastoji se iz dva dela: 1. fiksni- 0,5% ,ovaj iznos predstavlja nakanadu tete koju je poverilac pretrpeo 2. promenljivi- je stopa rasta cene na malo u odreenom mesecu. Zavod za statistiku utvruje ovu stopu.

Konana visina se utvruje tako to se iznos glavnog novanog duga prvo uveda za stopu rasta cena na malo u odreenom mesecu, a zatim se tako uvedani iznos pomnoi sa fiksnom stopom od 0,5 %

Anatocizam (kamata na kamatu)- ne moe se ugovoriti kada kamata dospe na isplatu,a ne bude ispladen,da na taj iznos tee kamata. postoje izuzeci i kod ugovorne i kod zatezne kamate a.)ugovorne- mogude je da poverilac i dunik dogovore da de se stopa ugovorne kamate povedati ukoliko dunik ne ispati kamatu u momentu kad dospe. - u bankarsim poslovima,tj. bankarskim ugovorima ne vai pravilo zabrane napladivanja kamate na kamatu. b.)zatezne- na iznos zatezne kamate poinje da tee kamata od momenta kada je poverilac podneo u sudu zahtev za njenu isporuku. esto se takva kamata naziva procesna kamata. Pravna priroda zatezne kamate: nije naknada za upotrebnu vrednost novca ved je pretpostavljena naknada tete(ona je sankcija za dunika). Pretpostavljena je zbog toga to poverilac ne mora da pokazuje da je zaista pretrpeo tetu. Ako je teta koju je pretrpeo veda od iznosa koji dobija od iznosa zatezne kamate on ima pravo da zahteva i naknadu takve tete-pravo na potpunu naknadu. Uslovi za isplatu te naknade moraju biti dokazani da je pretrpeo tetu,da postoji uzrona veza (krivica dunika ne mora da se dokazuje jer se pretpostavlja).

O BLIGACIJE SA VIE DUNIKA ILI POVERIOCA Na poverilakoj strani ili dunikoj u obligaciji moe da bude vie lica. Takve obligacije se nazivaju pluralistike. Dualistike- na jednoj ili drugoj strani samo jedno lice. S obzirom na to kako ova lica duguju odnosno potrauju mogu se podeliti na : 1.deljive 2.solidarne 3.nedeljive 1.Deljive obligacije- su one obligacije iji je predmet deljiv,a to znai iji se predmet moe podeliti i ispuniti u vie delova koji imaju isto svojstvo kao ceo predmet, i ako tom podelom ceo predmet ne gubi nita od svoje vrednosti. Najede su one koje glase na predaju stvari odreene po rodu (novane obligacije). Kada u jednoj dualistikoj obligaciji postoji deljiv predmet onda se tu ne postavljaju nikakvi pravni problemi,a ako je obligacija pluralistika onda pitanje da li je predmet deljiv ima veliki znaaj. Ako je pluralistika obligacija deljiva onda je pravilo da se obligacija deli meu dunicima i to na jednake delove. Ako nije ugovoreno drugaije odnosno ako u pluralistikim obligacijama ima vie poverilaca onda

se potraivanje deli na onoliko delova koliko ima poverilaca i ukoliko nije ustanovljena drugaija podela onda se potraivanje deli na jednake delove. 2.Zajednike obligacije- pluralistike obligacije koje imaju deljiv predmet. 1.aktivne-ako na poverilakoj strani ima vie lica 2.pasivne-ako na dunikoj strani ima vie lica. Karakteristike zajednikih obligacija: dug, odnosno potraivanje se deli meu dunicima odnosno poveriocima,ali tako da svaki deo bude zaseban, da predstavlja celinu za sebe i ima svoju samostalnost. Kod pasivnih zajednikih obligacija ako jedan dunik ispuni svoj deo duga,njegov dug prema poveriocu se gasi i on ne odgovara za deo duga koji pada na drugog dunika. Ako taj dunik doe u docnju,posledica docnje utie samo na njega. Prekid zastarelosti prema jednom duniku ne prekida zastarelost prema drugom. Kod aktivnih zajednikih obligacija ako jedan poverilac naplati svoje potraivanje,a drugi to ne uspe,poverilac koji nije uspeo da naplati svoje potraivanje ne moe da zahteva od prvog da mu ustupi svoj deo napladen od potraivanja. Ako dunik doe u docnju prema jednom poveriocu onda samo on ima prava koja mu pripadaju a ne i drugi poverilac. Od ovog pravila postoji izuzetak koji vai kod ugovora u privredi. Odnosi se na sluaj kada u ugovorima u privredi na dunikoj strani ima vie lica,a obaveza deljiva. Tada ZOO uvodi pretpostavku o njihovoj solidarnosti.(poverilac moe zahtevati ispunjenje duga u celini). 3.Solidarne obligacije- su pluralistike obligacije koje takoe imaju deljiv predmet. Njihov predmet bi se mogao podeliti i svaki dunik mogao bi ispuniti samo svoj deo,odnosno svaki poverilac bi mogao potraivati samo svoj deo potraivanja. Uprkos tome to je predmet deljiv u solidarnim obligacijama predmet se duguje i potrauje u celini.a ne u delovima. Do takvih promena dolazi zato to zakon ureuje ili zato to je solidarnost ustanovljena pravnim poslom. 1. Pasivne solidarne obligacije-su obligacije kod kojh na strani dunika ima vie lica,a na strani poverioca samo jedan. Svaki dunik odgovara poveriocu za celu obavezu i poverilac moe od svakog dunika zahtevati ispunjenje obaveze sve dok ne bude ispladena u celini. Kada jedan dunik ispuni poveriocu dug u celini onda se obligacija gasi i svi dunici se oslobaaju obaveze (3 lica od poverioca pozajmila 30000 evra,i u ugovoru o zajmu predvideli pasivnu solidarnost izmeu zajmoprimaca. Na osnovu takvog ugovora zajmodavac ima pravo da trai od svakog dunika da ispuni dug u celini). Kada jedan od ove trojice ispuni obavezu obligacija se gasi. Poverilac ima pravo da izvri izbor dunika od kojeg de zahtevati ispunjenje obaveze,a ako izabrani dunik ne ispuni obavezu onda se on moe obratiti i ostalim dunicima i tako redom dok ne postigne potpuno namirenje. Svi dunici predstavljaju jednog subjekta obligacija i zbog toga se kae da duguju svi za jednog,jedan za sve. Ne moraju se svi dunici obavezati pod jednim rokom. Rok dospelosti prema jednom ne mora biti rok dospelosti za drugog. Dunik odnosno poverilac nema pravo da zahteva ispunjenje obaveze kod onog kojem rok nije dospeo. Pravne radnje koje preuzme jedan solidarni dunik prostire se i na ostale solidarne dunike. Dunici u pasivnoj solidarnoj obligaciji se uzajmno zastupaju. Ali to ne vai za sve pravne radnje ( jedne radnje mogu biti tetne za drugog,kao npr.posledica dunike docnje. Zato se ovo pravilo odnosi na

radnje koje su solidarne za ostale dunike). Znaaj pasivnih solidarnih obligacija: veliki je znaaj. Ogleda se u tome to predstavlja najjae sredstvo linog obezbeenja poverioevog potraivanja. Poverilac je obezbeen time to ima pravo da se prinudno naplati iz dunikove imovine koja predstavlja optu garanciju poveriocu da de modi da bude namiren. U pravu su predviena sredstva kojim se prilikom nastanka obaveze vrde ureuje poverioevo potraivanje. 2 vrste sredstava: 1. Stvarna sredstva obezbeenja (hipoteka,runa zaloga,registrovana zaloga na pokretnim stvarima,kapara,odustanica). Zajedniko svim sredstvima da poverilac stie stvarno pravo na dunikovoj stvari iz ije vrednosti de se modi naplatiti. 2. Ona sredstva kod kojih se sam dunik jae obavezuje ili kod kojih se uz dunika obavezujujo neka druga lica prema poveriocu (ugovorna kamata, jemstvo,pasivna solidarnost). Zajedniko je to se jo jedno lice obavezuje. Razlika je bitna: jemstvo je akcesorna obaveza zbog toga to prati sudbinu glavne obaveze,ona je i supsidijerna. Pasivna solidarnost podrazumeva da se vie dunika obavezuje prema poveriocu,ali obaveza svakog dunika je obaveza istog reda(nije supsidijerna). Nastanak pasivne solidarnosti: kad ima vie dunika u deljivoj obavezi,duguje svaki za svoj deo. Solidarnost se ne pretpostavlja ved mora ugovorom biti izriito ugovoreno ili zakonom nareena. Izvori pasivne solidarnosti su: 1.ugovor 2. zakon 1.ugovor- je izvor pasivne solidarnosti kada poverilac i dunici izriito ugovore da dunici poveriocu duguju solidarno. Oni to mogu uiniti upotrebom razliitih izraza dunici se obavezuju solidarno, dunici se obavezuju svi za jednog jedan za sve itd. 2.zakon-ako solidarnost nije izridito ugovorena moe se desiti da bude zakonom nareena. U ZOO postoji itav niz pravila koje uvode solidarnost meu dunicima. ukoliko vie lica prouzrokuju tetu jednom licu,duguju nadoknadu tete solidarno. ZOO kae i da kada ima vie jemaca,oni duguju poveriocu solidarno. Zatim npr.kod ugovora u privredi duguje se solidarno. Solidarnost je ustanovljena i u itavom nizu drugih zakona: Zakon o nasleivanju (ugovaranje za dugove ostavioca), Porodini zakon (odgovornost roditelja za tetu koju priini dete). Dejstva pasivne solidarnosti:treba razlikovati dve vrste pravnih dejstava: 1. dejstvo izmeu poverioca i dunika 2.dejstvo izmeu samih dunika 1.Dejstva izmeu poverioca i dunika- ogleda se u tome to poverilac ima pravo da zahteva isplatu duga od bilo kog dunika. On moe da tui svakog dunika dok njegovo potraivanje ne bude namireno u celini. Ako poverilac padne u poverilaku docnju prema jednom solidarnom duniku onda to deluje prema ostalim dunicima. Solidarni dunik od koga je poverilac traio ispunjenje obaveze moe da istakne svaki prigovor koji potie iz same obligacije.(npr.da je prigovor apsolutno nitav,zastareo,ruljiv). Pored prigovora ovih svaki dunik moe poveriocu da istakne line prigovore koji se tiu odnosa samo tog dunika koji je traio ispunjenje te obaveze ili poverioca. Pod linim prigovorima treba podrazumevati prigovore koji se tiu lilnosti dunika(npr. da je on poslovno nesposoban). Prestanak dejstva:

1. ispunjenje- obligacija od strane jednog solidarnog dunika prestaje odnos izmeu dunika i poverioca. Ovo je redovan nain prestanka. 2.kompenzacija- nain prestanka potraivanja prebijanjem meusobnih potraivanja koja poverilac ima prema duniku odnosno koja dunik ima prema poveriocu. Da bi se kompenzacijom ugasilo potraivanje potrebno je da su potraivanja istovremena,uzajamna, dospela, istorodna i potrebno je da jedna strana izjavi volju da ode da vri prebijanje. Kompenzacija je nain prestanka pasivne solidarnosti kada izmeu poverioca i jednog solidarnog dunika postoji uzajamna,istorodna i dospela potraivanja. U tom sluaju ako potraivanje prema poveriocu ili duniku koga je poverilac izabrao,onda taj dunik moe da prebije potraivanje koje ima prema poveriocu, a dug solidarnih dunika smanjuje se za iznos prebijenog potraivanja. Ako poverilac izabere dunika koji prema njemu nema potraivanje i takav dunik ima pravo da prebije potraivanje svog sadunika prema poveriocu,ali samo do iznosa dela koji taj sadunik ima u pasivnoj solidarnoj obligaciji. 3.otputanje duga- redovan nain prestanka obligacije koji se deava na osnovu sporazuma izmeu poverioca i dunika i na osnovu koga se potraivanje poverioca prema duniku gasi. Otputanje duga je ugovor,nije jednostrana izjava volje poverioca,to znai da se sa otputanjem duga dunik mora usaglasiti. Kod pasivnih solidarnih obligacija postavlja se pitanje kako na odnos izmeu poverioca i dunika deluje sporazum o otputanju duga koji je poverilac zakljuio sa jednim od solidarnih dunika? Kad je zakljuio sa jednim onda se dug gasi za sve solidarne dunike, ako je oprotaj duga izvren in rem (kad je izriito naglaen). Ako je oprotaj duga izvren in personam onda se samo taj dunik oslobaa duga, a obaveza solidarnih dunika se smanjuje za iznos koji je iznos dela tog dunika. 4.novacija ( prenov)-je takav nain gaenja obligacije koji se deava na osnovu ugovora izmeu poverioca i dunika na osnovu koga oni odreuju da se dug koji je do tada postojao izmeu njih ugasi, ali da nastane novi obligacioni odnos koji ima drugaiji osnov ili drugaiji predmet. Kada poverilac zakljui sporazum o novaciji sa jednim solidarnim dunikom,a ako je in rem svi sadunici se oslobaaju oabveze,a ko je in personam onda se oslobaa samo taj sadunik. 5.sjedinjenje- nain gaenja obligacija kada se u jednoj linosti steknu svojstva i dunika i poverioca. Do sjedinjenja dolazi po pravilu na osnovu univerzalne sukcesije. Kod pasivnih solidarnih obligacija ako doe do sjedinjenja tako da jedan solidarni dunik nasledi poverioca, u tom sluaju pasivna solidarnost obligacije smanjuje se do iznosa dela tog dunika. 2.Dejstva pasivne solidarnosti izmeu samih sadunika-(regresivni odnos). To je obligacioni odnos koji se zasniva izmeu sadunika koji je ispunio obligaciju i njegovih sadunika. Taj odnos vie nije pasivna solidarnost nego zajednika obligacija(dunik koji je izvrio isplatu-isplatilac ima pravo da od sadunika zahteva samo onaj deo koji pada na svakog od njih. Kako se odreuju delovi? 1.pravilo da isplatilac ima pravo da od ostalih dunika zahteva samo onaj deo koji je utvren ugovorom izmeu sadunika. 2.ukoliko nita nije bilo unapred predvieno ugovorom onda isplatilac ima pravo da zahteva ona deo koji se utvruje na osnovu pravnog odnosa uesnika u pravnom poslu. (npr. treda lica kao kupci kupuju kudu za 90.000 sa namerom da na njoj postanu suvlasnici sa udelom 1/3. Ako jedan kupac isplati svih 90.000,onda ima pravo da potrauje od ostalih po 30.000). 3.ako se ni na jedan nain ne moe utvrditi deo, onda se primenjuje pravilo po kome se dug deli na

jednake delove odnosno da na svakog dunika pada jednak deo. 4.ta de se desiti ako se od jednog sadunika ne moe dobiti deo jer je insolventan? Ovde vai pravilo da se deo sadunika koji je insolventan deli meu ostalim sadunicima na jednake delove.

1.Aktivne solidarne obligacije- su obligacije u kojima na strani poverioca ima vie lica koja potrauju tako da je svaki od njih ovladen da od dunika zahteva isplatu potraivanja u celini,a kad dunik isplati potraivanje jednom solidarnom poveriocu onda se njegova obaveza gasi prema svima. Mnogo manje su zastupljene u praksi i nisu sredstva obezbeenja. Naprotiv aktivna solidarnost slabi obaveznu snagu obligacije zbog toga to stvara nezavisnost da li de se poverioci kojima dunik nije ispunio potraivanje modi da naplate od onog poverioca kome je potraivanje ispunjeno. Dejstva: ogleda se u tome to svaki poverilac ima pravo da od dunika zahteva isplatu potraivanja u celini,isto tako dunik ima pravo da sam izabere poverioca kome de ispuniti obavezu,ali ako je jedan od poverioca traio od njega ispunjenje on ne moe punovano da ispuni obavezu prema drugima. Kada dunik ispuni obavezu jednom poveriocu njegova obaveza prestaje prema svima,a nastaje obligacioni odnos izmeu sapoverioca i kome poverilac koji je primio ispunjenje ima obavezu da ostalim poveriocima isplati onaj deo potraivanja koji njima pripada. Deo potraivanja koji pripada ostalim poveriocima utvruje se prema istim pravilima kao deo koji pada na dunike u pasivnoj solidarnosti. 2.Nedeljive obligacije- su pluralistike obligacije sa vie lica iji je predmet nedeljiv. Nedeljiv predmet je onaj koji se ne moe podeliti na vie delova tako da ne izgubi od svoje vrednosti (npr.obligacija koja glasi na predaju dijamanta). Nisu samo obligacije iji je predmet nedeljiv nedeljive. Mogu biti i obligacije koje imaju deljiv predmet ali koje u konkretnom sluaju ugovorne strane smatraju nedeljivim. (npr.obligacija koja glasi na injenje). Ona moe po pravilu biti podeljena i ispunjena na delove (npr.kod ugovora o graenju). Ako u ugovoru o graenju naruilac i izvoa predvideli klju u ruke onda se ovakva obligacija smatra nedeljivom. Mogu imati vie dunika ili poverilaca: 1.ako ima vie dunika onda de po prirodi stvari na takvu obligaciju primenjivati pravila o pasivnoj solidarnoj obligaciji (kako pravila o primarnim,tako i o sekundarnim). 2.nedeljive obligacije sa vie poverilaca su one kod kojih ima vie lica na poverilakoj strani.ali tu se ne primenjuju sva pravila koja bi trebala da vae za aktivne solidarne obligacije. Kod aktivnih solidarnih obligacija moe se traiti ispunjenje potraivanjaa u celini,a u nedeljivim obligacijama to moe da se uini samo ukoliko je ovladen od svih poverilaca.

Podela obligacija prema mnoini predmeta 1.Sloene obligacije- kod ovakvih obligacija postavlja se pitanje kako dunik ispunjava obligaciju? Da li treba da je ispuni sa svim predmetima ili sa jednim predmetom. S obzirom na odgovor na ovo pitanje dele se na: 1.alternativne 2.fakultativne

3.kumulativne 1.alternativne-su takve kod kojih dunik duguje dva ili vie premeta ali tako da mu se obaveza gasi kada poveriocu preda bar jedan predmet. due res in obligatione,una res est in solutione. S obzirom da imaju vie predmeta postavlja se pitanje kojim predmetom de se ispuniti obligacija? a.)zavisi od toga ko ima pravo izbora- pravo izbora odreuje se ugovorom poverioca i dunika b.)ako ne postoji ugovor,pravo izbora pripada duniku. Na osnovu tog izbora on bira predmet kojim de izvriti obavezu. Dunik ima pravo izbora sve dok poverilac u postupku prinudnog izvrenja ne dobije jedan od predmeta. (pr.zakup sobe u hotelu). Kada pravo izbora pripada poveriocu onda je poverilac duan da obavi izbor u roku koji je odreen,a ako rok nije odreen onda kada ga dunik pozove. Ako poverilac u ovom sluaju ne izvri izbor,onda to pravo prelazi na dunika. Kada je na osnovu ugovora izmeu poverioca i dunika predvieno da de trede lice izvriti izbor,a trede lice se ne odazove u roku,ili ako rok nije bio odreeen kada ga dunik odn.poverilac pozovu da izvri izbor,onda se poverilac ili dunik mogu obratiti sudu sa zahtevom da on izvri izbor predmeta ispunjenja alternativne obligacije. Smatra se da je izbor izvren onda kada druga strana bude obavetena o izvrenom izboru. Ako je izbor na duniku on moe izbor izvriti i blagovremenim preduzimanjem radnji koje predstavljaju izvrenje obligacije. Pravo izbora nije subjektivno pravo ved pravna mod,a pravna mod je pravna mogudnost data jednom licu da izjavom svoje volje stvori jednu novu situaciju. Pravo izbora kod alternativnih obligacija je pravna mod zato to se u alternativnoj obligaciji unosi promena koja se sastoji u tome to se jedna sloena obligacija pretvara u jednostavnu. Zbog toga je pravo izbora neopoziv od momenta kad je saopten drugoj strani. Do alternacije obliggacije moe dodi i na jo jedan nain. U sluaju propasti jednog predmeta obligacije i to samo ako je nastupila via sila. Ako je do nemogudnosti ispunjenja predmeta obligacije dolo krivicom poverioca ili dunika onda postoje posebna pravila. -ijom krivicom i koja strana je imala pravo izbora? Ako je krivicom dunika, a pravo izbora pripadalo njemu onda moe dati drugi predmet. -ako je pravo izboora imao poverilac onda moee: 1.zahtevati ispunjenje obaveze preostalim predmetom ; 2.zahtevati nadoknadu tete. 2. Fakultativne obligacije: obligacije u kojima dunik duguje jedan tano odreen predmet ali se moe osloboditi obaveze i predajom nekog drugog predmeta ako je ovladen zakonom ili ugovorom. (tipian primer ako je neiji rob prouzrokovao tetu drugome). Razlike alternativnih i fakultativnih obligacija. One su samo prividno sline : 1.nisu sloene obligacije zbog toga to imaju samo jedan predmet una res est in obligatione ali se dunik ako je ovladen moe osloboditi predajom drugog predmeta due res sunt in solutione 2.ovladenje dunika da izvri svoju obavezu predajom nekog drugog predmeta nije pravo izbora. Vrenjem ovog ovladenja ne unosi se nikakva promena u obligacionom odnosu. 3.pravo izbora kada se izvri je neopoziv,a odluka dunika doneta u vrenju ovladenja da obavezu izvri

nekim drugim predmetom nije neopoziva. Dunik ak i kad je obavestio poverioca moe da se obaveze oslobodi predajom drugog predmeta. 4.kod propasti predmeta obaveze kod kod alternativnih obligacija propast stvari prouzrokovana viom silom dolazi do koncentracije,a kod fakultativnih obligacija se gasi. Kad propadne krivicom dunika nastaje obaveza na naknadu tete,ali se moe osloboditi predajom drugog predmeta. Ako je do propasti dolo krivicom poverioca obligacija se gasi,ali dunik bi imao pravo da trai naknadu tete i preda drugi predmet. Izvor nastanka fakultativnih obligacija: 1. pravni posao-moe biti ugovor ili testament (ugovorom u zajmu ugovoreno da de zajmodavac vratiti 10.000 evra ili da bi se oslobodio obaveze predati svog punta). 2. zakon- a.)u pravilima o ponitenju ugovora zbog prekomernog otedenja (laesio enormis). Laesio enormis postoji kad u teretnim ugovorima postoji oigledna nesrazmera davanja koja je posledica zablude jedne od strana o vrednosti predmeta. U sluaju ponitenja dolazi do restitucije to znai da je saugovornik otedenje stvari duan da vrati ono to je primio. Saugovornik se moe osloboditi ako da dopunu do stvarne vrednosti. b.)kod ugovora o poklonu.koji je po pravilu neopoziv,to znai da poklonodavac ne moe svojom voljom opozvati. Od ovog postoji izuzetak kad poklonodavac posle uinjenog poklona osiromai u tolikoj meri da nema sredstava za ivot. U ovom sluaju moe da trai povradaj predmeta ali samo ako nije osiromaen svojom krivicom. U sluaju opoziva poklonoprimac je duan da vrati poklon,a zakon kae da se moe osloboditi obaveze vradanje predmeta poklona,ako pristane da poklonodavcu daje sredstva za ivot koja mu nedostaju. 3. kumulativne- su one obligacije koje imaju dva ili vie predmeta obaveze koje su ujedno i predmet ispunjenja i duguje se tako da ih dunik mora predati sve da bi se oslobodio obaveze. Ukolio jedan predmet propadne? Ako je via sila-predaje ta preostane,ako je krivica dunika-naknada tete,a ako je poverilac kriv-predaje samo onaj deo to preostaje ne odgovara za tetu.

IZVORI OBLIGACIJA Prema ZOO l.1 propisano je sledede: Ovim zakonom ureuju se obligacioni odnosi koji nastaju iz: 1.ugovora 2.prouzrokovanje tete 3.sticanje bez osnova (pravno neosnovano obogadenje) 4.poslovodstvo bez naloga (nezvano vrenje tuih poslova) 5.jednostrana izjava volje (javno obedanje nagrade,izdavanje hartija od vrednosti) 6.i druge zakonske injenice utvrene zakonom. Izvori obligacija su injenice za koje zakon vezuje nastanak obligacionih odnosa. Kada se te injenice zakonski predviene steknu ili dogode onda iz te injenice izmeu dunika i poverioca nastaje obligacioni odnos.

UGOVOR Ugovor je saglasnost izjavljenih volja koje proizvode odreeno pravno dejstvo koje se moe sastojati u nastanku,ukidanju ili menjanju pravnih poslova. To je opti pojam koji postoji u svim granama prava. U obligacionom pravu ugovor ima ue znaenje: ugovor je saglasnost izjavljenih volja dva lica kojom se postie obligaciono pravno dejstvo to znai da se ugovorom u obligacionom pravu stvaraju obligacije. Pravilo da iz ugovora nastaje obligacioni odnos je novijeg datuma. Nije vailo u rimskom pravu gde saglasnost volja nije bila dovoljna da stvori obligaciju. Obligacije su nastajale iz forme koje su ugovorne strane morale da izvre. Ako su bili ispunjeni zahtevi forme nastajala je obaveza bez obzira da li je stvarna volja bila da zasnuju obavezu. U rimskom pravu obaveze nisu mogle nastati iz same saglasnosti volje. ex nuda pacta obligatio non nascitur. Pravilo da saglasnost volja raa obligaciju nastala je krajem 17.veka kad poinje da preovladava ideja po kojoj obavezuje re data drugom,a ne forma u kojoj je ta re izraena. Umesto pravila u rimskom pravu nastaje novo pravilo PACTA SUNT SERVANDA (prosta,usmena saglasnost obavezuje na izvrenje). Pravilo znai da se usmeni sporazumi moraju izvriti kao da sam zakon nareuje neku obavezu. Ista ideja izraena je u Optem imovinskom zakoniku Crne Gore iz 1888. razgovor je razgovor,a ugovor je strankama zakon. Karakteristike ugovora u obligacionom pravu: 1.Pravni posao- jer je izjava volje koja je usmerena na postizanje odreenog pravnog dejstva. 2.Dvostrani pravni posao- znai da je saglasnost volja,tj za njegov nastanak potrebna saglasnost dve volje(a to je razlika ugovora i testamenta). 3.Ugovor stvara obligaciju-u naem pravu ne postoji pojam liberatornog ugovora (postoji u Nemakom pravu i oznaava ugovore kojima se ukidaju postojedi pravni obligacioni odnosi). Jedan takav kod nas koji bi mogao da postoji je ugovor (sporazum) o otputanju duga. Terminologija: pakt,sporazum konvencija,ali ne treba ih oznaavati jer su preiroki i uglavnom se koriste u MJP. Pogodba ,nagodba- u naem pravu se koristi da oznai jednu klauzulu,a ne ugovor. Dogovor (sporazum)- za saglasnost volja se koristi za sporazume pre ugovaranja (u pregovorima). Strane -ugovornik (je najispiravnije),ugovara,ugovorna strana.

Pojam osnovnih naela ugovornog prava Ugovorno pravo predstavlja skup pravnih normi koje ureuju ugovore. Te pravne norme poivaju na nekoliko osnovnih principa (kljune odlike obligacionog prava po prof.Antidu). 1.Sloboda ugovaranja 2.Zatita prava prinudnim putem i naknada tete 3.Princip kauze

1.Sloboda ugovaranja- ZOO slobodu ugovaranja naziva autonomija volje u l.10 ZOO meutim to je neodgovarajudi termin jer je autonomija volje optiji princip od slobode ugovaranja. Autonomija volje je dobila razliitu manifestaciju u razliitim granama prava. Predstavlja primenu principa autonomije volje u obligacionom pravu i ima dva svoja elementa. 1. Sloboda ugovaranja u uem smislu- obuhvata dve stvari: 1. sloboda svakog lica da odlui da li de ili nede zakljuiti ugovor 2. slobodu svakoga da izabere lice sa kojim de da zakljui ugovor. 2. Dispozicija subjekta- to je sloboda ugovornih strana da svojom voljom urede sadrinu ugovora. Sloboda ugovaranja u uem smislu nije apsolutan princip ved relativan zbog toga to u savremenom pravu postoje zakonska ogranienja ove slobode. 1. Ogranienje prava slobode da odlui da li de se ugovor zakljuiti: u savremenom pravu je ograniena propisivanjem obaveze odreenih lica da zakljue ugovor. Kada je za neka lica propisano da su obavezni da zakljue ugovor,ona nisu slobodna i imaju obavezu da ugovor zakljue. 1. obavezno osiguranje-1. Za sve imaoce motornih vozila da zakljue ugovor o osiguranju od odgovornosti za tetu. 2. obaveza zakljuenja ugovora o osiguranju putnika od tete koja im bude priinjena u toku prevoza koja imaju pravna lica koja se bave javnim prevozom putnika. 3.obaveza zakljuenje ugovora o osiguranju od tete priinjene licima ili stvarima na zemlji koju imaju sopstvenici vazduhoplova. Ova obaveza zakljuenja ugovora o osiguranju propisana je radi zatite interesa samog sopstvenika. Upotrebom motornih vozila esto biva prouzrokovana teta . Osiguravajuda drutva imaju pravo na regres ukoliko je teta prouzrokovana namerno ili krajnjom nepanjom. Zatita interesa tetnika ogleda se u tome to je veda verovatnoda da de uspeti da se isplati. 2. izvan osiguranja- propisano je za neka lica obaveza da zakljue ugovor ako im bude stavljena ponuda od zainteresovanog lica i ako su ispunjeni i drugi potrebni uslovi. Obavezu zakljuenja ugovora kada im se stavi obaveza imaju: prevoznici u linijskom prevozu u drumskom,vazdunom i eleznikom saobradaju. 2. ogranienje saglasnosti tredeg lica za zakljuenje ugovora- slobodu da se odlui da li de se ugovor zakljuiti moe biti ograniena i tredim licima time to se od pojedinih lica zahteva da dobiju saglasnost tredih lica za zakljuenje ugovora. Saglasnost tredeg lica moe biti propisana u interesu zatite javnih i privatnih interesa. 1. radi zatite javnih interesa propisana je kod zakljuenja ugovora o prodaji vatrenog oruja. 2.u privatnim interesima propisana u tri sluaja: 1. kada ugovor zakljuuje maloletnik stariji od 14 godina ili punoletno lice kojem je delimino oduzeta sposobnost,potrebna je saglasnot roditelja ili staratelja. Ugovori bez saglasnosti su ruljivi osim ukoliko nisu ugovori malog znaaja. 2.saglasnost je potrebna i roditeljima kada kao zakonski zastupnici zakljuuju ugovor umesto maloletnika mlaeg od 14 god,a radi se o ugovoru kojim ne otuuje nepokretnost ili pokretna stvar vede vrednosti. 3. saglasnost mora dobiti i staratelj kada zakljuuje ugovor umesto tidenika i to uvek kada ugovorom raspolae njegovom imovinom ili kada ugovor prevazilazi okvir redovnog upravljanja njegovom imovinom.

3.ogranienje slobode da se izabere lice sa kojim de se zakljuiti ugovor: tipian sluaj kad zakon propisuje obavezu odreenih lica da ponudi zakljuenje ugovora licu koje zakon propisuje,a to je sluaj zakonskog prava pree kupovine. Zakonsko pravo pree kupovine je pravo jednog lica da mu sopstvenik stvari kad namerava da proda stvar uini ponudu da stvar kupi pre svih ostalih lica,a ako sopstvenik ne ispuni obavezu onda to lice ima pravo da od tredeg lica kome je stvar prodata zahteva da mu stvar ustupi pod istim uslovima. Imalac prava pree kupovine ima dva prava: pravo prvenstva i pravo prekupa. Dispozicija subjekta- je sposobnost ugovornih strana da urede sadrinu ugovora. Ova sposobnost je u svim savremenim pravima prihvadena kao princip,ali isto kao to postoje ogranienja slobode ugovaranja u uem smislu,takoe postoje ogranienja dispozicije. Kod nas ogranienja dispozicije su slededa: 1.prinudni propisi 2.javni poredak 3.dobri obiaji 1.Prinudni propisi- su propisi obligacionog prava i drugi propisi koji se ne mogu promeniti voljom ugovornih strana. Sadrana su u zakonima i podzakonskim aktima i imaju za cilj da spree zakljuivanje ugovora koji bi bili protivni nareenjima koja proizilaze iz tih propisa. U ZOO ima vie propisa koji imaju prinudan karakter: 1.propisi o pravima zastarevanja 2.propisi koji govore o najviem iznosu ugovorne kamatne stope 3.propisi ugovaranja kamate na kamatu. Ovi propisi su odreeni numerus clausulus i primenjuju se kao konkretno nareenje ili zabrana. Npr. Zakon o agenciji za borbu protiv korupcije. U njemu se predvia da je zabranjeno nosiocima javnih ovladenja da primaju poklone,to znai da kao poklonoprimci ne mogu zakljuiti ugovor o poklonu ako poklone treba da prime u obavljanju svoje funkcije. Ista zabrana vai i za njihovu uu porodicu. Izuzetak od ovog sluaja su prigodni manji pokloni i protokolarni. Zabrana pojedinih klauzula ugovora propisana je i u ZOO, kod ugovora ozalozi. Kod ovog ugovora predvieno je da su nitave klauzule kojima se odreuje da de zaloena stvar predi u svojinu zajmodavca ako zajmoprimac ne vrati zajam u roku,odn,da de zajmodavac modi predati stvar iz slobodne ruke po unapred odreenoj ceni. 2.Javni poredak-je najznaajnije i najire ogranienje dispozicije subjekata. Prvi put je pomenut u Code civilu 1804.god. U l.16. Nakon toga 1844.u Srpskom graanskom zakoniku. 1978. ZOO nije sledio SGZ,ne pominje se javni poredak,al se u l.10 pominje: a.)ustavom utvrena naela drutvenog ureenja; b.)pravila morala socijalistikog samoupravnog drutva. Do 1993. su usvojene izmene i dopune ZOO i propisano je da uesnici u ugovoru mogu slobodno da ureuju,ali ne suprotno prinudnim propisima,javnom poretku i dobrim obiajima. Javni poredak je jedan od pojmova koji se odlikuje svojom neodreenodu pa je definisanje ostavljeno pravnim teorijama u kojim postoje razliiti stavovi: 1. po prvoj teoriji, javni poredak nije mogude a ni potrebno definisati. Umesto toga treba prepustiti sudu

da u svakom konkretnom sluaju utvrdi ta je javni poredak kada se takvo pitanje postavi pred njim. 2. po drugoj teoriji,potrebno je odrediti osnovna obeleja javnog poretka ali nije neophodno da se precizno definie. Ostavlja se sudu da odredi da li je javni poredak povreen ili nije. 3. po tredoj teoriji, javni poredak predstavlja skup propisa koji su izriito nabrojani,a nabrojane propise treba prepustiti dravnim organima. Problem je to nije mogude obuhvatiti sve propise koji mogu da uu u javni poredak. 4. po etvrtoj teoriji,je potrebno utvrditi jednak kriterijum koji bi omogudio da se na osnovu njega okupe i klasifikuju odreena pravila koja se tiu javnog poretka. Izdvaja se nekoliko miljenja u zavisnosti od kriterijuma da li pravilo ulazi u javni poredak: a.) drutveni interesi b.) drutvena solidarnost c.) propisi o dravnom poretku,organizacije dravne vlasti i propisi dravnog ureenja. U naoj pravnoj doktrini postoje dva shvatanja: 1. prvo,koje je ire shvatanje i po njemu javni poredak predstavlja skup osnovnih pravnih i moralnih principa na kojima je zasnovano postojanje i i pravno trajanje pravno organizovane zajednice i izraavaju se preko odreenih drutvenih normi koje ugovorne strane moraju potovati prilikom zakljuenja ugovora. Prema ovom stanovitu,pojam javnog poretka dolazi do izraaja kod normi koje reguliu predmet i kauzu ugovora tako da predmet ugovora ne moe biti suprotan javnom poretku,a cilj koji ugovorne strane hode da postignu ugovorom ne sme biti suprotan javnom poretku. 2.ue,po profesoru Antidu u javni poredak ne ulaze svi propisi ved samo neki. Samo oni koji nisu konkretni. U pojam pravnog poretka ulaze sva opta ustavna naela i sve opte zakonske norme koje imaju prinudan karakter i nisu konkretizovane putem odgovarajudi niih pravnih akata. Prema ovom shvatanju,ovde ulaze i pravni standardi- opte pravne norme koje svoju konkretnu sadrinu dobijaju tokom njihove primene,a koje samo daju smernice i upustva sudiji u vezi sa primenom pravnih normi. 3.Dobri obiaji- predstavljaju ustaljena pravila ponaanja koja usvaja odreena drutvena grupa i koja su u svetu lanova te grupe postala obavezna. Obaveznost proizilazi od sankcije. Pojam se srede u pravilima koja ureuju trgovake ugovore kada se poziva sam zakon, ali se mogu pozvati i same stranke svojim ugovorom. Kod dileme ta je dobar a ta lo obiaj zastupljen je stav da je dobar obiaj u skladu sa potenjem i savesnodu ,a onaj koji je suprotan se ne moe smatrati dobrim obiajem. 4.Zakonom regulisane sadrine ugovora- ispoljava se tako to zakon u nekim sluajevima regulie neke elemente ugovora imperativno tako da te elemente ugovorne strane ne mogu urediti drugaije. (npr. Ugovor o otkupu stana,u celini je regulisan na pravila Zakona o stanovanju. 5.Faktike prirode- formularni ugovori (ugovori po pristupu) -jedna strana unapred odreuje sve uslove bududeg ugovora tako da druga strana moe samo u celini da ga prihvati ili da ga u celini odbije. Ovi ugovori se pojavljuju kod ugovora o osiguranju,javnom prevozu,isporuci elektrine energije,pruanju komunalnih usluga. Opte uslove formularnih ugovora odreuje ekonomski modnija ugovorna strana. Ona ima faktiku mod da o tome odluuje,a slabija ugovorna strana moe samo to da prihvati ili ne prihvati. Formalni ugovori su oni iji nastanak se vezuje za ispunjenje zakonskih uslova ili ugovorno propisane forme. Formularni ugovori su ugovori kod kojih bitne elemente ugovora odreuje jedna strana,bez dogovora sa drugom stranom.

Podela ugovora 1.Prema kriterijumu odreenosti u zakonu: 1. imenovane- to su oni ugovori koji su zbog svoje uestalosti u pravnom prometu zakonom posebno ureeni i ije je ime tano odreeno. (prodaja,trampa,zajam). 2. neimenovani- nisu toliko esti u pravnom prometu. Njihova sadrina nije zakonom posebno ureena niti im je u zaakonu dato posebno ime. 2.Bitni uslovi potrebni za anstanak ugovora: 1. formalni- oni ugovori za iji nastanak je pored saglasnosti volja neophodno da ona bude izraena u formi koju je zakon odredio odn.koju su ugovorne strane utvrdile kao uslov nastanka i punovanosti. 2. neformalni- oni koji naastaju prostom saglasnodu volja. 3.Prema duini trajanja prestacije: 1.ugovori sa trenutnim izvenjem- su ugovori koji se davaju jednim aktom davanja ili injenja. 2. ugovori sa trajnim izvrenjem- su ugovori koji se izvravaju preduzimanjem jednog akta davanja ili injenja koji se prostire u kradem ili duem vremenskom periodu odn.ugovori koji seizvravaju preduzimanjem vie uzastopnih sukcesivnih akata davanja ili injenja. 4.Prema karakteru prestacije: 1. jednostavne- oni ugovori koji se sastoje iz elemenata samo jednog odreenog ugovora. (ug.o prodaji,zakupu,zajmu). 2. meoviti- oni koji su sastavljeni od elemenata vie ugovora (ug.o pansionu,o organizovanju putovanja,o finansijama,o lizingu,ug .o ne nepravoj ostavi). Predstavljaju poseban problem za primenu u pravu jer u sluajju da doe do spora oko njihovog izvrenja moe se postaviti pitanje pravila koje treba primeniiti s obzirom da je u njima sjedinjenoo vie elemenata razliitih ugovora. Npr. kod ugovora o nepravoj ostavi imamo situaciju u kojoj su sjedinjeni elementi ug.o ostavi i ug,o zajmu,pa se postavlja pitanje koja demo pravila postaviti. U reenju ovog pitanja nastale su brojne teorije. U naem pravu jeprihvadena teorija apsorbcije. Po njoj kod jednog meovitog ugovora treba utvrditi koji elementi kod njega preteu i ti elementi koji preteu apsorbuju elemente drugih ugovora. 5.Prema tehnici i nainu zakljuenja: 1. ugovore po pristupu 2. ugovori sa sporazumno odreenom sadrinom 3. kolektivni 4. individualni 5. generalne 6. posebne. 6.Kriterijum zavisnosti ugovora jednih od drugih

1. samostalni- su oni koji mogu da postoje potpuno nezavisno od ostalih ugovora 2. akcesorni- ugovori koji ne mogu postojati samostalno ved njihovu egzistenciju i pravna sudbina zavise od egzistencije i pravne sudbine nekog drugog ugovora (jemstvo) 7.Prema linosti ugovornika: 1. ugovori intuitu personae- su ugovori koji se zakljuuju s obzirom na linost jednog ugovornika ili oba,tako da je izvrenje obaveze iz tog ugovora vezana za odreeno lice i ne moe biti preneta na drugo lice (npr. Ugovor o delu). 2. ugovri koji se zakljuuju bez obzira na linost uinioca. 8.Podela prema odnosu prava i obaveza: 1. dvostrane ugovore- to su ugovori kod kojih iz saglsnosti volja ugovornih strana nastaju obaveze za obe ugovorne strane. 2. jednostrani ugovori- oni kod kojih saglasnodu volja nastaje obaveza samo za jednu ugovornu stranu. U jednostrane ili jednostrano obavezne ugovore spada ugovor o poklonu (na osnovu njega nastaje samo oabveza poklonodavca da preda poklon i pravo svojine. Prema shvatanju prfesora Antida ugovor o poklonu je dvostrano obavezan pravni posao jer za poklonoprimca nastaje obaveza zahvalnosti koja se sastoji u suzdravanju,preduzimanju pojedinih akata kojima se prema poklonodavcu iskazuje blagodarnost. Obaveza poklonorpimca sastoji se u neinjenju jer povredom moe dodi do raskida ugovora zbog nezahvalnosti i gubitka imovinske koristi. Dvostrani ugovori se jo nazivaju i uzajmni,recciproni i sinalagmatini. Ova podela ugovora ima veliki znaaj u naem pravu. Zajam vie nije realan ugovor,zakljuuje se prostom saglasnodu volja. On je dvostruko obavezan jer nastaje obaveza zajmodavca da preda odreenu koliinu zameenljivih stvari. Znaaj podele:ogleda se u tome to se najednostrane obaveze ugovornika ne primenjuje itav niz zakonskih pravila za koje je u ZOO odreeno da se primenjuju samo na dvostrane ugovore. Ta pravila su smetena od l. 121 do 148. 1. pravila o odgovornosti prenosioca za fizike nedostatke 2. pravila o odgovornosti za pravne nedostatke ispunjenja 3. pravila o prigoru neispunjenja 4. pravila o raskidanju ugovora zbog neispunjenja 5. pravila o izmeni ili raskidu ugovora zbog promenjenih okolnosti 6. pravila o nemogudnosti ispunjenja 7. pravila o preomernom otedenjuu 8. pravila o zelenakim ugovorima 9. pravila o ustupanju ugovora. 1. teretni -su ugovori kod kojih svaka strana duguje naknadu za korist koju prma od odruge ugovorne strane. Jo se nazivaju ugovori s naknadom ili onerozni. 2. dobroini- su oni ugovori kod kojih jedna strana ne duguje naknadu za korist koju prima od druge. Nazivaju se jo i ugovori bez nanade ili besplatni. (ug.o poklonu,o posluzi, u.o beskamatnom zajmu,ug.o

besplatnoj ostavi, ug.o bessplatom punomodstvu). Ova podela je vrlo slina podeli na jednostrane i dvostrane ugovore. Razlika je u tome to se podela na jednostrane i dvostrane zasniva na pravnom kriterijumu,na odnosu odnosno broju obaveza koje nastaju iz ugovora,a podela na teretne i dobroine zasniva se na ekonomskom kriterijumu na odnosu koristi. Znaaj podele: ogleda se na polju zakljuenja ugovora,dejstva i prestanka ugovora. Nastanak- najoptije se moe redi da dobroini ugovori tee nastaju,a da lake prestaju od teretnih. Za nastanak dobroinog ugovora potrebno je da se ispuni jo jedan dodatan uslov koji se ne trai kod teretnih,a to je forma. Dobroini ugovori se zakljuuju s obzirom na svojstva linosti jedne ugovorne strane,to su ugovori intuitu personae. Nasuprot tomme teretetni se ne zakljuuju s obzirom na svojstva linosti. Dejstva- kod teretnih ugovora postoji odgovornost prenosioca za fizike i pravne nedostatke ispunjenja. Ta odgovornost ne postoji kod dobroinih ugovora. Kod njih prenosilac ne odgovara ako stvar ima neki fiziki ili pravni nedostatak. Prenosilac kod dobroinih ugovora odgovara samo ako je fiziki ili pravni nedostatak prouzrokovao tetu na imovini pribavioca. Kod dobroinih ugovora odgovornost zatetu se blae ceni nego kod teretnih. To se najbolje vidi kod primera o ostavi. Ako je besplatna ostava,ostavoprimac odgovara za tetu samo ako ih nije uvao sa panjom koju poklanja sopstvenik stvari, a ako je ostava a naknadom onda je njegova odgovonost stroija,zahteva da se ponaa kao dobar domadin. Tumaenja ugovora: nejasne odredbe koje se pojave u teretnom ugovoru treba tumaiti na nain na koji se ostvaruje pravian odnos uzajamnih davanja,a dobroini ugovori se uglavnom tumae na nain koji je manje tetan za dunika i uzima se da je dunik hteo manje,a ne vie. Prestanak- postoji vedi broj razloga n osnovu kojih mogu da prestanu dobroini za razliku od teretnih. (npr.ko dobroinih,usled zablude o motivu -ruljiv,dok kod teretnih zabluda oo motivu je nebitna). Ili kada postoji nedoputena pobuda kod jedne ugovorne strane,a to je nemoralno ili protivzakonito (apsolutna nitavost). Kod teretnih nje dovoljna samo nedoputena pobuda ved je potrebno da druga strana zna za nedoputenu pobudu. Pobijanje zbog otedenja poverioca: uslovi za pobijanje dobroinih ugovora su Paulijanskom tubom laki od onih koji see trae pobijanjem teretnih ugovora. 1. komutativni- je takav ugovor kod koga se u trenutku njegovog zakljuenja zna kolika je visina i kakav j uzajamni odnos prestacija,tako da se zna ta ko prima po osnovu ugovora i ta ko po osnovu ugovora duguje. 2. aleatorni- ugovori kod kojih se u momentu zakljuenja ne zna koja de strana biti poverilac a koja dunik ili se ne znna kolika de biti viisina obaveze jedne ugovorne strane ili se ne zna kakav de biti krajnji odnos uzajamnih davanjaili to zavisi od nekog neizvesnog dogaaja. Nazivaju se jo i ugovori na sredu,a ponekad i odvani ugovori (ug.o opkladi,u o igri). Opklada je ugovor kod koga strane iznose,odn tvrde dva suprotna fakta s tim to ona strana ije tvrdnje se pokau tane treba da od druge strane primi odreenu korist. Ugovor o osiguranju- ugovorilac osiguranja se u momentu zakljuenja ugovora obavezuje da osiguraniiku plada odreenu naknadu i visinu premije osiguranja, osigurava se obavezuje da ukoliko nstupi osigurani sluaj da isplati osiguranu sumu.

Ugovor o doivotnom izdravanju- ne zna se visinaa obaveze davaoca izdravanja ved ona zavisi od jednog neizvesnog dogaajatj duine trajanja ivota primaoca izdravanja. Neizvestan dogaaj koji se pojavljuje kod aleatornih ugovora moe biti bilo koji dogaaj (opte neizvesan ili dogaaj neizvstan samo za ugovorne strane. Nije bitno da li se radi oproslosti,sadanjosti ili bududnosti). Kod aleatornih ugovora postoji neizvesnost na koje ugovorne strane raunaju prilikom zakljuenja,samim tim one pristaju da odnos njihovih uzajamnih davanja budu nejednaka,odn.pristaju na mogudnost da jedna od njih primi manje. Zbog toga ovde vai da se ne mogu ponititi zbog prekomernog otedenja. Kod komutativnih ugovora je poznata visina u trenutku zakljuenja ugovora. Nema nikakvih neizzvesnosti. Zbog toga ako se desi da jedna strana bude prekomerno otedena kod komutativnih ima pravo da zahteva ponitenje ugovora zbog prekomernog otedenja.

Zakljuenje ugovora Da bi ugovor nastao potrebno je da budu isunjeni odreeni uslovi. Dele se na: 1.opte bitne uslove- koji se zahtevaju za nastanak svakog ugovora a.) sposobnost za ugovaranje b.) saglasnost volja c.) predmet d.) kauza 2. posebno bitni uslovi- oni koji se zakonom ili voljom ugovorne strane zahtevaju samo kod nekih ugovora za njihov nastanak. Poseban bita uslov odreen zakonom je forma. a.) Sposobnost za ugovaranje- znai da svako lice koje zakljuuje ugovor ima poslovnu sposobnost koja se zahteva za zakljuenje odreenih ugovora. Sposobnost za ugovaranje imaju ona lica koja imaju svest i nameru da zakljue ugovor. U naem pravu sposobnost za ugovaranje priznaje se : 1.punoletnim licima 2.lica koja su napunila 16 godina ivota i na osnovu odluke suda im je dozvoljeno da stupe u brak. 3.lica koja su napunila 16 godina ivota a kojima je odlukom suda priznata poslovna sposobnost zbog toga to su postali roditelji i imaju telesnu i psihiku zrelost da se sami staraju o svojim pravima i interesima. Sposobnost za ugovaranje u naem pravu nemaju lica kojima zakon ne priznaje pravo da zakljue ugovor. Nesposobnost za zakljuenje ugovora moe biti: 1. apsolutna: - maloletna lica do navrenih 14 godina - punoletna lica kojima je odlukom suda potpuno oduzeta poslovna sposobnost - 2 izuzetka: ova lica mogu da zakljuuju ugovore malog znaaja pri emu se znaaj ugovora ceni u odnosu na vrednost njihove imovine i ugovori kojima stiu iskljuivo prava(ug. o poklonu). 2.relativna- ne spreava nastanak ugovora ali predstavlja pitanje opstanka. -maloletnik sa navrenih 14 godina -punoletno lice koje se nalazi pod starateljstvom zbog toga to su delimino liena poslovne sposobnosti.

Ova lica mogu da zakljue sve ugovore,s tim to neke mogu potpuno samostalno, a neke iskljuivo uz saglasnot roditelja ili staratelja. Uz saglasnost roditelja ili staratelja mogu da se zakljue i svi ostali ugovori ali pravna vanost tih koji zakljuuju uz saglasnost je na neki nain uslovljena. Nad njima lebdi neizvesnost o tome da li de oni postati punovani. Pravila koja vae za zakljuenje poslovno nesposobnih lica: Roditelji mogu nakon zakljuenja ugovora izjasniti da li su saglasni ili ne. Ako izjave da su saglasni,ugovor postaje punovaan,a ako nisu saglasni ugovor se ponitava. Saugovornik moe da se ponaa na dva naina: 1.da odustane i to ako nije znao da zakljuuju ugovor sa licem koje nema sposobnost za ugovaranje. Kada je znao za nesposobnost za ugovaranje ali je bio prevaren u pogledu saglasnosti roditelja onda njegovo pravo odustanka traje 30 dana i rauna se od dana kada je ugovor zakljuio. 2.saugovornik znao da zakljuuje ugovor sa licem koje nema poslovnu sposobnost. U tom sluaju moe zvati roditelje da pita da li daju saglasnost ili ne. Ako ih je pozvao,a oni odbiju da se izjasne ili dute,onda se smatra da saglasnost nisu dali (i onda ugovor ne obavezuje ugovorne strane). - ako se sudbina ugovora ne rei ni na jedan od prethodnih naina,onda ogranieno sposobno lice moe u roku od 3 meseca od dana sticanja poslovne sposobnosti da izjavi da se vie ne smatra vezanim ugovorom. Zastupanje- u vezi sa sposobnodu za ugovaranje je i zastupanje. Lice nesposobno za ugovaranje pri zakljuenju ugovora moe zameniti zastupnik odreen zakonom odnosno odlukom dravnog organazakonsko zastupanje. Ugovorno zastupanje- se zasniva na ugovoru o nalogu koji se zakljuuje izmeu ugovorno sposobnog lica kao nalogodavca i nekog drugog lica kao nalogoprimca. To je ugovorno zastupanje i osnovna razlika zakonskog i ugovornog zastupanja je u licima koja zastupaju. Zakonsko (ugovorno nesposobna lica), ugovorno (ugovorno sposobna lica). Za ugovorno i zakonsko zastupanje vae neka zajednika pravila: 1.pravilo da je neophodno da bi ugovor koji zastupnik zakljui sa tredim licem proizvodi pravno dejstvo, da zastupnik obavesti drugu stranu o tome da ustupa kao zastupnik i da se krede u granicama svojih ovladenja. Ako zastupnik ne obavesti drugu stranu ugovor nede proizvoditi pravno dejstvo izmeu zastupanog i druge strane. Izuzetak je ako je saugovara znao ili mogao znati da strana istupa kao zastupnik ugovora te ga obavezuje bez obzira to nije obaveten. Zastupnitvo se mora kretati u obimu ovladenja. Ukoliko zastupnik prekorai ovladenje za zastupanje ugovor nede proizvoditi dejstva u prekoraenom delu (ako zastupani ne da odobrenje za to prekoraenje),a ako odobri prekoraenje onda ugovor obavezuje u celini. Ako zastupani odbije da da odobrenje ugovor nede proizvoditi pravno dejstvo samo u prekoraenom delu. U tom sluaju moe da nastane obaveza naknade tete. Lice koje je obavezno na naknadu tete je zastupnik i zastupani po pravilima pasivnih solidarnih obligacija. Neovladeno zastupanje- postoji kada je jedno lice pretstavilo drugom licu da istupa kao zastupnik a da ono nema nikakvo ovladenje za zastupanje. U tom sluaju ugovor ne nastaje ali trede lice moe pozvati neovladeno zastupanog da li odobrava ugovor. Ako ga odobri proizvodi pravno dejstvo ,ako odbije moe se postaviti pitanje neovladenog zastupnika za tetu koju je prouzrokovao tredem licu-opte pravilo za subjektivnu odgovornost.

Ugovor ne moe da se zakljui sa samim sobom jer je to saglasnost volja dva lica koji izjavljuju volje i ijom saglasnodu ugovor nastaje. Meutim u pravu postoji situacija kada se ugovor prividno zakljui sa samim sobom. 1.situacija kada je jedno lice kao punomodnik odn.nalogoprimac bilo ovladeno od strane nalogodavca da zakljui ugovor sa nekim tredim licem koje se u tom sluaju pojavljuje kao ugovorna strana,meutim moe se desiti da se umesto tredeg lica kao ugovorne strane pojavi sam punomodnik (npr.vlasnik kude dao nalog da proda kudu za 200.000 evra. Advokat umesto da nae trede lice pojavi se kao kupac). Ovaj ugovor proizvodi pravno dejstvo ako je u okviru ovladenja koje je dao nalogodavac. Ako je nalogoprimac zakljuio ugovor pod povoljnijim uslovima od onih koji su bili odreeni,onda proizvodi dejstvo samo ako nalogodavac da saglasnost. 2.kada se jedno isto lice lice pojavljuje kao punomodnik druga dva lica. (npr.jednog advokata vlasnik kude ovlasti da proda kudu za 200.000,a neko drugo lice istog advokata ovlasti da u njegovo ima kupi kudu). U ovom sluaju punomodnik zastupa u ime i raun jednog i drugog nalogodavca i zakljuuje ugovor sa samim sobom. Ako je zakljuen pod uslovima iz ovladenja koja su punomodniku dali i 1 i 2 nalogodavac,smatrade se punovanim.

b.) Saglasnost volja- za ugovor se kae da postoji kad postoji saglasnost volja. Saglasnost volja postoji kada su se ugovorne strane sporazumele o bitnim elementima ugovora. Ugovor redovno nastaje tako to jedna strana izjavi ponudu, a druga strana prihvati ponudu. Saglasnost se ralanjuje na dve izjave: 1.ponuda 2.prihvatanje ponude. Ponuda je izjava koja prethodi,a prihvatanje je izjava koja joj sledi. One se mogu posmatrati kao dve faze u zakljuenju ugovora. Ponudom se ugovor zapoinje,a prihvatanjem dovrava zakljuenje ugovora. Pre iznoenja ponude moe se odigrati faza u kojoj se ugovor priprema. U toj fazi ugovorne strane razmatraju da do ugovora uopte doe,razmenjuju predloge i kontra-predloge. Pripremna faza naziva se pregovori. Pregovori su pripremna faza koja prethodi zakljuenju ugovora. U toj fazi za lica koja pregovaraju, a nazivaju se pregovarai ne nastaju nikakve obaveze. Po tome se pregovori razlikuju od ugovora. Ugovor obavezuje ugovorne strane a pregovori neobavezuju ak ni na to da ukoliko budu prekinuti da ih pregovarai nastave. Tu razliku izmeu pregovora i ugovora je lepo objasnio Valtazar Bogiid razgovor je razgovor,a ugovor je strankama zakon. ZOO l.30 pregovori ne obavezuju i svaka ih strana moe prekinuti kad god hode. To je pravilo koje vai u svim pravnim sistemima,ali ovo pravilo nema isti domaaj u svakoj grani prava. U anglosaksonskom pravu pravilo o neobaveznosti pregovora ima apsolutni karakter. Mogudnost prekida pregovora u Engleskoj i tom pravnom krugu je neograniena. U toku pregovora u anglosaksonskom pravu ne moe da nastane ak ni odgovornost za tetu. U evropskom pravu na pregovore se gleda drugaije. Smatra se da sloboda prekida pregovora nije

apsolutna i neograniena. I u toku pregovora pregovarai imaju odreene dunosti koje proizilaze iz principa savesnosti i potenja. Jedno od najvanijih je dunost pregovaraa da ozbiljno pregovaraju. To oznaava da su duni da vode pregovore u nameri da zakljue ugovor. Zbog postojanja principa savesnosti i potenja koji vlada pregovorima u evropskom pravu,sloboda prekida pregovaraa je ograniena. U tom smislu i ZOO koji je kao princip predvideo da su pregovarai slobodni da prekinu pregovore kad hode,predvideo je dva odstupanja: 1.kada je jedna strana vodila pregovore bez namere da zakljue ugovor. Tada,ako je zbog takovog postupka prouzrokovana teta moe nastati obaveza da se teta nadoknadi. 2.odstupanje u situaciji kada je jedna strana vodila pregovore u poetku sa namerom da zakljui ugovor,a potom od namere odustane bez osnovanog razloga,i u tom sluaju moe da nastane obaveza da nadoknadi tetu drugom pregovarau. Krivica postoji kada se taj pregovara nije ponaao onako kako je trebao u toku pregovora, a to znai da nije vodio pregovore u nameri da zakljui ugovor to je zahtevao od njega princip savesnosti i potenja. Ne moe nastati obaveza da se zakljui ugovor,ali mora da se nadoknadi teta koja se zasniva na krivici i na njoj se primenjuje opte pravilo o subjektivnoj odgovornosti. Ta odgovornost naziva se jo i predugovorna odgovornost i razlikuje se od ugovorne odgovornosti koja je odgovornost za tetu koja nastane povredom neke ugovorne obaveze. U naem pravu predugovorna odgovornost za tetu nije postojala sve do donoenja ZOO. 1.Ponuda- je predlog za zakljuenje ugovora upudena odreenom licu koja sadri sve bitne sastojke ugovora tako da bi se njenim prihvatanjem mogao zakljuiti ugovor. Izmeu ponude i pregovora postoje dve bitne razlike: 1.pregovori prethode zakljuenju ugovora,a ponudom zapoinje zakljuenje ugovora. 2. druga razlika ogleda se u pravnim dejstvima. Pregovori ne obavezuju,mogu jedino stvoriti obavezu na naknadu tete zbog skrivljenog prekida. Nasuprot pregovorima ponuda je izjava koja pravno obavezuje. Stvara obavezu za lice koje je ponudu uputilo,a koje se naziva ponudioc,da ponudu zadri odreeno vreme i ugovor zakljui pod uslovima koji su u ponudi navedeni. Da bi jedan predlog imao pravni znaaj ponude, potrebno je da ima odreena obeleja: 1.predlog za zakljuenje ugovora mora biti konaan i u sebi sadrati nameru zakljuenja ugovora. Predlog je konaan ako se vie ne moe menjati. Ponueni ne moe u ponudi izmeniti bilo ta. On je mora prihvatiti onakvu kakva jeste ,ali o delovima ponude vie ne moe diskutovati. Ponuda se mora prihvatiti onakva kakva jeste,ako se izmeni vie nije ponuda. Namera za zakljuenje ugovora je animus contrahendi i tu nameru treba razlikovati od animus obligandi. Animus contrahendi znai da ponudilac ima nameru da zakljui ugovor i prihvati sva pravna dejstva koja iz ugovora nastaju. Animus obligandi je namera obavezivanja,i to je namera ponudioca da sebe pravno obavee. Svaka ponuda mora da sadri animus contrahendi jer ako je ne sadri to nije ponuda. Meutim svaka ponuda ne mora da sadri animus obligandi. On ne mora da postoji kod ponude za zakljuenje nekog dobroinog ugovora ako predlog za zakljuenje upuduje strana koja se ugovorno ne obavezuje. (npr.poklonoprimac kod ugovora o poklonu). Namera za zakljuenje ugovora mora postojati u momentu upudivanja predloga,u periodu izmeu upudivanja i prihvatanja moe dodi do promene ponude jer smatra da ponuda vie nije dobra. Predlaga upuduje novi predlog-naknadnu izjavu kojom de od prvobitne odstupiti.

Odstupanje od namere zakljuenja ugovora: 1. Svoje odstupanje od prvobitne namere za zakljuenje ugovora ponudilac saoptava ponuenom naknadnom izjavom kojom izjanjava suprotnu nameru da ne zakljui ugovor. Poto ponueni tada ima u rukama dve izjave koje ne mogu istovremeno proizvoditi pravno dejstvo jer su suprotne sadrine. Moe li ponudilac obesnaiti ponudu ili njegova naknadna izjava nema nikakvog uticaja na ponudu. Odgovor na ovo pitanje zavisi od vremena dostavljanja izjava: -ako je naknadna izjava dostavljena pre ili najkasnije istovremeno sa ponudom onda se govori o povlaenju ponude. -ako se naknadna izjava dostavi ponuenom poto je primio ponudu onda se govori o opozivanju ponude. Povlaenje ponude je izjava volje kojom ponudilac izraava nameru da odstupi od prvobitne namere da zakljui ugovor. Njome se spreava da ponuda proizvede pravno dejstvo, a da bi povlaenje ponude imalo efekat neophodno je da izjava o povlaenju ponuenom stigne pre ili istovremeno. Pod ovim uslovima uvek je mogude opozivanje u srpskom pravu. Opozivanje- izjava ponudioca data u cilju oduzimanja pravnog dejstva ved uinjenoj ponudi. Usmerena je ka tome da se oduzmu dejstva koja su poela da se proizvode. Opozivanje ponude moe da proizvede pravno dejstvo na koje je usmerena samo ako je ponuda u jednom pravu opoziva. Ako je neopoziva onda naknadna izjava o opozivanju ponude ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo. Koja ponuda je neopoziva? Neopoziva je ona ponuda koju je ponudilac duan da odri do isteka roka odreenog u samoj ponudi ili u zakonu. Opoziva je ona ponuda koju ponudilac ne mora da odri. U naem pravu ponuda je neopoziva. Pored nas postoji jo vajcarskoj,Nemakoj,Austriji. Pravilo o neopozivosti ponude je dispozitivno ,to znai da ponudilac moe svojom voljom u samoj ponudi iskljuiti svoju obaveznost ponude i za sebe rezervisati pravo da obavezu opozove. 2.predlog za zakljuenje ugovora mora sadrati bitne sastojke. To su objektivno bitni sastojci za nastanak ugovora. Oni elementi koji su zakonom propisani da o njima ugovorne strane moraju postidi saglasnost da bi ugovor nastao. (npr.objektivno bitni uslovi kod ugovora u prodaji su predmet i cena). Bitni sastojci nisu subjektivno bitni. Subjektivno bitni su uslovi koji su bitni za jednu ugovornu stranu. Ponuda ne mora da ih sadri,dovoljni su objektivno bitni uslovi. 3.ponuda treba da bude uinjena u odreenoj formi kada se forma zahteva. Pravilo je da je ponuda neformalna,to znai da se moe dati pismeno,usmeno,konkludentnim radnjama ili opteusvojenim znacima za izjavljivanje volje. Konkludentne radnje su radnje koje nisu preduzete u pravcu izraavanja odreene volje, ali iz njih se moe zakljuiti o sadrini te volje. Od pravila da je ponuda neformalna postoje brojni izuzeci: 1.sluajevi u kojima zakon propisuje formu za zakljuenje ugovora, te i ponuda mora imati istu formu. 2.sluajevi kada zakon propisuje formu za ponudu ali ne propisuje formu za ugovor. ( ugovor o osiguranju l.901 st.1 ZOO). Ugovor o osiguranju je zakljuen kad stranke potpiu polisu osiguranja ili listu pokrida). 3.sluajevi u kojima je voljom ugovornih strana predvieno da ugovor treba da bude zakljuen u naroitoj formi. Takva forma se naziva ugovorna forma. U ovom sluaju se spajaju dva sporazuma. a.)sporazum o formi- strane se obavezuju da ugovor nakon pregovora zakljue u odreenoj formi. Taj ugovor treba da buse zakljuen pre ili kasnije kad bude postignut. b.)saglasnost o sadrini- da bi ugovor bio zakljuen potrebno je jo sastavljanje pismene isprave i overa u sudu-ispunjenje potrebnih formalnosti,tek nakon toga ugovor je zakljuen.

4.ponuda mora biti uinjena od strane bududeg ugovornika. Ponudilac moe biti svako lice. Ponudu mora uputiti lice koje je bududi ugovornik ili njegov zastupnik. Ponudu ne moe uputiti trede lice. Ponudilac mora da ima poslovnu sposobnost koja se zahteva za zakljuenje ugovora. Ukoliko od slanja ponude do momenta prijema doe do promene statusa u poslovnoj sposobnosti,pravilo je da se poslovna sposobnost ceni u momentu slanja ponude. Ukoliko lice koje nije bilo poslovno sposobno u meuvremenu stekne poslovnu sposobnost,dolazi do konvalidacije. Ako je izgubio poslovnu sposobnost ,to ne utie na pravno dejstvo ponude. Ukoliko je lice koje je ponudu poslalo umrlo pre prihvatanja ponude,ponuda obavezuje njegove naslednike. Izuzetak je kada se ugovor zakljuuje intuitu personae i kada je ponudilac izrazio nameru da se samo on ponudom obavee,a ne i njegovi naslednici. 5.ponuda mora biti upudena odreenom licu. Na strani ponuenog moe biti i nekolicina odreenih lica. Postoje i predlozi za zakljuenje ugovora koji se upuduju neodreenim licima. Da li takav predlog predstavlja ponudu? ZOO ureuje tri sluaja kada se predlog upuduje neodreenim licima (ponuda javnosti): 1.izlaganje robe sa oznaenjem cene. Kada je uz robu na posebnoj etiketi ili ispod robe ili je u izlogu pored nje cena radi se o ponudi. Iako je ovaj predlog upuden neodreenim licima ZOO ga smatra ponudom u l.34 izlaganje robe sa oznaenjem cene smatra se kao ponuda ukoliko ne proizilazi drugaije iz okolnosti sluaja ili obiaja. Ovo pravilo je dispozitivnog karaktera. Lice koje izlae robu moe ovom postupku dati drugaije znaenje ukoliko to eli. Moe da mu oduzme karakter ponude navodedi da je predmet izloen kao uzorak. 2.slanje kataloga ili oglasa prema ZOO nije ponuda ved samo poziv da se uini ponuda pod objavljenim uslovima. Slinost izmeu ponude i poziva na ponudu je to i jedno i drugo su predlozi za zakljuenje ugovora,a razlika je to je ponuda konaan predlog,a poziv je pripremni predlog koji je podloan promeni. Dejstvo je takoe drugaije. Ako je u pitanju ponuda upudena odreenom licu,alje je ponudilac ponuenom i ako je ponueni prihvati ugovor nastaje. Kod poziva na ponudu,upuduje ga pozivaoc nekom licu. Ako to lice pristane na poziv na ponudu,njegov pristanak nije prihvatanje ponude nego ono postaje ponudilac,a i ono ini ponudu pozivaocu,a kada pozivalac prihvati ponudu nastaje ugovor. Pozivalac ne mora da prihvati ponudu. Ne moe biti prinuen da je prihvati ,al s obzirom da je on uputio poziv,ukoliko ne prihvati ponudu,odgovarade za tetu. Smatra se da katalog ili oglas pretstavljaju ponudu ukoliko iz sadrine proizilazi da se u njoj nalaze svi bitni elementi za zakljuenje ugovora. 3.opta ponuda- l.33 ZOO Predlog za zakljuenje ugovora uinjen neodreenom broju lica,koji sadri bitne elemente ugovora ijem je ono zakljuenju namenjen,vai kao ponuda,ukoliko drukije ne proizilazi iz okolnosti sluaja ili obiaja. Svako lice koje je zainteresovano moe da sa njima zakljui ugovor pod navedenim uslovima. ZOO ih smatra ponudom za zakljuenje ugovora ukoliko drugaije ne proizilazi iz konkretnog sluaja. Dejstva ponude: proizvodi dve vrste dejstava: 1.ono koje proizvodi samostalno sastoji se u tome to ponuda obavezuje ponudioca da ponudu odri odreeno vreme i da zakljui ugovor pod navedenim uslovima. 2.sekundarno dejstvo-ponuda ga stvara samo uz prihvatanje ponude. Od kada do kada ponuda obavezuje? Poinje da obavezuje ponudioca od momenta kada je saoptena drugoj strani. Kada se predlog ini prisutnom licu ponudilac je vezan od momenta saoptavanja. Ponuda odsutnom licu obavezuje od datuma saznanja za ponudu/dostavljanje ponude. Period/rok u kome

ponuda obavezuje ponudioca odreuje sam ponudilac u ponudi. Ako ne odredi rok primenjuje se dopunsko dispozitivno pravilo: ponuda odsutnom licu obavezuje onoliko vremena koliko je potrebno da ponuda stigne, da se razmotri i o njoj odlui i da odgovor o njoj stigne ponudiocu. Ponuda prisutnom licuponudilac nije vezan ponudom ako je ponueni odmah ne prihvati. 2.Prihvatanje ponude- izjava kojom ponueni pristaje na ponudu. Sadri nameru da se ugovor zakljui i s obzirom da je ponudilac nameru izrazio u ponudi a ponueni u prihvatanju,susretom tih namera nastaje ugovor. Razlika izmeu ponude i prihvatanja: -u redosledu u kom se pojavljuju: ponuda je izjava volje koja prethodi zakljuenju,a prihvatanjem sledi zakljuenje ugovora -pravno dejstvo: ponuda ima samostalno pravno dejstvo-obavezuje ponudioca da je odri, prihvatanje ponude nema samostalnu egzistenciju- poinje da proizvodi pravno dejstvo samo kad se sjedini sa ponudom a to je momenat kada se ugovor zakljui. Izjava o prihvatanju proizvodi pravno dejstvo od momenta kada je saoptena ponudiocu. Prihvatanje se moe izraziti aktivnim ponaanjem koje moe da bude izriito ili konkludentno. Izriito postoji kada ponueni izrazi pristanak direktnom izjavom ili kada izjavi volju opte usvojenim znacima konkludentno (predutno) je prihvatanje ponude posrednom izjavom (slanje stvari ili pladanje cene). Pasivno ponaanje - dutanje- stanje iz kog se ne moe izvesti zakljuak o sadrini volje lica koje duti. U pravu dutanj znai- ne redi nita. ZOO regulie i kae da nema dejstva odredba u ponudi da de se dutanje smatrati prihvatanjem ponude. Pravilo: dutanje ne znai prihvatanje ponude,ali od ovog pravila postoje izuzeci: 1. u sluaju kad je ponueni u stalnoj poslovnoj vezi sa ponudiocem. U tom sluaju kad ponudilac poalje ponudu koja se odnosi na robu u vezi sa kojom se sa ponuenim nalazi u poslovnom odnosu,ako ponueni duti smatra se da je prihvatio ponudu. 2.odnosi se na ugovor o nalogu- prema ZOO lice koje se ponudilo drugom da izvrava njegove naloge ili u iju poslovnu delatnost spada izvravanje tuih naloga duan je da izvri nalog ako ga nije odmah odbio. (posrednici,pediteri) duni su da odbiju nalog, a ako ga ne odbiju smatrade se da su prihvatili. 3.kod ugovora o osiguranju- zakon je predvideo pravilo ako osigurava u oreenom roku ne odbije pismenu ponudu osiguranika koji ne odstupa od uslova pod kojim se vri osiguranje smatrade se da je on ponudu prihvatio i da je ugovor zakljuen. Da bi ovaj izuzetak bio primenjen potrebna su tri uslova: 1.osiguranik uputio pismenu ponudu 2.proteka odreeni rok koji iznosi 8 dana od dana prijema ponude 3.ponuda sadri uslove koji ne odstupaju od uslova pod kojima osigurava vri predloeno osiguranje. 4.kod ugovora o zakupu-koji je zakljuen na odreeno vreme. ZOO predvia izuzetak od pravila o dutanju,ako po isteku roka na koji je ugovor zakljuen zakupac nastavi da upotrebljava stvar,a zakupodavac se ne protivi,smatra se da je zakljuen novi ugovor na neodreeno vreme pod istim uslovima. Ozbiljno posmatrati ponaanje zakupca sa zakupodavcom: u ponaanju zakupodavca moemo videti dve situacije: 1.ona kojoj zakupodavac prima zakupninu ili na drugi nain izjavljuje svoju volju da bude u ugovoru sa zakupcem (ovo nije izuzetak jer ne duti). 2.u kojoj zakupodavac ne prima zakupninu niti preduzima bilo koju drugu radnju kojom posredno izraava svoju voolju za produenje zakupa. U ovom sluaju ugovor je produen na neodreeno,a ne na

onaj rok koji je prvi put bio ugovoren. 5.kada je u samom ugovoru predvieno da de se dutanjem jedne strane smatrati kao pristanak te ugovorne strane na produenje ugovora. Ovaj izuteak u naem pravu je mogud jer je pravilo o dutanju dispozitivnog karaktera. Ugovorne strane mogu predvideti da de se u njihovim bududim odnosima dutanje koje znai ponuda prihvatiti. 6.ugovor o poklonu (ovaj izuzetak je bio predvien u skici na prednacrtu SGZ). Predloeno pravilo po kome u sluaju da poklonoprimac duti na ponudu da mu se uini poklon i ako poklon primi smatrade se da je pristao na zakljuenje ugovora. To nije pravi izuzetak jer poklonoprimac preko poklona i konkludentnom radnjom prihvata. Sadrina prihvatanja ponude. Da bi prihvatanje ponude dovelo do zakljuenja ugovora neophodno je da se podudara sa ponudom. Ponueni treba da bude saglasna sa ovim. Najede svoj pristanak izraava jednostavno da ili pristajem. Ako ponueni unese bilo kakvu izmenu ili dopunu u predlog koji je sadrani dopuni,onda takva izjava se ne smatra prihvatanjem ponude ved novom ponudom za zakljuenje ugovora. Od ovog sluaja treba razliovati slededu situaciju u kojoj ponueni prihvati ponudu ali izrazi nezadovoljdstvo u vezi sa uslovom navedenim u ponudi ili izrazi neke svoje nade ,elje ili oekivanja. Ovo prihvatanje se u pravu naziva gunujudi prihvat. Izraavanje nezadovoljdstvane utie na promenu karaktera njegove izjave. Rok: da bi ugovor nastao prihvatanjem ponude mora biti uinjen blagovremeno- to je kada je ponueni izjavio da prihvata ponudu koja je odreena u ponudi ili zakonu. Ako prihvatanje nije udinjeno u roku onda se izjava ponuenog ne smatra prihvatanjem nego novom ponudom. Mogude je da se desi da prihvatanje bude odreeno u roku,ali da izjava o prihvatanju stigne ponuenom nakon isteka roka. U ovom sluaju ako je ponudilac znao ili mogao znati da je prihvatanje ponude uinjeno u roku smatra se da je ugovor sainjen uprkos tome to je prihvatanje ponudiocu stigao nakon isteka roka. Ako ponudilac nede da bude vezan moe odma nakon prijema ponude ili narednog dana izjaviti da se ne smatra vezanim ponudom koju je uinio i tako sprei da ugovor nastane. Treba razlikovati neblagovremeno prihvatanje od zadocnelog prijema izjave o prihvatanju. U prvom sluaju ugovor ne nastaje,a u drugom ugovor nastaje,ali ugovor moe spreiti da nastane ako izjavi da se ne smatra vezanim ponudom.

Odreivanje momenta zakljuenja ugovora. Ugovor se sastoji od dve izjave: ponuda i prihvatanje ponude. Postavlja se pitanje kada se smatra da je ugovor zakljuen? Da li u momentu kad ponueni izjavi da prihvata ponudu ili kasnije kad ponudilac primi izjavu o prihvatanju ili kada sazna da je ponueni prihvatio ponudu. Znaaj momenta zakljuenja: 1.znaajan zbog toga to ugovor poinje da proizvodi pravno dejstvo 2.od momenta zakljuenja poinju da teku odreeni rokovi (zbog prekomernog otedenja,zbog ruljivosti). 3.momenta zakljuenja je znaajan i zbog primene pravila da ako je u momentu zakljuenja bila propala

stvar koja je predmet ugovora, ugovor ne nastaje. 4.momenat zakljuenja zbog pitanja sukob azakona o vremeu. Ako doe do izmene zakona moe se postaviti pitanje koji zakon je bio na snazi u momentu zakljuenja ugovora. Teorije: 1. teorija da je zakljuen u momentu kada ponueni izjavi da prihvata ponudu,teorija izjave ili emisije,a ideja na kojoj se zasniva jeste da je saglasnost volja postignuta u onom momentu kada se namera ponuenog susretne sa namerom ponudioca za zakljuenje. Momenat u kojoj se te dve namere susredu je moomenat prihvatanje ponude. Prema ovoj teoriji nebitno je kada je sam ponudilac saznao da je ponueni prihvatio ponudu. Loa strana ove teorije je to nije mogude tano utvrditi kada je ponueni doneo odluku da prihvata ponudu. Ponueni moe odstupiti od takve odluke i bez ikakvog znanja ponudioca o tome. Ova teorija kritikovana novom teorijom. 2.teorija odposlanja ekspedicije- po kojoj se momenat zakljuenja uzima momenat predaje pote. Ima dobru stranu to otklanja nedostatak ranije teorije,ali ako bi se primenila ova teorija ona ne reava pitanje naknadnog odustanka ponuenog od prvobitne namere da zakljui ugovor jer ponueni moe nekim drugim,brim sredstvom obavestiti ponudioca da oodustaje od svoje odluke da zakljui ugovor. 3.po tredoj teoriji ugovor je zakljuen onog momenta kada ponudilac sazna da je ponueni prihvatio ponudu. To je teorija saznanja (informacije). Ideja na kojoj se zasniva ugovor je da ponudilac i ponueni imaju svest o tome da je dolo do saglasnosti volja,nije dovoljan prost susret na kojem insistira prva teorija. Loa strana je u tome to se na osnovu nje ne moe utvrditi ili je teko dokazati kada je,u kom momentu ponudilac saznao da je ponueni prihvatio ponudu. 4.teorija prijema- ona pretstavlja korekciju prethodne teorije i zasniva se na ideji po kojoj je samim prijemom prihvata ponude izjava o prihvatanju doprla do svesti ponudioca i nakon toga ponueni vie ne moe da se predomisli i da opozove ili povue svoju izjavu. 5.po njoj zakon ne treba da unapred utvruje momenat u kom ugovor nastaje ved to treba da radi sud na osnovu tumaenja zajednike volje ugovornih stranaka,vodedi rauna o prirodi ugovora i okolnostima o kojima su izjave uinjene. Ako se zajednika namera tumaenja ne moe utvrditi onda momenat zakljuenja treba odrediti prema obiaju u odreenoj sredini ili pravinosti. U naem pravu prihvadena je etvrta teorija prijema. U pogledu mesta zakljuenja ugovora vai pravilo da je mesto u kome je ugovor zakljuen prebivalite ili boravite ponudioca u momentu kada je uputio izjavu o ponudi. Mesto je znaajno zbog mesne nadlenosti suda u sluaju spora. (locus regit act). Nedostaci saglasnosti volja: saglasnost volja postoji kad dve strane izjave volje u cilju postizanja volje,postie se ponudom i prihvatanjem ponude. Da bi volje bile saglasne bitno je da budu u skladu sa unutranjom voljom ugovornih strana. Ako taj sklad ne postoji onda saglasnost postoji samo prividno. Iz kojih razloga dolazi do nesklada? Nesklad izmeu izjavljene i unutranje volje moe se pojaviti kao posledica samog ugovora. Mogude je da nije bio priseban,da se nije raspitao o pravnim posledicama ugovora .da je impulsivan i smatra da neka okolnost postoji iako uistinu ne postoji. Moe se desiti da kod jednog ugovora postoji pogrena svest,tj da se on nalazi u zabludi. Drugaija je situacija od prethodne kad do nesklada dolazi zbog nekog spoljnog faktora. Ti spoljni faktori su radnje drugog koje se ispoljavaju u pretnji ili prevari.

1.Zabluda- je pogrena predstava jednog ugovornika o pravnim injenicama koje su relevantne za punovanost ugovora, a koja je formirana i odravana u svesti jednog ugovornika bez uticaja drugog ugovornika ili nekog tredeg lica. Okolnosti na koje se moe odnositi pogrena predstava su raznovrsne: 1.zabluda o prirodi ugovora- postoji kada ugovornik veruje da zakljuuje ugovor a uistinu zakljuuje neki drugi pravni posao. (ugovornik misli da mu druga strana poklanja a u stvari mu prodaje). 2.zabluda o svojstvima linosti-postoji kad ugovornik pogreno dri da zakljuuje ugovor sa jednim licem ili sa licem koje ima odreena lina svojstva, a ustvari zakljuuje ugovor sa drugim licem odn.licem koje nema ona svojstva koja je mislio da ima. (npr,jedno lice hode da angauje dobrog advokata i da zakljui ugovor o nalogu, i misledi da je zakljuio sa poznatim begradskim advokatom Tapukovidem,on zakljuio sa mladim neafirmisanim Tapukovidem). 3.zabluda na predmet- postoji kada ugovornik pogreno dri da zakljuuje ugovor o jednoj stvari,a zakljuuje zapravo o nekoj drugoj stvari. (npr.kupac veruje da kupuje vino sorte burgundac kod Aleksandrovca,a zapravo kupuje burgundac sa Fruke Gore). 4.zabluda o bitnim svojstvima- po starijem shvatanju to su hemijski sastav i njegova namena,a po novijem svojstva predmeta na koje se odnosi pogrena predstava moe biti bilo koje svojstvo koje je odluujude za jednog ugovornika da zakljui ugovor. 5.zabluda na motiv- to je pogrena predstava o pobudi koja je jednog ugovornika pokrenula da zakljui ugovor. (npr.pacijent.uini poklon lekaru verujudi da ga on operisao a ispostavi se da je operaciju izvrio drugi kolega) 6.zabluda o kauzi- je pogrena predstava o postojanju kauze kod nekog ugovora. Zabluda o raunarskom podatku,o injenicama,o pravu itd. Nije svaka pogrena predstava o nekoj okolnosti zabluda u pravnom smislu. Zabluda u pravnom smislu ne predstavlja svaka pogrena predstava. U tom smislu ZOO razdvaja dve kategorije zabluda: 1.kategoriju sainjavaju zablude koje zakon naziva zabluda prepreke. Te zablude su zablude o prirodi ugovora,o predmetu i zabluda o kauzi. Sve ove zablude imaju isto dejstvo na ugovore. U njihovom prisustvu ugovor ne nastaje. Tada postoji nesporazum. Volje umesto da se susretnu su se mimoile. 2.kategoriju ZOO svrstava bitne zablude,koje se u teoriji nazivaju jo bitne zablude u uem smislu. Razlika izmeu zabluda ove kategorije i prve kategorije je u tome to njihovo postojanje ne spreava da ugovor nastane. Ugovor postoji ali njegova vanost je lebdeda jer moe biti poniten. U ovu kategoriju spadaju:zabl.o bitnim svojstvima,predmet,zabl o linosti ,zabluda o motivu ali ona je relevantna samo kod dobroinih ugovora. Pogrena predstava koja se odnosi na neku okolnost koja se po nameri stranaka ili obiaja u prometu smatra bitnom tako da stranka koja je zakljuila ugovor pod zabludom ne bi ga zakljuila da je znala pravo stanje stvari. Da bi dovelo do ponitenja ugovora bitno je da strana koja se na njih poziva postupa sa panjom koja se od nje zahteva u pravnom prometu. To znai da se trai da je rtva zablude bila u izvinjavajudoj zabludi,tj da je imala pogrenu predstavu uprkos tome to se prilikom zakljuenja ponaala paljivo,i uprkos toj panji nije znala za pravo stanje stvari. Ako je rtva zablude bila nepaljiva odn.ako je zabluda posledica toga to ona nije postupala sa panjom koja se od nje oekivala,re je o skrivljenoj i neizvinjavajudoj zabludi. Strana koja se nalazi u ovoj zabludi nema pravo da se na nju pozove.

Postoji jedna situacija kad se ne moe pozvati stranka koje je bila u neskrivljenoj zabludi. To de biti u sluaju kad je druga strana spremna da izvri ugovor kao da zablude niije ni bilo. Rok za ponutaj ugovora je 1 godina od dana saznanja,odnosno 2 godine od dana zakljuenja. Ako sud poniti ugovor nastaju dve pravne posledice:1.restitucija,povradaj . Svaka strana duna je vratiti drugoj ono to je primila po osnovu ponitenog ugovora. 2.naknada tete- dunik naknade tete je strana koja je bila u zabludi,a poverilac naknade je saugovornik zbog toga to je on savestan i ne sme da trpi nepovoljne posledice koje bi po njega prouzrokovale posledice. Mora da bude vraden u imovno stanje u koje je bio pre zakljuenja ugovora. 2.Prevara- je pogrena predstava jednog ugovornika koju je stvorio drugi ugovornik u nameri da ga navede da zakljui ugovor. Postoji i kada je kod jedne strane ved postojala pogrena predstava,a druga strana ne ini nita da bi je od te pogrene predstave oslobodila. Moe imati dva oblika: 1.izazivanje zablude kod druge ugovorne strane 2.odravanje druge strane u ved postojedoj zabludi. I u prvom i drugom sluaju neophodno je da je izazivanje odn.odravanje u zabludi uinjeno u nameri da se druga strana navede na zakljuenje ugovora. Kod prevare je bitno da je jedna strana izazvala ili odravala pogrenu predstavu kod ugovorne strane pri emu zabluda u kojoj se nalazi druga strana ne mora biti bitna zabluda u uem smislu. Prevarena strana moe se nadi u zabludi o bilo kojoj okolnosti u vezi sa ugovorom. Svaka zabluda dovede do ponitenja shodno pravilu fraus omnia corumpi prevara sve kvari. Prevara je razlog za ponitenje ugovora. Ako postoji ugovor je ruljiv to znai da njegova punovanost zavisi od toga da li de ugovor biti poniten u odreenom roku ili ne. Subjektivni rok je 1 god,a objektivni 3 god. Prevara moe poticati i od tredeg lica. Kakav je ovde znaaj te prevare za punovanost ugovora. Ovde treba razlikovati teretne od dobroinih: ako je ugovor teretan prevara uinjena od tredeg lica dovodi do ponitenja samo ako je saugovornik prevarene strane znao ili je mogao znati da je trede lice uinilo prevaru. Kod dobroinih prevara uinjena od tredih lica uvek dovodi do ponitenja bez obzira da li je saugovornik znao ili mogao znati. 3. Pretnja- predstavlja jedan in psihike ili moralne prinude koji postoji ako je jedna ugovorna strana ili neko tredi izazvao opravdani strah kod jedne ugovorne strane zbog koga je ona pristala da zakljui ugovor. Prema ZOO strah je ppravdan ako se iz okolnosti vidi da je ozbiljnom opasnodu ugroen ivot,zdravlje,telo ili neko dobro ugovornika ili tredeg lica. Psihiku ili moralnu prinudu treba razlikovati od fizike. Razlika je u tome to u sluaju pretnje ugovor postoji i proizvodi pravno dejstvo ali moe biti poniten pod istim uslovima. Kod fizike prinude ugovor ne nastaje jer se ne radi o neskladu unutranje i spoljne volje ved o odsustvu bilo koje volje. KAUZA Kauza je u vanpravnom smislu uzrok ili razlog,a u pravnom smislu pravni cilj obvezivanja. Razikuje se od predmeta. Predmet je ono o emu su ugovorne stranke postigle saglasnost. Odgovor na

pitanje ta je predmet ugovora je odgovor na pitanje na ta se ugovornik obavezuje,a odgovor na pitanje ta je kauzaje odgovor na pitanje zbog ega se neko ugovorom obavezuje. U jednom ugovoru da bi postojao,neophodno je da postoji i predmet i kauza. Drugim reima to su dva odvojena pojma i uslovi za postojanje i punovanost i jednog i drugog procenjuju se nezavisno,tako da se moe desiti da u jednom ugovoru predmet bude nedoputen a kauza doputena i obrnuto,da kauza bude nedoputena,a predmet doputen. Treba je razlikovati od osnova sticanja- pravne injenica koja objanjava zato se jedno pravo derivativnim putem prenosi sa jednog lica na drugo. To moe da bude legat,javno obedanje nagrade ali i zakon u sluaju sticanja ovladenja zakonske obaveze izdravanja. Kauza je ui pojam od pravnog osnova sticanja i po pravilu vezuje se samo za pravne poslove odnosno ugovore. Kauzu treba razlikovati i od animus contrahendi- to je namera jednog lica da izjavom svoje volje zakljui ugovor i da prihvati pravno dejstvo koje iz ugovora nastaje. Animus contrahendi pretpostavlja da lice koje izjavljuje volju ili svest o razlogu zbog kojeg zakljuuje ugovor. Zbog toga kauza prethodi izjavljivanju volje za zakljuenje ugovora. Ako neko nema svest o kauzi onda ne moe ni svestno da izjavi volju da je ugovor sainio. Teorije kauze: 1.klasina teorija- pojavila se sredinom XVII veka u francuskoj pravnoj doktrini. Pre toga sve do XVII pravna teorija nije raspravljala o tome zbog ega se jedna strana obavezuje drugoj. Razlog zbog nezainteresovanosti lei u prinicipu formalizma koji je vladao od rimskog prava do tog doba. U rimskom pravu obvezivala je forma. Da bi ugovorna obaveza nastala bilo je neophodno da se obedanje za zakljuenje ugovora izjavi u odreenoj,strogoj i sakralnoj formi. Obedanje nije bilo upudeno licima ved direktno Bogu da de se obaveza izvriti. Princip konsensualizma (ugovor nastaje prostom salasnodu volja). U pravu poeo da vlada stav da obavezuje data re,a ne forma. Kad je taj princip postao dominantan postavilo se pitanje zbog ega re obavezuje? Doma- je prvi odgovorio na to pitanje. Po njemu ugovor iste vrste ima istu tipsku klauzulu. U tom smislu razliita je kauza kod teretnih od kauze kod dobroinih,realnih ugovora. -kod teretnih ugovora- kauza obaveze jedne strane nalazi se u obavezi druge strane. Jedna strana se obavezuje prema drugoj zato to se i druga obavezuje prema njoj. (npr.kod ugovora o prodaji prodavac se obavezuje zato to je kupac preuzeo obavezu). -kod realnih ugovora-kauza se sastoji u predaji stvari (npr.zajama zakljuuje se predajom stvari u dravinu zajmoprimcu). Jedna strana se obavezuje prema drugoj zato to je od nje neto primila. -kod dobroinih ugvora- kauza ima psiholoki izged. Kod poklona kao tipinog primera dobroinih ugovora,kauza se nalazi u animus donandi. Kod ostalih dobroinih ugovora koji se ne sastoje u predaji svojine na stvari,kauza je intentio liberalis (to je namera da se drugom uini neto dobro,da mu se dobrovoljo izvri neka usluga ili da se dobrovoljno oslobodi nekog duga itd.). Animus donandi je poseban tip ispoljavanja intentio liberalisa. U okviru klasine teorije pojavljuju se jo dva autora: (Portalis i Potije). Portalis- je proirio pojam kauze izvan ugovora. Prema njegovom shvatanju kauza treba da postoji u svim obligacijama,a ne samo u onim koje izviru iz ugovora. Druga stvar znaajna za nega je da on kauzu kod teretnih ugovora posmatra drugaije od Dome. Kauza u

teretnim ugovorima postoji kada je prestacija ili inidba jedne strane srazmerno ekvivalentna ili jednako vredna prestaciji druge strane. Potije- je dopunio Dominu teoriju tako to je uveo pojam asne,potene i moralne kauze. Kauza po njegovom shvatanju nije svaki cilj obvezivanja ved samo onaj cilj kojim se eli postidi moralna,potena i zakonom dozvoljena svrha. Druga znaajna novina je u tome to je predloio uvoenje zakonske pretpostavke da kauza postoji i da onome koji tvrdi da kauza ne postoji lei obaveza da to i dokae. Drugim reima ako postoji ugovor, postoji i kauza i ne mora da se dokazuje. Kkasina teorija je odluujude uticala na francuski graanski zakonik. Bio je prvi koji je kauzu u svojim normama uvrstio kao uslov za nastanak ugovora. Tek kasnije de se za njim povesti i italijanski graanski zakonik i neki drugi. Kao reakcija na ovu teoriju i prihvatanje kauze nastala je teorija negacije kauze. 2.Teorija negacije kauze-zastupana u belgijskoj pravnoj doktrini, a njen predstavnik u francuskom pravu bio je Planiol. Porie potrebu za postojanjem kauze i istie da je kauza pojam koji je logiki nemogud. Ne moe se redi da je kauza jedne strane u teretnim ugovorima obaveza druge strane jer kada se govori o obavezama onda se misli na pravnim dejstvima, a kauza mora da postoji i prethodi dejstvima. (logiki nemogude zamisliti da se stavi u ravan neto to prethodi). Druga primedba je u tome to kod realnih ugovora ne moe da se kae da je kauza obaveza zajmoprimca u tome to je primio neto od zajmodavca, ovo zbog toga to kod realnih ugovora predaja stvari nije kauza ugovora ved uslov njegovog zakljuenja. Treda primedba da se kod dobroinih ugovora kauza preplide sa motivima, a motiva za zakljuenje moe biti bezbroj, pa se postavlja pitanje koji od tih motiva koji prethodi zakljuenju ugovora predstavlja kauzu. Kauza je potrebno nepotreban pojam i onu funkciju koju ona ima moe da obavi drugi pojampojam predmeta. Kauza slui da bi se ispitalo da li je jedan ugovor zakonit i moralan. Zastupnici kau da se isto svrha moe postidi pravilom doputenosti ili nedoputenosti predmeta. Nije se proirila izvan Belgije i delom Francuskom. Ugasila se poetkom XX veka.

Savremena shvatanja o kauzi Mogu se podeliti u tri grupe: prema tome da li u kauzi vide jedan subjektivni pojam ili pojam koji je objektivan i potpuno nezavisan od motiva. 1. Subjektivne teorijekauza je subjektivni pojam pa se i nazivaju subjektivne. Kauza je pobuda,motiv koji je opredelio ugovornika da zakljui ugovor. To je osnovna postavka teorije. Ta osnovna postavka je neto modifikovana tako to se kauzom ne smatra svaki motiv ved samo onaj koji je bio odluujudi da pokrene jednog ugovornika da zakljui ugovor. Koji je to motiv ostaje sudu da utvrdi kada se pitanje postojanja odnosno punovanost kauze pred njim postavlja. 2. Objektivne teorijeposmatra kauzu potpuno nezavisno od motiva. Prema ovim teorijama kauza je ekonomski pojam. Ona je

zapravo ekonomski ekvivalent koji mora da postoji u svakom ugovoru. Dva osnovna odstupanja koja se mogu staviti ovoj teoriji su: 1. kako objasniti ta je kauza kod ugovora o poklonu? Kod ugovora o poklonu ne postoji ekonomska ekvivalencija. S obzirom na tu injenicu prema pristalicama objektivne teorije u ugovoru o poklonu kauza ipak ima psiholoki izgled i sastoji se u odluci poklonodavca da ne trai od poklonoprimca neto to bi bilo vredno poklonu. Ovu teoriju je zastupao kod nas prof.Andrija Gams. U naem pravu kod ugovora o poklonu je negativan ekonomski efekat koji poklonodavac ode u svojoj imovini smanji. U objanjenju kauze kod dobroinih ugovora postoje dva odstupanja: 1.teorija- se sastoji u odluci poklonodavca da ne trai nita od druge strane. 2.teorija-kauza se ogleda u negativnom ekonomskom efektu. 3. Meovite teorije-tee da postignu kompromis izmeu subjektivne i objektivne teorije. Prema njima kauza predstavlja kombinaciju elemenata subjektivne prirode i objektivne prirode. U okviru ovih teorija izdvajaju se dve: 1. an Mori-tvorac. Prema toj teoriji kauza je eljeni ekvivalent. Subjektivni element u ovoj teoriji ogleda se u tome to jedna strana eli da ugovorom dobije neki ekvivalent. Meutim taj ekvivalent koji ona dobija od druge strane ne mora da bude objektivno jednako vredan sa prestacijom koju ona daje. Dovoljno je da izmeu prestacija postoji subjektivni ekvivalent. (npr.moe se desiti da prodavac proda stvar koja vredi 15.000 evra,za 40.000. postoji objektivni ekvivalent meutim prodavac moe smatrati da je meu prestacijama uspostavljena subjektivna ekvivalencija,sve pod pretpostavkom da ne postoje mane volje. 2. Kapitanova teorija- ona je nastala u pravnoj doktrini 20-tih godina prolog veka i danas se smatra vladajudom u graanskom pravu. Naslanja se na Dominu klasinu teoriju iz XVII veka. Kapitan polazi od toga da je kauza cilj obavezivanja ugovora. To je svrha koju stranke ele da ostvare. Otuda se u tom cilju vidi subjektivni element kauze. Cilj koje ugovorne strane ele da postave ugovorom,nije bilo koji cilj,ni ekonomski,ni psiholoki. Kapitan pod ciljem podrazumeva pravni cilj. (npr.ugovor o prodaji,pravni cilj kupca je pravo svojine,cilj prodavca je pravo svojine na sumi novca. Objektivni element ogleda se u realizaciji pravnog cilja,ostvarenje pravnog cilja je materijalni element u pojmu kauze zbog toga to se pravni cilj ostvaruje izvrenjem obaveze druge strane. Prva strana obavezuje se prema drugoj da bi dobila izvrenje od druge strane i dobila pravni cilj. Razlikuje se od Domine teorije u objektivnom elementu. Prema Kapitanovoj teoriji ne postoji kauza u ugovoru ako obaveza druge strane nije izvrena. Zbog toga jedna strana moe istadi prigovor neizvrenja ili raskinuti ugovor. Zatim nema kauze u ugovoru kada obaveza jedne druge strane nije ni zasnovana zbog toga to je predmet njene obaveze propao u momentu zakljuenja ugovora. Kod dobroinih ugovora prema Kapitanovoj teoriji kauza ima isto psihiki izgled. Kauza kod ovih ugovora se ogleda u intentio liberalis,nameri jedne strane da uini drugoj besplatnu korist,odnosno u animus donandi (nameri jedne strane da drugoj uini poklon). Kapitanova teorija znaajna je zbog toga to je postavila odnos izmeu kauze i motiva. Kada se kae da je kauza pravnog cilja obvezivanje,onda se misli na poslednji,zavrni motiv koji je nastao u procesu formiranja volje da se zakljui ugovor. Onaj poslednji,zavrni motiv predstavlja kauzu i naziva se causa finalis. Ostali motivi koji su prethodno zavrenom motivu u principu ne ulaze u pojam kauze. Meutim ako su ti motivi nedoputeni tj.protivzakoniti i nemoralni,oni mogu da uu u polje pojma kauze i tu

Kapitanova teorija pravi razliku izmeu teretnih i dobroinih: -kod teretnih ugovora nedoputen motiv udi de u polje pojma kauze ako je druga ugovorna strana znala za postojanje tog nedoputenog motiva. -kod dobroinih ugovora nedoputen motiv ulazi u pojam kauze ak i onda kada druga ugovorna strana nije znala za njegovo postojanje. Ova teorija je prihvadena u ZOO. ZOO sadri 4 lana posvedena kauzi: zakon kauzu naziva osnov U prvom pravilu ZOO kae da svaka ugovorna obaveza mora imati osnov i taj osnov mora biti doputen. Osnov je nedoputen kad je supotan prinudnim propisima,javnom poretku i dobrim obiajima. Na zakon propisuje pretpostavku o postojanju osnova pretpostavlja se da obaveza ima osnov iako on nije izraen. Pretpostavka deluje kao i svaka druga pretpostavka u pravu. Na osnovu jedne injenice izvodi se zakljuak o postojanju druge. Poznata injenica iz koje se izvodi nepoznata je ugovor-saglasnost volja. To je osnov pretpostavke. Iz te injenice da postoji ugovor izvodi se zakljuak o postojanju nepoznate injenice,a to je kauza. (pretpostavka je oboriva i strana koja tvdi da u ugovoru kauza ne postoji morala bi da dokae suprotno da ugovor nema kauzu. Odnos motiva i kauze- zakon prihvata Kapitanovu teoriju u l. 53 pobuda iz kojih je ugovor zakljuen ne utiu na njegovu punovanost zbog toga to stoji izvan kauze. 2.stav istog lana ako je nedoputena pobuda bitno uticala na odluku jednog ugovaraa da zakljui ugovor i ako je drugi ugovara to znao ili morao znati ugovor de biti bez pravnog dejstva (kod teretnih ugovora). Stav 3 ugovor bez naknade nema pravno dejstvo i kad drugi ugovara nije znao da je nedoputenaa pobuda bitno uticala na odluku njegovo saugovaraa. (kod dobroinih ugovora). Ovde poklonoprimac ne mora da zna za nedoputenu pobudu poklonodavca. Bitno je da je postojala na strani poklonodavca i bide van dejstva. Kauza u kauzalnim i apstraktnim ugovorima Kauzalni ugovori- su oni ugovori u kojima je kauza vidno izraena . Ona je vidljiva kako za ugovore strane,tako i za treda lica. Apstraktni ugori- su ugovori kod kojih kauza nije vidljiva za treda lica,a to ne znai da ona ne postoji. Kauza postoji i poznata je ugovornim stranama,samo nije tredim licima. (npr.ako je neko sastavio priznanicu da P.P duguje 10.000 evra M.M. P.P i M.M znaju zbog egaa je priznanica izdata,ali treda lica ne znaju. Znaaj razlikovanja-upravo zbog primene pretpostavke iz l.51 st.3 ,pretpostavke koja glasi pretpostavlja se da obaveza ima osnov iako nije izraen -kada je pitanju kauza a izmeu poverioca i dunika iz tog ugovor postoji spor zbog toga to dunik nede da ispuni svoj obavezu,onda poverilac da bi uspeo sa tubenim zahtevom mora da dokae da postoji. Ako dokae da ugovor postoji,onda se pretpostavlja da postoji i kauza i dunik se u tom sluaju ne moe braniti istiudi da kauza postoji. -kada je u pitanju spor poverioca i dunika oko ispunjenja duga nastalog iz apstraktnog ugovora,poloaj poverioca je olakan,ne mora da dokazuje postojanje ugovora. -s obzirom da kauza nije vidljiva za treda lica,pa ni sudiju,njemu je lake da dokae da kauza ne postoji. Meutim upravo zbog toga postoji pretpostavka. Na osnovu nje smatra se da kauza postoji iako nije

vidljiva. Dakle dunik mora da bi odbio tubeni zahtev kao i u sluaju kauze da dokazuje da u apstraktnom ugovoru kauza ne postoji. Kauza u praksi- teorije o kauzi imaju znaaj u pogledu primene 1.pravila o odsustvu osnova 2.pravila o prividnosti osnova 3.pravila o nedoputenosti osnova 1.primena pravila o odsustvu osnova- sluaj odsustva kauze u praksi se javlja vrlo retko. Samo izuzetno se moe desiti da u ugovru ne postoji osnov i to npr.ako je obaveza nastala s obzirom na neki bududi osnov koji se nije ostvario il osnov koji je postojao a kasnije otpao. (neko izdao priznanicu da je primio 10.000 evra na zajam oekujudi dade ugovor o zajmu biti zakljuen). U tom sluaju osnov koji se oekivao nije nastupio. 2.primena pravila o prividnosti osnova- prividni osnov moe se ispoljiti kroz putativnu, fiktivnu ili simulovanu prividnost. a.)putativna- postoji kada obe ugovorne strane imaju pogrenu pretpostavku da kauza postoji. To je sluaj obostrane zablude o kauzi. b.) fiktivna- je kauza koja ne postoji,ali ugovorne strane tredim licima pretstavljaju da one postoje. Kod tredih lica se stvara privid o postojanju kauze. Primeri su vrlo teki,bilo ih je u naoj pravnoj istoriji 50-tih godina prolog veka (predaja zemlje usled agrarnih reformi,deiji dodatak). c.)simulovana kauza- postoji u sluaju kada su ugovorne strane zakljuile jedan ugovor a tredim licima pretstavljaju da su zakljuile drugi ugovor. (npr,ostavilac zakljui ugovor o poklonu sa jednim od svojih bududih zakonskih naslednika,ali prikae da je uinjen ugovor o prodaji. 3.primena pravila nedoputenosti osnova- to je osnov suprotan prinudnim propisima,javnom poretku i dobrim obiajima. Postoji i onda kada je motiv io nedoputen,a u teretnim ugovorima druga strana je znala ili mogla znati za nedoputenost motiva. Pravne posledice: -u sluaju odsustva osnova- ugovor ne postoji -prividnog osnova: a.)putativna kauza- apslutno nitav,nema ugovora b.)fiktivna kauza-nema ugovora,ne postoji c.)simulovana kauza- punovaan ugovor -nedoputenosti osnova- apsolutno nitav jer je suprotan naelu slobode ugovaranja. Predmet etvrti uslov za nastanak ugovora. Predmet je ono to je predmet obligacije: davanje,injenje,uzdravanja. U pravnoj teorji se ponekad razlikuje od objekta ugovora: svaki ugovor ima predmet, ali svaki ugovor nema objekat,objekat imaju samo oni koji glase na predaju stvari/davanja.

Ugovori mogu imat i dva predmeta a to su svi oni ugovori koji su dvostrano obavezujudi. Da bi se smatralo da ugovor ima predmet potrebno je da je on: 1.odreen 2.mogud 3.doputen 1.Odreenost predmeta: Ugovorne strane odreuju predmet ugovora neposredno. Moe biti odreen i posredno i to na dva naina. 1.ugovorne strane odrede u ugovoru elemente na osnovu kojih se predmet moe naknadno odrediti. 2.ugovorne strane predvide da de treda lica odrediti predmet. Ako trede lice nede ili ne moe da odredi predmet,smatra se da predmet nije odreen i ugovor ne postoji. Kod ugovora o prodaji posebna pravila vae za posredno odreivanje predmeta. Ugovor o prodaji u privredi-ugovor postoji i proizvodi pavno dejstvo ak i ako cena nije odreena niti je odrediva;cena koja je pladena prodavcu u poslednje vreme,cena koja je razumna-trina/sud je odreuje.

Forma Forma je nain izraavanja sadraja ugovora kroz unapred predviene spoljne,vidljive oblike,kroz koje treba da je manifestuje ugovor. Forma je neobavezan uslov jer nije neophodna za nastanak svakog ugovora nego samo onog za koju je zakljuen. Voljom stranaka predvieno je da je neophodno da budu zakljuene u odreenom obliku. U naem pravu vai princip konsenzualizma propisanog u l.67 ali postoji veliki broj izuzetaka u kojima sam ZOO i drugi zakoni predviaju da je neophodno za nastanak ugovora ispuniti odreenu formu. emu veliki broj izuzetaka? Zakonodavac propisuje odreenu formu jer eli da postigne odreenu svrhu,dvostruka je svrha: 1.zatitna svrha (funkcija) se ogleda u: -zatita interesa ugovornih strana: kada zakonodavac propisuje formu onda on daje priliku ugovornim stranama da dobro razmisle pre nego to se ugovorno obaveu i da dobro odvagaju razloge za ili protiv zakljuenja ugovora. Forma treba da sprei ugovorne strane da donesu ishitrenu odluku o tome da zakljue ugovor. Primer je ugovor o poklonu-ugovor bez naknade,jedna strana bespovratno otuuje imovinu,osiromauje je i istovremeno obogaduje drugu ugovornu strranu, a za uzvrat ne dobija nita i zbog toga zakon predvia za ugovor o poklonu pismenu formu da bi zatitio poklonodavca da ishitreno zakljui ugovor. Teretni ugovori.zatitna funkcija nije toliko izraena i nema znaaj kao kod dobroinih poslova. -zatita interesa tredih lica- izraena je takoe kod ugovora o poklonu. Poklonom mogu biti povreeni interesi lanova porodice poklonodavca ili bliskih srodnika ako poklonodavac donese ishitrenu odluku da zakljui ugovor i tako umanji imovinu da u njoj nema dovoljno sredstava da ne moe da izdrava lica koja je zakonski duan da izdrava ili toliko umanji imovinu da posle njegove smrti ne mogu biti namireni nuni naslednici. Upravo radi zatite njihovih interesa predvia se pismena forma. -zatita optih,javnih interesa- u ranijem pravu je esto prenaglaavana,smatralo se da formu treba propisati samo radi zatite javnih interesa. Danas su oni u drugom planu u odnosu na zatitu interesa

ugovornih strana i tredih lica. Formom se tite: 1. intresi drave da ostvari budetski prihod naplatom poreza koji se ostvari nakon obavljanja akta pravnog prometa,zbog toga je u naem pravu predviena forma za ugovor o prometu nepokretnosti-dolazi do prenosa svojine i na svaki takav ugovor treba da bude pladen porez na prenos apsolutnih prava. 2.forma za promet nepokretnoosti naroito u prolosti postojala je zbog kontrole jer je postojao zakonski maksimum svojine koja su fizika lica mogla posedovati (ne vie od dva veda ili tri manja stana; ne vie od 10 hektara obradive zemlje),pismenom formom se omogudavalo da jedno lice ne stekne vie,ako bi se to desilo drava je imalo pravo da oduzme viak imovine. 3.pravo pree kupovine drutveno pravnih lica,to su nekada bile optine i one su imale pravo pree kupovine kada je neko prodavao stan,tek ako optina odbije takvu ponudu ili se ne izjasni u roku od 30 dana od prijema ponude vlasnik je bio ovladen da stan proda tredem licu. Danas je ostao samo jedan razlog. 2.dokazna funkcija : Ogleda se u tome to se obezbeuje pismeni trag o ugovoru. Pismena isprava je najpouzdanije dokazno sredstvo u sluaju kad se pojavi spor o sadrini ugovora i to je mnogo pouzdanije sredstvo od svedoka koji nisu pouzdani zato to pamdenje bledi i kada o injenicama postoji pismeni trag on ostaje i moe dugo vremena biti upotrebljen kao dokaz izmeu ostalog zbog toga u privrednom sporu pismene isprave se koriste kao dokaz a izuzetno usmeni iskaz svedoka. Vrste forme: postoje tri osnova po kojima se forma moe podeliti na vrste: 1.dejstvo (bitna i dokazna forma) 2.nain ispoljavanja (pismena forma, javne isprave i realna forma) 3.nain nastanka (zakonska i ugovorna) 1. Bitna forma predstavlja konstitutivan element za punovanost ugovora. Ugovor ne nastaje dok se forma ne ispuni onda kada je predviena. Naziva se jo i forma ad solemnitatem-sveana forma i ad validatatem-jer od nje zavisi vanost ugovora. Dokazna forma je jedino sredstvo za dokaz ugovora ali ne utie na njegovu punovanost. Naziva se jo i forma ad probationem. Bila je predviena u Zakonu o sudskom postupkuu graanskim stvarima (1865.) nede se modi dokazivati svedocima potraivanje ija vrednost prelazi 200 groa bez obzira na osnov i predmet koji je uslov nastanka i to je jedini primer u srpskoj pravnoj istoriji, savremenom pravu dokazna funkcija ne postoji,postoji miljenje da je predviena kod arbitranih ugovora kod jednog broja autora kod nas. U stranim pravima zastupljena je dokazna forma. U francuskoj npr.sva potraivanja iji iznos prelazi odreenu sumu ne mogu biti dokazana svedocima i ako postoji pismena isprava svedocima se ne moe dokazivati suprotna sadrina. Dokaznu formu treba razlikovati od forme kao dokaza. Forma kao dokaz nije ni uslov za zakljuenje ugovora niti je jedini dokaz o ugovoru. Ona je samo potvrda o sadrini ugovora i o onome o emu su se stranke sporazumele. Kada je forma samo dokaz ,ugovora se moe dokazivati svim sredstvima. 2.Pismena,javna isprava i realna forma. Pismena- obina pismena forma je pismena forma nieg stepena koja se ispunjava pismenom redakcijom

ugovora na odreenoj ispravikoja sadri tekst ugovora i potpis ugovornih stranaka. Postoji vedi broj ugovora za koje je zakon predvideo da moraju biti zakljueni u ovoj formi. ZOO: Ugovor o prodaji sa obronim otplatama cene, ugovor o jemstvu,graenju,kreditu,licenci,bankarskom tekudem raunu. Zakon o privrednim drutvima,Srpski graanski zakonik. Forma javne isprave- je vieg stepen, podlee stroijim i komplikovanijim procedurama. Pored pismene redakcije potrebna je jo i intervencija organa javne vlasti koja se moe sastojati u potvrivanju sadrine ili overavanju potpisa na ispravi. Potvrivanje isprave solemnizacija), potvrivanje potpisa (legalizacija). Primer za potvrivanje sadrine: ugovor o ustupanju i raspolaganju imovine za ivota,ugovor o doivotnom izdravanju i brani ugovor. Sudija: proita strankama sadrinu,upozori na pravne posledice, stavi svoj potpis i overi ispravu sudskim peatom. Primer za overu potpisa: ugovor o nepokretnosti (prodaja,razmena i poklon). Slubenik za overu u sudu svojim potpisom i peatom potvruje da su ugovorne strane pred njim potpisale ispravu o ugovoru ili da su priznale potpis kao svoj ako su ispravu ranije potpisale. Realna forma je predviena za ugovor o poklonu. ZOO :ugovor o kapari,trgovinsko preduzede,ugovor o drumskom i eleznikom prevozu robe. Realna forma se ispunjava predajom predmeta poklona iz ruke u ruku-faktikom predajom dravine. Nije dovoljna prosta usmena saglasnost volja,za nastanak ugovora potrebno je jo i da se izvri predaja,meutim i sama predaja mora da ispunjava odreene uslove: 1. da druga strana bude stavljena u poloaj u kome se nalazi svojinski dralac,neophodno je da je stvar izala iz dravine prenosioca i da on vie ne moe da vri faktiku vlast. 2. da predaja bude stvarna (telesna) materijalna i da se izvrava uruenjem stvari sticaocu. Moguda je i fiktivna-nematerijalna predaja ali samo kad se stvar ved nalazi kod sticaoca u dravini i tada je pitanju traditio brevi manu. Cessio vindicationis postoji kad se stvar nalazi kod tredeg lica ali fiktivna predaja ne postoji u sluaju da je u pitanju constitutum possessori.prenosilac zadrava stvar za sebe. Moguda je i simbolina predaja- uruenje sprava ili isprava koje omogudavaju faktiku upotrebu stvari. 3.da je izvrena za ivota poklonodavca. Ako nije za ivota eventualno bi se radilo o ugovoru za sluaj smrti. 3. Zakonska i ugovorna forma Ugovorna- sporazumom ugovornih strana se odreuje kao uslov za punovanost ugovora. Zakonska- zakonom propisana kao uslov punovanosti. Poneki put sam zakonski propis odreuje dejstvo forme, u ZOO kod ugovora o prodaji nepokretnih stvari u l.55 ug o prodaji nepokretnosti stvari mora biti zakljuen u pismenoj formi pod pretnjom nitavosti. ZOO je opti ,a Zakon o prometu nepokretnosti je poseban zakon i on predvia formu vieg stepena. U pravu je opte pravilo da posebni derogira opti zakon te se na prodaju,trampu i zamenu primenjuje Zakon o prometu nepokretnosti. Pravilo koje reava dejstvo forme kada nije zakonom odreena: ugovor koji nije zakljuen u propisanoj formi ukoliko iz cilja propisa kojim je odreena ne proizilazi neta drugo postoji pretpostavka: forma je bitan uslov za punovanost ugovora- pretpostavka u korist sveane forme. Ugovor koji nije zakljuen u formi koju zakon propisuje je nitav. Ukoliko iz cilja propisa koji odreuje formu proizilazi neto drugo pretpostavka u korist sveane forme ne postoji (zakonsko tumaenje).

Kada je u pitanju ugovorena forma zakonom: ugovor koji nije zakljuen u ugovorenoj formi nema pravno dejstvo ukoliko su stranke punovanost ugovora uslovile posebnom formom (tumaenje volje ugovornih strana). Pitanje forme sporazumnog raskida ugovora- nain prestanka ugovora na osnovu saglasnosti volje ugovornih strana koja je upravljena na to da ugovor prestane da proizvodi pravno dejstvo. To je redovan nain prestanka ugovora i do njega moe dodi uvek pre nego to obaveze iz ugovora budu u potpunosti izvrene. Kada je zakonom volja ugovornih strana bila odreena formom kao uslovom punovanosti da li sporazumni raskid mora da bude uinjen u istoj formi ili moe biti neformalan? ZOO sadri o tome dva pravila: 1.ugovorna forma- ugovor moe uvek biti raskinut neformalnim sporazumom ugovornih strana. 2.zakonska forma- ugovor zakljuen u zakonom odreenoj formi moe biti raskinut i neformalnim sporazumom,ali postoje dva odstupanja: 1.sam zakon je propisao da i sporazum o raskidu mora da bude uinjen u odreenoj formi. 2. kada cilj zbog koga je forma propisana upuduje da ugovor mora biti raskinut u istoj formi kada se zahtevala i za njegov nastanak. Izmena ili dopuna formalnog ugovora- u toku ispunjavanja ugovornih obaveza ugovorne strane u formi zakljuenja ugovora mogu se dogovoriti da se ugovor dopuni ili izmeni. U praksi takav sporazum naziva se aneksom ugovora. Kada se zakljuuje aneks forma ugovora treba li da bude zakljuen u istoj formi u kojoj je ugovor? -kada je u pitanju ugovorna forma u samom ugovoru,ugovorne strane predviaju da izmene i dopune moraju biti uinjene u istoj formi. Ako su stranke propustile da uine to ZOO propisuje da dopune i izmene mogu biti uinjene i neformalnim sporazumom. -kada je re o zakonskoj formi ZOO pravi razliku izmeu izmena i dopuna: dopune ugovora su mogude samo u pogledu sporednih taaka (deo ugovora koji nisu bitni uslovi),bitni su oni koji su zakonom odreeni kao objektivno bitni uslovi. Dopunama se smatraju samo sporazumi o sprednim takama (mestu,vremenu,nainu isporuke stvari,roku i nainu pladanje cene). Sporazum o bitnim sastojcima ugovora ne bi bio dopuna nego novi ugovor. Taj sporazum moe biti i neformalan ako o tim takama u ugovoru nita nije reeno i pod uslovom da nije protivno cilju zbog koga je forma propisana. Izmene po ZOO mogu biti uinjene i neformalno samo pod uslovom da se izmenama smanjuju ili olakavaju obaveze jedne i druge strane i ako je posebna forma propisana u interesu ugovornih strana. Forma istovremenih usmenih pogodbi uz formalni ugovor- ugovor oznaava pravni posao u celini,re pogodba oznaava neki modalitet ili dodatak ugovora. Takav karakter ima odredba o pravu pree kupovine, o pravu zadravanja svojine i posle prodaje,o obronim isplatama cena kada su ugovorm stranke zakljuilei istovremeno postignu usmeni sporazum u pogledu pogodbi postavlja se pitanje da li su one punovane ili ne? Sporazum o tim pogodbama moe biti usmeno zakljuen i proizvoditi pravno dejstvo ako su ispunjena tri uslova: 1.da se radi o sporednim takama 2.da njihova sadrina nije u suprotnosti sa sadrinom ugovora 3. da nisu u suprotnosti sa ciljem sa kojom je forma propisana.

DEJSTVA UGOVORA Ugovor je samo ona saglasnost volja kojoj pravni poredak priznaje pravno dejstvo. Dejstvo nepunovanog ugovora povlai nevanost ugovora. Nevanost moe biti podeljena na: 1.apsolutnu nitavost 2.relativnu nitavost 3.nepostojedu ugovori Apsolutno nitavi Su oni ugovori kojima pravni poredak ne priznaje pravno dejstvo zato to su zakonom izriito zabranjeni ili to su protivni prinudnim propisima,javnom poretku i dobrim obiajima. Osnovna obeleja apsolutno nitavih ugovora: 1.nitavost nastupa po samom zakonu. Ugovor je nitav od poetka,pravno ne postoji ved samo faktiki. Ni jenda strana ne moe da zahteva izvrenje sudskim putem. 2.na nitavost se moe pozvati svako zainteresovano lice, na nju sud pazi po slubenoj dunosti- po sopstvenoj inicijativi pazi na nitavost ak i onda kada se strane odnosno druga zainteresovana lica na nju ne pozovu. 3.presuda koja se donosi ima deklarativno dejstvo. Presudom se deklarie da je jedan ugovor nitav. 4.pravo na isticanje nitavosti se ne gasi. Konvalidacije nema kod apsolutno nitavih ugovora. 5.tuba da se trai ponitenje nitavog ugovora ne zastareva,moe se podneti bilo kada. 6.nitavi ugovori ne postaju punovani ni kada je bilo koji razlog naknadno otpao. Postoje dva odstupanja: 1.kada je ugovor za koji je prropisana forma zakljuden usmeno,takav ugovor je nepostojedi,meutim zakon predvia da ako su ugovorne strane u celini ili pretenom delu izvrile obaveze da ugovor proizvodi pravno dejstvo. 2. ako je zabrana bila manjeg znaaja a ugovor je izvren u celini nitavost se ne moe vie isticati. Do konvalidacije u oba sluaju dolazi izvrenjem. 7.strana koja je kriva za to to je dolo do zakljuenja nitavog ugovora odgovara za tetu drugoj strani ako ona nije znala niti je prema prilikama mogla znati za postojanje uzroka niitavosti. 8.pravna posledica je restitucija-kada je ugovor nitav mora se sve vratiti u stanje pre njegovog zakljuenja. Postoje dva odstupanja: 1.sud moe da odbije zahtev za povradaj ako nae da je strana koja istie takav zahtev nesavesna. Sud mora da vodi rauna o znaaju ugroenog dobra-interesa koji se tiiti kao i moralnim shvatanjima drutva. 2.sud moe povodom zahteva za vradanje datog da odlui da ono to je druga strana primila preda mesno nadlenoj optini. Obim apsolutne nitavosti: -pitanje nitavosti ugovorne odredbe prema celini ugovornog pravila: 1.ako je jedna odredba nitava onda de ugovor ostati u vanosti,ako ona nije bila uslov ili odluujuda pobuda zbog koje je ugovor zakljuen. 2.ceo ugovor de biti nitav ako je makar jedna odreba nitava,a ta odredba je bila bitan uslov,odluujuda pobuda ako je nitavost ustanovljena da bi ugovor bio osloboen ze odredbe i vaio bez nje. -konverzija- moe ugovor biti nitav ali da u injeninoj grai ima elemenatanekog drugog ugovora koji

tei istom cilju koje su ugovorne strane elele da ostvare ali ga nisu ostvarile jer njihov ugovor ne proizvodi pravno dejstvo. Konverzija je pretvaranje jednog apsolutno nitavog ugovora u punovaan ugovor koja nastupa na osnovu zakona kada su ispunjeni odreeni uslovi. 1.zakljueni ugovor je nitav ; 2.ispunjava uslove za punovanost nekog drugog ugovora; 3.stranke bi zakljuile taj ugovor da su znale da de prvi ugovor biti nitav 4. da drugi ugovor tei istom cilju kao i prvi. Ruljivi ugovori Kod ruljivih ugovora saglasnost je prividno postignuta. Postoji nesklad izmeu stvarne unutranje volje jedne ugovorne strane i njene izjavljene volje. Ruljivi ugovori postoje i proizvode pravno dejstvo samo to je njihova vanost lebdeda,nije izvesno da li de oni ostati punovani. Osobine ruljivih ugovora: 1.postoje i proizvode pravno dejstvo (ugovor ija je vanost lebdeda) 2.ponitenje moe zahtevati samo ona strana u ijem interesu je ruljivost ustanovljena (strana koja je u zabludi,prevarena,zakljuila ugovor pod pretnjom,delimino ugovorno sposobna,rtva prekomernog otedenja). razlozi ruljivosti: 1.zabluda,pretnja,prevara 2.ograniena poslovna sposobnost usled maloletstva i starateljstva,punoletno lice delimino lieno poslovne sposobnosti 3.prekomerno otedenje- samo u onim pravnim sistemima koji su prhvatili subjektivni pojam prekomernog otedenja. U naem pravu je zabluda o vrednosti sopstvene prestacije. 3.presuda doneta u sporu povodom zahteva za ponitenje ugovora ima konstitutivno dejstvo- menja postojede pravno stanje (da je ugovor postojao) i ustanovljava novo (da ugovor ne postoji,ne proizvodi pravno dejstvo). 4.presuda ima retroaktivno dejstvo (ex tunc). Ugovor se ponitava od samog poetka ali se ugovorne strane mogu sporazumeti da ponitenje vai samo za ubudude to znai da ostaju dejstva koja je ugovor proizveo do ponitenja. 5.pravo na ponitenje ugovora se gasi protekom vremena. Objektivni rok (od zakljuenja ugovora),traje 3 godine, subjektivni (od dana saznanja za razlog ruljvosti),traje 1 god. 6.ostaju punovani ako istekne rok u kome je strana u ijem je interesu bila ruljivost nije zahtevala njgovo ponitenje- ugovor definitivno ostaje na snazi i ne moe se traiti njegovo ponitenje. Konvalidacija naknadno osnaenje ruljivog ugovora i podrazumeva da ugovor koji je bio nevaedi moe postati punovaan. Konvalidacija je moguda u domenu ruljivih ugovora,a samo izuzetno kod apsolutno nitavih u dva sluaja potrebno je da budu ostvareni slededi uslovi : 1. preduzima se od strane lica u ijem interesu je ruljivost ustanovljena; 2. da to lice zna za postojanje razloga zbog koga ima pravo da zahteva ponitenje. 3. da je ta strana u momentu konvalidacije sposobna da slobodno izrazi svoju volju . Kada ovi uslovi budu ispunjeni do konvalidacje moe dodi na tri naina: 1.izriitom izjavom te strane da se odrie prava da zahteva ponitenje; 2.protekom roka; 3. izvrenje obaveze iz ugovora. 7.u sluaju kada ugovor bude poniten nastupaju dve pravne posledice: 1.restitucija- svaaka strana je duna da vrati drugoj strani ono to je po osnovu ugovora primila a ako se primljeno ne moe vratiti u naturalnom obliku onda se restitucija vri u novcu. 2.naknada tete- pravilo je da je u obavezi na naknadu tete strana koja je prouzrokovala razlog za

ruljivost- strana koja je u zabludi,lice koje preti,prevarant,delimino poslovno sposobno lice samo ako je u lukavstvu izazvalo ruljivost,rtva prekomernog otedenja.

Nepostojedi ugovori Ugovori kod kojih ne postoji neki od uslova koji su neophodni za zakljuenje ugovora. U naem pravu su teorijska kategorija i na zakon ih ne predvia kao poseban zakonski pojam izuzev kada govori i nesporazumu. Po ZOO nesporazum je kada strane veruju da su saglasne a kod jedne od njih postoji zabluda o prirodi,predmetu,kauzi ugovora. Primenjuju se pravila koja vae za asolutnu nitavost. Dejstva punovanog ugovora Ugovor je saglasnost volja upravljena na stvaranje pavnih dejstava koja se sastoje u tome to ugovor stvara obligacja na strani jednog lica- jednostrani ugovor, ili uzajamne obligacije za obe ugovorne strane i tada imamo dvostrano obavezne ugovore. Proizvodi pravna dejstva izmeu strana ugovornica,za sva ostala lica ugovor je res intter alios acta ali za ugovorne strane ugovor je zakon. Ugovorne strane su lica koja su uestvovala u zakljuenju ugovora odnosno lica ijom saglasnodu volja je ugovor nastao, ali nisu sva lica koja nisu strane ugovora treda llica. Naime, ugovor proizvodi pravno dejstvo i prema licima ijom izjavom volje nije nastao ugovor. Ta lica su univerzalni sukcesori odnosno pravni sledbenici ugovorih strana izuzev ako je neto drugo ugovoreno ili proizilazi iz prirode samog ugovora. Pravni sledbenici pravnih lica- kompanijsko drutvo kada doe do statusnih promena onda na lice kome je pripojeno drugo pravno lice prelaze obaveze iz ugovora koje je pripojeno lice zakljuilo. Izuzeci od pravila da obaveze prelaze na univerzalne sukcesore: 1.kada su strane u ugovoru predvidele da de ugovor prestati da postoji u sluaju smrti jedne ugovorne strane naroito kod ugovorima kojim se zasnivaju trajni obligacioni odnosi. 2. kod ugovora koji se po prirodi stvari zakljuuje s obzirom na svojstva linosti po pravillu jednog ugovornog. Ugovor o nalogu s obzirom na svojstva linosti oba ugovornika (izuzetno). S obzirom na svojstva linosti nalogoprimca ali se deava da pristaje s obzirom na lini odnos sa nalogodavcem. Treda lica su lica koja nisu ni ugovornice ni univerzalni pravni sledbenici. Ugovor ne obavezuje treda lica,to znai da ugovorne strane ne mogu ugovoriti obaveze za treda lica. Moderno pravo je od pravila da ugovor ne proizvodi dejstvo prema tredim licima stvorilo izuzetak koji se sastoji u tome da de se za treda lica stvoriti prava a ne obaveze- Ugovori u korist tredih lica. Izuzetak je ustanovljen dinamikom razvoja ugovora o osiguranju (naroito osiguranja za ivot) koji je nametnuo potrebu da bude omogudeno tredem licu da bude korisnik osigurane sume koja je predviena ugovorom o osiguranju. Kod ugovora u krist tredeg imaju tri lica: 1.promitent- lice koje e ugovorom obavezuje da de ispunit obavezu prema tredem,obedalac. 2.stipulant- obedajnik je druga ugovorna strana kojoj je promitent. 3.beneficijar- korisnik ZOO ih naziva (1.dunik; 2.ugovara; 3.korisnik) Nastaju tri vrste odnosa:

1.promitent- beneficijar (dunik-poverilac)- beneficijar ima pravo da od promitenta zahteva da mu izvri obavezu koja je u korist tredeg ustanovljena povodom zahteva korisnika da obavezu ispuni. Postoje dve vrste prigovora koje moe da istakne: 1.potpisi iz ugovora koji je on zakljuio sa stipulantom (npr.da je ugovor nevaedi,da obaveza nije dospela) 2.lini prigovori koji potiu iz nekog ranijeg odnosa izmeu korisnika i promitenta (npr prigovor,kompenzacija). Line prigovore prema stipulantu ne moe isticati. 2.stipulant-promitent (odnos pokrida). To je ugovorni odnos koji moe da nastane na osnovu bilo kog ugovora. Na osnovu tog odnosa stipulant moe zahtevati od promitenta da izvri obavezu prema korisniku. Ako korisnik odbije korist stipulanta moe zahtevati od promitenta da obavezu izvri njemu. 3.stipulant-beneficijar (valutni odnos)- objanjava zato stipulant ugovara korist za neko trede lice. Stipulant mora imati neki interes i postojanjem tog interesa se objanjava zbog ega korist od odbijanja korisnika pripada stipulantu. Pravo korisnika prema promitentu nastaje u momentu kada on prihvati korist. Sve do momenta izjave o prihvatanju stipulant ima pravo da ponudu opozove. Nakon izjave korisnika da prihvata korist stipulant ne moe vie opozvati ugovor ,ali ako je ugovorom odreeno da se korist ima izvriti posle smrti stipulanta,onda on zadrava pravo da korist opozove i u testamentu. Obedanje radnje tredeg. Opte pravilo: iz ugovora ne moe nastati obaveza za treda lica. Dva lica se ne mogu izmeu sebe sporazumeti da za trede lice nastane obaveza. Meutim taj ugovor proizvodi dejstvo izmeu ugovornih strana i moe da stvori obavezu na naknadu tete. Obaveza za naknadu tete moe da nastane sa ugovaraem koji se obavezao drugom da de mu trede lice neto uiniti/propustiti. U tom sluaju za treda lica ne nastaje obaveza ali ugovara odgovara za tetu koju je saugovara pretrpeo jer trede lice nede da izvri obavezu/propusti odreenu obavezu. Treba razlikovati situaciju u kojoj je jedan ugovara obedao drugom da de se kod tredeg lica zauzeti da se ovaj obavee. U tom sluaju obaveza ugovaraa je obaveza sredstva a ne cilja. Zbog toga jedan ugovornik de odgovarati saugovarau samo onda ako i pored svog potrebnog zalagaa nije uspeo kod tredeg lica da se ovaj obavee (odgovara ako nije preuzeo svu potrebnu panju). Dejstvo ugovora prema ugovornim stranama- obligacionopravno dejstvo ugovora Ugovor ne proizvodi translativna dejstva(ne prenose svojinu)-ima u Francuskoj ali ne i kod nas. Ugovor stvara obligacije-opte pravilo dvostrano teretnih ugovora. Pored toga to kao i jednostrani stvaraju obligaciju ,proizvode jo neka posebna pravna dejstva koja su rezultat ekonomske ravnotee koja mora da postoji izmeu prestacija ugovornih strana. Iz ekonomske ravnotee nastao je pravni princip ekvivalencije propisam u ZOO u l.15. Zakon o obligacionim odnosima poznaje nekoliko pravnih pravila koja imaju za cilj da zatite princip ekvivalencije. Vae samo za teretne ugovore i ona namedu odreene obaveze koje nemaju stranke u dobroinim ugovorima. Te dodatne obaveze pretstavljaju posebna dejstva teretnih ugovora. Odgovornost prenosioca za materijalne nedostatke- ispunjenja ( ZOO l.121) Taj lan upuduje na primenu pravila o odgovnornosti prodavca za materijalne nedostatke prodate stvari. Pravila koja vae za odgovornost prodavca u pogledu materijalnih nedostataka vai za sve teretne ugovore ako posebnim propisima koji vae za neki teretni ugovor nije specijalno ureena odgovornost

jedne strane za fizike nedostatke ispunjenja. Da bi nastala odgovornost neophodno je ispunjenje dve grupe uslova: 1.nedostatak 2.pregled stvari i obavetavanje o nedostatku Odgovornost prenosioca postoji jer u teretnom ugovoru prenosilac pribaviocu treba da omogudi korisnu dravinu. -uslovi koji se tiu nedostatka: 1.stvar mora da ima materijalni nedostatak. ZOO a.)stvar ima nedostatak kada nema potrebna svojstva za njenu primenu ; b.) kada stvar nema svojstva za naroitu upotrebu zbog koje je kupac nabavlja a bila poznata prodavcu/nije mu mogla ostati nepoznata. c.)stvar nema svojstva koja su izriito ili predutno dogovorena; d.)u trgovinskim ugovorima- kada stvar ne odgovara uzorku ili modelu koji je prodavac(prenosilac) pokazao,izuzev ako je model pokazan samo radi obavetavanja. 2.nedostatak mora da postoji u trenutku predaje stvari (sticanja dravine) 3.nedostatak mora biti znatan (vedi,zamaniji) 4.nije bio poznat pribaviocu u vreme zakljuenja ugovora. ZOO propisuje objektivni standard koji odreuje kada nedostatak nije poznat pribaviocu- ako ga briljivo lice sa prosenim znanjem i iskustvom lice istog zanimanja nije moglo lako opaziti. ZOO: postojade odgovornost prenosioca ak i u sluaju kada je lako mogao opaziti nedostatak ak i ako je izjavljeno da stvar nema nedostatak (ima odreena svojstva i odlike). -uslovi koji se tiu pregleda stvari i obavetavanja o nedostatku Pribavioc mora da obavi pregled stvari i to odmah im je to prema redovnom toku stvari mogude. Da je pregleda na uobiajen nain ili da je da na pregled odreenom licu (strunjaku ako nema dovoljno znanja da sam obavi pregled). Kada utvrdi da nedostatak postoji onda je duan da obavesti prenosioca. Obavetenje mora biti blagovremeno i uredno. Blagovremeno je ako je uinjeno u roku od 8 dana od dana pregleda ( za trgovinsko pravo vai pravilo da je pribavilac duan da odmah obavesti prenosioca). Ako se nedostatak pojavi posle pregleda (skriveni nedostatak) nije se mogao otkriti uobiajnim pregledom. U tom sluaju rokovi se raunaju od dana kada je nedostatak otkriven. Ako se nedostatak pojavi 6 meseci nakon to je stvar predata ne postoji odgovornost prenosioca. Uredno znai da je potrebno da sadri opis nedostatka i poziv prenosioca da pregleda stvar. Obavetenje treba da bude uinjeno preporuenim pismom,telegramom ili pouzdanim nainom. Pouzdan nain je faktiko pitanje. Ako ova dva uslova nisu ispunjena onda pribavilac ne bi mogao da se pozove na odgovornost prema prenosiocu. Kada su ispunjena ove dve grupe uslova prenosilac odgovara pribaviocu za nedostatak. Pribavilac ima neka prava prema prenosiocu koja ne bi imao da stvar nema nedostatak: 1.pravo da trai ispunjenje ugovora-otklanjanje nedostatka,opravljanje stvari,ako to nije mogude ,ispunjenje ugovora podrazumeva predaju druge stvari. Prenosilac je duan da nedostatak otkloni ili isporui stvar u razumnom roku. Ako on to ne uini u razumnom roku pribavilac ima dva prava koja moe vriti alternativno: a.) pravo da zahteva snienje cene ; b.)pravo da raskine ugovor.

U svakom od ovih sluajeva pribavilac ima jo jedno pravo, a to je pravo na naknadu tete. Sva ova prava pribavilac moe da ostvari u roku od 1 godine od dana kada je obavestio prenosioca o nedostatku. Protekom roka njegovo pravo zastareva. Pravo na ispunjenje je prioritetno,pa ako se ne ostvari ima ostala prava. Odgovornost za pravne nedostatke ispunjenja (evikcija) Prenosilac mora da obezbedi pribaviocu mirnu dravinu (znai da ga niko nede uznemiravati u vrenju prava koja je stekao ugovorom). Ako neko trede lice istakne prema pribaviocu neko stvarno pravo koje ograniava ili umanjuje pravo pribavioca ili u potpunosti liava prava onda kaemo da je pribavilac pretrpeo evikciju. Evikcija se sastoji u uznemiravanju pribavioca po osnovu nekog prava koje je postojalo pre njegovog sticanja za koje on nije znao niti je bio obavetenniti je pristao da kupi stvar sa tim nedostatkom. Uznemiravanje je relevantno samo ako se vri na osnovu isticanja nekog stvarnog prava- faktiko uznemiravanje nije dovoljno i u tom sluaju pribavioc je zatiden posesornim tubama. Uznemiravanje mora da vri trede lice. Evikcija moe biti potpuna ili delimina. Potpuna je kada je usled uznemiravanja od tredeg lica pribavilac lien dravine na stvari. Delimina je kada je usled prava tredeg lica dravina pribavioca ograniena na jedan deo stvari ili kada pribavilac nema na stvari ona ovladenja koja bi trebao da ima. Uslovi da bi nastala odgovornost po osnovu evikcije: 1.evikcija mora da se vri isticanjem stvarnog prava. Postoje sudska i vansudska. Sudska je uznemiravanje pribavioca sudskim putemi moe se vriti na dva naina: a.)putem tube (tako to trede lice podnosi tubu prema pribaviocu u kojoj zahteva da mu preda stvar ili da mu omogudi vrenje prava koje smatra da mu pripadaju). b.)putem prigovora (kada je pribavilac podneo tubu protiv tredeg lica u kojoj trai da mu trede lice preda stvar i trede lice istakne prigovor da stvar dri po nekom drugom osnovu). Vansudska postoji kada trede lice van spora istie da ili ima neko pravo prema prebaviocu ili sam pribavilac nasluduje da bi trede lice moglo imati pravo. Ako je uznemiravanje vansudsko onda pribavilac moe da podnese sudu tubu protiv tredeg lica koja se naziva negativna tuba za utvrenje. Tom negativnom tubom on trai od suda da utvrdi da trede lice nema nikakvo pravo na stvari koju je on pribavio. 2.nedostatak postoji u pravu prenosioca. Mora da postoji u trenutku predaje stvari. Mogude je da se seti da je nedostatak postojao i pre prenosioevog sticanja. Da li pribavilac ima prava na osnovu evikcije i prema prenosioevim prethodnicima? Poverilac ima pravo da vri prava svog dunika ako je on insolventan. Poverilac moe da tui dunikove dunike tako to de od njih zahtevati da isplate duniku ono to mu duguju. Moe da tui predhodnog prenosioca obligaciono pravnom tubom ( ali onda se namiruje kad i svi poverioci tog lica). 3.da je savestan- da nije znao ili nije prema prilikama mogao znati za postojanje prava tredih lica. 4.da pribavilac obavesti prenosioca o pravnom uznemiravanju- smisao tog obavetavanja je da prenosilac prui pravnu zatitu pribaviocu. A da bi mogao da prui tu zatitu mora da bude obaveten. Ako prenosilac odbije da bude obaveten gubi prava na osnovu evikcije.

Odstupanja: 1.kada se pribavilac bez obavetenja upustio u spor sa tredim licem on gubi pravo koja mu pripadaju po osnovu evikcije osim ako prenosilac dokae da je raspolagao sredstvima koja su bila podobna da odbiju zahtev tredih lica. 2.kada je pravo tredih lica bilo oigledno osnovano,nije bilo sporno,a prenosilac je priznao postojanje tog prava prenosiocu ak iako ga nije obavestio o sluaju uznemiravanja. Prava pribavioca po osnovu evikcije: Da zahteva od prenosioca da se odazove njegovom pozivu i da se eupusti u spor koji on vodi sa tredim licem i da u tom sporu podnese dokaze o pravu koje je na pribavioca preneo. U sluaju da izgubi spor onda nastaju pravne posledice koje su razliite u zavisnosti od toga da li se radi o potpunoj ili deliminoj evikciji. Ako je dolo do potpune evikcije ugovor se gasi ipso iure. Ako je dolo do delimine evikcije pribavilac ima pravo na snienje cene a ako tako ne moe da se ispuni svrha ugovora onda ima pravo na raskid. Pribavilac ima pravo da zahteva restituciju i na naknadu tete. Pravo na naknadu tete pribavioca nema kad je znao za mogudnost da mu stvar bude oduzeta ili da njegovo pravo bude ogranieno pa se ta mogudnost ostvari. U ovom sluaju ima pravo na restituciju. Rokovi: 1.rok vai u sluaju vansudske evikcije. Trede lice nije podiglo tubu ali je pribavilac saznao da trede lice ima neko pravo- rok iznosi godinu dana od dana kada je pribavilac saznao za nedostatak. 2.rok vai kada je trede lice pokrenulo spor protiv pribavioca i on je pozvao prenosioca da se u ovaj spor umea pa je spor izgubio. Rok od 6 meseci za ostvarivanje prava na restituciju i naknadu tete poinje da tee od dana kada je sudski spor okonan. Posebna dejstva teretnih ugovora proizilaze iz principa evikcije. Taj princip se titi pravnim pravilima koja namedu odreene obaveze ugovornim stranama. Trede pravilo kojim se titi ovaj princip je prekomerno otedenje. Prekomerno otedenje U teretnim ugovorima postoji odnos ekvivalencije izmeu ugovornih strana. Odstupanje od ovog principa su dozvoljena u odreenim granicama. Ako odstupanje pree odreene granice onda u dvostranom obaveznom ugovoru (teretnom) postoji prekomerno otedenje. O pojmu prekomernog otedenja postoje dva stanovita: 1.prekomerno otedenje treba posmatrati subjektivno. To treba da bude posledica nekog nedostatka u volji strane koja je ugovorom otedena. Taj nedostatak se u volji manifestuje. U austrijskom, francuskom i bivem srpskom graanskom zakoniku. 2.prekomerno otedenje treba posmatrati objektivno. Potrebno je da postoji nesrazmera uzajamnih davanja koja prevazilazi zakonom utvrene granice. Ova stanovite zastupljeno u poljskom pravu. ZOO u originalnoj verziji iz 1978. prihvatio je subjektivni pojam prekomernog otedenja. lan 139. prekomerno otedenje postoji,ako izmeu obaveza ugovorna strana u dvostranom ugovoru

ako u vreme zakljuenja ugovora postoji oigledna nesrazmera da otedena strana za pravu vrednost nije znala niti je morala znati. Postojala su dva odstupanja od ovog opteg pravila gde je ZOO prihvatio objektivni pojam: 1.kada je drutveno pravno lice otuilo neku stvar koja se nalazila u drutvenoj svojini a pribavilac stvari je bilo fiziko ili graansko pravno lice, onda je bilo potrebno samo da postoji nesrazmera uzajamnih davanja. 2.kada se drutveno pravno lice pojavljuje kao prebavilac, a prenosilac je bilo fiziko ili graansko pravno lice. Tako je bilo do 1993. kada kada su u junu donete izmene i dopune ZOO kojima su stavljene van snage odredbe koje su ureivale ova dva sluaja prekomernog otedenja. Ustavom koji je bio na snazi su izjednaeni svi oblici svojine. Tako je nestala potreba za posebnom zatitom drutveno pravnih lica. Sada postoji jedinstveni subjektivni pojam prekomernog otedenja. Da bi prekomerno otedenje postojalo nije dovoljno da jedna strana nije znala niti je morala znati za otedenja. Potrebno je jo da nesrazmera u uzajamnim davanjima pree zakonom utvren iznos. U rimskom pravu je to bilo . Visina nesrazmere do postojala je i u Srpskom graanskom zakoniku i taj kvantum primenjivao se kod nas sve do donoenja ZOO. Zakon o prometu zemljita i zgrada visina je bila uvrena na 2/3. U Francuskom pravu za postojanje prekomernog otedenja trai se da visina obaveze jedne strane ne dosee 7/12 obaveza druge strane. Uglavnom je preovladavao sistem gde se visina nesrazmere utvrivala razlomcima. ZOO umesto razlomcima visinu nesrazmere utvruje jednim pravnim standardom: prekomerno otedenje postoji ako izmeu ugovornih strana postoji oigledna nesrazmera u obavezama. U pogledu domena primene pravila o prekomernom otedenju u naem pravu on je ogranien na dvostrane obavezne i teretne- raaju obaveze i na jednoj i na drugoj strani a svaka strana duguje naknadu za korist koju prima. Postoje ugovori kod kojih se ne primenjuje pravilo o prekomernom otedenju: 1.aleatorni ugovori- stranke su unapred pristale zbog neizvesnosti da se pojavi nesrazmera. Jedna strana se ne moe pozvati na prekomerno otedenje ukoliko joj ishod neizvesnog dogaaja ne ide u prilog. 2.javna prodaja- organizuje se u prisustvu suda ili nekog drugog javnog organa. Javnu prodaju imamo u sudskom izvrnom postupku kada se izlau stvari izvrnog dunika da bi se njihovom prodajom namirili poverioci. Prodaja koju organizuje Agencija za privatizaciju u postupku prodaje kapitala i imovine subjekta privatizacije. Prisustvo javnog organa je garancija da ne moe postojati zabluda o pravoj vrednosti stvari. 3.onaj ugovor kod koga je kupac platio vedu cenu iz osobite naklonosti prema nekoj stvari. Npr.ljubitelj odreene rase pasa. 4.poravnanje- ugovor koji se zakljui kod lica kod kojih postoji spor ili neizvesnost o nekom pravnom odnosu. Strane zakljue ovaj ugovor da bi reile spor ili otklonile neizvesnost i da bi tano utvrdile ta su njihova prava i obaveze. Pravilo je da se strane obaveu na meusobna poputanja. Meusobno poputanje se moe sastojati u priznanju (deliminom ili potpunom) zahteva druge strane,odricanju u produenju odreenog roka za isplatu,na pristanak u otplati duga u ratama. Bitno je da poputanja budu uzjamna,obostrana. Ako poputa jedna strana onda to nije ugovor o poravnanju. Da bi se jedna strana pozvala na prekomerno otedenje potrebno je da je nesrazmera postojala u trenutku nastanka ugovora. Ukoliko se nesrazmera pojavila kasnije to se ne bi ureivalo ugovorom o

prekomernom otedenju ved o raskidu ili izmeni ugovora zbog promenjenih okolnosti. Ugovor u kojem postoji prekomerno otedenje je posledica zablude i on je ruljiv- rok je 1 godina od zakljulenja ugovora. Sud donosi deklarativnu presudu,deluje ex tunc. Posledica je restitucija- svaka strana je duna da vrati ono to je primila na osnovu ugovora. Zakon predvia i mogudnost da jedna strana otedenom nadoknadi iznos od prave vrednosti stvari (ovo je fakultativna obligacija). Dakle ne moe otedena strana to traiti ved druga strana mora to predloiti. etvrto pravilo kojim su u ZOO odreena dejstva teretnih ugovora je pravilo o zelenakom ugovoru. Zelenaki ugovor Uslovi su vrlo slini sa uslovima za primenu pravilo o prekomernom otedenju. I ovde je potrebno da postoji nesrazmeda u uzajamnim davanjima, da bude oigledno i da postoji u momentu zakljuenja ugovora. Meutim za razliku od prekomernog otedenja nesrazmera nije posledica zablude ved nekog subjektivnog stanja kod jedne strane. Da bi zelenaki ugovor postojao potrebno je da jedan ugovornik koristi stanje nude,teko materijalno stanje, nedovoljno iskustvo,lakomislenost ili zavisnost drugog ugovornika da bi za sebe ili neko trede lice ugovorio korist koja je u oiglednoj nesrazmeri sa onim to je dao,uinio ili za onim to se obavezao da de dati ili uiniti. Druga ugovorna strana ima tanu i jasnu predstavu o vrednosti koji na osnovu ugovora daje tj.prima. Ona zna da daje mnogo vie od koristi koju de dobiti ugovorna strana,ali na takvu nesrazmeru pristaje zbog subjektivnog stanja u kome se nalazi. Nesrazmera se moe ispoljiti na razliite naine (npr. U tome to se otedena strana obavezala da plati kamatu po znatno vedoj stopi od trine kamate. Ugovaranju izuzetno visoke ugovorne kazne na kojoj jedna strana pristaje unapred zato to ima potrebu da dobije neki posao od koje de ostvariti kakvu takvu zaradu jer se nalazi u oskudici. (odstupanja: ne mora da doe do restitucije,moe da konvalidira u roku od 5 godina). Druga razlika izmeu prekomernog otedenja i zelenakog ugovora je u sankcijama. Ugovor o prekomernom otedenju je ruljiv, a kod zelenakih ugovora sankcija je stroija. Vreaju se osnovni moralni i pravni principi (savesnost i potenje). Ekvivalencija davanja (u dvostranim obaveznim i teretnim ugovorima) sankcija se sastoji u apsolutnoj nitavosti. Moe se pozvati svako zainteresovano lice. Sud pazi po slubenoj dunosti,ne proizvodi pravna dejstva. ZOO predvia odreena odstupanja: prema ZOO posledica nitavosti je restitucija. Meutim,ZOO daje pravo otedenoj strani tj.mogudnost da od suda zahteva da se njegova obaveza smanji na pravian iznos. Sud de udovoljiti ovom zahtevu ako je to mogude i ugovor ostaje na snazi sa odgovarajudim izmenama. Rok je 5 godina i u tom roku postoji mogudnost konvalidacije,nakon isteka tog roka ukoliko zahtev nije podnet ugovor ne moe da konvalidira. Peto pravilo koje se odnosi na dejstva ugovora. Pravila o raskidanju ili izmeni ugovora zbog promenjenih okolnosti titi princip jednakosti davanja u dvostrano obaveznim i teretnim ugovorima. Ovaj princip se titi u toku izvrenja ugovorne obaveze. Nesrazmera u uzajamnim davanjima se pojavljuje posle zakljuenja ugovora. U toku izvrenja obaveze moe se desiti da se promene okolnosti koje su ugovorne strane imale u vidu i

da postane oteano izvrenje obaveze jednoj ugovornoj strani i da zbog toga jedna ugovorna strana ne moe ostvariti svrhu koju je htela ostvariti-zakljuenje ugovora. Treba li da ugovorne obaveze budu izvrene onako kako glase? (pacta sunt servanda) ili treba dati mogudnost strani koja je pogoena delovanjem promenjenih okolnosti da se odlobodi obaveze ili da zahteva izmenu ugovora saobrazno izmenjenim okolnostima? Rimsko pravo je insistiralo na primeni principa pacta sunt servanda,nije dozvoljavalo rakidanje ili izmenu ugovora. Drugaije se na taj problem gledalo u rimskoj filozofiji-smatralo se da nije nemoralno odstupiti od date rei ako se promene okolnosti pod kojima je obedanje dato,meutim filozofija nije uticala na pravo. U XII veku pojavila se nova teorija o klauzili- rebus sic stantibus. U svakom ugovoru podrazumeva se jedna predutna klauzula- da de se ugovor izvriti ako stvari ostanu u onom stanju u kom su bile kad se ugovor zakljuio. Ukoliko se stvari promene tog trenutka klauzula proizvodi dejstvo ako se ugovorne strane na nju pozovu. Ova teorija je dugo bila prisutna ali se tek od XIII veka primenjuje. U odlukama sudova prema istraivanju,ugovorne strane su se mogle pozvati na predutnu klauzulu rebus sic stantibus, a sud ih je mogao osloboditi obaveze. Ova teorija o klauzuli rebus sic stantibus je ostala bez uticaja na zakonodavstvo- nisu je usvojili Code civil,Srpski graanski zakonik,Austrijski graanski zakonik. Prvi zakonik koji je usvojio klauzulu bio je Italijanski graanski zakonik 1948. Kod nas je do promene dolo 1954. godine sa stupanjem na snagu Optih uzansi za promet robom ili kodifikovani pravni obiajikodifikovani da bi mogli da se primenjuju u arbitrai za reavanje sporova uzanse: ako je zbog izvanrednih okolnosti koje se nisu mogle predvideti izvrenje obaveze jedne strane moglo bi se znatno oteati ili joj doneti veliki gubitak. Onda ta stranka moe zahtevati od suda da se ugovor raskine ili izmeni. Dakle ili preterano oteano izvrenje obaveze ili veliki gubitak. Po uzoru na Italijanski graanski zakonik 1942. ZOO je prihvatio raskidanje ili izmenu ugovora zbog prmenjenih okolnosti: trai se ispunjavanje dva kumulativna uslova: 1.da su posle zakljuenja ugovora nastupile okolnosti koje se nisu mogle prevideti, izbedi ili savladati. Okolnosti koje imaju takva obeleja mogu biti prirodni dogaaji (zemljotres,poplava,suna godina,novi zakonski ili podzakonski propisi npr.propisi kojima se ograniava promet odreene robe). I ekonomske okolnosti mogu imati ova obeleja (inflacija tj nagli skok cena,deflacija-nagli pad cena). Potrebno je da se ove okolnosti nisu mogle izbedi,predvideti ili savladati od strane prosenog oveka. Nebitno je da li je njih mogla predvideti strana koja je pogoena svojim delovanjem. 2.da su ove okolnosti nastupile pre isteka roka za izvrenje obaveze. Promenjene okolnosti moraju nastupiti pre dospelosti obaveza,dospelost obaveza je momenat kada je nastalo pravo poverioca da zahteva izvrenje obaveze prinudnim putem nakon dospelosti i opomene poverioca dunik dolazi u docnju. Opomena nije potrebna ako je rok prethodio utvrenju jer onda vai pravilo rok opominje umesto oveka. Pored ova dva uslova potreban je i tredi ali je on alternativno postavljen. Kada su ispunjena ova dva uslova onda se na promenjene okolnosti moe pozvati strana kojoj je izvrenje obaveze oteano u tolikoj meri da ugovor vie ne odgovara njenim oekivanjima i bilo bi nelogino odrati ga na snazi takav kakav jeste. Drugi sluaj je kada su ispunjena ova dva uslova na promenjene okolnosti se moe pozvati strana kojoj je nemogude da ostvari svrhu ugovora pri emu je i u ovom sluaju potrebno da ugovor ne odgovara njenim

oekivanjima i bilo bi nelogino odrati ga na snazi takvog kakav jeste. Zatvaranje Sueckog kanala 1966. To je najbri plovni put iz Evrope ka Indiji. Onemogudavanje izvrenja svrhe podrazumeva da se ugovor moe izvriti ali se ne postie ona svrha koju su strane ili jedna od njih oekivale. Nemogudnost izvrenja ugovora je sluaj kada zbog vie sile nije mogude izvriti ugovor jer je predmet ugovora koji je individualan propao. Kada se dese ovakve okolnosti onda strana koja je otedenja time ima dunost da obavesti drugu stranu o tome. Druga strana mora biti upoznata sa novonastalom situacijom da bi se potstakla da pristupi pregovarima kojima bi se dolo do sporazuma o izmeni odreenih ugovornih odredbi. Ako strana ne obavesti drugu stranu njeno proputanje je nede liiti prava da zahteva raskid ili izmenu ugovora zbog promenjenih okolnosti ali dovodi do odgovornosti za tetu koju moe prouzrokovati druga strana. Kada su ispunjeni ovi uslovi strana koja je pogoena izmenjenim okolnostima moe zahtevati raskid. Ugovor se raskida sudskim putem. U postupku sud treba da utvrdi da li su ispunjeni uslovi i ako jesu sud izrie raskid ugovora. To je jedini sluaj raskida ugovora sudskim putem u naem pravu. U svim ostalim sluajevima ugovor se raskida ili po samom zakonu ili na osnovu izjavljenih volja lica na osnovu zakonom propisanih uslova. Moe dodi i do izmene pojedinih ugovornih odredbi. Takav ishod je mogud ako jedna strana predloi ili pristane da se odgovarajude odredbe prav ilno izmene. Prilikom donoenja odluke o raskidu ili izmeni ugovora sud mora da vodi rauna o okolnostima koje su propisane zakonom: 1.cilj ugovora 2.opti interes 3.pojedinani interes svake ugovorne strane 4.oekivani riziik Nijedna strana ne moe biti sigurna u momentu zakljuenja ugovora da li de svoje obaveze izvriti. Svaki ugovornik de nastojati da u ugovor unese odredbe na osnovu kojih bi se druga strana ili obe strane reciprono odrekle od prava na pozivanje na promenjene okolnosti. ZOO: ugovorne strane se mogu unapred odredi pozivanja samo na tano odreene promenjene okolnosti-punovana odredba ugovora. Nije punovana odredba kojom bi se jedna strana obavezala na odricanje od pozivanja na bilo koju okolnost koja moe da nastupi. esto dejstvo teretnih ugovora: Prigovor neispunjenja U teretnim ugovorima vai pravilo o istovremenom ispunjenju ugovorne obaveze. To znai da se ugovorne obaveze ispunjavaju jednovremeno. ZOO: ni jedna stran u dvostranim ugovorima nije duna ispuniti svoju obavezu ako druga strana nije spremna da izvri svoju obavezu osim ako neto drugo nije ugovoreno,zakonom odreeno ili proizilazi iz poslovnih obiaja. Izuzetak od pravilo o istvremenom ispunjenju je kod ugovora o prodaji sa obronim ispladivanjem cene. Prvo prodavac ispunjava obavezu a potom kupac ispladuje cenu u unapred odreenim intervalima i iznosima. Jedan vid prodaje je kredit u kojoj prodavac kreditira kupca. Postoji i obrnuta situacija kod prenurativne prodaje; tada kupac plada cenu delimino ili u celini a prodavac ispunjava svoju obavezu dui vremenski period. Kada ispunjenje jedne obaveze nije predvieno zakonom strane mogu ugovorm predvideti da de jedna strana ispuniti obavezu pre druge. Moe se desiti da se posle zakljuenja ugovora materijalne prilike strane koja je

trebala da izvri obavezu pogoraju tako da postane neizvesno hode li izvriti obavezu. Neizvesnost moe proizadi i iz drugih ozbiljnih okolnosti. Strana koja se obavezivala da prva izvri obavezu moe odloiti njeno izvrenje sve do momenta u kojoj druga strana treba da izvri obavezu ili dok druga strana ne prui obezbeenje koje joj je traeno. Ovo je mogude i ako je jedna strana bila u looj finansijskoj situaciji,a druga strana za to nije znala niti je mogla znati.

Prestanak ugovora Treba razlikovati od prestanka obligacije koja je nastupila iz ugovora. Obligacija koja je nastala iz ugovora prestaje na neki od zakonom propisanih naina: gaenje obaveze,ispunjenje, kompenzacija, otputanje duga, prenov, sjedinjenje, nemogudnost ispunjenja, protok vremena, smrt. Prestankom obligacije ne prestaje ugovor iz koga je ta obligacija nastala. Ugovor nastaje da postoji,ali ne kao pravni akt koji se moe izvriti ved kao prosta drutvena injenica. Moe se desiti i u pravu postoje naini prestanka ugovora kod kojih i samugovor koji je stvorio obligaciju prestaje da postoji. Ti naini prestanka ugovora su : 1.ponitenje 2.raskid 3.nemogudnost izvrenja obaveze ugovorne strane 4.smrt 1. Nevanost ugovora (ponitenje)- ponitenje je nain prestanka nevaedeg ugovora,onog kod koga je u samom momentu nastanka postojao neki razlog zbog kojeg je bio protivzakonit ili nemoralan ili je postojao neki razlog koji je doveo do nesklada stvarne volje i volje koju su ugovorne strane izjavile. 2. Raskid ugovora- nain prestanka punovanog ugovora na osnovu izjave volje obe ugovorne strane ili samo jedne ugovorne strane. Za razliku od apsolutne nitavosti raskid ugovora je nain prestanka punovanih ugovora. Slinost izmeu raskida ugovora i relativne nitavosti ugovora je proizvodnja pravnih dejstava do momenta raskida tj momenta ponitenja. Razlika: kod ponitenja razlog postoji u momentu sklapanja ugovora i i jedna strana ima pravo da zahteva razlog za raskid. Pojavljuje se nakon zakljuenja,u fazi kada se ugovor izvrava. Sporazumni raskid- voljom ugovornih strana. Na osnovu jednostrane izjave volje, zbog zakonom propisanih uslova i tada govorimo o jednostranom raskidu ugovora. Sporazumni raskid je novi ugovor kojim ugovorne strane odustaju od izvrenja prvog ugovora. To je prirodan i logian nain prestanka ugovora jer ugovor nastaju saglasnodu volja i ugovorne strane ele da postignu odreeno dejstvo. Sporazumni raskid je mogud samo dok ugovor proizvodi jo uvek pravno dejstva; ako je ugovor izvren,a obaveza ispunjena onda eventualni sporazum ugovornih strana nema isti karakter. U tom sluaju re je o novom ugovoru u kojem de strane zameniti uloge. Uslovi za sporazumni raskid: neophodno je da postoje svi uslovi koji su neophodni za nastanak svakog ugovora: -pitanje forme: ako je ugovor neformalan,onda se za sporazumni raskid ne zahteva nikakva forma. Formalni ugovor moe biti raskinut i neformalno i to u dva sluaja:

1. kada sam zakon propisuje da i raskid mora biti raskinut u odreenoj formi. 2.kada iz cilja zbog koga je ugovor sklopljen u odreenoj formi proizilazi da i raskidanje mora biti u istoj formi. Dejstva sporazumnog raskida je u tome to se ugovorne strane oslobaaju obaveze za ubudude (pro futuro). Stranke se mogu sporazumeti i raskidu ugovora dati retroaktivno dejstvo. Jednostrani raskid ugovora- prestanak ugovora na osnovu izjavljene volje samo jednog ugovornika. On nije prirodan i logian, protivi se samom pojmu je je ugovor dvostrana izjava volje i zbog toga je nelogino da prestane izjavom samo jednog ugovornika. Zbog toga jednostrani raskid nije uvek mogud il na zakonu : ako zakon tako propisuje a ako su ispunjeni uslovi koje zakon trai- tada se ugovor raskida protivno volji ugovornih strana. ZOO propisuje dva sluaja takvog raskida : 1.raskid zbog promenjenih okolnosti 2.jednostran raskid zbog neispunjenja obaveze druge ugovorne strane. Ovo je novo pravilo,rezultat je evolucije prava. U rimskom pravu to nije bilo mogude, u sluaju nevrenja druga strana je mogla da zahteve samo prinudno izvrenje suda ili naknadu tete. Ponekad interes druge strane moe biti drugaiji. U rimskom pravu je bilo dozvoljeno u nekim ugovorima. Kada izriito ugovore pravo jedne strane da raskine ugovor ukoliko druga strana nie izvrila obavezu. (npr.prodavac je mogao raskinuti ugovor ako je to ugovrio,a kupac ne). Takva odredba se u rimskom pravu anziva lex commisoria. Ovo pravilo prihvatio je Austrijski graanski zakonik. On je doao preko pandektnog prava. U sluaju neispunjenja obaveze jedna strana prema drugoj ima pravo na prinudno izvrenje ili naknadu tete. Code civil nije sledio rimsko pravo i predvideo je mogudnost da ugovor bude raskinut zbog ispunjenja . Raskidni ugovor se uvek podrazumeva u dvostrano obaveznim ugovorima ako jedna strana ne izvri obavezu. Dakle, moe da zahteva prinudno izvrenje i naknadu tete ili naknadu tete i raskid ugovora uvek ima izbor. Austrijski graanski zakonik nije poznavao mogudnost raskida ugovora zbog neispunjena u sluaju deliminog ispunjenja. Kada je re o potpunom ispunjenju onda je sporno da li je ta mogudnost bila dozvoljena ili nije. ZOO u l. 124 je propisao pravilo: u dvostranom ugovoru kada jedna strana ne ispuni obavezu onda druga strana moe zahtevati ispunjenje obaveze/ raskid ugovora,a u svakom sluaju ima pravo na naknadu tete. Ako se opredeli za raskid, do raskida dolazi potpunom vansudskom izjavom volje,nije neophodno da se jedna strana obrati sudu ved je dovoljno da drugoj strani saopti raskid. Uslovi za raskid: 1.da jedna strana poverilac obaveze,izjavi drugoj strani da raskida ugovor. 2.da mu ostavi naknadni rok za ispunjenje. Za prvi uslov ZOO ne postavlja nikakve dodatne uslove,nije potrebna nikakva forma. U praksi se raskid obino vri preporuenim pismom jer se tako moe dokazati da je izjava data i i moe se utvrditi momenat od kad tee rok. Kod drugog uslova naknadni rok je dodatan rok koji treba omoguditi duniku da izvri obavezu. ZOO u pogledu trajanja kae da to treba da bude primeren rok i da treba da bude razuman. Postoje sluaji kada se naknadni rok ne postavlja: 1.fiksni rok 2.kada iz dunikog dranja proizilazi da obavezu nede izvriti ni u naknadnom roku

3.kada postane oigledno da dunik nede izvrit obavezu. U fiksnom ugovornom roku je bitan sastojak ugovor (npr.izmeu mladoenje i krojaa). Ugovor se ne moe raskinuti zbog neizvrenja neznatnog dela obaveze. To je faktiko pitanje o kome bi sud odluivao u svakom konkretnom sluaju. To moe biti neka sporedna obaveza ili deo glavne obaveze. Dunik moe prigovoriti da mu je ostavljen mali rok ili da je izvrio znatan deo obaveze. Tada poverilac moe da ga tui. Posledice raskida: ugovorne strane se oslobaaju svojih obaveza izuzev obaveze na naknadu tete. Ukoliko su obaveze ispunjene delimino onda svaki ugovornik ima pravo da trai ono to je dao. Postoje jo dva pravila: Svaka strana je duna da plati drugoj strani naknadu za korist koju je imala za ono to je imala vratiti. Strana koja vrada novac treba da vrati i zateznu kamatu od dana kada je isplatu primila. (prestanak ugovora usled neispunjenja i usled smrti iz knjige) PROUZROKOVANJE TETE Drugi izvor obligacija koji je i ZOO nabrojio u lanu 1. iza ugovora. Naelna razlika izmeu ugovora i prouzrokovanja tete: -ugovor-saglasnost volja dva lica koja stvara obligacioni odnos. Nastaje na osnovu volje,namere ugovornih strana da zasnuju obligacioni odnos. prouzrokovanje tete-nema namere,volje da se zasnuje obligacioni odnos. Pravo vezuje nastanak obligacije za jedan nepovoljan odnos zbog koga je nekome prouzrokovana teta. (dogaaji:izgubimo novanik, zakasnimo na predstavu u pozoritu,a kartu kupili unapred,zakasnimo sa pladanjem poreza). Meutim ne stvara svaki nepovoljan dogaaj obligaciju. Nema obligacije zato to smo sami prouzrokovali nepovoljni dogaaj. Obligacija nastaje samo kada je nepovoljni dogaaj prouzrokovao neko tredi. (saobradajna nesreda,telesne povrede,trokovi leenja,otedenje automobila). U obligacionom odnosu koji nastaje iz prouzrokovanja tete postoje dva lica: tetnik (dunik)- lice koje je tetu prouzrokovalo otedeni (poverila)- lice kome je teta prouzrokovana. Potraivanje otedenog sastoji se u naknadi tete (najkarakteristinija sankcija u graanskom pravu). Njen smisao je reparacija i zbog toga visina ove obaveze uvek mora da odgovara veliini i ne moe biti ni manja ni veda,mora biti jednaka i poravnati tetu. Samo izuzetno u jednom sluaju moe biti manja i veda. Naknada tete ima dva oblika : 1.uspostavljanje ranijeg stanja 2.naknada u novcu Uspostavljanje ranijeg stanja podrazumeva uspostavljanje onog stanja koje je postojalo pre prouzrokovanja teta i moe se ispoljiti u popravljanju stvari,predaji neke druge stvari. Vradanje stvari naknadno u novcu se sastoji u nadoknadi vrednosti otedenog dobra u novom obliku. Krivino pravna i graansko pravna odgovornost Odogovarati znai poloiti raun za postupke koji nisu u skladu sa prihvadenim pravilima ponaanja i sam

trpeti tetne posledice zbog nepotovanja tih pravila. Odgovornost se javlja u mnogim granama prava (krivinom, prekrajnom,radnom (disciplinska), graanskom pravu). Sve su one delovi pravne odgovornosti to znai da svaka od njih povlai primenu pravnih sankcija. Najznaajnije su krivinopravna i graansko pravna odgovornost. Imaju zasebna polja primene i zasebne sankcije. U rimskom pravu graansko pravna i krivino pravna odgovornost nisu se jasno razlikovale. U rimskom pravu sve nedozvoljene radnje su se delile u dve velike grupe delikata: 1.javni delikti 2.privatni delikti Javni su bili delikti koji su istovremeno predstavljali i krivino delo (npr. Ubistvo,izdaja, ali u ovu grupu su spadali i neki isto neki imovinsko pravni delikti kao npr preoravanje mee. Privatni delikti su sve ostale deliktne radnje npr.kraa,teka telesna povreda,otedenje stvari. U ranijem periodu rimskog prava postojala je samo jedna sankcija- privatna osveta-lice koje je prouzrokovalo tetu trpelo je fizike patnje koje je otedeni imao pravo da ini. U kasnijem periodu privatna osveta je bila zamenjena sistemom kompozicije- sastoji se u tome to se tetnik iskupljuje otedenom predajudi mu svoja dobra kao zamenu za dobra koja je unitio. U poetku je bila dobrovoljna i ako su se tetnik i otedeni dogovorili a ako nema dogovora privatna sankcija. Obiajna kompozicijavisinu kompozicije odreivao arbitar, lice koje su otedeni i tetnik imenovali da bi presudio njihov spor. Legalna kompozicija- drava je unapred odreivala visinu naknade odn. iskupnine koju de neko platiti kada prouzrokuje odreeni delikt. Do odvajanja krivine i graanske odgovornosti dolo je u 3. veku pre nove ere- lex Aquilia -propisao jedan jedini delikt- damnum iniuria datum- sastoji se u otedenju tue stvari bez namere da se stvar pribavi za sebe. Zbog nepostojanja te namere kraa je poela da se odvaja od sfere graanske odgovornosti ali nikada definitivno. Otedeni je putem jedne odreene tube/ graanske tube mogao da postigne i ono to se danas postie krivinim i graanskim sankcijama. Slinost: odgovornost za prouzrokovanu nepovoljnu posledicu. Kod obe vrste odgovornosti sud ispituje da li postoje uslovi za odgovornost i da li je nepovoljna posledica prouzrokovana radnjom lica. Ako se utvrdi postojanje i uzrona veza sud za obe vrste odgovosnosti izrie sankciju. Za krivino pravnu odgovornost potrebno je da postoji uzrona veza izmeu radnje izvrenja i krivinog dela. Isto i za graansko pravnu odgovornost-veza izmeu tete i radnje tete. Drugi uslov koji je zajedniki je krivica. U krivinopravnoj odgovornosti je obavezni uslov. U graansko pravoj odgovornosti je taoe uslov ali ne svaku vrstu odgovornosti. U graanskom pravu postoje tri vrste odgovornosti: odgovornost za sopstvenu radnju; za drugog; i za tetu od opasne stvari. Kod odgovornosti za tetu od opasne stvari krivica nije uslov za odgovornost. Naziva se objektivna odgovornost jer su izostavljeni subjektivni elementi. Razlika: iz jedne iste radnje ne mora da nastane istovremeno i krivica i graansko pravna odgovornost. Polje graanske odgovornosti je ire. Meutim svaka radnja kojom se prouzrokuje teta nije krivino delo. Krivina dela su po pravilu graansko pravna dela- radnja kojom se prouzrokuje krivino delo prouzrokuje se i teta nekom licu. Ona krivina dela kod kojih se kanjava i za pokuaj ne predstavljaju graanska krivina dela.

Cilj- krivinopravnom odgovrnodu treba da se obezbedi ouvanje pravnog poretka, red i mir u dravi i ima pre svega za svrhu da zatiti drutvenu zajednicu specijalnom i generalnom prevencijom. Graansko pravna odgovornost za svrhu ima reparaciju a ona se postie izravnanjem,poravnanjem onog to se desilo tetnim postupcima nekog lica u imovini/ linim dobrima drugog lica. Nain odreivanja delikata: u krivinom pravu postoji sistem posebnih delikata ,a u graanskom pravu pravilo o odgovornosti za tetu koje je opte. U krivinom pravu postoji odreeni broj delikata. Sudija je duan da u konkretnom sluaju utvrdi postojanje obeleja. U graanskom pravu: ko drugome prouzrokuje tetu duan je nadoknaditi je,osim ako dokae da je nastala bez njegove krivice. Iz ovog opteg pravila vidi se da postoje tri uslova graansko pravne odgovornosti: teta, uzrona veza i krivica. Osnovi odgovornosti- u graanskom pravu postoji vie vrsta odgovornosti. Kod odgovornosti za sopstvene radnje, to je krivica, kod odgovornosti za drugoga,postoje razlike izmeu dve grupe sluajeva: 1. odgovornost roditelja,staratelja,ustanove- ta lica odgovaraju za tetu po osnovu krivice i to sopstvene koja se sastoji u tome to su propustili da vre nadzor na nain na koji je trebalo da ga vre. 2.odgovornost poslodavca za tetu koju zaposleni na radu/ u vezi sa radom prouzrokuje. Trede lice,poslodavac odgovara za krivicu drugog (zaposlenog),a njegova krivica (zaposlenog) ogleda se u tome to nije postupao onako kako je trebao. Odgovornost za tetu od opasne stvari se ne zasniva na krivici. Imalac opasne stvari odgovara za tetu objektivno i na osnovu samo dva elementa: tete i uzrone veze. Krivica nije ni osnov ni uslov odgovornosti. Vlasnik odgovara zbog rizika koji je stvorio sa opasnom stvari. (to je nazastupljenija teorija). Sankcije- u krivinom pravu postoji kazna,mere bezbednosti i vaspitne mere. U graanskom pravu najtipinija sankcija je naknada tete. Krivine sankcije su usmerene ka linosti uinioca,a graanksopravne sankcije su usmerena ka imovini,odmerava se prema veliini tete,a ne stepenu krivice. Pored naknade tete postoji i objavljivanje presude,ispravke,povlaenje, izjave kojom je teta uinjena i te sankcije predviene su za povredu prava linostii. Pored njih postoji pravina novana naknada- ne treba meati sa naknadom tete, ona ima ui domaaj nego nakanda tete,dosuuje se u sluaju prouzrokovanja nematerijalne tete koja se ogleda u nanoenju fizikog i psihikog bola. Njome se teta ne nadoknauje u potpunosti- nemogude je primeniti princip integralne naknade.nije,reparacija nego satisfakcija- samozadovoljenje koje se postie tako to se otedenom omogudava da obezbedi dobra koja de umanjiti bol. Sudski postupak kojim se utvruje odgovornost: krivina odgovornost se utvruje u krivinom postupku,koji se pokrede javnom tubom koju podnosi i zastupa javni tuilac. Graanskopravna odgovornost u parninom postupku koji pokrede privatni tuilac. Moe se desiti da se krivino pravna i graansko pravna odgovornost utvruje u istom postupku (kada otedeni postavi imovinskopravni zahtev u krivinom postupku. Ugovorna i deliktna odgovornost

Ugovorna-odgovornost za tetu koja nastaje usled povrede neke ranije postojede obaveze. -neispunjenje -neuredno ispunjenje Deliktna (neugovorna, izvan ugovorna)- nastaje samim faktom prouzrokovanja tete izvan obligacionog odnosa i ne podrazumeva obavezu koja je ranije postojala. Ugovorna odgovornost u uem smislu- odgovornost koja je nastala usled povrede neke obaveze koja je nastala iz ugovora. (ranija shvatanja). Ugovorna odgovornost u irem smislu- povreda svake obaveze,a ne samo one koja je nastala iz ugovora. -dananje shvatanja -sticanje bez osnova, poslovodstvo bez naloga, jednostana izjava volje, zakon- uzroci nastanka ugovorne odgovornosti u irem smislu. I jedna i druga odgovornost stvaraju obavezu na naknadu tete. Razlike: 1.domaaj odgovornosti- ugovorna odgovornost postoji samo izmeu lica koja mu se od ranije nalazila u obligacionom odnosu. -deliktna odgovornost postoji izmeu vie lica i kada vie lica nanese tetu jednom otedenom bez obzira da li su tetu naneli zajedniki ili samostalno. Izmeu ugovorne i deliktne odgovornosti postoji princip komunikacije- jedno lice koje odgovara drugom po ugovornoj odgovornosti ne moe tom licu odgovarati po pravilima deliktne odgovornosti. 2.sposobnost tetnika za odgovornost- lice koje odgovara po ugovornoj odgovornosti mora imati poslovnu sposobnost. (potpunu ili deliminu). Lice koje deliktno odgovara stie deliktnu odgovornost sa 14 godina. Odgovaraju i mlai u manjem obimu. 3.mogudnost da se ugovorom iskljui ili ogranii odgovornost. Deliktna odgovornost je ureena imperativnim propisima. Ugovorna odgovornost ureena je dispozitivnim zakonskim pravilima. 4.momenat od koga poinje rok zastarelosti. Kod ugovorne odgovornosti rok zastarivanja pravi otedenog da zahteva naknadu poinje da tee od dana dospelosti ugovorne obaveze. Kod deliktne odgovornosti-poinje da tee od momenta prouzrokovanja tete. 5.obim naknade. Vede je naknada koja se duguje kod deliktne odgovornosti. Kod deliktne odgovornosti duguje se potpuna (naknada koja odgovara veliini tete). Kod ugovorne odgovornosti duguje se naknada tete u visini koju je mogao predvideti da de nastupiti posledica neizvrenja obaveze (naknada predvidljive tete). Izuzetno de se dugovati celokupna teta ako strana nije izvrila obavezu namerno ili iz krajnje nepanje. Uslovi odgovornosti Dva opta uslova: teta i uzrona veza. ZOO propisuje tri vrste odgovornosti: odgovornost po osnovu krivice, odgovornost za drugog, odgovornost za tetu od opasne stvari. Krivica je poseban uslov,jer je izriito zakonom predviena samo kod odgovornosti po osn,krivice Odgovornost za in drugog licaKrivica postoji kad se neko nije ponaao kako je trebalo. Da bi neko bio kriv mora da bude sposoban za rasuivanje. Ako neko nije sposoban,on ne moe biti kriv i ne moe odgovarati za sopstveni in. Ako niko

ne bi bio odgovoran za tetu koju prouzrokuje lice nesposobno za rasuivanje otedeni bi snosio sam svoju tetu. U ovome pravo nalazi neko drugo lice koje de odgovarati umesto lica nesposobnog za rasuivanje. Odgovornost takvih lica,naziva se odgovornost za drugoga. Kod odgovornosti za drugoga na jednoj strani imamo otedenog koji je poverilac,a na drugoj strani imamo tetnika (lice koje je tetu prouzrokovalo,al za nju ne odgovara) i odgovorno lice,koje nije prouzrokovalo tetu,al za nju odgovara. Prva grupa sluajeva (odgovornost za lica nesposobna za rasuivanja): su lica koja su odgovorna zbog toga to imaju dunost da nadziru i vaspitavaju lica nesposobna za rasuivanje. Tu spada: odgovornost roditelja i staratelja za tetu koju prouzrokuje maloletno lice. Odgovornost za tetu punoletnog lica pod starateljom i odgovornost drugih lica za maloletnike. Druga grupa sluajeva spadaju oni sluajevi u kojima jedno lice odgovara za tetu koje je prouzrokovalo drugo lice sposobno za rasuivanje. Tu spadaju: poslodavci za tetu koju zaposleni prouzrokuje na radi ili u vezi sa radom. Odgovornost drave za tetu organa koji prilikom obavljanja svoje slubene dunosti priine tetu. Odgovornost pravnog lica za tetu koju prouzrokuje njegov organ u obavljanju svoje funkcije. Prva grupa sluajeva: 1.odgovornost roditelja i staratelja za tetu koju prouzrokuje maloletno lice. U vezi sa regulisanjem odgovornosti za tetu maloletnika,u naem zakonu postavilo se sporno pitanje. Da li sve maloletnike treba tretirati kao lica nesposobna za rasuivanje i podi od pretpostavke a u svakom konkretnom sluaju dozvoliti ispitivanje da li je maloletnik sposoban za rasuivanje ili sve maloletnike podeliti u kategorije i za svaku kategoriju propisati poseban pravni reim odgovornosti. U skici Zakona o obligacijama i ugovoirma bilo je predloeno reenje po kome maloletnike ne treba razlikovati prema uzrastu i da treba uzeti da nisu sposobni za rasuivanje i da ne odgovaraju za tetu ali da treba dozvoliti otedenom da dokazuje suprotno (teret dokazivanja na otedenom). Sudovi su zauzeli suprotan stav. Na optoj sednici Vrhovnog suda Jugoslavije 1970.zauzeto je naelno miljenje prema kome sve maloletnike treba podeliti na razliite kategorije prema njihovom uzrastu i za svaki uzrast predvideti poseban reim odgovornosti. U obrazloenju miljenja reeno je da bi u utvrivanju da li je maloletnik sposoban za rasuivanje bilo neefikasno i necelishodno zbog toga to bi se parnini postupak odugovlaio. Necelishodan zbog toga to bi stvorilo velike trokove koji bi pratili ispitivanje sposobnosti za rasuivanje jer bi trebalo angaovati vetaka koji bi trebalo da proceni i da svoje miljenje. ZOO prihvatio je stanovite suda, i u njemu maloletnici su podeljeni prema uzrastu na tri kategorije: 1.maloletnici do navrene 7. godine ivota (l.160 st1.) ne odgovaraju za tetu koju prouzrokuju. Zakon smatra da nisu sposobni za rasuivanje i da se ne moe ispitivati da li su oni u konkretnom sluaju bili sposobni za rasuivanje. 2.od navrene 7. do 14. godine ivota (l.160,st.2) ne odgovara za tetu osim ako se ne dokae da su pri prouzrokovanju tete bili sposobni za rasuivanje (oboriva pretpostavka). 3.lice sa navrenih 14 godina (prema l. 160 st.3) -oni odgovaraju za tetu prema optim pravilima o odgovornosti,to znai da ih zakon smatra sposobnim za rasuivanje,a mogu biti odgovorni po pravilima o odgovornosti za sopstveni in.

Odgovornost roditelja za tetu koju prouzrokuje maloletnik zavisi od uzrasta maloletnika odnosno da li dete pripada pvoj,drugoj ili tredoj kategoriji. U tom pogledu treba razlikovati: 1.odgovornost roditelja za tetu koju priini maloletnik do 7.godine. Prva situacija je ona situacija u kojoj se nalazi dete pod nadzorom roditelja. Ugraen je u l.165. ZOO. Kada se dete nalazi pod nadzorom roditelja oni su odgovorni za tetu. Roditelji odgovornost za tetu bez obzira na svoju krivicu. Otedeni ne mora dokazivati krivicu roditelja,niti oni mogu dokazati da nisu krivi. Mogli bi se osloboditi odgovornosti ako dokau da postoji neki razlog koji iskljuuje odgovornost bez obzira na krivicu. (via sila,radnja otedenog,radnja tredeg lica). Roditelji odgovaraju zato to po zakonu imaju dve pravne obaveze prema detetu: a.)da ga nadziru b.)da ga vaspitavaju Obaveza nadzora je da se staraju o svom detetu, brinu o njegovom ivotu i zdravlju i da ga uvaju. Obaveza da ga vaspitavaju -obaveza da stvaraju kulturne i obavezne navike deteta. Duni su da osposobljavaju svoju decu da budu paljivi ljudi,da se ponaaju u drutvu onako kako nalau drutvena pravila. Roditelji odgovaraju solidarno za tetu,ovo zbog toga to roditelj zajedniki vre roditeljsko pravo i moraju solidarno biti odgovorni zbog propusta u vrenju roditeljskog prava. Ako su roditelji razvedeni, odgovarade roditelj kojem je na osnovu odluke suda dete povereno nauvanje i vaspitavanje. Ako je teta posledica opteg zanemarivanja,za tetu de odgovarati oba roditelja. Druga situacija je ako je dete prouzrokovalo tetu pod nadzorom nekog drugog lica. U ovom sluaju otedeni moe tuiti ili roditelje ili drugo lice ili zajedno i roditelje i drugo lice. Ako tui roditelje oni odgovaraju na osnovu lana 168,a ne po l.165. U ovom sluaju radi se o posebnoj odgovornosti roditelja. Odgovornost roditelja u ovom sluaju je odgovornost koja se bazira na tome to je teta nastala kao posledica loeg vaspitanja,ravih primera,poronih navika. U ovoj situaciji roditelji odgovaraju zbog proputanja obaveze vaspitanja,a ne nadzora. Osnov njihove odgovornosti je krivica. Zbog toga otedeni u ovom sluaju mora da dokae da su roditelji krivi. Ukoliko otedeni tui samo obdanite ili vrtid i u tom sluaju mu bude dosuena naknada,obdanite,vrtid ili drugo lice onda mogu u regresnom postupku zahtevati od roditelja da im isplate iznos,ali moraju da dokau krivicu roditelja zbog propusta u vaspitanju,ravih prilika i poronih navika. 2.odgovornost roditelja za tetu koju priini maloletnik od 7 do 14 god. Onda se primenjuje l.165 st.4 ZOO. Prema tom lanu roditelji odgovaraju za tetu koju drugome priini maloletno dete osim ako ne dokau da je teta nastala bez njihove krivice. Odgovornost roditelja za tetu koje priini dete od 7.godine je blaa od odgovornosti koju imaju roditelji za tetu koju priini dete do 7.godine. Osnov odgovornosti je krivica,ali se mogu osloboditi. Krivica se predpostavlja ali je dozvoljeno da dokazuju da je teta nastala bez njihove krivice. Kada dete napuni 7 godina vai pretpostavka da nije sposobno za rasuivanje,ali otedeni moe dokazati obrnuto. Pored roditelja moe odgovarati i dete pod uslovom da je dete bilo sposobno za rasuivanje i da je krivo. Da bi dete odgovaralo zahtevaju se dva uslova: 1.sposobnost za rasuivanje 2.krivica

Krivica deteta se ne pretpostavlja. Ako tuilac dokae i sposobnost i krivicu odgovara dete.

3.odgovornost roditelja za tetu koju priini maloletnik od 14 do 18 god. Maloletnik postaje deliktno sposoban kad navri 14 god i pod odgovornosti po optim pravilima odgovoran i to na osnovu pretpostavke krivice. Sticanje deliktne sposobnosti ne oslobaa rodietelje jer roditelji imaju obavezu da vre nadzor i vaspitavaju ga do 18.godine ivota. 4.odgovornost na osnovu pravinosti: postoje dva sluaja kad se taj izuzetak iz l.169 primenjuje. a.)kada je tetu prouzrokovalo lice koje za nju nije odgovorno tj.nije odgovornost prema optim pravilima,a nadoknada se ne moe dobiti od lica koje je duno da vodi nadzor nad njim. U tom sluaju sud moe da bude lice koje za tetu nije odgovorno ako to pravino zahteva i to naroito s obzirom na materijalno stanje tetnika i otedenog. Ovaj sluaj de se najede pojaviti u praksi kad je tetu prouzrokovalo maloletno lice ili punoletno lice pod starateljstvom koje zbog duevne bolesti i umnog razvoja nije sposobno za rasuivanje,a roditelji nemaju dovoljno sredstava da tu tetu nadoknade. Taj sluaj podrazumeva da maloletno lice odn.punoletno pod starateljstvom ima sredstva da nadoknadi tetu. b.)drugi sluaj izuzetak je kada je maloletnik koji je sposoban za rasuivanje prouzrokovao tetu ali nije u stanju da je nadoknadi,tada sud moe ako pravinost zahteva i naroito imajudi u vidu materijalno stanje roditelja i otedenog obavezati rodietelje da nadoknadi tetu potpuno ili delimino i ako za njih nisu odgovorni. U ovom sluaju potrebna etri uslova: 1.da je maloletnik prouzrokovao tetu i bio sposoban za rasuivanje i kriv 2.da nema imovinu iz koje bi se teta mogla nadoknaditi 3.da roditelji nisu odgovorni za tetu ali da imaju imovinu 4.da je njihova imovina veda od imovine koju ima otedeni. Odgovornost staratelja za tetu koju priini duevno poremedeno lice i lice pod starateljstvom l. 164 ZOO u kome stoji da staratelj odnosno lice koje je postavljeno zakonskom odlukom nadlenog organa ili na osnovu ugovora za staratelja, punoletno lice koje usled duevne poremedenosti, zaostalog umnog razvoja ili kog drugog razloga nije sposoban za rasuivanje,odgovornost za tetu koje to punoletno lice prouzrokuje. Staratelj odgovara zbog toga to je obavezan da nadzire, da se stara i vodi brigu o linosti punoletnika,todenika. On odgovara zbog toga to je dolo do propusta u brizi i nadzoru to znai da odgovornost na osnovu krivice. Njegova krivica se pretpostavlja i moe se osloboditi iz dva razloga koja su u zakonu izriito navedena: 1.ako dokae da je nadzor vrio na nain koji je obavezan 2.ako dokae da bi teta nastala i pri briljivom vrenju nadzora. Staratelj moe da bira da dokazuje jedan od dva naina. Odgovornost drugog lica za maloletnika- ureena u l.167 ZOO. Po tom lanu kada je dunost nadzora nad maloletnim licem povereno staratelju, koli ili drugoj ustanovi onda staratelj maloletnog lica

(ustanove,kole) odgovora za tetu koju maloletnik prouzrokuje za vreme dok je bio pod nadzorom. Pod drugim ustanovima treba smatrati obdanite,vrtid,bolnica. Ova lica odgovaraju na osnovu pretpostavke krivice i ona se mogu osloboditi od odgovornosti iz dva razloga,a to su isti oni razlozi zbog kojih se i staratelj punoletnog lica moe oslobositi odgovornosti. 1.da ta lica dokau da su nadzor vrila na nain koji je obavezan 2.da dokau da bi teta nastala i pri briljivom vrenju nadzora. Moe se desiti da je maloletnik koji se nalazi pod nadzorom u vreme dok je ustanova vrila nadzor nad njim bio sposoban za rasuivanje. (to vai za maloletnike od 7 do 14). njihova krivica se mora dokazati. Ako otedeni dokae i sposobnosat za rasuivanje i krivicu postojade solidarna odgovornost maloletnika. Moe odgovarati istovremeno ustanova zbog proputanja nadzora,a zajedno sa njom moe odgovarati i roditelj. U tom sluaju njhiova odgovornost je solidarna. (otedeni moe da bira koga de da tui). Ako tui ustanovu onda ukoliko ustanova izgubi i sudskom odlukom bude obavezana da otedenom nadoknadi tetu, ustanova de modi da pokrene regresnu parnicu i zahteva iznos koji je na ime naknade pala otedenom,ali de biti duna da dokae krivicu odn. da je teta posledica proputanja vaspitavanja roditelja.

Druga grupa sluajeva: Razlikuje se od prve po tome to je uzrok tete radnja jednog lica koje je za nju kriv i moe da za nju odgovara ali za tetu ipak odgovara drugo lice koje tetu nije ni prouzrokovalo niti je za nju kriv. U ovoj grupi postoje dva sluaja: 1.odgovornost preduzeda i drugih poslodavaca za tetu koju prouzrokuje zaposleni tredim licima u radu ili u vezi sa radom 2.odgovornost pravnih lica za tetu koju prouzrokuje njegov organ tredem licu u vrenju ili u vezi sa vrenjem svojih funkcija 1.odgovornost preduzeda i drugih poslodavaca Do prouzrokovanja tete esto dolazi prilikom obavljanja nekih poslova. Lice koje obavlja neki posao moe prouzrokovati tetu. U tom sluaju kad jedno lice samo priini tetu ono odgovara po pravilima o odgovornosti na osnovu krivice. Meutim kad neko obavlja neki privremeni posao onda zbog obima posla koji spadaju u tu delatnost esto bivaju angaovana i druga lica da bi se ti poslovi obavili. Lice koje obavlja neku delatnost u tom sluaju zapoljava drugo lice radi obavljanja poslova iz te delatnosti. Ako tetu nije prouzrokovao sam poslodavac nego je tetu prouzrokovalo drugo zaposleno lice onda se postavlja pitanje ko treba za tu tetu da odgovara. U ZOO ovo pitanje je regulisano tako da za tetu koju zaposleni prouzrokuje u obavljanju rada ili u vezi sa radom odgovara poslodavac. To pravilo je propisano i u ZOO u l. 170 koji nosi naslov odgovornost preduzeda. Zakon ne govori o odgovornosti poslodavca ved preduzeda ali pod preduzedem se podrazumeva poslodavac. U vreme kad je donet ZOO 1978. u naem pravnom sistemu nije postojao klasini ugovor o radu,postojao je u veoma uskom podruju privrede- podruju koji se nazivao privatni sektor. Tu su spadali manje zanatlije (pekari,obudari,frizeri). U drugom delu drutvenog sektora nije postojao klasian odnos poslodavca i zaposlenog. U tom sektoru vladao je princip socijalnog upravljanja. Postojali su samo radnici koji su udruivali rad i sredstva meu sobom i to an osnovu posebnog sporazuma- samoupravni sporazum. U ovom sporazuma nema nadreenih i podreenih ved su svi subjekti jednaki. Radnici su

udrivali svoj rad u okviru organizacije udruenog rada koje su se opet povezivale meu sobom koji se zvao drutveni dogovor ire celine koje su se zvale sloene organizacije udruenog rada. Ova odgovornost u izvornoj varijanti se naziva odgovornost organizacije udruenog rada. Do promene naziva dolo je posle donoenja Ustava iz 1972.. Tim ustavom naputen je sistem socijalnog samoupravljanjai stvoren pravni okvir za donoenje izmena i dopuna ZOO, koji je izmenjen u junu 1993. Tim izmenama i dopunamaizvrena je zamena rei organizacija udruenog rada sa rei preduzede. Od tada lan 170.nosi naziv odgovornost preduzeda. U lanu 170 nalaze se tri pravila: 1.za tetu koju zaposleni u radu ili u vezi sa radomprouzrokuje tredem licu odgovara preduzede u kojem je zaposleni radio u trenutku prouzrokovanja tete, osim ako se dokae da je zaposleni nije nastupao onako kako je trebalo. U vezi ove odgovornosti u naoj teoriji se pojavila dva shvatanja: a.)preduzede odgovara bez obzira na krivicu. Ono odgovara zato to je zaposleni svojom aktivnodu prouzrokovao rizik od opasnodu za tetu. b.)preduzede odgovara po osnovu krivice i njegova odgovornost se zasniva pod pretpostavkom o krivici. Razlika u ova dva shvatanja su vrlo velika. Ukoliko bi bilo prihvadeno prvo shvatanje poloaj preduzeda bi bio pogoran. Ono bi se moglo osloboditi odgovornosti jedino ako dokae da je teta nastala kao posledica vie sile.radnje otedenog ili radnje tredeg lica. Ne bi se moglo osloboditi odgovornosti dokazujudi da nije kriv. Prema drugom shvatanju poloaj preduzeda je laki jer bi se mogao osloboditi odgovornosti dokazujudi da krivica ne postoji. ZOO je prihvatio drugo stanovite. To se jasno vidi iz drugog,zavrnog dela oovog pravila u kome stoji da preduzede odgovara osim ako dokae da je zaposleni u datim okolnostima postupao onako kako je trebalo. Drugim reima,po ZOO preduzede odgovara na osnovu krivice,ali ne na osnovu sopstvene krivice ved zaposlenog. Krivica zaposlenog se pretpostavlja,a otedeni je ne mora dokazivati. Po kom standardu treba biti dokazano da li je kriv? Krivica zaposlenog se procenjuje prema posebnom standardu. Ponaanje zaposlenog se ne poredi sa ponaanjem razumnog i vrlo paljivog oveka. To je opti standard. Poseban standard koji se primenjuje je ponaanje lica koje se bavi posebnom delatnodu. Poredi se sa ponaanjem dobrog strunjaka. Ponaanje dobrog strunjaka je ponaanje obuenog strunjaka u odreenoj oblasti. To su oblasti u kojima se zahteva posebna obuenost i vetina kao to su medicina,zanatstvo,ali i upravljanje motornim vozilima. Uslovi odgovornosti preduzeda su: a.) da je teta prouzrokovana u radu ili u vezi sa radom b.)da je zaposleni kriv za tetu teta je prouzrokovana u radu ako je nastala u vezi sa obavljanjem radnih zadataka iz ugovora o radu, bez obzira na kom prostoru se radni zadaci obavljaju. Pod pojmom tete u vezi sa radom se podrazumeva teta koja je proizala iz akta, koja spada u okvir radnih zadataka al koja je u tesnoj vezi sa radnim zadacima. Tu spadaju sve radnje koje su fiziki povezane sa izvrenjem poslova i zadataka na odreenom radnom mestu. 2.pravilo da otedeni ima pravo da trai naknadu tete i zaposlenom ako je tetu prouzrokovao namerno. Prema ovom pravilu moe da odgovara i sam zaposleni. Uslov je da je zaposleni prouzrokovao tetu sa teim oblikom krivice. Odgovornost poslodavca i zaposlenog je solidarna to znai da moe biti tuen ili preduzede ili zaposleni ili oboje,ali ako prteduzede bude tueno i isplati naknadu moe da zahteva od

zaposlenog da mu nadoknadi iznos. Poslodavac ima pravo na regres. Na osnovu ovog pravila ako je zaposleni prouzrokovao tetu namerno meutim prama pravilima zakona o radu,preduzede ima pravo regresa i u sluaju kada je zaposleni prouzrokovao tetu krajnjom nepanjom. Drugim reima preduzede nema pravo regresa jedino kada je zaposleni tetu prouzrokovao obinom nepanjom. 3.reava problem odnosa izmeu odgovrnosti preduzeda za tetu koju zaposleni priini svojom radnjom i odgovornost za tetu koju zaposleni uini upotrebom neke opasne stari koja pripada poslodavcu. Ako je zaposleni priinio tetu upotrebom opasne stvari koja pripada poslodavcu onda za tetu odgovara poslodavac po pravilima o odgovornosti za tetu od opasne stvari. Ako je zaposleni prouzrokovao tetu svojom radnjom,koristedi sopstvenu radnu snagu ali neupotrebom opasne stvari onda takoe odgovara preduzede ali po pravilima o odgovornosti za drugoga Posebni oblici odgovornosti 1.odgovornost usled teroristikih akata,javnih demonstracija ili manifestacija 2.odgovornost organizatora priredbe 3.odgovornost zbog neukazane neophodne pomodi- odgovara lice koje je drugom licu uskratilo pomod koja mu je bila neophodna i usled ega je dolo do smrti ili tekog naruavanja zdravlja drugog lica. Da bi nastala odgovornost po ovom osnovu potrebno je da je jedno lice uskratilo drugom pomod to znai da je teta nastala usled neinjenja na koje je duan svako kad su drugom licu ugroeni ivot i zdravlje. Potrebno je da postoji po ivot ili zdravlje to znai da ugroenost neijih stvari nije dovoljna. Potrebno je da je tetnik mogao da prui pomod bez opasnosti za sebe. Neophodno je i da je tetnik mogao da predvidi nastalu tetu. Kada su ovi uslovi ispunjeni lice odgovara za tetu. Njegova odgovornost je subjektivna (zasniva se na krivici). Meutim tetniku moe biti umanjena odgovornost pa ak moe biti i osloboen odgovornosti ako to pravinost zahteva. 4.odgovornost u vezi sa obavezom zakljuenja ugovora- po ovo pravilu odgovaraju lica koja po zakonu imaju obavezu da sa drugim licem zakljue ugovor kada im ono stavi ponudu za zakljuenje. Ta lica koja imaju obavezu su po pravilu monopolska preduzeda koja imaju dominantan poloaj na tritu. Ovim lanom se odreuje njihova odgovornost . Kada oni odbiju da zakljue ugovor ona nastaje samo kad je odbijanje zakljuenja ugovora neopravdano. To je faktiko pitanje o kojem sud odluuje. 5.odgovornost u vezi sa vrenjem poslova od opteg znaaju-po ovom pravilu odgovaraju preduzeda koja vre komunalne usluge ili neku drugu delatnost od opteg interesa kao to su javna preduzeda koja se bave isporukom vode i elektrine energije. Od urednog izvravanja njihovih obaveza zavisi kako kako de se odvijati ivot i kako de biti zadovoljavane osnovne potrebe graana. Ako oni neredovno vre ili ili obustave vrenje ovih delatnosi to moe izazvati posledice po ivot i zdravlje graana. Zbog toga je predvieno pravilo po kome oni odgovaraju za tetu koja nastane usled neredovnog vrenja delatnosti. Kao i u prethodnom sluaju da bi postojala odgovornost neophodno je da je obustava neopravdana.

NAKNADA TETE Naknada tete je sadrina obaveze odgovornog lica i sankcije za njegovu graansko pravnu odgovornost. U ZOO pravilo o naknadi tete su podeljena na dve celine: 1.pravila o naknadi imovinske tete 2.pravila o naknadi neimovinske tete 1.Naknada imovinske tete Imovinska teta je umanjenje neije imovine i spreavanje rasta. Skica o obligacijama i ugovorima i nacrt graanskog zakonika govore jo i o povredi svakog zakonskog interesa kao naknadi imovine. Svrha naknade imovinske tete je popravljanje odnosno izravnavanje onoga to se desilo imovinskim dobrima nekih lica. U vezi s tim postavljaju se dva pitanja: 1.kako se vri poravnanje? 2. u kom opsegu,obimu se ono obavlja? Postoje dva oblika naknade imovinske tete: 1.uspostavljanje ranijeg stanja- je oblik naknade tet koji se sastoji u tome to je odgovorno lice duno da dovede stvar otedenog u stanje u kome su se one nalazile pre prouzrokovanja tete. Uspostavljanje ranijeg stanja naziva se jo i naturalna restitucija. Mogude ga je izvriti na tri naina: 1.davanje druge stvari umesto unitene ; 2.vradanje iste stvari ako je teta nastala njenim oduzimanjem ; 3.opravka otedenje stvari 2.naknada u novcu- sastoji se u naknadi vrednosti stvari u novcu. Njome se uspostavlja faktiko stanje stvari koje je postojalo pre prouzrokovanja tete ved stanje iste ili priblino iste vrednosti imovine otedenog posle prouzrokovanja tete i pre. Postoje dva oblika meutim odnos ova dva oblika nije isti u svim pravilima. U tom pogledu sva prava bi se mogla podeliti: 1.ona prava koja daju prioritet naknadi u novcu (Francusko i Englesko pravo) 2.ona prava po kojima zakonski ne treba da bude unapred odreen odnos izmeu ove dve naknade ved sud treba da odlui na koji od ova dva oblika naknada tete bi bila nadoknada. (vajcarski). 3.prioritet uspostavljanje ranijeg stanja (Austrijsko pravo,a preko toga i Srpski graanski zakoniki ostalo u srpskom pravu do danas). ZOO prioritet daje uspostavljanju ranijeg stanja i u tom smislu ono je predvieno kao pravilo. odgovorno lice je duno uspostaviti stanje koje je bilo pre nego to je teta nastala. Odstupanja od pravila: 1.teta se nadoknauje u novcu kada uspostavljanje ranijeg stanja nije mogude. U tom sluaju tetnik duan da plati naknadu u novcu. 2.kada uspostavljanje ranijeg stanja ne otklanja tetu u potpunosti. U tom sluaju odgovorno lice de posle uspostavljanja ranijeg stanjajedan deo tete nadoknaditi u novcu. 3.najkrupniji izuzetak od pravila postoji kada otedeni sam trai naknadu tete u novcu. Naime pravilo o uspostavljanju ranijeg stanja je dispozitivnog karaktera i ustanovljeno je radi zatite interesa otedenog. U naem pravu se smatralo da se pravo bolje titi uspostavljanjem ranijeg stanja. Otedeni moe uvek da zahteva da mu teta bude nadoknaena u novcu. Po ZOO ako otedeni pokrene zahtev sud de usvojiti

izuzev ako okolnosti sluaja trae uspostavljanje ranijeg stanja. Sud ne mora da prihvati zahtev za novanu naknadu. 4.postoji onda kada sud moe samoinicijativno bez predloga otedenog da odlui o tome da teta bude nadoknaena u novcu,ako smatra da nije nuno da odgovorno lice uspostavi ranije stanje. Utvrivanje visine naknade koju duguje otedeni (pravila o obimu naknade imovinske tete) Sva savremena prava u pogledu obima prihvataju pravilo po kome naknada ne moe biti veda od iznosa tete. Visina naknade ne moe predi visinu tete. Razlika savremenog prava nastaje povodom pitanja dali naknada koju tetnik duguje moe da bude manja od iznosa tete. 1.visina naknade ne mora uvek da odgovara veliini tete ved moe biti i manja to zavisi od krivice kojom je teta prouzrokovana. Ako je tetnik prouzrokovao tetu sa blaim oblikom krivic,naknada moe biti manja nego to iznosi,a ako je teta prouzrokovana teim oblikom krivice naknada treba da bude jednaka visini tete. 2.stepen krivice ne treba da utie na odreenje naknade. Naknada mora uvek da bude jednaka visini tete. Srpsko pravo je pre donoenja ZOO prihvatilo jedno reenje. Naime pravila SGZ u pogledu obima naknade tete zasniva se na dve ideje: 1.ideja o strogom razgranienju stvarne tete i izmakle dobiti 2.ideja je bila da iznos naknade treba da bude jednak veliini tete. Ako je tetnik prouzrokovao tetu sa umiljajem ili grubom nepanjom onda treba da nadoknadi i stvarnu tetu i izmaklu dobit,a ako je postupao sa obinom nepanjom treba da nadoknadi samo stvarnu tetu,ali ne moe biti ni ispos stvarne tete. On ne moe biti osuen na izmaklu dobit ako je obina nepanja. Princip distributivne pravde- naknada treba biti jednaka krivici poruzrokovane tete. Ako tetnici prouzrokuju isti oblik krivice snose istu naknadu. Ta pravila su poela da se menjaju posle Drugog svetskog rata. Sudovi su poeli da prihvataju stanovite da teta treba da odgovara i za stvarnu tetu i za izmaklu dobit bez obzira na stepen krivice. Ova ideja je bila prihvadena u skici prof.Konstantinovida. U skici je bilo predvieno pravilo na kome je otedeni imao pravo na naknadu stvarne tete i izmakle dobiti. U skici je takoe bilo predvieno odstupanje i po tom odstupanju otedeni imao pravo na naknadu samo ako stvarne tete ali ne i izmakle dobiti. Drugim reima ako sud ima pravo da smanji iznos naknade do visine stvarne tete . Princip integracije naknade (potpune naknade)-usvojen u ZOO. Polazi od ideje da naknada tete treba da obezbedi ekvivalenciju imovine tetnika i otedenog. Prema ovom principu smatra se protivnim samoj prirodi naknade da se vodi rauna o stepenu krivice. Ovaj princip vodi rauna da prilikomodreenja naknade mora biti uzet u prvom redu interese otedenog da mu teta bude nadoknaena,a interes otedenog je da mu bude nadoknaena celokupna teta. Zato visi naknade mora biti odmerena iskljuico prema veliini tete,a ne prema neemu drugom. Taj princip i ZOO prihvata u l.190 potpuna naknada sud de uzimajudi u obzir okolnosti koje su nastupile u prouzrokovanju tete presuditi naknadu u iznosu koji je potreban da bi se otedenikova materijalna situacija dovede u ono stanje u kome bi se nalazila da nije bilo tetne radnje ili proputanja. i l.189 st.1otedenik ima pravo kako na naknadu obine tete,tako i i naknadu izmakle koristi.

3 izuzetka od principa-2 predviaju da naknada bude manja od tete,a jedan omoguava da naknada bude via od iznosa tete. 1.izuzetak postoji kada je odgovorno lice slabog imovnog stanja,da bi ga iznos potpune nadoknade dovelo u oskudicu. Tada sud moe vodedi rauna o materijalnom stanju otedenom traiti da on neisplatom potpune nadoknade ne bude doveden u oskudicu,osuditi tetnika da plati manju nadoknadu nego to iznosi teta,ako ona nije prouzrokovana ni namerom ni grubom nepanjom. Potrebno da je teta prouzrokovana obinom nepanjom. 2.postoji u sluaju kada je tetnik radio neto u korist otedenika tj.za njega besplatno obavljao neki posao. Sud ga moe osuditi na manju naknadu nego to iznosi teta,a ako nae da je prilikom tih poslova pokazao briljivost koju pokazuje u obavljanju sopstvenog posla. 3.postoji u sluaju kad je teta prouzrokovana krivinim delom uinjenim sa umiljajem. Onda sud moe dosuditi naknadu u iznosu vrednosti koju je ta stvar imala za otedenika. Moe da dosudi naknadu preko objektivne trine vrednosti te stvari i da naknadu poveda do subjektivnog iznosa vrednosti koju je ta stvar imala za otedenog. Prema kom momentu sud utvruje visinu naknade? Utvrivanje na osnovu dokaza koje je pruio otedeni. Visina naknade se utvruje dokazivanjem i on se mora cifarski izraziti kada se radi o naknadi u novanom obliku. Kada se radi o imakloj koristi ona se ne moe cifarski dokazati jer ona nije ni nastala,samo je velika verovatnoda da de ona nastati u bududnosti. Zobg toga visinu izmakle koristi sud ne dokazuje dokazivanjem nego procenom. Procena izmakle koristi je hipotetika jer se vri s obzirom na sadraj okolnosti i budude koje se pretpostavljaju kao redovne i normalne. Sud prilikom procene po pravilu angauje vetaka. Dakle ne utvruje visinu izmakle koristi proizvoljno. Visina naknade utvruje se prema momentu koji treba razlikovati od momenta dospelosti obaveze na naknadu tete,a to je momenat od kog otedeni stie pravo da od odgovornog lica zahteva naknadu. Taj momenat je momenat prouzrokovanja tete. Zbog toga to od momenta kada teta bude prouzrokovana pa do momenta u kome ona treba da bude nadoknaena moe da proe odreeno vreme u kome se koliija,opseg tete moe promeniti. teta se moe povedati al po neki put moe dodi i do smanjenja obima tete. Poto u naem pravu visina tete zavisi od obima ,postavlja se pitanje prema kom momentu? 1.momenat nastanka tete- prihvaden u Austrijskom pravu,ali samo ako je teta bila prouzrokovana obinom nepanjom 2.podnoenje tube prihvadeno u naoj sudskoj praksi pre nego to je donet ZOO. Ono je povoljnije za otedenog ali nije bez nedostatka. Naime od moementa podnoenja tube za naknadu tete suda,moe da doe do promena. 3.momenat u kom sud donosi odluku o tubi za naknadu- prihvadena u naem savremenom pravu. Visina naknade se utvruje prema veliini tete u momentu donoenja presude. To reenje prihvadeno u 189.lanu, st.2. esto se deava da otedeni nakon to zatrai naknadu,on je odbije,pa sam sanira tetu. To je situacija kad je pre donoenja presude otedeni sam otklonio tetu tako to je izvrio opravku ili zamenu stvari ili

je prihvatio drugu stvar. Onda je u sudskoj praksi prihvadeno da otedeni ima pravo da zahteva naknadu u novanom obliku,a visina novane naknade utvruje se prema momentu kada su uinjeni trokovi radi otklanjanja tete. U sluaju da je nenovano potraivanje na naknadu tete popravkom ili zamenom stvari samoinicijativno od strane otedenog promenilo pravnu prirodu i pretvorilo se u novanu,onda otedeni ima pravo i na zateznu kamatu koja se rauna poev od dana kada je teta otklonjena odn.kada su uinjeni trokovi radi opravke. Naknada tete u sluaju smrti,telesne povrede ili otedenja zdravlja Imovinska teta moe nastati kao posledica smrti,telesne povrede ili otedenja zdravlja. Oni nisu teta u pravnom smislu rei. Oni su dogaaji koji mogu za sobom da povuku razne oblike trokova i druge vidljive imovinske tete koji ne bi bili uinjeni da se ti trokovi nisu desili. ZOO sadri posebna pravila za naknadu imovinske tete kada nastupe ovi dogaaji. 1.naknada tete u sluaju smrti (izdaci u vezi smrti-teta). Nastaju neki izdaci kojih ne bi bilo da smrt nije nastupila. To su izdaci u vezi sa trokovima sahrane,u vezi sa leenjem,zatim izgubljena zarada zbog nesposobnosti za rad za vreme leenja i gubitak izdravanja koja su odreena lica primala od nesrede. Svi ti izdaci moraju biti nadoknaeni i svi oni ulaze u obim naknade tete. a.)trokovi sahrane- spadaju trokovi prenosa sanduka, transport za grobno mesto,trokovi za svetenika,posluenje prilikom sahrane,trokovi muzike,crnine,putni trokovi najbliih srodnika,trokovi podizanja nadgrobnog spomenika,odravanje grobnog mesta,trokovi objavljivanja itulje,poduja (do 40-dnevne). Nadoknauju se uobiajeni trokovi za podizanje spomenika. Ko ima pravo na ovu naknadu? ZOO nije reio to pitanje,a u sudskoj praksi odreen krug lica koja imaju pravo odreena prema krugu lica koji imaju pravo za duevne bolove zbog gubitka (deca,roditelji,brani ili vanbrani drug). b.)naknada trokova za leenje od zadobijenih povreda i drugih trokova u vezi sa leenjem. Postoje dve vrste trokova: 1.izdaci za pruanje medicinskih uslova(lek,intervencija za nabavku lekova,smetaj u bolnici). 2.trokovi u vezi sa prevozom povreenog od mesta povreivanja do ustanove ,pa do prebivalita i trokovi bliskih srodnika zbog obilaska povreenog u bolnici. Pravo imaju naslednici. Ako doe do promena okolnosti koje je sud imao u vidu onda i tetnik i otedeni mogu da trae da se izmene visine obroka. Pravo na novanu rentu je lino pravo i zato se ne moe prenositi na druga lica. Ako su iznosi rente dospeli onda se oni mogu prineti drugom licu. Sporazum tetnika i otedenog o visini rente i rokovima mora biti pismeno ( ovi dospeli iznosi mogu biti preneti bilo ugovorom,bilo testamentom). Ako nije bilo sporazuma ali je otedeni pokrenuo spor u kome je tetnik pravnosnano osuen, dospeli iznosi rente mogu se prenositi poslovima inter vivos i mortis causa. Novana renta dosuuje se i usled trajno povedanih izdataka koji su nastali usled telesne povrede ili otedenja zdravlja.

Izmena visine rente- poto se renta dosuuje za ubudude,u toku njenog trajanja moe dodi do promenjenih okolnosti koje je sud imao u vodu prilikom dosuivanja visine rente. Te promenjene okolnosti mogu da utiu na visinu naknade. Zbog toga ZOO predvia pravilo: ako se okolnost koju je sud imao u vidu prilikom donoenja presude promeni,sud moe na zahtev otedenog povedati rentu za ubudude. Moe je na zahtev tetnika za ubudude smanjiti ili sasvim ukinuti. Otedeno lice moe zahtevati povedanje rente,ako se njegovo zdravstveno stanje pogora. Sa druge strane tetnik bi mogao da zahteva smanjenje ili ukidanje rente,ako su se imovinske prilike popravile. Prema stavu sudske prakse smanjenje ili povedanje moe ako doe do promenjenih optih ekonomskih prilika (opadanje kupovne modi novca,porast zarada). Nova renta se pored sluaja gubitka izdravanja,moe dosuditi u jo tri sluaja: 1.u sluaju gubitka zarade zbog potpune ili delimine nesposobnosti za rad. 2.nanete teke telesne povrede ili otedenje zdravlja. 3.kad naknada tete zbog trajno povedanih potreba nastalih usledteke telesne povrede ili otedenja zdravlja. 4.kod tete koja nastaje zbog toga to su mogudnosti daljeg napredovanjai razvijanja otedenogunitene ili trajno smanjene. Pravo na novanu rentu je neprenosivo zato to je lino pravo. Meutim ako su pojedini obroci novane rente dospeli onda se moe preneti na drugo lice zato to su uli u njegovu imovinu i postali su imaoci potraivanja koja se mogu izvriti. c.)pravo na naknadu tete u sluaju tesne telesne povrede ili otedenja zdravlja. Obuhvata pet vrsta trokova: 1.trokovi leenja i drugi potrebni trokovi u vezi sa leenjem 2.izgubljena zarada zbog privremene nesposobnosti za rad za vreme leenja 3.naknada izgubljene zarade zbog potpune ili delimine nesposobnosti za rad posle leenja. Ovu naknadu treba razlikovati od prethodne. Ova teta ogleda se u razliitim izmaklim zarada koja bi lica ija je radna sposobnost umanjena ostvarila po redovnom toku stvari da mu nije naneta teka telesna povreda odn.da mu zdravlje nije narueno i zarada koju ono ostvaruje. Pod zaradom treba podrazumevati zaradu zaposlenog lica i zaradu nezaposlenog. Zarada zaposlenog licapodrazumeva s enovani iznos koji je zaposleni ostvarivao na osnovu radnog odnosa (zarada za redovno radno vreme i zarada za prekovremeno radno vreme),svaka imovinska korist ostvarena od rada u novanom i nenovanom obliku koju je zaposleni ostvarivao od rada uinjenog drugim licima po osnovu ugovora o delu,,od rada na sopstvenom imanju,u dvojoj bati vodnjaku,domadinstvu. Jedino to sudovi ne priznaju kod zarade je zarada iz nedozvoljenog rada (rad suprotan prinudnim propisima i moralu). Kada u pitanju nezaposlena lica,ona imaju pravo na naknadu tete po ovom osnovu (npr.npr domadica ima pravo na naknadu tete zbog gubitka zarade zbog sopstvenog rada,a ogleda se u neostvarenoj koristi koju bi ona ostvarila u svom domadinstvu. 4.naknada zbog trajno povedanih potreba-obuhvata trokove za pojaanu ishranu povreenog,potrebna bolja,pojaana ishrana povreenog da bi se oporavio,trokovi usled pojaanih otreba drugih lica koja pruaju pomod otedenom.

5.trokovi zbog toga to su mogudnosti otedenog za dalje razvijanje ili napredovanje trajno ili delimino unitena. To su imovinske koristi koje bi otedeni ostvario od svog rada,a uskradene su zbog toga to su mogudnosti otedenog unitene ili smanjene. Naknada imovinske tete usled povrede asti i prozrokovanje tete irenjem neistinitih navoda. Usled povrede neije asti nastaje neimoviska teta,al postoje situacije u kojima lice kojima je povreena ast tuim izjavama kojima se ono omalovaava i trpi imovinski gubitak. Usled toga to je neko povredio ast poslodavac moe da ti otkaz tom licu). teta moe biti prouzrokovana tako to neko izvodi neistinite naloge o prolosti nekog lica,njegovim sposobnostima itd. Da bi neko odgovarao za imovinsku tetu po ovim pravilima potrebni su neki uslovi: 1.da su navodi o nekom licu koji se izvode neistiniti 2.potrebno da tetnik zna da su navodi neistiniti 3.tetnik odgovara za svaki oblik krivice,mautim ako je tetnik imao ozbiljan interes da saopti neistinit nalog,onda de on odgovarati za tetu samo ako je neistinite podatke iznosio sa namerom da time nanese tetu.

2.Naknada neimovinske tete (l 199.-205). Prema ZOO nematerijalna, neimovinska teta je nanoenje drugome psihikog fizikog bola ili straha. U skici u Zakonu o obligacijama,a tako je i u prednacrtu predvieno je da je neimovinska teta i povreda prava linosti kao kao to su strah, lini i porodini mir kao i povreda drugih linih dobara. Oblik i naknada neimovinske tete: naknada nematerijalne tete moe imati dva oblika: 1.uspostavljanje ranijeg stanja 2.naknada u novcu 1.uspostavljanje ranijeg stanja: Popravljanje u imovinskim ili linim dobrima. Reparacija se potpuno postie kod imovinske tete,ali kod nematwerijalne tete uspostavljanje ranijeg stanja nije mogude (npr.kad je nekom nanet fiziki bol,duevni bol ili strah). Oni se ne mogu popraviti,meutim postoje izvestni vidovi nematerijalne tete kod kojih je ipak mogude,dodue ne sasvim popravljanje stanja koje je prouzrokovano. ZOO u l.199 predvia uspostavljanje ranijeg stanjakao oblik naknade u sluaju povrede prava linosti. Prema tom lanu sud moe narediti na troak tete objavljivanjem presude,objavljivanjem ispravi ili narediti da tetnik povue izjavu kojom je povreda uinjena ili da uini neto drugo ime se moe ostvariti svrha kojom se postie naknada. Uspostavljanje ranijeg stanja moe se uiniti na etri naina: 1.objavljivanje presude na troak tetnika 2.objavljivanje isprave na troak tetnika 3.povlaenje izjave kojom je povreda uinjena o troku tetnika 4.da sud naredi da tetnik uini i neto drugo ime se moe postidi svrha naknade. 1.pod objavljivanjem presude smatra se objavljivanje presude parnikog suda ili krivinog suda kojim

pravnosnano opovrgavajuneistinite injenice u izjavi tetnika kojim je uinjena povreda asti ili ugleda otedenog. Mora biti uinjena na troak tetnika 2.re je o objavljivanju demantovanja otedenog odnosno ispravke neke neistinite informacije,o njemu kojim je povreeno njegovo neko lino pravo (pravo na ast i ugled). Tom izjavom treba da budu opovrgnute sve neistinite tvrdnje koje su navedene u izjavi koje je pre toga izjavio tetnik. 3.povlaenje izjave kojom je povreda prava linosti uinjena. Za razliku od prethodnog naina ovde tetnik svojom naknadnom izjavom porie da jeistinito ono to jeizneo o drugom licu u svojoj prethodnoj izjavi. Ovo je najdelotvorniji nain naknade tete. 4.ovim nainom ostavlja se sudu da slobodno izabere sredstvo koje smatra najpovoljnijim da se popravi povreda prava i linosti. 2.novana naknada za neimovinsku tetu. Ima za svrhu zadovoljenje. Nije reparacije nego satisfakcija. To je novana suma koja se dosuuje otedenom da bi mu se omogudilo da sebi prui neko zadovoljenje kao utehu za psihiki,fiziki bol i strah. Novana naknada za neimovinsku tetu nije naknada tete. Naknada tete je samo ona naknada koja odgovara veliini tete. Zato ZOO ne govori o naknadi tete ved pravinoj novanoj naknadi. Pravina novana naknada se dosuuje za fiziki,za duevni bol i za strah. Da bi sud dosudio pravinu novanu naknadu zakon mu nalae da prilikom odluivanja da li je treba dosuditi i koliko treba da bude njena visina. Vode rauna o dve stvari: 1.o okolnostima sluaja,i to naroito dve okolnosti: jaina bolova i trajanje bola i straha. 2.sud treba da vodi rauna o znaaju povreenog dobra,cilju kojem slui naknada. Pravo na novanu naknadu neimovinske tete u naem pravu postoji,ali je prilino ograniena to je rezultatnegativnog stava teorije koju doktrina zauzima u pogledu mogudnosti da se neimovinska teta nadoknadi u novcu. Negativna teorija bila je dominantna u naoj sudskoj praksi tako da sudovi nisu dozvoljavali novanu naknadu. Tako je bilo do polovine 50-tih godinakad je 1951.objavljen nacrt zakona o naknadi tete. On e predvideo mogudnost da neimovinska teta bude novano odreena. Nacrt nikad nije postao zakon,ali je poeo da vri i izvrio straan uticaj na sudsku praksu. Ta negativna teorija nije preovladala,ali iz nje je proizala ideja da ako se ipak priznaje pravo na novanu naknadu onda to pravo treba biti ogranieno. Ako se uporedi zakonska skica treba redi da je skica davala pravo otedenom na naknadu,na iroj osnovi nego to to ini ZOO. Prema skici sud je mogao pored objavljivanja presude,objavljivanje ispravki ili povlaenjem izjave umesto svih ovih oblika naknade i nezavisno od naknade imovine tete dosuditi otedenom odreenu svotu novca za pretrpljenu neimovinsku tetu ako nae da je naknada opravdana s obzirom na teinu krivice tetnika ili teinu nanete tete. ZOO je odstupio od skice tako to je ograniio pravo na novanu naknadu: 1.naknada se ne moe dosuditi u svakom sluaju ved samo u sluajevima koji su odreeni zakonom, ne izvan njih. 2.zakon ograniio i visinu naknade tako to je predvideo da sud prilikom odluivanja o njegovoj visini mora da vodi rauna o intenzitetu,trajanju bolova ili straha. U sudskoj praksi protumaeno da pravo na novanu naknadu pripada samo onda kada su bolovi ili strah bili jaeg intenziteta ili trajanja. Dosuuje se naknada u viem iznosu ako su bolovi bili jai i dui,a u

manjem iznosu ako su bolovi bili kradi i slabiji. Pored ovih postoji jo jedno ogranienje: 3.sud mora da vodi rauna i o drugim okolnostima sluaja,ne samo ove dve. Naknada u novanom iznosu moe se dosuditi: 1.za fiziki bol- zakon ne psotavlja nikakva ogranienja. Nadoknauje se svaki fiziki bol. Moe biti bol prouzrokovan samom povredom,ali i bol prouzrokovan hirurkom intervencijom,terapijom,gips. Novana naknada za fiziki bol se ne dosuuje za svaki duevni bol ved samo onaj koji je proistekao iz umanjene opte ivotne aktivnosti,povrede,slobode,asti ili ugleda. 2.za duevni bol-su duevne patnje. One treba da nastanu kao posledica umanjenja ivotne aktivnostipod tim se u sudskoj praksi smatra umanjenje ivotne aktivnosti koja je nastala kao posledica gubitka ekstremiteta,gubitka ili otedenja umutranjih organa,slabljenja funkcija ljudskih organa itd. Duevne patnje usled natuenosti su posledica neke vidljive promene na temu kao to je oiljak na licu,nagrenost usled gubitka oka,defarmacija na licu izazvana vaenjem zuba.deformacija usta,otedenje usne koljke. To su sve sluajevi naruenosti u naoj sudskoj praksi za koje se priznaje pravina novana naknada. Nadoknauje se i duevni bol koji je posledica slabljenja asti i ugleda najede naknada za ove posledice se dosuuje za neopravdanu osudu na kaznu zatvora ili neosnovanog pritvora. Najede sud vodi rauna o duini boravka,u humanim uslovima u zatvorskoj ustanovi,o ponaanju osoblja,vrsti krivinog dela.o okolnostima koje su bile vezane za tok pretkrivinog i krivinog postupka,o ivotnom dobu osue nog lica. 3.naknada za strah- otedeni ima pravo samo na naknadu za sopstveni strah,nema pravo na naknadu za strah za ivot sebi nekog bliskog lica(npr.majci) .ne daju sudovi naknadu za smrt deteta u saobradajnoj nesredi. Sudovi ovo vrlo usko tumae. Pravo na novanu naknadu u sluaju smrti ili tekog invaliditeta bliskog lica. U ovom sluaju radi se o naknadi tete zbog povrede afekcije koje imamo prema nekom bliskom licu. Afekcije su naklonosti,nenosti,odanost,ljubav,srdanost koje gajimo prema drugim licu. Te afekcije mogu biti povreene na dva naina: 1.tako to je lice koje volimo,prema kom gajimo naklonost umrlo 2.tako to je licu prema kojem gajimo afekciju povreen telesni integritet tako to je postalo invalid. U oba sluaja imamo dve rtve: Inicijalna rtva-lice koje je izgubilo ivot ili povreeno tako da je postalo invalid. Posredna rtva- druga lica koja prema njemu imaju afekciju i koje trpe duevni bol usled toga to se inicijalnoj rtvi dogodilo. Pravo na pravinu novanu naknadu u sluaju smrti ili tekog invaliditeta je pravo posredne rtve na naknadu u sluaju smrti ili tekog invaliditeta inicijalne rtve. U ZOO pravi se razlika izmeu prava na naknadu neimovinske tete u sluaju smrti i pravo na naknadu u sluaju tekog invaliditeta. 1.pravo naknadu neimovinske tete u sluaju smrti. Smrt jednog lica proizvodi povredu afekcije,duevnu bol svih onih koji su prema njemu gajili i imali odreenu afekciju. Krug tih lica moe biti irok (od roditelja,brade ,sestara,komija,prijatelja,kolega).

Ukoliko bi sva lica kojima su afekcije povreene imala pravo na naknadu to bi dovelo do ekonomske propasti naknade tete. Osim ekonomske propasti je to to sva ova lica ne trpe jednaku jainu povrede afekcije,a svaki bol ne stvara dosuivanje naknade. Zbog toga se postavlja pitanje kako povudi liniju ogranienja? U naoj pravnoj teoriji jedno stanovite je zastupao Obren Stankovid. Bilo je da prava treba priznati svim onim licima koja trpe ozbiljno veliku neimovinsku tetu. Treba da pripadne bliskim krvnim srodnicima i suprunicima,i ne samo njima,ved i svim onima koji trpe ogromnu neimovinsku tetu. Faktiko je pitanje kad de biti taj sluaj,jer sud de na osnovu dokaza da proceni. U skici prof.Konstantinovida pravo na novanu naknadu bilo je predvieno za lanove ue porodice,meutim u skici nije bilo precizirano ko su lanovi ue porodice. ZOO delimino je prihvatio reenje predvieno u skici tako to je propisao da pravo na pravinu novanu naknadu imaju lanovi ue porodice,ali je i odredio te lanove (brani drug,deca i roditelji). Zakon se meutim nije zaustavio samo na ovom krugu lica,on je pravo na pravinu novanu naknadu priznao i bradi i sestrama umrlog,ali uz ispunjenje jo jednog uslova,a to je da je izmeu njih i umrlog postojala trajna zajendica ivota. Najzad zakon je predvideo da pravo na pravinu novanu naknadu ima i vanbrani suprunik pod sitim uslovima kao brada i sestre. Odreivanje visine pravnine novane naknade. Vai isto pravilo kao i za uttvrivanje visine novane naknade za fizike,duevne bolove i strah. To znai da sud mora voditi rauna o svim okolnostima sluaja,a naroito o intenzitetu i trajanju i druge okolnosti i na osnovu njih odrediti da li sva lica imaju pravo na pravinu novanu naknadu i kolika de biti njena visina. (sluaj Francuske). 2.pravo na naknadu tete usled tekog invaliditeta. Razlika ej u tome to je ovde inicijalna rtva preivela.inicijalna rtva je pogoena tekim unakaenjemi visokim stepenom invaliditeta,gubitka unutranjih organa,pojedinih ivotnih funkcija i ona sam je zbog toga dovedena u stanje intezivne duevne patnje. Ta inicijalna rtva ima pravo da trai naknadu za te duevne patnje na osnovu l.200 ZOO. Ona bi se pozvala na duevne bolove zbog umanjenje opte ivotne aktivnosti. Meutim stanje u kojem se nalazi inicijalna rtva nanosi se i duevni bol drugim licima,pogotovo lanovima ue porodice koji su zbog svojih odnosasa inicijalnom rtvom izloeni stalnom prizoru nekih duevnih patnji. Postavlja se pitanje da li lica koje su posredne rtve izloene prizoru,imaju pravo da zahtevaju pravo na naknadu tete. O ovom tipu postojala dva shvatanja: 1.u naoj sudskoj praksi do donoenja ZOO bilo je pravilo da posrednim rtvama ne treba priznati pravo nanaknadu 2.ono koje je sad prihcadeno u zakonu i prihvataju ideju da bliska lica imaju pravo na pravinu novanu nakandu u sluaju invaliditeta. Zakon je i u ovom sluaju postavio neka ogranienja: a.) ograniio krug lica (brani drug,deca i roditelji,i vanbrani drug pod uslovom da izmeu njega i povreenog postoji zajednica ivota.) brada i sestre nemaju pravo. I ovde su poeli da se prave istupi, idudi u duhu zakona priznaje se i bradi i sestrama pod uslovom da je postojala trajnija zajednica ivota. b.)drugo ogranienje tie se teine invaliditeta. Ova lica imaju na pravinu novanu naknadu pod uslovom da se radi o tekom inavliditetu,odnosno kako zakon kae naroito teak invaliditet). Novana naknada tj satisfakcija u posebnim sluajevima. Prema naim predratnim propisima pravo na posebnu naknadu u posebnim sluajevima priznavalo se enskom licu koje je prinudno,lukavstvom navedeno na vanbranu obljubu. U ZOO ovo pravilo proireno.

Ne pripada samo enskom ved svim licima. Pravo na posebnu novanu naknadu u posebnim sluajevima u ZOO pripada: 1.svakom licu koje je prevarom prinudom ili zloupotrebom odnosa podreenosti ili zavisnosti navedeno na kanjivu obljubu. 2.pravo na pravinu novanu naknadu ima i lice prema kome je izvreno i neko krivino delo protiv dostojanstva linosti i morala. PRAVNO NEOSNOVANO OBOGADENJE U ZOO sticanje bez osnova. To je poseban izvor obligacija iz koga nastaje obligacioni odnos ija je sadrina vradanje onoga to je steeno. Dunik je obogadeni,poverilac osiromaeni. Potraivanje osiromaenog glasi na vradanje onoga to je steeno bez osnova,a obaveza obogadenog da vrati steeno. Pod obogadenjem se smatra uvedanje neije imovine i predstavlja suprotnost prouzrokovanju tete. Kod prouzrokovanja tete obligacioni odnos nastaje tako to je dolo do umanjenja imovine ili propustanjem povedanja koje je prouzrokovano radnjom nekog lica dok kod neosnovanog obogadenja obligacioni odnos nastaje jer je dolo do uvedanja imovine pravno neosnovano. Ne predstavlja svako obogadenje,ved samo ono koje ispunjava odreene uslove: 1.da postoji obogadenje,koje se moe sastojati ili u povedanju aktive,ili smanjenju pasive ili uteda trokove koje je neko morao uiniti. 2.da se obogadenje dogodilo na tu raun, odnosno da je proisteklo iz imovine nekog lica. Potrebno je da postoji osiromaenje drugog lica. Ako nema osiromaenika nema obligacionog odnosa. 3.da je obogadenje bez pravnog osnova. Osnov u smislu pravila po kojem pravno neosnovano obogadenje je sve ono to opravdava prenos neke vrednosti iz jedne imovine u drugu. To moe biti ugovor,testament,neki drugi pravni posao,zakon,sudska odluka,upravni akt. Ako nema nita od ovoga onda se smatra da pravni osnov ne postoji. U praktinom ivotu obogadenje se najede deava tako to vrednost iz imovine jednog lica direktno prelazi u imovinu drugog lica. (npr ako neko plati licu dug za koji misli da duguje,a dug ne postoji. Uini poklon ,pa potom ugovor poniti ili raskine,taj onda dri predmet bez osnova). Drugi nain na koji se moe dogoditi pravno neosnovano obogadenje je kada je prenos imovine posredan. To je sluaj kad se obogadenje sastoji u smanjenju pasive nekog lica a neko plati tui dug verujudi da plada svoj. Sluajevi pravno neosnovanog obogadenja: Pravno neosnovano obogadenje moe dodi radnjom osiromaenog lica ,radnjom obogadenom,radnjom nekog tredeg lica ili nekim spoljnim dogaajem. Zbog toga se pravno neosnovano obogadenje moe podeliti na tri velike grupe sluajeva. 1.Sluajevi obogadenja radnjom osiromaenog- ovo su najedi sluajevi pravno neosnovanog

obogadenja. Ovde se obogadenje deava tako to osiromaeni vlastitom radnjom prouzrokuje povedanje imovine obogadenog. U ovu grupu spadaju tri sluaja: 1.isplata nedugovanog (condictio in debitum)- svako ispunjenje neke obaveze ima neki razlog. Razlog zbog kojeg neko ispunjava svoju obavezu je da se oslobodi duga. Ako neko isplati dug koji ne postoji onda isplata nema nikakav smisao jer nema ta da se ugasi. Da bi postojala isplata nedugovanog iz koje nastaje obligacioni odnos u kome isplatilac ima povoda da zahteva da mu bude vradeno ono to je isplatio. Potrebna su tri uslova: 1.da ja uplata uinjena solendi causa (znai da je isplata uinjena da bi se ugasio dug. Ne mora da bude samo dug koji glasi na novac,moe niti i dug na predaju stvari). Potrebno da je neko neto uradio s namerom da ugasi dug. 2.da dug ne postoji- smatra se da dug ne postoji po ZOO: dva opta sluaja: a.)ako nikad nije ni nastao (npr.jer potie iz nitavog ugovora) b.)kada je u vreme ispunjenja dug ved bio ugaen na neki od naina na koji obligacija moe prestati,a ne znajudi za to,ponovo uini isto. posebni sluajevi kada se smatra da postoji isplata nedugovanog a.)kada je neko platio tui dug koji postoji verujudi da tako plada svoj dug b.)kad neko plada svoj dug koji postoji, ali nekom drugom licu,a ne svom poveriocu c.)kada neko plada dug koji postoji,ali ne onom stvarju na koju njegov dug glasi nego drugom stvarju. Postoje i neki sluajevi u kojima ZOO propisuje da isplata nedugovanog ne postoji uprkos tome to dug postoji: a.)ispalata zastarelog duga- duga koji se ne moe utuiti i ne moe se prinudno izvriti. b.)ispunjenje naturalne (prirodne) obligacije to je prirodno neutuiva,ali dobrovoljno ispunjiva obaveza ( kad neko plati tetu koju je priinio,a nisu nastali uslovi za nadoknadu tete) c.)ispunjenje moralne dunosti. To je dunost koja se ispunjava iz pristojnosti. Ne moe biti pravno obavezna. Postavlja se pitanje da li je dvostruka isplata nepostojedeg duga isplata nepostojedeg duga? Prema ZOO vai pravilo prema kome onaj koji je isplatio dug dva puta pa makar i jednom na osnovu izvrne isprave ima pravo traiti vradanje,pa ak i ako je jednom platio po osnovu izvrne isprave. To je situacija kad je neko isplatio poveriocu dug, on izdao priznanicu,meutim poverilac ga ponovo tui. Ako on ponovo plati i kasnije opet nae priznanicu mogao bi da trai povradaj. 3.zabluda isplatioca- postoji kada je isplatilac verovao da dug postoji odn.da je on dunik. Ako ne postoji zabluda nema isplate nedugovanog. Ako je neko izvrio dug znajudi da nije duanplatiti on nema pravo da zahteva povradaj. Od ovoga postoji uzuzetak kad je neko zadrao pravo da zahteva povradaj ili kad je neko neto platio da bi izbegao prinudu. Tuba iz pravno neosnovanog obogadenja Naziva se kondikcija. Za nju je bitno da je to lina tuba. To znai da je obligaciono pravne prirode. Podie je osirmaeni protiv obogadenog ili njegovih naslednika ako nije u ivotu. Ova tuba je relativnog karaktera i ne treba je meati sa reivindikaciono sa kojom je slina ali se sutinski razlikuju po karakteru.

Stvarno pravne tube su apsolutnog karaktera uperene prema svima. Kondikcija je relativnog karaktera upudena prema licu sa kojim se osiromaeni nalazi u obligacionom odnosu. Iz relativnog karaktera proizilazi da ukoliko je obogadeni otuio predmet oboogadenja,osiromaeni ne moe od pribavioca da zahteva da mu predmet vrati. On svoju tubu moe da uperi ka obogadenom i u tom sluaju ima pravo da od obogadenog trai samo ono to je primio kao naknadu zaa vrednost koju je otuio. Cilj tube: je da sud osudi obogadenog na inidbu,dakle na vradanje tj.predaju predmeta obogadenja. Njen predmet nije stvar,stvar je predmet reivindikacione tube. Njen predmet je osuda na odreenu radnju,inidbu obogadenog. Obaveza vradanja: obuhvata dve stvari: 1.ono to je steeno bez osnova- moe u momentu vradanja imati manju ili vedu vrednost nego u momentu sticanja,pa se postavlja pitanje prema kom momentu treba da bude odreena visina? U ZOO je prihvadeno pravilo da se steeno bez osnova vrada u onom stanju u kome se nalazi u vreme podnoenja tube. 2.plodovi- pod plodovima u smisslu pravno neosnovanog obogadenja ne se smatraju se samo naturalni i civilni ved i svaka druga korist koju je obogadeni imao od stvari. Vae slededa pravila: Obogadeni ne vrada plodove koje je imao od stvari pre nego to je saznao da se neosnovano obogatio primajudi stvar. Obogadeni vrada sve plodove koje je imao ili mogao da dobije od stvari,od momenta kad je saznao da je neosnovano obogaden. Ako vrada novac duan je platiti i zateznu kamatu poev od danaa kad je saznao da je novac neosnovano primio.

Odstupanje od pravila kad je obogadenni nesavestan: Ako je obogadeni znao ili mogao znati da se obogatio na tu raun onda je duan da nadokandi vrednost svih plodova koje je ubrao ili mogao a ubere poev od dana sticanja. Ukoliko je obogadeni otuio predmet obogadenja treba praviti razliku da li je obogadeni otuio neosnovano steeno peretnim pravnim poslom ili dobroinim. -ako je zakljuio sa tredim licem teretni pravni posao onda obogadenje nije nastalo iz njegove imovine zbog toga to je onno to je otuio primio naknadu. Zbog toga ima pravo da trai od obogadenog da isplati naknadu to je primio na osnovu tog teretnog ugovora. -ako je obogadeni poklonio ono to je neosnovano stekao onda treba praviti razliku da li je bio savestan ili nesavestan. Ako nije znao da poklanja stvar koju je neosnovano stekao onda nema ta da vrati jer je obogadenje nastalo iz njegove imovine,a osiromaeni nede dobiti nita. Ukoliko je obogadeni bio nesavestan onda de osiromaeni biti duan da isplati vrednost poklonjene stvari. Ukoliko se desi da je predmet obogadenja propao viom silom onda njegova obaveza prestaje i to naravno samo ako je u pitanju individualno odreena stvar,a ako je zamenljiva bide duan da nadoknadi stvar iste vrste,kvaliteta. Ukoliko je obogadeni imao neke trokove u vezi sa stvari da li moe da zadri te izdatke ili ne. Pravi se razlika da li su u pitanju nuni ili korisni. -nuni trokovi-su oni koji su neophodni da bi se stvar zatitila od tete ili propadanja.

-korisni-oni kojima se povedava vrednost stvari. Vai pravilo da obogadeni ima pravo na nadoknadu svih izdataka,kako nunih,tako i korisnih. Iznos tih trokova mora dokazati obogadeni. Odstupanje od pravila postoji kada je obogadeni nesavestan,a ako je znao ima pravo na nadoknadu samo nunih trokova. Zastareva u optem roku od 10 godina. Odnos prema drugim tubama. Kondikcija kao tuba iz pravno neosnovanog obogadenja trebarazlikovati od tube za izvrenje ugovora,od reivindikacione tube i tube za naknadu tete. 1.odnos prema tubi za izvrenje ugovora-izmeu ove dve tube postoji iskljuujudi odnos. Tuba za izvrenje ugovora iskljuuje kondikciju. Sve dok se moe podneti tuba za izvrenje ugovora ne moe biti upotrebljenja tuba. Samo ako je ugovor prestao u kom sluaju se ne moe podneti tuba za izvrenje ugovora moe se podneti tuba iz pravnog neosnovanog obogadenja (npr sve dok je ugovor relativno nitav moe upotrebiti tubu za izvrenje ugovora, al ako se ugasi ugovor moe traiti ono to se daje sa tubom iz pravno neosnovanog obogadenja. 2.odnos prema reivindkaciji- i ovde postoji iskljuujudi odnos. Reivindikaciona tuba je tuba vlasnika individualno odreene stvari protiv draoca kod kojeg se stvar nalazi i kojem trai da mu stvar bude vradena u dravini. Tuba in rem (ne in personam). Za uspeh reivindikacione tube bitne dve stvari: 1.da je tuilac vlasnik stvari; 2.da je u pitanju individualno odreena stvar. Ako su ispunjena ova dva uslova koje treba da dokae vlasnik,on de uspeti u sporu. U odnosu na kondikciju u pravu vai pravilo onaj ko moe da vindicira,ne moe da kondicira, to znai da sve dok postoje uslovi za vindikaciju ne moe se podneti kondikcija. Ako uslovi za vindikciju prestanu npr.zato to je tuilac prestao da bude vlasnik jer je trede lice postalo vlasnik ili je stvar izgubila individualnost,moe biti podneta kondikcijska tuba. 3.odnos prema tubi za naknadu tete? Tuba za naknadu tete obuhvata visinu tete koja se sastoji od stvarne tete i izmakle koristi, a ova tuba zastareva u roku od 5 godinaobjektivni rok),odnosno 3 godine (subjektivni rok). Moe se desiti da iz jednog istog injenja nastanu uslovi i za kondikciju i za tubu za naknadu tete ( neko svojom krivicom posee stabla u umi i to stablo upotrebi za sopstveni ogrev). Iz ove situacje moe nastati i kondikcija (upotreba tue stvari) . Vlasnik stvari moe da bira da li de podneti jednu ili drugu tubu. Ako podnese tubu za naknadu tete mora dokazati tetu i uzronost,moe traiti i naknadu tete i izmaklu dobit. Ako podnese tubu iz pravno neosnovanog obogadenja treba da dokae da je dolo do njegovog osiromaenja,do povedanja imovine drugog lica, i da ne postoji pravni osnov za uvedanje imovine drugog lica (uteda trokova). Po pravilu vlasik stabla de se opredeliti da podnese tubu za naknadu tete jer de tom tubom dobiti vie. Ukoliko bi se opredelio za tubu iz pravno neosnovanog obogadenja postavlja se pitanje da li tu tubu moe kumulirati sa tubom za naknadu tete? Ove dve tube s ene mogu sabirati, ali ukoliko je poddneo prethodno kondikciju on moe naknadno podneti tubu i zahtevati razliku koja bi bila jednaka visini izmakle dobiti. U prvom sluaju se moe desiti da vlasnik nema pravo na tubu za naknadu tete ved sama kondokcija? Kad je istekao rok koji je kradi onda vlasniku preostaje samo mogudnost da podnese kondikcijsku tubu ali ne i tubu iz naknade tete. Ove dve tube se mogu birati,ali ne i sabirati.

POSLOVODSTVO BEZ NALOGA (nezvano vrenje tuih poslova) To je vrenje tuih poslova pravnih i materijalnih bez naloga ili ovladena ali za raun onoga iji je posao. Na osnovu poslovodstva bez naloga nastaje obligacioni odnos izmeu poslovoe bez naloga i gospodara posla na osnovu koga obe strane imaju prava i obaveze. Da bi nastalo poslovodstvo bez naloga potrebno je da budu ispunjeni odreeni uslovi: 1.da je posao koji je poslovoa obavio tu,to znai da je posao koji se ne tie ni linosti ni imovine poslovoe bez naloga. 2.da ne postoji ni obaveza ni pvladenje za obavljanje tuih poslova-potrebno je da poslovoa to zna,da nema ni ovladenja ni obavezu. Ne moe biti ni pod kakvom prinudom odnosno obavezom da ga izvri 3.neodlonost posla- treba da bude takvo da bi u sluaju njegovog neblagovremenog obavljanja nastupila teta ili proputena oigledna korist. Pod tetom u smislu pravila o poslovodstvu bez naloga ne treba smatrati samo on to se smatra tetom u prouzrokovanju tete. Treba podrazumevati nastupanje bilo kakve nezggode ili neprijatnosti za lice iji je posao. Pod proputenom koristi treba smatrati neku imovinsku korist za koju zakon zahteva da bude oigledna. 4.da kod poslovodstva bez naloga postoji namera zasnivanja poslovodstva bez naloga- to znai da poslovoa eli da uini posao,da stvori obavezu za gospodara damu da nagradu i plati trokove koje je imao zbog njegovog posla. Ako poslovoa ne vri posao u nameri da mu gospodar da nagradu i naknadi trokove ved da on sam pribavi korist ,onda nema mesta poslovodstvu bez naloga i u tom sluaju radi se o nepravnom poslovodstvu bez naloga i iz njega nastaju odreene obaveze za poslovou: 1.da odmah poloi raun gospodaru posla 2.da mu preda sve koristi koje je ostvario 3.nastaje i obaveza za poslovou bez naloga da drugoj strani nadoknadi svu tetu koja je nastala tom prilikom. 5.da ne postoji zabrana lica iji je posao. Naime niko nije ovladen da se meea u tue poslove. Meanje je mogude u izuzetnim sluajevima i strogo zakonom odreeno tako da svako lice iji posao drugo lice ode da uradi moe da zabrani. Postojanje zabrane iskljuuje poslovodstvo bez naloga. Ako je gospodar posla zabranio obavljanje posla,a drugo lice uprkos toj zabrani obavi obavi njegov posao,to moe da dovede do obaveze poslovoe bez naloga da nadoknadi tetu ak i u sluaju kad je teta nastala bez njegove kriivice. Postoje i odreene situacije kad nije dozvoljeno zabraniti drugome da se mea u svoje poslove. Postojanje zabrane ne sprreava nastanak poslovodstva bez naloga kada je zabrana protivna zakonu ili moralu odnosno kad je neko drugome zabranio da izvri neku njegovvu zakonsku obavezu koja ne trpi odlaganje. U ta tri sluaja zaabrana ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo,tako da u tom sluaju i uprkos zabrani nastaje poslovodstvo bez naloga.

Pravna dejstva poslovodstva bez naloga: iz poslovodstva bez naloga nastaju obaveze i prava posovoe bez naloga: Obaveze poslovoe: 1.da obavesti gospodara posla da je preduzeo neki njegov posao i to je prema zakonu duan da uini to je mogude pre. Ako poslovoa zna ko je lice ije poslove obavlja,onda je duan da ga obavesti lino, a ako ne zna ,on nije lien obaveze obavetavanja nego je u tom sluaju duan da obavesti naadlean organ starateljstva ili organ lokalne samoupravena teritoriji na kojoj obavlja posao. 2.da nastavi zapoeti posao. Posle obavetavanja gospodara posla poslovoa u principu ne moe da napusti posao,ved je duan da nastavi njegovo obavljanje ako je mogude. Meutim ta obaveza da nastavi posao traje sve dok gospodar ne bude u mogudnosti da sam preuzme brigu o poslu. Gospodar posla moe svoju brigu za posao ispoljiti na dva naina: 1.moe odluiti da sam dovri zapoeti posao 2.moe se sporazumti sa poslovoom bez naloga da izmeu njih nastane ugovor i dati upustva kako da zavri posao. 3.polaganje rauna- saastoji se u obavezi da se podnese izvetaj o zavrenom poslu u pogledu trokova odn izdataka koje je poslovoa imao. 4.obaveza da ustupi ono to je pribavio u obavljanju gospodarevog posla. U obavljanju posla poslovodstva bez naloga mogu biti predate priznanice,drugi dokumenti,stvari ili novac. (npr.komija primeti da je oluja na kudi odnela krov. Da bi spreio dalju tetu zovne majstora i kupi crep. Majsotr poto obavi da priznanicu koju je ovaj duan da preda gospodaru posla). 5.obaveza da postupa sa potrebnom panjom. Poslovoa bez naloga je duan da se u obavljanju tueg posla rukovodi stvarnim ili verovatnim namerama razumnog oveka u datim okolnostima. Ukolliko se poslovoa ne ponaa u skladu sa stvarnom odnosno pretpostavljenom namerom ili onom koju ima razuman ovek, on de odgovarati za tetu i morade nadoknaditi prema pravilima odgovornosti na osnnovu krivice. Ukoliko je dolo do tete usled obine nepanje u naem pravu sud moee smanjiti odgovornost za tetu ili ga osloboditi pladanja naknade. Prava poslovoe bez naloga: 1.da trai od gospodara posla da ga oslobodi prezetih obaveza. Poslovoa bez naloga moe u toku obavljanja posla preuzeti obaveze u ima i za raun gospodara posla i u tom sluaju te obaveze vezuju direktno gospodara posla. Meutim poslovoa moe neke obaveze preuzeti i u svom interesu. U ovm drugom sluaju on oma pravo od gospodara posla da zahteva da ga oslobodi svih obaveza koje je preuzeo na sebe i naravno da preuzme na sebe one obaveze koje je poslovoa bez naloga preuzeo u njegovo ime. 2.pravo na naknadu trokova- ukoliko je imao izdatke ima pravo da mu gospodar nadoknadi. Prema ZOO ima pravo na korist nunih i korisnih trokova al nema pravo na naknadu luksuznih trokova. 3.pravo na naknadu tete- odnosi se na naknadu one tete koju je poslovoa sam pretrpeo obavljajudi posao za drugoga.

4.pravo na nagradu- poslovoa bez naloga ima pravo na nagradu onda kada je otklonio tetu od lica iji je posao odnosno ako mu je pribavio korist koja mu je mogla izmadi. U tom sluaju on je ostvario rezultat i ima pravo zahtevati nagradu. Ako nije otklonio tetu odnosno nije ostvario korist,nema pravo na nagradu ali mu ostaju druga prava na osnovu poslovodstva bez naloga. Ako mu gospodar ipak da nagradu,to se zove nagradni poklon. Sluaj kad nema uslova ispunjenih za poslovodstvo bez naloga,al drugi ipak uini posao,ima pravo na naknadu do visine koristi. 5.pravo na odnoenje dodatka-posloovoa bez naloga ima pravo na odnoenje stvari kojom je uvedana imovina,a ne spadaju u nunei korisne trokove. Ratifikacija- poslovodstvo bez naloga nastaje sa namerom poslovoe bez naloga da zasnuje obavezu gospodaru posla,ali za sam nastanak nije neophodna volja gospodara posla. Ako gospodar posla naknadno izjavi volju i prihvati posao koji je obavioodnosno zapoeo poslovodstvo bez naloga,onda izmeu njih nastaje ugovor o nalogu. To znai da de se pravni odnosi raspravljati ne vie po pravilima o poslovodstvu bez naloga,ved po pravilima ugovora o nalogu. JEDNOSTRANA IZJAVA VOLJE Je peti izvor obligacija. ZOO poznaje dve vrste jednostrane izjave volje koje stvaraju obligaciju: 1.javno obedanje nagrade 2.izdavanje hartija od vrednosti Postoji jo jedna izjava volje koja stvara obavezu,ali koja nije ureena pravilima o jednostranoj izjavi volje kao izvorima obligacija, a to je ponuda. Obaveza koja nastaje iz ponude je obaveza ponudioca da izdri ponudu odreeno vreme,odnosno ugovor zakljui pod uslovima u ponudi. 1.javno obedanje nagrade. Je izvor obligacionog odnosa izmeu javnog obedavaoca i drugog lica. Da bi nastao obligacioni odnos potrebni slededi uslovi: 1.da je obedanje uinjeno javno,odnosno putem radia,tampe ili televizije 2.da je upudena neodreenim licima pri emu njihov broj moe biti odreen ili neodreen. 3.da obavljanje u sebi sadri prestaciju obedavaoca,a to je nagrada 4.u obedanju mora biti navedena radnja koja treba da bude izvrena odnosno uspeh koji treba da bude postignut dabi nastala obaveza obedavaoca na davanje nagrade. 5.mora biti odreen rok za takmienje za dobijanje nagrade. Ako rok nije odreen,svaki takmiar moe zahtevati od suda da odredi rok. Obedanje nagrade obavezuje obedavaoca da obedanje odri, i u tom sluaju ima isto dejstvo kao

ponuda,meutim za razliku od ponude koja je kao neopoziva, javno obedanje je opozivo. Naime obedavalac moe opozvati obedanje na isti nain na koji je uinjeno (javno) i linim saoptavanjem uesnika u takmienju i u tom sluaju oduzima dejstvo ranijem uinjenom obedanju. Meutim naknadna izjava obedavaoca o opozivanju obedanja proizvodi pravna dejstva samo ako su uesnici u takmienju saznali za opozivanje pre nego to su obavili radnju ili postigli uspeh. Ako za opozivanje obedanja nisu znali onda naknadna izjava obedavaoca ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo. Izjavljivanjem javnog obedanja nagrade nastaje obaveza obedavaoca da isplati obedanu nagradu i pravo pobednika u takmienju da zahteva ako je vie uesnika istovremeno obavilo radnju ili postiglo uspeh onda svi oni imaju jednako pravo. Podela ugovora 1.Prema kriterijumu odreenosti u zakonu: 1. imenovane- to su oni ugovori koji su zbog svoje uestalosti u pravnom prometu zakonom posebno ureeni i ije je ime tano odreeno. (prodaja,trampa,zajam). 2. neimenovani- nisu toliko esti u pravnom prometu. Njihova sadrina nije zakonom posebno ureena niti im je u zakonu dato posebno ime. 2.Bitni uslovi potrebni za nastanak ugovora: 1. formalni- oni ugovori za iji nastanak je pored saglasnosti volja neophodno da ona bude izraena u formi koju je zakon odredio odnosno koju su ugovorne strane utvrdile kao uslov nastanka i punovanosti. 2. neformalni- oni koji naastaju prostom saglasnodu volja. 3.Prema duini trajanja prestacije: 1.ugovori sa trenutnim izvenjem- su ugovori koji se davaju jednim aktom davanja ili injenja. 2. ugovori sa trajnim izvrenjem- su ugovori koji se izvravaju preduzimanjem jednog akta davanja ili injenja koji se prostire u kradem ili duem vremenskom periodu odn.ugovori koji se izvravaju preduzimanjem vie uzastopnih sukcesivnih akata davanja ili injenja. 4.Prema karakteru prestacije: 1. jednostavne- oni ugovori koji se sastoje iz elemenata samo jednog odreenog ugovora. (ug.o prodaji,zakupu,zajmu). 2. meoviti- oni koji su sastavljeni od elemenata vie ugovora (ug.o pansionu,o organizovanju putovanja,o finansijama,o lizingu,ugovor o nepravoj ostavi). Pretstavljaju poseban problem za primenu u pravu jer u sluaju da doe do spora oko njihovog izvrenja moe se postaviti pitanje pravila koje treba primeniiti s obzirom da je u njima sjedinjenoo vie elemenata razliitih ugovora. Npr. kod ugovora o nepravoj ostavi imamo situaciju u kojoj su sjedinjeni elementi ug.o ostavi i ug,o zajmu,pa se postavlja pitanje koja demo pravila postaviti. U reenju ovog pitanja nastale su brojne teorije. U naem pravu je prihvadena teorija apsorbcije. Po njoj kod jednog meovitog ugovora treba utvrditi koji elementi kod njega preteu i ti elementi koji preteu apsorbuju elemente drugih ugovora. 5.Prema tehnici i nainu zakljuenja:

1. ugovore po pristupu 2. ugovori sa sporazumno odreenom sadrinom 3. kolektivni 4. individualni 5. generalne 6. posebne.

6.Kriterijum zavisnosti ugovora jednih od drugih 1. samostalni- su oni koji mogu da postoje potpuno nezavisno od ostalih ugovora 2. akcesorni- ugovori koji ne mogu postojati samostalno ved njihovu egzistenciju i pravna sudbina zavise od egzistencije i pravne sudbine nekog drugog ugovora (jemstvo). 7.Prema linosti ugovornika: 1. ugovori intuitu personae- su ugovori koji se zakljuuju s obzirom na linost jednog ugovornika ili oba,tako da je izvrenje obaveze iz tog ugovora vezana za odreeno lice i ne moe biti preneta na drugo lice (npr. Ugovor o delu). 2. ugovori koji se zakljuuju bez obzira na linost uinioca. 8.Podela prema odnosu prava i obaveza: 1. dvostrane ugovore- to su ugovori kod kojih iz saglasnosti volja ugovornih strana nastaju obaveze za obe ugovorne strane. 2. jednostrani ugovori- oni kod kojih saglasnodu volja nastaje obaveza samo za jednu ugovornu stranu. U jednostrane ili jednostrano obavezne ugovore spada ugovor o poklonu (na osnovu njega nastaje samo obaveza poklonodavca da preda poklon i pravo svojine). Prema shvatanju profesora Antida ugovor o poklonu je dvostrano obavezan pravni posao jer za poklonoprimca nastaje obaveza zahvalnosti koja se sastoji u suzdravanju,preduzimanju pojedinih akata kojima se prema poklonodavcu iskazuje blagodarnost. Obaveza poklonoprimca sastoji se u neinjenju jer povredom moe dodi do raskida ugovora zbog nezahvalnosti i gubitka imovinske koristi. Dvostrani ugovori se jo nazivaju i uzajmni,reciproni i sinalagmatini. Ova podela ugovora ima veliki znaaj u naem pravu. Zajam vie nije realan ugovor,zakljuuje se prostom saglasnodu volja. On je dvostruko obavezan jer nastaje obaveza zajmodavca da preda odreenu koliinu zamenljivih stvari. Znaaj podele: ogleda se u tome to se na jednostrane obaveze ugovornika ne primenjuje itav niz zakonskih pravila za koje je u ZOO odreeno da se primenjuju samo na dvostrane ugovore. Ta pravila su smetena od l. 121 do 148. 1. pravila o odgovornosti prenosioca za fizike nedostatke

2. pravila o odgovornosti za pravne nedostatke ispunjenja 3. pravila o prigoru neispunjenja 4. pravila o raskidanju ugovora zbog neispunjenja 5. pravila o izmeni ili raskidu ugovora zbog promenjenih okolnosti 6. pravila o nemogudnosti ispunjenja 7. pravila o prekomernom otedenjuu 8. pravila o zelenakim ugovorima 9. pravila o ustupanju ugovora. 1. teretni -su ugovori kod kojih svaka strana duguje naknadu za korist koju prma od druge ugovorne strane. Jo se nazivaju ugovori s naknadom ili onerozni. 2. dobroini- su oni ugovori kod kojih jedna strana ne duguje naknadu za korist koju prima od druge. Nazivaju se jo i ugovori bez nanade ili besplatni. (ug.o poklonu,o posluzi, u.o beskamatnom zajmu,ug.o besplatnoj ostavi, ug.o besplatom punomodstvu). Ova podela je vrlo slina podeli na jednostrane i dvostrane ugovore. Razlika je u tome to se podela na jednostrane i dvostrane zasniva na pravnom kriterijumu,na odnosu odnosno broju obaveza koje nastaju iz ugovora,a podela na teretne i dobroine zasniva se na ekonomskom kriterijumu na odnosu koristi. Znaaj podele: ogleda se na polju zakljuenja ugovora,dejstva i prestanka ugovora. Nastanak- najoptije se moe redi da dobroini ugovori tee nastaju,a da lake prestaju od teretnih. Za nastanak dobroinog ugovora potrebno je da se ispuni jo jedan dodatan uslov koji se ne trai kod teretnih,a to je forma. Dobroini ugovori se zakljuuju s obzirom na svojstva linosti jedne ugovorne strane,to su ugovori intuitu personae. Nasuprot tomme teretetni se ne zakljuuju s obzirom na svojstva linosti. Dejstva- kod teretnih ugovora postoji odgovornost prenosioca za fizike i pravne nedostatke ispunjenja. Ta odgovornost ne postoji kod dobroinih ugovora. Kod njih prenosilac ne odgovara ako stvar ima neki fiziki ili pravni nedostatak. Prenosilac kod dobroinih ugovora odgovara samo ako je fiziki ili pravni nedostatak prouzrokovao tetu na imovini pribavioca. Kod dobroinih ugovora odgovornost za tetu se blae ceni nego kod teretnih. To se najbolje vidi kod primera o ostavi. Ako je besplatna ostava,ostavoprimac odgovara za tetu samo ako ih nije uvao sa panjom koju poklanja sopstvenik stvari, a ako je ostava sa naknadom onda je njegova odgovornost stroija,zahteva da se ponaa kao dobar domadin. Tumaenja ugovora: nejasne odredbe koje se pojave u teretnom ugovoru treba tumaiti na nain na koji se ostvaruje pravian odnos uzajamnih davanja,a dobroini ugovori se uglavnom tumae na nain koji je manje tetan za dunika i uzima se da je dunik hteo manje,a ne vie. Prestanak- postoji vedi broj razloga n osnovu kojih mogu da prestanu dobroini za razliku od teretnih. (npr.ko dobroinih,usled zablude o motivu -ruljiv,dok kod teretnih zabluda oo motivu je nebitna). Ili kada postoji nedoputena pobuda kod jedne ugovorne strane,a to je nemoralno ili protivzakonito (apsolutna nitavost). Kod teretnih nje dovoljna samo nedoputena pobuda ved je potrebno da druga strana zna za nedoputenu pobudu. Pobijanje zbog otedenja poverioca: uslovi za pobijanje dobroinih ugovora su Paulijanskom tubom laki od onih koji see trae pobijanjem teretnih ugovora.

1. komutativni- je takav ugovor kod koga se u trenutku njegovog zakljuenja zna kolika je visina i kakav j uzajamni odnos prestacija,tako da se zna ta ko prima po osnovu ugovora i ta ko po osnovu ugovora duguje. 2. aleatorni- ugovori kod kojih se u momentu zakljuenja ne zna koja de strana biti poverilac a koja dunik ili se ne zna kolika de biti visina obaveze jedne ugovorne strane ili se ne zna kakav de biti krajnji odnos uzajamnih davanja ili to zavisi od nekog neizvesnog dogaaja. Nazivaju se jo i ugovori na sredu,a ponekad i odvani ugovori (ug.o opkladi,u o igri). Opklada je ugovor kod koga strane iznose,odn. tvrde dva suprotna fakta s tim to ona strana ije tvrdnje se pokau tane treba da od druge strane primi odreenu korist. Ugovor o osiguranju- ugovorilac osiguranja se u momentu zakljuenja ugovora obavezuje da osiguraniiku plada odreenu naknadu i visinu premije osiguranja, osigurava se obavezuje da ukoliko nastupi osigurani sluaj da isplati osiguranu sumu. Ugovor o doivotnom izdravanju- ne zna se visina obaveze davaoca izdravanja ved ona zavisi od jednog neizvesnog dogaaja tj. duine trajanja ivota primaoca izdravanja. Neizvestan dogaaj koji se pojavljuje kod aleatornih ugovora moe biti bilo koji dogaaj (opte neizvesan ili dogaaj neizvstan samo za ugovorne strane. Nije bitno da li se radi oprolosti,sadanjosti ili bududnosti). Kod aleatornih ugovora postoji neizvesnost na koje ugovorne strane raunaju prilikom zakljuenja,samim tim one pristaju da odnos njihovih uzajamnih davanja budu nejednaka,odn.pristaju na mogudnost da jedna od njih primi manje. Zbog toga ovde vai da se ne mogu ponititi zbog prekomernog otedenja. Kod komutativnih ugovora je poznata visina u trenutku zakljuenja ugovora. Nema nikakvih neizvesnosti. Zbog toga ako se desi da jedna strana bude prekomerno otedena kod komutativnih ima pravo da zahteva ponitenje ugovora zbog prekomernog otedenja.