Stara predavanja

Kompenzacija se navodi ovde u mojoj svesci sa predavanja u nacine gasenja obligacija i ima o tome poprilicno. Kompenzacija=nacin gasenja jednorodnih potrazivanja izmedju istih lica i to gasenja do visine manjeg potrazivanja. Uslovi za kompenzaciju: 1.POTRAZIVANJA MORAJU BITI UZAJAMNA-znaci da duznik potrazivanja koje se prebija treba da bude poverilac potrazivanja sa kojim se prebija +duznik moze da prebije samo svoje potrazivanje-2 izuzetka: 1)kod jemstva-jemac moze dug koji ima prema poveriocu na osnovu jemstva da prebije sa potrazivanjem koje ima glavni duznik prema poveriocu 2)kod cesije-cesus moze svoje potrazivanje koje ima prema ustupiocu da prebije sa potrazivanjem koje prijemnik ima prema duzniku. 2.ISTORODNOST POTRAZIVANJA-potrazivanja koja se prebijaju moraju imati za predmet stvari istog roda 3.OBA POTRAZIVANJA MORAJU BITI DOSPELA-izuzetak-u privrednom pravu-poverilac duznika koji je u stecaju moze da prebije potrazivanje koje ima prema njemu i ako ono nije dospelo pre otvaranja stecajnog postupka nad imovinom duznika 4.POTRAZIVANJA MORAJU BITI CIVILNA,UTUZIVA

POTRAZIVANJA KOJA NE MOGU BITI PREDMET KOMPENZACIJE: 1.Poverilac i duznik svojim ugovorom mogu odrediti da neka potrazivanja ne podlezu kompenzaciji,takav ugovor zove se PACTUM DE NON COMPENSANTUM 2.Kada je samim zakonom odredjeno da neka potrazivanja ne mogu biti predmet kompenzacijeNEKOMPENZABILNA POTRAZIVANJA- 5 slucaja: 1) POTRAZIVANJA KOJA SE NE MOGU ZAPLENITI 2) POTRAZIVANJE STVARI DATIH NA POSLUGU ILI OSTAVU ILI POTRAZIVANJA STVARI KOJA JE DUZNIK BESPRAVNO ODUZEO,ODNOSNO ZADRZAO 3) POTRAZIVANJE NAKNADE STETE KOJE JE NAMERNO PROUZROKOVANO 4) POTRAZIVANJE NA NAKNADU STETE KOJA JE NASTALA OSTECENJEM ZDRAVLJA ILI PROUZROKOVANJEM SMRTI 5) POTRAZIVANJE IZDRZAVANJA

NACINI KOMPENZACIJE: 1. UGOVORNA KOMPENZACIJA 2. SUDSKA KOMPENZACIJA 3. ZAKONSKA KOMPENZACIJA

Konverzija=pretvaranje jednog nistavog ugovora u drugi punovazan ugovor. Kada je jedan ugovor nistav zato sto nema dovoljno elemenata za njegovo postojanje, ali istovremeno postoje elementi za neki drugi ugovor,onda ce izmedju ugovornih strana vaziti taj drugi ugovor ako je to u saglasnosti sa ciljem koji su ugovorne strane htele da postignu i ako se moze uzeti da bi i njega ugovorne strane htele. Izmedju ugovornih strana vazice taj drugi ugovor. Sira namera da se zakljuci jedan ugovor,ovde obuhvata i uzu nameru da se pristane i na neki drugi ugovor. Uslovi za konverziju: 1.DA JE ZAKLJUCEN UGOVOR NISTAV 2.DA TAJ NISTAV UGOVOR ISPUNJAVA USLOVE ZA PUNOVAZNOST NEKOG DRUGOG UGOVORA 3.DA BI UGOVORNE STRANE ZAKLJUCILE TAJ DRUGI UGOVOR DA SU ZNALE ZA NISTAVOST PRVOG UGOVORA 4.DA DRUGI UGOVOR TEZI ISTOM CILJU KAO I PRVI Primeri za konverziju: 1.Konverzija ugovora o ustupanju i raspodeli imovine za zivota u ugovor o poklonu-pogledati cl.66. Zakona o nasledjivanju 2.Konverzija ugovora o preuzimanju duga u ugovor o preuzimanju ispunjenja-pogledati cl.446.st.5. ZOO O jemstvu je pricao onako presiroko,odustanicu je rekao da pogledamo iz ZOO,a ugovornu kaznu je takodje malo vise obimno izlazio. Mislim da treba znati definiciju jemstva,karakteristike ugovora o jemstvu,dve vazne osobine jemstva(AKCESORNOST I SUPSIDIJARNOST),pravna dejstva jemstva(izmedju jemca i poverioca i izmedju jemca i duznika),forma jemstva i posebne vrste jemstva( SOLIDARNO JEMSTVO,SAJEMSTVO,JEMCEV JEMAC I JEMAC ZA NAKNADU STETE JEMCU) sto se tice stete pogledajte iz radisica tako je dj i predavao. - potrebno je da znate zakonsku definiciju shtete ali tacno onako kako pise, antic je u svojoj knjizi spomenuo na par mesta. - vrste nemat i mat shtete - naknadu ili s-ju za iste steta se deli na IMOVINSKU ILI MATERIJALNU sto podrazumeva I umanjenje necije imovine (obicna seta) - kod koje dolazi do smanjenja aktive i povecanja pasive ostecenika npr. ostecen stetnikov auto /tu spada gubitak, ostecenje, kvar + oduzimanje drzavine npr.

poslovnog auta * posebno spomenuo dj. na predavanjima II sprecavanje njenog uvecanja ( izmakla dobit) npr. unistenje stetnikovog taxi vozila - onemogucavanje da stvar daje plodove -> ZOO - Izgubljena dobit je ocekivana korist koja je sprecena usled radnje stetnika. To je ona korist koja se osnovano mogla ocekivati prema redovnom toku stvari. ima 4 elementa: 1. dobitak koji se NIJE OSTVARIO - imovina nije uvecana 2. dobitak koji se MOGAO OSNOVANO OCEKIVATI prema ZOO sa velikom stepenu verovatnoce, sto se ceni u svakom konkretnom slucaju. Nije dovoljna samo verovatnoca a nije neophodna ni izvesnost, vec veliki stepen verovatnoce. 3. dobitak koji bi se MOGAO OSTVARITI prema - redovnom toku stvari - ili prema posebim okolnostima 4. dobitak koji je sprecen radnjom/propustanjem stetnika + neophodna je uzrocna veza izmedju radnje stetnika i izmakle dobiti. III povreda zakonom zasticenog interesa SANKCIJA ZA PROUZROKOVANU MAT SHTETU: 2 vrste: - naturalna restitucija - pravilo, a ZOO odredjuje slucajeve kada ce biti moguca novcana restitucija - novcana restitucija - ZOO sl sucajevi 1. kada uspostavljanje ranijeg stanja - nije moguce - ne pokriva stetu u potpunosti - nije opravdano, a osteceni zahteva novcanu naknadau. 2. kada je stvar oduzeta na protivpravan nacin pa potom propala usled vise sile. 3. kada se steta sastoji u - prouzrokovanju smrti - telesne povrede - ostecenaj zdravlja - sirenju neistinitih navoda / povrede casti npr. sirenje neistinitih navoda o nekoj firmi usled cega ona izgubi velike ugovore sa drugim firmama Cilj: da se u potpunosti popravi stanje ostecenog

NEIMOVINSKU ILI MORALNU sto podrazumeva ( 2 oblika ) 1. kao povreda licnih dobara - prava licnosti chl 199. ZOO - drugih licnih dobara 2. nanosenje drugome fizickog i psihickog bola ili straha chl 200. ZOO npr. naruzenje lica manekenke

zajednicko za oba oblika: 1.povrede casti/ ugleda .CILJ . ALI ( JAKO BITNO) USLOVI SU i o tome vodi racuna SUD 1. ZA POVREDJENO PRAVO LICNOSTI .PRAVICNU NOVCANU naknadu .da osteceni pribavi odredjeno zadovoljenje i na taj nacin ublazi emocionalnu/ fizicku bol i zato VRLO BITNO: novcana naknada nemat shtete nije POTPUNA vec PRAVICNA NOVCANA NAKNADA.MORALNA SATISFAKCIJA . ne pogadjaju imovinu ostecenog 2.smrti bliskog lica i u 2 posebna slucaja: .naruzenje . okolnostima slucaja . sto se tice visine naknade: ona je veca sto je bol inezivniji i trajniji STRUKTURA ZOO-a ZOO se sastoji iz 4 dela: . ZA NANOSENJE FIZ I PSIH BOLA ILI STRAHA .NIJE REPARACIJA VEC SATISFAKCIJA ( posredni oblici otklanjanja stetne polsedice ) SANKCIJA ZA PROUZROKOVANJE NEMAT SHETE: 1. u slucaju straha .Cilj .povrede slobode/prava licnosti .sud. NE za svaki psihicki bol vec samo za: .NOVCANA SATISFAKCIJA .kd protiv dostojanstva licnosti i morala 3. znacaju povredjenog dobra ZNACI PREMA ZOO NOVCANA NAKNADA NEMAT STETE MOGUCA JE SAMO U ODREDJENIM SLUCAJEVIMA GORE NAVEDENIM I POD ODREDJENIM USLOVIMA O KOJIMA CENI SUD.licu koje je prinudjeno na kaznjivu obljubu .priznata ako postoje uslovi za to .nema ogranicenja ali u praxi bice moguca nadoknada samo za strah za sopstveni zivot ili telesni integritet.povlacenje izjave + moguca i kombinacija sa novcanom naknadom u narocito teskim slucajevima 2. za svaki fizicki bol 2. Ona ce biti moguca: 1.umanjenje zivotne aktivnosti . remete psihicku/emocionalnu ravnotezu coveka -sporna naknada nematerijalne stete.narocito o intezitetu i trajanju 2.objavljivanje presude na trosak stetnika .objavljivanje ispravke informacije .

o zakupu 5. zasnivanje obligacionog odnosa. o razmeni 3. pravila o promeni subjekata obligacije II DEO . OPŠTI DEO . pravila o pojedinim vrstama obligacije 4. o ostavi 6."OPŠTI DEO". pravila o dejstvu obligacije 2. Ove odredbe nemaju praktični znacaj nego samo teorijski! IV DEO .sadržana su pravila koja se odnose na nastanak obligacija tj. . 1. -regulišu mogucnost primene običaja i datum stupanja na snagu."UGOVOR" ."MERODAVNO PRAVO U SLUCAJU SUKOBA REPUBLICKIH ZAKONA" Podrazumeva pavila po kojima bi trebalo da bude rešavan sukob dva republicka zakona ako na razlicit nacin regulišu isto pitanje! Pravilo je da se primenjuje pravo države u kojoj se nalazi nepokretnost. o zajmu 4. pravila o prestanku obligacije 3."PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE" -predstavljaju uobičajen deo u svim zakonima i rešava pitanja kao sto su važenje ranijih propisa nakon donošenja zakona. o predaji 2.I DEO . sadržine i mesta u našem pravnomsistemu. Norme I i II dela cine glavninu Zakona o obligacionim odnosima! III DEO .DEO I -podeljen je na glave I glava-OSNOVNA NACELA Osnovna nacela su pravne norme koje iskazuju osobenosti ZOO-a u pogledu njegovog cilja. 1. o punomocstvu (nalog) Poklona i posluge nema jer nisu regulisani po ZOO vec je trebalo da budu regulisani republickim zakonom koji nikada nije stupio na snagu pa važe predratna pravna pravila.sadržana su pravila o posebnim imenovanim ugovorima.

-imaju dvostruku svrhu: a)da posluže tumačenju normi (ako je potrebno tumačenje). 2)autonomija volje treba da postane glavni princip u regulisanju odnosa u državi-država je zasnovana na ugovoru izmedju pojedinaca. Zato on ne zauzima veliki značaj. Ove ideje su dopunjene sa još dve ideje u francuskoj filozofiji XVIII veka: 1)covek ima subjektivna prava ne samo u odnosu na drugog vec ta njegova prava ima i prema državi. a ostala su uža i imaju manji stepen opštosti. takodje nemaju ni isti stepen opštosti.. -ove idje su izražene u delu Ž. i prema društvenim institucijama. Postavio je temelje ucenja o privatnoj autonomij. Osnova ideje je da treba razdvojiti 2 prava: 1)božansko pravo 2)ljudsko pravo (subjektivno pravo)-koje se temelji na covekovoj volji. Zakon je ispod covecije volje po ovoj teoriji. (Postoji izuzetak: ugovor o otkupu stana je do detalja regulsan Zakonom o stanovanju) . ali je bio više okrenut autonomiji volje u etici. a ne u pravu. NAČELO AUTONOMIJE VOLJE (privatne autonomije) svoje korene ima u filozofskom principu privatne autnomije-dela Huga Grocijusa "O pravu rata i mira". otklanjanju dvosmislenosti u tumačenju normi. Od ovog pravila postoje odredjena odstupanja (ugovor o osiguranju vozila i zakonsko pravo preče kupovine) 2)načelo dispozicije subjekata: subjekti su u ugovoru slobodni da svojom voljom urede sadržinu ugovora. b)da ukažu na glavne ciljeve koje država hoce da postigne u oblasti obligacionog prava -nemaju sva nacela jednak karakter.. Niko ne može biti prinudjen da zaključi ugovor niti se sme odrediti sa kim de zaključiti ugovor.Ž. Teorija se razvijala i u nemačkom pravu. Izdvajaju se 2 nacela najvišeg ranga. Teorija društvenog ugovora 1765. Teorija autnomije volje dolazi do izražaja u svim granama gradjanskog prava na razlicite načine!U obligacionom pravu.god. Ima ih ukupno 23. Ona ne može biti unapred propisana ili zakonom odredjena. a ona je autnomna što znaci da covek svojom voljom stvara pravo. raščlanjenju. Predstavnik je Imanuel Kant. princip autonomije volje se izražava kroz 2 načela: 1)načelo slobode ugovaranja 2)načelo dispozicije subjekata 1)načelo slobode ugovaranja podrazumeva da je svako slobodan da izabere da li de i sa kim de zakljuciti ugovor.Rusoa.

Iz ugovora nastaje obligacioni odnos. vrednosti društva I društvenosti.NAČELO SAVESNOSTI I POŠTENJA -suprotno načelu autonomije volja (njegova protivteža) -princip savesnosti i poštenja se zasniva na kolektivizmu. ograničavaju slobodu ugovaranja! Načelo savesnosti i poštenja nalaže subjektima da se u obligacionim odnosima ponašaju po svojoj savesti i da ne preduzimaju akte koji bi bili nedolicni i necasni. Dužnosti mogu postojati ved prilikom zasnivanja obligacionog odnosa. a pogotovo postoje za vreme njegovog trajanja. Princip savesnosti i poštenja namedu dužnosti. Nacelo opštosti i dispozitivnosti . na shvatanju koje ističe vrednost zajednice. Ako je jedna strana prekinula pregovore bez razloga i prouzrokovala štetu na njoj je obaveza da drugoj ugovornoj strain nadoknadi štetu! Tokom trajanja obligacionog odnosa učesnici su dužni da se uzdržavaju od postupaka koji bi bili protivni ovom načelu! Ostala načela koja imaju uži domašaj se mogu podeliti na 2 grupe: I NACELA KOJA DERIVIRAJU IZ NACELA AUTNOMIJE VOLJE II NACELA KOJA DERIVIRAJU IZ NACELA SAVESNOSTI I POŠTENJA I NACELA KOJA DERIVIRAJU IZ NACELA AUTONOMIJE VOLJE 1. Pregovori ne obavezuju i svaka stran ih može prekinuti kad hode. Pre zasnivanja obligacionog odnosa -"pregovori"-razdblje koje prethodi zaključenju ugovora koje je namenjeno razmeni mišljenja buducih ugovornih strana kao i razmenjivanju predloga i protivpredloga koji treba da dovedu do zaključenja ugovora. ali od njega postoji odstupanje: pregovarač ne može da prekine pregovore i time preouzrokuje štetu drugoj ugovornoj strani. To je pravilo. iz pregovora ne može da nastane obligacioni odnos.

zaključenje ugovora ne podleže nikakvoj formi.propisuje zabranu zloupotrebe OBLIGACIONOG prava 2. 15 ZOO. RAZLIKOVANJE UGOVORA I PRAVNOG POSLA . (ugovor o prometu nepokrenosti.. Ugovor nastaje prostim susretom volja (usmeni sporazum). Nacelo konsensualizma . Samo mali broj normi ima prinudni (imperativni) karakter (norme o zastarelosti.pravilo je da jedna strana ne može imati više prava nego što može imati druga strana. Nacelo ravnopravnosti strana u obligacionom odnosu .. zabrana lex comissoria. izuzev ako se posebnim pravnim pravilima obligacioni odnosi nisu regulisali drugačije b)pravila ZOO koja se primenjuju na ugovore važe mutatis mutandis i za ostale pravne poslove ako posebnim pravnim pravilima nije predvidjeno nešto drugo za te poslove! Dispozitivnost . Ovo nacelo se ne primenjuje kod jednostranih ugovora koji su dobročini (stvaraju obaveze za samo jednu ugovornu stranu). Nacelo zabrane stvaranja i iskorišcavanja monopolskog položaja -proistice iz 2 nacela..zasnivanje dvostranih ugovora.propisuje zabranu zloupotrebe prava ZOO . Od principa "neformalnosti ugovora" postoje brojni izuzeci: "ako zakon propisuje formu ili to proizilazi iz volje ugovornih strana.Opštost se može posmatrati sa dva aspekta: a) norme obligacionog prava sadržane u ZOO i preimenjuju na sve obligacione odnose.strane polaze od nacela jednakih ovlja.. jemstvu.. Takvi ugovori su zabranjeni jer je jedna strana u neravnopravnom položaju! 4. licenci. Nacelo zabrane zloupotrebe prava ZOSPO . gradjenju.) II NACELA KOJA DERIVIRAJU IZ NACELA SAVESNOSTI I POŠTENJA 1. Zakon zabranjuje ugovore privrednih subjekata kojima se stvara monopol za jednog ili grupu subjekata.norme zakona su dispozitivnog karaktera što znaci da se od njih može odstupiti voljom ugovornh strana.". 3.) 2.obe strane u tom odnosu su jednake u svojim pravima.. Nacelo jednake volje uzajamnih davanja -čl. ravnopravnost=jednakopravnost .

postoji očigledna nesrazmera u uzajamnim davanjim u momentu zaključenja. medjusobna zavisnost izmedju duga i potraživanja.razlikuju se po tome što je za kvalifikaciju jednog posla bitan broj volja. -"svaka strana u dvostrano obaveznom ugovoru duguje drugoj ugovornoj strani naknadu za ono što je primio.odgovornost za evikciju v) poništenje ugovora zbog prekomernog oštedenja . ali je potrebno da je do toga došlo iskorišdavanjem odredjenih subjektivnih elemnata jedne ugovorne strane. PRAVNE OSOBINE OBLIGACIJA -specificne odlike (svojstva) obligaicije po kojima se razlikuje od drugih pravnih odnosa. g) zelenaški ugovor .prenosilac garantuje mirnu državinu. b) odgovornost prenosioca za pravne nedostatke ispunjenja . a) odgovornost prenosioca za fizicke nedostatke ispunjenja . uzajamnost. stav 2. POJAM OBLIGACIJA Obligacija označava pravnu vezu izmedju 2 odredjene strane: poverioca-koji je ovlašcen da zahteva potraživanje od dužnika I dužnika-koji je obavezan da ucini prestaciju. 15. Ovakav ugovor je apsolutno ništav. On znači da je pribavilac stvari dao više nego što je na osnovu ugovora dobio. I PRAVNA VEZA IMOVINSKO-PRAVNOG KARAKTERA . -u obligaciji postoji korelacija. -obligacija se i sa strane poverioca i sa strane dužnika može posmatrati spolja: sa strane dužnika-vraca se dug jer je obligacija njegova pasiva sa strane poverioca. Ako pribavilac ne može da koristi stvar redovnom namenom.obligacija je potraživanje i izražava se kao aktiva u imovini poverioca. d) raskidanje ili izmena ugovora zbog promenjenih okolnosti ." -davanja treba da budu jednaka .postoji očigledna nesrazmera u uzajamnim davanjima. Zato nastupa odgovornost prenosioca. a koja je posledica zablude o vrednosti oštedene stvari. tj.Zakonom se odredjuje u kojim slucajevima odstupanje od ovog principa povlaci posledice cl.pravo jedne strane u ugovoru da zahteva ili raskid ugovora ili zamenu odredbi ako po zaključenju nastanu okolnosti koje otežavaju svrhu upotrebe.. postoji fizički nedostatak.

moralne dužnosti nekada imaju i religijski karakter 4. ali može biti od značaja kada dode do pitanja na koji način treba ispuniti obligaciju.pasivna strana je dužnik. Medjutim. On ima obavezu da ispuni ono što je zahtevano. moralne dužnosti proizilaze iz pravila učtivosti 3. Cilj je da se donese PRESUDA. Nema pravo ništa da zahteva.druga strana-dužnik . obaveza se gasi i obligacija prestaje.-ukoliko dužnik nede dobrovoljno da izvrši obavezu.iako postoje dve strane to ne znaci da postoje dva lica u obligaciji! Broj lica ne menja položaj u obligaciji. . jedan . Njegova uloga u obligaciji je aktivna. Ukoliko dužnik izvrši dobrovoljno obavezu. ukoliko dužnik ne izvrši obavezu. poverilac se kondemnatornom tužbom obraca sudu i traži da dužniku naredi izvršenje obaveze. Razlikovanje obligacije kao pravne veze i moralnih dužnosti: 1. Ta posredna sankcija se ogleda u tome što ukoliko dužnik dobrovojno izvrši ono na šta ne može biti prinudno osudjen. Iz dužnikove imovine se oduzima predmet koji je trebalo da se preda poveriocu. ne može da traži od poverioca da mu vrati ono što je dao. moralne dužnosti imaju unutrašnju sankciju Naturalne (prirodne) obligacije-pr. Ostale obligacije se nazivaju civilne-prave! II ODNOS IZMEÐU DVE ODREÐENE STRANE . sud presudjuje da dužnik izvrši obavezu i ima rok od 15 dana (paricioni rok). moralne dužnosti ne uživaju pravnu zaštitu 2. poverilac ima pravo da pokrene IZVRŠNI postupak (postupak prinudnog izvršenja). -razlikuju se: A) ZAJEDNIČKE (podeljene) B) SOLIDARNE1)PASIVNE-na strani poverioca je jedno lice. Podnošenjem tužbe se pokrede PARNICNI postupak i cilj je da se utvrdi da li poverilac ima pravo prema dužniku i da li dužnik ima obavezu izvršenja.jedna strana-poverilac . . Izvršenje se sprovodi na IMOVINI.biti poverilac znaci imati pravo da se zahteva odredeno ponašanje (prestacija). zastarelo potraživanje -ne poseduju mod prinudnog sudskog namirenja -poverilac nema pravo da podnese tužbu sudu I da zahteva da sud naredi izvršenje -prirodna obligacija ima sankciju koja je posredna. a na strani dužnika više lica koja duguju "svi za jednog. Ako je tužba osnovana. a ne na ličnosti dužnika (sistem realne egzekucije).

na strani dužnika samo obaveze B) DVOSTRANE-prava i obaveze se javljaju na obe strane u obligacionom odnosu.proizilaze iz načela savesnosti i poštenja.ima dužnik u obligaciji.ona koja pripadaju poveriocu i služe da osiguraju izvršenje obligacije (pravo poverioca prema jemcu) 3)Obaveze uzajamne obazrivosti .obaveza naknade štete 2)Sporedna prava . 2)AKTIVNE-na strani poverioca je više lica.za sve". To je pravo izbora kod alternativnih obligacija. Nastaju iz dvostrano obaveznih ugovora. III PRAVNA VEZA KOJA IMA ODREÐENU SADRŽINU A) sadržina obligacije je znacajna jer utvrdujemo o kojoj obligaciji je reč i koja pravila cemo primeniti na odredjenu obligaciju B) u zavisnosti od sadržine obligacije se utvrduje da li je neka obligacija nastala ili nije C) prema sadržini se odreduje da li neka obligacija postoji ili je možda prestala (promena novacijom na osnovu sadržine obligacije-sporazum poverioca i dužnika da ugase staru obligaciju menjajuci joj sadržinu) Tri shvatanja o sadržini obligacije: I čini je pravo poverioca da zahteva odredjeno ponašanje i obaveza dužnika da se ponaša onako kako poverilac traži. To predstavlja predmet obligacije. a obligacija se gasi prema svima. a na strani dužnika jedno lice. Svaki od poverilaca ima pravo da zahteva ispunjenje celog duga. 5)Pravo na prigovor . II Shvatanje o petodelnoj podeli sadržine obligacije: 1)Obaveze .jedna ili više-koje se dele na: A) primarne-one obaveze kjima nastaje sama obligaicja i odreduju tip-vrstu obligacije B) sekundarne-nastaju usled kršenja primarnih obaveza. Može da istakne prigovor da obligacija nije nastala ili da ne proizvodi pravno dejstvo kao i prigovore koji odlažu izvršenje! . ali njihova sadržina nije unapred odredjena i zato se ne može zahtevati njihovo prinudno izvršenje-može samo naknada štete! 4)Prava preobraženja . pr.pravo poverioca da izjavom svoje volje utiče na promenu sadržine obligacije. Postoji i podela na: A) JEDNOSTRANE-na strani poverioca samo pravo.

uključujudi i predaju. i trpljenje 2)Osnov (kauza) obligacije se dobija odgovorom na pitanje "Zbog čega se dužnik obavezao?". U ZOO-razlog je osnov obligacije (ovo misljenje zastupa i Antic!) IV OBLIGACIJA JE ODNOS RELATIVNOG KARAKTERA . .III Shvatanje o dvodelnoj sadržini obligacije 1)Predmet obligacije . poverilac nema pravo prema trecim licima! U obligacionom pravu od principa relativnosti postoje izuzeci: 1)ugovor o zakupu 2)paulijanska tužba 3)ugovor u korist trecig lica 4)kolektivni ugovor 1) UGOVOR O ZAKUPU -ugovorne strane: zakupac i zakupodavac -obojica imaju pravo jedan prema drugom-pravo zakupca je da od zakupodavca zahteva predaju stvari na upotrebu. Ako posle zaključenja ugovora zakupodavac preda stvar tredem licu. Zakupodavac može da se obrati podzakupcu i da traži naplatu dospelih iznosa zakupnine ako ih zakupac ne plada o dospelosti! .stvarno pravo titularu daje neposrednu pravnu vlast na stvari obligacija za predmet ima ponašanje. zakupac ima pravo da traži stvar od tredih lica. Pravo zakupca je i da zakupodavac održava stvar i da odgovara za fizičke i pravne nedostateke.titular stvarnog prava ima pravo da zahteva povradaj stvari kod koga se nadje i da se prestane sa uznemiravanjem.po ovome se razlikuje od stvarnopravnih odnosa . a ono se ne može zahtevati od svakoga nego samo od onoga sa kime postoji obligacioni odnos.deluje samo izmedju odredjenih lica stvarno pravo deluje prema svima (erga omnes) . a ne samo u onim iz ugovora.dobija se odgovorom na pitanje "Na šta se dužnik obavezuje?" Obligacija se odnosi na prestaciju. Taj razlog postoji u svim obligacijama. b) na odredjeno nečinjenje-uzdržavanje od odredjenih radnji na koje bi inače imao pravo. Prava zakupodavca: da zahteva isplatu zakupnine! Zakupac može da izda stvar u podzakup. a ona se može odnositi a) na odredjeno činjenje-svaka pozitivna radnja dužnika. Zakup ima odredjena stvarnopravna dejstva i zato je mogude da zakupac ostvaruje svoje pravo prema tredem licu kome je zakupac predao stvar (pod uslovom da je trede lice bilo nesavesno).

2) PAULIJANSKA TUŽBA .podnosi se protiv dužnika i tredih lica kojima je otudjena imovina . Zbog toga je apsolutna I podrazumeva korelaciju potraživanja i duga i korelaciju prava na zahtev i odgovornosti dužnika 2. U tim situacijama odgovornost dužnika je ograničena po predmetu ili po visini. ali ne mora da postoji u svim obligacijama. -princip monetarnog nominalizma može dodi u sukob sa principom savesnosti i poštenja -odstupanja od principa monetarnog nominalizma mogu biti:na osnovu ugovora I na osnovu sudske odluke -princip je dispozitivnog karaktera . 1. Postoji korelacija na prvom.. korisnika. ODNOS OBLIGACIJE I OBLIGACIONOG ODNOSA U obligaciji postoji korelacija izmedju duga i potraživanja. ali ne i na drugom nivou.traži se da se oglasi ugovor bez pravnog dejstva i to u visini njegovog potraživanja. a) po predmetu.separatio bonorum-odvajanje zaostavštine iz imovine naslednika koje traže poverioci kada je naslednik prezadužen i postoji opasnost da oni nece biti namireni! b) po visini-kada dužnik odgovara za dug samo do odredjene vrednosti. a pravu na zahtev poverioca odgovara odgovornost dužnika za ispunjenje duga. nastaje pravo da od promitenta zahteva ispunjenje obaveze (ugovor o osiguranja života za slucaj smrti). Korelacija na drugom nivou je relativna i postoji u vedini obligacija. 3) UGOVOR U KORIST TRECEG . Poverilac ima pravo potraživanja i pravo na zahtev. Pravu poverioca na potraživanje odgovara dužnikov dug. a ne za dug u celini-pravila o odgovornosti naslednika za dugove ostavioca-do visine vrednosti zaostavštine! .. Ovakva korelacija postoji u 2 situacije i u obe odgovornost dužnika ne odgovara pravu poverioca.ugovor koji se zaljučuje izmedju dva lica-stipulanta i promitenta na osnovu koga za trede lice (beneficijara). Korelacija na prvom nivou je potpuna i mora da postoji u svakoj obligaciji. .slucaj abandona-u pomorskom pravu-pravo vlasnika broda koji je prouzrokovao štetu tredim licima da se odrekne prava na brod u korist osiguravajuceg društva koje je pokrilo štetu 2.tužba koju podnosi poverilac dospelog potraživanja na osnovu koje pobija pravne radnje svog dužnika kojima je dužnik umanjio svoju imovinu tako da u njoj nema sredstava za namirenje. 1.

2. Materijala u odredjeno vreme I na odredjenom tržištu. Postoji nekoliko vrsta: 1. indeksna klauzula-odredba u ugovoru iz koje nastaje novčana obaveza na osnovu koje de se visina nove obaveze revalorizovati (ponovo obračunati) prema određenom indeksu. Pravilo o raskidanju I izmeni ugovora zbog promenjenih okolnosti. Odstupanja na osnovu sudske odluke: -u ZOO postoje dva pravila koja dozvoljavaju sudu da utvrdi visinu novčane obaveze u skladu sa unutrašnjom promenom vrednosti novca! 1. U unutrašnjem pravu su vrlo retke. teške telesne povrede ili oštedenja zdravlja nekog lica! Novčana renta je naknada imovinske štete. valutna kaluzula-odredba u ugovoru na osnovu koje se visina novčane obaveze odredjuje prema kursu dinara u odnosu na neku stranu valutu.(odredbe o kliznoj skali). Indeks revalorizacije mogu biti odredjeni prema raznim kriterijumima: prema rastu cena. Visina novčane obaveze koju jedna ugovorna strana treba da uradi drugoj ugovornoj strain ima se izvršiti prema ceni rada tj. U našem pravu je dozvoljena od donošenja Zakona o deviznom poslovanju 2001. ovakve klauzule su dopuštene. kao I obrnuto. 4. mesto je ono koje je odredjeno sporazumom izmedju dužnika I poverioca (bilo koje mesto). klizna skala. Pravilo o izmeni novčane rente koja se dosudjuje u slučaju smrti.prema stopi rasta prosečne plate… U našem pravu. Ako dužnik I poverilac ne dogovore ništa. može je povedati! MESTO ISPUNJENJA OBAVEZA Mesto ispunjenja podrazumeva se da je u pitanju mesto u kom dužnik mora preduzeti sve radnje koje su potrebne da bi izvršio svoju obavezu. Dosudjuje se doživotno ili u odredjenom periodu u unapred odredjenim mesečnim iznosima. prema stopi rasta troškova života. Promena u unutrašnjoj vrednosti novca kada dužnik može od suda da zahteva raskidanje ugovora. U našem . 3. je složenija varijanta indeksne kaluzule. U pogledu NOVČANIH OBAVEZA. ali su dozvoljene.primenjuje se zakonsko pravilo da je mesto prebivališta ili sedišta poverioca u momentu ispunjenja u stvari mesto ispunjenja.-poverilac i dužnik odstupanja ustanovljavaju posebnom ugovornom pogodbom. sud može odlukom raskinuti ugovr ili izmeniti pojedine odredbe ako je disproporcija tolika da ugovor više ne odgovara ugovornim stranama. To jeodredba koja se ugovara u ugovorima u kojima se jedna strana obavezuje da izradi I isporuči odredjenu stvar drugoj ugovornoj strain (ugovor o delu. 2. ugovor o gradjenju). Ukoliko nakon zaključenja ugovora dodje do promene okolnosti tako da isupnjenje obaveze jedne ugovorne strane postane otežano. zlatne klauzule-odredbe u ugovoru na osnovu kojih de se visina vrednosti novčane obaveze obračunati u visini vrendosti zlata na dan dospelosti. ali sud ima pravo da promeni odredbe I uskladi ih sa prilikama konkretnog slučaja. Dužnik novčane rente može tražiti umanjenje novčane rente I sud je može odobriti.

čim ga poverilac pozove da je ispuni. ako nije ugovoreno vreme ispunjenja. a ako je predaja usledila kasnije. po ZOO postoji razlikovanje dve situacije: 1. VREME ISPUNJENJA OBAVEZA U pogledu NOVČANIH OBAVEZA vreme ispunjenja uredjuju poverilac I dužnik svojim sporazumom. pverilac neije dužan da primi to ispunjenje I to bez opasnosti da de dodi upoverilačku docnju.ali I da zahteva novčanu naknadu štete koja je usledila. Ima pravo da primi ispunjenje obaveze. Ako nisu ništa ugovorile. Kod prodaje u privredi važi pravilo da je dužnik obavezan da plati cenu u roku od 8 dana od dana prijema računa (fakture).pravu novčane obaveze su donosive što podrazumeva povoljnost za poverioca jer svi troškovi padaju na dužnika. Kod NENOVČANIH OBAVEZA. Ako nisu ništa ugovorili treba voditi računa da li je pravilima o posebnim imenovanim ugovorima odredjeno vreme ispunjenja! Kod ugovora o prodaji. Kada je rok ugovoren isključivo u interesu dužnika dužnik ima pravo da ispuni obavezu pre roka I da pazi da to ne bude u nevreme I mora o tome da obavesti poverioca. Sto se tiče kamate u slučaju ranijeg ispunjenja obaveze. Ako dužnik hode da ispuni obavezu pre roka ZOO sadrži pravilo prema kome dužnik uvek može da ispuni obavezu pre roka. važi pravilo da se obaveze izvršavaju u mestu prebivališta dužnika. rok se odredjuje u interesu dužnika. Mogu ga odrediti tako što de odrediti rok u okviru koga ili po čijem isteku dužnik treba da isplati novac odnosno odredjuju tačan momenat ili datum ispunjenja. onda 8 dana od dana predaje! Ako ništa nije ugovoreno sporazumom ili posebnim pravilima dužnik ispunjava obavezu u roku koji se odredi prema: -svrsi posla -prirodi obaveze -ostalim okolnostima Ako se ne može utvrditi rok navedenim načinima. pravilo je da dužnik ne može da odbije vradanje kamate osim kada je to ugovorom predvidjeno odnosno kada to proizilati iz običaja. Kada rok nije ugovoren u interesu dužnika. Po. dužnik je obavezan da odmah ispuni obavezu. kupac je dužan da isplati cenu u momentu predaje stvari. Kod ispunjenja NENOVČANIH OBAVEZA pre roka. prvo se gleda šta su strane ugovorile. Poverilac nenovčane obaveze može da traži ispunjenje novčane obaveze pre roka: . 2. a poverilac odmah ima pravo da zahteva ispunjenje obaveze. pravilu.

predvidjeno je po ZOO da se visina stope kod ugovorne kamate uredjuje posebnim zakonom (koji nije donet).kada se pladanje vrši preko pošte razlikuju se dve situacije: a. kada postoji sporazum dužnika I poverioca.zatezna kamata se uvek duguje u novcu. Visina ugovorne kamate se po pravilu ogredjuje sporazumom izmedju dužnika I poverioca. a kod pravnih lica dužnik plada kamatu koju banka plada kao dužnik u pravnim poslovima iste ili slične vrste.kada se vrši u gotovini. dužnik je ispunio obavezu kada je poveriocu predao u ruke sumu koja se duguje .1. ali sloboda ugovaranja nije apsolutna. a ugovorna na osnovu ugovora . Ona predstavlja naknadu za upotrebu novca. Ako strane ugovore kamatu. Kod ugovora pravnih lica. dužnik je ispunio obavezu kada je u pošti platio iznos koji duguje b. podrazumeva se da je izvršio obavezu kada poverilac primi od pošte iznos koji je dužnikova obaveza. Mora biti poštovano načelo ekvivalencije uzajamnih davanja što podrazumeva da stopa ne bi trebalo da predje iznos koji bi ugrozio princip ekvivalencije. ZATEZNA KAMATA (zakonska kamata) Razlikuje se od ugovorne kamate: .zatezna kamata se plada kada dužnik dodje u docnju. ali ne za sve nego samo za one kje glase na predju stvari odredjenih po rodu. kada dužnik samostalno bez sporazuma vrši pladanje. a ugovorna može I kod nenovčanih . kada mu dužnik ne da traženo obezbedjenje 2. a ugovorn akmaata se može dugovati u drugim stvarima odredjenim po rodu . ali ne I visinu kamatne stope ZOO odredjuje da de dužnik (kod fizičkih lica) biti dužan da plati kamatu koju banka plada na štedne uloge pov idjenju.zatezna kamata se pojavljuje smao kod novčanih obaveza. KAMATA UGOVORNA KAMATA -kamata kju dužnik duguje poveriocu na osnovu sporazuma. a ugovorna kamata se po pravilu plada od dana nastanka obaveze do momenta ispunjenja . Ugovorna kamata nije specifična samo za novčane obaveze. može I za nenovčane.zatezna kamata se duguje na osnovu zakona. ako je rok zaključen isključivo u interesu poverioca. uvek. Kod pitanja kada se smatra da je dužnik ispunio svoju obaavezu pravi se razlika u zavisnosti od toga da li se pladanje vrši u gotovini ili preko pošte! . Zakon odredjuje maksimalnu stopu dozvoljene kamate I kod ugovora koje zaključuju fizička lica ona ne može biti veda od kamate koju banka plada svojim štedišama na štedne uloge po vidjenju (nisu oročeni). kada mu dužnik ne da dopunu obezbedjenja koje je propalo ili smanjeno bez krivice poverioca 3.

nazivaju se I složene obligacije . važi pravilo da prav izbora pripada dužniku. poverilac I dužnik mogu ugovoriti da de se stopa ugovorne kamate povedati ako dužnik ne ispuni obavezu na vreme. Dužnik je dužan da izbor izvrši u roku koji je predvidjen ugovorom. Prema Zakonu o visini kamatne stope.5 % I promenljivi=stopa rasta cena na malo u odredjenom mesecu! . Ako je ugovorena kamata za novčane obaveze. Takva kamata se naziva I procesna kamata. dužnik dodje u docnju I od tada teče zatezna kamata. Može da . Zajedničko za ove dve kamateje što kod obe postoji zabrana ANATOCIZMA-kamate na kamatu. Ako je stopa ugovorne kamate viša od stope zatezne kamate. a zatezna kamata je sankcija dužnika jer nije svoju obavezu izvršio na vreme..visinus tope ugovorne kamate odredjuju dužnik I poverilac sporazumno.dužnik duguje dva ili više predmeta . poverilac nema pravo da kumulira obe kamate. 2) Kod zatezne kamate: a. b. OBLIGACIJE SA VIŠE PREDMETA . Bankarski poslovi – banka može u svojim kreditnim poslovima ugovoriti da de na kamatu kada dospe na naplatu početi da teče kamata.Pravna priroda ugovorne kamate je naknada za upotrebnu vrednost novca. Pravo izbora koji de predmet obligacije biti predmet izvršenja može imati: dužnik. a samo jedan predmet ispunjenja. Pravilo je da poverilac u slučaju docnje dužnika može tražiti kamatu koja je viša.podela na alternativne. a zatezna kamata je odredjena zakonom (dužnik I poverilac ne mogu ništa ugovoriti). kamatna stopa ima 2 dela: fiksni=0. On može tražiti samo isplatu jedne od njih. na iznos kamate za koji poverilac traži da dužnik bude osudjen počinje da teče kamta od momenta podnošenja tužbenog zahteva. poverilac ili neko trede lice.sa samo jednim predmetom su proste . uz izvesna odstupanja: 1) Kod ugovorne kamate: a. u slučaju kada poverilac podnese sudu zahtev da osudi dužnika na pladanje kamate jer je nije isplatio u roku. fakultativne I kumulativne ALTERNATIVNE OBLIGACIJE -dužnik duguje dva ili više predmeta. ali se oslobadja obaveze predajom samo jednog predmeta! Imaju dva ili više predmeta obaveze. Pravo opcije predstavlja pravnu mod! Ako nema ugovora. može tražiti isplatu samo ugovorne kamate I obrnuto. Ako propusti rok nije automatski izgubio pravo izbora.

Tada se obligacija svodi na preostai deo. a kada taj rok istekne.zahteva od suda da ga obaveže jednim od dva predmeta. slučaj hipoteke kojom je obezbedjen tudji dug. Pravno dejstvo: do tada složena obligacija sa više predmeta se pretvara u prostu obligaciju. Ako predmet propadne krivicom dužnika. Poverilac ima pravo da zahteva ispunjenje I nekim drugim predmetom. -pravo izbora pripada poveriocu samo kada je tako dogovoreno. -trede lice mora svoje pravo izbora da izvrši u roku koji su mu ostavili poverilac I dužnik.kod fakultativnih obligacija postoji samo jedan predmet.ovlašdenje koje ima dužnik ili poverilac nije isto što I pravo izbora kod alternativnih obligacija. Mogu nastati I na osnovu zakona-pr. raskid ugovora o poklonu zbog nedostataka sredstava za život poklonodavca. on može da se oslobodi obaveze naknade štete predajudi poveriocu drugi predmet. gubi ga tek u postupku prinudnog izvršenja. FAKULTATIVNE OBLIGACIJE -razlikuju se od alternativnih obligacija: 1. Do koncentracije može dodi propašdu jednog od ugovorenih predmeta bez krivice. Pr. Smatra se da je izbor izvršen kada druga strana bude obaveštena o izvršenom izboru ili kada dužnik izvrši radnju koju je izabrao. Izjava kojom se to ovlašdenje vrši je uvek opoziva. Ako ne ispuni to svoje pravo u roku. obaveza dužnika se gasi. a dužnik može da bira. Legat I ugovor o zajmu. a presuda glasi na alternativno ispunjenje. Poverilac ima pravo izbora u roku koji je utvrdjen sporazumom. 3. Može se opozvati ikad je ved bila saopštena. Ovlašdenje da se obaveza ispuni drugim predmetom nije pravna mod jer se ne unosi nikakva promena u pravnom odnosu. Izjava kojom se vrši pravo izbora je neopoziva. Ni posle presude nije izgubio pravo da bira. Ako je do propasti došlo krivicom. ali je dužnik ovlašden da ispuni obavezu drugim predmetom tj. pravo izbora prelazi na dužnika. KUMULATIVNE OBLIGACIJE . Njegovo pravo izbora je znatno krade.fakultativna obligacija se gasi ako predmet ispunjenja propadne višom silom. Taj prelaz se naziva koncentracija. ne dolazi do koncentracije. Fakultativne obligacije nastaju na osnovu ugovora ili testamenta (po pravilu). Fakultativne obligacije su samo prividno složene! 2. poverilac ili dužnik imaju pravo da se obrate sudu I da sud izvrši izbor.obligacije. Poverilac samo ima pravo da traži naknadu štete. pravila o prekomernom oštedenju. Ako predmet propadne krivicom.

Po pravilu. Ako u pluralističkim obligacijama imamo više dužnika svaki se oslobadja obaveze kada ispuni svoj deo duga. dužnik izvršava obavezu ostalim predmetima -ako je neki propao krivicom dužnika. druga ima dug. Predmet je deljiv ako se može podeliti i služiti u delovima koji imaju ista svojstva.deljive . svi predmeti se istovremeno predaju -ako svi propadnu usled više sile. obligacija se gasi -ako samo neki propadnu. jedna strana ima potraživanje. na drugoj je samo potraživanje. ZOO je podelio obligacije na: . Po pravilu-deljive su one obligacije koje glase na činjenje.solidarne . dug se medju dužnicima deli na jednake delove i svaki se oslobadja obaveze kada ispuni svoj deo duga. Na jednoj strain je samo dug. Ako u pluralističkim obligacijama imamo više poverilaca. Do pojave više lica može dodi iz različitih razloga. svaki ima pravo da potražuje samo svoj deo . ali da pri tom predmet u celini ne gubi ništa od svoje vrednosti. Pluralističke obligacije-na strain dužnika ili na strain poverilaca se nalazi više lica. DUALISTIČKE / PLURALISTIČKE OBLIGACIJE Dualističke obligacije-na poverilačkoj I dužničkoj strain jse nalazi po jedno lice.-složene obligacije -imaju dva ili više predmeta -dužnik se oslobadja obaveze kada ispuni sve predmete -predmeti se ne moraju ispuniti odjednom -mogud je dogovor dužnika I poverioca -ako ništa nije ugovoreno. Pr. Glasi na naknadu štete usled deliktne odgovornosti. Mogu biti jednostrano I dvostrano obavezne. 2 suvlasnika prodaju kudu jednom licu. a za propali predmet je dužan da nadoknadi štetu.nedeljive DELJIVE OBLIGACIJE Deljive obligacije su pluralističke obligacije u kojima je predmet deljiv. on je dužan da ispuni obavezu ostalim predmetima. predaju stvari i najtipičnije-novčane obligacije. Kada su jednostrano obavezne.

U pasivnim obligacijama. Docnja u koju zapadne jedan dužnik ne proizvodi pravno dejstvo prema drugim dužnicima. ali se to pravilo ne prostire na sve obligacije. važi pretpostavka solidarnosti-dužnici duguju po pravilima o solidarnoj obligaciji! SOLIDARNE OBLIGACIJE . dužnik kji ispuni svoj deo duga-oslobadja se obaveze. tj. Kod ugovora u privredi važi drugačija pretpostavka-kada ima više dužnika u deljivoj obligaciji. ali iako je deljiv. važi pravilo da se predmet mora ispuniti u celini zbog toga što to zakon propisuje ili to proizilazi iz ugovora.imaju deljiv predmet. poverilaca. Primeri za to su kapara i odustanica. obaveza se gasi prema svima. obligacije se dele na: 1. osim ako je nešto drugo ugovoreno. a pored njih postoje i druga sredstva obezbedjenja i sastoje se u nastojanju poverioca da svoje potraživanje prema dužniku obezbedi tako što de se još neko lice obavezati pored dužnika-lična sredstva obezbedjenja potraživanja: jemstvo. a kada dužnik to ispuni. svaki poverilac ima pravo da traži ispunjenje duga. Deljive obligacije mogu biti aktivne (kada se na strani poverioca nalazi više lica) i pasivne (kada se na strani dužnika nalazi više lica). zakona ili testamenta. gasi se obligacija i prema ostalima! U zavisnosti da li ima više poverilaca ili dužnika. odnosno. Deljive obligacije se nazivaju i zajedničke obligacije i mogu da nastanu na osnovu: ugovora. on može da zahteva isplatu duga u celini od bilo kog dužnika. aktivne solidarne obligacije-sa više poverilaca Pasivne solidarne obligacije Za pravo su mnogo značajnije pasivne solidarne obligacije jer su one jedno od najboljih sredstava obezbedjenja poverilaca. ugovorna . dužnik se oslobadja obaveze kada mu namiri njegov deo. odnosno testamenta. a jedan dužnika.duga. a jedan poverilac. Ispunjenjem duga prema jednom poveriocu. Predmet se deli na jednake delove. Prekid zastarelosti prema jednom od dužnika ne proizvodi pravno dejstvo prema ostalim dužnicima. a svaki poverilac ima pravo da potražuje samo svoj deo potraživanja. Svaki dužnik odgovara samo za svoj deo duga. Ako ima više dužnika. svaki poverilac je ovlašden da zahteva ispunjenje duga u celini. Pravilo je da se obligacija deli na onoliko delova koliko ima dužnika. Ako ima više poverilaca. pasivne solidarne obligacije-sa više dužnika 2. Solidarne obligacije su obligacije sa više dužnika ili poverilaca kod kojih je svaki dužnik obavezan da ispuni dug u celini.

Posebni rokovi zastarelosti važe samo za neka potraživanja i mogu biti subjektivno i objektivno odredjeni! Subjektivni rok – 3 god. a objektivni rok – 5 god. Ne moraju sve radnje jednog dužnika da se prostiru na ostale dužnike. 3. 2. u odnosu izmedju solidarnog dužnika i poverioca 2. a obaveza ostalih ostaje. zatarelošdu 1.in personam. otpuštanjem duga 3. sa drugačijim osnovom ili predmetom. Zastoj i prekid zastarelosti prema jednom dužniku ne utiču na ostale dužnike! Poravnanje predstavlja način prestanka obaveze! To je sporazum izmedju strana oko kojih postoji spor na osnovu koga one spor rešavaju uzajamnim popuštanjem. a nastaje druga. ali oni imaju pravo dapristupe tom poravnanju i u tom slučaju proizvodi dejstvo i prema njima. odnos sa ostalim dužnicima zavisi od toga da li je sporazum zaključen: . prenovom 2. Docnja jednog solidarnog dužnika ne proizvodi pravno dejstvo prema ostalim solidarnim dužnicima. ali postoji izuzetak kada su u pitanju štetne radnje. Nastaju samo kada je jedan izvršio obavezu prema poveriocu.. ali ne u potpunosti. kada se gasi obligacija prema svim dužnicima.in rem.obligacija se gasi. Karakteristika je da se dužnici medjusobno zastupaju. . ili . Dejstva pasivne solidarnosti su dvostruka: 1. pored ugovora. Dužnik koji je ispunio obavezu postaje poverilac dosadašnjih dužnika i tada dolazi do pretvaranja solidarne u zajedničku obligaciju. može nastati i iz zakona kada zakon posebno štiti odredjene kategorije pverilaca. mogu nastupiti činjenice koje prekidaju ili zaustavljaju period zastarelosti. Pasivna solidarnost. Kada se dug otpusti prema samo jednom dužniku. Samo korisne radnje proizvode dejstvo prema ostalim dužnicima. kada se ne gasi solidarna obaveza svih dužnika. izmedju samih dužnika nakon ispunjenja Obligacija se gasi: 1. Otpuštanje duga – način prestanka obligacije na osnovu sporazuma dužnika i poverioca. kada se samo taj dužnik oslobadja obaveze. od prouzrokovanja štete. U toku trajanja roka zastarelosti.. Sekundarna dejstva pasivne solidarne obligacije nede nastati ako su svi dužnici prema poveriocu ispunili dug. ili – in personam. Opšti rok zastarelosti potraživanja iznost 10 godina. od saznanja za štetu.kazna. Sporazum o prenovu može biti zaključen: in rem. Zastarelost. Poravnanje ne proizvodi dejstvo prema ostalim dužnicima. Sporazum o prenovu –sporazum izmedju dužnika i poverioca na osnovu kog se postojeda obligacija gasi. Neka strana se odriče zahteva ili dela zahteva prema drugoj. kada se gasi obaveza svih solidarnih dužnika.

može se ugasiti otpuštanjem duga . Nedeljive obligacije mogu biti: 1. a dužnička obaveza se gasi prema svima. Pravo ispunioca na naknadu prema ostalim sadužnicima se naziva pravo regresa. dug se deli na jednake delove. Svaki od poverilaca je ovlašden da traži od dužnika da prema njemu ispuni dug. podobne su da oslabe obligaciju. Odricanje od zastarelosti koje je izvršio jedan poverilac koriste i ostali poverioci. Ako ne postoji ugovor. ali ga u konkretnom slučaju smatraju nedeljivim. NEDELJIVE OBLIGACIJE Nedeljive obligacije su pluralističke obligacije koje imaju nedeljiv predmet.Za odredjivanje delova u zajedničkoj obligaciji postoje odredjena pravila. kada je predmet po svojoj prirodi deljiv. sa više dužnika (gde se primenjuju pravila o pasivnim solidarnim obligacijama) . Svaki dužnik duguje onaj deo duga koji je utvrdjen ugovoro izmedju dužnika. Kada je pasivna solidarnost bila ugovorena u korist jednog lica. onaj koji je izvršio obligaciju. to ne koristi ostalim poveriocima i prema njima teče i dalje. Rizik insolventnosti snosi svaki sadužnik. Nedeljivost predmeta može biti apsolutna i relativna. Apsolutna je kada nedeljivost proizilazi iz prirode predmeta.može se ugasiti kompenzacijom . ne obezbedjuju ved naprotiv. U praksi su retke i nemaju značaj kao pasivne solidarne obligacije. a na strani dužnika jedno lice.može se ugasiti ispunjenjem . važi pravilo da se njegov deo deli srazmerno na sve druge sadužnike uključujudi i onoga koji je ispunio dug. U slučaju da je jedan od dužnika insolventan. traži naknadu samo od onog lica u čiju je korist bila ugovorena obligacija. Relativna je kada je to ugovoreno.zastarelost – ako jedan poverilac prekine zastarevanje ili nastupi zastoj zastarevanja. Aktivne solidarne obligacije Aktivne solidarne obligacije su pluralističke obligacije kod kojih na strani poverioca imamo više lica. sa više poverilaca 2. odnosno kada se predmet ne može podeliti i tako podeljen ispuniti svoju vrednost u celini.može se ugasiti prenovom . Pravila su da: .

Postale su beskorisne. ali pri tom nije pravno nedopuštena. nesavršene civilne obligacije (zastarele obligacije i obligacije iz ugovora kome nedostaje forma) 2. Izgubile su pravo na tužbu u materijalnom smislu. Ispunjenje mogu zahtevati samo svi zajedno.a poverilac ne može tražiti da se ispune. Starija. ZOO ne poznaje eksplicitno ovu podelu.1. 2. naturalne obligacije. Po ovoj koncepciji. ovde spadaju i civilne obligacije koje su ništave jer su nastale iz ugovora kome nedostaje forma. a jedna zajednica ih prihvata kao opšte principe). prirodne obligacije su samo one obligacije koje su nekada bile civilne. prave obligacije. Jedan poverilac ne može zahtevati da dužnik samo njemu ispuni obavezu. Takve činjenice su brojne i raznovrsne i postoji problem njihove klasifikacije. Prirodne obligacije su moralne zapovesti koje neko izvršava sa osedanjem da je prirodno da se takva obligacija ispuni. ali su iz nekog razloga izgubile mod prinudnog izvršenja. U našem pravu je prihvadena šira. Mladja. Svoj izvor imaju u moralu. a samo jedan može onda kada je ovlašden od strane svih ostalih poverilaca. IZVORI OBLIGACIJA Izvori obligacija su pravne činjenice (skupovi pravnih činjenica) iz kojih nastaju obigacije. Prirodne obaveze podrazumevaju: 1. Prema njoj. Takve civilne obligacije su zastarele obligacije. koja potiče od kanonista XVI veka. novija koncepcija. u pojam prirodnih obligacija ne spadaju samo moralne dužnosti. Njen osnivač je Marsel Planiol i ova teorija se označava kao šira. potrebno je da je nastala znajudi da nije dužan da plati. Prirodne obligacije imaju posrednu pravnu sankciju koja se sastoji u tome što se ne može podneti tužba iz pravno neosnovanog bogadenja i ne može se tražiti natrag ono što je dato. Obligacije koje poseduju mod sudskog (prinudnog) izvršenja se nazivaju civilne. Takodje. 213. Prema njoj. ali pominje prirodne obligacije u čl. Obligacije koje nemaju mod prinudnog izvršenja se nazivaju prirodne. Jedna moralna obaveza je pravno dopuštena ako nije suprotna javnom poretku (skupu pravnih i moralnih principa koji su vladajudi u jednom društvu. prirodne obligacije su «dugovi časti». Pravna doktrina odredjuje šta su prirodne obligacije i postoje dve koncepcije: 1. Stav naše doktrine je da prirodna obligacija postoji svaki put kada neko izvrši neku bavezu koja je sa moralnog stanovišta opravdana. Nedeljive obligacije sa više poverilaca – na njih se ne primenjuju pravila o aktivnim solidarnim obligacijama. ved i nesavršene civilne obilgacije. . moralne zapovesti koje su u skladu sa javnim poretkom (obaveza izdržavanja izmedjulica kod kojih ne postoji zakonska obaveza izdržavanja i dužnost naknade štete kada nisu ispunjeni zakonski uslovi za naknadu štete) Da bi moralna dužnost postala naturalna obligacija. koja potiče iz rimskog prava. a može se označiti i kao uža koncepcija.

iz ugovora 2. druge zakonom utvrdjene činjenice za koje zakon vezuje nastanak obligacionog odnosa (srodstvo. iz delikta 3. iz kvazidelikta Ove tri grupe podela spadaju u staije podele! Novije podele su se javile sa pojavom modernih kodifikacija: I Francuski code civil je zastupao stanovište da sve obligacije nastaju: 1. bračna veza. iz ugovora 2. jednostrana izjava volje 5. iz drugih pravnih izvora – varie causarum figure III Podela iz Justinijanovih Institucija. gde je zastupana kvadriparticiona (četvorodelna) podela 1. iz pravno neosnovanog bogadenja III ZOO. kvazikontrakti i zakonske obligacije) II Srpski gradjanski zakonik – nije imao izričitu podelu. iz delikta II Podela iz Gajevih dela iz II v.I Rimsko pravo – Gaj u Institucijama je zastupao bipartitnu podelu (bipartitio) da sve obligacije nastaju: 1. iz delikta 4.izvori su nabrojani u čl. kvazidelikti. iz drugih pravnih činjenica (delikti. iz delikta – ex delictu 3. prouzrokovanje štete 3. iz kvaziugovora 3.. 1 1. gde je zastupana tripartitna podela (tripartitio) 1. ali se iz sadržaja uočava da su obligacije nastale: 1. ugovor 2.) UGOVORI .teorije . nove ere (res cotidiana). iz ugovora 2. iz ugovora 2. sicanje bez osnova 4. iz ugovora – ex contractu 2.. susedski odnosi.terminologija OSNOVNA OBELEŽJA (NAČELA) UGOVORNOG PRAVA .

Sloboda ugovaranja u užem smislu može u pojedinim slučajevima biti ograničena radi zaštite interesa odredjenih lica. Ta ograničenja su trostruka: 1. Podrazumeva sva pravila opšteg i posebnog dela ZOO-a i sva pravila koja regulišu ugovore u ostalim zakonima: 1. Lica koja moraju da zaključe ugovor ako mi bude stavljena ponuda za zaključenje i ako su ispunjeni neophodni uslovi za to (JKP. Svrha ograničenja je da se zaštite imaoci motornih vozila od gubitka odnosno imovinske propasti do koje bi moglo dodi ako bi oni sami morali da nadoknade štetu koja bi mogla nastati. prevoznici u javnom saobradaju. dužno je da nadoknadi štetu. d.. ). svi sopstvenici motornih vozila. Lice koje se bavi javnim prevozom putnika – osiguravaju se za štetu koju mogu prouzrokovati putnicima u javnom prevozu. U našem pravu postoji obaveza da se zaključi ugovor kod osiguranja vozila koje je u saobradaju. Načelo dispozicije subjekata 3. Načelo zaštite prava poverioca prinudnim izvršenjem i naknadom štete 4. Osiguravajude društvo ima pravo regresa ako je lice štetu učinilo namerno ili grubom nepažnjom. 2. Ukoliko preduzede odbije da zakjuči ugovor. U užem smislu. ZOO dispoziciju naziva autonomija volje. zaštite javnog interesa . Dispozicija subjekata je sloboda svakog da u sporazumu sa drugim licem utvrdi sadržinu ugovora. Autnomija volje je opšte načelo gradjanskog prava koje važi u svim oblastima gradjanskog prava. Obavezno zaključenje nekih ugovora. Načelo kauze ugovora NAČELO SLOBODE UGOVARANJA Ovo načelo se može shvatiti u širem i u užem smislu. a ne samo u obligacionom pravu. vlasnici vazduhoplova od štete koja upotrebom vazduhoplova nastane licima i starima na zemlji. Taj pojam nije dobar je pojam autonomije voje širi od pojma dispozicije subjekata. podrazumeva opredeljenje odnosno opciju jednog lica da li de ili nede zaključiti ugovor i sa kime de ga zaključiti. U širem smislu podrazumeva osnovnu opciju i dispoziciju subjekata. Ugovor mogu zaključiti: a. Saglasnost tredeg za zaključenje ugovora . Oni se tim ugovorom osiguravaju od štete koja upotrebom svog motornog vozila može nastati tredim licima b. c. elektrodistribucija. Načelo slobode ugovaranja 2. Ovim ugovorom se takodje štite i interesi oštedenog jer ispred sebe imaju finansijski modnog dužnika.Ugovorno pravo se označava kao skup pravnih pravila koja regulišu ugovor. vodovod..podrazumeva da u nekim slučajevima nije dovoljno da kod jednog lica postoji pozitivna odluka da zaključi ugovor ved je neophodna i saglasnost tredeg radi: a.

postoji i u korist preduzeda koje vrši poslove od javnog interesa. prvo je ponudi prekupcu-prodavcu. Zakonsko pravo preče kupovine je propisano propisima o prometu nepokretnosti u korist suvlasnika nepokretnosti. b. odnosno 2 godine od dana kada je ugovor zaključen. Zakonsko – zasniva se na zakonu.unapred je odredjena sadržina ugovora . a tek ako ono odbije. pod uslovima koje je dogovorio sa tredim licem. tužba se može podneti 30 dana od dana saznanja za prodaju. DISPOZICIJA SUBJEKATA . Ovde spadaju slučajevi prava preče kupovine koji mogu biti: a. U ZOO postoji više propisa koja imaju prinudni karakter .pravo prede kupovine (pre zaključenja ugovora o prodaji). Pravo prekupca može da traje 5 godina i ono je lično pravo (neprenosivo). Ugovorno – zasniva se na osnovu posebne ugovorne pogodbe ugovora o prodaji.b. U ZOO postoje slededa ograničenja dispozicije: I Prinudni propisi II Javni poredak III Dobri običaji IV Zakonom regulisana sadržina ugovora V Razlozi faktičke prirode I PRINUDNI PROPISI Prinudni propisi su propisi obligacionog prava i drugi propisi koji se ne mogu promeniti voljom ugovornih strana.u korist suseda poljoprivrednog zemljišta. Pravo preče kupovine se može javiti u dva oblika . Obavezan izbor jedne ugovorne strane – podrazumeva da lice mora da ponudi odredjenom licu da zaključi ugovor. Sadržana su u zakonima ili podzakonskim aktima i imaju za cilj da spreče zaključivanje ugovora koji bi bili protivni naredjenjima koja proizilaze iz tih propisa. pravo prekupa (nakon zaključenja ugovora o prodaji).dispozicija subjekata nikada nije bila neograničena jer je društvo uvek postavljalo ograničenja ugovorima. Ukoliko je povredjeno pravo preče kupovine. a kada se prodaje poljoprivredno zemljište . Što se tiče pokretnih stvari. Podrazumeva pravo odredjenih lica da im se ponudi zaključenje ugovora kao i pravo da ukoliko im ne bude ponudjeno zaključenje ugovora o prodaji. stupe na mesto kupca pod istim uslovima. zaštite privatnog interesa odredjenih lica 3. lice ima potpunu slobodu. postoji pravilo u slučaju prodaje arhivske gradje da pravo preče kupovine imaju kulturne ustanove. Kupac preuzima obavezu da ukoliko odluči da proda stvar.

ustavom utvrdjena načela društvenog uredjenja 2. propis koji govori o najvišem iznosu ugovorne kamatne stope 3. 2. a u čl. dobrim običajima i javnom poretku. 10 se spominje: 1. ne pominje se javni poredak. Izdvaja se nekoliko mišljenja u zavisnosti od kriterijuma da li pravilo ulazi u javni poredak: a. Po drugoj teoriji. propisi o državnom poretku.do 1993 su usvojene izmene i dopune zakona o obligacionim odnosima i propisano je da učesnici u ugovoru mogu slobodno da uredjuju. Po prvoj teoriji. pravila morala socijalističkog samoupravnog društva .1844 – SGZ $13 . Po četvrtoj teoriji je potrebno utvrditi jednak kriterijum koji bi omogudavao da se na osnovu njega okupe i klasiraju odredjena pravila koja se tiču javnog poretka. 4. a nabrajanje propisa treba prepustiti državnom organu. Ostavlja se sudu da pronadje da li je javni poredak povredjen ili ne. Ovi propisi su odredjeni numerus clausus i primenjuju se kao konkretna naredjenja ili zabrane. Problem je što nije mogude obuhvatiti sve propise koji mogu da udju u javni poredak. a ni potrebno definisati. javni poredak nije mogude. propis ugovaranja kamate na kamatu. Prvi put je pomenut u code civile 1804. . društvena solidarnost c. Umesto toga treba prepustiti sudu da u svakom konkretnom slučaju utvrdi šta je javni poredak kada se takvopitanje postavi pred njim.1978 – ZOO. Po tredoj teoriji javni poredak predstavlja skup propisa koji su izričito nabrojani. u čl. nije sledio SGZ. . 16. II JAVNI POREDAK Javni poredak je najznačajnije i najšire ograničenje dispozicije subjekata. ali ne suprotno prinudnim propisima. društveni interes b. organizacije državne vlasti i propisi državnog uredjenja.1. propisi o pravima zastarevanja 2. potrebno je odrediti osnovna obeležja javnog poretka ali nije neophodno da se precizno definiše. Javni poredak je jedan od pojmova koji se odlikuju svojom neodredjenošdu pa je definisanje ostavljeno pravnoj teoriji u kojoj postoje različiti stavovi: 1. 3.

formularni ugovori (ugovori po pristupu) – jedna strana unapred odredjuje sve uslove bududeg ugovora tako da druga strana može samo da ih u celini prihvati ili da ih u celini odbije. Kod dileme šta je dobar.. Obaveznost proizilazi iz sankcije. III DOBRI OBIČAJI Dobri običaji predstavljaju ustaljena pravila ponašanja koja usvaja odredjena društvena grupai koja su u svetu članova te društvene grupe postala obavezna. Pojam se srede u pravilima koja uredjuju trgovačke ugovore kada se poziva sam zakon. 2. a koje samo daju smernice i uputstva sudiji u vezi sa primenom pravnih normi. Opšte uslove formularnih ugovora odredjuje ekonomski modna ugovorna strana. isporuci električne energije. pružanja komunalne usluge. u javni poredak ne ulaze svi prinudni propisi ved samo neki. Prema ovom stanovištu. a slabija ugovorna strana može samo to da prihvati ili ne prihvati. a šta loš običaj. samo oni koji nisu konkretni. Prema ovom shvatanju. PODELA UGOVORA . Pr. pojam javnog poretka dolazi do izražaja kod normi koje regulišu predmet i kauzu ugovora tako da predmet ugovora ne može biti suprotan javnom poretku. šire – javni poredak predstavlja skup osnovnih pravnih i moralnih principa na kojima je zasnovano postojanje i pravno trajanje pravno organizovane zajednice i izražavaju se preko odredjenih društvenih normi koje ugovorne strane moraju poštovati prilikom zaključenja ugovora. V FAKTIČKE PRIRODE . ovde ulaze i pravni standardi – opšte pravne norme koje svoju konkretnu sadržinu dobijaju tokom njihove primene. Ima faktičku mod da o tome odluči.ispoljava se tako što zakon u nekim slučajevima reguliše neke elemnte ugovora imperativno tako da te elemente ugovora ugovorne strane ne mogu da urede drugačije. U pojam javnog poretka ulaze sva opšta ustavna načela i sve opšte zakonske norme koje imaju prinudni karakter i nisu konkretizovane putem odgovarajudih nižih pravnih akata. Antidu. a onaj koji je suprotan se ne može smatrati dobrim običajem! IV ZAKONOM REGULISANA SADRŽINA UGOVORA . Ugovor o otkupu stana-u celini je regulisan po pravilima Zakona o stanovanju (nema slobode ugovornih strana). a cilj koji ugovorne strane hode da postignu ugovorom ne sme biti suprotan javnom poretku.. Ovi ugovori se pojavljuju kod ugovora o osiguranju. zastupljen je stav da je dobar običaj u skladu sa savesnošdu i poštenjem. uže – po prof. javnom prevozu.U našoj pravnoj doktrini postoje dva shvatanja: 1. ali se mogu pozvati i same stranke svojim ugovorom.

. Neformalni – za njihovo zaključenje se ne traži forma (zaključuju se prostom saglasnosšdu volja) III PREMA ODNOSU PRAVA I OBAVEZA 1. Komotativni 2. Jednostrano obavezni – ugovori kod kojih iz saglasnosti volja ugovornih strana nastaje obaveza samo za jednu ugovornus tranu. Dobročini 1. Aleartorni Dvostrano obavezni . Značaj ove podele je bitan jer se izvesna pravila obligacionog prava primenjuju samo na dvostrano. Dvostrano obavezni 2.). Ovaj prigovor je pravo svake strane u dvostrano obaveznom ugovoru da odbije izvršenje svoje obaveze ako druga strana nije izvršila svoju obavezu ili nije spremna da je izvrši.Podela ugovora se vrši prema različitim kriterijumima: I ODREDJENOST U ZAKONU 1. d. c. Pravila o zelenaškom ugovoru f. Jednostrano obavezni 1.iz saglasnosti volja ugovornih strana nastaju obaveze za obe ugovorne strane (uzajamni. sinalgmatični. Otpust duga. a ne i na jednostrano obavezne ugvore. nakandu štete ili raskid ugovora. To su: a. e. Formalni – zakonom ili voljom stranaka je predvidjena forma kao bitan uslov 2. Pravilo o prigovoru neispunjenja ugovora – exceptio non adimplti contractus. Pravilo o razkidanju ugovora zbog neispunjenja – svaka strana ima pravo /u slučaju da druga strana ne ispunjava svoju obavezu/ da zahteva ispunjenje ugovora. Teretni 2. Pr. Pravilo o raskidanju ili izmeni ugavora zbog promenjenih okolnosti. Izraz «dvostrani» nije bas najpodobniji jer stvara zabunu oko ugovora i pravnog posla. b. ali se mogu zaključiti na osnovu slobode ugovaranja II PREMA BITNIM USLOVIMA ZA NASTANAK UGOVORA 1. Ta pravila su rezultat principa ekvivalencije. Imenovani – posebno regulisani ZOO ili nekim drugim zakonom 2. Neimenovani – nisu zakonom posebno predvidjeni. Pravila o ustupanju ugovora – zamena položaja koje jedna strana ima u ugovoru sa jednog lica na drugo . Pravilo o poništenju ugovora zbog prekomernog oštedenja.

dobročini ugovori su formalni ugovori – da bi se zaštitila ugovorna strana koja ne stiče naknadu. Jedino u slučaju da je i druga strana znala da je motiv nedopušten. Teretni ugovori – svaka strana duguje naknadu koju prima za korist od druge ugovorne strane. Kod dobročinih – strana koja dobija korist može od druge da zahteva samo blaži. dobročini ugovori se zaključuju intuitu persone (obzirom na ličnost) i zbog toga kod dobročinih ugovora važi pravilo da se mogu poništiti zbog zablude o ličnosti. ili nije poznat krajnji odnos uzajamnih obaveza . Kauza – kod dobročinih ugovora. Podnošenje Paulijanske tužbe – blaži su uslovi za pobijanje dužnikovih pravnih radnji ako je ta radnja besplatna. ili nije poznata visina obaveza ugovornih strana.lice. Kriterijum ove podele je ekonomski. motivi ulaze u kauzu i zbog toga de dobročini ugovor biti ništav ako je motiv za zaključenje ugovora bio nemoralan ili protiv zakona. Nazivaju se još i besplatni ugovori. Pravilo o prestanku ugovora usled naknadne nemogudnosti ispunjenja. d. uslovi su stroži. a jednostrani ugovor se tumači na način koji više odgovara strani koja se obavezuje. g. a koja dužnik. c. b. a ako je bio u pitanju teretni ugovor. Kod dobročinih ugovora se odgovornost za štetu ceni po blažim kriterijumima nego kod teretnih ugovora. Po pravilu. Nazivaju se još i naplatni ugovori ili ugovori sa naknadom. Značaj podele je što se primenjuju različita pravila: a. a koja dužnik i poznat je uzajamni odnos ove prestacije. Pravila o tumačenju – opšte pravilo je da ukoliko je smisao odredbi nejasan. Kod dobročinih ugovora je bitan motiv. teretni ugovor može dase poništi zbog nedopuštene kauze. Dobročini ugovori – jedna strana ne duguje naknadu zakorist koju prima od druge ugovorne strane. motiv po pravilu ne ulazi u polje kauze. Kriterijum ove podele je pravni. Samo dobročini ugovori se mogu poništiti zbog zablude o motivu – teretni ne mogu. ugovori bez naknade. primenjuju se dopunska pravila i to: dvostrani ugovori se tumače na način koji odgovara principu ekvivalencije. Aleartorni ugovori – u momentu zaključenja ugovora nije poznato koja strana de biti poverilac. h. Ako se primenom opšteg pravila ne može utvrditi značenje. e. Kod teretnih ugovora. Teretni ugovori po pravilu nisu formalni. g. f. Komotativni ugovori – u momentu zaključenja ugovora se zna koja strana je poverilac.a ne stroži stepen pažnje. sud istražuje kakva je bilavolja ugovornih strana i kako to odgovara načelima ZOO-a. Samo kod teretnih ugovora se primenjuju pravila o odgovornosti za fizičke i pravne nedostatke. odnosno ako je dužnik otudjio stvar poklonom i oštetio svog poverioca.

ali je bitno da je za ugovorne strane subjektivno neizvestan. kupovina nade ne zna se visina obaveze prodavca Značaj podele je što se na aleartorne ugovore ne primenjuju pravila o prekomernom oštedenju. Dvosmislene odredbe se tumače u korist strane koja nije imala mogudnosti da o njima pregovara. Ugovori sa sporazumno odredjenom sadržinom 2. opklada 2. ugovor o doživotnom izdržavanju 4. V PREMA DUŽINI TRAJANJA PRESTACIJE 1. Jedna strana od starta pristaje na neizvesnost. ugovor o osiguranju (obaveza osiguravača zavisi od toga da li de nastupiti osigurani slučaj). IV PREMA TEHNICI I NAČINU UGOVARANJA 1. 5. Primeri: 1. 3.ugovor kojim se jedna strana obavezuje drugoj da de dati nešto ako pobedi u igri. Opšti uslovi su ništavi i kada lišavaju stranu koja pristupa ugovoru da stavi prigovore ili rokove. Posebna pravila o ništavosti pojedinih odredbi «opštih uslova» . nastaje problem koja pravila (kog ugovora) de biti . sadašnji ili bududi.ved to zavisi od neizvesnog dogadjaja koji može biti prošli.ništavi su ukoliko su suprotni samom cilju zaključenja ugovora ili dobrim poslovnim običajima čak i kada su odobreni od strane nadležnog organa. Mešovite – sastoje se iz elemenata više imenovanih ugovora Kada se pred sudom nadje mešoviti ugovor. Ugovori po pristupu. ili su nepravični i preterano strogi prema toj ugovornoj strani. Jednostavne – sastoje se iz elemenata samo jednog ugovora 2. Značaj podele je što se na ugovore po pristupu primenjuju pravila koja se ne primenjuju na ugovore sa sporazumno odredjenom sadržinom: a. ugovori sa trenutnim izvršenjem obaveza 2. b. «igra» . ugovori sa trajnim izvršenjem obaveza VI PREMA KARAKTERU ČINIDBE 1. Pravilo o tumačenju – formalni se tumače u korist strane koja pristupa ugovoru. formalni – tipski ugovori (ugovori kod kojih nema pregovaranja) Ugovori sa sporazumno odredjenom sadržinom su ugovori kod kojih se sadržina utvrdjuje tokom pregovora ugovornih strana pa je sadržina plod zajedničke volje ugovornih strana.

primenjena. Postoji više teorija u odgovoru, a u našem pravu je prihvadena teorija apsorpcije po kojoj treba da budu primenjena pravila jednog od ugovora čiji se elementi nalaze u njegovom sastavu, tj. pravila ugovora čiji elementi pretežu i absorbuju elemente ostalih ugovora. VII PREMA SVOJSTVIMA LIČNOSTI UGOVORNIH STRANA 1. Intuitu persone 2. ugovori bez obzira na svojstva ličnosti VIII PREMA ZAVISNOSTI JEDNIH OD DRUGIH 1. Samostalni ugovori 2. Zavisni (akcesorni) ugovri – njihovo dejstvo zavisi od sudbine nekog drugog ugovora (pr. Jemstvo).

USLOVI ZA NASTANAK UGOVORA 1. Opšte bitni uslovi – oni koji su neophodni da bi nastao bilo koji ugovor: a. sposobnost za ugovaranje b. saglasnost volja ugovornih strana c. predmet d. kauza 2. Posebno bitni uslovi – traže se za nastanak ugovora kada zakon zahteva ispunjenje takvog uslova a. forma (može biti zakonska i ona koja proizilazi iz volje ugovornih strana) - (sposobnost za ugovaranje ????????) - (deo saglasnosti volja ??????) SAGLASNOST VOLJA - sastoji se iz dve faze 1. ponuda = I faza 2. prihvatanje = II faza Ponekad, pre zaključenja ugovora, postoji prethodna faza u kojoj se odvijaju pregovori. U pregovorima se prevazilaze razlike i postiže se konačan sporazum. Obeležava ga nastojanje da do ugovora dodje. Mogude je da se pregovori završe bez rezultata i tada iščezavaju kao da nikad nisu ni postojali. Pregovori mogu da daju rezultat i po pravilu to je ponuda. Ponuda se razlikuje od pregovora:

1. ponuda je faza kojom započinje zaključenje ugovora, a pregovori prethode ponudi. 2. odnos ponude prema ugovoru i odnos pregovora prema ugovoru. U toku pregovora ugovor se priprema, ali se ne zaključuje. 3. pravno dejstvo – pregovori ne obavezuju na zaključenje ugovora (ali može nastati obaveza na naknadu štete).

PONUDA - čl. 32 ZOO Ponuda je predlog za zaključenje ugovora učinjen određenom licu, koji sadrži sve bitne sastojke ugovora tako da bi se njegovim prihvatanjem mogao zaključiti ugovor. Bitna obeležja ponude: 1. Konačan predlog za zaključenje ugovora dat u nameri da se ugovor zaključi. Ponudjeni je može prihvatiti samo takvu kakva jeste. Ne može u ponudi ništa menjati oduzimati niti dodavati. Svaka ponuda u sebi sadrži nameru zaključenja ugvora – animus contrahendi (namera da se zaključi ugovor i da se prihvate pravna dejstva). Animus contrahendi se mora razlikovati od animus obligandi što predstavlja nameru obvezivanja, odnosno nameru ponudioca da svojom izjavom volje sebe pravno obaveže. Razlika animus contrahendi i animus obligandi je što svaka ponuda mora u sebi d sadrži animus contrahendi, ali ne mora animus obligandi. Kod dvostrano obaveznih ugovora postoje oba animus-a. Kod jednostrano obaveznih ugovora, ponuda sadrži obe namere ako pnudu čini lice koje ugovorom hode da se pravno obaveže. Kada ponudu čini strana koja se ugovorom pravno ne obavezuje sadrži animus contrahendi, ali ne i animus obligandi. Namera za zaključenje ugovora koja postoji u jednom momentu kasnije može nestati. Takva situacija je moguda kada od momenta kada je ponuda poslata, pa do momenta kada je trebalo da proizvede pravno dejstv treba prodje izvesno vreme. To se izražava naknadnom izjavom o odustanku namere za zaključenje ugovora i to: a. ako je naknadna izjava stigla drugom licu pre ili najkasnije u momentu ponude, ima karakter povlačenja ponude b. ako je naknadna izjava stigla posle ponude može se govoriti o opozivanju ponude. Povlačenje ponude je izjava kojom ponudilac izražava nameru da odstupi od prvobitne namere da zaključi ugovor. Njome se sprečava da ponuda proizvede pravno dejstvo. Potrebno je da stigne pre ili najkasnije sa ponudom. U našem pravu je povlačenje ponude uvek mogude. Opozivanje je izjava ponudioca za oduzimanje pravnih dejstava koje je ponuda ved proizvela. Opozivanje je mogude samo kod opozivih ponuda. To je ponuda kod koje ponudilac nema pravnu obavezu da ponudu održi. Njome ponudilac nije vezan. Opozivanje ponude nije mogude kod neopozivih ponuda, a neopozive su ponude koje stvaraju obaezu za ponudioca da održi ponudu odredjeno vreme. Njome je ponudilac vezan da ugovor zaključi pod onim uslovima koji su navedeni u ugovoru. U našem pravo ponuda je neopoziva.

Po ZOO, pravilo o neopozivosti ponude je dispozitivne prirode /ponudilac može u samoj ponudi za sebe da rezerviše pravo da ponudu opozove/ U engleskom pravu, ponuda je uvek opoziva i to je imperativna norma. U francuskom i nemačkom pravu, ponuda je opoziva, ali to je dispozitivna norma. U ZOO- čl. 36. stav 2. povlačenje ponude se naziva opozivanjem – GREŠKA!!! 2. Ponuda treba da sadrži bitne sastojke bududeg ugovora Ponuda ne mora da sadrži sve sastojke bududeg ugovora ved samo bitne sastojke. Bitni sastojci ugovora su oni uslovi ugovora koji su neophodni da bi ugovor nastao. Prema ZOO to su objektivno bitni elemnti – oni sastojci koji su sadržani u svakoj zakonskoj definiciji ugovora. Ponuda ne mora da sadrži subjektivno bitne elemente – oni sastojci ugovora koji su pitni po volji jedne ili obe ugovorne strane (iako njih nema, ugovor može nastati). 3. Ponuda treba da bude učinjena u odredjenoj formi ako je data za zaključenje formalnih ugovora. Pravilo je da je ponuda neformalna, što znači da se može dati usmeno, pismeno, gestikulacijom, konkludentnim radnjama. Konkludentne radnje su radnje koje nisu preduzete u pravcu izražavanja odredjene volje, ali iz njih se posredno može zaključiti o sadržini te volje. Od pravila da je ponuda neformalna postoje brojni izuzeci. 1. Slučajevi u kojima zakon propisuje formu za zaključenje ugovora 2. Slučaj kada zakon propisuje formu za ponudu, ali ne propisuje formu za ugovor (Ugovor o osiguranju, čl. 901, stav 1 ZOO Ugovor o osiguranju je zaključen kad ugovarači potpišu polisu osiguranja ili listu pokrida.) 3. Slučajevi u kojima je voljom ugovorih strana predvidjeno da ugovor treba da bude zaključen u naročitoj formi. Takva forma se naziva “ugovorna forma”. U ovom slučaju se sklapaju dva sporazuma: a. sporazum o formi – strane se obavezuju da ugovor nakon pregovora zaključe u odredjenoj formi. Taj sporazum treba da bude zaključen pre ili najkasnije kada bude postignuta: b. saglasnost o sadržini – postiže se saglasnost o stvari koja je predmet ugovora ili ceni. Kada ugovorne strane postignu saglasnost o bitnim elemntima, ugovor je nastao. Zato sporazum o formi mora da se zaključi ranije. Potrebno je i da se izvrše formalnosti iz sporazuma o formi. Kada se izvrše ove formalnosti zaključen je ugovor. U zavisnosti od izvršenja formalnosti, može se odložiti nastanak ugovora. Ukoliko jedna ugovorna strana ne pristupi sporazumu o formi, odgovarade samo za skrivljeni prekid pregovora. 4. Ponuda mora biti učinjena od strane bududeg ugovornika Ponudilac može biti svako lice. Ponudu mora uputiti lice koje je bududi ugovornik ili njegov zastupnik. Ponudu ne može uputiti trede lice. Ponudilac mora da ima poslovnu sposobnost koja se zahteva za

to ne utiče na pravna dejstva ponude. Ponuda mora biti upudena odredjenom licu Na strani ponudjenog može biti i nekolicina odredjenih lica Postoje i situacije u kojima jedno lice čine predloge koji su upudeni neodredjenim licima. Lice koje izlaže robu može svom postupku dati drugačije značnje ukoliko to želi. njegov pristanak nije prihvatanje ponude nego ono postaje ponudilac I ono čini ponudu pozivaocu. Ukolio lice koje nije bilo poslovno sposobno u medjuvremenu stekne poslovnu sposobnost. Ako to lice pristine na poziv na ponudu. ali ponuda ga ne proizvodi samostalno ved uz pomod saglasnosti volja . Dejstvo ponude: . 34 Izlaganje robe sa označenjem cene smatra se kao ponuda. umrlo pre prihvatanja ponude. Slanje kataloga ili oglasa – prema ZOO nije ponuda ved samo poziv da se učini ponuda pod objavljenim uslovima. Ako je u pitanju ponuda upudena odredjenom licu.čl. ponuda obavezuje njegove naslednike. odgovarade za štetu. 3. koji sadrži bitne sastojke ugovora čijem je zaključenju namenjen. a kada pozivalac prihvati ponudu. Izlaganje robe sa odredjenjem cene pri čemu na samom proizvodu ili pored njega stoji naznaka cene. ZOO ih smatra ponudom za zaključenje ugovora ukoliko drugačije ne proizilazi iz konkretnog slučaja. šalje je ponudilac ponudjenom I ako je ponudjeni prihvati – ugovor nastaje! Kod poziva na ponudu. Samtra se da katalog ili oglas predstavljaju ponudu ukolik iz sadržine proizilazi da se u njoj nalaze svi bitni elemnti za zaključenje ugovora. dolazi do konvalidacije! Ako je izgubil poslovnu sposobnost. pravilo je da se poslovna sposobnost ceni u momentu slanja ponude.samostalno dejstvo je da je ponudilac vezan ponudom. Ovo pravilo je dispozitivnog karaktera. Pozivalac ne mora da prihvati ponudu – ne može biti prinudjen da je prihvati. a poziv je pripremni predlog koji je podložan promeni. Dejstvo je takodje drugačije. važi kao ponuda. Izuzetak je kada se ugovor zaključuje intuitu persone i kada je ponudilac izrazio nameru da se samo on ponudom obaveže. ali s’ obzirom da je on uputio poziv. a ne i njegovi naslednici. Sličnost izmedju ponude I poziva na ponudu je što su I jedno I drugo predlozi za zaključenje ugovora. nastaje ugovor.zaključenje ugovora. ukolik ne prihvati ponudu. a razlika je što je ponuda konačni predlog. Svako lice koje je zainteresovano može da sa njima zaključi ugovor pod navedenim uslovima. 33 ZOO Predlog za zaključenje ugovora učinjen neodređenom broju lica. ZOO ga smatra ponudom. To je najvažnije dejstvo ponude.njenim prihvatanjem nastaje ugovor. ukoliko drukčije ne proizlazi iz okolnosti slučaja ili običaja. upuduje ga pozivaoc nekom licu. Ukoliko od slanja ponude do momenta prijema dodje do promene statusa u poslovnoj sposobnosti. Može da mu oduzme karakter ponude navodedi da je predmet izložen kao uzorak (primer)! 2. 5. ukoliko drukčije ne proizlazi iz okolnosti slučaja ili običaja. Pošto je . Opšta ponuda – čl. U ZOO su regulisana 3 takva predloga (ponude javnosti): 1. Ukolik je lice koje je ponudu poslalo. On od ponude ne može da odustane. Iako je ovaj predlog upuden neodredjenim licima.

Izričito – prihvatanje ponude kje se sastoji u direktnom izjavljivanju volje rečima. ponuda prisutnom licu – licu koje je fizički prisutno u istom mestu u kome se nalazi ponudilac ili licu kome je ponuda saopštena telefonom. Ponuda je izjava koja prethodi. Rok teče od momenta kada je ponuda saopštena. ali se to može zaključiti. Pravno dejstvo izjave o prihvatanju je što prihvatanje pretvara ponudu u ugovor kao dvostranu izjavu volje.. Prihvatanje je pravna mod jer ponudjeni ima mogudnost da izjavom svoje volje stvori novu pravnu situaciju. prihvatanje postoji samo zajedno sa ponudom. Pravilo je da ova ponuda ne obavezuje ponudioca ako je takvo lice nije odmah prihvatilo. teleprinterom. da se razmisli.Ponuda je prihvadena i kad ponuđeni pošalje stvar ili plati cenu. Predutno. a prihvatanje je izjava koja sledi. II Ponuda je pojava koja ima samostalnu egzistenciju. 2.vezan. PRIHVATANJE PONUDE Razlikovanje ponude i prihvatanja ponude: I Prihvatanjem se dovršava zaključenje ugovora. . kao i kad učini neku drugu radnju koja se. III Prihvatanje nema svoju sadržinu – pozajmljuje je od ponude.. da prihvati i da odgovor stigne ponudiocu (to su sve pravni standardi). primenjuju se dopunsko-dispozitivne odredbe ZOO-a. Ako propusti da odredi rok. ponuda odsutnom licu – licu koje nije istovremeno fizički prisutno na istom mestu. na osnovu ponude. za njega je bitan vremenski period koliko dugo je vezan. Po ZOO. konkludentno – izjavljivanje posednom izjavom. Po pravilu. Pravil u vezi sa rokom je da je vezan onoliko dugo koliko sam odredi u ponudi. Ponuda obavezuje ponudioca u roku koji je redovno potreban da ponuda stigne. radio vezom. opšte usvojenim znacima ili gestom. Pravi se razlika : 1. može smatrati kao izjava o prihvatanju. ponuda može biti prihvadena samo aktivnim ponašanjem na 2 načina: 1. 2. Nije cilj da se neposredno i direktno izrazi odredjena volja. prakse utvrđene između zainteresovanih strana ili običaja. Izričita izjava volje jednog lica na osnovu kojeg svojoj konkludentnoj radnji oduzima karakter prihvatanja ponude se naziva protest ili rezerva. ponuda ima svoju sadržinu i ustupa je prihvatanju. čl 39 .

zakupac produži da upotrebljava stvar. Ugovor o zakupu (regulisan ZOO čl. 42. kad ponuđeni stoji u stalnoj poslovnoj vezi s ponudiocem u pogledu određene robe. Ne treba čak ni da podiže zakupninu koju mu zakupoprimac daje. ili ako poslatu stvar o kojoj mu se nudi ugovor ne vrati u određenom roku i sl. ako nede da prihvati ponuđeni nalog koji se odnosi na te poslove. Ako ponudjeni duti. postoje izuzeci: 1.) smatrati kao prihvatanje. 4. ali istovremeno izjavi svoje nezadovojlstvo ponudom – «gundjajuci prihvat»! . Ugovor o osiguranju (predvidjen u ZOO čl. Ugovor o nalogu (predvidjen u ZOO čl. 2. onda za vreme od trideset dana.Pasivno ponašanje – dutanje – u pravu znači potpuno pasivno ponašanje na osnovu koga se ne može izvesti nikakav zaključak. ZOO ne reguliše ugovor o poklonu). smatra se da je prihvatio poklon koji mu se nudi. Od ovogslučaja treba razlikovati slučaj kada ponudjeni izjavi saglasnost sa ponudom. U pravu. 3. dužan je. ako on nije odredio kradi rok. podudarnost ne postoji ved te izmene imaju karakter nove ponude. Pored ovih izuzetaka smatra se da prihvatanje pasivnim ponašanjem postoji i u odredjenoj oblasti društvenih odnosa ako u toj oblasti važi pravilo da ponudjeni ne mora da izričito prihvati i da je ponudjeni prihvatio ponudu predutno ako je tako ranije ugovoreno izmedju ponudioca i njega. ako ne odbije ponudu u određenom roku. da o tome bez odlaganja obavesti drugu stranu. 750) Ko se bavi vršenjem tuđih poslova kao zanimanjem ili se javno nudi za vršenje tih poslova. pod istim uslovima kao i prethodni. Konstantinovica. inače odgovara za štetu koju bi ova pretrpela zbog toga. a ako je potreban lekarski pregled. smatra se da je prihvatio ponudu koja se odnosi na takvu robu. ne može se ništa zaključiti o stavu nekog lica o nečemu. Od pravila da se pnuda ne može prihvatiti dutanjem. Stalni poslovni odnosi (predvidjen u ZOO čl. smatra se da je zaključen nov ugovor o zakupu neodređenog trajanja. za vreme od osam dana od dana kad je ponuda prispela osiguravaču. ZOO čl. Neophodno je da zakupac bude potpuno pasivan. stav 3). smatra se da je ponudu odbio. dutanje ne znači odobravanje. 901. SADRŽINA PRIHVATA Izjava o prihvatanju mora da bude u potpunosti saglasna sa ponudom! Ako ponudjeni unese neke izmene ili dopune u ponudu. 42. stav 2) Pismena ponuda učinjena osiguravaču za zaključenje ugovora o osiguranju vezuje ponudioca. ako poklonoprimac ne odbije izričito u ostavljenom roku ponudu poklona. ako je nije odmah ili u ostavljenom roku odbio. na odredjenu ponudu. 596) Kad po proteku vremena za koje je ugovor o zakupu bio zaključen. stav 2 Nema dejstva odredba u ponudi da de se dutanje ponuđenog ili neko drugo njegovo propuštanje (na primer. Ugovor o poklonu (predvidjen u skici prof. 5. a zakupodavac se tome ne protivi.

od momenta zaključenja teku rokovi za pobijanje dužnikovih pravnih radnji – Paulijanska tužba. a da se smatra da je prihvadena ponuda. teku odredjeni rokovi 3. smatra se da je ugovor zaključen uprkos zakasnelom dostavljanju ako je ponudilac znao ili je po prilikama mogao znati da je prihvatanje učinjeno blagovremeno. Neophodno je da prihvat bude blagovremen – učinjen u roku koji je odredjen ponudom. Teorije o momentu zaključenja ugovora: 1. za prihvatanje ponude nije neophodna forma. U tom slučaju važe dva pravila: 1. FORMA PRIHVATANJA Pravilo je da je prihvat neformalan. Ova teorija ima lošu stranu jer se ne može pouzdano utvrditi da li je ponudjeni zaista prihvatio ponudu. značajan ako dodje do sukoba zakona u vremenu 5. odnosno na osnovu doopunsko dispozitvih zakonskih pravila. Taj slučaj se zove ukrštanje ponude i podrazumeva da svaka strana prihvati da zaključi ugovor pod uslovima koji su teži za nju. od momenta zaključenja ugovora. Ona otklanja nedostatke prethodne teorije jer se datum može utvrditi. 2. Zbog toga je korigovana teorijom otposlanja. značajan u slučaju propasti predmeta ugovora višom silom 4. Zbog toga je predložena: 3. od momenta zaključenja ugovora. Teorija otposlanja – smatra se da je momenat zaključenja onaj u kome je ponudjeni otposlao svoju izjavu da prihvata ponudu. MOMENAT ZAKLJUČENJA UGOVORA Značaj momenta zaključenja ugovora: 1. Ako je prihvat stigao nakon isteka vremena radi se o zakasnelom prihvatanju i ono ima karakter nove ponude učinjene od strane ponudjenog ponudiocu. ali ponudjeni može i da promeni odluku i odustane od prihvata pa da izjavu o odustajanju uputi bržim sredstvom od sredstva kojim je prihvat otposlat. 2..Postoji i teorijsko shvatanje. Teorija izjave – emisije – smatra se da je ugovor zaključen u momentu kada ponudjeni izjavi da prihvata ponudu. tj. Teorija saznanja – informacije – bitan je momenat u kome je ponudilac saznao za izjavu ponudjenog da .. ali je ta izjava prispela na adresu ponudioca nakon isteka roka. ugovor proizvodi pravna dejstva 2. u trgovinskom pravu – ako dodje do stečeaja gube snagu sve ponude koje su učinjenje pre momenta otvaranja stečaja 6. ponudilac može da liši prihvatanje takvog dejstva ako odmah po prijemu izjave izjavi da se više ne smatra vezanim ponudom ili tu izjavu učini prvog radnog dana po prijemu. Zakasnelo dostavljanje izjave o prihvatanju postoji kada je izjava o prihvatanju učinjena blagovremeno. Neophodna je samo onda kada zakon propisuje formu za odredjeni ugovor ili kada je forma propisana voljom ugovornih strana. koje nije zakonski izuzetak da prihvat može da odstupi od ponude. a povoljniji za drugu stranu. niti se datum prihvatanja može utvrditi.

Značaj mesta zaključenja ugovora je u procesnom smislu. 2 Do nesklada je došlo pod uticajem drugog ugovornika ili nekog trejdeg lica i tada se radi o prevari! NEDOSTACI SAGLASNOSTI (MANE VOLJE) 1. kaže se da se radi o zabludi u koju je strana došla svojim postupcima. ZABLUDA . Ako ne može da se utvrdi na ova dva načina. 5. Teorija namere stranaka – Zakon ne treba da utvrdjuje momenat zaključenja ugovora ved ga treba tražiti u svakom konkretnom sučaju. Problem je što ne može da se utvrdi kada je ponudilac saznao za pristanak pa je ona korigovana: 4.prihvata ponudu. Treba primeniti opšta pravila i voditi računa o okolnostima pod kojima je ugovor zaključen. Nesklad unutrašnje i izjavljene volje se može javiti iz 2 uzroka: 1 Strana koja je izjavila volju nije bila dovoljno oprezna i nije sagledala posledice izjavljivanja pa je zbog njene neopreznosti došlo do nesaglasnosti. Prijemom ponude se smatra da je došlo do susreta volja. ugovor je zaključen kada je ponudilac saznao zaprihvatanje . Teorija prijema – ugovor je zaključen kada ponudilac primi izjavu ponudjenog o prihvatanju ponude. MESTO ZAKLJUČENJA UGOVORA Po pravilu. Kada postoji ovakva nesaglasnost. boravište ili sedište (u slučaju pravnog lica) u momentu kada je učinio ponudu. Ako se zajednička namera ne može pronadi. Mesna nadležnost suda se primenjuje prema mestu gde je zaključen ugovor. mestom zaključenja ugovora se smatra mesto u kome je ponudilac imao prebivalište. uzima se ono što proizilazi iz običaja. Potrebno je prisustvo svesti ponudioca o tome da je ponuda prihvadena. ZOO prihvata četvrtu teoriju.

uže shvatanje – hemijski sastav predmeta ili namena predmeta 2. Zabluda je pogrešna predstava o nekom elementu ugovora koja nije formirana niti podržavana pod uticajem drugih lica. PREVARA ZABLUDA Zabluda nije definisana u ZOO ved u pravnoj teoriji. zabluda o ličnosti je pogrešna predstava o bitnim svojstvima lica sa kojim se zaključuje ugvor e.pravne posledice – ako predmet ima fizičke nedostatke. zabluda o kauzi postoji kada jedna strana pogrešno misli da postoji razlog njenog obvezivanja. starije. d. nemačko pravo – postoji 1 opšta norma (opšti standard) koji daje mogudnost sudu da u svakom . smanjenje cene ili poništenje ugovora . Zabluda o činjenicama i. neke utiču značajnije. PRETNJA 3. Kada jedan ugovrnik misli da e ugovor odnosi na jedan predmet. novije. francusko i švajcarsko pravo – sistemom enumeracije se nabrajaju zablude koje su bitne. pribavilac traži ispunjenje ugovora.2. Zbog toga ne pridaju sva prava istu relevantnost Razlika je u tome na koji način se odredjuju zablude koje su pravno relevantne. Zabluda o pravu je posledica nepoznavanja prava h. Postoje 2 sistema: 1. g. Sve ove zablude nemaju jednak uticaj na volju. a neke imaju manji značaj. a da taj razlog stvarno ne postoji f.. Odgovornost za fizičke nedostatke postoji kada jedna stvar (predmet ugovora) ima odredjenu manu pa stvar ne odgovara svojoj svrsi ili nema svojstva koja su izričito ili prdutno dogovorena. 2. a. Razlike: . Zabludu o bitnim svojstvima treba razlikovati od odgovornosti za fizičke nedostatke. odnosno kada nema svojstva zbog kojih jedna strana stvar nabavlja. Druge zablude (osim pobrojanih) ne utiču na ugovor.rokovi za poništenje usled zablude su duži nego rokovi za poništenje na osnovu fizičkih nedostataka. zabluda o motivu je pogrešna predstava o pobudi kod jedne ugovorne strane koja ga je opredelila da zaključi ugovor – posebno je značajna kod ugovora bez naknade i samo kod njih je pravno relevantna. a odnosi se na neki drugi. Zabluda o bitnim svojstvima predmeta – o tome šta su bitna svojstva postoje 2 mišljenja: 1. a druga za to zna. Zabluda zbog netačnog prenosa volje.cilj . b. zabluda o predmetu ugovora je pogrešna predstava o predmetu ugovorene obaveze. šire shvatanje – svako svojstvo koje je bilo odlučujude za jednu ugovornu stranu da zaključi ugovor. Zabluda o prirodi ugovora je pogrešna pedstava o vrsti ugovora koji se zaključuje c.

zabluda oličnosti – ako je ugovor inutitu persone c. onda je u izvinjavajudoj zabludi i može da zahteva poništenje. zabluda o predmetu ugovora c.kada se prema običaju u prometu ili prema zajedničkoj nameri ugovornih strana smatra bitnm tako da strana koja je bila u zabludi ne bi zaključila ugovor da je znala za pravo stanje stvari d. Pravo na zahtevanje poništenja ističe godinu dana od dana saznanja za zabludu odnosno 3 godine od dana zaključenja ugovora. . bitne zablude u užem smislu: a. Strana koja je u zabludi ima pravo da traži poništenje ugovora. kada je ona sama skrivila zabludu tj.konkretnom slučaju utvrdi da li je neka zabluda bitna ili nebitna. ZOO pravi razliku izmedju 2 vrste zabluda: 1. Ako se nalazi u suprotnoj situaciji. zabluda o prirodi ugovora b. kada se nalazi u neizvinjavajudoj zabludi. 2. zabluda o motivu kod ugovora bez naknade Posledica zablude u užem smislu je relativna ništavost odnosno rušljivost ugovora. Plada štetu zbog nepoverenja u ugovor – negativni ugovorni interes! Ovo je izuzetak od pravila da kod rušljivosti pravo na naknadu ima strana na čijoj je strani razlog rušljivosti.naknada štete – duguje strana koja je bila u zabludi. zablude prepreke: a. zabluda o svakoj drugoj okolnosti . kada je druga strana spremna da ugovor izvrši onako kao što strana koja je u zabludi očekuje – kao da zablude nije ni bilo. zabluda o bitnim svojstvima predmeta b. Posledice: . prošle su jedna mimo drugu). Strana se našla u zabludi jer nije u pravnom prometu postupala sa pažnjom koja se od nje očekuje. 2. Posledica postojanja nesporazuma je apsolutna ništavost ugovora – nepostojanje ugovora. zabluda o kauzi ugovora Kada postji neka od ove 3 zablude postoji nesporazum (volje se uopšte nisu sjedinile.restitutio – povradaj u predjašnje stanje . Strana koja je u zabludi ne može da traži poništenje: 1.

Posledice poništenja su: . Ako je ugovor sastavljen uz prisustvo prevare.PREVARA . kada jedna strana održava u zabludi drugu ugovornu stranu u nameri da je navede na zaključenje ugovora Prevara drugačije utiče na ugovor u odnosu na zabludu. Rokovi za tužbu su godinu dana od saznanja za prevaru. kod ugovora sa naknadom – prevara dovodi do poništenja samo ako je saugovornik prevarene strane znao ili je prema prilikama mogao znati za toda je njegov saugovornik u zabludi. Svaka prevara utiče na ugovor čak i ako se zabluda u kojoj se našla jedna strana nije bitna.naknada štete (poverilac naknade štete je žrtva prevare!) Ako je prevaru izvršilo neko trede lice pravi se razlika: 1. odnosno 3 godine od dana zaključenja ugovora. kod dobročinih ugovora – prevara od strane tredeg uvek dovodi do poništenja ugovora 2. ugovor je rušljiv. PRETNJA Pretnja je moralna ili psihička prinuda oja se sastoji u tome što jedna strana ili neko trede lice izazove opravdan strah kod druge ugovorne strane da bi druga ugovorna strana pristala da zaključi ugovor. Kod prevare uvek postoje dve namere: 1. potrebno je da strah bude opravdan – kada se iz okolnosti slučaja . Ako nema jedne od ove dve namere.restitutio . prevara ne postoji. namera da se saugovornik dovede i održi u zabludi 2.postoji u dva slučaja: 1. kada jedna strana ili neko tredi izazove zabludu kod druge ugovorne strane u nameri da jenavede na zaključenje ugovora 2. namera da se na taj način utiče na drugu stranu da zaključi ugovor. Pretnja je razlog za poništenje zbog relativne ništavosti! Rokovi su godinu dana i tri godine! ( subjektivni i objektivni). Da bi pretnja proizvela dejstva.

opšti bitni uslov za nastanak ugovora .obaveza alimentacije). Postoje 2 stanovišta: 1. KAUZA . Strah nije opravdan ako pretnja nije protivpravna (ako se preti nečim što je dopušteno). telo ili neko drugo značajno dobro druge ugovorne strane ili njemu bliskog lica. Ovo stanovište ima za posledicu da se uslovi za postojanje i dopuštenost predmeta cene posebno u odnosu na postojanje i dopuštenost kauze. razlog.razlog obvezivanja (pravno značenje) Kauza i drugi slični instituti KAUZA I PREDMET UGOVORA I kauza i predmet ugovora su 2 opštebitna elementa za postojanje ugovora.zaključuje da je ozbiljnom opasnošdu ugrožen život. Po Antidu – Zakon može biti osnov i po derivativnom sticanju (pr. Zakon se smatra pravnim osnovom originarnog sticanja.u ZOO se kauza naziva osnov . a kauza nedopuštena i obrnuto. Kauza se razlikuje od titulusa jer ona objašnjava zašto postoji sam pravni osnov. Pavni osnov derivativnog sticanja je pravni posao. Ovo stanovište je prihvadeno u našem pravu. KAUZA I ANIMUS CONTRAHENDI Animus contrahendi je namera jednog lica da izjavom svoje volje zaključi ugovor i preuzme dejstva tog ugovora na sebe. Kauza je osnov osnova pravnog posla. Mora da postoji svest o kauzi. a posredni predmet ugovora. Mogude je da predmet ugovora bude dopušten. uzrok (vanpravno značenje) .causare – pobuda. predmet se odvaja od pojma kauze – predmet ugovora je isto što i predmet pravnog posla odnosno isto što i predmet obligacije. predmet ugovora nema samostalnu i sopstvenu egzistenciju 2. . KAUZA I TITULUS Titulus je pravni osnov prenosa jednog prava derivativnim putem iz imovine jednog lica u imovinu drugog lica. Kauza prethodi animus contrahendi-ju. U suprotnom ne postoji ni pravno relevantna animus contrahendi. Činjenje i nečinjenje su neposredni predmet obligacije.

XVIII vek – dolazi do preokreta – umesto praila da ugovor obavezuje kada je reč data u odredjenoj formi.ali nisu kauza. 2. Dovoljna je samo jedna stipulacija. Uzrok promene je kauza pravnog posla. prava. ISTORIJA KAUZE U rimskom pravu. U dvostrano obezujudim ugovorima. Neki ugovori su se mogli zaključivati i usmeno (emptio venditio. locatio condutio. jedna strana se obavezuje zato što se druga strana obezuje prema njoj. pravima su pravni poslovi. ugovor se zaključuje tako što jedna strana . Postalo je nejasno zbog čega se ugovorn strane obavezuju (do sada je to bila forma). Promena koja se dešava u pravu je promena u postojedem poretku subjektivnog prava. Kauzu ne poznaju sva prava (nemačko pravo. Mora se znati šta je osnov. Osnovna postavka teorije je da je kauza razlog obvezivanja koji je isti u svim ugovorima iste vrste. societas. . prava .u nastanku subj. kauza je bitna jer se u pogledu stvaranja jedinstvenog prava EU postavilo pitanje da li je kauza institut koji postoji u svim pravima ili je lokalnog karaktera. englesko pravo) ved poznaju ustanove koje su nalik na kauzu. Svaka strana je morala da se obaveže dvema odvojenim stipulacijama. Postoji praktični i teorijski razlog za ovo tvrdjenje: 1. mandatum) . prava Sredstva za ostvarivanje promene u subj. a druga posledica prve. bez obzira gde se ona dešava mora da ima svoj uzrok.u promeni postojedeg subj. Jedna strana je bila obavezna prema drugoj zbog toga što je u naročitoj formi rekla zakletvu kojom je božanstvu obedala da de nešto učiniti! Forma je obavezivala. Teorije o kauzi koje su se javile do prve polovine XVIII veka se nazivaju : 1. Sa teorijske tačke gledišta. Praktični je u tome što zakon traži osnov tj. Kod realnih ugovora. razlog obvezivanja je bila forma.KAUZA-KAUZALITET-UZROČNOST. KLASIČNE TEORIJE O KAUZI Začetnik ove teorije je Francuz.u prestanku subj.ius civile – svečane reči na odredjenom mestu su stvarale obavezu da se to izvrši. Kod kauzaliteta postoji princip da svaka promena. Doma. Ispoljava se : .Republika – forma postaje jednostavnija. . utvrdjivanje pojma kauze je bitno da bi se utvrdilo da li kauza postoji samo u ugovorima ili postoji i u drugim pravnim poslovima. Na planu medj. Tada je nastala teorija o kauzi.odnos izmedju dve pojave od kojih je prva uzrok druge. prava . postavlja se pravilo da iz usmenog sporazuma nastaje obligacija. kauzu za nastanak ugovora.

Pitanje kauze se vezuje sa sferu zaključenja ugovora. Kao reakcija na klasičnu teoriju se javila: 2. kauza je animus donandi. D. C. predmet kritike je bilo shvatanje da je kauza animus donandi i intentio liberalis. 2. Pojam kauze je nepotreban u pravu i sve ono što se postiže kauzom može da se postigne predmetom. Dodao je: 1. Kod oproštaja duga. Na onome ko tvrdi da nema kauze leži teret dokazivanja da to dokaže. Teorija kauze je logički nemoguda. Po Portalisu. on smatra da u dvostranim ugovorima kauza obaveze jedne strane nije samo u prestaciji druge strane negou srazmernoj prestaciji. Teorija je istorijski netačna jer se zasniva na pojmu kauze koji je u rimskom pravu imao drugo značenje. mešovita shvatanja o kauzi . kauza je interes koji se hode ostvariti. subjektivne teorije (shvatanja) o kauzi B. kauza ne postoji pa nema potrebe govoriti o kauzi kada se govori o postojanju/nepostojanju predmeta ugovora. Pojam kauze kod realnih ugovora je pogrešno postavljen i pogrešno izveden. Kod dobročinih ugovora. Kod ugovora o poklonu. zahtev da kauza u ugovoru mora biti moralna i poštena. U dobročinim ugovrima. SAVREMENE TEORIJE O KAUZI One obuhvataju shvatanja koja imaju različite pristupe problemu.preda drugoj strani odredjenu stvar. kauza ima psihološki izgled. Nemogude je redi da je kauza obeva jedne strane u stvari obaveza druge. ali je u izvesnom smislu modifikovao i dopunio teoriju. postavio je oborivu pretpostavku da u svakom ugovoru postoji kauza. Iz nepoštene kauze ne može da nastane ugovor. Po Antidu. Teoretičar Potije je imao osnovne postavke iste kao i Doma. TEORIJA NEGACIJE KAUZE A. Te teorije (do polovine XX veka) se nazivaju 3. Pored toga. Od polovine XIX veka nastaju brojne teorije u pravnoj nauci koje su pokušale da objasne razlog obvezivanja. Oni su sastavni deo namere za zaključenje ugovora i pogrešno je izdvojiti ih iz nje. Nemogude je da se kauza i dejstvo ugovora rode istovremeno. kauza je intentio liberalis – namera da se drugome učini besplatna korist. Kauza druge strane je što je ona primila odredjenu stvar (u tome što joj je predata stvar). objektivna shvatanja o kauzi C. B. Portalis je najviše doprineo teoriji o kauzi. Sve se mogu podeliti u tri grupe: A. Ako je predmet nemogud. Predaja stvari je akt kojim se ugovor zaključuje i to ne može biti kauza.

nema obaveze jedne strane ako druga strana nije izvršila svoju obavezu. 2. Kauza je pravni cilj koji ugovorne strane žele da postignu. Kauza postoji uvek kada su obaveze ugovornih strana ekvivalentne.Kapitanova kauza = izvršenje obaveze druge strane Ova modifikacija proizvodi dve pravne posledice: 1. nema kauze u ugovoru ako obaveza druge strane nije zasnovana jer nema svoj predmet. Prema njemu. kauza je ekonomski ekvivalent koji vaka strana u dvostrano obaveznom ugovoru dobija od druge strane. Polazi od shvatanja da je kauza razlog obvezivanja. Pravo moraju da interesuju samo pravni ciljevi. . Njegovo stanovište je objektivno-subjektivno. zastupa ga Kapitan. Taj cilj ne može biti ekonomski ili psihološki. Prema drugom stanovištu – kauza je odluka poklonodavca da ne traži ekonomski ekvivalent za svoje davanje. C.Domina kauza = obaveza druge strane . Objektivna shvatanja o kauzi – Andrija Gams Po ovom shvatanju. Ogleda se u smanjenju imovine jednog lica. On teži da u svom shvatanju kauze objedini subjektivne i objektivne momente. Kauza ima psihološki izgled. Mešovita shvatanja o kauzi – najnovije teorije iz prve polovine XX veka Ove teorije se mogu podeliti na 2 shvatanja: 1. (NEOKLASIČNE TEORIJE – polazi od osnovnih postavki klasične teorije o kauzi). a to je cilj kome ugovorne strane teže. Prema jednom stanovištu – kod ugovora o poklonu kauza je u negativnom ekonomskom efektu.A. Pravni cilj ima i svoju materijalnu realizaciju – ona je objektivni momenat i preko tog momenta se ova teorija vezuje za dominu teoriju: . kauza je mogla da postoji i kada je predmet propao. u onome što se od druge strane dobija. kauza je pobuda – motiv za zaključenje ugovora. Problem je što pobude za zaključenje mogu biti različite. Pravni cilj je pravni efekat koji se postiže ugovorom. Subjektivna shvatanja o kauzi – rodonačelnik subjektivnih shvatanja-Vinšaid Po ovom shvatanju. Subjektivni treba da bude onaj ekvivalent koji je željen. a po neoklasičnoj ne ako obaveza nije nastala. Objektivni se vidi u ekvivalentu. Po klasičnoj teoriji. Problem je što je nedosledna pri objašnjenju kauze kod dobročinih ugovora. zastupa ga Mori. To je subjektivni momenat u pojmu kauze. Ova teorija je prihvadena u ZOO. B. I dalje je postojao problem kako dokazati odlučujudu pobudu. 2. Zbog toga je ova teorija ubrzo korigovana stanovištem da nije bilo koja pobuda kauza ved samo odlučujuda pobuda – ona koja je neposredno predhodila donošenju odluke da se zaključi ugovor. kauza je željeni ekvivalent.

Kauza kod dobročinih ugovora ima čisto psihološki izgled. Kauza je animus donandi kod poklona i intentio liberalis kod drugih dobročinih ugovora. Kapitanova teorija je značajna i zbog toga što postavlja odnos izmedju kauze i motiva. Kada su ostali motivi (ne i onaj koji je pravni cilj) bili nedopušteni u jednom teretnom pravnom poslu bili odlučujudi za jednu stranu, a druga ugovorna strana je znala za to, takav motiv ulazi u pojam kauze i čini čitavu kauzu nedopuštenom. Zbog toga de i ugovor biti ništav. Kada se radi o dobročinim ugovorima, motiv ulazi u sastav kauze i ako dr. strana nije znala da je nedopušten. KAUZA U ZOO - prihvadena je Kapitanova teorija - regulasana u 3 člana ZOO 51, 52, 53 - čl. 51. stav 1 Svaka ugovorna obaveza mora imati dopušten osnov. Stav 2 Osnov je nedopušten ako je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima. - Stav 3 Pretpostavlja se da obaveza ima osnov iako nije izražen.

Ugovori kod kojih kauza nije vidljiva - APSTRAKTNI UGOVORI –imaju kauzu, ali ona nije vidno izražena tako da je zbog toga nepoznata tredim licima. Ugovornim stranam je poznato šta je kauza. KAUZALNI UGOVORI – kauza je vidno izražena I ona je poznata kako ugovornim stranama, tako I tredim licima. Značaj razlikovanja se pkazuje u slučaju spora. U kauzalnom ugovoru poverilac mora da dokaže ugovor iz koga proizilazi njegovo potraživanje. Kod apstraktnih ugovora,poverilac ne mora da dokazuje postojanje ugovora. Pretpostavlja se da je dug priznat na osnovu nekog ugovora, ali dužnik bi mogao da ospori postojanje kauze. Da se ne bi desilo da se dužnik lako oslobadja obaveze, zakon uvodi poretpostavku da osnov postoji I kada nije izražen. Kod apstraktnih ugovora, ova pretpostavka teret dokazivanja prebacuje na dužnika. Kod dvostrano obaveznih ugovora u našem pravu, kauza obaveze jednoe strane je izvršenje obaveze druge srane. Pobude za zaključenje ugovora ne utiču na njegovu punovažnost izuzev ako je pobuda jedne ugovorne strane bila nedopuštna, a druga ugovorna strana je za to znala. Kada se izvrše obaveze – kauza nestaje – više se ne može tražiti dalje izvršenje. Kod dobročinih ugovora kauza je animus donandi I intentio liberalis. Pobude ulaze u pojam kauze. Zbog nedopuštene pobude je nedopuštena čitava kauza. Kad jedna strana izvrši obavezu, kauza svamim tim ne prestaje. I dalje postoji pravo da npr. poklonodavac očekuje blagodarnost od poklonoprimca I zbog toga ugovor može biti raskinut. Kod realnih ugovora kauza obaveze jedne strane se ogleda u tome što je ta strana nešto primila od druge strane. U našem pravu, realni ugovori ne postoje. Tradicionalni realni su regulisani kao konsensualni. Nastaju saglasnošdu volja. Jedini realni koji još uvek postoji je ugovor o kapari. Zaključuje se predajom

kapare . U privrednom pravu izuzetak je kod ugovora o prevozu robe.

ODSUSTVO, PRIVIDNOST I NEDOPUŠTENOST KAUZE Slučajevi odsustva kauze su vrlo retki. Odsustvo kauze postoji kada je obaveza nastala s' obzirom na bududi osnov koji se nije ostvario, koji više nije mogud ili je kasnije otpao. Pr.. priznanje duga unapredpre nego što je dug nastao. Prividnost kauze – prividna kauza se javlja u nekoliko oblika: 1. putativna – kada obe ugovorne strane imaju pogrešnu predstavu o tome da kauza postoji. Postoji obostrana zabluda o kauzi. 2. fiktivna – kauza koja ne postoji, ali se stvara privid pred tredim licima da kauza postoji. Prodavac iz fiktivnog ugovora može da traži nazad ono što je dao. 3. simulovana – ugovorne strane zaključuju jedan ugovor, ali stvaraju privid da su zaključile neki drugi ugovor. Posledica je da de važiti onaj ugovor koji je stvarno zaključen, a ne onaj koji je predstavljen.

Nedopuštena kauza – pre ZOO postojala u sudskoj praksi.

PREDMET UGOVORA - četvrti opštebitni uslov - pitanje predmeta manje diskutabilno od pitanja kauze - kauza se dobija odgovorom na pitanje zašto ugovor obavezuje - predmet se dobija odgovorom na pitanje na šta ugovor obavezuje Predmet ugovora je isto što i predmet obligacije: činjenje i nečinjenje. Predmet ugovora nije isto što i objekt ugovora. Svaki ugovor ima predmet, ali objekt imaju samo ugovori koji glase na predaju stvari. Neki ugovori imaju dva predmeta (dvostrano obavezni ugovori). Nasuprot njima stjoje jednostrano obavezni sa jednim predmetom. Da bi ugovor nastao, predmet mora da ima odredjene kvalitete. Da bude odredjen, mogud i dopušten. ODREDJENOST PREDMETA –na 2 načina: 1. neposredno 2. posredno Ugovorne strane po pravilu predmet odredjuju neposredno. Posredan način može biti dvostruk. Strane mogu u ugovoru navesti podatke na osnovu koga de se odrediti predmet ugovora. Takodje, strane mogu

predvideti da de predmet ugovora odrediti neko trede lice. Trede lice savesno i pošteno odredjuje predmet ugovora u odredjenom roku. Ako lice to ne učini, smatrade se da ugovor nije nastao. Kod ugovora o prodaji postoje posebna pravila: 1. Odredjivanje cene kod ugovora u privredi ZOO u čl. 25. stav 2 Ugovori u privredi su, u smislu ovog zakona, ugovori koje preduzeda i druga pravna lica koja obavljaju privrednu delatnost, kao i imaoci radnji i drugi pojedinci koji u vidu registrovanog zanimanja obavljaju neku privrednu delatnost zaključuju među sobom u obavljanju delatnosti koje sačinjavaju predmete njihovog poslovanja ili su u vezi sa tim delatnostima. Važi pravilo da ako cena nije odredjena niti ugovor ima dovoljno podataka za odredjivanje cene – takav ugovor nede biti ništav ved je kupac dužan da plati cenu koju je prodavac redovno npladivao u trenutku zaključenja, a u nedostatku te cene, bide obavezan da plati razumnu cenu. Čl. 462 ZOO stav 3, Pod razumnom cenom smatra se tekuda cena u vreme zaključenja ugovora, a ako se ona ne može utvrditi onda cena koju utvrđuje sud prema okolnostima slučaja.

2. Odredjivanje cne prepušteno tredom licu Ako trede lice nede ili ne može da odredi cenu, a ugovorne strane se ne slože nakandno niti ugovor raskinu, smatrade se da je ugovorena razumna cena. Čl. 465, stav 2 ZOO 3. Odredjivanje cne prepušteno na volju jednog ugovornika Važi pravilo da je takva odredba nepunovažna i smatrade se kao da cena nije ugovorena. Tada kupac duguje cenu kao u slučaju kada ona nije odredjena. Ugovor u privredi može ostati na snazi i kupac plada cenu koju je inače pladao ili razumnu cenu – čl. 466 ZOO Kada je predmet ugovora predaja stvari, važe dva pravila: 1. Individualno odredjena stvar – da bi se smatralo da je predmet ugovora dovoljno odredjen, ugvovor mora sadržati podatke kojima se otklanja svaka neizvesnost izmedju ugovornih strana šta je predmet ugovora. 2. Stvari odredjene po rodu – potrebno je da bude odredjena vrsta i količinia stvari. Ako nistu odredjeni smatrade se da ugovor nije nastao. Ne mora biti odredjen kvalitet i tada se smatra da je ugovoren srednji

subsekventna Da bi ugovor nastao potrebno je da ne postoji inicjalna nemogudnost. Predmet ugovora mora biti mogud u momentu zaključenja ugovora. ova nemogudnost je pravno irelevantna. Naknadna nemogudnost ne utiče na nastanak nego na prestanak ugovora. javnom poretku ili dobrim običajima. . Pravne posledice ugovora čiji predmet nije odredjen. Čl. mogud ili dopušten je apsolutna ništavost. Na ništavost se može pozvati svako rpavno zainteresovano lice. 48 ZOO Ugovor zaključen pod odložnim uslovom ili rokom punovažan je ako je predmet obaveze koji je u početku bio nemogud postao mogud pre ostvarenja uslova ili isteka roka. MOGUDNOST PREDMETA Ugovora nema ako njegov predmet nije faktički mogud.kvalitet stvari.ne može biti predmet ugovora izvršenje radnje koja predstavlja krivično delo. Naknadna. Nemogudnost može biti i: a. zabrana zaključenja ugovora o nasledjivanju ili fideikomisarne supstitucije. eksploziv/ Predmet je suprotan javnom poretku . inicijalna b. Predmet je suprotan prinudnim propisima kada pojedini propisi izričito zabranjuju da odredjene stvari budu predmt prometa /otrov. objektivnu – ugovor nede nastati i ova nemogudnost je pravno relevantna b. Predmet obaveze je nedopušten ako je protivan prinudnim propisima.Ugovori koji bi imali za predmet budude nasledstvo ili fideikomis bi bili nedopušteni. Materijalna nemogudnost se deli na : a. subjektivnu – nastaje ugovor uprkos subjektivnoj nemogudnosti. Predmet zabranjen normama gradjanskog prava – primer u ZON-u. DOPUŠTENOST PREDMETA Čl. Sud na ništavost pazi po službenoj dužnosti. 49 ZOO. Početna.

forma ih tera na upoznavanje sa konsekvencama ugovora i na razmišljanje o ugovoru. Svrha forme – propisuje se iz različitih razloga. usmeno. Dokazna funkcija forme. Zaštita javnih interesa. Bila je dominantna svrha forme do 70ih godina. Po pravilu. Do tada je psotojala zabrana sticanja prava svojine preko zakonskog maksimuma. FORMA . Pravo na pozivanje na ništavost ne zastareva. Kada je ugovor zaključen pismeno. propisujudi formu za neke ugovore ostvaruje kontrolu nad pladanjem poreza na promet apsolutnih prava.zakonom bitan uslov . Propisujudi formu za ugovor o prometu nepokretnosti se ostvarivala kontrola da li neko stiče imovinu preko zakonskog maksimuma. 2.od principa konsensualizma postoje izuzeci.Ne mogu se knvalidirati. dovoljno je da postoji prosta usmena saglasnost.U tim izuzecima je zakonom predvidjeno da ugovor mora biti zaključen u odredjenoj formi. Danas se kontroliše pladanje poreza – država. Zaštita privatnih interesa ugovornih stana. takva neizvesnost ne postoji.rečima.u našem pravu važi princip konsensualizma /za nastanak ugovora nije neophodna forma. ta zabrana ne postoji pa je ova funkcija izgubila na značaju. Kod usmenih ugovora sedanje na ugovor bledi istranke mogu zaboraviti na šta su se obavezale. U odredjenim slučajevima je moguda konverzija. Kada se ugovor zaključi usmeno. PODELA FORME – prema 3 kriterijuma: . okolnosti mogu biti nejasne za ugovorne strane. ali ugovorom može svoju obavezu preneti na kupca (što se u praksi najčešde i dešava). Danas ima nekoliko funkcija: 1. Kod pismenih ugovora. 3. postoji neizvesnost i ne mogu se osloniti ni na svedoke. gestovima. Od 70ih godina . porez na promet plada prodavac. Volja se može izraziti pismeno. opšteusvojenim znacima i konkludentnim radnjama/ . Kod teretnih ugovora je drugačije jer postoji jednakost uzajamnih davanja. Naročito je ova tendencija za zaštitiom izražena kod dobročinih ugovora. Kupac ne može da upiše pravno na nepokretnosti u katastar pre nego što plati porez na promet. ali i dalje postoji. Dobijaju vreme dase raspitaju o pravu koje dobijaju iz ugovora.unapred predvidjen oblik u kome se izražava saglasnost volja ugovornih strana . do kada traje ugovor. Jedno vreme je ova funkcija je bila na prvom mestu. uvek de ugovorne strane modi da ponude dokaz u sadržini ugovora – čak i ako dodje do sudskog spora. POSEBNI BITNI USLOVI ZA NASTANAK UGOVORA Traže se za nastanak samo nekih ugovora – kada to predviti Zakon ili kada je to predvidjeno voljom ugovornih strana.

2. pismenu formu b. formu javne isprave c. zakonsku formu b. Forma i fiskalne formalnosti Fiskalne formalnosti su mere propisane zakonom u cilju potvrdjivanja da su izvršene odredjene . Kada je propisana. a nema je. 3. dokaznu – ad probationem . ugovornu formu RAZLIKOVANJE FORME I SLIČNIH PRAVNIH INSTITUTA 1. Forma i odobrenje za zaključenje ugovora Forma je oblik kroz kji se izražava saglasnost volja i uslov za nastanak ugovora. ugovor ne nastaje. tj. ugovor stvara obaveze za ugovorne strane.prema izvoru nastanka a. realnu formu . U našem pravu je potrebno ograničeno poslovno sposobnom licu ili maloletnom licu odobrenje za zaključenje ugovora od strane roditelja odnosno staratelja. Ako pravo svojine nije upisano u zemljišne knjige. Odobrenje nije uslov za nastanak ugovora – može nastati i bez njega. Ima karakter službene radnje kada se daje zakonskom zastupniku ukoliko zaključuju ugovor kojim raspolažu imovinom maloletnika. Odobrenje je izjava volje lica ili akt državnog organa kojim se izražava saglasnost za zaključenje ugovora. Forma i formalnosti publiciteta Formalnosti publiciteta su zakonom propisane mere koje služe za zaštitu tredih savesnih lica – upis prava svojine u zmljišne knjige /kada se radi o nepokretnostima/. Ako bude dato.prema načinu ispoljavanja a. punovažno je nastao – formalnosti publiciteta nisu uslov za nastanak ili dejstva ugovora. lica pod starateljstvom. svečanu – ad solemnitatem b. forma jeste.prema dejstvu a. Odobrenje ima karakter izjave volje.. Odobrenje ima značaj odložnog uslova za nastanak ugovornih dejstava jer ugovor nede proizvesti obaveze dok odobrenje ne bude dato. ugovor proizvodi pravna dejstva. bitnu.

finansijske obaveze u vezi sa ugovorom (registracija ugovora ili pečadenje ugovora). Imaju značaj sa stanovišta izvršenja finansijskih propisa ili obaveza, ali nemaju značaj za nastanak ugovora.

VRSTE FORME PISMENA FORMA

- sastoji se iz 2 elementa: 1. tekst izjave 2. potpis Ova dva elementa su bitna za potraživanje forme. TEKST IZJAVE može sastaviti: a. bilo koja ugovorna strana b. obe ugovorne strane c. trede lice - nije bitna podloga na kojoj se tekst piše - tekst izjave može biti napisan rukom, mehaničkim sredstvom, elektronskim sredstvima - broj primeraka nije značajan za punovažnost ugovora POTPIS – lični znak jednog lica koji se stavlja ispod teksta nekog dokumenta kojim neko potvrdjuje da je tvorac tog dokumenta ili da odobrava njegovu sadržinu. U gradjanskom pravu ima dvostruku funkciju: a. akt identifikacije volje jednog lica b. znak da je to lice izjavilo volju odredjene sadržine. - neophodno je da tekst izjave potpišu lica koja se ugovorom obavezuju - potpis mora da bude svojeručan (izuzetak samo kada neko ne zna da se potpiše i stavlja svoj rukoznak pred dva svedoka) - pravilo je da se potpis sastoji od imena i prezimena, ali je praksa otišla u drugom pravcu pa se u potpis unosi i titula, zanimanje, nadimak, pseudonim... Ipak, neophodno je da potpis sadrži dovoljno znakova da se pouzdano utvrdi ko je potpisnik ugovora - mesto stavljanja potpisa je po pravilu ispod teksta izjave jer važi pretpostavka de je istinito ono što se nalazi iznad potpisa, ali to nije neophodno. ZOO ne traži izričito da potpis bude na dnu teksta - za punovažnost pismene forme nije neophodan datum, ali je poželjan jer od tada ugovor proizvodi pravna dejstva i od tada počinju da teku izvesni rokovi - potpisi tredih lica (svedoka, lica koje je sastavilo ugovor...), nisu neophodna za punovažnost ugovora

Hiber FORMA JAVNE ISPRAVE - javna isprava – isprava koja potiče od državnog organa. Razlikovanje privatne i javne isprave – privatna je pismena izjava koju su sačinile stranke. Kod privatnih isprava je mogude dokazivati da ono što je u ispravi nije tačno i nema prioritet u odnosu na druge dokaze. Javna isprava je isprava u čijem nastanku učestvuje državni organ il drugi subjekt na koga su preneta javna ovlašdenja u kreiranju pismene ipsrave. Forma javne isprave je jedan od mogudih oblika da volja bude izražena. Vrsta forme po dejstvu: ad solemnitatem i ad probationem. Najčešde je javna isprava u formi ad solemnitatem. Zakon je predvidja da bi se štitio javni interes. Kod solemnizacije, javni organ daje privatnoj ispravi karakter javne isprave. Forma javne isprave ima posebni procesni – dokazni značaj i nezavisno od značaja za punovažnost ugovora. Javna isprava je (pismena) isprava koju sačinjava (izdaje, overava) nadležni organ. Oboriva pretpostavka je da je ono što je obuhvadeno javnom ispravom tačno, istinito. Izuzetno, može biti oboriva pretpostavka ili to postati protekom vremena tj. istekom odredjenih rokova. UGOVOR U FORMI JAVNE ISPRAVE Izajve volje su date uza sadejstvo državnog oragana koji im je u odredjenoj meri dao oblik ( pa od toga zavisi šta je obuhvadeno dejstvom javne isprave). Učešde državnog organa u formi javne isprave: a. OVERA POTPISA na privatnoj ispravi od strane državnog organa – potvrdjuje se da izjave volje potiču od strane lica naznačenih u ispravi – kod nas se naziva „legalizacija“ privatnih prava. b. SOLEMNIZACIJA privatne isprave podrazumeva da stranke sastave privatnu ispravu, a nadležni organ daje snagu javne isprave celom ugovoru (ne samo potpisima), potvrdjuje se da je sadržina ugovora zaista i izjava volje ugovornih strana. c. PUNA FORMA javne isprave – sačinjavanje ugovora od strane nadležnog organa na osnovu izjave volje ugovornih strana. Ceo ugovor je snadbeven snagom javne isprave. Kada državni organ solemnizira ugovor ili mu daje punu formu, može se desiti da je saglasnost volja

suprotna pravu ili moralu, i tada postoji razlika izmedju klauzula koje su: a. ništave – državni organ odbija da sačini tj. solemnizira ugovor b. rušljive – državni organ upozorava stranke da je takva klauzula potencijalna nevažnost takvog ugovora. Ako stranke ipak insistiraju na zaključenje ugovora sa takvom klauzulom, državni organ sačinjava ugovor uz napomenu da ih je upozorio.

Slučajevi zakonske forme javne isprave kod nas: 1. isključiva: promet nepokretnosti, naslednopravni ugovori, bračni ugovori 2. konkurentska: neke forme testamenta - forma javne isprave – i verodostojna isprava i izvršna isprava

VRSTE FORME: Vrste po poreklu, izvoru pravila o formu: a. zakonska forma – u zakonu predvidjeno da se ugovor propisuje u odredjenoj formi (ZOO ili drugi zakoni) b. ugovor(e)na forma – nstaje tao što se stranke u postupku zaljučenja ugovora sporazumeju da ugovor zaključe u odredjenoj formi. Vrste po dejstvu (značaju): a. ad solemnitatem – bitna forma, uslov za punovažnost ugovora. Moguda je konvalidacija kada ugovorne strane izvrše obavezu u celini ili pretežno i ako to nije protivno svrsi zbog koje je forma predvidjena (svrha može biti da štiti javni i privatni interes). b. ad probationem – dokazna forma. I u nedostatku forme, ugovor važi, ali se postojanje, sadržina, obim ugovornih obaveza mogu dokazivati samo formom. c. Ugovorna forma kojom se obezbedjuje prost dokaz o zaključenju i sadržini ugovora. Po ZOO, čl. 69, stav3: Ako su ugovorne strane predvidele posebnu formu samo da osiguraju dokaz svoga ugovora, ili da postignu što drugo, ugovor je zaključen kad je postignuta saglasnost o njegovoj sadržini, a za ugovarače je u isto vreme nastala obaveza da ugovoru daju predviđenu formu. Po čl. 70, stav 2 - Ugovor koji nije zaključen u ugovorenoj formi nema pravno dejstvo ukoliko su stranke punovažnost ugovora uslovile posebnom formom.

REALNA FORMA Realni ugovor se zaključuje predajom stvari, a druga strana prihvata obavezu da stvar vrati. Bivši realni su

zakonska il ugovorna forma – važi samo ono što je u toj formi izraženo pa se postavljaju pitanja: 1. ako su u pitanju sporedne tačke 2.ona ima za cilj popravljanje ili izravnavanje . ako te tačke nisu obuhvadene ugovorom (što se i podrazumeva) 3.pored onog što je uneto u pismeni sporazum. vradanjem stvari) PRETPOSTAVKA POTPUNOSTI ISPRAVE (FORME) . Punovažnost istovremenih usmenig dopuna 3. Forme raskida PUNOVAŽNOST ISTOVREMENIH USMENIH POGODBI . punovažnost nije suprotna cilju forme PUNOVAŽNOST ISTOVREMENIH IZMENA . Pošto važi pretpostavka potpunosti.sada konsensualno realni ugovori i sastoje se iz 2 faze: 1. punovažnost istovremenih dopuna proizvodi pravno dejstvo: 1.sastoji se u oduzomanju ili ograničavanju nekog prava počinioca. Ona se razlikuje od sankcija za krivičnopravnu odgovornost-represija.nanošelje zla počiniocu krivičnog dela.ako se njima olakšava ili smanjuje obaveza. konsensualna – stvara obavezu da stvar bude predata 2. naknada stete-Djurdjevic predavanja NAKNADA ŠTETE Naknada štete je sadržina obaveze štetnika i istovremeno sankcija ya njegovu građansko pravnu odgovornost. Naknada štete nije represija. a forma je propisana samo u interesu stranaka. ako te tačke nisu u suprotnosti sa sadržinom ugovora 4. Punovažnost istovremenih usmenih pogodbi 2.ona nema za cilj nanošenje zla. Punovažnost istovremneih usmenih izmena 4. stranke ugovore još nešto (usmeno). obaveza druge strane da stvar vrati (nova saglasnost volja se postiže predajom.

Francusko.popravka oštedene stvai-to je prioriteten oblik naknade u našem pravu b.nemačko. Ako uspostavljanje ranijeg stanja nije mogude. Može biti izvrsena na tri načina: 1.povradaj stvari koja je oduzeta 3.ved stanje jednake ili približno jednake vrednoti stvari koje je bilo pre prouzrokoavanja štete.stanja u imovini oštedenog lica u odnosu na stanje koje je postojalo pre prouzrokovanja štete.Naknada štete ima kao posredan cilj nanošenje štete.Pitanje obima/visine/ obaveze naknade 1.unapred se ne utvrđuje koji oblik ima priorite.prioritet ima uspostavljanje ranijeg stanja-austrisko pravo i naš ZOO Čl.tako što de se oštedenom dati druga stvar iste vrste kao i stvar koja je oštedena 2. Zove se još i NATURALNA RESTITUCIJA. 1.Njome se ne uspostavlja stanje stvari koje je postojaloa pre prouzrokovanja štete.pa dok je na popravci vlasnik mora.da iznajmi vozilo od nekog renta car preduzeda da bi obavljao poslove/ . ZOO: I.Pitanje obima naknade-na koji način se šteta može nadoknaditi? a. Skica:povreda nekog zakonskog interesa Naknada imovinske štete ima za cilj da popravi ono što se desilo u imovinskim dobrima nekog lica.USPOSTAVLJANJE RANIJEG STANJA-sastoji se u tome što je odgovorno lice dužno da stvari oštedenog dovoede u ono stanje u mome su se nalazile pre prouzrokovanja štete.ali to nije suština naknade. PRAVILA O NAKNADI IMOVINSKE ŠTETE II.sprečavanje njenog uvedanja.englesko pravo-prioritet ima naknada u novcu II. Odnos izneđu ove dve vrste naknade: I. /ako je stvar propala za koju se ne može dati druga stvar-umetnička slika/ Ako je uspostavljanje ranije stanja šteta ne uklanja u potpunosti onda se dosuđuje i naknada u novcu /u udesu automobil bude uništen.PRAVILA O NAKNADI NEIMOVIMSKE ŠTETE PRAVILA O NAKNADI IMOVINSKE ŠTETE Imovinska šteta-umanjenje nečije imovine.NOVČANA NAKNADA-to je naknada vrednosti stvari koju je ona imala pre prouzrokovanja štete.štetnik je dužan da da naknadu u novcu.ved se dozvoljava sudu da u svakom konkretnom slučaju utvrdi prioritet-švajcarsko pravo III. 185 stav 1: Odgovorno lice dužno je uspostaviti stanje koje je bilo pre nego što je štete nastala.Pitanje obima naknade imovinske štete 2.dok čeka na popravku.

To je ustanovljeno u interesu oštedenog.Ako je šteta bila prouzrokovan običnom nepažnjom štetnik je bio dužan da nadoknadi samo stvarnu štetu /ideja distributivne pravde/ Štetnici koji su štetu prouzrokovao istim stepenom krivice treba isto da odgovaraju za njenu naknadu.ne postoje precizni kriterijumi za razlikovanje pojedinih stepena krivice.I po Skici se morala nakoknaditi potpuna šteta. 3. Čl. II.to je prepušteno sudu. Posle II svetskog rata počinje da se odstupa od tih pravila.sud može umeriti naknadu izmaklog dobitka. 2. Visina naknade ne treba da zavisi samo od veličine štete.ako je šteta prouzrokvana tešim stepenom krivice štetnici treba više da odgovraju.a otac mu je staklorezac/ Sud može sam. I. PRINCIP POTPUNE NAKNADE IMOVONSKE ŠTETE Cilj naknade imovinske štete je popravljanje. Štetnik treba da nadoknadi celokupnu štetu bez obzira na stepen krivice.Prema SGZ visina naknade bila je jednaka veličini štete.kako bi dobio vedu naknadu. 2.izravnavanje stanja. Visina naknade uvek mora da odgovora veličini štete i na to nema nikakvog uticaja stepen krivice sa kojim je šteta prouzrokovana. Pomak je bila SKICA. 185 stav 4-sud de dosuditi oštedeniku nakandu u novcu kada on to zahteva.nije se morala nadoknaditi cela iznakla korist.u sudskoj praksi.Pitanje obima/visine/ obaveze naknade-pitanje određivnaja visine obaveze štetnika. Srpsko pravo je do II svetskog rata prihvatalo I rešenje.nego se mora uzeti u obzir i stepen krivice.ali ako je šteta prouzrokovana omaškom.mogude je i sa blažim stepenom krivice prouzrokovati vedu štetu i obrnuto.koja se svakom mogla desiti. ZOO je prihvatio sistem potpune/integralne/naknade.ima pravo sa zahteva da mu se naknada da u novcu. Postoji saglasnost u tome da: Visina naknade koju štetnik duguje ne može biti veda od veličine štete koju je prouzrokovao! Postoji razlika u tome da li štetnik ono što duguje može da bude manje od veličine štete.Uspostavljane ranijeg stanja je pravilo u našem pravu.visina naknade ne mora jednako da pogađa štetnike ako su različitog imovnog stanja.visina štete ne mora uvek odgovarati stepenu krivice.ako je šteta prouzrokovana lakšim stepenom krivice štetnici treba blaže da odgovaraju.pa bi onda i određivanje visine naknade bilo u rukama suda i njegove subjektivne ocene.Ali to pravilo je dispozitivne prirode-oštedeni može svojom jednostranom voljom otkloniti primenu ovog pravila. .izuzeb kada okolnosti slučaja opravdavaju uspostavljanje ranijeg stanja! /malometnik razbije prozor.ako je šteta bila prouzrokovana namerno ili grubom nepažnjom. 4.prema pravilima SGZ došlo bi se do toga da oštedeni priželjkuje da mu šteta bude pričinjena namerno.bez obzira na zahtev oštedenog. Skica:čl 153 Ako je šteta prouzrokovana omaškom. Definitivno je na pušten sisitem iz SGZ donošenjem ZOO. Argumenti: 1.dosuditi naknadu u novcu ako smatra da nije nužno da odgovorno lice uspostavlja ranije stanje-novina ZOO.

osuditi odgovorno lice da isplati manju naknadu nego što iznosi štete.kada je stvar uništena ili oštedena krivičnim delom sa umišljajem. da je štetnik takvog imovnog stanja da bi ga isplata celokupne naknade dovela u oskudicu. Uslov: -da je nečija stvar oštedena krivičnim delom sa umišljajem Sud de sačekati odluku krivičnog suda.NAKNADA MANJA OD ŠTETE 1. Uslovi: a. c.dosuditi naknadu u iznosu koji je potreban da se oštedenikova materijalna situacija dovede u ono stanje u kome bi se nalazila da nije bilo štetne radnje ili propuštanja. Čl.a njegov interes je da mu šteta bude nadoknađena u potpunosti.a oštetnik je slabog imovnog stanja.vodedi računa o materijalnom stanju oštedenika. da je štetnik prouzrokovao štetu radedi nešto u korist oštedenog.Opseg.sud može odrediti visinu naknade prema vrednosti stvari koju je ona imala za oštedenog-afekciona vrednost.Oštedeni mora cifarski odrediti visinu štete-kada je u pitanju stvarna šteta.Naknada treba u svemu da bude ekvivalentna šteti. . 2.NAKNADA VEDA OD ŠTETE Čl. I.bez nakande b.190 ZOO-Sud de uzimajudi u obzir i okolnosti koje su nastupile posle prouzrokovanja štete. Čl.ako ona nije prouzrokovana ni namerno ni krajnjom nepažnjom. 191 stav 1 – sud može.tako i na naknadu izmakle dobiti. da štetnik nije prouzrokovao štetu ni namerno ni krajnjom nepažnjom b.Sud mora sda vodi računa jedino da bude zaštiden interes oštedenog. Od principa potpune naknade postoje odstupanja. 189 ZOO stav1.obim štete mora da dokaze oštedeni.kada je štetnik slabog imovnog stanja čl.ali postoje i situacije kada naknada može da bude veda nego što iznosi šteta. Uslovi: a.Oštedenik ima pravo kako na naknadu obične štete.Kada je štetnik prouzrokovao štetu radedi nešto na korist oštedenog. Kada naknada može biti manja nego što iznoso šteta. Potrebno je da oštedeni nije tako slabog imovnog stanja da bi on bez potpune nakande ostao bez važnih dobara koja su mu neophodna za život. 189 stav 4.te bi naknadapotpuna dovela ga u oskudicu.ali nije neophodna pravosnažna sudska odluka. da je štetnik prilikom prouzrokovanja štete na stvarima oštedenog postupao sa pažnjom koju poklanja svojim stvarima II. Kako sud utvrđuje visinu štete? -na osnovu dokaza koje mu podnese sam oštedeni.a zatim na osnovu opsega sud utvrđuje naknadu. Prilikom odmeravanja visine naknade nema nikakav značaj stepen krivice. Izmakla korist je bududa šteta-zbog toga se ona ne može cifarski dokazati od strane oštedenog.

troškovi sahrane-obuhvataju izdatke koji su učinjeni za prevoz posmrtnih ostataka.nastaju 4 vrste troškova koje odgovorno lice mora da nadoknadi: a. U našoj sudskoj praksi postavljeno je pitanje da li štetnik treba da nadoknadi sve ove troškove?Dilema .crnina. 2. Može se desiti da vrednost tog dela u momentu presudjenja biti vedi nego što je bila u momentu otklanjanja štete-on ima pravo na zateznu kamatu.ne čekajudi odluku suda-tada visina štete se nede utvrđivati prema momentu presuđenja.nego prema momentu kada je šteta otklonjenatada se zna tačno njena visina.za grobnu muziku. U obzir dolaze 3 momenta: 1.ali ne otklanja sve negativne posledice od momenta podnošenja tužbe do momenta pravosnažnosti.U jednom momentu može biti manja.za sveštenika. Sud mora angažovati veštaka i na osnovu nalaza veštaka utvrditi koliko de u bududnosti biti veličina izmakle dobiti.telesne povrede ili oštedenja zdravlja 1.čitulja. Imovinska šteta može nastati i kao posledica nečije smrti.troškovi posluženja.momenat podnošenja tužbe sudu-prihvaden je bio u SGZ-ovo rešenje je bolje od predhodnog.U slučaju kad je šteta nastala kao posledica nečije smrti.zbog toga što je u momentu otklanjanja štete on svoje nenovčano potraživanje pretvorio u novčano.momenat presuđenja.Naknada imovinske štete u sličaju telesne povrede i oštedenja stvari 1.za grobno mesto.Sud utvrđuje izmakle koristi na osnovu sopstvene koristi. 3.momenat prouzrokovanja štete-prihvaden je u austrijskom pravu.za nadgrobni spomenik.Mana ovog rešenja je što ne vodi računa o tome da se veličina štete od momenta prouzrokovanja do pravosnažnog okončanja sudskog postupka o zahtevu oštedenog može povedati.odnosno momenat donošenja odluke suda-po ZOO-prema veličini štete u momentu donošenja pravosnažne odluke MOMENAT ODREĐIVANJA VISINE ŠTETE Različit MOMENAT DOSPELOSTI OBAVEZE NA NAKNADU ŠTETE -to je momenat kada je šteta proutrokovana /od tog momenta oštedeni može tužiti štetnika sudu/ Oštedeni podnese zahtev za naknadu štete pa sam nadoknadi štetu.vrši se na osnovu sadašnjih činjenica koje su poznate s obzirom na budude okolnosti koje se predpostavljaju. Prema kom momentu se utvršuje visina naknade štete? Veličina štete se može menjati.za održavanje groba.za ukop.Naknada imovinske štete u slučaju smrti 2.troškove za sanduk.da bi se kasnije povedala i obrnuto.

lica koja je umrli redovno pomagao/lica koja nemaju subjektivno pravo da zehtevaju izržavanje.Prema stanovištu sudova u ograničenom obimu.visina izdržavanja koju bi oštedeni dobijao od poginulog da je ostao u životu-drugi kriterijum za .oko toga da li treba isplatiti troškove oko nadgrobnog spomenika. Na naknadu troškova sahrane imaju pravo lica koja po zakonu imaju pravo na pravičnu novčanu naknadu za duševne bolove usled smrti bliskog lica /dete..za obavljenu hirušku intervenciju. 3.roditelji.lica koja je umrli izdržavao/lica koja po zakonu imaju subjektivno pravo da zahtevaju izdržavanje od umrlog i koja su to pravo ostvarola dok je umrli bio u životu/ 2.. Od 1970 god i proširene sednice Vrhovnog suda ZU i troškovi nadgrobnog spomenika se moraju nadoknaditi. b. v.nego da bude prvo na lečenju i tada gubi zaraduštetnik je dužan da nadoknadi izgubljenu zaradu koju umrli nije ostvario dok je bio na lečenju.oni troškovi koji su učinjeni radi prestiža se ne računaju.ali koja bi to pravo prema umrlom imala da je on ostao u životu/pravo roditelja od deteta ako su nesposobna za rad i nemaju sredstava za život.troškovi lečenja i drugi troškovi u vezi sa lečenjem-naknada koja se plada za obavljanje lekarskih usluga.troškovi dovoženja i odvoženja umrlog dok je bio u bolnici.naknada štete koju trpe lica koja je umrli izdržava ili redovno pomagao.iznosi obroka su jednaki i unapred fiksirani Kako se određuje visina mesečnog obroka novčane rente? Visina novčane rente se odmerava s obzirom na sve okolnosti slučaja a ne može biti veda od onoga što bi oštedeni dobijao od poginulog da je ostao u životu.nabavka lekova.porodično stanje.pod uslovom da su oni uobičajeni u mestu sahrane.... 2.supružnik.lica koja za vreme života umrlog nisu ostvarila pravo na izdržavanje. g...brada i sestre ako su živeli u zajednici sa oštedenim/.izgubljena zarada-mogude je da lice ne umre odmah.naknada troškova koje je umrli platio za boravak u sanatorijumu.periodičnost naknade 4.kao i lica koja su po zakonu imalo pravo da zahtevaju izdržavanje od umrlog Imamo 3 kategorije lica koja imaju pravo na naknadu ovih troškova: 1.ali koja je on pomagao materijalno dok je bio u životu/Štete koju ona trpe je povreda zakonitog interesa-svaki ozbiljan interes.ako ti uslovi postoje i dalje oni mogu tražiti naknadu/ Pravo ovih lica nije izdržavanje ved pravo da zahtevaju naknadu štete zbog izgubljenog izdržavanja!!! Ova naknada se dosuđuje u novcu.koji se može na odgovarajudi način imovinski izraziti...Pravo na nakandu ovih troškova imaju lica koja su stvarno učinila ove izdatke.Visina novčane rente se određuje s obzirom na okolnosti slučaja-imovno stanje. 1.ukupan iznos naknade nije unapred određen 3.zdravstveno stanje.čiji iznos nije unapred određen u ukupnom iznosu koji se plada periodično u unapred određenom iznosu: Obeležja: 1ona se duguje uvek u novcu 2. Drugi troškovi u vezi sa lečenjem-troškovi puta koja su platila bliska lica da bi posedivala umrlog dok je bio u bolnici. Rodbina umrlog podiže spomenike različite veličine-da li treba nadoknaditi stvarne izdatke ili ih treba ograničiti.nisu tražili za života..

a ne u periodičnim davanjima-onda kada se ne pruži traženo obezbeđenje i drugi ozbiljni razlozi/odgovorno lice je strani državljanin/. Trajanje rente može biti određeno a može trajati i doživotno.no to je zarada i koju to lice ostvaruje izvan radnog vremena po nekom drugom osnovu.koje se kao takvo ne može prenositi na druga lica ni poslovima INTER VIVIOS ni poslovima MORTIS CAUSA-ako su iznosi rente dospeli onda se oni mogu preneti drugom licu-sporazum mora biti pismen a njime se regulišu rokovi o isplati obroka u momentu dospelosti prava na novčanu rentu postalo imovinsko pravo jer su dospeli iznosi rente ušli u imovinu oštedenog sa kojima može slobodno raspolagati-isto tako i ako je pokrenut sudski postupak u kome je štetnik pravosnažno osuđen na isplatu dospelih a neispladenih obroka. Ugovor o delu sa nekim licem. Po pravilu.oštečeni može tražiti obezbeđenje za njegovo potraživanje-na primer:konstituisanje hitotekeOštedeni ima pravo da zahteva kapitaliziranje tj da se renta dosuđuje u celini u jednom ukupnom iznosu.troškovi usled povedanja potreba oštedenog-u oblicima novčane rente 5.pa de taj iznos pomnožiti sa predpotavljenim periodom u kome bi postojali uslovi da lice koje je bilo izdržavano ili primalo redovnu pomod od umrlog. Naknada imovinske štete u slučaju telesne povrede i oštedenja zdravlja 1. Pravo na novčanu rentu je lično pravo oštedenog.Zarada zaposlenog lica je zarada koji zaposleni ostvaruje iz radnog odnosa tj.izgubljena zarada usled potpune ili delimične nesposobnosti za rad posle lečenja 4.oštedenja zdravlja.jedino što se ne nadoknađuje je zarada iz neke nedozvoljene delatnosti. .telesne povrede.izgubljena zarada oštedenog za vreme lečenja 3. Sud određuje koliki je iznos mesečne rente.reta se određuje prema vremenu u kome postoje uslovi da bi oštedeni imao pravo da zahteva izdržavanje/onoliko koliko bi trajalo i samo izdržavanje/ Izuzetno može trajati i doživotno-kada bi izdržavanje bilo dosuđeno zbog nesposobnosti za rad i nedostatka sredstava za život poverioca izdržavanja. na osnovu ugovora o radu . 2.umanjenja ili gubitka radne spospobnosti oštedenog lica.kao i zarada koji bi ostvario radom samom sebi/prihodi koje zaposleni ostvaruje radedi na svojoj imovini/.od takvog iznosa izkapitalizirane rente koju de dosuditi oštedenom. ZOO propisao je da se novčana renta dosuđuje i zbog gubitka zarade usled potpune ili delimične nesposobnosti za rad.npr. U sudskoj praksi naknadu štete pod tačkom 3 imaju kako zaposlena tako i nezaposlena lica. Student dok se nalazi na studijama nema pravo na naknadu za izgubljenom zaradom.šteta ako su za njegovo dalje napredovanje uništene ili smanjene mogudnosti Izgubljena zarada jednaka razlici između zarade koju bi oštedeni ostvario i naknade za bolovanje koju dobija. Zarada nezaposlenog lica-pravo na naknadu zarade usled nesposobnosti za rad jer je umanjen obim poslova čijim obavljanjem neko doprinosi sopstvenom domadinstvu. Ako dođe do promene okolnosti koje jesud imao u vidu štetnik i oštedeni mogu tražiti da se izmeni visina obroka koju je sud odredio-KLAUZULA REBUS SIC STANTIBUS.utvrđivanje visine novčane rente.ali ovo pravo stiče od momenta kada bi prema svojim ličnim sposobnostima i drugim okolnostima počeo da stiče zaradu.troškovi lečenja i u vezi sa lečenjem 2.

Uspostavljanje ranijeg stanja-u najvedem broju slučajeva nije mogude. Njen cilj je satisfakcija-zadovoljenje.Naknada imovinske štete izazvane povredom časti i širenja neistinitih navoda Čl. 198 stav 2-naknada štete izazvana neistinitim navodima-može se pretrpeti i imovinska štete. 199 u slučaju povrede prava ličnosti sud može narediti na trošak štetnika objavljivanje presude odnosno ispravku.Novčana naknada Čl 200 ZOO Novčana naknada neimovinske štete nije reparacija. oštedeni treba sa iskoristi novčanu naknadu kako bi pribavio neko drugo dobro. objavljivanje ispravke na trošak štetnika b. objavljivanje presude na trošak štetnika b.Novčana naknada 1. Povlačenje izjave-naknadna izjava samog štetnika kojom on opovrgava navode o nekom licu koje je izrekao /izneo/ u svojoj prethodnoj izjavi-efikasniji način uspostavljanja ranijeg stanja-ne može se u potpunosti uspostaviti ranije stanje. II. 2. odgvara se za štetu. Objavljivanje demantija tj ispravke neistinite informacije o oštedenom kojom je povređen ugled ili čast oštedenog-izjava oštedenika kojom on sam opovrgava neistinite tvrdnje.Uspostavljanje ranijeg stanja 2. Objavljuje se presuda čime se pravosnažno opovrgavaju tvrdnje iznete izjavama štetnika koje vređaju čast ili ugled nekog lica na trošak štetnika. Čl.povlačenje izjave ili šta drugo čime se postiže svrha naknade štete.navodi koji se iznose su neistiniti 2. povlačenje izjave kojom je povreda učinjena Sud može na zahtev oštedenog da odredi nešto drugo čime se potiže svrha naknade.novčana naknada prema tome nije . 198 stav 1-naknada štete nastale povredom časti-omalovažavanje nekog lica može da dođe i do imovinske štete ukoliko to lice ne zaključi određeni ugovor/javlja se kao izgubljena dobit/-lice koje je takvu izjavu dalo nadoknađuje i imovinsku štetu.onaj koje iznosio neistinite navode zna da su ti navodi neistiniti Štetnik odgovara za svaki stepen krivice-ako je nešto saopšteno iz obične nepažnje. uslovi da bi štetnik odgvarao: 1. Čl. Tri načina: a. PRAVILA O NAKANDI NEIMOVINSKE ŠTETE Ima 2 oblika: 1.

tako što lice koje volimo postane težak invalid Usled ovih povreda uvek imamo 2 žrtva -neposredno lice koje je umrlo. Sudovi ovu odredbu razumeju tako što se daje naknada samo za znatniju strah i bol.ljubav koje gajimo prema nekom licu.odanost.ZOO ne daje pravo na novčanu naknadu neimovinske štete ne daje je uvek. za strah.ved samo u posebnim slučajevima.cilju kome služi novčana naknada/satisfakcija/kao i da se njome ne pogoduje težnjama koje su protivne njenoj prirodi i društvenoj svrsi.psihičke bolove i strah ne treba davati novčanu naknadu. a. To bi moglo dovesti do ekonomskog uništenja štetnika. Ne trpe sva lica štetu istog intenziteta Monografija“Novčana naknada neimovinske štete“ prof.naručito o veličini i trajanju bola i straha . naruženosti.ukoliko je to osnovano.jer bi ona služila bogadenju. Smrt jednog lica prouzrokuje duševen bolove svima koji su osedali prema njemu neku vrstu afekcije. Konstantinovid-prvi put u našem pravu predviđena je mogodnost da se i za neimovinsku štetu može dati novčana naknada.Sva lica čije su afekcije povređene usled smrti ne mogu imati pravo na novčanu naknadu.po ZOO neograničneno .odnosno lice koje je postalo težak invalid -posredna žrtva-drugo lice koje trpi duševni bol usled smrti ili teškog invaliditeta žrtve.tako što lice koje volimo izgubi život 2. .nikada poptuna-pravična novčana naknada-ona nikada ne može da otkloni sve posledice prouzrokovanja štete -novčana naknada se može dosuditi samo za fizičke bolove.smrti bliskog lica. Novčana naknada za duševne bolove u slučaju smrti ili teškog invaliditeta bliskog lica.Skica je priznala pravo na novčanu naknadu neimovinske štete . Čl.o značaju povređenog dobra.povreda ugleda.slobode i u nekim posebnim sličajevima/obljuba/.novčana naknada za duševne bolove usled smrti.a to su oni koji su dužeg trjanja i intenzitete. Visina novčane naknade de biti veda ukoliko je bol više intenzivan i traje duže vreme ali i obrnuto.kao i u njenom odsustvu dosuditi određenom licu svotu novca za pretrpljenu neimovinsku štetu. 201 ZOO -duguje se zbog povrede afekcije prema nekom bliskom licu -afekcije-su naklonost.ali je imao jak uticaj na sudove.Stankovid. duševne bolove-samo onaj koji je proistekao iz umanjenja životne aktivnosti. Za razliku od Skice.s obzirom na težinu krivice i težinu pričinjene štete. Ranije se smatralo da za fizičke.po široj osnovi od ZOO-sud je mogao nezavisno od naknade imovinske štete.časti.u sudskoj praksi samo strah za sebe/ sopstveni život sopstvenu telesni integritet/ Da bi sud dao novčanu naknadu zakon mu nalaže da vodi računa o dve stvari -okolnosti slučaja. One mogu biti povređene na 2 načina. 1.1951 donet je Nacrt zakona o naknadi štete-prof.Nije nikada postao zakon.privrženost.kada bi morao svima njima nadoknaditi štetu.

intenzitet i trajanje povrede/bolova/ to nalažu.odnosno bez ispunjavanja dodatnih uslova. Skica-da pravo na novčanu naknadu usled smrti imaju članovi uže porodice umrlog lica.-da to pravo bude priznato samo onim licima koja trpe ozbiljnu imovinsku štetu-najbliži srodnici i bračni drug-uvek.pod uslovom da postoji trajnija zajednica života.koja je dovela do naročito teškog invaliditeta.bračni drug 2.a ne samo žensko lice.bračni drug. ZOO-delimično je prihvatio rešenje iz Skice -pravo na novčanu naknadu imaju članovi uže porodice: 1.ali i 4. nadređenosti. Neposredna žrtva trpi duševne bolove.visine i trajanja bola.ali i ostala lica koja trpe duševni bol zbog povrede afekcije ali samo ako dokažu da trpe dovoljno ozbiljnu imovinsku štetu.Ovo pravo nemaju brada i sestre.odnosom podređenosti.lukavstvom.brada i sestre-da su sa umrlim živeli u trajnoj zajednici života 5.stepen telesne povrede – samo ona telesna povreda.ali duševne bolove trpe i druga lica-članovi njegove uže porodice. vanbračni drug. ZOO-priznaje bliskim licima pravo na novčanu naknadu za njihove duševne bolove.vanbračni drug-da je postojala trajnija vanbračna zajednica Ova lica imaju pravo na novčanu naknadu samo ako sud nađe da okolnosti slučaja. Još jedan slučaj u ZOO-pravo na novčanu naknadu zbog duševnih bolova ima i lice koje je žrtva nekog krivičnog dela protiv dostojanstva ili morala. roditelji -uvek. Do donošenja ZOO. ovo pravilo zavisi od okolnosti slučaja.roditelji. I ovde. Naknada budude štete .naknada neimovinske štete usled invaliditeta žrtve koja je preživela ali je povređena visokim stepenom invaliditeta.posrednim žrtva nije bilo priznato pravo na novčanu naknadu za duševne bolove u slučaju teškog invaliditeta. Pravo na novčanu naknadu u posebnim slučajevima SGZ-ženskom licu koje je prinudom.krug lica koja imaju pravo na naknadu-deca.navedeno na obljubu ZOO je zadržao ovaj slučaj-čl 202 Razlika je u tome što po ZOO pravo na naknadu ima svako lice. b. Dva ograničenja: 1.deca 3. 2.daje pravo na naknadu.jačina.zato što su izloženi prizoru patnje koje trpi neposredna žrtva.

-subjektivno građansko pravo-pravo iz neposredne čovekove volje -božansko pravu. -ovi principi su ugrađeni u francusku Deklaraciju o pravima čoveka i građanina. Predavanja 2011. U Nemačkoj fiilozofiji najvedi zagovornik je bio Kant. Stvarno pravo.koje tada ima 1 god. -najopštija su : 1..ako je po redovnom toku stvari izvesno da de ona trajati i u bududnosti-ZOO.moralne filozofije razvio princip teorije autonomije volje. delo u kojem je teorija autonomije volje kompletno utemeljena je delo Žan Žak Ruso-a „Teorija društvenog ugovora“ .zbog toga zakon ne sme postavljati bilo koja ograničenja slobodi volje.u principu slobode zaveštanja Obligaciono pravo.jedino pravo koje se može suprostaviti subjektivnom građanskom pravu. „Kritika čistog uma“ i „Osnovi metafizike morala“ Teorija autonomije volje je primenjena u svim oblastima građanskog prava. Pravo ne proizilazi iz zakona ved individualne volje čoveka. ne može u momentu smrti trpeti duševni bol.pre svega na planu ličnog prava gde znači da svakom licu pripadaju određena lična prava kroz koja se izražava sloboda njegove ličnosti.autonomija volje izražava se u principu slobode ugovaranja . On je dalje na planu etike. Neka su opštija od drugih u smislu da ostala proizilaze iz tih opštih. Volja čoveka je neprikosnovena i suverena i ona stvara pravo.NAČELO SAVESNOSTI I POŠTENJA NAČELO AUTONOMIJE VOLJE:filozofsko načelo koje kaže da je individualna čovekova volja iznad zakona. Hugo Grocijus je ove osnovne postulate izložio u svom delu „ O pravu rata i mira“ 1625. NAČELO AUTONOMIJE VOLJE 2.ali može trpeti štetu u nakom kasnijem periodu kada stekne psihičku i emocionalnu zrelost. OSNOVNA NAČELA ZOO Nalazi se čitav niz načela ali nemaju sva isti značaj. Ova teorija je ubrzo bila prihvadena u Francuskoj i predstavlja inspiraciju građanske revolucije.izražena u principu neograničenog prava svojine Nasledno pravo.individualna volja koja zajedno sa voljom drugog lica sklapa ugovor je osnovna funkcija svake države. Zakon postoji da bi volji obezbedio pravnu snagu.Sud de na zahtev oštedenog lica dosuditi nakandu i za bududu štetu.-Pravo deteta kome je otac poginuo u sabradajnoj nesredi.

Iz oba ova načela poizilaze neka uža. U obligacionom pravu je ograničena sloboda da se odluči da li de se ugovor zaključiti (ugovor o osiguranju od odgovornosti za štetu prouzrokovanu tredim licima). Ako su prestacije nejednake postoji narušavanje principa .načelo zabrane zloupotrebe prava -zabranjeno je poveriocu u obligacionom odnosu da svoja prava izvršava suprotno cilju zbog koga je ono zakonom ustanovljeno ili priznato. Iz načela autonomije volje izvode se 4 uža načela: 1.opšta norma obligacionog prava -treba shvatiti da su one opšteg karaktera u odnosu na sve druge norme.Sloboda ugovaranja je pravo svakog lica da odluči da li de da zaključi ugovor ili ne. Ni u jednom od ovih grana prava sloboda nije neograničena.načelo opštosti i dispozitivnosti normi obligacionog prava .raditi nešto po svojoj savesti biti pošten. 2.suprotnost autonomiji volje. 2. -ograničena sloboda da se zaključi neki drugi ugovor (pravo preče kupovine) -ograničena i sloboda da se uredi sadržina u nekim situacijama tako što zakon propisuje sadržinu ugovora ili u pojedinim slučajevima u ugovora u prodaji propisuje maksimalnu cenu za određene proizvode. NAČELO SAVESNOSTI I POŠTENJA.a načelu savesnosti i poštenja ističe značaj interesa zajednice odnosno društva i daje prednost tim interesima.načelo ravnopravnosti strana u obligacionom odnosu . 3.s kime de da zaključi i u saglasnosti sa drugim licem uredi sadržinu ugovora.Načelo konsenzualizma -ugovori nastaju prostom sagasnošdu volja -nije potrebno ispunjenje zakonom predviđene bilo koje forme -dovoljno je da se usmeno izjasne saglasnosti da nastane ugovor Iz načela savesnosti i poštenja proizilaze: 1.jednakih vrednosti ugovornih davanja između stranaka -postoji u dvostranim ugovorima i u skladu sa tim ono što daje jedna strana mora biti jednako vredno.znači da se od normi može odstupiti voljom učesnika u obligacionom odnosu.Načelo o zabrani stvaranja i iskorišdavanja monopolskog položaja na tržistu -zabranjeni su ugovori na osnovu kojih bi jedan privredni subjekt stvorio za sebe dominantan položaj u odnosu na drugog učesnika na tržištu.načelo ekvivalencije. Autonomija volje ističe pojedinca i njegovu volju. 4. ne činiti ništa što je nedolično i nečasno. Savesnost i poštenje je vrlo teško definisati: biti savestan. -dispozitivnost.biti moralno ispravan. Volja po ovom načelu mora biti pokorena opštim moralnim principima i zakonu.svaki učesnik u obligacionom odnosu ima jednaka prava kao drugi učesnik u obligacionomodnosu i jedna strana ne može imati više prava.

fakultativne i kumulativne 4.trenutne obligacije .načelo o dužnostima ispunjavanja obaveza iz zakonom propisanih izvora obligacija 5.deljive i nedeljive 2. S obzirom na množinu subjekata: 1. solidarne 3.načelo određene pažnje u izvršavanju obaveza i ostvarivanju prava 6.S obzirom na predmet: 1. obligacije cilja i sredstva 2. alternativne. pozitivne i negativne obligacije 3. 1.individualizovane i generičke 2. Prema trajanju: 1.-strana na čiju štetu je to načelo povređeno ima pravo određeno posebnim pravilima (time se štiti princip ekvivalencije) .ta pravila su propisana u posebnoj glavi ZOO „dvostrani ugovori“ . S obzirom na množinu predmeta.to su slededa pravila: a) pravila o odgovornosti prenosioca za fizičke nedostatke b) pravila o odgovornosti prenosioca za pravne nedostatke c) pravila o prekomernim oštedenjia d) pravilao zelenaškom ugovoru đ) pravila o izmeni ugovora zbog promenjenih okolnosti e) pravila o monetarnom nominalizmu 3.načelo postupanja u skladu sa dobrim poslovnim običajima PODELE OBLIGACIJA 1.načelo zabrane prouzrokovanja štete -svako je dužan da se suzdržava od postupaka kojima se drugom nanosi šteta 4.novčane i nenovčane 2.

obligacije koje nastaju na osnovu ugovora i obligacije koje nastaju na osnovu zakona 3. U momentu kad nastaje obligacija odnos unutrašnje i nominalne vrednosti se poklapa.određuje država što je onaj iznos koji je određen brojkama na novčanici odnosno kovanom novcu.su one koje glase na predaju određene sume novca. Postoje 2 izuzetka kada predmet ispunjenja može biti i strani novac: 1. Kod trajnih obligacija može dodi do nesklada unutrašnje i nominalne vrednosti.potpune obligacije. Može se desiti da se unutrašnja vrednost novca smanji tako da dođe do depresijacije novca. unutrašnju (kupovnu).i ne mogu imati mogudnost prinudnog izvršenja 6.glase na predaju neke druge stvari ili na određeno činjenje ili nečinjenje Novčane obligacije u životu najčešde nastaju iz: 1.iz prouzrokovanja štete. isplata cene kod ugovora o prodaji koji za predmet ima nepokretnost (ako se isplata vrši sa deviznog računa kupca na devizni račun prodavca. kod pladanja zakupnine kod ugovora o zakupu nepokretnosti (zakupnina može biti ispladena u stranom novcu ako se vrši sa deviznog računa zakupca na devizni račun zakupodavca) Dve strane mogu da ugovore i stranu valutu međutim ukoliko dođe do spora isplata koja je ugovorena u stranoj valuti ne može se tražiti u toj valuti ved u dinarima i to prema kursu din. Novac treba razlikovati od novca kao predmeta ispunjenja obaveze. prirodne.a može se desiti i suprotno da se .postoji korelacija poverioca -dužnika 2. Predmet ispunjenja obaveze mora biti domadi novac.zakupa) 2.ako se vrši na ruke ovaj izuzetak ne važi). Kod novčanih obaveza za razliku od nenovčanih postavlja se problem utvrđivanja njene visine: Novac ima dve vrednosti: 1. Prema kauzi: 1.o prodaji. 2. trajne 5. Nenovčane obligacije su brojnije (ug. civilne.javno obedanje nagrade. Predmet novčane obaveze: novac i to ne svaki novac ved onaj koji se nalazi u važedem opticaju. Dužnik i poverilac prilikom ugovaranja ugovaraju da de platiti onu vrstu novca koja je njihova unutrašnja vrednost.ugovora (obaveza pladanja cene. Nenovčane.koja se određuje po zakonima tržišta prema odnosu ponude i tražnje 2.2.o delu).ug. Novčana obaveza može da glasi i na strani novac ukoliko je u optcaju u nekoj drugoj državi.kauzalne i apstraktne 2. Prema sankciji: 1. nominalnu vrednost. lične i nelične Novčane obligacije. Nastaje i iz drugih izvora obligacija: poslovodstvo bez naloga.nemaju sankciju.

odnosno ugovor izveden iz ugovora o delu-ugovor o građenju. 3.dužnik treba da isplati onu sumu novca na koju njegova obaveza glasi. Stopa rasta prosečne plate.stopa rasta cene određenog proizvoda) -kad je ugovorena ovakva klauzula daje pravo poveriocu nove obaveze da zahteva od dužnika da mu isplati onu sumu novca koja je obračunata prema dogovorenom indeksu. Pored valorizacije na osnovu ugovora mogude je dodi u našem pravu i do valorizacije na osnovu sudske odluke. Postoje pravila koja omogudavaju sudu da pod uslovima predviđenim u tim pravilima svojom odlikom valorizuju novčanu obavezu tako što de visinu novčane obaveze uskladiti sa promenama u unutrašnju vrednost novca.u praksi se pribegava ugovornim obezbeđivanju klauzula kojim se obezbeđuje usklađivanje nominalne i unutrašnje vrednosti novca. ovde je indeks zapravo porast troškova rada cene materijala na određenom tržištu u određenom vremenu. razlozi su pravna sigurnost i princip savesnosti i poštenja. Taj indeks može biti različit i tu postoji potpuna sloboda poverioca i dužnika njegovog ugovaranja.indeksna klauzula.najčešde prema kursu dinara u odnosu na evro. U svim pravilima su prihvadene dve teorije.a to su ugovor o delu. bez obzira što je u međuvremenu došlo do promene u unutrašnjoj vrednosti.klizna skala.. devizna klauzula. 4. Klauzule. .je odredba u ugovoru na osnovu koje poverilac i dužnik utvrđuju da de se visina novčane obaveze u dinarima odrediti na osnovu kursa dinara prema određenoj stranoj valuti. 2.odredba u ugovoru koji zaključuje poverilac i dužnik. Kada dođe do nesklada postavlja se pitanje kojoj vrednosti dati prednost: -dvostruko shvatanje: 1. (ovde se ugovara da de se visina naknade koja jedna strana duguje nakon obavljenog posla zavisiti od cene materijala i cene rada i drugih elemenata koji utiču na troškove proizvodnje). shvatanje o monetarnom valorizmu.zlatna klauzula..je jedna varijanta indeksne klauzule i obično se ugovara kod ugovora u kojima se jedna strana obavezuje da izradi i isporuči određene predmete drugoj ugovornoj strani .na osnovu koje oni utvrđuju da de se visina novčane obaveze revalorizovati prema određenom indeksu. Ako je došlo do promene unutrašnje vrednosti novca onda dužnik treba da plati vedu sumu novca-nominalnu. (npr.dužnik treba da isplatii onu sumu novca koja odgovara unutrašnjoj vrednosti novca.odredba ugovora između dužnika i poverioca na osnovu koje odlučuju da de se visina novčane sume utvrditi prema vrednosti određene količine zlata na dan isplate. Sredstva ugovornog valorizma: 1.shvatanje o monetarnom nominalizmu.kako bi se ove dve vrednosti uskladile 2.vrednost novca poveda.

pravilo o promenama iznosa naknade štete u obliku novčane rente -novčana renta je jedna vrsta novčane naknade štete koju štetnik duguje u slučaju kada je oštedenom prouzrokovao štetu smrdu.razlike novčane i nenovčane obaveze se ogledaju u pogledu mesta izvršenja Mesto ispunjenja. onda ukoliko je takva isporuka ugovorena smatra se da je dužnik ispunio obavezu kad uplati novac.(bilo novčana ili nenovčana) utvrđuje poverilac i dužnik na osnovu ugovora. Nenovčane-važi pravilo da je to mesto prebivališta.a koje otežavaju izvršenje ugovorne obaveze ili onemogudavaju ostvarenje svrhe. novčane obaveze se mogu ispuniti pre roka što znači da dužnik ima pravo da ispuni obavezu.ako se isplata ne vrši na ruke ved preko tredeg lica. prirode obaveze i ostale okolnosti koje su postojale u momentu nastanka.onda se smatra da je novčana obaveza ispunjena kada banka poverioca dobije novčanu doznaku u korist poverioca ili virman (nalog) od stane dužnika banke da izvrši isplatu u korist poveriočevog računa.boravišta odnosno sedišta dužnika.onda dužnik nema pravo da zahteva od poverioca da primi ispunjenje koje mu on nudi.ako je ugovoren rok u njegovom interesu Kad se smatra da je ispunio obavezu: 1.karakteristika novčane rente je u tome što se ona plada oštedenom mesečno i u jednom periodu a najkasnije do njegove smrti.boravištu poverioca u času ispunjenja.onda dužnik obavezu ima pravo da ispuni pre roka. Ako mesto ispunjenja nije ugovorom određen onda kod novčanih obligacija važi pravilo da se ispunjavaju u prebialištu. Ako isplata u pošti nije dogovorena ved samoinicijativno onda se .banke ili druge finansijske organizacije kod koje poverilac novčane obaveze ima otvoren račun.a poverilac dužnost da primi ispunjenje. Ako je u interesu dužnika. ako se ne može ispuniti na osnovu posebnog propisa onda se određuje na osnovu svrhe.na ruke 2.sud može da iznos rente uveda na zahtev oštedenog kako bi njena suma bila usklađena sa promenama u untrašnjoj vrednosti novca. . Plada se u fiksnom iznosu koji utvrđuje sud u presudi. 2. Dužnik je dužan da donese sumu koju duguje. -nenovčane obaveze – vodi se računa da li je rok ugovoren u interesu dužnika ili poverioca. Ako on to odbije čini neopozvano i pada u poverilačku docnju. Razlika novčane i nenovčane obaveze. Ako je rok ugovoren u interesu poverioca.telesnom povredom ili oštedenjem zdravlja. s tim što je dužan da o tome obavesti poverioca i da pazi da to ne bude u nevreme.sud je ovlašden da na zahtev jedne ugovorne strane u dvostranom ugovoru izmeni pojedine ugovorne odredbe ako se posle zaključenja ugovora pojave okolnosti koje ugovorne strane u tom momentu nisu mogle da predvide. Poverilac nede pasti u poverilačku docnju ako odbije da primi isunjenje.1. 3.kad se ispalata vrši preko pošte. Mogudnost ispunjenja obaveze pre roka: opšte pravilo: moraju se ispuniti u momentu koji je određen dogovorom ili posebnim pravilima koji važe za pojedine imenovane ugovore. .pravila o raskidanju ili izmenama ugovora zbog promenjenih okolnosti .

KAMATA Za novčane i nenovčane obaveze vezuje se kamata. .kamata se može ugovoriti i kod nenovčanog zajma. Zatezna kamata.ovaj iznos predstavlja nakanadu štete koju je poverilac pretrpeo 2.15 ZOO). Duguje se samo u novcu za razliku od ugovorne koja se može dugovati i u drugim nekim zamenjljivim stvarima. (npr. Ona se duguje po pravilu uz novčane obaveze.smatra da je obaveza izvršena onda kada pošta isplati poveriocu iznos koji je dužnik uplatio. fiksni. -kamatna stopa po ovom zakonu sastoji se iz dva dela: 1. Sloboda ugovaranja ne može biti široko postavljena zbog toga što ugovaranje kamate može biti izvor zelenašenja. Ukoliko bi ugovorili takva odreba bi bila apsolutno ništava. Kad se radi o odnosima privrednih subjekata ZOO je postavio pravilo da de se najveda visina ugovorne kamate odrediti posebnim zakonom(koji nije donet). ali može biti ugovorena i za nenovčanu obavezu koja glasi na predaju stvari određenih po rodu. Može se desiti da se ugovori kamata ali ne i visina. U ovom slučaju dužnik de biti dužan da isplati kamatu koju banka plada na štedne uloge po viđenju.je ona koja se utvrđuje ugovorom između poverioca i dužnika. Poverilac može iskoristiti potrebu dužnika za novcem da bi za sebe ugovorio kamatu koja ne odgovara tržišnoj vrednosti novca.kamata koja se duguje isključivo za novčane obaveze. Poverilac i dužnik ne mogu ugovoriti visinu zatezne kamata ugovorom. Zavod za statistiku utvrđuje ovu stopu. U ZOO je visina stope ugovorne kamate u odnosima između pojedinaca utvrđena na gornji iznos koji odgovara visini kamatne stope koju banka plada na štedne uloge po viđenju. promenljivi. Duguje se od momenta kad je nastala obaveza pa do momenta njenog ispunjenja. U obligacionom pravu kamata je sporedna obaveza dužnika i može biti Ugovorna Zakonska ili zatezna Ugovorna kamata. Zakon kojim je određena visina stope zatazne kamate se zove Zakon o visini stope zatezne kamate. Po pravnoj prirodi ugovorna kamata je nakanada koju dužnik plada poveriocu za kamatu koju je imao od upotrebe njegovog novca ili neke zamenljivih stvari. Visina kamate utvrđuje se ugovorom poverioca i dužnika ali sloboda ugovaranja visine ugovorne kamate je bitno ograničena.5% .na predaju koja glasi još na predaju određenih zamenljivih stvari).je stopa rasta cene na malo u određenom mesecu.a sudovi rešavajudi sporove za isplatu preterano visoke kamate primenjuju pravilo o ekvivalenciji uzajamnih davanja (čl. Visina zatezne kamata se utvrđuje isključivo zakonom.0. Duguje se samo od momenta kada dužnik dođe u docnju za ispunjenje svoje obaveze ( a to je prvog narednog dana od roka kad je trebao da ispuni obavezu).

tj.da postoji uzročna veza (krivica dužnika ne mora da se dokazuje jer se pretpostavlja). O BLIGACIJE SA VIŠE DUŽNIKA ILI POVERIOCA Na poverilačkoj strani ili dužničkoj u obligaciji može da bude više lica. i ako tom podelom ceo predmet ne gubi ništa od svoje vrednosti.da na taj iznos teče kamata.deljive 2.solidarne 3.mogude je da poverilac i dužnik dogovore da de se stopa ugovorne kamate povedati ukoliko dužnik ne ispati kamatu u momentu kad dospe.su one obligacije čiji je predmet deljiv. Ako je šteta koju je pretrpeo veda od iznosa koji dobija od iznosa zatezne kamate on ima pravo da zahteva i naknadu takve štete-pravo na potpunu naknadu. b.Deljive obligacije.ne može se ugovoriti kada kamata dospe na isplatu. Kada u jednoj dualističkoj obligaciji postoji deljiv predmet onda se tu ne postavljaju nikakvi pravni problemi. Pravna priroda zatezne kamate: nije naknada za upotrebnu vrednost novca ved je pretpostavljena naknada štete(ona je sankcija za dužnika).a ne bude ispladen.u bankarsim poslovima.na jednoj ili drugoj strani samo jedno lice.a to znači čiji se predmet može podeliti i ispuniti u više delova koji imaju isto svojstvo kao ceo predmet.a ako je obligacija pluralistička onda pitanje da li je predmet deljiv ima veliki značaj. a zatim se tako uvedani iznos pomnoži sa fiksnom stopom od 0.)zatezne. Dualističke. Ako nije ugovoreno drugačije odnosno ako u pluralističkim obligacijama ima više poverilaca onda . Takve obligacije se nazivaju pluralističke. Pretpostavljena je zbog toga što poverilac ne mora da pokazuje da je zaista pretrpeo štetu. S obzirom na to kako ova lica duguju odnosno potražuju mogu se podeliti na : 1. Ako je pluralistička obligacija deljiva onda je pravilo da se obligacija deli među dužnicima i to na jednake delove. bankarskim ugovorima ne važi pravilo zabrane napladivanja kamate na kamatu. .)ugovorne. Uslovi za isplatu te naknade moraju biti dokazani da je pretrpeo štetu.5 % Anatocizam (kamata na kamatu). Često se takva kamata naziva procesna kamata.Konačna visina se utvrđuje tako što se iznos glavnog novčanog duga prvo uveda za stopu rasta cena na malo u određenom mesecu.na iznos zatezne kamate počinje da teče kamata od momenta kada je poverilac podneo u sudu zahtev za njenu isporuku.nedeljive 1. Najčešde su one koje glase na predaju stvari određene po rodu (novčane obligacije). postoje izuzeci i kod ugovorne i kod zatezne kamate a.

Dužnici u pasivnoj solidarnoj obligaciji se uzajmno zastupaju. Od ovog pravila postoji izuzetak koji važi kod ugovora u privredi.njegov dug prema poveriocu se gasi i on ne odgovara za deo duga koji pada na drugog dužnika.jedan za sve“. Prekid zastarelosti prema jednom dužniku ne prekida zastarelost prema drugom. Kada jedan od ove trojice ispuni obavezu obligacija se gasi.a ako izabrani dužnik ne ispuni obavezu onda se on može obratiti i ostalim dužnicima i tako redom dok ne postigne potpuno namirenje.odnosno svaki poverilac bi mogao potraživati samo svoj deo potraživanja.se potraživanje deli na onoliko delova koliko ima poverilaca i ukoliko nije ustanovljena drugačija podela onda se potraživanje deli na jednake delove. Ali to ne važi za sve pravne radnje ( jedne radnje mogu biti štetne za drugog. Dužnik odnosno poverilac nema pravo da zahteva ispunjenje obaveze kod onog kojem rok nije dospeo. Uprkos tome što je predmet deljiv u solidarnim obligacijama predmet se duguje i potražuje u celini.aktivne-ako na poverilačkoj strani ima više lica 2.su pluralističke obligacije koje takođe imaju deljiv predmet. Pravne radnje koje preuzme jedan solidarni dužnik prostire se i na ostale solidarne dužnike. Ako taj dužnik dođe u docnju.a drugi to ne uspe.pluralističke obligacije koje imaju deljiv predmet. 3.Solidarne obligacije. Na osnovu takvog ugovora zajmodavac ima pravo da traži od svakog dužnika da ispuni dug u celini).a ne u delovima.a obaveza deljiva. 1. Karakteristike zajedničkih obligacija: dug. Odnosi se na slučaj kada u ugovorima u privredi na dužničkoj strani ima više lica.ali tako da svaki deo bude zaseban. Kada jedan dužnik ispuni poveriocu dug u celini onda se obligacija gasi i svi dužnici se oslobađaju obaveze (3 lica od poverioca pozajmila 30000 evra.i u ugovoru o zajmu predvideli pasivnu solidarnost između zajmoprimaca. Kod pasivnih zajedničkih obligacija ako jedan dužnik ispuni svoj deo duga.a na strani poverioca samo jedan.Zajedničke obligacije. Pasivne solidarne obligacije-su obligacije kod kojh na strani dužnika ima više lica.posledica docnje utiče samo na njega. Ne moraju se svi dužnici obavezati pod jednim rokom. odnosno potraživanje se deli među dužnicima odnosno poveriocima.pasivne-ako na dužničkoj strani ima više lica. Poverilac ima pravo da izvrši izbor dužnika od kojeg de zahtevati ispunjenje obaveze.posledica dužničke docnje.poverilac koji nije uspeo da naplati svoje potraživanje ne može da zahteva od prvog da mu ustupi svoj deo napladen od potraživanja.(poverilac može zahtevati ispunjenje duga u celini). Ako dužnik dođe u docnju prema jednom poveriocu onda samo on ima prava koja mu pripadaju a ne i drugi poverilac. 1. Njihov predmet bi se mogao podeliti i svaki dužnik mogao bi ispuniti samo svoj deo. Svaki dužnik odgovara poveriocu za celu obavezu i poverilac može od svakog dužnika zahtevati ispunjenje obaveze sve dok ne bude ispladena u celini. Zato se ovo pravilo odnosi na . Tada ZOO uvodi pretpostavku o njihovoj solidarnosti.kao npr. da predstavlja celinu za sebe i ima svoju samostalnost. Do takvih promena dolazi zato što zakon uređuje ili zato što je solidarnost ustanovljena pravnim poslom. Rok dospelosti prema jednom ne mora biti rok dospelosti za drugog. 2. Kod aktivnih zajedničkih obligacija ako jedan poverilac naplati svoje potraživanje. Svi dužnici predstavljaju jednog subjekta obligacija i zbog toga se kaže da duguju „svi za jednog.

2. Solidarni dužnik od koga je poverilac tražio ispunjenje obaveze može da istakne svaki prigovor koji potiče iz same obligacije. 2 vrste sredstava: 1.(npr. Ogleda se u tome što predstavlja najjače sredstvo ličnog obezbeđenja poveriočevog potraživanja.dejstvo između samih dužnika 1.registrovana zaloga na pokretnim stvarima.ugovor. „ukoliko više lica prouzrokuju štetu jednom licu. U pravu su predviđena sredstva kojim se prilikom nastanka obaveze čvršde uređuje poveriočevo potraživanje. Zatim npr. 2. Pasivna solidarnost podrazumeva da se više dužnika obavezuje prema poveriocu. Dejstva pasivne solidarnosti:treba razlikovati dve vrste pravnih dejstava: 1.kod ugovora u privredi duguje se solidarno. Pored prigovora ovih svaki dužnik može poveriocu da istakne lične prigovore koji se tiču odnosa samo tog dužnika koji je tražio ispunjenje te obaveze ili poverioca.duguje svaki za svoj deo.Dejstva između poverioca i dužnika.pasivna solidarnost).kapara.odustanica).da je prigovor apsolutno ništav. Oni to mogu učiniti upotrebom različitih izraza „dužnici se obavezuju solidarno“.ogleda se u tome što poverilac ima pravo da zahteva isplatu duga od bilo kog dužnika.zakon-ako solidarnost nije izridito ugovorena može se desiti da bude zakonom naređena. jemstvo. Izvori pasivne solidarnosti su: 1. da je on poslovno nesposoban). „dužnici se obavezuju svi za jednog jedan za sve“ itd.ona je i supsidijerna. Zajedničko svim sredstvima da poverilac stiče stvarno pravo na dužnikovoj stvari iz čije vrednosti de se modi naplatiti. Razlika je bitna: jemstvo je akcesorna obaveza zbog toga što prati sudbinu glavne obaveze. zakon 1.rušljiv). Solidarnost se ne pretpostavlja ved mora ugovorom biti izričito ugovoreno ili zakonom naređena. Ona sredstva kod kojih se sam dužnik jače obavezuje ili kod kojih se uz dužnika obavezujujoš neka druga lica prema poveriocu (ugovorna kamata. Prestanak dejstva: .oni duguju poveriocu solidarno. dejstvo između poverioca i dužnika 2. Značaj pasivnih solidarnih obligacija: veliki je značaj. ZOO kaže i da kada ima više jemaca.radnje koje su solidarne za ostale dužnike).zastareo. Poverilac je obezbeđen time što ima pravo da se prinudno naplati iz dužnikove imovine koja predstavlja opštu garanciju poveriocu da de modi da bude namiren.ugovor 2. Zajedničko je što se još jedno lice obavezuje. Porodični zakon (odgovornost roditelja za štetu koju pričini dete). Stvarna sredstva obezbeđenja (hipoteka. On može da tuži svakog dužnika dok njegovo potraživanje ne bude namireno u celini. Pod ličnim prigovorima treba podrazumevati prigovore koji se tiču lilčnosti dužnika(npr. U ZOO postoji čitav niz pravila koje uvode solidarnost među dužnicima. Ako poverilac padne u poverilačku docnju prema jednom solidarnom dužniku onda to deluje prema ostalim dužnicima.je izvor pasivne solidarnosti kada poverilac i dužnici izričito ugovore da dužnici poveriocu duguju solidarno. Solidarnost je ustanovljena i u čitavom nizu drugih zakona: Zakon o nasleđivanju (ugovaranje za dugove ostavioca).ali obaveza svakog dužnika je obaveza istog reda(nije supsidijerna).ručna zaloga. Nastanak pasivne solidarnosti: kad ima više dužnika u deljivoj obavezi.duguju nadoknadu štete solidarno“.

u tom slučaju pasivna solidarnost obligacije smanjuje se do iznosa dela tog dužnika. istorodna i potrebno je da jedna strana izjavi volju da ode da vrši prebijanje.obligacija od strane jednog solidarnog dužnika prestaje odnos između dužnika i poverioca. onda se primenjuje pravilo po kome se dug deli na .Dejstva pasivne solidarnosti između samih sadužnika-(regresivni odnos). treda lica kao kupci kupuju kudu za 90. Kod pasivnih solidarnih obligacija postavlja se pitanje kako na odnos između poverioca i dužnika deluje sporazum o otpuštanju duga koji je poverilac zaključio sa jednim od solidarnih dužnika? Kad je zaključio sa jednim onda se dug gasi za sve solidarne dužnike. 3.000).nije jednostrana izjava volje poverioca.istorodna i dospela potraživanja. Taj odnos više nije pasivna solidarnost nego zajednička obligacija(dužnik koji je izvršio isplatu-isplatilac ima pravo da od sadužnika zahteva samo onaj deo koji pada na svakog od njih.a ko je in personam onda se oslobađa samo taj sadužnik. Ako poverilac izabere dužnika koji prema njemu nema potraživanje i takav dužnik ima pravo da prebije potraživanje svog sadužnika prema poveriocu. Kompenzacija je način prestanka pasivne solidarnosti kada između poverioca i jednog solidarnog dužnika postoji uzajamna. (npr. 4. Ako je oproštaj duga izvršen in personam onda se samo taj dužnik oslobađa duga. Otpuštanje duga je ugovor. a obaveza solidarnih dužnika se smanjuje za iznos koji je iznos dela tog dužnika. a dug solidarnih dužnika smanjuje se za iznos prebijenog potraživanja.a ako je in rem svi sadužnici se oslobađaju oabveze. U tom slučaju ako potraživanje prema poveriocu ili dužniku koga je poverilac izabrao.način gašenja obligacija kada se u jednoj ličnosti steknu svojstva i dužnika i poverioca. 2.000 sa namerom da na njoj postanu suvlasnici sa udelom 1/3.000. Ovo je redovan način prestanka. ali da nastane novi obligacioni odnos koji ima drugačiji osnov ili drugačiji predmet. ispunjenje. ako je oproštaj duga izvršen in rem (kad je izričito naglašen). Kako se određuju delovi? 1.uzajamna.onda taj dužnik može da prebije potraživanje koje ima prema poveriocu.otpuštanje duga. Ako jedan kupac isplati svih 90.onda ima pravo da potražuje od ostalih po 30.novacija ( prenov)-je takav način gašenja obligacije koji se dešava na osnovu ugovora između poverioca i dužnika na osnovu koga oni određuju da se dug koji je do tada postojao između njih ugasi. Kada poverilac zaključi sporazum o novaciji sa jednim solidarnim dužnikom.ako se ni na jedan način ne može utvrditi deo.redovan način prestanka obligacije koji se dešava na osnovu sporazuma između poverioca i dužnika i na osnovu koga se potraživanje poverioca prema dužniku gasi. 2. 5.pravilo da isplatilac ima pravo da od ostalih dužnika zahteva samo onaj deo koji je utvrđen ugovorom između sadužnika. Do sjedinjenja dolazi po pravilu na osnovu univerzalne sukcesije. 2.ukoliko ništa nije bilo unapred predviđeno ugovorom onda isplatilac ima pravo da zahteva ona deo koji se utvrđuje na osnovu pravnog odnosa učesnika u pravnom poslu.ali samo do iznosa dela koji taj sadužnik ima u pasivnoj solidarnoj obligaciji. Kod pasivnih solidarnih obligacija ako dođe do sjedinjenja tako da jedan solidarni dužnik nasledi poverioca. dospela.što znači da se sa otpuštanjem duga dužnik mora usaglasiti.sjedinjenje. 3.način prestanka potraživanja prebijanjem međusobnih potraživanja koja poverilac ima prema dužniku odnosno koja dužnik ima prema poveriocu. Da bi se kompenzacijom ugasilo potraživanje potrebno je da su potraživanja istovremena.1.kompenzacija. To je obligacioni odnos koji se zasniva između sadužnika koji je ispunio obligaciju i njegovih sadužnika.

a u nedeljivim obligacijama to može da se učini samo ukoliko je ovlašden od svih poverilaca. 4. (npr. Kod aktivnih solidarnih obligacija može se tražiti ispunjenje potraživanjaa u celini.obligacija koja glasi na činjenje).su obligacije u kojima na strani poverioca ima više lica koja potražuju tako da je svaki od njih ovlašden da od dužnika zahteva isplatu potraživanja u celini.su pluralističke obligacije sa više lica čiji je predmet nedeljiv.isto tako dužnik ima pravo da sam izabere poverioca kome de ispuniti obavezu. Ona može po pravilu biti podeljena i ispunjena na delove (npr.nedeljive obligacije sa više poverilaca su one kod kojih ima više lica na poverilačkoj strani. 1.a nastaje obligacioni odnos između sapoverioca i kome poverilac koji je primio ispunjenje ima obavezu da ostalim poveriocima isplati onaj deo potraživanja koji njima pripada.ali tu se ne primenjuju sva pravila koja bi trebala da važe za aktivne solidarne obligacije. S obzirom na odgovor na ovo pitanje dele se na: 1.Složene obligacije. Mnogo manje su zastupljene u praksi i nisu sredstva obezbeđenja.kod ugovora o građenju).fakultativne . Dejstva: ogleda se u tome što svaki poverilac ima pravo da od dužnika zahteva isplatu potraživanja u celini.ali ako je jedan od poverioca tražio od njega ispunjenje on ne može punovažno da ispuni obavezu prema drugima. 2.ako ima više dužnika onda de po prirodi stvari na takvu obligaciju primenjivati pravila o pasivnoj solidarnoj obligaciji (kako pravila o primarnim.alternativne 2.jednake delove odnosno da na svakog dužnika pada jednak deo.obligacija koja glasi na predaju dijamanta). Mogu imati više dužnika ili poverilaca: 1. Nedeljiv predmet je onaj koji se ne može podeliti na više delova tako da ne izgubi od svoje vrednosti (npr. Kada dužnik ispuni obavezu jednom poveriocu njegova obaveza prestaje prema svima. Nisu samo obligacije čiji je predmet nedeljiv nedeljive. 2. Deo potraživanja koji pripada ostalim poveriocima utvrđuje se prema istim pravilima kao deo koji pada na dužnike u pasivnoj solidarnosti. Ako u ugovoru o građenju naručilac i izvođač predvideli „ključ u ruke“ onda se ovakva obligacija smatra nedeljivom. Mogu biti i obligacije koje imaju deljiv predmet ali koje u konkretnom slučaju ugovorne strane smatraju nedeljivim.tako i o sekundarnim).kod ovakvih obligacija postavlja se pitanje kako dužnik ispunjava obligaciju? Da li treba da je ispuni sa svim predmetima ili sa jednim predmetom. Naprotiv aktivna solidarnost slabi obaveznu snagu obligacije zbog toga što stvara nezavisnost da li de se poverioci kojima dužnik nije ispunio potraživanje modi da naplate od onog poverioca kome je potraživanje ispunjeno.Nedeljive obligacije.Aktivne solidarne obligacije. Podela obligacija prema množini predmeta 1.a kad dužnik isplati potraživanje jednom solidarnom poveriocu onda se njegova obaveza gasi prema svima.šta de se desiti ako se od jednog sadužnika ne može dobiti deo jer je insolventan? Ovde važi pravilo da se deo sadužnika koji je insolventan deli među ostalim sadužnicima na jednake delove.

Kada pravo izbora pripada poveriocu onda je poverilac dužan da obavi izbor u roku koji je određen. Razlike alternativnih i fakultativnih obligacija. Ako je do nemogudnosti ispunjenja predmeta obligacije došlo krivicom poverioca ili dužnika onda postoje posebna pravila.pravo izbora određuje se ugovorom poverioca i dužnika b. Ako poverilac u ovom slučaju ne izvrši izbor. Pravo izbora kod alternativnih obligacija je pravna mod zato što se u alternativnoj obligaciji unosi promena koja se sastoji u tome što se jedna složena obligacija pretvara u jednostavnu. One su samo prividno slične : 1. Fakultativne obligacije: obligacije u kojima dužnik duguje jedan tačno određen predmet ali se može osloboditi obaveze i predajom nekog drugog predmeta ako je ovlašden zakonom ili ugovorom.zahtevati ispunjenje obaveze preostalim predmetom . 2.ovlašdenje dužnika da izvrši svoju obavezu predajom nekog drugog predmeta nije pravo izbora.alternativne-su takve kod kojih dužnik duguje dva ili više premeta ali tako da mu se obaveza gasi kada poveriocu preda bar jedan predmet. (tipičan primer ako je nečiji rob prouzrokovao štetu drugome).kumulativne 1.zahtevati nadoknadu štete.a trede lice se ne odazove u roku.a ako rok nije određen onda kada ga dužnik pozove. Dužnik ima pravo izbora sve dok poverilac u postupku prinudnog izvršenja ne dobije jedan od predmeta. 2. U slučaju propasti jednog predmeta obligacije i to samo ako je nastupila viša sila.)ako ne postoji ugovor. Do alternacije obliggacije može dodi i na još jedan način.pravo izbora kada se izvrši je neopoziv.onda se poverilac ili dužnik mogu obratiti sudu sa zahtevom da on izvrši izbor predmeta ispunjenja alternativne obligacije.)zavisi od toga ko ima pravo izbora.ili ako rok nije bio određeen kada ga dužnik odn. Na osnovu tog izbora on bira predmet kojim de izvršiti obavezu. Pravo izbora nije subjektivno pravo ved pravna mod.una res est in solutione“. -ako je pravo izboora imao poverilac onda možee: 1. Zbog toga je pravo izbora neopoziv od momenta kad je saopšten drugoj strani.onda to pravo prelazi na dužnika. Vršenjem ovog ovlašdenja ne unosi se nikakva promena u obligacionom odnosu. 3. Smatra se da je izbor izvršen onda kada druga strana bude obaveštena o izvršenom izboru. a pravo izbora pripadalo njemu onda može dati drugi predmet. -čijom krivicom i koja strana je imala pravo izbora? Ako je krivicom dužnika.a odluka dužnika doneta u vršenju ovlašdenja da obavezu izvrši . Ako je izbor na dužniku on može izbor izvršiti i blagovremenim preduzimanjem radnji koje predstavljaju izvršenje obligacije.a pravna mod je pravna mogudnost data jednom licu da izjavom svoje volje stvori jednu novu situaciju.3.nisu složene obligacije zbog toga što imaju samo jedan predmet una res est in obligatione ali se dužnik ako je ovlašden može osloboditi predajom drugog predmeta „due res sunt in solutione“ 2. „due res in obligatione. (pr.pravo izbora pripada dužniku. S obzirom da imaju više predmeta postavlja se pitanje kojim predmetom de se ispuniti obligacija? a. Kada je na osnovu ugovora između poverioca i dužnika predviđeno da de trede lice izvršiti izbor.poverilac pozovu da izvrši izbor.zakup sobe u hotelu).

koji je po pravilu neopoziv. 3. Od ovog postoji izuzetak kad poklonodavac posle učinjenog poklona osiromaši u tolikoj meri da nema sredstava za život.a ako je poverilac kriv-predaje samo onaj deo što preostaje ne odgovara za štetu.ako pristane da poklonodavcu daje sredstva za život koja mu nedostaju. U slučaju opoziva poklonoprimac je dužan da vrati poklon. .poslovodstvo bez naloga (nezvano vršenje tuđih poslova) 5.a. zakon.a zakon kaže da se može osloboditi obaveze vradanje predmeta poklona.1 propisano je sledede: Ovim zakonom uređuju se obligacioni odnosi koji nastaju iz: 1.)u pravilima o poništenju ugovora zbog prekomernog oštedenja (laesio enormis).jednostrana izjava volje (javno obedanje nagrade. Kada se te činjenice zakonski predviđene steknu ili dogode onda iz te činjenice između dužnika i poverioca nastaje obligacioni odnos. kumulativne.ako je krivica dužnika-naknada štete. Ukolio jedan predmet propadne? Ako je viša sila-predaje šta preostane. Izvor nastanka fakultativnih obligacija: 1. U ovom slučaju može da traži povradaj predmeta ali samo ako nije osiromašen svojom krivicom.su one obligacije koje imaju dva ili više predmeta obaveze koje su ujedno i predmet ispunjenja i duguje se tako da ih dužnik mora predati sve da bi se oslobodio obaveze.prouzrokovanje štete 3. pravni posao-može biti ugovor ili testament (ugovorom u zajmu ugovoreno da de zajmodavac vratiti 10. b. IZVORI OBLIGACIJA Prema ZOO čl. Dužnik čak i kad je obavestio poverioca može da se obaveze oslobodi predajom drugog predmeta.izdavanje hartija od vrednosti) 6. U slučaju poništenja dolazi do restitucije što znači da je saugovornik oštedenje stvari dužan da vrati ono što je primio.ali dužnik bi imao pravo da traži naknadu štete i preda drugi predmet. Saugovornik se može osloboditi ako da dopunu do stvarne vrednosti.a kod fakultativnih obligacija se gasi. Izvori obligacija su činjenice za koje zakon vezuje nastanak obligacionih odnosa.nekim drugim predmetom nije neopoziva.sticanje bez osnova (pravno neosnovano obogadenje) 4. 4.kod propasti predmeta obaveze kod kod alternativnih obligacija propast stvari prouzrokovana višom silom dolazi do koncentracije. Kad propadne krivicom dužnika nastaje obaveza na naknadu štete.000 evra ili da bi se oslobodio obaveze predati svog punta). Ako je do propasti došlo krivicom poverioca obligacija se gasi.i druge zakonske činjenice utvrđene zakonom. 2.ugovora 2.ali se može osloboditi predajom drugog predmeta. Laesio enormis postoji kad u teretnim ugovorima postoji očigledna nesrazmera davanja koja je posledica zablude jedne od strana o vrednosti predmeta.što znači da poklonodavac ne može svojom voljom opozvati.)kod ugovora o poklonu.

Ista ideja izražena je u Opštem imovinskom zakoniku Crne Gore iz 1888. Pravilo da iz ugovora nastaje obligacioni odnos je novijeg datuma. 1.jer je izjava volje koja je usmerena na postizanje određenog pravnog dejstva. Pravilo znači da se usmeni sporazumi moraju izvršiti kao da sam zakon naređuje neku obavezu. 2. Dogovor (sporazum). U obligacionom pravu ugovor ima uže značenje: ugovor je saglasnost izjavljenih volja dva lica kojom se postiže obligaciono pravno dejstvo što znači da se ugovorom u obligacionom pravu stvaraju obligacije.Antidu).Sloboda ugovaranja 2.a ne ugovor.znači da je saglasnost volja.UGOVOR Ugovor je saglasnost izjavljenih volja koje proizvode određeno pravno dejstvo koje se može sastojati u nastanku. „ex nuda pacta obligatio non nascitur“. Umesto pravila u rimskom pravu nastaje novo pravilo „ PACTA SUNT SERVANDA“ (prosta. Pogodba . Ako su bili ispunjeni zahtevi forme nastajala je obaveza bez obzira da li je stvarna volja bila da zasnuju obavezu. 3.nagodba. Karakteristike ugovora u obligacionom pravu: 1.a ugovor je strankama zakon“.Princip kauze . Strane -ugovornik (je najispiravnije). Pravilo da saglasnost volja rađa obligaciju nastala je krajem 17.Ugovor stvara obligaciju-u našem pravu ne postoji pojam liberatornog ugovora (postoji u Nemačkom pravu i označava ugovore kojima se ukidaju postojedi pravni obligacioni odnosi). Obligacije su nastajale iz forme koje su ugovorne strane morale da izvrše.ugovorna strana.Dvostrani pravni posao.a ne forma u kojoj je ta reč izražena. Nije važilo u rimskom pravu gde saglasnost volja nije bila dovoljna da stvori obligaciju. Terminologija: pakt.Pravni posao.u našem pravu se koristi da označi jednu klauzulu. U rimskom pravu obaveze nisu mogle nastati iz same saglasnosti volje.ali ne treba ih označavati jer su preširoki i uglavnom se koriste u MJP. „razgovor je razgovor.ugovarač.usmena saglasnost obavezuje na izvršenje). Jedan takav kod nas koji bi mogao da postoji je ugovor (sporazum) o otpuštanju duga.veka kad počinje da preovladava ideja po kojoj obavezuje reč data drugom.sporazum konvencija. To je opšti pojam koji postoji u svim granama prava. Te pravne norme počivaju na nekoliko osnovnih principa (ključne odlike obligacionog prava po prof.tj za njegov nastanak potrebna saglasnost dve volje(a to je razlika ugovora i testamenta).za saglasnost volja se koristi za sporazume pre ugovaranja (u pregovorima).Zaštita prava prinudnim putem i naknada štete 3. Pojam osnovnih načela ugovornog prava Ugovorno pravo predstavlja skup pravnih normi koje uređuju ugovore.ukidanju ili menjanju pravnih poslova.

obuhvata dve stvari: 1. Saglasnost tredeg lica može biti propisana u interesu zaštite javnih i privatnih interesa. obavezno osiguranje-1.u privatnim interesima propisana u tri slučaja: 1. .10 ZOO međutim to je neodgovarajudi termin jer je autonomija volje opštiji princip od slobode ugovaranja. 2. Upotrebom motornih vozila često biva prouzrokovana šteta . Za sve imaoce motornih vozila da zaključe ugovor o osiguranju od odgovornosti za štetu.1.obaveza zaključenje ugovora o osiguranju od štete pričinjene licima ili stvarima na zemlji koju imaju sopstvenici vazduhoplova. 2. Sloboda ugovaranja u užem smislu. Ograničenje prava slobode da odluči da li de se ugovor zaključiti: u savremenom pravu je ograničena propisivanjem obaveze određenih lica da zaključe ugovor.ona nisu slobodna i imaju obavezu da ugovor zaključe. ograničenje saglasnosti tredeg lica za zaključenje ugovora. Autonomija volje je dobila različitu manifestaciju u različitim granama prava. 3. 2. kada ugovor zaključuje maloletnik stariji od 14 godina ili punoletno lice kojem je delimično oduzeta sposobnost.a radi se o ugovoru kojim ne otuđuje nepokretnost ili pokretna stvar vede vrednosti. 1. obaveza zaključenja ugovora o osiguranju putnika od štete koja im bude pričinjena u toku prevoza koja imaju pravna lica koja se bave javnim prevozom putnika.slobodu da se odluči da li de se ugovor zaključiti može biti ograničena i tredim licima time što se od pojedinih lica zahteva da dobiju saglasnost tredih lica za zaključenje ugovora.vazdušnom i železničkom saobradaju.saglasnost je potrebna i roditeljima kada kao zakonski zastupnici zaključuju ugovor umesto maloletnika mlađeg od 14 god. Ova obaveza zaključenja ugovora o osiguranju propisana je radi zaštite interesa samog sopstvenika. 1.to je sloboda ugovornih strana da svojom voljom urede sadržinu ugovora. slobodu svakoga da izabere lice sa kojim de da zaključi ugovor. izvan osiguranja. Osiguravajuda društva imaju pravo na regres ukoliko je šteta prouzrokovana namerno ili krajnjom nepažnjom. 2. 1. 2. Zaštita interesa štetnika ogleda se u tome što je veda verovatnoda da de uspeti da se isplati. 3. sloboda svakog lica da odluči da li de ili nede zaključiti ugovor 2. Dispozicija subjekta.potrebna je saglasnot roditelja ili staratelja.propisano je za neka lica obaveza da zaključe ugovor ako im bude stavljena ponuda od zainteresovanog lica i ako su ispunjeni i drugi potrebni uslovi. Obavezu zaključenja ugovora kada im se stavi obaveza imaju: prevoznici u linijskom prevozu u drumskom. 1. Sloboda ugovaranja u užem smislu nije apsolutan princip ved relativan zbog toga što u savremenom pravu postoje zakonska ograničenja ove slobode. saglasnost mora dobiti i staratelj kada zaključuje ugovor umesto štidenika i to uvek kada ugovorom raspolaže njegovom imovinom ili kada ugovor prevazilazi okvir redovnog upravljanja njegovom imovinom. 2. Predstavlja primenu principa autonomije volje u obligacionom pravu i ima dva svoja elementa.ZOO slobodu ugovaranja naziva autonomija volje u čl. radi zaštite javnih interesa propisana je kod zaključenja ugovora o prodaji vatrenog oružja. Kada je za neka lica propisano da su obavezni da zaključe ugovor.Sloboda ugovaranja. Ugovori bez saglasnosti su rušljivi osim ukoliko nisu ugovori malog značaja.

Zakon o agenciji za borbu protiv korupcije. Zakonsko pravo preče kupovine je pravo jednog lica da mu sopstvenik stvari kad namerava da proda stvar učini ponudu da stvar kupi pre svih ostalih lica.ali ne suprotno prinudnim propisima. b. U njemu se predviđa da je zabranjeno nosiocima javnih ovlašdenja da primaju poklone. Umesto toga treba prepustiti sudu .3.propisi koji govore o najvišem iznosu ugovorne kamatne stope 3. 1978. Ovi propisi su određeni numerus clausulus i primenjuju se kao konkretno naređenje ili zabrana. U ZOO ima više propisa koji imaju prinudan karakter: 1.ograničenje slobode da se izabere lice sa kojim de se zaključiti ugovor: tipičan slučaj kad zakon propisuje obavezu određenih lica da ponudi zaključenje ugovora licu koje zakon propisuje.javni poredak 3.su propisi obligacionog prava i drugi propisi koji se ne mogu promeniti voljom ugovornih strana. ZOO nije sledio SGZ. Do 1993. Ova sposobnost je u svim savremenim pravima prihvadena kao princip. Ista zabrana važi i za njihovu užu porodicu.je sposobnost ugovornih strana da urede sadržinu ugovora.propisi ugovaranja kamate na kamatu.dobri običaji 1. Izuzetak od ovog slučaja su prigodni manji pokloni i protokolarni.a to je slučaj zakonskog prava preče kupovine.Javni poredak-je najznačajnije i najšire ograničenje dispozicije subjekata. U čl. Sadržana su u zakonima i podzakonskim aktima i imaju za cilj da spreče zaključivanje ugovora koji bi bili protivni naređenjima koja proizilaze iz tih propisa.10 pominje: a.ne pominje se javni poredak. Kod ovog ugovora predviđeno je da su ništave klauzule kojima se određuje da de založena stvar predi u svojinu zajmodavca ako zajmoprimac ne vrati zajam u roku. kod ugovora ozalozi.što znači da kao poklonoprimci ne mogu zaključiti ugovor o poklonu ako poklone treba da prime u obavljanju svoje funkcije.Prinudni propisi.)pravila morala socijalističkog samoupravnog društva.ali isto kao što postoje ograničenja slobode ugovaranja u užem smislu.god. 2.a ako sopstvenik ne ispuni obavezu onda to lice ima pravo da od tredeg lica kome je stvar prodata zahteva da mu stvar ustupi pod istim uslovima.al se u čl.)ustavom utvrđena načela društvenog uređenja.javnom poretku i dobrim običajima. Prvi put je pomenut u Code civilu 1804.u Srpskom građanskom zakoniku.prinudni propisi 2. Dispozicija subjekta. Npr. Kod nas ograničenja dispozicije su slededa: 1. Javni poredak je jedan od pojmova koji se odlikuje svojom neodređenošdu pa je definisanje ostavljeno pravnim teorijama u kojim postoje različiti stavovi: 1.propisi o pravima zastarevanja 2. su usvojene izmene i dopune ZOO i propisano je da učesnici u ugovoru mogu slobodno da uređuju.16. Nakon toga 1844.odn.da de zajmodavac modi predati stvar iz slobodne ruke po unapred određenoj ceni. Zabrana pojedinih klauzula ugovora propisana je i u ZOO. po prvoj teoriji.takođe postoje ograničenja dispozicije. javni poredak nije mogude a ni potrebno definisati. Imalac prava preče kupovine ima dva prava: pravo prvenstva i pravo prekupa.

je potrebno utvrditi jednak kriterijum koji bi omogudio da se na osnovu njega okupe i klasifikuju određena pravila koja se tiču javnog poretka.organizacije državne vlasti i propisi državnog uređenja. Obaveznost proizilazi od sankcije. 2. Ostavlja se sudu da odredi da li je javni poredak povređen ili nije. po četvrtoj teoriji.uže. Prema ovom shvatanju. 5. Formalni ugovori su oni čiji nastanak se vezuje za ispunjenje zakonskih uslova ili ugovorno propisane forme.Dobri običaji. 2.Faktičke prirode.u celini je regulisan na pravila Zakona o stanovanju.a nabrojane propise treba prepustiti državnim organima.) društvena solidarnost c.bez dogovora sa drugom stranom. 4. ali se mogu pozvati i same stranke svojim ugovorom. U pojam pravnog poretka ulaze sva opšta ustavna načela i sve opšte zakonske norme koje imaju prinudan karakter i nisu konkretizovane putem odgovarajudi nižih pravnih akata.a slabija ugovorna strana može samo to da prihvati ili ne prihvati.formularni ugovori (ugovori po pristupu) -jedna strana unapred određuje sve uslove bududeg ugovora tako da druga strana može samo u celini da ga prihvati ili da ga u celini odbije.koje je šire shvatanje i po njemu javni poredak predstavlja skup osnovnih pravnih i moralnih principa na kojima je zasnovano postojanje i i pravno trajanje pravno organizovane zajednice i izražavaju se preko određenih društvenih normi koje ugovorne strane moraju poštovati prilikom zaključenja ugovora. po drugoj teoriji.a koje samo daju smernice i upustva sudiji u vezi sa primenom pravnih normi. po tredoj teoriji. Izdvaja se nekoliko mišljenja u zavisnosti od kriterijuma da li pravilo ulazi u javni poredak: a.predstavljaju ustaljena pravila ponašanja koja usvaja određena društvena grupa i koja su u svetu članova te grupe postala obavezna. prvo. Kod dileme šta je dobar a šta loš običaj zastupljen je stav da je dobar običaj u skladu sa poštenjem i savesnošdu .ispoljava se tako što zakon u nekim slučajevima reguliše neke elemente ugovora imperativno tako da te elemente ugovorne strane ne mogu urediti drugačije.a cilj koji ugovorne strane hode da postignu ugovorom ne sme biti suprotan javnom poretku. Opšte uslove formularnih ugovora određuje ekonomski modnija ugovorna strana. Problem je što nije mogude obuhvatiti sve propise koji mogu da uđu u javni poredak. javni poredak predstavlja skup propisa koji su izričito nabrojani. (npr.da u svakom konkretnom slučaju utvrdi šta je javni poredak kada se takvo pitanje postavi pred njim.isporuci električne energije. Formularni ugovori su ugovori kod kojih bitne elemente ugovora određuje jedna strana. 3. 3. Ovi ugovori se pojavljuju kod ugovora o osiguranju.pružanju komunalnih usluga. Prema ovom stanovištu.po profesoru Antidu u javni poredak ne ulaze svi propisi ved samo neki. Pojam se srede u pravilima koja uređuju trgovačke ugovore kada se poziva sam zakon.javnom prevozu.pojam javnog poretka dolazi do izražaja kod normi koje regulišu predmet i kauzu ugovora tako da predmet ugovora ne može biti suprotan javnom poretku.opšte pravne norme koje svoju konkretnu sadržinu dobijaju tokom njihove primene. Ona ima faktičku mod da o tome odlučuje.Zakonom regulisane sadržine ugovora.) propisi o državnom poretku. U našoj pravnoj doktrini postoje dva shvatanja: 1. Samo oni koji nisu konkretni. 4.potrebno je odrediti osnovna obeležja javnog poretka ali nije neophodno da se precizno definiše. Ugovor o otkupu stana.ovde ulaze i pravni standardi.a onaj koji je suprotan se ne može smatrati dobrim običajem.) društveni interesi b. .

su ugovori koji se izvršavaju preduzimanjem jednog akta davanja ili činjenja koji se prostire u kradem ili dužem vremenskom periodu odn.nisu toliko česti u pravnom prometu.oni koji su sastavljeni od elemenata više ugovora (ug.o organizovanju putovanja.Prema tehnici i načinu zaključenja: 1. 4.Kriterijum zavisnosti ugovora jednih od drugih .trampa. U našem pravu jeprihvadena teorija apsorbcije. Po njoj kod jednog mešovitog ugovora treba utvrditi koji elementi kod njega pretežu i ti elementi koji pretežu apsorbuju elemente drugih ugovora.Prema kriterijumu određenosti u zakonu: 1.o lizingu. Njihova sadržina nije zakonom posebno uređena niti im je u zaakonu dato posebno ime.ug .Prema dužini trajanja prestacije: 1.Prema karakteru prestacije: 1. Predstavljaju poseban problem za primenu u pravu jer u slučajju da dođe do spora oko njihovog izvršenja može se postaviti pitanje pravila koje treba primeniiti s obzirom da je u njima sjedinjenoo više elemenata različitih ugovora.ugovori koji seizvršavaju preduzimanjem više uzastopnih sukcesivnih akata davanja ili činjenja. 6.o ostavi i ug.Bitni uslovi potrebni za anstanak ugovora: 1.oni ugovori za čiji nastanak je pored saglasnosti volja neophodno da ona bude izražena u formi koju je zakon odredio odn.o finansijama. ugovore po pristupu 2. 2. 2. (ug. kolektivni 4. neformalni. ugovori sa trajnim izvršenjem. (prodaja.Podela ugovora 1. 3.to su oni ugovori koji su zbog svoje učestalosti u pravnom prometu zakonom posebno uređeni i čije je ime tačno određeno.zakupu.zajmu). neimenovani.ugovori sa trenutnim izvšenjem. individualni 5.koju su ugovorne strane utvrdile kao uslov nastanka i punovažnosti. 2. Npr. imenovane.oni koji naastaju prostom saglasnošdu volja. 2. formalni.o prodaji. posebne. 2.su ugovori koji se davaju jednim aktom davanja ili činjenja. U rešenju ovog pitanja nastale su brojne teorije. ugovori sa sporazumno određenom sadržinom 3. generalne 6.pa se postavlja pitanje koja demo pravila postaviti. mešoviti.oni ugovori koji se sastoje iz elemenata samo jednog određenog ugovora. jednostavne. kod ugovora o nepravoj ostavi imamo situaciju u kojoj su sjedinjeni elementi ug. 5.o pansionu.zajam).o ne nepravoj ostavi).o zajmu.

teretni -su ugovori kod kojih svaka strana duguje naknadu za korist koju prma od odruge ugovorne strane. pravila o zelenaškim ugovorima 9. Nazivaju se još i ugovori bez nanade ili besplatni. Dvostrani ugovori se još nazivaju i uzajmni.o .o beskamatnom zajmu. 8.zaključuje se prostom saglasnošdu volja. dobročini.su oni koji mogu da postoje potpuno nezavisno od ostalih ugovora 2. Obaveza poklonorpimca sastoji se u nečinjenju jer povredom može dodi do raskida ugovora zbog nezahvalnosti i gubitka imovinske koristi. 1. On je dvostruko obavezan jer nastaje obaveza zajmodavca da preda određenu količinu zameenljivih stvari. ugovori intuitu personae.o poklonu. pravila o odgovornosti za pravne nedostatke ispunjenja 3. 121 do 148. 2. Ta pravila su smeštena od čl. (ug. pravila o preomernom oštedenjuu 8.to su ugovori kod kojih iz saglsnosti volja ugovornih strana nastaju obaveze za obe ugovorne strane.o posluzi.1. Ova podela ugovora ima veliki značaj u našem pravu. 2. pravila o prigoru neispunjenja 4.tako da je izvršenje obaveze iz tog ugovora vezana za određeno lice i ne može biti preneta na drugo lice (npr.reccipročni i sinalagmatični. pravila o raskidanju ugovora zbog neispunjenja 5.preduzimanju pojedinih akata kojima se prema poklonodavcu iskazuje blagodarnost. Prema shvatanju prfesora Antida ugovor o poklonu je dvostrano obavezan pravni posao jer za poklonoprimca nastaje obaveza zahvalnosti koja se sastoji u suzdržavanju.su oni ugovori kod kojih jedna strana ne duguje naknadu za korist koju prima od druge. 1. Ugovor o delu). U jednostrane ili jednostrano obavezne ugovore spada ugovor o poklonu (na osnovu njega nastaje samo oabveza poklonodavca da preda poklon i pravo svojine. pravila o izmeni ili raskidu ugovora zbog promenjenih okolnosti 6.Podela prema odnosu prava i obaveza: 1.ug. akcesorni. u.ugovori koji ne mogu postojati samostalno ved njihovu egzistenciju i pravna sudbina zavise od egzistencije i pravne sudbine nekog drugog ugovora (jemstvo) 7. Značaj podele:ogleda se u tome što se najednostrane obaveze ugovornika ne primenjuje čitav niz zakonskih pravila za koje je u ZOO određeno da se primenjuju samo na dvostrane ugovore. 2.su ugovori koji se zaključuju s obzirom na ličnost jednog ugovornika ili oba.Prema ličnosti ugovornika: 1. samostalni. Zajam više nije realan ugovor. pravila o nemogudnosti ispunjenja 7. pravila o ustupanju ugovora. ugovri koji se zaključuju bez obzira na ličnost učinioca. Još se nazivaju ugovori s naknadom ili onerozni.oni kod kojih saglasnošdu volja nastaje obaveza samo za jednu ugovornu stranu. dvostrane ugovore. jednostrani ugovori. pravila o odgovornosti prenosioca za fizičke nedostatke 2.

Kod teretnih nje dovoljna samo nedopuštena pobuda ved je potrebno da druga strana zna za nedopuštenu pobudu. ug.a to je nemoralno ili protivzakonito (apsolutna ništavost). Prestanak.dejstva i prestanka ugovora. aleatorni. .a dobročini ugovori se uglavnom tumače na način koji je manje štetan za dužnika i uzima se da je dužnik hteo manje.odn tvrde dva suprotna fakta s tim što ona strana čije tvrdnje se pokažu tačne treba da od druge strane primi određenu korist.dok kod teretnih zabluda oo motivu je nebitna).ostavoprimac odgovara za štetu samo ako ih nije čuvao sa pažnjom koju poklanja sopstvenik stvari. osiguravač se obavezuje da ukoliko nstupi osigurani slučaj da isplati osiguranu sumu. a ako je ostava a naknadom onda je njegova odgovonost strožija.usled zablude o motivu -rušljiv.najopštije se može redi da dobročini ugovori teže nastaju. 2. Za nastanak dobročinog ugovora potrebno je da se ispuni još jedan dodatan uslov koji se ne traži kod teretnih.zahteva da se ponaša kao dobar domadin.na odnosu odnosno broju obaveza koje nastaju iz ugovora.to su ugovori intuitu personae.o opkladi.kod teretnih ugovora postoji odgovornost prenosioca za fizičke i pravne nedostatke ispunjenja.ugovorilac osiguranja se u momentu zaključenja ugovora obavezuje da osiguraniiku plada određenu naknadu i visinu premije osiguranja. Značaj podele: ogleda se na polju zaključenja ugovora. Kod njih prenosilac ne odgovara ako stvar ima neki fizički ili pravni nedostatak. Ta odgovornost ne postoji kod dobročinih ugovora. 1.a ponekad i odvažni ugovori (ug. Tumačenja ugovora: nejasne odredbe koje se pojave u teretnom ugovoru treba tumačiti na način na koji se ostvaruje pravičan odnos uzajamnih davanja.u o igri). (npr. Ili kada postoji nedopuštena pobuda kod jedne ugovorne strane. Razlika je u tome što se podela na jednostrane i dvostrane zasniva na pravnom kriterijumu. Nasuprot tomme teretetni se ne zaključuju s obzirom na svojstva ličnosti. Prenosilac kod dobročinih ugovora odgovara samo ako je fizički ili pravni nedostatak prouzrokovao štetu na imovini pribavioca. Kod dobročinih ugovora odgovornost zaštetu se blaže ceni nego kod teretnih. Nastanak.ko dobročinih. Dejstva. To se najbolje vidi kod primera o ostavi. Opklada je ugovor kod koga strane iznose.o bessplatom punomodstvu).a podela na teretne i dobročine zasniva se na ekonomskom kriterijumu na odnosu koristi.a da lakše prestaju od teretnih.postoji vedi broj razloga n osnovu kojih mogu da prestanu dobročini za razliku od teretnih.je takav ugovor kod koga se u trenutku njegovog zaključenja zna kolika je visina i kakav j uzajamni odnos prestacija. Ova podela je vrlo slična podeli na jednostrane i dvostrane ugovore. Nazivaju se još i ugovori na sredu.a ne više.tako da se zna šta ko prima po osnovu ugovora i šta ko po osnovu ugovora duguje.ugovori kod kojih se u momentu zaključenja ne zna koja de strana biti poverilac a koja dužnik ili se ne znna kolika de biti viisina obaveze jedne ugovorne strane ili se ne zna kakav de biti krajnji odnos uzajamnih davanjaili to zavisi od nekog neizvesnog događaja. Ugovor o osiguranju. Pobijanje zbog oštedenja poverioca: uslovi za pobijanje dobročinih ugovora su Paulijanskom tužbom lakši od onih koji see traže pobijanjem teretnih ugovora. Ako je besplatna ostava. komutativni.a to je forma. Dobročini ugovori se zaključuju s obzirom na svojstva ličnosti jedne ugovorne strane.besplatnoj ostavi.

Dele se na: 1. a.lica koja su napunila 16 godina života i na osnovu odluke suda im je dozvoljeno da stupe u brak.punoletna lica kojima je odlukom suda potpuno oduzeta poslovna sposobnost .punoletnim licima 2.sadašnjosti ili bududnosti). Nije bitno da li se radi oprosšlosti. . Zbog toga ovde važi da se ne mogu poništiti zbog prekomernog oštedenja.samim tim one pristaju da odnos njihovih uzajamnih davanja budu nejednaka. posebno bitni uslovi. Poseban bita uslov određen zakonom je forma. Sposobnost za ugovaranje u našem pravu nemaju lica kojima zakon ne priznaje pravo da zaključe ugovor. Zbog toga ako se desi da jedna strana bude prekomerno oštedena kod komutativnih ima pravo da zahteva poništenje ugovora zbog prekomernog oštedenja.Ugovor o doživotnom izdržavanju.) sposobnost za ugovaranje b. apsolutna: . -maloletnik sa navršenih 14 godina -punoletno lice koje se nalazi pod starateljstvom zbog toga što su delimično lišena poslovne sposobnosti.odn. 3. U našem pravu sposobnost za ugovaranje priznaje se : 1. Zaključenje ugovora Da bi ugovor nastao potrebno je da budu isunjeni određeni uslovi.oni koji se zakonom ili voljom ugovorne strane zahtevaju samo kod nekih ugovora za njihov nastanak.znači da svako lice koje zaključuje ugovor ima poslovnu sposobnost koja se zahteva za zaključenje određenih ugovora. Nesposobnost za zaključenje ugovora može biti: 1.maloletna lica do navršenih 14 godina . Kod komutativnih ugovora je poznata visina u trenutku zaključenja ugovora.koji se zahtevaju za nastanak svakog ugovora a. 2.lica koja su napunila 16 godina života a kojima je odlukom suda priznata poslovna sposobnost zbog toga što su postali roditelji i imaju telesnu i psihičku zrelost da se sami staraju o svojim pravima i interesima.ne zna se visinaa obaveze davaoca izdržavanja ved ona zavisi od jednog neizvesnog događajatj dužine trajanja života primaoca izdržavanja.) Sposobnost za ugovaranje. Nema nikakvih neizzvesnosti.relativna. Kod aleatornih ugovora postoji neizvesnost na koje ugovorne strane računaju prilikom zaključenja.pristaju na mogudnost da jedna od njih primi manje.2 izuzetka: ova lica mogu da zaključuju ugovore malog značaja pri čemu se značaj ugovora ceni u odnosu na vrednost njihove imovine i ugovori kojima stiču isključivo prava(ug. Sposobnost za ugovaranje imaju ona lica koja imaju svest i nameru da zaključe ugovor.) kauza 2.) saglasnost volja c. Neizvestan događaj koji se pojavljuje kod aleatornih ugovora može biti bilo koji događaj (opšte neizvesan ili događaj neizvstan samo za ugovorne strane.opšte bitne uslove.ne sprečava nastanak ugovora ali predstavlja pitanje opstanka. o poklonu).) predmet d.

a neke isključivo uz saglasnot roditelja ili staratelja. Saugovornik može da se ponaša na dva načina: 1. Izuzetak je ako je saugovarač znao ili mogao znati da strana istupa kao zastupnik ugovora te ga obavezuje bez obzira što nije obavešten. U tom slučaju može zvati roditelje da pita da li daju saglasnost ili ne.onda se smatra da saglasnost nisu dali (i onda ugovor ne obavezuje ugovorne strane).u vezi sa sposobnošdu za ugovaranje je i zastupanje.ako se sudbina ugovora ne reši ni na jedan od prethodnih načina.a ako nisu saglasni ugovor se poništava.postoji kada je jedno lice pretstavilo drugom licu da istupa kao zastupnik a da ono nema nikakvo ovlašdenje za zastupanje.a ako odobri prekoračenje onda ugovor obavezuje u celini.onda ograničeno sposobno lice može u roku od 3 meseca od dana sticanja poslovne sposobnosti da izjavi da se više ne smatra vezanim ugovorom. ugovorno (ugovorno sposobna lica). Ako zastupnik ne obavesti drugu stranu ugovor nede proizvoditi pravno dejstvo između zastupanog i druge strane.Ova lica mogu da zaključe sve ugovore. Ugovorno zastupanje. Neovlašdeno zastupanje. To je ugovorno zastupanje i osnovna razlika zakonskog i ugovornog zastupanja je u licima koja zastupaju. Lice nesposobno za ugovaranje pri zaključenju ugovora može zameniti zastupnik određen zakonom odnosno odlukom državnog organazakonsko zastupanje.pravilo da je neophodno da bi ugovor koji zastupnik zaključi sa tredim licem proizvodi pravno dejstvo. Za ugovorno i zakonsko zastupanje važe neka zajednička pravila: 1. Ukoliko zastupnik prekorači ovlašdenje za zastupanje ugovor nede proizvoditi dejstva u prekoračenom delu (ako zastupani ne da odobrenje za to prekoračenje).s tim što neke mogu potpuno samostalno. Uz saglasnost roditelja ili staratelja mogu da se zaključe i svi ostali ugovori ali pravna važnost tih koji zaključuju uz saglasnost je na neki način uslovljena.saugovornik znao da zaključuje ugovor sa licem koje nema poslovnu sposobnost. 2. Ako izjave da su saglasni. Ako ga odobri proizvodi pravno dejstvo . Zakonsko (ugovorno nesposobna lica). Ako zastupani odbije da da odobrenje ugovor nede proizvoditi pravno dejstvo samo u prekoračenom delu.da odustane i to ako nije znao da zaključuju ugovor sa licem koje nema sposobnost za ugovaranje.a oni odbiju da se izjasne ili dute. da zastupnik obavesti drugu stranu o tome da ustupa kao zastupnik i da se krede u granicama svojih ovlašdenja.se zasniva na ugovoru o nalogu koji se zaključuje između ugovorno sposobnog lica kao nalogodavca i nekog drugog lica kao nalogoprimca.ugovor postaje punovažan. Ako ih je pozvao.ako odbije može se postaviti pitanje neovlašdenog zastupnika za štetu koju je prouzrokovao tredem licu-opšte pravilo za subjektivnu odgovornost. U tom slučaju može da nastane obaveza naknade štete. Kada je znao za nesposobnost za ugovaranje ali je bio prevaren u pogledu saglasnosti roditelja onda njegovo pravo odustanka traje 30 dana i računa se od dana kada je ugovor zaključio. Zastupanje. . Pravila koja važe za zaključenje poslovno nesposobnih lica: Roditelji mogu nakon zaključenja ugovora izjasniti da li su saglasni ili ne. U tom slučaju ugovor ne nastaje ali trede lice može pozvati neovlašdeno zastupanog da li odobrava ugovor. . Zastupništvo se mora kretati u obimu ovlašdenja. Lice koje je obavezno na naknadu štete je zastupnik i zastupani po pravilima pasivnih solidarnih obligacija. Nad njima „lebdi“ neizvesnost o tome da li de oni postati punovažni.

ZOO čl. U evropskom pravu na pregovore se gleda drugačije. 2. U anglosaksonskom pravu pravilo o neobaveznosti pregovora ima apsolutni karakter. U toj fazi za lica koja pregovaraju. Ako je nalogoprimac zaključio ugovor pod povoljnijim uslovima od onih koji su bili određeni.a prihvatanjem dovršava zaključenje ugovora. Pre iznošenja ponude može se odigrati faza u kojoj se ugovor priprema.smatrade se punovažnim.000 evra. Ponudom se ugovor započinje.jednog advokata vlasnik kude ovlasti da proda kudu za 200.a prihvatanje je izjava koja joj sledi. Advokat umesto da nađe trede lice pojavi se kao kupac).za ugovor se kaže da postoji kad postoji saglasnost volja.30 „pregovori ne obavezuju i svaka ih strana može prekinuti kad god hode“. Smatra se da sloboda prekida pregovora nije . U ovom slučaju punomodnik zastupa u ime i račun jednog i drugog nalogodavca i zaključuje ugovor sa samim sobom. Mogudnost prekida pregovora u Engleskoj i tom pravnom krugu je neograničena.ali ovo pravilo nema isti domašaj u svakoj grani prava.međutim može se desiti da se umesto tredeg lica kao ugovorne strane pojavi sam punomodnik (npr.Ugovor ne može da se zaključi sa samim sobom jer je to saglasnost volja dva lica koji izjavljuju volje i čijom saglasnošdu ugovor nastaje. Ugovor redovno nastaje tako što jedna strana izjavi ponudu. b. One se mogu posmatrati kao dve faze u zaključenju ugovora. Ugovor obavezuje ugovorne strane a pregovori neobavezuju čak ni na to da ukoliko budu prekinuti da ih pregovarači nastave. Ponuda je izjava koja prethodi. Pregovori su pripremna faza koja prethodi zaključenju ugovora.kada se jedno isto lice lice pojavljuje kao punomodnik druga dva lica.a ugovor je strankama zakon“. U toj fazi ugovorne strane razmatraju da do ugovora uopšte dođe. To je pravilo koje važi u svim pravnim sistemima. (npr.ponuda 2. U toku pregovora u anglosaksonskom pravu ne može da nastane čak ni odgovornost za štetu.situacija kada je jedno lice kao punomodnik odn. Međutim u pravu postoji situacija kada se ugovor prividno zaključi sa samim sobom.000. a nazivaju se pregovarači ne nastaju nikakve obaveze.nalogoprimac bilo ovlašdeno od strane nalogodavca da zaključi ugovor sa nekim tredim licem koje se u tom slučaju pojavljuje kao ugovorna strana. a druga strana prihvati ponudu.) Saglasnost volja. Saglasnost se raščlanjuje na dve izjave: 1.a neko drugo lice istog advokata ovlasti da u njegovo ima kupi kudu).prihvatanje ponude. 1. Ovaj ugovor proizvodi pravno dejstvo ako je u okviru ovlašdenja koje je dao nalogodavac. Tu razliku između pregovora i ugovora je lepo objasnio Valtazar Bogišid „razgovor je razgovor. Saglasnost volja postoji kada su se ugovorne strane sporazumele o bitnim elementima ugovora.onda proizvodi dejstvo samo ako nalogodavac da saglasnost. Ako je zaključen pod uslovima iz ovlašdenja koja su punomodniku dali i 1 i 2 nalogodavac.razmenjuju predloge i kontra-predloge.vlasnik kude dao nalog da proda kudu za 200. Po tome se pregovori razlikuju od ugovora. Pripremna faza naziva se pregovori.

ali mora da se nadoknadi šteta koja se zasniva na krivici i na njoj se primenjuje opšte pravilo o subjektivnoj odgovornosti. Jedno od najvažnijih je dužnost pregovarača da ozbiljno pregovaraju. a to znači da nije vodio pregovore u nameri da zaključi ugovor što je zahtevao od njega princip savesnosti i poštenja. Da bi jedan predlog imao pravni značaj ponude. 1. Ta odgovornost naziva se još i predugovorna odgovornost i razlikuje se od ugovorne odgovornosti koja je odgovornost za štetu koja nastane povredom neke ugovorne obaveze. Stvara obavezu za lice koje je ponudu uputilo.je predlog za zaključenje ugovora upudena određenom licu koja sadrži sve bitne sastojke ugovora tako da bi se njenim prihvatanjem mogao zaključiti ugovor. U našem pravu predugovorna odgovornost za štetu nije postojala sve do donošenja ZOO. 2. Namera za zaključenje ugovora je animus contrahendi i tu nameru treba razlikovati od animus obligandi.odstupanje u situaciji kada je jedna strana vodila pregovore u početku sa namerom da zaključi ugovor.u periodu između upudivanja i prihvatanja može dodi do promene ponude jer smatra da ponuda više nije dobra.Ponuda. Animus obligandi je namera obavezivanja. Ponuda se mora prihvatiti onakva kakva jeste.apsolutna i neograničena.kada je jedna strana vodila pregovore bez namere da zaključe ugovor.ako je zbog takovog postupka prouzrokovana šteta može nastati obaveza da se šteta nadoknadi. Zbog postojanja principa savesnosti i poštenja koji vlada pregovorima u evropskom pravu. Svaka ponuda mora da sadrži animus contrahendi jer ako je ne sadrži to nije ponuda.i to je namera ponudioca da sebe pravno obaveže. druga razlika ogleda se u pravnim dejstvima.da ponudu zadrži određeno vreme i ugovor zaključi pod uslovima koji su u ponudi navedeni. 2. On ne mora da postoji kod ponude za zaključenje nekog dobročinog ugovora ako predlog za zaključenje upuduje strana koja se ugovorno ne obavezuje.poklonoprimac kod ugovora o poklonu). Ne može nastati obaveza da se zaključi ugovor. Međutim svaka ponuda ne mora da sadrži animus obligandi. (npr. I u toku pregovora pregovarači imaju određene dužnosti koje proizilaze iz principa savesnosti i poštenja. Namera za zaključenje ugovora mora postojati u momentu upudivanja predloga. Između ponude i pregovora postoje dve bitne razlike: 1. .mogu jedino stvoriti obavezu na naknadu štete zbog skrivljenog prekida. Krivica postoji kada se taj pregovarač nije ponašao onako kako je trebao u toku pregovora. potrebno je da ima određena obeležja: 1. Predlagač upuduje novi predlog-naknadnu izjavu kojom de od prvobitne odstupiti.ali o delovima ponude više ne može diskutovati.a potom od namere odustane bez osnovanog razloga. On je mora prihvatiti onakvu kakva jeste .pregovori prethode zaključenju ugovora.i u tom slučaju može da nastane obaveza da nadoknadi štetu drugom pregovaraču. Animus contrahendi znači da ponudilac ima nameru da zaključi ugovor i prihvati sva pravna dejstva koja iz ugovora nastaju. Pregovori ne obavezuju. Tada.a ponudom započinje zaključenje ugovora. U tom smislu i ZOO koji je kao princip predvideo da su pregovarači slobodni da prekinu pregovore kad hode.ako se izmeni više nije ponuda. Predlog je konačan ako se više ne može menjati. Nasuprot pregovorima ponuda je izjava koja pravno obavezuje. To označava da su dužni da vode pregovore u nameri da zaključe ugovor.predlog za zaključenje ugovora mora biti konačan i u sebi sadržati nameru zaključenja ugovora.predvideo je dva odstupanja: 1. Ponuđeni ne može u ponudi izmeniti bilo šta.a koje se naziva ponudioc.sloboda prekida pregovarača je ograničena.

predlog za zaključenje ugovora mora sadržati bitne sastojke. To su objektivno bitni sastojci za nastanak ugovora. 2.objektivno bitni uslovi kod ugovora u prodaji su predmet i cena).Austriji. Pravilo je da je ponuda neformalna. Od pravila da je ponuda neformalna postoje brojni izuzeci: 1. (npr.izjava ponudioca data u cilju oduzimanja pravnog dejstva ved učinjenoj ponudi.da bi ugovor bio zaključen potrebno je još sastavljanje pismene isprave i overa u sudu-ispunjenje potrebnih formalnosti. Svoje odstupanje od prvobitne namere za zaključenje ugovora ponudilac saopštava ponuđenom naknadnom izjavom kojom izjašnjava suprotnu nameru da ne zaključi ugovor. U ovom slučaju se spajaju dva sporazuma. Opozivanje ponude može da proizvede pravno dejstvo na koje je usmerena samo ako je ponuda u jednom pravu opoziva.što znači da ponudilac može svojom voljom u samoj ponudi isključiti svoju obaveznost ponude i za sebe rezervisati pravo da obavezu opozove. Pošto ponuđeni tada ima u rukama dve izjave koje ne mogu istovremeno proizvoditi pravno dejstvo jer su suprotne sadržine. b. te i ponuda mora imati istu formu. 2.konkludentnim radnjama ili opšteusvojenim znacima za izjavljivanje volje. Pravilo o neopozivosti ponude je dispozitivno . Ugovor o osiguranju je zaključen kad stranke potpišu polisu osiguranja ili listu pokrida). Oni elementi koji su zakonom propisani da o njima ugovorne strane moraju postidi saglasnost da bi ugovor nastao.Nemačkoj.tek nakon toga ugovor je zaključen. ali iz njih se može zaključiti o sadržini te volje. Subjektivno bitni su uslovi koji su bitni za jednu ugovornu stranu. Ponuda ne mora da ih sadrži. Povlačenje ponude je izjava volje kojom ponudilac izražava nameru da odstupi od prvobitne namere da zaključi ugovor.Odstupanje od namere zaključenja ugovora: 1. . a da bi povlačenje ponude imalo efekat neophodno je da izjava o povlačenju ponuđenom stigne pre ili istovremeno. Odgovor na ovo pitanje zavisi od vremena dostavljanja izjava: -ako je naknadna izjava dostavljena pre ili najkasnije istovremeno sa ponudom onda se govori o povlačenju ponude. Pod ovim uslovima uvek je mogude opozivanje u srpskom pravu. Taj ugovor treba da buse zaključen pre ili kasnije kad bude postignut.)sporazum o formi. Može li ponudilac obesnažiti ponudu ili njegova naknadna izjava nema nikakvog uticaja na ponudu.strane se obavezuju da ugovor nakon pregovora zaključe u određenoj formi. U našem pravu ponuda je neopoziva.)saglasnost o sadržini.ponuda treba da bude učinjena u određenoj formi kada se forma zahteva. Opozivanje. Koja ponuda je neopoziva? Neopoziva je ona ponuda koju je ponudilac dužan da održi do isteka roka određenog u samoj ponudi ili u zakonu.slučajevi u kojima je voljom ugovornih strana predviđeno da ugovor treba da bude zaključen u naročitoj formi.1 ZOO).slučajevi u kojima zakon propisuje formu za zaključenje ugovora. Takva forma se naziva „ugovorna forma“. Bitni sastojci nisu subjektivno bitni. Konkludentne radnje su radnje koje nisu preduzete u pravcu izražavanja određene volje.što znači da se može dati pismeno. Usmerena je ka tome da se oduzmu dejstva koja su počela da se proizvode. Ako je neopoziva onda naknadna izjava o opozivanju ponude ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo. 3.dovoljni su objektivno bitni uslovi.slučajevi kada zakon propisuje formu za ponudu ali ne propisuje formu za ugovor. a.901 st.usmeno. Opoziva je ona ponuda koju ponudilac ne mora da održi. -ako se naknadna izjava dostavi ponuđenom pošto je primio ponudu onda se govori o opozivanju ponude. Njome se sprečava da ponuda proizvede pravno dejstvo. ( ugovor o osiguranju čl. Pored nas postoji još Švajcarskoj. 3.

Na strani ponuđenog može biti i nekolicina određenih lica.a razlika je što je ponuda konačan predlog. Ponudilac mora da ima poslovnu sposobnost koja se zahteva za zaključenje ugovora.čl.ukoliko ne prihvati ponudu. Iako je ovaj predlog upuden neodređenim licima ZOO ga smatra ponudom u čl.važi kao ponuda. Ne može biti prinuđen da je prihvati .sekundarno dejstvo-ponuda ga stvara samo uz prihvatanje ponude.4. Od kada do kada ponuda obavezuje? Počinje da obavezuje ponudioca od momenta kada je saopštena drugoj strani. Kada je uz robu na posebnoj etiketi ili ispod robe ili je u izlogu pored nje cena radi se o ponudi. Ako je u pitanju ponuda upudena određenom licu.upuduje ga pozivaoc nekom licu. Pozivalac ne mora da prihvati ponudu. Ukoliko je lice koje je ponudu poslalo umrlo pre prihvatanja ponude.a kada pozivalac prihvati ponudu nastaje ugovor. Ako je izgubio poslovnu sposobnost .33 ZOO Predlog za zaključenje ugovora učinjen neodređenom broju lica.odgovarade za štetu. Ponudilac može biti svako lice. Dejstvo je takođe drugačije.izlaganje robe sa označenjem cene. 5. Ponudu mora uputiti lice koje je bududi ugovornik ili njegov zastupnik.pravilo je da se poslovna sposobnost ceni u momentu slanja ponude. 2.šalje je ponudilac ponuđenom i ako je ponuđeni prihvati ugovor nastaje. Može da mu oduzme karakter ponude navodedi da je predmet izložen kao uzorak.njegov pristanak nije prihvatanje ponude nego ono postaje ponudilac. Ponuda odsutnom licu obavezuje od datuma saznanja za ponudu/dostavljanje ponude.ono koje proizvodi samostalno – sastoji se u tome što ponuda obavezuje ponudioca da ponudu održi određeno vreme i da zaključi ugovor pod navedenim uslovima. Da li takav predlog predstavlja ponudu? ZOO uređuje tri slučaja kada se predlog upuduje neodređenim licima (ponuda javnosti): 1.opšta ponuda. 3.34 „izlaganje robe sa označenjem cene smatra se kao ponuda ukoliko ne proizilazi drugačije iz okolnosti slučaja ili običaja. Ponudu ne može uputiti trede lice. Izuzetak je kada se ugovor zaključuje intuitu personae i kada je ponudilac izrazio nameru da se samo on ponudom obaveže.ponuda mora biti učinjena od strane bududeg ugovornika. Kada se predlog čini prisutnom licu ponudilac je vezan od momenta saopštavanja.ponuda obavezuje njegove naslednike. Ovo pravilo je dispozitivnog karaktera. Ukoliko od slanja ponude do momenta prijema dođe do promene statusa u poslovnoj sposobnosti. Ukoliko lice koje nije bilo poslovno sposobno u međuvremenu stekne poslovnu sposobnost. Kod poziva na ponudu.koji sadrži bitne elemente ugovora čijem je ono zaključenju namenjen. Period/rok u kome . Ako to lice pristane na poziv na ponudu.al s obzirom da je on uputio poziv.slanje kataloga ili oglasa prema ZOO nije ponuda ved samo poziv da se učini ponuda pod objavljenim uslovima.to ne utiče na pravno dejstvo ponude.dolazi do konvalidacije. Postoje i predlozi za zaključenje ugovora koji se upuduju neodređenim licima. Sličnost između ponude i poziva na ponudu je što i jedno i drugo su predlozi za zaključenje ugovora.a ne i njegovi naslednici.ukoliko drukčije ne proizilazi iz okolnosti slučaja ili običaja. Svako lice koje je zainteresovano može da sa njima zaključi ugovor pod navedenim uslovima. Dejstva ponude: proizvodi dve vrste dejstava: 1. Smatra se da katalog ili oglas pretstavljaju ponudu ukoliko iz sadržine proizilazi da se u njoj nalaze svi bitni elementi za zaključenje ugovora. 2. Lice koje izlaže robu može ovom postupku dati drugačije značenje ukoliko to želi. ZOO ih smatra ponudom za zaključenje ugovora ukoliko drugačije ne proizilazi iz konkretnog slučaja.ponuda mora biti upudena određenom licu.a i ono čini ponudu pozivaocu.a poziv je pripremni predlog koji je podložan promeni.

osiguranik uputio pismenu ponudu 2. Pravilo: dutanje ne znači prihvatanje ponude. Razlika između ponude i prihvatanja: -u redosledu u kom se pojavljuju: ponuda je izjava volje koja prethodi zaključenju.kod ugovora o osiguranju.a prihvatanjem sledi zaključenje ugovora -pravno dejstvo: ponuda ima samostalno pravno dejstvo-obavezuje ponudioca da je održi.u kojoj zakupodavac ne prima zakupninu niti preduzima bilo koju drugu radnju kojom posredno izražava svoju voolju za produženje zakupa. Izričito postoji kada ponuđeni izrazi pristanak direktnom izjavom ili kada izjavi volju opšte usvojenim znacima konkludentno (predutno) je prihvatanje ponude posrednom izjavom (slanje stvari ili pladanje cene). 2. a ako ga ne odbiju smatrade se da su prihvatili. 4. Pasivno ponašanje . Sadrži nameru da se ugovor zaključi i s obzirom da je ponudilac nameru izrazio u ponudi a ponuđeni u prihvatanju. Ozbiljno posmatrati ponašanje zakupca sa zakupodavcom: u ponašanju zakupodavca možemo videti dve situacije: 1.stanje iz kog se ne može izvesti zaključak o sadržini volje lica koje duti. Prihvatanje se može izraziti aktivnim ponašanjem koje može da bude izričito ili konkludentno.a zakupodavac se ne protivi.izjava kojom ponuđeni pristaje na ponudu.odnosi se na ugovor o nalogu.ponuda obavezuje ponudioca određuje sam ponudilac u ponudi. 2.Prihvatanje ponude.ako po isteku roka na koji je ugovor zaključen zakupac nastavi da upotrebljava stvar.ona kojoj zakupodavac prima zakupninu ili na drugi način izjavljuje svoju volju da bude u ugovoru sa zakupcem (ovo nije izuzetak jer ne duti). Izjava o prihvatanju proizvodi pravno dejstvo od momenta kada je saopštena ponudiocu.ne redi ništa. U pravu dutanj znači. Ponuda prisutnom licuponudilac nije vezan ponudom ako je ponuđeni odmah ne prihvati. U ovom slučaju ugovor je produžen na neodređeno.susretom tih namera nastaje ugovor. da se razmotri i o njoj odluči i da odgovor o njoj stigne ponudiocu. 3.špediteri) dužni su da odbiju nalog. Ako ne odredi rok primenjuje se dopunsko dispozitivno pravilo: ponuda odsutnom licu obavezuje onoliko vremena koliko je potrebno da ponuda stigne. prihvatanje ponude nema samostalnu egzistenciju.ponuda sadrži uslove koji ne odstupaju od uslova pod kojima osiguravač vrši predloženo osiguranje. 2.„dutanje“. ZOO reguliše i kaže da nema dejstva odredba u ponudi da de se dutanje smatrati prihvatanjem ponude. (posrednici. U tom slučaju kad ponudilac pošalje ponudu koja se odnosi na robu u vezi sa kojom se sa ponuđenim nalazi u poslovnom odnosu.ako ponuđeni duti smatra se da je prihvatio ponudu. ZOO predviđa izuzetak od pravila o dutanju.zakon je predvideo pravilo ako osiguravač u oređenom roku ne odbije pismenu ponudu osiguranika koji ne odstupa od uslova pod kojim se vrši osiguranje smatrade se da je on ponudu prihvatio i da je ugovor zaključen.a ne na .kod ugovora o zakupu-koji je zaključen na određeno vreme.prema ZOO lice koje se ponudilo drugom da izvršava njegove naloge ili u čiju poslovnu delatnost spada izvršavanje tuđih naloga dužan je da izvrši nalog ako ga nije odmah odbio.počinje da proizvodi pravno dejstvo samo kad se sjedini sa ponudom a to je momenat kada se ugovor zaključi.ali od ovog pravila postoje izuzeci: 1. u slučaju kad je ponuđeni u stalnoj poslovnoj vezi sa ponudiocem.smatra se da je zaključen novi ugovor na neodređeno vreme pod istim uslovima.proteka određeni rok koji iznosi 8 dana od dana prijema ponude 3. Da bi ovaj izuzetak bio primenjen potrebna su tri uslova: 1.

Određivanje momenta zaključenja ugovora.momenta zaključenja je značajan i zbog primene pravila da ako je u momentu zaključenja bila propala . Mogude je da se desi da prihvatanje bude određeno u roku.zbog rušljivosti). Od ovog slučaja treba razliovati slededu situaciju u kojoj ponuđeni prihvati ponudu ali izrazi nezadovoljdstvo u vezi sa uslovom navedenim u ponudi ili izrazi neke svoje nade . Ako ponuđeni unese bilo kakvu izmenu ili dopunu u predlog koji je sadržani dopuni. Ako ponudilac nede da bude vezan može odma nakon prijema ponude ili narednog dana izjaviti da se ne smatra vezanim ponudom koju je učinio i tako spreči da ugovor nastane. Treba razlikovati neblagovremeno prihvatanje od zadocnelog prijema izjave o prihvatanju.ali da izjava o prihvatanju stigne ponuđenom nakon isteka roka. Ugovorne strane mogu predvideti da de se u njihovim bududim odnosima dutanje koje znači ponuda prihvatiti. Ovo prihvatanje se u pravu naziva „gunđujudi prihvat“.to je kada je ponuđeni izjavio da prihvata ponudu koja je određena u ponudi ili zakonu.ali ugovor može sprečiti da nastane ako izjavi da se ne smatra vezanim ponudom.značajan zbog toga što ugovor počinje da proizvodi pravno dejstvo 2. Predloženo pravilo po kome u slučaju da poklonoprimac duti na ponudu da mu se učini poklon i ako poklon primi smatrade se da je pristao na zaključenje ugovora. Ugovor se sastoji od dve izjave: ponuda i prihvatanje ponude.a u drugom ugovor nastaje.ugovor o poklonu (ovaj izuzetak je bio predviđen u skici na prednacrtu SGZ). Ponuđeni treba da bude saglasna sa ovim.želje ili očekivanja. 6. 5. Značaj momenta zaključenja: 1. Postavlja se pitanje kada se smatra da je ugovor zaključen? Da li u momentu kad ponuđeni izjavi da prihvata ponudu ili kasnije kad ponudilac primi izjavu o prihvatanju ili kada sazna da je ponuđeni prihvatio ponudu.onda takva izjava se ne smatra prihvatanjem ponude ved novom ponudom za zaključenje ugovora. Izražavanje nezadovoljdstvane utiče na promenu karaktera njegove izjave.od momenta zaključenja počinju da teku određeni rokovi (zbog prekomernog oštedenja.onaj rok koji je prvi put bio ugovoren. Sadržina prihvatanja ponude. Rok: da bi ugovor nastao prihvatanjem ponude mora biti učinjen blagovremeno. U prvom slučaju ugovor ne nastaje. 3. Ako prihvatanje nije udinjeno u roku onda se izjava ponuđenog ne smatra prihvatanjem nego novom ponudom. U ovom slučaju ako je ponudilac znao ili mogao znati da je prihvatanje ponude učinjeno u roku smatra se da je ugovor sačinjen uprkos tome što je prihvatanje ponudiocu stigao nakon isteka roka. Najčešde svoj pristanak izražava jednostavno „da“ ili „pristajem“. Da bi prihvatanje ponude dovelo do zaključenja ugovora neophodno je da se podudara sa ponudom. Ovaj izuteak u našem pravu je mogud jer je pravilo o dutanju dispozitivnog karaktera. To nije pravi izuzetak jer poklonoprimac preko poklona i konkludentnom radnjom prihvata.kada je u samom ugovoru predviđeno da de se dutanjem jedne strane smatrati kao pristanak te ugovorne strane na produženje ugovora.

Mogude je da nije bio priseban. U našem pravu prihvadena je četvrta teorija prijema. (locus regit act). ugovor ne nastaje. Ideja na kojoj se zasniva ugovor je da ponudilac i ponuđeni imaju svest o tome da je došlo do saglasnosti volja. 3.po kojoj se momenat zaključenja uzima momenat predaje pošte. Iz kojih razloga dolazi do nesklada? Nesklad između izjavljene i unutrašnje volje može se pojaviti kao posledica samog ugovora. Ako taj sklad ne postoji onda saglasnost postoji samo prividno.tj da se on nalazi u zabludi. Teorije: 1. 2.po njoj zakon ne treba da unapred utvrđuje momenat u kom ugovor nastaje ved to treba da radi sud na osnovu tumačenja zajedničke volje ugovornih stranaka.po tredoj teoriji ugovor je zaključen onog momenta kada ponudilac sazna da je ponuđeni prihvatio ponudu. Ako dođe do izmene zakona može se postaviti pitanje koji zakon je bio na snazi u momentu zaključenja ugovora. .teorija odposlanja ekspedicije. Loša strana ove teorije je što nije mogude tačno utvrditi kada je ponuđeni doneo odluku da prihvata ponudu. Loša strana je u tome što se na osnovu nje ne može utvrditi ili je teško dokazati kada je.ali ako bi se primenila ova teorija ona ne rešava pitanje naknadnog odustanka ponuđenog od prvobitne namere da zaključi ugovor jer ponuđeni može nekim drugim. 4.bržim sredstvom obavestiti ponudioca da oodustaje od svoje odluke da zaključi ugovor.teorija izjave ili emisije. Mesto je značajno zbog mesne nadležnosti suda u slučaju spora.a ideja na kojoj se zasniva jeste da je saglasnost volja postignuta u onom momentu kada se namera ponuđenog susretne sa namerom ponudioca za zaključenje. Drugačija je situacija od prethodne kad do nesklada dolazi zbog nekog spoljnog faktora.vodedi računa o prirodi ugovora i okolnostima o kojima su izjave učinjene. Nedostaci saglasnosti volja: saglasnost volja postoji kad dve strane izjave volje u cilju postizanja volje. teorija da je zaključen u momentu kada ponuđeni izjavi da prihvata ponudu. To je teorija saznanja (informacije). Ima dobru stranu što otklanja nedostatak ranije teorije. Da bi volje bile saglasne bitno je da budu u skladu sa unutrašnjom voljom ugovornih strana. Ti spoljni faktori su radnje drugog koje se ispoljavaju u pretnji ili prevari. Momenat u kojoj se te dve namere susredu je moomenat prihvatanje ponude.nije dovoljan prost susret na kojem insistira prva teorija. Ako se zajednička namera tumačenja ne može utvrditi onda momenat zaključenja treba odrediti prema običaju u određenoj sredini ili pravičnosti.postiže se ponudom i prihvatanjem ponude.stvar koja je predmet ugovora.u kom momentu ponudilac saznao da je ponuđeni prihvatio ponudu. 4. Ova teorija kritikovana novom teorijom.da je impulsivan i smatra da neka okolnost postoji iako uistinu ne postoji.teorija prijema. 5. U pogledu mesta zaključenja ugovora važi pravilo da je mesto u kome je ugovor zaključen prebivalište ili boravište ponudioca u momentu kada je uputio izjavu o ponudi.ona pretstavlja korekciju prethodne teorije i zasniva se na ideji po kojoj je samim prijemom prihvata ponude izjava o prihvatanju doprla do svesti ponudioca i nakon toga ponuđeni više ne može da se predomisli i da opozove ili povuče svoju izjavu. Može se desiti da kod jednog ugovora postoji pogrešna svest.momenat zaključenja zbog pitanja sukob azakona o vremeu.da se nije raspitao o pravnim posledicama ugovora . Ponuđeni može odstupiti od takve odluke i bez ikakvog znanja ponudioca o tome. Prema ovoj teoriji nebitno je kada je sam ponudilac saznao da je ponuđeni prihvatio ponudu.

Zabluda.reč je o skrivljenoj i neizvinjavajudoj zabludi.tj da je imala pogrešnu predstavu uprkos tome što se prilikom zaključenja ponašala pažljivo.on zaključio sa mladim neafirmisanim Tapuškovidem). Sve ove zablude imaju isto dejstvo na ugovore.1.po starijem shvatanju to su hemijski sastav i njegova namena.postoji kada ugovornik pogrešno drži da zaključuje ugovor o jednoj stvari. (npr.o predmetu i zabluda o kauzi.to je pogrešna predstava o pobudi koja je jednog ugovornika pokrenula da zaključi ugovor.kupac veruje da kupuje vino sorte burgundac kod Aleksandrovca. Nije svaka pogrešna predstava o nekoj okolnosti zabluda u pravnom smislu.zabluda na motiv.zabl o ličnosti . Pogrešna predstava koja se odnosi na neku okolnost koja se po nameri stranaka ili običaja u prometu smatra bitnom tako da stranka koja je zaključila ugovor pod zabludom ne bi ga zaključila da je znala pravo stanje stvari. 5. a ustvari zaključuje ugovor sa drugim licem odn.o pravu itd.a zapravo kupuje burgundac sa Fruške Gore). 2. Okolnosti na koje se može odnositi pogrešna predstava su raznovrsne: 1. U tom smislu ZOO razdvaja dve kategorije zabluda: 1.jedno lice hode da angažuje dobrog advokata i da zaključi ugovor o nalogu. Strana koja se nalazi u ovoj zabludi nema pravo da se na nju pozove.je pogrešna predstava o postojanju kauze kod nekog ugovora. .predmet. a koja je formirana i održavana u svesti jednog ugovornika bez uticaja drugog ugovornika ili nekog tredeg lica.učini poklon lekaru verujudi da ga on operisao a ispostavi se da je operaciju izvršio drugi kolega) 6.je pogrešna predstava jednog ugovornika o pravnim činjenicama koje su relevantne za punovažnost ugovora. U njihovom prisustvu ugovor ne nastaje.o činjenicama.zabluda o motivu ali ona je relevantna samo kod dobročinih ugovora. To znači da se traži da je žrtva zablude bila u izvinjavajudoj zabludi. Zabluda o računarskom podatku. Ako je žrtva zablude bila nepažljiva odn. Te zablude su zablude o prirodi ugovora.zabluda o kauzi. i misledi da je zaključio sa poznatim begradskim advokatom Tapuškovidem.i uprkos toj pažnji nije znala za pravo stanje stvari.zabluda na predmet.a po novijem svojstva predmeta na koje se odnosi pogrešna predstava može biti bilo koje svojstvo koje je odlučujude za jednog ugovornika da zaključi ugovor. (npr.kategoriju sačinjavaju zablude koje zakon naziva zabluda prepreke. 2.kategoriju ZOO svrstava bitne zablude.a zaključuje zapravo o nekoj drugoj stvari. 3. 4. (npr. Zabluda u pravnom smislu ne predstavlja svaka pogrešna predstava.o bitnim svojstvima.licem koje nema ona svojstva koja je mislio da ima.zabluda o prirodi ugovora.zabluda o svojstvima ličnosti-postoji kad ugovornik pogrešno drži da zaključuje ugovor sa jednim licem ili sa licem koje ima određena lična svojstva. Razlika između zabluda ove kategorije i prve kategorije je u tome što njihovo postojanje ne sprečava da ugovor nastane. Da bi dovelo do poništenja ugovora bitno je da strana koja se na njih poziva postupa sa pažnjom koja se od nje zahteva u pravnom prometu. U ovu kategoriju spadaju:zabl.pacijent.ako je zabluda posledica toga što ona nije postupala sa pažnjom koja se od nje očekivala.postoji kada ugovornik veruje da zaključuje ugovor a uistinu zaključuje neki drugi pravni posao.zabluda o bitnim svojstvima. (ugovornik misli da mu druga strana poklanja a u stvari mu prodaje).koje se u teoriji nazivaju još bitne zablude u užem smislu. Volje umesto da se susretnu su se mimoišle. Tada postoji nesporazum. Ugovor postoji ali njegova važnost je lebdeda jer može biti poništen.

Razikuje se od predmeta. To de biti u slučaju kad je druga strana spremna da izvrši ugovor kao da zablude niije ni bilo. Kod fizičke prinude ugovor ne nastaje jer se ne radi o neskladu unutrašnje i spoljne volje ved o odsustvu bilo koje volje. Svaka strana dužna je vratiti drugoj ono što je primila po osnovu poništenog ugovora.povradaj . Kakav je ovde značaj te prevare za punovažnost ugovora. Razlika je u tome što u slučaju pretnje ugovor postoji i proizvodi pravno dejstvo ali može biti poništen pod istim uslovima.naknada štete.Prevara. Ako sud poništi ugovor nastaju dve pravne posledice:1. I u prvom i drugom slučaju neophodno je da je izazivanje odn. Ovde treba razlikovati teretne od dobročinih: ako je ugovor teretan prevara učinjena od tredeg lica dovodi do poništenja samo ako je saugovornik prevarene strane znao ili je mogao znati da je trede lice učinilo prevaru.dužnik naknade štete je strana koja je bila u zabludi. Prema ZOO strah je ppravdan ako se iz okolnosti vidi da je ozbiljnom opasnošdu ugrožen život.predstavlja jedan čin psihičke ili moralne prinude koji postoji ako je jedna ugovorna strana ili neko tredi izazvao opravdani strah kod jedne ugovorne strane zbog koga je ona pristala da zaključi ugovor.održavanje druge strane u ved postojedoj zabludi. Rok za ponuštaj ugovora je 1 godina od dana saznanja.zdravlje.odnosno 2 godine od dana zaključenja. Mora da bude vraden u imovno stanje u koje je bio pre zaključenja ugovora. Prevarena strana može se nadi u zabludi o bilo kojoj okolnosti u vezi sa ugovorom.održavanje u zabludi učinjeno u nameri da se druga strana navede na zaključenje ugovora.restitucija. Predmet je ono o čemu su ugovorne stranke postigle saglasnost.a u pravnom smislu pravni cilj obvezivanja.a druga strana ne čini ništa da bi je od te pogrešne predstave oslobodila. Subjektivni rok je 1 god. KAUZA Kauza je u vanpravnom smislu uzrok ili razlog.Postoji jedna situacija kad se ne može pozvati stranka koje je bila u neskrivljenoj zabludi. Svaka zabluda dovešde do poništenja shodno pravilu „fraus omnia corumpi“ prevara sve kvari.je pogrešna predstava jednog ugovornika koju je stvorio drugi ugovornik u nameri da ga navede da zaključi ugovor. Prevara je razlog za poništenje ugovora.a poverilac naknade je saugovornik zbog toga što je on savestan i ne sme da trpi nepovoljne posledice koje bi po njega prouzrokovale posledice. Pretnja. 2. Kod dobročinih prevara učinjena od tredih lica uvek dovodi do poništenja bez obzira da li je saugovornik znao ili mogao znati. Kod prevare je bitno da je jedna strana izazvala ili održavala pogrešnu predstavu kod ugovorne strane pri čemu zabluda u kojoj se nalazi druga strana ne mora biti bitna zabluda u užem smislu. Psihičku ili moralnu prinudu treba razlikovati od fizičke.telo ili neko dobro ugovornika ili tredeg lica. 2. Postoji i kada je kod jedne strane ved postojala pogrešna predstava.a objektivni 3 god. Odgovor na . Ako postoji ugovor je rušljiv što znači da njegova punovažnost zavisi od toga da li de ugovor biti poništen u određenom roku ili ne. Može imati dva oblika: 1. Prevara može poticati i od tredeg lica.izazivanje zablude kod druge ugovorne strane 2. 3.

U pravu počeo da vlada stav da obavezuje data reč. -kod teretnih ugovora.kauza obaveze jedne strane nalazi se u obavezi druge strane.da mu se dobrovoljo izvrši neka usluga ili da se dobrovoljno oslobodi nekog duga itd.neophodno je da postoji i predmet i kauza. Po njemu ugovor iste vrste ima istu tipsku klauzulu.realnih ugovora.zajama zaključuje se predajom stvari u državinu zajmoprimcu).kauza se nalazi u animus donandi. Animus contrahendi pretpostavlja da lice koje izjavljuje volju ili svest o razlogu zbog kojeg zaključuje ugovor. Teorije kauze: 1. To može da bude legat. (npr. Portalis.kauza ima psihološki izged.kod ugovora o prodaji prodavac se obavezuje zato što je kupac preuzeo obavezu).). Druga stvar značajna za nega je da on kauzu kod teretnih ugovora posmatra drugačije od Dome.strogoj i sakralnoj formi. Kauza u .a odgovor na pitanje „šta je kauza“je odgovor na pitanje “zbog čega se neko ugovorom obavezuje“.a ne forma.pitanje „šta je predmet ugovora“ je odgovor na pitanje“ na šta se ugovornik obavezuje“. Treba je razlikovati od osnova sticanja. Princip konsensualizma (ugovor nastaje prostom salasnošdu volja). Kod poklona kao tipičnog primera dobročinih ugovora. Razlog zbog nezainteresovanosti leži u prinicipu formalizma koji je vladao od rimskog prava do tog doba. Ako neko nema svest o kauzi onda ne može ni svestno da izjavi volju da je ugovor sačinio.da kauza bude nedopuštena. Obedanje nije bilo upudeno licima ved direktno Bogu da de se obaveza izvršiti. Kad je taj princip postao dominantan postavilo se pitanje zbog čega reč obavezuje? Doma. Da bi ugovorna obaveza nastala bilo je neophodno da se obedanje za zaključenje ugovora izjavi u određenoj.tako da se može desiti da u jednom ugovoru predmet bude nedopušten a kauza dopuštena i obrnuto.klasična teorija.je proširio pojam kauze izvan ugovora. Zbog toga kauza prethodi izjavljivanju volje za zaključenje ugovora.je prvi odgovorio na to pitanje. -kod realnih ugovora-kauza se sastoji u predaji stvari (npr.a predmet dopušten. Pre toga sve do XVII pravna teorija nije raspravljala o tome zbog čega se jedna strana obavezuje drugoj.pojavila se sredinom XVII veka u francuskoj pravnoj doktrini.kauza je intentio liberalis (to je namera da se drugom učini nešto dobro.javno obedanje nagrade ali i zakon u slučaju sticanja ovlašdenja zakonske obaveze izdržavanja. Animus donandi je poseban tip ispoljavanja intentio liberalisa. U tom smislu različita je kauza kod teretnih od kauze kod dobročinih. U jednom ugovoru da bi postojao. Kauza je uži pojam od pravnog osnova sticanja i po pravilu vezuje se samo za pravne poslove odnosno ugovore. Jedna strana se obavezuje prema drugoj zato što se i druga obavezuje prema njoj.to je namera jednog lica da izjavom svoje volje zaključi ugovor i da prihvati pravno dejstvo koje iz ugovora nastaje. Drugim rečima to su dva odvojena pojma i uslovi za postojanje i punovažnost i jednog i drugog procenjuju se nezavisno.pravne činjenica koja objašnjava zašto se jedno pravo derivativnim putem prenosi sa jednog lica na drugo. -kod dobročinih ugvora.a ne samo u onim koje izviru iz ugovora. Jedna strana se obavezuje prema drugoj zato što je od nje nešto primila. U okviru klasične teorije pojavljuju se još dva autora: (Portalis i Potije). Prema njegovom shvatanju kauza treba da postoji u svim obligacijama. Kauzu treba razlikovati i od animus contrahendi. U rimskom pravu obvezivala je forma. Kod ostalih dobročinih ugovora koji se ne sastoje u predaji svojine na stvari.

Ona je . Prema ovim teorijama kauza je ekonomski pojam. Druga značajna novina je u tome što je predložio uvođenje zakonske pretpostavke da kauza postoji i da onome koji tvrdi da kauza ne postoji leži obaveza da to i dokaže. a motiva za zaključenje može biti bezbroj. Savremena shvatanja o kauzi Mogu se podeliti u tri grupe: prema tome da li u kauzi vide jedan subjektivni pojam ili pojam koji je objektivan i potpuno nezavisan od motiva.Teorija negacije kauze-zastupana u belgijskoj pravnoj doktrini. Drugim rečima ako postoji ugovor. Kauza je pobuda. Ta osnovna postavka je nešto modifikovana tako što se kauzom ne smatra svaki motiv ved samo onaj koji je bio odlučujudi da pokrene jednog ugovornika da zaključi ugovor. 1. Kkasična teorija je odlučujude uticala na francuski građanski zakonik. Druga primedba je u tome što kod realnih ugovora ne može da se kaže da je kauza obaveza zajmoprimca u tome što je primio nešto od zajmodavca. postoji i kauza i ne mora da se dokazuje. Ne može se redi da je kauza jedne strane u teretnim ugovorima obaveza druge strane jer kada se govori o obavezama onda se misli na pravnim dejstvima. Objektivne teorijeposmatra kauzu potpuno nezavisno od motiva. Kao reakcija na ovu teoriju i prihvatanje kauze nastala je teorija negacije kauze. 2. Zastupnici kažu da se isto svrha može postidi pravilom dopuštenosti ili nedopuštenosti predmeta. Tek kasnije de se za njim povesti i italijanski građanski zakonik i neki drugi. Potije.je dopunio Dominu teoriju tako što je uveo pojam časne. Kauza služi da bi se ispitalo da li je jedan ugovor zakonit i moralan. ovo zbog toga što kod realnih ugovora predaja stvari nije kauza ugovora ved uslov njegovog zaključenja. Kauza je potrebno nepotreban pojam i onu funkciju koju ona ima može da obavi drugi pojampojam predmeta. Ugasila se početkom XX veka. 2. pa se postavlja pitanje koji od tih motiva koji prethodi zaključenju ugovora predstavlja kauzu. Poriče potrebu za postojanjem kauze i ističe da je kauza pojam koji je logički nemogud. Bio je prvi koji je kauzu u svojim normama uvrstio kao uslov za nastanak ugovora. Nije se proširila izvan Belgije i delom Francuskom. Kauza po njegovom shvatanju nije svaki cilj obvezivanja ved samo onaj cilj kojim se želi postidi moralna. To je osnovna postavka teorije. (logički nemogude zamisliti da se stavi u ravan nešto što prethodi). Koji je to motiv ostaje sudu da utvrdi kada se pitanje postojanja odnosno punovažnost kauze pred njim postavlja.poštene i moralne kauze. Treda primedba da se kod dobročinih ugovora kauza preplide sa motivima.poštena i zakonom dozvoljena svrha. a kauza mora da postoji i prethodi dejstvima.motiv koji je opredelio ugovornika da zaključi ugovor.teretnim ugovorima postoji kada je prestacija ili činidba jedne strane srazmerno ekvivalentna ili jednako vredna prestaciji druge strane. Subjektivne teorijekauza je subjektivni pojam pa se i nazivaju subjektivne. a njen predstavnik u francuskom pravu bio je Planiol.

(npr. Prema njima kauza predstavlja kombinaciju elemenata subjektivne prirode i objektivne prirode.000 evra. Prema toj teoriji kauza je željeni ekvivalent.Andrija Gams.završni motiv predstavlja kauzu i naziva se causa finalis. postoji objektivni ekvivalent međutim prodavac može smatrati da je među prestacijama uspostavljena subjektivna ekvivalencija. Razlikuje se od Domine teorije u objektivnom elementu. Mešovite teorije-teže da postignu kompromis između subjektivne i objektivne teorije.ni ekonomski. kako objasniti šta je kauza kod ugovora o poklonu? Kod ugovora o poklonu ne postoji ekonomska ekvivalencija. Naslanja se na Dominu klasičnu teoriju iz XVII veka.ona je nastala u pravnoj doktrini 20-tih godina prošlog veka i danas se smatra vladajudom u građanskom pravu.onda se misli na poslednji. Onaj poslednji. Kod dobročinih ugovora prema Kapitanovoj teoriji kauza ima čisto psihički izgled.zapravo ekonomski ekvivalent koji mora da postoji u svakom ugovoru. U okviru ovih teorija izdvajaju se dve: 1.sve pod pretpostavkom da ne postoje mane volje. Ovu teoriju je zastupao kod nas prof. Kapitan polazi od toga da je kauza cilj obavezivanja ugovora.000.protivzakoniti i nemoralni. U objašnjenju kauze kod dobročinih ugovora postoje dva odstupanja: 1. Kapitanova teorija. Kapitanova teorija značajna je zbog toga što je postavila odnos između kauze i motiva.ostvarenje pravnog cilja je materijalni element u pojmu kauze zbog toga što se pravni cilj ostvaruje izvršenjem obaveze druge strane. 3. To je svrha koju stranke žele da ostvare. Kauza kod ovih ugovora se ogleda u intentio liberalis.ugovor o prodaji. Međutim ako su ti motivi nedopušteni tj. Subjektivni element u ovoj teoriji ogleda se u tome što jedna strana želi da ugovorom dobije neki ekvivalent.ni psihološki.oni mogu da uđu u polje pojma kauze i tu . Otuda se u tom cilju vidi subjektivni element kauze.završni motiv koji je nastao u procesu formiranja volje da se zaključi ugovor.nameri jedne strane da učini drugoj besplatnu korist. Prva strana obavezuje se prema drugoj da bi dobila izvršenje od druge strane i dobila pravni cilj.može se desiti da prodavac proda stvar koja vredi 15. Kapitan pod ciljem podrazumeva pravni cilj. 2. S obzirom na tu činjenicu prema pristalicama objektivne teorije u ugovoru o poklonu kauza ipak ima psihološki izgled i sastoji se u odluci poklonodavca da ne traži od poklonoprimca nešto što bi bilo vredno poklonu. Dva osnovna odstupanja koja se mogu staviti ovoj teoriji su: 1. Ostali motivi koji su prethodno završenom motivu u principu ne ulaze u pojam kauze.odnosno u animus donandi (nameri jedne strane da drugoj učini poklon). Kada se kaže da je kauza pravnog cilja obvezivanje. Žan Mori-tvorac. Zatim nema kauze u ugovoru kada obaveza jedne druge strane nije ni zasnovana zbog toga što je predmet njene obaveze propao u momentu zaključenja ugovora.teorija.cilj prodavca je pravo svojine na sumi novca. Dovoljno je da između prestacija postoji subjektivni ekvivalent. Cilj koje ugovorne strane žele da postave ugovorom.za 40.teorija-kauza se ogleda u negativnom ekonomskom efektu.nije bilo koji cilj. Zbog toga jedna strana može istadi prigovor neizvršenja ili raskinuti ugovor. Međutim taj ekvivalent koji ona dobija od druge strane ne mora da bude objektivno jednako vredan sa prestacijom koju ona daje. 2.se sastoji u odluci poklonodavca da ne traži ništa od druge strane.pravni cilj kupca je pravo svojine. Objektivni element ogleda se u realizaciji pravnog cilja. (npr. Prema Kapitanovoj teoriji ne postoji kauza u ugovoru ako obaveza druge strane nije izvršena. U našem pravu kod ugovora o poklonu je negativan ekonomski efekat koji poklonodavac ode u svojoj imovini smanji.

su ugovori kod kojih kauza nije vidljiva za treda lica.javnom poretku i dobrim običajima. ZOO sadrži 4 člana posvedena kauzi: zakon kauzu naziva „osnov“ U prvom pravilu ZOO kaže da svaka ugovorna obaveza mora imati osnov i taj osnov mora biti dopušten. -kada je u pitanju spor poverioca i dužnika oko ispunjenja duga nastalog iz apstraktnog ugovora. Međutim upravo zbog toga postoji pretpostavka. Na osnovu jedne činjenice izvodi se zaključak o postojanju druge.P duguje 10.51 st. Ovde poklonoprimac ne mora da zna za nedopuštenu pobudu poklonodavca. To je osnov pretpostavke.ako je neko sastavio priznanicu da P.su oni ugovori u kojima je kauza vidno izražena . Ako dokaže da ugovor postoji.zakon prihvata Kapitanovu teoriju u čl. Apstraktni ugori. Pretpostavka deluje kao i svaka druga pretpostavka u pravu. Na osnovu nje smatra se da kauza postoji iako nije . (pretpostavka je oboriva i strana koja tvdi da u ugovoru kauza ne postoji morala bi da dokaže suprotno da ugovor nema kauzu.M znaju zbog čegaa je priznanica izdata.P i M.njemu je lakše da dokaže da kauza ne postoji.pretpostavke koja glasi „ pretpostavlja se da obaveza ima osnov iako nije izražen“ -kada je pitanju kauza a između poverioca i dužnika iz tog ugovor postoji spor zbog toga što dužnik nede da ispuni svoj obavezu. Poznata činjenica iz koje se izvodi nepoznata je ugovor-saglasnost volja.onda poverilac da bi uspeo sa tužbenim zahtevom mora da dokaže da postoji.3 . -s obzirom da kauza nije vidljiva za treda lica. Odnos motiva i kauze. Bitno je da je postojala na strani poklonodavca i bide van dejstva. Kauza u kauzalnim i apstraktnim ugovorima Kauzalni ugovori. 53 „pobuda iz kojih je ugovor zaključen ne utiču na njegovu punovažnost“ zbog toga što stoji izvan kauze.samo nije tredim licima.ne mora da dokazuje postojanje ugovora.Kapitanova teorija pravi razliku između teretnih i dobročinih: -kod teretnih ugovora nedopušten motiv udi de u polje pojma kauze ako je druga ugovorna strana znala za postojanje tog nedopuštenog motiva. Naš zakon propisuje pretpostavku o postojanju osnova „pretpostavlja se da obaveza ima osnov iako on nije izražen. Značaj razlikovanja-upravo zbog primene pretpostavke iz čl. P.a to je kauza.a to ne znači da ona ne postoji.onda se pretpostavlja da postoji i kauza i dužnik se u tom slučaju ne može braniti ističudi da kauza postoji. Stav 3 „ugovor bez naknade nema pravno dejstvo i kad drugi ugovarač nije znao da je nedopuštenaa pobuda bitno uticala na odluku njegovo saugovarača“.000 evra M. Kauza postoji i poznata je ugovornim stranama. Osnov je nedopušten kad je supotan prinudnim propisima. Ova teorija je prihvadena u ZOO.M.pa ni sudiju. -kod dobročinih ugovora nedopušten motiv ulazi u pojam kauze čak i onda kada druga ugovorna strana nije znala za njegovo postojanje.položaj poverioca je olakšan. (npr. (kod dobročinih ugovora).ali treda lica ne znaju.stav istog člana „ako je nedopuštena pobuda bitno uticala na odluku jednog ugovarača da zaključi ugovor i ako je drugi ugovarač to znao ili morao znati ugovor de biti bez pravnog dejstva“ (kod teretnih ugovora).tako i za treda lica. 2. Iz te činjenice da postoji ugovor izvodi se zaključak o postojanju nepoznate činjenice. Ona je vidljiva kako za ugovore strane.

Predmet Četvrti uslov za nastanak ugovora. Samo izuzetno se može desiti da u ugovru ne postoji osnov i to npr.000 evra na zajam očekujudi dade ugovor o zajmu biti zaključen). a.pravila o prividnosti osnova 3.primena pravila nedopuštenosti osnova. Kod tredih lica se stvara privid o postojanju kauze.uzdržavanja.)simulovana kauza. U pravnoj teorji se ponekad razlikuje od objekta ugovora: svaki ugovor ima predmet. Pravne posledice: -u slučaju odsustva osnova.punovažan ugovor -nedopuštenosti osnova.ali ugovorne strane tredim licima pretstavljaju da one postoje.)simulovana kauza.vidljiva. To je slučaj obostrane zablude o kauzi.primena pravila o odsustvu osnova. c.nema ugovora b. Primeri su vrlo teški.teorije o kauzi imaju značaj u pogledu primene 1. b.slučaj odsustva kauze u praksi se javlja vrlo retko.) fiktivna. U tom slučaju osnov koji se očekivao nije nastupio. Predmet je ono što je predmet obligacije: davanje.ostavilac zaključi ugovor o poklonu sa jednim od svojih bududih zakonskih naslednika.)fiktivna kauza-nema ugovora.postoji kada obe ugovorne strane imaju pogrešnu pretpostavku da kauza postoji.pravila o odsustvu osnova 2.prividni osnov može se ispoljiti kroz putativnu.pravila o nedopuštenosti osnova 1.dečiji dodatak). 3.a u teretnim ugovorima druga strana je znala ili mogla znati za nedopuštenost motiva.primena pravila o prividnosti osnova.bilo ih je u našoj pravnoj istoriji 50-tih godina prošlog veka (predaja zemlje usled agrarnih reformi.)putativna kauza.objekat imaju samo oni koji glase na predaju stvari/davanja. fiktivnu ili simulovanu prividnost.ali prikaže da je učinjen ugovor o prodaji. (neko izdao priznanicu da je primio 10. . (npr. Postoji i onda kada je motiv io nedopušten. Dakle dužnik mora da bi odbio tužbeni zahtev kao i u slučaju kauze da dokazuje da u apstraktnom ugovoru kauza ne postoji.javnom poretku i dobrim običajima.apslutno ništav.je kauza koja ne postoji.ne postoji c.postoji u slučaju kada su ugovorne strane zaključile jedan ugovor a tredim licima pretstavljaju da su zaključile drugi ugovor. Kauza u praksi.ako je obaveza nastala s obzirom na neki bududi osnov koji se nije ostvario il osnov koji je postojao a kasnije otpao.to je osnov suprotan prinudnim propisima.ugovor ne postoji -prividnog osnova: a.)putativna. 2.apsolutno ništav jer je suprotan načelu slobode ugovaranja. ali svaki ugovor nema objekat.činjenje.

67 ali postoji veliki broj izuzetaka u kojima sam ZOO i drugi zakoni predviđaju da je neophodno za nastanak ugovora ispuniti određenu formu.dopušten 1. 2.izražena je takođe kod ugovora o poklonu.cena koja je pladena prodavcu u poslednje vreme.osiromašuje je i istovremeno obogaduje drugu ugovornu strranu.jedna strana bespovratno otuđuje imovinu.smatra se da predmet nije određen i ugovor ne postoji. -zaštita opštih. Da bi se smatralo da ugovor ima predmet potrebno je da je on: 1.smatralo se da formu treba propisati samo radi zaštite javnih interesa. Forma je neobavezan uslov jer nije neophodna za nastanak svakog ugovora nego samo onog za koju je zaključen.mogud 3.zaštitna funkcija nije toliko izražena i nema značaj kao kod dobročinih poslova. a za uzvrat ne dobija ništa i zbog toga zakon predviđa za ugovor o poklonu pismenu formu da bi zaštitio poklonodavca da ishitreno zaključi ugovor.kroz koje treba da je manifestuje ugovor.javnih interesa. Može biti određen i posredno i to na dva načina. U našem pravu važi princip konsenzualizma propisanog u čl. Ugovor o prodaji u privredi-ugovor postoji i proizvodi pavno dejstvo čak i ako cena nije određena niti je odrediva. Poklonom mogu biti povređeni interesi članova porodice poklonodavca ili bliskih srodnika ako poklonodavac donese ishitrenu odluku da zaključi ugovor i tako umanji imovinu da u njoj nema dovoljno sredstava da ne može da izdržava lica koja je zakonski dužan da izdržava ili toliko umanji imovinu da posle njegove smrti ne mogu biti namireni nužni naslednici. Forma Forma je način izražavanja sadržaja ugovora kroz unapred predviđene spoljne. Danas su oni u drugom planu u odnosu na zaštitu interesa .ugovorne strane predvide da de treda lica odrediti predmet. Čemu veliki broj izuzetaka? Zakonodavac propisuje određenu formu jer želi da postigne određenu svrhu.Određenost predmeta: Ugovorne strane određuju predmet ugovora neposredno.zaštitna svrha (funkcija) se ogleda u: -zaštita interesa ugovornih strana: kada zakonodavac propisuje formu onda on daje priliku ugovornim stranama da dobro razmisle pre nego što se ugovorno obavežu i da dobro odvagaju razloge za ili protiv zaključenja ugovora.određen 2. Ako trede lice nede ili ne može da odredi predmet. -zaštita interesa tredih lica. Upravo radi zaštite njihovih interesa predviđa se pismena forma.dvostruka je svrha: 1.cena koja je razumna-tržišna/sud je određuje.ugovorne strane odrede u ugovoru elemente na osnovu kojih se predmet može naknadno odrediti. Primer je ugovor o poklonu-ugovor bez naknade. 1. Voljom stranaka predviđeno je da je neophodno da budu zaključene u određenom obliku. Kod ugovora o prodaji posebna pravila važe za posredno određivanje predmeta.u ranijem pravu je često prenaglašavana. Teretni ugovori.Ugovori mogu imat i dva predmeta a to su svi oni ugovori koji su dvostrano obavezujudi.vidljive oblike. Forma treba da spreči ugovorne strane da donesu ishitrenu odluku o tome da zaključe ugovor.

dejstvo (bitna i dokazna forma) 2. Ugovor ne nastaje dok se forma ne ispuni onda kada je predviđena.javna isprava i realna forma. Ona je samo potvrda o sadržini ugovora i o onome o čemu su se stranke sporazumele.pravo preče kupovine društveno pravnih lica.to su nekada bile opštine i one su imale pravo preče kupovine kada je neko prodavao stan. intresi države da ostvari budžetski prihod naplatom poreza koji se ostvari nakon obavljanja akta pravnog prometa. Bila je predviđena u Zakonu o sudskom postupkuu građanskim stvarima (1865. Pismena. Kada je forma samo dokaz . Formom se štite: 1. 2. 2. 3.dokazna funkcija : Ogleda se u tome što se obezbeđuje pismeni trag o ugovoru.način ispoljavanja (pismena forma. Pismena isprava je najpouzdanije dokazno sredstvo u slučaju kad se pojavi spor o sadržini ugovora i to je mnogo pouzdanije sredstvo od svedoka koji nisu pouzdani zato što pamdenje bledi i kada o činjenicama postoji pismeni trag on ostaje i može dugo vremena biti upotrebljen kao dokaz između ostalog zbog toga u privrednom sporu pismene isprave se koriste kao dokaz a izuzetno usmeni iskaz svedoka. Naziva se još i forma ad probationem. Vrste forme: postoje tri osnova po kojima se forma može podeliti na vrste: 1.način nastanka (zakonska i ugovorna) 1.ako bi se to desilo država je imalo pravo da oduzme višak imovine.zbog toga je u našem pravu predviđena forma za ugovor o prometu nepokretnosti-dolazi do prenosa svojine i na svaki takav ugovor treba da bude pladen porez na prenos apsolutnih prava.postoji mišljenje da je predviđena kod arbitražnih ugovora kod jednog broja autora kod nas. U stranim pravima zastupljena je dokazna forma. Bitna forma predstavlja konstitutivan element za punovažnost ugovora. 2.forma za promet nepokretnoosti naročito u prošlosti postojala je zbog kontrole jer je postojao zakonski maksimum svojine koja su fizička lica mogla posedovati (ne više od dva veda ili tri manja stana.pismenom formom se omogudavalo da jedno lice ne stekne više.) nede se modi dokazivati svedocima potraživanje čija vrednost prelazi 200 groša bez obzira na osnov i predmet koji je uslov nastanka i to je jedini primer u srpskoj pravnoj istoriji.ugovornih strana i tredih lica. Naziva se još i forma ad solemnitatem-svečana forma i ad validatatem-jer od nje zavisi važnost ugovora.sva potraživanja čiji iznos prelazi određenu sumu ne mogu biti dokazana svedocima i ako postoji pismena isprava svedocima se ne može dokazivati suprotna sadržina.obična pismena forma je pismena forma nižeg stepena koja se ispunjava pismenom redakcijom . Danas je ostao samo jedan razlog. savremenom pravu dokazna funkcija ne postoji. javne isprave i realna forma) 3.tek ako opština odbije takvu ponudu ili se ne izjasni u roku od 30 dana od prijema ponude vlasnik je bio ovlašden da stan proda tredem licu. Forma kao dokaz nije ni uslov za zaključenje ugovora niti je jedini dokaz o ugovoru. Dokazna forma je jedino sredstvo za dokaz ugovora ali ne utiče na njegovu punovažnost. U francuskoj npr.ugovora se može dokazivati svim sredstvima.Pismena. Dokaznu formu treba razlikovati od forme kao dokaza. ne više od 10 hektara obradive zemlje).

prenosilac zadržava stvar za sebe. Sudija: pročita strankama sadržinu.pretpostavka u korist svečane forme. Pravilo koje rešava dejstvo forme kada nije zakonom određena: ugovor koji nije zaključen u propisanoj formi ukoliko iz cilja propisa kojim je određena ne proizilazi nešta drugo postoji pretpostavka: forma je bitan uslov za punovažnost ugovora. Ako nije za života eventualno bi se radilo o ugovoru za slučaj smrti. potvrđivanje potpisa (legalizacija).je višeg stepen. Potvrđivanje isprave solemnizacija). 3. ZOO: Ugovor o prodaji sa obročnim otplatama cene. Primer za overu potpisa: ugovor o nepokretnosti (prodaja. stavi svoj potpis i overi ispravu sudskim pečatom. Nije dovoljna prosta usmena saglasnost volja. U pravu je opšte pravilo da posebni derogira opšti zakon te se na prodaju.međutim i sama predaja mora da ispunjava određene uslove: 1. 3. . Zakonska i ugovorna forma Ugovorna. ZOO je opšti .građenju.55 ug o prodaji nepokretnosti stvari mora biti zaključen u pismenoj formi pod pretnjom ništavosti. Ukoliko iz cilja propisa koji određuje formu proizilazi nešto drugo pretpostavka u korist svečane forme ne postoji (zakonsko tumačenje). Cessio vindicationis postoji kad se stvar nalazi kod tredeg lica ali fiktivna predaja ne postoji u slučaju da je u pitanju constitutum possessori.zakonom propisana kao uslov punovažnosti.ugovor o doživotnom izdržavanju i bračni ugovor.a Zakon o prometu nepokretnosti je poseban zakon i on predviđa formu višeg stepena. Ugovor koji nije zaključen u formi koju zakon propisuje je ništav. Službenik za overu u sudu svojim potpisom i pečatom potvrđuje da su ugovorne strane pred njim potpisale ispravu o ugovoru ili da su priznale potpis kao svoj ako su ispravu ranije potpisale. Pored pismene redakcije potrebna je još i intervencija organa javne vlasti koja se može sastojati u potvrđivanju sadržine ili overavanju potpisa na ispravi.licenci.neophodno je da je stvar izašla iz državine prenosioca i da on više ne može da vrši faktičku vlast.uručenje sprava ili isprava koje omogudavaju faktičku upotrebu stvari. Realna forma se ispunjava predajom predmeta poklona iz ruke u ruku-faktičkom predajom državine. Postoji vedi broj ugovora za koje je zakon predvideo da moraju biti zaključeni u ovoj formi. ugovor o jemstvu. 2.Srpski građanski zakonik. Zakon o privrednim društvima.da je izvršena za života poklonodavca.upozori na pravne posledice.razmena i poklon). da predaja bude stvarna (telesna) materijalna i da se izvršava uručenjem stvari sticaocu.ugovora na određenoj ispravikoja sadrži tekst ugovora i potpis ugovornih stranaka. Poneki put sam zakonski propis određuje dejstvo forme. Realna forma je predviđena za ugovor o poklonu.trampu i zamenu primenjuje Zakon o prometu nepokretnosti. Forma javne isprave.ugovor o drumskom i železničkom prevozu robe. Zakonska. Moguda je i fiktivna-nematerijalna predaja ali samo kad se stvar ved nalazi kod sticaoca u državini i tada je pitanju traditio brevi manu. podleže strožijim i komplikovanijim procedurama.bankarskom tekudem računu. Primer za potvrđivanje sadržine: ugovor o ustupanju i raspolaganju imovine za života.sporazumom ugovornih strana se određuje kao uslov za punovažnost ugovora.za nastanak ugovora potrebno je još i da se izvrši predaja.kreditu. ZOO :ugovor o kapari.trgovinsko preduzede. Moguda je i simbolična predaja. u ZOO kod ugovora o prodaji nepokretnih stvari u čl. da druga strana bude stavljena u položaj u kome se nalazi svojinski držalac.

da nisu u suprotnosti sa ciljem sa kojom je forma propisana. Takav karakter ima odredba o pravu preče kupovine. Kada je zakonom volja ugovornih strana bila određena formom kao uslovom punovažnosti da li sporazumni raskid mora da bude učinjen u istoj formi ili može biti neformalan? ZOO sadrži o tome dva pravila: 1. Sporazum o bitnim sastojcima ugovora ne bi bio dopuna nego novi ugovor.u toku ispunjavanja ugovornih obaveza ugovorne strane u formi zaključenja ugovora mogu se dogovoriti da se ugovor dopuni ili izmeni. Forma istovremenih usmenih pogodbi uz formalni ugovor. Pitanje forme sporazumnog raskida ugovora.o obročnim isplatama cena kada su ugovorm stranke zaključilei istovremeno postignu usmeni sporazum u pogledu pogodbi postavlja se pitanje da li su one punovažne ili ne? Sporazum o tim pogodbama može biti usmeno zaključen i proizvoditi pravno dejstvo ako su ispunjena tri uslova: 1.zakonska forma.Kada je u pitanju ugovorena forma zakonom: ugovor koji nije zaključen u ugovorenoj formi nema pravno dejstvo ukoliko su stranke punovažnost ugovora uslovile posebnom formom (tumačenje volje ugovornih strana).sam zakon je propisao da i sporazum o raskidu mora da bude učinjen u određenoj formi. Dopunama se smatraju samo sporazumi o sprednim tačkama (mestu. . Izmena ili dopuna formalnog ugovora.reč pogodba označava neki modalitet ili dodatak ugovora.ali postoje dva odstupanja: 1.ugovor označava pravni posao u celini.načinu isporuke stvari. 2. kada cilj zbog koga je forma propisana upuduje da ugovor mora biti raskinut u istoj formi kada se zahtevala i za njegov nastanak. Taj sporazum može biti i neformalan ako o tim tačkama u ugovoru ništa nije rečeno i pod uslovom da nije protivno cilju zbog koga je forma propisana. -kada je reč o zakonskoj formi ZOO pravi razliku između izmena i dopuna: dopune ugovora su mogude samo u pogledu sporednih tačaka (deo ugovora koji nisu bitni uslovi).vremenu. To je redovan način prestanka ugovora i do njega može dodi uvek pre nego što obaveze iz ugovora budu u potpunosti izvršene. o pravu zadržavanja svojine i posle prodaje.da se radi o sporednim tačkama 2.roku i načinu pladanje cene). U praksi takav sporazum naziva se aneksom ugovora.da njihova sadržina nije u suprotnosti sa sadržinom ugovora 3. 2. Izmene po ZOO mogu biti učinjene i neformalno samo pod uslovom da se izmenama smanjuju ili olakšavaju obaveze jedne i druge strane i ako je posebna forma propisana u interesu ugovornih strana.ugovor može uvek biti raskinut neformalnim sporazumom ugovornih strana.način prestanka ugovora na osnovu saglasnosti volje ugovornih strana koja je upravljena na to da ugovor prestane da proizvodi pravno dejstvo.bitni su oni koji su zakonom određeni kao objektivno bitni uslovi. Ako su stranke propustile da učine to ZOO propisuje da dopune i izmene mogu biti učinjene i neformalnim sporazumom.ugovorna forma.ugovor zaključen u zakonom određenoj formi može biti raskinut i neformalnim sporazumom. Kada se zaključuje aneks forma ugovora treba li da bude zaključen u istoj formi u kojoj je ugovor? -kada je u pitanju ugovorna forma u samom ugovoru.ugovorne strane predviđaju da izmene i dopune moraju biti učinjene u istoj formi.

može se podneti bilo kada. 2.nepostojedu ugovori Apsolutno ništavi Su oni ugovori kojima pravni poredak ne priznaje pravno dejstvo zato što su zakonom izričito zabranjeni ili što su protivni prinudnim propisima. Nevažnost može biti podeljena na: 1. Ugovor je ništav od početka.takav ugovor je nepostojedi.strana koja je kriva za to što je došlo do zaključenja ništavog ugovora odgovara za štetu drugoj strani ako ona nije znala niti je prema prilikama mogla znati za postojanje uzroka niištavosti.sud može da odbije zahtev za povradaj ako nađe da je strana koja ističe takav zahtev nesavesna. -konverzija.presuda koja se donosi ima deklarativno dejstvo. Dejstvo nepunovažnog ugovora povlači nevažnost ugovora. Osnovna obeležja apsolutno ništavih ugovora: 1.ako je jedna odredba ništava onda de ugovor ostati u važnosti.ništavost nastupa po samom zakonu. Sud mora da vodi računa o značaju ugroženog dobra-interesa koji se štiiti kao i moralnim shvatanjima društva.ceo ugovor de biti ništav ako je makar jedna odreba ništava.ako ona nije bila uslov ili odlučujuda pobuda zbog koje je ugovor zaključen. Ni jenda strana ne može da zahteva izvršenje sudskim putem.sud može povodom zahteva za vradanje datog da odluči da ono što je druga strana primila preda mesno nadležnoj opštini.tužba da se traži poništenje ništavog ugovora ne zastareva. Do konvalidacije u oba slučaju dolazi izvršenjem.javnom poretku i dobrim običajima. Presudom se deklariše da je jedan ugovor ništav. 7. 3. 8.odlučujuda pobuda ako je ništavost ustanovljena da bi ugovor bio oslobođen ze odredbe i važio bez nje. Obim apsolutne ništavosti: -pitanje ništavosti ugovorne odredbe prema celini ugovornog pravila: 1. Konvalidacije nema kod apsolutno ništavih ugovora.kada je ugovor za koji je prropisana forma zakljuden usmeno.apsolutnu ništavost 2. Postoje dva odstupanja: 1. 4. 2. 2. Postoje dva odstupanja: 1.ništavi ugovori ne postaju punovažni ni kada je bilo koji razlog naknadno otpao.pravo na isticanje ništavosti se ne gasi.na ništavost se može pozvati svako zainteresovano lice.može ugovor biti ništav ali da u činjeničnoj građi ima elemenatanekog drugog ugovora koji .a ta odredba je bila bitan uslov. 5. ako je zabrana bila manjeg značaja a ugovor je izvršen u celini ništavost se ne može više isticati.međutim zakon predviđa da ako su ugovorne strane u celini ili pretežnom delu izvršile obaveze da ugovor proizvodi pravno dejstvo. 6.po sopstvenoj inicijativi pazi na ništavost čak i onda kada se strane odnosno druga zainteresovana lica na nju ne pozovu. 2.DEJSTVA UGOVORA Ugovor je samo ona saglasnost volja kojoj pravni poredak priznaje pravno dejstvo.relativnu ništavost 3.pravna posledica je restitucija-kada je ugovor ništav mora se sve vratiti u stanje pre njegovog zaključenja. na nju sud pazi po službenoj dužnosti.pravno ne postoji ved samo faktički.

izvršenje obaveze iz ugovora. 3.pravilo je da je u obavezi na naknadu štete strana koja je prouzrokovala razlog za . Osobine rušljivih ugovora: 1. 1. Konvalidacija – naknadno osnaženje rušljivog ugovora i podrazumeva da ugovor koji je bio nevažedi može postati punovažan. Ugovor se poništava od samog početka ali se ugovorne strane mogu sporazumeti da poništenje važi samo za ubudude što znači da ostaju dejstva koja je ugovor proizveo do poništenja. razlozi rušljivosti: 1.delimično ugovorno sposobna. Postoji nesklad između stvarne unutrašnje volje jedne ugovorne strane i njene izjavljene volje.zabluda. Objektivni rok (od zaključenja ugovora).zaključila ugovor pod pretnjom.ne proizvodi pravno dejstvo). da drugi ugovor teži istom cilju kao i prvi.zaključeni ugovor je ništav . Rušljivi ugovori postoje i proizvode pravno dejstvo samo što je njihova važnost lebdeda. 2.protekom roka.restitucija.prevara 2. 3.traje 1 god. subjektivni (od dana saznanja za razlog rušljvosti).menja postojede pravno stanje (da je ugovor postojao) i ustanovljava novo (da ugovor ne postoji.teži istom cilju koje su ugovorne strane želele da ostvare ali ga nisu ostvarile jer njihov ugovor ne proizvodi pravno dejstvo.ograničena poslovna sposobnost usled maloletstva i starateljstva. 2.prevarena.stranke bi zaključile taj ugovor da su znale da de prvi ugovor biti ništav 4. da je ta strana u momentu konvalidacije sposobna da slobodno izrazi svoju volju . da to lice zna za postojanje razloga zbog koga ima pravo da zahteva poništenje.pravo na poništenje ugovora se gasi protekom vremena.svaaka strana je dužna da vrati drugoj strani ono što je po osnovu ugovora primila a ako se primljeno ne može vratiti u naturalnom obliku onda se restitucija vrši u novcu. 2.a samo izuzetno kod apsolutno ništavih u dva slučaja potrebno je da budu ostvareni slededi uslovi : 1. Konvalidacija je moguda u domenu rušljivih ugovora.žrtva prekomernog oštedenja). 6. 5. preduzima se od strane lica u čijem interesu je rušljivost ustanovljena. 3.izričitom izjavom te strane da se odriče prava da zahteva poništenje.samo u onim pravnim sistemima koji su prhvatili subjektivni pojam prekomernog oštedenja. 4.poništenje može zahtevati samo ona strana u čijem interesu je rušljivost ustanovljena (strana koja je u zabludi.ugovor definitivno ostaje na snazi i ne može se tražiti njegovo poništenje. 2.presuda doneta u sporu povodom zahteva za poništenje ugovora ima konstitutivno dejstvo.ispunjava uslove za punovažnost nekog drugog ugovora.postoje i proizvode pravno dejstvo (ugovor čija je važnost lebdeda) 2.punoletno lice delimično lišeno poslovne sposobnosti 3.pretnja.naknada štete.traje 3 godine. Rušljivi ugovori Kod rušljivih ugovora saglasnost je prividno postignuta.ostaju punovažni ako istekne rok u kome je strana u čijem je interesu bila rušljivost nije zahtevala njgovo poništenje.presuda ima retroaktivno dejstvo (ex tunc). Konverzija je pretvaranje jednog apsolutno ništavog ugovora u punovažan ugovor koja nastupa na osnovu zakona kada su ispunjeni određeni uslovi. 3.nije izvesno da li de oni ostati punovažni. U našem pravu je zabluda o vrednosti sopstvene prestacije. Kada ovi uslovi budu ispunjeni do konvalidacje može dodi na tri načina: 1. 7.u slučaju kada ugovor bude poništen nastupaju dve pravne posledice: 1.prekomerno oštedenje.

S obzirom na svojstva ličnosti nalogoprimca ali se dešava da pristaje s obzirom na lični odnos sa nalogodavcem.promitent. Kod ugovora u krist tredeg imaju tri lica: 1. Ugovor o nalogu s obzirom na svojstva ličnosti oba ugovornika (izuzetno). U našem pravu su teorijska kategorija i naš zakon ih ne predviđa kao poseban zakonski pojam izuzev kada govori i nesporazumu. kod ugovora koji se po prirodi stvari zaključuje s obzirom na svojstva ličnosti po pravillu jednog ugovornog.žrtva prekomernog oštedenja.rušljivost. Pravni sledbenici pravnih lica.strana koja je u zabludi.za sva ostala lica ugovor je res intter alios acta ali za ugovorne strane ugovor je zakon. 3.kada su strane u ugovoru predvidele da de ugovor prestati da postoji u slučaju smrti jedne ugovorne strane naročito kod ugovorima kojim se zasnivaju trajni obligacioni odnosi. Moderno pravo je od pravila da ugovor ne proizvodi dejstvo prema tredim licima stvorilo izuzetak koji se sastoji u tome da de se za treda lica stvoriti prava a ne obaveze.delimično poslovno sposobno lice samo ako je u lukavstvu izazvalo rušljivost.korisnik ZOO ih naziva (1.korisnik) Nastaju tri vrste odnosa: . 2.predmetu. Treda lica su lica koja nisu ni ugovornice ni univerzalni pravni sledbenici.lice koje e ugovorom obavezuje da de ispunit obavezu prema tredem.stipulant. Proizvodi pravna dejstva između strana ugovornica.obedalac.ugovarač.Ugovori u korist tredih lica. Primenjuju se pravila koja važe za asolutnu ništavost. ali nisu sva lica koja nisu strane ugovora treda llica. Ta lica su univerzalni sukcesori odnosno pravni sledbenici ugovorih strana izuzev ako je nešto drugo ugovoreno ili proizilazi iz prirode samog ugovora.dužnik. 2. Ugovorne strane su lica koja su učestvovala u zaključenju ugovora odnosno lica čijom saglasnošdu volja je ugovor nastao.jednostrani ugovor. ugovor proizvodi pravno dejstvo i prema licima čijom izjavom volje nije nastao ugovor.što znači da ugovorne strane ne mogu ugovoriti obaveze za treda lica.prevarant. 3.lice koje preti.kauzi ugovora. 2. Izuzeci od pravila da obaveze prelaze na univerzalne sukcesore: 1. Izuzetak je ustanovljen dinamikom razvoja ugovora o osiguranju (naročito osiguranja za život) koji je nametnuo potrebu da bude omogudeno tredem licu da bude korisnik osigurane sume koja je predviđena ugovorom o osiguranju. Dejstva punovažnog ugovora Ugovor je saglasnost volja upravljena na stvaranje pavnih dejstava koja se sastoje u tome što ugovor stvara obligacja na strani jednog lica. ili uzajamne obligacije za obe ugovorne strane i tada imamo dvostrano obavezne ugovore.obedajnik je druga ugovorna strana kojoj je promitent. Po ZOO nesporazum je kada strane veruju da su saglasne a kod jedne od njih postoji zabluda o prirodi. Naime. Nepostojedi ugovori Ugovori kod kojih ne postoji neki od uslova koji su neophodni za zaključenje ugovora.beneficijar. Ugovor ne obavezuje treda lica.kompanijsko društvo kada dođe do statusnih promena onda na lice kome je pripojeno drugo pravno lice prelaze obaveze iz ugovora koje je pripojeno lice zaključilo.

Iz ekonomske ravnoteže nastao je pravni princip ekvivalencije propisam u ZOO u čl.1. U tom slučaju za treda lica ne nastaje obaveza ali ugovarač odgovara za štetu koju je saugovarač pretrpeo jer trede lice nede da izvrši obavezu/propusti određenu obavezu. Opšte pravilo: iz ugovora ne može nastati obaveza za treda lica.kompenzacija).lični prigovori koji potiču iz nekog ranijeg odnosa između korisnika i promitenta (npr prigovor.objašnjava zašto stipulant ugovara korist za neko trede lice.potpisi iz ugovora koji je on zaključio sa stipulantom (npr.stipulant-beneficijar (valutni odnos). Pravo korisnika prema promitentu nastaje u momentu kada on prihvati korist. Postoje dve vrste prigovora koje može da istakne: 1.promitent. Sve do momenta izjave o prihvatanju stipulant ima pravo da ponudu opozove. Zbog toga jedan ugovornik de odgovarati saugovaraču samo onda ako i pored svog potrebnog zalagača nije uspeo kod tredeg lica da se ovaj obaveže (odgovara ako nije preuzeo svu potrebnu pažnju).beneficijar ima pravo da od promitenta zahteva da mu izvrši obavezu koja je u korist tredeg ustanovljena povodom zahteva korisnika da obavezu ispuni. U tom slučaju obaveza ugovarača je obaveza sredstva a ne cilja.beneficijar (dužnik-poverilac).da je ugovor nevažedi. To je ugovorni odnos koji može da nastane na osnovu bilo kog ugovora.proizvode još neka posebna pravna dejstva koja su rezultat ekonomske ravnoteže koja mora da postoji između prestacija ugovornih strana. 3.obligacionopravno dejstvo ugovora Ugovor ne proizvodi translativna dejstva(ne prenose svojinu)-ima u Francuskoj ali ne i kod nas. Ugovor stvara obligacije-opšte pravilo dvostrano teretnih ugovora. Nakon izjave korisnika da prihvata korist stipulant ne može više opozvati ugovor . Međutim taj ugovor proizvodi dejstvo između ugovornih strana i može da stvori obavezu na naknadu štete. Te dodatne obaveze pretstavljaju posebna dejstva teretnih ugovora. Dejstvo ugovora prema ugovornim stranama. Na osnovu tog odnosa stipulant može zahtevati od promitenta da izvrši obavezu prema korisniku.121) Taj član upuduje na primenu pravila o odgovnornosti prodavca za materijalne nedostatke prodate stvari. Treba razlikovati situaciju u kojoj je jedan ugovarač obedao drugom da de se kod tredeg lica zauzeti da se ovaj obaveže.ispunjenja ( ZOO čl. Stipulant mora imati neki interes i postojanjem tog interesa se objašnjava zbog čega korist od odbijanja korisnika pripada stipulantu.15. Obaveza za naknadu štete može da nastane sa ugovaračem koji se obavezao drugom da de mu trede lice nešto učiniti/propustiti. 2. Odgovornost prenosioca za materijalne nedostatke. Obedanje radnje tredeg. Zakon o obligacionim odnosima poznaje nekoliko pravnih pravila koja imaju za cilj da zaštite princip ekvivalencije. Pored toga što kao i jednostrani stvaraju obligaciju . Važe samo za teretne ugovore i ona namedu određene obaveze koje nemaju stranke u dobročinim ugovorima. Lične prigovore prema stipulantu ne može isticati.ali ako je ugovorom određeno da se korist ima izvršiti posle smrti stipulanta.stipulant-promitent (odnos pokrida). Ako korisnik odbije korist stipulanta može zahtevati od promitenta da obavezu izvrši njemu. Dva lica se ne mogu između sebe sporazumeti da za trede lice nastane obaveza.onda on zadržava pravo da korist opozove i u testamentu.da obaveza nije dospela) 2. Pravila koja važe za odgovornost prodavca u pogledu materijalnih nedostataka važi za sve teretne ugovore ako posebnim propisima koji važe za neki teretni ugovor nije specijalno uređena odgovornost .

Prenosilac je dužan da nedostatak otkloni ili isporuči stvar u razumnom roku. Da je pregleda na uobičajen način ili da je da na pregled određenom licu (stručnjaku ako nema dovoljno znanja da sam obavi pregled).ispunjenje ugovora podrazumeva predaju druge stvari.ako to nije mogude . Obaveštenje mora biti blagovremeno i uredno. Da bi nastala odgovornost neophodno je ispunjenje dve grupe uslova: 1. ZOO propisuje objektivni standard koji određuje kada nedostatak nije poznat pribaviocu.pregled stvari i obaveštavanje o nedostatku Odgovornost prenosioca postoji jer u teretnom ugovoru prenosilac pribaviocu treba da omogudi korisnu državinu. Ako se nedostatak pojavi 6 meseci nakon što je stvar predata ne postoji odgovornost prenosioca.pravo da traži ispunjenje ugovora-otklanjanje nedostatka. Kada utvrdi da nedostatak postoji onda je dužan da obavesti prenosioca.)stvar ima nedostatak kada nema potrebna svojstva za njenu primenu . Blagovremeno je ako je učinjeno u roku od 8 dana od dana pregleda ( za trgovinsko pravo važi pravilo da je pribavilac dužan da odmah obavesti prenosioca). Pouzdan način je faktičko pitanje. Ako se nedostatak pojavi posle pregleda (skriveni nedostatak) nije se mogao otkriti uobičajnim pregledom.ako ga brižljivo lice sa prosečnim znanjem i iskustvom lice istog zanimanja nije moglo lako opaziti. U tom slučaju rokovi se računaju od dana kada je nedostatak otkriven.) kada stvar nema svojstva za naročitu upotrebu zbog koje je kupac nabavlja a bila poznata prodavcu/nije mu mogla ostati nepoznata. 2. Obaveštenje treba da bude učinjeno preporučenim pismom. b.nedostatak mora biti znatan (vedi. d.opravljanje stvari.izuzev ako je model pokazan samo radi obaveštavanja. Pribavilac ima neka prava prema prenosiocu koja ne bi imao da stvar nema nedostatak: 1. .nedostatak 2.)u trgovinskim ugovorima. -uslovi koji se tiču pregleda stvari i obaveštavanja o nedostatku Pribavioc mora da obavi pregled stvari i to odmah čim je to prema redovnom toku stvari mogude. ZOO a.)pravo da raskine ugovor.zamašniji) 4. Ako on to ne učini u razumnom roku pribavilac ima dva prava koja može vršiti alternativno: a.telegramom ili pouzdanim načinom.)stvar nema svojstva koja su izričito ili predutno dogovorena. b.kada stvar ne odgovara uzorku ili modelu koji je prodavac(prenosilac) pokazao. -uslovi koji se tiču nedostatka: 1. Kada su ispunjena ove dve grupe uslova prenosilac odgovara pribaviocu za nedostatak. Uredno znači da je potrebno da sadrži opis nedostatka i poziv prenosioca da pregleda stvar.nije bio poznat pribaviocu u vreme zaključenja ugovora. c.stvar mora da ima materijalni nedostatak. Ako ova dva uslova nisu ispunjena onda pribavilac ne bi mogao da se pozove na odgovornost prema prenosiocu.jedne strane za fizičke nedostatke ispunjenja.nedostatak mora da postoji u trenutku predaje stvari (sticanja državine) 3.) pravo da zahteva sniženje cene . ZOO: postojade odgovornost prenosioca čak i u slučaju kada je lako mogao opaziti nedostatak čak i ako je izjavljeno da stvar nema nedostatak (ima određena svojstva i odlike).

Delimična je kada je usled prava tredeg lica državina pribavioca ograničena na jedan deo stvari ili kada pribavilac nema na stvari ona ovlašdenja koja bi trebao da ima. Uslovi da bi nastala odgovornost po osnovu evikcije: 1. 4.pa ako se ne ostvari ima ostala prava. Da li pribavilac ima prava na osnovu evikcije i prema prenosiočevim prethodnicima? Poverilac ima pravo da vrši prava svog dužnika ako je on insolventan. Ako prenosilac odbije da bude obavešten gubi prava na osnovu evikcije. A da bi mogao da pruži tu zaštitu mora da bude obavešten.faktičko uznemiravanje nije dovoljno i u tom slučaju pribavioc je zaštiden posesornim tužbama. Može da tuži predhodnog prenosioca obligaciono pravnom tužbom ( ali onda se namiruje kad i svi poverioci tog lica). Poverilac može da tuži dužnikove dužnike tako što de od njih zahtevati da isplate dužniku ono što mu duguju. Protekom roka njegovo pravo zastareva. 2.da je savestan. Pravo na ispunjenje je prioritetno. Uznemiravanje je relevantno samo ako se vrši na osnovu isticanja nekog stvarnog prava. Sva ova prava pribavilac može da ostvari u roku od 1 godine od dana kada je obavestio prenosioca o nedostatku. Sudska je uznemiravanje pribavioca sudskim putemi može se vršiti na dva načina: a.da pribavilac obavesti prenosioca o pravnom uznemiravanju. a to je pravo na naknadu štete. Postoje sudska i vansudska. Mogude je da se seti da je nedostatak postojao i pre prenosiočevog sticanja. Evikcija može biti potpuna ili delimična.U svakom od ovih slučajeva pribavilac ima još jedno pravo.smisao tog obaveštavanja je da prenosilac pruži pravnu zaštitu pribaviocu. Uznemiravanje mora da vrši trede lice. Ako je uznemiravanje vansudsko onda pribavilac može da podnese sudu tužbu protiv tredeg lica koja se naziva negativna tužba za utvrđenje.evikcija mora da se vrši isticanjem stvarnog prava. . Evikcija se sastoji u uznemiravanju pribavioca po osnovu nekog prava koje je postojalo pre njegovog sticanja za koje on nije znao niti je bio obaveštenniti je pristao da kupi stvar sa tim nedostatkom. Mora da postoji u trenutku predaje stvari. Ako neko trede lice istakne prema pribaviocu neko stvarno pravo koje ograničava ili umanjuje pravo pribavioca ili u potpunosti lišava prava onda kažemo da je pribavilac pretrpeo evikciju.da nije znao ili nije prema prilikama mogao znati za postojanje prava tredih lica. Tom negativnom tužbom on traži od suda da utvrdi da trede lice nema nikakvo pravo na stvari koju je on pribavio.nedostatak postoji u pravu prenosioca.)putem prigovora (kada je pribavilac podneo tužbu protiv tredeg lica u kojoj traži da mu trede lice preda stvar i trede lice istakne prigovor da stvar drži po nekom drugom osnovu). Odgovornost za pravne nedostatke ispunjenja (evikcija) Prenosilac mora da obezbedi pribaviocu mirnu državinu (znači da ga niko nede uznemiravati u vršenju prava koja je stekao ugovorom). 3. b. Potpuna je kada je usled uznemiravanja od tredeg lica pribavilac lišen državine na stvari.)putem tužbe (tako što trede lice podnosi tužbu prema pribaviocu u kojoj zahteva da mu preda stvar ili da mu omogudi vršenje prava koje smatra da mu pripadaju). Vansudska postoji kada trede lice van spora ističe da ili ima neko pravo prema prebaviocu ili sam pribavilac nasluduje da bi trede lice moglo imati pravo.

ako između obaveza ugovorna strana u dvostranom ugovoru . Trede pravilo kojim se štiti ovaj princip je prekomerno oštedenje. To treba da bude posledica nekog nedostatka u volji strane koja je ugovorom oštedena. Odstupanje od ovog principa su dozvoljena u određenim granicama. 2. Potrebno je da postoji nesrazmera uzajamnih davanja koja prevazilazi zakonom utvrđene granice.a prenosilac je priznao postojanje tog prava prenosiocu čak iako ga nije obavestio o slučaju uznemiravanja. U slučaju da izgubi spor onda nastaju pravne posledice koje su različite u zavisnosti od toga da li se radi o potpunoj ili delimičnoj evikciji. Ako odstupanje pređe određene granice onda u dvostranom obaveznom ugovoru (teretnom) postoji prekomerno oštedenje. Prava pribavioca po osnovu evikcije: Da zahteva od prenosioca da se odazove njegovom pozivu i da se eupusti u spor koji on vodi sa tredim licem i da u tom sporu podnese dokaze o pravu koje je na pribavioca preneo. Taj princip se štiti pravnim pravilima koja namedu određene obaveze ugovornim stranama. Pravo na naknadu štete pribavioca nema kad je znao za mogudnost da mu stvar bude oduzeta ili da njegovo pravo bude ograničeno pa se ta mogudnost ostvari. Pribavilac ima pravo da zahteva restituciju i na naknadu štete. Rok od 6 meseci za ostvarivanje prava na restituciju i naknadu štete počinje da teče od dana kada je sudski spor okončan.rok važi u slučaju vansudske evikcije. prekomerno oštedenje postoji. 2.kada se pribavilac bez obaveštenja upustio u spor sa tredim licem on gubi pravo koja mu pripadaju po osnovu evikcije osim ako prenosilac dokaže da je raspolagao sredstvima koja su bila podobna da odbiju zahtev tredih lica.Odstupanja: 1. francuskom i bivšem srpskom građanskom zakoniku.prekomerno oštedenje treba posmatrati subjektivno.kada je pravo tredih lica bilo očigledno osnovano.nije bilo sporno. Posebna dejstva teretnih ugovora proizilaze iz principa evikcije.rok važi kada je trede lice pokrenulo spor protiv pribavioca i on je pozvao prenosioca da se u ovaj spor umeša pa je spor izgubio. Prekomerno oštedenje U teretnim ugovorima postoji odnos ekvivalencije između ugovornih strana. Trede lice nije podiglo tužbu ali je pribavilac saznao da trede lice ima neko pravo. Član 139. U austrijskom. ZOO u originalnoj verziji iz 1978. Ako je došlo do potpune evikcije ugovor se gasi ipso iure. prihvatio je subjektivni pojam prekomernog oštedenja. U ovom slučaju ima pravo na restituciju. 2. Taj nedostatak se u volji manifestuje. O pojmu prekomernog oštedenja postoje dva stanovišta: 1. Ako je došlo do delimične evikcije pribavilac ima pravo na sniženje cene a ako tako ne može da se ispuni svrha ugovora onda ima pravo na raskid.rok iznosi godinu dana od dana kada je pribavilac saznao za nedostatak.prekomerno oštedenje treba posmatrati objektivno. Rokovi: 1. Ova stanovište zastupljeno u poljskom pravu.

2.kada se društveno pravno lice pojavljuje kao prebavilac. Uglavnom je preovladavao sistem gde se visina nesrazmere utvrđivala razlomcima. Postoje ugovori kod kojih se ne primenjuje pravilo o prekomernom oštedenju: 1.ljubitelj određene rase pasa.na pristanak u otplati duga u ratama. 2.ugovor koji se zaključi kod lica kod kojih postoji spor ili neizvesnost o nekom pravnom odnosu. Sada postoji jedinstveni subjektivni pojam prekomernog oštedenja. Npr. Ako popušta jedna strana onda to nije ugovor o poravnanju. U Francuskom pravu za postojanje prekomernog oštedenja traži se da visina obaveze jedne strane ne doseže 7/12 obaveza druge strane.ako u vreme zaključenja ugovora postoji očigledna nesrazmera da oštedena strana za pravu vrednost nije znala niti je morala znati. Da bi se jedna strana pozvala na prekomerno oštedenje potrebno je da je nesrazmera postojala u trenutku nastanka ugovora. Prodaja koju organizuje Agencija za privatizaciju u postupku prodaje kapitala i imovine subjekta privatizacije. a prenosilac je bilo fizičko ili građansko pravno lice.obostrana.onaj ugovor kod koga je kupac platio vedu cenu iz osobite naklonosti prema nekoj stvari. Pravilo je da se strane obavežu na međusobna popuštanja.javna prodaja. Zakon o prometu zemljišta i zgrada visina je bila uvrđena na 2/3. Ustavom koji je bio na snazi su izjednačeni svi oblici svojine. Tako je bilo do 1993.odricanju u produženju određenog roka za isplatu.stranke su unapred pristale zbog neizvesnosti da se pojavi nesrazmera. Postojala su dva odstupanja od ovog opšteg pravila gde je ZOO prihvatio objektivni pojam: 1. Strane zaključe ovaj ugovor da bi rešile spor ili otklonile neizvesnost i da bi tačno utvrdile šta su njihova prava i obaveze. Prisustvo javnog organa je garancija da ne može postojati zabluda o pravoj vrednosti stvari. Jedna strana se ne može pozvati na prekomerno oštedenje ukoliko joj ishod neizvesnog događaja ne ide u prilog. kada kada su u junu donete izmene i dopune ZOO kojima su stavljene van snage odredbe koje su uređivale ova dva slučaja prekomernog oštedenja. U rimskom pravu je to bilo ½. Međusobno popuštanje se može sastojati u priznanju (delimičnom ili potpunom) zahteva druge strane. onda je bilo potrebno samo da postoji nesrazmera uzajamnih davanja. 3. Ukoliko se nesrazmera pojavila kasnije to se ne bi uređivalo ugovorom o .kada je društveno pravno lice otuđilo neku stvar koja se nalazila u društvenoj svojini a pribavilac stvari je bilo fizičko ili građansko pravno lice. 4. Da bi prekomerno oštedenje postojalo nije dovoljno da jedna strana nije znala niti je morala znati za oštedenja. Bitno je da popuštanja budu uzjamna. Potrebno je još da nesrazmera u uzajamnim davanjima pređe zakonom utvrđen iznos.poravnanje.aleatorni ugovori.organizuje se u prisustvu suda ili nekog drugog javnog organa. U pogledu domena primene pravila o prekomernom oštedenju u našem pravu on je ograničen na dvostrane obavezne i teretne. Visina nesrazmere do ½ postojala je i u Srpskom građanskom zakoniku i taj kvantum primenjivao se kod nas sve do donošenja ZOO. ZOO umesto razlomcima visinu nesrazmere utvrđuje jednim pravnim standardom: prekomerno oštedenje postoji ako između ugovornih strana postoji očigledna nesrazmera u obavezama. Javnu prodaju imamo u sudskom izvršnom postupku kada se izlažu stvari izvršnog dužnika da bi se njihovom prodajom namirili poverioci. Tako je nestala potreba za posebnom zaštitom društveno pravnih lica.rađaju obaveze i na jednoj i na drugoj strani a svaka strana duguje naknadu za korist koju prima.

Da bi zelenaški ugovor postojao potrebno je da jedan ugovornik koristi stanje nužde. ZOO predviđa određena odstupanja: prema ZOO posledica ništavosti je restitucija. Ugovaranju izuzetno visoke ugovorne kazne na kojoj jedna strana pristaje unapred zato što ima potrebu da dobije neki posao od koje de ostvariti kakvu takvu zaradu jer se nalazi u oskudici. da bude očigledno i da postoji u momentu zaključenja ugovora. Nesrazmera se može ispoljiti na različite načine (npr.prekomernom oštedenju ved o raskidu ili izmeni ugovora zbog promenjenih okolnosti. Druga ugovorna strana ima tačnu i jasnu predstavu o vrednosti koji na osnovu ugovora daje tj. Četvrto pravilo kojim su u ZOO određena dejstva teretnih ugovora je pravilo o zelenaškom ugovoru. Rok je 5 godina i u tom roku postoji mogudnost konvalidacije. Međutim za razliku od prekomernog oštedenja nesrazmera nije posledica zablude ved nekog subjektivnog stanja kod jedne strane. Sud pazi po službenoj dužnosti.rok je 1 godina od zakljulenja ugovora.ne proizvodi pravna dejstva. Vređaju se osnovni moralni i pravni principi (savesnost i poštenje). (odstupanja: ne mora da dođe do restitucije. Sud donosi deklarativnu presudu.teško materijalno stanje. Druga razlika između prekomernog oštedenja i zelenaškog ugovora je u sankcijama. Pravila o raskidanju ili izmeni ugovora zbog promenjenih okolnosti Štiti princip jednakosti davanja u dvostrano obaveznim i teretnim ugovorima.ali na takvu nesrazmeru pristaje zbog subjektivnog stanja u kome se nalazi. nedovoljno iskustvo. Nesrazmera u uzajamnim davanjima se pojavljuje posle zaključenja ugovora. Peto pravilo koje se odnosi na dejstva ugovora. Zelenaški ugovor Uslovi su vrlo slični sa uslovima za primenu pravilo o prekomernom oštedenju.lakomislenost ili zavisnost drugog ugovornika da bi za sebe ili neko trede lice ugovorio korist koja je u očiglednoj nesrazmeri sa onim što je dao.deluje ex tunc. Može se pozvati svako zainteresovano lice. Ugovor o prekomernom oštedenju je rušljiv. Ona zna da daje mnogo više od koristi koju de dobiti ugovorna strana.ZOO daje pravo oštedenoj strani tj. Sud de udovoljiti ovom zahtevu ako je to mogude i ugovor ostaje na snazi sa odgovarajudim izmenama.prima. Dakle ne može oštedena strana to tražiti ved druga strana mora to predložiti.svaka strana je dužna da vrati ono što je primila na osnovu ugovora. Posledica je restitucija.može da konvalidira u roku od 5 godina). Ovaj princip se štiti u toku izvršenja ugovorne obaveze. U tome što se oštedena strana obavezala da plati kamatu po znatno vedoj stopi od tržišne kamate. U toku izvršenja obaveze može se desiti da se promene okolnosti koje su ugovorne strane imale u vidu i . Ekvivalencija davanja (u dvostranim obaveznim i teretnim ugovorima) sankcija se sastoji u apsolutnoj ništavosti.nakon isteka tog roka ukoliko zahtev nije podnet ugovor ne može da konvalidira.mogudnost da od suda zahteva da se njegova obaveza smanji na pravičan iznos. Ugovor u kojem postoji prekomerno oštedenje je posledica zablude i on je rušljiv. Međutim. Zakon predviđa i mogudnost da jedna strana oštedenom nadoknadi iznos od prave vrednosti stvari (ovo je fakultativna obligacija). I ovde je potrebno da postoji nesrazmeda u uzajamnim davanjima. a kod zelenaških ugovora sankcija je strožija.učinio ili za onim što se obavezao da de dati ili učiniti.

međutim filozofija nije uticala na pravo. godine sa stupanjem na snagu Opštih uzansi za promet robom ili kodifikovani pravni običajikodifikovani da bi mogli da se primenjuju u arbitraži za rešavanje sporova uzanse: ako je zbog izvanrednih okolnosti koje se nisu mogle predvideti izvršenje obaveze jedne strane moglo bi se znatno otežati ili joj doneti veliki gubitak. U XII veku pojavila se nova teorija o klauzili.da postane otežano izvršenje obaveze jednoj ugovornoj strani i da zbog toga jedna ugovorna strana ne može ostvariti svrhu koju je htela ostvariti-zaključenje ugovora. Pored ova dva uslova potreban je i tredi ali je on alternativno postavljen.nije dozvoljavalo rakidanje ili izmenu ugovora. Drugi slučaj je kada su ispunjena ova dva uslova na promenjene okolnosti se može pozvati strana kojoj je nemogude da ostvari svrhu ugovora pri čemu je i u ovom slučaju potrebno da ugovor ne odgovara njenim . Kod nas je do promene došlo 1954. Dakle ili preterano otežano izvršenje obaveze ili veliki gubitak. Ova teorija je dugo bila prisutna ali se tek od XIII veka primenjuje. Prvi zakonik koji je usvojio klauzulu bio je Italijanski građanski zakonik 1948.da su ove okolnosti nastupile pre isteka roka za izvršenje obaveze. Opomena nije potrebna ako je rok prethodio utvrđenju jer onda važi pravilo „rok opominje umesto čoveka“. Ova teorija o klauzuli rebus sic stantibus je ostala bez uticaja na zakonodavstvo.deflacija-nagli pad cena). 2. Promenjene okolnosti moraju nastupiti pre dospelosti obaveza.sušna godina. Nebitno je da li je njih mogla predvideti strana koja je pogođena svojim delovanjem.novi zakonski ili podzakonski propisi npr. I ekonomske okolnosti mogu imati ova obeležja (inflacija tj nagli skok cena.rebus sic stantibus. ZOO je prihvatio raskidanje ili izmenu ugovora zbog prmenjenih okolnosti: traži se ispunjavanje dva kumulativna uslova: 1.Austrijski građanski zakonik. izbedi ili savladati.poplava.da su posle zaključenja ugovora nastupile okolnosti koje se nisu mogle prevideti. Potrebno je da se ove okolnosti nisu mogle izbedi. U svakom ugovoru podrazumeva se jedna predutna klauzula. a sud ih je mogao osloboditi obaveze.dospelost obaveza je momenat kada je nastalo pravo poverioca da zahteva izvršenje obaveze prinudnim putem nakon dospelosti i opomene poverioca dužnik dolazi u docnju. Kada su ispunjena ova dva uslova onda se na promenjene okolnosti može pozvati strana kojoj je izvršenje obaveze otežano u tolikoj meri da ugovor više ne odgovara njenim očekivanjima i bilo bi nelogično održati ga na snazi takav kakav jeste. Okolnosti koje imaju takva obeležja mogu biti prirodni događaji (zemljotres.Srpski građanski zakonik.predvideti ili savladati od strane prosečnog čoveka.propisi kojima se ograničava promet određene robe).nisu je usvojili Code civil.da de se ugovor izvršiti ako stvari ostanu u onom stanju u kom su bile kad se ugovor zaključio. U odlukama sudova prema istraživanju. Treba li da ugovorne obaveze budu izvršene onako kako glase? (pacta sunt servanda) ili treba dati mogudnost strani koja je pogođena delovanjem promenjenih okolnosti da se odlobodi obaveze ili da zahteva izmenu ugovora saobrazno izmenjenim okolnostima? Rimsko pravo je insistiralo na primeni principa pacta sunt servanda. Onda ta stranka može zahtevati od suda da se ugovor raskine ili izmeni.ugovorne strane su se mogle pozvati na predutnu klauzulu rebus sic stantibus. Ukoliko se stvari promene tog trenutka klauzula proizvodi dejstvo ako se ugovorne strane na nju pozovu. Drugačije se na taj problem gledalo u rimskoj filozofiji-smatralo se da nije nemoralno odstupiti od date reči ako se promene okolnosti pod kojima je obedanje dato. Po uzoru na Italijanski građanski zakonik 1942.

Zatvaranje Sueckog kanala 1966. Svaki ugovornik de nastojati da u ugovor unese odredbe na osnovu kojih bi se druga strana ili obe strane recipročno odrekle od prava na pozivanje na promenjene okolnosti. To je jedini slučaj raskida ugovora sudskim putem u našem pravu. Ako strana ne obavesti drugu stranu njeno propuštanje je nede lišiti prava da zahteva raskid ili izmenu ugovora zbog promenjenih okolnosti ali dovodi do odgovornosti za štetu koju može prouzrokovati druga strana. ZOO: ugovorne strane se mogu unapred odredi pozivanja samo na tačno određene promenjene okolnosti-punovažna odredba ugovora. U postupku sud treba da utvrdi da li su ispunjeni uslovi i ako jesu sud izriče raskid ugovora. tada kupac plada cenu delimično ili u celini a prodavac ispunjava svoju obavezu duži vremenski period. ZOO: ni jedna stran u dvostranim ugovorima nije dužna ispuniti svoju obavezu ako druga strana nije spremna da izvrši svoju obavezu osim ako nešto drugo nije ugovoreno. Nije punovažna odredba kojom bi se jedna strana obavezala na odricanje od pozivanja na bilo koju okolnost koja može da nastupi. Prvo prodavac ispunjava obavezu a potom kupac ispladuje cenu u unapred određenim intervalima i iznosima. Šesto dejstvo teretnih ugovora: Prigovor neispunjenja U teretnim ugovorima važi pravilo o istovremenom ispunjenju ugovorne obaveze.pojedinačni interes svake ugovorne strane 4. U svim ostalim slučajevima ugovor se raskida ili po samom zakonu ili na osnovu izjavljenih volja lica na osnovu zakonom propisanih uslova. To je najbrži plovni put iz Evrope ka Indiji. Nemogudnost izvršenja ugovora je slučaj kada zbog više sile nije mogude izvršiti ugovor jer je predmet ugovora koji je individualan propao. Postoji i obrnuta situacija kod prenurativne prodaje. Kada se dese ovakve okolnosti onda strana koja je oštedenja time ima dužnost da obavesti drugu stranu o tome.opšti interes 3.cilj ugovora 2. Ugovor se raskida sudskim putem.očekivani riziik Nijedna strana ne može biti sigurna u momentu zaključenja ugovora da li de svoje obaveze izvršiti. Može se desiti da se posle zaključenja ugovora materijalne prilike strane koja je . To znači da se ugovorne obaveze ispunjavaju jednovremeno. Može dodi i do izmene pojedinih ugovornih odredbi. Izuzetak od pravilo o istvremenom ispunjenju je kod ugovora o prodaji sa obročnim ispladivanjem cene.zakonom određeno ili proizilazi iz poslovnih običaja. Kada ispunjenje jedne obaveze nije predviđeno zakonom strane mogu ugovorm predvideti da de jedna strana ispuniti obavezu pre druge. Kada su ispunjeni ovi uslovi strana koja je pogođena izmenjenim okolnostima može zahtevati raskid. Onemogudavanje izvršenja svrhe podrazumeva da se ugovor može izvršiti ali se ne postiže ona svrha koju su strane ili jedna od njih očekivale. Prilikom donošenja odluke o raskidu ili izmeni ugovora sud mora da vodi računa o okolnostima koje su propisane zakonom: 1. Druga strana mora biti upoznata sa novonastalom situacijom da bi se potstakla da pristupi pregovarima kojima bi se došlo do sporazuma o izmeni određenih ugovornih odredbi. Jedan vid prodaje je kredit u kojoj prodavac kreditira kupca. Takav ishod je mogud ako jedna strana predloži ili pristane da se odgovarajude odredbe prav ilno izmene.očekivanjima i bilo bi nelogično održati ga na snazi takvog kakav jeste.

Strana koja se obavezivala da prva izvrši obavezu može odložiti njeno izvršenje sve do momenta u kojoj druga strana treba da izvrši obavezu ili dok druga strana ne pruži obezbeđenje koje joj je traženo. prenov.poništenje 2. protok vremena. Ti načini prestanka ugovora su : 1. sjedinjenje. 2. Neizvesnost može proizadi i iz drugih ozbiljnih okolnosti.poništenje je način prestanka nevažedeg ugovora. Uslovi za sporazumni raskid: neophodno je da postoje svi uslovi koji su neophodni za nastanak svakog ugovora: -pitanje forme: ako je ugovor neformalan. Formalni ugovor može biti raskinut i neformalno i to u dva slučaja: .u fazi kada se ugovor izvršava.onda se za sporazumni raskid ne zahteva nikakva forma. Raskid ugovora.način prestanka punovažnog ugovora na osnovu izjave volje obe ugovorne strane ili samo jedne ugovorne strane. Ovo je mogude i ako je jedna strana bila u lošoj finansijskoj situaciji. Razlika: kod poništenja razlog postoji u momentu sklapanja ugovora i i jedna strana ima pravo da zahteva razlog za raskid.trebala da izvrši obavezu pogoršaju tako da postane neizvesno hode li izvršiti obavezu.smrt 1. nemogudnost ispunjenja.ispunjenje. Nevažnost ugovora (poništenje).a obaveza ispunjena onda eventualni sporazum ugovornih strana nema isti karakter.a druga strana za to nije znala niti je mogla znati. Pojavljuje se nakon zaključenja.ali ne kao pravni akt koji se može izvršiti ved kao prosta društvena činjenica.voljom ugovornih strana. Za razliku od apsolutne ništavosti raskid ugovora je način prestanka punovažnih ugovora. U tom slučaju reč je o novom ugovoru u kojem de strane zameniti uloge. Obligacija koja je nastala iz ugovora prestaje na neki od zakonom propisanih načina: gašenje obaveze. Sporazumni raskid je mogud samo dok ugovor proizvodi još uvek pravno dejstva. Sporazumni raskid je novi ugovor kojim ugovorne strane odustaju od izvršenja prvog ugovora.onog kod koga je u samom momentu nastanka postojao neki razlog zbog kojeg je bio protivzakonit ili nemoralan ili je postojao neki razlog koji je doveo do nesklada stvarne volje i volje koju su ugovorne strane izjavile. Prestanak ugovora Treba razlikovati od prestanka obligacije koja je nastupila iz ugovora. smrt. Može se desiti i u pravu postoje načini prestanka ugovora kod kojih i samugovor koji je stvorio obligaciju prestaje da postoji. kompenzacija. Prestankom obligacije ne prestaje ugovor iz koga je ta obligacija nastala. To je prirodan i logičan način prestanka ugovora jer ugovor nastaju saglasnošdu volja i ugovorne strane žele da postignu određeno dejstvo. Na osnovu jednostrane izjave volje.nemogudnost izvršenja obaveze ugovorne strane 4.raskid 3. Sličnost između raskida ugovora i relativne ništavosti ugovora je proizvodnja pravnih dejstava do momenta raskida tj momenta poništenja. zbog zakonom propisanih uslova i tada govorimo o jednostranom raskidu ugovora. Sporazumni raskid. Ugovor nastaje da postoji. ako je ugovor izvršen. otpuštanje duga.

U praksi se raskid obično vrši preporučenim pismom jer se tako može dokazati da je izjava data i i može se utvrditi momenat od kad teče rok. Ovo pravilo prihvatio je Austrijski građanski zakonik. On je došao preko pandektnog prava.prodavac je mogao raskinuti ugovor ako je to ugovrio. Uslovi za raskid: 1. protivi se samom pojmu je je ugovor dvostrana izjava volje i zbog toga je nelogično da prestane izjavom samo jednog ugovornika.da jedna strana poverilac obaveze. kada sam zakon propisuje da i raskid mora biti raskinut u određenoj formi. U rimskom pravu to nije bilo mogude. Dakle.a u svakom slučaju ima pravo na naknadu štete.izjavi drugoj strani da raskida ugovor. Ovo je novo pravilo. U rimskom pravu je bilo dozvoljeno u nekim ugovorima. ZOO u pogledu trajanja kaže da to treba da bude primeren rok i da treba da bude razuman. Code civil nije sledio rimsko pravo i predvideo je mogudnost da ugovor bude raskinut zbog ispunjenja . Kada je reč o potpunom ispunjenju onda je sporno da li je ta mogudnost bila dozvoljena ili nije. do raskida dolazi potpunom vansudskom izjavom volje. 2.kada iz dužnikog držanja proizilazi da obavezu nede izvršiti ni u naknadnom roku . Ako se opredeli za raskid. Jednostrani raskid ugovora.raskid zbog promenjenih okolnosti 2. On nije prirodan i logičan.jednostran raskid zbog neispunjenja obaveze druge ugovorne strane.tada se ugovor raskida protivno volji ugovornih strana. ZOO propisuje dva slučaja takvog raskida : 1. 2. Ponekad interes druge strane može biti drugačiji. može da zahteva prinudno izvršenje i naknadu štete ili naknadu štete i raskid ugovora uvek ima izbor. Zbog toga jednostrani raskid nije uvek mogud il na zakonu : ako zakon tako propisuje a ako su ispunjeni uslovi koje zakon traži.da mu ostavi naknadni rok za ispunjenje.prestanak ugovora na osnovu izjavljene volje samo jednog ugovornika. Takva odredba se u rimskom pravu anziva lex commisoria. Stranke se mogu sporazumeti i raskidu ugovora dati retroaktivno dejstvo. Postoje slučaji kada se naknadni rok ne postavlja: 1.a kupac ne).nije neophodno da se jedna strana obrati sudu ved je dovoljno da drugoj strani saopšti raskid.1.nije potrebna nikakva forma. U slučaju neispunjenja obaveze jedna strana prema drugoj ima pravo na prinudno izvršenje ili naknadu štete. 124 je propisao pravilo: u dvostranom ugovoru kada jedna strana ne ispuni obavezu onda druga strana može zahtevati ispunjenje obaveze/ raskid ugovora. Kod drugog uslova naknadni rok je dodatan rok koji treba omoguditi dužniku da izvrši obavezu. u slučaju nevršenja druga strana je mogla da zahteve samo prinudno izvršenje suda ili naknadu štete. Raskidni ugovor se uvek podrazumeva u dvostrano obaveznim ugovorima ako jedna strana ne izvrši obavezu. Austrijski građanski zakonik nije poznavao mogudnost raskida ugovora zbog neispunjena u slučaju delimičnog ispunjenja.rezultat je evolucije prava. Dejstva sporazumnog raskida je u tome što se ugovorne strane oslobađaju obaveze za ubudude (pro futuro). Kada izričito ugovore pravo jedne strane da raskine ugovor ukoliko druga strana nie izvršila obavezu. ZOO u čl. (npr.fiksni rok 2. Za prvi uslov ZOO ne postavlja nikakve dodatne uslove.kada iz cilja zbog koga je ugovor sklopljen u određenoj formi proizilazi da i raskidanje mora biti u istoj formi.

U obligacionom odnosu koji nastaje iz prouzrokovanja štete postoje dva lica: štetnik (dužnik). To može biti neka sporedna obaveza ili deo glavne obaveze. prouzrokovanje štete-nema namere. (saobradajna nesreda. Samo izuzetno u jednom slučaju može biti manja i veda. (događaji:izgubimo novčanik. Obligacija nastaje samo kada je nepovoljni događaj prouzrokovao neko tredi.oštedenje automobila).telesne povrede.uspostavljanje ranijeg stanja 2. U fiksnom ugovornom roku je bitan sastojak ugovor (npr. Njen smisao je reparacija i zbog toga visina ove obaveze uvek mora da odgovara veličini i ne može biti ni manja ni veda.troškovi lečenja. (prestanak ugovora usled neispunjenja i usled smrti iz knjige) PROUZROKOVANJE ŠTETE Drugi izvor obligacija koji je i ZOO nabrojio u članu 1. Postoje još dva pravila: Svaka strana je dužna da plati drugoj strani naknadu za korist koju je imala za ono što je imala vratiti.predaji neke druge stvari.zakasnimo sa pladanjem poreza).3. Međutim ne stvara svaki nepovoljan događaj obligaciju. Potraživanje oštedenog sastoji se u naknadi štete (najkarakterističnija sankcija u građanskom pravu). Dužnik može prigovoriti da mu je ostavljen mali rok ili da je izvršio znatan deo obaveze.mora biti jednaka i poravnati štetu. Posledice raskida: ugovorne strane se oslobađaju svojih obaveza izuzev obaveze na naknadu štete. Nastaje na osnovu volje. Ukoliko su obaveze ispunjene delimično onda svaki ugovornik ima pravo da traži ono što je dao.namere ugovornih strana da zasnuju obligacioni odnos.naknada u novcu Uspostavljanje ranijeg stanja podrazumeva uspostavljanje onog stanja koje je postojalo pre prouzrokovanja šteta i može se ispoljiti u popravljanju stvari. Načelna razlika između ugovora i prouzrokovanja štete: -ugovor-saglasnost volja dva lica koja stvara obligacioni odnos.lice kome je šteta prouzrokovana. Vradanje stvari naknadno u novcu se sastoji u nadoknadi vrednosti oštedenog dobra u novom obliku.između mladoženje i krojača). iza ugovora.kada postane očigledno da dužnik nede izvršit obavezu.volje da se zasnuje obligacioni odnos.lice koje je štetu prouzrokovalo oštedeni (poverila). Naknada štete ima dva oblika : 1.a kartu kupili unapred. To je faktičko pitanje o kome bi sud odlučivao u svakom konkretnom slučaju. zakasnimo na predstavu u pozorištu. Strana koja vrada novac treba da vrati i zateznu kamatu od dana kada je isplatu primila. Krivično pravna i građansko pravna odgovornost Odogovarati znači položiti račun za postupke koji nisu u skladu sa prihvadenim pravilima ponašanja i sam . Pravo vezuje nastanak obligacije za jedan nepovoljan odnos zbog koga je nekome prouzrokovana šteta. Ugovor se ne može raskinuti zbog neizvršenja neznatnog dela obaveze. Tada poverilac može da ga tuži. Nema obligacije zato što smo sami prouzrokovali nepovoljni događaj.

i za štetu od opasne stvari. U građansko pravoj odgovornosti je taođe uslov ali ne svaku vrstu odgovornosti.teška telesna povreda. Ako se utvrdi postojanje i uzročna veza sud za obe vrste odgovosnosti izriče sankciju. Odgovornost se javlja u mnogim granama prava (krivičnom. Krivična dela su po pravilu građansko pravna dela. U građanskom pravu postoje tri vrste odgovornosti: odgovornost za sopstvenu radnju.privatni delikti Javni su bili delikti koji su istovremeno predstavljali i krivično delo (npr.javni delikti 2.sastoji se u oštedenju tuđe stvari bez namere da se stvar pribavi za sebe. veku pre nove ere.sastoji se u tome što se štetnik iskupljuje oštedenom predajudi mu svoja dobra kao zamenu za dobra koja je uništio. U početku je bila dobrovoljna i ako su se štetnik i oštedeni dogovorili a ako nema dogovora privatna sankcija. Legalna kompozicija. U krivičnopravnoj odgovornosti je obavezni uslov. građanskom pravu). Običajna kompozicijavisinu kompozicije određivao arbitar. Oštedeni je putem jedne određene tužbe/ građanske tužbe mogao da postigne i ono što se danas postiže krivičnim i građanskim sankcijama.izdaja. U kasnijem periodu privatna osveta je bila zamenjena sistemom kompozicije. U rimskom pravu sve nedozvoljene radnje su se delile u dve velike grupe delikata: 1. Razlika: iz jedne iste radnje ne mora da nastane istovremeno i krivica i građansko pravna odgovornost. Drugi uslov koji je zajednički je krivica. U ranijem periodu rimskog prava postojala je samo jedna sankcija. Imaju zasebna polja primene i zasebne sankcije. Najznačajnije su krivičnopravna i građansko pravna odgovornost. Naziva se objektivna odgovornost jer su izostavljeni subjektivni elementi. iskupnine koju de neko platiti kada prouzrokuje određeni delikt.država je unapred određivala visinu naknade odn. Ona krivična dela kod kojih se kažnjava i za pokušaj ne predstavljaju građanska krivična dela.krađa. ali u ovu grupu su spadali i neki čisto neki imovinsko pravni delikti kao npr preoravanje međe. Ubistvo. Isto i za građansko pravnu odgovornost-veza između štete i radnje štete. Do odvajanja krivične i građanske odgovornosti došlo je u 3. Za krivično pravnu odgovornost potrebno je da postoji uzročna veza između radnje izvršenja i krivičnog dela. Kod obe vrste odgovornosti sud ispituje da li postoje uslovi za odgovornost i da li je nepovoljna posledica prouzrokovana radnjom lica. Sve su one delovi pravne odgovornosti što znači da svaka od njih povlači primenu pravnih sankcija. prekršajnom.oštedenje stvari.trpeti štetne posledice zbog nepoštovanja tih pravila. . Sličnost: odgovornost za prouzrokovanu nepovoljnu posledicu. za drugog.radnom (disciplinska).radnja kojom se prouzrokuje krivično delo prouzrokuje se i šteta nekom licu. Zbog nepostojanja te namere krađa je počela da se odvaja od sfere građanske odgovornosti ali nikada definitivno. Privatni delikti su sve ostale deliktne radnje npr. lice koje su oštedeni i štetnik imenovali da bi presudio njihov spor. Polje građanske odgovornosti je šire. Međutim svaka radnja kojom se prouzrokuje šteta nije krivično delo.privatna osveta-lice koje je prouzrokovalo štetu trpelo je fizičke patnje koje je oštedeni imao pravo da čini. U rimskom pravu građansko pravna i krivično pravna odgovornost nisu se jasno razlikovale.damnum iniuria datum.lex Aquilia -propisao jedan jedini delikt. Kod odgovornosti za štetu od opasne stvari krivica nije uslov za odgovornost.

poravnanjem onog što se desilo štetnim postupcima nekog lica u imovini/ ličnim dobrima drugog lica. U građanskom pravu: ko drugome prouzrokuje štetu dužan je nadoknaditi je. Njome se šteta ne nadoknađuje u potpunosti.nemogude je primeniti princip integralne naknade.postoje razlike između dve grupe slučajeva: 1.povlačenje.dosuđuje se u slučaju prouzrokovanja nematerijalne štete koja se ogleda u nanošenju fizičkog i psihičkog bola.ustanove.u građanskom pravu postoji više vrsta odgovornosti.a njegova krivica (zaposlenog) ogleda se u tome što nije postupao onako kako je trebao.ta lica odgovaraju za štetu po osnovu krivice i to sopstvene koja se sastoji u tome što su propustili da vrše nadzor na način na koji je trebalo da ga vrše.u krivičnom pravu postoji kazna. Građanskopravna odgovornost u parničnom postupku koji pokrede privatni tužilac. to je krivica. Krivica nije ni osnov ni uslov odgovornosti. izjave kojom je šteta učinjena i te sankcije predviđene su za povredu prava ličnostii.Cilj.odmerava se prema veličini štete. Sudija je dužan da u konkretnom slučaju utvrdi postojanje obeležja.reparacija nego satisfakcija. Pored naknade štete postoji i objavljivanje presude.odgovornost poslodavca za štetu koju zaposleni na radu/ u vezi sa radom prouzrokuje. Pored njih postoji pravična novčana naknada.a u građanskom pravu pravilo o odgovornosti za štetu koje je opšte.nije.krivičnopravnom odgovrnošdu treba da se obezbedi očuvanje pravnog poretka. Vlasnik odgovara zbog rizika koji je stvorio sa opasnom stvari. U krivičnom pravu postoji određeni broj delikata.a građanksopravne sankcije su usmerena ka imovini. Sudski postupak kojim se utvrđuje odgovornost: krivična odgovornost se utvrđuje u krivičnom postupku. Može se desiti da se krivično pravna i građansko pravna odgovornost utvrđuje u istom postupku (kada oštedeni postavi imovinskopravni zahtev u krivičnom postupku. odgovornost roditelja. Odgovornost za štetu od opasne stvari se ne zasniva na krivici. uzročna veza i krivica. Osnovi odgovornosti.samozadovoljenje koje se postiže tako što se oštedenom omogudava da obezbedi dobra koja de umanjiti bol. Ugovorna i deliktna odgovornost . red i mir u državi i ima pre svega za svrhu da zaštiti društvenu zajednicu specijalnom i generalnom prevencijom. 2.ispravke. ona ima uži domašaj nego nakanda štete. Način određivanja delikata: u krivičnom pravu postoji sistem posebnih delikata . Trede lice.staratelja. Krivične sankcije su usmerene ka ličnosti učinioca. U građanskom pravu najtipičnija sankcija je naknada štete.a ne stepenu krivice. kod odgovornosti za drugoga. Kod odgovornosti za sopstvene radnje. Iz ovog opšteg pravila vidi se da postoje tri uslova građansko pravne odgovornosti: šteta.koji se pokrede javnom tužbom koju podnosi i zastupa javni tužilac. (to je nazastupljenija teorija). Građansko pravna odgovornost za svrhu ima reparaciju a ona se postiže izravnanjem.mere bezbednosti i vaspitne mere.osim ako dokaže da je nastala bez njegove krivice. Sankcije. Imalac opasne stvari odgovara za štetu objektivno i na osnovu samo dva elementa: štete i uzročne veze.ne treba mešati sa naknadom štete.poslodavac odgovara za krivicu drugog (zaposlenog).

ugovorna odgovornost postoji samo između lica koja mu se od ranije nalazila u obligacionom odnosu. Kod deliktne odgovornosti-počinje da teče od momenta prouzrokovanja štete. zakon.sposobnost štetnika za odgovornost. 4. odgovornost za štetu od opasne stvari. Između ugovorne i deliktne odgovornosti postoji princip komunikacije. jednostana izjava volje.krivice Odgovornost za čin drugog licaKrivica postoji kad se neko nije ponašao kako je trebalo.momenat od koga počinje rok zastarelosti. Deliktna odgovornost je uređena imperativnim propisima.nastaje samim faktom prouzrokovanja štete izvan obligacionog odnosa i ne podrazumeva obavezu koja je ranije postojala. Izuzetno de se dugovati celokupna šteta ako strana nije izvršila obavezu namerno ili iz krajnje nepažnje. -današnje shvatanja -sticanje bez osnova. Uslovi odgovornosti Dva opšta uslova: šteta i uzročna veza. Odgovaraju i mlađi u manjem obimu.obim naknade.a ne samo one koja je nastala iz ugovora. 5. 3. -deliktna odgovornost postoji između više lica i kada više lica nanese štetu jednom oštedenom bez obzira da li su štetu naneli zajednički ili samostalno. Da bi neko bio kriv mora da bude sposoban za rasuđivanje.jedno lice koje odgovara drugom po ugovornoj odgovornosti ne može tom licu odgovarati po pravilima deliktne odgovornosti. izvan ugovorna). Kod deliktne odgovornosti duguje se potpuna (naknada koja odgovara veličini štete).mogudnost da se ugovorom isključi ili ograniči odgovornost. Ugovorna odgovornost uređena je dispozitivnim zakonskim pravilima.lice koje odgovara po ugovornoj odgovornosti mora imati poslovnu sposobnost. I jedna i druga odgovornost stvaraju obavezu na naknadu štete.Ugovorna-odgovornost za štetu koja nastaje usled povrede neke ranije postojede obaveze.uzroci nastanka ugovorne odgovornosti u širem smislu. ZOO propisuje tri vrste odgovornosti: odgovornost po osnovu krivice. Kod ugovorne odgovornosti duguje se naknada štete u visini koju je mogao predvideti da de nastupiti posledica neizvršenja obaveze (naknada predvidljive štete). Ugovorna odgovornost u širem smislu. Ako niko . Krivica je poseban uslov. Vede je naknada koja se duguje kod deliktne odgovornosti. Razlike: 1. (ranija shvatanja).on ne može biti kriv i ne može odgovarati za sopstveni čin. (potpunu ili delimičnu). Lice koje deliktno odgovara stiče deliktnu odgovornost sa 14 godina.jer je izričito zakonom predviđena samo kod odgovornosti po osn. poslovodstvo bez naloga.povreda svake obaveze. 2. Ako neko nije sposoban.odgovornost koja je nastala usled povrede neke obaveze koja je nastala iz ugovora. -neispunjenje -neuredno ispunjenje Deliktna (neugovorna.domašaj odgovornosti. Ugovorna odgovornost u užem smislu. Kod ugovorne odgovornosti rok zastarivanja pravi oštedenog da zahteva naknadu počinje da teče od dana dospelosti ugovorne obaveze. odgovornost za drugog.

Necelishodan zbog toga što bi stvorilo velike troškove koji bi pratili ispitivanje sposobnosti za rasuđivanje jer bi trebalo angažovati veštaka koji bi trebalo da proceni i da svoje mišljenje. U ovome pravo nalazi neko drugo lice koje de odgovarati umesto lica nesposobnog za rasuđivanje.koje nije prouzrokovalo štetu. Tu spada: odgovornost roditelja i staratelja za štetu koju prouzrokuje maloletno lice. Prva grupa slučajeva: 1. Odgovornost pravnog lica za štetu koju prouzrokuje njegov organ u obavljanju svoje funkcije.al za nju odgovara.ne bi bio odgovoran za štetu koju prouzrokuje lice nesposobno za rasuđivanje oštedeni bi snosio sam svoju štetu.maloletnici do navršene 7.od navršene 7. do 14.što znači da ih zakon smatra sposobnim za rasuđivanje.u našem zakonu postavilo se sporno pitanje. Odgovornost takvih lica. Zakon smatra da nisu sposobni za rasuđivanje i da se ne može ispitivati da li su oni u konkretnom slučaju bili sposobni za rasuđivanje. Da li sve maloletnike treba tretirati kao lica nesposobna za rasuđivanje i podi od pretpostavke a u svakom konkretnom slučaju dozvoliti ispitivanje da li je maloletnik sposoban za rasuđivanje ili sve maloletnike podeliti u kategorije i za svaku kategoriju propisati poseban pravni režim odgovornosti.zauzeto je načelno mišljenje prema kome sve maloletnike treba podeliti na različite kategorije prema njihovom uzrastu i za svaki uzrast predvideti poseban režim odgovornosti.) ne odgovaraju za štetu koju prouzrokuju. ZOO prihvatio je stanovište suda.2) ne odgovara za štetu osim ako se ne dokaže da su pri prouzrokovanju štete bili sposobni za rasuđivanje (oboriva pretpostavka).a mogu biti odgovorni po pravilima o odgovornosti za sopstveni čin.naziva se odgovornost za drugoga. U obrazloženju mišljenja rečeno je da bi u utvrđivanju da li je maloletnik sposoban za rasuđivanje bilo neefikasno i necelishodno zbog toga što bi se parnični postupak odugovlačio.al za nju ne odgovara) i odgovorno lice.lice sa navršenih 14 godina (prema čl.a na drugoj strani imamo štetnika (lice koje je štetu prouzrokovalo. 2. Druga grupa slučajeva spadaju oni slučajevi u kojima jedno lice odgovara za štetu koje je prouzrokovalo drugo lice sposobno za rasuđivanje.3) -oni odgovaraju za štetu prema opštim pravilima o odgovornosti.st.odgovornost roditelja i staratelja za štetu koju prouzrokuje maloletno lice. godine života (čl. U vezi sa regulisanjem odgovornosti za štetu maloletnika. Sudovi su zauzeli suprotan stav. Prva grupa slučajeva (odgovornost za lica nesposobna za rasuđivanja): su lica koja su odgovorna zbog toga što imaju dužnost da nadziru i vaspitavaju lica nesposobna za rasuđivanje. 3.160 st1. Odgovornost države za štetu organa koji prilikom obavljanja svoje službene dužnosti pričine štetu.160. Na opštoj sednici Vrhovnog suda Jugoslavije 1970. Tu spadaju: poslodavci za štetu koju zaposleni prouzrokuje na radi ili u vezi sa radom. 160 st. i u njemu maloletnici su podeljeni prema uzrastu na tri kategorije: 1. Odgovornost za štetu punoletnog lica pod starateljom i odgovornost drugih lica za maloletnike. Kod odgovornosti za drugoga na jednoj strani imamo oštedenog koji je poverilac. U skici Zakona o obligacijama i ugovoirma bilo je predloženo rešenje po kome maloletnike ne treba razlikovati prema uzrastu i da treba uzeti da nisu sposobni za rasuđivanje i da ne odgovaraju za štetu ali da treba dozvoliti oštedenom da dokazuje suprotno (teret dokazivanja na oštedenom). godine života (čl. .

ZOO.niti oni mogu dokazati da nisu krivi. Osnov odgovornosti je krivica. brinu o njegovom životu i zdravlju i da ga čuvaju. Ako tuži roditelje oni odgovaraju na osnovu člana 168.godine je blaža od odgovornosti koju imaju roditelji za štetu koju pričini dete do 7. Da bi dete odgovaralo zahtevaju se dva uslova: 1. Osnov njihove odgovornosti je krivica. Druga situacija je ako je dete prouzrokovalo štetu pod nadzorom nekog drugog lica. Onda se primenjuje čl.odgovornost roditelja za štetu koju pričini maloletnik do 7.4 ZOO.radnja oštedenog.godine. Pored roditelja može odgovarati i dete pod uslovom da je dete bilo sposobno za rasuđivanje i da je krivo.radnja tredeg lica). Roditelji odgovaraju solidarno za štetu.)da ga nadziru b.ali oštedeni može dokazati obrnuto.sposobnost za rasuđivanje 2.“rđavih primera“.ali moraju da dokažu krivicu roditelja zbog propusta u vaspitanju.165.)da ga vaspitavaju Obaveza nadzora je da se staraju o svom detetu. (viša sila.ali se mogu osloboditi. Mogli bi se osloboditi odgovornosti ako dokažu da postoji neki razlog koji isključuje odgovornost bez obzira na krivicu.a ne nadzora.godine. Krivica se predpostavlja ali je dozvoljeno da dokazuju da je šteta nastala bez njihove krivice. Roditelji odgovaraju zato što po zakonu imaju dve pravne obaveze prema detetu: a.obdanište. U ovom slučaju radi se o posebnoj odgovornosti roditelja.ovo zbog toga što roditelj zajednički vrše roditeljsko pravo i moraju solidarno biti odgovorni zbog propusta u vršenju roditeljskog prava. odgovarade roditelj kojem je na osnovu odluke suda dete povereno načuvanje i vaspitavanje. Ugrađen je u čl. U ovoj situaciji roditelji odgovaraju zbog propuštanja obaveze vaspitanja.165.165 st.vrtid ili drugo lice onda mogu u regresnom postupku zahtevati od roditelja da im isplate iznos.rđavih prilika i poročnih navika. Zbog toga oštedeni u ovom slučaju mora da dokaže da su roditelji krivi. Ako je šteta posledica opšteg zanemarivanja.odgovornost roditelja za štetu koju pričini maloletnik od 7 do 14 god. Odgovornost roditelja za štetu koje pričini dete od 7. U tom pogledu treba razlikovati: 1. Oštedeni ne mora dokazivati krivicu roditelja. 2. Kada se dete nalazi pod nadzorom roditelja oni su odgovorni za štetu.drugoj ili tredoj kategoriji.Odgovornost roditelja za štetu koju prouzrokuje maloletnik zavisi od uzrasta maloletnika odnosno da li dete pripada pvoj. Prema tom članu roditelji odgovaraju za štetu koju drugome pričini maloletno dete osim ako ne dokažu da je šteta nastala bez njihove krivice.da se ponašaju u društvu onako kako nalažu društvena pravila. Dužni su da osposobljavaju svoju decu da budu pažljivi ljudi. Odgovornost roditelja u ovom slučaju je odgovornost koja se bazira na tome što je šteta nastala kao posledica lošeg vaspitanja. Roditelji odgovornost za štetu bez obzira na svoju krivicu. Ako su roditelji razvedeni. U ovom slučaju oštedeni može tužiti ili roditelje ili drugo lice ili zajedno i roditelje i drugo lice.za štetu de odgovarati oba roditelja.poročnih navika. Prva situacija je ona situacija u kojoj se nalazi dete pod nadzorom roditelja. Kada dete napuni 7 godina važi pretpostavka da nije sposobno za rasuđivanje.a ne po čl. Obaveza da ga vaspitavaju -obaveza da stvaraju kulturne i obavezne navike deteta.krivica . Ukoliko oštedeni tuži samo obdanište ili vrtid i u tom slučaju mu bude dosuđena naknada.

zaostalog umnog razvoja ili kog drugog razloga nije sposoban za rasuđivanje.štodenika. Staratelj može da bira da dokazuje jedan od dva načina.)kada je štetu prouzrokovalo lice koje za nju nije odgovorno tj. U tom slučaju sud može da bude lice koje za štetu nije odgovorno ako to pravično zahteva i to naročito s obzirom na materijalno stanje štetnika i oštedenog.da roditelji nisu odgovorni za štetu ali da imaju imovinu 4. školi ili drugoj ustanovi onda staratelj maloletnog lica .punoletno pod starateljstvom ima sredstva da nadoknadi štetu. 4. Staratelj odgovara zbog toga što je obavezan da nadzire.da nema imovinu iz koje bi se šteta mogla nadoknaditi 3.odgovornost na osnovu pravičnosti: postoje dva slučaja kad se taj izuzetak iz čl.a nadoknada se ne može dobiti od lica koje je dužno da vodi nadzor nad njim.da je njihova imovina veda od imovine koju ima oštedeni. Sticanje deliktne sposobnosti ne oslobađa rodietelje jer roditelji imaju obavezu da vrše nadzor i vaspitavaju ga do 18.uređena u čl.167 ZOO. Taj slučaj podrazumeva da maloletno lice odn. b.ako dokaže da bi šteta nastala i pri brižljivom vršenju nadzora. Odgovornost staratelja za štetu koju pričini duševno poremedeno lice i lice pod starateljstvom čl.nije odgovornost prema opštim pravilima.odgovornost roditelja za štetu koju pričini maloletnik od 14 do 18 god. Ako tužilac dokaže i sposobnost i krivicu odgovara dete. Odgovornost drugog lica za maloletnika.ako dokaže da je nadzor vršio na način koji je obavezan 2. a. Maloletnik postaje deliktno sposoban kad navrši 14 god i pod odgovornosti po opštim pravilima odgovoran i to na osnovu pretpostavke krivice. da se stara i vodi brigu o ličnosti punoletnika.Krivica deteta se ne pretpostavlja. 3.odgovornost za štetu koje to punoletno lice prouzrokuje. Ovaj slučaj de se najčešde pojaviti u praksi kad je štetu prouzrokovalo maloletno lice ili punoletno lice pod starateljstvom koje zbog duševne bolesti i umnog razvoja nije sposobno za rasuđivanje. U ovom slučaju potrebna četri uslova: 1.godine života. Po tom članu kada je dužnost nadzora nad maloletnim licem povereno staratelju.tada sud može ako pravičnost zahteva i naročito imajudi u vidu materijalno stanje roditelja i oštedenog obavezati rodietelje da nadoknadi štetu potpuno ili delimično i ako za njih nisu odgovorni. 164 ZOO u kome stoji da staratelj odnosno lice koje je postavljeno zakonskom odlukom nadležnog organa ili na osnovu ugovora za staratelja. On odgovara zbog toga što je došlo do propusta u brizi i nadzoru što znači da odgovornost na osnovu krivice.a roditelji nemaju dovoljno sredstava da tu štetu nadoknade.da je maloletnik prouzrokovao štetu i bio sposoban za rasuđivanje i kriv 2. punoletno lice koje usled duševne poremedenosti. Njegova krivica se pretpostavlja i može se osloboditi iz dva razloga koja su u zakonu izričito navedena: 1.)drugi slučaj izuzetak je kada je maloletnik koji je sposoban za rasuđivanje prouzrokovao štetu ali nije u stanju da je nadoknadi.169 primenjuje.

U tom slučaju kad jedno lice samo pričini štetu ono odgovara po pravilima o odgovornosti na osnovu krivice. Ako tuži ustanovu onda ukoliko ustanova izgubi i sudskom odlukom bude obavezana da oštedenom nadoknadi štetu. U drugom delu društvenog sektora nije postojao klasičan odnos poslodavca i zaposlenog. Radnici su .(ustanove. U tom slučaju njhiova odgovornost je solidarna. U ZOO ovo pitanje je regulisano tako da za štetu koju zaposleni prouzrokuje u obavljanju rada ili u vezi sa radom odgovara poslodavac.odgovornost preduzeda i drugih poslodavaca za štetu koju prouzrokuje zaposleni tredim licima u radu ili u vezi sa radom 2. da je šteta posledica propuštanja vaspitavanja roditelja. U ovom sporazuma nema nadređenih i podređenih ved su svi subjekti jednaki. 170 koji nosi naslov „odgovornost preduzeda“. U tom sektoru vladao je princip socijalnog upravljanja.da ta lica dokažu da su nadzor vršila na način koji je obavezan 2. U vreme kad je donet ZOO 1978. 1. njihova krivica se mora dokazati.vrtid.da dokažu da bi šteta nastala i pri brižljivom vršenju nadzora.frizeri). Lice koje obavlja neku delatnost u tom slučaju zapošljava drugo lice radi obavljanja poslova iz te delatnosti. Može se desiti da je maloletnik koji se nalazi pod nadzorom u vreme dok je ustanova vršila nadzor nad njim bio sposoban za rasuđivanje.obudari.odgovornost preduzeda i drugih poslodavaca Do prouzrokovanja štete često dolazi prilikom obavljanja nekih poslova. U ovoj grupi postoje dva slučaja: 1. (oštedeni može da bira koga de da tuži). Tu su spadali manje zanatlije (pekari. Druga grupa slučajeva: Razlikuje se od prve po tome što je uzrok štete radnja jednog lica koje je za nju kriv i može da za nju odgovara ali za štetu ipak odgovara drugo lice koje štetu nije ni prouzrokovalo niti je za nju kriv. Ako štetu nije prouzrokovao sam poslodavac nego je štetu prouzrokovalo drugo zaposleno lice onda se postavlja pitanje ko treba za tu štetu da odgovara. Pod drugim ustanovima treba smatrati obdanište. (to važi za maloletnike od 7 do 14).području koji se nazivao privatni sektor.škole) odgovora za štetu koju maloletnik prouzrokuje za vreme dok je bio pod nadzorom.odgovornost pravnih lica za štetu koju prouzrokuje njegov organ tredem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija 1. ustanova de modi da pokrene regresnu parnicu i zahteva iznos koji je na ime naknade pala oštedenom. Zakon ne govori o odgovornosti poslodavca ved preduzeda ali pod preduzedem se podrazumeva poslodavac. Međutim kad neko obavlja neki privremeni posao onda zbog obima posla koji spadaju u tu delatnost često bivaju angažovana i druga lica da bi se ti poslovi obavili. Može odgovarati istovremeno ustanova zbog propuštanja nadzora.ali de biti dužna da dokaže krivicu odn. u našem pravnom sistemu nije postojao klasični ugovor o radu.a zajedno sa njom može odgovarati i roditelj.bolnica. Postojali su samo radnici koji su udruživali rad i sredstva među sobom i to an osnovu posebnog sporazuma.postojao je u veoma uskom području privrede.samoupravni sporazum. Ova lica odgovaraju na osnovu pretpostavke krivice i ona se mogu osloboditi od odgovornosti iz dva razloga. Lice koje obavlja neki posao može prouzrokovati štetu.a to su isti oni razlozi zbog kojih se i staratelj punoletnog lica može oslobositi odgovornosti. Ako oštedeni dokaže i sposobnosat za rasuđivanje i krivicu postojade solidarna odgovornost maloletnika. To pravilo je propisano i u ZOO u čl.

)preduzede odgovara po osnovu krivice i njegova odgovornost se zasniva pod pretpostavkom o krivici. Ponašanje zaposlenog se ne poredi sa ponašanjem razumnog i vrlo pažljivog čoveka. Tim izmenama i dopunamaizvršena je zamena reči organizacija udruženog rada sa reči preduzede.)da je zaposleni kriv za štetu Šteta je prouzrokovana u radu ako je nastala u vezi sa obavljanjem radnih zadataka iz ugovora o radu. Po kom standardu treba biti dokazano da li je kriv? Krivica zaposlenog se procenjuje prema posebnom standardu.) da je šteta prouzrokovana u radu ili u vezi sa radom b. Ova odgovornost u izvornoj varijanti se naziva „odgovornost organizacije udruženog rada“. Poredi se sa ponašanjem dobrog stručnjaka.ali ne na osnovu sopstvene krivice ved zaposlenog. Prema drugom shvatanju položaj preduzeda je lakši jer bi se mogao osloboditi odgovornosti dokazujudi da krivica ne postoji. Od tada član 170. Uslovi odgovornosti preduzeda su: a. osim ako se dokaže da je zaposleni nije nastupao onako kako je trebalo.ali ako prteduzede bude tuženo i isplati naknadu može da zahteva od . Tu spadaju sve radnje koje su fizički povezane sa izvršenjem poslova i zadataka na određenom radnom mestu. To se jasno vidi iz drugog. koji je izmenjen u junu 1993. Poseban standard koji se primenjuje je ponašanje lica koje se bavi posebnom delatnošdu. To je opšti standard. Prema ovom pravilu može da odgovara i sam zaposleni.)preduzede odgovara bez obzira na krivicu.ali i upravljanje motornim vozilima. Drugim rečima. bez obzira na kom prostoru se radni zadaci obavljaju. Krivica zaposlenog se pretpostavlja. Tim ustavom napušten je sistem socijalnog samoupravljanjai stvoren pravni okvir za donošenje izmena i dopuna ZOO.. Ukoliko bi bilo prihvadeno prvo shvatanje položaj preduzeda bi bio pogoršan.udrživali svoj rad u okviru organizacije udruženog rada koje su se opet povezivale među sobom koji se zvao društveni dogovor šire celine koje su se zvale složene organizacije udruženog rada. Ono odgovara zato što je zaposleni svojom aktivnošdu prouzrokovao rizik od opasnošdu za štetu. To su oblasti u kojima se zahteva posebna obučenost i veština kao što su medicina. Pod pojmom štete u vezi sa radom se podrazumeva šteta koja je proizašla iz akta.pravilo da oštedeni ima pravo da traži naknadu štete i zaposlenom ako je štetu prouzrokovao namerno.završnog dela oovog pravila u kome stoji da preduzede odgovara osim ako dokaže da je zaposleni u datim okolnostima postupao onako kako je trebalo.za štetu koju zaposleni u radu ili u vezi sa radomprouzrokuje tredem licu odgovara preduzede u kojem je zaposleni radio u trenutku prouzrokovanja štete. b.po ZOO preduzede odgovara na osnovu krivice. Ponašanje dobrog stručnjaka je ponašanje obučenog stručnjaka u određenoj oblasti. Uslov je da je zaposleni prouzrokovao štetu sa težim oblikom krivice. U članu 170 nalaze se tri pravila: 1. U vezi ove odgovornosti u našoj teoriji se pojavila dva shvatanja: a.nosi naziv „odgovornost preduzeda“. Ono bi se moglo osloboditi odgovornosti jedino ako dokaže da je šteta nastala kao posledica više sile. Razlika u ova dva shvatanja su vrlo velika.a oštedeni je ne mora dokazivati. ZOO je prihvatio drugo stanovište.zanatstvo. Ne bi se moglo osloboditi odgovornosti dokazujudi da nije kriv. 2. Do promene naziva došlo je posle donošenja Ustava iz 1972. Odgovornost poslodavca i zaposlenog je solidarna što znači da može biti tužen ili preduzede ili zaposleni ili oboje.radnje oštedenog ili radnje tredeg lica. koja spada u okvir radnih zadataka al koja je u tesnoj vezi sa radnim zadacima.

Njegova odgovornost je subjektivna (zasniva se na krivici). Poslodavac ima pravo na regres.odgovornost zbog neukazane neophodne pomodi.odgovornost organizatora priredbe 3. . Drugim rečima preduzede nema pravo regresa jedino kada je zaposleni štetu prouzrokovao običnom nepažnjom. Ako oni neredovno vrše ili ili obustave vršenje ovih delatnosi to može izazvati posledice po život i zdravlje građana. Da bi nastala odgovornost po ovom osnovu potrebno je da je jedno lice uskratilo drugom pomod što znači da je šteta nastala usled nečinjenja na koje je dužan svako kad su drugom licu ugroženi život i zdravlje. To je faktičko pitanje o kojem sud odlučuje. Ta lica koja imaju obavezu su po pravilu monopolska preduzeda koja imaju dominantan položaj na tržištu. Ako je zaposleni pričinio štetu upotrebom opasne stvari koja pripada poslodavcu onda za štetu odgovara poslodavac po pravilima o odgovornosti za štetu od opasne stvari.zaposlenog da mu nadoknadi iznos.preduzede ima pravo regresa i u slučaju kada je zaposleni prouzrokovao štetu krajnjom nepažnjom. Potrebno je da je štetnik mogao da pruži pomod bez opasnosti za sebe. Kao i u prethodnom slučaju da bi postojala odgovornost neophodno je da je obustava neopravdana. Zbog toga je predviđeno pravilo po kome oni odgovaraju za štetu koja nastane usled neredovnog vršenja delatnosti. Od urednog izvršavanja njihovih obaveza zavisi kako kako de se odvijati život i kako de biti zadovoljavane osnovne potrebe građana. Na osnovu ovog pravila ako je zaposleni prouzrokovao štetu namerno međutim prama pravilima zakona o radu. Kada su ovi uslovi ispunjeni lice odgovara za štetu.po ovo pravilu odgovaraju lica koja po zakonu imaju obavezu da sa drugim licem zaključe ugovor kada im ono stavi ponudu za zaključenje.koristedi sopstvenu radnu snagu ali neupotrebom opasne stvari onda takođe odgovara preduzede ali po pravilima o odgovornosti za drugoga Posebni oblici odgovornosti 1.odgovornost u vezi sa vršenjem poslova od opšteg značaju-po ovom pravilu odgovaraju preduzeda koja vrše komunalne usluge ili neku drugu delatnost od opšteg interesa kao što su javna preduzeda koja se bave isporukom vode i električne energije.odgovornost u vezi sa obavezom zaključenja ugovora. Neophodno je i da je štetnik mogao da predvidi nastalu štetu. Međutim štetniku može biti umanjena odgovornost pa čak može biti i oslobođen odgovornosti ako to pravičnost zahteva. Ako je zaposleni prouzrokovao štetu svojom radnjom.rešava problem odnosa između odgovrnosti preduzeda za štetu koju zaposleni pričini svojom radnjom i odgovornost za štetu koju zaposleni učini upotrebom neke opasne stari koja pripada poslodavcu. Potrebno je da postoji po život ili zdravlje što znači da ugroženost nečijih stvari nije dovoljna. Kada oni odbiju da zaključe ugovor ona nastaje samo kad je odbijanje zaključenja ugovora neopravdano.odgovara lice koje je drugom licu uskratilo pomod koja mu je bila neophodna i usled čega je došlo do smrti ili teškog narušavanja zdravlja drugog lica.javnih demonstracija ili manifestacija 2.odgovornost usled terorističkih akata. 4. 5. Ovim članom se određuje njihova odgovornost . 3.

kako se vrši poravnanje? 2. 2.najkrupniji izuzetak od pravila postoji kada oštedeni sam traži naknadu štete u novcu.kada uspostavljanje ranijeg stanja ne otklanja štetu u potpunosti.pravila o naknadi neimovinske štete 1. „odgovorno lice je dužno uspostaviti stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala“. Skica o obligacijama i ugovorima i nacrt građanskog zakonika govore još i o povredi svakog zakonskog interesa kao naknadi imovine. 3.Naknada imovinske štete Imovinska šteta je umanjenje nečije imovine i sprečavanje rasta. 2.prioritet uspostavljanje ranijeg stanja (Austrijsko pravo.ona prava koja daju prioritet naknadi u novcu (Francusko i Englesko pravo) 2.opravka oštedenje stvari 2. Po ZOO ako oštedeni pokrene zahtev sud de usvojiti . (Švajcarski). U tom pogledu sva prava bi se mogla podeliti: 1.pravila o naknadi imovinske štete 2. Postoje dva oblika međutim odnos ova dva oblika nije isti u svim pravilima.ona prava po kojima zakonski ne treba da bude unapred određen odnos između ove dve naknade ved sud treba da odluči na koji od ova dva oblika naknada štete bi bila nadoknada.je oblik naknade štet koji se sastoji u tome što je odgovorno lice dužno da dovede stvar oštedenog u stanje u kome su se one nalazile pre prouzrokovanja štete.naknada u novcu. U tom slučaju odgovorno lice de posle uspostavljanja ranijeg stanjajedan deo štete nadoknaditi u novcu. 3. U vezi s tim postavljaju se dva pitanja: 1. Uspostavljanje ranijeg stanja naziva se još i naturalna restitucija. Oštedeni može uvek da zahteva da mu šteta bude nadoknađena u novcu. Odstupanja od pravila: 1.vradanje iste stvari ako je šteta nastala njenim oduzimanjem . U našem pravu se smatralo da se pravo bolje štiti uspostavljanjem ranijeg stanja.obimu se ono obavlja? Postoje dva oblika naknade imovinske štete: 1. 3.šteta se nadoknađuje u novcu kada uspostavljanje ranijeg stanja nije mogude.davanje druge stvari umesto uništene . u kom opsegu.uspostavljanje ranijeg stanja. Njome se uspostavlja faktičko stanje stvari koje je postojalo pre prouzrokovanja štete ved stanje iste ili približno iste vrednosti imovine oštedenog posle prouzrokovanja štete i pre. Naime pravilo o uspostavljanju ranijeg stanja je dispozitivnog karaktera i ustanovljeno je radi zaštite interesa oštedenog. U ZOO pravilo o naknadi štete su podeljena na dve celine: 1.a preko toga i Srpski građanski zakoniki ostalo u srpskom pravu do danas). Mogude ga je izvršiti na tri načina: 1. ZOO prioritet daje uspostavljanju ranijeg stanja i u tom smislu ono je predviđeno kao pravilo. Svrha naknade imovinske štete je popravljanje odnosno izravnavanje onoga što se desilo imovinskim dobrima nekih lica.sastoji se u naknadi vrednosti stvari u novcu. U tom slučaju štetnik dužan da plati naknadu u novcu.NAKNADA ŠTETE Naknada štete je sadržina obaveze odgovornog lica i sankcije za njegovu građansko pravnu odgovornost.

a ako je postupao sa običnom nepažnjom treba da nadoknadi samo stvarnu štetu. Sud ne mora da prihvati zahtev za novčanu naknadu. Princip distributivne pravde.189 st.naknada može biti manja nego što iznosi. . 2. Prema ovom principu smatra se protivnim samoj prirodi naknade da se vodi računa o stepenu krivice.1“oštedenik ima pravo kako na naknadu obične štete.visina naknade ne mora uvek da odgovara veličini štete ved može biti i manja što zavisi od krivice kojom je šteta prouzrokovana. Ako je štetnik prouzrokovao štetu sa umišljajem ili grubom nepažnjom onda treba da nadoknadi i stvarnu štetu i izmaklu dobit.ali ne može biti ni ispos stvarne štete. Princip integracije naknade (potpune naknade)-usvojen u ZOO. Naknada mora uvek da bude jednaka visini štete. Visina naknade ne može predi visinu štete.tako i i naknadu izmakle koristi“. Ta pravila su počela da se menjaju posle Drugog svetskog rata. Srpsko pravo je pre donošenja ZOO prihvatilo jedno rešenje. Utvrđivanje visine naknade koju duguje oštedeni (pravila o obimu naknade imovinske štete) Sva savremena prava u pogledu obima prihvataju pravilo po kome naknada ne može biti veda od iznosa štete.a interes oštedenog je da mu bude nadoknađena celokupna šteta. U skici je bilo predviđeno pravilo na kome je oštedeni imao pravo na naknadu stvarne štete i izmakle dobiti. Sudovi su počeli da prihvataju stanovište da šteta treba da odgovara i za stvarnu štetu i za izmaklu dobit bez obzira na stepen krivice.a ako je šteta prouzrokovana težim oblikom krivice naknada treba da bude jednaka visini štete. 1. Razlika savremenog prava nastaje povodom pitanja dali naknada koju štetnik duguje može da bude manja od iznosa štete.stepen krivice ne treba da utiče na određenje naknade.izuzev ako okolnosti slučaja traže uspostavljanje ranijeg stanja. Ova ideja je bila prihvadena u skici prof.naknada treba biti jednaka krivici poruzrokovane štete.a ne prema nečemu drugom. Drugim rečima ako sud ima pravo da smanji iznos naknade do visine stvarne štete . Taj princip i ZOO prihvata u čl. Ako štetnici prouzrokuju isti oblik krivice snose istu naknadu. On ne može biti osuđen na izmaklu dobit ako je obična nepažnja.ideja o strogom razgraničenju stvarne štete i izmakle dobiti 2. Polazi od ideje da naknada štete treba da obezbedi ekvivalenciju imovine štetnika i oštedenog.“ i čl. 4.Konstantinovida.ako smatra da nije nužno da odgovorno lice uspostavi ranije stanje.190 „potpuna naknada“ „sud de uzimajudi u obzir okolnosti koje su nastupile u prouzrokovanju štete presuditi naknadu u iznosu koji je potreban da bi se oštedenikova materijalna situacija dovede u ono stanje u kome bi se nalazila da nije bilo štetne radnje ili propuštanja.postoji onda kada sud može samoinicijativno bez predloga oštedenog da odluči o tome da šteta bude nadoknađena u novcu. U skici je takođe bilo predviđeno odstupanje i po tom odstupanju oštedeni imao pravo na naknadu samo ako stvarne štete ali ne i izmakle dobiti. Ovaj princip vodi računa da prilikomodređenja naknade mora biti uzet u prvom redu interese oštedenog da mu šteta bude nadoknađena.ideja je bila da iznos naknade treba da bude jednak veličini štete. Ako je štetnik prouzrokovao štetu sa blažim oblikom krivic. Naime pravila SGZ u pogledu obima naknade štete zasniva se na dve ideje: 1. Zato visi naknade mora biti odmerena isključico prema veličini štete.

on je odbije.a ako nađe da je prilikom tih poslova pokazao brižljivost koju pokazuje u obavljanju sopstvenog posla.osuditi štetnika da plati manju nadoknadu nego što iznosi šteta.postavlja se pitanje prema kom momentu? 1. Potrebno da je šteta prouzrokovana običnom nepažnjom. Može da dosudi naknadu preko objektivne tržišne vrednosti te stvari i da naknadu poveda do subjektivnog iznosa vrednosti koju je ta stvar imala za oštedenog. Prema kom momentu sud utvrđuje visinu naknade? Utvrđivanje na osnovu dokaza koje je pružio oštedeni. Tada sud može vodedi računa o materijalnom stanju oštedenom tražiti da on neisplatom potpune nadoknade ne bude doveden u oskudicu. Naime od moementa podnošenja tužbe za naknadu štete suda. Zobg toga visinu izmakle koristi sud ne dokazuje dokazivanjem nego procenom.može da dođe do promena. Zbog toga što od momenta kada šteta bude prouzrokovana pa do momenta u kome ona treba da bude nadoknađena može da prođe određeno vreme u kome se količija. Taj momenat je momenat prouzrokovanja štete.samo je velika verovatnoda da de ona nastati u bududnosti. 2.2. Pošto u našem pravu visina štete zavisi od obima . Kada se radi o imakloj koristi ona se ne može cifarski dokazati jer ona nije ni nastala. Procena izmakle koristi je hipotetička jer se vrši s obzirom na sadržaj okolnosti i budude koje se pretpostavljaju kao redovne i normalne.izuzetak postoji kada je odgovorno lice slabog imovnog stanja.članu.3 izuzetka od principa-2 predviđaju da naknada bude manja od štete. Šteta se može povedati al po neki put može dodi i do smanjenja obima štete. Dakle ne utvrđuje visinu izmakle koristi proizvoljno. Sud ga može osuditi na manju naknadu nego što iznosi šteta. 1. Visina naknade utvrđuje se prema momentu koji treba razlikovati od momenta dospelosti obaveze na naknadu štete.a jedan omogučava da naknada bude viša od iznosa štete.postoji u slučaju kada je štetnik radio nešto u korist oštedenika tj. Visina naknade se utvrđuje dokazivanjem i on se mora cifarski izraziti kada se radi o naknadi u novčanom obliku.prihvadena u našem savremenom pravu.da bi ga iznos potpune nadoknade dovelo u oskudicu.opseg štete može promeniti. Visina naknade se utvrđuje prema veličini štete u momentu donošenja presude. 3. Onda sud može dosuditi naknadu u iznosu vrednosti koju je ta stvar imala za oštedenika.ali samo ako je šteta bila prouzrokovana običnom nepažnjom 2.za njega besplatno obavljao neki posao. 3.momenat u kom sud donosi odluku o tužbi za naknadu.ako ona nije prouzrokovana ni namerom ni grubom nepažnjom.podnošenje tužbe – prihvadeno u našoj sudskoj praksi pre nego što je donet ZOO. To je situacija kad je pre donošenja presude oštedeni sam otklonio štetu tako što je izvršio opravku ili zamenu stvari ili . st. Ono je povoljnije za oštedenog ali nije bez nedostatka.postoji u slučaju kad je šteta prouzrokovana krivičnim delom učinjenim sa umišljajem. Često se dešava da oštedeni nakon što zatraži naknadu.momenat nastanka štete.pa sam sanira štetu. To rešenje prihvadeno u 189. Sud prilikom procene po pravilu angažuje veštaka.prihvaden u Austrijskom pravu.a to je momenat od kog oštedeni stiče pravo da od odgovornog lica zahteva naknadu.

Pravo na novčanu rentu je lično pravo i zato se ne može prenositi na druga lica. U slučaju da je nenovčano potraživanje na naknadu štete popravkom ili zamenom stvari samoinicijativno od strane oštedenog promenilo pravnu prirodu i pretvorilo se u novčanu.)naknada troškova za lečenje od zadobijenih povreda i drugih troškova u vezi sa lečenjem.troškovi podizanja nadgrobnog spomenika.telesne povrede ili oštedenja zdravlja. . Oni su događaji koji mogu za sobom da povuku razne oblike troškova i druge vidljive imovinske štete koji ne bi bili učinjeni da se ti troškovi nisu desili.u vezi sa lečenjem.telesne povrede ili oštedenja zdravlja Imovinska šteta može nastati kao posledica smrti.intervencija za nabavku lekova.roditelji.bračni ili vanbračni drug). Ako dođe do promena okolnosti koje je sud imao u vidu onda i štetnik i oštedeni mogu da traže da se izmene visine obroka. Naknada štete u slučaju smrti. Sporazum štetnika i oštedenog o visini rente i rokovima mora biti pismeno ( ovi dospeli iznosi mogu biti preneti bilo ugovorom.troškovi za sveštenika. Oni nisu šteta u pravnom smislu reči. To su izdaci u vezi sa troškovima sahrane.troškovi muzike. Nadoknađuju se uobičajeni troškovi za podizanje spomenika. Postoje dve vrste troškova: 1.kada su učinjeni troškovi radi opravke.posluženje prilikom sahrane. 1.zatim izgubljena zarada zbog nesposobnosti za rad za vreme lečenja i gubitak izdržavanja koja su određena lica primala od nesrede.)troškovi sahrane. Ako nije bilo sporazuma ali je oštedeni pokrenuo spor u kome je štetnik pravnosnažno osuđen. a. dospeli iznosi rente mogu se prenositi poslovima inter vivos i mortis causa. Ko ima pravo na ovu naknadu? ZOO nije rešio to pitanje.pa do prebivališta i troškovi bliskih srodnika zbog obilaska povređenog u bolnici. Onda je u sudskoj praksi prihvadeno da oštedeni ima pravo da zahteva naknadu u novčanom obliku. transport za grobno mesto. Pravo imaju naslednici.izdaci za pružanje medicinskih uslova(lek.bilo testamentom).spadaju troškovi prenosa sanduka. b.smeštaj u bolnici). Nastaju neki izdaci kojih ne bi bilo da smrt nije nastupila.podušja (do 40-dnevne).a u sudskoj praksi određen krug lica koja imaju pravo određena prema krugu lica koji imaju pravo za duševne bolove zbog gubitka (deca.a visina novčane naknade utvrđuje se prema momentu kada su učinjeni troškovi radi otklanjanja štete.putni troškovi najbližih srodnika. Ako su iznosi rente dospeli onda se oni mogu prineti drugom licu.troškovi u vezi sa prevozom povređenog od mesta povređivanja do ustanove .troškovi objavljivanja čitulje.održavanje grobnog mesta.naknada štete u slučaju smrti (izdaci u vezi smrti-šteta).je prihvatio drugu stvar. Novčana renta dosuđuje se i usled trajno povedanih izdataka koji su nastali usled telesne povrede ili oštedenja zdravlja. ZOO sadrži posebna pravila za naknadu imovinske štete kada nastupe ovi događaji.crnine. 2. Svi ti izdaci moraju biti nadoknađeni i svi oni ulaze u obim naknade štete.onda oštedeni ima pravo i na zateznu kamatu koja se računa počev od dana kada je šteta otklonjena odn.

potrebna bolja. Može je na zahtev štetnika za ubudude smanjiti ili sasvim ukinuti. Ova šteta ogleda se u različitim izmaklim zarada koja bi lica čija je radna sposobnost umanjena ostvarila po redovnom toku stvari da mu nije naneta teška telesna povreda odn. Ovu naknadu treba razlikovati od prethodne. .nanete teške telesne povrede ili oštedenje zdravlja. Sa druge strane štetnik bi mogao da zahteva smanjenje ili ukidanje rente.naknada zbog trajno povedanih potreba-obuhvata troškove za pojačanu ishranu povređenog.npr domadica ima pravo na naknadu štete zbog gubitka zarade zbog sopstvenog rada. Pravo na novčanu rentu je neprenosivo zato što je lično pravo. Obuhvata pet vrsta troškova: 1. Jedino što sudovi ne priznaju kod zarade je zarada iz nedozvoljenog rada (rad suprotan prinudnim propisima i moralu).naknada izgubljene zarade zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad posle lečenja. Zarada zaposlenog licapodrazumeva s enovčani iznos koji je zaposleni ostvarivao na osnovu radnog odnosa (zarada za redovno radno vreme i zarada za prekovremeno radno vreme).od rada na sopstvenom imanju.u dvojoj bašti vodnjaku.izgubljena zarada zbog privremene nesposobnosti za rad za vreme lečenja 3. Nova renta se pored slučaja gubitka izdržavanja.da mu zdravlje nije narušeno i zarada koju ono ostvaruje.svaka imovinska korist ostvarena od rada u novčanom i nenovčanom obliku koju je zaposleni ostvarivao od rada učinjenog drugim licima po osnovu ugovora o delu.ako su se imovinske prilike popravile. Oštedeno lice može zahtevati povedanje rente.domadinstvu. 4. Te promenjene okolnosti mogu da utiču na visinu naknade.kad naknada štete zbog trajno povedanih potreba nastalih usledteške telesne povrede ili oštedenja zdravlja.porast zarada). 4. Prema stavu sudske prakse smanjenje ili povedanje može ako dođe do promenjenih opštih ekonomskih prilika (opadanje kupovne modi novca. Međutim ako su pojedini obroci novčane rente dospeli onda se može preneti na drugo lice zato što su ušli u njegovu imovinu i postali su imaoci potraživanja koja se mogu izvršiti.ona imaju pravo na naknadu štete po ovom osnovu (npr.Izmena visine rente.u slučaju gubitka zarade zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad.u toku njenog trajanja može dodi do promenjenih okolnosti koje je sud imao u vodu prilikom dosuđivanja visine rente.a ogleda se u neostvarenoj koristi koju bi ona ostvarila u svom domadinstvu. Zbog toga ZOO predviđa pravilo: „ako se okolnost koju je sud imao u vidu prilikom donošenja presude promeni.)pravo na naknadu štete u slučaju tesne telesne povrede ili oštedenja zdravlja.sud može na zahtev oštedenog povedati rentu za ubudude.kod štete koja nastaje zbog toga što su mogudnosti daljeg napredovanjai razvijanja oštedenoguništene ili trajno smanjene..pošto se renta dosuđuje za ubudude.troškovi usled pojačanih otreba drugih lica koja pružaju pomod oštedenom. Pod zaradom treba podrazumevati zaradu zaposlenog lica i zaradu nezaposlenog. 3. Kada u pitanju nezaposlena lica.troškovi lečenja i drugi potrebni troškovi u vezi sa lečenjem 2. c.može dosuditi u još tri slučaja: 1. 2.pojačana ishrana povređenog da bi se oporavio.ako se njegovo zdravstveno stanje pogorša.

Prema tom članu sud može narediti na trošak štete objavljivanjem presude. Uspostavljanje ranijeg stanja može se učiniti na četri načina: 1. U skici u Zakonu o obligacijama.199 predviđa uspostavljanje ranijeg stanjakao oblik naknade u slučaju povrede prava ličnosti.mađutim ako je štetnik imao ozbiljan interes da saopšti neistinit nalog.troškovi zbog toga što su mogudnosti oštedenog za dalje razvijanje ili napredovanje trajno ili delimično uništena.da su navodi o nekom licu koji se izvode neistiniti 2. Da bi neko odgovarao za imovinsku štetu po ovim pravilima potrebni su neki uslovi: 1.povlačenje izjave kojom je povreda učinjena o trošku štetnika 4. To su imovinske koristi koje bi oštedeni ostvario od svog rada.onda de on odgovarati za štetu samo ako je neistinite podatke iznosio sa namerom da time nanese štetu.doduše ne sasvim popravljanje stanja koje je prouzrokovano.al postoje situacije u kojima lice kojima je povređena čast tuđim izjavama kojima se ono omalovažava i trpi imovinski gubitak.kad je nekom nanet fizički bol. 2. neimovinska šteta je nanošenje drugome psihičkog fizičkog bola ili straha.objavljivanjem ispravi ili narediti da štetnik povuče izjavu kojom je povreda učinjena ili da učini nešto drugo čime se može ostvariti svrha kojom se postiže naknada.njegovim sposobnostima itd.uspostavljanje ranijeg stanja 2. ZOO u čl.da sud naredi da štetnik učini i nešto drugo čime se može postidi svrha naknade. lični i porodični mir kao i povreda drugih ličnih dobara.uspostavljanje ranijeg stanja: Popravljanje u imovinskim ili ličnim dobrima.a uskradene su zbog toga što su mogudnosti oštedenog uništene ili smanjene. Reparacija se potpuno postiže kod imovinske štete.objavljivanje presude na trošak štetnika 2. Šteta može biti prouzrokovana tako što neko izvodi neistinite naloge o prošlosti nekog lica.naknada u novcu 1.pod objavljivanjem presude smatra se objavljivanje presude parničkog suda ili krivičnog suda kojim . Usled povrede nečije časti nastaje neimoviska šteta. Naknada imovinske štete usled povrede časti i prozrokovanje štete širenjem neistinitih navoda. 1. Oblik i naknada neimovinske štete: naknada nematerijalne štete može imati dva oblika: 1.štetnik odgovara za svaki oblik krivice.a tako je i u prednacrtu predviđeno je da je neimovinska šteta i povreda prava ličnosti kao kao što su strah.ali kod nematwerijalne štete uspostavljanje ranijeg stanja nije mogude (npr.potrebno da štetnik zna da su navodi neistiniti 3.-205).duševni bol ili strah). Usled toga što je neko povredio čast poslodavac može da ti otkaz tom licu).objavljivanje isprave na trošak štetnika 3.međutim postoje izvestni vidovi nematerijalne štete kod kojih je ipak mogude.Naknada neimovinske štete (čl 199. Prema ZOO nematerijalna. Oni se ne mogu popraviti.5.

o okolnostima slučaja. Ovo je najdelotvorniji način naknade štete. Negativna teorija bila je dominantna u našoj sudskoj praksi tako da sudovi nisu dozvoljavali novčanu naknadu.ovim načinom ostavlja se sudu da slobodno izabere sredstvo koje smatra najpovoljnijim da se popravi povreda prava i ličnosti.fizički bol i strah. Novčana naknada za neimovinsku štetu nije naknada štete. Mora biti učinjena na trošak štetnika 2. Prema skici sud je mogao pored objavljivanja presude. ZOO je odstupio od skice tako što je ograničio pravo na novčanu naknadu: 1. 2.na široj osnovi nego što to čini ZOO.ali je prilično ograničena što je rezultatnegativnog stava teorije koju doktrina zauzima u pogledu mogudnosti da se neimovinska šteta nadoknadi u novcu.povlačenje izjave kojom je povreda prava ličnosti učinjena. U sudskoj praksi protumačeno da pravo na novčanu naknadu pripada samo onda kada su bolovi ili strah bili jačeg intenziteta ili trajanja. 2. ne izvan njih. Vode računa o dve stvari: 1.trajanju bolova ili straha.novčana naknada za neimovinsku štetu.i to naročito dve okolnosti: jačina bolova i trajanje bola i straha. 3.o njemu kojim je povređeno njegovo neko lično pravo (pravo na čast i ugled).ali iz nje je proizašla ideja da ako se ipak priznaje pravo na novčanu naknadu onda to pravo treba biti ograničeno.zakon ograničio i visinu naknade tako što je predvideo da sud prilikom odlučivanja o njegovoj visini mora da vodi računa o intenzitetu.objavljen nacrt zakona o naknadi štete. Ta negativna teorija nije preovladala.cilju kojem služi naknada. Za razliku od prethodnog načina ovde štetnik svojom naknadnom izjavom poriče da jeistinito ono što jeizneo o drugom licu u svojoj prethodnoj izjavi.pravnosnažno opovrgavajuneistinite činjenice u izjavi štetnika kojim je učinjena povreda časti ili ugleda oštedenog. Naknada štete je samo ona naknada koja odgovara veličini štete.ali je počeo da vrši i izvršio strašan uticaj na sudsku praksu. 2. Ima za svrhu zadovoljenje. Nije reparacije nego satisfakcija. Zato ZOO ne govori o naknadi štete ved „pravičnoj novčanoj naknadi“.naknada se ne može dosuditi u svakom slučaju ved samo u slučajevima koji su određeni zakonom. Pravo na novčanu naknadu neimovinske štete u našem pravu postoji. To je novčana suma koja se dosuđuje oštedenom da bi mu se omogudilo da sebi pruži neko zadovoljenje kao utehu za psihički. Ako se uporedi zakonska skica treba redi da je skica davala pravo oštedenom na naknadu.objavljivanje ispravki ili povlačenjem izjave umesto svih ovih oblika naknade i nezavisno od naknade imovine štete dosuditi oštedenom određenu svotu novca za pretrpljenu neimovinsku štetu ako nađe da je naknada opravdana s obzirom na težinu krivice štetnika ili težinu nanete štete. Tako je bilo do polovine 50-tih godinakad je 1951. On e predvideo mogudnost da neimovinska šteta bude novčano određena. Nacrt nikad nije postao zakon. Da bi sud dosudio pravičnu novčanu naknadu zakon mu nalaže da prilikom odlučivanja da li je treba dosuditi i koliko treba da bude njena visina.sud treba da vodi računa o značaju povređenog dobra.a u . Pravična novčana naknada se dosuđuje za fizički. 4. Tom izjavom treba da budu opovrgnute sve neistinite tvrdnje koje su navedene u izjavi koje je pre toga izjavio štetnik.reč je o objavljivanju demantovanja oštedenog odnosno ispravke neke neistinite informacije. Dosuđuje se naknada u višem iznosu ako su bolovi bili jači i duži.za duševni bol i za strah.

u humanim uslovima u zatvorskoj ustanovi. Novčana naknada za fizički bol se ne dosuđuje za svaki duševni bol ved samo onaj koji je proistekao iz umanjene opšte životne aktivnosti. Posredna žrtva.defarmacija na licu izazvana vađenjem zuba. Najčešde sud vodi računa o dužini boravka.povrede. To su sve slučajevi naruženosti u našoj sudskoj praksi za koje se priznaje pravična novčana naknada. Nadoknađuje se i duševni bol koji je posledica slabljenja časti i ugleda najčešde naknada za ove posledice se dosuđuje za neopravdanu osudu na kaznu zatvora ili neosnovanog pritvora.oštedeni ima pravo samo na naknadu za sopstveni strah. Sudovi ovo vrlo usko tumače. Pravo na pravičnu novčanu naknadu u slučaju smrti ili teškog invaliditeta je pravo posredne žrtve na naknadu u slučaju smrti ili teškog invaliditeta inicijalne žrtve. Krug tih lica može biti širok (od roditelja.ali i bol prouzrokovan hirurškom intervencijom.sud mora da vodi računa i o drugim okolnostima slučaja.prijatelja.vrsti krivičnog dela.srdačnost koje gajimo prema drugim licu. Naknada u novčanom iznosu može se dosuditi: 1.o ponašanju osoblja.nema pravo na naknadu za strah za život sebi nekog bliskog lica(npr. Može biti bol prouzrokovan samom povredom.odanost.časti ili ugleda. 1. Pored ovih postoji još jedno ograničenje: 3.duševnu bol svih onih koji su prema njemu gajili i imali određenu afekciju.nagrđenost usled gubitka oka.druga lica koja prema njemu imaju afekciju i koje trpe duševni bol usled toga što se inicijalnoj žrtvi dogodilo. Nadoknađuje se svaki fizički bol. 2.zakon ne psotavlja nikakva ograničenja.ne daju sudovi naknadu za smrt deteta u saobradajnoj nesredi.slabljenja funkcija ljudskih organa itd.za fizički bol.deformacija usta.prema kom gajimo naklonost umrlo 2. One treba da nastanu kao posledica umanjenja životne aktivnostipod tim se u sudskoj praksi smatra umanjenje životne aktivnosti koja je nastala kao posledica gubitka ekstremiteta. Te afekcije mogu biti povređene na dva načina: 1.manjem iznosu ako su bolovi bili kradi i slabiji.nežnosti. Smrt jednog lica proizvodi povredu afekcije.terapijom.gips.o životnom dobu osuđe nog lica. Afekcije su naklonosti.kolega).za duševni bol-su duševne patnje.majci) . Duševne patnje usled natuženosti su posledica neke vidljive promene na temu kao što je ožiljak na licu. Pravo na novčanu naknadu u slučaju smrti ili teškog invaliditeta bliskog lica. U oba slučaja imamo dve žrtve: Inicijalna žrtva-lice koje je izgubilo život ili povređeno tako da je postalo invalid. U ovom slučaju radi se o naknadi štete zbog povrede afekcije koje imamo prema nekom bliskom licu.o okolnostima koje su bile vezane za tok pretkrivičnog i krivičnog postupka.naknada za strah.brade .slobode.oštedenje usne školjke. 3.ljubav.tako što je licu prema kojem gajimo afekciju povređen telesni integritet tako što je postalo invalid.ne samo ove dve.komšija. .tako što je lice koje volimo. U ZOO pravi se razlika između prava na naknadu neimovinske štete u slučaju smrti i pravo na naknadu u slučaju teškog invaliditeta.sestara.gubitka ili oštedenja umutrašnjih organa.pravo naknadu neimovinske štete u slučaju smrti.

Zbog toga se postavlja pitanje kako povudi liniju ograničenja? U našoj pravnoj teoriji jedno stanovište je zastupao Obren Stankovid. b.i ne samo njima. Određivanje visine pravnične novčane naknade.on je pravo na pravičnu novčanu naknadu priznao i bradi i sestrama umrlog. I ovde su počeli da se prave istupi.deca i roditelji. Postavlja se pitanje da li lica koje su posredne žrtve izložene prizoru. .u našoj sudskoj praksi do donošenja ZOO bilo je pravilo da posrednim žrtvama ne treba priznati pravo nanaknadu 2. Ona bi se pozvala na duševne bolove zbog umanjenje opšte životne aktivnosti. ZOO delimično je prihvatio rešenje predviđeno u skici tako što je propisao da pravo na pravičnu novčanu naknadu imaju članovi uže porodice.gubitka unutrašnjih organa.200 ZOO. Ta inicijalna žrtva ima pravo da traži naknadu za te duševne patnje na osnovu čl. Međutim stanje u kojem se nalazi inicijalna žrtva nanosi se i duševni bol drugim licima. O ovom tipu postojala dva shvatanja: 1.ved i svim onima koji trpe ogromnu neimovinsku štetu. Treba da pripadne bliskim krvnim srodnicima i supružnicima.lukavstvom navedeno na vanbračnu obljubu.ono koje je sad prihcadeno u zakonu i prihvataju ideju da bliska lica imaju pravo na pravičnu novčanu nakandu u slučaju invaliditeta. Najzad zakon je predvideo da pravo na pravičnu novčanu naknadu ima i vanbračni supružnik pod sitim uslovima kao brada i sestre.a naročito o intenzitetu i trajanju i druge okolnosti i na osnovu njih odrediti da li sva lica imaju pravo na pravičnu novčanu naknadu i kolika de biti njena visina. Razlika ej u tome što je ovde inicijalna žrtva preživela.) ograničio krug lica (bračni drug. Novčana naknada tj satisfakcija u posebnim slučajevima.pravo na naknadu štete usled teškog invaliditeta.ali uz ispunjenje još jednog uslova. (slučaj Francuske). Faktičko je pitanje kad de biti taj slučaj. Zakon je i u ovom slučaju postavio neka ograničenja: a.inicijalna žrtva je pogođena teškim unakaženjemi visokim stepenom invaliditeta.pojedinih životnih funkcija i ona sam je zbog toga dovedena u stanje intezivne duševne patnje.i vanbračni drug pod uslovom da između njega i povređenog postoji zajednica života.duševne bolove i strah.deca i roditelji).pogotovo članovima uže porodice koji su zbog svojih odnosasa inicijalnom žrtvom izloženi stalnom prizoru nekih duševnih patnji. Važi isto pravilo kao i za uttvrđivanje visine novčane naknade za fizičke.) brada i sestre nemaju pravo.a to je da je između njih i umrlog postojala trajna zajendica života.ali je i odredio te članove (bračni drug. Prema našim predratnim propisima pravo na posebnu naknadu u posebnim slučajevima priznavalo se ženskom licu koje je prinudno. 2. To znači da sud mora voditi računa o svim okolnostima slučaja.)drugo ograničenje tiče se težine invaliditeta. idudi u duhu zakona priznaje se i bradi i sestrama pod uslovom da je postojala trajnija zajednica života.a svaki bol ne stvara dosuđivanje naknade. Ova lica imaju na pravičnu novčanu naknadu pod uslovom da se radi o teškom inavliditetu. U ZOO ovo pravilo prošireno.Konstantinovida pravo na novčanu naknadu bilo je predviđeno za članove uže porodice.jer sud de na osnovu dokaza da proceni. Zakon se međutim nije zaustavio samo na ovom krugu lica. Bilo je da prava treba priznati svim onim licima koja trpe ozbiljno veliku neimovinsku štetu. U skici prof.odnosno kako zakon kaže „naročito težak invaliditet). Osim ekonomske propasti je to što sva ova lica ne trpe jednaku jačinu povrede afekcije.imaju pravo da zahtevaju pravo na naknadu štete.međutim u skici nije bilo precizirano ko su članovi uže porodice.Ukoliko bi sva lica kojima su afekcije povređene imala pravo na naknadu to bi dovelo do ekonomske propasti naknade štete.

pa potom ugovor poništi ili raskine. Zbog toga se pravno neosnovano obogadenje može podeliti na tri velike grupe slučajeva. PRAVNO NEOSNOVANO OBOGADENJE U ZOO „sticanje bez osnova“. To može biti ugovor. Drugi način na koji se može dogoditi pravno neosnovano obogadenje je kada je prenos imovine posredan. Ako nema osiromašenika nema obligacionog odnosa. Slučajevi pravno neosnovanog obogadenja: Pravno neosnovano obogadenje može dodi radnjom osiromašenog lica .testament. Učini poklon . 3.taj onda drži predmet bez osnova). To je poseban izvor obligacija iz koga nastaje obligacioni odnos čija je sadržina vradanje onoga što je stečeno. odnosno da je proisteklo iz imovine nekog lica. Pravo na posebnu novčanu naknadu u posebnim slučajevima u ZOO pripada: 1. Potrebno je da postoji osiromašenje drugog lica.upravni akt.ovo su najčešdi slučajevi pravno neosnovanog .koje se može sastojati ili u povedanju aktive.poverilac osiromašeni.radnjom nekog tredeg lica ili nekim spoljnim događajem. Osnov u smislu pravila po kojem pravno neosnovano obogadenje je sve ono što opravdava prenos neke vrednosti iz jedne imovine u drugu. U praktičnom životu obogadenje se najčešde dešava tako što vrednost iz imovine jednog lica direktno prelazi u imovinu drugog lica.da postoji obogadenje. Potraživanje osiromašenog glasi na vradanje onoga što je stečeno bez osnova.neki drugi pravni posao.da se obogadenje dogodilo na tuđ račun. Dužnik je obogadeni.ili smanjenju pasive ili ušteda troškove koje je neko morao učiniti. 2.da je obogadenje bez pravnog osnova. Pod obogadenjem se smatra uvedanje nečije imovine i predstavlja suprotnost prouzrokovanju štete.svakom licu koje je prevarom prinudom ili zloupotrebom odnosa podređenosti ili zavisnosti navedeno na kažnjivu obljubu.a obaveza obogadenog da vrati stečeno.Ne pripada samo ženskom ved svim licima. 2.Slučajevi obogadenja radnjom osiromašenog.pravo na pravičnu novčanu naknadu ima i lice prema kome je izvršeno i neko krivično delo protiv dostojanstva ličnosti i morala.sudska odluka. Ne predstavlja svako obogadenje.zakon.radnjom obogadenom. Ako nema ništa od ovoga onda se smatra da pravni osnov ne postoji. To je slučaj kad se obogadenje sastoji u smanjenju pasive nekog lica a neko plati tuđi dug verujudi da plada svoj.a dug ne postoji.ved samo ono koje ispunjava određene uslove: 1. 1. Kod prouzrokovanja štete obligacioni odnos nastaje tako što je došlo do umanjenja imovine ili propustanjem povedanja koje je prouzrokovano radnjom nekog lica dok kod neosnovanog obogadenja obligacioni odnos nastaje jer je došlo do uvedanja imovine pravno neosnovano. (npr ako neko plati licu dug za koji misli da duguje.

To je situacija kad je neko isplatio poveriocu dug.postoji kada je isplatilac verovao da dug postoji odn. 3.da dug ne postoji.duga koji se ne može utužiti i ne može se prinudno izvršiti.isplata nedugovanog (condictio in debitum). .a ne svom poveriocu c.a ne znajudi za to. To znači da je obligaciono pravne prirode. on izdao priznanicu.može niti i dug na predaju stvari). Ne može biti pravno obavezna.)kada neko plada dug koji postoji.smatra se da dug ne postoji po ZOO: dva opšta slučaja: a. Da bi postojala isplata nedugovanog iz koje nastaje obligacioni odnos u kome isplatilac ima povoda da zahteva da mu bude vradeno ono što je isplatio. ali nekom drugom licu. Ako on ponovo plati i kasnije opet nađe priznanicu mogao bi da traži povradaj.svako ispunjenje neke obaveze ima neki razlog.da je on dužnik. Postavlja se pitanje da li je dvostruka isplata nepostojedeg duga isplata nepostojedeg duga? Prema ZOO važi pravilo prema kome onaj koji je isplatio dug dva puta pa makar i jednom na osnovu izvršne isprave ima pravo tražiti vradanje. Podiže je osirmašeni protiv obogadenog ili njegovih naslednika ako nije u životu.obogadenja.)ispalata zastarelog duga.)kad neko plada svoj dug koji postoji. Ako ne postoji zabluda nema isplate nedugovanog. Potrebna su tri uslova: 1. Postoje i neki slučajevi u kojima ZOO propisuje da isplata nedugovanog ne postoji uprkos tome što dug postoji: a. b. Razlog zbog kojeg neko ispunjava svoju obavezu je da se oslobodi duga.zabluda isplatioca. Za nju je bitno da je to lična tužba. Tužba iz pravno neosnovanog obogadenja Naziva se kondikcija.)kada je u vreme ispunjenja dug ved bio ugašen na neki od načina na koji obligacija može prestati.ali dobrovoljno ispunjiva obaveza ( kad neko plati štetu koju je pričinio. Od ovoga postoji uzuzetak kad je neko zadržao pravo da zahteva povradaj ili kad je neko nešto platio da bi izbegao prinudu. Ova tužba je relativnog karaktera i ne treba je mešati sa reivindikaciono sa kojom je slična ali se suštinski razlikuju po karakteru.)kada je neko platio tuđi dug koji postoji verujudi da tako plada svoj dug b.međutim poverilac ga ponovo tuži. To je dužnost koja se ispunjava iz pristojnosti.pa čak i ako je jednom platio po osnovu izvršne isprave. Ne mora da bude samo dug koji glasi na novac. 2.)ako nikad nije ni nastao (npr. Ako je neko izvršio dug znajudi da nije dužanplatiti on nema pravo da zahteva povradaj.a nisu nastali uslovi za nadoknadu štete) c. Ako neko isplati dug koji ne postoji onda isplata nema nikakav smisao jer nema šta da se ugasi. posebni slučajevi kada se smatra da postoji isplata nedugovanog a. U ovu grupu spadaju tri slučaja: 1.ali ne onom stvarju na koju njegov dug glasi nego drugom stvarju. Ovde se obogadenje dešava tako što osiromašeni vlastitom radnjom prouzrokuje povedanje imovine obogadenog.jer potiče iz ništavog ugovora) b. Potrebno da je neko nešto uradio s namerom da ugasi dug.)ispunjenje naturalne (prirodne) obligacije to je prirodno neutuživa.ponovo učini isto.)ispunjenje moralne dužnosti.da ja uplata učinjena solendi causa (znači da je isplata učinjena da bi se ugasio dug.

a ako je zamenljiva bide dužan da nadoknadi stvar iste vrste.dakle na vradanje tj.predaju predmeta obogadenja. Kondikcija je relativnog karaktera upudena prema licu sa kojim se osiromašeni nalazi u obligacionom odnosu. Zbog toga ima pravo da traži od obogadenog da isplati naknadu što je primio na osnovu tog teretnog ugovora. -ako je zaključio sa tredim licem teretni pravni posao onda obogadenje nije nastalo iz njegove imovine zbog toga što je onno što je otuđio primio naknadu.plodovi.od momenta kad je saznao da je neosnovano obogaden. -nužni troškovi-su oni koji su neophodni da bi se stvar zaštitila od štete ili propadanja. 2.pod plodovima u smisslu pravno neosnovanog obogadenja ne se smatraju se samo naturalni i civilni ved i svaka druga korist koju je obogadeni imao od stvari. Ako vrada novac dužan je platiti i zateznu kamatu počev od danaa kad je saznao da je novac neosnovano primio. Ukoliko je obogadeni imao neke troškove u vezi sa stvari da li može da zadrži te izdatke ili ne. Obaveza vradanja: obuhvata dve stvari: 1.činidbu obogadenog. Cilj tužbe: je da sud osudi obogadenog na činidbu.stvar je predmet reivindikacione tužbe. Obogadeni vrada sve plodove koje je imao ili mogao da dobije od stvari. Njen predmet nije stvar. Ukoliko je obogadeni otuđio predmet obogadenja treba praviti razliku da li je obogadeni otuđio neosnovano stečeno peretnim pravnim poslom ili dobročinim. -ako je obogadeni poklonio ono što je neosnovano stekao onda treba praviti razliku da li je bio savestan ili nesavestan.pa se postavlja pitanje prema kom momentu treba da bude određena visina? U ZOO je prihvadeno pravilo da se stečeno bez osnova vrada u onom stanju u kome se nalazi u vreme podnošenja tužbe.ono što je stečeno bez osnova.a osiromašeni nede dobiti ništa. Ukoliko je obogadeni bio nesavestan onda de osiromašeni biti dužan da isplati vrednost poklonjene stvari. Iz relativnog karaktera proizilazi da ukoliko je obogadeni otuđio predmet oboogadenja. Ukoliko se desi da je predmet obogadenja propao višom silom onda njegova obaveza prestaje i to naravno samo ako je u pitanju individualno određena stvar. On svoju tužbu može da uperi ka obogadenom i u tom slučaju ima pravo da od obogadenog traži samo ono što je primio kao naknadu zaa vrednost koju je otuđio.kvaliteta.osiromašeni ne može od pribavioca da zahteva da mu predmet vrati. Odstupanje od pravila kad je obogadenni nesavestan: Ako je obogadeni znao ili mogao znati da se obogatio na tuđ račun onda je dužan da nadokandi vrednost svih plodova koje je ubrao ili mogao a ubere počev od dana sticanja. Ako nije znao da poklanja stvar koju je neosnovano stekao onda nema šta da vrati jer je obogadenje nastalo iz njegove imovine.može u momentu vradanja imati manju ili vedu vrednost nego u momentu sticanja. . Pravi se razlika da li su u pitanju nužni ili korisni.Stvarno pravne tužbe su apsolutnog karaktera uperene prema svima. Njen predmet je osuda na određenu radnju. Važe slededa pravila: Obogadeni ne vrada plodove koje je imao od stvari pre nego što je saznao da se neosnovano obogatio primajudi stvar.

odnosno 3 godine (subjektivni rok). 1. Zastareva u opštem roku od 10 godina. Za uspeh reivindikacione tužbe bitne dve stvari: 1. Ako podnese tužbu iz pravno neosnovanog obogadenja treba da dokaže da je došlo do njegovog osiromašenja.do povedanja imovine drugog lica.kako nužnih. Po pravilu vlasik stabla de se opredeliti da podnese tužbu za naknadu štete jer de tom tužbom dobiti više. Ako uslovi za vindikciju prestanu npr.odnos prema reivindkaciji.odnos prema tužbi za izvršenje ugovora-između ove dve tužbe postoji isključujudi odnos. Odstupanje od pravila postoji kada je obogadeni nesavestan.odnos prema tužbi za naknadu štete? Tužba za naknadu štete obuhvata visinu štete koja se sastoji od stvarne štete i izmakle koristi.može biti podneta kondikcijska tužba. Tužba za izvršenje ugovora isključuje kondikciju. . ali ukoliko je poddneo prethodno kondikciju on može naknadno podneti tužbu i zahtevati razliku koja bi bila jednaka visini izmakle dobiti. što znači da sve dok postoje uslovi za vindikaciju ne može se podneti kondikcija.može tražiti i naknadu štete i izmaklu dobit. Iznos tih troškova mora dokazati obogadeni. Vlasnik stvari može da bira da li de podneti jednu ili drugu tužbu. a ova tužba zastareva u roku od 5 godinaobjektivni rok). 2. Odnos prema drugim tužbama. Ukoliko bi se opredelio za tužbu iz pravno neosnovanog obogadenja postavlja se pitanje da li tu tužbu može kumulirati sa tužbom za naknadu štete? Ove dve tužbe s ene mogu sabirati. Može se desiti da iz jednog istog činjenja nastanu uslovi i za kondikciju i za tužbu za naknadu štete ( neko svojom krivicom poseče stabla u šumi i to stablo upotrebi za sopstveni ogrev).i ovde postoji isključujudi odnos. Ako su ispunjena ova dva uslova koje treba da dokaže vlasnik.zato što je tužilac prestao da bude vlasnik jer je trede lice postalo vlasnik ili je stvar izgubila individualnost.ali ne i sabirati.ne može da kondicira“.da je u pitanju individualno određena stvar. Reivindikaciona tužba je tužba vlasnika individualno određene stvari protiv držaoca kod kojeg se stvar nalazi i kojem traži da mu stvar bude vradena u državini.od reivindikacione tužbe i tužbe za naknadu štete. U prvom slučaju se može desiti da vlasnik nema pravo na tužbu za naknadu štete ved sama kondokcija? Kad je istekao rok koji je kradi onda vlasniku preostaje samo mogudnost da podnese kondikcijsku tužbu ali ne i tužbu iz naknade štete. Ove dve tužbe se mogu birati. Ako podnese tužbu za naknadu štete mora dokazati štetu i uzročnost. 2. al ako se ugasi ugovor može tražiti ono što se daje sa tužbom iz pravno neosnovanog obogadenja. 3.da je tužilac vlasnik stvari.on de uspeti u sporu. U odnosu na kondikciju u pravu važi pravilo „onaj ko može da vindicira.-korisni-oni kojima se povedava vrednost stvari. Kondikcija kao tužba iz pravno neosnovanog obogadenja trebarazlikovati od tužbe za izvršenje ugovora. Tužba in rem (ne in personam). Iz ove situacje može nastati i kondikcija (upotreba tuđe stvari) . Važi pravilo da obogadeni ima pravo na nadoknadu svih izdataka. Sve dok se može podneti tužba za izvršenje ugovora ne može biti upotrebljenja tužba.a ako je znao ima pravo na nadoknadu samo nužnih troškova. i da ne postoji pravni osnov za uvedanje imovine drugog lica (ušteda troškova).tako i korisnih. Samo ako je ugovor prestao u kom slučaju se ne može podneti tužba za izvršenje ugovora može se podneti tužba iz pravnog neosnovanog obogadenja (npr sve dok je ugovor relativno ništav može upotrebiti tužbu za izvršenje ugovora.

da ne postoji zabrana lica čiji je posao. Naime niko nije ovlašden da se meeša u tuđe poslove. Postojanje zabrane isključuje poslovodstvo bez naloga.to može da dovede do obaveze poslovođe bez naloga da nadoknadi štetu čak i u slučaju kad je šteta nastala bez njegove kriivice.onda nema mesta poslovodstvu bez naloga i u tom slučaju radi se o nepravnom poslovodstvu bez naloga i iz njega nastaju određene obaveze za poslovođu: 1.nastaje i obaveza za poslovođu bez naloga da drugoj strani nadoknadi svu štetu koja je nastala tom prilikom.POSLOVODSTVO BEZ NALOGA (nezvano vršenje tuđih poslova) To je vršenje tuđih poslova pravnih i materijalnih bez naloga ili ovlašdena ali za račun onoga čiji je posao. Postojanje zabrane ne sprrečava nastanak poslovodstva bez naloga kada je zabrana protivna zakonu ili moralu odnosno kad je neko drugome zabranio da izvrši neku njegovvu zakonsku obavezu koja ne trpi odlaganje.da kod poslovodstva bez naloga postoji namera zasnivanja poslovodstva bez naloga. Postoje i određene situacije kad nije dozvoljeno zabraniti drugome da se meša u svoje poslove. Da bi nastalo poslovodstvo bez naloga potrebno je da budu ispunjeni određeni uslovi: 1.to znači da je posao koji se ne tiče ni ličnosti ni imovine poslovođe bez naloga. Pod propuštenom koristi treba smatrati neku imovinsku korist za koju zakon zahteva da bude očigledna. Pod štetom u smislu pravila o poslovodstvu bez naloga ne treba smatrati samo on što se smatra štetom u prouzrokovanju štete.da nema ni ovlašdenja ni obavezu.to znači da poslovođa želi da učini posao. Treba podrazumevati nastupanje bilo kakve nezggode ili neprijatnosti za lice čiji je posao. U ta tri slučaja zaabrana ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo. 2. Ne može biti ni pod kakvom prinudom odnosno obavezom da ga izvrši 3. Ako poslovođa ne vrši posao u nameri da mu gospodar da nagradu i naknadi troškove ved da on sam pribavi korist .da odmah položi račun gospodaru posla 2.da ne postoji ni obaveza ni pvlašdenje za obavljanje tuđih poslova-potrebno je da poslovođa to zna. Ako je gospodar posla zabranio obavljanje posla. Mešanje je mogude u izuzetnim slučajevima i strogo zakonom određeno tako da svako lice čiji posao drugo lice ode da uradi može da zabrani. .tako da u tom slučaju i uprkos zabrani nastaje poslovodstvo bez naloga.da mu preda sve koristi koje je ostvario 3.da je posao koji je poslovođa obavio tuđ. 5. 4. Na osnovu poslovodstva bez naloga nastaje obligacioni odnos između poslovođe bez naloga i gospodara posla na osnovu koga obe strane imaju prava i obaveze.a drugo lice uprkos toj zabrani obavi obavi njegov posao.neodložnost posla.da stvori obavezu za gospodara damu da nagradu i plati troškove koje je imao zbog njegovog posla.treba da bude takvo da bi u slučaju njegovog neblagovremenog obavljanja nastupila šteta ili propuštena očigledna korist.

saastoji se u obavezi da se podnese izveštaj o završenom poslu u pogledu troškova odn izdataka koje je poslovođa imao. 2.pravo na naknadu štete. Međutim poslovođa može neke obaveze preuzeti i u svom interesu. Ako poslovođa zna ko je lice čije poslove obavlja. Posle obaveštavanja gospodara posla poslovođa u principu ne može da napusti posao.on nije lišen obaveze obaveštavanja nego je u tom slučaju dužan da obavesti naadležan organ starateljstva ili organ lokalne samoupravena teritoriji na kojoj obavlja posao. 3.da traži od gospodara posla da ga oslobodi prezetih obaveza. 2. Poslovođa bez naloga je dužan da se u obavljanju tuđeg posla rukovodi stvarnim ili verovatnim namerama razumnog čoveka u datim okolnostima. Da bi sprečio dalju štetu zovne majstora i kupi crep.stvari ili novac.da nastavi započeti posao.drugi dokumenti. U obavljanju posla poslovodstva bez naloga mogu biti predate priznanice. Prava poslovođe bez naloga: 1.ved je dužan da nastavi njegovo obavljanje ako je mogude. Ukoliko je došlo do štete usled obične nepažnje u našem pravu sud možee smanjiti odgovornost za štetu ili ga osloboditi pladanja naknade.odnosi se na naknadu one štete koju je poslovođa sam pretrpeo obavljajudi posao za drugoga. Prema ZOO ima pravo na korist nužnih i korisnih troškova al nema pravo na naknadu luksuznih troškova. 3.može se sporazumti sa poslovođom bez naloga da između njih nastane ugovor i dati upustva kako da završi posao.komšija primeti da je oluja na kudi odnela krov. Ukolliko se poslovođa ne ponaša u skladu sa stvarnom odnosno pretpostavljenom namerom ili onom koju ima razuman čovek.pravo na naknadu troškova.obaveza da ustupi ono što je pribavio u obavljanju gospodarevog posla.Pravna dejstva poslovodstva bez naloga: iz poslovodstva bez naloga nastaju obaveze i prava posovođe bez naloga: Obaveze poslovođe: 1.može odlučiti da sam dovrši započeti posao 2. Majsotr pošto obavi da priznanicu koju je ovaj dužan da preda gospodaru posla).onda je dužan da ga obavesti lično. on de odgovarati za štetu i morade nadoknaditi prema pravilima odgovornosti na osnnovu krivice.da obavesti gospodara posla da je preduzeo neki njegov posao i to je prema zakonu dužan da učini što je mogude pre. U ovm drugom slučaju on oma pravo od gospodara posla da zahteva da ga oslobodi svih obaveza koje je preuzeo na sebe i naravno da preuzme na sebe one obaveze koje je poslovođa bez naloga preuzeo u njegovo ime.polaganje računa. Poslovođa bez naloga može u toku obavljanja posla preuzeti obaveze u ima i za račun gospodara posla i u tom slučaju te obaveze vezuju direktno gospodara posla. Gospodar posla može svoju brigu za posao ispoljiti na dva načina: 1. (npr. . 4.ukoliko je imao izdatke ima pravo da mu gospodar nadoknadi. Međutim ta obaveza da nastavi posao traje sve dok gospodar ne bude u mogudnosti da sam preuzme brigu o poslu. a ako ne zna . 5.obaveza da postupa sa potrebnom pažnjom.

Obaveza koja nastaje iz ponude je obaveza ponudioca da izdrži ponudu određeno vreme.ali za sam nastanak nije neophodna volja gospodara posla.to se zove nagradni poklon. Ako rok nije određen.a to je nagrada 4. 3.a ne spadaju u nužnei korisne troškove.ima pravo na naknadu do visine koristi.mora biti određen rok za takmičenje za dobijanje nagrade. Je izvor obligacionog odnosa između javnog obedavaoca i drugog lica. 1. i u tom slučaju ima isto dejstvo kao .poslovođa bez naloga ima pravo na nagradu onda kada je otklonio štetu od lica čiji je posao odnosno ako mu je pribavio korist koja mu je mogla izmadi.pravo na odnošenje dodatka-posloovođa bez naloga ima pravo na odnošenje stvari kojom je uvedana imovina.odnosno ugovor zaključi pod uslovima u ponudi.pravo na nagradu. Ako mu gospodar ipak da nagradu.odnosno putem radia. 5. a to je ponuda. Da bi nastao obligacioni odnos potrebni slededi uslovi: 1. Ratifikacija.da obavljanje u sebi sadrži prestaciju obedavaoca. 5.ved po pravilima ugovora o nalogu. Ako nije otklonio štetu odnosno nije ostvario korist.al drugi ipak učini posao.javno obedanje nagrade. To znači da de se pravni odnosi raspravljati ne više po pravilima o poslovodstvu bez naloga.svaki takmičar može zahtevati od suda da odredi rok.4.da je upudena neodređenim licima pri čemu njihov broj može biti određen ili neodređen.štampe ili televizije 2.ali koja nije uređena pravilima o jednostranoj izjavi volje kao izvorima obligacija.poslovodstvo bez naloga nastaje sa namerom poslovođe bez naloga da zasnuje obavezu gospodaru posla. U tom slučaju on je ostvario rezultat i ima pravo zahtevati nagradu. ZOO poznaje dve vrste jednostrane izjave volje koje stvaraju obligaciju: 1. Obedanje nagrade obavezuje obedavaoca da obedanje održi.izdavanje hartija od vrednosti Postoji još jedna izjava volje koja stvara obavezu.onda između njih nastaje ugovor o nalogu.nema pravo na nagradu ali mu ostaju druga prava na osnovu poslovodstva bez naloga. JEDNOSTRANA IZJAVA VOLJE Je peti izvor obligacija.da je obedanje učinjeno javno. Ako gospodar posla naknadno izjavi volju i prihvati posao koji je obavioodnosno započeo poslovodstvo bez naloga.u obedanju mora biti navedena radnja koja treba da bude izvršena odnosno uspeh koji treba da bude postignut dabi nastala obaveza obedavaoca na davanje nagrade.javno obedanje nagrade 2. Slučaj kad nema uslova ispunjenih za poslovodstvo bez naloga.

trampa.Bitni uslovi potrebni za nastanak ugovora: 1. mešoviti.o pansionu.oni koji su sastavljeni od elemenata više ugovora (ug.ugovori sa trenutnim izvšenjem.o prodaji.Prema karakteru prestacije: 1.zakupu.pa se postavlja pitanje koja demo pravila postaviti.oni koji naastaju prostom saglasnošdu volja.ugovori koji se izvršavaju preduzimanjem više uzastopnih sukcesivnih akata davanja ili činjenja. neimenovani. Međutim naknadna izjava obedavaoca o opozivanju obedanja proizvodi pravna dejstva samo ako su učesnici u takmičenju saznali za opozivanje pre nego što su obavili radnju ili postigli uspeh. 2.o zajmu. 3.Prema tehnici i načinu zaključenja: . neformalni.o lizingu.zajam).nisu toliko česti u pravnom prometu.međutim za razliku od ponude koja je kao neopoziva. Ako za opozivanje obedanja nisu znali onda naknadna izjava obedavaoca ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo. (prodaja. javno obedanje je opozivo.oni ugovori koji se sastoje iz elemenata samo jednog određenog ugovora. kod ugovora o nepravoj ostavi imamo situaciju u kojoj su sjedinjeni elementi ug. imenovane.to su oni ugovori koji su zbog svoje učestalosti u pravnom prometu zakonom posebno uređeni i čije je ime tačno određeno. 2. 2.o ostavi i ug. 5. Naime obedavalac može opozvati obedanje na isti način na koji je učinjeno (javno) i ličnim saopštavanjem učesnika u takmičenju i u tom slučaju oduzima dejstvo ranijem učinjenom obedanju.oni ugovori za čiji nastanak je pored saglasnosti volja neophodno da ona bude izražena u formi koju je zakon odredio odnosno koju su ugovorne strane utvrdile kao uslov nastanka i punovažnosti.Prema kriterijumu određenosti u zakonu: 1. Po njoj kod jednog mešovitog ugovora treba utvrditi koji elementi kod njega pretežu i ti elementi koji pretežu apsorbuju elemente drugih ugovora. U rešenju ovog pitanja nastale su brojne teorije.zajmu). 4. Podela ugovora 1.Prema dužini trajanja prestacije: 1. ugovori sa trajnim izvršenjem.ponuda.ugovor o nepravoj ostavi). U našem pravu je prihvadena teorija apsorbcije. formalni. Izjavljivanjem javnog obedanja nagrade nastaje obaveza obedavaoca da isplati obedanu nagradu i pravo pobednika u takmičenju da zahteva ako je više učesnika istovremeno obavilo radnju ili postiglo uspeh onda svi oni imaju jednako pravo. Njihova sadržina nije zakonom posebno uređena niti im je u zakonu dato posebno ime.su ugovori koji se davaju jednim aktom davanja ili činjenja.su ugovori koji se izvršavaju preduzimanjem jednog akta davanja ili činjenja koji se prostire u kradem ili dužem vremenskom periodu odn.o finansijama. Npr.o organizovanju putovanja. Pretstavljaju poseban problem za primenu u pravu jer u slučaju da dođe do spora oko njihovog izvršenja može se postaviti pitanje pravila koje treba primeniiti s obzirom da je u njima sjedinjenoo više elemenata različitih ugovora. jednostavne. 2. 2. (ug.

On je dvostruko obavezan jer nastaje obaveza zajmodavca da preda određenu količinu zamenljivih stvari. 121 do 148.recipročni i sinalagmatični. 8. samostalni.ugovori koji ne mogu postojati samostalno ved njihovu egzistenciju i pravna sudbina zavise od egzistencije i pravne sudbine nekog drugog ugovora (jemstvo). jednostrani ugovori.Kriterijum zavisnosti ugovora jednih od drugih 1. generalne 6. ugovori sa sporazumno određenom sadržinom 3. Prema shvatanju profesora Antida ugovor o poklonu je dvostrano obavezan pravni posao jer za poklonoprimca nastaje obaveza zahvalnosti koja se sastoji u suzdržavanju. 6. 2. 1. Značaj podele: ogleda se u tome što se na jednostrane obaveze ugovornika ne primenjuje čitav niz zakonskih pravila za koje je u ZOO određeno da se primenjuju samo na dvostrane ugovore. Obaveza poklonoprimca sastoji se u nečinjenju jer povredom može dodi do raskida ugovora zbog nezahvalnosti i gubitka imovinske koristi. 2.1. individualni 5.su ugovori koji se zaključuju s obzirom na ličnost jednog ugovornika ili oba. dvostrane ugovore. Ova podela ugovora ima veliki značaj u našem pravu. posebne. kolektivni 4.zaključuje se prostom saglasnošdu volja. Ta pravila su smeštena od čl. ugovore po pristupu 2. Ugovor o delu). pravila o odgovornosti prenosioca za fizičke nedostatke . 7. akcesorni. U jednostrane ili jednostrano obavezne ugovore spada ugovor o poklonu (na osnovu njega nastaje samo obaveza poklonodavca da preda poklon i pravo svojine).to su ugovori kod kojih iz saglasnosti volja ugovornih strana nastaju obaveze za obe ugovorne strane.su oni koji mogu da postoje potpuno nezavisno od ostalih ugovora 2.tako da je izvršenje obaveze iz tog ugovora vezana za određeno lice i ne može biti preneta na drugo lice (npr. ugovori intuitu personae.Prema ličnosti ugovornika: 1.Podela prema odnosu prava i obaveza: 1. Dvostrani ugovori se još nazivaju i uzajmni. Zajam više nije realan ugovor. ugovori koji se zaključuju bez obzira na ličnost učinioca.preduzimanju pojedinih akata kojima se prema poklonodavcu iskazuje blagodarnost.oni kod kojih saglasnošdu volja nastaje obaveza samo za jednu ugovornu stranu.

u. Ova podela je vrlo slična podeli na jednostrane i dvostrane ugovore.na odnosu odnosno broju obaveza koje nastaju iz ugovora.ko dobročinih. dobročini. (ug. ug.su oni ugovori kod kojih jedna strana ne duguje naknadu za korist koju prima od druge. To se najbolje vidi kod primera o ostavi. Prenosilac kod dobročinih ugovora odgovara samo ako je fizički ili pravni nedostatak prouzrokovao štetu na imovini pribavioca.o beskamatnom zajmu. a ako je ostava sa naknadom onda je njegova odgovornost strožija. Nasuprot tomme teretetni se ne zaključuju s obzirom na svojstva ličnosti.a dobročini ugovori se uglavnom tumače na način koji je manje štetan za dužnika i uzima se da je dužnik hteo manje.ostavoprimac odgovara za štetu samo ako ih nije čuvao sa pažnjom koju poklanja sopstvenik stvari. Nazivaju se još i ugovori bez nanade ili besplatni. Ili kada postoji nedopuštena pobuda kod jedne ugovorne strane. 2.postoji vedi broj razloga n osnovu kojih mogu da prestanu dobročini za razliku od teretnih. pravila o zelenaškim ugovorima 9.to su ugovori intuitu personae. pravila o prekomernom oštedenjuu 8.o poklonu. (npr. Značaj podele: ogleda se na polju zaključenja ugovora. Tumačenja ugovora: nejasne odredbe koje se pojave u teretnom ugovoru treba tumačiti na način na koji se ostvaruje pravičan odnos uzajamnih davanja. Pobijanje zbog oštedenja poverioca: uslovi za pobijanje dobročinih ugovora su Paulijanskom tužbom lakši od onih koji see traže pobijanjem teretnih ugovora.a to je nemoralno ili protivzakonito (apsolutna ništavost). Dejstva. Kod njih prenosilac ne odgovara ako stvar ima neki fizički ili pravni nedostatak.zahteva da se ponaša kao dobar domadin. pravila o nemogudnosti ispunjenja 7. pravila o odgovornosti za pravne nedostatke ispunjenja 3. Dobročini ugovori se zaključuju s obzirom na svojstva ličnosti jedne ugovorne strane. pravila o ustupanju ugovora.usled zablude o motivu -rušljiv. Ako je besplatna ostava.o posluzi. Kod dobročinih ugovora odgovornost za štetu se blaže ceni nego kod teretnih.2.a da lakše prestaju od teretnih. Za nastanak dobročinog ugovora potrebno je da se ispuni još jedan dodatan uslov koji se ne traži kod teretnih. Ta odgovornost ne postoji kod dobročinih ugovora.dok kod teretnih zabluda oo motivu je nebitna). Još se nazivaju ugovori s naknadom ili onerozni.o besplatnoj ostavi.o besplatom punomodstvu). pravila o prigoru neispunjenja 4.najopštije se može redi da dobročini ugovori teže nastaju. Nastanak.ug.a podela na teretne i dobročine zasniva se na ekonomskom kriterijumu na odnosu koristi. Prestanak. . Kod teretnih nje dovoljna samo nedopuštena pobuda ved je potrebno da druga strana zna za nedopuštenu pobudu.kod teretnih ugovora postoji odgovornost prenosioca za fizičke i pravne nedostatke ispunjenja.a ne više. Razlika je u tome što se podela na jednostrane i dvostrane zasniva na pravnom kriterijumu. pravila o izmeni ili raskidu ugovora zbog promenjenih okolnosti 6.a to je forma. teretni -su ugovori kod kojih svaka strana duguje naknadu za korist koju prma od druge ugovorne strane. 1. pravila o raskidanju ugovora zbog neispunjenja 5.dejstva i prestanka ugovora.

ugovori kod kojih se u momentu zaključenja ne zna koja de strana biti poverilac a koja dužnik ili se ne zna kolika de biti visina obaveze jedne ugovorne strane ili se ne zna kakav de biti krajnji odnos uzajamnih davanja ili to zavisi od nekog neizvesnog događaja.u o igri). Kod komutativnih ugovora je poznata visina u trenutku zaključenja ugovora.o opkladi. Opklada je ugovor kod koga strane iznose. osiguravač se obavezuje da ukoliko nastupi osigurani slučaj da isplati osiguranu sumu. .samim tim one pristaju da odnos njihovih uzajamnih davanja budu nejednaka. dužine trajanja života primaoca izdržavanja. tvrde dva suprotna fakta s tim što ona strana čije tvrdnje se pokažu tačne treba da od druge strane primi određenu korist.odn.je takav ugovor kod koga se u trenutku njegovog zaključenja zna kolika je visina i kakav j uzajamni odnos prestacija. Nije bitno da li se radi oprošlosti. Kod aleatornih ugovora postoji neizvesnost na koje ugovorne strane računaju prilikom zaključenja. Nazivaju se još i ugovori na sredu.a ponekad i odvažni ugovori (ug.tako da se zna šta ko prima po osnovu ugovora i šta ko po osnovu ugovora duguje. Ugovor o osiguranju. Zbog toga ovde važi da se ne mogu poništiti zbog prekomernog oštedenja.sadašnjosti ili bududnosti). Ugovor o doživotnom izdržavanju.ne zna se visina obaveze davaoca izdržavanja ved ona zavisi od jednog neizvesnog događaja tj. Neizvestan događaj koji se pojavljuje kod aleatornih ugovora može biti bilo koji događaj (opšte neizvesan ili događaj neizvstan samo za ugovorne strane. Zbog toga ako se desi da jedna strana bude prekomerno oštedena kod komutativnih ima pravo da zahteva poništenje ugovora zbog prekomernog oštedenja. komutativni.odn.pristaju na mogudnost da jedna od njih primi manje.ugovorilac osiguranja se u momentu zaključenja ugovora obavezuje da osiguraniiku plada određenu naknadu i visinu premije osiguranja. aleatorni. 2. Nema nikakvih neizvesnosti.1.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful