Stara predavanja

Kompenzacija se navodi ovde u mojoj svesci sa predavanja u nacine gasenja obligacija i ima o tome poprilicno. Kompenzacija=nacin gasenja jednorodnih potrazivanja izmedju istih lica i to gasenja do visine manjeg potrazivanja. Uslovi za kompenzaciju: 1.POTRAZIVANJA MORAJU BITI UZAJAMNA-znaci da duznik potrazivanja koje se prebija treba da bude poverilac potrazivanja sa kojim se prebija +duznik moze da prebije samo svoje potrazivanje-2 izuzetka: 1)kod jemstva-jemac moze dug koji ima prema poveriocu na osnovu jemstva da prebije sa potrazivanjem koje ima glavni duznik prema poveriocu 2)kod cesije-cesus moze svoje potrazivanje koje ima prema ustupiocu da prebije sa potrazivanjem koje prijemnik ima prema duzniku. 2.ISTORODNOST POTRAZIVANJA-potrazivanja koja se prebijaju moraju imati za predmet stvari istog roda 3.OBA POTRAZIVANJA MORAJU BITI DOSPELA-izuzetak-u privrednom pravu-poverilac duznika koji je u stecaju moze da prebije potrazivanje koje ima prema njemu i ako ono nije dospelo pre otvaranja stecajnog postupka nad imovinom duznika 4.POTRAZIVANJA MORAJU BITI CIVILNA,UTUZIVA

POTRAZIVANJA KOJA NE MOGU BITI PREDMET KOMPENZACIJE: 1.Poverilac i duznik svojim ugovorom mogu odrediti da neka potrazivanja ne podlezu kompenzaciji,takav ugovor zove se PACTUM DE NON COMPENSANTUM 2.Kada je samim zakonom odredjeno da neka potrazivanja ne mogu biti predmet kompenzacijeNEKOMPENZABILNA POTRAZIVANJA- 5 slucaja: 1) POTRAZIVANJA KOJA SE NE MOGU ZAPLENITI 2) POTRAZIVANJE STVARI DATIH NA POSLUGU ILI OSTAVU ILI POTRAZIVANJA STVARI KOJA JE DUZNIK BESPRAVNO ODUZEO,ODNOSNO ZADRZAO 3) POTRAZIVANJE NAKNADE STETE KOJE JE NAMERNO PROUZROKOVANO 4) POTRAZIVANJE NA NAKNADU STETE KOJA JE NASTALA OSTECENJEM ZDRAVLJA ILI PROUZROKOVANJEM SMRTI 5) POTRAZIVANJE IZDRZAVANJA

NACINI KOMPENZACIJE: 1. UGOVORNA KOMPENZACIJA 2. SUDSKA KOMPENZACIJA 3. ZAKONSKA KOMPENZACIJA

Konverzija=pretvaranje jednog nistavog ugovora u drugi punovazan ugovor. Kada je jedan ugovor nistav zato sto nema dovoljno elemenata za njegovo postojanje, ali istovremeno postoje elementi za neki drugi ugovor,onda ce izmedju ugovornih strana vaziti taj drugi ugovor ako je to u saglasnosti sa ciljem koji su ugovorne strane htele da postignu i ako se moze uzeti da bi i njega ugovorne strane htele. Izmedju ugovornih strana vazice taj drugi ugovor. Sira namera da se zakljuci jedan ugovor,ovde obuhvata i uzu nameru da se pristane i na neki drugi ugovor. Uslovi za konverziju: 1.DA JE ZAKLJUCEN UGOVOR NISTAV 2.DA TAJ NISTAV UGOVOR ISPUNJAVA USLOVE ZA PUNOVAZNOST NEKOG DRUGOG UGOVORA 3.DA BI UGOVORNE STRANE ZAKLJUCILE TAJ DRUGI UGOVOR DA SU ZNALE ZA NISTAVOST PRVOG UGOVORA 4.DA DRUGI UGOVOR TEZI ISTOM CILJU KAO I PRVI Primeri za konverziju: 1.Konverzija ugovora o ustupanju i raspodeli imovine za zivota u ugovor o poklonu-pogledati cl.66. Zakona o nasledjivanju 2.Konverzija ugovora o preuzimanju duga u ugovor o preuzimanju ispunjenja-pogledati cl.446.st.5. ZOO O jemstvu je pricao onako presiroko,odustanicu je rekao da pogledamo iz ZOO,a ugovornu kaznu je takodje malo vise obimno izlazio. Mislim da treba znati definiciju jemstva,karakteristike ugovora o jemstvu,dve vazne osobine jemstva(AKCESORNOST I SUPSIDIJARNOST),pravna dejstva jemstva(izmedju jemca i poverioca i izmedju jemca i duznika),forma jemstva i posebne vrste jemstva( SOLIDARNO JEMSTVO,SAJEMSTVO,JEMCEV JEMAC I JEMAC ZA NAKNADU STETE JEMCU) sto se tice stete pogledajte iz radisica tako je dj i predavao. - potrebno je da znate zakonsku definiciju shtete ali tacno onako kako pise, antic je u svojoj knjizi spomenuo na par mesta. - vrste nemat i mat shtete - naknadu ili s-ju za iste steta se deli na IMOVINSKU ILI MATERIJALNU sto podrazumeva I umanjenje necije imovine (obicna seta) - kod koje dolazi do smanjenja aktive i povecanja pasive ostecenika npr. ostecen stetnikov auto /tu spada gubitak, ostecenje, kvar + oduzimanje drzavine npr.

poslovnog auta * posebno spomenuo dj. na predavanjima II sprecavanje njenog uvecanja ( izmakla dobit) npr. unistenje stetnikovog taxi vozila - onemogucavanje da stvar daje plodove -> ZOO - Izgubljena dobit je ocekivana korist koja je sprecena usled radnje stetnika. To je ona korist koja se osnovano mogla ocekivati prema redovnom toku stvari. ima 4 elementa: 1. dobitak koji se NIJE OSTVARIO - imovina nije uvecana 2. dobitak koji se MOGAO OSNOVANO OCEKIVATI prema ZOO sa velikom stepenu verovatnoce, sto se ceni u svakom konkretnom slucaju. Nije dovoljna samo verovatnoca a nije neophodna ni izvesnost, vec veliki stepen verovatnoce. 3. dobitak koji bi se MOGAO OSTVARITI prema - redovnom toku stvari - ili prema posebim okolnostima 4. dobitak koji je sprecen radnjom/propustanjem stetnika + neophodna je uzrocna veza izmedju radnje stetnika i izmakle dobiti. III povreda zakonom zasticenog interesa SANKCIJA ZA PROUZROKOVANU MAT SHTETU: 2 vrste: - naturalna restitucija - pravilo, a ZOO odredjuje slucajeve kada ce biti moguca novcana restitucija - novcana restitucija - ZOO sl sucajevi 1. kada uspostavljanje ranijeg stanja - nije moguce - ne pokriva stetu u potpunosti - nije opravdano, a osteceni zahteva novcanu naknadau. 2. kada je stvar oduzeta na protivpravan nacin pa potom propala usled vise sile. 3. kada se steta sastoji u - prouzrokovanju smrti - telesne povrede - ostecenaj zdravlja - sirenju neistinitih navoda / povrede casti npr. sirenje neistinitih navoda o nekoj firmi usled cega ona izgubi velike ugovore sa drugim firmama Cilj: da se u potpunosti popravi stanje ostecenog

NEIMOVINSKU ILI MORALNU sto podrazumeva ( 2 oblika ) 1. kao povreda licnih dobara - prava licnosti chl 199. ZOO - drugih licnih dobara 2. nanosenje drugome fizickog i psihickog bola ili straha chl 200. ZOO npr. naruzenje lica manekenke

okolnostima slucaja .naruzenje .zajednicko za oba oblika: 1.smrti bliskog lica i u 2 posebna slucaja: .NIJE REPARACIJA VEC SATISFAKCIJA ( posredni oblici otklanjanja stetne polsedice ) SANKCIJA ZA PROUZROKOVANJE NEMAT SHETE: 1. ZA NANOSENJE FIZ I PSIH BOLA ILI STRAHA .povlacenje izjave + moguca i kombinacija sa novcanom naknadom u narocito teskim slucajevima 2.CILJ .sud. ne pogadjaju imovinu ostecenog 2.objavljivanje ispravke informacije .narocito o intezitetu i trajanju 2. za svaki fizicki bol 2.objavljivanje presude na trosak stetnika . NE za svaki psihicki bol vec samo za: .MORALNA SATISFAKCIJA .da osteceni pribavi odredjeno zadovoljenje i na taj nacin ublazi emocionalnu/ fizicku bol i zato VRLO BITNO: novcana naknada nemat shtete nije POTPUNA vec PRAVICNA NOVCANA NAKNADA.kd protiv dostojanstva licnosti i morala 3.nema ogranicenja ali u praxi bice moguca nadoknada samo za strah za sopstveni zivot ili telesni integritet. znacaju povredjenog dobra ZNACI PREMA ZOO NOVCANA NAKNADA NEMAT STETE MOGUCA JE SAMO U ODREDJENIM SLUCAJEVIMA GORE NAVEDENIM I POD ODREDJENIM USLOVIMA O KOJIMA CENI SUD.Cilj .NOVCANA SATISFAKCIJA . remete psihicku/emocionalnu ravnotezu coveka -sporna naknada nematerijalne stete. u slucaju straha . ZA POVREDJENO PRAVO LICNOSTI .umanjenje zivotne aktivnosti . ALI ( JAKO BITNO) USLOVI SU i o tome vodi racuna SUD 1. Ona ce biti moguca: 1.priznata ako postoje uslovi za to .licu koje je prinudjeno na kaznjivu obljubu .PRAVICNU NOVCANU naknadu .povrede slobode/prava licnosti .povrede casti/ ugleda . sto se tice visine naknade: ona je veca sto je bol inezivniji i trajniji STRUKTURA ZOO-a ZOO se sastoji iz 4 dela: .

sadržine i mesta u našem pravnomsistemu. -regulišu mogucnost primene običaja i datum stupanja na snagu. OPŠTI DEO .sadržana su pravila koja se odnose na nastanak obligacija tj."MERODAVNO PRAVO U SLUCAJU SUKOBA REPUBLICKIH ZAKONA" Podrazumeva pavila po kojima bi trebalo da bude rešavan sukob dva republicka zakona ako na razlicit nacin regulišu isto pitanje! Pravilo je da se primenjuje pravo države u kojoj se nalazi nepokretnost. pravila o prestanku obligacije 3."PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE" -predstavljaju uobičajen deo u svim zakonima i rešava pitanja kao sto su važenje ranijih propisa nakon donošenja zakona.DEO I -podeljen je na glave I glava-OSNOVNA NACELA Osnovna nacela su pravne norme koje iskazuju osobenosti ZOO-a u pogledu njegovog cilja."OPŠTI DEO".I DEO . Norme I i II dela cine glavninu Zakona o obligacionim odnosima! III DEO . 1.sadržana su pravila o posebnim imenovanim ugovorima. 1. . zasnivanje obligacionog odnosa."UGOVOR" . o razmeni 3. pravila o promeni subjekata obligacije II DEO . o punomocstvu (nalog) Poklona i posluge nema jer nisu regulisani po ZOO vec je trebalo da budu regulisani republickim zakonom koji nikada nije stupio na snagu pa važe predratna pravna pravila. o zakupu 5. o predaji 2. o ostavi 6. Ove odredbe nemaju praktični znacaj nego samo teorijski! IV DEO . pravila o pojedinim vrstama obligacije 4. o zajmu 4. pravila o dejstvu obligacije 2.

Niko ne može biti prinudjen da zaključi ugovor niti se sme odrediti sa kim de zaključiti ugovor. raščlanjenju.. Ove ideje su dopunjene sa još dve ideje u francuskoj filozofiji XVIII veka: 1)covek ima subjektivna prava ne samo u odnosu na drugog vec ta njegova prava ima i prema državi. i prema društvenim institucijama. NAČELO AUTONOMIJE VOLJE (privatne autonomije) svoje korene ima u filozofskom principu privatne autnomije-dela Huga Grocijusa "O pravu rata i mira".Ž. Teorija društvenog ugovora 1765. otklanjanju dvosmislenosti u tumačenju normi. -ove idje su izražene u delu Ž. a ne u pravu. a ostala su uža i imaju manji stepen opštosti. ali je bio više okrenut autonomiji volje u etici.-imaju dvostruku svrhu: a)da posluže tumačenju normi (ako je potrebno tumačenje). Ona ne može biti unapred propisana ili zakonom odredjena. Izdvajaju se 2 nacela najvišeg ranga. Zakon je ispod covecije volje po ovoj teoriji. 2)autonomija volje treba da postane glavni princip u regulisanju odnosa u državi-država je zasnovana na ugovoru izmedju pojedinaca. b)da ukažu na glavne ciljeve koje država hoce da postigne u oblasti obligacionog prava -nemaju sva nacela jednak karakter. Teorija autnomije volje dolazi do izražaja u svim granama gradjanskog prava na razlicite načine!U obligacionom pravu. Predstavnik je Imanuel Kant.god.. princip autonomije volje se izražava kroz 2 načela: 1)načelo slobode ugovaranja 2)načelo dispozicije subjekata 1)načelo slobode ugovaranja podrazumeva da je svako slobodan da izabere da li de i sa kim de zakljuciti ugovor. (Postoji izuzetak: ugovor o otkupu stana je do detalja regulsan Zakonom o stanovanju) . Osnova ideje je da treba razdvojiti 2 prava: 1)božansko pravo 2)ljudsko pravo (subjektivno pravo)-koje se temelji na covekovoj volji. Teorija se razvijala i u nemačkom pravu.Rusoa. takodje nemaju ni isti stepen opštosti. Od ovog pravila postoje odredjena odstupanja (ugovor o osiguranju vozila i zakonsko pravo preče kupovine) 2)načelo dispozicije subjekata: subjekti su u ugovoru slobodni da svojom voljom urede sadržinu ugovora. a ona je autnomna što znaci da covek svojom voljom stvara pravo. Ima ih ukupno 23. Zato on ne zauzima veliki značaj. Postavio je temelje ucenja o privatnoj autonomij.

na shvatanju koje ističe vrednost zajednice.NAČELO SAVESNOSTI I POŠTENJA -suprotno načelu autonomije volja (njegova protivteža) -princip savesnosti i poštenja se zasniva na kolektivizmu. Princip savesnosti i poštenja namedu dužnosti. ograničavaju slobodu ugovaranja! Načelo savesnosti i poštenja nalaže subjektima da se u obligacionim odnosima ponašaju po svojoj savesti i da ne preduzimaju akte koji bi bili nedolicni i necasni. ali od njega postoji odstupanje: pregovarač ne može da prekine pregovore i time preouzrokuje štetu drugoj ugovornoj strani. vrednosti društva I društvenosti. To je pravilo. Nacelo opštosti i dispozitivnosti . a pogotovo postoje za vreme njegovog trajanja. Pregovori ne obavezuju i svaka stran ih može prekinuti kad hode. Iz ugovora nastaje obligacioni odnos. Dužnosti mogu postojati ved prilikom zasnivanja obligacionog odnosa. iz pregovora ne može da nastane obligacioni odnos. Pre zasnivanja obligacionog odnosa -"pregovori"-razdblje koje prethodi zaključenju ugovora koje je namenjeno razmeni mišljenja buducih ugovornih strana kao i razmenjivanju predloga i protivpredloga koji treba da dovedu do zaključenja ugovora. Ako je jedna strana prekinula pregovore bez razloga i prouzrokovala štetu na njoj je obaveza da drugoj ugovornoj strain nadoknadi štetu! Tokom trajanja obligacionog odnosa učesnici su dužni da se uzdržavaju od postupaka koji bi bili protivni ovom načelu! Ostala načela koja imaju uži domašaj se mogu podeliti na 2 grupe: I NACELA KOJA DERIVIRAJU IZ NACELA AUTNOMIJE VOLJE II NACELA KOJA DERIVIRAJU IZ NACELA SAVESNOSTI I POŠTENJA I NACELA KOJA DERIVIRAJU IZ NACELA AUTONOMIJE VOLJE 1.

...strane polaze od nacela jednakih ovlja. Ugovor nastaje prostim susretom volja (usmeni sporazum). RAZLIKOVANJE UGOVORA I PRAVNOG POSLA .pravilo je da jedna strana ne može imati više prava nego što može imati druga strana.norme zakona su dispozitivnog karaktera što znaci da se od njih može odstupiti voljom ugovornh strana.propisuje zabranu zloupotrebe OBLIGACIONOG prava 2. izuzev ako se posebnim pravnim pravilima obligacioni odnosi nisu regulisali drugačije b)pravila ZOO koja se primenjuju na ugovore važe mutatis mutandis i za ostale pravne poslove ako posebnim pravnim pravilima nije predvidjeno nešto drugo za te poslove! Dispozitivnost . gradjenju. Nacelo ravnopravnosti strana u obligacionom odnosu .obe strane u tom odnosu su jednake u svojim pravima. Od principa "neformalnosti ugovora" postoje brojni izuzeci: "ako zakon propisuje formu ili to proizilazi iz volje ugovornih strana. Ovo nacelo se ne primenjuje kod jednostranih ugovora koji su dobročini (stvaraju obaveze za samo jednu ugovornu stranu).. 15 ZOO.) II NACELA KOJA DERIVIRAJU IZ NACELA SAVESNOSTI I POŠTENJA 1.. Nacelo zabrane stvaranja i iskorišcavanja monopolskog položaja -proistice iz 2 nacela.zaključenje ugovora ne podleže nikakvoj formi. Takvi ugovori su zabranjeni jer je jedna strana u neravnopravnom položaju! 4. Nacelo konsensualizma . (ugovor o prometu nepokrenosti.propisuje zabranu zloupotrebe prava ZOO .Opštost se može posmatrati sa dva aspekta: a) norme obligacionog prava sadržane u ZOO i preimenjuju na sve obligacione odnose. zabrana lex comissoria. Zakon zabranjuje ugovore privrednih subjekata kojima se stvara monopol za jednog ili grupu subjekata. jemstvu.". licenci. Nacelo zabrane zloupotrebe prava ZOSPO . Nacelo jednake volje uzajamnih davanja -čl. 3.) 2. Samo mali broj normi ima prinudni (imperativni) karakter (norme o zastarelosti.zasnivanje dvostranih ugovora.. ravnopravnost=jednakopravnost .

postoji fizički nedostatak. medjusobna zavisnost izmedju duga i potraživanja.pravo jedne strane u ugovoru da zahteva ili raskid ugovora ili zamenu odredbi ako po zaključenju nastanu okolnosti koje otežavaju svrhu upotrebe.odgovornost za evikciju v) poništenje ugovora zbog prekomernog oštedenja . a koja je posledica zablude o vrednosti oštedene stvari.postoji očigledna nesrazmera u uzajamnim davanjim u momentu zaključenja. Zato nastupa odgovornost prenosioca.. Ovakav ugovor je apsolutno ništav.Zakonom se odredjuje u kojim slucajevima odstupanje od ovog principa povlaci posledice cl. uzajamnost. -u obligaciji postoji korelacija. Ako pribavilac ne može da koristi stvar redovnom namenom. POJAM OBLIGACIJA Obligacija označava pravnu vezu izmedju 2 odredjene strane: poverioca-koji je ovlašcen da zahteva potraživanje od dužnika I dužnika-koji je obavezan da ucini prestaciju. d) raskidanje ili izmena ugovora zbog promenjenih okolnosti . a) odgovornost prenosioca za fizicke nedostatke ispunjenja . -"svaka strana u dvostrano obaveznom ugovoru duguje drugoj ugovornoj strani naknadu za ono što je primio." -davanja treba da budu jednaka . g) zelenaški ugovor . -obligacija se i sa strane poverioca i sa strane dužnika može posmatrati spolja: sa strane dužnika-vraca se dug jer je obligacija njegova pasiva sa strane poverioca.postoji očigledna nesrazmera u uzajamnim davanjima.obligacija je potraživanje i izražava se kao aktiva u imovini poverioca. ali je potrebno da je do toga došlo iskorišdavanjem odredjenih subjektivnih elemnata jedne ugovorne strane.prenosilac garantuje mirnu državinu. stav 2. PRAVNE OSOBINE OBLIGACIJA -specificne odlike (svojstva) obligaicije po kojima se razlikuje od drugih pravnih odnosa. b) odgovornost prenosioca za pravne nedostatke ispunjenja . tj. 15.razlikuju se po tome što je za kvalifikaciju jednog posla bitan broj volja. On znači da je pribavilac stvari dao više nego što je na osnovu ugovora dobio. I PRAVNA VEZA IMOVINSKO-PRAVNOG KARAKTERA .

Ta posredna sankcija se ogleda u tome što ukoliko dužnik dobrovojno izvrši ono na šta ne može biti prinudno osudjen. Cilj je da se donese PRESUDA. moralne dužnosti proizilaze iz pravila učtivosti 3. Ako je tužba osnovana. -razlikuju se: A) ZAJEDNIČKE (podeljene) B) SOLIDARNE1)PASIVNE-na strani poverioca je jedno lice. poverilac se kondemnatornom tužbom obraca sudu i traži da dužniku naredi izvršenje obaveze. Ukoliko dužnik izvrši dobrovoljno obavezu. Medjutim. zastarelo potraživanje -ne poseduju mod prinudnog sudskog namirenja -poverilac nema pravo da podnese tužbu sudu I da zahteva da sud naredi izvršenje -prirodna obligacija ima sankciju koja je posredna. a ne na ličnosti dužnika (sistem realne egzekucije). moralne dužnosti nekada imaju i religijski karakter 4. Izvršenje se sprovodi na IMOVINI. a na strani dužnika više lica koja duguju "svi za jednog. On ima obavezu da ispuni ono što je zahtevano. ukoliko dužnik ne izvrši obavezu. sud presudjuje da dužnik izvrši obavezu i ima rok od 15 dana (paricioni rok). Njegova uloga u obligaciji je aktivna. jedan . moralne dužnosti imaju unutrašnju sankciju Naturalne (prirodne) obligacije-pr. Iz dužnikove imovine se oduzima predmet koji je trebalo da se preda poveriocu.jedna strana-poverilac . Podnošenjem tužbe se pokrede PARNICNI postupak i cilj je da se utvrdi da li poverilac ima pravo prema dužniku i da li dužnik ima obavezu izvršenja. ali može biti od značaja kada dode do pitanja na koji način treba ispuniti obligaciju.biti poverilac znaci imati pravo da se zahteva odredeno ponašanje (prestacija).iako postoje dve strane to ne znaci da postoje dva lica u obligaciji! Broj lica ne menja položaj u obligaciji. .druga strana-dužnik . moralne dužnosti ne uživaju pravnu zaštitu 2. obaveza se gasi i obligacija prestaje. Ostale obligacije se nazivaju civilne-prave! II ODNOS IZMEÐU DVE ODREÐENE STRANE . Razlikovanje obligacije kao pravne veze i moralnih dužnosti: 1. Nema pravo ništa da zahteva. .-ukoliko dužnik nede dobrovoljno da izvrši obavezu.pasivna strana je dužnik. poverilac ima pravo da pokrene IZVRŠNI postupak (postupak prinudnog izvršenja). ne može da traži od poverioca da mu vrati ono što je dao.

To predstavlja predmet obligacije. Svaki od poverilaca ima pravo da zahteva ispunjenje celog duga.proizilaze iz načela savesnosti i poštenja.jedna ili više-koje se dele na: A) primarne-one obaveze kjima nastaje sama obligaicja i odreduju tip-vrstu obligacije B) sekundarne-nastaju usled kršenja primarnih obaveza. a na strani dužnika jedno lice. II Shvatanje o petodelnoj podeli sadržine obligacije: 1)Obaveze .obaveza naknade štete 2)Sporedna prava . To je pravo izbora kod alternativnih obligacija. 2)AKTIVNE-na strani poverioca je više lica.ona koja pripadaju poveriocu i služe da osiguraju izvršenje obligacije (pravo poverioca prema jemcu) 3)Obaveze uzajamne obazrivosti . Nastaju iz dvostrano obaveznih ugovora. 5)Pravo na prigovor .ima dužnik u obligaciji. a obligacija se gasi prema svima. III PRAVNA VEZA KOJA IMA ODREÐENU SADRŽINU A) sadržina obligacije je znacajna jer utvrdujemo o kojoj obligaciji je reč i koja pravila cemo primeniti na odredjenu obligaciju B) u zavisnosti od sadržine obligacije se utvrduje da li je neka obligacija nastala ili nije C) prema sadržini se odreduje da li neka obligacija postoji ili je možda prestala (promena novacijom na osnovu sadržine obligacije-sporazum poverioca i dužnika da ugase staru obligaciju menjajuci joj sadržinu) Tri shvatanja o sadržini obligacije: I čini je pravo poverioca da zahteva odredjeno ponašanje i obaveza dužnika da se ponaša onako kako poverilac traži. pr. ali njihova sadržina nije unapred odredjena i zato se ne može zahtevati njihovo prinudno izvršenje-može samo naknada štete! 4)Prava preobraženja .za sve". na strani dužnika samo obaveze B) DVOSTRANE-prava i obaveze se javljaju na obe strane u obligacionom odnosu. Postoji i podela na: A) JEDNOSTRANE-na strani poverioca samo pravo. Može da istakne prigovor da obligacija nije nastala ili da ne proizvodi pravno dejstvo kao i prigovore koji odlažu izvršenje! .pravo poverioca da izjavom svoje volje utiče na promenu sadržine obligacije.

Pravo zakupca je i da zakupodavac održava stvar i da odgovara za fizičke i pravne nedostateke. Ako posle zaključenja ugovora zakupodavac preda stvar tredem licu. Zakupodavac može da se obrati podzakupcu i da traži naplatu dospelih iznosa zakupnine ako ih zakupac ne plada o dospelosti! .titular stvarnog prava ima pravo da zahteva povradaj stvari kod koga se nadje i da se prestane sa uznemiravanjem. i trpljenje 2)Osnov (kauza) obligacije se dobija odgovorom na pitanje "Zbog čega se dužnik obavezao?". a ne samo u onim iz ugovora. zakupac ima pravo da traži stvar od tredih lica. a ono se ne može zahtevati od svakoga nego samo od onoga sa kime postoji obligacioni odnos. U ZOO-razlog je osnov obligacije (ovo misljenje zastupa i Antic!) IV OBLIGACIJA JE ODNOS RELATIVNOG KARAKTERA . Taj razlog postoji u svim obligacijama.stvarno pravo titularu daje neposrednu pravnu vlast na stvari obligacija za predmet ima ponašanje. uključujudi i predaju. a ona se može odnositi a) na odredjeno činjenje-svaka pozitivna radnja dužnika. . b) na odredjeno nečinjenje-uzdržavanje od odredjenih radnji na koje bi inače imao pravo. Prava zakupodavca: da zahteva isplatu zakupnine! Zakupac može da izda stvar u podzakup.deluje samo izmedju odredjenih lica stvarno pravo deluje prema svima (erga omnes) .po ovome se razlikuje od stvarnopravnih odnosa .dobija se odgovorom na pitanje "Na šta se dužnik obavezuje?" Obligacija se odnosi na prestaciju. poverilac nema pravo prema trecim licima! U obligacionom pravu od principa relativnosti postoje izuzeci: 1)ugovor o zakupu 2)paulijanska tužba 3)ugovor u korist trecig lica 4)kolektivni ugovor 1) UGOVOR O ZAKUPU -ugovorne strane: zakupac i zakupodavac -obojica imaju pravo jedan prema drugom-pravo zakupca je da od zakupodavca zahteva predaju stvari na upotrebu. Zakup ima odredjena stvarnopravna dejstva i zato je mogude da zakupac ostvaruje svoje pravo prema tredem licu kome je zakupac predao stvar (pod uslovom da je trede lice bilo nesavesno).III Shvatanje o dvodelnoj sadržini obligacije 1)Predmet obligacije .

nastaje pravo da od promitenta zahteva ispunjenje obaveze (ugovor o osiguranja života za slucaj smrti). a) po predmetu. ali ne i na drugom nivou.separatio bonorum-odvajanje zaostavštine iz imovine naslednika koje traže poverioci kada je naslednik prezadužen i postoji opasnost da oni nece biti namireni! b) po visini-kada dužnik odgovara za dug samo do odredjene vrednosti. a pravu na zahtev poverioca odgovara odgovornost dužnika za ispunjenje duga.2) PAULIJANSKA TUŽBA . Ovakva korelacija postoji u 2 situacije i u obe odgovornost dužnika ne odgovara pravu poverioca. korisnika.ugovor koji se zaljučuje izmedju dva lica-stipulanta i promitenta na osnovu koga za trede lice (beneficijara). 1.tužba koju podnosi poverilac dospelog potraživanja na osnovu koje pobija pravne radnje svog dužnika kojima je dužnik umanjio svoju imovinu tako da u njoj nema sredstava za namirenje. Pravu poverioca na potraživanje odgovara dužnikov dug. 1.traži se da se oglasi ugovor bez pravnog dejstva i to u visini njegovog potraživanja. Poverilac ima pravo potraživanja i pravo na zahtev. Postoji korelacija na prvom... ODNOS OBLIGACIJE I OBLIGACIONOG ODNOSA U obligaciji postoji korelacija izmedju duga i potraživanja. ali ne mora da postoji u svim obligacijama.podnosi se protiv dužnika i tredih lica kojima je otudjena imovina . -princip monetarnog nominalizma može dodi u sukob sa principom savesnosti i poštenja -odstupanja od principa monetarnog nominalizma mogu biti:na osnovu ugovora I na osnovu sudske odluke -princip je dispozitivnog karaktera .slucaj abandona-u pomorskom pravu-pravo vlasnika broda koji je prouzrokovao štetu tredim licima da se odrekne prava na brod u korist osiguravajuceg društva koje je pokrilo štetu 2. 3) UGOVOR U KORIST TRECEG . Korelacija na prvom nivou je potpuna i mora da postoji u svakoj obligaciji. Zbog toga je apsolutna I podrazumeva korelaciju potraživanja i duga i korelaciju prava na zahtev i odgovornosti dužnika 2. Korelacija na drugom nivou je relativna i postoji u vedini obligacija. a ne za dug u celini-pravila o odgovornosti naslednika za dugove ostavioca-do visine vrednosti zaostavštine! . U tim situacijama odgovornost dužnika je ograničena po predmetu ili po visini. .

U našem pravu je dozvoljena od donošenja Zakona o deviznom poslovanju 2001. Postoji nekoliko vrsta: 1. valutna kaluzula-odredba u ugovoru na osnovu koje se visina novčane obaveze odredjuje prema kursu dinara u odnosu na neku stranu valutu. Visina novčane obaveze koju jedna ugovorna strana treba da uradi drugoj ugovornoj strain ima se izvršiti prema ceni rada tj.(odredbe o kliznoj skali). Dosudjuje se doživotno ili u odredjenom periodu u unapred odredjenim mesečnim iznosima. Materijala u odredjeno vreme I na odredjenom tržištu. teške telesne povrede ili oštedenja zdravlja nekog lica! Novčana renta je naknada imovinske štete. Indeks revalorizacije mogu biti odredjeni prema raznim kriterijumima: prema rastu cena. klizna skala. ovakve klauzule su dopuštene. 4. indeksna klauzula-odredba u ugovoru iz koje nastaje novčana obaveza na osnovu koje de se visina nove obaveze revalorizovati (ponovo obračunati) prema određenom indeksu. mesto je ono koje je odredjeno sporazumom izmedju dužnika I poverioca (bilo koje mesto). kao I obrnuto. Ako dužnik I poverilac ne dogovore ništa. sud može odlukom raskinuti ugovr ili izmeniti pojedine odredbe ako je disproporcija tolika da ugovor više ne odgovara ugovornim stranama. Dužnik novčane rente može tražiti umanjenje novčane rente I sud je može odobriti. 3. zlatne klauzule-odredbe u ugovoru na osnovu kojih de se visina vrednosti novčane obaveze obračunati u visini vrendosti zlata na dan dospelosti. je složenija varijanta indeksne kaluzule. U našem . To jeodredba koja se ugovara u ugovorima u kojima se jedna strana obavezuje da izradi I isporuči odredjenu stvar drugoj ugovornoj strain (ugovor o delu. ali sud ima pravo da promeni odredbe I uskladi ih sa prilikama konkretnog slučaja. 2. ugovor o gradjenju). Odstupanja na osnovu sudske odluke: -u ZOO postoje dva pravila koja dozvoljavaju sudu da utvrdi visinu novčane obaveze u skladu sa unutrašnjom promenom vrednosti novca! 1. U unutrašnjem pravu su vrlo retke. Pravilo o izmeni novčane rente koja se dosudjuje u slučaju smrti. prema stopi rasta troškova života.primenjuje se zakonsko pravilo da je mesto prebivališta ili sedišta poverioca u momentu ispunjenja u stvari mesto ispunjenja. 2. Ukoliko nakon zaključenja ugovora dodje do promene okolnosti tako da isupnjenje obaveze jedne ugovorne strane postane otežano.-poverilac i dužnik odstupanja ustanovljavaju posebnom ugovornom pogodbom. ali su dozvoljene. Pravilo o raskidanju I izmeni ugovora zbog promenjenih okolnosti.prema stopi rasta prosečne plate… U našem pravu. Promena u unutrašnjoj vrednosti novca kada dužnik može od suda da zahteva raskidanje ugovora. U pogledu NOVČANIH OBAVEZA. može je povedati! MESTO ISPUNJENJA OBAVEZA Mesto ispunjenja podrazumeva se da je u pitanju mesto u kom dužnik mora preduzeti sve radnje koje su potrebne da bi izvršio svoju obavezu.

ako nije ugovoreno vreme ispunjenja. Ako nisu ništa ugovorile. 2. Ako nisu ništa ugovorili treba voditi računa da li je pravilima o posebnim imenovanim ugovorima odredjeno vreme ispunjenja! Kod ugovora o prodaji. Ima pravo da primi ispunjenje obaveze.pravu novčane obaveze su donosive što podrazumeva povoljnost za poverioca jer svi troškovi padaju na dužnika. a poverilac odmah ima pravo da zahteva ispunjenje obaveze. a ako je predaja usledila kasnije. Kada je rok ugovoren isključivo u interesu dužnika dužnik ima pravo da ispuni obavezu pre roka I da pazi da to ne bude u nevreme I mora o tome da obavesti poverioca. rok se odredjuje u interesu dužnika. Mogu ga odrediti tako što de odrediti rok u okviru koga ili po čijem isteku dužnik treba da isplati novac odnosno odredjuju tačan momenat ili datum ispunjenja. Kada rok nije ugovoren u interesu dužnika. Po. važi pravilo da se obaveze izvršavaju u mestu prebivališta dužnika. VREME ISPUNJENJA OBAVEZA U pogledu NOVČANIH OBAVEZA vreme ispunjenja uredjuju poverilac I dužnik svojim sporazumom. čim ga poverilac pozove da je ispuni. pravilo je da dužnik ne može da odbije vradanje kamate osim kada je to ugovorom predvidjeno odnosno kada to proizilati iz običaja. Kod prodaje u privredi važi pravilo da je dužnik obavezan da plati cenu u roku od 8 dana od dana prijema računa (fakture). kupac je dužan da isplati cenu u momentu predaje stvari. onda 8 dana od dana predaje! Ako ništa nije ugovoreno sporazumom ili posebnim pravilima dužnik ispunjava obavezu u roku koji se odredi prema: -svrsi posla -prirodi obaveze -ostalim okolnostima Ako se ne može utvrditi rok navedenim načinima. prvo se gleda šta su strane ugovorile. Kod NENOVČANIH OBAVEZA. pravilu. Ako dužnik hode da ispuni obavezu pre roka ZOO sadrži pravilo prema kome dužnik uvek može da ispuni obavezu pre roka. Kod ispunjenja NENOVČANIH OBAVEZA pre roka. dužnik je obavezan da odmah ispuni obavezu. Sto se tiče kamate u slučaju ranijeg ispunjenja obaveze. po ZOO postoji razlikovanje dve situacije: 1. Poverilac nenovčane obaveze može da traži ispunjenje novčane obaveze pre roka: . pverilac neije dužan da primi to ispunjenje I to bez opasnosti da de dodi upoverilačku docnju.ali I da zahteva novčanu naknadu štete koja je usledila.

zatezna kamata se duguje na osnovu zakona.kada se pladanje vrši preko pošte razlikuju se dve situacije: a. dužnik je ispunio obavezu kada je u pošti platio iznos koji duguje b.kada se vrši u gotovini. Kod ugovora pravnih lica. podrazumeva se da je izvršio obavezu kada poverilac primi od pošte iznos koji je dužnikova obaveza. ZATEZNA KAMATA (zakonska kamata) Razlikuje se od ugovorne kamate: .zatezna kamata se pojavljuje smao kod novčanih obaveza. kada dužnik samostalno bez sporazuma vrši pladanje. uvek. kada mu dužnik ne da dopunu obezbedjenja koje je propalo ili smanjeno bez krivice poverioca 3. Visina ugovorne kamate se po pravilu ogredjuje sporazumom izmedju dužnika I poverioca. a ugovorna kamata se po pravilu plada od dana nastanka obaveze do momenta ispunjenja . dužnik je ispunio obavezu kada je poveriocu predao u ruke sumu koja se duguje . kada mu dužnik ne da traženo obezbedjenje 2. Ona predstavlja naknadu za upotrebu novca. Ugovorna kamata nije specifična samo za novčane obaveze. ali sloboda ugovaranja nije apsolutna. a ugovorn akmaata se može dugovati u drugim stvarima odredjenim po rodu . Kod pitanja kada se smatra da je dužnik ispunio svoju obaavezu pravi se razlika u zavisnosti od toga da li se pladanje vrši u gotovini ili preko pošte! . ali ne za sve nego samo za one kje glase na predju stvari odredjenih po rodu. ali ne I visinu kamatne stope ZOO odredjuje da de dužnik (kod fizičkih lica) biti dužan da plati kamatu koju banka plada na štedne uloge pov idjenju. a ugovorna može I kod nenovčanih . Ako strane ugovore kamatu.1. ako je rok zaključen isključivo u interesu poverioca.zatezna kamata se uvek duguje u novcu. kada postoji sporazum dužnika I poverioca. a ugovorna na osnovu ugovora .zatezna kamata se plada kada dužnik dodje u docnju. Mora biti poštovano načelo ekvivalencije uzajamnih davanja što podrazumeva da stopa ne bi trebalo da predje iznos koji bi ugrozio princip ekvivalencije. Zakon odredjuje maksimalnu stopu dozvoljene kamate I kod ugovora koje zaključuju fizička lica ona ne može biti veda od kamate koju banka plada svojim štedišama na štedne uloge po vidjenju (nisu oročeni). može I za nenovčane. a kod pravnih lica dužnik plada kamatu koju banka plada kao dužnik u pravnim poslovima iste ili slične vrste. KAMATA UGOVORNA KAMATA -kamata kju dužnik duguje poveriocu na osnovu sporazuma. predvidjeno je po ZOO da se visina stope kod ugovorne kamate uredjuje posebnim zakonom (koji nije donet).

sa samo jednim predmetom su proste . Bankarski poslovi – banka može u svojim kreditnim poslovima ugovoriti da de na kamatu kada dospe na naplatu početi da teče kamata. Ako propusti rok nije automatski izgubio pravo izbora. 2) Kod zatezne kamate: a. važi pravilo da prav izbora pripada dužniku. Pravo izbora koji de predmet obligacije biti predmet izvršenja može imati: dužnik.visinus tope ugovorne kamate odredjuju dužnik I poverilac sporazumno.. Pravilo je da poverilac u slučaju docnje dužnika može tražiti kamatu koja je viša. a samo jedan predmet ispunjenja.podela na alternativne. može tražiti isplatu samo ugovorne kamate I obrnuto. kamatna stopa ima 2 dela: fiksni=0. uz izvesna odstupanja: 1) Kod ugovorne kamate: a. b.nazivaju se I složene obligacije . Takva kamata se naziva I procesna kamata. Može da .Pravna priroda ugovorne kamate je naknada za upotrebnu vrednost novca. a zatezna kamata je sankcija dužnika jer nije svoju obavezu izvršio na vreme. Ako je ugovorena kamata za novčane obaveze. poverilac ili neko trede lice.5 % I promenljivi=stopa rasta cena na malo u odredjenom mesecu! . ali se oslobadja obaveze predajom samo jednog predmeta! Imaju dva ili više predmeta obaveze. dužnik dodje u docnju I od tada teče zatezna kamata. fakultativne I kumulativne ALTERNATIVNE OBLIGACIJE -dužnik duguje dva ili više predmeta. poverilac I dužnik mogu ugovoriti da de se stopa ugovorne kamate povedati ako dužnik ne ispuni obavezu na vreme. a zatezna kamata je odredjena zakonom (dužnik I poverilac ne mogu ništa ugovoriti). Ako je stopa ugovorne kamate viša od stope zatezne kamate. u slučaju kada poverilac podnese sudu zahtev da osudi dužnika na pladanje kamate jer je nije isplatio u roku. Dužnik je dužan da izbor izvrši u roku koji je predvidjen ugovorom.dužnik duguje dva ili više predmeta . Prema Zakonu o visini kamatne stope. Pravo opcije predstavlja pravnu mod! Ako nema ugovora. On može tražiti samo isplatu jedne od njih. Zajedničko za ove dve kamateje što kod obe postoji zabrana ANATOCIZMA-kamate na kamatu. poverilac nema pravo da kumulira obe kamate. OBLIGACIJE SA VIŠE PREDMETA . na iznos kamate za koji poverilac traži da dužnik bude osudjen počinje da teče kamta od momenta podnošenja tužbenog zahteva.

obaveza dužnika se gasi. Poverilac ima pravo izbora u roku koji je utvrdjen sporazumom. Do koncentracije može dodi propašdu jednog od ugovorenih predmeta bez krivice. slučaj hipoteke kojom je obezbedjen tudji dug. FAKULTATIVNE OBLIGACIJE -razlikuju se od alternativnih obligacija: 1. Poverilac samo ima pravo da traži naknadu štete. a presuda glasi na alternativno ispunjenje. Ako predmet propadne krivicom dužnika. Pravno dejstvo: do tada složena obligacija sa više predmeta se pretvara u prostu obligaciju. pravila o prekomernom oštedenju. Njegovo pravo izbora je znatno krade.ovlašdenje koje ima dužnik ili poverilac nije isto što I pravo izbora kod alternativnih obligacija.kod fakultativnih obligacija postoji samo jedan predmet. 3. Mogu nastati I na osnovu zakona-pr. poverilac ili dužnik imaju pravo da se obrate sudu I da sud izvrši izbor. Izjava kojom se to ovlašdenje vrši je uvek opoziva. KUMULATIVNE OBLIGACIJE . on može da se oslobodi obaveze naknade štete predajudi poveriocu drugi predmet. -pravo izbora pripada poveriocu samo kada je tako dogovoreno.fakultativna obligacija se gasi ako predmet ispunjenja propadne višom silom. Može se opozvati ikad je ved bila saopštena. Ako je do propasti došlo krivicom. Izjava kojom se vrši pravo izbora je neopoziva. Smatra se da je izbor izvršen kada druga strana bude obaveštena o izvršenom izboru ili kada dužnik izvrši radnju koju je izabrao. Tada se obligacija svodi na preostai deo.obligacije. Fakultativne obligacije nastaju na osnovu ugovora ili testamenta (po pravilu). Ni posle presude nije izgubio pravo da bira. -trede lice mora svoje pravo izbora da izvrši u roku koji su mu ostavili poverilac I dužnik. Fakultativne obligacije su samo prividno složene! 2. Ako predmet propadne krivicom. pravo izbora prelazi na dužnika.zahteva od suda da ga obaveže jednim od dva predmeta. ne dolazi do koncentracije. Pr. Poverilac ima pravo da zahteva ispunjenje I nekim drugim predmetom. gubi ga tek u postupku prinudnog izvršenja. Taj prelaz se naziva koncentracija. ali je dužnik ovlašden da ispuni obavezu drugim predmetom tj. Legat I ugovor o zajmu. a dužnik može da bira. a kada taj rok istekne. Ovlašdenje da se obaveza ispuni drugim predmetom nije pravna mod jer se ne unosi nikakva promena u pravnom odnosu. raskid ugovora o poklonu zbog nedostataka sredstava za život poklonodavca. Ako ne ispuni to svoje pravo u roku.

dug se medju dužnicima deli na jednake delove i svaki se oslobadja obaveze kada ispuni svoj deo duga. Mogu biti jednostrano I dvostrano obavezne. Ako u pluralističkim obligacijama imamo više dužnika svaki se oslobadja obaveze kada ispuni svoj deo duga. Ako u pluralističkim obligacijama imamo više poverilaca.-složene obligacije -imaju dva ili više predmeta -dužnik se oslobadja obaveze kada ispuni sve predmete -predmeti se ne moraju ispuniti odjednom -mogud je dogovor dužnika I poverioca -ako ništa nije ugovoreno. Po pravilu. on je dužan da ispuni obavezu ostalim predmetima. na drugoj je samo potraživanje. DUALISTIČKE / PLURALISTIČKE OBLIGACIJE Dualističke obligacije-na poverilačkoj I dužničkoj strain jse nalazi po jedno lice.nedeljive DELJIVE OBLIGACIJE Deljive obligacije su pluralističke obligacije u kojima je predmet deljiv. Do pojave više lica može dodi iz različitih razloga. druga ima dug. Pluralističke obligacije-na strain dužnika ili na strain poverilaca se nalazi više lica. a za propali predmet je dužan da nadoknadi štetu. Na jednoj strain je samo dug. Kada su jednostrano obavezne. Glasi na naknadu štete usled deliktne odgovornosti.deljive . Pr. predaju stvari i najtipičnije-novčane obligacije. svi predmeti se istovremeno predaju -ako svi propadnu usled više sile.solidarne . Predmet je deljiv ako se može podeliti i služiti u delovima koji imaju ista svojstva. jedna strana ima potraživanje. Po pravilu-deljive su one obligacije koje glase na činjenje. ali da pri tom predmet u celini ne gubi ništa od svoje vrednosti. 2 suvlasnika prodaju kudu jednom licu. ZOO je podelio obligacije na: . dužnik izvršava obavezu ostalim predmetima -ako je neki propao krivicom dužnika. svaki ima pravo da potražuje samo svoj deo . obligacija se gasi -ako samo neki propadnu.

ali se to pravilo ne prostire na sve obligacije. Ispunjenjem duga prema jednom poveriocu. a kada dužnik to ispuni. odnosno. Docnja u koju zapadne jedan dužnik ne proizvodi pravno dejstvo prema drugim dužnicima. obligacije se dele na: 1. Ako ima više dužnika. a jedan poverilac. tj. svaki poverilac je ovlašden da zahteva ispunjenje duga u celini. važi pretpostavka solidarnosti-dužnici duguju po pravilima o solidarnoj obligaciji! SOLIDARNE OBLIGACIJE . Kod ugovora u privredi važi drugačija pretpostavka-kada ima više dužnika u deljivoj obligaciji. U pasivnim obligacijama. svaki poverilac ima pravo da traži ispunjenje duga. poverilaca. dužnik se oslobadja obaveze kada mu namiri njegov deo. ali iako je deljiv. važi pravilo da se predmet mora ispuniti u celini zbog toga što to zakon propisuje ili to proizilazi iz ugovora. on može da zahteva isplatu duga u celini od bilo kog dužnika. odnosno testamenta. Pravilo je da se obligacija deli na onoliko delova koliko ima dužnika. Deljive obligacije se nazivaju i zajedničke obligacije i mogu da nastanu na osnovu: ugovora. ugovorna . Predmet se deli na jednake delove. a jedan dužnika. a svaki poverilac ima pravo da potražuje samo svoj deo potraživanja. Prekid zastarelosti prema jednom od dužnika ne proizvodi pravno dejstvo prema ostalim dužnicima. Ako ima više poverilaca.duga. aktivne solidarne obligacije-sa više poverilaca Pasivne solidarne obligacije Za pravo su mnogo značajnije pasivne solidarne obligacije jer su one jedno od najboljih sredstava obezbedjenja poverilaca. Primeri za to su kapara i odustanica. osim ako je nešto drugo ugovoreno. gasi se obligacija i prema ostalima! U zavisnosti da li ima više poverilaca ili dužnika. Solidarne obligacije su obligacije sa više dužnika ili poverilaca kod kojih je svaki dužnik obavezan da ispuni dug u celini. zakona ili testamenta. dužnik kji ispuni svoj deo duga-oslobadja se obaveze. Svaki dužnik odgovara samo za svoj deo duga.imaju deljiv predmet. Deljive obligacije mogu biti aktivne (kada se na strani poverioca nalazi više lica) i pasivne (kada se na strani dužnika nalazi više lica). a pored njih postoje i druga sredstva obezbedjenja i sastoje se u nastojanju poverioca da svoje potraživanje prema dužniku obezbedi tako što de se još neko lice obavezati pored dužnika-lična sredstva obezbedjenja potraživanja: jemstvo. obaveza se gasi prema svima. pasivne solidarne obligacije-sa više dužnika 2.

Nastaju samo kada je jedan izvršio obavezu prema poveriocu. od prouzrokovanja štete. može nastati i iz zakona kada zakon posebno štiti odredjene kategorije pverilaca. mogu nastupiti činjenice koje prekidaju ili zaustavljaju period zastarelosti.obligacija se gasi. Dejstva pasivne solidarnosti su dvostruka: 1. Kada se dug otpusti prema samo jednom dužniku. Docnja jednog solidarnog dužnika ne proizvodi pravno dejstvo prema ostalim solidarnim dužnicima.kazna. kada se gasi obligacija prema svim dužnicima. ili . kada se gasi obaveza svih solidarnih dužnika. od saznanja za štetu.. Sekundarna dejstva pasivne solidarne obligacije nede nastati ako su svi dužnici prema poveriocu ispunili dug. a obaveza ostalih ostaje. Samo korisne radnje proizvode dejstvo prema ostalim dužnicima. otpuštanjem duga 3. ali oni imaju pravo dapristupe tom poravnanju i u tom slučaju proizvodi dejstvo i prema njima. Neka strana se odriče zahteva ili dela zahteva prema drugoj. Pasivna solidarnost. odnos sa ostalim dužnicima zavisi od toga da li je sporazum zaključen: . ali postoji izuzetak kada su u pitanju štetne radnje. kada se ne gasi solidarna obaveza svih dužnika. Zastarelost. ali ne u potpunosti. Poravnanje ne proizvodi dejstvo prema ostalim dužnicima.in rem.in personam. Opšti rok zastarelosti potraživanja iznost 10 godina. Karakteristika je da se dužnici medjusobno zastupaju. pored ugovora. zatarelošdu 1.. u odnosu izmedju solidarnog dužnika i poverioca 2. 3. Dužnik koji je ispunio obavezu postaje poverilac dosadašnjih dužnika i tada dolazi do pretvaranja solidarne u zajedničku obligaciju. a objektivni rok – 5 god. Posebni rokovi zastarelosti važe samo za neka potraživanja i mogu biti subjektivno i objektivno odredjeni! Subjektivni rok – 3 god. Zastoj i prekid zastarelosti prema jednom dužniku ne utiču na ostale dužnike! Poravnanje predstavlja način prestanka obaveze! To je sporazum izmedju strana oko kojih postoji spor na osnovu koga one spor rešavaju uzajamnim popuštanjem. a nastaje druga. Sporazum o prenovu može biti zaključen: in rem. izmedju samih dužnika nakon ispunjenja Obligacija se gasi: 1. U toku trajanja roka zastarelosti. sa drugačijim osnovom ili predmetom. prenovom 2. Otpuštanje duga – način prestanka obligacije na osnovu sporazuma dužnika i poverioca. . 2. kada se samo taj dužnik oslobadja obaveze. Sporazum o prenovu –sporazum izmedju dužnika i poverioca na osnovu kog se postojeda obligacija gasi. Ne moraju sve radnje jednog dužnika da se prostiru na ostale dužnike. ili – in personam.

sa više poverilaca 2. Svaki od poverilaca je ovlašden da traži od dužnika da prema njemu ispuni dug. odnosno kada se predmet ne može podeliti i tako podeljen ispuniti svoju vrednost u celini. NEDELJIVE OBLIGACIJE Nedeljive obligacije su pluralističke obligacije koje imaju nedeljiv predmet. dug se deli na jednake delove.može se ugasiti ispunjenjem . a na strani dužnika jedno lice.može se ugasiti otpuštanjem duga . Ako ne postoji ugovor. traži naknadu samo od onog lica u čiju je korist bila ugovorena obligacija. Pravo ispunioca na naknadu prema ostalim sadužnicima se naziva pravo regresa. Pravila su da: . Aktivne solidarne obligacije Aktivne solidarne obligacije su pluralističke obligacije kod kojih na strani poverioca imamo više lica. kada je predmet po svojoj prirodi deljiv. Relativna je kada je to ugovoreno. Apsolutna je kada nedeljivost proizilazi iz prirode predmeta. to ne koristi ostalim poveriocima i prema njima teče i dalje. Svaki dužnik duguje onaj deo duga koji je utvrdjen ugovoro izmedju dužnika. važi pravilo da se njegov deo deli srazmerno na sve druge sadužnike uključujudi i onoga koji je ispunio dug. Kada je pasivna solidarnost bila ugovorena u korist jednog lica.zastarelost – ako jedan poverilac prekine zastarevanje ili nastupi zastoj zastarevanja.može se ugasiti prenovom . ne obezbedjuju ved naprotiv. sa više dužnika (gde se primenjuju pravila o pasivnim solidarnim obligacijama) . Odricanje od zastarelosti koje je izvršio jedan poverilac koriste i ostali poverioci. U praksi su retke i nemaju značaj kao pasivne solidarne obligacije. Nedeljivost predmeta može biti apsolutna i relativna. Rizik insolventnosti snosi svaki sadužnik. U slučaju da je jedan od dužnika insolventan. onaj koji je izvršio obligaciju. a dužnička obaveza se gasi prema svima. Nedeljive obligacije mogu biti: 1.Za odredjivanje delova u zajedničkoj obligaciji postoje odredjena pravila.može se ugasiti kompenzacijom . podobne su da oslabe obligaciju. ali ga u konkretnom slučaju smatraju nedeljivim.

Postale su beskorisne. Obligacije koje poseduju mod sudskog (prinudnog) izvršenja se nazivaju civilne. prirodne obligacije su samo one obligacije koje su nekada bile civilne. Po ovoj koncepciji. Jedan poverilac ne može zahtevati da dužnik samo njemu ispuni obavezu. u pojam prirodnih obligacija ne spadaju samo moralne dužnosti. Prema njoj. ZOO ne poznaje eksplicitno ovu podelu. Njen osnivač je Marsel Planiol i ova teorija se označava kao šira. Ispunjenje mogu zahtevati samo svi zajedno. Svoj izvor imaju u moralu. prirodne obligacije su «dugovi časti».1. Starija. koja potiče iz rimskog prava. Obligacije koje nemaju mod prinudnog izvršenja se nazivaju prirodne. potrebno je da je nastala znajudi da nije dužan da plati. koja potiče od kanonista XVI veka. ali su iz nekog razloga izgubile mod prinudnog izvršenja. Prirodne obligacije imaju posrednu pravnu sankciju koja se sastoji u tome što se ne može podneti tužba iz pravno neosnovanog bogadenja i ne može se tražiti natrag ono što je dato. Stav naše doktrine je da prirodna obligacija postoji svaki put kada neko izvrši neku bavezu koja je sa moralnog stanovišta opravdana. Prirodne obaveze podrazumevaju: 1. ali pri tom nije pravno nedopuštena. novija koncepcija. Takve činjenice su brojne i raznovrsne i postoji problem njihove klasifikacije. Takve civilne obligacije su zastarele obligacije. Nedeljive obligacije sa više poverilaca – na njih se ne primenjuju pravila o aktivnim solidarnim obligacijama. prave obligacije. moralne zapovesti koje su u skladu sa javnim poretkom (obaveza izdržavanja izmedjulica kod kojih ne postoji zakonska obaveza izdržavanja i dužnost naknade štete kada nisu ispunjeni zakonski uslovi za naknadu štete) Da bi moralna dužnost postala naturalna obligacija. Prirodne obligacije su moralne zapovesti koje neko izvršava sa osedanjem da je prirodno da se takva obligacija ispuni. Pravna doktrina odredjuje šta su prirodne obligacije i postoje dve koncepcije: 1. Jedna moralna obaveza je pravno dopuštena ako nije suprotna javnom poretku (skupu pravnih i moralnih principa koji su vladajudi u jednom društvu. Takodje. Prema njoj. U našem pravu je prihvadena šira. naturalne obligacije. nesavršene civilne obligacije (zastarele obligacije i obligacije iz ugovora kome nedostaje forma) 2. 2. Mladja. ali pominje prirodne obligacije u čl. IZVORI OBLIGACIJA Izvori obligacija su pravne činjenice (skupovi pravnih činjenica) iz kojih nastaju obigacije. a samo jedan može onda kada je ovlašden od strane svih ostalih poverilaca. Izgubile su pravo na tužbu u materijalnom smislu.a poverilac ne može tražiti da se ispune. . ved i nesavršene civilne obilgacije. 213. ovde spadaju i civilne obligacije koje su ništave jer su nastale iz ugovora kome nedostaje forma. a može se označiti i kao uža koncepcija. a jedna zajednica ih prihvata kao opšte principe).

iz delikta 4. ugovor 2. gde je zastupana kvadriparticiona (četvorodelna) podela 1. kvazikontrakti i zakonske obligacije) II Srpski gradjanski zakonik – nije imao izričitu podelu. prouzrokovanje štete 3. iz drugih pravnih izvora – varie causarum figure III Podela iz Justinijanovih Institucija.terminologija OSNOVNA OBELEŽJA (NAČELA) UGOVORNOG PRAVA . 1 1. iz ugovora 2.) UGOVORI . iz kvaziugovora 3. iz kvazidelikta Ove tri grupe podela spadaju u staije podele! Novije podele su se javile sa pojavom modernih kodifikacija: I Francuski code civil je zastupao stanovište da sve obligacije nastaju: 1.izvori su nabrojani u čl. iz ugovora – ex contractu 2. kvazidelikti.I Rimsko pravo – Gaj u Institucijama je zastupao bipartitnu podelu (bipartitio) da sve obligacije nastaju: 1. bračna veza.. iz delikta 3. druge zakonom utvrdjene činjenice za koje zakon vezuje nastanak obligacionog odnosa (srodstvo. iz drugih pravnih činjenica (delikti. iz delikta II Podela iz Gajevih dela iz II v. ali se iz sadržaja uočava da su obligacije nastale: 1. iz pravno neosnovanog bogadenja III ZOO. susedski odnosi.teorije . iz ugovora 2. iz ugovora 2. nove ere (res cotidiana). sicanje bez osnova 4. jednostrana izjava volje 5. iz delikta – ex delictu 3. iz ugovora 2.. gde je zastupana tripartitna podela (tripartitio) 1.

Ugovorno pravo se označava kao skup pravnih pravila koja regulišu ugovor. Sloboda ugovaranja u užem smislu može u pojedinim slučajevima biti ograničena radi zaštite interesa odredjenih lica. Ta ograničenja su trostruka: 1. elektrodistribucija.. Načelo dispozicije subjekata 3. 2. Lice koje se bavi javnim prevozom putnika – osiguravaju se za štetu koju mogu prouzrokovati putnicima u javnom prevozu. Ugovor mogu zaključiti: a. Autnomija volje je opšte načelo gradjanskog prava koje važi u svim oblastima gradjanskog prava. ZOO dispoziciju naziva autonomija volje. Ukoliko preduzede odbije da zakjuči ugovor. Svrha ograničenja je da se zaštite imaoci motornih vozila od gubitka odnosno imovinske propasti do koje bi moglo dodi ako bi oni sami morali da nadoknade štetu koja bi mogla nastati. Taj pojam nije dobar je pojam autonomije voje širi od pojma dispozicije subjekata. Obavezno zaključenje nekih ugovora. Dispozicija subjekata je sloboda svakog da u sporazumu sa drugim licem utvrdi sadržinu ugovora. Načelo kauze ugovora NAČELO SLOBODE UGOVARANJA Ovo načelo se može shvatiti u širem i u užem smislu. svi sopstvenici motornih vozila. Saglasnost tredeg za zaključenje ugovora . Lica koja moraju da zaključe ugovor ako mi bude stavljena ponuda za zaključenje i ako su ispunjeni neophodni uslovi za to (JKP. U užem smislu. ). Osiguravajude društvo ima pravo regresa ako je lice štetu učinilo namerno ili grubom nepažnjom. c. Ovim ugovorom se takodje štite i interesi oštedenog jer ispred sebe imaju finansijski modnog dužnika. podrazumeva opredeljenje odnosno opciju jednog lica da li de ili nede zaključiti ugovor i sa kime de ga zaključiti. vodovod. prevoznici u javnom saobradaju. d. zaštite javnog interesa .podrazumeva da u nekim slučajevima nije dovoljno da kod jednog lica postoji pozitivna odluka da zaključi ugovor ved je neophodna i saglasnost tredeg radi: a. a ne samo u obligacionom pravu. dužno je da nadoknadi štetu. U širem smislu podrazumeva osnovnu opciju i dispoziciju subjekata. U našem pravu postoji obaveza da se zaključi ugovor kod osiguranja vozila koje je u saobradaju. Oni se tim ugovorom osiguravaju od štete koja upotrebom svog motornog vozila može nastati tredim licima b. vlasnici vazduhoplova od štete koja upotrebom vazduhoplova nastane licima i starima na zemlji. Načelo zaštite prava poverioca prinudnim izvršenjem i naknadom štete 4. Podrazumeva sva pravila opšteg i posebnog dela ZOO-a i sva pravila koja regulišu ugovore u ostalim zakonima: 1.. Načelo slobode ugovaranja 2.

Ugovorno – zasniva se na osnovu posebne ugovorne pogodbe ugovora o prodaji. zaštite privatnog interesa odredjenih lica 3. Pravo prekupca može da traje 5 godina i ono je lično pravo (neprenosivo). pravo prekupa (nakon zaključenja ugovora o prodaji). b. tužba se može podneti 30 dana od dana saznanja za prodaju. Kupac preuzima obavezu da ukoliko odluči da proda stvar. stupe na mesto kupca pod istim uslovima. odnosno 2 godine od dana kada je ugovor zaključen. Što se tiče pokretnih stvari. pod uslovima koje je dogovorio sa tredim licem. Ukoliko je povredjeno pravo preče kupovine. U ZOO postoji više propisa koja imaju prinudni karakter . Zakonsko – zasniva se na zakonu. Zakonsko pravo preče kupovine je propisano propisima o prometu nepokretnosti u korist suvlasnika nepokretnosti.unapred je odredjena sadržina ugovora . a kada se prodaje poljoprivredno zemljište . Sadržana su u zakonima ili podzakonskim aktima i imaju za cilj da spreče zaključivanje ugovora koji bi bili protivni naredjenjima koja proizilaze iz tih propisa. prvo je ponudi prekupcu-prodavcu.dispozicija subjekata nikada nije bila neograničena jer je društvo uvek postavljalo ograničenja ugovorima. postoji i u korist preduzeda koje vrši poslove od javnog interesa. a tek ako ono odbije. postoji pravilo u slučaju prodaje arhivske gradje da pravo preče kupovine imaju kulturne ustanove.b. DISPOZICIJA SUBJEKATA . Ovde spadaju slučajevi prava preče kupovine koji mogu biti: a. lice ima potpunu slobodu. Podrazumeva pravo odredjenih lica da im se ponudi zaključenje ugovora kao i pravo da ukoliko im ne bude ponudjeno zaključenje ugovora o prodaji. U ZOO postoje slededa ograničenja dispozicije: I Prinudni propisi II Javni poredak III Dobri običaji IV Zakonom regulisana sadržina ugovora V Razlozi faktičke prirode I PRINUDNI PROPISI Prinudni propisi su propisi obligacionog prava i drugi propisi koji se ne mogu promeniti voljom ugovornih strana. Pravo preče kupovine se može javiti u dva oblika .pravo prede kupovine (pre zaključenja ugovora o prodaji). Obavezan izbor jedne ugovorne strane – podrazumeva da lice mora da ponudi odredjenom licu da zaključi ugovor.u korist suseda poljoprivrednog zemljišta.

ustavom utvrdjena načela društvenog uredjenja 2. Izdvaja se nekoliko mišljenja u zavisnosti od kriterijuma da li pravilo ulazi u javni poredak: a. propis koji govori o najvišem iznosu ugovorne kamatne stope 3. Ostavlja se sudu da pronadje da li je javni poredak povredjen ili ne. .do 1993 su usvojene izmene i dopune zakona o obligacionim odnosima i propisano je da učesnici u ugovoru mogu slobodno da uredjuju. Umesto toga treba prepustiti sudu da u svakom konkretnom slučaju utvrdi šta je javni poredak kada se takvopitanje postavi pred njim. Prvi put je pomenut u code civile 1804. društvena solidarnost c.1978 – ZOO. propisi o pravima zastarevanja 2. 10 se spominje: 1. Javni poredak je jedan od pojmova koji se odlikuju svojom neodredjenošdu pa je definisanje ostavljeno pravnoj teoriji u kojoj postoje različiti stavovi: 1. javni poredak nije mogude. II JAVNI POREDAK Javni poredak je najznačajnije i najšire ograničenje dispozicije subjekata. a ni potrebno definisati.1. ali ne suprotno prinudnim propisima. Ovi propisi su odredjeni numerus clausus i primenjuju se kao konkretna naredjenja ili zabrane. 16. Po četvrtoj teoriji je potrebno utvrditi jednak kriterijum koji bi omogudavao da se na osnovu njega okupe i klasiraju odredjena pravila koja se tiču javnog poretka. Po drugoj teoriji. 3. propisi o državnom poretku. 4. u čl. . potrebno je odrediti osnovna obeležja javnog poretka ali nije neophodno da se precizno definiše. ne pominje se javni poredak. Problem je što nije mogude obuhvatiti sve propise koji mogu da udju u javni poredak.1844 – SGZ $13 . društveni interes b. propis ugovaranja kamate na kamatu. Po tredoj teoriji javni poredak predstavlja skup propisa koji su izričito nabrojani. Po prvoj teoriji. pravila morala socijalističkog samoupravnog društva . dobrim običajima i javnom poretku. organizacije državne vlasti i propisi državnog uredjenja. 2. a nabrajanje propisa treba prepustiti državnom organu. a u čl. nije sledio SGZ.

a cilj koji ugovorne strane hode da postignu ugovorom ne sme biti suprotan javnom poretku. Ugovor o otkupu stana-u celini je regulisan po pravilima Zakona o stanovanju (nema slobode ugovornih strana). ovde ulaze i pravni standardi – opšte pravne norme koje svoju konkretnu sadržinu dobijaju tokom njihove primene. uže – po prof. Prema ovom shvatanju. isporuci električne energije. PODELA UGOVORA . zastupljen je stav da je dobar običaj u skladu sa savesnošdu i poštenjem. Ovi ugovori se pojavljuju kod ugovora o osiguranju. Pojam se srede u pravilima koja uredjuju trgovačke ugovore kada se poziva sam zakon. Kod dileme šta je dobar. šire – javni poredak predstavlja skup osnovnih pravnih i moralnih principa na kojima je zasnovano postojanje i pravno trajanje pravno organizovane zajednice i izražavaju se preko odredjenih društvenih normi koje ugovorne strane moraju poštovati prilikom zaključenja ugovora. III DOBRI OBIČAJI Dobri običaji predstavljaju ustaljena pravila ponašanja koja usvaja odredjena društvena grupai koja su u svetu članova te društvene grupe postala obavezna.U našoj pravnoj doktrini postoje dva shvatanja: 1. pojam javnog poretka dolazi do izražaja kod normi koje regulišu predmet i kauzu ugovora tako da predmet ugovora ne može biti suprotan javnom poretku. 2. pružanja komunalne usluge. samo oni koji nisu konkretni. a onaj koji je suprotan se ne može smatrati dobrim običajem! IV ZAKONOM REGULISANA SADRŽINA UGOVORA . Antidu.ispoljava se tako što zakon u nekim slučajevima reguliše neke elemnte ugovora imperativno tako da te elemente ugovora ugovorne strane ne mogu da urede drugačije. Pr.. V FAKTIČKE PRIRODE . javnom prevozu. Prema ovom stanovištu.. Obaveznost proizilazi iz sankcije. Opšte uslove formularnih ugovora odredjuje ekonomski modna ugovorna strana. U pojam javnog poretka ulaze sva opšta ustavna načela i sve opšte zakonske norme koje imaju prinudni karakter i nisu konkretizovane putem odgovarajudih nižih pravnih akata. ali se mogu pozvati i same stranke svojim ugovorom. a šta loš običaj.formularni ugovori (ugovori po pristupu) – jedna strana unapred odredjuje sve uslove bududeg ugovora tako da druga strana može samo da ih u celini prihvati ili da ih u celini odbije. a koje samo daju smernice i uputstva sudiji u vezi sa primenom pravnih normi. u javni poredak ne ulaze svi prinudni propisi ved samo neki. Ima faktičku mod da o tome odluči. a slabija ugovorna strana može samo to da prihvati ili ne prihvati.

sinalgmatični. Neformalni – za njihovo zaključenje se ne traži forma (zaključuju se prostom saglasnosšdu volja) III PREMA ODNOSU PRAVA I OBAVEZA 1. Imenovani – posebno regulisani ZOO ili nekim drugim zakonom 2. c. Ta pravila su rezultat principa ekvivalencije. Pravilo o raskidanju ili izmeni ugavora zbog promenjenih okolnosti. Otpust duga. Pr. e. Jednostrano obavezni 1. ali se mogu zaključiti na osnovu slobode ugovaranja II PREMA BITNIM USLOVIMA ZA NASTANAK UGOVORA 1. b. Pravila o ustupanju ugovora – zamena položaja koje jedna strana ima u ugovoru sa jednog lica na drugo . Komotativni 2. Neimenovani – nisu zakonom posebno predvidjeni. a ne i na jednostrano obavezne ugvore. Dvostrano obavezni 2.Podela ugovora se vrši prema različitim kriterijumima: I ODREDJENOST U ZAKONU 1. To su: a.iz saglasnosti volja ugovornih strana nastaju obaveze za obe ugovorne strane (uzajamni. Formalni – zakonom ili voljom stranaka je predvidjena forma kao bitan uslov 2. d.. Aleartorni Dvostrano obavezni . Pravilo o razkidanju ugovora zbog neispunjenja – svaka strana ima pravo /u slučaju da druga strana ne ispunjava svoju obavezu/ da zahteva ispunjenje ugovora. Pravilo o poništenju ugovora zbog prekomernog oštedenja. Dobročini 1.). Izraz «dvostrani» nije bas najpodobniji jer stvara zabunu oko ugovora i pravnog posla. nakandu štete ili raskid ugovora. Pravilo o prigovoru neispunjenja ugovora – exceptio non adimplti contractus. Ovaj prigovor je pravo svake strane u dvostrano obaveznom ugovoru da odbije izvršenje svoje obaveze ako druga strana nije izvršila svoju obavezu ili nije spremna da je izvrši. Teretni 2. Jednostrano obavezni – ugovori kod kojih iz saglasnosti volja ugovornih strana nastaje obaveza samo za jednu ugovornus tranu. Pravila o zelenaškom ugovoru f. Značaj ove podele je bitan jer se izvesna pravila obligacionog prava primenjuju samo na dvostrano.

Dobročini ugovori – jedna strana ne duguje naknadu zakorist koju prima od druge ugovorne strane. Ako se primenom opšteg pravila ne može utvrditi značenje. Kauza – kod dobročinih ugovora. e. Nazivaju se još i naplatni ugovori ili ugovori sa naknadom. odnosno ako je dužnik otudjio stvar poklonom i oštetio svog poverioca. a koja dužnik. Teretni ugovori – svaka strana duguje naknadu koju prima za korist od druge ugovorne strane. Kod dobročinih – strana koja dobija korist može od druge da zahteva samo blaži. ugovori bez naknade. Jedino u slučaju da je i druga strana znala da je motiv nedopušten. g. Kod dobročinih ugovora se odgovornost za štetu ceni po blažim kriterijumima nego kod teretnih ugovora. dobročini ugovori se zaključuju intuitu persone (obzirom na ličnost) i zbog toga kod dobročinih ugovora važi pravilo da se mogu poništiti zbog zablude o ličnosti.lice.a ne stroži stepen pažnje. Po pravilu. Kod dobročinih ugovora je bitan motiv. Komotativni ugovori – u momentu zaključenja ugovora se zna koja strana je poverilac. a koja dužnik i poznat je uzajamni odnos ove prestacije. c. Samo kod teretnih ugovora se primenjuju pravila o odgovornosti za fizičke i pravne nedostatke. primenjuju se dopunska pravila i to: dvostrani ugovori se tumače na način koji odgovara principu ekvivalencije. g. a jednostrani ugovor se tumači na način koji više odgovara strani koja se obavezuje. Značaj podele je što se primenjuju različita pravila: a. Samo dobročini ugovori se mogu poništiti zbog zablude o motivu – teretni ne mogu. Teretni ugovori po pravilu nisu formalni. ili nije poznata visina obaveza ugovornih strana. Pravila o tumačenju – opšte pravilo je da ukoliko je smisao odredbi nejasan. Kriterijum ove podele je pravni. Nazivaju se još i besplatni ugovori. Aleartorni ugovori – u momentu zaključenja ugovora nije poznato koja strana de biti poverilac. ili nije poznat krajnji odnos uzajamnih obaveza . d. Kod teretnih ugovora. f. Kriterijum ove podele je ekonomski. Pravilo o prestanku ugovora usled naknadne nemogudnosti ispunjenja. sud istražuje kakva je bilavolja ugovornih strana i kako to odgovara načelima ZOO-a. b. h. motivi ulaze u kauzu i zbog toga de dobročini ugovor biti ništav ako je motiv za zaključenje ugovora bio nemoralan ili protiv zakona. uslovi su stroži. a ako je bio u pitanju teretni ugovor. Podnošenje Paulijanske tužbe – blaži su uslovi za pobijanje dužnikovih pravnih radnji ako je ta radnja besplatna. teretni ugovor može dase poništi zbog nedopuštene kauze. dobročini ugovori su formalni ugovori – da bi se zaštitila ugovorna strana koja ne stiče naknadu. motiv po pravilu ne ulazi u polje kauze.

IV PREMA TEHNICI I NAČINU UGOVARANJA 1. Pravilo o tumačenju – formalni se tumače u korist strane koja pristupa ugovoru. b. V PREMA DUŽINI TRAJANJA PRESTACIJE 1.ugovor kojim se jedna strana obavezuje drugoj da de dati nešto ako pobedi u igri. Ugovori po pristupu. Primeri: 1. ali je bitno da je za ugovorne strane subjektivno neizvestan. Posebna pravila o ništavosti pojedinih odredbi «opštih uslova» . nastaje problem koja pravila (kog ugovora) de biti . ugovor o osiguranju (obaveza osiguravača zavisi od toga da li de nastupiti osigurani slučaj). Mešovite – sastoje se iz elemenata više imenovanih ugovora Kada se pred sudom nadje mešoviti ugovor. Jedna strana od starta pristaje na neizvesnost. opklada 2.ved to zavisi od neizvesnog dogadjaja koji može biti prošli. ugovor o doživotnom izdržavanju 4. formalni – tipski ugovori (ugovori kod kojih nema pregovaranja) Ugovori sa sporazumno odredjenom sadržinom su ugovori kod kojih se sadržina utvrdjuje tokom pregovora ugovornih strana pa je sadržina plod zajedničke volje ugovornih strana. Ugovori sa sporazumno odredjenom sadržinom 2. 5. ugovori sa trenutnim izvršenjem obaveza 2.ništavi su ukoliko su suprotni samom cilju zaključenja ugovora ili dobrim poslovnim običajima čak i kada su odobreni od strane nadležnog organa. sadašnji ili bududi. Značaj podele je što se na ugovore po pristupu primenjuju pravila koja se ne primenjuju na ugovore sa sporazumno odredjenom sadržinom: a. ili su nepravični i preterano strogi prema toj ugovornoj strani. 3. ugovori sa trajnim izvršenjem obaveza VI PREMA KARAKTERU ČINIDBE 1. Jednostavne – sastoje se iz elemenata samo jednog ugovora 2. Opšti uslovi su ništavi i kada lišavaju stranu koja pristupa ugovoru da stavi prigovore ili rokove. kupovina nade ne zna se visina obaveze prodavca Značaj podele je što se na aleartorne ugovore ne primenjuju pravila o prekomernom oštedenju. Dvosmislene odredbe se tumače u korist strane koja nije imala mogudnosti da o njima pregovara. «igra» .

primenjena. Postoji više teorija u odgovoru, a u našem pravu je prihvadena teorija apsorpcije po kojoj treba da budu primenjena pravila jednog od ugovora čiji se elementi nalaze u njegovom sastavu, tj. pravila ugovora čiji elementi pretežu i absorbuju elemente ostalih ugovora. VII PREMA SVOJSTVIMA LIČNOSTI UGOVORNIH STRANA 1. Intuitu persone 2. ugovori bez obzira na svojstva ličnosti VIII PREMA ZAVISNOSTI JEDNIH OD DRUGIH 1. Samostalni ugovori 2. Zavisni (akcesorni) ugovri – njihovo dejstvo zavisi od sudbine nekog drugog ugovora (pr. Jemstvo).

USLOVI ZA NASTANAK UGOVORA 1. Opšte bitni uslovi – oni koji su neophodni da bi nastao bilo koji ugovor: a. sposobnost za ugovaranje b. saglasnost volja ugovornih strana c. predmet d. kauza 2. Posebno bitni uslovi – traže se za nastanak ugovora kada zakon zahteva ispunjenje takvog uslova a. forma (može biti zakonska i ona koja proizilazi iz volje ugovornih strana) - (sposobnost za ugovaranje ????????) - (deo saglasnosti volja ??????) SAGLASNOST VOLJA - sastoji se iz dve faze 1. ponuda = I faza 2. prihvatanje = II faza Ponekad, pre zaključenja ugovora, postoji prethodna faza u kojoj se odvijaju pregovori. U pregovorima se prevazilaze razlike i postiže se konačan sporazum. Obeležava ga nastojanje da do ugovora dodje. Mogude je da se pregovori završe bez rezultata i tada iščezavaju kao da nikad nisu ni postojali. Pregovori mogu da daju rezultat i po pravilu to je ponuda. Ponuda se razlikuje od pregovora:

1. ponuda je faza kojom započinje zaključenje ugovora, a pregovori prethode ponudi. 2. odnos ponude prema ugovoru i odnos pregovora prema ugovoru. U toku pregovora ugovor se priprema, ali se ne zaključuje. 3. pravno dejstvo – pregovori ne obavezuju na zaključenje ugovora (ali može nastati obaveza na naknadu štete).

PONUDA - čl. 32 ZOO Ponuda je predlog za zaključenje ugovora učinjen određenom licu, koji sadrži sve bitne sastojke ugovora tako da bi se njegovim prihvatanjem mogao zaključiti ugovor. Bitna obeležja ponude: 1. Konačan predlog za zaključenje ugovora dat u nameri da se ugovor zaključi. Ponudjeni je može prihvatiti samo takvu kakva jeste. Ne može u ponudi ništa menjati oduzimati niti dodavati. Svaka ponuda u sebi sadrži nameru zaključenja ugvora – animus contrahendi (namera da se zaključi ugovor i da se prihvate pravna dejstva). Animus contrahendi se mora razlikovati od animus obligandi što predstavlja nameru obvezivanja, odnosno nameru ponudioca da svojom izjavom volje sebe pravno obaveže. Razlika animus contrahendi i animus obligandi je što svaka ponuda mora u sebi d sadrži animus contrahendi, ali ne mora animus obligandi. Kod dvostrano obaveznih ugovora postoje oba animus-a. Kod jednostrano obaveznih ugovora, ponuda sadrži obe namere ako pnudu čini lice koje ugovorom hode da se pravno obaveže. Kada ponudu čini strana koja se ugovorom pravno ne obavezuje sadrži animus contrahendi, ali ne i animus obligandi. Namera za zaključenje ugovora koja postoji u jednom momentu kasnije može nestati. Takva situacija je moguda kada od momenta kada je ponuda poslata, pa do momenta kada je trebalo da proizvede pravno dejstv treba prodje izvesno vreme. To se izražava naknadnom izjavom o odustanku namere za zaključenje ugovora i to: a. ako je naknadna izjava stigla drugom licu pre ili najkasnije u momentu ponude, ima karakter povlačenja ponude b. ako je naknadna izjava stigla posle ponude može se govoriti o opozivanju ponude. Povlačenje ponude je izjava kojom ponudilac izražava nameru da odstupi od prvobitne namere da zaključi ugovor. Njome se sprečava da ponuda proizvede pravno dejstvo. Potrebno je da stigne pre ili najkasnije sa ponudom. U našem pravu je povlačenje ponude uvek mogude. Opozivanje je izjava ponudioca za oduzimanje pravnih dejstava koje je ponuda ved proizvela. Opozivanje je mogude samo kod opozivih ponuda. To je ponuda kod koje ponudilac nema pravnu obavezu da ponudu održi. Njome ponudilac nije vezan. Opozivanje ponude nije mogude kod neopozivih ponuda, a neopozive su ponude koje stvaraju obaezu za ponudioca da održi ponudu odredjeno vreme. Njome je ponudilac vezan da ugovor zaključi pod onim uslovima koji su navedeni u ugovoru. U našem pravo ponuda je neopoziva.

Po ZOO, pravilo o neopozivosti ponude je dispozitivne prirode /ponudilac može u samoj ponudi za sebe da rezerviše pravo da ponudu opozove/ U engleskom pravu, ponuda je uvek opoziva i to je imperativna norma. U francuskom i nemačkom pravu, ponuda je opoziva, ali to je dispozitivna norma. U ZOO- čl. 36. stav 2. povlačenje ponude se naziva opozivanjem – GREŠKA!!! 2. Ponuda treba da sadrži bitne sastojke bududeg ugovora Ponuda ne mora da sadrži sve sastojke bududeg ugovora ved samo bitne sastojke. Bitni sastojci ugovora su oni uslovi ugovora koji su neophodni da bi ugovor nastao. Prema ZOO to su objektivno bitni elemnti – oni sastojci koji su sadržani u svakoj zakonskoj definiciji ugovora. Ponuda ne mora da sadrži subjektivno bitne elemente – oni sastojci ugovora koji su pitni po volji jedne ili obe ugovorne strane (iako njih nema, ugovor može nastati). 3. Ponuda treba da bude učinjena u odredjenoj formi ako je data za zaključenje formalnih ugovora. Pravilo je da je ponuda neformalna, što znači da se može dati usmeno, pismeno, gestikulacijom, konkludentnim radnjama. Konkludentne radnje su radnje koje nisu preduzete u pravcu izražavanja odredjene volje, ali iz njih se posredno može zaključiti o sadržini te volje. Od pravila da je ponuda neformalna postoje brojni izuzeci. 1. Slučajevi u kojima zakon propisuje formu za zaključenje ugovora 2. Slučaj kada zakon propisuje formu za ponudu, ali ne propisuje formu za ugovor (Ugovor o osiguranju, čl. 901, stav 1 ZOO Ugovor o osiguranju je zaključen kad ugovarači potpišu polisu osiguranja ili listu pokrida.) 3. Slučajevi u kojima je voljom ugovorih strana predvidjeno da ugovor treba da bude zaključen u naročitoj formi. Takva forma se naziva “ugovorna forma”. U ovom slučaju se sklapaju dva sporazuma: a. sporazum o formi – strane se obavezuju da ugovor nakon pregovora zaključe u odredjenoj formi. Taj sporazum treba da bude zaključen pre ili najkasnije kada bude postignuta: b. saglasnost o sadržini – postiže se saglasnost o stvari koja je predmet ugovora ili ceni. Kada ugovorne strane postignu saglasnost o bitnim elemntima, ugovor je nastao. Zato sporazum o formi mora da se zaključi ranije. Potrebno je i da se izvrše formalnosti iz sporazuma o formi. Kada se izvrše ove formalnosti zaključen je ugovor. U zavisnosti od izvršenja formalnosti, može se odložiti nastanak ugovora. Ukoliko jedna ugovorna strana ne pristupi sporazumu o formi, odgovarade samo za skrivljeni prekid pregovora. 4. Ponuda mora biti učinjena od strane bududeg ugovornika Ponudilac može biti svako lice. Ponudu mora uputiti lice koje je bududi ugovornik ili njegov zastupnik. Ponudu ne može uputiti trede lice. Ponudilac mora da ima poslovnu sposobnost koja se zahteva za

ali ponuda ga ne proizvodi samostalno ved uz pomod saglasnosti volja . ponuda obavezuje njegove naslednike. Dejstvo ponude: . ukoliko drukčije ne proizlazi iz okolnosti slučaja ili običaja. Samtra se da katalog ili oglas predstavljaju ponudu ukolik iz sadržine proizilazi da se u njoj nalaze svi bitni elemnti za zaključenje ugovora. Ukolik je lice koje je ponudu poslalo. 3. nastaje ugovor. umrlo pre prihvatanja ponude. Slanje kataloga ili oglasa – prema ZOO nije ponuda ved samo poziv da se učini ponuda pod objavljenim uslovima. a ne i njegovi naslednici. Ovo pravilo je dispozitivnog karaktera. pravilo je da se poslovna sposobnost ceni u momentu slanja ponude. Dejstvo je takodje drugačije. 33 ZOO Predlog za zaključenje ugovora učinjen neodređenom broju lica. To je najvažnije dejstvo ponude. Može da mu oduzme karakter ponude navodedi da je predmet izložen kao uzorak (primer)! 2. ali s’ obzirom da je on uputio poziv. Opšta ponuda – čl. Pošto je . Ukoliko od slanja ponude do momenta prijema dodje do promene statusa u poslovnoj sposobnosti. važi kao ponuda. Iako je ovaj predlog upuden neodredjenim licima. ZOO ih smatra ponudom za zaključenje ugovora ukoliko drugačije ne proizilazi iz konkretnog slučaja. Ako to lice pristine na poziv na ponudu. a kada pozivalac prihvati ponudu. koji sadrži bitne sastojke ugovora čijem je zaključenju namenjen.čl. Svako lice koje je zainteresovano može da sa njima zaključi ugovor pod navedenim uslovima. a poziv je pripremni predlog koji je podložan promeni. ukoliko drukčije ne proizlazi iz okolnosti slučaja ili običaja. ukolik ne prihvati ponudu. upuduje ga pozivaoc nekom licu. Ako je u pitanju ponuda upudena odredjenom licu. njegov pristanak nije prihvatanje ponude nego ono postaje ponudilac I ono čini ponudu pozivaocu. Pozivalac ne mora da prihvati ponudu – ne može biti prinudjen da je prihvati. On od ponude ne može da odustane. ZOO ga smatra ponudom. 5. Izuzetak je kada se ugovor zaključuje intuitu persone i kada je ponudilac izrazio nameru da se samo on ponudom obaveže. Sličnost izmedju ponude I poziva na ponudu je što su I jedno I drugo predlozi za zaključenje ugovora. odgovarade za štetu.zaključenje ugovora. Izlaganje robe sa odredjenjem cene pri čemu na samom proizvodu ili pored njega stoji naznaka cene.njenim prihvatanjem nastaje ugovor.samostalno dejstvo je da je ponudilac vezan ponudom. U ZOO su regulisana 3 takva predloga (ponude javnosti): 1. to ne utiče na pravna dejstva ponude. šalje je ponudilac ponudjenom I ako je ponudjeni prihvati – ugovor nastaje! Kod poziva na ponudu. Ukolio lice koje nije bilo poslovno sposobno u medjuvremenu stekne poslovnu sposobnost. Ponuda mora biti upudena odredjenom licu Na strani ponudjenog može biti i nekolicina odredjenih lica Postoje i situacije u kojima jedno lice čine predloge koji su upudeni neodredjenim licima. 34 Izlaganje robe sa označenjem cene smatra se kao ponuda. a razlika je što je ponuda konačni predlog. dolazi do konvalidacije! Ako je izgubil poslovnu sposobnost. Lice koje izlaže robu može svom postupku dati drugačije značnje ukoliko to želi.

2. II Ponuda je pojava koja ima samostalnu egzistenciju. Pravil u vezi sa rokom je da je vezan onoliko dugo koliko sam odredi u ponudi. da se razmisli. radio vezom. može smatrati kao izjava o prihvatanju. ponuda prisutnom licu – licu koje je fizički prisutno u istom mestu u kome se nalazi ponudilac ili licu kome je ponuda saopštena telefonom. opšte usvojenim znacima ili gestom. Ako propusti da odredi rok. za njega je bitan vremenski period koliko dugo je vezan.. ali se to može zaključiti. Izričito – prihvatanje ponude kje se sastoji u direktnom izjavljivanju volje rečima. Po ZOO. prihvatanje postoji samo zajedno sa ponudom. primenjuju se dopunsko-dispozitivne odredbe ZOO-a. ponuda ima svoju sadržinu i ustupa je prihvatanju. Predutno. Po pravilu. III Prihvatanje nema svoju sadržinu – pozajmljuje je od ponude. Prihvatanje je pravna mod jer ponudjeni ima mogudnost da izjavom svoje volje stvori novu pravnu situaciju. Ponuda obavezuje ponudioca u roku koji je redovno potreban da ponuda stigne. Rok teče od momenta kada je ponuda saopštena. Izričita izjava volje jednog lica na osnovu kojeg svojoj konkludentnoj radnji oduzima karakter prihvatanja ponude se naziva protest ili rezerva. na osnovu ponude.. prakse utvrđene između zainteresovanih strana ili običaja. kao i kad učini neku drugu radnju koja se. da prihvati i da odgovor stigne ponudiocu (to su sve pravni standardi). konkludentno – izjavljivanje posednom izjavom. PRIHVATANJE PONUDE Razlikovanje ponude i prihvatanja ponude: I Prihvatanjem se dovršava zaključenje ugovora. . ponuda može biti prihvadena samo aktivnim ponašanjem na 2 načina: 1. teleprinterom. Pravno dejstvo izjave o prihvatanju je što prihvatanje pretvara ponudu u ugovor kao dvostranu izjavu volje. čl 39 . ponuda odsutnom licu – licu koje nije istovremeno fizički prisutno na istom mestu.Ponuda je prihvadena i kad ponuđeni pošalje stvar ili plati cenu. a prihvatanje je izjava koja sledi. 2. Ponuda je izjava koja prethodi.vezan. Pravi se razlika : 1. Pravilo je da ova ponuda ne obavezuje ponudioca ako je takvo lice nije odmah prihvatilo. Nije cilj da se neposredno i direktno izrazi odredjena volja.

postoje izuzeci: 1. stav 2) Pismena ponuda učinjena osiguravaču za zaključenje ugovora o osiguranju vezuje ponudioca. 750) Ko se bavi vršenjem tuđih poslova kao zanimanjem ili se javno nudi za vršenje tih poslova. inače odgovara za štetu koju bi ova pretrpela zbog toga. ZOO ne reguliše ugovor o poklonu). 3. Neophodno je da zakupac bude potpuno pasivan. dužan je. 596) Kad po proteku vremena za koje je ugovor o zakupu bio zaključen. ako ne odbije ponudu u određenom roku. 4. stav 2 Nema dejstva odredba u ponudi da de se dutanje ponuđenog ili neko drugo njegovo propuštanje (na primer. SADRŽINA PRIHVATA Izjava o prihvatanju mora da bude u potpunosti saglasna sa ponudom! Ako ponudjeni unese neke izmene ili dopune u ponudu. 42. ako je nije odmah ili u ostavljenom roku odbio. onda za vreme od trideset dana. Stalni poslovni odnosi (predvidjen u ZOO čl.Pasivno ponašanje – dutanje – u pravu znači potpuno pasivno ponašanje na osnovu koga se ne može izvesti nikakav zaključak. smatra se da je prihvatio ponudu koja se odnosi na takvu robu. a ako je potreban lekarski pregled. 5. Ugovor o zakupu (regulisan ZOO čl. smatra se da je zaključen nov ugovor o zakupu neodređenog trajanja. smatra se da je ponudu odbio. na odredjenu ponudu. za vreme od osam dana od dana kad je ponuda prispela osiguravaču. Ugovor o nalogu (predvidjen u ZOO čl. Od ovogslučaja treba razlikovati slučaj kada ponudjeni izjavi saglasnost sa ponudom. ako nede da prihvati ponuđeni nalog koji se odnosi na te poslove. Ako ponudjeni duti. pod istim uslovima kao i prethodni. ne može se ništa zaključiti o stavu nekog lica o nečemu. podudarnost ne postoji ved te izmene imaju karakter nove ponude. Ugovor o osiguranju (predvidjen u ZOO čl. kad ponuđeni stoji u stalnoj poslovnoj vezi s ponudiocem u pogledu određene robe. zakupac produži da upotrebljava stvar. a zakupodavac se tome ne protivi. da o tome bez odlaganja obavesti drugu stranu. Ne treba čak ni da podiže zakupninu koju mu zakupoprimac daje. Ugovor o poklonu (predvidjen u skici prof. dutanje ne znači odobravanje. ako on nije odredio kradi rok. 42. ili ako poslatu stvar o kojoj mu se nudi ugovor ne vrati u određenom roku i sl. ali istovremeno izjavi svoje nezadovojlstvo ponudom – «gundjajuci prihvat»! . Od pravila da se pnuda ne može prihvatiti dutanjem. Konstantinovica.) smatrati kao prihvatanje. 901. ako poklonoprimac ne odbije izričito u ostavljenom roku ponudu poklona. ZOO čl. smatra se da je prihvatio poklon koji mu se nudi. Pored ovih izuzetaka smatra se da prihvatanje pasivnim ponašanjem postoji i u odredjenoj oblasti društvenih odnosa ako u toj oblasti važi pravilo da ponudjeni ne mora da izričito prihvati i da je ponudjeni prihvatio ponudu predutno ako je tako ranije ugovoreno izmedju ponudioca i njega. 2. stav 3). U pravu.

MOMENAT ZAKLJUČENJA UGOVORA Značaj momenta zaključenja ugovora: 1. koje nije zakonski izuzetak da prihvat može da odstupi od ponude. Teorija izjave – emisije – smatra se da je ugovor zaključen u momentu kada ponudjeni izjavi da prihvata ponudu. Teorija otposlanja – smatra se da je momenat zaključenja onaj u kome je ponudjeni otposlao svoju izjavu da prihvata ponudu. od momenta zaključenja teku rokovi za pobijanje dužnikovih pravnih radnji – Paulijanska tužba.Postoji i teorijsko shvatanje. smatra se da je ugovor zaključen uprkos zakasnelom dostavljanju ako je ponudilac znao ili je po prilikama mogao znati da je prihvatanje učinjeno blagovremeno. od momenta zaključenja ugovora. ali je ta izjava prispela na adresu ponudioca nakon isteka roka.. ali ponudjeni može i da promeni odluku i odustane od prihvata pa da izjavu o odustajanju uputi bržim sredstvom od sredstva kojim je prihvat otposlat. FORMA PRIHVATANJA Pravilo je da je prihvat neformalan. a povoljniji za drugu stranu. značajan u slučaju propasti predmeta ugovora višom silom 4. 2. Teorija saznanja – informacije – bitan je momenat u kome je ponudilac saznao za izjavu ponudjenog da .. Ako je prihvat stigao nakon isteka vremena radi se o zakasnelom prihvatanju i ono ima karakter nove ponude učinjene od strane ponudjenog ponudiocu. Neophodna je samo onda kada zakon propisuje formu za odredjeni ugovor ili kada je forma propisana voljom ugovornih strana. ugovor proizvodi pravna dejstva 2. Taj slučaj se zove ukrštanje ponude i podrazumeva da svaka strana prihvati da zaključi ugovor pod uslovima koji su teži za nju. 2. za prihvatanje ponude nije neophodna forma. U tom slučaju važe dva pravila: 1. teku odredjeni rokovi 3. Ona otklanja nedostatke prethodne teorije jer se datum može utvrditi. tj. Zakasnelo dostavljanje izjave o prihvatanju postoji kada je izjava o prihvatanju učinjena blagovremeno. u trgovinskom pravu – ako dodje do stečeaja gube snagu sve ponude koje su učinjenje pre momenta otvaranja stečaja 6. Zbog toga je korigovana teorijom otposlanja. niti se datum prihvatanja može utvrditi. ponudilac može da liši prihvatanje takvog dejstva ako odmah po prijemu izjave izjavi da se više ne smatra vezanim ponudom ili tu izjavu učini prvog radnog dana po prijemu. odnosno na osnovu doopunsko dispozitvih zakonskih pravila. Teorije o momentu zaključenja ugovora: 1. značajan ako dodje do sukoba zakona u vremenu 5. Ova teorija ima lošu stranu jer se ne može pouzdano utvrditi da li je ponudjeni zaista prihvatio ponudu. od momenta zaključenja ugovora. Neophodno je da prihvat bude blagovremen – učinjen u roku koji je odredjen ponudom. Zbog toga je predložena: 3. a da se smatra da je prihvadena ponuda.

2 Do nesklada je došlo pod uticajem drugog ugovornika ili nekog trejdeg lica i tada se radi o prevari! NEDOSTACI SAGLASNOSTI (MANE VOLJE) 1. Ako se zajednička namera ne može pronadi. Treba primeniti opšta pravila i voditi računa o okolnostima pod kojima je ugovor zaključen. Mesna nadležnost suda se primenjuje prema mestu gde je zaključen ugovor. Teorija namere stranaka – Zakon ne treba da utvrdjuje momenat zaključenja ugovora ved ga treba tražiti u svakom konkretnom sučaju. mestom zaključenja ugovora se smatra mesto u kome je ponudilac imao prebivalište. Nesklad unutrašnje i izjavljene volje se može javiti iz 2 uzroka: 1 Strana koja je izjavila volju nije bila dovoljno oprezna i nije sagledala posledice izjavljivanja pa je zbog njene neopreznosti došlo do nesaglasnosti. Značaj mesta zaključenja ugovora je u procesnom smislu.prihvata ponudu. Prijemom ponude se smatra da je došlo do susreta volja. Ako ne može da se utvrdi na ova dva načina. ZABLUDA . ZOO prihvata četvrtu teoriju. 5. Teorija prijema – ugovor je zaključen kada ponudilac primi izjavu ponudjenog o prihvatanju ponude. Kada postoji ovakva nesaglasnost. MESTO ZAKLJUČENJA UGOVORA Po pravilu. ugovor je zaključen kada je ponudilac saznao zaprihvatanje . Problem je što ne može da se utvrdi kada je ponudilac saznao za pristanak pa je ona korigovana: 4. boravište ili sedište (u slučaju pravnog lica) u momentu kada je učinio ponudu. uzima se ono što proizilazi iz običaja. Potrebno je prisustvo svesti ponudioca o tome da je ponuda prihvadena. kaže se da se radi o zabludi u koju je strana došla svojim postupcima.

b. starije. Zabludu o bitnim svojstvima treba razlikovati od odgovornosti za fizičke nedostatke. a druga za to zna. smanjenje cene ili poništenje ugovora . Zabluda o činjenicama i. francusko i švajcarsko pravo – sistemom enumeracije se nabrajaju zablude koje su bitne. a neke imaju manji značaj. a. PREVARA ZABLUDA Zabluda nije definisana u ZOO ved u pravnoj teoriji.2.. Zabluda o pravu je posledica nepoznavanja prava h. šire shvatanje – svako svojstvo koje je bilo odlučujude za jednu ugovornu stranu da zaključi ugovor. Zabluda je pogrešna predstava o nekom elementu ugovora koja nije formirana niti podržavana pod uticajem drugih lica. Zbog toga ne pridaju sva prava istu relevantnost Razlika je u tome na koji način se odredjuju zablude koje su pravno relevantne. nemačko pravo – postoji 1 opšta norma (opšti standard) koji daje mogudnost sudu da u svakom . novije.cilj .pravne posledice – ako predmet ima fizičke nedostatke.rokovi za poništenje usled zablude su duži nego rokovi za poništenje na osnovu fizičkih nedostataka. 2. Razlike: . Postoje 2 sistema: 1. uže shvatanje – hemijski sastav predmeta ili namena predmeta 2. Odgovornost za fizičke nedostatke postoji kada jedna stvar (predmet ugovora) ima odredjenu manu pa stvar ne odgovara svojoj svrsi ili nema svojstva koja su izričito ili prdutno dogovorena. zabluda o predmetu ugovora je pogrešna predstava o predmetu ugovorene obaveze. Sve ove zablude nemaju jednak uticaj na volju. PRETNJA 3. a odnosi se na neki drugi. zabluda o motivu je pogrešna predstava o pobudi kod jedne ugovorne strane koja ga je opredelila da zaključi ugovor – posebno je značajna kod ugovora bez naknade i samo kod njih je pravno relevantna. Zabluda zbog netačnog prenosa volje. d. a da taj razlog stvarno ne postoji f. zabluda o kauzi postoji kada jedna strana pogrešno misli da postoji razlog njenog obvezivanja. g. pribavilac traži ispunjenje ugovora. Zabluda o bitnim svojstvima predmeta – o tome šta su bitna svojstva postoje 2 mišljenja: 1. zabluda o ličnosti je pogrešna predstava o bitnim svojstvima lica sa kojim se zaključuje ugvor e. Zabluda o prirodi ugovora je pogrešna pedstava o vrsti ugovora koji se zaključuje c. odnosno kada nema svojstva zbog kojih jedna strana stvar nabavlja. Druge zablude (osim pobrojanih) ne utiču na ugovor. neke utiču značajnije. Kada jedan ugovrnik misli da e ugovor odnosi na jedan predmet.

. zabluda o predmetu ugovora c. kada je ona sama skrivila zabludu tj. Posledica postojanja nesporazuma je apsolutna ništavost ugovora – nepostojanje ugovora. Ako se nalazi u suprotnoj situaciji.kada se prema običaju u prometu ili prema zajedničkoj nameri ugovornih strana smatra bitnm tako da strana koja je bila u zabludi ne bi zaključila ugovor da je znala za pravo stanje stvari d. kada je druga strana spremna da ugovor izvrši onako kao što strana koja je u zabludi očekuje – kao da zablude nije ni bilo. Posledice: . prošle su jedna mimo drugu). Strana koja je u zabludi ima pravo da traži poništenje ugovora.naknada štete – duguje strana koja je bila u zabludi. bitne zablude u užem smislu: a. zabluda o kauzi ugovora Kada postji neka od ove 3 zablude postoji nesporazum (volje se uopšte nisu sjedinile.restitutio – povradaj u predjašnje stanje . ZOO pravi razliku izmedju 2 vrste zabluda: 1.konkretnom slučaju utvrdi da li je neka zabluda bitna ili nebitna. zabluda o bitnim svojstvima predmeta b. Strana koja je u zabludi ne može da traži poništenje: 1. zabluda o prirodi ugovora b. zabluda oličnosti – ako je ugovor inutitu persone c. kada se nalazi u neizvinjavajudoj zabludi. 2. Pravo na zahtevanje poništenja ističe godinu dana od dana saznanja za zabludu odnosno 3 godine od dana zaključenja ugovora. zabluda o svakoj drugoj okolnosti . Strana se našla u zabludi jer nije u pravnom prometu postupala sa pažnjom koja se od nje očekuje. 2. Plada štetu zbog nepoverenja u ugovor – negativni ugovorni interes! Ovo je izuzetak od pravila da kod rušljivosti pravo na naknadu ima strana na čijoj je strani razlog rušljivosti. zablude prepreke: a. onda je u izvinjavajudoj zabludi i može da zahteva poništenje. zabluda o motivu kod ugovora bez naknade Posledica zablude u užem smislu je relativna ništavost odnosno rušljivost ugovora.

kada jedna strana održava u zabludi drugu ugovornu stranu u nameri da je navede na zaključenje ugovora Prevara drugačije utiče na ugovor u odnosu na zabludu. kod ugovora sa naknadom – prevara dovodi do poništenja samo ako je saugovornik prevarene strane znao ili je prema prilikama mogao znati za toda je njegov saugovornik u zabludi. namera da se saugovornik dovede i održi u zabludi 2. Ako je ugovor sastavljen uz prisustvo prevare. potrebno je da strah bude opravdan – kada se iz okolnosti slučaja . Posledice poništenja su: . PRETNJA Pretnja je moralna ili psihička prinuda oja se sastoji u tome što jedna strana ili neko trede lice izazove opravdan strah kod druge ugovorne strane da bi druga ugovorna strana pristala da zaključi ugovor. namera da se na taj način utiče na drugu stranu da zaključi ugovor.PREVARA . Svaka prevara utiče na ugovor čak i ako se zabluda u kojoj se našla jedna strana nije bitna.naknada štete (poverilac naknade štete je žrtva prevare!) Ako je prevaru izvršilo neko trede lice pravi se razlika: 1. Rokovi za tužbu su godinu dana od saznanja za prevaru.postoji u dva slučaja: 1. prevara ne postoji. Ako nema jedne od ove dve namere. Kod prevare uvek postoje dve namere: 1. Pretnja je razlog za poništenje zbog relativne ništavosti! Rokovi su godinu dana i tri godine! ( subjektivni i objektivni). kod dobročinih ugovora – prevara od strane tredeg uvek dovodi do poništenja ugovora 2. odnosno 3 godine od dana zaključenja ugovora.restitutio . Da bi pretnja proizvela dejstva. kada jedna strana ili neko tredi izazove zabludu kod druge ugovorne strane u nameri da jenavede na zaključenje ugovora 2. ugovor je rušljiv.

Ovo stanovište ima za posledicu da se uslovi za postojanje i dopuštenost predmeta cene posebno u odnosu na postojanje i dopuštenost kauze. Mogude je da predmet ugovora bude dopušten.opšti bitni uslov za nastanak ugovora . Mora da postoji svest o kauzi.u ZOO se kauza naziva osnov . Kauza je osnov osnova pravnog posla. Kauza se razlikuje od titulusa jer ona objašnjava zašto postoji sam pravni osnov. a posredni predmet ugovora. uzrok (vanpravno značenje) . KAUZA I TITULUS Titulus je pravni osnov prenosa jednog prava derivativnim putem iz imovine jednog lica u imovinu drugog lica. telo ili neko drugo značajno dobro druge ugovorne strane ili njemu bliskog lica. Ovo stanovište je prihvadeno u našem pravu. Po Antidu – Zakon može biti osnov i po derivativnom sticanju (pr. Zakon se smatra pravnim osnovom originarnog sticanja. predmet ugovora nema samostalnu i sopstvenu egzistenciju 2.zaključuje da je ozbiljnom opasnošdu ugrožen život. Kauza prethodi animus contrahendi-ju.causare – pobuda. KAUZA I ANIMUS CONTRAHENDI Animus contrahendi je namera jednog lica da izjavom svoje volje zaključi ugovor i preuzme dejstva tog ugovora na sebe. predmet se odvaja od pojma kauze – predmet ugovora je isto što i predmet pravnog posla odnosno isto što i predmet obligacije. Pavni osnov derivativnog sticanja je pravni posao.obaveza alimentacije). KAUZA . . U suprotnom ne postoji ni pravno relevantna animus contrahendi. razlog. Činjenje i nečinjenje su neposredni predmet obligacije. Strah nije opravdan ako pretnja nije protivpravna (ako se preti nečim što je dopušteno).razlog obvezivanja (pravno značenje) Kauza i drugi slični instituti KAUZA I PREDMET UGOVORA I kauza i predmet ugovora su 2 opštebitna elementa za postojanje ugovora. Postoje 2 stanovišta: 1. a kauza nedopuštena i obrnuto.

a druga posledica prve. Uzrok promene je kauza pravnog posla. Tada je nastala teorija o kauzi. jedna strana se obavezuje zato što se druga strana obezuje prema njoj. societas. 2. englesko pravo) ved poznaju ustanove koje su nalik na kauzu.KAUZA-KAUZALITET-UZROČNOST. prava . Osnovna postavka teorije je da je kauza razlog obvezivanja koji je isti u svim ugovorima iste vrste.u nastanku subj. ISTORIJA KAUZE U rimskom pravu. bez obzira gde se ona dešava mora da ima svoj uzrok.u promeni postojedeg subj. mandatum) . Praktični je u tome što zakon traži osnov tj. Mora se znati šta je osnov. Kod realnih ugovora. prava Sredstva za ostvarivanje promene u subj. . locatio condutio. Na planu medj. prava .ali nisu kauza.odnos izmedju dve pojave od kojih je prva uzrok druge. ugovor se zaključuje tako što jedna strana .Republika – forma postaje jednostavnija. Promena koja se dešava u pravu je promena u postojedem poretku subjektivnog prava. Neki ugovori su se mogli zaključivati i usmeno (emptio venditio. Kauzu ne poznaju sva prava (nemačko pravo. Jedna strana je bila obavezna prema drugoj zbog toga što je u naročitoj formi rekla zakletvu kojom je božanstvu obedala da de nešto učiniti! Forma je obavezivala.ius civile – svečane reči na odredjenom mestu su stvarale obavezu da se to izvrši. Svaka strana je morala da se obaveže dvema odvojenim stipulacijama. Postoji praktični i teorijski razlog za ovo tvrdjenje: 1. . kauzu za nastanak ugovora. Kod kauzaliteta postoji princip da svaka promena. Teorije o kauzi koje su se javile do prve polovine XVIII veka se nazivaju : 1. Doma. utvrdjivanje pojma kauze je bitno da bi se utvrdilo da li kauza postoji samo u ugovorima ili postoji i u drugim pravnim poslovima. Ispoljava se : . Dovoljna je samo jedna stipulacija.XVIII vek – dolazi do preokreta – umesto praila da ugovor obavezuje kada je reč data u odredjenoj formi. prava. KLASIČNE TEORIJE O KAUZI Začetnik ove teorije je Francuz.u prestanku subj. pravima su pravni poslovi. Postalo je nejasno zbog čega se ugovorn strane obavezuju (do sada je to bila forma). Sa teorijske tačke gledišta. kauza je bitna jer se u pogledu stvaranja jedinstvenog prava EU postavilo pitanje da li je kauza institut koji postoji u svim pravima ili je lokalnog karaktera. postavlja se pravilo da iz usmenog sporazuma nastaje obligacija. U dvostrano obezujudim ugovorima. razlog obvezivanja je bila forma.

Teorija je istorijski netačna jer se zasniva na pojmu kauze koji je u rimskom pravu imao drugo značenje. Nemogude je redi da je kauza obeva jedne strane u stvari obaveza druge. Po Antidu. Iz nepoštene kauze ne može da nastane ugovor. predmet kritike je bilo shvatanje da je kauza animus donandi i intentio liberalis. Te teorije (do polovine XX veka) se nazivaju 3. Kod dobročinih ugovora. on smatra da u dvostranim ugovorima kauza obaveze jedne strane nije samo u prestaciji druge strane negou srazmernoj prestaciji. C. Nemogude je da se kauza i dejstvo ugovora rode istovremeno. B. kauza je animus donandi. ali je u izvesnom smislu modifikovao i dopunio teoriju. U dobročinim ugovrima. mešovita shvatanja o kauzi . Po Portalisu. D. Kod ugovora o poklonu. Predaja stvari je akt kojim se ugovor zaključuje i to ne može biti kauza. kauza ne postoji pa nema potrebe govoriti o kauzi kada se govori o postojanju/nepostojanju predmeta ugovora. Portalis je najviše doprineo teoriji o kauzi. Pojam kauze kod realnih ugovora je pogrešno postavljen i pogrešno izveden. zahtev da kauza u ugovoru mora biti moralna i poštena. Pored toga. Teorija kauze je logički nemoguda. kauza je intentio liberalis – namera da se drugome učini besplatna korist. Dodao je: 1. Pojam kauze je nepotreban u pravu i sve ono što se postiže kauzom može da se postigne predmetom. Kod oproštaja duga. Oni su sastavni deo namere za zaključenje ugovora i pogrešno je izdvojiti ih iz nje. Ako je predmet nemogud. Kauza druge strane je što je ona primila odredjenu stvar (u tome što joj je predata stvar). Kao reakcija na klasičnu teoriju se javila: 2. TEORIJA NEGACIJE KAUZE A. 2. kauza ima psihološki izgled. Sve se mogu podeliti u tri grupe: A. subjektivne teorije (shvatanja) o kauzi B. postavio je oborivu pretpostavku da u svakom ugovoru postoji kauza. Teoretičar Potije je imao osnovne postavke iste kao i Doma. objektivna shvatanja o kauzi C. Od polovine XIX veka nastaju brojne teorije u pravnoj nauci koje su pokušale da objasne razlog obvezivanja. Na onome ko tvrdi da nema kauze leži teret dokazivanja da to dokaže. kauza je interes koji se hode ostvariti.preda drugoj strani odredjenu stvar. SAVREMENE TEORIJE O KAUZI One obuhvataju shvatanja koja imaju različite pristupe problemu. Pitanje kauze se vezuje sa sferu zaključenja ugovora.

nema obaveze jedne strane ako druga strana nije izvršila svoju obavezu. kauza je pobuda – motiv za zaključenje ugovora. (NEOKLASIČNE TEORIJE – polazi od osnovnih postavki klasične teorije o kauzi). Ova teorija je prihvadena u ZOO. u onome što se od druge strane dobija. Taj cilj ne može biti ekonomski ili psihološki. Pravo moraju da interesuju samo pravni ciljevi. kauza je ekonomski ekvivalent koji vaka strana u dvostrano obaveznom ugovoru dobija od druge strane. Kauza ima psihološki izgled. a to je cilj kome ugovorne strane teže. Zbog toga je ova teorija ubrzo korigovana stanovištem da nije bilo koja pobuda kauza ved samo odlučujuda pobuda – ona koja je neposredno predhodila donošenju odluke da se zaključi ugovor.Domina kauza = obaveza druge strane . . kauza je željeni ekvivalent. Objektivna shvatanja o kauzi – Andrija Gams Po ovom shvatanju. B.Kapitanova kauza = izvršenje obaveze druge strane Ova modifikacija proizvodi dve pravne posledice: 1. Problem je što je nedosledna pri objašnjenju kauze kod dobročinih ugovora. On teži da u svom shvatanju kauze objedini subjektivne i objektivne momente. Objektivni se vidi u ekvivalentu. a po neoklasičnoj ne ako obaveza nije nastala. nema kauze u ugovoru ako obaveza druge strane nije zasnovana jer nema svoj predmet. Prema drugom stanovištu – kauza je odluka poklonodavca da ne traži ekonomski ekvivalent za svoje davanje. Po klasičnoj teoriji. zastupa ga Kapitan. Kauza postoji uvek kada su obaveze ugovornih strana ekvivalentne. Subjektivni treba da bude onaj ekvivalent koji je željen. I dalje je postojao problem kako dokazati odlučujudu pobudu. Problem je što pobude za zaključenje mogu biti različite. Pravni cilj ima i svoju materijalnu realizaciju – ona je objektivni momenat i preko tog momenta se ova teorija vezuje za dominu teoriju: . Ogleda se u smanjenju imovine jednog lica. Mešovita shvatanja o kauzi – najnovije teorije iz prve polovine XX veka Ove teorije se mogu podeliti na 2 shvatanja: 1. Subjektivna shvatanja o kauzi – rodonačelnik subjektivnih shvatanja-Vinšaid Po ovom shvatanju. To je subjektivni momenat u pojmu kauze. Njegovo stanovište je objektivno-subjektivno. Prema njemu. Kauza je pravni cilj koji ugovorne strane žele da postignu. Pravni cilj je pravni efekat koji se postiže ugovorom.A. Prema jednom stanovištu – kod ugovora o poklonu kauza je u negativnom ekonomskom efektu. zastupa ga Mori. 2. 2. Polazi od shvatanja da je kauza razlog obvezivanja. kauza je mogla da postoji i kada je predmet propao. C.

Kauza kod dobročinih ugovora ima čisto psihološki izgled. Kauza je animus donandi kod poklona i intentio liberalis kod drugih dobročinih ugovora. Kapitanova teorija je značajna i zbog toga što postavlja odnos izmedju kauze i motiva. Kada su ostali motivi (ne i onaj koji je pravni cilj) bili nedopušteni u jednom teretnom pravnom poslu bili odlučujudi za jednu stranu, a druga ugovorna strana je znala za to, takav motiv ulazi u pojam kauze i čini čitavu kauzu nedopuštenom. Zbog toga de i ugovor biti ništav. Kada se radi o dobročinim ugovorima, motiv ulazi u sastav kauze i ako dr. strana nije znala da je nedopušten. KAUZA U ZOO - prihvadena je Kapitanova teorija - regulasana u 3 člana ZOO 51, 52, 53 - čl. 51. stav 1 Svaka ugovorna obaveza mora imati dopušten osnov. Stav 2 Osnov je nedopušten ako je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima. - Stav 3 Pretpostavlja se da obaveza ima osnov iako nije izražen.

Ugovori kod kojih kauza nije vidljiva - APSTRAKTNI UGOVORI –imaju kauzu, ali ona nije vidno izražena tako da je zbog toga nepoznata tredim licima. Ugovornim stranam je poznato šta je kauza. KAUZALNI UGOVORI – kauza je vidno izražena I ona je poznata kako ugovornim stranama, tako I tredim licima. Značaj razlikovanja se pkazuje u slučaju spora. U kauzalnom ugovoru poverilac mora da dokaže ugovor iz koga proizilazi njegovo potraživanje. Kod apstraktnih ugovora,poverilac ne mora da dokazuje postojanje ugovora. Pretpostavlja se da je dug priznat na osnovu nekog ugovora, ali dužnik bi mogao da ospori postojanje kauze. Da se ne bi desilo da se dužnik lako oslobadja obaveze, zakon uvodi poretpostavku da osnov postoji I kada nije izražen. Kod apstraktnih ugovora, ova pretpostavka teret dokazivanja prebacuje na dužnika. Kod dvostrano obaveznih ugovora u našem pravu, kauza obaveze jednoe strane je izvršenje obaveze druge srane. Pobude za zaključenje ugovora ne utiču na njegovu punovažnost izuzev ako je pobuda jedne ugovorne strane bila nedopuštna, a druga ugovorna strana je za to znala. Kada se izvrše obaveze – kauza nestaje – više se ne može tražiti dalje izvršenje. Kod dobročinih ugovora kauza je animus donandi I intentio liberalis. Pobude ulaze u pojam kauze. Zbog nedopuštene pobude je nedopuštena čitava kauza. Kad jedna strana izvrši obavezu, kauza svamim tim ne prestaje. I dalje postoji pravo da npr. poklonodavac očekuje blagodarnost od poklonoprimca I zbog toga ugovor može biti raskinut. Kod realnih ugovora kauza obaveze jedne strane se ogleda u tome što je ta strana nešto primila od druge strane. U našem pravu, realni ugovori ne postoje. Tradicionalni realni su regulisani kao konsensualni. Nastaju saglasnošdu volja. Jedini realni koji još uvek postoji je ugovor o kapari. Zaključuje se predajom

kapare . U privrednom pravu izuzetak je kod ugovora o prevozu robe.

ODSUSTVO, PRIVIDNOST I NEDOPUŠTENOST KAUZE Slučajevi odsustva kauze su vrlo retki. Odsustvo kauze postoji kada je obaveza nastala s' obzirom na bududi osnov koji se nije ostvario, koji više nije mogud ili je kasnije otpao. Pr.. priznanje duga unapredpre nego što je dug nastao. Prividnost kauze – prividna kauza se javlja u nekoliko oblika: 1. putativna – kada obe ugovorne strane imaju pogrešnu predstavu o tome da kauza postoji. Postoji obostrana zabluda o kauzi. 2. fiktivna – kauza koja ne postoji, ali se stvara privid pred tredim licima da kauza postoji. Prodavac iz fiktivnog ugovora može da traži nazad ono što je dao. 3. simulovana – ugovorne strane zaključuju jedan ugovor, ali stvaraju privid da su zaključile neki drugi ugovor. Posledica je da de važiti onaj ugovor koji je stvarno zaključen, a ne onaj koji je predstavljen.

Nedopuštena kauza – pre ZOO postojala u sudskoj praksi.

PREDMET UGOVORA - četvrti opštebitni uslov - pitanje predmeta manje diskutabilno od pitanja kauze - kauza se dobija odgovorom na pitanje zašto ugovor obavezuje - predmet se dobija odgovorom na pitanje na šta ugovor obavezuje Predmet ugovora je isto što i predmet obligacije: činjenje i nečinjenje. Predmet ugovora nije isto što i objekt ugovora. Svaki ugovor ima predmet, ali objekt imaju samo ugovori koji glase na predaju stvari. Neki ugovori imaju dva predmeta (dvostrano obavezni ugovori). Nasuprot njima stjoje jednostrano obavezni sa jednim predmetom. Da bi ugovor nastao, predmet mora da ima odredjene kvalitete. Da bude odredjen, mogud i dopušten. ODREDJENOST PREDMETA –na 2 načina: 1. neposredno 2. posredno Ugovorne strane po pravilu predmet odredjuju neposredno. Posredan način može biti dvostruk. Strane mogu u ugovoru navesti podatke na osnovu koga de se odrediti predmet ugovora. Takodje, strane mogu

predvideti da de predmet ugovora odrediti neko trede lice. Trede lice savesno i pošteno odredjuje predmet ugovora u odredjenom roku. Ako lice to ne učini, smatrade se da ugovor nije nastao. Kod ugovora o prodaji postoje posebna pravila: 1. Odredjivanje cene kod ugovora u privredi ZOO u čl. 25. stav 2 Ugovori u privredi su, u smislu ovog zakona, ugovori koje preduzeda i druga pravna lica koja obavljaju privrednu delatnost, kao i imaoci radnji i drugi pojedinci koji u vidu registrovanog zanimanja obavljaju neku privrednu delatnost zaključuju među sobom u obavljanju delatnosti koje sačinjavaju predmete njihovog poslovanja ili su u vezi sa tim delatnostima. Važi pravilo da ako cena nije odredjena niti ugovor ima dovoljno podataka za odredjivanje cene – takav ugovor nede biti ništav ved je kupac dužan da plati cenu koju je prodavac redovno npladivao u trenutku zaključenja, a u nedostatku te cene, bide obavezan da plati razumnu cenu. Čl. 462 ZOO stav 3, Pod razumnom cenom smatra se tekuda cena u vreme zaključenja ugovora, a ako se ona ne može utvrditi onda cena koju utvrđuje sud prema okolnostima slučaja.

2. Odredjivanje cne prepušteno tredom licu Ako trede lice nede ili ne može da odredi cenu, a ugovorne strane se ne slože nakandno niti ugovor raskinu, smatrade se da je ugovorena razumna cena. Čl. 465, stav 2 ZOO 3. Odredjivanje cne prepušteno na volju jednog ugovornika Važi pravilo da je takva odredba nepunovažna i smatrade se kao da cena nije ugovorena. Tada kupac duguje cenu kao u slučaju kada ona nije odredjena. Ugovor u privredi može ostati na snazi i kupac plada cenu koju je inače pladao ili razumnu cenu – čl. 466 ZOO Kada je predmet ugovora predaja stvari, važe dva pravila: 1. Individualno odredjena stvar – da bi se smatralo da je predmet ugovora dovoljno odredjen, ugvovor mora sadržati podatke kojima se otklanja svaka neizvesnost izmedju ugovornih strana šta je predmet ugovora. 2. Stvari odredjene po rodu – potrebno je da bude odredjena vrsta i količinia stvari. Ako nistu odredjeni smatrade se da ugovor nije nastao. Ne mora biti odredjen kvalitet i tada se smatra da je ugovoren srednji

javnom poretku ili dobrim običajima.Ugovori koji bi imali za predmet budude nasledstvo ili fideikomis bi bili nedopušteni. inicijalna b.ne može biti predmet ugovora izvršenje radnje koja predstavlja krivično delo. Predmet je suprotan prinudnim propisima kada pojedini propisi izričito zabranjuju da odredjene stvari budu predmt prometa /otrov. Na ništavost se može pozvati svako rpavno zainteresovano lice. Naknadna. Predmet zabranjen normama gradjanskog prava – primer u ZON-u. Materijalna nemogudnost se deli na : a. DOPUŠTENOST PREDMETA Čl. Nemogudnost može biti i: a. ova nemogudnost je pravno irelevantna. Predmet ugovora mora biti mogud u momentu zaključenja ugovora. eksploziv/ Predmet je suprotan javnom poretku . Naknadna nemogudnost ne utiče na nastanak nego na prestanak ugovora. mogud ili dopušten je apsolutna ništavost. 49 ZOO. 48 ZOO Ugovor zaključen pod odložnim uslovom ili rokom punovažan je ako je predmet obaveze koji je u početku bio nemogud postao mogud pre ostvarenja uslova ili isteka roka. MOGUDNOST PREDMETA Ugovora nema ako njegov predmet nije faktički mogud. zabrana zaključenja ugovora o nasledjivanju ili fideikomisarne supstitucije. subsekventna Da bi ugovor nastao potrebno je da ne postoji inicjalna nemogudnost. Početna. Sud na ništavost pazi po službenoj dužnosti. Pravne posledice ugovora čiji predmet nije odredjen. . Predmet obaveze je nedopušten ako je protivan prinudnim propisima. Čl. subjektivnu – nastaje ugovor uprkos subjektivnoj nemogudnosti. objektivnu – ugovor nede nastati i ova nemogudnost je pravno relevantna b.kvalitet stvari.

u našem pravu važi princip konsensualizma /za nastanak ugovora nije neophodna forma. ta zabrana ne postoji pa je ova funkcija izgubila na značaju. Po pravilu. porez na promet plada prodavac. takva neizvesnost ne postoji.U tim izuzecima je zakonom predvidjeno da ugovor mora biti zaključen u odredjenoj formi. do kada traje ugovor. POSEBNI BITNI USLOVI ZA NASTANAK UGOVORA Traže se za nastanak samo nekih ugovora – kada to predviti Zakon ili kada je to predvidjeno voljom ugovornih strana.od principa konsensualizma postoje izuzeci. Jedno vreme je ova funkcija je bila na prvom mestu. Kod pismenih ugovora. Propisujudi formu za ugovor o prometu nepokretnosti se ostvarivala kontrola da li neko stiče imovinu preko zakonskog maksimuma. Svrha forme – propisuje se iz različitih razloga. Pravo na pozivanje na ništavost ne zastareva. uvek de ugovorne strane modi da ponude dokaz u sadržini ugovora – čak i ako dodje do sudskog spora.unapred predvidjen oblik u kome se izražava saglasnost volja ugovornih strana . Dokazna funkcija forme. 2. Volja se može izraziti pismeno. okolnosti mogu biti nejasne za ugovorne strane. Naročito je ova tendencija za zaštitiom izražena kod dobročinih ugovora. Dobijaju vreme dase raspitaju o pravu koje dobijaju iz ugovora. dovoljno je da postoji prosta usmena saglasnost. 3. Do tada je psotojala zabrana sticanja prava svojine preko zakonskog maksimuma. usmeno. Zaštita javnih interesa. propisujudi formu za neke ugovore ostvaruje kontrolu nad pladanjem poreza na promet apsolutnih prava. U odredjenim slučajevima je moguda konverzija. ali i dalje postoji. Kada se ugovor zaključi usmeno. ali ugovorom može svoju obavezu preneti na kupca (što se u praksi najčešde i dešava). opšteusvojenim znacima i konkludentnim radnjama/ . forma ih tera na upoznavanje sa konsekvencama ugovora i na razmišljanje o ugovoru.Ne mogu se knvalidirati. postoji neizvesnost i ne mogu se osloniti ni na svedoke. Zaštita privatnih interesa ugovornih stana. Kupac ne može da upiše pravno na nepokretnosti u katastar pre nego što plati porez na promet. Danas se kontroliše pladanje poreza – država. Kod usmenih ugovora sedanje na ugovor bledi istranke mogu zaboraviti na šta su se obavezale. Od 70ih godina . Kod teretnih ugovora je drugačije jer postoji jednakost uzajamnih davanja. Danas ima nekoliko funkcija: 1. Bila je dominantna svrha forme do 70ih godina.zakonom bitan uslov .rečima. PODELA FORME – prema 3 kriterijuma: . gestovima. Kada je ugovor zaključen pismeno. FORMA .

ugovornu formu RAZLIKOVANJE FORME I SLIČNIH PRAVNIH INSTITUTA 1.. dokaznu – ad probationem . Odobrenje ima karakter izjave volje. zakonsku formu b. Odobrenje je izjava volje lica ili akt državnog organa kojim se izražava saglasnost za zaključenje ugovora. Kada je propisana. ugovor ne nastaje. punovažno je nastao – formalnosti publiciteta nisu uslov za nastanak ili dejstva ugovora. 3. Ima karakter službene radnje kada se daje zakonskom zastupniku ukoliko zaključuju ugovor kojim raspolažu imovinom maloletnika. pismenu formu b. Ako pravo svojine nije upisano u zemljišne knjige. tj. a nema je. lica pod starateljstvom. ugovor proizvodi pravna dejstva. Odobrenje ima značaj odložnog uslova za nastanak ugovornih dejstava jer ugovor nede proizvesti obaveze dok odobrenje ne bude dato.prema dejstvu a. Ako bude dato. Forma i fiskalne formalnosti Fiskalne formalnosti su mere propisane zakonom u cilju potvrdjivanja da su izvršene odredjene . realnu formu . svečanu – ad solemnitatem b.prema izvoru nastanka a. formu javne isprave c. Forma i formalnosti publiciteta Formalnosti publiciteta su zakonom propisane mere koje služe za zaštitu tredih savesnih lica – upis prava svojine u zmljišne knjige /kada se radi o nepokretnostima/. bitnu. 2. forma jeste. Odobrenje nije uslov za nastanak ugovora – može nastati i bez njega. Forma i odobrenje za zaključenje ugovora Forma je oblik kroz kji se izražava saglasnost volja i uslov za nastanak ugovora. U našem pravu je potrebno ograničeno poslovno sposobnom licu ili maloletnom licu odobrenje za zaključenje ugovora od strane roditelja odnosno staratelja.prema načinu ispoljavanja a. ugovor stvara obaveze za ugovorne strane.

finansijske obaveze u vezi sa ugovorom (registracija ugovora ili pečadenje ugovora). Imaju značaj sa stanovišta izvršenja finansijskih propisa ili obaveza, ali nemaju značaj za nastanak ugovora.

VRSTE FORME PISMENA FORMA

- sastoji se iz 2 elementa: 1. tekst izjave 2. potpis Ova dva elementa su bitna za potraživanje forme. TEKST IZJAVE može sastaviti: a. bilo koja ugovorna strana b. obe ugovorne strane c. trede lice - nije bitna podloga na kojoj se tekst piše - tekst izjave može biti napisan rukom, mehaničkim sredstvom, elektronskim sredstvima - broj primeraka nije značajan za punovažnost ugovora POTPIS – lični znak jednog lica koji se stavlja ispod teksta nekog dokumenta kojim neko potvrdjuje da je tvorac tog dokumenta ili da odobrava njegovu sadržinu. U gradjanskom pravu ima dvostruku funkciju: a. akt identifikacije volje jednog lica b. znak da je to lice izjavilo volju odredjene sadržine. - neophodno je da tekst izjave potpišu lica koja se ugovorom obavezuju - potpis mora da bude svojeručan (izuzetak samo kada neko ne zna da se potpiše i stavlja svoj rukoznak pred dva svedoka) - pravilo je da se potpis sastoji od imena i prezimena, ali je praksa otišla u drugom pravcu pa se u potpis unosi i titula, zanimanje, nadimak, pseudonim... Ipak, neophodno je da potpis sadrži dovoljno znakova da se pouzdano utvrdi ko je potpisnik ugovora - mesto stavljanja potpisa je po pravilu ispod teksta izjave jer važi pretpostavka de je istinito ono što se nalazi iznad potpisa, ali to nije neophodno. ZOO ne traži izričito da potpis bude na dnu teksta - za punovažnost pismene forme nije neophodan datum, ali je poželjan jer od tada ugovor proizvodi pravna dejstva i od tada počinju da teku izvesni rokovi - potpisi tredih lica (svedoka, lica koje je sastavilo ugovor...), nisu neophodna za punovažnost ugovora

Hiber FORMA JAVNE ISPRAVE - javna isprava – isprava koja potiče od državnog organa. Razlikovanje privatne i javne isprave – privatna je pismena izjava koju su sačinile stranke. Kod privatnih isprava je mogude dokazivati da ono što je u ispravi nije tačno i nema prioritet u odnosu na druge dokaze. Javna isprava je isprava u čijem nastanku učestvuje državni organ il drugi subjekt na koga su preneta javna ovlašdenja u kreiranju pismene ipsrave. Forma javne isprave je jedan od mogudih oblika da volja bude izražena. Vrsta forme po dejstvu: ad solemnitatem i ad probationem. Najčešde je javna isprava u formi ad solemnitatem. Zakon je predvidja da bi se štitio javni interes. Kod solemnizacije, javni organ daje privatnoj ispravi karakter javne isprave. Forma javne isprave ima posebni procesni – dokazni značaj i nezavisno od značaja za punovažnost ugovora. Javna isprava je (pismena) isprava koju sačinjava (izdaje, overava) nadležni organ. Oboriva pretpostavka je da je ono što je obuhvadeno javnom ispravom tačno, istinito. Izuzetno, može biti oboriva pretpostavka ili to postati protekom vremena tj. istekom odredjenih rokova. UGOVOR U FORMI JAVNE ISPRAVE Izajve volje su date uza sadejstvo državnog oragana koji im je u odredjenoj meri dao oblik ( pa od toga zavisi šta je obuhvadeno dejstvom javne isprave). Učešde državnog organa u formi javne isprave: a. OVERA POTPISA na privatnoj ispravi od strane državnog organa – potvrdjuje se da izjave volje potiču od strane lica naznačenih u ispravi – kod nas se naziva „legalizacija“ privatnih prava. b. SOLEMNIZACIJA privatne isprave podrazumeva da stranke sastave privatnu ispravu, a nadležni organ daje snagu javne isprave celom ugovoru (ne samo potpisima), potvrdjuje se da je sadržina ugovora zaista i izjava volje ugovornih strana. c. PUNA FORMA javne isprave – sačinjavanje ugovora od strane nadležnog organa na osnovu izjave volje ugovornih strana. Ceo ugovor je snadbeven snagom javne isprave. Kada državni organ solemnizira ugovor ili mu daje punu formu, može se desiti da je saglasnost volja

suprotna pravu ili moralu, i tada postoji razlika izmedju klauzula koje su: a. ništave – državni organ odbija da sačini tj. solemnizira ugovor b. rušljive – državni organ upozorava stranke da je takva klauzula potencijalna nevažnost takvog ugovora. Ako stranke ipak insistiraju na zaključenje ugovora sa takvom klauzulom, državni organ sačinjava ugovor uz napomenu da ih je upozorio.

Slučajevi zakonske forme javne isprave kod nas: 1. isključiva: promet nepokretnosti, naslednopravni ugovori, bračni ugovori 2. konkurentska: neke forme testamenta - forma javne isprave – i verodostojna isprava i izvršna isprava

VRSTE FORME: Vrste po poreklu, izvoru pravila o formu: a. zakonska forma – u zakonu predvidjeno da se ugovor propisuje u odredjenoj formi (ZOO ili drugi zakoni) b. ugovor(e)na forma – nstaje tao što se stranke u postupku zaljučenja ugovora sporazumeju da ugovor zaključe u odredjenoj formi. Vrste po dejstvu (značaju): a. ad solemnitatem – bitna forma, uslov za punovažnost ugovora. Moguda je konvalidacija kada ugovorne strane izvrše obavezu u celini ili pretežno i ako to nije protivno svrsi zbog koje je forma predvidjena (svrha može biti da štiti javni i privatni interes). b. ad probationem – dokazna forma. I u nedostatku forme, ugovor važi, ali se postojanje, sadržina, obim ugovornih obaveza mogu dokazivati samo formom. c. Ugovorna forma kojom se obezbedjuje prost dokaz o zaključenju i sadržini ugovora. Po ZOO, čl. 69, stav3: Ako su ugovorne strane predvidele posebnu formu samo da osiguraju dokaz svoga ugovora, ili da postignu što drugo, ugovor je zaključen kad je postignuta saglasnost o njegovoj sadržini, a za ugovarače je u isto vreme nastala obaveza da ugovoru daju predviđenu formu. Po čl. 70, stav 2 - Ugovor koji nije zaključen u ugovorenoj formi nema pravno dejstvo ukoliko su stranke punovažnost ugovora uslovile posebnom formom.

REALNA FORMA Realni ugovor se zaključuje predajom stvari, a druga strana prihvata obavezu da stvar vrati. Bivši realni su

punovažnost istovremenih dopuna proizvodi pravno dejstvo: 1. stranke ugovore još nešto (usmeno). ako su u pitanju sporedne tačke 2. obaveza druge strane da stvar vrati (nova saglasnost volja se postiže predajom.ako se njima olakšava ili smanjuje obaveza. Punovažnost istovremenih usmenih pogodbi 2. ako te tačke nisu u suprotnosti sa sadržinom ugovora 4. Pošto važi pretpostavka potpunosti.pored onog što je uneto u pismeni sporazum.ona ima za cilj popravljanje ili izravnavanje . Punovažnost istovremneih usmenih izmena 4. naknada stete-Djurdjevic predavanja NAKNADA ŠTETE Naknada štete je sadržina obaveze štetnika i istovremeno sankcija ya njegovu građansko pravnu odgovornost. a forma je propisana samo u interesu stranaka.sada konsensualno realni ugovori i sastoje se iz 2 faze: 1. Forme raskida PUNOVAŽNOST ISTOVREMENIH USMENIH POGODBI . Ona se razlikuje od sankcija za krivičnopravnu odgovornost-represija.sastoji se u oduzomanju ili ograničavanju nekog prava počinioca. ako te tačke nisu obuhvadene ugovorom (što se i podrazumeva) 3. Naknada štete nije represija.zakonska il ugovorna forma – važi samo ono što je u toj formi izraženo pa se postavljaju pitanja: 1. konsensualna – stvara obavezu da stvar bude predata 2. punovažnost nije suprotna cilju forme PUNOVAŽNOST ISTOVREMENIH IZMENA .nanošelje zla počiniocu krivičnog dela.ona nema za cilj nanošenje zla. vradanjem stvari) PRETPOSTAVKA POTPUNOSTI ISPRAVE (FORME) . Punovažnost istovremenih usmenig dopuna 3.

Pitanje obima/visine/ obaveze naknade 1.štetnik je dužan da da naknadu u novcu.NOVČANA NAKNADA-to je naknada vrednosti stvari koju je ona imala pre prouzrokovanja štete. Skica:povreda nekog zakonskog interesa Naknada imovinske štete ima za cilj da popravi ono što se desilo u imovinskim dobrima nekog lica.prioritet ima uspostavljanje ranijeg stanja-austrisko pravo i naš ZOO Čl. PRAVILA O NAKNADI IMOVINSKE ŠTETE II.Njome se ne uspostavlja stanje stvari koje je postojaloa pre prouzrokovanja štete.dok čeka na popravku.PRAVILA O NAKNADI NEIMOVIMSKE ŠTETE PRAVILA O NAKNADI IMOVINSKE ŠTETE Imovinska šteta-umanjenje nečije imovine.popravka oštedene stvai-to je prioriteten oblik naknade u našem pravu b.nemačko. /ako je stvar propala za koju se ne može dati druga stvar-umetnička slika/ Ako je uspostavljanje ranije stanja šteta ne uklanja u potpunosti onda se dosuđuje i naknada u novcu /u udesu automobil bude uništen.unapred se ne utvrđuje koji oblik ima priorite.stanja u imovini oštedenog lica u odnosu na stanje koje je postojalo pre prouzrokovanja štete. ZOO: I. Ako uspostavljanje ranijeg stanja nije mogude.sprečavanje njenog uvedanja.ved se dozvoljava sudu da u svakom konkretnom slučaju utvrdi prioritet-švajcarsko pravo III.pa dok je na popravci vlasnik mora.Pitanje obima naknade-na koji način se šteta može nadoknaditi? a. 185 stav 1: Odgovorno lice dužno je uspostaviti stanje koje je bilo pre nego što je štete nastala. Može biti izvrsena na tri načina: 1.ved stanje jednake ili približno jednake vrednoti stvari koje je bilo pre prouzrokoavanja štete.Naknada štete ima kao posredan cilj nanošenje štete.USPOSTAVLJANJE RANIJEG STANJA-sastoji se u tome što je odgovorno lice dužno da stvari oštedenog dovoede u ono stanje u mome su se nalazile pre prouzrokovanja štete.tako što de se oštedenom dati druga stvar iste vrste kao i stvar koja je oštedena 2.da iznajmi vozilo od nekog renta car preduzeda da bi obavljao poslove/ . Zove se još i NATURALNA RESTITUCIJA. 1.ali to nije suština naknade. Odnos izneđu ove dve vrste naknade: I.povradaj stvari koja je oduzeta 3.Pitanje obima naknade imovinske štete 2.Francusko.englesko pravo-prioritet ima naknada u novcu II.

2.prema pravilima SGZ došlo bi se do toga da oštedeni priželjkuje da mu šteta bude pričinjena namerno. ZOO je prihvatio sistem potpune/integralne/naknade.u sudskoj praksi. Postoji saglasnost u tome da: Visina naknade koju štetnik duguje ne može biti veda od veličine štete koju je prouzrokovao! Postoji razlika u tome da li štetnik ono što duguje može da bude manje od veličine štete.ako je šteta bila prouzrokovana namerno ili grubom nepažnjom.izravnavanje stanja. PRINCIP POTPUNE NAKNADE IMOVONSKE ŠTETE Cilj naknade imovinske štete je popravljanje. 185 stav 4-sud de dosuditi oštedeniku nakandu u novcu kada on to zahteva.izuzeb kada okolnosti slučaja opravdavaju uspostavljanje ranijeg stanja! /malometnik razbije prozor.Ali to pravilo je dispozitivne prirode-oštedeni može svojom jednostranom voljom otkloniti primenu ovog pravila.I po Skici se morala nakoknaditi potpuna šteta.to je prepušteno sudu. Visina naknade uvek mora da odgovora veličini štete i na to nema nikakvog uticaja stepen krivice sa kojim je šteta prouzrokovana.a otac mu je staklorezac/ Sud može sam. Čl.koja se svakom mogla desiti. I.ako je šteta prouzrokovana lakšim stepenom krivice štetnici treba blaže da odgovaraju. 3. . Visina naknade ne treba da zavisi samo od veličine štete.bez obzira na zahtev oštedenog.Ako je šteta bila prouzrokovan običnom nepažnjom štetnik je bio dužan da nadoknadi samo stvarnu štetu /ideja distributivne pravde/ Štetnici koji su štetu prouzrokovao istim stepenom krivice treba isto da odgovaraju za njenu naknadu.visina naknade ne mora jednako da pogađa štetnike ako su različitog imovnog stanja. 2.Prema SGZ visina naknade bila je jednaka veličini štete. Definitivno je na pušten sisitem iz SGZ donošenjem ZOO.ako je šteta prouzrokvana tešim stepenom krivice štetnici treba više da odgovraju. Pomak je bila SKICA. Argumenti: 1. 4.ne postoje precizni kriterijumi za razlikovanje pojedinih stepena krivice.mogude je i sa blažim stepenom krivice prouzrokovati vedu štetu i obrnuto. Štetnik treba da nadoknadi celokupnu štetu bez obzira na stepen krivice.sud može umeriti naknadu izmaklog dobitka.nego se mora uzeti u obzir i stepen krivice.ima pravo sa zahteva da mu se naknada da u novcu. Skica:čl 153 Ako je šteta prouzrokovana omaškom. II.Uspostavljane ranijeg stanja je pravilo u našem pravu. Posle II svetskog rata počinje da se odstupa od tih pravila.dosuditi naknadu u novcu ako smatra da nije nužno da odgovorno lice uspostavlja ranije stanje-novina ZOO.pa bi onda i određivanje visine naknade bilo u rukama suda i njegove subjektivne ocene. Srpsko pravo je do II svetskog rata prihvatalo I rešenje.To je ustanovljeno u interesu oštedenog.Pitanje obima/visine/ obaveze naknade-pitanje određivnaja visine obaveze štetnika.visina štete ne mora uvek odgovarati stepenu krivice.kako bi dobio vedu naknadu.nije se morala nadoknaditi cela iznakla korist.ali ako je šteta prouzrokovana omaškom.

obim štete mora da dokaze oštedeni.Opseg. Uslovi: a. Čl. Potrebno je da oštedeni nije tako slabog imovnog stanja da bi on bez potpune nakande ostao bez važnih dobara koja su mu neophodna za život. Čl. da je štetnik takvog imovnog stanja da bi ga isplata celokupne naknade dovela u oskudicu.Oštedenik ima pravo kako na naknadu obične štete. Od principa potpune naknade postoje odstupanja.190 ZOO-Sud de uzimajudi u obzir i okolnosti koje su nastupile posle prouzrokovanja štete.ali nije neophodna pravosnažna sudska odluka. Uslovi: a.sud može odrediti visinu naknade prema vrednosti stvari koju je ona imala za oštedenog-afekciona vrednost.Sud mora sda vodi računa jedino da bude zaštiden interes oštedenog. da je štetnik prilikom prouzrokovanja štete na stvarima oštedenog postupao sa pažnjom koju poklanja svojim stvarima II.Kada je štetnik prouzrokovao štetu radedi nešto na korist oštedenog.NAKNADA VEDA OD ŠTETE Čl.osuditi odgovorno lice da isplati manju naknadu nego što iznosi štete.vodedi računa o materijalnom stanju oštedenika.kada je stvar uništena ili oštedena krivičnim delom sa umišljajem. .Naknada treba u svemu da bude ekvivalentna šteti.te bi naknadapotpuna dovela ga u oskudicu.dosuditi naknadu u iznosu koji je potreban da se oštedenikova materijalna situacija dovede u ono stanje u kome bi se nalazila da nije bilo štetne radnje ili propuštanja.Oštedeni mora cifarski odrediti visinu štete-kada je u pitanju stvarna šteta. Uslov: -da je nečija stvar oštedena krivičnim delom sa umišljajem Sud de sačekati odluku krivičnog suda.kada je štetnik slabog imovnog stanja čl. da je štetnik prouzrokovao štetu radedi nešto u korist oštedenog. 189 ZOO stav1.bez nakande b. Kako sud utvrđuje visinu štete? -na osnovu dokaza koje mu podnese sam oštedeni.tako i na naknadu izmakle dobiti.a oštetnik je slabog imovnog stanja.a zatim na osnovu opsega sud utvrđuje naknadu. 189 stav 4. Kada naknada može biti manja nego što iznoso šteta. da štetnik nije prouzrokovao štetu ni namerno ni krajnjom nepažnjom b.NAKNADA MANJA OD ŠTETE 1. Izmakla korist je bududa šteta-zbog toga se ona ne može cifarski dokazati od strane oštedenog.ali postoje i situacije kada naknada može da bude veda nego što iznosi šteta. 2. 191 stav 1 – sud može. Prilikom odmeravanja visine naknade nema nikakav značaj stepen krivice.a njegov interes je da mu šteta bude nadoknađena u potpunosti. I. c.ako ona nije prouzrokovana ni namerno ni krajnjom nepažnjom.

troškove za sanduk. U obzir dolaze 3 momenta: 1.Mana ovog rešenja je što ne vodi računa o tome da se veličina štete od momenta prouzrokovanja do pravosnažnog okončanja sudskog postupka o zahtevu oštedenog može povedati.U jednom momentu može biti manja.nastaju 4 vrste troškova koje odgovorno lice mora da nadoknadi: a.ali ne otklanja sve negativne posledice od momenta podnošenja tužbe do momenta pravosnažnosti.za ukop.za grobno mesto. Može se desiti da vrednost tog dela u momentu presudjenja biti vedi nego što je bila u momentu otklanjanja štete-on ima pravo na zateznu kamatu.troškovi posluženja. Prema kom momentu se utvršuje visina naknade štete? Veličina štete se može menjati.za održavanje groba.za nadgrobni spomenik.Sud utvrđuje izmakle koristi na osnovu sopstvene koristi.momenat prouzrokovanja štete-prihvaden je u austrijskom pravu.U slučaju kad je šteta nastala kao posledica nečije smrti.Naknada imovinske štete u slučaju smrti 2. 3.čitulja.za grobnu muziku. 2.troškovi sahrane-obuhvataju izdatke koji su učinjeni za prevoz posmrtnih ostataka.telesne povrede ili oštedenja zdravlja 1. Sud mora angažovati veštaka i na osnovu nalaza veštaka utvrditi koliko de u bududnosti biti veličina izmakle dobiti.vrši se na osnovu sadašnjih činjenica koje su poznate s obzirom na budude okolnosti koje se predpostavljaju. U našoj sudskoj praksi postavljeno je pitanje da li štetnik treba da nadoknadi sve ove troškove?Dilema .momenat presuđenja. Imovinska šteta može nastati i kao posledica nečije smrti.crnina.Naknada imovinske štete u sličaju telesne povrede i oštedenja stvari 1.nego prema momentu kada je šteta otklonjenatada se zna tačno njena visina.momenat podnošenja tužbe sudu-prihvaden je bio u SGZ-ovo rešenje je bolje od predhodnog.odnosno momenat donošenja odluke suda-po ZOO-prema veličini štete u momentu donošenja pravosnažne odluke MOMENAT ODREĐIVANJA VISINE ŠTETE Različit MOMENAT DOSPELOSTI OBAVEZE NA NAKNADU ŠTETE -to je momenat kada je šteta proutrokovana /od tog momenta oštedeni može tužiti štetnika sudu/ Oštedeni podnese zahtev za naknadu štete pa sam nadoknadi štetu.da bi se kasnije povedala i obrnuto.za sveštenika.ne čekajudi odluku suda-tada visina štete se nede utvrđivati prema momentu presuđenja.zbog toga što je u momentu otklanjanja štete on svoje nenovčano potraživanje pretvorio u novčano.

naknada štete koju trpe lica koja je umrli izdržava ili redovno pomagao.lica koja je umrli izdržavao/lica koja po zakonu imaju subjektivno pravo da zahtevaju izdržavanje od umrlog i koja su to pravo ostvarola dok je umrli bio u životu/ 2.ako ti uslovi postoje i dalje oni mogu tražiti naknadu/ Pravo ovih lica nije izdržavanje ved pravo da zahtevaju naknadu štete zbog izgubljenog izdržavanja!!! Ova naknada se dosuđuje u novcu.nabavka lekova.koji se može na odgovarajudi način imovinski izraziti.oko toga da li treba isplatiti troškove oko nadgrobnog spomenika.nego da bude prvo na lečenju i tada gubi zaraduštetnik je dužan da nadoknadi izgubljenu zaradu koju umrli nije ostvario dok je bio na lečenju..izgubljena zarada-mogude je da lice ne umre odmah.lica koja je umrli redovno pomagao/lica koja nemaju subjektivno pravo da zehtevaju izržavanje.Visina novčane rente se određuje s obzirom na okolnosti slučaja-imovno stanje..čiji iznos nije unapred određen u ukupnom iznosu koji se plada periodično u unapred određenom iznosu: Obeležja: 1ona se duguje uvek u novcu 2..ukupan iznos naknade nije unapred određen 3. 2.kao i lica koja su po zakonu imalo pravo da zahtevaju izdržavanje od umrlog Imamo 3 kategorije lica koja imaju pravo na naknadu ovih troškova: 1.roditelji. Na naknadu troškova sahrane imaju pravo lica koja po zakonu imaju pravo na pravičnu novčanu naknadu za duševne bolove usled smrti bliskog lica /dete. 3.. Rodbina umrlog podiže spomenike različite veličine-da li treba nadoknaditi stvarne izdatke ili ih treba ograničiti.iznosi obroka su jednaki i unapred fiksirani Kako se određuje visina mesečnog obroka novčane rente? Visina novčane rente se odmerava s obzirom na sve okolnosti slučaja a ne može biti veda od onoga što bi oštedeni dobijao od poginulog da je ostao u životu. Drugi troškovi u vezi sa lečenjem-troškovi puta koja su platila bliska lica da bi posedivala umrlog dok je bio u bolnici. 1..porodično stanje.visina izdržavanja koju bi oštedeni dobijao od poginulog da je ostao u životu-drugi kriterijum za ....pod uslovom da su oni uobičajeni u mestu sahrane. b. v.za obavljenu hirušku intervenciju.zdravstveno stanje...troškovi dovoženja i odvoženja umrlog dok je bio u bolnici.Prema stanovištu sudova u ograničenom obimu. g.lica koja za vreme života umrlog nisu ostvarila pravo na izdržavanje.supružnik.oni troškovi koji su učinjeni radi prestiža se ne računaju.ali koja je on pomagao materijalno dok je bio u životu/Štete koju ona trpe je povreda zakonitog interesa-svaki ozbiljan interes.troškovi lečenja i drugi troškovi u vezi sa lečenjem-naknada koja se plada za obavljanje lekarskih usluga.nisu tražili za života.brada i sestre ako su živeli u zajednici sa oštedenim/.naknada troškova koje je umrli platio za boravak u sanatorijumu. Od 1970 god i proširene sednice Vrhovnog suda ZU i troškovi nadgrobnog spomenika se moraju nadoknaditi.Pravo na nakandu ovih troškova imaju lica koja su stvarno učinila ove izdatke.periodičnost naknade 4.ali koja bi to pravo prema umrlom imala da je on ostao u životu/pravo roditelja od deteta ako su nesposobna za rad i nemaju sredstava za život.

Ako dođe do promene okolnosti koje jesud imao u vidu štetnik i oštedeni mogu tražiti da se izmeni visina obroka koju je sud odredio-KLAUZULA REBUS SIC STANTIBUS.izgubljena zarada usled potpune ili delimične nesposobnosti za rad posle lečenja 4. Pravo na novčanu rentu je lično pravo oštedenog. Trajanje rente može biti određeno a može trajati i doživotno.utvrđivanje visine novčane rente. . Naknada imovinske štete u slučaju telesne povrede i oštedenja zdravlja 1.troškovi lečenja i u vezi sa lečenjem 2.izgubljena zarada oštedenog za vreme lečenja 3. 2.reta se određuje prema vremenu u kome postoje uslovi da bi oštedeni imao pravo da zahteva izdržavanje/onoliko koliko bi trajalo i samo izdržavanje/ Izuzetno može trajati i doživotno-kada bi izdržavanje bilo dosuđeno zbog nesposobnosti za rad i nedostatka sredstava za život poverioca izdržavanja. Ugovor o delu sa nekim licem.pa de taj iznos pomnožiti sa predpotavljenim periodom u kome bi postojali uslovi da lice koje je bilo izdržavano ili primalo redovnu pomod od umrlog.no to je zarada i koju to lice ostvaruje izvan radnog vremena po nekom drugom osnovu.oštedenja zdravlja.telesne povrede.koje se kao takvo ne može prenositi na druga lica ni poslovima INTER VIVIOS ni poslovima MORTIS CAUSA-ako su iznosi rente dospeli onda se oni mogu preneti drugom licu-sporazum mora biti pismen a njime se regulišu rokovi o isplati obroka u momentu dospelosti prava na novčanu rentu postalo imovinsko pravo jer su dospeli iznosi rente ušli u imovinu oštedenog sa kojima može slobodno raspolagati-isto tako i ako je pokrenut sudski postupak u kome je štetnik pravosnažno osuđen na isplatu dospelih a neispladenih obroka. na osnovu ugovora o radu .troškovi usled povedanja potreba oštedenog-u oblicima novčane rente 5.ali ovo pravo stiče od momenta kada bi prema svojim ličnim sposobnostima i drugim okolnostima počeo da stiče zaradu. ZOO propisao je da se novčana renta dosuđuje i zbog gubitka zarade usled potpune ili delimične nesposobnosti za rad.umanjenja ili gubitka radne spospobnosti oštedenog lica. Student dok se nalazi na studijama nema pravo na naknadu za izgubljenom zaradom.od takvog iznosa izkapitalizirane rente koju de dosuditi oštedenom. U sudskoj praksi naknadu štete pod tačkom 3 imaju kako zaposlena tako i nezaposlena lica.šteta ako su za njegovo dalje napredovanje uništene ili smanjene mogudnosti Izgubljena zarada jednaka razlici između zarade koju bi oštedeni ostvario i naknade za bolovanje koju dobija.npr. Sud određuje koliki je iznos mesečne rente. Po pravilu. Zarada nezaposlenog lica-pravo na naknadu zarade usled nesposobnosti za rad jer je umanjen obim poslova čijim obavljanjem neko doprinosi sopstvenom domadinstvu.Zarada zaposlenog lica je zarada koji zaposleni ostvaruje iz radnog odnosa tj.jedino što se ne nadoknađuje je zarada iz neke nedozvoljene delatnosti.oštečeni može tražiti obezbeđenje za njegovo potraživanje-na primer:konstituisanje hitotekeOštedeni ima pravo da zahteva kapitaliziranje tj da se renta dosuđuje u celini u jednom ukupnom iznosu.kao i zarada koji bi ostvario radom samom sebi/prihodi koje zaposleni ostvaruje radedi na svojoj imovini/.a ne u periodičnim davanjima-onda kada se ne pruži traženo obezbeđenje i drugi ozbiljni razlozi/odgovorno lice je strani državljanin/.

Tri načina: a. Njen cilj je satisfakcija-zadovoljenje. Objavljuje se presuda čime se pravosnažno opovrgavaju tvrdnje iznete izjavama štetnika koje vređaju čast ili ugled nekog lica na trošak štetnika. II. uslovi da bi štetnik odgvarao: 1.povlačenje izjave ili šta drugo čime se postiže svrha naknade štete. 2. 198 stav 2-naknada štete izazvana neistinitim navodima-može se pretrpeti i imovinska štete. Čl. PRAVILA O NAKANDI NEIMOVINSKE ŠTETE Ima 2 oblika: 1.navodi koji se iznose su neistiniti 2.Uspostavljanje ranijeg stanja-u najvedem broju slučajeva nije mogude. 198 stav 1-naknada štete nastale povredom časti-omalovažavanje nekog lica može da dođe i do imovinske štete ukoliko to lice ne zaključi određeni ugovor/javlja se kao izgubljena dobit/-lice koje je takvu izjavu dalo nadoknađuje i imovinsku štetu.Novčana naknada Čl 200 ZOO Novčana naknada neimovinske štete nije reparacija.Novčana naknada 1. objavljivanje ispravke na trošak štetnika b.Naknada imovinske štete izazvane povredom časti i širenja neistinitih navoda Čl. objavljivanje presude na trošak štetnika b.Uspostavljanje ranijeg stanja 2. odgvara se za štetu. Čl. oštedeni treba sa iskoristi novčanu naknadu kako bi pribavio neko drugo dobro.onaj koje iznosio neistinite navode zna da su ti navodi neistiniti Štetnik odgovara za svaki stepen krivice-ako je nešto saopšteno iz obične nepažnje. Povlačenje izjave-naknadna izjava samog štetnika kojom on opovrgava navode o nekom licu koje je izrekao /izneo/ u svojoj prethodnoj izjavi-efikasniji način uspostavljanja ranijeg stanja-ne može se u potpunosti uspostaviti ranije stanje. 199 u slučaju povrede prava ličnosti sud može narediti na trošak štetnika objavljivanje presude odnosno ispravku. povlačenje izjave kojom je povreda učinjena Sud može na zahtev oštedenog da odredi nešto drugo čime se potiže svrha naknade.novčana naknada prema tome nije . Objavljivanje demantija tj ispravke neistinite informacije o oštedenom kojom je povređen ugled ili čast oštedenog-izjava oštedenika kojom on sam opovrgava neistinite tvrdnje.

a.Nije nikada postao zakon.povreda ugleda.psihičke bolove i strah ne treba davati novčanu naknadu.1951 donet je Nacrt zakona o naknadi štete-prof.a to su oni koji su dužeg trjanja i intenzitete. Čl.ukoliko je to osnovano. za strah.kao i u njenom odsustvu dosuditi određenom licu svotu novca za pretrpljenu neimovinsku štetu.ZOO ne daje pravo na novčanu naknadu neimovinske štete ne daje je uvek. Novčana naknada za duševne bolove u slučaju smrti ili teškog invaliditeta bliskog lica.naručito o veličini i trajanju bola i straha . One mogu biti povređene na 2 načina.ljubav koje gajimo prema nekom licu.tako što lice koje volimo izgubi život 2.novčana naknada za duševne bolove usled smrti. Sudovi ovu odredbu razumeju tako što se daje naknada samo za znatniju strah i bol.slobode i u nekim posebnim sličajevima/obljuba/.u sudskoj praksi samo strah za sebe/ sopstveni život sopstvenu telesni integritet/ Da bi sud dao novčanu naknadu zakon mu nalaže da vodi računa o dve stvari -okolnosti slučaja.odanost. naruženosti. Konstantinovid-prvi put u našem pravu predviđena je mogodnost da se i za neimovinsku štetu može dati novčana naknada.kada bi morao svima njima nadoknaditi štetu.s obzirom na težinu krivice i težinu pričinjene štete.Sva lica čije su afekcije povređene usled smrti ne mogu imati pravo na novčanu naknadu.o značaju povređenog dobra.jer bi ona služila bogadenju.smrti bliskog lica. Ne trpe sva lica štetu istog intenziteta Monografija“Novčana naknada neimovinske štete“ prof. .cilju kome služi novčana naknada/satisfakcija/kao i da se njome ne pogoduje težnjama koje su protivne njenoj prirodi i društvenoj svrsi.po ZOO neograničneno .odnosno lice koje je postalo težak invalid -posredna žrtva-drugo lice koje trpi duševni bol usled smrti ili teškog invaliditeta žrtve.Stankovid.časti. 1. Za razliku od Skice. Ranije se smatralo da za fizičke.ved samo u posebnim slučajevima. duševne bolove-samo onaj koji je proistekao iz umanjenja životne aktivnosti.po široj osnovi od ZOO-sud je mogao nezavisno od naknade imovinske štete.tako što lice koje volimo postane težak invalid Usled ovih povreda uvek imamo 2 žrtva -neposredno lice koje je umrlo.Skica je priznala pravo na novčanu naknadu neimovinske štete . Smrt jednog lica prouzrokuje duševen bolove svima koji su osedali prema njemu neku vrstu afekcije. 201 ZOO -duguje se zbog povrede afekcije prema nekom bliskom licu -afekcije-su naklonost.ali je imao jak uticaj na sudove. Visina novčane naknade de biti veda ukoliko je bol više intenzivan i traje duže vreme ali i obrnuto.privrženost.nikada poptuna-pravična novčana naknada-ona nikada ne može da otkloni sve posledice prouzrokovanja štete -novčana naknada se može dosuditi samo za fizičke bolove. To bi moglo dovesti do ekonomskog uništenja štetnika.

Naknada budude štete .navedeno na obljubu ZOO je zadržao ovaj slučaj-čl 202 Razlika je u tome što po ZOO pravo na naknadu ima svako lice.Ovo pravo nemaju brada i sestre.visine i trajanja bola.krug lica koja imaju pravo na naknadu-deca.ali duševne bolove trpe i druga lica-članovi njegove uže porodice.naknada neimovinske štete usled invaliditeta žrtve koja je preživela ali je povređena visokim stepenom invaliditeta. 2. b.ali i ostala lica koja trpe duševni bol zbog povrede afekcije ali samo ako dokažu da trpe dovoljno ozbiljnu imovinsku štetu.brada i sestre-da su sa umrlim živeli u trajnoj zajednici života 5. vanbračni drug.stepen telesne povrede – samo ona telesna povreda.bračni drug 2.daje pravo na naknadu.bračni drug.ali i 4.a ne samo žensko lice.deca 3.roditelji.koja je dovela do naročito teškog invaliditeta.lukavstvom. ZOO-priznaje bliskim licima pravo na novčanu naknadu za njihove duševne bolove. Pravo na novčanu naknadu u posebnim slučajevima SGZ-ženskom licu koje je prinudom.posrednim žrtva nije bilo priznato pravo na novčanu naknadu za duševne bolove u slučaju teškog invaliditeta. Do donošenja ZOO. nadređenosti. Skica-da pravo na novčanu naknadu usled smrti imaju članovi uže porodice umrlog lica.odnosom podređenosti. ZOO-delimično je prihvatio rešenje iz Skice -pravo na novčanu naknadu imaju članovi uže porodice: 1. Dva ograničenja: 1.jačina.-da to pravo bude priznato samo onim licima koja trpe ozbiljnu imovinsku štetu-najbliži srodnici i bračni drug-uvek.odnosno bez ispunjavanja dodatnih uslova.vanbračni drug-da je postojala trajnija vanbračna zajednica Ova lica imaju pravo na novčanu naknadu samo ako sud nađe da okolnosti slučaja. Neposredna žrtva trpi duševne bolove. ovo pravilo zavisi od okolnosti slučaja. roditelji -uvek. I ovde. intenzitet i trajanje povrede/bolova/ to nalažu.pod uslovom da postoji trajnija zajednica života.zato što su izloženi prizoru patnje koje trpi neposredna žrtva. Još jedan slučaj u ZOO-pravo na novčanu naknadu zbog duševnih bolova ima i lice koje je žrtva nekog krivičnog dela protiv dostojanstva ili morala.

izražena u principu neograničenog prava svojine Nasledno pravo.Sud de na zahtev oštedenog lica dosuditi nakandu i za bududu štetu. ne može u momentu smrti trpeti duševni bol. -subjektivno građansko pravo-pravo iz neposredne čovekove volje -božansko pravu.u principu slobode zaveštanja Obligaciono pravo. OSNOVNA NAČELA ZOO Nalazi se čitav niz načela ali nemaju sva isti značaj.moralne filozofije razvio princip teorije autonomije volje.ako je po redovnom toku stvari izvesno da de ona trajati i u bududnosti-ZOO.NAČELO SAVESNOSTI I POŠTENJA NAČELO AUTONOMIJE VOLJE:filozofsko načelo koje kaže da je individualna čovekova volja iznad zakona. -najopštija su : 1. U Nemačkoj fiilozofiji najvedi zagovornik je bio Kant. NAČELO AUTONOMIJE VOLJE 2. Ova teorija je ubrzo bila prihvadena u Francuskoj i predstavlja inspiraciju građanske revolucije. Zakon postoji da bi volji obezbedio pravnu snagu.pre svega na planu ličnog prava gde znači da svakom licu pripadaju određena lična prava kroz koja se izražava sloboda njegove ličnosti. Hugo Grocijus je ove osnovne postulate izložio u svom delu „ O pravu rata i mira“ 1625.zbog toga zakon ne sme postavljati bilo koja ograničenja slobodi volje. Volja čoveka je neprikosnovena i suverena i ona stvara pravo. -ovi principi su ugrađeni u francusku Deklaraciju o pravima čoveka i građanina. delo u kojem je teorija autonomije volje kompletno utemeljena je delo Žan Žak Ruso-a „Teorija društvenog ugovora“ . Stvarno pravo. On je dalje na planu etike. Neka su opštija od drugih u smislu da ostala proizilaze iz tih opštih.ali može trpeti štetu u nakom kasnijem periodu kada stekne psihičku i emocionalnu zrelost..-Pravo deteta kome je otac poginuo u sabradajnoj nesredi. Predavanja 2011.autonomija volje izražava se u principu slobode ugovaranja .koje tada ima 1 god.jedino pravo koje se može suprostaviti subjektivnom građanskom pravu. Pravo ne proizilazi iz zakona ved individualne volje čoveka.individualna volja koja zajedno sa voljom drugog lica sklapa ugovor je osnovna funkcija svake države. „Kritika čistog uma“ i „Osnovi metafizike morala“ Teorija autonomije volje je primenjena u svim oblastima građanskog prava.

s kime de da zaključi i u saglasnosti sa drugim licem uredi sadržinu ugovora. 4. Savesnost i poštenje je vrlo teško definisati: biti savestan.suprotnost autonomiji volje.Sloboda ugovaranja je pravo svakog lica da odluči da li de da zaključi ugovor ili ne. Iz oba ova načela poizilaze neka uža. NAČELO SAVESNOSTI I POŠTENJA.Načelo konsenzualizma -ugovori nastaju prostom sagasnošdu volja -nije potrebno ispunjenje zakonom predviđene bilo koje forme -dovoljno je da se usmeno izjasne saglasnosti da nastane ugovor Iz načela savesnosti i poštenja proizilaze: 1. ne činiti ništa što je nedolično i nečasno. 3.načelo zabrane zloupotrebe prava -zabranjeno je poveriocu u obligacionom odnosu da svoja prava izvršava suprotno cilju zbog koga je ono zakonom ustanovljeno ili priznato.biti moralno ispravan.opšta norma obligacionog prava -treba shvatiti da su one opšteg karaktera u odnosu na sve druge norme.svaki učesnik u obligacionom odnosu ima jednaka prava kao drugi učesnik u obligacionomodnosu i jedna strana ne može imati više prava. -ograničena sloboda da se zaključi neki drugi ugovor (pravo preče kupovine) -ograničena i sloboda da se uredi sadržina u nekim situacijama tako što zakon propisuje sadržinu ugovora ili u pojedinim slučajevima u ugovora u prodaji propisuje maksimalnu cenu za određene proizvode. U obligacionom pravu je ograničena sloboda da se odluči da li de se ugovor zaključiti (ugovor o osiguranju od odgovornosti za štetu prouzrokovanu tredim licima). Iz načela autonomije volje izvode se 4 uža načela: 1.načelo ekvivalencije.načelo opštosti i dispozitivnosti normi obligacionog prava .jednakih vrednosti ugovornih davanja između stranaka -postoji u dvostranim ugovorima i u skladu sa tim ono što daje jedna strana mora biti jednako vredno. 2. Ni u jednom od ovih grana prava sloboda nije neograničena.znači da se od normi može odstupiti voljom učesnika u obligacionom odnosu. Autonomija volje ističe pojedinca i njegovu volju. 2.a načelu savesnosti i poštenja ističe značaj interesa zajednice odnosno društva i daje prednost tim interesima. Volja po ovom načelu mora biti pokorena opštim moralnim principima i zakonu.raditi nešto po svojoj savesti biti pošten.načelo ravnopravnosti strana u obligacionom odnosu . Ako su prestacije nejednake postoji narušavanje principa .Načelo o zabrani stvaranja i iskorišdavanja monopolskog položaja na tržistu -zabranjeni su ugovori na osnovu kojih bi jedan privredni subjekt stvorio za sebe dominantan položaj u odnosu na drugog učesnika na tržištu. -dispozitivnost.

načelo zabrane prouzrokovanja štete -svako je dužan da se suzdržava od postupaka kojima se drugom nanosi šteta 4.-strana na čiju štetu je to načelo povređeno ima pravo određeno posebnim pravilima (time se štiti princip ekvivalencije) .ta pravila su propisana u posebnoj glavi ZOO „dvostrani ugovori“ . pozitivne i negativne obligacije 3.trenutne obligacije . solidarne 3. S obzirom na množinu subjekata: 1.načelo o dužnostima ispunjavanja obaveza iz zakonom propisanih izvora obligacija 5.načelo postupanja u skladu sa dobrim poslovnim običajima PODELE OBLIGACIJA 1.to su slededa pravila: a) pravila o odgovornosti prenosioca za fizičke nedostatke b) pravila o odgovornosti prenosioca za pravne nedostatke c) pravila o prekomernim oštedenjia d) pravilao zelenaškom ugovoru đ) pravila o izmeni ugovora zbog promenjenih okolnosti e) pravila o monetarnom nominalizmu 3.individualizovane i generičke 2. 1.novčane i nenovčane 2. alternativne. S obzirom na množinu predmeta.deljive i nedeljive 2. Prema trajanju: 1.načelo određene pažnje u izvršavanju obaveza i ostvarivanju prava 6.fakultativne i kumulativne 4. obligacije cilja i sredstva 2.S obzirom na predmet: 1.

ug. Kod novčanih obaveza za razliku od nenovčanih postavlja se problem utvrđivanja njene visine: Novac ima dve vrednosti: 1.o delu). Nenovčane obligacije su brojnije (ug.određuje država što je onaj iznos koji je određen brojkama na novčanici odnosno kovanom novcu. kod pladanja zakupnine kod ugovora o zakupu nepokretnosti (zakupnina može biti ispladena u stranom novcu ako se vrši sa deviznog računa zakupca na devizni račun zakupodavca) Dve strane mogu da ugovore i stranu valutu međutim ukoliko dođe do spora isplata koja je ugovorena u stranoj valuti ne može se tražiti u toj valuti ved u dinarima i to prema kursu din. 2. Može se desiti da se unutrašnja vrednost novca smanji tako da dođe do depresijacije novca. isplata cene kod ugovora o prodaji koji za predmet ima nepokretnost (ako se isplata vrši sa deviznog računa kupca na devizni račun prodavca. Novac treba razlikovati od novca kao predmeta ispunjenja obaveze.postoji korelacija poverioca -dužnika 2.ugovora (obaveza pladanja cene. prirodne. Nenovčane.nemaju sankciju. Prema sankciji: 1.i ne mogu imati mogudnost prinudnog izvršenja 6. Predmet novčane obaveze: novac i to ne svaki novac ved onaj koji se nalazi u važedem opticaju. lične i nelične Novčane obligacije.zakupa) 2. civilne.obligacije koje nastaju na osnovu ugovora i obligacije koje nastaju na osnovu zakona 3. Predmet ispunjenja obaveze mora biti domadi novac. Dužnik i poverilac prilikom ugovaranja ugovaraju da de platiti onu vrstu novca koja je njihova unutrašnja vrednost. unutrašnju (kupovnu). Prema kauzi: 1.a može se desiti i suprotno da se .glase na predaju neke druge stvari ili na određeno činjenje ili nečinjenje Novčane obligacije u životu najčešde nastaju iz: 1. nominalnu vrednost.kauzalne i apstraktne 2. Kod trajnih obligacija može dodi do nesklada unutrašnje i nominalne vrednosti. U momentu kad nastaje obligacija odnos unutrašnje i nominalne vrednosti se poklapa. Postoje 2 izuzetka kada predmet ispunjenja može biti i strani novac: 1. Novčana obaveza može da glasi i na strani novac ukoliko je u optcaju u nekoj drugoj državi.javno obedanje nagrade.o prodaji.ako se vrši na ruke ovaj izuzetak ne važi). Nastaje i iz drugih izvora obligacija: poslovodstvo bez naloga.koja se određuje po zakonima tržišta prema odnosu ponude i tražnje 2.2. trajne 5.iz prouzrokovanja štete.potpune obligacije.su one koje glase na predaju određene sume novca.

odredba u ugovoru koji zaključuje poverilac i dužnik. 3.najčešde prema kursu dinara u odnosu na evro. .je jedna varijanta indeksne klauzule i obično se ugovara kod ugovora u kojima se jedna strana obavezuje da izradi i isporuči određene predmete drugoj ugovornoj strani .a to su ugovor o delu. Klauzule.kako bi se ove dve vrednosti uskladile 2.. Ako je došlo do promene unutrašnje vrednosti novca onda dužnik treba da plati vedu sumu novca-nominalnu.indeksna klauzula. 4.na osnovu koje oni utvrđuju da de se visina novčane obaveze revalorizovati prema određenom indeksu. (npr.dužnik treba da isplatii onu sumu novca koja odgovara unutrašnjoj vrednosti novca. bez obzira što je u međuvremenu došlo do promene u unutrašnjoj vrednosti. odnosno ugovor izveden iz ugovora o delu-ugovor o građenju. devizna klauzula. razlozi su pravna sigurnost i princip savesnosti i poštenja.dužnik treba da isplati onu sumu novca na koju njegova obaveza glasi.vrednost novca poveda.zlatna klauzula. Sredstva ugovornog valorizma: 1.klizna skala. Postoje pravila koja omogudavaju sudu da pod uslovima predviđenim u tim pravilima svojom odlikom valorizuju novčanu obavezu tako što de visinu novčane obaveze uskladiti sa promenama u unutrašnju vrednost novca.u praksi se pribegava ugovornim obezbeđivanju klauzula kojim se obezbeđuje usklađivanje nominalne i unutrašnje vrednosti novca.odredba ugovora između dužnika i poverioca na osnovu koje odlučuju da de se visina novčane sume utvrditi prema vrednosti određene količine zlata na dan isplate. Pored valorizacije na osnovu ugovora mogude je dodi u našem pravu i do valorizacije na osnovu sudske odluke. (ovde se ugovara da de se visina naknade koja jedna strana duguje nakon obavljenog posla zavisiti od cene materijala i cene rada i drugih elemenata koji utiču na troškove proizvodnje). 2. Taj indeks može biti različit i tu postoji potpuna sloboda poverioca i dužnika njegovog ugovaranja.stopa rasta cene određenog proizvoda) -kad je ugovorena ovakva klauzula daje pravo poveriocu nove obaveze da zahteva od dužnika da mu isplati onu sumu novca koja je obračunata prema dogovorenom indeksu. U svim pravilima su prihvadene dve teorije. ovde je indeks zapravo porast troškova rada cene materijala na određenom tržištu u određenom vremenu. Kada dođe do nesklada postavlja se pitanje kojoj vrednosti dati prednost: -dvostruko shvatanje: 1.je odredba u ugovoru na osnovu koje poverilac i dužnik utvrđuju da de se visina novčane obaveze u dinarima odrediti na osnovu kursa dinara prema određenoj stranoj valuti. Stopa rasta prosečne plate.shvatanje o monetarnom nominalizmu. shvatanje o monetarnom valorizmu..

razlike novčane i nenovčane obaveze se ogledaju u pogledu mesta izvršenja Mesto ispunjenja.telesnom povredom ili oštedenjem zdravlja. Mogudnost ispunjenja obaveze pre roka: opšte pravilo: moraju se ispuniti u momentu koji je određen dogovorom ili posebnim pravilima koji važe za pojedine imenovane ugovore. prirode obaveze i ostale okolnosti koje su postojale u momentu nastanka.karakteristika novčane rente je u tome što se ona plada oštedenom mesečno i u jednom periodu a najkasnije do njegove smrti. Nenovčane-važi pravilo da je to mesto prebivališta.sud može da iznos rente uveda na zahtev oštedenog kako bi njena suma bila usklađena sa promenama u untrašnjoj vrednosti novca. -nenovčane obaveze – vodi se računa da li je rok ugovoren u interesu dužnika ili poverioca. s tim što je dužan da o tome obavesti poverioca i da pazi da to ne bude u nevreme. Ako je u interesu dužnika. Ako on to odbije čini neopozvano i pada u poverilačku docnju. 3. . Ako je rok ugovoren u interesu poverioca. Razlika novčane i nenovčane obaveze.kad se ispalata vrši preko pošte. Ako isplata u pošti nije dogovorena ved samoinicijativno onda se . 2.banke ili druge finansijske organizacije kod koje poverilac novčane obaveze ima otvoren račun.pravila o raskidanju ili izmenama ugovora zbog promenjenih okolnosti .1.a poverilac dužnost da primi ispunjenje. .onda dužnik obavezu ima pravo da ispuni pre roka.onda se smatra da je novčana obaveza ispunjena kada banka poverioca dobije novčanu doznaku u korist poverioca ili virman (nalog) od stane dužnika banke da izvrši isplatu u korist poveriočevog računa. Dužnik je dužan da donese sumu koju duguje.boravištu poverioca u času ispunjenja. ako se ne može ispuniti na osnovu posebnog propisa onda se određuje na osnovu svrhe.(bilo novčana ili nenovčana) utvrđuje poverilac i dužnik na osnovu ugovora. Poverilac nede pasti u poverilačku docnju ako odbije da primi isunjenje.a koje otežavaju izvršenje ugovorne obaveze ili onemogudavaju ostvarenje svrhe.sud je ovlašden da na zahtev jedne ugovorne strane u dvostranom ugovoru izmeni pojedine ugovorne odredbe ako se posle zaključenja ugovora pojave okolnosti koje ugovorne strane u tom momentu nisu mogle da predvide. novčane obaveze se mogu ispuniti pre roka što znači da dužnik ima pravo da ispuni obavezu.onda dužnik nema pravo da zahteva od poverioca da primi ispunjenje koje mu on nudi.ako je ugovoren rok u njegovom interesu Kad se smatra da je ispunio obavezu: 1. Plada se u fiksnom iznosu koji utvrđuje sud u presudi. Ako mesto ispunjenja nije ugovorom određen onda kod novčanih obligacija važi pravilo da se ispunjavaju u prebialištu. onda ukoliko je takva isporuka ugovorena smatra se da je dužnik ispunio obavezu kad uplati novac.pravilo o promenama iznosa naknade štete u obliku novčane rente -novčana renta je jedna vrsta novčane naknade štete koju štetnik duguje u slučaju kada je oštedenom prouzrokovao štetu smrdu.na ruke 2.boravišta odnosno sedišta dužnika.ako se isplata ne vrši na ruke ved preko tredeg lica.

U ovom slučaju dužnik de biti dužan da isplati kamatu koju banka plada na štedne uloge po viđenju.na predaju koja glasi još na predaju određenih zamenljivih stvari). ali može biti ugovorena i za nenovčanu obavezu koja glasi na predaju stvari određenih po rodu. Zavod za statistiku utvrđuje ovu stopu. .kamata se može ugovoriti i kod nenovčanog zajma. Visina zatezne kamata se utvrđuje isključivo zakonom. Može se desiti da se ugovori kamata ali ne i visina.15 ZOO). Sloboda ugovaranja ne može biti široko postavljena zbog toga što ugovaranje kamate može biti izvor zelenašenja. Visina kamate utvrđuje se ugovorom poverioca i dužnika ali sloboda ugovaranja visine ugovorne kamate je bitno ograničena.0. Duguje se samo u novcu za razliku od ugovorne koja se može dugovati i u drugim nekim zamenjljivim stvarima. Zakon kojim je određena visina stope zatazne kamate se zove Zakon o visini stope zatezne kamate. Zatezna kamata. -kamatna stopa po ovom zakonu sastoji se iz dva dela: 1. U obligacionom pravu kamata je sporedna obaveza dužnika i može biti Ugovorna Zakonska ili zatezna Ugovorna kamata. Duguje se samo od momenta kada dužnik dođe u docnju za ispunjenje svoje obaveze ( a to je prvog narednog dana od roka kad je trebao da ispuni obavezu). promenljivi. Kad se radi o odnosima privrednih subjekata ZOO je postavio pravilo da de se najveda visina ugovorne kamate odrediti posebnim zakonom(koji nije donet).je ona koja se utvrđuje ugovorom između poverioca i dužnika. fiksni. KAMATA Za novčane i nenovčane obaveze vezuje se kamata.kamata koja se duguje isključivo za novčane obaveze. Ona se duguje po pravilu uz novčane obaveze. (npr.a sudovi rešavajudi sporove za isplatu preterano visoke kamate primenjuju pravilo o ekvivalenciji uzajamnih davanja (čl. Duguje se od momenta kad je nastala obaveza pa do momenta njenog ispunjenja. Poverilac može iskoristiti potrebu dužnika za novcem da bi za sebe ugovorio kamatu koja ne odgovara tržišnoj vrednosti novca. U ZOO je visina stope ugovorne kamate u odnosima između pojedinaca utvrđena na gornji iznos koji odgovara visini kamatne stope koju banka plada na štedne uloge po viđenju.smatra da je obaveza izvršena onda kada pošta isplati poveriocu iznos koji je dužnik uplatio.je stopa rasta cene na malo u određenom mesecu.5% .ovaj iznos predstavlja nakanadu štete koju je poverilac pretrpeo 2. Poverilac i dužnik ne mogu ugovoriti visinu zatezne kamata ugovorom. Ukoliko bi ugovorili takva odreba bi bila apsolutno ništava. Po pravnoj prirodi ugovorna kamata je nakanada koju dužnik plada poveriocu za kamatu koju je imao od upotrebe njegovog novca ili neke zamenljivih stvari.

postoje izuzeci i kod ugovorne i kod zatezne kamate a. Ako nije ugovoreno drugačije odnosno ako u pluralističkim obligacijama ima više poverilaca onda .5 % Anatocizam (kamata na kamatu).)zatezne. Najčešde su one koje glase na predaju stvari određene po rodu (novčane obligacije).u bankarsim poslovima. Pravna priroda zatezne kamate: nije naknada za upotrebnu vrednost novca ved je pretpostavljena naknada štete(ona je sankcija za dužnika).solidarne 3. b.)ugovorne. Često se takva kamata naziva procesna kamata.a ako je obligacija pluralistička onda pitanje da li je predmet deljiv ima veliki značaj. O BLIGACIJE SA VIŠE DUŽNIKA ILI POVERIOCA Na poverilačkoj strani ili dužničkoj u obligaciji može da bude više lica.tj. Dualističke.ne može se ugovoriti kada kamata dospe na isplatu.mogude je da poverilac i dužnik dogovore da de se stopa ugovorne kamate povedati ukoliko dužnik ne ispati kamatu u momentu kad dospe.na iznos zatezne kamate počinje da teče kamata od momenta kada je poverilac podneo u sudu zahtev za njenu isporuku.da postoji uzročna veza (krivica dužnika ne mora da se dokazuje jer se pretpostavlja).nedeljive 1. S obzirom na to kako ova lica duguju odnosno potražuju mogu se podeliti na : 1. Uslovi za isplatu te naknade moraju biti dokazani da je pretrpeo štetu.na jednoj ili drugoj strani samo jedno lice. Takve obligacije se nazivaju pluralističke. Pretpostavljena je zbog toga što poverilac ne mora da pokazuje da je zaista pretrpeo štetu.Deljive obligacije. Ako je pluralistička obligacija deljiva onda je pravilo da se obligacija deli među dužnicima i to na jednake delove. . a zatim se tako uvedani iznos pomnoži sa fiksnom stopom od 0.da na taj iznos teče kamata. Kada u jednoj dualističkoj obligaciji postoji deljiv predmet onda se tu ne postavljaju nikakvi pravni problemi. i ako tom podelom ceo predmet ne gubi ništa od svoje vrednosti. Ako je šteta koju je pretrpeo veda od iznosa koji dobija od iznosa zatezne kamate on ima pravo da zahteva i naknadu takve štete-pravo na potpunu naknadu.Konačna visina se utvrđuje tako što se iznos glavnog novčanog duga prvo uveda za stopu rasta cena na malo u određenom mesecu.su one obligacije čiji je predmet deljiv.a to znači čiji se predmet može podeliti i ispuniti u više delova koji imaju isto svojstvo kao ceo predmet. bankarskim ugovorima ne važi pravilo zabrane napladivanja kamate na kamatu.deljive 2.a ne bude ispladen.

a drugi to ne uspe.a ne u delovima.pluralističke obligacije koje imaju deljiv predmet. 3. Ako taj dužnik dođe u docnju. Kada jedan od ove trojice ispuni obavezu obligacija se gasi.pasivne-ako na dužničkoj strani ima više lica. Tada ZOO uvodi pretpostavku o njihovoj solidarnosti.posledica dužničke docnje. Do takvih promena dolazi zato što zakon uređuje ili zato što je solidarnost ustanovljena pravnim poslom. Ne moraju se svi dužnici obavezati pod jednim rokom. Kod aktivnih zajedničkih obligacija ako jedan poverilac naplati svoje potraživanje. Kada jedan dužnik ispuni poveriocu dug u celini onda se obligacija gasi i svi dužnici se oslobađaju obaveze (3 lica od poverioca pozajmila 30000 evra.odnosno svaki poverilac bi mogao potraživati samo svoj deo potraživanja.a obaveza deljiva. Dužnik odnosno poverilac nema pravo da zahteva ispunjenje obaveze kod onog kojem rok nije dospeo. Kod pasivnih zajedničkih obligacija ako jedan dužnik ispuni svoj deo duga.kao npr.(poverilac može zahtevati ispunjenje duga u celini).aktivne-ako na poverilačkoj strani ima više lica 2. Pasivne solidarne obligacije-su obligacije kod kojh na strani dužnika ima više lica.se potraživanje deli na onoliko delova koliko ima poverilaca i ukoliko nije ustanovljena drugačija podela onda se potraživanje deli na jednake delove. Od ovog pravila postoji izuzetak koji važi kod ugovora u privredi. Uprkos tome što je predmet deljiv u solidarnim obligacijama predmet se duguje i potražuje u celini. Rok dospelosti prema jednom ne mora biti rok dospelosti za drugog. da predstavlja celinu za sebe i ima svoju samostalnost.posledica docnje utiče samo na njega. Prekid zastarelosti prema jednom dužniku ne prekida zastarelost prema drugom.Zajedničke obligacije. Pravne radnje koje preuzme jedan solidarni dužnik prostire se i na ostale solidarne dužnike.ali tako da svaki deo bude zaseban.poverilac koji nije uspeo da naplati svoje potraživanje ne može da zahteva od prvog da mu ustupi svoj deo napladen od potraživanja.i u ugovoru o zajmu predvideli pasivnu solidarnost između zajmoprimaca. Zato se ovo pravilo odnosi na . 1.jedan za sve“.su pluralističke obligacije koje takođe imaju deljiv predmet. Odnosi se na slučaj kada u ugovorima u privredi na dužničkoj strani ima više lica.a na strani poverioca samo jedan. Ako dužnik dođe u docnju prema jednom poveriocu onda samo on ima prava koja mu pripadaju a ne i drugi poverilac.Solidarne obligacije. Svi dužnici predstavljaju jednog subjekta obligacija i zbog toga se kaže da duguju „svi za jednog. odnosno potraživanje se deli među dužnicima odnosno poveriocima. Njihov predmet bi se mogao podeliti i svaki dužnik mogao bi ispuniti samo svoj deo.njegov dug prema poveriocu se gasi i on ne odgovara za deo duga koji pada na drugog dužnika. Na osnovu takvog ugovora zajmodavac ima pravo da traži od svakog dužnika da ispuni dug u celini). Svaki dužnik odgovara poveriocu za celu obavezu i poverilac može od svakog dužnika zahtevati ispunjenje obaveze sve dok ne bude ispladena u celini. 2. Poverilac ima pravo da izvrši izbor dužnika od kojeg de zahtevati ispunjenje obaveze. Dužnici u pasivnoj solidarnoj obligaciji se uzajmno zastupaju. Karakteristike zajedničkih obligacija: dug. Ali to ne važi za sve pravne radnje ( jedne radnje mogu biti štetne za drugog. 1.a ako izabrani dužnik ne ispuni obavezu onda se on može obratiti i ostalim dužnicima i tako redom dok ne postigne potpuno namirenje.

ali obaveza svakog dužnika je obaveza istog reda(nije supsidijerna).zastareo. Poverilac je obezbeđen time što ima pravo da se prinudno naplati iz dužnikove imovine koja predstavlja opštu garanciju poveriocu da de modi da bude namiren. Izvori pasivne solidarnosti su: 1. Nastanak pasivne solidarnosti: kad ima više dužnika u deljivoj obavezi.ona je i supsidijerna.pasivna solidarnost).odustanica). zakon 1. Zatim npr. Dejstva pasivne solidarnosti:treba razlikovati dve vrste pravnih dejstava: 1. Solidarnost je ustanovljena i u čitavom nizu drugih zakona: Zakon o nasleđivanju (ugovaranje za dugove ostavioca).ugovor 2. Razlika je bitna: jemstvo je akcesorna obaveza zbog toga što prati sudbinu glavne obaveze. „ukoliko više lica prouzrokuju štetu jednom licu. Pasivna solidarnost podrazumeva da se više dužnika obavezuje prema poveriocu.ogleda se u tome što poverilac ima pravo da zahteva isplatu duga od bilo kog dužnika.oni duguju poveriocu solidarno. 2. Solidarni dužnik od koga je poverilac tražio ispunjenje obaveze može da istakne svaki prigovor koji potiče iz same obligacije.registrovana zaloga na pokretnim stvarima. jemstvo. Zajedničko je što se još jedno lice obavezuje.zakon-ako solidarnost nije izridito ugovorena može se desiti da bude zakonom naređena.(npr.dejstvo između samih dužnika 1. Prestanak dejstva: .radnje koje su solidarne za ostale dužnike). Ako poverilac padne u poverilačku docnju prema jednom solidarnom dužniku onda to deluje prema ostalim dužnicima. U ZOO postoji čitav niz pravila koje uvode solidarnost među dužnicima. 2. 2 vrste sredstava: 1.duguju nadoknadu štete solidarno“. „dužnici se obavezuju svi za jednog jedan za sve“ itd. Zajedničko svim sredstvima da poverilac stiče stvarno pravo na dužnikovoj stvari iz čije vrednosti de se modi naplatiti. Oni to mogu učiniti upotrebom različitih izraza „dužnici se obavezuju solidarno“. dejstvo između poverioca i dužnika 2. Solidarnost se ne pretpostavlja ved mora ugovorom biti izričito ugovoreno ili zakonom naređena. Stvarna sredstva obezbeđenja (hipoteka. On može da tuži svakog dužnika dok njegovo potraživanje ne bude namireno u celini. U pravu su predviđena sredstva kojim se prilikom nastanka obaveze čvršde uređuje poveriočevo potraživanje. Značaj pasivnih solidarnih obligacija: veliki je značaj. Ona sredstva kod kojih se sam dužnik jače obavezuje ili kod kojih se uz dužnika obavezujujoš neka druga lica prema poveriocu (ugovorna kamata. da je on poslovno nesposoban). ZOO kaže i da kada ima više jemaca.ručna zaloga. Ogleda se u tome što predstavlja najjače sredstvo ličnog obezbeđenja poveriočevog potraživanja.kod ugovora u privredi duguje se solidarno.Dejstva između poverioca i dužnika.duguje svaki za svoj deo.ugovor.kapara.rušljiv). Pod ličnim prigovorima treba podrazumevati prigovore koji se tiču lilčnosti dužnika(npr.da je prigovor apsolutno ništav.je izvor pasivne solidarnosti kada poverilac i dužnici izričito ugovore da dužnici poveriocu duguju solidarno. Porodični zakon (odgovornost roditelja za štetu koju pričini dete). Pored prigovora ovih svaki dužnik može poveriocu da istakne lične prigovore koji se tiču odnosa samo tog dužnika koji je tražio ispunjenje te obaveze ili poverioca.

ali da nastane novi obligacioni odnos koji ima drugačiji osnov ili drugačiji predmet.onda taj dužnik može da prebije potraživanje koje ima prema poveriocu. U tom slučaju ako potraživanje prema poveriocu ili dužniku koga je poverilac izabrao. 3.novacija ( prenov)-je takav način gašenja obligacije koji se dešava na osnovu ugovora između poverioca i dužnika na osnovu koga oni određuju da se dug koji je do tada postojao između njih ugasi.1. 2.istorodna i dospela potraživanja. onda se primenjuje pravilo po kome se dug deli na .obligacija od strane jednog solidarnog dužnika prestaje odnos između dužnika i poverioca.Dejstva pasivne solidarnosti između samih sadužnika-(regresivni odnos).sjedinjenje.uzajamna. 2. Kako se određuju delovi? 1. Kada poverilac zaključi sporazum o novaciji sa jednim solidarnim dužnikom.000).način gašenja obligacija kada se u jednoj ličnosti steknu svojstva i dužnika i poverioca. dospela. To je obligacioni odnos koji se zasniva između sadužnika koji je ispunio obligaciju i njegovih sadužnika. ako je oproštaj duga izvršen in rem (kad je izričito naglašen).kompenzacija.a ako je in rem svi sadužnici se oslobađaju oabveze.ako se ni na jedan način ne može utvrditi deo. (npr. Da bi se kompenzacijom ugasilo potraživanje potrebno je da su potraživanja istovremena.000.redovan način prestanka obligacije koji se dešava na osnovu sporazuma između poverioca i dužnika i na osnovu koga se potraživanje poverioca prema dužniku gasi. u tom slučaju pasivna solidarnost obligacije smanjuje se do iznosa dela tog dužnika. istorodna i potrebno je da jedna strana izjavi volju da ode da vrši prebijanje. Kompenzacija je način prestanka pasivne solidarnosti kada između poverioca i jednog solidarnog dužnika postoji uzajamna. 3. 4. Kod pasivnih solidarnih obligacija ako dođe do sjedinjenja tako da jedan solidarni dužnik nasledi poverioca. Ako poverilac izabere dužnika koji prema njemu nema potraživanje i takav dužnik ima pravo da prebije potraživanje svog sadužnika prema poveriocu. Ako jedan kupac isplati svih 90.000 sa namerom da na njoj postanu suvlasnici sa udelom 1/3. Ovo je redovan način prestanka.pravilo da isplatilac ima pravo da od ostalih dužnika zahteva samo onaj deo koji je utvrđen ugovorom između sadužnika.nije jednostrana izjava volje poverioca. 5.što znači da se sa otpuštanjem duga dužnik mora usaglasiti.ukoliko ništa nije bilo unapred predviđeno ugovorom onda isplatilac ima pravo da zahteva ona deo koji se utvrđuje na osnovu pravnog odnosa učesnika u pravnom poslu. Ako je oproštaj duga izvršen in personam onda se samo taj dužnik oslobađa duga. 2. a dug solidarnih dužnika smanjuje se za iznos prebijenog potraživanja.onda ima pravo da potražuje od ostalih po 30.otpuštanje duga. Do sjedinjenja dolazi po pravilu na osnovu univerzalne sukcesije. a obaveza solidarnih dužnika se smanjuje za iznos koji je iznos dela tog dužnika. Taj odnos više nije pasivna solidarnost nego zajednička obligacija(dužnik koji je izvršio isplatu-isplatilac ima pravo da od sadužnika zahteva samo onaj deo koji pada na svakog od njih.ali samo do iznosa dela koji taj sadužnik ima u pasivnoj solidarnoj obligaciji.način prestanka potraživanja prebijanjem međusobnih potraživanja koja poverilac ima prema dužniku odnosno koja dužnik ima prema poveriocu. Otpuštanje duga je ugovor. ispunjenje. treda lica kao kupci kupuju kudu za 90.a ko je in personam onda se oslobađa samo taj sadužnik. Kod pasivnih solidarnih obligacija postavlja se pitanje kako na odnos između poverioca i dužnika deluje sporazum o otpuštanju duga koji je poverilac zaključio sa jednim od solidarnih dužnika? Kad je zaključio sa jednim onda se dug gasi za sve solidarne dužnike.

Kod aktivnih solidarnih obligacija može se tražiti ispunjenje potraživanjaa u celini.a kad dužnik isplati potraživanje jednom solidarnom poveriocu onda se njegova obaveza gasi prema svima. Dejstva: ogleda se u tome što svaki poverilac ima pravo da od dužnika zahteva isplatu potraživanja u celini.a nastaje obligacioni odnos između sapoverioca i kome poverilac koji je primio ispunjenje ima obavezu da ostalim poveriocima isplati onaj deo potraživanja koji njima pripada.su obligacije u kojima na strani poverioca ima više lica koja potražuju tako da je svaki od njih ovlašden da od dužnika zahteva isplatu potraživanja u celini.ako ima više dužnika onda de po prirodi stvari na takvu obligaciju primenjivati pravila o pasivnoj solidarnoj obligaciji (kako pravila o primarnim. 2. 1.obligacija koja glasi na činjenje). Deo potraživanja koji pripada ostalim poveriocima utvrđuje se prema istim pravilima kao deo koji pada na dužnike u pasivnoj solidarnosti.ali ako je jedan od poverioca tražio od njega ispunjenje on ne može punovažno da ispuni obavezu prema drugima.tako i o sekundarnim).obligacija koja glasi na predaju dijamanta). (npr.nedeljive obligacije sa više poverilaca su one kod kojih ima više lica na poverilačkoj strani. Nisu samo obligacije čiji je predmet nedeljiv nedeljive. Ako u ugovoru o građenju naručilac i izvođač predvideli „ključ u ruke“ onda se ovakva obligacija smatra nedeljivom. S obzirom na odgovor na ovo pitanje dele se na: 1. Nedeljiv predmet je onaj koji se ne može podeliti na više delova tako da ne izgubi od svoje vrednosti (npr.ali tu se ne primenjuju sva pravila koja bi trebala da važe za aktivne solidarne obligacije. Mogu biti i obligacije koje imaju deljiv predmet ali koje u konkretnom slučaju ugovorne strane smatraju nedeljivim.šta de se desiti ako se od jednog sadužnika ne može dobiti deo jer je insolventan? Ovde važi pravilo da se deo sadužnika koji je insolventan deli među ostalim sadužnicima na jednake delove.isto tako dužnik ima pravo da sam izabere poverioca kome de ispuniti obavezu. Kada dužnik ispuni obavezu jednom poveriocu njegova obaveza prestaje prema svima.jednake delove odnosno da na svakog dužnika pada jednak deo.su pluralističke obligacije sa više lica čiji je predmet nedeljiv.a u nedeljivim obligacijama to može da se učini samo ukoliko je ovlašden od svih poverilaca.alternativne 2.kod ugovora o građenju). Podela obligacija prema množini predmeta 1.Složene obligacije.Aktivne solidarne obligacije. Ona može po pravilu biti podeljena i ispunjena na delove (npr. 4. Mnogo manje su zastupljene u praksi i nisu sredstva obezbeđenja.fakultativne .Nedeljive obligacije. Mogu imati više dužnika ili poverilaca: 1.kod ovakvih obligacija postavlja se pitanje kako dužnik ispunjava obligaciju? Da li treba da je ispuni sa svim predmetima ili sa jednim predmetom. 2. Naprotiv aktivna solidarnost slabi obaveznu snagu obligacije zbog toga što stvara nezavisnost da li de se poverioci kojima dužnik nije ispunio potraživanje modi da naplate od onog poverioca kome je potraživanje ispunjeno.

Dužnik ima pravo izbora sve dok poverilac u postupku prinudnog izvršenja ne dobije jedan od predmeta.a pravna mod je pravna mogudnost data jednom licu da izjavom svoje volje stvori jednu novu situaciju. Razlike alternativnih i fakultativnih obligacija. Smatra se da je izbor izvršen onda kada druga strana bude obaveštena o izvršenom izboru.a ako rok nije određen onda kada ga dužnik pozove.)zavisi od toga ko ima pravo izbora. Kada je na osnovu ugovora između poverioca i dužnika predviđeno da de trede lice izvršiti izbor.pravo izbora pripada dužniku. S obzirom da imaju više predmeta postavlja se pitanje kojim predmetom de se ispuniti obligacija? a. U slučaju propasti jednog predmeta obligacije i to samo ako je nastupila viša sila. (pr.3. Pravo izbora nije subjektivno pravo ved pravna mod. -ako je pravo izboora imao poverilac onda možee: 1. (tipičan primer ako je nečiji rob prouzrokovao štetu drugome). One su samo prividno slične : 1. 2.poverilac pozovu da izvrši izbor.a trede lice se ne odazove u roku. Kada pravo izbora pripada poveriocu onda je poverilac dužan da obavi izbor u roku koji je određen.una res est in solutione“. a pravo izbora pripadalo njemu onda može dati drugi predmet.alternativne-su takve kod kojih dužnik duguje dva ili više premeta ali tako da mu se obaveza gasi kada poveriocu preda bar jedan predmet. Ako je do nemogudnosti ispunjenja predmeta obligacije došlo krivicom poverioca ili dužnika onda postoje posebna pravila.nisu složene obligacije zbog toga što imaju samo jedan predmet una res est in obligatione ali se dužnik ako je ovlašden može osloboditi predajom drugog predmeta „due res sunt in solutione“ 2.onda to pravo prelazi na dužnika.a odluka dužnika doneta u vršenju ovlašdenja da obavezu izvrši . „due res in obligatione.ili ako rok nije bio određeen kada ga dužnik odn. Zbog toga je pravo izbora neopoziv od momenta kad je saopšten drugoj strani.zahtevati ispunjenje obaveze preostalim predmetom . Do alternacije obliggacije može dodi i na još jedan način.pravo izbora određuje se ugovorom poverioca i dužnika b.zakup sobe u hotelu).kumulativne 1. -čijom krivicom i koja strana je imala pravo izbora? Ako je krivicom dužnika.pravo izbora kada se izvrši je neopoziv. Ako je izbor na dužniku on može izbor izvršiti i blagovremenim preduzimanjem radnji koje predstavljaju izvršenje obligacije.)ako ne postoji ugovor. Pravo izbora kod alternativnih obligacija je pravna mod zato što se u alternativnoj obligaciji unosi promena koja se sastoji u tome što se jedna složena obligacija pretvara u jednostavnu. 2. Ako poverilac u ovom slučaju ne izvrši izbor. Fakultativne obligacije: obligacije u kojima dužnik duguje jedan tačno određen predmet ali se može osloboditi obaveze i predajom nekog drugog predmeta ako je ovlašden zakonom ili ugovorom.ovlašdenje dužnika da izvrši svoju obavezu predajom nekog drugog predmeta nije pravo izbora.onda se poverilac ili dužnik mogu obratiti sudu sa zahtevom da on izvrši izbor predmeta ispunjenja alternativne obligacije. Vršenjem ovog ovlašdenja ne unosi se nikakva promena u obligacionom odnosu. Na osnovu tog izbora on bira predmet kojim de izvršiti obavezu.zahtevati nadoknadu štete. 3.

ako pristane da poklonodavcu daje sredstva za život koja mu nedostaju.a zakon kaže da se može osloboditi obaveze vradanje predmeta poklona. Saugovornik se može osloboditi ako da dopunu do stvarne vrednosti. Izvor nastanka fakultativnih obligacija: 1. .)kod ugovora o poklonu. b.ako je krivica dužnika-naknada štete.1 propisano je sledede: Ovim zakonom uređuju se obligacioni odnosi koji nastaju iz: 1. Od ovog postoji izuzetak kad poklonodavac posle učinjenog poklona osiromaši u tolikoj meri da nema sredstava za život.izdavanje hartija od vrednosti) 6. 3. zakon. kumulativne.koji je po pravilu neopoziv. Ako je do propasti došlo krivicom poverioca obligacija se gasi. Laesio enormis postoji kad u teretnim ugovorima postoji očigledna nesrazmera davanja koja je posledica zablude jedne od strana o vrednosti predmeta.ali se može osloboditi predajom drugog predmeta.poslovodstvo bez naloga (nezvano vršenje tuđih poslova) 5. pravni posao-može biti ugovor ili testament (ugovorom u zajmu ugovoreno da de zajmodavac vratiti 10. U slučaju opoziva poklonoprimac je dužan da vrati poklon.jednostrana izjava volje (javno obedanje nagrade.ugovora 2.kod propasti predmeta obaveze kod kod alternativnih obligacija propast stvari prouzrokovana višom silom dolazi do koncentracije. 2. Kada se te činjenice zakonski predviđene steknu ili dogode onda iz te činjenice između dužnika i poverioca nastaje obligacioni odnos.su one obligacije koje imaju dva ili više predmeta obaveze koje su ujedno i predmet ispunjenja i duguje se tako da ih dužnik mora predati sve da bi se oslobodio obaveze. U ovom slučaju može da traži povradaj predmeta ali samo ako nije osiromašen svojom krivicom.a ako je poverilac kriv-predaje samo onaj deo što preostaje ne odgovara za štetu. 4.)u pravilima o poništenju ugovora zbog prekomernog oštedenja (laesio enormis). Kad propadne krivicom dužnika nastaje obaveza na naknadu štete.a kod fakultativnih obligacija se gasi. Ukolio jedan predmet propadne? Ako je viša sila-predaje šta preostane.000 evra ili da bi se oslobodio obaveze predati svog punta). Dužnik čak i kad je obavestio poverioca može da se obaveze oslobodi predajom drugog predmeta.nekim drugim predmetom nije neopoziva.a. U slučaju poništenja dolazi do restitucije što znači da je saugovornik oštedenje stvari dužan da vrati ono što je primio. IZVORI OBLIGACIJA Prema ZOO čl. Izvori obligacija su činjenice za koje zakon vezuje nastanak obligacionih odnosa.i druge zakonske činjenice utvrđene zakonom.prouzrokovanje štete 3.sticanje bez osnova (pravno neosnovano obogadenje) 4.što znači da poklonodavac ne može svojom voljom opozvati.ali dužnik bi imao pravo da traži naknadu štete i preda drugi predmet.

znači da je saglasnost volja.za saglasnost volja se koristi za sporazume pre ugovaranja (u pregovorima).ali ne treba ih označavati jer su preširoki i uglavnom se koriste u MJP. „ex nuda pacta obligatio non nascitur“.Dvostrani pravni posao.nagodba.Zaštita prava prinudnim putem i naknada štete 3.a ugovor je strankama zakon“. Umesto pravila u rimskom pravu nastaje novo pravilo „ PACTA SUNT SERVANDA“ (prosta. Strane -ugovornik (je najispiravnije).Pravni posao. Ako su bili ispunjeni zahtevi forme nastajala je obaveza bez obzira da li je stvarna volja bila da zasnuju obavezu. Dogovor (sporazum).Antidu).u našem pravu se koristi da označi jednu klauzulu. Pogodba . 2.a ne ugovor.a ne forma u kojoj je ta reč izražena. Pravilo da iz ugovora nastaje obligacioni odnos je novijeg datuma. Pravilo znači da se usmeni sporazumi moraju izvršiti kao da sam zakon naređuje neku obavezu. U rimskom pravu obaveze nisu mogle nastati iz same saglasnosti volje. Terminologija: pakt. 1. Te pravne norme počivaju na nekoliko osnovnih principa (ključne odlike obligacionog prava po prof.Ugovor stvara obligaciju-u našem pravu ne postoji pojam liberatornog ugovora (postoji u Nemačkom pravu i označava ugovore kojima se ukidaju postojedi pravni obligacioni odnosi).usmena saglasnost obavezuje na izvršenje). Ista ideja izražena je u Opštem imovinskom zakoniku Crne Gore iz 1888.Princip kauze .ukidanju ili menjanju pravnih poslova. 3.jer je izjava volje koja je usmerena na postizanje određenog pravnog dejstva. To je opšti pojam koji postoji u svim granama prava. Nije važilo u rimskom pravu gde saglasnost volja nije bila dovoljna da stvori obligaciju.ugovarač. „razgovor je razgovor. U obligacionom pravu ugovor ima uže značenje: ugovor je saglasnost izjavljenih volja dva lica kojom se postiže obligaciono pravno dejstvo što znači da se ugovorom u obligacionom pravu stvaraju obligacije. Karakteristike ugovora u obligacionom pravu: 1.ugovorna strana. Pojam osnovnih načela ugovornog prava Ugovorno pravo predstavlja skup pravnih normi koje uređuju ugovore. Jedan takav kod nas koji bi mogao da postoji je ugovor (sporazum) o otpuštanju duga.sporazum konvencija. Obligacije su nastajale iz forme koje su ugovorne strane morale da izvrše.tj za njegov nastanak potrebna saglasnost dve volje(a to je razlika ugovora i testamenta). Pravilo da saglasnost volja rađa obligaciju nastala je krajem 17.UGOVOR Ugovor je saglasnost izjavljenih volja koje proizvode određeno pravno dejstvo koje se može sastojati u nastanku.Sloboda ugovaranja 2.veka kad počinje da preovladava ideja po kojoj obavezuje reč data drugom.

obavezno osiguranje-1. Saglasnost tredeg lica može biti propisana u interesu zaštite javnih i privatnih interesa.obaveza zaključenje ugovora o osiguranju od štete pričinjene licima ili stvarima na zemlji koju imaju sopstvenici vazduhoplova.vazdušnom i železničkom saobradaju. Sloboda ugovaranja u užem smislu.1. Upotrebom motornih vozila često biva prouzrokovana šteta . radi zaštite javnih interesa propisana je kod zaključenja ugovora o prodaji vatrenog oružja. slobodu svakoga da izabere lice sa kojim de da zaključi ugovor. Osiguravajuda društva imaju pravo na regres ukoliko je šteta prouzrokovana namerno ili krajnjom nepažnjom. Dispozicija subjekta. 2.potrebna je saglasnot roditelja ili staratelja.ona nisu slobodna i imaju obavezu da ugovor zaključe.saglasnost je potrebna i roditeljima kada kao zakonski zastupnici zaključuju ugovor umesto maloletnika mlađeg od 14 god. Sloboda ugovaranja u užem smislu nije apsolutan princip ved relativan zbog toga što u savremenom pravu postoje zakonska ograničenja ove slobode. 2. sloboda svakog lica da odluči da li de ili nede zaključiti ugovor 2.to je sloboda ugovornih strana da svojom voljom urede sadržinu ugovora.propisano je za neka lica obaveza da zaključe ugovor ako im bude stavljena ponuda od zainteresovanog lica i ako su ispunjeni i drugi potrebni uslovi. 2.ZOO slobodu ugovaranja naziva autonomija volje u čl. 2. Autonomija volje je dobila različitu manifestaciju u različitim granama prava. Ugovori bez saglasnosti su rušljivi osim ukoliko nisu ugovori malog značaja. 3.obuhvata dve stvari: 1. Za sve imaoce motornih vozila da zaključe ugovor o osiguranju od odgovornosti za štetu. saglasnost mora dobiti i staratelj kada zaključuje ugovor umesto štidenika i to uvek kada ugovorom raspolaže njegovom imovinom ili kada ugovor prevazilazi okvir redovnog upravljanja njegovom imovinom. 1. 2. ograničenje saglasnosti tredeg lica za zaključenje ugovora.10 ZOO međutim to je neodgovarajudi termin jer je autonomija volje opštiji princip od slobode ugovaranja. izvan osiguranja. 1.slobodu da se odluči da li de se ugovor zaključiti može biti ograničena i tredim licima time što se od pojedinih lica zahteva da dobiju saglasnost tredih lica za zaključenje ugovora. 1. obaveza zaključenja ugovora o osiguranju putnika od štete koja im bude pričinjena u toku prevoza koja imaju pravna lica koja se bave javnim prevozom putnika. Kada je za neka lica propisano da su obavezni da zaključe ugovor. Predstavlja primenu principa autonomije volje u obligacionom pravu i ima dva svoja elementa. Ograničenje prava slobode da odluči da li de se ugovor zaključiti: u savremenom pravu je ograničena propisivanjem obaveze određenih lica da zaključe ugovor. . 1. Obavezu zaključenja ugovora kada im se stavi obaveza imaju: prevoznici u linijskom prevozu u drumskom. kada ugovor zaključuje maloletnik stariji od 14 godina ili punoletno lice kojem je delimično oduzeta sposobnost.u privatnim interesima propisana u tri slučaja: 1. 3. 2. Zaštita interesa štetnika ogleda se u tome što je veda verovatnoda da de uspeti da se isplati.Sloboda ugovaranja. Ova obaveza zaključenja ugovora o osiguranju propisana je radi zaštite interesa samog sopstvenika.a radi se o ugovoru kojim ne otuđuje nepokretnost ili pokretna stvar vede vrednosti.

al se u čl. Umesto toga treba prepustiti sudu .je sposobnost ugovornih strana da urede sadržinu ugovora.a to je slučaj zakonskog prava preče kupovine.ograničenje slobode da se izabere lice sa kojim de se zaključiti ugovor: tipičan slučaj kad zakon propisuje obavezu određenih lica da ponudi zaključenje ugovora licu koje zakon propisuje. U ZOO ima više propisa koji imaju prinudan karakter: 1. Izuzetak od ovog slučaja su prigodni manji pokloni i protokolarni.dobri običaji 1.propisi o pravima zastarevanja 2. b. Kod nas ograničenja dispozicije su slededa: 1. ZOO nije sledio SGZ. 2. su usvojene izmene i dopune ZOO i propisano je da učesnici u ugovoru mogu slobodno da uređuju. javni poredak nije mogude a ni potrebno definisati.Javni poredak-je najznačajnije i najšire ograničenje dispozicije subjekata.da de zajmodavac modi predati stvar iz slobodne ruke po unapred određenoj ceni. Nakon toga 1844. Ova sposobnost je u svim savremenim pravima prihvadena kao princip. kod ugovora ozalozi. Zakonsko pravo preče kupovine je pravo jednog lica da mu sopstvenik stvari kad namerava da proda stvar učini ponudu da stvar kupi pre svih ostalih lica.prinudni propisi 2.a ako sopstvenik ne ispuni obavezu onda to lice ima pravo da od tredeg lica kome je stvar prodata zahteva da mu stvar ustupi pod istim uslovima.propisi koji govore o najvišem iznosu ugovorne kamatne stope 3.16.)pravila morala socijalističkog samoupravnog društva. Npr.3.ali isto kao što postoje ograničenja slobode ugovaranja u užem smislu. 1978.javni poredak 3.10 pominje: a.u Srpskom građanskom zakoniku.ali ne suprotno prinudnim propisima. Javni poredak je jedan od pojmova koji se odlikuje svojom neodređenošdu pa je definisanje ostavljeno pravnim teorijama u kojim postoje različiti stavovi: 1.odn. Dispozicija subjekta.)ustavom utvrđena načela društvenog uređenja. U čl. po prvoj teoriji. U njemu se predviđa da je zabranjeno nosiocima javnih ovlašdenja da primaju poklone.što znači da kao poklonoprimci ne mogu zaključiti ugovor o poklonu ako poklone treba da prime u obavljanju svoje funkcije.propisi ugovaranja kamate na kamatu.takođe postoje ograničenja dispozicije.javnom poretku i dobrim običajima.ne pominje se javni poredak. Kod ovog ugovora predviđeno je da su ništave klauzule kojima se određuje da de založena stvar predi u svojinu zajmodavca ako zajmoprimac ne vrati zajam u roku. Imalac prava preče kupovine ima dva prava: pravo prvenstva i pravo prekupa. Sadržana su u zakonima i podzakonskim aktima i imaju za cilj da spreče zaključivanje ugovora koji bi bili protivni naređenjima koja proizilaze iz tih propisa.god. Zakon o agenciji za borbu protiv korupcije. Do 1993.Prinudni propisi. Prvi put je pomenut u Code civilu 1804. Ista zabrana važi i za njihovu užu porodicu.su propisi obligacionog prava i drugi propisi koji se ne mogu promeniti voljom ugovornih strana. Zabrana pojedinih klauzula ugovora propisana je i u ZOO. Ovi propisi su određeni numerus clausulus i primenjuju se kao konkretno naređenje ili zabrana.

) propisi o državnom poretku.koje je šire shvatanje i po njemu javni poredak predstavlja skup osnovnih pravnih i moralnih principa na kojima je zasnovano postojanje i i pravno trajanje pravno organizovane zajednice i izražavaju se preko određenih društvenih normi koje ugovorne strane moraju poštovati prilikom zaključenja ugovora.ispoljava se tako što zakon u nekim slučajevima reguliše neke elemente ugovora imperativno tako da te elemente ugovorne strane ne mogu urediti drugačije. Formularni ugovori su ugovori kod kojih bitne elemente ugovora određuje jedna strana.a onaj koji je suprotan se ne može smatrati dobrim običajem.po profesoru Antidu u javni poredak ne ulaze svi propisi ved samo neki.) društveni interesi b. Ona ima faktičku mod da o tome odlučuje. prvo. 4. Formalni ugovori su oni čiji nastanak se vezuje za ispunjenje zakonskih uslova ili ugovorno propisane forme.pružanju komunalnih usluga.a slabija ugovorna strana može samo to da prihvati ili ne prihvati. Obaveznost proizilazi od sankcije. Kod dileme šta je dobar a šta loš običaj zastupljen je stav da je dobar običaj u skladu sa poštenjem i savesnošdu . Opšte uslove formularnih ugovora određuje ekonomski modnija ugovorna strana.Faktičke prirode.bez dogovora sa drugom stranom.da u svakom konkretnom slučaju utvrdi šta je javni poredak kada se takvo pitanje postavi pred njim. po tredoj teoriji. (npr.formularni ugovori (ugovori po pristupu) -jedna strana unapred određuje sve uslove bududeg ugovora tako da druga strana može samo u celini da ga prihvati ili da ga u celini odbije.potrebno je odrediti osnovna obeležja javnog poretka ali nije neophodno da se precizno definiše. 3. Pojam se srede u pravilima koja uređuju trgovačke ugovore kada se poziva sam zakon. Ugovor o otkupu stana. U pojam pravnog poretka ulaze sva opšta ustavna načela i sve opšte zakonske norme koje imaju prinudan karakter i nisu konkretizovane putem odgovarajudi nižih pravnih akata.organizacije državne vlasti i propisi državnog uređenja.uže. Prema ovom shvatanju. 5.a nabrojane propise treba prepustiti državnim organima. Izdvaja se nekoliko mišljenja u zavisnosti od kriterijuma da li pravilo ulazi u javni poredak: a. javni poredak predstavlja skup propisa koji su izričito nabrojani.pojam javnog poretka dolazi do izražaja kod normi koje regulišu predmet i kauzu ugovora tako da predmet ugovora ne može biti suprotan javnom poretku. Problem je što nije mogude obuhvatiti sve propise koji mogu da uđu u javni poredak. po drugoj teoriji.a cilj koji ugovorne strane hode da postignu ugovorom ne sme biti suprotan javnom poretku.predstavljaju ustaljena pravila ponašanja koja usvaja određena društvena grupa i koja su u svetu članova te grupe postala obavezna.u celini je regulisan na pravila Zakona o stanovanju. Ostavlja se sudu da odredi da li je javni poredak povređen ili nije. Samo oni koji nisu konkretni. U našoj pravnoj doktrini postoje dva shvatanja: 1. 2.Dobri običaji. .Zakonom regulisane sadržine ugovora. 4.javnom prevozu. Prema ovom stanovištu.opšte pravne norme koje svoju konkretnu sadržinu dobijaju tokom njihove primene.a koje samo daju smernice i upustva sudiji u vezi sa primenom pravnih normi. po četvrtoj teoriji.je potrebno utvrditi jednak kriterijum koji bi omogudio da se na osnovu njega okupe i klasifikuju određena pravila koja se tiču javnog poretka. ali se mogu pozvati i same stranke svojim ugovorom. Ovi ugovori se pojavljuju kod ugovora o osiguranju.isporuci električne energije.ovde ulaze i pravni standardi. 3.) društvena solidarnost c. 2.

individualni 5.o zajmu.koju su ugovorne strane utvrdile kao uslov nastanka i punovažnosti. 2. Po njoj kod jednog mešovitog ugovora treba utvrditi koji elementi kod njega pretežu i ti elementi koji pretežu apsorbuju elemente drugih ugovora.Bitni uslovi potrebni za anstanak ugovora: 1. ugovore po pristupu 2. formalni. 2. 6.su ugovori koji se davaju jednim aktom davanja ili činjenja. Npr.to su oni ugovori koji su zbog svoje učestalosti u pravnom prometu zakonom posebno uređeni i čije je ime tačno određeno.nisu toliko česti u pravnom prometu.ugovori sa trenutnim izvšenjem. posebne. neformalni.o prodaji. 3.Podela ugovora 1.zajmu).su ugovori koji se izvršavaju preduzimanjem jednog akta davanja ili činjenja koji se prostire u kradem ili dužem vremenskom periodu odn.Prema karakteru prestacije: 1. 4. 2. U rešenju ovog pitanja nastale su brojne teorije.oni koji su sastavljeni od elemenata više ugovora (ug.o lizingu. imenovane. (ug.Prema dužini trajanja prestacije: 1. ugovori sa sporazumno određenom sadržinom 3.zajam). U našem pravu jeprihvadena teorija apsorbcije. mešoviti. ugovori sa trajnim izvršenjem. 5.oni ugovori za čiji nastanak je pored saglasnosti volja neophodno da ona bude izražena u formi koju je zakon odredio odn. kod ugovora o nepravoj ostavi imamo situaciju u kojoj su sjedinjeni elementi ug.oni ugovori koji se sastoje iz elemenata samo jednog određenog ugovora.o pansionu. jednostavne.o organizovanju putovanja.o ostavi i ug. Njihova sadržina nije zakonom posebno uređena niti im je u zaakonu dato posebno ime.ugovori koji seizvršavaju preduzimanjem više uzastopnih sukcesivnih akata davanja ili činjenja.Kriterijum zavisnosti ugovora jednih od drugih .oni koji naastaju prostom saglasnošdu volja.o finansijama.Prema tehnici i načinu zaključenja: 1.ug . generalne 6.pa se postavlja pitanje koja demo pravila postaviti. 2. (prodaja. 2.o ne nepravoj ostavi).trampa. Predstavljaju poseban problem za primenu u pravu jer u slučajju da dođe do spora oko njihovog izvršenja može se postaviti pitanje pravila koje treba primeniiti s obzirom da je u njima sjedinjenoo više elemenata različitih ugovora. neimenovani.Prema kriterijumu određenosti u zakonu: 1.zakupu. kolektivni 4.

o . dvostrane ugovore. samostalni. Ta pravila su smeštena od čl.zaključuje se prostom saglasnošdu volja.ugovori koji ne mogu postojati samostalno ved njihovu egzistenciju i pravna sudbina zavise od egzistencije i pravne sudbine nekog drugog ugovora (jemstvo) 7.su ugovori koji se zaključuju s obzirom na ličnost jednog ugovornika ili oba. pravila o odgovornosti za pravne nedostatke ispunjenja 3. ugovri koji se zaključuju bez obzira na ličnost učinioca. 121 do 148. u.su oni ugovori kod kojih jedna strana ne duguje naknadu za korist koju prima od druge.ug. Ugovor o delu). Još se nazivaju ugovori s naknadom ili onerozni. jednostrani ugovori. pravila o nemogudnosti ispunjenja 7. 8.preduzimanju pojedinih akata kojima se prema poklonodavcu iskazuje blagodarnost. On je dvostruko obavezan jer nastaje obaveza zajmodavca da preda određenu količinu zameenljivih stvari.reccipročni i sinalagmatični. 2. pravila o odgovornosti prenosioca za fizičke nedostatke 2. pravila o prigoru neispunjenja 4. 1. Zajam više nije realan ugovor.o beskamatnom zajmu. pravila o ustupanju ugovora.to su ugovori kod kojih iz saglsnosti volja ugovornih strana nastaju obaveze za obe ugovorne strane. Nazivaju se još i ugovori bez nanade ili besplatni. Dvostrani ugovori se još nazivaju i uzajmni. (ug. U jednostrane ili jednostrano obavezne ugovore spada ugovor o poklonu (na osnovu njega nastaje samo oabveza poklonodavca da preda poklon i pravo svojine. pravila o raskidanju ugovora zbog neispunjenja 5. 2.tako da je izvršenje obaveze iz tog ugovora vezana za određeno lice i ne može biti preneta na drugo lice (npr. ugovori intuitu personae.o poklonu. 2. Ova podela ugovora ima veliki značaj u našem pravu. dobročini.1. akcesorni. Značaj podele:ogleda se u tome što se najednostrane obaveze ugovornika ne primenjuje čitav niz zakonskih pravila za koje je u ZOO određeno da se primenjuju samo na dvostrane ugovore. pravila o preomernom oštedenjuu 8. Prema shvatanju prfesora Antida ugovor o poklonu je dvostrano obavezan pravni posao jer za poklonoprimca nastaje obaveza zahvalnosti koja se sastoji u suzdržavanju.su oni koji mogu da postoje potpuno nezavisno od ostalih ugovora 2. teretni -su ugovori kod kojih svaka strana duguje naknadu za korist koju prma od odruge ugovorne strane. Obaveza poklonorpimca sastoji se u nečinjenju jer povredom može dodi do raskida ugovora zbog nezahvalnosti i gubitka imovinske koristi.Podela prema odnosu prava i obaveza: 1. 1. pravila o zelenaškim ugovorima 9.oni kod kojih saglasnošdu volja nastaje obaveza samo za jednu ugovornu stranu.o posluzi.Prema ličnosti ugovornika: 1. pravila o izmeni ili raskidu ugovora zbog promenjenih okolnosti 6.

ko dobročinih. Ugovor o osiguranju. Razlika je u tome što se podela na jednostrane i dvostrane zasniva na pravnom kriterijumu. Prestanak.a ponekad i odvažni ugovori (ug. Pobijanje zbog oštedenja poverioca: uslovi za pobijanje dobročinih ugovora su Paulijanskom tužbom lakši od onih koji see traže pobijanjem teretnih ugovora. Kod njih prenosilac ne odgovara ako stvar ima neki fizički ili pravni nedostatak. ug. (npr. Kod dobročinih ugovora odgovornost zaštetu se blaže ceni nego kod teretnih.besplatnoj ostavi. Ako je besplatna ostava. Ova podela je vrlo slična podeli na jednostrane i dvostrane ugovore.a da lakše prestaju od teretnih.ostavoprimac odgovara za štetu samo ako ih nije čuvao sa pažnjom koju poklanja sopstvenik stvari.postoji vedi broj razloga n osnovu kojih mogu da prestanu dobročini za razliku od teretnih. .o opkladi. Za nastanak dobročinog ugovora potrebno je da se ispuni još jedan dodatan uslov koji se ne traži kod teretnih. 2.tako da se zna šta ko prima po osnovu ugovora i šta ko po osnovu ugovora duguje.ugovorilac osiguranja se u momentu zaključenja ugovora obavezuje da osiguraniiku plada određenu naknadu i visinu premije osiguranja.dok kod teretnih zabluda oo motivu je nebitna).a dobročini ugovori se uglavnom tumače na način koji je manje štetan za dužnika i uzima se da je dužnik hteo manje. komutativni.a ne više.a podela na teretne i dobročine zasniva se na ekonomskom kriterijumu na odnosu koristi.usled zablude o motivu -rušljiv.ugovori kod kojih se u momentu zaključenja ne zna koja de strana biti poverilac a koja dužnik ili se ne znna kolika de biti viisina obaveze jedne ugovorne strane ili se ne zna kakav de biti krajnji odnos uzajamnih davanjaili to zavisi od nekog neizvesnog događaja. Nastanak. Tumačenja ugovora: nejasne odredbe koje se pojave u teretnom ugovoru treba tumačiti na način na koji se ostvaruje pravičan odnos uzajamnih davanja. 1. Ta odgovornost ne postoji kod dobročinih ugovora.a to je nemoralno ili protivzakonito (apsolutna ništavost). Nasuprot tomme teretetni se ne zaključuju s obzirom na svojstva ličnosti. Značaj podele: ogleda se na polju zaključenja ugovora. Ili kada postoji nedopuštena pobuda kod jedne ugovorne strane. Dobročini ugovori se zaključuju s obzirom na svojstva ličnosti jedne ugovorne strane.odn tvrde dva suprotna fakta s tim što ona strana čije tvrdnje se pokažu tačne treba da od druge strane primi određenu korist. Opklada je ugovor kod koga strane iznose.na odnosu odnosno broju obaveza koje nastaju iz ugovora. Kod teretnih nje dovoljna samo nedopuštena pobuda ved je potrebno da druga strana zna za nedopuštenu pobudu. To se najbolje vidi kod primera o ostavi.a to je forma.najopštije se može redi da dobročini ugovori teže nastaju.o bessplatom punomodstvu).dejstva i prestanka ugovora. Nazivaju se još i ugovori na sredu. osiguravač se obavezuje da ukoliko nstupi osigurani slučaj da isplati osiguranu sumu. a ako je ostava a naknadom onda je njegova odgovonost strožija.kod teretnih ugovora postoji odgovornost prenosioca za fizičke i pravne nedostatke ispunjenja. Prenosilac kod dobročinih ugovora odgovara samo ako je fizički ili pravni nedostatak prouzrokovao štetu na imovini pribavioca.u o igri).to su ugovori intuitu personae. aleatorni.je takav ugovor kod koga se u trenutku njegovog zaključenja zna kolika je visina i kakav j uzajamni odnos prestacija. Dejstva.zahteva da se ponaša kao dobar domadin.

oni koji se zakonom ili voljom ugovorne strane zahtevaju samo kod nekih ugovora za njihov nastanak. 2.lica koja su napunila 16 godina života a kojima je odlukom suda priznata poslovna sposobnost zbog toga što su postali roditelji i imaju telesnu i psihičku zrelost da se sami staraju o svojim pravima i interesima.relativna.koji se zahtevaju za nastanak svakog ugovora a.) saglasnost volja c. Sposobnost za ugovaranje imaju ona lica koja imaju svest i nameru da zaključe ugovor. Nije bitno da li se radi oprosšlosti. Sposobnost za ugovaranje u našem pravu nemaju lica kojima zakon ne priznaje pravo da zaključe ugovor.lica koja su napunila 16 godina života i na osnovu odluke suda im je dozvoljeno da stupe u brak.sadašnjosti ili bududnosti).pristaju na mogudnost da jedna od njih primi manje. Zaključenje ugovora Da bi ugovor nastao potrebno je da budu isunjeni određeni uslovi. Dele se na: 1. o poklonu). U našem pravu sposobnost za ugovaranje priznaje se : 1. Kod komutativnih ugovora je poznata visina u trenutku zaključenja ugovora. Poseban bita uslov određen zakonom je forma. -maloletnik sa navršenih 14 godina -punoletno lice koje se nalazi pod starateljstvom zbog toga što su delimično lišena poslovne sposobnosti.maloletna lica do navršenih 14 godina .punoletnim licima 2. Zbog toga ovde važi da se ne mogu poništiti zbog prekomernog oštedenja.) kauza 2. posebno bitni uslovi. 3.znači da svako lice koje zaključuje ugovor ima poslovnu sposobnost koja se zahteva za zaključenje određenih ugovora. a.samim tim one pristaju da odnos njihovih uzajamnih davanja budu nejednaka.) sposobnost za ugovaranje b.punoletna lica kojima je odlukom suda potpuno oduzeta poslovna sposobnost .Ugovor o doživotnom izdržavanju.) Sposobnost za ugovaranje. Nema nikakvih neizzvesnosti. Zbog toga ako se desi da jedna strana bude prekomerno oštedena kod komutativnih ima pravo da zahteva poništenje ugovora zbog prekomernog oštedenja. Nesposobnost za zaključenje ugovora može biti: 1.2 izuzetka: ova lica mogu da zaključuju ugovore malog značaja pri čemu se značaj ugovora ceni u odnosu na vrednost njihove imovine i ugovori kojima stiču isključivo prava(ug.ne sprečava nastanak ugovora ali predstavlja pitanje opstanka. .) predmet d. Neizvestan događaj koji se pojavljuje kod aleatornih ugovora može biti bilo koji događaj (opšte neizvesan ili događaj neizvstan samo za ugovorne strane. Kod aleatornih ugovora postoji neizvesnost na koje ugovorne strane računaju prilikom zaključenja. apsolutna: .odn.opšte bitne uslove.ne zna se visinaa obaveze davaoca izdržavanja ved ona zavisi od jednog neizvesnog događajatj dužine trajanja života primaoca izdržavanja.

a ako odobri prekoračenje onda ugovor obavezuje u celini.onda se smatra da saglasnost nisu dali (i onda ugovor ne obavezuje ugovorne strane). To je ugovorno zastupanje i osnovna razlika zakonskog i ugovornog zastupanja je u licima koja zastupaju. ugovorno (ugovorno sposobna lica). Zastupništvo se mora kretati u obimu ovlašdenja. Neovlašdeno zastupanje.onda ograničeno sposobno lice može u roku od 3 meseca od dana sticanja poslovne sposobnosti da izjavi da se više ne smatra vezanim ugovorom.ugovor postaje punovažan.ako odbije može se postaviti pitanje neovlašdenog zastupnika za štetu koju je prouzrokovao tredem licu-opšte pravilo za subjektivnu odgovornost. .a ako nisu saglasni ugovor se poništava.a oni odbiju da se izjasne ili dute. Ako zastupani odbije da da odobrenje ugovor nede proizvoditi pravno dejstvo samo u prekoračenom delu. Ako ih je pozvao. Saugovornik može da se ponaša na dva načina: 1. Ugovorno zastupanje. Ako zastupnik ne obavesti drugu stranu ugovor nede proizvoditi pravno dejstvo između zastupanog i druge strane. U tom slučaju može zvati roditelje da pita da li daju saglasnost ili ne.postoji kada je jedno lice pretstavilo drugom licu da istupa kao zastupnik a da ono nema nikakvo ovlašdenje za zastupanje. a neke isključivo uz saglasnot roditelja ili staratelja.s tim što neke mogu potpuno samostalno. U tom slučaju ugovor ne nastaje ali trede lice može pozvati neovlašdeno zastupanog da li odobrava ugovor.se zasniva na ugovoru o nalogu koji se zaključuje između ugovorno sposobnog lica kao nalogodavca i nekog drugog lica kao nalogoprimca. da zastupnik obavesti drugu stranu o tome da ustupa kao zastupnik i da se krede u granicama svojih ovlašdenja. Pravila koja važe za zaključenje poslovno nesposobnih lica: Roditelji mogu nakon zaključenja ugovora izjasniti da li su saglasni ili ne.pravilo da je neophodno da bi ugovor koji zastupnik zaključi sa tredim licem proizvodi pravno dejstvo. U tom slučaju može da nastane obaveza naknade štete.da odustane i to ako nije znao da zaključuju ugovor sa licem koje nema sposobnost za ugovaranje.saugovornik znao da zaključuje ugovor sa licem koje nema poslovnu sposobnost. Lice koje je obavezno na naknadu štete je zastupnik i zastupani po pravilima pasivnih solidarnih obligacija. Kada je znao za nesposobnost za ugovaranje ali je bio prevaren u pogledu saglasnosti roditelja onda njegovo pravo odustanka traje 30 dana i računa se od dana kada je ugovor zaključio.ako se sudbina ugovora ne reši ni na jedan od prethodnih načina. Nad njima „lebdi“ neizvesnost o tome da li de oni postati punovažni. Ako ga odobri proizvodi pravno dejstvo . Lice nesposobno za ugovaranje pri zaključenju ugovora može zameniti zastupnik određen zakonom odnosno odlukom državnog organazakonsko zastupanje. Zakonsko (ugovorno nesposobna lica). Ukoliko zastupnik prekorači ovlašdenje za zastupanje ugovor nede proizvoditi dejstva u prekoračenom delu (ako zastupani ne da odobrenje za to prekoračenje). Za ugovorno i zakonsko zastupanje važe neka zajednička pravila: 1. Ako izjave da su saglasni.Ova lica mogu da zaključe sve ugovore. .u vezi sa sposobnošdu za ugovaranje je i zastupanje. 2. Zastupanje. Izuzetak je ako je saugovarač znao ili mogao znati da strana istupa kao zastupnik ugovora te ga obavezuje bez obzira što nije obavešten. Uz saglasnost roditelja ili staratelja mogu da se zaključe i svi ostali ugovori ali pravna važnost tih koji zaključuju uz saglasnost je na neki način uslovljena.

nalogoprimac bilo ovlašdeno od strane nalogodavca da zaključi ugovor sa nekim tredim licem koje se u tom slučaju pojavljuje kao ugovorna strana. U evropskom pravu na pregovore se gleda drugačije.situacija kada je jedno lice kao punomodnik odn. Ako je nalogoprimac zaključio ugovor pod povoljnijim uslovima od onih koji su bili određeni.a prihvatanje je izjava koja joj sledi. 2.ali ovo pravilo nema isti domašaj u svakoj grani prava. Saglasnost se raščlanjuje na dve izjave: 1. b. Pripremna faza naziva se pregovori. Saglasnost volja postoji kada su se ugovorne strane sporazumele o bitnim elementima ugovora.a ugovor je strankama zakon“.prihvatanje ponude. U toj fazi za lica koja pregovaraju. Tu razliku između pregovora i ugovora je lepo objasnio Valtazar Bogišid „razgovor je razgovor. Ponudom se ugovor započinje. Ugovor redovno nastaje tako što jedna strana izjavi ponudu. Ponuda je izjava koja prethodi.razmenjuju predloge i kontra-predloge. Ovaj ugovor proizvodi pravno dejstvo ako je u okviru ovlašdenja koje je dao nalogodavac. U toj fazi ugovorne strane razmatraju da do ugovora uopšte dođe.) Saglasnost volja. Međutim u pravu postoji situacija kada se ugovor prividno zaključi sa samim sobom. U ovom slučaju punomodnik zastupa u ime i račun jednog i drugog nalogodavca i zaključuje ugovor sa samim sobom.smatrade se punovažnim. a nazivaju se pregovarači ne nastaju nikakve obaveze.000 evra. ZOO čl. U anglosaksonskom pravu pravilo o neobaveznosti pregovora ima apsolutni karakter. One se mogu posmatrati kao dve faze u zaključenju ugovora. Ako je zaključen pod uslovima iz ovlašdenja koja su punomodniku dali i 1 i 2 nalogodavac.ponuda 2. Pre iznošenja ponude može se odigrati faza u kojoj se ugovor priprema. Ugovor obavezuje ugovorne strane a pregovori neobavezuju čak ni na to da ukoliko budu prekinuti da ih pregovarači nastave.a prihvatanjem dovršava zaključenje ugovora.vlasnik kude dao nalog da proda kudu za 200. Pregovori su pripremna faza koja prethodi zaključenju ugovora.kada se jedno isto lice lice pojavljuje kao punomodnik druga dva lica.a neko drugo lice istog advokata ovlasti da u njegovo ima kupi kudu). To je pravilo koje važi u svim pravnim sistemima. 1.za ugovor se kaže da postoji kad postoji saglasnost volja.međutim može se desiti da se umesto tredeg lica kao ugovorne strane pojavi sam punomodnik (npr. Advokat umesto da nađe trede lice pojavi se kao kupac).000. Po tome se pregovori razlikuju od ugovora. a druga strana prihvati ponudu. U toku pregovora u anglosaksonskom pravu ne može da nastane čak ni odgovornost za štetu.onda proizvodi dejstvo samo ako nalogodavac da saglasnost. Smatra se da sloboda prekida pregovora nije . Mogudnost prekida pregovora u Engleskoj i tom pravnom krugu je neograničena. (npr.jednog advokata vlasnik kude ovlasti da proda kudu za 200.30 „pregovori ne obavezuju i svaka ih strana može prekinuti kad god hode“.Ugovor ne može da se zaključi sa samim sobom jer je to saglasnost volja dva lica koji izjavljuju volje i čijom saglasnošdu ugovor nastaje.

Ta odgovornost naziva se još i predugovorna odgovornost i razlikuje se od ugovorne odgovornosti koja je odgovornost za štetu koja nastane povredom neke ugovorne obaveze. Svaka ponuda mora da sadrži animus contrahendi jer ako je ne sadrži to nije ponuda. U tom smislu i ZOO koji je kao princip predvideo da su pregovarači slobodni da prekinu pregovore kad hode. To označava da su dužni da vode pregovore u nameri da zaključe ugovor. Ne može nastati obaveza da se zaključi ugovor. Nasuprot pregovorima ponuda je izjava koja pravno obavezuje.ako se izmeni više nije ponuda. Ponuđeni ne može u ponudi izmeniti bilo šta.pregovori prethode zaključenju ugovora. (npr. Predlog je konačan ako se više ne može menjati.ako je zbog takovog postupka prouzrokovana šteta može nastati obaveza da se šteta nadoknadi. 2.ali o delovima ponude više ne može diskutovati. Jedno od najvažnijih je dužnost pregovarača da ozbiljno pregovaraju.kada je jedna strana vodila pregovore bez namere da zaključe ugovor.a potom od namere odustane bez osnovanog razloga.predvideo je dva odstupanja: 1. I u toku pregovora pregovarači imaju određene dužnosti koje proizilaze iz principa savesnosti i poštenja. Tada.Ponuda. U našem pravu predugovorna odgovornost za štetu nije postojala sve do donošenja ZOO. Između ponude i pregovora postoje dve bitne razlike: 1. On ne mora da postoji kod ponude za zaključenje nekog dobročinog ugovora ako predlog za zaključenje upuduje strana koja se ugovorno ne obavezuje.odstupanje u situaciji kada je jedna strana vodila pregovore u početku sa namerom da zaključi ugovor. Krivica postoji kada se taj pregovarač nije ponašao onako kako je trebao u toku pregovora.a ponudom započinje zaključenje ugovora.predlog za zaključenje ugovora mora biti konačan i u sebi sadržati nameru zaključenja ugovora. druga razlika ogleda se u pravnim dejstvima. Pregovori ne obavezuju. a to znači da nije vodio pregovore u nameri da zaključi ugovor što je zahtevao od njega princip savesnosti i poštenja. Animus contrahendi znači da ponudilac ima nameru da zaključi ugovor i prihvati sva pravna dejstva koja iz ugovora nastaju. potrebno je da ima određena obeležja: 1.da ponudu zadrži određeno vreme i ugovor zaključi pod uslovima koji su u ponudi navedeni.i to je namera ponudioca da sebe pravno obaveže.poklonoprimac kod ugovora o poklonu).mogu jedino stvoriti obavezu na naknadu štete zbog skrivljenog prekida.ali mora da se nadoknadi šteta koja se zasniva na krivici i na njoj se primenjuje opšte pravilo o subjektivnoj odgovornosti.i u tom slučaju može da nastane obaveza da nadoknadi štetu drugom pregovaraču. On je mora prihvatiti onakvu kakva jeste . 1.a koje se naziva ponudioc.je predlog za zaključenje ugovora upudena određenom licu koja sadrži sve bitne sastojke ugovora tako da bi se njenim prihvatanjem mogao zaključiti ugovor. Ponuda se mora prihvatiti onakva kakva jeste. Predlagač upuduje novi predlog-naknadnu izjavu kojom de od prvobitne odstupiti. Animus obligandi je namera obavezivanja. Namera za zaključenje ugovora mora postojati u momentu upudivanja predloga. Da bi jedan predlog imao pravni značaj ponude.sloboda prekida pregovarača je ograničena.apsolutna i neograničena. Namera za zaključenje ugovora je animus contrahendi i tu nameru treba razlikovati od animus obligandi. Stvara obavezu za lice koje je ponudu uputilo. Zbog postojanja principa savesnosti i poštenja koji vlada pregovorima u evropskom pravu. . 2.u periodu između upudivanja i prihvatanja može dodi do promene ponude jer smatra da ponuda više nije dobra. Međutim svaka ponuda ne mora da sadrži animus obligandi.

. 2. Pošto ponuđeni tada ima u rukama dve izjave koje ne mogu istovremeno proizvoditi pravno dejstvo jer su suprotne sadržine.1 ZOO).)sporazum o formi.slučajevi kada zakon propisuje formu za ponudu ali ne propisuje formu za ugovor. (npr. -ako se naknadna izjava dostavi ponuđenom pošto je primio ponudu onda se govori o opozivanju ponude. Usmerena je ka tome da se oduzmu dejstva koja su počela da se proizvode.izjava ponudioca data u cilju oduzimanja pravnog dejstva ved učinjenoj ponudi.predlog za zaključenje ugovora mora sadržati bitne sastojke.)saglasnost o sadržini. Subjektivno bitni su uslovi koji su bitni za jednu ugovornu stranu. b.konkludentnim radnjama ili opšteusvojenim znacima za izjavljivanje volje.Nemačkoj. Povlačenje ponude je izjava volje kojom ponudilac izražava nameru da odstupi od prvobitne namere da zaključi ugovor. 3. Ako je neopoziva onda naknadna izjava o opozivanju ponude ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo. Pravilo o neopozivosti ponude je dispozitivno . U našem pravu ponuda je neopoziva. Pod ovim uslovima uvek je mogude opozivanje u srpskom pravu. Pravilo je da je ponuda neformalna.901 st.Odstupanje od namere zaključenja ugovora: 1. Koja ponuda je neopoziva? Neopoziva je ona ponuda koju je ponudilac dužan da održi do isteka roka određenog u samoj ponudi ili u zakonu.tek nakon toga ugovor je zaključen. Taj ugovor treba da buse zaključen pre ili kasnije kad bude postignut. Takva forma se naziva „ugovorna forma“. ali iz njih se može zaključiti o sadržini te volje. a da bi povlačenje ponude imalo efekat neophodno je da izjava o povlačenju ponuđenom stigne pre ili istovremeno.strane se obavezuju da ugovor nakon pregovora zaključe u određenoj formi. Opozivanje ponude može da proizvede pravno dejstvo na koje je usmerena samo ako je ponuda u jednom pravu opoziva. Ugovor o osiguranju je zaključen kad stranke potpišu polisu osiguranja ili listu pokrida). Opoziva je ona ponuda koju ponudilac ne mora da održi. 3. te i ponuda mora imati istu formu. ( ugovor o osiguranju čl. Bitni sastojci nisu subjektivno bitni.dovoljni su objektivno bitni uslovi. Od pravila da je ponuda neformalna postoje brojni izuzeci: 1. Svoje odstupanje od prvobitne namere za zaključenje ugovora ponudilac saopštava ponuđenom naknadnom izjavom kojom izjašnjava suprotnu nameru da ne zaključi ugovor.što znači da ponudilac može svojom voljom u samoj ponudi isključiti svoju obaveznost ponude i za sebe rezervisati pravo da obavezu opozove. Oni elementi koji su zakonom propisani da o njima ugovorne strane moraju postidi saglasnost da bi ugovor nastao. a. Odgovor na ovo pitanje zavisi od vremena dostavljanja izjava: -ako je naknadna izjava dostavljena pre ili najkasnije istovremeno sa ponudom onda se govori o povlačenju ponude. To su objektivno bitni sastojci za nastanak ugovora. Pored nas postoji još Švajcarskoj.slučajevi u kojima zakon propisuje formu za zaključenje ugovora. Konkludentne radnje su radnje koje nisu preduzete u pravcu izražavanja određene volje. Njome se sprečava da ponuda proizvede pravno dejstvo.Austriji. 2. U ovom slučaju se spajaju dva sporazuma.ponuda treba da bude učinjena u određenoj formi kada se forma zahteva.usmeno.što znači da se može dati pismeno.da bi ugovor bio zaključen potrebno je još sastavljanje pismene isprave i overa u sudu-ispunjenje potrebnih formalnosti. Može li ponudilac obesnažiti ponudu ili njegova naknadna izjava nema nikakvog uticaja na ponudu.objektivno bitni uslovi kod ugovora u prodaji su predmet i cena). Opozivanje.slučajevi u kojima je voljom ugovornih strana predviđeno da ugovor treba da bude zaključen u naročitoj formi. Ponuda ne mora da ih sadrži.

ZOO ih smatra ponudom za zaključenje ugovora ukoliko drugačije ne proizilazi iz konkretnog slučaja.opšta ponuda. Dejstvo je takođe drugačije. Period/rok u kome .al s obzirom da je on uputio poziv. Ponuda odsutnom licu obavezuje od datuma saznanja za ponudu/dostavljanje ponude.a poziv je pripremni predlog koji je podložan promeni.a razlika je što je ponuda konačan predlog.ponuda mora biti upudena određenom licu.slanje kataloga ili oglasa prema ZOO nije ponuda ved samo poziv da se učini ponuda pod objavljenim uslovima.4. Kada je uz robu na posebnoj etiketi ili ispod robe ili je u izlogu pored nje cena radi se o ponudi. Kada se predlog čini prisutnom licu ponudilac je vezan od momenta saopštavanja. 3. Smatra se da katalog ili oglas pretstavljaju ponudu ukoliko iz sadržine proizilazi da se u njoj nalaze svi bitni elementi za zaključenje ugovora. Lice koje izlaže robu može ovom postupku dati drugačije značenje ukoliko to želi. Da li takav predlog predstavlja ponudu? ZOO uređuje tri slučaja kada se predlog upuduje neodređenim licima (ponuda javnosti): 1.ono koje proizvodi samostalno – sastoji se u tome što ponuda obavezuje ponudioca da ponudu održi određeno vreme i da zaključi ugovor pod navedenim uslovima.šalje je ponudilac ponuđenom i ako je ponuđeni prihvati ugovor nastaje.ukoliko ne prihvati ponudu. 2.njegov pristanak nije prihvatanje ponude nego ono postaje ponudilac.koji sadrži bitne elemente ugovora čijem je ono zaključenju namenjen.upuduje ga pozivaoc nekom licu.sekundarno dejstvo-ponuda ga stvara samo uz prihvatanje ponude. Ukoliko je lice koje je ponudu poslalo umrlo pre prihvatanja ponude. Ponudu ne može uputiti trede lice. Postoje i predlozi za zaključenje ugovora koji se upuduju neodređenim licima.čl. Svako lice koje je zainteresovano može da sa njima zaključi ugovor pod navedenim uslovima. Ponudu mora uputiti lice koje je bududi ugovornik ili njegov zastupnik. Pozivalac ne mora da prihvati ponudu.dolazi do konvalidacije. Ukoliko lice koje nije bilo poslovno sposobno u međuvremenu stekne poslovnu sposobnost. Ponudilac mora da ima poslovnu sposobnost koja se zahteva za zaključenje ugovora. 5. Ako to lice pristane na poziv na ponudu.važi kao ponuda. Ukoliko od slanja ponude do momenta prijema dođe do promene statusa u poslovnoj sposobnosti.a kada pozivalac prihvati ponudu nastaje ugovor.ukoliko drukčije ne proizilazi iz okolnosti slučaja ili običaja. Ako je u pitanju ponuda upudena određenom licu.33 ZOO Predlog za zaključenje ugovora učinjen neodređenom broju lica.izlaganje robe sa označenjem cene. Ovo pravilo je dispozitivnog karaktera. Dejstva ponude: proizvodi dve vrste dejstava: 1.a ne i njegovi naslednici. Kod poziva na ponudu.odgovarade za štetu. Ponudilac može biti svako lice.to ne utiče na pravno dejstvo ponude. Iako je ovaj predlog upuden neodređenim licima ZOO ga smatra ponudom u čl. Ne može biti prinuđen da je prihvati . Od kada do kada ponuda obavezuje? Počinje da obavezuje ponudioca od momenta kada je saopštena drugoj strani. Ako je izgubio poslovnu sposobnost .pravilo je da se poslovna sposobnost ceni u momentu slanja ponude.34 „izlaganje robe sa označenjem cene smatra se kao ponuda ukoliko ne proizilazi drugačije iz okolnosti slučaja ili običaja. Izuzetak je kada se ugovor zaključuje intuitu personae i kada je ponudilac izrazio nameru da se samo on ponudom obaveže. Može da mu oduzme karakter ponude navodedi da je predmet izložen kao uzorak.a i ono čini ponudu pozivaocu.ponuda mora biti učinjena od strane bududeg ugovornika. Sličnost između ponude i poziva na ponudu je što i jedno i drugo su predlozi za zaključenje ugovora. Na strani ponuđenog može biti i nekolicina određenih lica.ponuda obavezuje njegove naslednike. 2.

Prihvatanje ponude.a zakupodavac se ne protivi. Pravilo: dutanje ne znači prihvatanje ponude.ponuda sadrži uslove koji ne odstupaju od uslova pod kojima osiguravač vrši predloženo osiguranje. Sadrži nameru da se ugovor zaključi i s obzirom da je ponudilac nameru izrazio u ponudi a ponuđeni u prihvatanju.prema ZOO lice koje se ponudilo drugom da izvršava njegove naloge ili u čiju poslovnu delatnost spada izvršavanje tuđih naloga dužan je da izvrši nalog ako ga nije odmah odbio.stanje iz kog se ne može izvesti zaključak o sadržini volje lica koje duti.kod ugovora o zakupu-koji je zaključen na određeno vreme. ZOO reguliše i kaže da nema dejstva odredba u ponudi da de se dutanje smatrati prihvatanjem ponude. U pravu dutanj znači. Izričito postoji kada ponuđeni izrazi pristanak direktnom izjavom ili kada izjavi volju opšte usvojenim znacima konkludentno (predutno) je prihvatanje ponude posrednom izjavom (slanje stvari ili pladanje cene). U tom slučaju kad ponudilac pošalje ponudu koja se odnosi na robu u vezi sa kojom se sa ponuđenim nalazi u poslovnom odnosu. ZOO predviđa izuzetak od pravila o dutanju.ne redi ništa. a ako ga ne odbiju smatrade se da su prihvatili. 2.a ne na .u kojoj zakupodavac ne prima zakupninu niti preduzima bilo koju drugu radnju kojom posredno izražava svoju voolju za produženje zakupa.smatra se da je zaključen novi ugovor na neodređeno vreme pod istim uslovima.ako po isteku roka na koji je ugovor zaključen zakupac nastavi da upotrebljava stvar.špediteri) dužni su da odbiju nalog. prihvatanje ponude nema samostalnu egzistenciju. Ako ne odredi rok primenjuje se dopunsko dispozitivno pravilo: ponuda odsutnom licu obavezuje onoliko vremena koliko je potrebno da ponuda stigne. Ozbiljno posmatrati ponašanje zakupca sa zakupodavcom: u ponašanju zakupodavca možemo videti dve situacije: 1. Pasivno ponašanje . 4.a prihvatanjem sledi zaključenje ugovora -pravno dejstvo: ponuda ima samostalno pravno dejstvo-obavezuje ponudioca da je održi. 3. da se razmotri i o njoj odluči i da odgovor o njoj stigne ponudiocu.osiguranik uputio pismenu ponudu 2.kod ugovora o osiguranju.ponuda obavezuje ponudioca određuje sam ponudilac u ponudi.odnosi se na ugovor o nalogu.proteka određeni rok koji iznosi 8 dana od dana prijema ponude 3. Prihvatanje se može izraziti aktivnim ponašanjem koje može da bude izričito ili konkludentno.ona kojoj zakupodavac prima zakupninu ili na drugi način izjavljuje svoju volju da bude u ugovoru sa zakupcem (ovo nije izuzetak jer ne duti). (posrednici. 2. Razlika između ponude i prihvatanja: -u redosledu u kom se pojavljuju: ponuda je izjava volje koja prethodi zaključenju. u slučaju kad je ponuđeni u stalnoj poslovnoj vezi sa ponudiocem.zakon je predvideo pravilo ako osiguravač u oređenom roku ne odbije pismenu ponudu osiguranika koji ne odstupa od uslova pod kojim se vrši osiguranje smatrade se da je on ponudu prihvatio i da je ugovor zaključen. Izjava o prihvatanju proizvodi pravno dejstvo od momenta kada je saopštena ponudiocu.ali od ovog pravila postoje izuzeci: 1. 2. Da bi ovaj izuzetak bio primenjen potrebna su tri uslova: 1.počinje da proizvodi pravno dejstvo samo kad se sjedini sa ponudom a to je momenat kada se ugovor zaključi.ako ponuđeni duti smatra se da je prihvatio ponudu. Ponuda prisutnom licuponudilac nije vezan ponudom ako je ponuđeni odmah ne prihvati. U ovom slučaju ugovor je produžen na neodređeno.susretom tih namera nastaje ugovor.„dutanje“.izjava kojom ponuđeni pristaje na ponudu.

6. 5. Izražavanje nezadovoljdstvane utiče na promenu karaktera njegove izjave. Postavlja se pitanje kada se smatra da je ugovor zaključen? Da li u momentu kad ponuđeni izjavi da prihvata ponudu ili kasnije kad ponudilac primi izjavu o prihvatanju ili kada sazna da je ponuđeni prihvatio ponudu.zbog rušljivosti).želje ili očekivanja.momenta zaključenja je značajan i zbog primene pravila da ako je u momentu zaključenja bila propala . Ako prihvatanje nije udinjeno u roku onda se izjava ponuđenog ne smatra prihvatanjem nego novom ponudom. U prvom slučaju ugovor ne nastaje.od momenta zaključenja počinju da teku određeni rokovi (zbog prekomernog oštedenja. Da bi prihvatanje ponude dovelo do zaključenja ugovora neophodno je da se podudara sa ponudom.kada je u samom ugovoru predviđeno da de se dutanjem jedne strane smatrati kao pristanak te ugovorne strane na produženje ugovora. Ako ponudilac nede da bude vezan može odma nakon prijema ponude ili narednog dana izjaviti da se ne smatra vezanim ponudom koju je učinio i tako spreči da ugovor nastane.onda takva izjava se ne smatra prihvatanjem ponude ved novom ponudom za zaključenje ugovora. Ugovor se sastoji od dve izjave: ponuda i prihvatanje ponude.značajan zbog toga što ugovor počinje da proizvodi pravno dejstvo 2. Ponuđeni treba da bude saglasna sa ovim. Od ovog slučaja treba razliovati slededu situaciju u kojoj ponuđeni prihvati ponudu ali izrazi nezadovoljdstvo u vezi sa uslovom navedenim u ponudi ili izrazi neke svoje nade . Najčešde svoj pristanak izražava jednostavno „da“ ili „pristajem“. Ovo prihvatanje se u pravu naziva „gunđujudi prihvat“. Sadržina prihvatanja ponude. Određivanje momenta zaključenja ugovora. Treba razlikovati neblagovremeno prihvatanje od zadocnelog prijema izjave o prihvatanju.ugovor o poklonu (ovaj izuzetak je bio predviđen u skici na prednacrtu SGZ). 3. U ovom slučaju ako je ponudilac znao ili mogao znati da je prihvatanje ponude učinjeno u roku smatra se da je ugovor sačinjen uprkos tome što je prihvatanje ponudiocu stigao nakon isteka roka.onaj rok koji je prvi put bio ugovoren. Predloženo pravilo po kome u slučaju da poklonoprimac duti na ponudu da mu se učini poklon i ako poklon primi smatrade se da je pristao na zaključenje ugovora. Ako ponuđeni unese bilo kakvu izmenu ili dopunu u predlog koji je sadržani dopuni.ali ugovor može sprečiti da nastane ako izjavi da se ne smatra vezanim ponudom. Mogude je da se desi da prihvatanje bude određeno u roku. Ugovorne strane mogu predvideti da de se u njihovim bududim odnosima dutanje koje znači ponuda prihvatiti.ali da izjava o prihvatanju stigne ponuđenom nakon isteka roka. Ovaj izuteak u našem pravu je mogud jer je pravilo o dutanju dispozitivnog karaktera. Značaj momenta zaključenja: 1. To nije pravi izuzetak jer poklonoprimac preko poklona i konkludentnom radnjom prihvata. Rok: da bi ugovor nastao prihvatanjem ponude mora biti učinjen blagovremeno.to je kada je ponuđeni izjavio da prihvata ponudu koja je određena u ponudi ili zakonu.a u drugom ugovor nastaje.

5.u kom momentu ponudilac saznao da je ponuđeni prihvatio ponudu. 3.stvar koja je predmet ugovora. . Momenat u kojoj se te dve namere susredu je moomenat prihvatanje ponude. Ideja na kojoj se zasniva ugovor je da ponudilac i ponuđeni imaju svest o tome da je došlo do saglasnosti volja.teorija izjave ili emisije.teorija odposlanja ekspedicije. Ova teorija kritikovana novom teorijom. teorija da je zaključen u momentu kada ponuđeni izjavi da prihvata ponudu. ugovor ne nastaje. Ako se zajednička namera tumačenja ne može utvrditi onda momenat zaključenja treba odrediti prema običaju u određenoj sredini ili pravičnosti.momenat zaključenja zbog pitanja sukob azakona o vremeu.ona pretstavlja korekciju prethodne teorije i zasniva se na ideji po kojoj je samim prijemom prihvata ponude izjava o prihvatanju doprla do svesti ponudioca i nakon toga ponuđeni više ne može da se predomisli i da opozove ili povuče svoju izjavu.postiže se ponudom i prihvatanjem ponude. Da bi volje bile saglasne bitno je da budu u skladu sa unutrašnjom voljom ugovornih strana. U našem pravu prihvadena je četvrta teorija prijema. Iz kojih razloga dolazi do nesklada? Nesklad između izjavljene i unutrašnje volje može se pojaviti kao posledica samog ugovora. Ponuđeni može odstupiti od takve odluke i bez ikakvog znanja ponudioca o tome. U pogledu mesta zaključenja ugovora važi pravilo da je mesto u kome je ugovor zaključen prebivalište ili boravište ponudioca u momentu kada je uputio izjavu o ponudi. 4. Nedostaci saglasnosti volja: saglasnost volja postoji kad dve strane izjave volje u cilju postizanja volje.po kojoj se momenat zaključenja uzima momenat predaje pošte.po njoj zakon ne treba da unapred utvrđuje momenat u kom ugovor nastaje ved to treba da radi sud na osnovu tumačenja zajedničke volje ugovornih stranaka.bržim sredstvom obavestiti ponudioca da oodustaje od svoje odluke da zaključi ugovor. Mesto je značajno zbog mesne nadležnosti suda u slučaju spora. Ti spoljni faktori su radnje drugog koje se ispoljavaju u pretnji ili prevari. Prema ovoj teoriji nebitno je kada je sam ponudilac saznao da je ponuđeni prihvatio ponudu. (locus regit act). Može se desiti da kod jednog ugovora postoji pogrešna svest. Ima dobru stranu što otklanja nedostatak ranije teorije.nije dovoljan prost susret na kojem insistira prva teorija. To je teorija saznanja (informacije).vodedi računa o prirodi ugovora i okolnostima o kojima su izjave učinjene. 4.da je impulsivan i smatra da neka okolnost postoji iako uistinu ne postoji. Ako dođe do izmene zakona može se postaviti pitanje koji zakon je bio na snazi u momentu zaključenja ugovora. Loša strana ove teorije je što nije mogude tačno utvrditi kada je ponuđeni doneo odluku da prihvata ponudu.po tredoj teoriji ugovor je zaključen onog momenta kada ponudilac sazna da je ponuđeni prihvatio ponudu.a ideja na kojoj se zasniva jeste da je saglasnost volja postignuta u onom momentu kada se namera ponuđenog susretne sa namerom ponudioca za zaključenje. Teorije: 1. Loša strana je u tome što se na osnovu nje ne može utvrditi ili je teško dokazati kada je. Mogude je da nije bio priseban.ali ako bi se primenila ova teorija ona ne rešava pitanje naknadnog odustanka ponuđenog od prvobitne namere da zaključi ugovor jer ponuđeni može nekim drugim. Ako taj sklad ne postoji onda saglasnost postoji samo prividno.tj da se on nalazi u zabludi. 2.da se nije raspitao o pravnim posledicama ugovora . Drugačija je situacija od prethodne kad do nesklada dolazi zbog nekog spoljnog faktora.teorija prijema.

a zapravo kupuje burgundac sa Fruške Gore). U ovu kategoriju spadaju:zabl.je pogrešna predstava jednog ugovornika o pravnim činjenicama koje su relevantne za punovažnost ugovora.to je pogrešna predstava o pobudi koja je jednog ugovornika pokrenula da zaključi ugovor. (ugovornik misli da mu druga strana poklanja a u stvari mu prodaje). U njihovom prisustvu ugovor ne nastaje. (npr.zabluda o motivu ali ona je relevantna samo kod dobročinih ugovora.koje se u teoriji nazivaju još bitne zablude u užem smislu. 2. Da bi dovelo do poništenja ugovora bitno je da strana koja se na njih poziva postupa sa pažnjom koja se od nje zahteva u pravnom prometu.a po novijem svojstva predmeta na koje se odnosi pogrešna predstava može biti bilo koje svojstvo koje je odlučujude za jednog ugovornika da zaključi ugovor. 4. 5. Razlika između zabluda ove kategorije i prve kategorije je u tome što njihovo postojanje ne sprečava da ugovor nastane.zabluda na predmet.tj da je imala pogrešnu predstavu uprkos tome što se prilikom zaključenja ponašala pažljivo. Strana koja se nalazi u ovoj zabludi nema pravo da se na nju pozove. Ugovor postoji ali njegova važnost je lebdeda jer može biti poništen. Sve ove zablude imaju isto dejstvo na ugovore.postoji kada ugovornik veruje da zaključuje ugovor a uistinu zaključuje neki drugi pravni posao. Tada postoji nesporazum. Nije svaka pogrešna predstava o nekoj okolnosti zabluda u pravnom smislu.o predmetu i zabluda o kauzi.licem koje nema ona svojstva koja je mislio da ima. .predmet.o činjenicama. i misledi da je zaključio sa poznatim begradskim advokatom Tapuškovidem. Zabluda u pravnom smislu ne predstavlja svaka pogrešna predstava.zabluda o svojstvima ličnosti-postoji kad ugovornik pogrešno drži da zaključuje ugovor sa jednim licem ili sa licem koje ima određena lična svojstva.pacijent. Pogrešna predstava koja se odnosi na neku okolnost koja se po nameri stranaka ili običaja u prometu smatra bitnom tako da stranka koja je zaključila ugovor pod zabludom ne bi ga zaključila da je znala pravo stanje stvari.zabl o ličnosti .učini poklon lekaru verujudi da ga on operisao a ispostavi se da je operaciju izvršio drugi kolega) 6.zabluda o kauzi.o bitnim svojstvima. 2. Te zablude su zablude o prirodi ugovora.postoji kada ugovornik pogrešno drži da zaključuje ugovor o jednoj stvari.Zabluda.jedno lice hode da angažuje dobrog advokata i da zaključi ugovor o nalogu. (npr. Ako je žrtva zablude bila nepažljiva odn. a ustvari zaključuje ugovor sa drugim licem odn. To znači da se traži da je žrtva zablude bila u izvinjavajudoj zabludi.i uprkos toj pažnji nije znala za pravo stanje stvari.po starijem shvatanju to su hemijski sastav i njegova namena.reč je o skrivljenoj i neizvinjavajudoj zabludi.zabluda na motiv.je pogrešna predstava o postojanju kauze kod nekog ugovora.o pravu itd. Volje umesto da se susretnu su se mimoišle.on zaključio sa mladim neafirmisanim Tapuškovidem). (npr.kategoriju sačinjavaju zablude koje zakon naziva zabluda prepreke.a zaključuje zapravo o nekoj drugoj stvari.1.ako je zabluda posledica toga što ona nije postupala sa pažnjom koja se od nje očekivala.kupac veruje da kupuje vino sorte burgundac kod Aleksandrovca. a koja je formirana i održavana u svesti jednog ugovornika bez uticaja drugog ugovornika ili nekog tredeg lica. Okolnosti na koje se može odnositi pogrešna predstava su raznovrsne: 1.kategoriju ZOO svrstava bitne zablude.zabluda o prirodi ugovora. U tom smislu ZOO razdvaja dve kategorije zabluda: 1. Zabluda o računarskom podatku. 3.zabluda o bitnim svojstvima.

Svaka zabluda dovešde do poništenja shodno pravilu „fraus omnia corumpi“ prevara sve kvari. Ako postoji ugovor je rušljiv što znači da njegova punovažnost zavisi od toga da li de ugovor biti poništen u određenom roku ili ne.je pogrešna predstava jednog ugovornika koju je stvorio drugi ugovornik u nameri da ga navede da zaključi ugovor. Mora da bude vraden u imovno stanje u koje je bio pre zaključenja ugovora. Rok za ponuštaj ugovora je 1 godina od dana saznanja. Prevarena strana može se nadi u zabludi o bilo kojoj okolnosti u vezi sa ugovorom. Odgovor na .Prevara.a druga strana ne čini ništa da bi je od te pogrešne predstave oslobodila.a u pravnom smislu pravni cilj obvezivanja.restitucija. Postoji i kada je kod jedne strane ved postojala pogrešna predstava.a objektivni 3 god. Prevara je razlog za poništenje ugovora.održavanje druge strane u ved postojedoj zabludi.naknada štete. Kod fizičke prinude ugovor ne nastaje jer se ne radi o neskladu unutrašnje i spoljne volje ved o odsustvu bilo koje volje. Pretnja. Predmet je ono o čemu su ugovorne stranke postigle saglasnost.telo ili neko dobro ugovornika ili tredeg lica. 3.održavanje u zabludi učinjeno u nameri da se druga strana navede na zaključenje ugovora.Postoji jedna situacija kad se ne može pozvati stranka koje je bila u neskrivljenoj zabludi.odnosno 2 godine od dana zaključenja. 2. Prevara može poticati i od tredeg lica. Psihičku ili moralnu prinudu treba razlikovati od fizičke. Kod dobročinih prevara učinjena od tredih lica uvek dovodi do poništenja bez obzira da li je saugovornik znao ili mogao znati. Ako sud poništi ugovor nastaju dve pravne posledice:1. Ovde treba razlikovati teretne od dobročinih: ako je ugovor teretan prevara učinjena od tredeg lica dovodi do poništenja samo ako je saugovornik prevarene strane znao ili je mogao znati da je trede lice učinilo prevaru. Kod prevare je bitno da je jedna strana izazvala ili održavala pogrešnu predstavu kod ugovorne strane pri čemu zabluda u kojoj se nalazi druga strana ne mora biti bitna zabluda u užem smislu.zdravlje. To de biti u slučaju kad je druga strana spremna da izvrši ugovor kao da zablude niije ni bilo.a poverilac naknade je saugovornik zbog toga što je on savestan i ne sme da trpi nepovoljne posledice koje bi po njega prouzrokovale posledice.izazivanje zablude kod druge ugovorne strane 2.predstavlja jedan čin psihičke ili moralne prinude koji postoji ako je jedna ugovorna strana ili neko tredi izazvao opravdani strah kod jedne ugovorne strane zbog koga je ona pristala da zaključi ugovor. Kakav je ovde značaj te prevare za punovažnost ugovora. Subjektivni rok je 1 god. Razikuje se od predmeta. 2. Prema ZOO strah je ppravdan ako se iz okolnosti vidi da je ozbiljnom opasnošdu ugrožen život.povradaj . I u prvom i drugom slučaju neophodno je da je izazivanje odn. Može imati dva oblika: 1. KAUZA Kauza je u vanpravnom smislu uzrok ili razlog. Svaka strana dužna je vratiti drugoj ono što je primila po osnovu poništenog ugovora. Razlika je u tome što u slučaju pretnje ugovor postoji i proizvodi pravno dejstvo ali može biti poništen pod istim uslovima.dužnik naknade štete je strana koja je bila u zabludi.

tako da se može desiti da u jednom ugovoru predmet bude nedopušten a kauza dopuštena i obrnuto. Princip konsensualizma (ugovor nastaje prostom salasnošdu volja). -kod teretnih ugovora. Druga stvar značajna za nega je da on kauzu kod teretnih ugovora posmatra drugačije od Dome. U okviru klasične teorije pojavljuju se još dva autora: (Portalis i Potije). Jedna strana se obavezuje prema drugoj zato što se i druga obavezuje prema njoj. U pravu počeo da vlada stav da obavezuje data reč.da mu se dobrovoljo izvrši neka usluga ili da se dobrovoljno oslobodi nekog duga itd.kauza ima psihološki izged.to je namera jednog lica da izjavom svoje volje zaključi ugovor i da prihvati pravno dejstvo koje iz ugovora nastaje.javno obedanje nagrade ali i zakon u slučaju sticanja ovlašdenja zakonske obaveze izdržavanja. U jednom ugovoru da bi postojao. Jedna strana se obavezuje prema drugoj zato što je od nje nešto primila. Portalis. Animus contrahendi pretpostavlja da lice koje izjavljuje volju ili svest o razlogu zbog kojeg zaključuje ugovor. Razlog zbog nezainteresovanosti leži u prinicipu formalizma koji je vladao od rimskog prava do tog doba. Animus donandi je poseban tip ispoljavanja intentio liberalisa. Obedanje nije bilo upudeno licima ved direktno Bogu da de se obaveza izvršiti. Kod ostalih dobročinih ugovora koji se ne sastoje u predaji svojine na stvari. U rimskom pravu obvezivala je forma. (npr.je proširio pojam kauze izvan ugovora.zajama zaključuje se predajom stvari u državinu zajmoprimcu).pravne činjenica koja objašnjava zašto se jedno pravo derivativnim putem prenosi sa jednog lica na drugo.pojavila se sredinom XVII veka u francuskoj pravnoj doktrini.strogoj i sakralnoj formi.kauza je intentio liberalis (to je namera da se drugom učini nešto dobro.realnih ugovora. Zbog toga kauza prethodi izjavljivanju volje za zaključenje ugovora. -kod realnih ugovora-kauza se sastoji u predaji stvari (npr.klasična teorija.a ne samo u onim koje izviru iz ugovora. Kauzu treba razlikovati i od animus contrahendi. -kod dobročinih ugvora. Drugim rečima to su dva odvojena pojma i uslovi za postojanje i punovažnost i jednog i drugog procenjuju se nezavisno. Kad je taj princip postao dominantan postavilo se pitanje zbog čega reč obavezuje? Doma. Kauza u . U tom smislu različita je kauza kod teretnih od kauze kod dobročinih. Kod poklona kao tipičnog primera dobročinih ugovora. To može da bude legat.neophodno je da postoji i predmet i kauza.kod ugovora o prodaji prodavac se obavezuje zato što je kupac preuzeo obavezu). Kauza je uži pojam od pravnog osnova sticanja i po pravilu vezuje se samo za pravne poslove odnosno ugovore.a predmet dopušten. Teorije kauze: 1.kauza se nalazi u animus donandi.kauza obaveze jedne strane nalazi se u obavezi druge strane.pitanje „šta je predmet ugovora“ je odgovor na pitanje“ na šta se ugovornik obavezuje“.je prvi odgovorio na to pitanje.). Ako neko nema svest o kauzi onda ne može ni svestno da izjavi volju da je ugovor sačinio.a ne forma. Prema njegovom shvatanju kauza treba da postoji u svim obligacijama. Da bi ugovorna obaveza nastala bilo je neophodno da se obedanje za zaključenje ugovora izjavi u određenoj. Po njemu ugovor iste vrste ima istu tipsku klauzulu. Pre toga sve do XVII pravna teorija nije raspravljala o tome zbog čega se jedna strana obavezuje drugoj.a odgovor na pitanje „šta je kauza“je odgovor na pitanje “zbog čega se neko ugovorom obavezuje“. Treba je razlikovati od osnova sticanja.da kauza bude nedopuštena.

Kauza je pobuda. Drugim rečima ako postoji ugovor. Kao reakcija na ovu teoriju i prihvatanje kauze nastala je teorija negacije kauze. 2.motiv koji je opredelio ugovornika da zaključi ugovor. Objektivne teorijeposmatra kauzu potpuno nezavisno od motiva. Ne može se redi da je kauza jedne strane u teretnim ugovorima obaveza druge strane jer kada se govori o obavezama onda se misli na pravnim dejstvima. Druga značajna novina je u tome što je predložio uvođenje zakonske pretpostavke da kauza postoji i da onome koji tvrdi da kauza ne postoji leži obaveza da to i dokaže. ovo zbog toga što kod realnih ugovora predaja stvari nije kauza ugovora ved uslov njegovog zaključenja. 1. a kauza mora da postoji i prethodi dejstvima. postoji i kauza i ne mora da se dokazuje.Teorija negacije kauze-zastupana u belgijskoj pravnoj doktrini. Koji je to motiv ostaje sudu da utvrdi kada se pitanje postojanja odnosno punovažnost kauze pred njim postavlja. Treda primedba da se kod dobročinih ugovora kauza preplide sa motivima. Nije se proširila izvan Belgije i delom Francuskom. a njen predstavnik u francuskom pravu bio je Planiol. Kkasična teorija je odlučujude uticala na francuski građanski zakonik. a motiva za zaključenje može biti bezbroj. Potije.poštena i zakonom dozvoljena svrha. Druga primedba je u tome što kod realnih ugovora ne može da se kaže da je kauza obaveza zajmoprimca u tome što je primio nešto od zajmodavca. Kauza je potrebno nepotreban pojam i onu funkciju koju ona ima može da obavi drugi pojampojam predmeta.je dopunio Dominu teoriju tako što je uveo pojam časne. (logički nemogude zamisliti da se stavi u ravan nešto što prethodi). Savremena shvatanja o kauzi Mogu se podeliti u tri grupe: prema tome da li u kauzi vide jedan subjektivni pojam ili pojam koji je objektivan i potpuno nezavisan od motiva. 2. Subjektivne teorijekauza je subjektivni pojam pa se i nazivaju subjektivne. To je osnovna postavka teorije. Ugasila se početkom XX veka.teretnim ugovorima postoji kada je prestacija ili činidba jedne strane srazmerno ekvivalentna ili jednako vredna prestaciji druge strane.poštene i moralne kauze. Poriče potrebu za postojanjem kauze i ističe da je kauza pojam koji je logički nemogud. pa se postavlja pitanje koji od tih motiva koji prethodi zaključenju ugovora predstavlja kauzu. Ona je . Tek kasnije de se za njim povesti i italijanski građanski zakonik i neki drugi. Kauza služi da bi se ispitalo da li je jedan ugovor zakonit i moralan. Ta osnovna postavka je nešto modifikovana tako što se kauzom ne smatra svaki motiv ved samo onaj koji je bio odlučujudi da pokrene jednog ugovornika da zaključi ugovor. Prema ovim teorijama kauza je ekonomski pojam. Bio je prvi koji je kauzu u svojim normama uvrstio kao uslov za nastanak ugovora. Zastupnici kažu da se isto svrha može postidi pravilom dopuštenosti ili nedopuštenosti predmeta. Kauza po njegovom shvatanju nije svaki cilj obvezivanja ved samo onaj cilj kojim se želi postidi moralna.

Prema toj teoriji kauza je željeni ekvivalent. (npr. Dovoljno je da između prestacija postoji subjektivni ekvivalent. Otuda se u tom cilju vidi subjektivni element kauze.sve pod pretpostavkom da ne postoje mane volje. Kada se kaže da je kauza pravnog cilja obvezivanje. U okviru ovih teorija izdvajaju se dve: 1. Kapitanova teorija.ostvarenje pravnog cilja je materijalni element u pojmu kauze zbog toga što se pravni cilj ostvaruje izvršenjem obaveze druge strane.ugovor o prodaji.ni psihološki.završni motiv predstavlja kauzu i naziva se causa finalis. U našem pravu kod ugovora o poklonu je negativan ekonomski efekat koji poklonodavac ode u svojoj imovini smanji. 2.završni motiv koji je nastao u procesu formiranja volje da se zaključi ugovor.protivzakoniti i nemoralni. 2.cilj prodavca je pravo svojine na sumi novca.ona je nastala u pravnoj doktrini 20-tih godina prošlog veka i danas se smatra vladajudom u građanskom pravu. Međutim taj ekvivalent koji ona dobija od druge strane ne mora da bude objektivno jednako vredan sa prestacijom koju ona daje.onda se misli na poslednji. To je svrha koju stranke žele da ostvare. kako objasniti šta je kauza kod ugovora o poklonu? Kod ugovora o poklonu ne postoji ekonomska ekvivalencija.može se desiti da prodavac proda stvar koja vredi 15.teorija-kauza se ogleda u negativnom ekonomskom efektu. Objektivni element ogleda se u realizaciji pravnog cilja.oni mogu da uđu u polje pojma kauze i tu . Razlikuje se od Domine teorije u objektivnom elementu.zapravo ekonomski ekvivalent koji mora da postoji u svakom ugovoru.000. Ovu teoriju je zastupao kod nas prof.pravni cilj kupca je pravo svojine. U objašnjenju kauze kod dobročinih ugovora postoje dva odstupanja: 1.za 40.odnosno u animus donandi (nameri jedne strane da drugoj učini poklon). Međutim ako su ti motivi nedopušteni tj. Prema Kapitanovoj teoriji ne postoji kauza u ugovoru ako obaveza druge strane nije izvršena. S obzirom na tu činjenicu prema pristalicama objektivne teorije u ugovoru o poklonu kauza ipak ima psihološki izgled i sastoji se u odluci poklonodavca da ne traži od poklonoprimca nešto što bi bilo vredno poklonu. Mešovite teorije-teže da postignu kompromis između subjektivne i objektivne teorije. 3. Cilj koje ugovorne strane žele da postave ugovorom.nije bilo koji cilj.nameri jedne strane da učini drugoj besplatnu korist. Žan Mori-tvorac. postoji objektivni ekvivalent međutim prodavac može smatrati da je među prestacijama uspostavljena subjektivna ekvivalencija. Subjektivni element u ovoj teoriji ogleda se u tome što jedna strana želi da ugovorom dobije neki ekvivalent. Dva osnovna odstupanja koja se mogu staviti ovoj teoriji su: 1. Zatim nema kauze u ugovoru kada obaveza jedne druge strane nije ni zasnovana zbog toga što je predmet njene obaveze propao u momentu zaključenja ugovora.se sastoji u odluci poklonodavca da ne traži ništa od druge strane.000 evra. Zbog toga jedna strana može istadi prigovor neizvršenja ili raskinuti ugovor.Andrija Gams. Ostali motivi koji su prethodno završenom motivu u principu ne ulaze u pojam kauze.teorija.ni ekonomski. Kapitan pod ciljem podrazumeva pravni cilj. Prva strana obavezuje se prema drugoj da bi dobila izvršenje od druge strane i dobila pravni cilj. Naslanja se na Dominu klasičnu teoriju iz XVII veka. (npr. Kod dobročinih ugovora prema Kapitanovoj teoriji kauza ima čisto psihički izgled. Kapitan polazi od toga da je kauza cilj obavezivanja ugovora. Kapitanova teorija značajna je zbog toga što je postavila odnos između kauze i motiva. Onaj poslednji. Kauza kod ovih ugovora se ogleda u intentio liberalis. Prema njima kauza predstavlja kombinaciju elemenata subjektivne prirode i objektivne prirode.

Ovde poklonoprimac ne mora da zna za nedopuštenu pobudu poklonodavca.P i M.000 evra M. Ako dokaže da ugovor postoji.onda se pretpostavlja da postoji i kauza i dužnik se u tom slučaju ne može braniti ističudi da kauza postoji.javnom poretku i dobrim običajima.stav istog člana „ako je nedopuštena pobuda bitno uticala na odluku jednog ugovarača da zaključi ugovor i ako je drugi ugovarač to znao ili morao znati ugovor de biti bez pravnog dejstva“ (kod teretnih ugovora).ako je neko sastavio priznanicu da P. Međutim upravo zbog toga postoji pretpostavka.51 st. Ona je vidljiva kako za ugovore strane.tako i za treda lica.pa ni sudiju.Kapitanova teorija pravi razliku između teretnih i dobročinih: -kod teretnih ugovora nedopušten motiv udi de u polje pojma kauze ako je druga ugovorna strana znala za postojanje tog nedopuštenog motiva. Pretpostavka deluje kao i svaka druga pretpostavka u pravu. Stav 3 „ugovor bez naknade nema pravno dejstvo i kad drugi ugovarač nije znao da je nedopuštenaa pobuda bitno uticala na odluku njegovo saugovarača“.a to ne znači da ona ne postoji.pretpostavke koja glasi „ pretpostavlja se da obaveza ima osnov iako nije izražen“ -kada je pitanju kauza a između poverioca i dužnika iz tog ugovor postoji spor zbog toga što dužnik nede da ispuni svoj obavezu. P.M znaju zbog čegaa je priznanica izdata. To je osnov pretpostavke. Na osnovu jedne činjenice izvodi se zaključak o postojanju druge.su ugovori kod kojih kauza nije vidljiva za treda lica.a to je kauza. (pretpostavka je oboriva i strana koja tvdi da u ugovoru kauza ne postoji morala bi da dokaže suprotno da ugovor nema kauzu. 53 „pobuda iz kojih je ugovor zaključen ne utiču na njegovu punovažnost“ zbog toga što stoji izvan kauze.položaj poverioca je olakšan. Ova teorija je prihvadena u ZOO. Apstraktni ugori.zakon prihvata Kapitanovu teoriju u čl.samo nije tredim licima. Kauza postoji i poznata je ugovornim stranama.ne mora da dokazuje postojanje ugovora. 2.3 . Naš zakon propisuje pretpostavku o postojanju osnova „pretpostavlja se da obaveza ima osnov iako on nije izražen. Osnov je nedopušten kad je supotan prinudnim propisima. Odnos motiva i kauze. -kada je u pitanju spor poverioca i dužnika oko ispunjenja duga nastalog iz apstraktnog ugovora. Poznata činjenica iz koje se izvodi nepoznata je ugovor-saglasnost volja.P duguje 10.ali treda lica ne znaju. Na osnovu nje smatra se da kauza postoji iako nije . (kod dobročinih ugovora). -kod dobročinih ugovora nedopušten motiv ulazi u pojam kauze čak i onda kada druga ugovorna strana nije znala za njegovo postojanje.su oni ugovori u kojima je kauza vidno izražena . -s obzirom da kauza nije vidljiva za treda lica. Iz te činjenice da postoji ugovor izvodi se zaključak o postojanju nepoznate činjenice. Bitno je da je postojala na strani poklonodavca i bide van dejstva. ZOO sadrži 4 člana posvedena kauzi: zakon kauzu naziva „osnov“ U prvom pravilu ZOO kaže da svaka ugovorna obaveza mora imati osnov i taj osnov mora biti dopušten.njemu je lakše da dokaže da kauza ne postoji. Značaj razlikovanja-upravo zbog primene pretpostavke iz čl.M.onda poverilac da bi uspeo sa tužbenim zahtevom mora da dokaže da postoji. Kauza u kauzalnim i apstraktnim ugovorima Kauzalni ugovori. (npr.

ne postoji c. a.primena pravila o odsustvu osnova.)simulovana kauza.vidljiva. 3. Postoji i onda kada je motiv io nedopušten.bilo ih je u našoj pravnoj istoriji 50-tih godina prošlog veka (predaja zemlje usled agrarnih reformi.uzdržavanja.) fiktivna.ali prikaže da je učinjen ugovor o prodaji. To je slučaj obostrane zablude o kauzi. (neko izdao priznanicu da je primio 10. Dakle dužnik mora da bi odbio tužbeni zahtev kao i u slučaju kauze da dokazuje da u apstraktnom ugovoru kauza ne postoji.ugovor ne postoji -prividnog osnova: a.)putativna kauza.punovažan ugovor -nedopuštenosti osnova. 2. fiktivnu ili simulovanu prividnost. ali svaki ugovor nema objekat.činjenje.nema ugovora b.je kauza koja ne postoji. Primeri su vrlo teški.postoji kada obe ugovorne strane imaju pogrešnu pretpostavku da kauza postoji.pravila o prividnosti osnova 3.slučaj odsustva kauze u praksi se javlja vrlo retko. Pravne posledice: -u slučaju odsustva osnova. Predmet Četvrti uslov za nastanak ugovora.primena pravila nedopuštenosti osnova.pravila o odsustvu osnova 2.)fiktivna kauza-nema ugovora. b.primena pravila o prividnosti osnova.javnom poretku i dobrim običajima.ali ugovorne strane tredim licima pretstavljaju da one postoje.pravila o nedopuštenosti osnova 1.a u teretnim ugovorima druga strana je znala ili mogla znati za nedopuštenost motiva.dečiji dodatak). c. Kod tredih lica se stvara privid o postojanju kauze. Samo izuzetno se može desiti da u ugovru ne postoji osnov i to npr. Predmet je ono što je predmet obligacije: davanje.teorije o kauzi imaju značaj u pogledu primene 1.objekat imaju samo oni koji glase na predaju stvari/davanja.postoji u slučaju kada su ugovorne strane zaključile jedan ugovor a tredim licima pretstavljaju da su zaključile drugi ugovor.ostavilac zaključi ugovor o poklonu sa jednim od svojih bududih zakonskih naslednika. (npr.apslutno ništav. U pravnoj teorji se ponekad razlikuje od objekta ugovora: svaki ugovor ima predmet.to je osnov suprotan prinudnim propisima. .)simulovana kauza.apsolutno ništav jer je suprotan načelu slobode ugovaranja.prividni osnov može se ispoljiti kroz putativnu. Kauza u praksi. U tom slučaju osnov koji se očekivao nije nastupio.)putativna.ako je obaveza nastala s obzirom na neki bududi osnov koji se nije ostvario il osnov koji je postojao a kasnije otpao.000 evra na zajam očekujudi dade ugovor o zajmu biti zaključen).

Voljom stranaka predviđeno je da je neophodno da budu zaključene u određenom obliku. U našem pravu važi princip konsenzualizma propisanog u čl.ugovorne strane predvide da de treda lica odrediti predmet. Forma treba da spreči ugovorne strane da donesu ishitrenu odluku o tome da zaključe ugovor. Forma Forma je način izražavanja sadržaja ugovora kroz unapred predviđene spoljne. Upravo radi zaštite njihovih interesa predviđa se pismena forma. Poklonom mogu biti povređeni interesi članova porodice poklonodavca ili bliskih srodnika ako poklonodavac donese ishitrenu odluku da zaključi ugovor i tako umanji imovinu da u njoj nema dovoljno sredstava da ne može da izdržava lica koja je zakonski dužan da izdržava ili toliko umanji imovinu da posle njegove smrti ne mogu biti namireni nužni naslednici.Određenost predmeta: Ugovorne strane određuju predmet ugovora neposredno. Čemu veliki broj izuzetaka? Zakonodavac propisuje određenu formu jer želi da postigne određenu svrhu.zaštitna svrha (funkcija) se ogleda u: -zaštita interesa ugovornih strana: kada zakonodavac propisuje formu onda on daje priliku ugovornim stranama da dobro razmisle pre nego što se ugovorno obavežu i da dobro odvagaju razloge za ili protiv zaključenja ugovora.osiromašuje je i istovremeno obogaduje drugu ugovornu strranu.jedna strana bespovratno otuđuje imovinu.smatra se da predmet nije određen i ugovor ne postoji. Ako trede lice nede ili ne može da odredi predmet.Ugovori mogu imat i dva predmeta a to su svi oni ugovori koji su dvostrano obavezujudi. -zaštita opštih. Može biti određen i posredno i to na dva načina.u ranijem pravu je često prenaglašavana. -zaštita interesa tredih lica.67 ali postoji veliki broj izuzetaka u kojima sam ZOO i drugi zakoni predviđaju da je neophodno za nastanak ugovora ispuniti određenu formu. Da bi se smatralo da ugovor ima predmet potrebno je da je on: 1. Kod ugovora o prodaji posebna pravila važe za posredno određivanje predmeta. a za uzvrat ne dobija ništa i zbog toga zakon predviđa za ugovor o poklonu pismenu formu da bi zaštitio poklonodavca da ishitreno zaključi ugovor.javnih interesa.dvostruka je svrha: 1. 2.vidljive oblike.dopušten 1.cena koja je razumna-tržišna/sud je određuje.određen 2. 1.kroz koje treba da je manifestuje ugovor.mogud 3.cena koja je pladena prodavcu u poslednje vreme. Primer je ugovor o poklonu-ugovor bez naknade.smatralo se da formu treba propisati samo radi zaštite javnih interesa. Ugovor o prodaji u privredi-ugovor postoji i proizvodi pavno dejstvo čak i ako cena nije određena niti je odrediva. Forma je neobavezan uslov jer nije neophodna za nastanak svakog ugovora nego samo onog za koju je zaključen.ugovorne strane odrede u ugovoru elemente na osnovu kojih se predmet može naknadno odrediti. Danas su oni u drugom planu u odnosu na zaštitu interesa .izražena je takođe kod ugovora o poklonu.zaštitna funkcija nije toliko izražena i nema značaj kao kod dobročinih poslova. Teretni ugovori.

3.dokazna funkcija : Ogleda se u tome što se obezbeđuje pismeni trag o ugovoru.tek ako opština odbije takvu ponudu ili se ne izjasni u roku od 30 dana od prijema ponude vlasnik je bio ovlašden da stan proda tredem licu.dejstvo (bitna i dokazna forma) 2. Pismena. Naziva se još i forma ad solemnitatem-svečana forma i ad validatatem-jer od nje zavisi važnost ugovora.postoji mišljenje da je predviđena kod arbitražnih ugovora kod jednog broja autora kod nas.javna isprava i realna forma. U francuskoj npr.ugovora se može dokazivati svim sredstvima.način nastanka (zakonska i ugovorna) 1. javne isprave i realna forma) 3.pismenom formom se omogudavalo da jedno lice ne stekne više. Vrste forme: postoje tri osnova po kojima se forma može podeliti na vrste: 1. intresi države da ostvari budžetski prihod naplatom poreza koji se ostvari nakon obavljanja akta pravnog prometa.zbog toga je u našem pravu predviđena forma za ugovor o prometu nepokretnosti-dolazi do prenosa svojine i na svaki takav ugovor treba da bude pladen porez na prenos apsolutnih prava. 2. savremenom pravu dokazna funkcija ne postoji.ugovornih strana i tredih lica.to su nekada bile opštine i one su imale pravo preče kupovine kada je neko prodavao stan. Bila je predviđena u Zakonu o sudskom postupkuu građanskim stvarima (1865. 2. ne više od 10 hektara obradive zemlje). Formom se štite: 1. 2.obična pismena forma je pismena forma nižeg stepena koja se ispunjava pismenom redakcijom .Pismena. Dokaznu formu treba razlikovati od forme kao dokaza. U stranim pravima zastupljena je dokazna forma.pravo preče kupovine društveno pravnih lica. Bitna forma predstavlja konstitutivan element za punovažnost ugovora. Danas je ostao samo jedan razlog. Pismena isprava je najpouzdanije dokazno sredstvo u slučaju kad se pojavi spor o sadržini ugovora i to je mnogo pouzdanije sredstvo od svedoka koji nisu pouzdani zato što pamdenje bledi i kada o činjenicama postoji pismeni trag on ostaje i može dugo vremena biti upotrebljen kao dokaz između ostalog zbog toga u privrednom sporu pismene isprave se koriste kao dokaz a izuzetno usmeni iskaz svedoka. Ona je samo potvrda o sadržini ugovora i o onome o čemu su se stranke sporazumele. Kada je forma samo dokaz .sva potraživanja čiji iznos prelazi određenu sumu ne mogu biti dokazana svedocima i ako postoji pismena isprava svedocima se ne može dokazivati suprotna sadržina.ako bi se to desilo država je imalo pravo da oduzme višak imovine.forma za promet nepokretnoosti naročito u prošlosti postojala je zbog kontrole jer je postojao zakonski maksimum svojine koja su fizička lica mogla posedovati (ne više od dva veda ili tri manja stana. Forma kao dokaz nije ni uslov za zaključenje ugovora niti je jedini dokaz o ugovoru.način ispoljavanja (pismena forma.) nede se modi dokazivati svedocima potraživanje čija vrednost prelazi 200 groša bez obzira na osnov i predmet koji je uslov nastanka i to je jedini primer u srpskoj pravnoj istoriji. Ugovor ne nastaje dok se forma ne ispuni onda kada je predviđena. Naziva se još i forma ad probationem. Dokazna forma je jedino sredstvo za dokaz ugovora ali ne utiče na njegovu punovažnost.

a Zakon o prometu nepokretnosti je poseban zakon i on predviđa formu višeg stepena.prenosilac zadržava stvar za sebe. Ukoliko iz cilja propisa koji određuje formu proizilazi nešto drugo pretpostavka u korist svečane forme ne postoji (zakonsko tumačenje). Nije dovoljna prosta usmena saglasnost volja. Realna forma se ispunjava predajom predmeta poklona iz ruke u ruku-faktičkom predajom državine.Srpski građanski zakonik.sporazumom ugovornih strana se određuje kao uslov za punovažnost ugovora. 3. ZOO: Ugovor o prodaji sa obročnim otplatama cene. Moguda je i fiktivna-nematerijalna predaja ali samo kad se stvar ved nalazi kod sticaoca u državini i tada je pitanju traditio brevi manu. Primer za overu potpisa: ugovor o nepokretnosti (prodaja. Pravilo koje rešava dejstvo forme kada nije zakonom određena: ugovor koji nije zaključen u propisanoj formi ukoliko iz cilja propisa kojim je određena ne proizilazi nešta drugo postoji pretpostavka: forma je bitan uslov za punovažnost ugovora.je višeg stepen. Ako nije za života eventualno bi se radilo o ugovoru za slučaj smrti. Cessio vindicationis postoji kad se stvar nalazi kod tredeg lica ali fiktivna predaja ne postoji u slučaju da je u pitanju constitutum possessori. ugovor o jemstvu.bankarskom tekudem računu. Poneki put sam zakonski propis određuje dejstvo forme.trampu i zamenu primenjuje Zakon o prometu nepokretnosti. Postoji vedi broj ugovora za koje je zakon predvideo da moraju biti zaključeni u ovoj formi.uručenje sprava ili isprava koje omogudavaju faktičku upotrebu stvari. Potvrđivanje isprave solemnizacija).trgovinsko preduzede.za nastanak ugovora potrebno je još i da se izvrši predaja. 3.55 ug o prodaji nepokretnosti stvari mora biti zaključen u pismenoj formi pod pretnjom ništavosti.kreditu. da predaja bude stvarna (telesna) materijalna i da se izvršava uručenjem stvari sticaocu. Forma javne isprave. ZOO je opšti .zakonom propisana kao uslov punovažnosti. U pravu je opšte pravilo da posebni derogira opšti zakon te se na prodaju. stavi svoj potpis i overi ispravu sudskim pečatom. potvrđivanje potpisa (legalizacija).upozori na pravne posledice. da druga strana bude stavljena u položaj u kome se nalazi svojinski držalac.ugovor o doživotnom izdržavanju i bračni ugovor.pretpostavka u korist svečane forme. Sudija: pročita strankama sadržinu. u ZOO kod ugovora o prodaji nepokretnih stvari u čl.građenju.razmena i poklon).da je izvršena za života poklonodavca.licenci. .međutim i sama predaja mora da ispunjava određene uslove: 1.ugovora na određenoj ispravikoja sadrži tekst ugovora i potpis ugovornih stranaka. Primer za potvrđivanje sadržine: ugovor o ustupanju i raspolaganju imovine za života. 2. podleže strožijim i komplikovanijim procedurama. Ugovor koji nije zaključen u formi koju zakon propisuje je ništav. ZOO :ugovor o kapari. Pored pismene redakcije potrebna je još i intervencija organa javne vlasti koja se može sastojati u potvrđivanju sadržine ili overavanju potpisa na ispravi. Službenik za overu u sudu svojim potpisom i pečatom potvrđuje da su ugovorne strane pred njim potpisale ispravu o ugovoru ili da su priznale potpis kao svoj ako su ispravu ranije potpisale. Moguda je i simbolična predaja.ugovor o drumskom i železničkom prevozu robe. Zakonska.neophodno je da je stvar izašla iz državine prenosioca i da on više ne može da vrši faktičku vlast. Zakon o privrednim društvima. Realna forma je predviđena za ugovor o poklonu. Zakonska i ugovorna forma Ugovorna.

Forma istovremenih usmenih pogodbi uz formalni ugovor. Kada se zaključuje aneks forma ugovora treba li da bude zaključen u istoj formi u kojoj je ugovor? -kada je u pitanju ugovorna forma u samom ugovoru. 2.bitni su oni koji su zakonom određeni kao objektivno bitni uslovi. Dopunama se smatraju samo sporazumi o sprednim tačkama (mestu.vremenu. Izmene po ZOO mogu biti učinjene i neformalno samo pod uslovom da se izmenama smanjuju ili olakšavaju obaveze jedne i druge strane i ako je posebna forma propisana u interesu ugovornih strana. kada cilj zbog koga je forma propisana upuduje da ugovor mora biti raskinut u istoj formi kada se zahtevala i za njegov nastanak. o pravu zadržavanja svojine i posle prodaje.ugovor može uvek biti raskinut neformalnim sporazumom ugovornih strana. U praksi takav sporazum naziva se aneksom ugovora.Kada je u pitanju ugovorena forma zakonom: ugovor koji nije zaključen u ugovorenoj formi nema pravno dejstvo ukoliko su stranke punovažnost ugovora uslovile posebnom formom (tumačenje volje ugovornih strana).o obročnim isplatama cena kada su ugovorm stranke zaključilei istovremeno postignu usmeni sporazum u pogledu pogodbi postavlja se pitanje da li su one punovažne ili ne? Sporazum o tim pogodbama može biti usmeno zaključen i proizvoditi pravno dejstvo ako su ispunjena tri uslova: 1. 2. To je redovan način prestanka ugovora i do njega može dodi uvek pre nego što obaveze iz ugovora budu u potpunosti izvršene. Sporazum o bitnim sastojcima ugovora ne bi bio dopuna nego novi ugovor.reč pogodba označava neki modalitet ili dodatak ugovora.sam zakon je propisao da i sporazum o raskidu mora da bude učinjen u određenoj formi.ugovor označava pravni posao u celini.načinu isporuke stvari. Takav karakter ima odredba o pravu preče kupovine. .ugovorne strane predviđaju da izmene i dopune moraju biti učinjene u istoj formi. -kada je reč o zakonskoj formi ZOO pravi razliku između izmena i dopuna: dopune ugovora su mogude samo u pogledu sporednih tačaka (deo ugovora koji nisu bitni uslovi).u toku ispunjavanja ugovornih obaveza ugovorne strane u formi zaključenja ugovora mogu se dogovoriti da se ugovor dopuni ili izmeni. Ako su stranke propustile da učine to ZOO propisuje da dopune i izmene mogu biti učinjene i neformalnim sporazumom. Izmena ili dopuna formalnog ugovora.ugovorna forma. Pitanje forme sporazumnog raskida ugovora. Kada je zakonom volja ugovornih strana bila određena formom kao uslovom punovažnosti da li sporazumni raskid mora da bude učinjen u istoj formi ili može biti neformalan? ZOO sadrži o tome dva pravila: 1.ali postoje dva odstupanja: 1.zakonska forma. da nisu u suprotnosti sa ciljem sa kojom je forma propisana.da se radi o sporednim tačkama 2.roku i načinu pladanje cene). Taj sporazum može biti i neformalan ako o tim tačkama u ugovoru ništa nije rečeno i pod uslovom da nije protivno cilju zbog koga je forma propisana.ugovor zaključen u zakonom određenoj formi može biti raskinut i neformalnim sporazumom.način prestanka ugovora na osnovu saglasnosti volje ugovornih strana koja je upravljena na to da ugovor prestane da proizvodi pravno dejstvo.da njihova sadržina nije u suprotnosti sa sadržinom ugovora 3.

Do konvalidacije u oba slučaju dolazi izvršenjem.takav ugovor je nepostojedi. Ni jenda strana ne može da zahteva izvršenje sudskim putem. 7. 2.tužba da se traži poništenje ništavog ugovora ne zastareva. Dejstvo nepunovažnog ugovora povlači nevažnost ugovora.nepostojedu ugovori Apsolutno ništavi Su oni ugovori kojima pravni poredak ne priznaje pravno dejstvo zato što su zakonom izričito zabranjeni ili što su protivni prinudnim propisima.ako je jedna odredba ništava onda de ugovor ostati u važnosti.ništavost nastupa po samom zakonu. Ugovor je ništav od početka.može se podneti bilo kada. 8. 2. Postoje dva odstupanja: 1. ako je zabrana bila manjeg značaja a ugovor je izvršen u celini ništavost se ne može više isticati.javnom poretku i dobrim običajima.ništavi ugovori ne postaju punovažni ni kada je bilo koji razlog naknadno otpao. Obim apsolutne ništavosti: -pitanje ništavosti ugovorne odredbe prema celini ugovornog pravila: 1.DEJSTVA UGOVORA Ugovor je samo ona saglasnost volja kojoj pravni poredak priznaje pravno dejstvo.odlučujuda pobuda ako je ništavost ustanovljena da bi ugovor bio oslobođen ze odredbe i važio bez nje. -konverzija.po sopstvenoj inicijativi pazi na ništavost čak i onda kada se strane odnosno druga zainteresovana lica na nju ne pozovu. 3.presuda koja se donosi ima deklarativno dejstvo.sud može da odbije zahtev za povradaj ako nađe da je strana koja ističe takav zahtev nesavesna.pravno ne postoji ved samo faktički.međutim zakon predviđa da ako su ugovorne strane u celini ili pretežnom delu izvršile obaveze da ugovor proizvodi pravno dejstvo. 2.relativnu ništavost 3.pravo na isticanje ništavosti se ne gasi. Sud mora da vodi računa o značaju ugroženog dobra-interesa koji se štiiti kao i moralnim shvatanjima društva. 5.apsolutnu ništavost 2.pravna posledica je restitucija-kada je ugovor ništav mora se sve vratiti u stanje pre njegovog zaključenja. na nju sud pazi po službenoj dužnosti. 4. Konvalidacije nema kod apsolutno ništavih ugovora.ceo ugovor de biti ništav ako je makar jedna odreba ništava.može ugovor biti ništav ali da u činjeničnoj građi ima elemenatanekog drugog ugovora koji . Postoje dva odstupanja: 1.na ništavost se može pozvati svako zainteresovano lice. Presudom se deklariše da je jedan ugovor ništav. Osnovna obeležja apsolutno ništavih ugovora: 1.kada je ugovor za koji je prropisana forma zakljuden usmeno. 6. 2.strana koja je kriva za to što je došlo do zaključenja ništavog ugovora odgovara za štetu drugoj strani ako ona nije znala niti je prema prilikama mogla znati za postojanje uzroka niištavosti. Nevažnost može biti podeljena na: 1.a ta odredba je bila bitan uslov.sud može povodom zahteva za vradanje datog da odluči da ono što je druga strana primila preda mesno nadležnoj opštini.ako ona nije bila uslov ili odlučujuda pobuda zbog koje je ugovor zaključen.

izvršenje obaveze iz ugovora.ostaju punovažni ako istekne rok u kome je strana u čijem je interesu bila rušljivost nije zahtevala njgovo poništenje. 3.izričitom izjavom te strane da se odriče prava da zahteva poništenje.zaključeni ugovor je ništav .zaključila ugovor pod pretnjom. 5.nije izvesno da li de oni ostati punovažni. da to lice zna za postojanje razloga zbog koga ima pravo da zahteva poništenje.žrtva prekomernog oštedenja).traje 3 godine.ne proizvodi pravno dejstvo). 3.postoje i proizvode pravno dejstvo (ugovor čija je važnost lebdeda) 2. U našem pravu je zabluda o vrednosti sopstvene prestacije. 3. Konvalidacija je moguda u domenu rušljivih ugovora.restitucija. subjektivni (od dana saznanja za razlog rušljvosti).samo u onim pravnim sistemima koji su prhvatili subjektivni pojam prekomernog oštedenja.ugovor definitivno ostaje na snazi i ne može se tražiti njegovo poništenje.prekomerno oštedenje. da drugi ugovor teži istom cilju kao i prvi. razlozi rušljivosti: 1. 7. 3. 6.stranke bi zaključile taj ugovor da su znale da de prvi ugovor biti ništav 4. 2.traje 1 god. Konverzija je pretvaranje jednog apsolutno ništavog ugovora u punovažan ugovor koja nastupa na osnovu zakona kada su ispunjeni određeni uslovi.a samo izuzetno kod apsolutno ništavih u dva slučaja potrebno je da budu ostvareni slededi uslovi : 1.naknada štete. Rušljivi ugovori Kod rušljivih ugovora saglasnost je prividno postignuta. da je ta strana u momentu konvalidacije sposobna da slobodno izrazi svoju volju . Rušljivi ugovori postoje i proizvode pravno dejstvo samo što je njihova važnost lebdeda. Postoji nesklad između stvarne unutrašnje volje jedne ugovorne strane i njene izjavljene volje.presuda ima retroaktivno dejstvo (ex tunc).presuda doneta u sporu povodom zahteva za poništenje ugovora ima konstitutivno dejstvo. Konvalidacija – naknadno osnaženje rušljivog ugovora i podrazumeva da ugovor koji je bio nevažedi može postati punovažan. Objektivni rok (od zaključenja ugovora).poništenje može zahtevati samo ona strana u čijem interesu je rušljivost ustanovljena (strana koja je u zabludi.prevarena. Ugovor se poništava od samog početka ali se ugovorne strane mogu sporazumeti da poništenje važi samo za ubudude što znači da ostaju dejstva koja je ugovor proizveo do poništenja. 2.protekom roka.prevara 2.zabluda.delimično ugovorno sposobna. 1.ograničena poslovna sposobnost usled maloletstva i starateljstva. preduzima se od strane lica u čijem interesu je rušljivost ustanovljena.ispunjava uslove za punovažnost nekog drugog ugovora.svaaka strana je dužna da vrati drugoj strani ono što je po osnovu ugovora primila a ako se primljeno ne može vratiti u naturalnom obliku onda se restitucija vrši u novcu.punoletno lice delimično lišeno poslovne sposobnosti 3.pravo na poništenje ugovora se gasi protekom vremena.menja postojede pravno stanje (da je ugovor postojao) i ustanovljava novo (da ugovor ne postoji.teži istom cilju koje su ugovorne strane želele da ostvare ali ga nisu ostvarile jer njihov ugovor ne proizvodi pravno dejstvo. 2. 2. Osobine rušljivih ugovora: 1.pravilo je da je u obavezi na naknadu štete strana koja je prouzrokovala razlog za .u slučaju kada ugovor bude poništen nastupaju dve pravne posledice: 1. 4.pretnja. Kada ovi uslovi budu ispunjeni do konvalidacje može dodi na tri načina: 1.

U našem pravu su teorijska kategorija i naš zakon ih ne predviđa kao poseban zakonski pojam izuzev kada govori i nesporazumu.kada su strane u ugovoru predvidele da de ugovor prestati da postoji u slučaju smrti jedne ugovorne strane naročito kod ugovorima kojim se zasnivaju trajni obligacioni odnosi.prevarant. Nepostojedi ugovori Ugovori kod kojih ne postoji neki od uslova koji su neophodni za zaključenje ugovora.strana koja je u zabludi. ali nisu sva lica koja nisu strane ugovora treda llica. Primenjuju se pravila koja važe za asolutnu ništavost. 3.što znači da ugovorne strane ne mogu ugovoriti obaveze za treda lica. Ugovorne strane su lica koja su učestvovala u zaključenju ugovora odnosno lica čijom saglasnošdu volja je ugovor nastao.žrtva prekomernog oštedenja.lice koje e ugovorom obavezuje da de ispunit obavezu prema tredem.dužnik. Izuzetak je ustanovljen dinamikom razvoja ugovora o osiguranju (naročito osiguranja za život) koji je nametnuo potrebu da bude omogudeno tredem licu da bude korisnik osigurane sume koja je predviđena ugovorom o osiguranju. 2. 2. Moderno pravo je od pravila da ugovor ne proizvodi dejstvo prema tredim licima stvorilo izuzetak koji se sastoji u tome da de se za treda lica stvoriti prava a ne obaveze. Ugovor o nalogu s obzirom na svojstva ličnosti oba ugovornika (izuzetno).Ugovori u korist tredih lica.obedalac.kompanijsko društvo kada dođe do statusnih promena onda na lice kome je pripojeno drugo pravno lice prelaze obaveze iz ugovora koje je pripojeno lice zaključilo. Ta lica su univerzalni sukcesori odnosno pravni sledbenici ugovorih strana izuzev ako je nešto drugo ugovoreno ili proizilazi iz prirode samog ugovora.stipulant. Dejstva punovažnog ugovora Ugovor je saglasnost volja upravljena na stvaranje pavnih dejstava koja se sastoje u tome što ugovor stvara obligacja na strani jednog lica.korisnik) Nastaju tri vrste odnosa: .promitent. Pravni sledbenici pravnih lica.lice koje preti.ugovarač.predmetu. ugovor proizvodi pravno dejstvo i prema licima čijom izjavom volje nije nastao ugovor. Treda lica su lica koja nisu ni ugovornice ni univerzalni pravni sledbenici. Naime. S obzirom na svojstva ličnosti nalogoprimca ali se dešava da pristaje s obzirom na lični odnos sa nalogodavcem. 2. Izuzeci od pravila da obaveze prelaze na univerzalne sukcesore: 1.za sva ostala lica ugovor je res intter alios acta ali za ugovorne strane ugovor je zakon. kod ugovora koji se po prirodi stvari zaključuje s obzirom na svojstva ličnosti po pravillu jednog ugovornog.korisnik ZOO ih naziva (1.rušljivost.jednostrani ugovor.obedajnik je druga ugovorna strana kojoj je promitent.delimično poslovno sposobno lice samo ako je u lukavstvu izazvalo rušljivost.beneficijar. Proizvodi pravna dejstva između strana ugovornica.kauzi ugovora. 3. Kod ugovora u krist tredeg imaju tri lica: 1. ili uzajamne obligacije za obe ugovorne strane i tada imamo dvostrano obavezne ugovore. Ugovor ne obavezuje treda lica. Po ZOO nesporazum je kada strane veruju da su saglasne a kod jedne od njih postoji zabluda o prirodi.

Odgovornost prenosioca za materijalne nedostatke. Na osnovu tog odnosa stipulant može zahtevati od promitenta da izvrši obavezu prema korisniku.ali ako je ugovorom određeno da se korist ima izvršiti posle smrti stipulanta. Sve do momenta izjave o prihvatanju stipulant ima pravo da ponudu opozove.beneficijar (dužnik-poverilac).obligacionopravno dejstvo ugovora Ugovor ne proizvodi translativna dejstva(ne prenose svojinu)-ima u Francuskoj ali ne i kod nas. U tom slučaju za treda lica ne nastaje obaveza ali ugovarač odgovara za štetu koju je saugovarač pretrpeo jer trede lice nede da izvrši obavezu/propusti određenu obavezu. 2. Iz ekonomske ravnoteže nastao je pravni princip ekvivalencije propisam u ZOO u čl.121) Taj član upuduje na primenu pravila o odgovnornosti prodavca za materijalne nedostatke prodate stvari.da je ugovor nevažedi. Dva lica se ne mogu između sebe sporazumeti da za trede lice nastane obaveza. Zbog toga jedan ugovornik de odgovarati saugovaraču samo onda ako i pored svog potrebnog zalagača nije uspeo kod tredeg lica da se ovaj obaveže (odgovara ako nije preuzeo svu potrebnu pažnju).lični prigovori koji potiču iz nekog ranijeg odnosa između korisnika i promitenta (npr prigovor. Opšte pravilo: iz ugovora ne može nastati obaveza za treda lica. To je ugovorni odnos koji može da nastane na osnovu bilo kog ugovora.ispunjenja ( ZOO čl.proizvode još neka posebna pravna dejstva koja su rezultat ekonomske ravnoteže koja mora da postoji između prestacija ugovornih strana. Važe samo za teretne ugovore i ona namedu određene obaveze koje nemaju stranke u dobročinim ugovorima.promitent. Dejstvo ugovora prema ugovornim stranama. Obedanje radnje tredeg.kompenzacija). Ako korisnik odbije korist stipulanta može zahtevati od promitenta da obavezu izvrši njemu. Nakon izjave korisnika da prihvata korist stipulant ne može više opozvati ugovor .objašnjava zašto stipulant ugovara korist za neko trede lice. Pravila koja važe za odgovornost prodavca u pogledu materijalnih nedostataka važi za sve teretne ugovore ako posebnim propisima koji važe za neki teretni ugovor nije specijalno uređena odgovornost . Stipulant mora imati neki interes i postojanjem tog interesa se objašnjava zbog čega korist od odbijanja korisnika pripada stipulantu.15. U tom slučaju obaveza ugovarača je obaveza sredstva a ne cilja.stipulant-beneficijar (valutni odnos).potpisi iz ugovora koji je on zaključio sa stipulantom (npr.onda on zadržava pravo da korist opozove i u testamentu. Ugovor stvara obligacije-opšte pravilo dvostrano teretnih ugovora.beneficijar ima pravo da od promitenta zahteva da mu izvrši obavezu koja je u korist tredeg ustanovljena povodom zahteva korisnika da obavezu ispuni.stipulant-promitent (odnos pokrida). Pored toga što kao i jednostrani stvaraju obligaciju . Obaveza za naknadu štete može da nastane sa ugovaračem koji se obavezao drugom da de mu trede lice nešto učiniti/propustiti. Treba razlikovati situaciju u kojoj je jedan ugovarač obedao drugom da de se kod tredeg lica zauzeti da se ovaj obaveže. Lične prigovore prema stipulantu ne može isticati. Zakon o obligacionim odnosima poznaje nekoliko pravnih pravila koja imaju za cilj da zaštite princip ekvivalencije.da obaveza nije dospela) 2. Međutim taj ugovor proizvodi dejstvo između ugovornih strana i može da stvori obavezu na naknadu štete.1. Postoje dve vrste prigovora koje može da istakne: 1. 3. Te dodatne obaveze pretstavljaju posebna dejstva teretnih ugovora. Pravo korisnika prema promitentu nastaje u momentu kada on prihvati korist.

)stvar ima nedostatak kada nema potrebna svojstva za njenu primenu .ako ga brižljivo lice sa prosečnim znanjem i iskustvom lice istog zanimanja nije moglo lako opaziti. .pravo da traži ispunjenje ugovora-otklanjanje nedostatka.) pravo da zahteva sniženje cene . Pribavilac ima neka prava prema prenosiocu koja ne bi imao da stvar nema nedostatak: 1. Ako ova dva uslova nisu ispunjena onda pribavilac ne bi mogao da se pozove na odgovornost prema prenosiocu. Ako on to ne učini u razumnom roku pribavilac ima dva prava koja može vršiti alternativno: a.ispunjenje ugovora podrazumeva predaju druge stvari.nedostatak mora biti znatan (vedi.stvar mora da ima materijalni nedostatak.kada stvar ne odgovara uzorku ili modelu koji je prodavac(prenosilac) pokazao. Blagovremeno je ako je učinjeno u roku od 8 dana od dana pregleda ( za trgovinsko pravo važi pravilo da je pribavilac dužan da odmah obavesti prenosioca). Pouzdan način je faktičko pitanje. Prenosilac je dužan da nedostatak otkloni ili isporuči stvar u razumnom roku. -uslovi koji se tiču pregleda stvari i obaveštavanja o nedostatku Pribavioc mora da obavi pregled stvari i to odmah čim je to prema redovnom toku stvari mogude.opravljanje stvari. Da bi nastala odgovornost neophodno je ispunjenje dve grupe uslova: 1. Kada utvrdi da nedostatak postoji onda je dužan da obavesti prenosioca.zamašniji) 4.izuzev ako je model pokazan samo radi obaveštavanja.pregled stvari i obaveštavanje o nedostatku Odgovornost prenosioca postoji jer u teretnom ugovoru prenosilac pribaviocu treba da omogudi korisnu državinu.telegramom ili pouzdanim načinom. Uredno znači da je potrebno da sadrži opis nedostatka i poziv prenosioca da pregleda stvar.nije bio poznat pribaviocu u vreme zaključenja ugovora. b. Ako se nedostatak pojavi posle pregleda (skriveni nedostatak) nije se mogao otkriti uobičajnim pregledom. b. U tom slučaju rokovi se računaju od dana kada je nedostatak otkriven. ZOO propisuje objektivni standard koji određuje kada nedostatak nije poznat pribaviocu. Kada su ispunjena ove dve grupe uslova prenosilac odgovara pribaviocu za nedostatak. Da je pregleda na uobičajen način ili da je da na pregled određenom licu (stručnjaku ako nema dovoljno znanja da sam obavi pregled).)pravo da raskine ugovor. Obaveštenje mora biti blagovremeno i uredno. c. Obaveštenje treba da bude učinjeno preporučenim pismom. ZOO: postojade odgovornost prenosioca čak i u slučaju kada je lako mogao opaziti nedostatak čak i ako je izjavljeno da stvar nema nedostatak (ima određena svojstva i odlike). Ako se nedostatak pojavi 6 meseci nakon što je stvar predata ne postoji odgovornost prenosioca.jedne strane za fizičke nedostatke ispunjenja. ZOO a.nedostatak 2.) kada stvar nema svojstva za naročitu upotrebu zbog koje je kupac nabavlja a bila poznata prodavcu/nije mu mogla ostati nepoznata. -uslovi koji se tiču nedostatka: 1. 2. d.nedostatak mora da postoji u trenutku predaje stvari (sticanja državine) 3.)u trgovinskim ugovorima.ako to nije mogude .)stvar nema svojstva koja su izričito ili predutno dogovorena.

da nije znao ili nije prema prilikama mogao znati za postojanje prava tredih lica. Poverilac može da tuži dužnikove dužnike tako što de od njih zahtevati da isplate dužniku ono što mu duguju.da je savestan. 4. Vansudska postoji kada trede lice van spora ističe da ili ima neko pravo prema prebaviocu ili sam pribavilac nasluduje da bi trede lice moglo imati pravo. Uznemiravanje mora da vrši trede lice. Sva ova prava pribavilac može da ostvari u roku od 1 godine od dana kada je obavestio prenosioca o nedostatku. Odgovornost za pravne nedostatke ispunjenja (evikcija) Prenosilac mora da obezbedi pribaviocu mirnu državinu (znači da ga niko nede uznemiravati u vršenju prava koja je stekao ugovorom). Uslovi da bi nastala odgovornost po osnovu evikcije: 1. Protekom roka njegovo pravo zastareva.smisao tog obaveštavanja je da prenosilac pruži pravnu zaštitu pribaviocu.pa ako se ne ostvari ima ostala prava. Delimična je kada je usled prava tredeg lica državina pribavioca ograničena na jedan deo stvari ili kada pribavilac nema na stvari ona ovlašdenja koja bi trebao da ima. .)putem tužbe (tako što trede lice podnosi tužbu prema pribaviocu u kojoj zahteva da mu preda stvar ili da mu omogudi vršenje prava koje smatra da mu pripadaju). a to je pravo na naknadu štete. Pravo na ispunjenje je prioritetno. Mora da postoji u trenutku predaje stvari. 3. Evikcija se sastoji u uznemiravanju pribavioca po osnovu nekog prava koje je postojalo pre njegovog sticanja za koje on nije znao niti je bio obaveštenniti je pristao da kupi stvar sa tim nedostatkom. A da bi mogao da pruži tu zaštitu mora da bude obavešten. Ako je uznemiravanje vansudsko onda pribavilac može da podnese sudu tužbu protiv tredeg lica koja se naziva negativna tužba za utvrđenje. Može da tuži predhodnog prenosioca obligaciono pravnom tužbom ( ali onda se namiruje kad i svi poverioci tog lica). Potpuna je kada je usled uznemiravanja od tredeg lica pribavilac lišen državine na stvari.da pribavilac obavesti prenosioca o pravnom uznemiravanju.evikcija mora da se vrši isticanjem stvarnog prava.nedostatak postoji u pravu prenosioca. Ako neko trede lice istakne prema pribaviocu neko stvarno pravo koje ograničava ili umanjuje pravo pribavioca ili u potpunosti lišava prava onda kažemo da je pribavilac pretrpeo evikciju.)putem prigovora (kada je pribavilac podneo tužbu protiv tredeg lica u kojoj traži da mu trede lice preda stvar i trede lice istakne prigovor da stvar drži po nekom drugom osnovu).faktičko uznemiravanje nije dovoljno i u tom slučaju pribavioc je zaštiden posesornim tužbama. b. Evikcija može biti potpuna ili delimična. Sudska je uznemiravanje pribavioca sudskim putemi može se vršiti na dva načina: a.U svakom od ovih slučajeva pribavilac ima još jedno pravo. Postoje sudska i vansudska. Tom negativnom tužbom on traži od suda da utvrdi da trede lice nema nikakvo pravo na stvari koju je on pribavio. Ako prenosilac odbije da bude obavešten gubi prava na osnovu evikcije. Da li pribavilac ima prava na osnovu evikcije i prema prenosiočevim prethodnicima? Poverilac ima pravo da vrši prava svog dužnika ako je on insolventan. Mogude je da se seti da je nedostatak postojao i pre prenosiočevog sticanja. Uznemiravanje je relevantno samo ako se vrši na osnovu isticanja nekog stvarnog prava. 2.

prekomerno oštedenje postoji. Ako je došlo do potpune evikcije ugovor se gasi ipso iure. Potrebno je da postoji nesrazmera uzajamnih davanja koja prevazilazi zakonom utvrđene granice. Prava pribavioca po osnovu evikcije: Da zahteva od prenosioca da se odazove njegovom pozivu i da se eupusti u spor koji on vodi sa tredim licem i da u tom sporu podnese dokaze o pravu koje je na pribavioca preneo. O pojmu prekomernog oštedenja postoje dva stanovišta: 1. Ova stanovište zastupljeno u poljskom pravu. Trede lice nije podiglo tužbu ali je pribavilac saznao da trede lice ima neko pravo. U slučaju da izgubi spor onda nastaju pravne posledice koje su različite u zavisnosti od toga da li se radi o potpunoj ili delimičnoj evikciji. Član 139. Pribavilac ima pravo da zahteva restituciju i na naknadu štete. prihvatio je subjektivni pojam prekomernog oštedenja. Ako odstupanje pređe određene granice onda u dvostranom obaveznom ugovoru (teretnom) postoji prekomerno oštedenje.Odstupanja: 1. Pravo na naknadu štete pribavioca nema kad je znao za mogudnost da mu stvar bude oduzeta ili da njegovo pravo bude ograničeno pa se ta mogudnost ostvari.kada se pribavilac bez obaveštenja upustio u spor sa tredim licem on gubi pravo koja mu pripadaju po osnovu evikcije osim ako prenosilac dokaže da je raspolagao sredstvima koja su bila podobna da odbiju zahtev tredih lica. To treba da bude posledica nekog nedostatka u volji strane koja je ugovorom oštedena. Ako je došlo do delimične evikcije pribavilac ima pravo na sniženje cene a ako tako ne može da se ispuni svrha ugovora onda ima pravo na raskid. 2. Taj nedostatak se u volji manifestuje. Odstupanje od ovog principa su dozvoljena u određenim granicama. U austrijskom.ako između obaveza ugovorna strana u dvostranom ugovoru .rok važi u slučaju vansudske evikcije. 2. Taj princip se štiti pravnim pravilima koja namedu određene obaveze ugovornim stranama.rok iznosi godinu dana od dana kada je pribavilac saznao za nedostatak.kada je pravo tredih lica bilo očigledno osnovano. francuskom i bivšem srpskom građanskom zakoniku.rok važi kada je trede lice pokrenulo spor protiv pribavioca i on je pozvao prenosioca da se u ovaj spor umeša pa je spor izgubio.nije bilo sporno.prekomerno oštedenje treba posmatrati objektivno. ZOO u originalnoj verziji iz 1978. Prekomerno oštedenje U teretnim ugovorima postoji odnos ekvivalencije između ugovornih strana.a prenosilac je priznao postojanje tog prava prenosiocu čak iako ga nije obavestio o slučaju uznemiravanja. U ovom slučaju ima pravo na restituciju. Trede pravilo kojim se štiti ovaj princip je prekomerno oštedenje.prekomerno oštedenje treba posmatrati subjektivno. Posebna dejstva teretnih ugovora proizilaze iz principa evikcije. Rokovi: 1. 2. Rok od 6 meseci za ostvarivanje prava na restituciju i naknadu štete počinje da teče od dana kada je sudski spor okončan.

Tako je bilo do 1993.onaj ugovor kod koga je kupac platio vedu cenu iz osobite naklonosti prema nekoj stvari. Strane zaključe ovaj ugovor da bi rešile spor ili otklonile neizvesnost i da bi tačno utvrdile šta su njihova prava i obaveze. 4. 2. a prenosilac je bilo fizičko ili građansko pravno lice. Visina nesrazmere do ½ postojala je i u Srpskom građanskom zakoniku i taj kvantum primenjivao se kod nas sve do donošenja ZOO. Da bi prekomerno oštedenje postojalo nije dovoljno da jedna strana nije znala niti je morala znati za oštedenja. U Francuskom pravu za postojanje prekomernog oštedenja traži se da visina obaveze jedne strane ne doseže 7/12 obaveza druge strane. Jedna strana se ne može pozvati na prekomerno oštedenje ukoliko joj ishod neizvesnog događaja ne ide u prilog.na pristanak u otplati duga u ratama.ugovor koji se zaključi kod lica kod kojih postoji spor ili neizvesnost o nekom pravnom odnosu.aleatorni ugovori. Npr. Pravilo je da se strane obavežu na međusobna popuštanja. Ako popušta jedna strana onda to nije ugovor o poravnanju. Ukoliko se nesrazmera pojavila kasnije to se ne bi uređivalo ugovorom o . ZOO umesto razlomcima visinu nesrazmere utvrđuje jednim pravnim standardom: prekomerno oštedenje postoji ako između ugovornih strana postoji očigledna nesrazmera u obavezama.odricanju u produženju određenog roka za isplatu. Prisustvo javnog organa je garancija da ne može postojati zabluda o pravoj vrednosti stvari.rađaju obaveze i na jednoj i na drugoj strani a svaka strana duguje naknadu za korist koju prima.kada se društveno pravno lice pojavljuje kao prebavilac. Međusobno popuštanje se može sastojati u priznanju (delimičnom ili potpunom) zahteva druge strane. U pogledu domena primene pravila o prekomernom oštedenju u našem pravu on je ograničen na dvostrane obavezne i teretne. 2.obostrana. Ustavom koji je bio na snazi su izjednačeni svi oblici svojine. Prodaja koju organizuje Agencija za privatizaciju u postupku prodaje kapitala i imovine subjekta privatizacije. U rimskom pravu je to bilo ½. Da bi se jedna strana pozvala na prekomerno oštedenje potrebno je da je nesrazmera postojala u trenutku nastanka ugovora. 3. Sada postoji jedinstveni subjektivni pojam prekomernog oštedenja. Potrebno je još da nesrazmera u uzajamnim davanjima pređe zakonom utvrđen iznos. onda je bilo potrebno samo da postoji nesrazmera uzajamnih davanja. Bitno je da popuštanja budu uzjamna.ako u vreme zaključenja ugovora postoji očigledna nesrazmera da oštedena strana za pravu vrednost nije znala niti je morala znati. Tako je nestala potreba za posebnom zaštitom društveno pravnih lica. Postojala su dva odstupanja od ovog opšteg pravila gde je ZOO prihvatio objektivni pojam: 1. kada kada su u junu donete izmene i dopune ZOO kojima su stavljene van snage odredbe koje su uređivale ova dva slučaja prekomernog oštedenja. Zakon o prometu zemljišta i zgrada visina je bila uvrđena na 2/3.poravnanje.kada je društveno pravno lice otuđilo neku stvar koja se nalazila u društvenoj svojini a pribavilac stvari je bilo fizičko ili građansko pravno lice.javna prodaja. Uglavnom je preovladavao sistem gde se visina nesrazmere utvrđivala razlomcima.organizuje se u prisustvu suda ili nekog drugog javnog organa. Javnu prodaju imamo u sudskom izvršnom postupku kada se izlažu stvari izvršnog dužnika da bi se njihovom prodajom namirili poverioci. Postoje ugovori kod kojih se ne primenjuje pravilo o prekomernom oštedenju: 1.ljubitelj određene rase pasa.stranke su unapred pristale zbog neizvesnosti da se pojavi nesrazmera.

Ekvivalencija davanja (u dvostranim obaveznim i teretnim ugovorima) sankcija se sastoji u apsolutnoj ništavosti. Druga ugovorna strana ima tačnu i jasnu predstavu o vrednosti koji na osnovu ugovora daje tj.učinio ili za onim što se obavezao da de dati ili učiniti. Peto pravilo koje se odnosi na dejstva ugovora. ZOO predviđa određena odstupanja: prema ZOO posledica ništavosti je restitucija. a kod zelenaških ugovora sankcija je strožija. I ovde je potrebno da postoji nesrazmeda u uzajamnim davanjima. Može se pozvati svako zainteresovano lice.ali na takvu nesrazmeru pristaje zbog subjektivnog stanja u kome se nalazi.deluje ex tunc. nedovoljno iskustvo. U toku izvršenja obaveze može se desiti da se promene okolnosti koje su ugovorne strane imale u vidu i . Ugovaranju izuzetno visoke ugovorne kazne na kojoj jedna strana pristaje unapred zato što ima potrebu da dobije neki posao od koje de ostvariti kakvu takvu zaradu jer se nalazi u oskudici. Zakon predviđa i mogudnost da jedna strana oštedenom nadoknadi iznos od prave vrednosti stvari (ovo je fakultativna obligacija). Ovaj princip se štiti u toku izvršenja ugovorne obaveze.ZOO daje pravo oštedenoj strani tj.teško materijalno stanje.mogudnost da od suda zahteva da se njegova obaveza smanji na pravičan iznos. U tome što se oštedena strana obavezala da plati kamatu po znatno vedoj stopi od tržišne kamate. Sud pazi po službenoj dužnosti. Pravila o raskidanju ili izmeni ugovora zbog promenjenih okolnosti Štiti princip jednakosti davanja u dvostrano obaveznim i teretnim ugovorima.lakomislenost ili zavisnost drugog ugovornika da bi za sebe ili neko trede lice ugovorio korist koja je u očiglednoj nesrazmeri sa onim što je dao. Rok je 5 godina i u tom roku postoji mogudnost konvalidacije. Sud donosi deklarativnu presudu. da bude očigledno i da postoji u momentu zaključenja ugovora. Međutim.ne proizvodi pravna dejstva. Zelenaški ugovor Uslovi su vrlo slični sa uslovima za primenu pravilo o prekomernom oštedenju. Međutim za razliku od prekomernog oštedenja nesrazmera nije posledica zablude ved nekog subjektivnog stanja kod jedne strane. Da bi zelenaški ugovor postojao potrebno je da jedan ugovornik koristi stanje nužde. Ugovor o prekomernom oštedenju je rušljiv. Četvrto pravilo kojim su u ZOO određena dejstva teretnih ugovora je pravilo o zelenaškom ugovoru.prekomernom oštedenju ved o raskidu ili izmeni ugovora zbog promenjenih okolnosti. Nesrazmera se može ispoljiti na različite načine (npr.može da konvalidira u roku od 5 godina). Druga razlika između prekomernog oštedenja i zelenaškog ugovora je u sankcijama. Ugovor u kojem postoji prekomerno oštedenje je posledica zablude i on je rušljiv. Posledica je restitucija.svaka strana je dužna da vrati ono što je primila na osnovu ugovora.prima. Sud de udovoljiti ovom zahtevu ako je to mogude i ugovor ostaje na snazi sa odgovarajudim izmenama.nakon isteka tog roka ukoliko zahtev nije podnet ugovor ne može da konvalidira. Ona zna da daje mnogo više od koristi koju de dobiti ugovorna strana. Dakle ne može oštedena strana to tražiti ved druga strana mora to predložiti. (odstupanja: ne mora da dođe do restitucije. Vređaju se osnovni moralni i pravni principi (savesnost i poštenje).rok je 1 godina od zakljulenja ugovora. Nesrazmera u uzajamnim davanjima se pojavljuje posle zaključenja ugovora.

da de se ugovor izvršiti ako stvari ostanu u onom stanju u kom su bile kad se ugovor zaključio. I ekonomske okolnosti mogu imati ova obeležja (inflacija tj nagli skok cena.ugovorne strane su se mogle pozvati na predutnu klauzulu rebus sic stantibus. Prvi zakonik koji je usvojio klauzulu bio je Italijanski građanski zakonik 1948. Nebitno je da li je njih mogla predvideti strana koja je pogođena svojim delovanjem.Austrijski građanski zakonik. ZOO je prihvatio raskidanje ili izmenu ugovora zbog prmenjenih okolnosti: traži se ispunjavanje dva kumulativna uslova: 1.sušna godina.propisi kojima se ograničava promet određene robe). Ova teorija je dugo bila prisutna ali se tek od XIII veka primenjuje.da su ove okolnosti nastupile pre isteka roka za izvršenje obaveze.međutim filozofija nije uticala na pravo. Pored ova dva uslova potreban je i tredi ali je on alternativno postavljen. Treba li da ugovorne obaveze budu izvršene onako kako glase? (pacta sunt servanda) ili treba dati mogudnost strani koja je pogođena delovanjem promenjenih okolnosti da se odlobodi obaveze ili da zahteva izmenu ugovora saobrazno izmenjenim okolnostima? Rimsko pravo je insistiralo na primeni principa pacta sunt servanda. Po uzoru na Italijanski građanski zakonik 1942. Opomena nije potrebna ako je rok prethodio utvrđenju jer onda važi pravilo „rok opominje umesto čoveka“.nije dozvoljavalo rakidanje ili izmenu ugovora. Drugačije se na taj problem gledalo u rimskoj filozofiji-smatralo se da nije nemoralno odstupiti od date reči ako se promene okolnosti pod kojima je obedanje dato. Onda ta stranka može zahtevati od suda da se ugovor raskine ili izmeni.da su posle zaključenja ugovora nastupile okolnosti koje se nisu mogle prevideti. Ova teorija o klauzuli rebus sic stantibus je ostala bez uticaja na zakonodavstvo. U svakom ugovoru podrazumeva se jedna predutna klauzula. U odlukama sudova prema istraživanju.poplava. Okolnosti koje imaju takva obeležja mogu biti prirodni događaji (zemljotres. Promenjene okolnosti moraju nastupiti pre dospelosti obaveza.predvideti ili savladati od strane prosečnog čoveka. Ukoliko se stvari promene tog trenutka klauzula proizvodi dejstvo ako se ugovorne strane na nju pozovu. Kada su ispunjena ova dva uslova onda se na promenjene okolnosti može pozvati strana kojoj je izvršenje obaveze otežano u tolikoj meri da ugovor više ne odgovara njenim očekivanjima i bilo bi nelogično održati ga na snazi takav kakav jeste.deflacija-nagli pad cena). a sud ih je mogao osloboditi obaveze. Kod nas je do promene došlo 1954. izbedi ili savladati.Srpski građanski zakonik. Potrebno je da se ove okolnosti nisu mogle izbedi.nisu je usvojili Code civil. U XII veku pojavila se nova teorija o klauzili.rebus sic stantibus. Drugi slučaj je kada su ispunjena ova dva uslova na promenjene okolnosti se može pozvati strana kojoj je nemogude da ostvari svrhu ugovora pri čemu je i u ovom slučaju potrebno da ugovor ne odgovara njenim . Dakle ili preterano otežano izvršenje obaveze ili veliki gubitak.da postane otežano izvršenje obaveze jednoj ugovornoj strani i da zbog toga jedna ugovorna strana ne može ostvariti svrhu koju je htela ostvariti-zaključenje ugovora.dospelost obaveza je momenat kada je nastalo pravo poverioca da zahteva izvršenje obaveze prinudnim putem nakon dospelosti i opomene poverioca dužnik dolazi u docnju.novi zakonski ili podzakonski propisi npr. godine sa stupanjem na snagu Opštih uzansi za promet robom ili kodifikovani pravni običajikodifikovani da bi mogli da se primenjuju u arbitraži za rešavanje sporova uzanse: ako je zbog izvanrednih okolnosti koje se nisu mogle predvideti izvršenje obaveze jedne strane moglo bi se znatno otežati ili joj doneti veliki gubitak. 2.

očekivani riziik Nijedna strana ne može biti sigurna u momentu zaključenja ugovora da li de svoje obaveze izvršiti. Takav ishod je mogud ako jedna strana predloži ili pristane da se odgovarajude odredbe prav ilno izmene. Jedan vid prodaje je kredit u kojoj prodavac kreditira kupca. Nije punovažna odredba kojom bi se jedna strana obavezala na odricanje od pozivanja na bilo koju okolnost koja može da nastupi. Izuzetak od pravilo o istvremenom ispunjenju je kod ugovora o prodaji sa obročnim ispladivanjem cene. Ugovor se raskida sudskim putem. Može se desiti da se posle zaključenja ugovora materijalne prilike strane koja je . ZOO: ugovorne strane se mogu unapred odredi pozivanja samo na tačno određene promenjene okolnosti-punovažna odredba ugovora. Nemogudnost izvršenja ugovora je slučaj kada zbog više sile nije mogude izvršiti ugovor jer je predmet ugovora koji je individualan propao. Može dodi i do izmene pojedinih ugovornih odredbi. Kada su ispunjeni ovi uslovi strana koja je pogođena izmenjenim okolnostima može zahtevati raskid. Druga strana mora biti upoznata sa novonastalom situacijom da bi se potstakla da pristupi pregovarima kojima bi se došlo do sporazuma o izmeni određenih ugovornih odredbi. Onemogudavanje izvršenja svrhe podrazumeva da se ugovor može izvršiti ali se ne postiže ona svrha koju su strane ili jedna od njih očekivale. tada kupac plada cenu delimično ili u celini a prodavac ispunjava svoju obavezu duži vremenski period. Postoji i obrnuta situacija kod prenurativne prodaje. Kada se dese ovakve okolnosti onda strana koja je oštedenja time ima dužnost da obavesti drugu stranu o tome. Prilikom donošenja odluke o raskidu ili izmeni ugovora sud mora da vodi računa o okolnostima koje su propisane zakonom: 1. Šesto dejstvo teretnih ugovora: Prigovor neispunjenja U teretnim ugovorima važi pravilo o istovremenom ispunjenju ugovorne obaveze. Zatvaranje Sueckog kanala 1966. To je najbrži plovni put iz Evrope ka Indiji. Ako strana ne obavesti drugu stranu njeno propuštanje je nede lišiti prava da zahteva raskid ili izmenu ugovora zbog promenjenih okolnosti ali dovodi do odgovornosti za štetu koju može prouzrokovati druga strana. To je jedini slučaj raskida ugovora sudskim putem u našem pravu. U svim ostalim slučajevima ugovor se raskida ili po samom zakonu ili na osnovu izjavljenih volja lica na osnovu zakonom propisanih uslova. Kada ispunjenje jedne obaveze nije predviđeno zakonom strane mogu ugovorm predvideti da de jedna strana ispuniti obavezu pre druge. Svaki ugovornik de nastojati da u ugovor unese odredbe na osnovu kojih bi se druga strana ili obe strane recipročno odrekle od prava na pozivanje na promenjene okolnosti. Prvo prodavac ispunjava obavezu a potom kupac ispladuje cenu u unapred određenim intervalima i iznosima.cilj ugovora 2. ZOO: ni jedna stran u dvostranim ugovorima nije dužna ispuniti svoju obavezu ako druga strana nije spremna da izvrši svoju obavezu osim ako nešto drugo nije ugovoreno.opšti interes 3.pojedinačni interes svake ugovorne strane 4. To znači da se ugovorne obaveze ispunjavaju jednovremeno. U postupku sud treba da utvrdi da li su ispunjeni uslovi i ako jesu sud izriče raskid ugovora.zakonom određeno ili proizilazi iz poslovnih običaja.očekivanjima i bilo bi nelogično održati ga na snazi takvog kakav jeste.

Razlika: kod poništenja razlog postoji u momentu sklapanja ugovora i i jedna strana ima pravo da zahteva razlog za raskid.a obaveza ispunjena onda eventualni sporazum ugovornih strana nema isti karakter.raskid 3. Prestankom obligacije ne prestaje ugovor iz koga je ta obligacija nastala.u fazi kada se ugovor izvršava.smrt 1. To je prirodan i logičan način prestanka ugovora jer ugovor nastaju saglasnošdu volja i ugovorne strane žele da postignu određeno dejstvo.onog kod koga je u samom momentu nastanka postojao neki razlog zbog kojeg je bio protivzakonit ili nemoralan ili je postojao neki razlog koji je doveo do nesklada stvarne volje i volje koju su ugovorne strane izjavile. zbog zakonom propisanih uslova i tada govorimo o jednostranom raskidu ugovora. U tom slučaju reč je o novom ugovoru u kojem de strane zameniti uloge. Može se desiti i u pravu postoje načini prestanka ugovora kod kojih i samugovor koji je stvorio obligaciju prestaje da postoji. 2.način prestanka punovažnog ugovora na osnovu izjave volje obe ugovorne strane ili samo jedne ugovorne strane. otpuštanje duga. Pojavljuje se nakon zaključenja. Nevažnost ugovora (poništenje).a druga strana za to nije znala niti je mogla znati. Prestanak ugovora Treba razlikovati od prestanka obligacije koja je nastupila iz ugovora.ispunjenje.trebala da izvrši obavezu pogoršaju tako da postane neizvesno hode li izvršiti obavezu. Sporazumni raskid je mogud samo dok ugovor proizvodi još uvek pravno dejstva. Za razliku od apsolutne ništavosti raskid ugovora je način prestanka punovažnih ugovora.onda se za sporazumni raskid ne zahteva nikakva forma. Ti načini prestanka ugovora su : 1.ali ne kao pravni akt koji se može izvršiti ved kao prosta društvena činjenica. Strana koja se obavezivala da prva izvrši obavezu može odložiti njeno izvršenje sve do momenta u kojoj druga strana treba da izvrši obavezu ili dok druga strana ne pruži obezbeđenje koje joj je traženo. Sličnost između raskida ugovora i relativne ništavosti ugovora je proizvodnja pravnih dejstava do momenta raskida tj momenta poništenja. kompenzacija. Ovo je mogude i ako je jedna strana bila u lošoj finansijskoj situaciji.poništenje 2.poništenje je način prestanka nevažedeg ugovora. nemogudnost ispunjenja.nemogudnost izvršenja obaveze ugovorne strane 4. smrt. Formalni ugovor može biti raskinut i neformalno i to u dva slučaja: . Sporazumni raskid je novi ugovor kojim ugovorne strane odustaju od izvršenja prvog ugovora. protok vremena. Sporazumni raskid. Na osnovu jednostrane izjave volje. Ugovor nastaje da postoji. ako je ugovor izvršen. Obligacija koja je nastala iz ugovora prestaje na neki od zakonom propisanih načina: gašenje obaveze. Neizvesnost može proizadi i iz drugih ozbiljnih okolnosti. Uslovi za sporazumni raskid: neophodno je da postoje svi uslovi koji su neophodni za nastanak svakog ugovora: -pitanje forme: ako je ugovor neformalan. Raskid ugovora.voljom ugovornih strana. sjedinjenje. prenov.

Austrijski građanski zakonik nije poznavao mogudnost raskida ugovora zbog neispunjena u slučaju delimičnog ispunjenja. do raskida dolazi potpunom vansudskom izjavom volje. 124 je propisao pravilo: u dvostranom ugovoru kada jedna strana ne ispuni obavezu onda druga strana može zahtevati ispunjenje obaveze/ raskid ugovora. kada sam zakon propisuje da i raskid mora biti raskinut u određenoj formi.rezultat je evolucije prava. Dejstva sporazumnog raskida je u tome što se ugovorne strane oslobađaju obaveze za ubudude (pro futuro). On je došao preko pandektnog prava. može da zahteva prinudno izvršenje i naknadu štete ili naknadu štete i raskid ugovora uvek ima izbor.a kupac ne). 2. Postoje slučaji kada se naknadni rok ne postavlja: 1.prodavac je mogao raskinuti ugovor ako je to ugovrio.a u svakom slučaju ima pravo na naknadu štete. U praksi se raskid obično vrši preporučenim pismom jer se tako može dokazati da je izjava data i i može se utvrditi momenat od kad teče rok.fiksni rok 2. Takva odredba se u rimskom pravu anziva lex commisoria. U rimskom pravu to nije bilo mogude. Ako se opredeli za raskid. U slučaju neispunjenja obaveze jedna strana prema drugoj ima pravo na prinudno izvršenje ili naknadu štete. protivi se samom pojmu je je ugovor dvostrana izjava volje i zbog toga je nelogično da prestane izjavom samo jednog ugovornika.1. On nije prirodan i logičan.da jedna strana poverilac obaveze. Uslovi za raskid: 1. Kod drugog uslova naknadni rok je dodatan rok koji treba omoguditi dužniku da izvrši obavezu.prestanak ugovora na osnovu izjavljene volje samo jednog ugovornika. Dakle. Ovo pravilo prihvatio je Austrijski građanski zakonik. Code civil nije sledio rimsko pravo i predvideo je mogudnost da ugovor bude raskinut zbog ispunjenja . u slučaju nevršenja druga strana je mogla da zahteve samo prinudno izvršenje suda ili naknadu štete. U rimskom pravu je bilo dozvoljeno u nekim ugovorima. Raskidni ugovor se uvek podrazumeva u dvostrano obaveznim ugovorima ako jedna strana ne izvrši obavezu. Stranke se mogu sporazumeti i raskidu ugovora dati retroaktivno dejstvo. ZOO propisuje dva slučaja takvog raskida : 1. ZOO u pogledu trajanja kaže da to treba da bude primeren rok i da treba da bude razuman. Zbog toga jednostrani raskid nije uvek mogud il na zakonu : ako zakon tako propisuje a ako su ispunjeni uslovi koje zakon traži.izjavi drugoj strani da raskida ugovor. Za prvi uslov ZOO ne postavlja nikakve dodatne uslove. 2. Kada izričito ugovore pravo jedne strane da raskine ugovor ukoliko druga strana nie izvršila obavezu.kada iz cilja zbog koga je ugovor sklopljen u određenoj formi proizilazi da i raskidanje mora biti u istoj formi.nije potrebna nikakva forma.da mu ostavi naknadni rok za ispunjenje. Kada je reč o potpunom ispunjenju onda je sporno da li je ta mogudnost bila dozvoljena ili nije.nije neophodno da se jedna strana obrati sudu ved je dovoljno da drugoj strani saopšti raskid. Jednostrani raskid ugovora. Ovo je novo pravilo.raskid zbog promenjenih okolnosti 2. ZOO u čl.kada iz dužnikog držanja proizilazi da obavezu nede izvršiti ni u naknadnom roku .jednostran raskid zbog neispunjenja obaveze druge ugovorne strane.tada se ugovor raskida protivno volji ugovornih strana. Ponekad interes druge strane može biti drugačiji. (npr.

To je faktičko pitanje o kome bi sud odlučivao u svakom konkretnom slučaju. Načelna razlika između ugovora i prouzrokovanja štete: -ugovor-saglasnost volja dva lica koja stvara obligacioni odnos.lice kome je šteta prouzrokovana. Tada poverilac može da ga tuži.telesne povrede. Nema obligacije zato što smo sami prouzrokovali nepovoljni događaj.troškovi lečenja. Krivično pravna i građansko pravna odgovornost Odogovarati znači položiti račun za postupke koji nisu u skladu sa prihvadenim pravilima ponašanja i sam . (prestanak ugovora usled neispunjenja i usled smrti iz knjige) PROUZROKOVANJE ŠTETE Drugi izvor obligacija koji je i ZOO nabrojio u članu 1.lice koje je štetu prouzrokovalo oštedeni (poverila). Postoje još dva pravila: Svaka strana je dužna da plati drugoj strani naknadu za korist koju je imala za ono što je imala vratiti. U obligacionom odnosu koji nastaje iz prouzrokovanja štete postoje dva lica: štetnik (dužnik). Njen smisao je reparacija i zbog toga visina ove obaveze uvek mora da odgovara veličini i ne može biti ni manja ni veda.3. Vradanje stvari naknadno u novcu se sastoji u nadoknadi vrednosti oštedenog dobra u novom obliku. (saobradajna nesreda.volje da se zasnuje obligacioni odnos. Pravo vezuje nastanak obligacije za jedan nepovoljan odnos zbog koga je nekome prouzrokovana šteta.između mladoženje i krojača).naknada u novcu Uspostavljanje ranijeg stanja podrazumeva uspostavljanje onog stanja koje je postojalo pre prouzrokovanja šteta i može se ispoljiti u popravljanju stvari. zakasnimo na predstavu u pozorištu. Posledice raskida: ugovorne strane se oslobađaju svojih obaveza izuzev obaveze na naknadu štete.zakasnimo sa pladanjem poreza). U fiksnom ugovornom roku je bitan sastojak ugovor (npr.mora biti jednaka i poravnati štetu. Strana koja vrada novac treba da vrati i zateznu kamatu od dana kada je isplatu primila.uspostavljanje ranijeg stanja 2. (događaji:izgubimo novčanik. Međutim ne stvara svaki nepovoljan događaj obligaciju.oštedenje automobila).kada postane očigledno da dužnik nede izvršit obavezu.predaji neke druge stvari. Ukoliko su obaveze ispunjene delimično onda svaki ugovornik ima pravo da traži ono što je dao. Naknada štete ima dva oblika : 1. Dužnik može prigovoriti da mu je ostavljen mali rok ili da je izvršio znatan deo obaveze. Obligacija nastaje samo kada je nepovoljni događaj prouzrokovao neko tredi. Potraživanje oštedenog sastoji se u naknadi štete (najkarakterističnija sankcija u građanskom pravu). iza ugovora.a kartu kupili unapred. Nastaje na osnovu volje. To može biti neka sporedna obaveza ili deo glavne obaveze. Samo izuzetno u jednom slučaju može biti manja i veda. prouzrokovanje štete-nema namere.namere ugovornih strana da zasnuju obligacioni odnos. Ugovor se ne može raskinuti zbog neizvršenja neznatnog dela obaveze.

Zbog nepostojanja te namere krađa je počela da se odvaja od sfere građanske odgovornosti ali nikada definitivno. Do odvajanja krivične i građanske odgovornosti došlo je u 3. Razlika: iz jedne iste radnje ne mora da nastane istovremeno i krivica i građansko pravna odgovornost. Odgovornost se javlja u mnogim granama prava (krivičnom. U ranijem periodu rimskog prava postojala je samo jedna sankcija. Polje građanske odgovornosti je šire. lice koje su oštedeni i štetnik imenovali da bi presudio njihov spor. građanskom pravu). U početku je bila dobrovoljna i ako su se štetnik i oštedeni dogovorili a ako nema dogovora privatna sankcija. Drugi uslov koji je zajednički je krivica.oštedenje stvari.trpeti štetne posledice zbog nepoštovanja tih pravila. iskupnine koju de neko platiti kada prouzrokuje određeni delikt. ali u ovu grupu su spadali i neki čisto neki imovinsko pravni delikti kao npr preoravanje međe. i za štetu od opasne stvari.privatna osveta-lice koje je prouzrokovalo štetu trpelo je fizičke patnje koje je oštedeni imao pravo da čini.damnum iniuria datum.sastoji se u oštedenju tuđe stvari bez namere da se stvar pribavi za sebe.lex Aquilia -propisao jedan jedini delikt.krađa. Ako se utvrdi postojanje i uzročna veza sud za obe vrste odgovosnosti izriče sankciju. Međutim svaka radnja kojom se prouzrokuje šteta nije krivično delo. Kod obe vrste odgovornosti sud ispituje da li postoje uslovi za odgovornost i da li je nepovoljna posledica prouzrokovana radnjom lica. Imaju zasebna polja primene i zasebne sankcije.radnja kojom se prouzrokuje krivično delo prouzrokuje se i šteta nekom licu. Ubistvo. U rimskom pravu sve nedozvoljene radnje su se delile u dve velike grupe delikata: 1. U građansko pravoj odgovornosti je taođe uslov ali ne svaku vrstu odgovornosti. Naziva se objektivna odgovornost jer su izostavljeni subjektivni elementi. U građanskom pravu postoje tri vrste odgovornosti: odgovornost za sopstvenu radnju. Kod odgovornosti za štetu od opasne stvari krivica nije uslov za odgovornost. Legalna kompozicija. Sličnost: odgovornost za prouzrokovanu nepovoljnu posledicu. prekršajnom.radnom (disciplinska).izdaja. . veku pre nove ere. U rimskom pravu građansko pravna i krivično pravna odgovornost nisu se jasno razlikovale. Najznačajnije su krivičnopravna i građansko pravna odgovornost.javni delikti 2. Krivična dela su po pravilu građansko pravna dela. U kasnijem periodu privatna osveta je bila zamenjena sistemom kompozicije.sastoji se u tome što se štetnik iskupljuje oštedenom predajudi mu svoja dobra kao zamenu za dobra koja je uništio. Sve su one delovi pravne odgovornosti što znači da svaka od njih povlači primenu pravnih sankcija. Oštedeni je putem jedne određene tužbe/ građanske tužbe mogao da postigne i ono što se danas postiže krivičnim i građanskim sankcijama. Običajna kompozicijavisinu kompozicije određivao arbitar. Za krivično pravnu odgovornost potrebno je da postoji uzročna veza između radnje izvršenja i krivičnog dela.privatni delikti Javni su bili delikti koji su istovremeno predstavljali i krivično delo (npr. U krivičnopravnoj odgovornosti je obavezni uslov. Privatni delikti su sve ostale deliktne radnje npr.teška telesna povreda.država je unapred određivala visinu naknade odn. Ona krivična dela kod kojih se kažnjava i za pokušaj ne predstavljaju građanska krivična dela. za drugog. Isto i za građansko pravnu odgovornost-veza između štete i radnje štete.

osim ako dokaže da je nastala bez njegove krivice.a u građanskom pravu pravilo o odgovornosti za štetu koje je opšte. Građanskopravna odgovornost u parničnom postupku koji pokrede privatni tužilac.nemogude je primeniti princip integralne naknade. Pored njih postoji pravična novčana naknada.krivičnopravnom odgovrnošdu treba da se obezbedi očuvanje pravnog poretka.postoje razlike između dve grupe slučajeva: 1. Osnovi odgovornosti. to je krivica.mere bezbednosti i vaspitne mere.Cilj.staratelja. Sankcije.koji se pokrede javnom tužbom koju podnosi i zastupa javni tužilac. uzročna veza i krivica. U građanskom pravu najtipičnija sankcija je naknada štete.samozadovoljenje koje se postiže tako što se oštedenom omogudava da obezbedi dobra koja de umanjiti bol. Način određivanja delikata: u krivičnom pravu postoji sistem posebnih delikata . Njome se šteta ne nadoknađuje u potpunosti.a građanksopravne sankcije su usmerena ka imovini. (to je nazastupljenija teorija).odmerava se prema veličini štete.reparacija nego satisfakcija. Pored naknade štete postoji i objavljivanje presude. Krivica nije ni osnov ni uslov odgovornosti.u krivičnom pravu postoji kazna. red i mir u državi i ima pre svega za svrhu da zaštiti društvenu zajednicu specijalnom i generalnom prevencijom. Građansko pravna odgovornost za svrhu ima reparaciju a ona se postiže izravnanjem. ona ima uži domašaj nego nakanda štete.povlačenje.poslodavac odgovara za krivicu drugog (zaposlenog).dosuđuje se u slučaju prouzrokovanja nematerijalne štete koja se ogleda u nanošenju fizičkog i psihičkog bola.a ne stepenu krivice.nije. U građanskom pravu: ko drugome prouzrokuje štetu dužan je nadoknaditi je. Može se desiti da se krivično pravna i građansko pravna odgovornost utvrđuje u istom postupku (kada oštedeni postavi imovinskopravni zahtev u krivičnom postupku. Trede lice.u građanskom pravu postoji više vrsta odgovornosti. Sudski postupak kojim se utvrđuje odgovornost: krivična odgovornost se utvrđuje u krivičnom postupku. 2. Ugovorna i deliktna odgovornost . odgovornost roditelja. Iz ovog opšteg pravila vidi se da postoje tri uslova građansko pravne odgovornosti: šteta.odgovornost poslodavca za štetu koju zaposleni na radu/ u vezi sa radom prouzrokuje. Krivične sankcije su usmerene ka ličnosti učinioca. Imalac opasne stvari odgovara za štetu objektivno i na osnovu samo dva elementa: štete i uzročne veze.ustanove.ta lica odgovaraju za štetu po osnovu krivice i to sopstvene koja se sastoji u tome što su propustili da vrše nadzor na način na koji je trebalo da ga vrše. Vlasnik odgovara zbog rizika koji je stvorio sa opasnom stvari. U krivičnom pravu postoji određeni broj delikata. izjave kojom je šteta učinjena i te sankcije predviđene su za povredu prava ličnostii.a njegova krivica (zaposlenog) ogleda se u tome što nije postupao onako kako je trebao. Kod odgovornosti za sopstvene radnje. kod odgovornosti za drugoga.poravnanjem onog što se desilo štetnim postupcima nekog lica u imovini/ ličnim dobrima drugog lica.ne treba mešati sa naknadom štete.ispravke. Odgovornost za štetu od opasne stvari se ne zasniva na krivici. Sudija je dužan da u konkretnom slučaju utvrdi postojanje obeležja.

Ugovorna odgovornost u širem smislu.Ugovorna-odgovornost za štetu koja nastaje usled povrede neke ranije postojede obaveze.ugovorna odgovornost postoji samo između lica koja mu se od ranije nalazila u obligacionom odnosu. Kod deliktne odgovornosti duguje se potpuna (naknada koja odgovara veličini štete). jednostana izjava volje. Vede je naknada koja se duguje kod deliktne odgovornosti. Ako niko . -današnje shvatanja -sticanje bez osnova.domašaj odgovornosti. -neispunjenje -neuredno ispunjenje Deliktna (neugovorna. odgovornost za štetu od opasne stvari. izvan ugovorna).nastaje samim faktom prouzrokovanja štete izvan obligacionog odnosa i ne podrazumeva obavezu koja je ranije postojala. Ugovorna odgovornost u užem smislu. odgovornost za drugog. -deliktna odgovornost postoji između više lica i kada više lica nanese štetu jednom oštedenom bez obzira da li su štetu naneli zajednički ili samostalno. zakon. Između ugovorne i deliktne odgovornosti postoji princip komunikacije. 2. (potpunu ili delimičnu). Da bi neko bio kriv mora da bude sposoban za rasuđivanje. Krivica je poseban uslov. (ranija shvatanja). Lice koje deliktno odgovara stiče deliktnu odgovornost sa 14 godina. I jedna i druga odgovornost stvaraju obavezu na naknadu štete.momenat od koga počinje rok zastarelosti.obim naknade.krivice Odgovornost za čin drugog licaKrivica postoji kad se neko nije ponašao kako je trebalo. Deliktna odgovornost je uređena imperativnim propisima. Razlike: 1. ZOO propisuje tri vrste odgovornosti: odgovornost po osnovu krivice. Kod deliktne odgovornosti-počinje da teče od momenta prouzrokovanja štete. Ako neko nije sposoban. Kod ugovorne odgovornosti duguje se naknada štete u visini koju je mogao predvideti da de nastupiti posledica neizvršenja obaveze (naknada predvidljive štete). Odgovaraju i mlađi u manjem obimu.mogudnost da se ugovorom isključi ili ograniči odgovornost.lice koje odgovara po ugovornoj odgovornosti mora imati poslovnu sposobnost.jer je izričito zakonom predviđena samo kod odgovornosti po osn.jedno lice koje odgovara drugom po ugovornoj odgovornosti ne može tom licu odgovarati po pravilima deliktne odgovornosti. poslovodstvo bez naloga.uzroci nastanka ugovorne odgovornosti u širem smislu.odgovornost koja je nastala usled povrede neke obaveze koja je nastala iz ugovora. Uslovi odgovornosti Dva opšta uslova: šteta i uzročna veza. 3.on ne može biti kriv i ne može odgovarati za sopstveni čin. Ugovorna odgovornost uređena je dispozitivnim zakonskim pravilima.a ne samo one koja je nastala iz ugovora.sposobnost štetnika za odgovornost. Izuzetno de se dugovati celokupna šteta ako strana nije izvršila obavezu namerno ili iz krajnje nepažnje. 4.povreda svake obaveze. 5. Kod ugovorne odgovornosti rok zastarivanja pravi oštedenog da zahteva naknadu počinje da teče od dana dospelosti ugovorne obaveze.

al za nju ne odgovara) i odgovorno lice.odgovornost roditelja i staratelja za štetu koju prouzrokuje maloletno lice. ZOO prihvatio je stanovište suda.što znači da ih zakon smatra sposobnim za rasuđivanje.od navršene 7. U vezi sa regulisanjem odgovornosti za štetu maloletnika.st. U obrazloženju mišljenja rečeno je da bi u utvrđivanju da li je maloletnik sposoban za rasuđivanje bilo neefikasno i necelishodno zbog toga što bi se parnični postupak odugovlačio. 2.u našem zakonu postavilo se sporno pitanje. godine života (čl. godine života (čl. i u njemu maloletnici su podeljeni prema uzrastu na tri kategorije: 1. U skici Zakona o obligacijama i ugovoirma bilo je predloženo rešenje po kome maloletnike ne treba razlikovati prema uzrastu i da treba uzeti da nisu sposobni za rasuđivanje i da ne odgovaraju za štetu ali da treba dozvoliti oštedenom da dokazuje suprotno (teret dokazivanja na oštedenom). Druga grupa slučajeva spadaju oni slučajevi u kojima jedno lice odgovara za štetu koje je prouzrokovalo drugo lice sposobno za rasuđivanje.2) ne odgovara za štetu osim ako se ne dokaže da su pri prouzrokovanju štete bili sposobni za rasuđivanje (oboriva pretpostavka).ne bi bio odgovoran za štetu koju prouzrokuje lice nesposobno za rasuđivanje oštedeni bi snosio sam svoju štetu. do 14. Sudovi su zauzeli suprotan stav. Tu spadaju: poslodavci za štetu koju zaposleni prouzrokuje na radi ili u vezi sa radom.naziva se odgovornost za drugoga. Necelishodan zbog toga što bi stvorilo velike troškove koji bi pratili ispitivanje sposobnosti za rasuđivanje jer bi trebalo angažovati veštaka koji bi trebalo da proceni i da svoje mišljenje.160.zauzeto je načelno mišljenje prema kome sve maloletnike treba podeliti na različite kategorije prema njihovom uzrastu i za svaki uzrast predvideti poseban režim odgovornosti.koje nije prouzrokovalo štetu.160 st1.al za nju odgovara.maloletnici do navršene 7.a na drugoj strani imamo štetnika (lice koje je štetu prouzrokovalo.a mogu biti odgovorni po pravilima o odgovornosti za sopstveni čin. Odgovornost pravnog lica za štetu koju prouzrokuje njegov organ u obavljanju svoje funkcije. Prva grupa slučajeva (odgovornost za lica nesposobna za rasuđivanja): su lica koja su odgovorna zbog toga što imaju dužnost da nadziru i vaspitavaju lica nesposobna za rasuđivanje. Na opštoj sednici Vrhovnog suda Jugoslavije 1970.) ne odgovaraju za štetu koju prouzrokuju. Odgovornost države za štetu organa koji prilikom obavljanja svoje službene dužnosti pričine štetu. Odgovornost za štetu punoletnog lica pod starateljom i odgovornost drugih lica za maloletnike.3) -oni odgovaraju za štetu prema opštim pravilima o odgovornosti. Da li sve maloletnike treba tretirati kao lica nesposobna za rasuđivanje i podi od pretpostavke a u svakom konkretnom slučaju dozvoliti ispitivanje da li je maloletnik sposoban za rasuđivanje ili sve maloletnike podeliti u kategorije i za svaku kategoriju propisati poseban pravni režim odgovornosti. 160 st. . 3.lice sa navršenih 14 godina (prema čl. Prva grupa slučajeva: 1. Odgovornost takvih lica. Zakon smatra da nisu sposobni za rasuđivanje i da se ne može ispitivati da li su oni u konkretnom slučaju bili sposobni za rasuđivanje. U ovome pravo nalazi neko drugo lice koje de odgovarati umesto lica nesposobnog za rasuđivanje. Tu spada: odgovornost roditelja i staratelja za štetu koju prouzrokuje maloletno lice. Kod odgovornosti za drugoga na jednoj strani imamo oštedenog koji je poverilac.

Zbog toga oštedeni u ovom slučaju mora da dokaže da su roditelji krivi. odgovarade roditelj kojem je na osnovu odluke suda dete povereno načuvanje i vaspitavanje. Odgovornost roditelja u ovom slučaju je odgovornost koja se bazira na tome što je šteta nastala kao posledica lošeg vaspitanja.drugoj ili tredoj kategoriji.4 ZOO. Pored roditelja može odgovarati i dete pod uslovom da je dete bilo sposobno za rasuđivanje i da je krivo. Kada se dete nalazi pod nadzorom roditelja oni su odgovorni za štetu.Odgovornost roditelja za štetu koju prouzrokuje maloletnik zavisi od uzrasta maloletnika odnosno da li dete pripada pvoj.godine. Roditelji odgovornost za štetu bez obzira na svoju krivicu. U ovoj situaciji roditelji odgovaraju zbog propuštanja obaveze vaspitanja. 2.ali se mogu osloboditi. Osnov odgovornosti je krivica.165.a ne po čl.godine je blaža od odgovornosti koju imaju roditelji za štetu koju pričini dete do 7. Krivica se predpostavlja ali je dozvoljeno da dokazuju da je šteta nastala bez njihove krivice. Odgovornost roditelja za štetu koje pričini dete od 7. Ukoliko oštedeni tuži samo obdanište ili vrtid i u tom slučaju mu bude dosuđena naknada. U tom pogledu treba razlikovati: 1.za štetu de odgovarati oba roditelja. Druga situacija je ako je dete prouzrokovalo štetu pod nadzorom nekog drugog lica.“rđavih primera“. ZOO.ali moraju da dokažu krivicu roditelja zbog propusta u vaspitanju. Obaveza da ga vaspitavaju -obaveza da stvaraju kulturne i obavezne navike deteta.ali oštedeni može dokazati obrnuto.sposobnost za rasuđivanje 2. brinu o njegovom životu i zdravlju i da ga čuvaju.radnja oštedenog. Oštedeni ne mora dokazivati krivicu roditelja. Kada dete napuni 7 godina važi pretpostavka da nije sposobno za rasuđivanje.odgovornost roditelja za štetu koju pričini maloletnik od 7 do 14 god. Ako je šteta posledica opšteg zanemarivanja. Dužni su da osposobljavaju svoju decu da budu pažljivi ljudi. (viša sila.krivica .165 st.radnja tredeg lica).odgovornost roditelja za štetu koju pričini maloletnik do 7. Mogli bi se osloboditi odgovornosti ako dokažu da postoji neki razlog koji isključuje odgovornost bez obzira na krivicu.vrtid ili drugo lice onda mogu u regresnom postupku zahtevati od roditelja da im isplate iznos.poročnih navika. Prva situacija je ona situacija u kojoj se nalazi dete pod nadzorom roditelja.niti oni mogu dokazati da nisu krivi.)da ga vaspitavaju Obaveza nadzora je da se staraju o svom detetu.165. Onda se primenjuje čl.da se ponašaju u društvu onako kako nalažu društvena pravila.rđavih prilika i poročnih navika.ovo zbog toga što roditelj zajednički vrše roditeljsko pravo i moraju solidarno biti odgovorni zbog propusta u vršenju roditeljskog prava.)da ga nadziru b.godine. Da bi dete odgovaralo zahtevaju se dva uslova: 1. Ako tuži roditelje oni odgovaraju na osnovu člana 168.a ne nadzora. Roditelji odgovaraju solidarno za štetu. Osnov njihove odgovornosti je krivica. Prema tom članu roditelji odgovaraju za štetu koju drugome pričini maloletno dete osim ako ne dokažu da je šteta nastala bez njihove krivice. Ako su roditelji razvedeni.obdanište. Roditelji odgovaraju zato što po zakonu imaju dve pravne obaveze prema detetu: a. Ugrađen je u čl. U ovom slučaju oštedeni može tužiti ili roditelje ili drugo lice ili zajedno i roditelje i drugo lice. U ovom slučaju radi se o posebnoj odgovornosti roditelja.

Odgovornost staratelja za štetu koju pričini duševno poremedeno lice i lice pod starateljstvom čl.uređena u čl. 3.169 primenjuje.godine života. U ovom slučaju potrebna četri uslova: 1.nije odgovornost prema opštim pravilima. Njegova krivica se pretpostavlja i može se osloboditi iz dva razloga koja su u zakonu izričito navedena: 1. U tom slučaju sud može da bude lice koje za štetu nije odgovorno ako to pravično zahteva i to naročito s obzirom na materijalno stanje štetnika i oštedenog. zaostalog umnog razvoja ili kog drugog razloga nije sposoban za rasuđivanje.da je njihova imovina veda od imovine koju ima oštedeni.tada sud može ako pravičnost zahteva i naročito imajudi u vidu materijalno stanje roditelja i oštedenog obavezati rodietelje da nadoknadi štetu potpuno ili delimično i ako za njih nisu odgovorni.da nema imovinu iz koje bi se šteta mogla nadoknaditi 3. Sticanje deliktne sposobnosti ne oslobađa rodietelje jer roditelji imaju obavezu da vrše nadzor i vaspitavaju ga do 18. On odgovara zbog toga što je došlo do propusta u brizi i nadzoru što znači da odgovornost na osnovu krivice.a nadoknada se ne može dobiti od lica koje je dužno da vodi nadzor nad njim. Odgovornost drugog lica za maloletnika.odgovornost roditelja za štetu koju pričini maloletnik od 14 do 18 god. Taj slučaj podrazumeva da maloletno lice odn. Ovaj slučaj de se najčešde pojaviti u praksi kad je štetu prouzrokovalo maloletno lice ili punoletno lice pod starateljstvom koje zbog duševne bolesti i umnog razvoja nije sposobno za rasuđivanje. Staratelj odgovara zbog toga što je obavezan da nadzire.odgovornost za štetu koje to punoletno lice prouzrokuje. Ako tužilac dokaže i sposobnost i krivicu odgovara dete. a.)kada je štetu prouzrokovalo lice koje za nju nije odgovorno tj.167 ZOO. 164 ZOO u kome stoji da staratelj odnosno lice koje je postavljeno zakonskom odlukom nadležnog organa ili na osnovu ugovora za staratelja. Staratelj može da bira da dokazuje jedan od dva načina. 4.odgovornost na osnovu pravičnosti: postoje dva slučaja kad se taj izuzetak iz čl.a roditelji nemaju dovoljno sredstava da tu štetu nadoknade.Krivica deteta se ne pretpostavlja. Maloletnik postaje deliktno sposoban kad navrši 14 god i pod odgovornosti po opštim pravilima odgovoran i to na osnovu pretpostavke krivice.štodenika.ako dokaže da bi šteta nastala i pri brižljivom vršenju nadzora.punoletno pod starateljstvom ima sredstva da nadoknadi štetu.da roditelji nisu odgovorni za štetu ali da imaju imovinu 4. školi ili drugoj ustanovi onda staratelj maloletnog lica .)drugi slučaj izuzetak je kada je maloletnik koji je sposoban za rasuđivanje prouzrokovao štetu ali nije u stanju da je nadoknadi.da je maloletnik prouzrokovao štetu i bio sposoban za rasuđivanje i kriv 2. punoletno lice koje usled duševne poremedenosti. Po tom članu kada je dužnost nadzora nad maloletnim licem povereno staratelju. da se stara i vodi brigu o ličnosti punoletnika.ako dokaže da je nadzor vršio na način koji je obavezan 2. b.

da ta lica dokažu da su nadzor vršila na način koji je obavezan 2. Radnici su .odgovornost preduzeda i drugih poslodavaca za štetu koju prouzrokuje zaposleni tredim licima u radu ili u vezi sa radom 2. To pravilo je propisano i u ZOO u čl.odgovornost preduzeda i drugih poslodavaca Do prouzrokovanja štete često dolazi prilikom obavljanja nekih poslova.bolnica. njihova krivica se mora dokazati.frizeri). U tom slučaju njhiova odgovornost je solidarna. U ovom sporazuma nema nadređenih i podređenih ved su svi subjekti jednaki.a zajedno sa njom može odgovarati i roditelj. ustanova de modi da pokrene regresnu parnicu i zahteva iznos koji je na ime naknade pala oštedenom. Zakon ne govori o odgovornosti poslodavca ved preduzeda ali pod preduzedem se podrazumeva poslodavac. Lice koje obavlja neku delatnost u tom slučaju zapošljava drugo lice radi obavljanja poslova iz te delatnosti. (oštedeni može da bira koga de da tuži). 1. Može odgovarati istovremeno ustanova zbog propuštanja nadzora. Ako tuži ustanovu onda ukoliko ustanova izgubi i sudskom odlukom bude obavezana da oštedenom nadoknadi štetu. U tom slučaju kad jedno lice samo pričini štetu ono odgovara po pravilima o odgovornosti na osnovu krivice.obudari. da je šteta posledica propuštanja vaspitavanja roditelja.ali de biti dužna da dokaže krivicu odn. u našem pravnom sistemu nije postojao klasični ugovor o radu.škole) odgovora za štetu koju maloletnik prouzrokuje za vreme dok je bio pod nadzorom.(ustanove.a to su isti oni razlozi zbog kojih se i staratelj punoletnog lica može oslobositi odgovornosti. Pod drugim ustanovima treba smatrati obdanište.odgovornost pravnih lica za štetu koju prouzrokuje njegov organ tredem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija 1. Ova lica odgovaraju na osnovu pretpostavke krivice i ona se mogu osloboditi od odgovornosti iz dva razloga.području koji se nazivao privatni sektor.da dokažu da bi šteta nastala i pri brižljivom vršenju nadzora. U vreme kad je donet ZOO 1978. Ako oštedeni dokaže i sposobnosat za rasuđivanje i krivicu postojade solidarna odgovornost maloletnika. Može se desiti da je maloletnik koji se nalazi pod nadzorom u vreme dok je ustanova vršila nadzor nad njim bio sposoban za rasuđivanje. Postojali su samo radnici koji su udruživali rad i sredstva među sobom i to an osnovu posebnog sporazuma. Tu su spadali manje zanatlije (pekari. Druga grupa slučajeva: Razlikuje se od prve po tome što je uzrok štete radnja jednog lica koje je za nju kriv i može da za nju odgovara ali za štetu ipak odgovara drugo lice koje štetu nije ni prouzrokovalo niti je za nju kriv. U drugom delu društvenog sektora nije postojao klasičan odnos poslodavca i zaposlenog.vrtid. U tom sektoru vladao je princip socijalnog upravljanja. Lice koje obavlja neki posao može prouzrokovati štetu. Ako štetu nije prouzrokovao sam poslodavac nego je štetu prouzrokovalo drugo zaposleno lice onda se postavlja pitanje ko treba za tu štetu da odgovara.postojao je u veoma uskom području privrede. Međutim kad neko obavlja neki privremeni posao onda zbog obima posla koji spadaju u tu delatnost često bivaju angažovana i druga lica da bi se ti poslovi obavili. U ovoj grupi postoje dva slučaja: 1. (to važi za maloletnike od 7 do 14). U ZOO ovo pitanje je regulisano tako da za štetu koju zaposleni prouzrokuje u obavljanju rada ili u vezi sa radom odgovara poslodavac.samoupravni sporazum. 170 koji nosi naslov „odgovornost preduzeda“.

završnog dela oovog pravila u kome stoji da preduzede odgovara osim ako dokaže da je zaposleni u datim okolnostima postupao onako kako je trebalo. Razlika u ova dva shvatanja su vrlo velika. To je opšti standard.udrživali svoj rad u okviru organizacije udruženog rada koje su se opet povezivale među sobom koji se zvao društveni dogovor šire celine koje su se zvale složene organizacije udruženog rada.)preduzede odgovara bez obzira na krivicu.ali i upravljanje motornim vozilima. Ono bi se moglo osloboditi odgovornosti jedino ako dokaže da je šteta nastala kao posledica više sile.radnje oštedenog ili radnje tredeg lica.) da je šteta prouzrokovana u radu ili u vezi sa radom b. Poredi se sa ponašanjem dobrog stručnjaka.a oštedeni je ne mora dokazivati. Uslovi odgovornosti preduzeda su: a. Uslov je da je zaposleni prouzrokovao štetu sa težim oblikom krivice. U članu 170 nalaze se tri pravila: 1. Ponašanje dobrog stručnjaka je ponašanje obučenog stručnjaka u određenoj oblasti.po ZOO preduzede odgovara na osnovu krivice.. Po kom standardu treba biti dokazano da li je kriv? Krivica zaposlenog se procenjuje prema posebnom standardu. Prema drugom shvatanju položaj preduzeda je lakši jer bi se mogao osloboditi odgovornosti dokazujudi da krivica ne postoji. koji je izmenjen u junu 1993. Krivica zaposlenog se pretpostavlja. Tim izmenama i dopunamaizvršena je zamena reči organizacija udruženog rada sa reči preduzede.zanatstvo. U vezi ove odgovornosti u našoj teoriji se pojavila dva shvatanja: a. Tim ustavom napušten je sistem socijalnog samoupravljanjai stvoren pravni okvir za donošenje izmena i dopuna ZOO. koja spada u okvir radnih zadataka al koja je u tesnoj vezi sa radnim zadacima. Drugim rečima. Pod pojmom štete u vezi sa radom se podrazumeva šteta koja je proizašla iz akta. 2. b. Ova odgovornost u izvornoj varijanti se naziva „odgovornost organizacije udruženog rada“. Ono odgovara zato što je zaposleni svojom aktivnošdu prouzrokovao rizik od opasnošdu za štetu. Od tada član 170. Poseban standard koji se primenjuje je ponašanje lica koje se bavi posebnom delatnošdu. To su oblasti u kojima se zahteva posebna obučenost i veština kao što su medicina. Do promene naziva došlo je posle donošenja Ustava iz 1972.ali ne na osnovu sopstvene krivice ved zaposlenog.nosi naziv „odgovornost preduzeda“. Ukoliko bi bilo prihvadeno prvo shvatanje položaj preduzeda bi bio pogoršan. ZOO je prihvatio drugo stanovište. osim ako se dokaže da je zaposleni nije nastupao onako kako je trebalo.)da je zaposleni kriv za štetu Šteta je prouzrokovana u radu ako je nastala u vezi sa obavljanjem radnih zadataka iz ugovora o radu. To se jasno vidi iz drugog. Ponašanje zaposlenog se ne poredi sa ponašanjem razumnog i vrlo pažljivog čoveka. bez obzira na kom prostoru se radni zadaci obavljaju.ali ako prteduzede bude tuženo i isplati naknadu može da zahteva od .)preduzede odgovara po osnovu krivice i njegova odgovornost se zasniva pod pretpostavkom o krivici. Tu spadaju sve radnje koje su fizički povezane sa izvršenjem poslova i zadataka na određenom radnom mestu. Odgovornost poslodavca i zaposlenog je solidarna što znači da može biti tužen ili preduzede ili zaposleni ili oboje.za štetu koju zaposleni u radu ili u vezi sa radomprouzrokuje tredem licu odgovara preduzede u kojem je zaposleni radio u trenutku prouzrokovanja štete. Prema ovom pravilu može da odgovara i sam zaposleni. Ne bi se moglo osloboditi odgovornosti dokazujudi da nije kriv.pravilo da oštedeni ima pravo da traži naknadu štete i zaposlenom ako je štetu prouzrokovao namerno.

Kao i u prethodnom slučaju da bi postojala odgovornost neophodno je da je obustava neopravdana. Međutim štetniku može biti umanjena odgovornost pa čak može biti i oslobođen odgovornosti ako to pravičnost zahteva. Ako je zaposleni prouzrokovao štetu svojom radnjom.rešava problem odnosa između odgovrnosti preduzeda za štetu koju zaposleni pričini svojom radnjom i odgovornost za štetu koju zaposleni učini upotrebom neke opasne stari koja pripada poslodavcu. Kada su ovi uslovi ispunjeni lice odgovara za štetu. Ako oni neredovno vrše ili ili obustave vršenje ovih delatnosi to može izazvati posledice po život i zdravlje građana. 4. 3.odgovornost u vezi sa obavezom zaključenja ugovora.odgovornost organizatora priredbe 3. . Kada oni odbiju da zaključe ugovor ona nastaje samo kad je odbijanje zaključenja ugovora neopravdano.po ovo pravilu odgovaraju lica koja po zakonu imaju obavezu da sa drugim licem zaključe ugovor kada im ono stavi ponudu za zaključenje.preduzede ima pravo regresa i u slučaju kada je zaposleni prouzrokovao štetu krajnjom nepažnjom.odgovornost usled terorističkih akata.zaposlenog da mu nadoknadi iznos. Potrebno je da je štetnik mogao da pruži pomod bez opasnosti za sebe. Ta lica koja imaju obavezu su po pravilu monopolska preduzeda koja imaju dominantan položaj na tržištu. 5. Drugim rečima preduzede nema pravo regresa jedino kada je zaposleni štetu prouzrokovao običnom nepažnjom. Da bi nastala odgovornost po ovom osnovu potrebno je da je jedno lice uskratilo drugom pomod što znači da je šteta nastala usled nečinjenja na koje je dužan svako kad su drugom licu ugroženi život i zdravlje.odgovornost u vezi sa vršenjem poslova od opšteg značaju-po ovom pravilu odgovaraju preduzeda koja vrše komunalne usluge ili neku drugu delatnost od opšteg interesa kao što su javna preduzeda koja se bave isporukom vode i električne energije. Potrebno je da postoji po život ili zdravlje što znači da ugroženost nečijih stvari nije dovoljna.odgovornost zbog neukazane neophodne pomodi.odgovara lice koje je drugom licu uskratilo pomod koja mu je bila neophodna i usled čega je došlo do smrti ili teškog narušavanja zdravlja drugog lica. Neophodno je i da je štetnik mogao da predvidi nastalu štetu. Od urednog izvršavanja njihovih obaveza zavisi kako kako de se odvijati život i kako de biti zadovoljavane osnovne potrebe građana. Njegova odgovornost je subjektivna (zasniva se na krivici).koristedi sopstvenu radnu snagu ali neupotrebom opasne stvari onda takođe odgovara preduzede ali po pravilima o odgovornosti za drugoga Posebni oblici odgovornosti 1.javnih demonstracija ili manifestacija 2. Zbog toga je predviđeno pravilo po kome oni odgovaraju za štetu koja nastane usled neredovnog vršenja delatnosti. Poslodavac ima pravo na regres. Ako je zaposleni pričinio štetu upotrebom opasne stvari koja pripada poslodavcu onda za štetu odgovara poslodavac po pravilima o odgovornosti za štetu od opasne stvari. Ovim članom se određuje njihova odgovornost . Na osnovu ovog pravila ako je zaposleni prouzrokovao štetu namerno međutim prama pravilima zakona o radu. To je faktičko pitanje o kojem sud odlučuje.

kako se vrši poravnanje? 2. Naime pravilo o uspostavljanju ranijeg stanja je dispozitivnog karaktera i ustanovljeno je radi zaštite interesa oštedenog.davanje druge stvari umesto uništene .prioritet uspostavljanje ranijeg stanja (Austrijsko pravo. Postoje dva oblika međutim odnos ova dva oblika nije isti u svim pravilima.a preko toga i Srpski građanski zakoniki ostalo u srpskom pravu do danas). Odstupanja od pravila: 1.obimu se ono obavlja? Postoje dva oblika naknade imovinske štete: 1.pravila o naknadi imovinske štete 2. Svrha naknade imovinske štete je popravljanje odnosno izravnavanje onoga što se desilo imovinskim dobrima nekih lica.vradanje iste stvari ako je šteta nastala njenim oduzimanjem . U vezi s tim postavljaju se dva pitanja: 1.Naknada imovinske štete Imovinska šteta je umanjenje nečije imovine i sprečavanje rasta.opravka oštedenje stvari 2. Uspostavljanje ranijeg stanja naziva se još i naturalna restitucija.je oblik naknade štet koji se sastoji u tome što je odgovorno lice dužno da dovede stvar oštedenog u stanje u kome su se one nalazile pre prouzrokovanja štete. U tom slučaju štetnik dužan da plati naknadu u novcu. 2.uspostavljanje ranijeg stanja. 3. ZOO prioritet daje uspostavljanju ranijeg stanja i u tom smislu ono je predviđeno kao pravilo.naknada u novcu. U ZOO pravilo o naknadi štete su podeljena na dve celine: 1. Njome se uspostavlja faktičko stanje stvari koje je postojalo pre prouzrokovanja štete ved stanje iste ili približno iste vrednosti imovine oštedenog posle prouzrokovanja štete i pre. (Švajcarski).kada uspostavljanje ranijeg stanja ne otklanja štetu u potpunosti. Po ZOO ako oštedeni pokrene zahtev sud de usvojiti . 3.sastoji se u naknadi vrednosti stvari u novcu.ona prava po kojima zakonski ne treba da bude unapred određen odnos između ove dve naknade ved sud treba da odluči na koji od ova dva oblika naknada štete bi bila nadoknada. U našem pravu se smatralo da se pravo bolje štiti uspostavljanjem ranijeg stanja.pravila o naknadi neimovinske štete 1. u kom opsegu. Oštedeni može uvek da zahteva da mu šteta bude nadoknađena u novcu. Mogude ga je izvršiti na tri načina: 1. U tom pogledu sva prava bi se mogla podeliti: 1. Skica o obligacijama i ugovorima i nacrt građanskog zakonika govore još i o povredi svakog zakonskog interesa kao naknadi imovine.NAKNADA ŠTETE Naknada štete je sadržina obaveze odgovornog lica i sankcije za njegovu građansko pravnu odgovornost. 3. 2.ona prava koja daju prioritet naknadi u novcu (Francusko i Englesko pravo) 2.najkrupniji izuzetak od pravila postoji kada oštedeni sam traži naknadu štete u novcu. „odgovorno lice je dužno uspostaviti stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala“.šteta se nadoknađuje u novcu kada uspostavljanje ranijeg stanja nije mogude. U tom slučaju odgovorno lice de posle uspostavljanja ranijeg stanjajedan deo štete nadoknaditi u novcu.

Naime pravila SGZ u pogledu obima naknade štete zasniva se na dve ideje: 1. 4. Ako je štetnik prouzrokovao štetu sa blažim oblikom krivic.visina naknade ne mora uvek da odgovara veličini štete ved može biti i manja što zavisi od krivice kojom je šteta prouzrokovana.a interes oštedenog je da mu bude nadoknađena celokupna šteta. Sudovi su počeli da prihvataju stanovište da šteta treba da odgovara i za stvarnu štetu i za izmaklu dobit bez obzira na stepen krivice.“ i čl.a ne prema nečemu drugom. U skici je bilo predviđeno pravilo na kome je oštedeni imao pravo na naknadu stvarne štete i izmakle dobiti. Ako je štetnik prouzrokovao štetu sa umišljajem ili grubom nepažnjom onda treba da nadoknadi i stvarnu štetu i izmaklu dobit.ali ne može biti ni ispos stvarne štete. Srpsko pravo je pre donošenja ZOO prihvatilo jedno rešenje. 1. Princip distributivne pravde. Ova ideja je bila prihvadena u skici prof. Razlika savremenog prava nastaje povodom pitanja dali naknada koju štetnik duguje može da bude manja od iznosa štete.Konstantinovida. . 2.ideja o strogom razgraničenju stvarne štete i izmakle dobiti 2.naknada treba biti jednaka krivici poruzrokovane štete.a ako je šteta prouzrokovana težim oblikom krivice naknada treba da bude jednaka visini štete. U skici je takođe bilo predviđeno odstupanje i po tom odstupanju oštedeni imao pravo na naknadu samo ako stvarne štete ali ne i izmakle dobiti.postoji onda kada sud može samoinicijativno bez predloga oštedenog da odluči o tome da šteta bude nadoknađena u novcu. Utvrđivanje visine naknade koju duguje oštedeni (pravila o obimu naknade imovinske štete) Sva savremena prava u pogledu obima prihvataju pravilo po kome naknada ne može biti veda od iznosa štete. Zato visi naknade mora biti odmerena isključico prema veličini štete. Prema ovom principu smatra se protivnim samoj prirodi naknade da se vodi računa o stepenu krivice.tako i i naknadu izmakle koristi“.189 st. Visina naknade ne može predi visinu štete. Taj princip i ZOO prihvata u čl.izuzev ako okolnosti slučaja traže uspostavljanje ranijeg stanja. Ako štetnici prouzrokuju isti oblik krivice snose istu naknadu. Sud ne mora da prihvati zahtev za novčanu naknadu.naknada može biti manja nego što iznosi. Drugim rečima ako sud ima pravo da smanji iznos naknade do visine stvarne štete . Ta pravila su počela da se menjaju posle Drugog svetskog rata. Ovaj princip vodi računa da prilikomodređenja naknade mora biti uzet u prvom redu interese oštedenog da mu šteta bude nadoknađena.stepen krivice ne treba da utiče na određenje naknade.ako smatra da nije nužno da odgovorno lice uspostavi ranije stanje. Princip integracije naknade (potpune naknade)-usvojen u ZOO.ideja je bila da iznos naknade treba da bude jednak veličini štete.1“oštedenik ima pravo kako na naknadu obične štete.190 „potpuna naknada“ „sud de uzimajudi u obzir okolnosti koje su nastupile u prouzrokovanju štete presuditi naknadu u iznosu koji je potreban da bi se oštedenikova materijalna situacija dovede u ono stanje u kome bi se nalazila da nije bilo štetne radnje ili propuštanja. Polazi od ideje da naknada štete treba da obezbedi ekvivalenciju imovine štetnika i oštedenog. Naknada mora uvek da bude jednaka visini štete. On ne može biti osuđen na izmaklu dobit ako je obična nepažnja.a ako je postupao sa običnom nepažnjom treba da nadoknadi samo stvarnu štetu.

članu. Taj momenat je momenat prouzrokovanja štete. Pošto u našem pravu visina štete zavisi od obima . Visina naknade se utvrđuje prema veličini štete u momentu donošenja presude.opseg štete može promeniti.samo je velika verovatnoda da de ona nastati u bududnosti.izuzetak postoji kada je odgovorno lice slabog imovnog stanja.za njega besplatno obavljao neki posao.osuditi štetnika da plati manju nadoknadu nego što iznosi šteta. Procena izmakle koristi je hipotetička jer se vrši s obzirom na sadržaj okolnosti i budude koje se pretpostavljaju kao redovne i normalne.a jedan omogučava da naknada bude viša od iznosa štete. Ono je povoljnije za oštedenog ali nije bez nedostatka. Naime od moementa podnošenja tužbe za naknadu štete suda. Šteta se može povedati al po neki put može dodi i do smanjenja obima štete.može da dođe do promena. Onda sud može dosuditi naknadu u iznosu vrednosti koju je ta stvar imala za oštedenika. 3.momenat nastanka štete.ali samo ako je šteta bila prouzrokovana običnom nepažnjom 2. Visina naknade se utvrđuje dokazivanjem i on se mora cifarski izraziti kada se radi o naknadi u novčanom obliku.2. To rešenje prihvadeno u 189.ako ona nije prouzrokovana ni namerom ni grubom nepažnjom. Sud ga može osuditi na manju naknadu nego što iznosi šteta. Tada sud može vodedi računa o materijalnom stanju oštedenom tražiti da on neisplatom potpune nadoknade ne bude doveden u oskudicu.on je odbije. 1. Dakle ne utvrđuje visinu izmakle koristi proizvoljno.prihvadena u našem savremenom pravu.postavlja se pitanje prema kom momentu? 1. Zobg toga visinu izmakle koristi sud ne dokazuje dokazivanjem nego procenom. Visina naknade utvrđuje se prema momentu koji treba razlikovati od momenta dospelosti obaveze na naknadu štete. 3. Sud prilikom procene po pravilu angažuje veštaka.podnošenje tužbe – prihvadeno u našoj sudskoj praksi pre nego što je donet ZOO.da bi ga iznos potpune nadoknade dovelo u oskudicu.momenat u kom sud donosi odluku o tužbi za naknadu. Može da dosudi naknadu preko objektivne tržišne vrednosti te stvari i da naknadu poveda do subjektivnog iznosa vrednosti koju je ta stvar imala za oštedenog. Potrebno da je šteta prouzrokovana običnom nepažnjom. Zbog toga što od momenta kada šteta bude prouzrokovana pa do momenta u kome ona treba da bude nadoknađena može da prođe određeno vreme u kome se količija.postoji u slučaju kad je šteta prouzrokovana krivičnim delom učinjenim sa umišljajem.pa sam sanira štetu.postoji u slučaju kada je štetnik radio nešto u korist oštedenika tj.prihvaden u Austrijskom pravu. Često se dešava da oštedeni nakon što zatraži naknadu. To je situacija kad je pre donošenja presude oštedeni sam otklonio štetu tako što je izvršio opravku ili zamenu stvari ili . Prema kom momentu sud utvrđuje visinu naknade? Utvrđivanje na osnovu dokaza koje je pružio oštedeni. Kada se radi o imakloj koristi ona se ne može cifarski dokazati jer ona nije ni nastala.a to je momenat od kog oštedeni stiče pravo da od odgovornog lica zahteva naknadu. 2.a ako nađe da je prilikom tih poslova pokazao brižljivost koju pokazuje u obavljanju sopstvenog posla. st.3 izuzetka od principa-2 predviđaju da naknada bude manja od štete.

Ako nije bilo sporazuma ali je oštedeni pokrenuo spor u kome je štetnik pravnosnažno osuđen. Sporazum štetnika i oštedenog o visini rente i rokovima mora biti pismeno ( ovi dospeli iznosi mogu biti preneti bilo ugovorom. Nastaju neki izdaci kojih ne bi bilo da smrt nije nastupila.zatim izgubljena zarada zbog nesposobnosti za rad za vreme lečenja i gubitak izdržavanja koja su određena lica primala od nesrede. Naknada štete u slučaju smrti. 1.)naknada troškova za lečenje od zadobijenih povreda i drugih troškova u vezi sa lečenjem.troškovi za sveštenika. Oni nisu šteta u pravnom smislu reči.u vezi sa lečenjem. Novčana renta dosuđuje se i usled trajno povedanih izdataka koji su nastali usled telesne povrede ili oštedenja zdravlja.troškovi podizanja nadgrobnog spomenika.kada su učinjeni troškovi radi opravke. transport za grobno mesto.roditelji.naknada štete u slučaju smrti (izdaci u vezi smrti-šteta).bračni ili vanbračni drug). dospeli iznosi rente mogu se prenositi poslovima inter vivos i mortis causa.bilo testamentom). Postoje dve vrste troškova: 1. Svi ti izdaci moraju biti nadoknađeni i svi oni ulaze u obim naknade štete.troškovi u vezi sa prevozom povređenog od mesta povređivanja do ustanove .a visina novčane naknade utvrđuje se prema momentu kada su učinjeni troškovi radi otklanjanja štete.podušja (do 40-dnevne). 2. Nadoknađuju se uobičajeni troškovi za podizanje spomenika.spadaju troškovi prenosa sanduka. Onda je u sudskoj praksi prihvadeno da oštedeni ima pravo da zahteva naknadu u novčanom obliku. Ako su iznosi rente dospeli onda se oni mogu prineti drugom licu.putni troškovi najbližih srodnika. Pravo na novčanu rentu je lično pravo i zato se ne može prenositi na druga lica.troškovi objavljivanja čitulje.a u sudskoj praksi određen krug lica koja imaju pravo određena prema krugu lica koji imaju pravo za duševne bolove zbog gubitka (deca.izdaci za pružanje medicinskih uslova(lek. Ako dođe do promena okolnosti koje je sud imao u vidu onda i štetnik i oštedeni mogu da traže da se izmene visine obroka. ZOO sadrži posebna pravila za naknadu imovinske štete kada nastupe ovi događaji.posluženje prilikom sahrane. b.)troškovi sahrane.smeštaj u bolnici). a. Oni su događaji koji mogu za sobom da povuku razne oblike troškova i druge vidljive imovinske štete koji ne bi bili učinjeni da se ti troškovi nisu desili. . Pravo imaju naslednici.crnine.pa do prebivališta i troškovi bliskih srodnika zbog obilaska povređenog u bolnici.održavanje grobnog mesta.troškovi muzike.je prihvatio drugu stvar. U slučaju da je nenovčano potraživanje na naknadu štete popravkom ili zamenom stvari samoinicijativno od strane oštedenog promenilo pravnu prirodu i pretvorilo se u novčanu.telesne povrede ili oštedenja zdravlja. Ko ima pravo na ovu naknadu? ZOO nije rešio to pitanje. To su izdaci u vezi sa troškovima sahrane.onda oštedeni ima pravo i na zateznu kamatu koja se računa počev od dana kada je šteta otklonjena odn.intervencija za nabavku lekova.telesne povrede ili oštedenja zdravlja Imovinska šteta može nastati kao posledica smrti.

a ogleda se u neostvarenoj koristi koju bi ona ostvarila u svom domadinstvu.ona imaju pravo na naknadu štete po ovom osnovu (npr. Zbog toga ZOO predviđa pravilo: „ako se okolnost koju je sud imao u vidu prilikom donošenja presude promeni.od rada na sopstvenom imanju.nanete teške telesne povrede ili oštedenje zdravlja.kad naknada štete zbog trajno povedanih potreba nastalih usledteške telesne povrede ili oštedenja zdravlja.. Te promenjene okolnosti mogu da utiču na visinu naknade. Ova šteta ogleda se u različitim izmaklim zarada koja bi lica čija je radna sposobnost umanjena ostvarila po redovnom toku stvari da mu nije naneta teška telesna povreda odn.izgubljena zarada zbog privremene nesposobnosti za rad za vreme lečenja 3.)pravo na naknadu štete u slučaju tesne telesne povrede ili oštedenja zdravlja.u toku njenog trajanja može dodi do promenjenih okolnosti koje je sud imao u vodu prilikom dosuđivanja visine rente.kod štete koja nastaje zbog toga što su mogudnosti daljeg napredovanjai razvijanja oštedenoguništene ili trajno smanjene.potrebna bolja.svaka imovinska korist ostvarena od rada u novčanom i nenovčanom obliku koju je zaposleni ostvarivao od rada učinjenog drugim licima po osnovu ugovora o delu. Zarada zaposlenog licapodrazumeva s enovčani iznos koji je zaposleni ostvarivao na osnovu radnog odnosa (zarada za redovno radno vreme i zarada za prekovremeno radno vreme). 2.u dvojoj bašti vodnjaku.troškovi usled pojačanih otreba drugih lica koja pružaju pomod oštedenom. Nova renta se pored slučaja gubitka izdržavanja.naknada izgubljene zarade zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad posle lečenja.može dosuditi u još tri slučaja: 1. 3. Pod zaradom treba podrazumevati zaradu zaposlenog lica i zaradu nezaposlenog.Izmena visine rente.ako su se imovinske prilike popravile.npr domadica ima pravo na naknadu štete zbog gubitka zarade zbog sopstvenog rada. Oštedeno lice može zahtevati povedanje rente. Obuhvata pet vrsta troškova: 1. 4. Ovu naknadu treba razlikovati od prethodne. Jedino što sudovi ne priznaju kod zarade je zarada iz nedozvoljenog rada (rad suprotan prinudnim propisima i moralu).sud može na zahtev oštedenog povedati rentu za ubudude. Može je na zahtev štetnika za ubudude smanjiti ili sasvim ukinuti. c. Sa druge strane štetnik bi mogao da zahteva smanjenje ili ukidanje rente.u slučaju gubitka zarade zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad. 4.naknada zbog trajno povedanih potreba-obuhvata troškove za pojačanu ishranu povređenog.domadinstvu.troškovi lečenja i drugi potrebni troškovi u vezi sa lečenjem 2.porast zarada). .ako se njegovo zdravstveno stanje pogorša. Prema stavu sudske prakse smanjenje ili povedanje može ako dođe do promenjenih opštih ekonomskih prilika (opadanje kupovne modi novca.da mu zdravlje nije narušeno i zarada koju ono ostvaruje.pojačana ishrana povređenog da bi se oporavio. Pravo na novčanu rentu je neprenosivo zato što je lično pravo. Međutim ako su pojedini obroci novčane rente dospeli onda se može preneti na drugo lice zato što su ušli u njegovu imovinu i postali su imaoci potraživanja koja se mogu izvršiti.pošto se renta dosuđuje za ubudude. Kada u pitanju nezaposlena lica.

199 predviđa uspostavljanje ranijeg stanjakao oblik naknade u slučaju povrede prava ličnosti. ZOO u čl.duševni bol ili strah).potrebno da štetnik zna da su navodi neistiniti 3.međutim postoje izvestni vidovi nematerijalne štete kod kojih je ipak mogude. Oblik i naknada neimovinske štete: naknada nematerijalne štete može imati dva oblika: 1.kad je nekom nanet fizički bol.al postoje situacije u kojima lice kojima je povređena čast tuđim izjavama kojima se ono omalovažava i trpi imovinski gubitak. Prema tom članu sud može narediti na trošak štete objavljivanjem presude.ali kod nematwerijalne štete uspostavljanje ranijeg stanja nije mogude (npr.da su navodi o nekom licu koji se izvode neistiniti 2. 2. Oni se ne mogu popraviti. Uspostavljanje ranijeg stanja može se učiniti na četri načina: 1.štetnik odgovara za svaki oblik krivice. To su imovinske koristi koje bi oštedeni ostvario od svog rada.objavljivanje presude na trošak štetnika 2.troškovi zbog toga što su mogudnosti oštedenog za dalje razvijanje ili napredovanje trajno ili delimično uništena. Da bi neko odgovarao za imovinsku štetu po ovim pravilima potrebni su neki uslovi: 1.mađutim ako je štetnik imao ozbiljan interes da saopšti neistinit nalog. U skici u Zakonu o obligacijama.-205).a tako je i u prednacrtu predviđeno je da je neimovinska šteta i povreda prava ličnosti kao kao što su strah.objavljivanjem ispravi ili narediti da štetnik povuče izjavu kojom je povreda učinjena ili da učini nešto drugo čime se može ostvariti svrha kojom se postiže naknada. Prema ZOO nematerijalna.objavljivanje isprave na trošak štetnika 3.uspostavljanje ranijeg stanja: Popravljanje u imovinskim ili ličnim dobrima.pod objavljivanjem presude smatra se objavljivanje presude parničkog suda ili krivičnog suda kojim . Šteta može biti prouzrokovana tako što neko izvodi neistinite naloge o prošlosti nekog lica. neimovinska šteta je nanošenje drugome psihičkog fizičkog bola ili straha. Usled povrede nečije časti nastaje neimoviska šteta. 1. Usled toga što je neko povredio čast poslodavac može da ti otkaz tom licu).povlačenje izjave kojom je povreda učinjena o trošku štetnika 4.da sud naredi da štetnik učini i nešto drugo čime se može postidi svrha naknade.5.onda de on odgovarati za štetu samo ako je neistinite podatke iznosio sa namerom da time nanese štetu. lični i porodični mir kao i povreda drugih ličnih dobara.uspostavljanje ranijeg stanja 2.doduše ne sasvim popravljanje stanja koje je prouzrokovano.a uskradene su zbog toga što su mogudnosti oštedenog uništene ili smanjene.njegovim sposobnostima itd. Reparacija se potpuno postiže kod imovinske štete.naknada u novcu 1. Naknada imovinske štete usled povrede časti i prozrokovanje štete širenjem neistinitih navoda.Naknada neimovinske štete (čl 199.

o okolnostima slučaja. ZOO je odstupio od skice tako što je ograničio pravo na novčanu naknadu: 1. Za razliku od prethodnog načina ovde štetnik svojom naknadnom izjavom poriče da jeistinito ono što jeizneo o drugom licu u svojoj prethodnoj izjavi. 4. Mora biti učinjena na trošak štetnika 2.za duševni bol i za strah.ali iz nje je proizašla ideja da ako se ipak priznaje pravo na novčanu naknadu onda to pravo treba biti ograničeno. On e predvideo mogudnost da neimovinska šteta bude novčano određena.novčana naknada za neimovinsku štetu. Vode računa o dve stvari: 1.cilju kojem služi naknada. Pravo na novčanu naknadu neimovinske štete u našem pravu postoji.povlačenje izjave kojom je povreda prava ličnosti učinjena. Negativna teorija bila je dominantna u našoj sudskoj praksi tako da sudovi nisu dozvoljavali novčanu naknadu. ne izvan njih. Prema skici sud je mogao pored objavljivanja presude. 3.trajanju bolova ili straha.zakon ograničio i visinu naknade tako što je predvideo da sud prilikom odlučivanja o njegovoj visini mora da vodi računa o intenzitetu. Tako je bilo do polovine 50-tih godinakad je 1951. Zato ZOO ne govori o naknadi štete ved „pravičnoj novčanoj naknadi“.naknada se ne može dosuditi u svakom slučaju ved samo u slučajevima koji su određeni zakonom.fizički bol i strah. Ovo je najdelotvorniji način naknade štete. Da bi sud dosudio pravičnu novčanu naknadu zakon mu nalaže da prilikom odlučivanja da li je treba dosuditi i koliko treba da bude njena visina. Nacrt nikad nije postao zakon.a u . Ima za svrhu zadovoljenje.objavljen nacrt zakona o naknadi štete. 2. Ta negativna teorija nije preovladala.reč je o objavljivanju demantovanja oštedenog odnosno ispravke neke neistinite informacije.i to naročito dve okolnosti: jačina bolova i trajanje bola i straha. Dosuđuje se naknada u višem iznosu ako su bolovi bili jači i duži.o njemu kojim je povređeno njegovo neko lično pravo (pravo na čast i ugled).ali je počeo da vrši i izvršio strašan uticaj na sudsku praksu. Pravična novčana naknada se dosuđuje za fizički.ovim načinom ostavlja se sudu da slobodno izabere sredstvo koje smatra najpovoljnijim da se popravi povreda prava i ličnosti. Naknada štete je samo ona naknada koja odgovara veličini štete. Ako se uporedi zakonska skica treba redi da je skica davala pravo oštedenom na naknadu. U sudskoj praksi protumačeno da pravo na novčanu naknadu pripada samo onda kada su bolovi ili strah bili jačeg intenziteta ili trajanja. Nije reparacije nego satisfakcija. To je novčana suma koja se dosuđuje oštedenom da bi mu se omogudilo da sebi pruži neko zadovoljenje kao utehu za psihički. Tom izjavom treba da budu opovrgnute sve neistinite tvrdnje koje su navedene u izjavi koje je pre toga izjavio štetnik.objavljivanje ispravki ili povlačenjem izjave umesto svih ovih oblika naknade i nezavisno od naknade imovine štete dosuditi oštedenom određenu svotu novca za pretrpljenu neimovinsku štetu ako nađe da je naknada opravdana s obzirom na težinu krivice štetnika ili težinu nanete štete.pravnosnažno opovrgavajuneistinite činjenice u izjavi štetnika kojim je učinjena povreda časti ili ugleda oštedenog.sud treba da vodi računa o značaju povređenog dobra. Novčana naknada za neimovinsku štetu nije naknada štete.na široj osnovi nego što to čini ZOO.ali je prilično ograničena što je rezultatnegativnog stava teorije koju doktrina zauzima u pogledu mogudnosti da se neimovinska šteta nadoknadi u novcu. 2. 2.

sud mora da vodi računa i o drugim okolnostima slučaja.časti ili ugleda.pravo naknadu neimovinske štete u slučaju smrti. Može biti bol prouzrokovan samom povredom.oštedenje usne školjke.prijatelja.zakon ne psotavlja nikakva ograničenja. Afekcije su naklonosti. U oba slučaja imamo dve žrtve: Inicijalna žrtva-lice koje je izgubilo život ili povređeno tako da je postalo invalid. One treba da nastanu kao posledica umanjenja životne aktivnostipod tim se u sudskoj praksi smatra umanjenje životne aktivnosti koja je nastala kao posledica gubitka ekstremiteta.majci) .ljubav. U ZOO pravi se razlika između prava na naknadu neimovinske štete u slučaju smrti i pravo na naknadu u slučaju teškog invaliditeta.ali i bol prouzrokovan hirurškom intervencijom.odanost.prema kom gajimo naklonost umrlo 2. Pored ovih postoji još jedno ograničenje: 3. Nadoknađuje se i duševni bol koji je posledica slabljenja časti i ugleda najčešde naknada za ove posledice se dosuđuje za neopravdanu osudu na kaznu zatvora ili neosnovanog pritvora.nežnosti.nema pravo na naknadu za strah za život sebi nekog bliskog lica(npr. Posredna žrtva.terapijom.gubitka ili oštedenja umutrašnjih organa. Pravo na novčanu naknadu u slučaju smrti ili teškog invaliditeta bliskog lica.ne samo ove dve.defarmacija na licu izazvana vađenjem zuba. Te afekcije mogu biti povređene na dva načina: 1. 2.duševnu bol svih onih koji su prema njemu gajili i imali određenu afekciju.kolega). 1.manjem iznosu ako su bolovi bili kradi i slabiji. To su sve slučajevi naruženosti u našoj sudskoj praksi za koje se priznaje pravična novčana naknada. Smrt jednog lica proizvodi povredu afekcije.vrsti krivičnog dela.brade .slabljenja funkcija ljudskih organa itd. Najčešde sud vodi računa o dužini boravka. Duševne patnje usled natuženosti su posledica neke vidljive promene na temu kao što je ožiljak na licu.ne daju sudovi naknadu za smrt deteta u saobradajnoj nesredi.sestara. Nadoknađuje se svaki fizički bol.druga lica koja prema njemu imaju afekciju i koje trpe duševni bol usled toga što se inicijalnoj žrtvi dogodilo.oštedeni ima pravo samo na naknadu za sopstveni strah.o okolnostima koje su bile vezane za tok pretkrivičnog i krivičnog postupka.naknada za strah. 3. Sudovi ovo vrlo usko tumače.tako što je lice koje volimo.slobode.deformacija usta. Pravo na pravičnu novčanu naknadu u slučaju smrti ili teškog invaliditeta je pravo posredne žrtve na naknadu u slučaju smrti ili teškog invaliditeta inicijalne žrtve. Naknada u novčanom iznosu može se dosuditi: 1.srdačnost koje gajimo prema drugim licu. U ovom slučaju radi se o naknadi štete zbog povrede afekcije koje imamo prema nekom bliskom licu.nagrđenost usled gubitka oka.tako što je licu prema kojem gajimo afekciju povređen telesni integritet tako što je postalo invalid.o ponašanju osoblja.povrede.o životnom dobu osuđe nog lica. Novčana naknada za fizički bol se ne dosuđuje za svaki duševni bol ved samo onaj koji je proistekao iz umanjene opšte životne aktivnosti. .u humanim uslovima u zatvorskoj ustanovi.za fizički bol.za duševni bol-su duševne patnje.komšija. Krug tih lica može biti širok (od roditelja.gips.

i ne samo njima. Postavlja se pitanje da li lica koje su posredne žrtve izložene prizoru.duševne bolove i strah.odnosno kako zakon kaže „naročito težak invaliditet).pogotovo članovima uže porodice koji su zbog svojih odnosasa inicijalnom žrtvom izloženi stalnom prizoru nekih duševnih patnji.pravo na naknadu štete usled teškog invaliditeta. Razlika ej u tome što je ovde inicijalna žrtva preživela. Zakon je i u ovom slučaju postavio neka ograničenja: a. Osim ekonomske propasti je to što sva ova lica ne trpe jednaku jačinu povrede afekcije.u našoj sudskoj praksi do donošenja ZOO bilo je pravilo da posrednim žrtvama ne treba priznati pravo nanaknadu 2.i vanbračni drug pod uslovom da između njega i povređenog postoji zajednica života.) ograničio krug lica (bračni drug.međutim u skici nije bilo precizirano ko su članovi uže porodice. U ZOO ovo pravilo prošireno.deca i roditelji. Ova lica imaju na pravičnu novčanu naknadu pod uslovom da se radi o teškom inavliditetu. Najzad zakon je predvideo da pravo na pravičnu novčanu naknadu ima i vanbračni supružnik pod sitim uslovima kao brada i sestre.)drugo ograničenje tiče se težine invaliditeta.) brada i sestre nemaju pravo. U skici prof.Ukoliko bi sva lica kojima su afekcije povređene imala pravo na naknadu to bi dovelo do ekonomske propasti naknade štete.imaju pravo da zahtevaju pravo na naknadu štete.a svaki bol ne stvara dosuđivanje naknade.jer sud de na osnovu dokaza da proceni. Bilo je da prava treba priznati svim onim licima koja trpe ozbiljno veliku neimovinsku štetu. Faktičko je pitanje kad de biti taj slučaj.ali je i odredio te članove (bračni drug. O ovom tipu postojala dva shvatanja: 1.gubitka unutrašnjih organa.ono koje je sad prihcadeno u zakonu i prihvataju ideju da bliska lica imaju pravo na pravičnu novčanu nakandu u slučaju invaliditeta. 2. Zbog toga se postavlja pitanje kako povudi liniju ograničenja? U našoj pravnoj teoriji jedno stanovište je zastupao Obren Stankovid. (slučaj Francuske).lukavstvom navedeno na vanbračnu obljubu. Zakon se međutim nije zaustavio samo na ovom krugu lica. idudi u duhu zakona priznaje se i bradi i sestrama pod uslovom da je postojala trajnija zajednica života.a naročito o intenzitetu i trajanju i druge okolnosti i na osnovu njih odrediti da li sva lica imaju pravo na pravičnu novčanu naknadu i kolika de biti njena visina.Konstantinovida pravo na novčanu naknadu bilo je predviđeno za članove uže porodice.inicijalna žrtva je pogođena teškim unakaženjemi visokim stepenom invaliditeta.deca i roditelji).a to je da je između njih i umrlog postojala trajna zajendica života.ved i svim onima koji trpe ogromnu neimovinsku štetu. Novčana naknada tj satisfakcija u posebnim slučajevima.200 ZOO.on je pravo na pravičnu novčanu naknadu priznao i bradi i sestrama umrlog. b. Određivanje visine pravnične novčane naknade.pojedinih životnih funkcija i ona sam je zbog toga dovedena u stanje intezivne duševne patnje. Važi isto pravilo kao i za uttvrđivanje visine novčane naknade za fizičke. Treba da pripadne bliskim krvnim srodnicima i supružnicima. ZOO delimično je prihvatio rešenje predviđeno u skici tako što je propisao da pravo na pravičnu novčanu naknadu imaju članovi uže porodice. Međutim stanje u kojem se nalazi inicijalna žrtva nanosi se i duševni bol drugim licima. . I ovde su počeli da se prave istupi. Ona bi se pozvala na duševne bolove zbog umanjenje opšte životne aktivnosti. Prema našim predratnim propisima pravo na posebnu naknadu u posebnim slučajevima priznavalo se ženskom licu koje je prinudno. To znači da sud mora voditi računa o svim okolnostima slučaja. Ta inicijalna žrtva ima pravo da traži naknadu za te duševne patnje na osnovu čl.ali uz ispunjenje još jednog uslova.

radnjom obogadenom.da se obogadenje dogodilo na tuđ račun. To je slučaj kad se obogadenje sastoji u smanjenju pasive nekog lica a neko plati tuđi dug verujudi da plada svoj.testament.poverilac osiromašeni.Slučajevi obogadenja radnjom osiromašenog.ovo su najčešdi slučajevi pravno neosnovanog . To je poseban izvor obligacija iz koga nastaje obligacioni odnos čija je sadržina vradanje onoga što je stečeno. odnosno da je proisteklo iz imovine nekog lica. (npr ako neko plati licu dug za koji misli da duguje.ved samo ono koje ispunjava određene uslove: 1.neki drugi pravni posao. Drugi način na koji se može dogoditi pravno neosnovano obogadenje je kada je prenos imovine posredan. Učini poklon .sudska odluka.da je obogadenje bez pravnog osnova.da postoji obogadenje. Osnov u smislu pravila po kojem pravno neosnovano obogadenje je sve ono što opravdava prenos neke vrednosti iz jedne imovine u drugu.zakon. Kod prouzrokovanja štete obligacioni odnos nastaje tako što je došlo do umanjenja imovine ili propustanjem povedanja koje je prouzrokovano radnjom nekog lica dok kod neosnovanog obogadenja obligacioni odnos nastaje jer je došlo do uvedanja imovine pravno neosnovano. U praktičnom životu obogadenje se najčešde dešava tako što vrednost iz imovine jednog lica direktno prelazi u imovinu drugog lica. Potrebno je da postoji osiromašenje drugog lica. 2.radnjom nekog tredeg lica ili nekim spoljnim događajem.ili smanjenju pasive ili ušteda troškove koje je neko morao učiniti.upravni akt. PRAVNO NEOSNOVANO OBOGADENJE U ZOO „sticanje bez osnova“. 3. To može biti ugovor. Ako nema osiromašenika nema obligacionog odnosa. Pod obogadenjem se smatra uvedanje nečije imovine i predstavlja suprotnost prouzrokovanju štete. Slučajevi pravno neosnovanog obogadenja: Pravno neosnovano obogadenje može dodi radnjom osiromašenog lica .svakom licu koje je prevarom prinudom ili zloupotrebom odnosa podređenosti ili zavisnosti navedeno na kažnjivu obljubu.pa potom ugovor poništi ili raskine.koje se može sastojati ili u povedanju aktive. Dužnik je obogadeni.a obaveza obogadenog da vrati stečeno. 2. Potraživanje osiromašenog glasi na vradanje onoga što je stečeno bez osnova. Ako nema ništa od ovoga onda se smatra da pravni osnov ne postoji. Ne predstavlja svako obogadenje. Zbog toga se pravno neosnovano obogadenje može podeliti na tri velike grupe slučajeva.Ne pripada samo ženskom ved svim licima. 1. Pravo na posebnu novčanu naknadu u posebnim slučajevima u ZOO pripada: 1.pravo na pravičnu novčanu naknadu ima i lice prema kome je izvršeno i neko krivično delo protiv dostojanstva ličnosti i morala.a dug ne postoji.taj onda drži predmet bez osnova).

Postoje i neki slučajevi u kojima ZOO propisuje da isplata nedugovanog ne postoji uprkos tome što dug postoji: a. Za nju je bitno da je to lična tužba. Da bi postojala isplata nedugovanog iz koje nastaje obligacioni odnos u kome isplatilac ima povoda da zahteva da mu bude vradeno ono što je isplatio.da ja uplata učinjena solendi causa (znači da je isplata učinjena da bi se ugasio dug.međutim poverilac ga ponovo tuži. Ako je neko izvršio dug znajudi da nije dužanplatiti on nema pravo da zahteva povradaj.)ispunjenje naturalne (prirodne) obligacije to je prirodno neutuživa. Ova tužba je relativnog karaktera i ne treba je mešati sa reivindikaciono sa kojom je slična ali se suštinski razlikuju po karakteru. Ako on ponovo plati i kasnije opet nađe priznanicu mogao bi da traži povradaj.svako ispunjenje neke obaveze ima neki razlog. b.ponovo učini isto. To je dužnost koja se ispunjava iz pristojnosti. posebni slučajevi kada se smatra da postoji isplata nedugovanog a.može niti i dug na predaju stvari). 2. ali nekom drugom licu.a ne znajudi za to.a ne svom poveriocu c.)ako nikad nije ni nastao (npr.da je on dužnik.pa čak i ako je jednom platio po osnovu izvršne isprave.)kad neko plada svoj dug koji postoji.duga koji se ne može utužiti i ne može se prinudno izvršiti.isplata nedugovanog (condictio in debitum). To je situacija kad je neko isplatio poveriocu dug. Od ovoga postoji uzuzetak kad je neko zadržao pravo da zahteva povradaj ili kad je neko nešto platio da bi izbegao prinudu.ali dobrovoljno ispunjiva obaveza ( kad neko plati štetu koju je pričinio. Podiže je osirmašeni protiv obogadenog ili njegovih naslednika ako nije u životu. Razlog zbog kojeg neko ispunjava svoju obavezu je da se oslobodi duga.da dug ne postoji. Potrebno da je neko nešto uradio s namerom da ugasi dug.smatra se da dug ne postoji po ZOO: dva opšta slučaja: a. Ako ne postoji zabluda nema isplate nedugovanog.obogadenja. Postavlja se pitanje da li je dvostruka isplata nepostojedeg duga isplata nepostojedeg duga? Prema ZOO važi pravilo prema kome onaj koji je isplatio dug dva puta pa makar i jednom na osnovu izvršne isprave ima pravo tražiti vradanje.)kada je neko platio tuđi dug koji postoji verujudi da tako plada svoj dug b.)kada je u vreme ispunjenja dug ved bio ugašen na neki od načina na koji obligacija može prestati. on izdao priznanicu. Ne može biti pravno obavezna.)ispunjenje moralne dužnosti. Ne mora da bude samo dug koji glasi na novac.postoji kada je isplatilac verovao da dug postoji odn. To znači da je obligaciono pravne prirode. Ovde se obogadenje dešava tako što osiromašeni vlastitom radnjom prouzrokuje povedanje imovine obogadenog.)ispalata zastarelog duga.jer potiče iz ništavog ugovora) b. . U ovu grupu spadaju tri slučaja: 1. Ako neko isplati dug koji ne postoji onda isplata nema nikakav smisao jer nema šta da se ugasi. Potrebna su tri uslova: 1.a nisu nastali uslovi za nadoknadu štete) c.ali ne onom stvarju na koju njegov dug glasi nego drugom stvarju.zabluda isplatioca.)kada neko plada dug koji postoji. 3. Tužba iz pravno neosnovanog obogadenja Naziva se kondikcija.

može u momentu vradanja imati manju ili vedu vrednost nego u momentu sticanja. Kondikcija je relativnog karaktera upudena prema licu sa kojim se osiromašeni nalazi u obligacionom odnosu. Njen predmet je osuda na određenu radnju.dakle na vradanje tj.Stvarno pravne tužbe su apsolutnog karaktera uperene prema svima.ono što je stečeno bez osnova. Ukoliko je obogadeni bio nesavestan onda de osiromašeni biti dužan da isplati vrednost poklonjene stvari.a osiromašeni nede dobiti ništa.a ako je zamenljiva bide dužan da nadoknadi stvar iste vrste. Važe slededa pravila: Obogadeni ne vrada plodove koje je imao od stvari pre nego što je saznao da se neosnovano obogatio primajudi stvar.pa se postavlja pitanje prema kom momentu treba da bude određena visina? U ZOO je prihvadeno pravilo da se stečeno bez osnova vrada u onom stanju u kome se nalazi u vreme podnošenja tužbe. Obaveza vradanja: obuhvata dve stvari: 1. Pravi se razlika da li su u pitanju nužni ili korisni. 2.plodovi. -ako je obogadeni poklonio ono što je neosnovano stekao onda treba praviti razliku da li je bio savestan ili nesavestan. . -nužni troškovi-su oni koji su neophodni da bi se stvar zaštitila od štete ili propadanja. On svoju tužbu može da uperi ka obogadenom i u tom slučaju ima pravo da od obogadenog traži samo ono što je primio kao naknadu zaa vrednost koju je otuđio. Odstupanje od pravila kad je obogadenni nesavestan: Ako je obogadeni znao ili mogao znati da se obogatio na tuđ račun onda je dužan da nadokandi vrednost svih plodova koje je ubrao ili mogao a ubere počev od dana sticanja.predaju predmeta obogadenja. -ako je zaključio sa tredim licem teretni pravni posao onda obogadenje nije nastalo iz njegove imovine zbog toga što je onno što je otuđio primio naknadu. Zbog toga ima pravo da traži od obogadenog da isplati naknadu što je primio na osnovu tog teretnog ugovora. Ukoliko je obogadeni imao neke troškove u vezi sa stvari da li može da zadrži te izdatke ili ne. Obogadeni vrada sve plodove koje je imao ili mogao da dobije od stvari.stvar je predmet reivindikacione tužbe. Iz relativnog karaktera proizilazi da ukoliko je obogadeni otuđio predmet oboogadenja.osiromašeni ne može od pribavioca da zahteva da mu predmet vrati. Cilj tužbe: je da sud osudi obogadenog na činidbu. Ukoliko je obogadeni otuđio predmet obogadenja treba praviti razliku da li je obogadeni otuđio neosnovano stečeno peretnim pravnim poslom ili dobročinim. Ako nije znao da poklanja stvar koju je neosnovano stekao onda nema šta da vrati jer je obogadenje nastalo iz njegove imovine. Ako vrada novac dužan je platiti i zateznu kamatu počev od danaa kad je saznao da je novac neosnovano primio.kvaliteta.činidbu obogadenog. Ukoliko se desi da je predmet obogadenja propao višom silom onda njegova obaveza prestaje i to naravno samo ako je u pitanju individualno određena stvar. Njen predmet nije stvar.pod plodovima u smisslu pravno neosnovanog obogadenja ne se smatraju se samo naturalni i civilni ved i svaka druga korist koju je obogadeni imao od stvari.od momenta kad je saznao da je neosnovano obogaden.

odnosno 3 godine (subjektivni rok).ali ne i sabirati. Odstupanje od pravila postoji kada je obogadeni nesavestan. 2. što znači da sve dok postoje uslovi za vindikaciju ne može se podneti kondikcija. Iz ove situacje može nastati i kondikcija (upotreba tuđe stvari) .i ovde postoji isključujudi odnos.da je tužilac vlasnik stvari. U prvom slučaju se može desiti da vlasnik nema pravo na tužbu za naknadu štete ved sama kondokcija? Kad je istekao rok koji je kradi onda vlasniku preostaje samo mogudnost da podnese kondikcijsku tužbu ali ne i tužbu iz naknade štete. ali ukoliko je poddneo prethodno kondikciju on može naknadno podneti tužbu i zahtevati razliku koja bi bila jednaka visini izmakle dobiti.tako i korisnih.odnos prema tužbi za izvršenje ugovora-između ove dve tužbe postoji isključujudi odnos. Za uspeh reivindikacione tužbe bitne dve stvari: 1. Po pravilu vlasik stabla de se opredeliti da podnese tužbu za naknadu štete jer de tom tužbom dobiti više.može biti podneta kondikcijska tužba.da je u pitanju individualno određena stvar. Odnos prema drugim tužbama. Ako podnese tužbu iz pravno neosnovanog obogadenja treba da dokaže da je došlo do njegovog osiromašenja. 1. Vlasnik stvari može da bira da li de podneti jednu ili drugu tužbu.odnos prema tužbi za naknadu štete? Tužba za naknadu štete obuhvata visinu štete koja se sastoji od stvarne štete i izmakle koristi.on de uspeti u sporu. i da ne postoji pravni osnov za uvedanje imovine drugog lica (ušteda troškova).-korisni-oni kojima se povedava vrednost stvari. Ove dve tužbe se mogu birati. Ako podnese tužbu za naknadu štete mora dokazati štetu i uzročnost. Kondikcija kao tužba iz pravno neosnovanog obogadenja trebarazlikovati od tužbe za izvršenje ugovora.zato što je tužilac prestao da bude vlasnik jer je trede lice postalo vlasnik ili je stvar izgubila individualnost. al ako se ugasi ugovor može tražiti ono što se daje sa tužbom iz pravno neosnovanog obogadenja. Samo ako je ugovor prestao u kom slučaju se ne može podneti tužba za izvršenje ugovora može se podneti tužba iz pravnog neosnovanog obogadenja (npr sve dok je ugovor relativno ništav može upotrebiti tužbu za izvršenje ugovora.od reivindikacione tužbe i tužbe za naknadu štete. Iznos tih troškova mora dokazati obogadeni. Tužba in rem (ne in personam). Zastareva u opštem roku od 10 godina. a ova tužba zastareva u roku od 5 godinaobjektivni rok).ne može da kondicira“. Sve dok se može podneti tužba za izvršenje ugovora ne može biti upotrebljenja tužba. Tužba za izvršenje ugovora isključuje kondikciju. . Ukoliko bi se opredelio za tužbu iz pravno neosnovanog obogadenja postavlja se pitanje da li tu tužbu može kumulirati sa tužbom za naknadu štete? Ove dve tužbe s ene mogu sabirati. 2. 3.odnos prema reivindkaciji. Može se desiti da iz jednog istog činjenja nastanu uslovi i za kondikciju i za tužbu za naknadu štete ( neko svojom krivicom poseče stabla u šumi i to stablo upotrebi za sopstveni ogrev).do povedanja imovine drugog lica. Ako uslovi za vindikciju prestanu npr. Ako su ispunjena ova dva uslova koje treba da dokaže vlasnik. Važi pravilo da obogadeni ima pravo na nadoknadu svih izdataka.a ako je znao ima pravo na nadoknadu samo nužnih troškova. U odnosu na kondikciju u pravu važi pravilo „onaj ko može da vindicira. Reivindikaciona tužba je tužba vlasnika individualno određene stvari protiv držaoca kod kojeg se stvar nalazi i kojem traži da mu stvar bude vradena u državini.može tražiti i naknadu štete i izmaklu dobit.kako nužnih.

nastaje i obaveza za poslovođu bez naloga da drugoj strani nadoknadi svu štetu koja je nastala tom prilikom. . Pod propuštenom koristi treba smatrati neku imovinsku korist za koju zakon zahteva da bude očigledna.onda nema mesta poslovodstvu bez naloga i u tom slučaju radi se o nepravnom poslovodstvu bez naloga i iz njega nastaju određene obaveze za poslovođu: 1. 4.neodložnost posla. Ako poslovođa ne vrši posao u nameri da mu gospodar da nagradu i naknadi troškove ved da on sam pribavi korist .da odmah položi račun gospodaru posla 2.POSLOVODSTVO BEZ NALOGA (nezvano vršenje tuđih poslova) To je vršenje tuđih poslova pravnih i materijalnih bez naloga ili ovlašdena ali za račun onoga čiji je posao.treba da bude takvo da bi u slučaju njegovog neblagovremenog obavljanja nastupila šteta ili propuštena očigledna korist.tako da u tom slučaju i uprkos zabrani nastaje poslovodstvo bez naloga.a drugo lice uprkos toj zabrani obavi obavi njegov posao.da ne postoji ni obaveza ni pvlašdenje za obavljanje tuđih poslova-potrebno je da poslovođa to zna.da mu preda sve koristi koje je ostvario 3.da kod poslovodstva bez naloga postoji namera zasnivanja poslovodstva bez naloga. Naime niko nije ovlašden da se meeša u tuđe poslove. Postoje i određene situacije kad nije dozvoljeno zabraniti drugome da se meša u svoje poslove. U ta tri slučaja zaabrana ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo. Pod štetom u smislu pravila o poslovodstvu bez naloga ne treba smatrati samo on što se smatra štetom u prouzrokovanju štete. Mešanje je mogude u izuzetnim slučajevima i strogo zakonom određeno tako da svako lice čiji posao drugo lice ode da uradi može da zabrani.da je posao koji je poslovođa obavio tuđ. Ne može biti ni pod kakvom prinudom odnosno obavezom da ga izvrši 3.da stvori obavezu za gospodara damu da nagradu i plati troškove koje je imao zbog njegovog posla.to znači da poslovođa želi da učini posao. Da bi nastalo poslovodstvo bez naloga potrebno je da budu ispunjeni određeni uslovi: 1. Postojanje zabrane ne sprrečava nastanak poslovodstva bez naloga kada je zabrana protivna zakonu ili moralu odnosno kad je neko drugome zabranio da izvrši neku njegovvu zakonsku obavezu koja ne trpi odlaganje.da nema ni ovlašdenja ni obavezu. Ako je gospodar posla zabranio obavljanje posla. 2.to znači da je posao koji se ne tiče ni ličnosti ni imovine poslovođe bez naloga. Na osnovu poslovodstva bez naloga nastaje obligacioni odnos između poslovođe bez naloga i gospodara posla na osnovu koga obe strane imaju prava i obaveze. Postojanje zabrane isključuje poslovodstvo bez naloga. 5.to može da dovede do obaveze poslovođe bez naloga da nadoknadi štetu čak i u slučaju kad je šteta nastala bez njegove kriivice. Treba podrazumevati nastupanje bilo kakve nezggode ili neprijatnosti za lice čiji je posao.da ne postoji zabrana lica čiji je posao.

Majsotr pošto obavi da priznanicu koju je ovaj dužan da preda gospodaru posla). Prava poslovođe bez naloga: 1. . U ovm drugom slučaju on oma pravo od gospodara posla da zahteva da ga oslobodi svih obaveza koje je preuzeo na sebe i naravno da preuzme na sebe one obaveze koje je poslovođa bez naloga preuzeo u njegovo ime. 2. Međutim ta obaveza da nastavi posao traje sve dok gospodar ne bude u mogudnosti da sam preuzme brigu o poslu. 3.drugi dokumenti.komšija primeti da je oluja na kudi odnela krov. Gospodar posla može svoju brigu za posao ispoljiti na dva načina: 1. 3. Ukolliko se poslovođa ne ponaša u skladu sa stvarnom odnosno pretpostavljenom namerom ili onom koju ima razuman čovek.pravo na naknadu štete. a ako ne zna .da traži od gospodara posla da ga oslobodi prezetih obaveza. Međutim poslovođa može neke obaveze preuzeti i u svom interesu.stvari ili novac.ukoliko je imao izdatke ima pravo da mu gospodar nadoknadi. Ukoliko je došlo do štete usled obične nepažnje u našem pravu sud možee smanjiti odgovornost za štetu ili ga osloboditi pladanja naknade.pravo na naknadu troškova.saastoji se u obavezi da se podnese izveštaj o završenom poslu u pogledu troškova odn izdataka koje je poslovođa imao. Posle obaveštavanja gospodara posla poslovođa u principu ne može da napusti posao.onda je dužan da ga obavesti lično. (npr.obaveza da postupa sa potrebnom pažnjom. 4.može odlučiti da sam dovrši započeti posao 2. Ako poslovođa zna ko je lice čije poslove obavlja. on de odgovarati za štetu i morade nadoknaditi prema pravilima odgovornosti na osnnovu krivice.polaganje računa.on nije lišen obaveze obaveštavanja nego je u tom slučaju dužan da obavesti naadležan organ starateljstva ili organ lokalne samoupravena teritoriji na kojoj obavlja posao. 5. 2.Pravna dejstva poslovodstva bez naloga: iz poslovodstva bez naloga nastaju obaveze i prava posovođe bez naloga: Obaveze poslovođe: 1.obaveza da ustupi ono što je pribavio u obavljanju gospodarevog posla.da obavesti gospodara posla da je preduzeo neki njegov posao i to je prema zakonu dužan da učini što je mogude pre.da nastavi započeti posao.ved je dužan da nastavi njegovo obavljanje ako je mogude. Prema ZOO ima pravo na korist nužnih i korisnih troškova al nema pravo na naknadu luksuznih troškova.može se sporazumti sa poslovođom bez naloga da između njih nastane ugovor i dati upustva kako da završi posao. U obavljanju posla poslovodstva bez naloga mogu biti predate priznanice. Poslovođa bez naloga je dužan da se u obavljanju tuđeg posla rukovodi stvarnim ili verovatnim namerama razumnog čoveka u datim okolnostima. Poslovođa bez naloga može u toku obavljanja posla preuzeti obaveze u ima i za račun gospodara posla i u tom slučaju te obaveze vezuju direktno gospodara posla. Da bi sprečio dalju štetu zovne majstora i kupi crep.odnosi se na naknadu one štete koju je poslovođa sam pretrpeo obavljajudi posao za drugoga.

izdavanje hartija od vrednosti Postoji još jedna izjava volje koja stvara obavezu.javno obedanje nagrade.4.ved po pravilima ugovora o nalogu.ali za sam nastanak nije neophodna volja gospodara posla. 1.svaki takmičar može zahtevati od suda da odredi rok.poslovodstvo bez naloga nastaje sa namerom poslovođe bez naloga da zasnuje obavezu gospodaru posla. To znači da de se pravni odnosi raspravljati ne više po pravilima o poslovodstvu bez naloga. Da bi nastao obligacioni odnos potrebni slededi uslovi: 1. ZOO poznaje dve vrste jednostrane izjave volje koje stvaraju obligaciju: 1.da je obedanje učinjeno javno.javno obedanje nagrade 2.mora biti određen rok za takmičenje za dobijanje nagrade.to se zove nagradni poklon. JEDNOSTRANA IZJAVA VOLJE Je peti izvor obligacija. U tom slučaju on je ostvario rezultat i ima pravo zahtevati nagradu.pravo na nagradu.odnosno putem radia. Obedanje nagrade obavezuje obedavaoca da obedanje održi.a ne spadaju u nužnei korisne troškove. Ratifikacija. Ako nije otklonio štetu odnosno nije ostvario korist.da obavljanje u sebi sadrži prestaciju obedavaoca. Ako gospodar posla naknadno izjavi volju i prihvati posao koji je obavioodnosno započeo poslovodstvo bez naloga. 5. Ako mu gospodar ipak da nagradu. i u tom slučaju ima isto dejstvo kao .ali koja nije uređena pravilima o jednostranoj izjavi volje kao izvorima obligacija.da je upudena neodređenim licima pri čemu njihov broj može biti određen ili neodređen. Obaveza koja nastaje iz ponude je obaveza ponudioca da izdrži ponudu određeno vreme. a to je ponuda.štampe ili televizije 2. 3.al drugi ipak učini posao.u obedanju mora biti navedena radnja koja treba da bude izvršena odnosno uspeh koji treba da bude postignut dabi nastala obaveza obedavaoca na davanje nagrade. Je izvor obligacionog odnosa između javnog obedavaoca i drugog lica.poslovođa bez naloga ima pravo na nagradu onda kada je otklonio štetu od lica čiji je posao odnosno ako mu je pribavio korist koja mu je mogla izmadi.pravo na odnošenje dodatka-posloovođa bez naloga ima pravo na odnošenje stvari kojom je uvedana imovina. Slučaj kad nema uslova ispunjenih za poslovodstvo bez naloga.ima pravo na naknadu do visine koristi.a to je nagrada 4.odnosno ugovor zaključi pod uslovima u ponudi.nema pravo na nagradu ali mu ostaju druga prava na osnovu poslovodstva bez naloga. Ako rok nije određen.onda između njih nastaje ugovor o nalogu. 5.

su ugovori koji se davaju jednim aktom davanja ili činjenja. mešoviti.zajmu).oni koji naastaju prostom saglasnošdu volja.to su oni ugovori koji su zbog svoje učestalosti u pravnom prometu zakonom posebno uređeni i čije je ime tačno određeno.oni ugovori za čiji nastanak je pored saglasnosti volja neophodno da ona bude izražena u formi koju je zakon odredio odnosno koju su ugovorne strane utvrdile kao uslov nastanka i punovažnosti. 2. 5.međutim za razliku od ponude koja je kao neopoziva. U rešenju ovog pitanja nastale su brojne teorije. Npr.ugovori koji se izvršavaju preduzimanjem više uzastopnih sukcesivnih akata davanja ili činjenja.o finansijama. (ug. formalni. 3. kod ugovora o nepravoj ostavi imamo situaciju u kojoj su sjedinjeni elementi ug.nisu toliko česti u pravnom prometu. 2. U našem pravu je prihvadena teorija apsorbcije.ugovor o nepravoj ostavi). Međutim naknadna izjava obedavaoca o opozivanju obedanja proizvodi pravna dejstva samo ako su učesnici u takmičenju saznali za opozivanje pre nego što su obavili radnju ili postigli uspeh. ugovori sa trajnim izvršenjem. javno obedanje je opozivo.ponuda. Pretstavljaju poseban problem za primenu u pravu jer u slučaju da dođe do spora oko njihovog izvršenja može se postaviti pitanje pravila koje treba primeniiti s obzirom da je u njima sjedinjenoo više elemenata različitih ugovora.o zajmu.Prema karakteru prestacije: 1.o pansionu. 2. 4. Njihova sadržina nije zakonom posebno uređena niti im je u zakonu dato posebno ime. 2. Ako za opozivanje obedanja nisu znali onda naknadna izjava obedavaoca ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo. neformalni.Bitni uslovi potrebni za nastanak ugovora: 1. imenovane. neimenovani.oni koji su sastavljeni od elemenata više ugovora (ug.Prema kriterijumu određenosti u zakonu: 1. (prodaja. jednostavne. 2.ugovori sa trenutnim izvšenjem. Naime obedavalac može opozvati obedanje na isti način na koji je učinjeno (javno) i ličnim saopštavanjem učesnika u takmičenju i u tom slučaju oduzima dejstvo ranijem učinjenom obedanju.Prema tehnici i načinu zaključenja: .Prema dužini trajanja prestacije: 1.oni ugovori koji se sastoje iz elemenata samo jednog određenog ugovora.zakupu.pa se postavlja pitanje koja demo pravila postaviti. Podela ugovora 1.o prodaji.zajam).o ostavi i ug.o organizovanju putovanja. Izjavljivanjem javnog obedanja nagrade nastaje obaveza obedavaoca da isplati obedanu nagradu i pravo pobednika u takmičenju da zahteva ako je više učesnika istovremeno obavilo radnju ili postiglo uspeh onda svi oni imaju jednako pravo.o lizingu.su ugovori koji se izvršavaju preduzimanjem jednog akta davanja ili činjenja koji se prostire u kradem ili dužem vremenskom periodu odn. Po njoj kod jednog mešovitog ugovora treba utvrditi koji elementi kod njega pretežu i ti elementi koji pretežu apsorbuju elemente drugih ugovora.trampa.

dvostrane ugovore.oni kod kojih saglasnošdu volja nastaje obaveza samo za jednu ugovornu stranu. On je dvostruko obavezan jer nastaje obaveza zajmodavca da preda određenu količinu zamenljivih stvari. 2. Obaveza poklonoprimca sastoji se u nečinjenju jer povredom može dodi do raskida ugovora zbog nezahvalnosti i gubitka imovinske koristi.1. 6.to su ugovori kod kojih iz saglasnosti volja ugovornih strana nastaju obaveze za obe ugovorne strane.Kriterijum zavisnosti ugovora jednih od drugih 1.preduzimanju pojedinih akata kojima se prema poklonodavcu iskazuje blagodarnost.su ugovori koji se zaključuju s obzirom na ličnost jednog ugovornika ili oba. posebne. 8.Podela prema odnosu prava i obaveza: 1.ugovori koji ne mogu postojati samostalno ved njihovu egzistenciju i pravna sudbina zavise od egzistencije i pravne sudbine nekog drugog ugovora (jemstvo). samostalni.Prema ličnosti ugovornika: 1.su oni koji mogu da postoje potpuno nezavisno od ostalih ugovora 2. 2. ugovori koji se zaključuju bez obzira na ličnost učinioca. Značaj podele: ogleda se u tome što se na jednostrane obaveze ugovornika ne primenjuje čitav niz zakonskih pravila za koje je u ZOO određeno da se primenjuju samo na dvostrane ugovore. ugovori sa sporazumno određenom sadržinom 3. ugovori intuitu personae. jednostrani ugovori. akcesorni. individualni 5. generalne 6. 7.zaključuje se prostom saglasnošdu volja. Prema shvatanju profesora Antida ugovor o poklonu je dvostrano obavezan pravni posao jer za poklonoprimca nastaje obaveza zahvalnosti koja se sastoji u suzdržavanju. 121 do 148. Zajam više nije realan ugovor. Ta pravila su smeštena od čl. U jednostrane ili jednostrano obavezne ugovore spada ugovor o poklonu (na osnovu njega nastaje samo obaveza poklonodavca da preda poklon i pravo svojine). pravila o odgovornosti prenosioca za fizičke nedostatke .recipročni i sinalagmatični. 1. ugovore po pristupu 2. Ova podela ugovora ima veliki značaj u našem pravu. kolektivni 4. Dvostrani ugovori se još nazivaju i uzajmni. Ugovor o delu).tako da je izvršenje obaveze iz tog ugovora vezana za određeno lice i ne može biti preneta na drugo lice (npr.

Nastanak. Ova podela je vrlo slična podeli na jednostrane i dvostrane ugovore. . Kod teretnih nje dovoljna samo nedopuštena pobuda ved je potrebno da druga strana zna za nedopuštenu pobudu.o besplatom punomodstvu).a to je forma. Tumačenja ugovora: nejasne odredbe koje se pojave u teretnom ugovoru treba tumačiti na način na koji se ostvaruje pravičan odnos uzajamnih davanja.2. Ili kada postoji nedopuštena pobuda kod jedne ugovorne strane. Značaj podele: ogleda se na polju zaključenja ugovora.to su ugovori intuitu personae.a dobročini ugovori se uglavnom tumače na način koji je manje štetan za dužnika i uzima se da je dužnik hteo manje. Prenosilac kod dobročinih ugovora odgovara samo ako je fizički ili pravni nedostatak prouzrokovao štetu na imovini pribavioca.a podela na teretne i dobročine zasniva se na ekonomskom kriterijumu na odnosu koristi. Kod njih prenosilac ne odgovara ako stvar ima neki fizički ili pravni nedostatak. Razlika je u tome što se podela na jednostrane i dvostrane zasniva na pravnom kriterijumu. a ako je ostava sa naknadom onda je njegova odgovornost strožija. teretni -su ugovori kod kojih svaka strana duguje naknadu za korist koju prma od druge ugovorne strane. Dejstva. pravila o prekomernom oštedenjuu 8. 1. Ako je besplatna ostava. Nazivaju se još i ugovori bez nanade ili besplatni. Pobijanje zbog oštedenja poverioca: uslovi za pobijanje dobročinih ugovora su Paulijanskom tužbom lakši od onih koji see traže pobijanjem teretnih ugovora.najopštije se može redi da dobročini ugovori teže nastaju. ug. pravila o odgovornosti za pravne nedostatke ispunjenja 3.o posluzi.na odnosu odnosno broju obaveza koje nastaju iz ugovora. u. pravila o izmeni ili raskidu ugovora zbog promenjenih okolnosti 6.o beskamatnom zajmu. pravila o ustupanju ugovora.dok kod teretnih zabluda oo motivu je nebitna).ug. To se najbolje vidi kod primera o ostavi.a da lakše prestaju od teretnih.postoji vedi broj razloga n osnovu kojih mogu da prestanu dobročini za razliku od teretnih.dejstva i prestanka ugovora. pravila o zelenaškim ugovorima 9.ko dobročinih.a to je nemoralno ili protivzakonito (apsolutna ništavost).kod teretnih ugovora postoji odgovornost prenosioca za fizičke i pravne nedostatke ispunjenja.usled zablude o motivu -rušljiv.su oni ugovori kod kojih jedna strana ne duguje naknadu za korist koju prima od druge. (npr.o poklonu.o besplatnoj ostavi.ostavoprimac odgovara za štetu samo ako ih nije čuvao sa pažnjom koju poklanja sopstvenik stvari. pravila o raskidanju ugovora zbog neispunjenja 5. Za nastanak dobročinog ugovora potrebno je da se ispuni još jedan dodatan uslov koji se ne traži kod teretnih. Još se nazivaju ugovori s naknadom ili onerozni.zahteva da se ponaša kao dobar domadin. 2. Prestanak.a ne više. (ug. Kod dobročinih ugovora odgovornost za štetu se blaže ceni nego kod teretnih. Dobročini ugovori se zaključuju s obzirom na svojstva ličnosti jedne ugovorne strane. dobročini. pravila o nemogudnosti ispunjenja 7. Ta odgovornost ne postoji kod dobročinih ugovora. pravila o prigoru neispunjenja 4. Nasuprot tomme teretetni se ne zaključuju s obzirom na svojstva ličnosti.

o opkladi.samim tim one pristaju da odnos njihovih uzajamnih davanja budu nejednaka. Zbog toga ovde važi da se ne mogu poništiti zbog prekomernog oštedenja.a ponekad i odvažni ugovori (ug. Opklada je ugovor kod koga strane iznose. Kod aleatornih ugovora postoji neizvesnost na koje ugovorne strane računaju prilikom zaključenja. tvrde dva suprotna fakta s tim što ona strana čije tvrdnje se pokažu tačne treba da od druge strane primi određenu korist. Nije bitno da li se radi oprošlosti.odn. Nema nikakvih neizvesnosti. .odn.ugovori kod kojih se u momentu zaključenja ne zna koja de strana biti poverilac a koja dužnik ili se ne zna kolika de biti visina obaveze jedne ugovorne strane ili se ne zna kakav de biti krajnji odnos uzajamnih davanja ili to zavisi od nekog neizvesnog događaja. Zbog toga ako se desi da jedna strana bude prekomerno oštedena kod komutativnih ima pravo da zahteva poništenje ugovora zbog prekomernog oštedenja. 2. osiguravač se obavezuje da ukoliko nastupi osigurani slučaj da isplati osiguranu sumu.1.u o igri). komutativni.tako da se zna šta ko prima po osnovu ugovora i šta ko po osnovu ugovora duguje. Kod komutativnih ugovora je poznata visina u trenutku zaključenja ugovora.ugovorilac osiguranja se u momentu zaključenja ugovora obavezuje da osiguraniiku plada određenu naknadu i visinu premije osiguranja. Nazivaju se još i ugovori na sredu. Neizvestan događaj koji se pojavljuje kod aleatornih ugovora može biti bilo koji događaj (opšte neizvesan ili događaj neizvstan samo za ugovorne strane. Ugovor o osiguranju. aleatorni. dužine trajanja života primaoca izdržavanja.ne zna se visina obaveze davaoca izdržavanja ved ona zavisi od jednog neizvesnog događaja tj.je takav ugovor kod koga se u trenutku njegovog zaključenja zna kolika je visina i kakav j uzajamni odnos prestacija.sadašnjosti ili bududnosti). Ugovor o doživotnom izdržavanju.pristaju na mogudnost da jedna od njih primi manje.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful