P. 1
Obligacije - predavanja

Obligacije - predavanja

|Views: 980|Likes:
Published by Sanja Tešmanović

More info:

Published by: Sanja Tešmanović on Sep 13, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

04/10/2013

pdf

text

original

Stara predavanja

Kompenzacija se navodi ovde u mojoj svesci sa predavanja u nacine gasenja obligacija i ima o tome poprilicno. Kompenzacija=nacin gasenja jednorodnih potrazivanja izmedju istih lica i to gasenja do visine manjeg potrazivanja. Uslovi za kompenzaciju: 1.POTRAZIVANJA MORAJU BITI UZAJAMNA-znaci da duznik potrazivanja koje se prebija treba da bude poverilac potrazivanja sa kojim se prebija +duznik moze da prebije samo svoje potrazivanje-2 izuzetka: 1)kod jemstva-jemac moze dug koji ima prema poveriocu na osnovu jemstva da prebije sa potrazivanjem koje ima glavni duznik prema poveriocu 2)kod cesije-cesus moze svoje potrazivanje koje ima prema ustupiocu da prebije sa potrazivanjem koje prijemnik ima prema duzniku. 2.ISTORODNOST POTRAZIVANJA-potrazivanja koja se prebijaju moraju imati za predmet stvari istog roda 3.OBA POTRAZIVANJA MORAJU BITI DOSPELA-izuzetak-u privrednom pravu-poverilac duznika koji je u stecaju moze da prebije potrazivanje koje ima prema njemu i ako ono nije dospelo pre otvaranja stecajnog postupka nad imovinom duznika 4.POTRAZIVANJA MORAJU BITI CIVILNA,UTUZIVA

POTRAZIVANJA KOJA NE MOGU BITI PREDMET KOMPENZACIJE: 1.Poverilac i duznik svojim ugovorom mogu odrediti da neka potrazivanja ne podlezu kompenzaciji,takav ugovor zove se PACTUM DE NON COMPENSANTUM 2.Kada je samim zakonom odredjeno da neka potrazivanja ne mogu biti predmet kompenzacijeNEKOMPENZABILNA POTRAZIVANJA- 5 slucaja: 1) POTRAZIVANJA KOJA SE NE MOGU ZAPLENITI 2) POTRAZIVANJE STVARI DATIH NA POSLUGU ILI OSTAVU ILI POTRAZIVANJA STVARI KOJA JE DUZNIK BESPRAVNO ODUZEO,ODNOSNO ZADRZAO 3) POTRAZIVANJE NAKNADE STETE KOJE JE NAMERNO PROUZROKOVANO 4) POTRAZIVANJE NA NAKNADU STETE KOJA JE NASTALA OSTECENJEM ZDRAVLJA ILI PROUZROKOVANJEM SMRTI 5) POTRAZIVANJE IZDRZAVANJA

NACINI KOMPENZACIJE: 1. UGOVORNA KOMPENZACIJA 2. SUDSKA KOMPENZACIJA 3. ZAKONSKA KOMPENZACIJA

Konverzija=pretvaranje jednog nistavog ugovora u drugi punovazan ugovor. Kada je jedan ugovor nistav zato sto nema dovoljno elemenata za njegovo postojanje, ali istovremeno postoje elementi za neki drugi ugovor,onda ce izmedju ugovornih strana vaziti taj drugi ugovor ako je to u saglasnosti sa ciljem koji su ugovorne strane htele da postignu i ako se moze uzeti da bi i njega ugovorne strane htele. Izmedju ugovornih strana vazice taj drugi ugovor. Sira namera da se zakljuci jedan ugovor,ovde obuhvata i uzu nameru da se pristane i na neki drugi ugovor. Uslovi za konverziju: 1.DA JE ZAKLJUCEN UGOVOR NISTAV 2.DA TAJ NISTAV UGOVOR ISPUNJAVA USLOVE ZA PUNOVAZNOST NEKOG DRUGOG UGOVORA 3.DA BI UGOVORNE STRANE ZAKLJUCILE TAJ DRUGI UGOVOR DA SU ZNALE ZA NISTAVOST PRVOG UGOVORA 4.DA DRUGI UGOVOR TEZI ISTOM CILJU KAO I PRVI Primeri za konverziju: 1.Konverzija ugovora o ustupanju i raspodeli imovine za zivota u ugovor o poklonu-pogledati cl.66. Zakona o nasledjivanju 2.Konverzija ugovora o preuzimanju duga u ugovor o preuzimanju ispunjenja-pogledati cl.446.st.5. ZOO O jemstvu je pricao onako presiroko,odustanicu je rekao da pogledamo iz ZOO,a ugovornu kaznu je takodje malo vise obimno izlazio. Mislim da treba znati definiciju jemstva,karakteristike ugovora o jemstvu,dve vazne osobine jemstva(AKCESORNOST I SUPSIDIJARNOST),pravna dejstva jemstva(izmedju jemca i poverioca i izmedju jemca i duznika),forma jemstva i posebne vrste jemstva( SOLIDARNO JEMSTVO,SAJEMSTVO,JEMCEV JEMAC I JEMAC ZA NAKNADU STETE JEMCU) sto se tice stete pogledajte iz radisica tako je dj i predavao. - potrebno je da znate zakonsku definiciju shtete ali tacno onako kako pise, antic je u svojoj knjizi spomenuo na par mesta. - vrste nemat i mat shtete - naknadu ili s-ju za iste steta se deli na IMOVINSKU ILI MATERIJALNU sto podrazumeva I umanjenje necije imovine (obicna seta) - kod koje dolazi do smanjenja aktive i povecanja pasive ostecenika npr. ostecen stetnikov auto /tu spada gubitak, ostecenje, kvar + oduzimanje drzavine npr.

poslovnog auta * posebno spomenuo dj. na predavanjima II sprecavanje njenog uvecanja ( izmakla dobit) npr. unistenje stetnikovog taxi vozila - onemogucavanje da stvar daje plodove -> ZOO - Izgubljena dobit je ocekivana korist koja je sprecena usled radnje stetnika. To je ona korist koja se osnovano mogla ocekivati prema redovnom toku stvari. ima 4 elementa: 1. dobitak koji se NIJE OSTVARIO - imovina nije uvecana 2. dobitak koji se MOGAO OSNOVANO OCEKIVATI prema ZOO sa velikom stepenu verovatnoce, sto se ceni u svakom konkretnom slucaju. Nije dovoljna samo verovatnoca a nije neophodna ni izvesnost, vec veliki stepen verovatnoce. 3. dobitak koji bi se MOGAO OSTVARITI prema - redovnom toku stvari - ili prema posebim okolnostima 4. dobitak koji je sprecen radnjom/propustanjem stetnika + neophodna je uzrocna veza izmedju radnje stetnika i izmakle dobiti. III povreda zakonom zasticenog interesa SANKCIJA ZA PROUZROKOVANU MAT SHTETU: 2 vrste: - naturalna restitucija - pravilo, a ZOO odredjuje slucajeve kada ce biti moguca novcana restitucija - novcana restitucija - ZOO sl sucajevi 1. kada uspostavljanje ranijeg stanja - nije moguce - ne pokriva stetu u potpunosti - nije opravdano, a osteceni zahteva novcanu naknadau. 2. kada je stvar oduzeta na protivpravan nacin pa potom propala usled vise sile. 3. kada se steta sastoji u - prouzrokovanju smrti - telesne povrede - ostecenaj zdravlja - sirenju neistinitih navoda / povrede casti npr. sirenje neistinitih navoda o nekoj firmi usled cega ona izgubi velike ugovore sa drugim firmama Cilj: da se u potpunosti popravi stanje ostecenog

NEIMOVINSKU ILI MORALNU sto podrazumeva ( 2 oblika ) 1. kao povreda licnih dobara - prava licnosti chl 199. ZOO - drugih licnih dobara 2. nanosenje drugome fizickog i psihickog bola ili straha chl 200. ZOO npr. naruzenje lica manekenke

objavljivanje presude na trosak stetnika .NIJE REPARACIJA VEC SATISFAKCIJA ( posredni oblici otklanjanja stetne polsedice ) SANKCIJA ZA PROUZROKOVANJE NEMAT SHETE: 1.NOVCANA SATISFAKCIJA . u slucaju straha .MORALNA SATISFAKCIJA . remete psihicku/emocionalnu ravnotezu coveka -sporna naknada nematerijalne stete. sto se tice visine naknade: ona je veca sto je bol inezivniji i trajniji STRUKTURA ZOO-a ZOO se sastoji iz 4 dela: . ALI ( JAKO BITNO) USLOVI SU i o tome vodi racuna SUD 1. ZA POVREDJENO PRAVO LICNOSTI .naruzenje . NE za svaki psihicki bol vec samo za: .PRAVICNU NOVCANU naknadu .Cilj .zajednicko za oba oblika: 1.da osteceni pribavi odredjeno zadovoljenje i na taj nacin ublazi emocionalnu/ fizicku bol i zato VRLO BITNO: novcana naknada nemat shtete nije POTPUNA vec PRAVICNA NOVCANA NAKNADA.licu koje je prinudjeno na kaznjivu obljubu . okolnostima slucaja .smrti bliskog lica i u 2 posebna slucaja: .priznata ako postoje uslovi za to .umanjenje zivotne aktivnosti .kd protiv dostojanstva licnosti i morala 3.povlacenje izjave + moguca i kombinacija sa novcanom naknadom u narocito teskim slucajevima 2.narocito o intezitetu i trajanju 2. ne pogadjaju imovinu ostecenog 2.povrede slobode/prava licnosti .objavljivanje ispravke informacije . ZA NANOSENJE FIZ I PSIH BOLA ILI STRAHA .nema ogranicenja ali u praxi bice moguca nadoknada samo za strah za sopstveni zivot ili telesni integritet.CILJ .povrede casti/ ugleda .sud. Ona ce biti moguca: 1. znacaju povredjenog dobra ZNACI PREMA ZOO NOVCANA NAKNADA NEMAT STETE MOGUCA JE SAMO U ODREDJENIM SLUCAJEVIMA GORE NAVEDENIM I POD ODREDJENIM USLOVIMA O KOJIMA CENI SUD. za svaki fizicki bol 2.

sadržana su pravila koja se odnose na nastanak obligacija tj."PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE" -predstavljaju uobičajen deo u svim zakonima i rešava pitanja kao sto su važenje ranijih propisa nakon donošenja zakona. o zakupu 5. pravila o dejstvu obligacije 2. o predaji 2. 1.DEO I -podeljen je na glave I glava-OSNOVNA NACELA Osnovna nacela su pravne norme koje iskazuju osobenosti ZOO-a u pogledu njegovog cilja. o punomocstvu (nalog) Poklona i posluge nema jer nisu regulisani po ZOO vec je trebalo da budu regulisani republickim zakonom koji nikada nije stupio na snagu pa važe predratna pravna pravila.I DEO . zasnivanje obligacionog odnosa. o razmeni 3.sadržana su pravila o posebnim imenovanim ugovorima. pravila o pojedinim vrstama obligacije 4. Ove odredbe nemaju praktični znacaj nego samo teorijski! IV DEO . 1. o ostavi 6. pravila o promeni subjekata obligacije II DEO . OPŠTI DEO ."OPŠTI DEO". pravila o prestanku obligacije 3. sadržine i mesta u našem pravnomsistemu. Norme I i II dela cine glavninu Zakona o obligacionim odnosima! III DEO ."UGOVOR" . . o zajmu 4. -regulišu mogucnost primene običaja i datum stupanja na snagu."MERODAVNO PRAVO U SLUCAJU SUKOBA REPUBLICKIH ZAKONA" Podrazumeva pavila po kojima bi trebalo da bude rešavan sukob dva republicka zakona ako na razlicit nacin regulišu isto pitanje! Pravilo je da se primenjuje pravo države u kojoj se nalazi nepokretnost.

Zato on ne zauzima veliki značaj.-imaju dvostruku svrhu: a)da posluže tumačenju normi (ako je potrebno tumačenje). Ove ideje su dopunjene sa još dve ideje u francuskoj filozofiji XVIII veka: 1)covek ima subjektivna prava ne samo u odnosu na drugog vec ta njegova prava ima i prema državi. Teorija društvenog ugovora 1765. 2)autonomija volje treba da postane glavni princip u regulisanju odnosa u državi-država je zasnovana na ugovoru izmedju pojedinaca. NAČELO AUTONOMIJE VOLJE (privatne autonomije) svoje korene ima u filozofskom principu privatne autnomije-dela Huga Grocijusa "O pravu rata i mira". Niko ne može biti prinudjen da zaključi ugovor niti se sme odrediti sa kim de zaključiti ugovor. i prema društvenim institucijama. Izdvajaju se 2 nacela najvišeg ranga. b)da ukažu na glavne ciljeve koje država hoce da postigne u oblasti obligacionog prava -nemaju sva nacela jednak karakter. Od ovog pravila postoje odredjena odstupanja (ugovor o osiguranju vozila i zakonsko pravo preče kupovine) 2)načelo dispozicije subjekata: subjekti su u ugovoru slobodni da svojom voljom urede sadržinu ugovora.. Zakon je ispod covecije volje po ovoj teoriji. Predstavnik je Imanuel Kant. Osnova ideje je da treba razdvojiti 2 prava: 1)božansko pravo 2)ljudsko pravo (subjektivno pravo)-koje se temelji na covekovoj volji. (Postoji izuzetak: ugovor o otkupu stana je do detalja regulsan Zakonom o stanovanju) . Teorija se razvijala i u nemačkom pravu. Teorija autnomije volje dolazi do izražaja u svim granama gradjanskog prava na razlicite načine!U obligacionom pravu.. a ne u pravu. ali je bio više okrenut autonomiji volje u etici. Postavio je temelje ucenja o privatnoj autonomij. princip autonomije volje se izražava kroz 2 načela: 1)načelo slobode ugovaranja 2)načelo dispozicije subjekata 1)načelo slobode ugovaranja podrazumeva da je svako slobodan da izabere da li de i sa kim de zakljuciti ugovor.god. otklanjanju dvosmislenosti u tumačenju normi. a ona je autnomna što znaci da covek svojom voljom stvara pravo. -ove idje su izražene u delu Ž.Ž. a ostala su uža i imaju manji stepen opštosti. takodje nemaju ni isti stepen opštosti. Ona ne može biti unapred propisana ili zakonom odredjena. raščlanjenju. Ima ih ukupno 23.Rusoa.

NAČELO SAVESNOSTI I POŠTENJA -suprotno načelu autonomije volja (njegova protivteža) -princip savesnosti i poštenja se zasniva na kolektivizmu. Ako je jedna strana prekinula pregovore bez razloga i prouzrokovala štetu na njoj je obaveza da drugoj ugovornoj strain nadoknadi štetu! Tokom trajanja obligacionog odnosa učesnici su dužni da se uzdržavaju od postupaka koji bi bili protivni ovom načelu! Ostala načela koja imaju uži domašaj se mogu podeliti na 2 grupe: I NACELA KOJA DERIVIRAJU IZ NACELA AUTNOMIJE VOLJE II NACELA KOJA DERIVIRAJU IZ NACELA SAVESNOSTI I POŠTENJA I NACELA KOJA DERIVIRAJU IZ NACELA AUTONOMIJE VOLJE 1. iz pregovora ne može da nastane obligacioni odnos. To je pravilo. Iz ugovora nastaje obligacioni odnos. vrednosti društva I društvenosti. ograničavaju slobodu ugovaranja! Načelo savesnosti i poštenja nalaže subjektima da se u obligacionim odnosima ponašaju po svojoj savesti i da ne preduzimaju akte koji bi bili nedolicni i necasni. Nacelo opštosti i dispozitivnosti . ali od njega postoji odstupanje: pregovarač ne može da prekine pregovore i time preouzrokuje štetu drugoj ugovornoj strani. Princip savesnosti i poštenja namedu dužnosti. Dužnosti mogu postojati ved prilikom zasnivanja obligacionog odnosa. a pogotovo postoje za vreme njegovog trajanja. Pre zasnivanja obligacionog odnosa -"pregovori"-razdblje koje prethodi zaključenju ugovora koje je namenjeno razmeni mišljenja buducih ugovornih strana kao i razmenjivanju predloga i protivpredloga koji treba da dovedu do zaključenja ugovora. Pregovori ne obavezuju i svaka stran ih može prekinuti kad hode. na shvatanju koje ističe vrednost zajednice.

". 3. Takvi ugovori su zabranjeni jer je jedna strana u neravnopravnom položaju! 4. Nacelo ravnopravnosti strana u obligacionom odnosu .propisuje zabranu zloupotrebe OBLIGACIONOG prava 2. (ugovor o prometu nepokrenosti. Nacelo zabrane stvaranja i iskorišcavanja monopolskog položaja -proistice iz 2 nacela. Ovo nacelo se ne primenjuje kod jednostranih ugovora koji su dobročini (stvaraju obaveze za samo jednu ugovornu stranu). Nacelo zabrane zloupotrebe prava ZOSPO .strane polaze od nacela jednakih ovlja. ravnopravnost=jednakopravnost . Nacelo jednake volje uzajamnih davanja -čl.Opštost se može posmatrati sa dva aspekta: a) norme obligacionog prava sadržane u ZOO i preimenjuju na sve obligacione odnose.zaključenje ugovora ne podleže nikakvoj formi. Nacelo konsensualizma ..zasnivanje dvostranih ugovora.obe strane u tom odnosu su jednake u svojim pravima....) 2. zabrana lex comissoria. licenci.norme zakona su dispozitivnog karaktera što znaci da se od njih može odstupiti voljom ugovornh strana. 15 ZOO. Ugovor nastaje prostim susretom volja (usmeni sporazum). gradjenju. izuzev ako se posebnim pravnim pravilima obligacioni odnosi nisu regulisali drugačije b)pravila ZOO koja se primenjuju na ugovore važe mutatis mutandis i za ostale pravne poslove ako posebnim pravnim pravilima nije predvidjeno nešto drugo za te poslove! Dispozitivnost .. Od principa "neformalnosti ugovora" postoje brojni izuzeci: "ako zakon propisuje formu ili to proizilazi iz volje ugovornih strana.) II NACELA KOJA DERIVIRAJU IZ NACELA SAVESNOSTI I POŠTENJA 1.propisuje zabranu zloupotrebe prava ZOO .pravilo je da jedna strana ne može imati više prava nego što može imati druga strana. Zakon zabranjuje ugovore privrednih subjekata kojima se stvara monopol za jednog ili grupu subjekata. RAZLIKOVANJE UGOVORA I PRAVNOG POSLA .. jemstvu. Samo mali broj normi ima prinudni (imperativni) karakter (norme o zastarelosti.

a) odgovornost prenosioca za fizicke nedostatke ispunjenja . -u obligaciji postoji korelacija. -"svaka strana u dvostrano obaveznom ugovoru duguje drugoj ugovornoj strani naknadu za ono što je primio. postoji fizički nedostatak. Zato nastupa odgovornost prenosioca.postoji očigledna nesrazmera u uzajamnim davanjima. On znači da je pribavilac stvari dao više nego što je na osnovu ugovora dobio.postoji očigledna nesrazmera u uzajamnim davanjim u momentu zaključenja. g) zelenaški ugovor .. Ovakav ugovor je apsolutno ništav. POJAM OBLIGACIJA Obligacija označava pravnu vezu izmedju 2 odredjene strane: poverioca-koji je ovlašcen da zahteva potraživanje od dužnika I dužnika-koji je obavezan da ucini prestaciju. uzajamnost.pravo jedne strane u ugovoru da zahteva ili raskid ugovora ili zamenu odredbi ako po zaključenju nastanu okolnosti koje otežavaju svrhu upotrebe. tj." -davanja treba da budu jednaka . I PRAVNA VEZA IMOVINSKO-PRAVNOG KARAKTERA . Ako pribavilac ne može da koristi stvar redovnom namenom.prenosilac garantuje mirnu državinu. a koja je posledica zablude o vrednosti oštedene stvari. medjusobna zavisnost izmedju duga i potraživanja.odgovornost za evikciju v) poništenje ugovora zbog prekomernog oštedenja . stav 2.Zakonom se odredjuje u kojim slucajevima odstupanje od ovog principa povlaci posledice cl. b) odgovornost prenosioca za pravne nedostatke ispunjenja . -obligacija se i sa strane poverioca i sa strane dužnika može posmatrati spolja: sa strane dužnika-vraca se dug jer je obligacija njegova pasiva sa strane poverioca. PRAVNE OSOBINE OBLIGACIJA -specificne odlike (svojstva) obligaicije po kojima se razlikuje od drugih pravnih odnosa. ali je potrebno da je do toga došlo iskorišdavanjem odredjenih subjektivnih elemnata jedne ugovorne strane.obligacija je potraživanje i izražava se kao aktiva u imovini poverioca. d) raskidanje ili izmena ugovora zbog promenjenih okolnosti .razlikuju se po tome što je za kvalifikaciju jednog posla bitan broj volja. 15.

moralne dužnosti ne uživaju pravnu zaštitu 2.biti poverilac znaci imati pravo da se zahteva odredeno ponašanje (prestacija). ne može da traži od poverioca da mu vrati ono što je dao. poverilac ima pravo da pokrene IZVRŠNI postupak (postupak prinudnog izvršenja). jedan . Ukoliko dužnik izvrši dobrovoljno obavezu. poverilac se kondemnatornom tužbom obraca sudu i traži da dužniku naredi izvršenje obaveze. zastarelo potraživanje -ne poseduju mod prinudnog sudskog namirenja -poverilac nema pravo da podnese tužbu sudu I da zahteva da sud naredi izvršenje -prirodna obligacija ima sankciju koja je posredna. Podnošenjem tužbe se pokrede PARNICNI postupak i cilj je da se utvrdi da li poverilac ima pravo prema dužniku i da li dužnik ima obavezu izvršenja. Nema pravo ništa da zahteva. ali može biti od značaja kada dode do pitanja na koji način treba ispuniti obligaciju.pasivna strana je dužnik. moralne dužnosti nekada imaju i religijski karakter 4. Ako je tužba osnovana. obaveza se gasi i obligacija prestaje. sud presudjuje da dužnik izvrši obavezu i ima rok od 15 dana (paricioni rok). ukoliko dužnik ne izvrši obavezu. moralne dužnosti proizilaze iz pravila učtivosti 3. Izvršenje se sprovodi na IMOVINI. a ne na ličnosti dužnika (sistem realne egzekucije). Razlikovanje obligacije kao pravne veze i moralnih dužnosti: 1. Medjutim. On ima obavezu da ispuni ono što je zahtevano. Ta posredna sankcija se ogleda u tome što ukoliko dužnik dobrovojno izvrši ono na šta ne može biti prinudno osudjen. a na strani dužnika više lica koja duguju "svi za jednog. Njegova uloga u obligaciji je aktivna.iako postoje dve strane to ne znaci da postoje dva lica u obligaciji! Broj lica ne menja položaj u obligaciji.-ukoliko dužnik nede dobrovoljno da izvrši obavezu.jedna strana-poverilac . moralne dužnosti imaju unutrašnju sankciju Naturalne (prirodne) obligacije-pr. . . -razlikuju se: A) ZAJEDNIČKE (podeljene) B) SOLIDARNE1)PASIVNE-na strani poverioca je jedno lice. Ostale obligacije se nazivaju civilne-prave! II ODNOS IZMEÐU DVE ODREÐENE STRANE .druga strana-dužnik . Iz dužnikove imovine se oduzima predmet koji je trebalo da se preda poveriocu. Cilj je da se donese PRESUDA.

pr. ali njihova sadržina nije unapred odredjena i zato se ne može zahtevati njihovo prinudno izvršenje-može samo naknada štete! 4)Prava preobraženja . 5)Pravo na prigovor .jedna ili više-koje se dele na: A) primarne-one obaveze kjima nastaje sama obligaicja i odreduju tip-vrstu obligacije B) sekundarne-nastaju usled kršenja primarnih obaveza.ima dužnik u obligaciji. a na strani dužnika jedno lice.proizilaze iz načela savesnosti i poštenja. Postoji i podela na: A) JEDNOSTRANE-na strani poverioca samo pravo.ona koja pripadaju poveriocu i služe da osiguraju izvršenje obligacije (pravo poverioca prema jemcu) 3)Obaveze uzajamne obazrivosti . To predstavlja predmet obligacije.pravo poverioca da izjavom svoje volje utiče na promenu sadržine obligacije. a obligacija se gasi prema svima.obaveza naknade štete 2)Sporedna prava . II Shvatanje o petodelnoj podeli sadržine obligacije: 1)Obaveze . Nastaju iz dvostrano obaveznih ugovora. III PRAVNA VEZA KOJA IMA ODREÐENU SADRŽINU A) sadržina obligacije je znacajna jer utvrdujemo o kojoj obligaciji je reč i koja pravila cemo primeniti na odredjenu obligaciju B) u zavisnosti od sadržine obligacije se utvrduje da li je neka obligacija nastala ili nije C) prema sadržini se odreduje da li neka obligacija postoji ili je možda prestala (promena novacijom na osnovu sadržine obligacije-sporazum poverioca i dužnika da ugase staru obligaciju menjajuci joj sadržinu) Tri shvatanja o sadržini obligacije: I čini je pravo poverioca da zahteva odredjeno ponašanje i obaveza dužnika da se ponaša onako kako poverilac traži. Svaki od poverilaca ima pravo da zahteva ispunjenje celog duga. 2)AKTIVNE-na strani poverioca je više lica. na strani dužnika samo obaveze B) DVOSTRANE-prava i obaveze se javljaju na obe strane u obligacionom odnosu. To je pravo izbora kod alternativnih obligacija.za sve". Može da istakne prigovor da obligacija nije nastala ili da ne proizvodi pravno dejstvo kao i prigovore koji odlažu izvršenje! .

titular stvarnog prava ima pravo da zahteva povradaj stvari kod koga se nadje i da se prestane sa uznemiravanjem.III Shvatanje o dvodelnoj sadržini obligacije 1)Predmet obligacije . i trpljenje 2)Osnov (kauza) obligacije se dobija odgovorom na pitanje "Zbog čega se dužnik obavezao?". Ako posle zaključenja ugovora zakupodavac preda stvar tredem licu. b) na odredjeno nečinjenje-uzdržavanje od odredjenih radnji na koje bi inače imao pravo. Zakupodavac može da se obrati podzakupcu i da traži naplatu dospelih iznosa zakupnine ako ih zakupac ne plada o dospelosti! . Pravo zakupca je i da zakupodavac održava stvar i da odgovara za fizičke i pravne nedostateke. a ne samo u onim iz ugovora. poverilac nema pravo prema trecim licima! U obligacionom pravu od principa relativnosti postoje izuzeci: 1)ugovor o zakupu 2)paulijanska tužba 3)ugovor u korist trecig lica 4)kolektivni ugovor 1) UGOVOR O ZAKUPU -ugovorne strane: zakupac i zakupodavac -obojica imaju pravo jedan prema drugom-pravo zakupca je da od zakupodavca zahteva predaju stvari na upotrebu. uključujudi i predaju. Zakup ima odredjena stvarnopravna dejstva i zato je mogude da zakupac ostvaruje svoje pravo prema tredem licu kome je zakupac predao stvar (pod uslovom da je trede lice bilo nesavesno). zakupac ima pravo da traži stvar od tredih lica. Taj razlog postoji u svim obligacijama.stvarno pravo titularu daje neposrednu pravnu vlast na stvari obligacija za predmet ima ponašanje.deluje samo izmedju odredjenih lica stvarno pravo deluje prema svima (erga omnes) .po ovome se razlikuje od stvarnopravnih odnosa . . a ona se može odnositi a) na odredjeno činjenje-svaka pozitivna radnja dužnika.dobija se odgovorom na pitanje "Na šta se dužnik obavezuje?" Obligacija se odnosi na prestaciju. U ZOO-razlog je osnov obligacije (ovo misljenje zastupa i Antic!) IV OBLIGACIJA JE ODNOS RELATIVNOG KARAKTERA . Prava zakupodavca: da zahteva isplatu zakupnine! Zakupac može da izda stvar u podzakup. a ono se ne može zahtevati od svakoga nego samo od onoga sa kime postoji obligacioni odnos.

a pravu na zahtev poverioca odgovara odgovornost dužnika za ispunjenje duga.2) PAULIJANSKA TUŽBA . Zbog toga je apsolutna I podrazumeva korelaciju potraživanja i duga i korelaciju prava na zahtev i odgovornosti dužnika 2.slucaj abandona-u pomorskom pravu-pravo vlasnika broda koji je prouzrokovao štetu tredim licima da se odrekne prava na brod u korist osiguravajuceg društva koje je pokrilo štetu 2. ali ne i na drugom nivou. ODNOS OBLIGACIJE I OBLIGACIONOG ODNOSA U obligaciji postoji korelacija izmedju duga i potraživanja.ugovor koji se zaljučuje izmedju dva lica-stipulanta i promitenta na osnovu koga za trede lice (beneficijara). a ne za dug u celini-pravila o odgovornosti naslednika za dugove ostavioca-do visine vrednosti zaostavštine! . korisnika.. Pravu poverioca na potraživanje odgovara dužnikov dug.tužba koju podnosi poverilac dospelog potraživanja na osnovu koje pobija pravne radnje svog dužnika kojima je dužnik umanjio svoju imovinu tako da u njoj nema sredstava za namirenje. Korelacija na prvom nivou je potpuna i mora da postoji u svakoj obligaciji. -princip monetarnog nominalizma može dodi u sukob sa principom savesnosti i poštenja -odstupanja od principa monetarnog nominalizma mogu biti:na osnovu ugovora I na osnovu sudske odluke -princip je dispozitivnog karaktera . U tim situacijama odgovornost dužnika je ograničena po predmetu ili po visini. Poverilac ima pravo potraživanja i pravo na zahtev. 1. Ovakva korelacija postoji u 2 situacije i u obe odgovornost dužnika ne odgovara pravu poverioca. Korelacija na drugom nivou je relativna i postoji u vedini obligacija.. ali ne mora da postoji u svim obligacijama.traži se da se oglasi ugovor bez pravnog dejstva i to u visini njegovog potraživanja. nastaje pravo da od promitenta zahteva ispunjenje obaveze (ugovor o osiguranja života za slucaj smrti).separatio bonorum-odvajanje zaostavštine iz imovine naslednika koje traže poverioci kada je naslednik prezadužen i postoji opasnost da oni nece biti namireni! b) po visini-kada dužnik odgovara za dug samo do odredjene vrednosti.podnosi se protiv dužnika i tredih lica kojima je otudjena imovina . . 3) UGOVOR U KORIST TRECEG . 1. a) po predmetu. Postoji korelacija na prvom.

sud može odlukom raskinuti ugovr ili izmeniti pojedine odredbe ako je disproporcija tolika da ugovor više ne odgovara ugovornim stranama.(odredbe o kliznoj skali). To jeodredba koja se ugovara u ugovorima u kojima se jedna strana obavezuje da izradi I isporuči odredjenu stvar drugoj ugovornoj strain (ugovor o delu. može je povedati! MESTO ISPUNJENJA OBAVEZA Mesto ispunjenja podrazumeva se da je u pitanju mesto u kom dužnik mora preduzeti sve radnje koje su potrebne da bi izvršio svoju obavezu. teške telesne povrede ili oštedenja zdravlja nekog lica! Novčana renta je naknada imovinske štete. U našem . mesto je ono koje je odredjeno sporazumom izmedju dužnika I poverioca (bilo koje mesto). Ako dužnik I poverilac ne dogovore ništa. U pogledu NOVČANIH OBAVEZA. 3.prema stopi rasta prosečne plate… U našem pravu. U unutrašnjem pravu su vrlo retke. Promena u unutrašnjoj vrednosti novca kada dužnik može od suda da zahteva raskidanje ugovora. ali sud ima pravo da promeni odredbe I uskladi ih sa prilikama konkretnog slučaja. 2. valutna kaluzula-odredba u ugovoru na osnovu koje se visina novčane obaveze odredjuje prema kursu dinara u odnosu na neku stranu valutu. zlatne klauzule-odredbe u ugovoru na osnovu kojih de se visina vrednosti novčane obaveze obračunati u visini vrendosti zlata na dan dospelosti. Indeks revalorizacije mogu biti odredjeni prema raznim kriterijumima: prema rastu cena. Postoji nekoliko vrsta: 1. 2. kao I obrnuto. Dosudjuje se doživotno ili u odredjenom periodu u unapred odredjenim mesečnim iznosima. U našem pravu je dozvoljena od donošenja Zakona o deviznom poslovanju 2001. Pravilo o raskidanju I izmeni ugovora zbog promenjenih okolnosti. Pravilo o izmeni novčane rente koja se dosudjuje u slučaju smrti. indeksna klauzula-odredba u ugovoru iz koje nastaje novčana obaveza na osnovu koje de se visina nove obaveze revalorizovati (ponovo obračunati) prema određenom indeksu. ali su dozvoljene. prema stopi rasta troškova života. 4. ovakve klauzule su dopuštene. ugovor o gradjenju). Odstupanja na osnovu sudske odluke: -u ZOO postoje dva pravila koja dozvoljavaju sudu da utvrdi visinu novčane obaveze u skladu sa unutrašnjom promenom vrednosti novca! 1. Visina novčane obaveze koju jedna ugovorna strana treba da uradi drugoj ugovornoj strain ima se izvršiti prema ceni rada tj. Materijala u odredjeno vreme I na odredjenom tržištu. klizna skala.primenjuje se zakonsko pravilo da je mesto prebivališta ili sedišta poverioca u momentu ispunjenja u stvari mesto ispunjenja.-poverilac i dužnik odstupanja ustanovljavaju posebnom ugovornom pogodbom. je složenija varijanta indeksne kaluzule. Ukoliko nakon zaključenja ugovora dodje do promene okolnosti tako da isupnjenje obaveze jedne ugovorne strane postane otežano. Dužnik novčane rente može tražiti umanjenje novčane rente I sud je može odobriti.

Ima pravo da primi ispunjenje obaveze. Po. pravilu. Ako nisu ništa ugovorile. čim ga poverilac pozove da je ispuni. pravilo je da dužnik ne može da odbije vradanje kamate osim kada je to ugovorom predvidjeno odnosno kada to proizilati iz običaja. Kod ispunjenja NENOVČANIH OBAVEZA pre roka. Poverilac nenovčane obaveze može da traži ispunjenje novčane obaveze pre roka: . Kod NENOVČANIH OBAVEZA. 2. Kada rok nije ugovoren u interesu dužnika. kupac je dužan da isplati cenu u momentu predaje stvari. pverilac neije dužan da primi to ispunjenje I to bez opasnosti da de dodi upoverilačku docnju. dužnik je obavezan da odmah ispuni obavezu. VREME ISPUNJENJA OBAVEZA U pogledu NOVČANIH OBAVEZA vreme ispunjenja uredjuju poverilac I dužnik svojim sporazumom. Sto se tiče kamate u slučaju ranijeg ispunjenja obaveze. Mogu ga odrediti tako što de odrediti rok u okviru koga ili po čijem isteku dužnik treba da isplati novac odnosno odredjuju tačan momenat ili datum ispunjenja. Ako nisu ništa ugovorili treba voditi računa da li je pravilima o posebnim imenovanim ugovorima odredjeno vreme ispunjenja! Kod ugovora o prodaji. onda 8 dana od dana predaje! Ako ništa nije ugovoreno sporazumom ili posebnim pravilima dužnik ispunjava obavezu u roku koji se odredi prema: -svrsi posla -prirodi obaveze -ostalim okolnostima Ako se ne može utvrditi rok navedenim načinima. po ZOO postoji razlikovanje dve situacije: 1. rok se odredjuje u interesu dužnika.ali I da zahteva novčanu naknadu štete koja je usledila.pravu novčane obaveze su donosive što podrazumeva povoljnost za poverioca jer svi troškovi padaju na dužnika. Ako dužnik hode da ispuni obavezu pre roka ZOO sadrži pravilo prema kome dužnik uvek može da ispuni obavezu pre roka. ako nije ugovoreno vreme ispunjenja. a poverilac odmah ima pravo da zahteva ispunjenje obaveze. Kod prodaje u privredi važi pravilo da je dužnik obavezan da plati cenu u roku od 8 dana od dana prijema računa (fakture). Kada je rok ugovoren isključivo u interesu dužnika dužnik ima pravo da ispuni obavezu pre roka I da pazi da to ne bude u nevreme I mora o tome da obavesti poverioca. a ako je predaja usledila kasnije. prvo se gleda šta su strane ugovorile. važi pravilo da se obaveze izvršavaju u mestu prebivališta dužnika.

Kod pitanja kada se smatra da je dužnik ispunio svoju obaavezu pravi se razlika u zavisnosti od toga da li se pladanje vrši u gotovini ili preko pošte! . kada postoji sporazum dužnika I poverioca. dužnik je ispunio obavezu kada je poveriocu predao u ruke sumu koja se duguje . a kod pravnih lica dužnik plada kamatu koju banka plada kao dužnik u pravnim poslovima iste ili slične vrste.zatezna kamata se duguje na osnovu zakona. ako je rok zaključen isključivo u interesu poverioca. kada mu dužnik ne da traženo obezbedjenje 2. Ona predstavlja naknadu za upotrebu novca.zatezna kamata se plada kada dužnik dodje u docnju. može I za nenovčane. uvek.kada se pladanje vrši preko pošte razlikuju se dve situacije: a. a ugovorna kamata se po pravilu plada od dana nastanka obaveze do momenta ispunjenja . dužnik je ispunio obavezu kada je u pošti platio iznos koji duguje b. ali sloboda ugovaranja nije apsolutna. ali ne za sve nego samo za one kje glase na predju stvari odredjenih po rodu. ZATEZNA KAMATA (zakonska kamata) Razlikuje se od ugovorne kamate: .1. Ugovorna kamata nije specifična samo za novčane obaveze. KAMATA UGOVORNA KAMATA -kamata kju dužnik duguje poveriocu na osnovu sporazuma.kada se vrši u gotovini. a ugovorna može I kod nenovčanih . kada dužnik samostalno bez sporazuma vrši pladanje. predvidjeno je po ZOO da se visina stope kod ugovorne kamate uredjuje posebnim zakonom (koji nije donet). Zakon odredjuje maksimalnu stopu dozvoljene kamate I kod ugovora koje zaključuju fizička lica ona ne može biti veda od kamate koju banka plada svojim štedišama na štedne uloge po vidjenju (nisu oročeni). Kod ugovora pravnih lica. Ako strane ugovore kamatu.zatezna kamata se uvek duguje u novcu. podrazumeva se da je izvršio obavezu kada poverilac primi od pošte iznos koji je dužnikova obaveza. a ugovorn akmaata se može dugovati u drugim stvarima odredjenim po rodu . a ugovorna na osnovu ugovora . kada mu dužnik ne da dopunu obezbedjenja koje je propalo ili smanjeno bez krivice poverioca 3. ali ne I visinu kamatne stope ZOO odredjuje da de dužnik (kod fizičkih lica) biti dužan da plati kamatu koju banka plada na štedne uloge pov idjenju.zatezna kamata se pojavljuje smao kod novčanih obaveza. Mora biti poštovano načelo ekvivalencije uzajamnih davanja što podrazumeva da stopa ne bi trebalo da predje iznos koji bi ugrozio princip ekvivalencije. Visina ugovorne kamate se po pravilu ogredjuje sporazumom izmedju dužnika I poverioca.

poverilac I dužnik mogu ugovoriti da de se stopa ugovorne kamate povedati ako dužnik ne ispuni obavezu na vreme. važi pravilo da prav izbora pripada dužniku. u slučaju kada poverilac podnese sudu zahtev da osudi dužnika na pladanje kamate jer je nije isplatio u roku. kamatna stopa ima 2 dela: fiksni=0.Pravna priroda ugovorne kamate je naknada za upotrebnu vrednost novca. Ako je ugovorena kamata za novčane obaveze. Pravo opcije predstavlja pravnu mod! Ako nema ugovora.5 % I promenljivi=stopa rasta cena na malo u odredjenom mesecu! . a zatezna kamata je odredjena zakonom (dužnik I poverilac ne mogu ništa ugovoriti). Može da .dužnik duguje dva ili više predmeta . Dužnik je dužan da izbor izvrši u roku koji je predvidjen ugovorom. uz izvesna odstupanja: 1) Kod ugovorne kamate: a.nazivaju se I složene obligacije . OBLIGACIJE SA VIŠE PREDMETA . ali se oslobadja obaveze predajom samo jednog predmeta! Imaju dva ili više predmeta obaveze. poverilac nema pravo da kumulira obe kamate. poverilac ili neko trede lice. fakultativne I kumulativne ALTERNATIVNE OBLIGACIJE -dužnik duguje dva ili više predmeta. dužnik dodje u docnju I od tada teče zatezna kamata. Pravo izbora koji de predmet obligacije biti predmet izvršenja može imati: dužnik.. Ako propusti rok nije automatski izgubio pravo izbora. može tražiti isplatu samo ugovorne kamate I obrnuto. Pravilo je da poverilac u slučaju docnje dužnika može tražiti kamatu koja je viša. Zajedničko za ove dve kamateje što kod obe postoji zabrana ANATOCIZMA-kamate na kamatu. 2) Kod zatezne kamate: a.visinus tope ugovorne kamate odredjuju dužnik I poverilac sporazumno. a zatezna kamata je sankcija dužnika jer nije svoju obavezu izvršio na vreme.podela na alternativne. Prema Zakonu o visini kamatne stope. Takva kamata se naziva I procesna kamata. Ako je stopa ugovorne kamate viša od stope zatezne kamate.sa samo jednim predmetom su proste . Bankarski poslovi – banka može u svojim kreditnim poslovima ugovoriti da de na kamatu kada dospe na naplatu početi da teče kamata. na iznos kamate za koji poverilac traži da dužnik bude osudjen počinje da teče kamta od momenta podnošenja tužbenog zahteva. b. On može tražiti samo isplatu jedne od njih. a samo jedan predmet ispunjenja.

Ako ne ispuni to svoje pravo u roku. Izjava kojom se to ovlašdenje vrši je uvek opoziva. Do koncentracije može dodi propašdu jednog od ugovorenih predmeta bez krivice. Poverilac ima pravo izbora u roku koji je utvrdjen sporazumom. gubi ga tek u postupku prinudnog izvršenja. Pr. -trede lice mora svoje pravo izbora da izvrši u roku koji su mu ostavili poverilac I dužnik. Poverilac ima pravo da zahteva ispunjenje I nekim drugim predmetom. a presuda glasi na alternativno ispunjenje. pravila o prekomernom oštedenju. a dužnik može da bira. ne dolazi do koncentracije. raskid ugovora o poklonu zbog nedostataka sredstava za život poklonodavca.obligacije.kod fakultativnih obligacija postoji samo jedan predmet. FAKULTATIVNE OBLIGACIJE -razlikuju se od alternativnih obligacija: 1. 3. slučaj hipoteke kojom je obezbedjen tudji dug. Ni posle presude nije izgubio pravo da bira. Taj prelaz se naziva koncentracija. a kada taj rok istekne. Smatra se da je izbor izvršen kada druga strana bude obaveštena o izvršenom izboru ili kada dužnik izvrši radnju koju je izabrao. Njegovo pravo izbora je znatno krade.fakultativna obligacija se gasi ako predmet ispunjenja propadne višom silom. Legat I ugovor o zajmu. Ako predmet propadne krivicom. Izjava kojom se vrši pravo izbora je neopoziva. Fakultativne obligacije nastaju na osnovu ugovora ili testamenta (po pravilu). Može se opozvati ikad je ved bila saopštena. Ako predmet propadne krivicom dužnika. Tada se obligacija svodi na preostai deo. Poverilac samo ima pravo da traži naknadu štete. -pravo izbora pripada poveriocu samo kada je tako dogovoreno.ovlašdenje koje ima dužnik ili poverilac nije isto što I pravo izbora kod alternativnih obligacija. poverilac ili dužnik imaju pravo da se obrate sudu I da sud izvrši izbor. Ako je do propasti došlo krivicom. obaveza dužnika se gasi. Fakultativne obligacije su samo prividno složene! 2. Pravno dejstvo: do tada složena obligacija sa više predmeta se pretvara u prostu obligaciju. on može da se oslobodi obaveze naknade štete predajudi poveriocu drugi predmet. Mogu nastati I na osnovu zakona-pr. ali je dužnik ovlašden da ispuni obavezu drugim predmetom tj.zahteva od suda da ga obaveže jednim od dva predmeta. Ovlašdenje da se obaveza ispuni drugim predmetom nije pravna mod jer se ne unosi nikakva promena u pravnom odnosu. pravo izbora prelazi na dužnika. KUMULATIVNE OBLIGACIJE .

on je dužan da ispuni obavezu ostalim predmetima. obligacija se gasi -ako samo neki propadnu. Pluralističke obligacije-na strain dužnika ili na strain poverilaca se nalazi više lica. ZOO je podelio obligacije na: . Glasi na naknadu štete usled deliktne odgovornosti. Po pravilu.-složene obligacije -imaju dva ili više predmeta -dužnik se oslobadja obaveze kada ispuni sve predmete -predmeti se ne moraju ispuniti odjednom -mogud je dogovor dužnika I poverioca -ako ništa nije ugovoreno. Po pravilu-deljive su one obligacije koje glase na činjenje. a za propali predmet je dužan da nadoknadi štetu. druga ima dug. Do pojave više lica može dodi iz različitih razloga. Ako u pluralističkim obligacijama imamo više dužnika svaki se oslobadja obaveze kada ispuni svoj deo duga. svaki ima pravo da potražuje samo svoj deo . dužnik izvršava obavezu ostalim predmetima -ako je neki propao krivicom dužnika. ali da pri tom predmet u celini ne gubi ništa od svoje vrednosti. Kada su jednostrano obavezne.solidarne . svi predmeti se istovremeno predaju -ako svi propadnu usled više sile.deljive . Predmet je deljiv ako se može podeliti i služiti u delovima koji imaju ista svojstva.nedeljive DELJIVE OBLIGACIJE Deljive obligacije su pluralističke obligacije u kojima je predmet deljiv. jedna strana ima potraživanje. Mogu biti jednostrano I dvostrano obavezne. predaju stvari i najtipičnije-novčane obligacije. Na jednoj strain je samo dug. Pr. dug se medju dužnicima deli na jednake delove i svaki se oslobadja obaveze kada ispuni svoj deo duga. DUALISTIČKE / PLURALISTIČKE OBLIGACIJE Dualističke obligacije-na poverilačkoj I dužničkoj strain jse nalazi po jedno lice. 2 suvlasnika prodaju kudu jednom licu. Ako u pluralističkim obligacijama imamo više poverilaca. na drugoj je samo potraživanje.

ali iako je deljiv. obaveza se gasi prema svima. Ispunjenjem duga prema jednom poveriocu. U pasivnim obligacijama. a kada dužnik to ispuni. Predmet se deli na jednake delove. Svaki dužnik odgovara samo za svoj deo duga.imaju deljiv predmet. poverilaca. svaki poverilac je ovlašden da zahteva ispunjenje duga u celini. obligacije se dele na: 1. aktivne solidarne obligacije-sa više poverilaca Pasivne solidarne obligacije Za pravo su mnogo značajnije pasivne solidarne obligacije jer su one jedno od najboljih sredstava obezbedjenja poverilaca. odnosno testamenta. zakona ili testamenta. Deljive obligacije se nazivaju i zajedničke obligacije i mogu da nastanu na osnovu: ugovora. ugovorna . svaki poverilac ima pravo da traži ispunjenje duga. dužnik se oslobadja obaveze kada mu namiri njegov deo. Ako ima više poverilaca. važi pretpostavka solidarnosti-dužnici duguju po pravilima o solidarnoj obligaciji! SOLIDARNE OBLIGACIJE . gasi se obligacija i prema ostalima! U zavisnosti da li ima više poverilaca ili dužnika. Solidarne obligacije su obligacije sa više dužnika ili poverilaca kod kojih je svaki dužnik obavezan da ispuni dug u celini. osim ako je nešto drugo ugovoreno. ali se to pravilo ne prostire na sve obligacije. on može da zahteva isplatu duga u celini od bilo kog dužnika. pasivne solidarne obligacije-sa više dužnika 2. a svaki poverilac ima pravo da potražuje samo svoj deo potraživanja. tj. odnosno. Primeri za to su kapara i odustanica. a pored njih postoje i druga sredstva obezbedjenja i sastoje se u nastojanju poverioca da svoje potraživanje prema dužniku obezbedi tako što de se još neko lice obavezati pored dužnika-lična sredstva obezbedjenja potraživanja: jemstvo. važi pravilo da se predmet mora ispuniti u celini zbog toga što to zakon propisuje ili to proizilazi iz ugovora. Deljive obligacije mogu biti aktivne (kada se na strani poverioca nalazi više lica) i pasivne (kada se na strani dužnika nalazi više lica). Pravilo je da se obligacija deli na onoliko delova koliko ima dužnika. Kod ugovora u privredi važi drugačija pretpostavka-kada ima više dužnika u deljivoj obligaciji. a jedan dužnika. a jedan poverilac. Docnja u koju zapadne jedan dužnik ne proizvodi pravno dejstvo prema drugim dužnicima. Ako ima više dužnika. dužnik kji ispuni svoj deo duga-oslobadja se obaveze.duga. Prekid zastarelosti prema jednom od dužnika ne proizvodi pravno dejstvo prema ostalim dužnicima.

2. Dejstva pasivne solidarnosti su dvostruka: 1.in personam. Zastoj i prekid zastarelosti prema jednom dužniku ne utiču na ostale dužnike! Poravnanje predstavlja način prestanka obaveze! To je sporazum izmedju strana oko kojih postoji spor na osnovu koga one spor rešavaju uzajamnim popuštanjem. pored ugovora. Nastaju samo kada je jedan izvršio obavezu prema poveriocu. Docnja jednog solidarnog dužnika ne proizvodi pravno dejstvo prema ostalim solidarnim dužnicima. . otpuštanjem duga 3. sa drugačijim osnovom ili predmetom. a nastaje druga. mogu nastupiti činjenice koje prekidaju ili zaustavljaju period zastarelosti.obligacija se gasi. Ne moraju sve radnje jednog dužnika da se prostiru na ostale dužnike. Dužnik koji je ispunio obavezu postaje poverilac dosadašnjih dužnika i tada dolazi do pretvaranja solidarne u zajedničku obligaciju. Opšti rok zastarelosti potraživanja iznost 10 godina. Kada se dug otpusti prema samo jednom dužniku. ili . Samo korisne radnje proizvode dejstvo prema ostalim dužnicima. zatarelošdu 1. ali ne u potpunosti.. U toku trajanja roka zastarelosti.in rem. od prouzrokovanja štete. kada se gasi obligacija prema svim dužnicima. izmedju samih dužnika nakon ispunjenja Obligacija se gasi: 1. Poravnanje ne proizvodi dejstvo prema ostalim dužnicima. a objektivni rok – 5 god. 3. ali postoji izuzetak kada su u pitanju štetne radnje. ali oni imaju pravo dapristupe tom poravnanju i u tom slučaju proizvodi dejstvo i prema njima. prenovom 2. Otpuštanje duga – način prestanka obligacije na osnovu sporazuma dužnika i poverioca. u odnosu izmedju solidarnog dužnika i poverioca 2. Sporazum o prenovu –sporazum izmedju dužnika i poverioca na osnovu kog se postojeda obligacija gasi. ili – in personam. odnos sa ostalim dužnicima zavisi od toga da li je sporazum zaključen: .. Karakteristika je da se dužnici medjusobno zastupaju.kazna. može nastati i iz zakona kada zakon posebno štiti odredjene kategorije pverilaca. od saznanja za štetu. Sporazum o prenovu može biti zaključen: in rem. Posebni rokovi zastarelosti važe samo za neka potraživanja i mogu biti subjektivno i objektivno odredjeni! Subjektivni rok – 3 god. kada se samo taj dužnik oslobadja obaveze. a obaveza ostalih ostaje. Zastarelost. kada se gasi obaveza svih solidarnih dužnika. kada se ne gasi solidarna obaveza svih dužnika. Pasivna solidarnost. Sekundarna dejstva pasivne solidarne obligacije nede nastati ako su svi dužnici prema poveriocu ispunili dug. Neka strana se odriče zahteva ili dela zahteva prema drugoj.

kada je predmet po svojoj prirodi deljiv. Ako ne postoji ugovor.Za odredjivanje delova u zajedničkoj obligaciji postoje odredjena pravila.može se ugasiti prenovom . sa više dužnika (gde se primenjuju pravila o pasivnim solidarnim obligacijama) . Odricanje od zastarelosti koje je izvršio jedan poverilac koriste i ostali poverioci.može se ugasiti otpuštanjem duga . NEDELJIVE OBLIGACIJE Nedeljive obligacije su pluralističke obligacije koje imaju nedeljiv predmet. ali ga u konkretnom slučaju smatraju nedeljivim. Aktivne solidarne obligacije Aktivne solidarne obligacije su pluralističke obligacije kod kojih na strani poverioca imamo više lica. ne obezbedjuju ved naprotiv. Kada je pasivna solidarnost bila ugovorena u korist jednog lica. U slučaju da je jedan od dužnika insolventan.zastarelost – ako jedan poverilac prekine zastarevanje ili nastupi zastoj zastarevanja. Nedeljive obligacije mogu biti: 1. Svaki dužnik duguje onaj deo duga koji je utvrdjen ugovoro izmedju dužnika. važi pravilo da se njegov deo deli srazmerno na sve druge sadužnike uključujudi i onoga koji je ispunio dug. onaj koji je izvršio obligaciju. sa više poverilaca 2. Pravila su da: .može se ugasiti ispunjenjem . Svaki od poverilaca je ovlašden da traži od dužnika da prema njemu ispuni dug. Nedeljivost predmeta može biti apsolutna i relativna. traži naknadu samo od onog lica u čiju je korist bila ugovorena obligacija. a dužnička obaveza se gasi prema svima. dug se deli na jednake delove. podobne su da oslabe obligaciju. Relativna je kada je to ugovoreno. a na strani dužnika jedno lice. to ne koristi ostalim poveriocima i prema njima teče i dalje.može se ugasiti kompenzacijom . odnosno kada se predmet ne može podeliti i tako podeljen ispuniti svoju vrednost u celini. Pravo ispunioca na naknadu prema ostalim sadužnicima se naziva pravo regresa. Rizik insolventnosti snosi svaki sadužnik. U praksi su retke i nemaju značaj kao pasivne solidarne obligacije. Apsolutna je kada nedeljivost proizilazi iz prirode predmeta.

ovde spadaju i civilne obligacije koje su ništave jer su nastale iz ugovora kome nedostaje forma. moralne zapovesti koje su u skladu sa javnim poretkom (obaveza izdržavanja izmedjulica kod kojih ne postoji zakonska obaveza izdržavanja i dužnost naknade štete kada nisu ispunjeni zakonski uslovi za naknadu štete) Da bi moralna dužnost postala naturalna obligacija. novija koncepcija. U našem pravu je prihvadena šira. Nedeljive obligacije sa više poverilaca – na njih se ne primenjuju pravila o aktivnim solidarnim obligacijama. Ispunjenje mogu zahtevati samo svi zajedno. koja potiče od kanonista XVI veka. Svoj izvor imaju u moralu. 213. Prema njoj. ZOO ne poznaje eksplicitno ovu podelu. Njen osnivač je Marsel Planiol i ova teorija se označava kao šira. Obligacije koje poseduju mod sudskog (prinudnog) izvršenja se nazivaju civilne. a može se označiti i kao uža koncepcija. Jedan poverilac ne može zahtevati da dužnik samo njemu ispuni obavezu. ved i nesavršene civilne obilgacije. koja potiče iz rimskog prava. Prirodne obaveze podrazumevaju: 1. nesavršene civilne obligacije (zastarele obligacije i obligacije iz ugovora kome nedostaje forma) 2. Stav naše doktrine je da prirodna obligacija postoji svaki put kada neko izvrši neku bavezu koja je sa moralnog stanovišta opravdana. ali su iz nekog razloga izgubile mod prinudnog izvršenja. Obligacije koje nemaju mod prinudnog izvršenja se nazivaju prirodne. Jedna moralna obaveza je pravno dopuštena ako nije suprotna javnom poretku (skupu pravnih i moralnih principa koji su vladajudi u jednom društvu. Takodje. ali pominje prirodne obligacije u čl. naturalne obligacije. IZVORI OBLIGACIJA Izvori obligacija su pravne činjenice (skupovi pravnih činjenica) iz kojih nastaju obigacije. Izgubile su pravo na tužbu u materijalnom smislu. a jedna zajednica ih prihvata kao opšte principe). Postale su beskorisne. potrebno je da je nastala znajudi da nije dužan da plati. prave obligacije. a samo jedan može onda kada je ovlašden od strane svih ostalih poverilaca. . 2. Mladja. Pravna doktrina odredjuje šta su prirodne obligacije i postoje dve koncepcije: 1.a poverilac ne može tražiti da se ispune.1. ali pri tom nije pravno nedopuštena. Takve civilne obligacije su zastarele obligacije. Starija. prirodne obligacije su samo one obligacije koje su nekada bile civilne. prirodne obligacije su «dugovi časti». Prirodne obligacije su moralne zapovesti koje neko izvršava sa osedanjem da je prirodno da se takva obligacija ispuni. Po ovoj koncepciji. Prema njoj. Takve činjenice su brojne i raznovrsne i postoji problem njihove klasifikacije. u pojam prirodnih obligacija ne spadaju samo moralne dužnosti. Prirodne obligacije imaju posrednu pravnu sankciju koja se sastoji u tome što se ne može podneti tužba iz pravno neosnovanog bogadenja i ne može se tražiti natrag ono što je dato.

iz ugovora 2.. iz pravno neosnovanog bogadenja III ZOO.I Rimsko pravo – Gaj u Institucijama je zastupao bipartitnu podelu (bipartitio) da sve obligacije nastaju: 1. iz delikta II Podela iz Gajevih dela iz II v. iz drugih pravnih izvora – varie causarum figure III Podela iz Justinijanovih Institucija.teorije .terminologija OSNOVNA OBELEŽJA (NAČELA) UGOVORNOG PRAVA . iz ugovora – ex contractu 2. druge zakonom utvrdjene činjenice za koje zakon vezuje nastanak obligacionog odnosa (srodstvo. prouzrokovanje štete 3. susedski odnosi. bračna veza. iz delikta 3. iz delikta – ex delictu 3. iz ugovora 2. nove ere (res cotidiana). iz kvazidelikta Ove tri grupe podela spadaju u staije podele! Novije podele su se javile sa pojavom modernih kodifikacija: I Francuski code civil je zastupao stanovište da sve obligacije nastaju: 1. gde je zastupana tripartitna podela (tripartitio) 1. ugovor 2. iz delikta 4. 1 1.. iz kvaziugovora 3.) UGOVORI . ali se iz sadržaja uočava da su obligacije nastale: 1. kvazikontrakti i zakonske obligacije) II Srpski gradjanski zakonik – nije imao izričitu podelu. sicanje bez osnova 4. jednostrana izjava volje 5. iz ugovora 2. gde je zastupana kvadriparticiona (četvorodelna) podela 1. kvazidelikti.izvori su nabrojani u čl. iz ugovora 2. iz drugih pravnih činjenica (delikti.

Lica koja moraju da zaključe ugovor ako mi bude stavljena ponuda za zaključenje i ako su ispunjeni neophodni uslovi za to (JKP. Taj pojam nije dobar je pojam autonomije voje širi od pojma dispozicije subjekata..podrazumeva da u nekim slučajevima nije dovoljno da kod jednog lica postoji pozitivna odluka da zaključi ugovor ved je neophodna i saglasnost tredeg radi: a. Osiguravajude društvo ima pravo regresa ako je lice štetu učinilo namerno ili grubom nepažnjom. Načelo kauze ugovora NAČELO SLOBODE UGOVARANJA Ovo načelo se može shvatiti u širem i u užem smislu. podrazumeva opredeljenje odnosno opciju jednog lica da li de ili nede zaključiti ugovor i sa kime de ga zaključiti. Ta ograničenja su trostruka: 1. Ugovor mogu zaključiti: a. Sloboda ugovaranja u užem smislu može u pojedinim slučajevima biti ograničena radi zaštite interesa odredjenih lica. vlasnici vazduhoplova od štete koja upotrebom vazduhoplova nastane licima i starima na zemlji. Ovim ugovorom se takodje štite i interesi oštedenog jer ispred sebe imaju finansijski modnog dužnika. ZOO dispoziciju naziva autonomija volje. d. Načelo zaštite prava poverioca prinudnim izvršenjem i naknadom štete 4. Dispozicija subjekata je sloboda svakog da u sporazumu sa drugim licem utvrdi sadržinu ugovora. ). c. Autnomija volje je opšte načelo gradjanskog prava koje važi u svim oblastima gradjanskog prava. Načelo slobode ugovaranja 2. U užem smislu. 2. Saglasnost tredeg za zaključenje ugovora . Oni se tim ugovorom osiguravaju od štete koja upotrebom svog motornog vozila može nastati tredim licima b. svi sopstvenici motornih vozila. a ne samo u obligacionom pravu. elektrodistribucija. dužno je da nadoknadi štetu.Ugovorno pravo se označava kao skup pravnih pravila koja regulišu ugovor. vodovod. U širem smislu podrazumeva osnovnu opciju i dispoziciju subjekata.. U našem pravu postoji obaveza da se zaključi ugovor kod osiguranja vozila koje je u saobradaju. Svrha ograničenja je da se zaštite imaoci motornih vozila od gubitka odnosno imovinske propasti do koje bi moglo dodi ako bi oni sami morali da nadoknade štetu koja bi mogla nastati. Obavezno zaključenje nekih ugovora. prevoznici u javnom saobradaju. Ukoliko preduzede odbije da zakjuči ugovor. zaštite javnog interesa . Načelo dispozicije subjekata 3. Podrazumeva sva pravila opšteg i posebnog dela ZOO-a i sva pravila koja regulišu ugovore u ostalim zakonima: 1. Lice koje se bavi javnim prevozom putnika – osiguravaju se za štetu koju mogu prouzrokovati putnicima u javnom prevozu.

pravo prede kupovine (pre zaključenja ugovora o prodaji). Što se tiče pokretnih stvari. pod uslovima koje je dogovorio sa tredim licem. b. Podrazumeva pravo odredjenih lica da im se ponudi zaključenje ugovora kao i pravo da ukoliko im ne bude ponudjeno zaključenje ugovora o prodaji. a tek ako ono odbije. DISPOZICIJA SUBJEKATA . Pravo preče kupovine se može javiti u dva oblika .b.unapred je odredjena sadržina ugovora . prvo je ponudi prekupcu-prodavcu. Pravo prekupca može da traje 5 godina i ono je lično pravo (neprenosivo).u korist suseda poljoprivrednog zemljišta. U ZOO postoji više propisa koja imaju prinudni karakter . a kada se prodaje poljoprivredno zemljište . tužba se može podneti 30 dana od dana saznanja za prodaju. Sadržana su u zakonima ili podzakonskim aktima i imaju za cilj da spreče zaključivanje ugovora koji bi bili protivni naredjenjima koja proizilaze iz tih propisa. zaštite privatnog interesa odredjenih lica 3. Zakonsko pravo preče kupovine je propisano propisima o prometu nepokretnosti u korist suvlasnika nepokretnosti. Ukoliko je povredjeno pravo preče kupovine. Ovde spadaju slučajevi prava preče kupovine koji mogu biti: a. stupe na mesto kupca pod istim uslovima. Obavezan izbor jedne ugovorne strane – podrazumeva da lice mora da ponudi odredjenom licu da zaključi ugovor. Ugovorno – zasniva se na osnovu posebne ugovorne pogodbe ugovora o prodaji. U ZOO postoje slededa ograničenja dispozicije: I Prinudni propisi II Javni poredak III Dobri običaji IV Zakonom regulisana sadržina ugovora V Razlozi faktičke prirode I PRINUDNI PROPISI Prinudni propisi su propisi obligacionog prava i drugi propisi koji se ne mogu promeniti voljom ugovornih strana. postoji i u korist preduzeda koje vrši poslove od javnog interesa. Zakonsko – zasniva se na zakonu. Kupac preuzima obavezu da ukoliko odluči da proda stvar. odnosno 2 godine od dana kada je ugovor zaključen.dispozicija subjekata nikada nije bila neograničena jer je društvo uvek postavljalo ograničenja ugovorima. lice ima potpunu slobodu. pravo prekupa (nakon zaključenja ugovora o prodaji). postoji pravilo u slučaju prodaje arhivske gradje da pravo preče kupovine imaju kulturne ustanove.

pravila morala socijalističkog samoupravnog društva . a ni potrebno definisati. Izdvaja se nekoliko mišljenja u zavisnosti od kriterijuma da li pravilo ulazi u javni poredak: a. društvena solidarnost c. propis ugovaranja kamate na kamatu. propisi o pravima zastarevanja 2. ne pominje se javni poredak. propis koji govori o najvišem iznosu ugovorne kamatne stope 3. u čl.1844 – SGZ $13 . ustavom utvrdjena načela društvenog uredjenja 2.1. propisi o državnom poretku. nije sledio SGZ. . Po četvrtoj teoriji je potrebno utvrditi jednak kriterijum koji bi omogudavao da se na osnovu njega okupe i klasiraju odredjena pravila koja se tiču javnog poretka. Problem je što nije mogude obuhvatiti sve propise koji mogu da udju u javni poredak. Ovi propisi su odredjeni numerus clausus i primenjuju se kao konkretna naredjenja ili zabrane. 4. Umesto toga treba prepustiti sudu da u svakom konkretnom slučaju utvrdi šta je javni poredak kada se takvopitanje postavi pred njim. 2. Prvi put je pomenut u code civile 1804. organizacije državne vlasti i propisi državnog uredjenja. Po drugoj teoriji. a nabrajanje propisa treba prepustiti državnom organu. 10 se spominje: 1. a u čl. Javni poredak je jedan od pojmova koji se odlikuju svojom neodredjenošdu pa je definisanje ostavljeno pravnoj teoriji u kojoj postoje različiti stavovi: 1. Ostavlja se sudu da pronadje da li je javni poredak povredjen ili ne.1978 – ZOO. dobrim običajima i javnom poretku. javni poredak nije mogude. društveni interes b.do 1993 su usvojene izmene i dopune zakona o obligacionim odnosima i propisano je da učesnici u ugovoru mogu slobodno da uredjuju. Po prvoj teoriji. ali ne suprotno prinudnim propisima. 16. 3. potrebno je odrediti osnovna obeležja javnog poretka ali nije neophodno da se precizno definiše. Po tredoj teoriji javni poredak predstavlja skup propisa koji su izričito nabrojani. II JAVNI POREDAK Javni poredak je najznačajnije i najšire ograničenje dispozicije subjekata. .

Antidu. Pr. pojam javnog poretka dolazi do izražaja kod normi koje regulišu predmet i kauzu ugovora tako da predmet ugovora ne može biti suprotan javnom poretku. V FAKTIČKE PRIRODE . a cilj koji ugovorne strane hode da postignu ugovorom ne sme biti suprotan javnom poretku. isporuci električne energije. Obaveznost proizilazi iz sankcije. III DOBRI OBIČAJI Dobri običaji predstavljaju ustaljena pravila ponašanja koja usvaja odredjena društvena grupai koja su u svetu članova te društvene grupe postala obavezna.U našoj pravnoj doktrini postoje dva shvatanja: 1. šire – javni poredak predstavlja skup osnovnih pravnih i moralnih principa na kojima je zasnovano postojanje i pravno trajanje pravno organizovane zajednice i izražavaju se preko odredjenih društvenih normi koje ugovorne strane moraju poštovati prilikom zaključenja ugovora. uže – po prof. Opšte uslove formularnih ugovora odredjuje ekonomski modna ugovorna strana. Ugovor o otkupu stana-u celini je regulisan po pravilima Zakona o stanovanju (nema slobode ugovornih strana).ispoljava se tako što zakon u nekim slučajevima reguliše neke elemnte ugovora imperativno tako da te elemente ugovora ugovorne strane ne mogu da urede drugačije. zastupljen je stav da je dobar običaj u skladu sa savesnošdu i poštenjem. 2. u javni poredak ne ulaze svi prinudni propisi ved samo neki. a slabija ugovorna strana može samo to da prihvati ili ne prihvati. pružanja komunalne usluge. samo oni koji nisu konkretni.. Prema ovom stanovištu. U pojam javnog poretka ulaze sva opšta ustavna načela i sve opšte zakonske norme koje imaju prinudni karakter i nisu konkretizovane putem odgovarajudih nižih pravnih akata. a koje samo daju smernice i uputstva sudiji u vezi sa primenom pravnih normi. ovde ulaze i pravni standardi – opšte pravne norme koje svoju konkretnu sadržinu dobijaju tokom njihove primene. Pojam se srede u pravilima koja uredjuju trgovačke ugovore kada se poziva sam zakon. PODELA UGOVORA . Kod dileme šta je dobar. javnom prevozu.. Ima faktičku mod da o tome odluči. a onaj koji je suprotan se ne može smatrati dobrim običajem! IV ZAKONOM REGULISANA SADRŽINA UGOVORA . Prema ovom shvatanju. ali se mogu pozvati i same stranke svojim ugovorom.formularni ugovori (ugovori po pristupu) – jedna strana unapred odredjuje sve uslove bududeg ugovora tako da druga strana može samo da ih u celini prihvati ili da ih u celini odbije. Ovi ugovori se pojavljuju kod ugovora o osiguranju. a šta loš običaj.

Pravilo o razkidanju ugovora zbog neispunjenja – svaka strana ima pravo /u slučaju da druga strana ne ispunjava svoju obavezu/ da zahteva ispunjenje ugovora.iz saglasnosti volja ugovornih strana nastaju obaveze za obe ugovorne strane (uzajamni.). c. sinalgmatični. Izraz «dvostrani» nije bas najpodobniji jer stvara zabunu oko ugovora i pravnog posla. Ovaj prigovor je pravo svake strane u dvostrano obaveznom ugovoru da odbije izvršenje svoje obaveze ako druga strana nije izvršila svoju obavezu ili nije spremna da je izvrši. Dvostrano obavezni 2. Imenovani – posebno regulisani ZOO ili nekim drugim zakonom 2. Jednostrano obavezni 1. Dobročini 1. Komotativni 2. Neformalni – za njihovo zaključenje se ne traži forma (zaključuju se prostom saglasnosšdu volja) III PREMA ODNOSU PRAVA I OBAVEZA 1. nakandu štete ili raskid ugovora. Otpust duga. Pravilo o raskidanju ili izmeni ugavora zbog promenjenih okolnosti. Ta pravila su rezultat principa ekvivalencije. Aleartorni Dvostrano obavezni .Podela ugovora se vrši prema različitim kriterijumima: I ODREDJENOST U ZAKONU 1. Neimenovani – nisu zakonom posebno predvidjeni. ali se mogu zaključiti na osnovu slobode ugovaranja II PREMA BITNIM USLOVIMA ZA NASTANAK UGOVORA 1. Pravila o zelenaškom ugovoru f. e. d. Pravilo o prigovoru neispunjenja ugovora – exceptio non adimplti contractus. Pr. b. To su: a. Pravilo o poništenju ugovora zbog prekomernog oštedenja. a ne i na jednostrano obavezne ugvore. Teretni 2. Formalni – zakonom ili voljom stranaka je predvidjena forma kao bitan uslov 2.. Pravila o ustupanju ugovora – zamena položaja koje jedna strana ima u ugovoru sa jednog lica na drugo . Značaj ove podele je bitan jer se izvesna pravila obligacionog prava primenjuju samo na dvostrano. Jednostrano obavezni – ugovori kod kojih iz saglasnosti volja ugovornih strana nastaje obaveza samo za jednu ugovornus tranu.

a ne stroži stepen pažnje. a ako je bio u pitanju teretni ugovor. Nazivaju se još i naplatni ugovori ili ugovori sa naknadom. b. Teretni ugovori po pravilu nisu formalni. Samo kod teretnih ugovora se primenjuju pravila o odgovornosti za fizičke i pravne nedostatke. Kriterijum ove podele je ekonomski. Samo dobročini ugovori se mogu poništiti zbog zablude o motivu – teretni ne mogu. ili nije poznata visina obaveza ugovornih strana. Značaj podele je što se primenjuju različita pravila: a. g. Ako se primenom opšteg pravila ne može utvrditi značenje. d. Aleartorni ugovori – u momentu zaključenja ugovora nije poznato koja strana de biti poverilac. Kod dobročinih ugovora se odgovornost za štetu ceni po blažim kriterijumima nego kod teretnih ugovora. a koja dužnik i poznat je uzajamni odnos ove prestacije. Kriterijum ove podele je pravni. dobročini ugovori se zaključuju intuitu persone (obzirom na ličnost) i zbog toga kod dobročinih ugovora važi pravilo da se mogu poništiti zbog zablude o ličnosti. f. Dobročini ugovori – jedna strana ne duguje naknadu zakorist koju prima od druge ugovorne strane. h. e. motivi ulaze u kauzu i zbog toga de dobročini ugovor biti ništav ako je motiv za zaključenje ugovora bio nemoralan ili protiv zakona. dobročini ugovori su formalni ugovori – da bi se zaštitila ugovorna strana koja ne stiče naknadu. ili nije poznat krajnji odnos uzajamnih obaveza .lice. Kod dobročinih – strana koja dobija korist može od druge da zahteva samo blaži. sud istražuje kakva je bilavolja ugovornih strana i kako to odgovara načelima ZOO-a. Kod dobročinih ugovora je bitan motiv. Po pravilu. Kauza – kod dobročinih ugovora. ugovori bez naknade. teretni ugovor može dase poništi zbog nedopuštene kauze. Pravilo o prestanku ugovora usled naknadne nemogudnosti ispunjenja. motiv po pravilu ne ulazi u polje kauze. a koja dužnik. a jednostrani ugovor se tumači na način koji više odgovara strani koja se obavezuje. Teretni ugovori – svaka strana duguje naknadu koju prima za korist od druge ugovorne strane. Komotativni ugovori – u momentu zaključenja ugovora se zna koja strana je poverilac. Kod teretnih ugovora. odnosno ako je dužnik otudjio stvar poklonom i oštetio svog poverioca. Pravila o tumačenju – opšte pravilo je da ukoliko je smisao odredbi nejasan. Jedino u slučaju da je i druga strana znala da je motiv nedopušten. uslovi su stroži. primenjuju se dopunska pravila i to: dvostrani ugovori se tumače na način koji odgovara principu ekvivalencije. Nazivaju se još i besplatni ugovori. c. Podnošenje Paulijanske tužbe – blaži su uslovi za pobijanje dužnikovih pravnih radnji ako je ta radnja besplatna. g.

ništavi su ukoliko su suprotni samom cilju zaključenja ugovora ili dobrim poslovnim običajima čak i kada su odobreni od strane nadležnog organa.ved to zavisi od neizvesnog dogadjaja koji može biti prošli. Opšti uslovi su ništavi i kada lišavaju stranu koja pristupa ugovoru da stavi prigovore ili rokove. b. Značaj podele je što se na ugovore po pristupu primenjuju pravila koja se ne primenjuju na ugovore sa sporazumno odredjenom sadržinom: a. ali je bitno da je za ugovorne strane subjektivno neizvestan. Ugovori po pristupu. «igra» . V PREMA DUŽINI TRAJANJA PRESTACIJE 1. ugovor o doživotnom izdržavanju 4. Pravilo o tumačenju – formalni se tumače u korist strane koja pristupa ugovoru. Jednostavne – sastoje se iz elemenata samo jednog ugovora 2. 3. Ugovori sa sporazumno odredjenom sadržinom 2. Jedna strana od starta pristaje na neizvesnost. ugovori sa trajnim izvršenjem obaveza VI PREMA KARAKTERU ČINIDBE 1. Dvosmislene odredbe se tumače u korist strane koja nije imala mogudnosti da o njima pregovara. IV PREMA TEHNICI I NAČINU UGOVARANJA 1. nastaje problem koja pravila (kog ugovora) de biti . ugovori sa trenutnim izvršenjem obaveza 2.ugovor kojim se jedna strana obavezuje drugoj da de dati nešto ako pobedi u igri. 5. formalni – tipski ugovori (ugovori kod kojih nema pregovaranja) Ugovori sa sporazumno odredjenom sadržinom su ugovori kod kojih se sadržina utvrdjuje tokom pregovora ugovornih strana pa je sadržina plod zajedničke volje ugovornih strana. ugovor o osiguranju (obaveza osiguravača zavisi od toga da li de nastupiti osigurani slučaj). opklada 2. sadašnji ili bududi. Posebna pravila o ništavosti pojedinih odredbi «opštih uslova» . kupovina nade ne zna se visina obaveze prodavca Značaj podele je što se na aleartorne ugovore ne primenjuju pravila o prekomernom oštedenju. Mešovite – sastoje se iz elemenata više imenovanih ugovora Kada se pred sudom nadje mešoviti ugovor. ili su nepravični i preterano strogi prema toj ugovornoj strani. Primeri: 1.

primenjena. Postoji više teorija u odgovoru, a u našem pravu je prihvadena teorija apsorpcije po kojoj treba da budu primenjena pravila jednog od ugovora čiji se elementi nalaze u njegovom sastavu, tj. pravila ugovora čiji elementi pretežu i absorbuju elemente ostalih ugovora. VII PREMA SVOJSTVIMA LIČNOSTI UGOVORNIH STRANA 1. Intuitu persone 2. ugovori bez obzira na svojstva ličnosti VIII PREMA ZAVISNOSTI JEDNIH OD DRUGIH 1. Samostalni ugovori 2. Zavisni (akcesorni) ugovri – njihovo dejstvo zavisi od sudbine nekog drugog ugovora (pr. Jemstvo).

USLOVI ZA NASTANAK UGOVORA 1. Opšte bitni uslovi – oni koji su neophodni da bi nastao bilo koji ugovor: a. sposobnost za ugovaranje b. saglasnost volja ugovornih strana c. predmet d. kauza 2. Posebno bitni uslovi – traže se za nastanak ugovora kada zakon zahteva ispunjenje takvog uslova a. forma (može biti zakonska i ona koja proizilazi iz volje ugovornih strana) - (sposobnost za ugovaranje ????????) - (deo saglasnosti volja ??????) SAGLASNOST VOLJA - sastoji se iz dve faze 1. ponuda = I faza 2. prihvatanje = II faza Ponekad, pre zaključenja ugovora, postoji prethodna faza u kojoj se odvijaju pregovori. U pregovorima se prevazilaze razlike i postiže se konačan sporazum. Obeležava ga nastojanje da do ugovora dodje. Mogude je da se pregovori završe bez rezultata i tada iščezavaju kao da nikad nisu ni postojali. Pregovori mogu da daju rezultat i po pravilu to je ponuda. Ponuda se razlikuje od pregovora:

1. ponuda je faza kojom započinje zaključenje ugovora, a pregovori prethode ponudi. 2. odnos ponude prema ugovoru i odnos pregovora prema ugovoru. U toku pregovora ugovor se priprema, ali se ne zaključuje. 3. pravno dejstvo – pregovori ne obavezuju na zaključenje ugovora (ali može nastati obaveza na naknadu štete).

PONUDA - čl. 32 ZOO Ponuda je predlog za zaključenje ugovora učinjen određenom licu, koji sadrži sve bitne sastojke ugovora tako da bi se njegovim prihvatanjem mogao zaključiti ugovor. Bitna obeležja ponude: 1. Konačan predlog za zaključenje ugovora dat u nameri da se ugovor zaključi. Ponudjeni je može prihvatiti samo takvu kakva jeste. Ne može u ponudi ništa menjati oduzimati niti dodavati. Svaka ponuda u sebi sadrži nameru zaključenja ugvora – animus contrahendi (namera da se zaključi ugovor i da se prihvate pravna dejstva). Animus contrahendi se mora razlikovati od animus obligandi što predstavlja nameru obvezivanja, odnosno nameru ponudioca da svojom izjavom volje sebe pravno obaveže. Razlika animus contrahendi i animus obligandi je što svaka ponuda mora u sebi d sadrži animus contrahendi, ali ne mora animus obligandi. Kod dvostrano obaveznih ugovora postoje oba animus-a. Kod jednostrano obaveznih ugovora, ponuda sadrži obe namere ako pnudu čini lice koje ugovorom hode da se pravno obaveže. Kada ponudu čini strana koja se ugovorom pravno ne obavezuje sadrži animus contrahendi, ali ne i animus obligandi. Namera za zaključenje ugovora koja postoji u jednom momentu kasnije može nestati. Takva situacija je moguda kada od momenta kada je ponuda poslata, pa do momenta kada je trebalo da proizvede pravno dejstv treba prodje izvesno vreme. To se izražava naknadnom izjavom o odustanku namere za zaključenje ugovora i to: a. ako je naknadna izjava stigla drugom licu pre ili najkasnije u momentu ponude, ima karakter povlačenja ponude b. ako je naknadna izjava stigla posle ponude može se govoriti o opozivanju ponude. Povlačenje ponude je izjava kojom ponudilac izražava nameru da odstupi od prvobitne namere da zaključi ugovor. Njome se sprečava da ponuda proizvede pravno dejstvo. Potrebno je da stigne pre ili najkasnije sa ponudom. U našem pravu je povlačenje ponude uvek mogude. Opozivanje je izjava ponudioca za oduzimanje pravnih dejstava koje je ponuda ved proizvela. Opozivanje je mogude samo kod opozivih ponuda. To je ponuda kod koje ponudilac nema pravnu obavezu da ponudu održi. Njome ponudilac nije vezan. Opozivanje ponude nije mogude kod neopozivih ponuda, a neopozive su ponude koje stvaraju obaezu za ponudioca da održi ponudu odredjeno vreme. Njome je ponudilac vezan da ugovor zaključi pod onim uslovima koji su navedeni u ugovoru. U našem pravo ponuda je neopoziva.

Po ZOO, pravilo o neopozivosti ponude je dispozitivne prirode /ponudilac može u samoj ponudi za sebe da rezerviše pravo da ponudu opozove/ U engleskom pravu, ponuda je uvek opoziva i to je imperativna norma. U francuskom i nemačkom pravu, ponuda je opoziva, ali to je dispozitivna norma. U ZOO- čl. 36. stav 2. povlačenje ponude se naziva opozivanjem – GREŠKA!!! 2. Ponuda treba da sadrži bitne sastojke bududeg ugovora Ponuda ne mora da sadrži sve sastojke bududeg ugovora ved samo bitne sastojke. Bitni sastojci ugovora su oni uslovi ugovora koji su neophodni da bi ugovor nastao. Prema ZOO to su objektivno bitni elemnti – oni sastojci koji su sadržani u svakoj zakonskoj definiciji ugovora. Ponuda ne mora da sadrži subjektivno bitne elemente – oni sastojci ugovora koji su pitni po volji jedne ili obe ugovorne strane (iako njih nema, ugovor može nastati). 3. Ponuda treba da bude učinjena u odredjenoj formi ako je data za zaključenje formalnih ugovora. Pravilo je da je ponuda neformalna, što znači da se može dati usmeno, pismeno, gestikulacijom, konkludentnim radnjama. Konkludentne radnje su radnje koje nisu preduzete u pravcu izražavanja odredjene volje, ali iz njih se posredno može zaključiti o sadržini te volje. Od pravila da je ponuda neformalna postoje brojni izuzeci. 1. Slučajevi u kojima zakon propisuje formu za zaključenje ugovora 2. Slučaj kada zakon propisuje formu za ponudu, ali ne propisuje formu za ugovor (Ugovor o osiguranju, čl. 901, stav 1 ZOO Ugovor o osiguranju je zaključen kad ugovarači potpišu polisu osiguranja ili listu pokrida.) 3. Slučajevi u kojima je voljom ugovorih strana predvidjeno da ugovor treba da bude zaključen u naročitoj formi. Takva forma se naziva “ugovorna forma”. U ovom slučaju se sklapaju dva sporazuma: a. sporazum o formi – strane se obavezuju da ugovor nakon pregovora zaključe u odredjenoj formi. Taj sporazum treba da bude zaključen pre ili najkasnije kada bude postignuta: b. saglasnost o sadržini – postiže se saglasnost o stvari koja je predmet ugovora ili ceni. Kada ugovorne strane postignu saglasnost o bitnim elemntima, ugovor je nastao. Zato sporazum o formi mora da se zaključi ranije. Potrebno je i da se izvrše formalnosti iz sporazuma o formi. Kada se izvrše ove formalnosti zaključen je ugovor. U zavisnosti od izvršenja formalnosti, može se odložiti nastanak ugovora. Ukoliko jedna ugovorna strana ne pristupi sporazumu o formi, odgovarade samo za skrivljeni prekid pregovora. 4. Ponuda mora biti učinjena od strane bududeg ugovornika Ponudilac može biti svako lice. Ponudu mora uputiti lice koje je bududi ugovornik ili njegov zastupnik. Ponudu ne može uputiti trede lice. Ponudilac mora da ima poslovnu sposobnost koja se zahteva za

odgovarade za štetu.čl. a ne i njegovi naslednici. Ako je u pitanju ponuda upudena odredjenom licu. Slanje kataloga ili oglasa – prema ZOO nije ponuda ved samo poziv da se učini ponuda pod objavljenim uslovima. U ZOO su regulisana 3 takva predloga (ponude javnosti): 1. Opšta ponuda – čl. ZOO ga smatra ponudom. Ako to lice pristine na poziv na ponudu. Lice koje izlaže robu može svom postupku dati drugačije značnje ukoliko to želi. Iako je ovaj predlog upuden neodredjenim licima. Ovo pravilo je dispozitivnog karaktera. Svako lice koje je zainteresovano može da sa njima zaključi ugovor pod navedenim uslovima. to ne utiče na pravna dejstva ponude. 34 Izlaganje robe sa označenjem cene smatra se kao ponuda. 33 ZOO Predlog za zaključenje ugovora učinjen neodređenom broju lica. Ukolio lice koje nije bilo poslovno sposobno u medjuvremenu stekne poslovnu sposobnost. dolazi do konvalidacije! Ako je izgubil poslovnu sposobnost. ali ponuda ga ne proizvodi samostalno ved uz pomod saglasnosti volja . ali s’ obzirom da je on uputio poziv. njegov pristanak nije prihvatanje ponude nego ono postaje ponudilac I ono čini ponudu pozivaocu. Sličnost izmedju ponude I poziva na ponudu je što su I jedno I drugo predlozi za zaključenje ugovora. a poziv je pripremni predlog koji je podložan promeni.zaključenje ugovora. Pozivalac ne mora da prihvati ponudu – ne može biti prinudjen da je prihvati. a kada pozivalac prihvati ponudu. Izlaganje robe sa odredjenjem cene pri čemu na samom proizvodu ili pored njega stoji naznaka cene. koji sadrži bitne sastojke ugovora čijem je zaključenju namenjen.njenim prihvatanjem nastaje ugovor. Ukoliko od slanja ponude do momenta prijema dodje do promene statusa u poslovnoj sposobnosti. On od ponude ne može da odustane. umrlo pre prihvatanja ponude. Ukolik je lice koje je ponudu poslalo. važi kao ponuda. Pošto je . 3. Dejstvo ponude: . upuduje ga pozivaoc nekom licu. Može da mu oduzme karakter ponude navodedi da je predmet izložen kao uzorak (primer)! 2. Dejstvo je takodje drugačije. ukoliko drukčije ne proizlazi iz okolnosti slučaja ili običaja. 5. ukolik ne prihvati ponudu.samostalno dejstvo je da je ponudilac vezan ponudom. Samtra se da katalog ili oglas predstavljaju ponudu ukolik iz sadržine proizilazi da se u njoj nalaze svi bitni elemnti za zaključenje ugovora. nastaje ugovor. ukoliko drukčije ne proizlazi iz okolnosti slučaja ili običaja. a razlika je što je ponuda konačni predlog. ZOO ih smatra ponudom za zaključenje ugovora ukoliko drugačije ne proizilazi iz konkretnog slučaja. Ponuda mora biti upudena odredjenom licu Na strani ponudjenog može biti i nekolicina odredjenih lica Postoje i situacije u kojima jedno lice čine predloge koji su upudeni neodredjenim licima. Izuzetak je kada se ugovor zaključuje intuitu persone i kada je ponudilac izrazio nameru da se samo on ponudom obaveže. šalje je ponudilac ponudjenom I ako je ponudjeni prihvati – ugovor nastaje! Kod poziva na ponudu. pravilo je da se poslovna sposobnost ceni u momentu slanja ponude. To je najvažnije dejstvo ponude. ponuda obavezuje njegove naslednike.

Po ZOO. ponuda odsutnom licu – licu koje nije istovremeno fizički prisutno na istom mestu. . II Ponuda je pojava koja ima samostalnu egzistenciju. Pravilo je da ova ponuda ne obavezuje ponudioca ako je takvo lice nije odmah prihvatilo. Izričito – prihvatanje ponude kje se sastoji u direktnom izjavljivanju volje rečima. ponuda prisutnom licu – licu koje je fizički prisutno u istom mestu u kome se nalazi ponudilac ili licu kome je ponuda saopštena telefonom. III Prihvatanje nema svoju sadržinu – pozajmljuje je od ponude. Pravi se razlika : 1.Ponuda je prihvadena i kad ponuđeni pošalje stvar ili plati cenu. PRIHVATANJE PONUDE Razlikovanje ponude i prihvatanja ponude: I Prihvatanjem se dovršava zaključenje ugovora. 2. radio vezom. Prihvatanje je pravna mod jer ponudjeni ima mogudnost da izjavom svoje volje stvori novu pravnu situaciju. Pravno dejstvo izjave o prihvatanju je što prihvatanje pretvara ponudu u ugovor kao dvostranu izjavu volje. može smatrati kao izjava o prihvatanju. Po pravilu.. da se razmisli. primenjuju se dopunsko-dispozitivne odredbe ZOO-a. da prihvati i da odgovor stigne ponudiocu (to su sve pravni standardi). opšte usvojenim znacima ili gestom. Ponuda je izjava koja prethodi. Ako propusti da odredi rok. na osnovu ponude. Rok teče od momenta kada je ponuda saopštena. kao i kad učini neku drugu radnju koja se. teleprinterom.. konkludentno – izjavljivanje posednom izjavom. čl 39 . prihvatanje postoji samo zajedno sa ponudom. 2. Nije cilj da se neposredno i direktno izrazi odredjena volja. ponuda može biti prihvadena samo aktivnim ponašanjem na 2 načina: 1. Pravil u vezi sa rokom je da je vezan onoliko dugo koliko sam odredi u ponudi. ponuda ima svoju sadržinu i ustupa je prihvatanju. prakse utvrđene između zainteresovanih strana ili običaja. Predutno. za njega je bitan vremenski period koliko dugo je vezan. Izričita izjava volje jednog lica na osnovu kojeg svojoj konkludentnoj radnji oduzima karakter prihvatanja ponude se naziva protest ili rezerva. ali se to može zaključiti.vezan. a prihvatanje je izjava koja sledi. Ponuda obavezuje ponudioca u roku koji je redovno potreban da ponuda stigne.

Pasivno ponašanje – dutanje – u pravu znači potpuno pasivno ponašanje na osnovu koga se ne može izvesti nikakav zaključak. Ugovor o nalogu (predvidjen u ZOO čl. Pored ovih izuzetaka smatra se da prihvatanje pasivnim ponašanjem postoji i u odredjenoj oblasti društvenih odnosa ako u toj oblasti važi pravilo da ponudjeni ne mora da izričito prihvati i da je ponudjeni prihvatio ponudu predutno ako je tako ranije ugovoreno izmedju ponudioca i njega. Od ovogslučaja treba razlikovati slučaj kada ponudjeni izjavi saglasnost sa ponudom. 596) Kad po proteku vremena za koje je ugovor o zakupu bio zaključen. stav 3). smatra se da je prihvatio ponudu koja se odnosi na takvu robu. pod istim uslovima kao i prethodni. da o tome bez odlaganja obavesti drugu stranu. ako poklonoprimac ne odbije izričito u ostavljenom roku ponudu poklona. zakupac produži da upotrebljava stvar. Ako ponudjeni duti. Stalni poslovni odnosi (predvidjen u ZOO čl. 2. smatra se da je zaključen nov ugovor o zakupu neodređenog trajanja. kad ponuđeni stoji u stalnoj poslovnoj vezi s ponudiocem u pogledu određene robe. Ugovor o zakupu (regulisan ZOO čl. Od pravila da se pnuda ne može prihvatiti dutanjem. ili ako poslatu stvar o kojoj mu se nudi ugovor ne vrati u određenom roku i sl. Ne treba čak ni da podiže zakupninu koju mu zakupoprimac daje. dužan je. 3. smatra se da je prihvatio poklon koji mu se nudi. ako on nije odredio kradi rok. dutanje ne znači odobravanje. 901. ZOO ne reguliše ugovor o poklonu). smatra se da je ponudu odbio. 5.) smatrati kao prihvatanje. onda za vreme od trideset dana. na odredjenu ponudu. 4. ako je nije odmah ili u ostavljenom roku odbio. Ugovor o poklonu (predvidjen u skici prof. 750) Ko se bavi vršenjem tuđih poslova kao zanimanjem ili se javno nudi za vršenje tih poslova. stav 2 Nema dejstva odredba u ponudi da de se dutanje ponuđenog ili neko drugo njegovo propuštanje (na primer. inače odgovara za štetu koju bi ova pretrpela zbog toga. a ako je potreban lekarski pregled. Neophodno je da zakupac bude potpuno pasivan. 42. SADRŽINA PRIHVATA Izjava o prihvatanju mora da bude u potpunosti saglasna sa ponudom! Ako ponudjeni unese neke izmene ili dopune u ponudu. ako ne odbije ponudu u određenom roku. a zakupodavac se tome ne protivi. 42. ZOO čl. U pravu. za vreme od osam dana od dana kad je ponuda prispela osiguravaču. ako nede da prihvati ponuđeni nalog koji se odnosi na te poslove. postoje izuzeci: 1. ali istovremeno izjavi svoje nezadovojlstvo ponudom – «gundjajuci prihvat»! . Ugovor o osiguranju (predvidjen u ZOO čl. Konstantinovica. ne može se ništa zaključiti o stavu nekog lica o nečemu. podudarnost ne postoji ved te izmene imaju karakter nove ponude. stav 2) Pismena ponuda učinjena osiguravaču za zaključenje ugovora o osiguranju vezuje ponudioca.

odnosno na osnovu doopunsko dispozitvih zakonskih pravila.. Neophodno je da prihvat bude blagovremen – učinjen u roku koji je odredjen ponudom.Postoji i teorijsko shvatanje. Neophodna je samo onda kada zakon propisuje formu za odredjeni ugovor ili kada je forma propisana voljom ugovornih strana. Teorija saznanja – informacije – bitan je momenat u kome je ponudilac saznao za izjavu ponudjenog da . Teorija izjave – emisije – smatra se da je ugovor zaključen u momentu kada ponudjeni izjavi da prihvata ponudu. a da se smatra da je prihvadena ponuda. a povoljniji za drugu stranu. Zakasnelo dostavljanje izjave o prihvatanju postoji kada je izjava o prihvatanju učinjena blagovremeno. koje nije zakonski izuzetak da prihvat može da odstupi od ponude. ugovor proizvodi pravna dejstva 2. niti se datum prihvatanja može utvrditi.. Ako je prihvat stigao nakon isteka vremena radi se o zakasnelom prihvatanju i ono ima karakter nove ponude učinjene od strane ponudjenog ponudiocu. od momenta zaključenja teku rokovi za pobijanje dužnikovih pravnih radnji – Paulijanska tužba. Teorije o momentu zaključenja ugovora: 1. Zbog toga je korigovana teorijom otposlanja. značajan ako dodje do sukoba zakona u vremenu 5. ali ponudjeni može i da promeni odluku i odustane od prihvata pa da izjavu o odustajanju uputi bržim sredstvom od sredstva kojim je prihvat otposlat. od momenta zaključenja ugovora. U tom slučaju važe dva pravila: 1. 2. 2. od momenta zaključenja ugovora. smatra se da je ugovor zaključen uprkos zakasnelom dostavljanju ako je ponudilac znao ili je po prilikama mogao znati da je prihvatanje učinjeno blagovremeno. Zbog toga je predložena: 3. ali je ta izjava prispela na adresu ponudioca nakon isteka roka. za prihvatanje ponude nije neophodna forma. Taj slučaj se zove ukrštanje ponude i podrazumeva da svaka strana prihvati da zaključi ugovor pod uslovima koji su teži za nju. FORMA PRIHVATANJA Pravilo je da je prihvat neformalan. Teorija otposlanja – smatra se da je momenat zaključenja onaj u kome je ponudjeni otposlao svoju izjavu da prihvata ponudu. ponudilac može da liši prihvatanje takvog dejstva ako odmah po prijemu izjave izjavi da se više ne smatra vezanim ponudom ili tu izjavu učini prvog radnog dana po prijemu. MOMENAT ZAKLJUČENJA UGOVORA Značaj momenta zaključenja ugovora: 1. tj. u trgovinskom pravu – ako dodje do stečeaja gube snagu sve ponude koje su učinjenje pre momenta otvaranja stečaja 6. teku odredjeni rokovi 3. Ova teorija ima lošu stranu jer se ne može pouzdano utvrditi da li je ponudjeni zaista prihvatio ponudu. značajan u slučaju propasti predmeta ugovora višom silom 4. Ona otklanja nedostatke prethodne teorije jer se datum može utvrditi.

Mesna nadležnost suda se primenjuje prema mestu gde je zaključen ugovor. Teorija prijema – ugovor je zaključen kada ponudilac primi izjavu ponudjenog o prihvatanju ponude. Značaj mesta zaključenja ugovora je u procesnom smislu. Treba primeniti opšta pravila i voditi računa o okolnostima pod kojima je ugovor zaključen. ZABLUDA . Nesklad unutrašnje i izjavljene volje se može javiti iz 2 uzroka: 1 Strana koja je izjavila volju nije bila dovoljno oprezna i nije sagledala posledice izjavljivanja pa je zbog njene neopreznosti došlo do nesaglasnosti. Kada postoji ovakva nesaglasnost. MESTO ZAKLJUČENJA UGOVORA Po pravilu. 5. Problem je što ne može da se utvrdi kada je ponudilac saznao za pristanak pa je ona korigovana: 4. Ako se zajednička namera ne može pronadi. ZOO prihvata četvrtu teoriju. ugovor je zaključen kada je ponudilac saznao zaprihvatanje .prihvata ponudu. uzima se ono što proizilazi iz običaja. mestom zaključenja ugovora se smatra mesto u kome je ponudilac imao prebivalište. Potrebno je prisustvo svesti ponudioca o tome da je ponuda prihvadena. Teorija namere stranaka – Zakon ne treba da utvrdjuje momenat zaključenja ugovora ved ga treba tražiti u svakom konkretnom sučaju. Prijemom ponude se smatra da je došlo do susreta volja. 2 Do nesklada je došlo pod uticajem drugog ugovornika ili nekog trejdeg lica i tada se radi o prevari! NEDOSTACI SAGLASNOSTI (MANE VOLJE) 1. Ako ne može da se utvrdi na ova dva načina. kaže se da se radi o zabludi u koju je strana došla svojim postupcima. boravište ili sedište (u slučaju pravnog lica) u momentu kada je učinio ponudu.

PREVARA ZABLUDA Zabluda nije definisana u ZOO ved u pravnoj teoriji. novije. a neke imaju manji značaj. francusko i švajcarsko pravo – sistemom enumeracije se nabrajaju zablude koje su bitne. PRETNJA 3. zabluda o predmetu ugovora je pogrešna predstava o predmetu ugovorene obaveze. Zabluda o bitnim svojstvima predmeta – o tome šta su bitna svojstva postoje 2 mišljenja: 1. a. d. Zabluda o prirodi ugovora je pogrešna pedstava o vrsti ugovora koji se zaključuje c.rokovi za poništenje usled zablude su duži nego rokovi za poništenje na osnovu fizičkih nedostataka. Zabludu o bitnim svojstvima treba razlikovati od odgovornosti za fizičke nedostatke. Zabluda zbog netačnog prenosa volje. Druge zablude (osim pobrojanih) ne utiču na ugovor. a druga za to zna. Zabluda o pravu je posledica nepoznavanja prava h. Postoje 2 sistema: 1. pribavilac traži ispunjenje ugovora. Zabluda o činjenicama i. neke utiču značajnije. a odnosi se na neki drugi. zabluda o ličnosti je pogrešna predstava o bitnim svojstvima lica sa kojim se zaključuje ugvor e. starije.cilj . Zabluda je pogrešna predstava o nekom elementu ugovora koja nije formirana niti podržavana pod uticajem drugih lica. Sve ove zablude nemaju jednak uticaj na volju. Kada jedan ugovrnik misli da e ugovor odnosi na jedan predmet. b. smanjenje cene ili poništenje ugovora . Odgovornost za fizičke nedostatke postoji kada jedna stvar (predmet ugovora) ima odredjenu manu pa stvar ne odgovara svojoj svrsi ili nema svojstva koja su izričito ili prdutno dogovorena. nemačko pravo – postoji 1 opšta norma (opšti standard) koji daje mogudnost sudu da u svakom . 2. uže shvatanje – hemijski sastav predmeta ili namena predmeta 2. šire shvatanje – svako svojstvo koje je bilo odlučujude za jednu ugovornu stranu da zaključi ugovor.2. odnosno kada nema svojstva zbog kojih jedna strana stvar nabavlja. a da taj razlog stvarno ne postoji f.pravne posledice – ako predmet ima fizičke nedostatke. g. Zbog toga ne pridaju sva prava istu relevantnost Razlika je u tome na koji način se odredjuju zablude koje su pravno relevantne. zabluda o motivu je pogrešna predstava o pobudi kod jedne ugovorne strane koja ga je opredelila da zaključi ugovor – posebno je značajna kod ugovora bez naknade i samo kod njih je pravno relevantna.. Razlike: . zabluda o kauzi postoji kada jedna strana pogrešno misli da postoji razlog njenog obvezivanja.

kada je druga strana spremna da ugovor izvrši onako kao što strana koja je u zabludi očekuje – kao da zablude nije ni bilo.konkretnom slučaju utvrdi da li je neka zabluda bitna ili nebitna. prošle su jedna mimo drugu).kada se prema običaju u prometu ili prema zajedničkoj nameri ugovornih strana smatra bitnm tako da strana koja je bila u zabludi ne bi zaključila ugovor da je znala za pravo stanje stvari d. zabluda oličnosti – ako je ugovor inutitu persone c. zabluda o motivu kod ugovora bez naknade Posledica zablude u užem smislu je relativna ništavost odnosno rušljivost ugovora. ZOO pravi razliku izmedju 2 vrste zabluda: 1. kada je ona sama skrivila zabludu tj. Posledice: . . 2. Pravo na zahtevanje poništenja ističe godinu dana od dana saznanja za zabludu odnosno 3 godine od dana zaključenja ugovora. zabluda o kauzi ugovora Kada postji neka od ove 3 zablude postoji nesporazum (volje se uopšte nisu sjedinile.restitutio – povradaj u predjašnje stanje . kada se nalazi u neizvinjavajudoj zabludi. zabluda o bitnim svojstvima predmeta b.naknada štete – duguje strana koja je bila u zabludi. bitne zablude u užem smislu: a. Strana koja je u zabludi ne može da traži poništenje: 1. Strana se našla u zabludi jer nije u pravnom prometu postupala sa pažnjom koja se od nje očekuje. Posledica postojanja nesporazuma je apsolutna ništavost ugovora – nepostojanje ugovora. 2. Strana koja je u zabludi ima pravo da traži poništenje ugovora. Ako se nalazi u suprotnoj situaciji. zabluda o predmetu ugovora c. onda je u izvinjavajudoj zabludi i može da zahteva poništenje. Plada štetu zbog nepoverenja u ugovor – negativni ugovorni interes! Ovo je izuzetak od pravila da kod rušljivosti pravo na naknadu ima strana na čijoj je strani razlog rušljivosti. zablude prepreke: a. zabluda o svakoj drugoj okolnosti . zabluda o prirodi ugovora b.

Posledice poništenja su: .PREVARA . Pretnja je razlog za poništenje zbog relativne ništavosti! Rokovi su godinu dana i tri godine! ( subjektivni i objektivni). kod ugovora sa naknadom – prevara dovodi do poništenja samo ako je saugovornik prevarene strane znao ili je prema prilikama mogao znati za toda je njegov saugovornik u zabludi.postoji u dva slučaja: 1. Da bi pretnja proizvela dejstva. kod dobročinih ugovora – prevara od strane tredeg uvek dovodi do poništenja ugovora 2. prevara ne postoji.restitutio . ugovor je rušljiv. Kod prevare uvek postoje dve namere: 1. Ako je ugovor sastavljen uz prisustvo prevare. kada jedna strana održava u zabludi drugu ugovornu stranu u nameri da je navede na zaključenje ugovora Prevara drugačije utiče na ugovor u odnosu na zabludu. Svaka prevara utiče na ugovor čak i ako se zabluda u kojoj se našla jedna strana nije bitna. namera da se saugovornik dovede i održi u zabludi 2. PRETNJA Pretnja je moralna ili psihička prinuda oja se sastoji u tome što jedna strana ili neko trede lice izazove opravdan strah kod druge ugovorne strane da bi druga ugovorna strana pristala da zaključi ugovor. namera da se na taj način utiče na drugu stranu da zaključi ugovor. Ako nema jedne od ove dve namere. odnosno 3 godine od dana zaključenja ugovora.naknada štete (poverilac naknade štete je žrtva prevare!) Ako je prevaru izvršilo neko trede lice pravi se razlika: 1. Rokovi za tužbu su godinu dana od saznanja za prevaru. potrebno je da strah bude opravdan – kada se iz okolnosti slučaja . kada jedna strana ili neko tredi izazove zabludu kod druge ugovorne strane u nameri da jenavede na zaključenje ugovora 2.

causare – pobuda. Zakon se smatra pravnim osnovom originarnog sticanja. a kauza nedopuštena i obrnuto. Ovo stanovište je prihvadeno u našem pravu. Pavni osnov derivativnog sticanja je pravni posao. predmet ugovora nema samostalnu i sopstvenu egzistenciju 2.razlog obvezivanja (pravno značenje) Kauza i drugi slični instituti KAUZA I PREDMET UGOVORA I kauza i predmet ugovora su 2 opštebitna elementa za postojanje ugovora. Po Antidu – Zakon može biti osnov i po derivativnom sticanju (pr. Mogude je da predmet ugovora bude dopušten. KAUZA .opšti bitni uslov za nastanak ugovora . Kauza prethodi animus contrahendi-ju. Strah nije opravdan ako pretnja nije protivpravna (ako se preti nečim što je dopušteno). Ovo stanovište ima za posledicu da se uslovi za postojanje i dopuštenost predmeta cene posebno u odnosu na postojanje i dopuštenost kauze. Mora da postoji svest o kauzi. Činjenje i nečinjenje su neposredni predmet obligacije. . Postoje 2 stanovišta: 1. uzrok (vanpravno značenje) . a posredni predmet ugovora. Kauza se razlikuje od titulusa jer ona objašnjava zašto postoji sam pravni osnov.u ZOO se kauza naziva osnov . predmet se odvaja od pojma kauze – predmet ugovora je isto što i predmet pravnog posla odnosno isto što i predmet obligacije.zaključuje da je ozbiljnom opasnošdu ugrožen život.obaveza alimentacije). KAUZA I ANIMUS CONTRAHENDI Animus contrahendi je namera jednog lica da izjavom svoje volje zaključi ugovor i preuzme dejstva tog ugovora na sebe. U suprotnom ne postoji ni pravno relevantna animus contrahendi. telo ili neko drugo značajno dobro druge ugovorne strane ili njemu bliskog lica. razlog. KAUZA I TITULUS Titulus je pravni osnov prenosa jednog prava derivativnim putem iz imovine jednog lica u imovinu drugog lica. Kauza je osnov osnova pravnog posla.

Dovoljna je samo jedna stipulacija. 2.ius civile – svečane reči na odredjenom mestu su stvarale obavezu da se to izvrši. postavlja se pravilo da iz usmenog sporazuma nastaje obligacija. mandatum) . bez obzira gde se ona dešava mora da ima svoj uzrok. Postalo je nejasno zbog čega se ugovorn strane obavezuju (do sada je to bila forma). Na planu medj. Teorije o kauzi koje su se javile do prve polovine XVIII veka se nazivaju : 1.XVIII vek – dolazi do preokreta – umesto praila da ugovor obavezuje kada je reč data u odredjenoj formi. Uzrok promene je kauza pravnog posla. Tada je nastala teorija o kauzi. . a druga posledica prve. Praktični je u tome što zakon traži osnov tj. U dvostrano obezujudim ugovorima. Osnovna postavka teorije je da je kauza razlog obvezivanja koji je isti u svim ugovorima iste vrste. KLASIČNE TEORIJE O KAUZI Začetnik ove teorije je Francuz. jedna strana se obavezuje zato što se druga strana obezuje prema njoj. utvrdjivanje pojma kauze je bitno da bi se utvrdilo da li kauza postoji samo u ugovorima ili postoji i u drugim pravnim poslovima. prava .Republika – forma postaje jednostavnija.u nastanku subj. ISTORIJA KAUZE U rimskom pravu. locatio condutio. Sa teorijske tačke gledišta. Kauzu ne poznaju sva prava (nemačko pravo. Mora se znati šta je osnov.odnos izmedju dve pojave od kojih je prva uzrok druge. prava Sredstva za ostvarivanje promene u subj. razlog obvezivanja je bila forma. Ispoljava se : . . Svaka strana je morala da se obaveže dvema odvojenim stipulacijama. kauzu za nastanak ugovora. prava . Kod realnih ugovora. Postoji praktični i teorijski razlog za ovo tvrdjenje: 1. societas. Promena koja se dešava u pravu je promena u postojedem poretku subjektivnog prava.ali nisu kauza. Jedna strana je bila obavezna prema drugoj zbog toga što je u naročitoj formi rekla zakletvu kojom je božanstvu obedala da de nešto učiniti! Forma je obavezivala. Neki ugovori su se mogli zaključivati i usmeno (emptio venditio. prava. englesko pravo) ved poznaju ustanove koje su nalik na kauzu. Kod kauzaliteta postoji princip da svaka promena. kauza je bitna jer se u pogledu stvaranja jedinstvenog prava EU postavilo pitanje da li je kauza institut koji postoji u svim pravima ili je lokalnog karaktera. pravima su pravni poslovi.u promeni postojedeg subj.u prestanku subj. Doma. ugovor se zaključuje tako što jedna strana .KAUZA-KAUZALITET-UZROČNOST.

Kod ugovora o poklonu. Na onome ko tvrdi da nema kauze leži teret dokazivanja da to dokaže. Kauza druge strane je što je ona primila odredjenu stvar (u tome što joj je predata stvar). Teorija je istorijski netačna jer se zasniva na pojmu kauze koji je u rimskom pravu imao drugo značenje. zahtev da kauza u ugovoru mora biti moralna i poštena. C. B. objektivna shvatanja o kauzi C. Te teorije (do polovine XX veka) se nazivaju 3. subjektivne teorije (shvatanja) o kauzi B.preda drugoj strani odredjenu stvar. Kod oproštaja duga. SAVREMENE TEORIJE O KAUZI One obuhvataju shvatanja koja imaju različite pristupe problemu. TEORIJA NEGACIJE KAUZE A. Dodao je: 1. Po Antidu. D. kauza je animus donandi. kauza je intentio liberalis – namera da se drugome učini besplatna korist. Nemogude je redi da je kauza obeva jedne strane u stvari obaveza druge. Po Portalisu. Pitanje kauze se vezuje sa sferu zaključenja ugovora. Pojam kauze kod realnih ugovora je pogrešno postavljen i pogrešno izveden. Teorija kauze je logički nemoguda. kauza je interes koji se hode ostvariti. Kod dobročinih ugovora. 2. ali je u izvesnom smislu modifikovao i dopunio teoriju. kauza ima psihološki izgled. Sve se mogu podeliti u tri grupe: A. Kao reakcija na klasičnu teoriju se javila: 2. mešovita shvatanja o kauzi . Od polovine XIX veka nastaju brojne teorije u pravnoj nauci koje su pokušale da objasne razlog obvezivanja. Nemogude je da se kauza i dejstvo ugovora rode istovremeno. Teoretičar Potije je imao osnovne postavke iste kao i Doma. Ako je predmet nemogud. Pored toga. Iz nepoštene kauze ne može da nastane ugovor. Oni su sastavni deo namere za zaključenje ugovora i pogrešno je izdvojiti ih iz nje. postavio je oborivu pretpostavku da u svakom ugovoru postoji kauza. predmet kritike je bilo shvatanje da je kauza animus donandi i intentio liberalis. Portalis je najviše doprineo teoriji o kauzi. Pojam kauze je nepotreban u pravu i sve ono što se postiže kauzom može da se postigne predmetom. on smatra da u dvostranim ugovorima kauza obaveze jedne strane nije samo u prestaciji druge strane negou srazmernoj prestaciji. Predaja stvari je akt kojim se ugovor zaključuje i to ne može biti kauza. kauza ne postoji pa nema potrebe govoriti o kauzi kada se govori o postojanju/nepostojanju predmeta ugovora. U dobročinim ugovrima.

Domina kauza = obaveza druge strane . B. (NEOKLASIČNE TEORIJE – polazi od osnovnih postavki klasične teorije o kauzi). Kauza postoji uvek kada su obaveze ugovornih strana ekvivalentne. kauza je pobuda – motiv za zaključenje ugovora. On teži da u svom shvatanju kauze objedini subjektivne i objektivne momente. 2. kauza je ekonomski ekvivalent koji vaka strana u dvostrano obaveznom ugovoru dobija od druge strane. kauza je željeni ekvivalent. Taj cilj ne može biti ekonomski ili psihološki.A. Subjektivni treba da bude onaj ekvivalent koji je željen. Problem je što je nedosledna pri objašnjenju kauze kod dobročinih ugovora. Objektivni se vidi u ekvivalentu. Kauza je pravni cilj koji ugovorne strane žele da postignu. . kauza je mogla da postoji i kada je predmet propao. C. Po klasičnoj teoriji. Pravni cilj ima i svoju materijalnu realizaciju – ona je objektivni momenat i preko tog momenta se ova teorija vezuje za dominu teoriju: . 2. a po neoklasičnoj ne ako obaveza nije nastala. Kauza ima psihološki izgled. Pravni cilj je pravni efekat koji se postiže ugovorom. a to je cilj kome ugovorne strane teže. Mešovita shvatanja o kauzi – najnovije teorije iz prve polovine XX veka Ove teorije se mogu podeliti na 2 shvatanja: 1. I dalje je postojao problem kako dokazati odlučujudu pobudu. nema kauze u ugovoru ako obaveza druge strane nije zasnovana jer nema svoj predmet. To je subjektivni momenat u pojmu kauze. Problem je što pobude za zaključenje mogu biti različite. Prema jednom stanovištu – kod ugovora o poklonu kauza je u negativnom ekonomskom efektu. nema obaveze jedne strane ako druga strana nije izvršila svoju obavezu. Subjektivna shvatanja o kauzi – rodonačelnik subjektivnih shvatanja-Vinšaid Po ovom shvatanju. u onome što se od druge strane dobija. Prema njemu. Objektivna shvatanja o kauzi – Andrija Gams Po ovom shvatanju. zastupa ga Kapitan. Zbog toga je ova teorija ubrzo korigovana stanovištem da nije bilo koja pobuda kauza ved samo odlučujuda pobuda – ona koja je neposredno predhodila donošenju odluke da se zaključi ugovor. Ova teorija je prihvadena u ZOO.Kapitanova kauza = izvršenje obaveze druge strane Ova modifikacija proizvodi dve pravne posledice: 1. zastupa ga Mori. Ogleda se u smanjenju imovine jednog lica. Njegovo stanovište je objektivno-subjektivno. Prema drugom stanovištu – kauza je odluka poklonodavca da ne traži ekonomski ekvivalent za svoje davanje. Pravo moraju da interesuju samo pravni ciljevi. Polazi od shvatanja da je kauza razlog obvezivanja.

Kauza kod dobročinih ugovora ima čisto psihološki izgled. Kauza je animus donandi kod poklona i intentio liberalis kod drugih dobročinih ugovora. Kapitanova teorija je značajna i zbog toga što postavlja odnos izmedju kauze i motiva. Kada su ostali motivi (ne i onaj koji je pravni cilj) bili nedopušteni u jednom teretnom pravnom poslu bili odlučujudi za jednu stranu, a druga ugovorna strana je znala za to, takav motiv ulazi u pojam kauze i čini čitavu kauzu nedopuštenom. Zbog toga de i ugovor biti ništav. Kada se radi o dobročinim ugovorima, motiv ulazi u sastav kauze i ako dr. strana nije znala da je nedopušten. KAUZA U ZOO - prihvadena je Kapitanova teorija - regulasana u 3 člana ZOO 51, 52, 53 - čl. 51. stav 1 Svaka ugovorna obaveza mora imati dopušten osnov. Stav 2 Osnov je nedopušten ako je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima. - Stav 3 Pretpostavlja se da obaveza ima osnov iako nije izražen.

Ugovori kod kojih kauza nije vidljiva - APSTRAKTNI UGOVORI –imaju kauzu, ali ona nije vidno izražena tako da je zbog toga nepoznata tredim licima. Ugovornim stranam je poznato šta je kauza. KAUZALNI UGOVORI – kauza je vidno izražena I ona je poznata kako ugovornim stranama, tako I tredim licima. Značaj razlikovanja se pkazuje u slučaju spora. U kauzalnom ugovoru poverilac mora da dokaže ugovor iz koga proizilazi njegovo potraživanje. Kod apstraktnih ugovora,poverilac ne mora da dokazuje postojanje ugovora. Pretpostavlja se da je dug priznat na osnovu nekog ugovora, ali dužnik bi mogao da ospori postojanje kauze. Da se ne bi desilo da se dužnik lako oslobadja obaveze, zakon uvodi poretpostavku da osnov postoji I kada nije izražen. Kod apstraktnih ugovora, ova pretpostavka teret dokazivanja prebacuje na dužnika. Kod dvostrano obaveznih ugovora u našem pravu, kauza obaveze jednoe strane je izvršenje obaveze druge srane. Pobude za zaključenje ugovora ne utiču na njegovu punovažnost izuzev ako je pobuda jedne ugovorne strane bila nedopuštna, a druga ugovorna strana je za to znala. Kada se izvrše obaveze – kauza nestaje – više se ne može tražiti dalje izvršenje. Kod dobročinih ugovora kauza je animus donandi I intentio liberalis. Pobude ulaze u pojam kauze. Zbog nedopuštene pobude je nedopuštena čitava kauza. Kad jedna strana izvrši obavezu, kauza svamim tim ne prestaje. I dalje postoji pravo da npr. poklonodavac očekuje blagodarnost od poklonoprimca I zbog toga ugovor može biti raskinut. Kod realnih ugovora kauza obaveze jedne strane se ogleda u tome što je ta strana nešto primila od druge strane. U našem pravu, realni ugovori ne postoje. Tradicionalni realni su regulisani kao konsensualni. Nastaju saglasnošdu volja. Jedini realni koji još uvek postoji je ugovor o kapari. Zaključuje se predajom

kapare . U privrednom pravu izuzetak je kod ugovora o prevozu robe.

ODSUSTVO, PRIVIDNOST I NEDOPUŠTENOST KAUZE Slučajevi odsustva kauze su vrlo retki. Odsustvo kauze postoji kada je obaveza nastala s' obzirom na bududi osnov koji se nije ostvario, koji više nije mogud ili je kasnije otpao. Pr.. priznanje duga unapredpre nego što je dug nastao. Prividnost kauze – prividna kauza se javlja u nekoliko oblika: 1. putativna – kada obe ugovorne strane imaju pogrešnu predstavu o tome da kauza postoji. Postoji obostrana zabluda o kauzi. 2. fiktivna – kauza koja ne postoji, ali se stvara privid pred tredim licima da kauza postoji. Prodavac iz fiktivnog ugovora može da traži nazad ono što je dao. 3. simulovana – ugovorne strane zaključuju jedan ugovor, ali stvaraju privid da su zaključile neki drugi ugovor. Posledica je da de važiti onaj ugovor koji je stvarno zaključen, a ne onaj koji je predstavljen.

Nedopuštena kauza – pre ZOO postojala u sudskoj praksi.

PREDMET UGOVORA - četvrti opštebitni uslov - pitanje predmeta manje diskutabilno od pitanja kauze - kauza se dobija odgovorom na pitanje zašto ugovor obavezuje - predmet se dobija odgovorom na pitanje na šta ugovor obavezuje Predmet ugovora je isto što i predmet obligacije: činjenje i nečinjenje. Predmet ugovora nije isto što i objekt ugovora. Svaki ugovor ima predmet, ali objekt imaju samo ugovori koji glase na predaju stvari. Neki ugovori imaju dva predmeta (dvostrano obavezni ugovori). Nasuprot njima stjoje jednostrano obavezni sa jednim predmetom. Da bi ugovor nastao, predmet mora da ima odredjene kvalitete. Da bude odredjen, mogud i dopušten. ODREDJENOST PREDMETA –na 2 načina: 1. neposredno 2. posredno Ugovorne strane po pravilu predmet odredjuju neposredno. Posredan način može biti dvostruk. Strane mogu u ugovoru navesti podatke na osnovu koga de se odrediti predmet ugovora. Takodje, strane mogu

predvideti da de predmet ugovora odrediti neko trede lice. Trede lice savesno i pošteno odredjuje predmet ugovora u odredjenom roku. Ako lice to ne učini, smatrade se da ugovor nije nastao. Kod ugovora o prodaji postoje posebna pravila: 1. Odredjivanje cene kod ugovora u privredi ZOO u čl. 25. stav 2 Ugovori u privredi su, u smislu ovog zakona, ugovori koje preduzeda i druga pravna lica koja obavljaju privrednu delatnost, kao i imaoci radnji i drugi pojedinci koji u vidu registrovanog zanimanja obavljaju neku privrednu delatnost zaključuju među sobom u obavljanju delatnosti koje sačinjavaju predmete njihovog poslovanja ili su u vezi sa tim delatnostima. Važi pravilo da ako cena nije odredjena niti ugovor ima dovoljno podataka za odredjivanje cene – takav ugovor nede biti ništav ved je kupac dužan da plati cenu koju je prodavac redovno npladivao u trenutku zaključenja, a u nedostatku te cene, bide obavezan da plati razumnu cenu. Čl. 462 ZOO stav 3, Pod razumnom cenom smatra se tekuda cena u vreme zaključenja ugovora, a ako se ona ne može utvrditi onda cena koju utvrđuje sud prema okolnostima slučaja.

2. Odredjivanje cne prepušteno tredom licu Ako trede lice nede ili ne može da odredi cenu, a ugovorne strane se ne slože nakandno niti ugovor raskinu, smatrade se da je ugovorena razumna cena. Čl. 465, stav 2 ZOO 3. Odredjivanje cne prepušteno na volju jednog ugovornika Važi pravilo da je takva odredba nepunovažna i smatrade se kao da cena nije ugovorena. Tada kupac duguje cenu kao u slučaju kada ona nije odredjena. Ugovor u privredi može ostati na snazi i kupac plada cenu koju je inače pladao ili razumnu cenu – čl. 466 ZOO Kada je predmet ugovora predaja stvari, važe dva pravila: 1. Individualno odredjena stvar – da bi se smatralo da je predmet ugovora dovoljno odredjen, ugvovor mora sadržati podatke kojima se otklanja svaka neizvesnost izmedju ugovornih strana šta je predmet ugovora. 2. Stvari odredjene po rodu – potrebno je da bude odredjena vrsta i količinia stvari. Ako nistu odredjeni smatrade se da ugovor nije nastao. Ne mora biti odredjen kvalitet i tada se smatra da je ugovoren srednji

ova nemogudnost je pravno irelevantna. mogud ili dopušten je apsolutna ništavost. Pravne posledice ugovora čiji predmet nije odredjen. Predmet je suprotan prinudnim propisima kada pojedini propisi izričito zabranjuju da odredjene stvari budu predmt prometa /otrov. DOPUŠTENOST PREDMETA Čl. eksploziv/ Predmet je suprotan javnom poretku . subjektivnu – nastaje ugovor uprkos subjektivnoj nemogudnosti. Naknadna. . Naknadna nemogudnost ne utiče na nastanak nego na prestanak ugovora. Predmet obaveze je nedopušten ako je protivan prinudnim propisima.Ugovori koji bi imali za predmet budude nasledstvo ili fideikomis bi bili nedopušteni. Na ništavost se može pozvati svako rpavno zainteresovano lice. Čl. inicijalna b. javnom poretku ili dobrim običajima. zabrana zaključenja ugovora o nasledjivanju ili fideikomisarne supstitucije. 49 ZOO. MOGUDNOST PREDMETA Ugovora nema ako njegov predmet nije faktički mogud.ne može biti predmet ugovora izvršenje radnje koja predstavlja krivično delo. Početna. 48 ZOO Ugovor zaključen pod odložnim uslovom ili rokom punovažan je ako je predmet obaveze koji je u početku bio nemogud postao mogud pre ostvarenja uslova ili isteka roka. subsekventna Da bi ugovor nastao potrebno je da ne postoji inicjalna nemogudnost. Nemogudnost može biti i: a. Predmet zabranjen normama gradjanskog prava – primer u ZON-u. objektivnu – ugovor nede nastati i ova nemogudnost je pravno relevantna b. Materijalna nemogudnost se deli na : a.kvalitet stvari. Predmet ugovora mora biti mogud u momentu zaključenja ugovora. Sud na ništavost pazi po službenoj dužnosti.

Danas se kontroliše pladanje poreza – država. opšteusvojenim znacima i konkludentnim radnjama/ . Volja se može izraziti pismeno. usmeno. do kada traje ugovor. ali ugovorom može svoju obavezu preneti na kupca (što se u praksi najčešde i dešava). dovoljno je da postoji prosta usmena saglasnost.Ne mogu se knvalidirati. PODELA FORME – prema 3 kriterijuma: . Propisujudi formu za ugovor o prometu nepokretnosti se ostvarivala kontrola da li neko stiče imovinu preko zakonskog maksimuma. 2. takva neizvesnost ne postoji. Zaštita privatnih interesa ugovornih stana. Kod teretnih ugovora je drugačije jer postoji jednakost uzajamnih davanja. POSEBNI BITNI USLOVI ZA NASTANAK UGOVORA Traže se za nastanak samo nekih ugovora – kada to predviti Zakon ili kada je to predvidjeno voljom ugovornih strana.zakonom bitan uslov . Kupac ne može da upiše pravno na nepokretnosti u katastar pre nego što plati porez na promet. Kada se ugovor zaključi usmeno. uvek de ugovorne strane modi da ponude dokaz u sadržini ugovora – čak i ako dodje do sudskog spora. forma ih tera na upoznavanje sa konsekvencama ugovora i na razmišljanje o ugovoru. Svrha forme – propisuje se iz različitih razloga.od principa konsensualizma postoje izuzeci. postoji neizvesnost i ne mogu se osloniti ni na svedoke. ali i dalje postoji. Kod usmenih ugovora sedanje na ugovor bledi istranke mogu zaboraviti na šta su se obavezale.U tim izuzecima je zakonom predvidjeno da ugovor mora biti zaključen u odredjenoj formi. propisujudi formu za neke ugovore ostvaruje kontrolu nad pladanjem poreza na promet apsolutnih prava. okolnosti mogu biti nejasne za ugovorne strane. Kada je ugovor zaključen pismeno.rečima. porez na promet plada prodavac. ta zabrana ne postoji pa je ova funkcija izgubila na značaju. Po pravilu. 3. Do tada je psotojala zabrana sticanja prava svojine preko zakonskog maksimuma. Naročito je ova tendencija za zaštitiom izražena kod dobročinih ugovora. Pravo na pozivanje na ništavost ne zastareva. Dokazna funkcija forme. U odredjenim slučajevima je moguda konverzija. Jedno vreme je ova funkcija je bila na prvom mestu. FORMA . Bila je dominantna svrha forme do 70ih godina.unapred predvidjen oblik u kome se izražava saglasnost volja ugovornih strana . Kod pismenih ugovora. Zaštita javnih interesa. gestovima. Danas ima nekoliko funkcija: 1.u našem pravu važi princip konsensualizma /za nastanak ugovora nije neophodna forma. Dobijaju vreme dase raspitaju o pravu koje dobijaju iz ugovora. Od 70ih godina .

lica pod starateljstvom. ugovor ne nastaje. forma jeste. Ima karakter službene radnje kada se daje zakonskom zastupniku ukoliko zaključuju ugovor kojim raspolažu imovinom maloletnika. bitnu. 2. zakonsku formu b. svečanu – ad solemnitatem b.. punovažno je nastao – formalnosti publiciteta nisu uslov za nastanak ili dejstva ugovora. Forma i formalnosti publiciteta Formalnosti publiciteta su zakonom propisane mere koje služe za zaštitu tredih savesnih lica – upis prava svojine u zmljišne knjige /kada se radi o nepokretnostima/. Odobrenje nije uslov za nastanak ugovora – može nastati i bez njega. ugovor proizvodi pravna dejstva. Ako bude dato. ugovornu formu RAZLIKOVANJE FORME I SLIČNIH PRAVNIH INSTITUTA 1. Kada je propisana. 3. U našem pravu je potrebno ograničeno poslovno sposobnom licu ili maloletnom licu odobrenje za zaključenje ugovora od strane roditelja odnosno staratelja. realnu formu . formu javne isprave c. Forma i odobrenje za zaključenje ugovora Forma je oblik kroz kji se izražava saglasnost volja i uslov za nastanak ugovora. tj. ugovor stvara obaveze za ugovorne strane. dokaznu – ad probationem .prema izvoru nastanka a.prema načinu ispoljavanja a. a nema je. Odobrenje ima značaj odložnog uslova za nastanak ugovornih dejstava jer ugovor nede proizvesti obaveze dok odobrenje ne bude dato. pismenu formu b. Odobrenje je izjava volje lica ili akt državnog organa kojim se izražava saglasnost za zaključenje ugovora.prema dejstvu a. Ako pravo svojine nije upisano u zemljišne knjige. Forma i fiskalne formalnosti Fiskalne formalnosti su mere propisane zakonom u cilju potvrdjivanja da su izvršene odredjene . Odobrenje ima karakter izjave volje.

finansijske obaveze u vezi sa ugovorom (registracija ugovora ili pečadenje ugovora). Imaju značaj sa stanovišta izvršenja finansijskih propisa ili obaveza, ali nemaju značaj za nastanak ugovora.

VRSTE FORME PISMENA FORMA

- sastoji se iz 2 elementa: 1. tekst izjave 2. potpis Ova dva elementa su bitna za potraživanje forme. TEKST IZJAVE može sastaviti: a. bilo koja ugovorna strana b. obe ugovorne strane c. trede lice - nije bitna podloga na kojoj se tekst piše - tekst izjave može biti napisan rukom, mehaničkim sredstvom, elektronskim sredstvima - broj primeraka nije značajan za punovažnost ugovora POTPIS – lični znak jednog lica koji se stavlja ispod teksta nekog dokumenta kojim neko potvrdjuje da je tvorac tog dokumenta ili da odobrava njegovu sadržinu. U gradjanskom pravu ima dvostruku funkciju: a. akt identifikacije volje jednog lica b. znak da je to lice izjavilo volju odredjene sadržine. - neophodno je da tekst izjave potpišu lica koja se ugovorom obavezuju - potpis mora da bude svojeručan (izuzetak samo kada neko ne zna da se potpiše i stavlja svoj rukoznak pred dva svedoka) - pravilo je da se potpis sastoji od imena i prezimena, ali je praksa otišla u drugom pravcu pa se u potpis unosi i titula, zanimanje, nadimak, pseudonim... Ipak, neophodno je da potpis sadrži dovoljno znakova da se pouzdano utvrdi ko je potpisnik ugovora - mesto stavljanja potpisa je po pravilu ispod teksta izjave jer važi pretpostavka de je istinito ono što se nalazi iznad potpisa, ali to nije neophodno. ZOO ne traži izričito da potpis bude na dnu teksta - za punovažnost pismene forme nije neophodan datum, ali je poželjan jer od tada ugovor proizvodi pravna dejstva i od tada počinju da teku izvesni rokovi - potpisi tredih lica (svedoka, lica koje je sastavilo ugovor...), nisu neophodna za punovažnost ugovora

Hiber FORMA JAVNE ISPRAVE - javna isprava – isprava koja potiče od državnog organa. Razlikovanje privatne i javne isprave – privatna je pismena izjava koju su sačinile stranke. Kod privatnih isprava je mogude dokazivati da ono što je u ispravi nije tačno i nema prioritet u odnosu na druge dokaze. Javna isprava je isprava u čijem nastanku učestvuje državni organ il drugi subjekt na koga su preneta javna ovlašdenja u kreiranju pismene ipsrave. Forma javne isprave je jedan od mogudih oblika da volja bude izražena. Vrsta forme po dejstvu: ad solemnitatem i ad probationem. Najčešde je javna isprava u formi ad solemnitatem. Zakon je predvidja da bi se štitio javni interes. Kod solemnizacije, javni organ daje privatnoj ispravi karakter javne isprave. Forma javne isprave ima posebni procesni – dokazni značaj i nezavisno od značaja za punovažnost ugovora. Javna isprava je (pismena) isprava koju sačinjava (izdaje, overava) nadležni organ. Oboriva pretpostavka je da je ono što je obuhvadeno javnom ispravom tačno, istinito. Izuzetno, može biti oboriva pretpostavka ili to postati protekom vremena tj. istekom odredjenih rokova. UGOVOR U FORMI JAVNE ISPRAVE Izajve volje su date uza sadejstvo državnog oragana koji im je u odredjenoj meri dao oblik ( pa od toga zavisi šta je obuhvadeno dejstvom javne isprave). Učešde državnog organa u formi javne isprave: a. OVERA POTPISA na privatnoj ispravi od strane državnog organa – potvrdjuje se da izjave volje potiču od strane lica naznačenih u ispravi – kod nas se naziva „legalizacija“ privatnih prava. b. SOLEMNIZACIJA privatne isprave podrazumeva da stranke sastave privatnu ispravu, a nadležni organ daje snagu javne isprave celom ugovoru (ne samo potpisima), potvrdjuje se da je sadržina ugovora zaista i izjava volje ugovornih strana. c. PUNA FORMA javne isprave – sačinjavanje ugovora od strane nadležnog organa na osnovu izjave volje ugovornih strana. Ceo ugovor je snadbeven snagom javne isprave. Kada državni organ solemnizira ugovor ili mu daje punu formu, može se desiti da je saglasnost volja

suprotna pravu ili moralu, i tada postoji razlika izmedju klauzula koje su: a. ništave – državni organ odbija da sačini tj. solemnizira ugovor b. rušljive – državni organ upozorava stranke da je takva klauzula potencijalna nevažnost takvog ugovora. Ako stranke ipak insistiraju na zaključenje ugovora sa takvom klauzulom, državni organ sačinjava ugovor uz napomenu da ih je upozorio.

Slučajevi zakonske forme javne isprave kod nas: 1. isključiva: promet nepokretnosti, naslednopravni ugovori, bračni ugovori 2. konkurentska: neke forme testamenta - forma javne isprave – i verodostojna isprava i izvršna isprava

VRSTE FORME: Vrste po poreklu, izvoru pravila o formu: a. zakonska forma – u zakonu predvidjeno da se ugovor propisuje u odredjenoj formi (ZOO ili drugi zakoni) b. ugovor(e)na forma – nstaje tao što se stranke u postupku zaljučenja ugovora sporazumeju da ugovor zaključe u odredjenoj formi. Vrste po dejstvu (značaju): a. ad solemnitatem – bitna forma, uslov za punovažnost ugovora. Moguda je konvalidacija kada ugovorne strane izvrše obavezu u celini ili pretežno i ako to nije protivno svrsi zbog koje je forma predvidjena (svrha može biti da štiti javni i privatni interes). b. ad probationem – dokazna forma. I u nedostatku forme, ugovor važi, ali se postojanje, sadržina, obim ugovornih obaveza mogu dokazivati samo formom. c. Ugovorna forma kojom se obezbedjuje prost dokaz o zaključenju i sadržini ugovora. Po ZOO, čl. 69, stav3: Ako su ugovorne strane predvidele posebnu formu samo da osiguraju dokaz svoga ugovora, ili da postignu što drugo, ugovor je zaključen kad je postignuta saglasnost o njegovoj sadržini, a za ugovarače je u isto vreme nastala obaveza da ugovoru daju predviđenu formu. Po čl. 70, stav 2 - Ugovor koji nije zaključen u ugovorenoj formi nema pravno dejstvo ukoliko su stranke punovažnost ugovora uslovile posebnom formom.

REALNA FORMA Realni ugovor se zaključuje predajom stvari, a druga strana prihvata obavezu da stvar vrati. Bivši realni su

ako su u pitanju sporedne tačke 2. Pošto važi pretpostavka potpunosti. vradanjem stvari) PRETPOSTAVKA POTPUNOSTI ISPRAVE (FORME) .pored onog što je uneto u pismeni sporazum. stranke ugovore još nešto (usmeno). punovažnost istovremenih dopuna proizvodi pravno dejstvo: 1.ona nema za cilj nanošenje zla. obaveza druge strane da stvar vrati (nova saglasnost volja se postiže predajom.ako se njima olakšava ili smanjuje obaveza. naknada stete-Djurdjevic predavanja NAKNADA ŠTETE Naknada štete je sadržina obaveze štetnika i istovremeno sankcija ya njegovu građansko pravnu odgovornost. Forme raskida PUNOVAŽNOST ISTOVREMENIH USMENIH POGODBI .zakonska il ugovorna forma – važi samo ono što je u toj formi izraženo pa se postavljaju pitanja: 1.sada konsensualno realni ugovori i sastoje se iz 2 faze: 1.ona ima za cilj popravljanje ili izravnavanje . ako te tačke nisu obuhvadene ugovorom (što se i podrazumeva) 3. Punovažnost istovremenih usmenih pogodbi 2. konsensualna – stvara obavezu da stvar bude predata 2.nanošelje zla počiniocu krivičnog dela. Punovažnost istovremneih usmenih izmena 4.sastoji se u oduzomanju ili ograničavanju nekog prava počinioca. ako te tačke nisu u suprotnosti sa sadržinom ugovora 4. Naknada štete nije represija. Ona se razlikuje od sankcija za krivičnopravnu odgovornost-represija. Punovažnost istovremenih usmenig dopuna 3. a forma je propisana samo u interesu stranaka. punovažnost nije suprotna cilju forme PUNOVAŽNOST ISTOVREMENIH IZMENA .

štetnik je dužan da da naknadu u novcu.Naknada štete ima kao posredan cilj nanošenje štete.Pitanje obima/visine/ obaveze naknade 1. 185 stav 1: Odgovorno lice dužno je uspostaviti stanje koje je bilo pre nego što je štete nastala.stanja u imovini oštedenog lica u odnosu na stanje koje je postojalo pre prouzrokovanja štete.povradaj stvari koja je oduzeta 3.unapred se ne utvrđuje koji oblik ima priorite. Odnos izneđu ove dve vrste naknade: I. Skica:povreda nekog zakonskog interesa Naknada imovinske štete ima za cilj da popravi ono što se desilo u imovinskim dobrima nekog lica.ali to nije suština naknade.popravka oštedene stvai-to je prioriteten oblik naknade u našem pravu b. Zove se još i NATURALNA RESTITUCIJA. PRAVILA O NAKNADI IMOVINSKE ŠTETE II.ved stanje jednake ili približno jednake vrednoti stvari koje je bilo pre prouzrokoavanja štete.pa dok je na popravci vlasnik mora.sprečavanje njenog uvedanja.ved se dozvoljava sudu da u svakom konkretnom slučaju utvrdi prioritet-švajcarsko pravo III.PRAVILA O NAKNADI NEIMOVIMSKE ŠTETE PRAVILA O NAKNADI IMOVINSKE ŠTETE Imovinska šteta-umanjenje nečije imovine.Njome se ne uspostavlja stanje stvari koje je postojaloa pre prouzrokovanja štete.prioritet ima uspostavljanje ranijeg stanja-austrisko pravo i naš ZOO Čl. /ako je stvar propala za koju se ne može dati druga stvar-umetnička slika/ Ako je uspostavljanje ranije stanja šteta ne uklanja u potpunosti onda se dosuđuje i naknada u novcu /u udesu automobil bude uništen.tako što de se oštedenom dati druga stvar iste vrste kao i stvar koja je oštedena 2.da iznajmi vozilo od nekog renta car preduzeda da bi obavljao poslove/ .Pitanje obima naknade-na koji način se šteta može nadoknaditi? a. 1.USPOSTAVLJANJE RANIJEG STANJA-sastoji se u tome što je odgovorno lice dužno da stvari oštedenog dovoede u ono stanje u mome su se nalazile pre prouzrokovanja štete.Pitanje obima naknade imovinske štete 2. ZOO: I. Ako uspostavljanje ranijeg stanja nije mogude.dok čeka na popravku.Francusko.NOVČANA NAKNADA-to je naknada vrednosti stvari koju je ona imala pre prouzrokovanja štete.englesko pravo-prioritet ima naknada u novcu II. Može biti izvrsena na tri načina: 1.nemačko.

Visina naknade uvek mora da odgovora veličini štete i na to nema nikakvog uticaja stepen krivice sa kojim je šteta prouzrokovana. Pomak je bila SKICA. Čl. .ima pravo sa zahteva da mu se naknada da u novcu.pa bi onda i određivanje visine naknade bilo u rukama suda i njegove subjektivne ocene.to je prepušteno sudu.u sudskoj praksi.Uspostavljane ranijeg stanja je pravilo u našem pravu.Prema SGZ visina naknade bila je jednaka veličini štete. Argumenti: 1.To je ustanovljeno u interesu oštedenog. Srpsko pravo je do II svetskog rata prihvatalo I rešenje. Definitivno je na pušten sisitem iz SGZ donošenjem ZOO. 2.prema pravilima SGZ došlo bi se do toga da oštedeni priželjkuje da mu šteta bude pričinjena namerno. PRINCIP POTPUNE NAKNADE IMOVONSKE ŠTETE Cilj naknade imovinske štete je popravljanje. 3. Posle II svetskog rata počinje da se odstupa od tih pravila.izuzeb kada okolnosti slučaja opravdavaju uspostavljanje ranijeg stanja! /malometnik razbije prozor.mogude je i sa blažim stepenom krivice prouzrokovati vedu štetu i obrnuto.ali ako je šteta prouzrokovana omaškom.nije se morala nadoknaditi cela iznakla korist.ako je šteta prouzrokvana tešim stepenom krivice štetnici treba više da odgovraju.Pitanje obima/visine/ obaveze naknade-pitanje određivnaja visine obaveze štetnika.kako bi dobio vedu naknadu. 2. 185 stav 4-sud de dosuditi oštedeniku nakandu u novcu kada on to zahteva. Štetnik treba da nadoknadi celokupnu štetu bez obzira na stepen krivice.ako je šteta bila prouzrokovana namerno ili grubom nepažnjom.Ako je šteta bila prouzrokovan običnom nepažnjom štetnik je bio dužan da nadoknadi samo stvarnu štetu /ideja distributivne pravde/ Štetnici koji su štetu prouzrokovao istim stepenom krivice treba isto da odgovaraju za njenu naknadu. Postoji saglasnost u tome da: Visina naknade koju štetnik duguje ne može biti veda od veličine štete koju je prouzrokovao! Postoji razlika u tome da li štetnik ono što duguje može da bude manje od veličine štete.ako je šteta prouzrokovana lakšim stepenom krivice štetnici treba blaže da odgovaraju.nego se mora uzeti u obzir i stepen krivice.sud može umeriti naknadu izmaklog dobitka.ne postoje precizni kriterijumi za razlikovanje pojedinih stepena krivice.visina štete ne mora uvek odgovarati stepenu krivice. 4.a otac mu je staklorezac/ Sud može sam.Ali to pravilo je dispozitivne prirode-oštedeni može svojom jednostranom voljom otkloniti primenu ovog pravila. ZOO je prihvatio sistem potpune/integralne/naknade.visina naknade ne mora jednako da pogađa štetnike ako su različitog imovnog stanja. I.dosuditi naknadu u novcu ako smatra da nije nužno da odgovorno lice uspostavlja ranije stanje-novina ZOO. II.bez obzira na zahtev oštedenog.koja se svakom mogla desiti. Skica:čl 153 Ako je šteta prouzrokovana omaškom.izravnavanje stanja. Visina naknade ne treba da zavisi samo od veličine štete.I po Skici se morala nakoknaditi potpuna šteta.

Naknada treba u svemu da bude ekvivalentna šteti. Uslovi: a.Oštedeni mora cifarski odrediti visinu štete-kada je u pitanju stvarna šteta.kada je stvar uništena ili oštedena krivičnim delom sa umišljajem. da je štetnik prouzrokovao štetu radedi nešto u korist oštedenog.dosuditi naknadu u iznosu koji je potreban da se oštedenikova materijalna situacija dovede u ono stanje u kome bi se nalazila da nije bilo štetne radnje ili propuštanja. Potrebno je da oštedeni nije tako slabog imovnog stanja da bi on bez potpune nakande ostao bez važnih dobara koja su mu neophodna za život. Čl. da je štetnik takvog imovnog stanja da bi ga isplata celokupne naknade dovela u oskudicu.ako ona nije prouzrokovana ni namerno ni krajnjom nepažnjom. Čl. I.bez nakande b.Kada je štetnik prouzrokovao štetu radedi nešto na korist oštedenog.vodedi računa o materijalnom stanju oštedenika. da štetnik nije prouzrokovao štetu ni namerno ni krajnjom nepažnjom b. Uslov: -da je nečija stvar oštedena krivičnim delom sa umišljajem Sud de sačekati odluku krivičnog suda.NAKNADA MANJA OD ŠTETE 1.a zatim na osnovu opsega sud utvrđuje naknadu. 189 stav 4.Opseg. c.kada je štetnik slabog imovnog stanja čl.te bi naknadapotpuna dovela ga u oskudicu. da je štetnik prilikom prouzrokovanja štete na stvarima oštedenog postupao sa pažnjom koju poklanja svojim stvarima II. Prilikom odmeravanja visine naknade nema nikakav značaj stepen krivice.sud može odrediti visinu naknade prema vrednosti stvari koju je ona imala za oštedenog-afekciona vrednost. Izmakla korist je bududa šteta-zbog toga se ona ne može cifarski dokazati od strane oštedenog.tako i na naknadu izmakle dobiti.ali postoje i situacije kada naknada može da bude veda nego što iznosi šteta.Oštedenik ima pravo kako na naknadu obične štete. 2. Kako sud utvrđuje visinu štete? -na osnovu dokaza koje mu podnese sam oštedeni. .NAKNADA VEDA OD ŠTETE Čl.obim štete mora da dokaze oštedeni.osuditi odgovorno lice da isplati manju naknadu nego što iznosi štete. Kada naknada može biti manja nego što iznoso šteta. 191 stav 1 – sud može.190 ZOO-Sud de uzimajudi u obzir i okolnosti koje su nastupile posle prouzrokovanja štete. Uslovi: a.Sud mora sda vodi računa jedino da bude zaštiden interes oštedenog. 189 ZOO stav1. Od principa potpune naknade postoje odstupanja.a oštetnik je slabog imovnog stanja.a njegov interes je da mu šteta bude nadoknađena u potpunosti.ali nije neophodna pravosnažna sudska odluka.

da bi se kasnije povedala i obrnuto.za nadgrobni spomenik.vrši se na osnovu sadašnjih činjenica koje su poznate s obzirom na budude okolnosti koje se predpostavljaju. Imovinska šteta može nastati i kao posledica nečije smrti. Može se desiti da vrednost tog dela u momentu presudjenja biti vedi nego što je bila u momentu otklanjanja štete-on ima pravo na zateznu kamatu.nego prema momentu kada je šteta otklonjenatada se zna tačno njena visina.ali ne otklanja sve negativne posledice od momenta podnošenja tužbe do momenta pravosnažnosti.troškovi posluženja.čitulja.momenat prouzrokovanja štete-prihvaden je u austrijskom pravu.telesne povrede ili oštedenja zdravlja 1.zbog toga što je u momentu otklanjanja štete on svoje nenovčano potraživanje pretvorio u novčano.crnina.Sud utvrđuje izmakle koristi na osnovu sopstvene koristi. Sud mora angažovati veštaka i na osnovu nalaza veštaka utvrditi koliko de u bududnosti biti veličina izmakle dobiti.momenat presuđenja.odnosno momenat donošenja odluke suda-po ZOO-prema veličini štete u momentu donošenja pravosnažne odluke MOMENAT ODREĐIVANJA VISINE ŠTETE Različit MOMENAT DOSPELOSTI OBAVEZE NA NAKNADU ŠTETE -to je momenat kada je šteta proutrokovana /od tog momenta oštedeni može tužiti štetnika sudu/ Oštedeni podnese zahtev za naknadu štete pa sam nadoknadi štetu.za sveštenika.Mana ovog rešenja je što ne vodi računa o tome da se veličina štete od momenta prouzrokovanja do pravosnažnog okončanja sudskog postupka o zahtevu oštedenog može povedati.ne čekajudi odluku suda-tada visina štete se nede utvrđivati prema momentu presuđenja.nastaju 4 vrste troškova koje odgovorno lice mora da nadoknadi: a. U našoj sudskoj praksi postavljeno je pitanje da li štetnik treba da nadoknadi sve ove troškove?Dilema .U jednom momentu može biti manja. 3.za grobnu muziku. U obzir dolaze 3 momenta: 1. Prema kom momentu se utvršuje visina naknade štete? Veličina štete se može menjati.za ukop.za održavanje groba.Naknada imovinske štete u sličaju telesne povrede i oštedenja stvari 1.troškovi sahrane-obuhvataju izdatke koji su učinjeni za prevoz posmrtnih ostataka.troškove za sanduk.U slučaju kad je šteta nastala kao posledica nečije smrti.Naknada imovinske štete u slučaju smrti 2. 2.momenat podnošenja tužbe sudu-prihvaden je bio u SGZ-ovo rešenje je bolje od predhodnog.za grobno mesto.

ukupan iznos naknade nije unapred određen 3.čiji iznos nije unapred određen u ukupnom iznosu koji se plada periodično u unapred određenom iznosu: Obeležja: 1ona se duguje uvek u novcu 2. 1.porodično stanje.ali koja bi to pravo prema umrlom imala da je on ostao u životu/pravo roditelja od deteta ako su nesposobna za rad i nemaju sredstava za život..periodičnost naknade 4.Pravo na nakandu ovih troškova imaju lica koja su stvarno učinila ove izdatke.nego da bude prvo na lečenju i tada gubi zaraduštetnik je dužan da nadoknadi izgubljenu zaradu koju umrli nije ostvario dok je bio na lečenju. 3.lica koja je umrli izdržavao/lica koja po zakonu imaju subjektivno pravo da zahtevaju izdržavanje od umrlog i koja su to pravo ostvarola dok je umrli bio u životu/ 2.zdravstveno stanje.naknada troškova koje je umrli platio za boravak u sanatorijumu.brada i sestre ako su živeli u zajednici sa oštedenim/.oni troškovi koji su učinjeni radi prestiža se ne računaju.lica koja za vreme života umrlog nisu ostvarila pravo na izdržavanje..troškovi dovoženja i odvoženja umrlog dok je bio u bolnici..Visina novčane rente se određuje s obzirom na okolnosti slučaja-imovno stanje..pod uslovom da su oni uobičajeni u mestu sahrane.ako ti uslovi postoje i dalje oni mogu tražiti naknadu/ Pravo ovih lica nije izdržavanje ved pravo da zahtevaju naknadu štete zbog izgubljenog izdržavanja!!! Ova naknada se dosuđuje u novcu.ali koja je on pomagao materijalno dok je bio u životu/Štete koju ona trpe je povreda zakonitog interesa-svaki ozbiljan interes. 2. v.iznosi obroka su jednaki i unapred fiksirani Kako se određuje visina mesečnog obroka novčane rente? Visina novčane rente se odmerava s obzirom na sve okolnosti slučaja a ne može biti veda od onoga što bi oštedeni dobijao od poginulog da je ostao u životu. b.. g...nisu tražili za života.. Rodbina umrlog podiže spomenike različite veličine-da li treba nadoknaditi stvarne izdatke ili ih treba ograničiti.. Drugi troškovi u vezi sa lečenjem-troškovi puta koja su platila bliska lica da bi posedivala umrlog dok je bio u bolnici. Od 1970 god i proširene sednice Vrhovnog suda ZU i troškovi nadgrobnog spomenika se moraju nadoknaditi.naknada štete koju trpe lica koja je umrli izdržava ili redovno pomagao.roditelji.za obavljenu hirušku intervenciju.supružnik.visina izdržavanja koju bi oštedeni dobijao od poginulog da je ostao u životu-drugi kriterijum za .troškovi lečenja i drugi troškovi u vezi sa lečenjem-naknada koja se plada za obavljanje lekarskih usluga.izgubljena zarada-mogude je da lice ne umre odmah.koji se može na odgovarajudi način imovinski izraziti.Prema stanovištu sudova u ograničenom obimu. Na naknadu troškova sahrane imaju pravo lica koja po zakonu imaju pravo na pravičnu novčanu naknadu za duševne bolove usled smrti bliskog lica /dete.oko toga da li treba isplatiti troškove oko nadgrobnog spomenika.lica koja je umrli redovno pomagao/lica koja nemaju subjektivno pravo da zehtevaju izržavanje..nabavka lekova.kao i lica koja su po zakonu imalo pravo da zahtevaju izdržavanje od umrlog Imamo 3 kategorije lica koja imaju pravo na naknadu ovih troškova: 1.

no to je zarada i koju to lice ostvaruje izvan radnog vremena po nekom drugom osnovu.ali ovo pravo stiče od momenta kada bi prema svojim ličnim sposobnostima i drugim okolnostima počeo da stiče zaradu. Ugovor o delu sa nekim licem.kao i zarada koji bi ostvario radom samom sebi/prihodi koje zaposleni ostvaruje radedi na svojoj imovini/.a ne u periodičnim davanjima-onda kada se ne pruži traženo obezbeđenje i drugi ozbiljni razlozi/odgovorno lice je strani državljanin/. ZOO propisao je da se novčana renta dosuđuje i zbog gubitka zarade usled potpune ili delimične nesposobnosti za rad.od takvog iznosa izkapitalizirane rente koju de dosuditi oštedenom. Student dok se nalazi na studijama nema pravo na naknadu za izgubljenom zaradom.izgubljena zarada usled potpune ili delimične nesposobnosti za rad posle lečenja 4. Sud određuje koliki je iznos mesečne rente. Ako dođe do promene okolnosti koje jesud imao u vidu štetnik i oštedeni mogu tražiti da se izmeni visina obroka koju je sud odredio-KLAUZULA REBUS SIC STANTIBUS.umanjenja ili gubitka radne spospobnosti oštedenog lica.reta se određuje prema vremenu u kome postoje uslovi da bi oštedeni imao pravo da zahteva izdržavanje/onoliko koliko bi trajalo i samo izdržavanje/ Izuzetno može trajati i doživotno-kada bi izdržavanje bilo dosuđeno zbog nesposobnosti za rad i nedostatka sredstava za život poverioca izdržavanja.troškovi lečenja i u vezi sa lečenjem 2.šteta ako su za njegovo dalje napredovanje uništene ili smanjene mogudnosti Izgubljena zarada jednaka razlici između zarade koju bi oštedeni ostvario i naknade za bolovanje koju dobija. .utvrđivanje visine novčane rente.oštečeni može tražiti obezbeđenje za njegovo potraživanje-na primer:konstituisanje hitotekeOštedeni ima pravo da zahteva kapitaliziranje tj da se renta dosuđuje u celini u jednom ukupnom iznosu.izgubljena zarada oštedenog za vreme lečenja 3.Zarada zaposlenog lica je zarada koji zaposleni ostvaruje iz radnog odnosa tj.oštedenja zdravlja.telesne povrede. Naknada imovinske štete u slučaju telesne povrede i oštedenja zdravlja 1. 2.troškovi usled povedanja potreba oštedenog-u oblicima novčane rente 5. Zarada nezaposlenog lica-pravo na naknadu zarade usled nesposobnosti za rad jer je umanjen obim poslova čijim obavljanjem neko doprinosi sopstvenom domadinstvu.npr.pa de taj iznos pomnožiti sa predpotavljenim periodom u kome bi postojali uslovi da lice koje je bilo izdržavano ili primalo redovnu pomod od umrlog.jedino što se ne nadoknađuje je zarada iz neke nedozvoljene delatnosti. na osnovu ugovora o radu .koje se kao takvo ne može prenositi na druga lica ni poslovima INTER VIVIOS ni poslovima MORTIS CAUSA-ako su iznosi rente dospeli onda se oni mogu preneti drugom licu-sporazum mora biti pismen a njime se regulišu rokovi o isplati obroka u momentu dospelosti prava na novčanu rentu postalo imovinsko pravo jer su dospeli iznosi rente ušli u imovinu oštedenog sa kojima može slobodno raspolagati-isto tako i ako je pokrenut sudski postupak u kome je štetnik pravosnažno osuđen na isplatu dospelih a neispladenih obroka. Trajanje rente može biti određeno a može trajati i doživotno. U sudskoj praksi naknadu štete pod tačkom 3 imaju kako zaposlena tako i nezaposlena lica. Pravo na novčanu rentu je lično pravo oštedenog. Po pravilu.

Povlačenje izjave-naknadna izjava samog štetnika kojom on opovrgava navode o nekom licu koje je izrekao /izneo/ u svojoj prethodnoj izjavi-efikasniji način uspostavljanja ranijeg stanja-ne može se u potpunosti uspostaviti ranije stanje.povlačenje izjave ili šta drugo čime se postiže svrha naknade štete. Objavljivanje demantija tj ispravke neistinite informacije o oštedenom kojom je povređen ugled ili čast oštedenog-izjava oštedenika kojom on sam opovrgava neistinite tvrdnje. Čl.Naknada imovinske štete izazvane povredom časti i širenja neistinitih navoda Čl. 198 stav 1-naknada štete nastale povredom časti-omalovažavanje nekog lica može da dođe i do imovinske štete ukoliko to lice ne zaključi određeni ugovor/javlja se kao izgubljena dobit/-lice koje je takvu izjavu dalo nadoknađuje i imovinsku štetu.Uspostavljanje ranijeg stanja-u najvedem broju slučajeva nije mogude. Njen cilj je satisfakcija-zadovoljenje. 198 stav 2-naknada štete izazvana neistinitim navodima-može se pretrpeti i imovinska štete.Uspostavljanje ranijeg stanja 2. oštedeni treba sa iskoristi novčanu naknadu kako bi pribavio neko drugo dobro.navodi koji se iznose su neistiniti 2. povlačenje izjave kojom je povreda učinjena Sud može na zahtev oštedenog da odredi nešto drugo čime se potiže svrha naknade.Novčana naknada Čl 200 ZOO Novčana naknada neimovinske štete nije reparacija. Objavljuje se presuda čime se pravosnažno opovrgavaju tvrdnje iznete izjavama štetnika koje vređaju čast ili ugled nekog lica na trošak štetnika. odgvara se za štetu. PRAVILA O NAKANDI NEIMOVINSKE ŠTETE Ima 2 oblika: 1. Čl. objavljivanje ispravke na trošak štetnika b.novčana naknada prema tome nije . 2.onaj koje iznosio neistinite navode zna da su ti navodi neistiniti Štetnik odgovara za svaki stepen krivice-ako je nešto saopšteno iz obične nepažnje. II. Tri načina: a. objavljivanje presude na trošak štetnika b. uslovi da bi štetnik odgvarao: 1. 199 u slučaju povrede prava ličnosti sud može narediti na trošak štetnika objavljivanje presude odnosno ispravku.Novčana naknada 1.

Sudovi ovu odredbu razumeju tako što se daje naknada samo za znatniju strah i bol.s obzirom na težinu krivice i težinu pričinjene štete.tako što lice koje volimo izgubi život 2. .po ZOO neograničneno .novčana naknada za duševne bolove usled smrti. naruženosti.Stankovid.tako što lice koje volimo postane težak invalid Usled ovih povreda uvek imamo 2 žrtva -neposredno lice koje je umrlo.ZOO ne daje pravo na novčanu naknadu neimovinske štete ne daje je uvek.ljubav koje gajimo prema nekom licu.naručito o veličini i trajanju bola i straha . Smrt jednog lica prouzrokuje duševen bolove svima koji su osedali prema njemu neku vrstu afekcije.kao i u njenom odsustvu dosuditi određenom licu svotu novca za pretrpljenu neimovinsku štetu.a to su oni koji su dužeg trjanja i intenzitete.jer bi ona služila bogadenju.slobode i u nekim posebnim sličajevima/obljuba/. Ranije se smatralo da za fizičke. Za razliku od Skice.Skica je priznala pravo na novčanu naknadu neimovinske štete .povreda ugleda. duševne bolove-samo onaj koji je proistekao iz umanjenja životne aktivnosti.1951 donet je Nacrt zakona o naknadi štete-prof. 201 ZOO -duguje se zbog povrede afekcije prema nekom bliskom licu -afekcije-su naklonost.odanost.po široj osnovi od ZOO-sud je mogao nezavisno od naknade imovinske štete. za strah.ukoliko je to osnovano.u sudskoj praksi samo strah za sebe/ sopstveni život sopstvenu telesni integritet/ Da bi sud dao novčanu naknadu zakon mu nalaže da vodi računa o dve stvari -okolnosti slučaja. Novčana naknada za duševne bolove u slučaju smrti ili teškog invaliditeta bliskog lica.ved samo u posebnim slučajevima.nikada poptuna-pravična novčana naknada-ona nikada ne može da otkloni sve posledice prouzrokovanja štete -novčana naknada se može dosuditi samo za fizičke bolove. To bi moglo dovesti do ekonomskog uništenja štetnika. Visina novčane naknade de biti veda ukoliko je bol više intenzivan i traje duže vreme ali i obrnuto. Konstantinovid-prvi put u našem pravu predviđena je mogodnost da se i za neimovinsku štetu može dati novčana naknada.Nije nikada postao zakon. a.časti.ali je imao jak uticaj na sudove.psihičke bolove i strah ne treba davati novčanu naknadu.o značaju povređenog dobra.privrženost. One mogu biti povređene na 2 načina.cilju kome služi novčana naknada/satisfakcija/kao i da se njome ne pogoduje težnjama koje su protivne njenoj prirodi i društvenoj svrsi. Ne trpe sva lica štetu istog intenziteta Monografija“Novčana naknada neimovinske štete“ prof.Sva lica čije su afekcije povređene usled smrti ne mogu imati pravo na novčanu naknadu.kada bi morao svima njima nadoknaditi štetu.smrti bliskog lica. Čl.odnosno lice koje je postalo težak invalid -posredna žrtva-drugo lice koje trpi duševni bol usled smrti ili teškog invaliditeta žrtve. 1.

Ovo pravo nemaju brada i sestre.jačina. Neposredna žrtva trpi duševne bolove.odnosom podređenosti.daje pravo na naknadu.naknada neimovinske štete usled invaliditeta žrtve koja je preživela ali je povređena visokim stepenom invaliditeta.-da to pravo bude priznato samo onim licima koja trpe ozbiljnu imovinsku štetu-najbliži srodnici i bračni drug-uvek.ali i 4. Još jedan slučaj u ZOO-pravo na novčanu naknadu zbog duševnih bolova ima i lice koje je žrtva nekog krivičnog dela protiv dostojanstva ili morala. intenzitet i trajanje povrede/bolova/ to nalažu. Do donošenja ZOO. vanbračni drug.deca 3. I ovde. Pravo na novčanu naknadu u posebnim slučajevima SGZ-ženskom licu koje je prinudom. ZOO-priznaje bliskim licima pravo na novčanu naknadu za njihove duševne bolove. b. Dva ograničenja: 1.roditelji. 2.odnosno bez ispunjavanja dodatnih uslova.bračni drug.pod uslovom da postoji trajnija zajednica života. Skica-da pravo na novčanu naknadu usled smrti imaju članovi uže porodice umrlog lica. Naknada budude štete .bračni drug 2. ovo pravilo zavisi od okolnosti slučaja. ZOO-delimično je prihvatio rešenje iz Skice -pravo na novčanu naknadu imaju članovi uže porodice: 1. roditelji -uvek.visine i trajanja bola.lukavstvom.vanbračni drug-da je postojala trajnija vanbračna zajednica Ova lica imaju pravo na novčanu naknadu samo ako sud nađe da okolnosti slučaja.krug lica koja imaju pravo na naknadu-deca.brada i sestre-da su sa umrlim živeli u trajnoj zajednici života 5.ali duševne bolove trpe i druga lica-članovi njegove uže porodice.posrednim žrtva nije bilo priznato pravo na novčanu naknadu za duševne bolove u slučaju teškog invaliditeta.koja je dovela do naročito teškog invaliditeta.zato što su izloženi prizoru patnje koje trpi neposredna žrtva.navedeno na obljubu ZOO je zadržao ovaj slučaj-čl 202 Razlika je u tome što po ZOO pravo na naknadu ima svako lice.stepen telesne povrede – samo ona telesna povreda.a ne samo žensko lice.ali i ostala lica koja trpe duševni bol zbog povrede afekcije ali samo ako dokažu da trpe dovoljno ozbiljnu imovinsku štetu. nadređenosti.

individualna volja koja zajedno sa voljom drugog lica sklapa ugovor je osnovna funkcija svake države. Ova teorija je ubrzo bila prihvadena u Francuskoj i predstavlja inspiraciju građanske revolucije.. Pravo ne proizilazi iz zakona ved individualne volje čoveka.NAČELO SAVESNOSTI I POŠTENJA NAČELO AUTONOMIJE VOLJE:filozofsko načelo koje kaže da je individualna čovekova volja iznad zakona.pre svega na planu ličnog prava gde znači da svakom licu pripadaju određena lična prava kroz koja se izražava sloboda njegove ličnosti. Stvarno pravo. OSNOVNA NAČELA ZOO Nalazi se čitav niz načela ali nemaju sva isti značaj. Hugo Grocijus je ove osnovne postulate izložio u svom delu „ O pravu rata i mira“ 1625.zbog toga zakon ne sme postavljati bilo koja ograničenja slobodi volje.ako je po redovnom toku stvari izvesno da de ona trajati i u bududnosti-ZOO.u principu slobode zaveštanja Obligaciono pravo.autonomija volje izražava se u principu slobode ugovaranja .koje tada ima 1 god. NAČELO AUTONOMIJE VOLJE 2. ne može u momentu smrti trpeti duševni bol. Volja čoveka je neprikosnovena i suverena i ona stvara pravo. Zakon postoji da bi volji obezbedio pravnu snagu. Neka su opštija od drugih u smislu da ostala proizilaze iz tih opštih. delo u kojem je teorija autonomije volje kompletno utemeljena je delo Žan Žak Ruso-a „Teorija društvenog ugovora“ . U Nemačkoj fiilozofiji najvedi zagovornik je bio Kant.-Pravo deteta kome je otac poginuo u sabradajnoj nesredi. -subjektivno građansko pravo-pravo iz neposredne čovekove volje -božansko pravu.izražena u principu neograničenog prava svojine Nasledno pravo.Sud de na zahtev oštedenog lica dosuditi nakandu i za bududu štetu. -ovi principi su ugrađeni u francusku Deklaraciju o pravima čoveka i građanina.moralne filozofije razvio princip teorije autonomije volje. -najopštija su : 1. On je dalje na planu etike.ali može trpeti štetu u nakom kasnijem periodu kada stekne psihičku i emocionalnu zrelost. „Kritika čistog uma“ i „Osnovi metafizike morala“ Teorija autonomije volje je primenjena u svim oblastima građanskog prava. Predavanja 2011.jedino pravo koje se može suprostaviti subjektivnom građanskom pravu.

Načelo o zabrani stvaranja i iskorišdavanja monopolskog položaja na tržistu -zabranjeni su ugovori na osnovu kojih bi jedan privredni subjekt stvorio za sebe dominantan položaj u odnosu na drugog učesnika na tržištu. 4. Savesnost i poštenje je vrlo teško definisati: biti savestan.Sloboda ugovaranja je pravo svakog lica da odluči da li de da zaključi ugovor ili ne. U obligacionom pravu je ograničena sloboda da se odluči da li de se ugovor zaključiti (ugovor o osiguranju od odgovornosti za štetu prouzrokovanu tredim licima).biti moralno ispravan.svaki učesnik u obligacionom odnosu ima jednaka prava kao drugi učesnik u obligacionomodnosu i jedna strana ne može imati više prava.načelo ekvivalencije.s kime de da zaključi i u saglasnosti sa drugim licem uredi sadržinu ugovora.Načelo konsenzualizma -ugovori nastaju prostom sagasnošdu volja -nije potrebno ispunjenje zakonom predviđene bilo koje forme -dovoljno je da se usmeno izjasne saglasnosti da nastane ugovor Iz načela savesnosti i poštenja proizilaze: 1. -ograničena sloboda da se zaključi neki drugi ugovor (pravo preče kupovine) -ograničena i sloboda da se uredi sadržina u nekim situacijama tako što zakon propisuje sadržinu ugovora ili u pojedinim slučajevima u ugovora u prodaji propisuje maksimalnu cenu za određene proizvode. Ako su prestacije nejednake postoji narušavanje principa . 2. Iz oba ova načela poizilaze neka uža. -dispozitivnost.načelo opštosti i dispozitivnosti normi obligacionog prava . NAČELO SAVESNOSTI I POŠTENJA.suprotnost autonomiji volje.načelo zabrane zloupotrebe prava -zabranjeno je poveriocu u obligacionom odnosu da svoja prava izvršava suprotno cilju zbog koga je ono zakonom ustanovljeno ili priznato. Iz načela autonomije volje izvode se 4 uža načela: 1. ne činiti ništa što je nedolično i nečasno.opšta norma obligacionog prava -treba shvatiti da su one opšteg karaktera u odnosu na sve druge norme. Volja po ovom načelu mora biti pokorena opštim moralnim principima i zakonu.načelo ravnopravnosti strana u obligacionom odnosu .a načelu savesnosti i poštenja ističe značaj interesa zajednice odnosno društva i daje prednost tim interesima. Ni u jednom od ovih grana prava sloboda nije neograničena. 3.jednakih vrednosti ugovornih davanja između stranaka -postoji u dvostranim ugovorima i u skladu sa tim ono što daje jedna strana mora biti jednako vredno. 2. Autonomija volje ističe pojedinca i njegovu volju.raditi nešto po svojoj savesti biti pošten.znači da se od normi može odstupiti voljom učesnika u obligacionom odnosu.

ta pravila su propisana u posebnoj glavi ZOO „dvostrani ugovori“ . S obzirom na množinu predmeta.-strana na čiju štetu je to načelo povređeno ima pravo određeno posebnim pravilima (time se štiti princip ekvivalencije) . 1.individualizovane i generičke 2.novčane i nenovčane 2.to su slededa pravila: a) pravila o odgovornosti prenosioca za fizičke nedostatke b) pravila o odgovornosti prenosioca za pravne nedostatke c) pravila o prekomernim oštedenjia d) pravilao zelenaškom ugovoru đ) pravila o izmeni ugovora zbog promenjenih okolnosti e) pravila o monetarnom nominalizmu 3.načelo zabrane prouzrokovanja štete -svako je dužan da se suzdržava od postupaka kojima se drugom nanosi šteta 4. S obzirom na množinu subjekata: 1.načelo postupanja u skladu sa dobrim poslovnim običajima PODELE OBLIGACIJA 1.S obzirom na predmet: 1.načelo o dužnostima ispunjavanja obaveza iz zakonom propisanih izvora obligacija 5. pozitivne i negativne obligacije 3. alternativne.načelo određene pažnje u izvršavanju obaveza i ostvarivanju prava 6. Prema trajanju: 1.deljive i nedeljive 2.trenutne obligacije . solidarne 3. obligacije cilja i sredstva 2.fakultativne i kumulativne 4.

Kod trajnih obligacija može dodi do nesklada unutrašnje i nominalne vrednosti. Nastaje i iz drugih izvora obligacija: poslovodstvo bez naloga. prirodne.obligacije koje nastaju na osnovu ugovora i obligacije koje nastaju na osnovu zakona 3. 2. Nenovčane obligacije su brojnije (ug. Prema sankciji: 1. Predmet ispunjenja obaveze mora biti domadi novac.iz prouzrokovanja štete.su one koje glase na predaju određene sume novca.o prodaji. isplata cene kod ugovora o prodaji koji za predmet ima nepokretnost (ako se isplata vrši sa deviznog računa kupca na devizni račun prodavca.koja se određuje po zakonima tržišta prema odnosu ponude i tražnje 2.nemaju sankciju.potpune obligacije.ug.postoji korelacija poverioca -dužnika 2. unutrašnju (kupovnu). Nenovčane.kauzalne i apstraktne 2. Prema kauzi: 1. Može se desiti da se unutrašnja vrednost novca smanji tako da dođe do depresijacije novca. Dužnik i poverilac prilikom ugovaranja ugovaraju da de platiti onu vrstu novca koja je njihova unutrašnja vrednost.javno obedanje nagrade.ugovora (obaveza pladanja cene.o delu). kod pladanja zakupnine kod ugovora o zakupu nepokretnosti (zakupnina može biti ispladena u stranom novcu ako se vrši sa deviznog računa zakupca na devizni račun zakupodavca) Dve strane mogu da ugovore i stranu valutu međutim ukoliko dođe do spora isplata koja je ugovorena u stranoj valuti ne može se tražiti u toj valuti ved u dinarima i to prema kursu din. lične i nelične Novčane obligacije. Novčana obaveza može da glasi i na strani novac ukoliko je u optcaju u nekoj drugoj državi.zakupa) 2. Postoje 2 izuzetka kada predmet ispunjenja može biti i strani novac: 1. U momentu kad nastaje obligacija odnos unutrašnje i nominalne vrednosti se poklapa. nominalnu vrednost. Predmet novčane obaveze: novac i to ne svaki novac ved onaj koji se nalazi u važedem opticaju. trajne 5.glase na predaju neke druge stvari ili na određeno činjenje ili nečinjenje Novčane obligacije u životu najčešde nastaju iz: 1. civilne. Kod novčanih obaveza za razliku od nenovčanih postavlja se problem utvrđivanja njene visine: Novac ima dve vrednosti: 1.ako se vrši na ruke ovaj izuzetak ne važi).određuje država što je onaj iznos koji je određen brojkama na novčanici odnosno kovanom novcu. Novac treba razlikovati od novca kao predmeta ispunjenja obaveze.i ne mogu imati mogudnost prinudnog izvršenja 6.a može se desiti i suprotno da se .2.

U svim pravilima su prihvadene dve teorije. (ovde se ugovara da de se visina naknade koja jedna strana duguje nakon obavljenog posla zavisiti od cene materijala i cene rada i drugih elemenata koji utiču na troškove proizvodnje).je jedna varijanta indeksne klauzule i obično se ugovara kod ugovora u kojima se jedna strana obavezuje da izradi i isporuči određene predmete drugoj ugovornoj strani . Ako je došlo do promene unutrašnje vrednosti novca onda dužnik treba da plati vedu sumu novca-nominalnu.indeksna klauzula. odnosno ugovor izveden iz ugovora o delu-ugovor o građenju.na osnovu koje oni utvrđuju da de se visina novčane obaveze revalorizovati prema određenom indeksu. Kada dođe do nesklada postavlja se pitanje kojoj vrednosti dati prednost: -dvostruko shvatanje: 1. .zlatna klauzula.. Postoje pravila koja omogudavaju sudu da pod uslovima predviđenim u tim pravilima svojom odlikom valorizuju novčanu obavezu tako što de visinu novčane obaveze uskladiti sa promenama u unutrašnju vrednost novca. Klauzule. 2.kako bi se ove dve vrednosti uskladile 2. ovde je indeks zapravo porast troškova rada cene materijala na određenom tržištu u određenom vremenu.odredba ugovora između dužnika i poverioca na osnovu koje odlučuju da de se visina novčane sume utvrditi prema vrednosti određene količine zlata na dan isplate.odredba u ugovoru koji zaključuje poverilac i dužnik.shvatanje o monetarnom nominalizmu. 4. 3. Pored valorizacije na osnovu ugovora mogude je dodi u našem pravu i do valorizacije na osnovu sudske odluke. devizna klauzula.dužnik treba da isplatii onu sumu novca koja odgovara unutrašnjoj vrednosti novca.u praksi se pribegava ugovornim obezbeđivanju klauzula kojim se obezbeđuje usklađivanje nominalne i unutrašnje vrednosti novca.najčešde prema kursu dinara u odnosu na evro.vrednost novca poveda. bez obzira što je u međuvremenu došlo do promene u unutrašnjoj vrednosti.je odredba u ugovoru na osnovu koje poverilac i dužnik utvrđuju da de se visina novčane obaveze u dinarima odrediti na osnovu kursa dinara prema određenoj stranoj valuti.dužnik treba da isplati onu sumu novca na koju njegova obaveza glasi.a to su ugovor o delu. Sredstva ugovornog valorizma: 1. (npr.klizna skala.stopa rasta cene određenog proizvoda) -kad je ugovorena ovakva klauzula daje pravo poveriocu nove obaveze da zahteva od dužnika da mu isplati onu sumu novca koja je obračunata prema dogovorenom indeksu. shvatanje o monetarnom valorizmu. Taj indeks može biti različit i tu postoji potpuna sloboda poverioca i dužnika njegovog ugovaranja.. Stopa rasta prosečne plate. razlozi su pravna sigurnost i princip savesnosti i poštenja.

Ako isplata u pošti nije dogovorena ved samoinicijativno onda se .telesnom povredom ili oštedenjem zdravlja.karakteristika novčane rente je u tome što se ona plada oštedenom mesečno i u jednom periodu a najkasnije do njegove smrti.onda dužnik nema pravo da zahteva od poverioca da primi ispunjenje koje mu on nudi. s tim što je dužan da o tome obavesti poverioca i da pazi da to ne bude u nevreme.boravišta odnosno sedišta dužnika.a poverilac dužnost da primi ispunjenje. .ako se isplata ne vrši na ruke ved preko tredeg lica. onda ukoliko je takva isporuka ugovorena smatra se da je dužnik ispunio obavezu kad uplati novac. Ako on to odbije čini neopozvano i pada u poverilačku docnju. 3.banke ili druge finansijske organizacije kod koje poverilac novčane obaveze ima otvoren račun.(bilo novčana ili nenovčana) utvrđuje poverilac i dužnik na osnovu ugovora.sud je ovlašden da na zahtev jedne ugovorne strane u dvostranom ugovoru izmeni pojedine ugovorne odredbe ako se posle zaključenja ugovora pojave okolnosti koje ugovorne strane u tom momentu nisu mogle da predvide. Ako je rok ugovoren u interesu poverioca. Dužnik je dužan da donese sumu koju duguje. . Nenovčane-važi pravilo da je to mesto prebivališta. Razlika novčane i nenovčane obaveze. Poverilac nede pasti u poverilačku docnju ako odbije da primi isunjenje.razlike novčane i nenovčane obaveze se ogledaju u pogledu mesta izvršenja Mesto ispunjenja. 2. prirode obaveze i ostale okolnosti koje su postojale u momentu nastanka. Plada se u fiksnom iznosu koji utvrđuje sud u presudi. Ako je u interesu dužnika. Mogudnost ispunjenja obaveze pre roka: opšte pravilo: moraju se ispuniti u momentu koji je određen dogovorom ili posebnim pravilima koji važe za pojedine imenovane ugovore. Ako mesto ispunjenja nije ugovorom određen onda kod novčanih obligacija važi pravilo da se ispunjavaju u prebialištu.onda dužnik obavezu ima pravo da ispuni pre roka.sud može da iznos rente uveda na zahtev oštedenog kako bi njena suma bila usklađena sa promenama u untrašnjoj vrednosti novca.pravila o raskidanju ili izmenama ugovora zbog promenjenih okolnosti .1.kad se ispalata vrši preko pošte.ako je ugovoren rok u njegovom interesu Kad se smatra da je ispunio obavezu: 1. -nenovčane obaveze – vodi se računa da li je rok ugovoren u interesu dužnika ili poverioca.onda se smatra da je novčana obaveza ispunjena kada banka poverioca dobije novčanu doznaku u korist poverioca ili virman (nalog) od stane dužnika banke da izvrši isplatu u korist poveriočevog računa.na ruke 2. ako se ne može ispuniti na osnovu posebnog propisa onda se određuje na osnovu svrhe.boravištu poverioca u času ispunjenja.a koje otežavaju izvršenje ugovorne obaveze ili onemogudavaju ostvarenje svrhe.pravilo o promenama iznosa naknade štete u obliku novčane rente -novčana renta je jedna vrsta novčane naknade štete koju štetnik duguje u slučaju kada je oštedenom prouzrokovao štetu smrdu. novčane obaveze se mogu ispuniti pre roka što znači da dužnik ima pravo da ispuni obavezu.

promenljivi.kamata se može ugovoriti i kod nenovčanog zajma. Visina kamate utvrđuje se ugovorom poverioca i dužnika ali sloboda ugovaranja visine ugovorne kamate je bitno ograničena. Sloboda ugovaranja ne može biti široko postavljena zbog toga što ugovaranje kamate može biti izvor zelenašenja. Duguje se samo u novcu za razliku od ugovorne koja se može dugovati i u drugim nekim zamenjljivim stvarima.a sudovi rešavajudi sporove za isplatu preterano visoke kamate primenjuju pravilo o ekvivalenciji uzajamnih davanja (čl. ali može biti ugovorena i za nenovčanu obavezu koja glasi na predaju stvari određenih po rodu. .0.smatra da je obaveza izvršena onda kada pošta isplati poveriocu iznos koji je dužnik uplatio. fiksni. Po pravnoj prirodi ugovorna kamata je nakanada koju dužnik plada poveriocu za kamatu koju je imao od upotrebe njegovog novca ili neke zamenljivih stvari.5% . KAMATA Za novčane i nenovčane obaveze vezuje se kamata.ovaj iznos predstavlja nakanadu štete koju je poverilac pretrpeo 2. -kamatna stopa po ovom zakonu sastoji se iz dva dela: 1.je ona koja se utvrđuje ugovorom između poverioca i dužnika.15 ZOO). U ovom slučaju dužnik de biti dužan da isplati kamatu koju banka plada na štedne uloge po viđenju. U ZOO je visina stope ugovorne kamate u odnosima između pojedinaca utvrđena na gornji iznos koji odgovara visini kamatne stope koju banka plada na štedne uloge po viđenju. Duguje se samo od momenta kada dužnik dođe u docnju za ispunjenje svoje obaveze ( a to je prvog narednog dana od roka kad je trebao da ispuni obavezu). Visina zatezne kamata se utvrđuje isključivo zakonom.je stopa rasta cene na malo u određenom mesecu. Zavod za statistiku utvrđuje ovu stopu. Zatezna kamata. Ukoliko bi ugovorili takva odreba bi bila apsolutno ništava. Poverilac i dužnik ne mogu ugovoriti visinu zatezne kamata ugovorom. U obligacionom pravu kamata je sporedna obaveza dužnika i može biti Ugovorna Zakonska ili zatezna Ugovorna kamata.kamata koja se duguje isključivo za novčane obaveze. Može se desiti da se ugovori kamata ali ne i visina. Kad se radi o odnosima privrednih subjekata ZOO je postavio pravilo da de se najveda visina ugovorne kamate odrediti posebnim zakonom(koji nije donet). Zakon kojim je određena visina stope zatazne kamate se zove Zakon o visini stope zatezne kamate. Poverilac može iskoristiti potrebu dužnika za novcem da bi za sebe ugovorio kamatu koja ne odgovara tržišnoj vrednosti novca.na predaju koja glasi još na predaju određenih zamenljivih stvari). Ona se duguje po pravilu uz novčane obaveze. Duguje se od momenta kad je nastala obaveza pa do momenta njenog ispunjenja. (npr.

solidarne 3. Takve obligacije se nazivaju pluralističke. Pretpostavljena je zbog toga što poverilac ne mora da pokazuje da je zaista pretrpeo štetu. a zatim se tako uvedani iznos pomnoži sa fiksnom stopom od 0.tj.a ako je obligacija pluralistička onda pitanje da li je predmet deljiv ima veliki značaj.nedeljive 1. S obzirom na to kako ova lica duguju odnosno potražuju mogu se podeliti na : 1. bankarskim ugovorima ne važi pravilo zabrane napladivanja kamate na kamatu.ne može se ugovoriti kada kamata dospe na isplatu.5 % Anatocizam (kamata na kamatu).mogude je da poverilac i dužnik dogovore da de se stopa ugovorne kamate povedati ukoliko dužnik ne ispati kamatu u momentu kad dospe.na iznos zatezne kamate počinje da teče kamata od momenta kada je poverilac podneo u sudu zahtev za njenu isporuku.u bankarsim poslovima.na jednoj ili drugoj strani samo jedno lice. Ako nije ugovoreno drugačije odnosno ako u pluralističkim obligacijama ima više poverilaca onda .da na taj iznos teče kamata. Dualističke.)ugovorne. postoje izuzeci i kod ugovorne i kod zatezne kamate a.a to znači čiji se predmet može podeliti i ispuniti u više delova koji imaju isto svojstvo kao ceo predmet.deljive 2. Kada u jednoj dualističkoj obligaciji postoji deljiv predmet onda se tu ne postavljaju nikakvi pravni problemi. b.Deljive obligacije. . Često se takva kamata naziva procesna kamata.su one obligacije čiji je predmet deljiv.Konačna visina se utvrđuje tako što se iznos glavnog novčanog duga prvo uveda za stopu rasta cena na malo u određenom mesecu.da postoji uzročna veza (krivica dužnika ne mora da se dokazuje jer se pretpostavlja). Uslovi za isplatu te naknade moraju biti dokazani da je pretrpeo štetu. Ako je pluralistička obligacija deljiva onda je pravilo da se obligacija deli među dužnicima i to na jednake delove.a ne bude ispladen. O BLIGACIJE SA VIŠE DUŽNIKA ILI POVERIOCA Na poverilačkoj strani ili dužničkoj u obligaciji može da bude više lica.)zatezne. Najčešde su one koje glase na predaju stvari određene po rodu (novčane obligacije). Ako je šteta koju je pretrpeo veda od iznosa koji dobija od iznosa zatezne kamate on ima pravo da zahteva i naknadu takve štete-pravo na potpunu naknadu. Pravna priroda zatezne kamate: nije naknada za upotrebnu vrednost novca ved je pretpostavljena naknada štete(ona je sankcija za dužnika). i ako tom podelom ceo predmet ne gubi ništa od svoje vrednosti.

Kod pasivnih zajedničkih obligacija ako jedan dužnik ispuni svoj deo duga.i u ugovoru o zajmu predvideli pasivnu solidarnost između zajmoprimaca.a ako izabrani dužnik ne ispuni obavezu onda se on može obratiti i ostalim dužnicima i tako redom dok ne postigne potpuno namirenje. Ako taj dužnik dođe u docnju.kao npr. Poverilac ima pravo da izvrši izbor dužnika od kojeg de zahtevati ispunjenje obaveze. da predstavlja celinu za sebe i ima svoju samostalnost.jedan za sve“.se potraživanje deli na onoliko delova koliko ima poverilaca i ukoliko nije ustanovljena drugačija podela onda se potraživanje deli na jednake delove. Svi dužnici predstavljaju jednog subjekta obligacija i zbog toga se kaže da duguju „svi za jednog. 1. odnosno potraživanje se deli među dužnicima odnosno poveriocima. Njihov predmet bi se mogao podeliti i svaki dužnik mogao bi ispuniti samo svoj deo. 2.a drugi to ne uspe. Do takvih promena dolazi zato što zakon uređuje ili zato što je solidarnost ustanovljena pravnim poslom. Zato se ovo pravilo odnosi na .Zajedničke obligacije. Ali to ne važi za sve pravne radnje ( jedne radnje mogu biti štetne za drugog. Ne moraju se svi dužnici obavezati pod jednim rokom.ali tako da svaki deo bude zaseban. Dužnici u pasivnoj solidarnoj obligaciji se uzajmno zastupaju.aktivne-ako na poverilačkoj strani ima više lica 2. Karakteristike zajedničkih obligacija: dug. Kod aktivnih zajedničkih obligacija ako jedan poverilac naplati svoje potraživanje. Svaki dužnik odgovara poveriocu za celu obavezu i poverilac može od svakog dužnika zahtevati ispunjenje obaveze sve dok ne bude ispladena u celini. 3. 1. Dužnik odnosno poverilac nema pravo da zahteva ispunjenje obaveze kod onog kojem rok nije dospeo.posledica docnje utiče samo na njega. Pasivne solidarne obligacije-su obligacije kod kojh na strani dužnika ima više lica.Solidarne obligacije.pluralističke obligacije koje imaju deljiv predmet. Pravne radnje koje preuzme jedan solidarni dužnik prostire se i na ostale solidarne dužnike. Ako dužnik dođe u docnju prema jednom poveriocu onda samo on ima prava koja mu pripadaju a ne i drugi poverilac. Kada jedan dužnik ispuni poveriocu dug u celini onda se obligacija gasi i svi dužnici se oslobađaju obaveze (3 lica od poverioca pozajmila 30000 evra.(poverilac može zahtevati ispunjenje duga u celini).su pluralističke obligacije koje takođe imaju deljiv predmet. Od ovog pravila postoji izuzetak koji važi kod ugovora u privredi. Prekid zastarelosti prema jednom dužniku ne prekida zastarelost prema drugom.a obaveza deljiva.pasivne-ako na dužničkoj strani ima više lica. Tada ZOO uvodi pretpostavku o njihovoj solidarnosti.posledica dužničke docnje. Uprkos tome što je predmet deljiv u solidarnim obligacijama predmet se duguje i potražuje u celini. Odnosi se na slučaj kada u ugovorima u privredi na dužničkoj strani ima više lica. Rok dospelosti prema jednom ne mora biti rok dospelosti za drugog. Na osnovu takvog ugovora zajmodavac ima pravo da traži od svakog dužnika da ispuni dug u celini).a na strani poverioca samo jedan.a ne u delovima.njegov dug prema poveriocu se gasi i on ne odgovara za deo duga koji pada na drugog dužnika.odnosno svaki poverilac bi mogao potraživati samo svoj deo potraživanja. Kada jedan od ove trojice ispuni obavezu obligacija se gasi.poverilac koji nije uspeo da naplati svoje potraživanje ne može da zahteva od prvog da mu ustupi svoj deo napladen od potraživanja.

Zajedničko svim sredstvima da poverilac stiče stvarno pravo na dužnikovoj stvari iz čije vrednosti de se modi naplatiti. Solidarnost se ne pretpostavlja ved mora ugovorom biti izričito ugovoreno ili zakonom naređena.ugovor.rušljiv). Poverilac je obezbeđen time što ima pravo da se prinudno naplati iz dužnikove imovine koja predstavlja opštu garanciju poveriocu da de modi da bude namiren. Solidarnost je ustanovljena i u čitavom nizu drugih zakona: Zakon o nasleđivanju (ugovaranje za dugove ostavioca).zastareo.odustanica).kapara. da je on poslovno nesposoban). ZOO kaže i da kada ima više jemaca.dejstvo između samih dužnika 1. Pored prigovora ovih svaki dužnik može poveriocu da istakne lične prigovore koji se tiču odnosa samo tog dužnika koji je tražio ispunjenje te obaveze ili poverioca. Ako poverilac padne u poverilačku docnju prema jednom solidarnom dužniku onda to deluje prema ostalim dužnicima. On može da tuži svakog dužnika dok njegovo potraživanje ne bude namireno u celini.ona je i supsidijerna. zakon 1. „dužnici se obavezuju svi za jednog jedan za sve“ itd. „ukoliko više lica prouzrokuju štetu jednom licu.duguju nadoknadu štete solidarno“.Dejstva između poverioca i dužnika. Porodični zakon (odgovornost roditelja za štetu koju pričini dete). Ona sredstva kod kojih se sam dužnik jače obavezuje ili kod kojih se uz dužnika obavezujujoš neka druga lica prema poveriocu (ugovorna kamata. Razlika je bitna: jemstvo je akcesorna obaveza zbog toga što prati sudbinu glavne obaveze. Stvarna sredstva obezbeđenja (hipoteka.ugovor 2. Značaj pasivnih solidarnih obligacija: veliki je značaj. jemstvo. Ogleda se u tome što predstavlja najjače sredstvo ličnog obezbeđenja poveriočevog potraživanja.(npr.zakon-ako solidarnost nije izridito ugovorena može se desiti da bude zakonom naređena. 2. Nastanak pasivne solidarnosti: kad ima više dužnika u deljivoj obavezi.je izvor pasivne solidarnosti kada poverilac i dužnici izričito ugovore da dužnici poveriocu duguju solidarno.kod ugovora u privredi duguje se solidarno. Zatim npr.registrovana zaloga na pokretnim stvarima.ručna zaloga. Izvori pasivne solidarnosti su: 1.da je prigovor apsolutno ništav. 2.pasivna solidarnost). Pod ličnim prigovorima treba podrazumevati prigovore koji se tiču lilčnosti dužnika(npr. Oni to mogu učiniti upotrebom različitih izraza „dužnici se obavezuju solidarno“.oni duguju poveriocu solidarno. U ZOO postoji čitav niz pravila koje uvode solidarnost među dužnicima. Pasivna solidarnost podrazumeva da se više dužnika obavezuje prema poveriocu.duguje svaki za svoj deo. Prestanak dejstva: . 2 vrste sredstava: 1.radnje koje su solidarne za ostale dužnike). Zajedničko je što se još jedno lice obavezuje. Solidarni dužnik od koga je poverilac tražio ispunjenje obaveze može da istakne svaki prigovor koji potiče iz same obligacije. Dejstva pasivne solidarnosti:treba razlikovati dve vrste pravnih dejstava: 1.ali obaveza svakog dužnika je obaveza istog reda(nije supsidijerna). dejstvo između poverioca i dužnika 2.ogleda se u tome što poverilac ima pravo da zahteva isplatu duga od bilo kog dužnika. U pravu su predviđena sredstva kojim se prilikom nastanka obaveze čvršde uređuje poveriočevo potraživanje.

Ako poverilac izabere dužnika koji prema njemu nema potraživanje i takav dužnik ima pravo da prebije potraživanje svog sadužnika prema poveriocu.uzajamna. 2.pravilo da isplatilac ima pravo da od ostalih dužnika zahteva samo onaj deo koji je utvrđen ugovorom između sadužnika. Da bi se kompenzacijom ugasilo potraživanje potrebno je da su potraživanja istovremena.a ko je in personam onda se oslobađa samo taj sadužnik. istorodna i potrebno je da jedna strana izjavi volju da ode da vrši prebijanje. dospela.način prestanka potraživanja prebijanjem međusobnih potraživanja koja poverilac ima prema dužniku odnosno koja dužnik ima prema poveriocu. 4.ali samo do iznosa dela koji taj sadužnik ima u pasivnoj solidarnoj obligaciji. U tom slučaju ako potraživanje prema poveriocu ili dužniku koga je poverilac izabrao. 2.kompenzacija. Ako jedan kupac isplati svih 90. Ako je oproštaj duga izvršen in personam onda se samo taj dužnik oslobađa duga.sjedinjenje.nije jednostrana izjava volje poverioca. Kada poverilac zaključi sporazum o novaciji sa jednim solidarnim dužnikom. 5.redovan način prestanka obligacije koji se dešava na osnovu sporazuma između poverioca i dužnika i na osnovu koga se potraživanje poverioca prema dužniku gasi.novacija ( prenov)-je takav način gašenja obligacije koji se dešava na osnovu ugovora između poverioca i dužnika na osnovu koga oni određuju da se dug koji je do tada postojao između njih ugasi.onda ima pravo da potražuje od ostalih po 30. a obaveza solidarnih dužnika se smanjuje za iznos koji je iznos dela tog dužnika. Kod pasivnih solidarnih obligacija postavlja se pitanje kako na odnos između poverioca i dužnika deluje sporazum o otpuštanju duga koji je poverilac zaključio sa jednim od solidarnih dužnika? Kad je zaključio sa jednim onda se dug gasi za sve solidarne dužnike. 3. 2. To je obligacioni odnos koji se zasniva između sadužnika koji je ispunio obligaciju i njegovih sadužnika. Ovo je redovan način prestanka. Kako se određuju delovi? 1. ali da nastane novi obligacioni odnos koji ima drugačiji osnov ili drugačiji predmet. Kompenzacija je način prestanka pasivne solidarnosti kada između poverioca i jednog solidarnog dužnika postoji uzajamna.ako se ni na jedan način ne može utvrditi deo.Dejstva pasivne solidarnosti između samih sadužnika-(regresivni odnos). Otpuštanje duga je ugovor.onda taj dužnik može da prebije potraživanje koje ima prema poveriocu. u tom slučaju pasivna solidarnost obligacije smanjuje se do iznosa dela tog dužnika.000). 3.000.što znači da se sa otpuštanjem duga dužnik mora usaglasiti. Taj odnos više nije pasivna solidarnost nego zajednička obligacija(dužnik koji je izvršio isplatu-isplatilac ima pravo da od sadužnika zahteva samo onaj deo koji pada na svakog od njih. a dug solidarnih dužnika smanjuje se za iznos prebijenog potraživanja. ispunjenje.1.obligacija od strane jednog solidarnog dužnika prestaje odnos između dužnika i poverioca.ukoliko ništa nije bilo unapred predviđeno ugovorom onda isplatilac ima pravo da zahteva ona deo koji se utvrđuje na osnovu pravnog odnosa učesnika u pravnom poslu.način gašenja obligacija kada se u jednoj ličnosti steknu svojstva i dužnika i poverioca.a ako je in rem svi sadužnici se oslobađaju oabveze.000 sa namerom da na njoj postanu suvlasnici sa udelom 1/3.otpuštanje duga. Do sjedinjenja dolazi po pravilu na osnovu univerzalne sukcesije. onda se primenjuje pravilo po kome se dug deli na . Kod pasivnih solidarnih obligacija ako dođe do sjedinjenja tako da jedan solidarni dužnik nasledi poverioca.istorodna i dospela potraživanja. ako je oproštaj duga izvršen in rem (kad je izričito naglašen). treda lica kao kupci kupuju kudu za 90. (npr.

S obzirom na odgovor na ovo pitanje dele se na: 1.Aktivne solidarne obligacije. Nedeljiv predmet je onaj koji se ne može podeliti na više delova tako da ne izgubi od svoje vrednosti (npr. 4.ali ako je jedan od poverioca tražio od njega ispunjenje on ne može punovažno da ispuni obavezu prema drugima.obligacija koja glasi na predaju dijamanta).a nastaje obligacioni odnos između sapoverioca i kome poverilac koji je primio ispunjenje ima obavezu da ostalim poveriocima isplati onaj deo potraživanja koji njima pripada.Složene obligacije.jednake delove odnosno da na svakog dužnika pada jednak deo. Mogu imati više dužnika ili poverilaca: 1.ako ima više dužnika onda de po prirodi stvari na takvu obligaciju primenjivati pravila o pasivnoj solidarnoj obligaciji (kako pravila o primarnim.su obligacije u kojima na strani poverioca ima više lica koja potražuju tako da je svaki od njih ovlašden da od dužnika zahteva isplatu potraživanja u celini.alternativne 2. (npr.a kad dužnik isplati potraživanje jednom solidarnom poveriocu onda se njegova obaveza gasi prema svima.tako i o sekundarnim). Podela obligacija prema množini predmeta 1.a u nedeljivim obligacijama to može da se učini samo ukoliko je ovlašden od svih poverilaca.nedeljive obligacije sa više poverilaca su one kod kojih ima više lica na poverilačkoj strani.ali tu se ne primenjuju sva pravila koja bi trebala da važe za aktivne solidarne obligacije. Nisu samo obligacije čiji je predmet nedeljiv nedeljive. 1. Dejstva: ogleda se u tome što svaki poverilac ima pravo da od dužnika zahteva isplatu potraživanja u celini.kod ovakvih obligacija postavlja se pitanje kako dužnik ispunjava obligaciju? Da li treba da je ispuni sa svim predmetima ili sa jednim predmetom.obligacija koja glasi na činjenje).su pluralističke obligacije sa više lica čiji je predmet nedeljiv. Kada dužnik ispuni obavezu jednom poveriocu njegova obaveza prestaje prema svima. Mogu biti i obligacije koje imaju deljiv predmet ali koje u konkretnom slučaju ugovorne strane smatraju nedeljivim.kod ugovora o građenju). Naprotiv aktivna solidarnost slabi obaveznu snagu obligacije zbog toga što stvara nezavisnost da li de se poverioci kojima dužnik nije ispunio potraživanje modi da naplate od onog poverioca kome je potraživanje ispunjeno. Ako u ugovoru o građenju naručilac i izvođač predvideli „ključ u ruke“ onda se ovakva obligacija smatra nedeljivom. 2. Deo potraživanja koji pripada ostalim poveriocima utvrđuje se prema istim pravilima kao deo koji pada na dužnike u pasivnoj solidarnosti.fakultativne .Nedeljive obligacije. Kod aktivnih solidarnih obligacija može se tražiti ispunjenje potraživanjaa u celini.isto tako dužnik ima pravo da sam izabere poverioca kome de ispuniti obavezu. 2.šta de se desiti ako se od jednog sadužnika ne može dobiti deo jer je insolventan? Ovde važi pravilo da se deo sadužnika koji je insolventan deli među ostalim sadužnicima na jednake delove. Ona može po pravilu biti podeljena i ispunjena na delove (npr. Mnogo manje su zastupljene u praksi i nisu sredstva obezbeđenja.

onda se poverilac ili dužnik mogu obratiti sudu sa zahtevom da on izvrši izbor predmeta ispunjenja alternativne obligacije.a odluka dužnika doneta u vršenju ovlašdenja da obavezu izvrši . One su samo prividno slične : 1. Ako je do nemogudnosti ispunjenja predmeta obligacije došlo krivicom poverioca ili dužnika onda postoje posebna pravila.3. S obzirom da imaju više predmeta postavlja se pitanje kojim predmetom de se ispuniti obligacija? a.zahtevati nadoknadu štete.una res est in solutione“. Pravo izbora kod alternativnih obligacija je pravna mod zato što se u alternativnoj obligaciji unosi promena koja se sastoji u tome što se jedna složena obligacija pretvara u jednostavnu. -ako je pravo izboora imao poverilac onda možee: 1. (tipičan primer ako je nečiji rob prouzrokovao štetu drugome). Fakultativne obligacije: obligacije u kojima dužnik duguje jedan tačno određen predmet ali se može osloboditi obaveze i predajom nekog drugog predmeta ako je ovlašden zakonom ili ugovorom. Smatra se da je izbor izvršen onda kada druga strana bude obaveštena o izvršenom izboru.zakup sobe u hotelu). Pravo izbora nije subjektivno pravo ved pravna mod. 2. Zbog toga je pravo izbora neopoziv od momenta kad je saopšten drugoj strani. „due res in obligatione. (pr. 3. Vršenjem ovog ovlašdenja ne unosi se nikakva promena u obligacionom odnosu.kumulativne 1.a pravna mod je pravna mogudnost data jednom licu da izjavom svoje volje stvori jednu novu situaciju.a trede lice se ne odazove u roku.poverilac pozovu da izvrši izbor.onda to pravo prelazi na dužnika.ovlašdenje dužnika da izvrši svoju obavezu predajom nekog drugog predmeta nije pravo izbora. U slučaju propasti jednog predmeta obligacije i to samo ako je nastupila viša sila. Kada je na osnovu ugovora između poverioca i dužnika predviđeno da de trede lice izvršiti izbor. 2. Ako poverilac u ovom slučaju ne izvrši izbor.)zavisi od toga ko ima pravo izbora.pravo izbora određuje se ugovorom poverioca i dužnika b. Razlike alternativnih i fakultativnih obligacija.alternativne-su takve kod kojih dužnik duguje dva ili više premeta ali tako da mu se obaveza gasi kada poveriocu preda bar jedan predmet.a ako rok nije određen onda kada ga dužnik pozove. Na osnovu tog izbora on bira predmet kojim de izvršiti obavezu. Do alternacije obliggacije može dodi i na još jedan način.pravo izbora pripada dužniku.)ako ne postoji ugovor.zahtevati ispunjenje obaveze preostalim predmetom . Kada pravo izbora pripada poveriocu onda je poverilac dužan da obavi izbor u roku koji je određen.nisu složene obligacije zbog toga što imaju samo jedan predmet una res est in obligatione ali se dužnik ako je ovlašden može osloboditi predajom drugog predmeta „due res sunt in solutione“ 2.pravo izbora kada se izvrši je neopoziv. -čijom krivicom i koja strana je imala pravo izbora? Ako je krivicom dužnika. a pravo izbora pripadalo njemu onda može dati drugi predmet. Dužnik ima pravo izbora sve dok poverilac u postupku prinudnog izvršenja ne dobije jedan od predmeta.ili ako rok nije bio određeen kada ga dužnik odn. Ako je izbor na dužniku on može izbor izvršiti i blagovremenim preduzimanjem radnji koje predstavljaju izvršenje obligacije.

Izvori obligacija su činjenice za koje zakon vezuje nastanak obligacionih odnosa.su one obligacije koje imaju dva ili više predmeta obaveze koje su ujedno i predmet ispunjenja i duguje se tako da ih dužnik mora predati sve da bi se oslobodio obaveze.ali se može osloboditi predajom drugog predmeta. IZVORI OBLIGACIJA Prema ZOO čl.kod propasti predmeta obaveze kod kod alternativnih obligacija propast stvari prouzrokovana višom silom dolazi do koncentracije. 2.a ako je poverilac kriv-predaje samo onaj deo što preostaje ne odgovara za štetu. 4.koji je po pravilu neopoziv. Kad propadne krivicom dužnika nastaje obaveza na naknadu štete.)kod ugovora o poklonu.poslovodstvo bez naloga (nezvano vršenje tuđih poslova) 5.sticanje bez osnova (pravno neosnovano obogadenje) 4.ugovora 2. U slučaju poništenja dolazi do restitucije što znači da je saugovornik oštedenje stvari dužan da vrati ono što je primio. U ovom slučaju može da traži povradaj predmeta ali samo ako nije osiromašen svojom krivicom.)u pravilima o poništenju ugovora zbog prekomernog oštedenja (laesio enormis). Saugovornik se može osloboditi ako da dopunu do stvarne vrednosti. Dužnik čak i kad je obavestio poverioca može da se obaveze oslobodi predajom drugog predmeta.ali dužnik bi imao pravo da traži naknadu štete i preda drugi predmet. Ako je do propasti došlo krivicom poverioca obligacija se gasi. Izvor nastanka fakultativnih obligacija: 1. Od ovog postoji izuzetak kad poklonodavac posle učinjenog poklona osiromaši u tolikoj meri da nema sredstava za život. Laesio enormis postoji kad u teretnim ugovorima postoji očigledna nesrazmera davanja koja je posledica zablude jedne od strana o vrednosti predmeta. b. zakon.1 propisano je sledede: Ovim zakonom uređuju se obligacioni odnosi koji nastaju iz: 1.a kod fakultativnih obligacija se gasi.jednostrana izjava volje (javno obedanje nagrade.nekim drugim predmetom nije neopoziva.izdavanje hartija od vrednosti) 6.000 evra ili da bi se oslobodio obaveze predati svog punta).što znači da poklonodavac ne može svojom voljom opozvati. pravni posao-može biti ugovor ili testament (ugovorom u zajmu ugovoreno da de zajmodavac vratiti 10. 3.a. U slučaju opoziva poklonoprimac je dužan da vrati poklon.a zakon kaže da se može osloboditi obaveze vradanje predmeta poklona.i druge zakonske činjenice utvrđene zakonom. Ukolio jedan predmet propadne? Ako je viša sila-predaje šta preostane.prouzrokovanje štete 3.ako pristane da poklonodavcu daje sredstva za život koja mu nedostaju. kumulativne.ako je krivica dužnika-naknada štete. Kada se te činjenice zakonski predviđene steknu ili dogode onda iz te činjenice između dužnika i poverioca nastaje obligacioni odnos. .

ugovorna strana. U obligacionom pravu ugovor ima uže značenje: ugovor je saglasnost izjavljenih volja dva lica kojom se postiže obligaciono pravno dejstvo što znači da se ugovorom u obligacionom pravu stvaraju obligacije. Dogovor (sporazum).Antidu).tj za njegov nastanak potrebna saglasnost dve volje(a to je razlika ugovora i testamenta). Terminologija: pakt.usmena saglasnost obavezuje na izvršenje).nagodba. Jedan takav kod nas koji bi mogao da postoji je ugovor (sporazum) o otpuštanju duga. „razgovor je razgovor.za saglasnost volja se koristi za sporazume pre ugovaranja (u pregovorima).a ugovor je strankama zakon“.ali ne treba ih označavati jer su preširoki i uglavnom se koriste u MJP.u našem pravu se koristi da označi jednu klauzulu.znači da je saglasnost volja.Princip kauze . Pojam osnovnih načela ugovornog prava Ugovorno pravo predstavlja skup pravnih normi koje uređuju ugovore. Obligacije su nastajale iz forme koje su ugovorne strane morale da izvrše.Ugovor stvara obligaciju-u našem pravu ne postoji pojam liberatornog ugovora (postoji u Nemačkom pravu i označava ugovore kojima se ukidaju postojedi pravni obligacioni odnosi).Sloboda ugovaranja 2. 2.Dvostrani pravni posao. Karakteristike ugovora u obligacionom pravu: 1.sporazum konvencija. U rimskom pravu obaveze nisu mogle nastati iz same saglasnosti volje. Pravilo da saglasnost volja rađa obligaciju nastala je krajem 17. Pogodba .a ne ugovor. Umesto pravila u rimskom pravu nastaje novo pravilo „ PACTA SUNT SERVANDA“ (prosta.jer je izjava volje koja je usmerena na postizanje određenog pravnog dejstva. „ex nuda pacta obligatio non nascitur“. To je opšti pojam koji postoji u svim granama prava.veka kad počinje da preovladava ideja po kojoj obavezuje reč data drugom.ukidanju ili menjanju pravnih poslova.Zaštita prava prinudnim putem i naknada štete 3. Ako su bili ispunjeni zahtevi forme nastajala je obaveza bez obzira da li je stvarna volja bila da zasnuju obavezu. 1. Nije važilo u rimskom pravu gde saglasnost volja nije bila dovoljna da stvori obligaciju. 3.ugovarač. Te pravne norme počivaju na nekoliko osnovnih principa (ključne odlike obligacionog prava po prof.Pravni posao.UGOVOR Ugovor je saglasnost izjavljenih volja koje proizvode određeno pravno dejstvo koje se može sastojati u nastanku.a ne forma u kojoj je ta reč izražena. Pravilo da iz ugovora nastaje obligacioni odnos je novijeg datuma. Pravilo znači da se usmeni sporazumi moraju izvršiti kao da sam zakon naređuje neku obavezu. Ista ideja izražena je u Opštem imovinskom zakoniku Crne Gore iz 1888. Strane -ugovornik (je najispiravnije).

Saglasnost tredeg lica može biti propisana u interesu zaštite javnih i privatnih interesa. radi zaštite javnih interesa propisana je kod zaključenja ugovora o prodaji vatrenog oružja. Autonomija volje je dobila različitu manifestaciju u različitim granama prava. 2.u privatnim interesima propisana u tri slučaja: 1. .vazdušnom i železničkom saobradaju. obavezno osiguranje-1.Sloboda ugovaranja. 2.a radi se o ugovoru kojim ne otuđuje nepokretnost ili pokretna stvar vede vrednosti.1.ZOO slobodu ugovaranja naziva autonomija volje u čl. Upotrebom motornih vozila često biva prouzrokovana šteta . Ograničenje prava slobode da odluči da li de se ugovor zaključiti: u savremenom pravu je ograničena propisivanjem obaveze određenih lica da zaključe ugovor. 1.to je sloboda ugovornih strana da svojom voljom urede sadržinu ugovora. Kada je za neka lica propisano da su obavezni da zaključe ugovor. Sloboda ugovaranja u užem smislu.obaveza zaključenje ugovora o osiguranju od štete pričinjene licima ili stvarima na zemlji koju imaju sopstvenici vazduhoplova. sloboda svakog lica da odluči da li de ili nede zaključiti ugovor 2. 1. Dispozicija subjekta. 2. 1. Obavezu zaključenja ugovora kada im se stavi obaveza imaju: prevoznici u linijskom prevozu u drumskom. Zaštita interesa štetnika ogleda se u tome što je veda verovatnoda da de uspeti da se isplati. 2.obuhvata dve stvari: 1.slobodu da se odluči da li de se ugovor zaključiti može biti ograničena i tredim licima time što se od pojedinih lica zahteva da dobiju saglasnost tredih lica za zaključenje ugovora. Osiguravajuda društva imaju pravo na regres ukoliko je šteta prouzrokovana namerno ili krajnjom nepažnjom. 2.propisano je za neka lica obaveza da zaključe ugovor ako im bude stavljena ponuda od zainteresovanog lica i ako su ispunjeni i drugi potrebni uslovi. izvan osiguranja.10 ZOO međutim to je neodgovarajudi termin jer je autonomija volje opštiji princip od slobode ugovaranja. slobodu svakoga da izabere lice sa kojim de da zaključi ugovor. Ugovori bez saglasnosti su rušljivi osim ukoliko nisu ugovori malog značaja. 2.saglasnost je potrebna i roditeljima kada kao zakonski zastupnici zaključuju ugovor umesto maloletnika mlađeg od 14 god. Sloboda ugovaranja u užem smislu nije apsolutan princip ved relativan zbog toga što u savremenom pravu postoje zakonska ograničenja ove slobode. Za sve imaoce motornih vozila da zaključe ugovor o osiguranju od odgovornosti za štetu. Ova obaveza zaključenja ugovora o osiguranju propisana je radi zaštite interesa samog sopstvenika. 1. 3. Predstavlja primenu principa autonomije volje u obligacionom pravu i ima dva svoja elementa. ograničenje saglasnosti tredeg lica za zaključenje ugovora. saglasnost mora dobiti i staratelj kada zaključuje ugovor umesto štidenika i to uvek kada ugovorom raspolaže njegovom imovinom ili kada ugovor prevazilazi okvir redovnog upravljanja njegovom imovinom. obaveza zaključenja ugovora o osiguranju putnika od štete koja im bude pričinjena u toku prevoza koja imaju pravna lica koja se bave javnim prevozom putnika. 3.potrebna je saglasnot roditelja ili staratelja.ona nisu slobodna i imaju obavezu da ugovor zaključe. kada ugovor zaključuje maloletnik stariji od 14 godina ili punoletno lice kojem je delimično oduzeta sposobnost.

Javni poredak-je najznačajnije i najšire ograničenje dispozicije subjekata.odn.ograničenje slobode da se izabere lice sa kojim de se zaključiti ugovor: tipičan slučaj kad zakon propisuje obavezu određenih lica da ponudi zaključenje ugovora licu koje zakon propisuje. Nakon toga 1844.propisi o pravima zastarevanja 2. Npr.16. 2. U ZOO ima više propisa koji imaju prinudan karakter: 1.javni poredak 3.ali isto kao što postoje ograničenja slobode ugovaranja u užem smislu.a to je slučaj zakonskog prava preče kupovine. Zakonsko pravo preče kupovine je pravo jednog lica da mu sopstvenik stvari kad namerava da proda stvar učini ponudu da stvar kupi pre svih ostalih lica.Prinudni propisi.da de zajmodavac modi predati stvar iz slobodne ruke po unapred određenoj ceni.propisi ugovaranja kamate na kamatu.dobri običaji 1. su usvojene izmene i dopune ZOO i propisano je da učesnici u ugovoru mogu slobodno da uređuju. ZOO nije sledio SGZ. Zabrana pojedinih klauzula ugovora propisana je i u ZOO.ne pominje se javni poredak.u Srpskom građanskom zakoniku. Izuzetak od ovog slučaja su prigodni manji pokloni i protokolarni. Prvi put je pomenut u Code civilu 1804. U čl.10 pominje: a. Imalac prava preče kupovine ima dva prava: pravo prvenstva i pravo prekupa. Umesto toga treba prepustiti sudu .3. Zakon o agenciji za borbu protiv korupcije. Kod nas ograničenja dispozicije su slededa: 1. 1978. b.al se u čl. Sadržana su u zakonima i podzakonskim aktima i imaju za cilj da spreče zaključivanje ugovora koji bi bili protivni naređenjima koja proizilaze iz tih propisa. Kod ovog ugovora predviđeno je da su ništave klauzule kojima se određuje da de založena stvar predi u svojinu zajmodavca ako zajmoprimac ne vrati zajam u roku. Ovi propisi su određeni numerus clausulus i primenjuju se kao konkretno naređenje ili zabrana. Dispozicija subjekta.je sposobnost ugovornih strana da urede sadržinu ugovora.ali ne suprotno prinudnim propisima. kod ugovora ozalozi. po prvoj teoriji. Javni poredak je jedan od pojmova koji se odlikuje svojom neodređenošdu pa je definisanje ostavljeno pravnim teorijama u kojim postoje različiti stavovi: 1.prinudni propisi 2.propisi koji govore o najvišem iznosu ugovorne kamatne stope 3.javnom poretku i dobrim običajima. Ista zabrana važi i za njihovu užu porodicu.su propisi obligacionog prava i drugi propisi koji se ne mogu promeniti voljom ugovornih strana.)ustavom utvrđena načela društvenog uređenja. U njemu se predviđa da je zabranjeno nosiocima javnih ovlašdenja da primaju poklone. Do 1993.)pravila morala socijalističkog samoupravnog društva. Ova sposobnost je u svim savremenim pravima prihvadena kao princip.što znači da kao poklonoprimci ne mogu zaključiti ugovor o poklonu ako poklone treba da prime u obavljanju svoje funkcije.a ako sopstvenik ne ispuni obavezu onda to lice ima pravo da od tredeg lica kome je stvar prodata zahteva da mu stvar ustupi pod istim uslovima.god. javni poredak nije mogude a ni potrebno definisati.takođe postoje ograničenja dispozicije.

ispoljava se tako što zakon u nekim slučajevima reguliše neke elemente ugovora imperativno tako da te elemente ugovorne strane ne mogu urediti drugačije. po drugoj teoriji. javni poredak predstavlja skup propisa koji su izričito nabrojani. Ostavlja se sudu da odredi da li je javni poredak povređen ili nije.a onaj koji je suprotan se ne može smatrati dobrim običajem.potrebno je odrediti osnovna obeležja javnog poretka ali nije neophodno da se precizno definiše.je potrebno utvrditi jednak kriterijum koji bi omogudio da se na osnovu njega okupe i klasifikuju određena pravila koja se tiču javnog poretka. Ugovor o otkupu stana.Zakonom regulisane sadržine ugovora. (npr. Problem je što nije mogude obuhvatiti sve propise koji mogu da uđu u javni poredak.a cilj koji ugovorne strane hode da postignu ugovorom ne sme biti suprotan javnom poretku. Obaveznost proizilazi od sankcije. 3. Ovi ugovori se pojavljuju kod ugovora o osiguranju. 5. 4.opšte pravne norme koje svoju konkretnu sadržinu dobijaju tokom njihove primene.ovde ulaze i pravni standardi. Samo oni koji nisu konkretni. Formalni ugovori su oni čiji nastanak se vezuje za ispunjenje zakonskih uslova ili ugovorno propisane forme.a slabija ugovorna strana može samo to da prihvati ili ne prihvati.uže. ali se mogu pozvati i same stranke svojim ugovorom. po četvrtoj teoriji.Faktičke prirode.predstavljaju ustaljena pravila ponašanja koja usvaja određena društvena grupa i koja su u svetu članova te grupe postala obavezna. Prema ovom stanovištu.koje je šire shvatanje i po njemu javni poredak predstavlja skup osnovnih pravnih i moralnih principa na kojima je zasnovano postojanje i i pravno trajanje pravno organizovane zajednice i izražavaju se preko određenih društvenih normi koje ugovorne strane moraju poštovati prilikom zaključenja ugovora. 4. Opšte uslove formularnih ugovora određuje ekonomski modnija ugovorna strana.a nabrojane propise treba prepustiti državnim organima. 3.a koje samo daju smernice i upustva sudiji u vezi sa primenom pravnih normi. U pojam pravnog poretka ulaze sva opšta ustavna načela i sve opšte zakonske norme koje imaju prinudan karakter i nisu konkretizovane putem odgovarajudi nižih pravnih akata. 2.pružanju komunalnih usluga.javnom prevozu.bez dogovora sa drugom stranom.isporuci električne energije.u celini je regulisan na pravila Zakona o stanovanju. Prema ovom shvatanju.) društvena solidarnost c.) propisi o državnom poretku. Kod dileme šta je dobar a šta loš običaj zastupljen je stav da je dobar običaj u skladu sa poštenjem i savesnošdu . prvo. Izdvaja se nekoliko mišljenja u zavisnosti od kriterijuma da li pravilo ulazi u javni poredak: a.organizacije državne vlasti i propisi državnog uređenja.Dobri običaji. Pojam se srede u pravilima koja uređuju trgovačke ugovore kada se poziva sam zakon.po profesoru Antidu u javni poredak ne ulaze svi propisi ved samo neki. U našoj pravnoj doktrini postoje dva shvatanja: 1. Formularni ugovori su ugovori kod kojih bitne elemente ugovora određuje jedna strana. po tredoj teoriji. .pojam javnog poretka dolazi do izražaja kod normi koje regulišu predmet i kauzu ugovora tako da predmet ugovora ne može biti suprotan javnom poretku. 2. Ona ima faktičku mod da o tome odlučuje.formularni ugovori (ugovori po pristupu) -jedna strana unapred određuje sve uslove bududeg ugovora tako da druga strana može samo u celini da ga prihvati ili da ga u celini odbije.da u svakom konkretnom slučaju utvrdi šta je javni poredak kada se takvo pitanje postavi pred njim.) društveni interesi b.

ug . neformalni. (prodaja. individualni 5. 2.zakupu. kolektivni 4.o pansionu.oni ugovori za čiji nastanak je pored saglasnosti volja neophodno da ona bude izražena u formi koju je zakon odredio odn.su ugovori koji se davaju jednim aktom davanja ili činjenja. 2. ugovori sa sporazumno određenom sadržinom 3.Bitni uslovi potrebni za anstanak ugovora: 1.o ne nepravoj ostavi).nisu toliko česti u pravnom prometu.zajmu). ugovori sa trajnim izvršenjem.Prema kriterijumu određenosti u zakonu: 1.oni koji su sastavljeni od elemenata više ugovora (ug. U rešenju ovog pitanja nastale su brojne teorije.to su oni ugovori koji su zbog svoje učestalosti u pravnom prometu zakonom posebno uređeni i čije je ime tačno određeno. Po njoj kod jednog mešovitog ugovora treba utvrditi koji elementi kod njega pretežu i ti elementi koji pretežu apsorbuju elemente drugih ugovora. 4. Njihova sadržina nije zakonom posebno uređena niti im je u zaakonu dato posebno ime.o ostavi i ug. kod ugovora o nepravoj ostavi imamo situaciju u kojoj su sjedinjeni elementi ug.Prema tehnici i načinu zaključenja: 1. ugovore po pristupu 2.o finansijama. Predstavljaju poseban problem za primenu u pravu jer u slučajju da dođe do spora oko njihovog izvršenja može se postaviti pitanje pravila koje treba primeniiti s obzirom da je u njima sjedinjenoo više elemenata različitih ugovora. 2.ugovori koji seizvršavaju preduzimanjem više uzastopnih sukcesivnih akata davanja ili činjenja. posebne. 5.Prema karakteru prestacije: 1.o zajmu.su ugovori koji se izvršavaju preduzimanjem jednog akta davanja ili činjenja koji se prostire u kradem ili dužem vremenskom periodu odn.Podela ugovora 1.pa se postavlja pitanje koja demo pravila postaviti.o prodaji. 2.Prema dužini trajanja prestacije: 1. U našem pravu jeprihvadena teorija apsorbcije.o lizingu.trampa. neimenovani. imenovane. (ug.oni ugovori koji se sastoje iz elemenata samo jednog određenog ugovora. generalne 6. mešoviti.zajam). 6. Npr. jednostavne.ugovori sa trenutnim izvšenjem. formalni. 2. 3.koju su ugovorne strane utvrdile kao uslov nastanka i punovažnosti.oni koji naastaju prostom saglasnošdu volja.Kriterijum zavisnosti ugovora jednih od drugih .o organizovanju putovanja.

zaključuje se prostom saglasnošdu volja. u. pravila o preomernom oštedenjuu 8. On je dvostruko obavezan jer nastaje obaveza zajmodavca da preda određenu količinu zameenljivih stvari. Nazivaju se još i ugovori bez nanade ili besplatni. Ova podela ugovora ima veliki značaj u našem pravu. ugovori intuitu personae. dvostrane ugovore. pravila o zelenaškim ugovorima 9.o poklonu. Obaveza poklonorpimca sastoji se u nečinjenju jer povredom može dodi do raskida ugovora zbog nezahvalnosti i gubitka imovinske koristi.preduzimanju pojedinih akata kojima se prema poklonodavcu iskazuje blagodarnost.Podela prema odnosu prava i obaveza: 1. akcesorni. jednostrani ugovori.o beskamatnom zajmu. pravila o izmeni ili raskidu ugovora zbog promenjenih okolnosti 6.o .su oni koji mogu da postoje potpuno nezavisno od ostalih ugovora 2. Značaj podele:ogleda se u tome što se najednostrane obaveze ugovornika ne primenjuje čitav niz zakonskih pravila za koje je u ZOO određeno da se primenjuju samo na dvostrane ugovore.su oni ugovori kod kojih jedna strana ne duguje naknadu za korist koju prima od druge. teretni -su ugovori kod kojih svaka strana duguje naknadu za korist koju prma od odruge ugovorne strane. Ta pravila su smeštena od čl. pravila o odgovornosti za pravne nedostatke ispunjenja 3.ugovori koji ne mogu postojati samostalno ved njihovu egzistenciju i pravna sudbina zavise od egzistencije i pravne sudbine nekog drugog ugovora (jemstvo) 7. 121 do 148. Ugovor o delu).oni kod kojih saglasnošdu volja nastaje obaveza samo za jednu ugovornu stranu. Dvostrani ugovori se još nazivaju i uzajmni. samostalni. 2. pravila o nemogudnosti ispunjenja 7. dobročini.Prema ličnosti ugovornika: 1. Prema shvatanju prfesora Antida ugovor o poklonu je dvostrano obavezan pravni posao jer za poklonoprimca nastaje obaveza zahvalnosti koja se sastoji u suzdržavanju. Još se nazivaju ugovori s naknadom ili onerozni.su ugovori koji se zaključuju s obzirom na ličnost jednog ugovornika ili oba. 2. 1. ugovri koji se zaključuju bez obzira na ličnost učinioca. pravila o prigoru neispunjenja 4. Zajam više nije realan ugovor.ug.reccipročni i sinalagmatični.o posluzi. U jednostrane ili jednostrano obavezne ugovore spada ugovor o poklonu (na osnovu njega nastaje samo oabveza poklonodavca da preda poklon i pravo svojine.tako da je izvršenje obaveze iz tog ugovora vezana za određeno lice i ne može biti preneta na drugo lice (npr. pravila o raskidanju ugovora zbog neispunjenja 5. 2. 1.to su ugovori kod kojih iz saglsnosti volja ugovornih strana nastaju obaveze za obe ugovorne strane.1. (ug. pravila o ustupanju ugovora. pravila o odgovornosti prenosioca za fizičke nedostatke 2. 8.

Ili kada postoji nedopuštena pobuda kod jedne ugovorne strane. Nastanak.a ne više. Razlika je u tome što se podela na jednostrane i dvostrane zasniva na pravnom kriterijumu. (npr.zahteva da se ponaša kao dobar domadin. Tumačenja ugovora: nejasne odredbe koje se pojave u teretnom ugovoru treba tumačiti na način na koji se ostvaruje pravičan odnos uzajamnih davanja.o bessplatom punomodstvu).ko dobročinih.dok kod teretnih zabluda oo motivu je nebitna).besplatnoj ostavi.a da lakše prestaju od teretnih. Prestanak. komutativni. 2. aleatorni.a ponekad i odvažni ugovori (ug. To se najbolje vidi kod primera o ostavi. Dobročini ugovori se zaključuju s obzirom na svojstva ličnosti jedne ugovorne strane. osiguravač se obavezuje da ukoliko nstupi osigurani slučaj da isplati osiguranu sumu.postoji vedi broj razloga n osnovu kojih mogu da prestanu dobročini za razliku od teretnih.a dobročini ugovori se uglavnom tumače na način koji je manje štetan za dužnika i uzima se da je dužnik hteo manje. Opklada je ugovor kod koga strane iznose. Nasuprot tomme teretetni se ne zaključuju s obzirom na svojstva ličnosti. Za nastanak dobročinog ugovora potrebno je da se ispuni još jedan dodatan uslov koji se ne traži kod teretnih.to su ugovori intuitu personae.a to je nemoralno ili protivzakonito (apsolutna ništavost).o opkladi. Ugovor o osiguranju.a to je forma.je takav ugovor kod koga se u trenutku njegovog zaključenja zna kolika je visina i kakav j uzajamni odnos prestacija. Pobijanje zbog oštedenja poverioca: uslovi za pobijanje dobročinih ugovora su Paulijanskom tužbom lakši od onih koji see traže pobijanjem teretnih ugovora. Kod teretnih nje dovoljna samo nedopuštena pobuda ved je potrebno da druga strana zna za nedopuštenu pobudu.a podela na teretne i dobročine zasniva se na ekonomskom kriterijumu na odnosu koristi. Kod njih prenosilac ne odgovara ako stvar ima neki fizički ili pravni nedostatak.ostavoprimac odgovara za štetu samo ako ih nije čuvao sa pažnjom koju poklanja sopstvenik stvari.najopštije se može redi da dobročini ugovori teže nastaju.dejstva i prestanka ugovora. a ako je ostava a naknadom onda je njegova odgovonost strožija.kod teretnih ugovora postoji odgovornost prenosioca za fizičke i pravne nedostatke ispunjenja. Nazivaju se još i ugovori na sredu. Dejstva.ugovorilac osiguranja se u momentu zaključenja ugovora obavezuje da osiguraniiku plada određenu naknadu i visinu premije osiguranja.u o igri).odn tvrde dva suprotna fakta s tim što ona strana čije tvrdnje se pokažu tačne treba da od druge strane primi određenu korist. Kod dobročinih ugovora odgovornost zaštetu se blaže ceni nego kod teretnih. Ta odgovornost ne postoji kod dobročinih ugovora. Značaj podele: ogleda se na polju zaključenja ugovora. Prenosilac kod dobročinih ugovora odgovara samo ako je fizički ili pravni nedostatak prouzrokovao štetu na imovini pribavioca. . ug.usled zablude o motivu -rušljiv. 1.na odnosu odnosno broju obaveza koje nastaju iz ugovora. Ova podela je vrlo slična podeli na jednostrane i dvostrane ugovore. Ako je besplatna ostava.tako da se zna šta ko prima po osnovu ugovora i šta ko po osnovu ugovora duguje.ugovori kod kojih se u momentu zaključenja ne zna koja de strana biti poverilac a koja dužnik ili se ne znna kolika de biti viisina obaveze jedne ugovorne strane ili se ne zna kakav de biti krajnji odnos uzajamnih davanjaili to zavisi od nekog neizvesnog događaja.

) predmet d. a.koji se zahtevaju za nastanak svakog ugovora a.maloletna lica do navršenih 14 godina . . Dele se na: 1. o poklonu). Zaključenje ugovora Da bi ugovor nastao potrebno je da budu isunjeni određeni uslovi. Kod komutativnih ugovora je poznata visina u trenutku zaključenja ugovora.sadašnjosti ili bududnosti). Sposobnost za ugovaranje u našem pravu nemaju lica kojima zakon ne priznaje pravo da zaključe ugovor. U našem pravu sposobnost za ugovaranje priznaje se : 1.lica koja su napunila 16 godina života a kojima je odlukom suda priznata poslovna sposobnost zbog toga što su postali roditelji i imaju telesnu i psihičku zrelost da se sami staraju o svojim pravima i interesima.lica koja su napunila 16 godina života i na osnovu odluke suda im je dozvoljeno da stupe u brak.odn.znači da svako lice koje zaključuje ugovor ima poslovnu sposobnost koja se zahteva za zaključenje određenih ugovora.pristaju na mogudnost da jedna od njih primi manje.relativna. Nesposobnost za zaključenje ugovora može biti: 1. apsolutna: . 3. Poseban bita uslov određen zakonom je forma. Zbog toga ovde važi da se ne mogu poništiti zbog prekomernog oštedenja. -maloletnik sa navršenih 14 godina -punoletno lice koje se nalazi pod starateljstvom zbog toga što su delimično lišena poslovne sposobnosti.punoletna lica kojima je odlukom suda potpuno oduzeta poslovna sposobnost .2 izuzetka: ova lica mogu da zaključuju ugovore malog značaja pri čemu se značaj ugovora ceni u odnosu na vrednost njihove imovine i ugovori kojima stiču isključivo prava(ug.oni koji se zakonom ili voljom ugovorne strane zahtevaju samo kod nekih ugovora za njihov nastanak.samim tim one pristaju da odnos njihovih uzajamnih davanja budu nejednaka.) sposobnost za ugovaranje b. Sposobnost za ugovaranje imaju ona lica koja imaju svest i nameru da zaključe ugovor. Nije bitno da li se radi oprosšlosti.punoletnim licima 2.ne sprečava nastanak ugovora ali predstavlja pitanje opstanka.ne zna se visinaa obaveze davaoca izdržavanja ved ona zavisi od jednog neizvesnog događajatj dužine trajanja života primaoca izdržavanja. Neizvestan događaj koji se pojavljuje kod aleatornih ugovora može biti bilo koji događaj (opšte neizvesan ili događaj neizvstan samo za ugovorne strane. Nema nikakvih neizzvesnosti.Ugovor o doživotnom izdržavanju.opšte bitne uslove. Kod aleatornih ugovora postoji neizvesnost na koje ugovorne strane računaju prilikom zaključenja.) saglasnost volja c. posebno bitni uslovi.) Sposobnost za ugovaranje. 2. Zbog toga ako se desi da jedna strana bude prekomerno oštedena kod komutativnih ima pravo da zahteva poništenje ugovora zbog prekomernog oštedenja.) kauza 2.

postoji kada je jedno lice pretstavilo drugom licu da istupa kao zastupnik a da ono nema nikakvo ovlašdenje za zastupanje. Ako ga odobri proizvodi pravno dejstvo . Za ugovorno i zakonsko zastupanje važe neka zajednička pravila: 1. ugovorno (ugovorno sposobna lica). da zastupnik obavesti drugu stranu o tome da ustupa kao zastupnik i da se krede u granicama svojih ovlašdenja. Saugovornik može da se ponaša na dva načina: 1. Kada je znao za nesposobnost za ugovaranje ali je bio prevaren u pogledu saglasnosti roditelja onda njegovo pravo odustanka traje 30 dana i računa se od dana kada je ugovor zaključio. U tom slučaju može zvati roditelje da pita da li daju saglasnost ili ne.pravilo da je neophodno da bi ugovor koji zastupnik zaključi sa tredim licem proizvodi pravno dejstvo. Lice nesposobno za ugovaranje pri zaključenju ugovora može zameniti zastupnik određen zakonom odnosno odlukom državnog organazakonsko zastupanje.da odustane i to ako nije znao da zaključuju ugovor sa licem koje nema sposobnost za ugovaranje.a ako nisu saglasni ugovor se poništava. U tom slučaju može da nastane obaveza naknade štete.a oni odbiju da se izjasne ili dute.ako se sudbina ugovora ne reši ni na jedan od prethodnih načina. . Neovlašdeno zastupanje.a ako odobri prekoračenje onda ugovor obavezuje u celini.ugovor postaje punovažan. Ako ih je pozvao. Ukoliko zastupnik prekorači ovlašdenje za zastupanje ugovor nede proizvoditi dejstva u prekoračenom delu (ako zastupani ne da odobrenje za to prekoračenje).onda ograničeno sposobno lice može u roku od 3 meseca od dana sticanja poslovne sposobnosti da izjavi da se više ne smatra vezanim ugovorom. Ako izjave da su saglasni.Ova lica mogu da zaključe sve ugovore. Ako zastupnik ne obavesti drugu stranu ugovor nede proizvoditi pravno dejstvo između zastupanog i druge strane. Pravila koja važe za zaključenje poslovno nesposobnih lica: Roditelji mogu nakon zaključenja ugovora izjasniti da li su saglasni ili ne. Izuzetak je ako je saugovarač znao ili mogao znati da strana istupa kao zastupnik ugovora te ga obavezuje bez obzira što nije obavešten.s tim što neke mogu potpuno samostalno.ako odbije može se postaviti pitanje neovlašdenog zastupnika za štetu koju je prouzrokovao tredem licu-opšte pravilo za subjektivnu odgovornost. Ugovorno zastupanje.u vezi sa sposobnošdu za ugovaranje je i zastupanje. Nad njima „lebdi“ neizvesnost o tome da li de oni postati punovažni.onda se smatra da saglasnost nisu dali (i onda ugovor ne obavezuje ugovorne strane).saugovornik znao da zaključuje ugovor sa licem koje nema poslovnu sposobnost. . To je ugovorno zastupanje i osnovna razlika zakonskog i ugovornog zastupanja je u licima koja zastupaju. Zastupništvo se mora kretati u obimu ovlašdenja. 2. a neke isključivo uz saglasnot roditelja ili staratelja. Lice koje je obavezno na naknadu štete je zastupnik i zastupani po pravilima pasivnih solidarnih obligacija. Uz saglasnost roditelja ili staratelja mogu da se zaključe i svi ostali ugovori ali pravna važnost tih koji zaključuju uz saglasnost je na neki način uslovljena. Ako zastupani odbije da da odobrenje ugovor nede proizvoditi pravno dejstvo samo u prekoračenom delu.se zasniva na ugovoru o nalogu koji se zaključuje između ugovorno sposobnog lica kao nalogodavca i nekog drugog lica kao nalogoprimca. U tom slučaju ugovor ne nastaje ali trede lice može pozvati neovlašdeno zastupanog da li odobrava ugovor. Zakonsko (ugovorno nesposobna lica). Zastupanje.

b. Smatra se da sloboda prekida pregovora nije . U anglosaksonskom pravu pravilo o neobaveznosti pregovora ima apsolutni karakter. Pregovori su pripremna faza koja prethodi zaključenju ugovora. Ako je nalogoprimac zaključio ugovor pod povoljnijim uslovima od onih koji su bili određeni. U toj fazi za lica koja pregovaraju.ali ovo pravilo nema isti domašaj u svakoj grani prava.smatrade se punovažnim. Ugovor obavezuje ugovorne strane a pregovori neobavezuju čak ni na to da ukoliko budu prekinuti da ih pregovarači nastave. a nazivaju se pregovarači ne nastaju nikakve obaveze.situacija kada je jedno lice kao punomodnik odn. U ovom slučaju punomodnik zastupa u ime i račun jednog i drugog nalogodavca i zaključuje ugovor sa samim sobom.jednog advokata vlasnik kude ovlasti da proda kudu za 200. ZOO čl. Saglasnost se raščlanjuje na dve izjave: 1. Advokat umesto da nađe trede lice pojavi se kao kupac).000. Ugovor redovno nastaje tako što jedna strana izjavi ponudu.000 evra. U toku pregovora u anglosaksonskom pravu ne može da nastane čak ni odgovornost za štetu. One se mogu posmatrati kao dve faze u zaključenju ugovora. Saglasnost volja postoji kada su se ugovorne strane sporazumele o bitnim elementima ugovora.međutim može se desiti da se umesto tredeg lica kao ugovorne strane pojavi sam punomodnik (npr. 1.nalogoprimac bilo ovlašdeno od strane nalogodavca da zaključi ugovor sa nekim tredim licem koje se u tom slučaju pojavljuje kao ugovorna strana.) Saglasnost volja.onda proizvodi dejstvo samo ako nalogodavac da saglasnost.kada se jedno isto lice lice pojavljuje kao punomodnik druga dva lica.30 „pregovori ne obavezuju i svaka ih strana može prekinuti kad god hode“. Ponuda je izjava koja prethodi. Tu razliku između pregovora i ugovora je lepo objasnio Valtazar Bogišid „razgovor je razgovor.za ugovor se kaže da postoji kad postoji saglasnost volja. Ako je zaključen pod uslovima iz ovlašdenja koja su punomodniku dali i 1 i 2 nalogodavac.a ugovor je strankama zakon“.a neko drugo lice istog advokata ovlasti da u njegovo ima kupi kudu). U evropskom pravu na pregovore se gleda drugačije. (npr.ponuda 2.a prihvatanjem dovršava zaključenje ugovora.razmenjuju predloge i kontra-predloge. Po tome se pregovori razlikuju od ugovora.Ugovor ne može da se zaključi sa samim sobom jer je to saglasnost volja dva lica koji izjavljuju volje i čijom saglasnošdu ugovor nastaje. To je pravilo koje važi u svim pravnim sistemima. a druga strana prihvati ponudu. Pre iznošenja ponude može se odigrati faza u kojoj se ugovor priprema. U toj fazi ugovorne strane razmatraju da do ugovora uopšte dođe. Pripremna faza naziva se pregovori. Mogudnost prekida pregovora u Engleskoj i tom pravnom krugu je neograničena. Međutim u pravu postoji situacija kada se ugovor prividno zaključi sa samim sobom. Ovaj ugovor proizvodi pravno dejstvo ako je u okviru ovlašdenja koje je dao nalogodavac.vlasnik kude dao nalog da proda kudu za 200. Ponudom se ugovor započinje.prihvatanje ponude. 2.a prihvatanje je izjava koja joj sledi.

Tada. I u toku pregovora pregovarači imaju određene dužnosti koje proizilaze iz principa savesnosti i poštenja. a to znači da nije vodio pregovore u nameri da zaključi ugovor što je zahtevao od njega princip savesnosti i poštenja. Ta odgovornost naziva se još i predugovorna odgovornost i razlikuje se od ugovorne odgovornosti koja je odgovornost za štetu koja nastane povredom neke ugovorne obaveze. Zbog postojanja principa savesnosti i poštenja koji vlada pregovorima u evropskom pravu.sloboda prekida pregovarača je ograničena. Ponuđeni ne može u ponudi izmeniti bilo šta. Stvara obavezu za lice koje je ponudu uputilo. Da bi jedan predlog imao pravni značaj ponude. 2.i to je namera ponudioca da sebe pravno obaveže. Pregovori ne obavezuju. Nasuprot pregovorima ponuda je izjava koja pravno obavezuje. Predlagač upuduje novi predlog-naknadnu izjavu kojom de od prvobitne odstupiti. Ponuda se mora prihvatiti onakva kakva jeste.poklonoprimac kod ugovora o poklonu). On je mora prihvatiti onakvu kakva jeste .predlog za zaključenje ugovora mora biti konačan i u sebi sadržati nameru zaključenja ugovora.da ponudu zadrži određeno vreme i ugovor zaključi pod uslovima koji su u ponudi navedeni.a koje se naziva ponudioc. Između ponude i pregovora postoje dve bitne razlike: 1. Animus contrahendi znači da ponudilac ima nameru da zaključi ugovor i prihvati sva pravna dejstva koja iz ugovora nastaju.Ponuda. Namera za zaključenje ugovora je animus contrahendi i tu nameru treba razlikovati od animus obligandi. U tom smislu i ZOO koji je kao princip predvideo da su pregovarači slobodni da prekinu pregovore kad hode.u periodu između upudivanja i prihvatanja može dodi do promene ponude jer smatra da ponuda više nije dobra. Međutim svaka ponuda ne mora da sadrži animus obligandi.pregovori prethode zaključenju ugovora. Ne može nastati obaveza da se zaključi ugovor.a potom od namere odustane bez osnovanog razloga. .a ponudom započinje zaključenje ugovora. U našem pravu predugovorna odgovornost za štetu nije postojala sve do donošenja ZOO. On ne mora da postoji kod ponude za zaključenje nekog dobročinog ugovora ako predlog za zaključenje upuduje strana koja se ugovorno ne obavezuje. To označava da su dužni da vode pregovore u nameri da zaključe ugovor. (npr.ako je zbog takovog postupka prouzrokovana šteta može nastati obaveza da se šteta nadoknadi. Animus obligandi je namera obavezivanja. Predlog je konačan ako se više ne može menjati.ako se izmeni više nije ponuda.je predlog za zaključenje ugovora upudena određenom licu koja sadrži sve bitne sastojke ugovora tako da bi se njenim prihvatanjem mogao zaključiti ugovor.i u tom slučaju može da nastane obaveza da nadoknadi štetu drugom pregovaraču.apsolutna i neograničena.predvideo je dva odstupanja: 1. druga razlika ogleda se u pravnim dejstvima. 2.mogu jedino stvoriti obavezu na naknadu štete zbog skrivljenog prekida.ali o delovima ponude više ne može diskutovati.ali mora da se nadoknadi šteta koja se zasniva na krivici i na njoj se primenjuje opšte pravilo o subjektivnoj odgovornosti.odstupanje u situaciji kada je jedna strana vodila pregovore u početku sa namerom da zaključi ugovor.kada je jedna strana vodila pregovore bez namere da zaključe ugovor. potrebno je da ima određena obeležja: 1. Jedno od najvažnijih je dužnost pregovarača da ozbiljno pregovaraju. 1. Svaka ponuda mora da sadrži animus contrahendi jer ako je ne sadrži to nije ponuda. Krivica postoji kada se taj pregovarač nije ponašao onako kako je trebao u toku pregovora. Namera za zaključenje ugovora mora postojati u momentu upudivanja predloga.

3.901 st. Njome se sprečava da ponuda proizvede pravno dejstvo. (npr. Usmerena je ka tome da se oduzmu dejstva koja su počela da se proizvode.Odstupanje od namere zaključenja ugovora: 1.)sporazum o formi. Povlačenje ponude je izjava volje kojom ponudilac izražava nameru da odstupi od prvobitne namere da zaključi ugovor. Može li ponudilac obesnažiti ponudu ili njegova naknadna izjava nema nikakvog uticaja na ponudu.što znači da ponudilac može svojom voljom u samoj ponudi isključiti svoju obaveznost ponude i za sebe rezervisati pravo da obavezu opozove. Oni elementi koji su zakonom propisani da o njima ugovorne strane moraju postidi saglasnost da bi ugovor nastao. Od pravila da je ponuda neformalna postoje brojni izuzeci: 1. Ako je neopoziva onda naknadna izjava o opozivanju ponude ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo. U ovom slučaju se spajaju dva sporazuma.dovoljni su objektivno bitni uslovi. U našem pravu ponuda je neopoziva.Nemačkoj. 2. Opoziva je ona ponuda koju ponudilac ne mora da održi.strane se obavezuju da ugovor nakon pregovora zaključe u određenoj formi.slučajevi kada zakon propisuje formu za ponudu ali ne propisuje formu za ugovor. To su objektivno bitni sastojci za nastanak ugovora. Opozivanje. Odgovor na ovo pitanje zavisi od vremena dostavljanja izjava: -ako je naknadna izjava dostavljena pre ili najkasnije istovremeno sa ponudom onda se govori o povlačenju ponude. Takva forma se naziva „ugovorna forma“. -ako se naknadna izjava dostavi ponuđenom pošto je primio ponudu onda se govori o opozivanju ponude.slučajevi u kojima zakon propisuje formu za zaključenje ugovora. ( ugovor o osiguranju čl. Pravilo je da je ponuda neformalna. Pošto ponuđeni tada ima u rukama dve izjave koje ne mogu istovremeno proizvoditi pravno dejstvo jer su suprotne sadržine. 3. b. Bitni sastojci nisu subjektivno bitni. Opozivanje ponude može da proizvede pravno dejstvo na koje je usmerena samo ako je ponuda u jednom pravu opoziva.tek nakon toga ugovor je zaključen.slučajevi u kojima je voljom ugovornih strana predviđeno da ugovor treba da bude zaključen u naročitoj formi. 2.konkludentnim radnjama ili opšteusvojenim znacima za izjavljivanje volje. ali iz njih se može zaključiti o sadržini te volje.izjava ponudioca data u cilju oduzimanja pravnog dejstva ved učinjenoj ponudi.Austriji. Pravilo o neopozivosti ponude je dispozitivno . te i ponuda mora imati istu formu. Ponuda ne mora da ih sadrži. .da bi ugovor bio zaključen potrebno je još sastavljanje pismene isprave i overa u sudu-ispunjenje potrebnih formalnosti. Ugovor o osiguranju je zaključen kad stranke potpišu polisu osiguranja ili listu pokrida).što znači da se može dati pismeno.)saglasnost o sadržini. Subjektivno bitni su uslovi koji su bitni za jednu ugovornu stranu.predlog za zaključenje ugovora mora sadržati bitne sastojke. Pod ovim uslovima uvek je mogude opozivanje u srpskom pravu. Taj ugovor treba da buse zaključen pre ili kasnije kad bude postignut. Koja ponuda je neopoziva? Neopoziva je ona ponuda koju je ponudilac dužan da održi do isteka roka određenog u samoj ponudi ili u zakonu. Pored nas postoji još Švajcarskoj. Konkludentne radnje su radnje koje nisu preduzete u pravcu izražavanja određene volje.1 ZOO).ponuda treba da bude učinjena u određenoj formi kada se forma zahteva. a da bi povlačenje ponude imalo efekat neophodno je da izjava o povlačenju ponuđenom stigne pre ili istovremeno.usmeno.objektivno bitni uslovi kod ugovora u prodaji su predmet i cena). a. Svoje odstupanje od prvobitne namere za zaključenje ugovora ponudilac saopštava ponuđenom naknadnom izjavom kojom izjašnjava suprotnu nameru da ne zaključi ugovor.

upuduje ga pozivaoc nekom licu. Svako lice koje je zainteresovano može da sa njima zaključi ugovor pod navedenim uslovima. 2.sekundarno dejstvo-ponuda ga stvara samo uz prihvatanje ponude.njegov pristanak nije prihvatanje ponude nego ono postaje ponudilac. ZOO ih smatra ponudom za zaključenje ugovora ukoliko drugačije ne proizilazi iz konkretnog slučaja. Ukoliko je lice koje je ponudu poslalo umrlo pre prihvatanja ponude.ono koje proizvodi samostalno – sastoji se u tome što ponuda obavezuje ponudioca da ponudu održi određeno vreme i da zaključi ugovor pod navedenim uslovima.ponuda mora biti upudena određenom licu. Izuzetak je kada se ugovor zaključuje intuitu personae i kada je ponudilac izrazio nameru da se samo on ponudom obaveže. Ako to lice pristane na poziv na ponudu.slanje kataloga ili oglasa prema ZOO nije ponuda ved samo poziv da se učini ponuda pod objavljenim uslovima. Dejstva ponude: proizvodi dve vrste dejstava: 1. 2.ponuda mora biti učinjena od strane bududeg ugovornika. Ako je izgubio poslovnu sposobnost .4. Iako je ovaj predlog upuden neodređenim licima ZOO ga smatra ponudom u čl.ukoliko ne prihvati ponudu. Ponudilac može biti svako lice. Ne može biti prinuđen da je prihvati .pravilo je da se poslovna sposobnost ceni u momentu slanja ponude. Na strani ponuđenog može biti i nekolicina određenih lica. Ukoliko od slanja ponude do momenta prijema dođe do promene statusa u poslovnoj sposobnosti. Može da mu oduzme karakter ponude navodedi da je predmet izložen kao uzorak.a poziv je pripremni predlog koji je podložan promeni. Da li takav predlog predstavlja ponudu? ZOO uređuje tri slučaja kada se predlog upuduje neodređenim licima (ponuda javnosti): 1.šalje je ponudilac ponuđenom i ako je ponuđeni prihvati ugovor nastaje. Od kada do kada ponuda obavezuje? Počinje da obavezuje ponudioca od momenta kada je saopštena drugoj strani. Period/rok u kome .ukoliko drukčije ne proizilazi iz okolnosti slučaja ili običaja. 3.al s obzirom da je on uputio poziv. Lice koje izlaže robu može ovom postupku dati drugačije značenje ukoliko to želi.a kada pozivalac prihvati ponudu nastaje ugovor. Smatra se da katalog ili oglas pretstavljaju ponudu ukoliko iz sadržine proizilazi da se u njoj nalaze svi bitni elementi za zaključenje ugovora.koji sadrži bitne elemente ugovora čijem je ono zaključenju namenjen. Ponudilac mora da ima poslovnu sposobnost koja se zahteva za zaključenje ugovora. Ponuda odsutnom licu obavezuje od datuma saznanja za ponudu/dostavljanje ponude.to ne utiče na pravno dejstvo ponude.a i ono čini ponudu pozivaocu. Ukoliko lice koje nije bilo poslovno sposobno u međuvremenu stekne poslovnu sposobnost.a razlika je što je ponuda konačan predlog. Ponudu mora uputiti lice koje je bududi ugovornik ili njegov zastupnik. Kada se predlog čini prisutnom licu ponudilac je vezan od momenta saopštavanja.važi kao ponuda.a ne i njegovi naslednici. Postoje i predlozi za zaključenje ugovora koji se upuduju neodređenim licima. Ako je u pitanju ponuda upudena određenom licu. Pozivalac ne mora da prihvati ponudu.opšta ponuda. Kada je uz robu na posebnoj etiketi ili ispod robe ili je u izlogu pored nje cena radi se o ponudi.ponuda obavezuje njegove naslednike. 5.izlaganje robe sa označenjem cene.34 „izlaganje robe sa označenjem cene smatra se kao ponuda ukoliko ne proizilazi drugačije iz okolnosti slučaja ili običaja. Dejstvo je takođe drugačije. Kod poziva na ponudu. Ovo pravilo je dispozitivnog karaktera. Sličnost između ponude i poziva na ponudu je što i jedno i drugo su predlozi za zaključenje ugovora.odgovarade za štetu. Ponudu ne može uputiti trede lice.33 ZOO Predlog za zaključenje ugovora učinjen neodređenom broju lica.čl.dolazi do konvalidacije.

špediteri) dužni su da odbiju nalog. Pasivno ponašanje . ZOO predviđa izuzetak od pravila o dutanju. U ovom slučaju ugovor je produžen na neodređeno.prema ZOO lice koje se ponudilo drugom da izvršava njegove naloge ili u čiju poslovnu delatnost spada izvršavanje tuđih naloga dužan je da izvrši nalog ako ga nije odmah odbio. U tom slučaju kad ponudilac pošalje ponudu koja se odnosi na robu u vezi sa kojom se sa ponuđenim nalazi u poslovnom odnosu. 2. ZOO reguliše i kaže da nema dejstva odredba u ponudi da de se dutanje smatrati prihvatanjem ponude. prihvatanje ponude nema samostalnu egzistenciju. Izjava o prihvatanju proizvodi pravno dejstvo od momenta kada je saopštena ponudiocu.kod ugovora o osiguranju. (posrednici.ako po isteku roka na koji je ugovor zaključen zakupac nastavi da upotrebljava stvar.osiguranik uputio pismenu ponudu 2. Ponuda prisutnom licuponudilac nije vezan ponudom ako je ponuđeni odmah ne prihvati. Izričito postoji kada ponuđeni izrazi pristanak direktnom izjavom ili kada izjavi volju opšte usvojenim znacima konkludentno (predutno) je prihvatanje ponude posrednom izjavom (slanje stvari ili pladanje cene). 2. Razlika između ponude i prihvatanja: -u redosledu u kom se pojavljuju: ponuda je izjava volje koja prethodi zaključenju. Pravilo: dutanje ne znači prihvatanje ponude. U pravu dutanj znači.ne redi ništa.proteka određeni rok koji iznosi 8 dana od dana prijema ponude 3.susretom tih namera nastaje ugovor.„dutanje“.kod ugovora o zakupu-koji je zaključen na određeno vreme. Ako ne odredi rok primenjuje se dopunsko dispozitivno pravilo: ponuda odsutnom licu obavezuje onoliko vremena koliko je potrebno da ponuda stigne. Sadrži nameru da se ugovor zaključi i s obzirom da je ponudilac nameru izrazio u ponudi a ponuđeni u prihvatanju. 4.a ne na . Ozbiljno posmatrati ponašanje zakupca sa zakupodavcom: u ponašanju zakupodavca možemo videti dve situacije: 1.ona kojoj zakupodavac prima zakupninu ili na drugi način izjavljuje svoju volju da bude u ugovoru sa zakupcem (ovo nije izuzetak jer ne duti). u slučaju kad je ponuđeni u stalnoj poslovnoj vezi sa ponudiocem.zakon je predvideo pravilo ako osiguravač u oređenom roku ne odbije pismenu ponudu osiguranika koji ne odstupa od uslova pod kojim se vrši osiguranje smatrade se da je on ponudu prihvatio i da je ugovor zaključen. 2.stanje iz kog se ne može izvesti zaključak o sadržini volje lica koje duti.odnosi se na ugovor o nalogu.a prihvatanjem sledi zaključenje ugovora -pravno dejstvo: ponuda ima samostalno pravno dejstvo-obavezuje ponudioca da je održi. 3.izjava kojom ponuđeni pristaje na ponudu.Prihvatanje ponude.u kojoj zakupodavac ne prima zakupninu niti preduzima bilo koju drugu radnju kojom posredno izražava svoju voolju za produženje zakupa.ponuda obavezuje ponudioca određuje sam ponudilac u ponudi. a ako ga ne odbiju smatrade se da su prihvatili.ali od ovog pravila postoje izuzeci: 1.a zakupodavac se ne protivi.smatra se da je zaključen novi ugovor na neodređeno vreme pod istim uslovima.ako ponuđeni duti smatra se da je prihvatio ponudu. Da bi ovaj izuzetak bio primenjen potrebna su tri uslova: 1. Prihvatanje se može izraziti aktivnim ponašanjem koje može da bude izričito ili konkludentno.počinje da proizvodi pravno dejstvo samo kad se sjedini sa ponudom a to je momenat kada se ugovor zaključi. da se razmotri i o njoj odluči i da odgovor o njoj stigne ponudiocu.ponuda sadrži uslove koji ne odstupaju od uslova pod kojima osiguravač vrši predloženo osiguranje.

Da bi prihvatanje ponude dovelo do zaključenja ugovora neophodno je da se podudara sa ponudom.ali ugovor može sprečiti da nastane ako izjavi da se ne smatra vezanim ponudom.ali da izjava o prihvatanju stigne ponuđenom nakon isteka roka. U ovom slučaju ako je ponudilac znao ili mogao znati da je prihvatanje ponude učinjeno u roku smatra se da je ugovor sačinjen uprkos tome što je prihvatanje ponudiocu stigao nakon isteka roka.od momenta zaključenja počinju da teku određeni rokovi (zbog prekomernog oštedenja.želje ili očekivanja. U prvom slučaju ugovor ne nastaje. Sadržina prihvatanja ponude.a u drugom ugovor nastaje. Izražavanje nezadovoljdstvane utiče na promenu karaktera njegove izjave. Rok: da bi ugovor nastao prihvatanjem ponude mora biti učinjen blagovremeno. Ugovor se sastoji od dve izjave: ponuda i prihvatanje ponude.momenta zaključenja je značajan i zbog primene pravila da ako je u momentu zaključenja bila propala . Najčešde svoj pristanak izražava jednostavno „da“ ili „pristajem“. 5. Ugovorne strane mogu predvideti da de se u njihovim bududim odnosima dutanje koje znači ponuda prihvatiti.onaj rok koji je prvi put bio ugovoren.zbog rušljivosti). Ako ponudilac nede da bude vezan može odma nakon prijema ponude ili narednog dana izjaviti da se ne smatra vezanim ponudom koju je učinio i tako spreči da ugovor nastane. Ponuđeni treba da bude saglasna sa ovim. Postavlja se pitanje kada se smatra da je ugovor zaključen? Da li u momentu kad ponuđeni izjavi da prihvata ponudu ili kasnije kad ponudilac primi izjavu o prihvatanju ili kada sazna da je ponuđeni prihvatio ponudu.značajan zbog toga što ugovor počinje da proizvodi pravno dejstvo 2. Ovaj izuteak u našem pravu je mogud jer je pravilo o dutanju dispozitivnog karaktera. Predloženo pravilo po kome u slučaju da poklonoprimac duti na ponudu da mu se učini poklon i ako poklon primi smatrade se da je pristao na zaključenje ugovora. Mogude je da se desi da prihvatanje bude određeno u roku.to je kada je ponuđeni izjavio da prihvata ponudu koja je određena u ponudi ili zakonu. 6.ugovor o poklonu (ovaj izuzetak je bio predviđen u skici na prednacrtu SGZ). Od ovog slučaja treba razliovati slededu situaciju u kojoj ponuđeni prihvati ponudu ali izrazi nezadovoljdstvo u vezi sa uslovom navedenim u ponudi ili izrazi neke svoje nade . Značaj momenta zaključenja: 1.kada je u samom ugovoru predviđeno da de se dutanjem jedne strane smatrati kao pristanak te ugovorne strane na produženje ugovora. To nije pravi izuzetak jer poklonoprimac preko poklona i konkludentnom radnjom prihvata. Ovo prihvatanje se u pravu naziva „gunđujudi prihvat“. Ako prihvatanje nije udinjeno u roku onda se izjava ponuđenog ne smatra prihvatanjem nego novom ponudom.onda takva izjava se ne smatra prihvatanjem ponude ved novom ponudom za zaključenje ugovora. Treba razlikovati neblagovremeno prihvatanje od zadocnelog prijema izjave o prihvatanju. 3. Ako ponuđeni unese bilo kakvu izmenu ili dopunu u predlog koji je sadržani dopuni. Određivanje momenta zaključenja ugovora.

Loša strana ove teorije je što nije mogude tačno utvrditi kada je ponuđeni doneo odluku da prihvata ponudu. Ako taj sklad ne postoji onda saglasnost postoji samo prividno. Ima dobru stranu što otklanja nedostatak ranije teorije.po tredoj teoriji ugovor je zaključen onog momenta kada ponudilac sazna da je ponuđeni prihvatio ponudu.momenat zaključenja zbog pitanja sukob azakona o vremeu. Iz kojih razloga dolazi do nesklada? Nesklad između izjavljene i unutrašnje volje može se pojaviti kao posledica samog ugovora. Ti spoljni faktori su radnje drugog koje se ispoljavaju u pretnji ili prevari. Prema ovoj teoriji nebitno je kada je sam ponudilac saznao da je ponuđeni prihvatio ponudu. Ponuđeni može odstupiti od takve odluke i bez ikakvog znanja ponudioca o tome. Ideja na kojoj se zasniva ugovor je da ponudilac i ponuđeni imaju svest o tome da je došlo do saglasnosti volja. U pogledu mesta zaključenja ugovora važi pravilo da je mesto u kome je ugovor zaključen prebivalište ili boravište ponudioca u momentu kada je uputio izjavu o ponudi. 5.stvar koja je predmet ugovora. 4. Mogude je da nije bio priseban. To je teorija saznanja (informacije).vodedi računa o prirodi ugovora i okolnostima o kojima su izjave učinjene. Loša strana je u tome što se na osnovu nje ne može utvrditi ili je teško dokazati kada je.da je impulsivan i smatra da neka okolnost postoji iako uistinu ne postoji. teorija da je zaključen u momentu kada ponuđeni izjavi da prihvata ponudu.ona pretstavlja korekciju prethodne teorije i zasniva se na ideji po kojoj je samim prijemom prihvata ponude izjava o prihvatanju doprla do svesti ponudioca i nakon toga ponuđeni više ne može da se predomisli i da opozove ili povuče svoju izjavu. Teorije: 1.da se nije raspitao o pravnim posledicama ugovora .a ideja na kojoj se zasniva jeste da je saglasnost volja postignuta u onom momentu kada se namera ponuđenog susretne sa namerom ponudioca za zaključenje. ugovor ne nastaje. Drugačija je situacija od prethodne kad do nesklada dolazi zbog nekog spoljnog faktora.bržim sredstvom obavestiti ponudioca da oodustaje od svoje odluke da zaključi ugovor.nije dovoljan prost susret na kojem insistira prva teorija. 2. Ako dođe do izmene zakona može se postaviti pitanje koji zakon je bio na snazi u momentu zaključenja ugovora. Nedostaci saglasnosti volja: saglasnost volja postoji kad dve strane izjave volje u cilju postizanja volje. Ako se zajednička namera tumačenja ne može utvrditi onda momenat zaključenja treba odrediti prema običaju u određenoj sredini ili pravičnosti.u kom momentu ponudilac saznao da je ponuđeni prihvatio ponudu.postiže se ponudom i prihvatanjem ponude. . U našem pravu prihvadena je četvrta teorija prijema. (locus regit act).po njoj zakon ne treba da unapred utvrđuje momenat u kom ugovor nastaje ved to treba da radi sud na osnovu tumačenja zajedničke volje ugovornih stranaka.teorija izjave ili emisije.teorija odposlanja ekspedicije. Da bi volje bile saglasne bitno je da budu u skladu sa unutrašnjom voljom ugovornih strana. Momenat u kojoj se te dve namere susredu je moomenat prihvatanje ponude.tj da se on nalazi u zabludi. Može se desiti da kod jednog ugovora postoji pogrešna svest. Mesto je značajno zbog mesne nadležnosti suda u slučaju spora.po kojoj se momenat zaključenja uzima momenat predaje pošte.teorija prijema.ali ako bi se primenila ova teorija ona ne rešava pitanje naknadnog odustanka ponuđenog od prvobitne namere da zaključi ugovor jer ponuđeni može nekim drugim. 3. 4. Ova teorija kritikovana novom teorijom.

po starijem shvatanju to su hemijski sastav i njegova namena.o činjenicama. Da bi dovelo do poništenja ugovora bitno je da strana koja se na njih poziva postupa sa pažnjom koja se od nje zahteva u pravnom prometu. Razlika između zabluda ove kategorije i prve kategorije je u tome što njihovo postojanje ne sprečava da ugovor nastane.predmet.je pogrešna predstava jednog ugovornika o pravnim činjenicama koje su relevantne za punovažnost ugovora.a po novijem svojstva predmeta na koje se odnosi pogrešna predstava može biti bilo koje svojstvo koje je odlučujude za jednog ugovornika da zaključi ugovor. Pogrešna predstava koja se odnosi na neku okolnost koja se po nameri stranaka ili običaja u prometu smatra bitnom tako da stranka koja je zaključila ugovor pod zabludom ne bi ga zaključila da je znala pravo stanje stvari.koje se u teoriji nazivaju još bitne zablude u užem smislu.učini poklon lekaru verujudi da ga on operisao a ispostavi se da je operaciju izvršio drugi kolega) 6.jedno lice hode da angažuje dobrog advokata i da zaključi ugovor o nalogu.je pogrešna predstava o postojanju kauze kod nekog ugovora. (npr. a ustvari zaključuje ugovor sa drugim licem odn. Ugovor postoji ali njegova važnost je lebdeda jer može biti poništen. Nije svaka pogrešna predstava o nekoj okolnosti zabluda u pravnom smislu. Okolnosti na koje se može odnositi pogrešna predstava su raznovrsne: 1.o pravu itd. (npr. 3. Te zablude su zablude o prirodi ugovora. U njihovom prisustvu ugovor ne nastaje. 2. a koja je formirana i održavana u svesti jednog ugovornika bez uticaja drugog ugovornika ili nekog tredeg lica.postoji kada ugovornik veruje da zaključuje ugovor a uistinu zaključuje neki drugi pravni posao. 4.to je pogrešna predstava o pobudi koja je jednog ugovornika pokrenula da zaključi ugovor.reč je o skrivljenoj i neizvinjavajudoj zabludi. Zabluda o računarskom podatku.tj da je imala pogrešnu predstavu uprkos tome što se prilikom zaključenja ponašala pažljivo.kategoriju ZOO svrstava bitne zablude.licem koje nema ona svojstva koja je mislio da ima.zabluda o kauzi.1.zabluda na motiv.zabl o ličnosti . i misledi da je zaključio sa poznatim begradskim advokatom Tapuškovidem. Tada postoji nesporazum. (ugovornik misli da mu druga strana poklanja a u stvari mu prodaje). Volje umesto da se susretnu su se mimoišle.o predmetu i zabluda o kauzi. Sve ove zablude imaju isto dejstvo na ugovore.zabluda na predmet. To znači da se traži da je žrtva zablude bila u izvinjavajudoj zabludi.a zaključuje zapravo o nekoj drugoj stvari.zabluda o prirodi ugovora.pacijent.kupac veruje da kupuje vino sorte burgundac kod Aleksandrovca.on zaključio sa mladim neafirmisanim Tapuškovidem). . (npr. U tom smislu ZOO razdvaja dve kategorije zabluda: 1.o bitnim svojstvima. 2.a zapravo kupuje burgundac sa Fruške Gore). Ako je žrtva zablude bila nepažljiva odn.zabluda o svojstvima ličnosti-postoji kad ugovornik pogrešno drži da zaključuje ugovor sa jednim licem ili sa licem koje ima određena lična svojstva.postoji kada ugovornik pogrešno drži da zaključuje ugovor o jednoj stvari.ako je zabluda posledica toga što ona nije postupala sa pažnjom koja se od nje očekivala. 5.zabluda o motivu ali ona je relevantna samo kod dobročinih ugovora. U ovu kategoriju spadaju:zabl.Zabluda.i uprkos toj pažnji nije znala za pravo stanje stvari. Zabluda u pravnom smislu ne predstavlja svaka pogrešna predstava. Strana koja se nalazi u ovoj zabludi nema pravo da se na nju pozove.zabluda o bitnim svojstvima.kategoriju sačinjavaju zablude koje zakon naziva zabluda prepreke.

KAUZA Kauza je u vanpravnom smislu uzrok ili razlog.održavanje druge strane u ved postojedoj zabludi. Predmet je ono o čemu su ugovorne stranke postigle saglasnost. Kakav je ovde značaj te prevare za punovažnost ugovora. 3.Prevara.dužnik naknade štete je strana koja je bila u zabludi. Psihičku ili moralnu prinudu treba razlikovati od fizičke. Svaka zabluda dovešde do poništenja shodno pravilu „fraus omnia corumpi“ prevara sve kvari. Pretnja. I u prvom i drugom slučaju neophodno je da je izazivanje odn.a poverilac naknade je saugovornik zbog toga što je on savestan i ne sme da trpi nepovoljne posledice koje bi po njega prouzrokovale posledice.predstavlja jedan čin psihičke ili moralne prinude koji postoji ako je jedna ugovorna strana ili neko tredi izazvao opravdani strah kod jedne ugovorne strane zbog koga je ona pristala da zaključi ugovor. Odgovor na . Kod prevare je bitno da je jedna strana izazvala ili održavala pogrešnu predstavu kod ugovorne strane pri čemu zabluda u kojoj se nalazi druga strana ne mora biti bitna zabluda u užem smislu. Razlika je u tome što u slučaju pretnje ugovor postoji i proizvodi pravno dejstvo ali može biti poništen pod istim uslovima. Subjektivni rok je 1 god.zdravlje. Kod dobročinih prevara učinjena od tredih lica uvek dovodi do poništenja bez obzira da li je saugovornik znao ili mogao znati.povradaj .Postoji jedna situacija kad se ne može pozvati stranka koje je bila u neskrivljenoj zabludi. Ovde treba razlikovati teretne od dobročinih: ako je ugovor teretan prevara učinjena od tredeg lica dovodi do poništenja samo ako je saugovornik prevarene strane znao ili je mogao znati da je trede lice učinilo prevaru.naknada štete.a druga strana ne čini ništa da bi je od te pogrešne predstave oslobodila. 2. Ako postoji ugovor je rušljiv što znači da njegova punovažnost zavisi od toga da li de ugovor biti poništen u određenom roku ili ne. Prevara može poticati i od tredeg lica. To de biti u slučaju kad je druga strana spremna da izvrši ugovor kao da zablude niije ni bilo. Svaka strana dužna je vratiti drugoj ono što je primila po osnovu poništenog ugovora. Rok za ponuštaj ugovora je 1 godina od dana saznanja.izazivanje zablude kod druge ugovorne strane 2.održavanje u zabludi učinjeno u nameri da se druga strana navede na zaključenje ugovora. Kod fizičke prinude ugovor ne nastaje jer se ne radi o neskladu unutrašnje i spoljne volje ved o odsustvu bilo koje volje. Može imati dva oblika: 1. Mora da bude vraden u imovno stanje u koje je bio pre zaključenja ugovora.a u pravnom smislu pravni cilj obvezivanja. Ako sud poništi ugovor nastaju dve pravne posledice:1.restitucija. Postoji i kada je kod jedne strane ved postojala pogrešna predstava.je pogrešna predstava jednog ugovornika koju je stvorio drugi ugovornik u nameri da ga navede da zaključi ugovor. Prevarena strana može se nadi u zabludi o bilo kojoj okolnosti u vezi sa ugovorom. Prema ZOO strah je ppravdan ako se iz okolnosti vidi da je ozbiljnom opasnošdu ugrožen život. 2.odnosno 2 godine od dana zaključenja. Prevara je razlog za poništenje ugovora.telo ili neko dobro ugovornika ili tredeg lica.a objektivni 3 god. Razikuje se od predmeta.

da mu se dobrovoljo izvrši neka usluga ili da se dobrovoljno oslobodi nekog duga itd.neophodno je da postoji i predmet i kauza. Jedna strana se obavezuje prema drugoj zato što se i druga obavezuje prema njoj.je prvi odgovorio na to pitanje.a ne forma. U jednom ugovoru da bi postojao. Animus donandi je poseban tip ispoljavanja intentio liberalisa.kauza obaveze jedne strane nalazi se u obavezi druge strane.kauza je intentio liberalis (to je namera da se drugom učini nešto dobro. Kauza u . Princip konsensualizma (ugovor nastaje prostom salasnošdu volja). U pravu počeo da vlada stav da obavezuje data reč.pojavila se sredinom XVII veka u francuskoj pravnoj doktrini.a odgovor na pitanje „šta je kauza“je odgovor na pitanje “zbog čega se neko ugovorom obavezuje“.kauza se nalazi u animus donandi. Da bi ugovorna obaveza nastala bilo je neophodno da se obedanje za zaključenje ugovora izjavi u određenoj. To može da bude legat.a predmet dopušten. Kad je taj princip postao dominantan postavilo se pitanje zbog čega reč obavezuje? Doma.kod ugovora o prodaji prodavac se obavezuje zato što je kupac preuzeo obavezu). Teorije kauze: 1. Treba je razlikovati od osnova sticanja.pravne činjenica koja objašnjava zašto se jedno pravo derivativnim putem prenosi sa jednog lica na drugo. Zbog toga kauza prethodi izjavljivanju volje za zaključenje ugovora.kauza ima psihološki izged. Jedna strana se obavezuje prema drugoj zato što je od nje nešto primila.to je namera jednog lica da izjavom svoje volje zaključi ugovor i da prihvati pravno dejstvo koje iz ugovora nastaje.da kauza bude nedopuštena.pitanje „šta je predmet ugovora“ je odgovor na pitanje“ na šta se ugovornik obavezuje“. Po njemu ugovor iste vrste ima istu tipsku klauzulu. Kauzu treba razlikovati i od animus contrahendi. Animus contrahendi pretpostavlja da lice koje izjavljuje volju ili svest o razlogu zbog kojeg zaključuje ugovor. (npr.). -kod realnih ugovora-kauza se sastoji u predaji stvari (npr. U tom smislu različita je kauza kod teretnih od kauze kod dobročinih. Ako neko nema svest o kauzi onda ne može ni svestno da izjavi volju da je ugovor sačinio. U okviru klasične teorije pojavljuju se još dva autora: (Portalis i Potije). Razlog zbog nezainteresovanosti leži u prinicipu formalizma koji je vladao od rimskog prava do tog doba.tako da se može desiti da u jednom ugovoru predmet bude nedopušten a kauza dopuštena i obrnuto.a ne samo u onim koje izviru iz ugovora.klasična teorija. -kod teretnih ugovora. Prema njegovom shvatanju kauza treba da postoji u svim obligacijama.javno obedanje nagrade ali i zakon u slučaju sticanja ovlašdenja zakonske obaveze izdržavanja.realnih ugovora. -kod dobročinih ugvora. Obedanje nije bilo upudeno licima ved direktno Bogu da de se obaveza izvršiti. Druga stvar značajna za nega je da on kauzu kod teretnih ugovora posmatra drugačije od Dome. Kauza je uži pojam od pravnog osnova sticanja i po pravilu vezuje se samo za pravne poslove odnosno ugovore. Pre toga sve do XVII pravna teorija nije raspravljala o tome zbog čega se jedna strana obavezuje drugoj.zajama zaključuje se predajom stvari u državinu zajmoprimcu). Drugim rečima to su dva odvojena pojma i uslovi za postojanje i punovažnost i jednog i drugog procenjuju se nezavisno. Kod ostalih dobročinih ugovora koji se ne sastoje u predaji svojine na stvari. Kod poklona kao tipičnog primera dobročinih ugovora. U rimskom pravu obvezivala je forma.strogoj i sakralnoj formi.je proširio pojam kauze izvan ugovora. Portalis.

Kauza po njegovom shvatanju nije svaki cilj obvezivanja ved samo onaj cilj kojim se želi postidi moralna.poštene i moralne kauze. Druga primedba je u tome što kod realnih ugovora ne može da se kaže da je kauza obaveza zajmoprimca u tome što je primio nešto od zajmodavca. (logički nemogude zamisliti da se stavi u ravan nešto što prethodi). Kauza je potrebno nepotreban pojam i onu funkciju koju ona ima može da obavi drugi pojampojam predmeta. Objektivne teorijeposmatra kauzu potpuno nezavisno od motiva.je dopunio Dominu teoriju tako što je uveo pojam časne. Kkasična teorija je odlučujude uticala na francuski građanski zakonik. Tek kasnije de se za njim povesti i italijanski građanski zakonik i neki drugi. Kauza je pobuda. Prema ovim teorijama kauza je ekonomski pojam. Ne može se redi da je kauza jedne strane u teretnim ugovorima obaveza druge strane jer kada se govori o obavezama onda se misli na pravnim dejstvima. Subjektivne teorijekauza je subjektivni pojam pa se i nazivaju subjektivne. postoji i kauza i ne mora da se dokazuje. a njen predstavnik u francuskom pravu bio je Planiol. 2. Nije se proširila izvan Belgije i delom Francuskom.poštena i zakonom dozvoljena svrha. Ta osnovna postavka je nešto modifikovana tako što se kauzom ne smatra svaki motiv ved samo onaj koji je bio odlučujudi da pokrene jednog ugovornika da zaključi ugovor. Druga značajna novina je u tome što je predložio uvođenje zakonske pretpostavke da kauza postoji i da onome koji tvrdi da kauza ne postoji leži obaveza da to i dokaže. 1. Savremena shvatanja o kauzi Mogu se podeliti u tri grupe: prema tome da li u kauzi vide jedan subjektivni pojam ili pojam koji je objektivan i potpuno nezavisan od motiva. Drugim rečima ako postoji ugovor. a motiva za zaključenje može biti bezbroj. Poriče potrebu za postojanjem kauze i ističe da je kauza pojam koji je logički nemogud.motiv koji je opredelio ugovornika da zaključi ugovor.Teorija negacije kauze-zastupana u belgijskoj pravnoj doktrini.teretnim ugovorima postoji kada je prestacija ili činidba jedne strane srazmerno ekvivalentna ili jednako vredna prestaciji druge strane. 2. Kao reakcija na ovu teoriju i prihvatanje kauze nastala je teorija negacije kauze. Ona je . Bio je prvi koji je kauzu u svojim normama uvrstio kao uslov za nastanak ugovora. Koji je to motiv ostaje sudu da utvrdi kada se pitanje postojanja odnosno punovažnost kauze pred njim postavlja. Kauza služi da bi se ispitalo da li je jedan ugovor zakonit i moralan. Zastupnici kažu da se isto svrha može postidi pravilom dopuštenosti ili nedopuštenosti predmeta. a kauza mora da postoji i prethodi dejstvima. To je osnovna postavka teorije. pa se postavlja pitanje koji od tih motiva koji prethodi zaključenju ugovora predstavlja kauzu. Potije. ovo zbog toga što kod realnih ugovora predaja stvari nije kauza ugovora ved uslov njegovog zaključenja. Treda primedba da se kod dobročinih ugovora kauza preplide sa motivima. Ugasila se početkom XX veka.

Žan Mori-tvorac. 2.nameri jedne strane da učini drugoj besplatnu korist. Onaj poslednji.sve pod pretpostavkom da ne postoje mane volje.za 40.se sastoji u odluci poklonodavca da ne traži ništa od druge strane. U okviru ovih teorija izdvajaju se dve: 1. (npr.ostvarenje pravnog cilja je materijalni element u pojmu kauze zbog toga što se pravni cilj ostvaruje izvršenjem obaveze druge strane. Naslanja se na Dominu klasičnu teoriju iz XVII veka.teorija-kauza se ogleda u negativnom ekonomskom efektu.pravni cilj kupca je pravo svojine. U objašnjenju kauze kod dobročinih ugovora postoje dva odstupanja: 1.ni ekonomski. kako objasniti šta je kauza kod ugovora o poklonu? Kod ugovora o poklonu ne postoji ekonomska ekvivalencija. U našem pravu kod ugovora o poklonu je negativan ekonomski efekat koji poklonodavac ode u svojoj imovini smanji. Kod dobročinih ugovora prema Kapitanovoj teoriji kauza ima čisto psihički izgled.oni mogu da uđu u polje pojma kauze i tu . Prema njima kauza predstavlja kombinaciju elemenata subjektivne prirode i objektivne prirode.nije bilo koji cilj.teorija. To je svrha koju stranke žele da ostvare.000. Kada se kaže da je kauza pravnog cilja obvezivanje.odnosno u animus donandi (nameri jedne strane da drugoj učini poklon). Otuda se u tom cilju vidi subjektivni element kauze. Međutim ako su ti motivi nedopušteni tj. Međutim taj ekvivalent koji ona dobija od druge strane ne mora da bude objektivno jednako vredan sa prestacijom koju ona daje. S obzirom na tu činjenicu prema pristalicama objektivne teorije u ugovoru o poklonu kauza ipak ima psihološki izgled i sastoji se u odluci poklonodavca da ne traži od poklonoprimca nešto što bi bilo vredno poklonu.onda se misli na poslednji.završni motiv predstavlja kauzu i naziva se causa finalis. (npr. Zbog toga jedna strana može istadi prigovor neizvršenja ili raskinuti ugovor.ona je nastala u pravnoj doktrini 20-tih godina prošlog veka i danas se smatra vladajudom u građanskom pravu.protivzakoniti i nemoralni.cilj prodavca je pravo svojine na sumi novca.završni motiv koji je nastao u procesu formiranja volje da se zaključi ugovor. Zatim nema kauze u ugovoru kada obaveza jedne druge strane nije ni zasnovana zbog toga što je predmet njene obaveze propao u momentu zaključenja ugovora.000 evra. Dva osnovna odstupanja koja se mogu staviti ovoj teoriji su: 1. Kapitan pod ciljem podrazumeva pravni cilj. Kapitanova teorija.ni psihološki. Prema Kapitanovoj teoriji ne postoji kauza u ugovoru ako obaveza druge strane nije izvršena. Kapitan polazi od toga da je kauza cilj obavezivanja ugovora. Cilj koje ugovorne strane žele da postave ugovorom. Prema toj teoriji kauza je željeni ekvivalent. Ostali motivi koji su prethodno završenom motivu u principu ne ulaze u pojam kauze. 3. postoji objektivni ekvivalent međutim prodavac može smatrati da je među prestacijama uspostavljena subjektivna ekvivalencija.ugovor o prodaji. Razlikuje se od Domine teorije u objektivnom elementu.može se desiti da prodavac proda stvar koja vredi 15. 2. Objektivni element ogleda se u realizaciji pravnog cilja. Dovoljno je da između prestacija postoji subjektivni ekvivalent. Prva strana obavezuje se prema drugoj da bi dobila izvršenje od druge strane i dobila pravni cilj.Andrija Gams. Ovu teoriju je zastupao kod nas prof. Subjektivni element u ovoj teoriji ogleda se u tome što jedna strana želi da ugovorom dobije neki ekvivalent. Kauza kod ovih ugovora se ogleda u intentio liberalis. Mešovite teorije-teže da postignu kompromis između subjektivne i objektivne teorije.zapravo ekonomski ekvivalent koji mora da postoji u svakom ugovoru. Kapitanova teorija značajna je zbog toga što je postavila odnos između kauze i motiva.

Ovde poklonoprimac ne mora da zna za nedopuštenu pobudu poklonodavca.pa ni sudiju. Odnos motiva i kauze.su oni ugovori u kojima je kauza vidno izražena . (kod dobročinih ugovora).ne mora da dokazuje postojanje ugovora.P duguje 10.a to je kauza.javnom poretku i dobrim običajima. Međutim upravo zbog toga postoji pretpostavka.onda poverilac da bi uspeo sa tužbenim zahtevom mora da dokaže da postoji.onda se pretpostavlja da postoji i kauza i dužnik se u tom slučaju ne može braniti ističudi da kauza postoji. Poznata činjenica iz koje se izvodi nepoznata je ugovor-saglasnost volja.pretpostavke koja glasi „ pretpostavlja se da obaveza ima osnov iako nije izražen“ -kada je pitanju kauza a između poverioca i dužnika iz tog ugovor postoji spor zbog toga što dužnik nede da ispuni svoj obavezu. Na osnovu jedne činjenice izvodi se zaključak o postojanju druge. Naš zakon propisuje pretpostavku o postojanju osnova „pretpostavlja se da obaveza ima osnov iako on nije izražen. 53 „pobuda iz kojih je ugovor zaključen ne utiču na njegovu punovažnost“ zbog toga što stoji izvan kauze. -kada je u pitanju spor poverioca i dužnika oko ispunjenja duga nastalog iz apstraktnog ugovora. Bitno je da je postojala na strani poklonodavca i bide van dejstva. Na osnovu nje smatra se da kauza postoji iako nije .ako je neko sastavio priznanicu da P.zakon prihvata Kapitanovu teoriju u čl. Pretpostavka deluje kao i svaka druga pretpostavka u pravu. Osnov je nedopušten kad je supotan prinudnim propisima.stav istog člana „ako je nedopuštena pobuda bitno uticala na odluku jednog ugovarača da zaključi ugovor i ako je drugi ugovarač to znao ili morao znati ugovor de biti bez pravnog dejstva“ (kod teretnih ugovora).P i M. (pretpostavka je oboriva i strana koja tvdi da u ugovoru kauza ne postoji morala bi da dokaže suprotno da ugovor nema kauzu.M.položaj poverioca je olakšan.su ugovori kod kojih kauza nije vidljiva za treda lica. Ova teorija je prihvadena u ZOO.a to ne znači da ona ne postoji.samo nije tredim licima.Kapitanova teorija pravi razliku između teretnih i dobročinih: -kod teretnih ugovora nedopušten motiv udi de u polje pojma kauze ako je druga ugovorna strana znala za postojanje tog nedopuštenog motiva. Iz te činjenice da postoji ugovor izvodi se zaključak o postojanju nepoznate činjenice. 2. To je osnov pretpostavke. Kauza u kauzalnim i apstraktnim ugovorima Kauzalni ugovori.ali treda lica ne znaju.51 st.000 evra M. Ona je vidljiva kako za ugovore strane. P. (npr.3 .njemu je lakše da dokaže da kauza ne postoji. Apstraktni ugori. Značaj razlikovanja-upravo zbog primene pretpostavke iz čl. Stav 3 „ugovor bez naknade nema pravno dejstvo i kad drugi ugovarač nije znao da je nedopuštenaa pobuda bitno uticala na odluku njegovo saugovarača“. -s obzirom da kauza nije vidljiva za treda lica. -kod dobročinih ugovora nedopušten motiv ulazi u pojam kauze čak i onda kada druga ugovorna strana nije znala za njegovo postojanje.M znaju zbog čegaa je priznanica izdata. Kauza postoji i poznata je ugovornim stranama. ZOO sadrži 4 člana posvedena kauzi: zakon kauzu naziva „osnov“ U prvom pravilu ZOO kaže da svaka ugovorna obaveza mora imati osnov i taj osnov mora biti dopušten. Ako dokaže da ugovor postoji.tako i za treda lica.

Dakle dužnik mora da bi odbio tužbeni zahtev kao i u slučaju kauze da dokazuje da u apstraktnom ugovoru kauza ne postoji.slučaj odsustva kauze u praksi se javlja vrlo retko.je kauza koja ne postoji. Predmet Četvrti uslov za nastanak ugovora. Predmet je ono što je predmet obligacije: davanje.) fiktivna.nema ugovora b. Samo izuzetno se može desiti da u ugovru ne postoji osnov i to npr.)simulovana kauza.ako je obaveza nastala s obzirom na neki bududi osnov koji se nije ostvario il osnov koji je postojao a kasnije otpao. U pravnoj teorji se ponekad razlikuje od objekta ugovora: svaki ugovor ima predmet.apslutno ništav.a u teretnim ugovorima druga strana je znala ili mogla znati za nedopuštenost motiva.primena pravila o prividnosti osnova.bilo ih je u našoj pravnoj istoriji 50-tih godina prošlog veka (predaja zemlje usled agrarnih reformi. Postoji i onda kada je motiv io nedopušten. c. Pravne posledice: -u slučaju odsustva osnova.postoji u slučaju kada su ugovorne strane zaključile jedan ugovor a tredim licima pretstavljaju da su zaključile drugi ugovor.prividni osnov može se ispoljiti kroz putativnu. (npr.primena pravila nedopuštenosti osnova.apsolutno ništav jer je suprotan načelu slobode ugovaranja. Kod tredih lica se stvara privid o postojanju kauze.ugovor ne postoji -prividnog osnova: a.pravila o nedopuštenosti osnova 1.pravila o odsustvu osnova 2.)fiktivna kauza-nema ugovora. a.)putativna kauza.)putativna. U tom slučaju osnov koji se očekivao nije nastupio.punovažan ugovor -nedopuštenosti osnova.postoji kada obe ugovorne strane imaju pogrešnu pretpostavku da kauza postoji.vidljiva. 2.dečiji dodatak).javnom poretku i dobrim običajima.to je osnov suprotan prinudnim propisima. 3. b.činjenje. Primeri su vrlo teški. . ali svaki ugovor nema objekat.pravila o prividnosti osnova 3.000 evra na zajam očekujudi dade ugovor o zajmu biti zaključen).primena pravila o odsustvu osnova.uzdržavanja.)simulovana kauza. (neko izdao priznanicu da je primio 10. Kauza u praksi.ali prikaže da je učinjen ugovor o prodaji.ne postoji c. To je slučaj obostrane zablude o kauzi.ali ugovorne strane tredim licima pretstavljaju da one postoje.objekat imaju samo oni koji glase na predaju stvari/davanja.teorije o kauzi imaju značaj u pogledu primene 1. fiktivnu ili simulovanu prividnost.ostavilac zaključi ugovor o poklonu sa jednim od svojih bududih zakonskih naslednika.

1. 2.zaštitna funkcija nije toliko izražena i nema značaj kao kod dobročinih poslova. Primer je ugovor o poklonu-ugovor bez naknade. Može biti određen i posredno i to na dva načina.dopušten 1.javnih interesa.dvostruka je svrha: 1.u ranijem pravu je često prenaglašavana.određen 2.smatra se da predmet nije određen i ugovor ne postoji. a za uzvrat ne dobija ništa i zbog toga zakon predviđa za ugovor o poklonu pismenu formu da bi zaštitio poklonodavca da ishitreno zaključi ugovor. Kod ugovora o prodaji posebna pravila važe za posredno određivanje predmeta.mogud 3. Ako trede lice nede ili ne može da odredi predmet. Poklonom mogu biti povređeni interesi članova porodice poklonodavca ili bliskih srodnika ako poklonodavac donese ishitrenu odluku da zaključi ugovor i tako umanji imovinu da u njoj nema dovoljno sredstava da ne može da izdržava lica koja je zakonski dužan da izdržava ili toliko umanji imovinu da posle njegove smrti ne mogu biti namireni nužni naslednici. Upravo radi zaštite njihovih interesa predviđa se pismena forma.ugovorne strane odrede u ugovoru elemente na osnovu kojih se predmet može naknadno odrediti. Ugovor o prodaji u privredi-ugovor postoji i proizvodi pavno dejstvo čak i ako cena nije određena niti je odrediva.kroz koje treba da je manifestuje ugovor.izražena je takođe kod ugovora o poklonu.67 ali postoji veliki broj izuzetaka u kojima sam ZOO i drugi zakoni predviđaju da je neophodno za nastanak ugovora ispuniti određenu formu.cena koja je razumna-tržišna/sud je određuje. -zaštita interesa tredih lica. Voljom stranaka predviđeno je da je neophodno da budu zaključene u određenom obliku. Da bi se smatralo da ugovor ima predmet potrebno je da je on: 1.vidljive oblike. Forma je neobavezan uslov jer nije neophodna za nastanak svakog ugovora nego samo onog za koju je zaključen. Danas su oni u drugom planu u odnosu na zaštitu interesa .smatralo se da formu treba propisati samo radi zaštite javnih interesa.jedna strana bespovratno otuđuje imovinu.cena koja je pladena prodavcu u poslednje vreme.Ugovori mogu imat i dva predmeta a to su svi oni ugovori koji su dvostrano obavezujudi.zaštitna svrha (funkcija) se ogleda u: -zaštita interesa ugovornih strana: kada zakonodavac propisuje formu onda on daje priliku ugovornim stranama da dobro razmisle pre nego što se ugovorno obavežu i da dobro odvagaju razloge za ili protiv zaključenja ugovora.ugovorne strane predvide da de treda lica odrediti predmet.osiromašuje je i istovremeno obogaduje drugu ugovornu strranu. U našem pravu važi princip konsenzualizma propisanog u čl. Forma treba da spreči ugovorne strane da donesu ishitrenu odluku o tome da zaključe ugovor. Forma Forma je način izražavanja sadržaja ugovora kroz unapred predviđene spoljne.Određenost predmeta: Ugovorne strane određuju predmet ugovora neposredno. Čemu veliki broj izuzetaka? Zakonodavac propisuje određenu formu jer želi da postigne određenu svrhu. -zaštita opštih. Teretni ugovori.

Pismena.sva potraživanja čiji iznos prelazi određenu sumu ne mogu biti dokazana svedocima i ako postoji pismena isprava svedocima se ne može dokazivati suprotna sadržina. Formom se štite: 1.dejstvo (bitna i dokazna forma) 2.način nastanka (zakonska i ugovorna) 1.to su nekada bile opštine i one su imale pravo preče kupovine kada je neko prodavao stan.ugovornih strana i tredih lica. Kada je forma samo dokaz . 3.ugovora se može dokazivati svim sredstvima. ne više od 10 hektara obradive zemlje). 2. U francuskoj npr. javne isprave i realna forma) 3.dokazna funkcija : Ogleda se u tome što se obezbeđuje pismeni trag o ugovoru. Vrste forme: postoje tri osnova po kojima se forma može podeliti na vrste: 1. 2. intresi države da ostvari budžetski prihod naplatom poreza koji se ostvari nakon obavljanja akta pravnog prometa. Ugovor ne nastaje dok se forma ne ispuni onda kada je predviđena.obična pismena forma je pismena forma nižeg stepena koja se ispunjava pismenom redakcijom .ako bi se to desilo država je imalo pravo da oduzme višak imovine.način ispoljavanja (pismena forma. Ona je samo potvrda o sadržini ugovora i o onome o čemu su se stranke sporazumele. Dokazna forma je jedino sredstvo za dokaz ugovora ali ne utiče na njegovu punovažnost.zbog toga je u našem pravu predviđena forma za ugovor o prometu nepokretnosti-dolazi do prenosa svojine i na svaki takav ugovor treba da bude pladen porez na prenos apsolutnih prava. U stranim pravima zastupljena je dokazna forma.javna isprava i realna forma.pismenom formom se omogudavalo da jedno lice ne stekne više. Bitna forma predstavlja konstitutivan element za punovažnost ugovora.) nede se modi dokazivati svedocima potraživanje čija vrednost prelazi 200 groša bez obzira na osnov i predmet koji je uslov nastanka i to je jedini primer u srpskoj pravnoj istoriji.pravo preče kupovine društveno pravnih lica.Pismena. Bila je predviđena u Zakonu o sudskom postupkuu građanskim stvarima (1865. Naziva se još i forma ad probationem. Danas je ostao samo jedan razlog. Pismena isprava je najpouzdanije dokazno sredstvo u slučaju kad se pojavi spor o sadržini ugovora i to je mnogo pouzdanije sredstvo od svedoka koji nisu pouzdani zato što pamdenje bledi i kada o činjenicama postoji pismeni trag on ostaje i može dugo vremena biti upotrebljen kao dokaz između ostalog zbog toga u privrednom sporu pismene isprave se koriste kao dokaz a izuzetno usmeni iskaz svedoka. Dokaznu formu treba razlikovati od forme kao dokaza.forma za promet nepokretnoosti naročito u prošlosti postojala je zbog kontrole jer je postojao zakonski maksimum svojine koja su fizička lica mogla posedovati (ne više od dva veda ili tri manja stana. Forma kao dokaz nije ni uslov za zaključenje ugovora niti je jedini dokaz o ugovoru. Naziva se još i forma ad solemnitatem-svečana forma i ad validatatem-jer od nje zavisi važnost ugovora. 2.postoji mišljenje da je predviđena kod arbitražnih ugovora kod jednog broja autora kod nas. savremenom pravu dokazna funkcija ne postoji.tek ako opština odbije takvu ponudu ili se ne izjasni u roku od 30 dana od prijema ponude vlasnik je bio ovlašden da stan proda tredem licu.

je višeg stepen. Realna forma je predviđena za ugovor o poklonu. Realna forma se ispunjava predajom predmeta poklona iz ruke u ruku-faktičkom predajom državine.upozori na pravne posledice.55 ug o prodaji nepokretnosti stvari mora biti zaključen u pismenoj formi pod pretnjom ništavosti.trgovinsko preduzede. Nije dovoljna prosta usmena saglasnost volja.da je izvršena za života poklonodavca. Službenik za overu u sudu svojim potpisom i pečatom potvrđuje da su ugovorne strane pred njim potpisale ispravu o ugovoru ili da su priznale potpis kao svoj ako su ispravu ranije potpisale.sporazumom ugovornih strana se određuje kao uslov za punovažnost ugovora.međutim i sama predaja mora da ispunjava određene uslove: 1. Ako nije za života eventualno bi se radilo o ugovoru za slučaj smrti.Srpski građanski zakonik. ugovor o jemstvu.kreditu.ugovora na određenoj ispravikoja sadrži tekst ugovora i potpis ugovornih stranaka.a Zakon o prometu nepokretnosti je poseban zakon i on predviđa formu višeg stepena.ugovor o drumskom i železničkom prevozu robe. Forma javne isprave.razmena i poklon). Primer za potvrđivanje sadržine: ugovor o ustupanju i raspolaganju imovine za života. Zakonska i ugovorna forma Ugovorna. da predaja bude stvarna (telesna) materijalna i da se izvršava uručenjem stvari sticaocu. Pravilo koje rešava dejstvo forme kada nije zakonom određena: ugovor koji nije zaključen u propisanoj formi ukoliko iz cilja propisa kojim je određena ne proizilazi nešta drugo postoji pretpostavka: forma je bitan uslov za punovažnost ugovora. ZOO: Ugovor o prodaji sa obročnim otplatama cene. Postoji vedi broj ugovora za koje je zakon predvideo da moraju biti zaključeni u ovoj formi.ugovor o doživotnom izdržavanju i bračni ugovor. ZOO je opšti .trampu i zamenu primenjuje Zakon o prometu nepokretnosti. 3. stavi svoj potpis i overi ispravu sudskim pečatom.bankarskom tekudem računu. u ZOO kod ugovora o prodaji nepokretnih stvari u čl. potvrđivanje potpisa (legalizacija). U pravu je opšte pravilo da posebni derogira opšti zakon te se na prodaju.zakonom propisana kao uslov punovažnosti. Ukoliko iz cilja propisa koji određuje formu proizilazi nešto drugo pretpostavka u korist svečane forme ne postoji (zakonsko tumačenje).prenosilac zadržava stvar za sebe. Moguda je i simbolična predaja.uručenje sprava ili isprava koje omogudavaju faktičku upotrebu stvari. podleže strožijim i komplikovanijim procedurama.pretpostavka u korist svečane forme. 2. Ugovor koji nije zaključen u formi koju zakon propisuje je ništav. Zakon o privrednim društvima. Pored pismene redakcije potrebna je još i intervencija organa javne vlasti koja se može sastojati u potvrđivanju sadržine ili overavanju potpisa na ispravi.licenci.građenju. Primer za overu potpisa: ugovor o nepokretnosti (prodaja. ZOO :ugovor o kapari.neophodno je da je stvar izašla iz državine prenosioca i da on više ne može da vrši faktičku vlast. Poneki put sam zakonski propis određuje dejstvo forme. Potvrđivanje isprave solemnizacija). Moguda je i fiktivna-nematerijalna predaja ali samo kad se stvar ved nalazi kod sticaoca u državini i tada je pitanju traditio brevi manu. Cessio vindicationis postoji kad se stvar nalazi kod tredeg lica ali fiktivna predaja ne postoji u slučaju da je u pitanju constitutum possessori. Sudija: pročita strankama sadržinu.za nastanak ugovora potrebno je još i da se izvrši predaja. 3. . Zakonska. da druga strana bude stavljena u položaj u kome se nalazi svojinski držalac.

da se radi o sporednim tačkama 2. 2.zakonska forma. o pravu zadržavanja svojine i posle prodaje.način prestanka ugovora na osnovu saglasnosti volje ugovornih strana koja je upravljena na to da ugovor prestane da proizvodi pravno dejstvo. Takav karakter ima odredba o pravu preče kupovine.roku i načinu pladanje cene). U praksi takav sporazum naziva se aneksom ugovora.bitni su oni koji su zakonom određeni kao objektivno bitni uslovi. Dopunama se smatraju samo sporazumi o sprednim tačkama (mestu.ugovor zaključen u zakonom određenoj formi može biti raskinut i neformalnim sporazumom.u toku ispunjavanja ugovornih obaveza ugovorne strane u formi zaključenja ugovora mogu se dogovoriti da se ugovor dopuni ili izmeni.da njihova sadržina nije u suprotnosti sa sadržinom ugovora 3. Ako su stranke propustile da učine to ZOO propisuje da dopune i izmene mogu biti učinjene i neformalnim sporazumom. -kada je reč o zakonskoj formi ZOO pravi razliku između izmena i dopuna: dopune ugovora su mogude samo u pogledu sporednih tačaka (deo ugovora koji nisu bitni uslovi).ugovorne strane predviđaju da izmene i dopune moraju biti učinjene u istoj formi.ugovorna forma.Kada je u pitanju ugovorena forma zakonom: ugovor koji nije zaključen u ugovorenoj formi nema pravno dejstvo ukoliko su stranke punovažnost ugovora uslovile posebnom formom (tumačenje volje ugovornih strana).ali postoje dva odstupanja: 1. Izmene po ZOO mogu biti učinjene i neformalno samo pod uslovom da se izmenama smanjuju ili olakšavaju obaveze jedne i druge strane i ako je posebna forma propisana u interesu ugovornih strana. Pitanje forme sporazumnog raskida ugovora.vremenu. Kada se zaključuje aneks forma ugovora treba li da bude zaključen u istoj formi u kojoj je ugovor? -kada je u pitanju ugovorna forma u samom ugovoru.reč pogodba označava neki modalitet ili dodatak ugovora. Sporazum o bitnim sastojcima ugovora ne bi bio dopuna nego novi ugovor. da nisu u suprotnosti sa ciljem sa kojom je forma propisana. Izmena ili dopuna formalnog ugovora.načinu isporuke stvari. To je redovan način prestanka ugovora i do njega može dodi uvek pre nego što obaveze iz ugovora budu u potpunosti izvršene.ugovor označava pravni posao u celini.ugovor može uvek biti raskinut neformalnim sporazumom ugovornih strana. kada cilj zbog koga je forma propisana upuduje da ugovor mora biti raskinut u istoj formi kada se zahtevala i za njegov nastanak. .sam zakon je propisao da i sporazum o raskidu mora da bude učinjen u određenoj formi. 2. Kada je zakonom volja ugovornih strana bila određena formom kao uslovom punovažnosti da li sporazumni raskid mora da bude učinjen u istoj formi ili može biti neformalan? ZOO sadrži o tome dva pravila: 1.o obročnim isplatama cena kada su ugovorm stranke zaključilei istovremeno postignu usmeni sporazum u pogledu pogodbi postavlja se pitanje da li su one punovažne ili ne? Sporazum o tim pogodbama može biti usmeno zaključen i proizvoditi pravno dejstvo ako su ispunjena tri uslova: 1. Forma istovremenih usmenih pogodbi uz formalni ugovor. Taj sporazum može biti i neformalan ako o tim tačkama u ugovoru ništa nije rečeno i pod uslovom da nije protivno cilju zbog koga je forma propisana.

pravna posledica je restitucija-kada je ugovor ništav mora se sve vratiti u stanje pre njegovog zaključenja. 6.nepostojedu ugovori Apsolutno ništavi Su oni ugovori kojima pravni poredak ne priznaje pravno dejstvo zato što su zakonom izričito zabranjeni ili što su protivni prinudnim propisima. Postoje dva odstupanja: 1. 7.međutim zakon predviđa da ako su ugovorne strane u celini ili pretežnom delu izvršile obaveze da ugovor proizvodi pravno dejstvo. 2. 4.tužba da se traži poništenje ništavog ugovora ne zastareva.sud može povodom zahteva za vradanje datog da odluči da ono što je druga strana primila preda mesno nadležnoj opštini.može se podneti bilo kada. 2. Postoje dva odstupanja: 1.takav ugovor je nepostojedi.javnom poretku i dobrim običajima.ništavi ugovori ne postaju punovažni ni kada je bilo koji razlog naknadno otpao.a ta odredba je bila bitan uslov. -konverzija. na nju sud pazi po službenoj dužnosti.sud može da odbije zahtev za povradaj ako nađe da je strana koja ističe takav zahtev nesavesna. 5.ako ona nije bila uslov ili odlučujuda pobuda zbog koje je ugovor zaključen.relativnu ništavost 3.presuda koja se donosi ima deklarativno dejstvo. Nevažnost može biti podeljena na: 1. Konvalidacije nema kod apsolutno ništavih ugovora. ako je zabrana bila manjeg značaja a ugovor je izvršen u celini ništavost se ne može više isticati.odlučujuda pobuda ako je ništavost ustanovljena da bi ugovor bio oslobođen ze odredbe i važio bez nje. Osnovna obeležja apsolutno ništavih ugovora: 1.strana koja je kriva za to što je došlo do zaključenja ništavog ugovora odgovara za štetu drugoj strani ako ona nije znala niti je prema prilikama mogla znati za postojanje uzroka niištavosti.ništavost nastupa po samom zakonu. 3.kada je ugovor za koji je prropisana forma zakljuden usmeno.može ugovor biti ništav ali da u činjeničnoj građi ima elemenatanekog drugog ugovora koji . 2.apsolutnu ništavost 2.pravno ne postoji ved samo faktički. Obim apsolutne ništavosti: -pitanje ništavosti ugovorne odredbe prema celini ugovornog pravila: 1.DEJSTVA UGOVORA Ugovor je samo ona saglasnost volja kojoj pravni poredak priznaje pravno dejstvo. 8.ceo ugovor de biti ništav ako je makar jedna odreba ništava.ako je jedna odredba ništava onda de ugovor ostati u važnosti.po sopstvenoj inicijativi pazi na ništavost čak i onda kada se strane odnosno druga zainteresovana lica na nju ne pozovu. Ugovor je ništav od početka. Presudom se deklariše da je jedan ugovor ništav.na ništavost se može pozvati svako zainteresovano lice. Ni jenda strana ne može da zahteva izvršenje sudskim putem. 2. Do konvalidacije u oba slučaju dolazi izvršenjem. Sud mora da vodi računa o značaju ugroženog dobra-interesa koji se štiiti kao i moralnim shvatanjima društva. Dejstvo nepunovažnog ugovora povlači nevažnost ugovora.pravo na isticanje ništavosti se ne gasi.

ograničena poslovna sposobnost usled maloletstva i starateljstva. 6.traje 3 godine.svaaka strana je dužna da vrati drugoj strani ono što je po osnovu ugovora primila a ako se primljeno ne može vratiti u naturalnom obliku onda se restitucija vrši u novcu.nije izvesno da li de oni ostati punovažni. U našem pravu je zabluda o vrednosti sopstvene prestacije. Postoji nesklad između stvarne unutrašnje volje jedne ugovorne strane i njene izjavljene volje.restitucija. 4.protekom roka. razlozi rušljivosti: 1. 3.pravo na poništenje ugovora se gasi protekom vremena.zaključeni ugovor je ništav .menja postojede pravno stanje (da je ugovor postojao) i ustanovljava novo (da ugovor ne postoji. 3. subjektivni (od dana saznanja za razlog rušljvosti). preduzima se od strane lica u čijem interesu je rušljivost ustanovljena.presuda doneta u sporu povodom zahteva za poništenje ugovora ima konstitutivno dejstvo.u slučaju kada ugovor bude poništen nastupaju dve pravne posledice: 1.stranke bi zaključile taj ugovor da su znale da de prvi ugovor biti ništav 4. 2.postoje i proizvode pravno dejstvo (ugovor čija je važnost lebdeda) 2.prekomerno oštedenje.teži istom cilju koje su ugovorne strane želele da ostvare ali ga nisu ostvarile jer njihov ugovor ne proizvodi pravno dejstvo.punoletno lice delimično lišeno poslovne sposobnosti 3. 3.ostaju punovažni ako istekne rok u kome je strana u čijem je interesu bila rušljivost nije zahtevala njgovo poništenje. izvršenje obaveze iz ugovora.prevara 2. 2.a samo izuzetno kod apsolutno ništavih u dva slučaja potrebno je da budu ostvareni slededi uslovi : 1. da drugi ugovor teži istom cilju kao i prvi.izričitom izjavom te strane da se odriče prava da zahteva poništenje. Rušljivi ugovori Kod rušljivih ugovora saglasnost je prividno postignuta. Rušljivi ugovori postoje i proizvode pravno dejstvo samo što je njihova važnost lebdeda. Osobine rušljivih ugovora: 1. 3.presuda ima retroaktivno dejstvo (ex tunc). 2.pretnja.prevarena.ugovor definitivno ostaje na snazi i ne može se tražiti njegovo poništenje. Konverzija je pretvaranje jednog apsolutno ništavog ugovora u punovažan ugovor koja nastupa na osnovu zakona kada su ispunjeni određeni uslovi. Objektivni rok (od zaključenja ugovora).naknada štete. Ugovor se poništava od samog početka ali se ugovorne strane mogu sporazumeti da poništenje važi samo za ubudude što znači da ostaju dejstva koja je ugovor proizveo do poništenja.ne proizvodi pravno dejstvo).traje 1 god.zaključila ugovor pod pretnjom. da to lice zna za postojanje razloga zbog koga ima pravo da zahteva poništenje.ispunjava uslove za punovažnost nekog drugog ugovora. Kada ovi uslovi budu ispunjeni do konvalidacje može dodi na tri načina: 1.zabluda.poništenje može zahtevati samo ona strana u čijem interesu je rušljivost ustanovljena (strana koja je u zabludi.delimično ugovorno sposobna. Konvalidacija je moguda u domenu rušljivih ugovora. 5. 1. 2.pravilo je da je u obavezi na naknadu štete strana koja je prouzrokovala razlog za . da je ta strana u momentu konvalidacije sposobna da slobodno izrazi svoju volju .samo u onim pravnim sistemima koji su prhvatili subjektivni pojam prekomernog oštedenja.žrtva prekomernog oštedenja). Konvalidacija – naknadno osnaženje rušljivog ugovora i podrazumeva da ugovor koji je bio nevažedi može postati punovažan. 7.

Treda lica su lica koja nisu ni ugovornice ni univerzalni pravni sledbenici. 2. kod ugovora koji se po prirodi stvari zaključuje s obzirom na svojstva ličnosti po pravillu jednog ugovornog.za sva ostala lica ugovor je res intter alios acta ali za ugovorne strane ugovor je zakon. Ugovorne strane su lica koja su učestvovala u zaključenju ugovora odnosno lica čijom saglasnošdu volja je ugovor nastao. Ta lica su univerzalni sukcesori odnosno pravni sledbenici ugovorih strana izuzev ako je nešto drugo ugovoreno ili proizilazi iz prirode samog ugovora. Po ZOO nesporazum je kada strane veruju da su saglasne a kod jedne od njih postoji zabluda o prirodi.stipulant. Pravni sledbenici pravnih lica.jednostrani ugovor.korisnik) Nastaju tri vrste odnosa: . Ugovor o nalogu s obzirom na svojstva ličnosti oba ugovornika (izuzetno). Nepostojedi ugovori Ugovori kod kojih ne postoji neki od uslova koji su neophodni za zaključenje ugovora.Ugovori u korist tredih lica. 3. Dejstva punovažnog ugovora Ugovor je saglasnost volja upravljena na stvaranje pavnih dejstava koja se sastoje u tome što ugovor stvara obligacja na strani jednog lica.kompanijsko društvo kada dođe do statusnih promena onda na lice kome je pripojeno drugo pravno lice prelaze obaveze iz ugovora koje je pripojeno lice zaključilo.dužnik.korisnik ZOO ih naziva (1.ugovarač. Primenjuju se pravila koja važe za asolutnu ništavost. 2.lice koje e ugovorom obavezuje da de ispunit obavezu prema tredem. ili uzajamne obligacije za obe ugovorne strane i tada imamo dvostrano obavezne ugovore.obedajnik je druga ugovorna strana kojoj je promitent. Izuzetak je ustanovljen dinamikom razvoja ugovora o osiguranju (naročito osiguranja za život) koji je nametnuo potrebu da bude omogudeno tredem licu da bude korisnik osigurane sume koja je predviđena ugovorom o osiguranju.kada su strane u ugovoru predvidele da de ugovor prestati da postoji u slučaju smrti jedne ugovorne strane naročito kod ugovorima kojim se zasnivaju trajni obligacioni odnosi.obedalac. Kod ugovora u krist tredeg imaju tri lica: 1. ugovor proizvodi pravno dejstvo i prema licima čijom izjavom volje nije nastao ugovor. ali nisu sva lica koja nisu strane ugovora treda llica. Proizvodi pravna dejstva između strana ugovornica.predmetu.prevarant.rušljivost.delimično poslovno sposobno lice samo ako je u lukavstvu izazvalo rušljivost. Izuzeci od pravila da obaveze prelaze na univerzalne sukcesore: 1. U našem pravu su teorijska kategorija i naš zakon ih ne predviđa kao poseban zakonski pojam izuzev kada govori i nesporazumu. S obzirom na svojstva ličnosti nalogoprimca ali se dešava da pristaje s obzirom na lični odnos sa nalogodavcem.lice koje preti. 3.promitent.što znači da ugovorne strane ne mogu ugovoriti obaveze za treda lica. Moderno pravo je od pravila da ugovor ne proizvodi dejstvo prema tredim licima stvorilo izuzetak koji se sastoji u tome da de se za treda lica stvoriti prava a ne obaveze.beneficijar. Naime.kauzi ugovora.strana koja je u zabludi. Ugovor ne obavezuje treda lica. 2.žrtva prekomernog oštedenja.

Zbog toga jedan ugovornik de odgovarati saugovaraču samo onda ako i pored svog potrebnog zalagača nije uspeo kod tredeg lica da se ovaj obaveže (odgovara ako nije preuzeo svu potrebnu pažnju). Dejstvo ugovora prema ugovornim stranama.ali ako je ugovorom određeno da se korist ima izvršiti posle smrti stipulanta.lični prigovori koji potiču iz nekog ranijeg odnosa između korisnika i promitenta (npr prigovor. Odgovornost prenosioca za materijalne nedostatke. Međutim taj ugovor proizvodi dejstvo između ugovornih strana i može da stvori obavezu na naknadu štete.beneficijar (dužnik-poverilac). Pravo korisnika prema promitentu nastaje u momentu kada on prihvati korist. Lične prigovore prema stipulantu ne može isticati. Obaveza za naknadu štete može da nastane sa ugovaračem koji se obavezao drugom da de mu trede lice nešto učiniti/propustiti. Obedanje radnje tredeg. Iz ekonomske ravnoteže nastao je pravni princip ekvivalencije propisam u ZOO u čl. U tom slučaju obaveza ugovarača je obaveza sredstva a ne cilja. To je ugovorni odnos koji može da nastane na osnovu bilo kog ugovora. Ako korisnik odbije korist stipulanta može zahtevati od promitenta da obavezu izvrši njemu. Opšte pravilo: iz ugovora ne može nastati obaveza za treda lica.proizvode još neka posebna pravna dejstva koja su rezultat ekonomske ravnoteže koja mora da postoji između prestacija ugovornih strana. Važe samo za teretne ugovore i ona namedu određene obaveze koje nemaju stranke u dobročinim ugovorima. Treba razlikovati situaciju u kojoj je jedan ugovarač obedao drugom da de se kod tredeg lica zauzeti da se ovaj obaveže. Ugovor stvara obligacije-opšte pravilo dvostrano teretnih ugovora. Te dodatne obaveze pretstavljaju posebna dejstva teretnih ugovora. 2.obligacionopravno dejstvo ugovora Ugovor ne proizvodi translativna dejstva(ne prenose svojinu)-ima u Francuskoj ali ne i kod nas. Dva lica se ne mogu između sebe sporazumeti da za trede lice nastane obaveza. Na osnovu tog odnosa stipulant može zahtevati od promitenta da izvrši obavezu prema korisniku. 3.stipulant-beneficijar (valutni odnos).121) Taj član upuduje na primenu pravila o odgovnornosti prodavca za materijalne nedostatke prodate stvari.1.ispunjenja ( ZOO čl.beneficijar ima pravo da od promitenta zahteva da mu izvrši obavezu koja je u korist tredeg ustanovljena povodom zahteva korisnika da obavezu ispuni.onda on zadržava pravo da korist opozove i u testamentu. Zakon o obligacionim odnosima poznaje nekoliko pravnih pravila koja imaju za cilj da zaštite princip ekvivalencije. Pored toga što kao i jednostrani stvaraju obligaciju .kompenzacija). Postoje dve vrste prigovora koje može da istakne: 1. Sve do momenta izjave o prihvatanju stipulant ima pravo da ponudu opozove. Nakon izjave korisnika da prihvata korist stipulant ne može više opozvati ugovor . Stipulant mora imati neki interes i postojanjem tog interesa se objašnjava zbog čega korist od odbijanja korisnika pripada stipulantu.stipulant-promitent (odnos pokrida).da je ugovor nevažedi.promitent.da obaveza nije dospela) 2.15. Pravila koja važe za odgovornost prodavca u pogledu materijalnih nedostataka važi za sve teretne ugovore ako posebnim propisima koji važe za neki teretni ugovor nije specijalno uređena odgovornost .potpisi iz ugovora koji je on zaključio sa stipulantom (npr.objašnjava zašto stipulant ugovara korist za neko trede lice. U tom slučaju za treda lica ne nastaje obaveza ali ugovarač odgovara za štetu koju je saugovarač pretrpeo jer trede lice nede da izvrši obavezu/propusti određenu obavezu.

nije bio poznat pribaviocu u vreme zaključenja ugovora.)stvar nema svojstva koja su izričito ili predutno dogovorena.)stvar ima nedostatak kada nema potrebna svojstva za njenu primenu . -uslovi koji se tiču pregleda stvari i obaveštavanja o nedostatku Pribavioc mora da obavi pregled stvari i to odmah čim je to prema redovnom toku stvari mogude.opravljanje stvari.jedne strane za fizičke nedostatke ispunjenja. . Blagovremeno je ako je učinjeno u roku od 8 dana od dana pregleda ( za trgovinsko pravo važi pravilo da je pribavilac dužan da odmah obavesti prenosioca).zamašniji) 4. Da je pregleda na uobičajen način ili da je da na pregled određenom licu (stručnjaku ako nema dovoljno znanja da sam obavi pregled).nedostatak mora biti znatan (vedi. ZOO: postojade odgovornost prenosioca čak i u slučaju kada je lako mogao opaziti nedostatak čak i ako je izjavljeno da stvar nema nedostatak (ima određena svojstva i odlike). Ako se nedostatak pojavi 6 meseci nakon što je stvar predata ne postoji odgovornost prenosioca. Prenosilac je dužan da nedostatak otkloni ili isporuči stvar u razumnom roku.nedostatak mora da postoji u trenutku predaje stvari (sticanja državine) 3. Obaveštenje treba da bude učinjeno preporučenim pismom. d.ako ga brižljivo lice sa prosečnim znanjem i iskustvom lice istog zanimanja nije moglo lako opaziti.kada stvar ne odgovara uzorku ili modelu koji je prodavac(prenosilac) pokazao.telegramom ili pouzdanim načinom.izuzev ako je model pokazan samo radi obaveštavanja.)u trgovinskim ugovorima. Pribavilac ima neka prava prema prenosiocu koja ne bi imao da stvar nema nedostatak: 1.stvar mora da ima materijalni nedostatak.nedostatak 2. ZOO propisuje objektivni standard koji određuje kada nedostatak nije poznat pribaviocu. Da bi nastala odgovornost neophodno je ispunjenje dve grupe uslova: 1. Kada su ispunjena ove dve grupe uslova prenosilac odgovara pribaviocu za nedostatak.) pravo da zahteva sniženje cene .)pravo da raskine ugovor.) kada stvar nema svojstva za naročitu upotrebu zbog koje je kupac nabavlja a bila poznata prodavcu/nije mu mogla ostati nepoznata.pravo da traži ispunjenje ugovora-otklanjanje nedostatka. -uslovi koji se tiču nedostatka: 1. b.pregled stvari i obaveštavanje o nedostatku Odgovornost prenosioca postoji jer u teretnom ugovoru prenosilac pribaviocu treba da omogudi korisnu državinu. ZOO a.ispunjenje ugovora podrazumeva predaju druge stvari.ako to nije mogude . Ako on to ne učini u razumnom roku pribavilac ima dva prava koja može vršiti alternativno: a. Obaveštenje mora biti blagovremeno i uredno. Uredno znači da je potrebno da sadrži opis nedostatka i poziv prenosioca da pregleda stvar. U tom slučaju rokovi se računaju od dana kada je nedostatak otkriven. c. Ako se nedostatak pojavi posle pregleda (skriveni nedostatak) nije se mogao otkriti uobičajnim pregledom. Pouzdan način je faktičko pitanje. Kada utvrdi da nedostatak postoji onda je dužan da obavesti prenosioca. 2. Ako ova dva uslova nisu ispunjena onda pribavilac ne bi mogao da se pozove na odgovornost prema prenosiocu. b.

Protekom roka njegovo pravo zastareva.)putem tužbe (tako što trede lice podnosi tužbu prema pribaviocu u kojoj zahteva da mu preda stvar ili da mu omogudi vršenje prava koje smatra da mu pripadaju). Uslovi da bi nastala odgovornost po osnovu evikcije: 1. Mogude je da se seti da je nedostatak postojao i pre prenosiočevog sticanja. 3.smisao tog obaveštavanja je da prenosilac pruži pravnu zaštitu pribaviocu. A da bi mogao da pruži tu zaštitu mora da bude obavešten. Evikcija može biti potpuna ili delimična.evikcija mora da se vrši isticanjem stvarnog prava. 4. Tom negativnom tužbom on traži od suda da utvrdi da trede lice nema nikakvo pravo na stvari koju je on pribavio. a to je pravo na naknadu štete. 2. . Uznemiravanje mora da vrši trede lice. Vansudska postoji kada trede lice van spora ističe da ili ima neko pravo prema prebaviocu ili sam pribavilac nasluduje da bi trede lice moglo imati pravo. b. Ako prenosilac odbije da bude obavešten gubi prava na osnovu evikcije. Može da tuži predhodnog prenosioca obligaciono pravnom tužbom ( ali onda se namiruje kad i svi poverioci tog lica).faktičko uznemiravanje nije dovoljno i u tom slučaju pribavioc je zaštiden posesornim tužbama.da je savestan. Ako neko trede lice istakne prema pribaviocu neko stvarno pravo koje ograničava ili umanjuje pravo pribavioca ili u potpunosti lišava prava onda kažemo da je pribavilac pretrpeo evikciju. Sudska je uznemiravanje pribavioca sudskim putemi može se vršiti na dva načina: a. Pravo na ispunjenje je prioritetno. Potpuna je kada je usled uznemiravanja od tredeg lica pribavilac lišen državine na stvari. Evikcija se sastoji u uznemiravanju pribavioca po osnovu nekog prava koje je postojalo pre njegovog sticanja za koje on nije znao niti je bio obaveštenniti je pristao da kupi stvar sa tim nedostatkom.pa ako se ne ostvari ima ostala prava. Ako je uznemiravanje vansudsko onda pribavilac može da podnese sudu tužbu protiv tredeg lica koja se naziva negativna tužba za utvrđenje.da nije znao ili nije prema prilikama mogao znati za postojanje prava tredih lica.da pribavilac obavesti prenosioca o pravnom uznemiravanju. Da li pribavilac ima prava na osnovu evikcije i prema prenosiočevim prethodnicima? Poverilac ima pravo da vrši prava svog dužnika ako je on insolventan. Odgovornost za pravne nedostatke ispunjenja (evikcija) Prenosilac mora da obezbedi pribaviocu mirnu državinu (znači da ga niko nede uznemiravati u vršenju prava koja je stekao ugovorom). Sva ova prava pribavilac može da ostvari u roku od 1 godine od dana kada je obavestio prenosioca o nedostatku. Poverilac može da tuži dužnikove dužnike tako što de od njih zahtevati da isplate dužniku ono što mu duguju.nedostatak postoji u pravu prenosioca.U svakom od ovih slučajeva pribavilac ima još jedno pravo. Delimična je kada je usled prava tredeg lica državina pribavioca ograničena na jedan deo stvari ili kada pribavilac nema na stvari ona ovlašdenja koja bi trebao da ima. Uznemiravanje je relevantno samo ako se vrši na osnovu isticanja nekog stvarnog prava.)putem prigovora (kada je pribavilac podneo tužbu protiv tredeg lica u kojoj traži da mu trede lice preda stvar i trede lice istakne prigovor da stvar drži po nekom drugom osnovu). Postoje sudska i vansudska. Mora da postoji u trenutku predaje stvari.

ZOO u originalnoj verziji iz 1978. Prekomerno oštedenje U teretnim ugovorima postoji odnos ekvivalencije između ugovornih strana.kada se pribavilac bez obaveštenja upustio u spor sa tredim licem on gubi pravo koja mu pripadaju po osnovu evikcije osim ako prenosilac dokaže da je raspolagao sredstvima koja su bila podobna da odbiju zahtev tredih lica. Rokovi: 1.ako između obaveza ugovorna strana u dvostranom ugovoru . 2. Pribavilac ima pravo da zahteva restituciju i na naknadu štete. Član 139. Odstupanje od ovog principa su dozvoljena u određenim granicama.nije bilo sporno. To treba da bude posledica nekog nedostatka u volji strane koja je ugovorom oštedena. Ako je došlo do potpune evikcije ugovor se gasi ipso iure. Ako je došlo do delimične evikcije pribavilac ima pravo na sniženje cene a ako tako ne može da se ispuni svrha ugovora onda ima pravo na raskid.kada je pravo tredih lica bilo očigledno osnovano. 2. francuskom i bivšem srpskom građanskom zakoniku. Trede pravilo kojim se štiti ovaj princip je prekomerno oštedenje. Trede lice nije podiglo tužbu ali je pribavilac saznao da trede lice ima neko pravo.rok važi u slučaju vansudske evikcije. U austrijskom. U ovom slučaju ima pravo na restituciju. Taj princip se štiti pravnim pravilima koja namedu određene obaveze ugovornim stranama.a prenosilac je priznao postojanje tog prava prenosiocu čak iako ga nije obavestio o slučaju uznemiravanja. U slučaju da izgubi spor onda nastaju pravne posledice koje su različite u zavisnosti od toga da li se radi o potpunoj ili delimičnoj evikciji.Odstupanja: 1.rok važi kada je trede lice pokrenulo spor protiv pribavioca i on je pozvao prenosioca da se u ovaj spor umeša pa je spor izgubio. Pravo na naknadu štete pribavioca nema kad je znao za mogudnost da mu stvar bude oduzeta ili da njegovo pravo bude ograničeno pa se ta mogudnost ostvari. 2. O pojmu prekomernog oštedenja postoje dva stanovišta: 1. Rok od 6 meseci za ostvarivanje prava na restituciju i naknadu štete počinje da teče od dana kada je sudski spor okončan.rok iznosi godinu dana od dana kada je pribavilac saznao za nedostatak. prihvatio je subjektivni pojam prekomernog oštedenja.prekomerno oštedenje treba posmatrati objektivno.prekomerno oštedenje treba posmatrati subjektivno. Potrebno je da postoji nesrazmera uzajamnih davanja koja prevazilazi zakonom utvrđene granice. Ako odstupanje pređe određene granice onda u dvostranom obaveznom ugovoru (teretnom) postoji prekomerno oštedenje. Prava pribavioca po osnovu evikcije: Da zahteva od prenosioca da se odazove njegovom pozivu i da se eupusti u spor koji on vodi sa tredim licem i da u tom sporu podnese dokaze o pravu koje je na pribavioca preneo. prekomerno oštedenje postoji. Taj nedostatak se u volji manifestuje. Ova stanovište zastupljeno u poljskom pravu. Posebna dejstva teretnih ugovora proizilaze iz principa evikcije.

Međusobno popuštanje se može sastojati u priznanju (delimičnom ili potpunom) zahteva druge strane. Potrebno je još da nesrazmera u uzajamnim davanjima pređe zakonom utvrđen iznos. U pogledu domena primene pravila o prekomernom oštedenju u našem pravu on je ograničen na dvostrane obavezne i teretne.na pristanak u otplati duga u ratama. Postoje ugovori kod kojih se ne primenjuje pravilo o prekomernom oštedenju: 1.kada je društveno pravno lice otuđilo neku stvar koja se nalazila u društvenoj svojini a pribavilac stvari je bilo fizičko ili građansko pravno lice. Ako popušta jedna strana onda to nije ugovor o poravnanju. Zakon o prometu zemljišta i zgrada visina je bila uvrđena na 2/3. Postojala su dva odstupanja od ovog opšteg pravila gde je ZOO prihvatio objektivni pojam: 1. Jedna strana se ne može pozvati na prekomerno oštedenje ukoliko joj ishod neizvesnog događaja ne ide u prilog. 3. Prodaja koju organizuje Agencija za privatizaciju u postupku prodaje kapitala i imovine subjekta privatizacije. Ustavom koji je bio na snazi su izjednačeni svi oblici svojine. U rimskom pravu je to bilo ½. Da bi se jedna strana pozvala na prekomerno oštedenje potrebno je da je nesrazmera postojala u trenutku nastanka ugovora.ako u vreme zaključenja ugovora postoji očigledna nesrazmera da oštedena strana za pravu vrednost nije znala niti je morala znati. onda je bilo potrebno samo da postoji nesrazmera uzajamnih davanja.rađaju obaveze i na jednoj i na drugoj strani a svaka strana duguje naknadu za korist koju prima.obostrana. 2. Tako je bilo do 1993. kada kada su u junu donete izmene i dopune ZOO kojima su stavljene van snage odredbe koje su uređivale ova dva slučaja prekomernog oštedenja.onaj ugovor kod koga je kupac platio vedu cenu iz osobite naklonosti prema nekoj stvari. Da bi prekomerno oštedenje postojalo nije dovoljno da jedna strana nije znala niti je morala znati za oštedenja. U Francuskom pravu za postojanje prekomernog oštedenja traži se da visina obaveze jedne strane ne doseže 7/12 obaveza druge strane. Bitno je da popuštanja budu uzjamna.javna prodaja.organizuje se u prisustvu suda ili nekog drugog javnog organa.ljubitelj određene rase pasa. Uglavnom je preovladavao sistem gde se visina nesrazmere utvrđivala razlomcima.odricanju u produženju određenog roka za isplatu.ugovor koji se zaključi kod lica kod kojih postoji spor ili neizvesnost o nekom pravnom odnosu. ZOO umesto razlomcima visinu nesrazmere utvrđuje jednim pravnim standardom: prekomerno oštedenje postoji ako između ugovornih strana postoji očigledna nesrazmera u obavezama. Sada postoji jedinstveni subjektivni pojam prekomernog oštedenja. Prisustvo javnog organa je garancija da ne može postojati zabluda o pravoj vrednosti stvari.kada se društveno pravno lice pojavljuje kao prebavilac. Ukoliko se nesrazmera pojavila kasnije to se ne bi uređivalo ugovorom o . Pravilo je da se strane obavežu na međusobna popuštanja. Javnu prodaju imamo u sudskom izvršnom postupku kada se izlažu stvari izvršnog dužnika da bi se njihovom prodajom namirili poverioci. Npr. Visina nesrazmere do ½ postojala je i u Srpskom građanskom zakoniku i taj kvantum primenjivao se kod nas sve do donošenja ZOO.stranke su unapred pristale zbog neizvesnosti da se pojavi nesrazmera. 4. Tako je nestala potreba za posebnom zaštitom društveno pravnih lica.aleatorni ugovori. 2.poravnanje. Strane zaključe ovaj ugovor da bi rešile spor ili otklonile neizvesnost i da bi tačno utvrdile šta su njihova prava i obaveze. a prenosilac je bilo fizičko ili građansko pravno lice.

da bude očigledno i da postoji u momentu zaključenja ugovora. Druga razlika između prekomernog oštedenja i zelenaškog ugovora je u sankcijama. Sud donosi deklarativnu presudu. ZOO predviđa određena odstupanja: prema ZOO posledica ništavosti je restitucija.učinio ili za onim što se obavezao da de dati ili učiniti. nedovoljno iskustvo. Ugovaranju izuzetno visoke ugovorne kazne na kojoj jedna strana pristaje unapred zato što ima potrebu da dobije neki posao od koje de ostvariti kakvu takvu zaradu jer se nalazi u oskudici. Ekvivalencija davanja (u dvostranim obaveznim i teretnim ugovorima) sankcija se sastoji u apsolutnoj ništavosti. Nesrazmera u uzajamnim davanjima se pojavljuje posle zaključenja ugovora. I ovde je potrebno da postoji nesrazmeda u uzajamnim davanjima. (odstupanja: ne mora da dođe do restitucije. Sud de udovoljiti ovom zahtevu ako je to mogude i ugovor ostaje na snazi sa odgovarajudim izmenama.prekomernom oštedenju ved o raskidu ili izmeni ugovora zbog promenjenih okolnosti.ZOO daje pravo oštedenoj strani tj.mogudnost da od suda zahteva da se njegova obaveza smanji na pravičan iznos. Zakon predviđa i mogudnost da jedna strana oštedenom nadoknadi iznos od prave vrednosti stvari (ovo je fakultativna obligacija).može da konvalidira u roku od 5 godina). Pravila o raskidanju ili izmeni ugovora zbog promenjenih okolnosti Štiti princip jednakosti davanja u dvostrano obaveznim i teretnim ugovorima. Sud pazi po službenoj dužnosti. Međutim za razliku od prekomernog oštedenja nesrazmera nije posledica zablude ved nekog subjektivnog stanja kod jedne strane. Peto pravilo koje se odnosi na dejstva ugovora. U tome što se oštedena strana obavezala da plati kamatu po znatno vedoj stopi od tržišne kamate.ne proizvodi pravna dejstva. Ugovor o prekomernom oštedenju je rušljiv. Ugovor u kojem postoji prekomerno oštedenje je posledica zablude i on je rušljiv.nakon isteka tog roka ukoliko zahtev nije podnet ugovor ne može da konvalidira.prima. a kod zelenaških ugovora sankcija je strožija.lakomislenost ili zavisnost drugog ugovornika da bi za sebe ili neko trede lice ugovorio korist koja je u očiglednoj nesrazmeri sa onim što je dao. Međutim. Posledica je restitucija. Zelenaški ugovor Uslovi su vrlo slični sa uslovima za primenu pravilo o prekomernom oštedenju. Druga ugovorna strana ima tačnu i jasnu predstavu o vrednosti koji na osnovu ugovora daje tj. Četvrto pravilo kojim su u ZOO određena dejstva teretnih ugovora je pravilo o zelenaškom ugovoru.deluje ex tunc. Dakle ne može oštedena strana to tražiti ved druga strana mora to predložiti.rok je 1 godina od zakljulenja ugovora. Vređaju se osnovni moralni i pravni principi (savesnost i poštenje).ali na takvu nesrazmeru pristaje zbog subjektivnog stanja u kome se nalazi. Može se pozvati svako zainteresovano lice. Nesrazmera se može ispoljiti na različite načine (npr.teško materijalno stanje. Da bi zelenaški ugovor postojao potrebno je da jedan ugovornik koristi stanje nužde. Ona zna da daje mnogo više od koristi koju de dobiti ugovorna strana. Rok je 5 godina i u tom roku postoji mogudnost konvalidacije. Ovaj princip se štiti u toku izvršenja ugovorne obaveze.svaka strana je dužna da vrati ono što je primila na osnovu ugovora. U toku izvršenja obaveze može se desiti da se promene okolnosti koje su ugovorne strane imale u vidu i .

Treba li da ugovorne obaveze budu izvršene onako kako glase? (pacta sunt servanda) ili treba dati mogudnost strani koja je pogođena delovanjem promenjenih okolnosti da se odlobodi obaveze ili da zahteva izmenu ugovora saobrazno izmenjenim okolnostima? Rimsko pravo je insistiralo na primeni principa pacta sunt servanda. godine sa stupanjem na snagu Opštih uzansi za promet robom ili kodifikovani pravni običajikodifikovani da bi mogli da se primenjuju u arbitraži za rešavanje sporova uzanse: ako je zbog izvanrednih okolnosti koje se nisu mogle predvideti izvršenje obaveze jedne strane moglo bi se znatno otežati ili joj doneti veliki gubitak. Ukoliko se stvari promene tog trenutka klauzula proizvodi dejstvo ako se ugovorne strane na nju pozovu.međutim filozofija nije uticala na pravo. U svakom ugovoru podrazumeva se jedna predutna klauzula. Kod nas je do promene došlo 1954. izbedi ili savladati.rebus sic stantibus. I ekonomske okolnosti mogu imati ova obeležja (inflacija tj nagli skok cena. Drugačije se na taj problem gledalo u rimskoj filozofiji-smatralo se da nije nemoralno odstupiti od date reči ako se promene okolnosti pod kojima je obedanje dato. a sud ih je mogao osloboditi obaveze.Austrijski građanski zakonik. Kada su ispunjena ova dva uslova onda se na promenjene okolnosti može pozvati strana kojoj je izvršenje obaveze otežano u tolikoj meri da ugovor više ne odgovara njenim očekivanjima i bilo bi nelogično održati ga na snazi takav kakav jeste. Promenjene okolnosti moraju nastupiti pre dospelosti obaveza.predvideti ili savladati od strane prosečnog čoveka.propisi kojima se ograničava promet određene robe). ZOO je prihvatio raskidanje ili izmenu ugovora zbog prmenjenih okolnosti: traži se ispunjavanje dva kumulativna uslova: 1.sušna godina. Potrebno je da se ove okolnosti nisu mogle izbedi. Ova teorija je dugo bila prisutna ali se tek od XIII veka primenjuje. Dakle ili preterano otežano izvršenje obaveze ili veliki gubitak.Srpski građanski zakonik. U odlukama sudova prema istraživanju.novi zakonski ili podzakonski propisi npr.dospelost obaveza je momenat kada je nastalo pravo poverioca da zahteva izvršenje obaveze prinudnim putem nakon dospelosti i opomene poverioca dužnik dolazi u docnju.da postane otežano izvršenje obaveze jednoj ugovornoj strani i da zbog toga jedna ugovorna strana ne može ostvariti svrhu koju je htela ostvariti-zaključenje ugovora.ugovorne strane su se mogle pozvati na predutnu klauzulu rebus sic stantibus.nije dozvoljavalo rakidanje ili izmenu ugovora. 2. Opomena nije potrebna ako je rok prethodio utvrđenju jer onda važi pravilo „rok opominje umesto čoveka“. Ova teorija o klauzuli rebus sic stantibus je ostala bez uticaja na zakonodavstvo.da su posle zaključenja ugovora nastupile okolnosti koje se nisu mogle prevideti. Onda ta stranka može zahtevati od suda da se ugovor raskine ili izmeni.da de se ugovor izvršiti ako stvari ostanu u onom stanju u kom su bile kad se ugovor zaključio.nisu je usvojili Code civil. Pored ova dva uslova potreban je i tredi ali je on alternativno postavljen. Drugi slučaj je kada su ispunjena ova dva uslova na promenjene okolnosti se može pozvati strana kojoj je nemogude da ostvari svrhu ugovora pri čemu je i u ovom slučaju potrebno da ugovor ne odgovara njenim . Okolnosti koje imaju takva obeležja mogu biti prirodni događaji (zemljotres.da su ove okolnosti nastupile pre isteka roka za izvršenje obaveze.poplava. U XII veku pojavila se nova teorija o klauzili. Nebitno je da li je njih mogla predvideti strana koja je pogođena svojim delovanjem.deflacija-nagli pad cena). Prvi zakonik koji je usvojio klauzulu bio je Italijanski građanski zakonik 1948. Po uzoru na Italijanski građanski zakonik 1942.

Kada se dese ovakve okolnosti onda strana koja je oštedenja time ima dužnost da obavesti drugu stranu o tome. Nemogudnost izvršenja ugovora je slučaj kada zbog više sile nije mogude izvršiti ugovor jer je predmet ugovora koji je individualan propao. Može se desiti da se posle zaključenja ugovora materijalne prilike strane koja je . tada kupac plada cenu delimično ili u celini a prodavac ispunjava svoju obavezu duži vremenski period. Jedan vid prodaje je kredit u kojoj prodavac kreditira kupca. To znači da se ugovorne obaveze ispunjavaju jednovremeno. Druga strana mora biti upoznata sa novonastalom situacijom da bi se potstakla da pristupi pregovarima kojima bi se došlo do sporazuma o izmeni određenih ugovornih odredbi.cilj ugovora 2.zakonom određeno ili proizilazi iz poslovnih običaja. Kada su ispunjeni ovi uslovi strana koja je pogođena izmenjenim okolnostima može zahtevati raskid. Takav ishod je mogud ako jedna strana predloži ili pristane da se odgovarajude odredbe prav ilno izmene. To je jedini slučaj raskida ugovora sudskim putem u našem pravu. U postupku sud treba da utvrdi da li su ispunjeni uslovi i ako jesu sud izriče raskid ugovora. Svaki ugovornik de nastojati da u ugovor unese odredbe na osnovu kojih bi se druga strana ili obe strane recipročno odrekle od prava na pozivanje na promenjene okolnosti. Izuzetak od pravilo o istvremenom ispunjenju je kod ugovora o prodaji sa obročnim ispladivanjem cene. Ako strana ne obavesti drugu stranu njeno propuštanje je nede lišiti prava da zahteva raskid ili izmenu ugovora zbog promenjenih okolnosti ali dovodi do odgovornosti za štetu koju može prouzrokovati druga strana. Onemogudavanje izvršenja svrhe podrazumeva da se ugovor može izvršiti ali se ne postiže ona svrha koju su strane ili jedna od njih očekivale. Šesto dejstvo teretnih ugovora: Prigovor neispunjenja U teretnim ugovorima važi pravilo o istovremenom ispunjenju ugovorne obaveze.očekivanjima i bilo bi nelogično održati ga na snazi takvog kakav jeste. Postoji i obrnuta situacija kod prenurativne prodaje. U svim ostalim slučajevima ugovor se raskida ili po samom zakonu ili na osnovu izjavljenih volja lica na osnovu zakonom propisanih uslova.pojedinačni interes svake ugovorne strane 4. Prilikom donošenja odluke o raskidu ili izmeni ugovora sud mora da vodi računa o okolnostima koje su propisane zakonom: 1. Prvo prodavac ispunjava obavezu a potom kupac ispladuje cenu u unapred određenim intervalima i iznosima. Može dodi i do izmene pojedinih ugovornih odredbi. Zatvaranje Sueckog kanala 1966. Kada ispunjenje jedne obaveze nije predviđeno zakonom strane mogu ugovorm predvideti da de jedna strana ispuniti obavezu pre druge. ZOO: ni jedna stran u dvostranim ugovorima nije dužna ispuniti svoju obavezu ako druga strana nije spremna da izvrši svoju obavezu osim ako nešto drugo nije ugovoreno.opšti interes 3. ZOO: ugovorne strane se mogu unapred odredi pozivanja samo na tačno određene promenjene okolnosti-punovažna odredba ugovora.očekivani riziik Nijedna strana ne može biti sigurna u momentu zaključenja ugovora da li de svoje obaveze izvršiti. Ugovor se raskida sudskim putem. To je najbrži plovni put iz Evrope ka Indiji. Nije punovažna odredba kojom bi se jedna strana obavezala na odricanje od pozivanja na bilo koju okolnost koja može da nastupi.

poništenje 2.voljom ugovornih strana.poništenje je način prestanka nevažedeg ugovora. Raskid ugovora.ali ne kao pravni akt koji se može izvršiti ved kao prosta društvena činjenica. Strana koja se obavezivala da prva izvrši obavezu može odložiti njeno izvršenje sve do momenta u kojoj druga strana treba da izvrši obavezu ili dok druga strana ne pruži obezbeđenje koje joj je traženo. Na osnovu jednostrane izjave volje. To je prirodan i logičan način prestanka ugovora jer ugovor nastaju saglasnošdu volja i ugovorne strane žele da postignu određeno dejstvo. Ugovor nastaje da postoji.a druga strana za to nije znala niti je mogla znati. otpuštanje duga. Obligacija koja je nastala iz ugovora prestaje na neki od zakonom propisanih načina: gašenje obaveze.ispunjenje. ako je ugovor izvršen. zbog zakonom propisanih uslova i tada govorimo o jednostranom raskidu ugovora. kompenzacija.raskid 3. Prestankom obligacije ne prestaje ugovor iz koga je ta obligacija nastala. Ti načini prestanka ugovora su : 1. Sličnost između raskida ugovora i relativne ništavosti ugovora je proizvodnja pravnih dejstava do momenta raskida tj momenta poništenja.u fazi kada se ugovor izvršava. Pojavljuje se nakon zaključenja.onog kod koga je u samom momentu nastanka postojao neki razlog zbog kojeg je bio protivzakonit ili nemoralan ili je postojao neki razlog koji je doveo do nesklada stvarne volje i volje koju su ugovorne strane izjavile. U tom slučaju reč je o novom ugovoru u kojem de strane zameniti uloge. Razlika: kod poništenja razlog postoji u momentu sklapanja ugovora i i jedna strana ima pravo da zahteva razlog za raskid. Može se desiti i u pravu postoje načini prestanka ugovora kod kojih i samugovor koji je stvorio obligaciju prestaje da postoji. Prestanak ugovora Treba razlikovati od prestanka obligacije koja je nastupila iz ugovora. Ovo je mogude i ako je jedna strana bila u lošoj finansijskoj situaciji.smrt 1.a obaveza ispunjena onda eventualni sporazum ugovornih strana nema isti karakter.onda se za sporazumni raskid ne zahteva nikakva forma.način prestanka punovažnog ugovora na osnovu izjave volje obe ugovorne strane ili samo jedne ugovorne strane. 2. Formalni ugovor može biti raskinut i neformalno i to u dva slučaja: . prenov. Sporazumni raskid je mogud samo dok ugovor proizvodi još uvek pravno dejstva. Sporazumni raskid je novi ugovor kojim ugovorne strane odustaju od izvršenja prvog ugovora. Za razliku od apsolutne ništavosti raskid ugovora je način prestanka punovažnih ugovora.nemogudnost izvršenja obaveze ugovorne strane 4. Sporazumni raskid. Neizvesnost može proizadi i iz drugih ozbiljnih okolnosti. Nevažnost ugovora (poništenje). protok vremena. Uslovi za sporazumni raskid: neophodno je da postoje svi uslovi koji su neophodni za nastanak svakog ugovora: -pitanje forme: ako je ugovor neformalan. sjedinjenje. nemogudnost ispunjenja. smrt.trebala da izvrši obavezu pogoršaju tako da postane neizvesno hode li izvršiti obavezu.

Ako se opredeli za raskid.rezultat je evolucije prava. 2. ZOO u pogledu trajanja kaže da to treba da bude primeren rok i da treba da bude razuman.izjavi drugoj strani da raskida ugovor. U slučaju neispunjenja obaveze jedna strana prema drugoj ima pravo na prinudno izvršenje ili naknadu štete. Dejstva sporazumnog raskida je u tome što se ugovorne strane oslobađaju obaveze za ubudude (pro futuro). do raskida dolazi potpunom vansudskom izjavom volje. Ovo je novo pravilo. On je došao preko pandektnog prava.prestanak ugovora na osnovu izjavljene volje samo jednog ugovornika. Stranke se mogu sporazumeti i raskidu ugovora dati retroaktivno dejstvo.raskid zbog promenjenih okolnosti 2.a u svakom slučaju ima pravo na naknadu štete. Za prvi uslov ZOO ne postavlja nikakve dodatne uslove.tada se ugovor raskida protivno volji ugovornih strana. protivi se samom pojmu je je ugovor dvostrana izjava volje i zbog toga je nelogično da prestane izjavom samo jednog ugovornika. Kod drugog uslova naknadni rok je dodatan rok koji treba omoguditi dužniku da izvrši obavezu. ZOO propisuje dva slučaja takvog raskida : 1.da jedna strana poverilac obaveze. Takva odredba se u rimskom pravu anziva lex commisoria. 2.prodavac je mogao raskinuti ugovor ako je to ugovrio.da mu ostavi naknadni rok za ispunjenje.nije neophodno da se jedna strana obrati sudu ved je dovoljno da drugoj strani saopšti raskid. On nije prirodan i logičan. U praksi se raskid obično vrši preporučenim pismom jer se tako može dokazati da je izjava data i i može se utvrditi momenat od kad teče rok. U rimskom pravu je bilo dozvoljeno u nekim ugovorima.nije potrebna nikakva forma. kada sam zakon propisuje da i raskid mora biti raskinut u određenoj formi. Austrijski građanski zakonik nije poznavao mogudnost raskida ugovora zbog neispunjena u slučaju delimičnog ispunjenja.kada iz cilja zbog koga je ugovor sklopljen u određenoj formi proizilazi da i raskidanje mora biti u istoj formi. (npr. Ovo pravilo prihvatio je Austrijski građanski zakonik.jednostran raskid zbog neispunjenja obaveze druge ugovorne strane. u slučaju nevršenja druga strana je mogla da zahteve samo prinudno izvršenje suda ili naknadu štete. Zbog toga jednostrani raskid nije uvek mogud il na zakonu : ako zakon tako propisuje a ako su ispunjeni uslovi koje zakon traži. 124 je propisao pravilo: u dvostranom ugovoru kada jedna strana ne ispuni obavezu onda druga strana može zahtevati ispunjenje obaveze/ raskid ugovora.fiksni rok 2.a kupac ne). može da zahteva prinudno izvršenje i naknadu štete ili naknadu štete i raskid ugovora uvek ima izbor. Code civil nije sledio rimsko pravo i predvideo je mogudnost da ugovor bude raskinut zbog ispunjenja . Postoje slučaji kada se naknadni rok ne postavlja: 1. U rimskom pravu to nije bilo mogude. Uslovi za raskid: 1. Raskidni ugovor se uvek podrazumeva u dvostrano obaveznim ugovorima ako jedna strana ne izvrši obavezu. Kada izričito ugovore pravo jedne strane da raskine ugovor ukoliko druga strana nie izvršila obavezu. Ponekad interes druge strane može biti drugačiji.kada iz dužnikog držanja proizilazi da obavezu nede izvršiti ni u naknadnom roku . Dakle. ZOO u čl. Jednostrani raskid ugovora. Kada je reč o potpunom ispunjenju onda je sporno da li je ta mogudnost bila dozvoljena ili nije.1.

3. Ugovor se ne može raskinuti zbog neizvršenja neznatnog dela obaveze.namere ugovornih strana da zasnuju obligacioni odnos.mora biti jednaka i poravnati štetu.naknada u novcu Uspostavljanje ranijeg stanja podrazumeva uspostavljanje onog stanja koje je postojalo pre prouzrokovanja šteta i može se ispoljiti u popravljanju stvari.lice kome je šteta prouzrokovana.uspostavljanje ranijeg stanja 2. Njen smisao je reparacija i zbog toga visina ove obaveze uvek mora da odgovara veličini i ne može biti ni manja ni veda.oštedenje automobila). Krivično pravna i građansko pravna odgovornost Odogovarati znači položiti račun za postupke koji nisu u skladu sa prihvadenim pravilima ponašanja i sam . Načelna razlika između ugovora i prouzrokovanja štete: -ugovor-saglasnost volja dva lica koja stvara obligacioni odnos. Samo izuzetno u jednom slučaju može biti manja i veda.kada postane očigledno da dužnik nede izvršit obavezu.telesne povrede. Tada poverilac može da ga tuži. iza ugovora. Potraživanje oštedenog sastoji se u naknadi štete (najkarakterističnija sankcija u građanskom pravu).volje da se zasnuje obligacioni odnos. Obligacija nastaje samo kada je nepovoljni događaj prouzrokovao neko tredi.predaji neke druge stvari. Strana koja vrada novac treba da vrati i zateznu kamatu od dana kada je isplatu primila. U obligacionom odnosu koji nastaje iz prouzrokovanja štete postoje dva lica: štetnik (dužnik). Dužnik može prigovoriti da mu je ostavljen mali rok ili da je izvršio znatan deo obaveze. prouzrokovanje štete-nema namere. Ukoliko su obaveze ispunjene delimično onda svaki ugovornik ima pravo da traži ono što je dao. Postoje još dva pravila: Svaka strana je dužna da plati drugoj strani naknadu za korist koju je imala za ono što je imala vratiti. zakasnimo na predstavu u pozorištu. Naknada štete ima dva oblika : 1.a kartu kupili unapred. (događaji:izgubimo novčanik. U fiksnom ugovornom roku je bitan sastojak ugovor (npr. (saobradajna nesreda. Posledice raskida: ugovorne strane se oslobađaju svojih obaveza izuzev obaveze na naknadu štete. (prestanak ugovora usled neispunjenja i usled smrti iz knjige) PROUZROKOVANJE ŠTETE Drugi izvor obligacija koji je i ZOO nabrojio u članu 1.zakasnimo sa pladanjem poreza). Nema obligacije zato što smo sami prouzrokovali nepovoljni događaj. Međutim ne stvara svaki nepovoljan događaj obligaciju. Pravo vezuje nastanak obligacije za jedan nepovoljan odnos zbog koga je nekome prouzrokovana šteta. Nastaje na osnovu volje. Vradanje stvari naknadno u novcu se sastoji u nadoknadi vrednosti oštedenog dobra u novom obliku.između mladoženje i krojača). To je faktičko pitanje o kome bi sud odlučivao u svakom konkretnom slučaju.troškovi lečenja.lice koje je štetu prouzrokovalo oštedeni (poverila). To može biti neka sporedna obaveza ili deo glavne obaveze.

Do odvajanja krivične i građanske odgovornosti došlo je u 3. Međutim svaka radnja kojom se prouzrokuje šteta nije krivično delo. Sve su one delovi pravne odgovornosti što znači da svaka od njih povlači primenu pravnih sankcija.sastoji se u oštedenju tuđe stvari bez namere da se stvar pribavi za sebe. Krivična dela su po pravilu građansko pravna dela. Drugi uslov koji je zajednički je krivica. lice koje su oštedeni i štetnik imenovali da bi presudio njihov spor. U kasnijem periodu privatna osveta je bila zamenjena sistemom kompozicije. Privatni delikti su sve ostale deliktne radnje npr. U građansko pravoj odgovornosti je taođe uslov ali ne svaku vrstu odgovornosti.radnom (disciplinska). Razlika: iz jedne iste radnje ne mora da nastane istovremeno i krivica i građansko pravna odgovornost. ali u ovu grupu su spadali i neki čisto neki imovinsko pravni delikti kao npr preoravanje međe. U rimskom pravu građansko pravna i krivično pravna odgovornost nisu se jasno razlikovale. U ranijem periodu rimskog prava postojala je samo jedna sankcija. U početku je bila dobrovoljna i ako su se štetnik i oštedeni dogovorili a ako nema dogovora privatna sankcija. Polje građanske odgovornosti je šire.krađa. Isto i za građansko pravnu odgovornost-veza između štete i radnje štete. Ako se utvrdi postojanje i uzročna veza sud za obe vrste odgovosnosti izriče sankciju. za drugog. Kod obe vrste odgovornosti sud ispituje da li postoje uslovi za odgovornost i da li je nepovoljna posledica prouzrokovana radnjom lica.damnum iniuria datum. Ona krivična dela kod kojih se kažnjava i za pokušaj ne predstavljaju građanska krivična dela. U krivičnopravnoj odgovornosti je obavezni uslov. Zbog nepostojanja te namere krađa je počela da se odvaja od sfere građanske odgovornosti ali nikada definitivno. iskupnine koju de neko platiti kada prouzrokuje određeni delikt.javni delikti 2. Ubistvo. Naziva se objektivna odgovornost jer su izostavljeni subjektivni elementi. veku pre nove ere.teška telesna povreda.trpeti štetne posledice zbog nepoštovanja tih pravila. Sličnost: odgovornost za prouzrokovanu nepovoljnu posledicu.radnja kojom se prouzrokuje krivično delo prouzrokuje se i šteta nekom licu. Legalna kompozicija. Oštedeni je putem jedne određene tužbe/ građanske tužbe mogao da postigne i ono što se danas postiže krivičnim i građanskim sankcijama. građanskom pravu).država je unapred određivala visinu naknade odn. Za krivično pravnu odgovornost potrebno je da postoji uzročna veza između radnje izvršenja i krivičnog dela. . Odgovornost se javlja u mnogim granama prava (krivičnom.privatni delikti Javni su bili delikti koji su istovremeno predstavljali i krivično delo (npr. Najznačajnije su krivičnopravna i građansko pravna odgovornost. U građanskom pravu postoje tri vrste odgovornosti: odgovornost za sopstvenu radnju.izdaja. Običajna kompozicijavisinu kompozicije određivao arbitar. prekršajnom.lex Aquilia -propisao jedan jedini delikt. Imaju zasebna polja primene i zasebne sankcije. i za štetu od opasne stvari.sastoji se u tome što se štetnik iskupljuje oštedenom predajudi mu svoja dobra kao zamenu za dobra koja je uništio. Kod odgovornosti za štetu od opasne stvari krivica nije uslov za odgovornost. U rimskom pravu sve nedozvoljene radnje su se delile u dve velike grupe delikata: 1.oštedenje stvari.privatna osveta-lice koje je prouzrokovalo štetu trpelo je fizičke patnje koje je oštedeni imao pravo da čini.

a u građanskom pravu pravilo o odgovornosti za štetu koje je opšte.u građanskom pravu postoji više vrsta odgovornosti. red i mir u državi i ima pre svega za svrhu da zaštiti društvenu zajednicu specijalnom i generalnom prevencijom. uzročna veza i krivica.ne treba mešati sa naknadom štete.ispravke. izjave kojom je šteta učinjena i te sankcije predviđene su za povredu prava ličnostii. Osnovi odgovornosti. Ugovorna i deliktna odgovornost . Građansko pravna odgovornost za svrhu ima reparaciju a ona se postiže izravnanjem. Iz ovog opšteg pravila vidi se da postoje tri uslova građansko pravne odgovornosti: šteta.mere bezbednosti i vaspitne mere. Može se desiti da se krivično pravna i građansko pravna odgovornost utvrđuje u istom postupku (kada oštedeni postavi imovinskopravni zahtev u krivičnom postupku.a ne stepenu krivice.Cilj.a građanksopravne sankcije su usmerena ka imovini.staratelja. Pored njih postoji pravična novčana naknada.krivičnopravnom odgovrnošdu treba da se obezbedi očuvanje pravnog poretka. Trede lice. Odgovornost za štetu od opasne stvari se ne zasniva na krivici.reparacija nego satisfakcija.postoje razlike između dve grupe slučajeva: 1. odgovornost roditelja. Način određivanja delikata: u krivičnom pravu postoji sistem posebnih delikata . Njome se šteta ne nadoknađuje u potpunosti. ona ima uži domašaj nego nakanda štete. Krivica nije ni osnov ni uslov odgovornosti. Krivične sankcije su usmerene ka ličnosti učinioca.koji se pokrede javnom tužbom koju podnosi i zastupa javni tužilac. Sankcije. kod odgovornosti za drugoga.poslodavac odgovara za krivicu drugog (zaposlenog).poravnanjem onog što se desilo štetnim postupcima nekog lica u imovini/ ličnim dobrima drugog lica. to je krivica.povlačenje.nemogude je primeniti princip integralne naknade.dosuđuje se u slučaju prouzrokovanja nematerijalne štete koja se ogleda u nanošenju fizičkog i psihičkog bola.ta lica odgovaraju za štetu po osnovu krivice i to sopstvene koja se sastoji u tome što su propustili da vrše nadzor na način na koji je trebalo da ga vrše.u krivičnom pravu postoji kazna.a njegova krivica (zaposlenog) ogleda se u tome što nije postupao onako kako je trebao. 2. Kod odgovornosti za sopstvene radnje. U građanskom pravu: ko drugome prouzrokuje štetu dužan je nadoknaditi je.samozadovoljenje koje se postiže tako što se oštedenom omogudava da obezbedi dobra koja de umanjiti bol.odgovornost poslodavca za štetu koju zaposleni na radu/ u vezi sa radom prouzrokuje. Građanskopravna odgovornost u parničnom postupku koji pokrede privatni tužilac.odmerava se prema veličini štete. Pored naknade štete postoji i objavljivanje presude. U građanskom pravu najtipičnija sankcija je naknada štete. Sudija je dužan da u konkretnom slučaju utvrdi postojanje obeležja. Imalac opasne stvari odgovara za štetu objektivno i na osnovu samo dva elementa: štete i uzročne veze. U krivičnom pravu postoji određeni broj delikata. (to je nazastupljenija teorija).osim ako dokaže da je nastala bez njegove krivice.ustanove. Vlasnik odgovara zbog rizika koji je stvorio sa opasnom stvari.nije. Sudski postupak kojim se utvrđuje odgovornost: krivična odgovornost se utvrđuje u krivičnom postupku.

odgovornost za drugog. Ugovorna odgovornost u užem smislu. Ako niko .domašaj odgovornosti. odgovornost za štetu od opasne stvari. Izuzetno de se dugovati celokupna šteta ako strana nije izvršila obavezu namerno ili iz krajnje nepažnje. Između ugovorne i deliktne odgovornosti postoji princip komunikacije. (potpunu ili delimičnu).krivice Odgovornost za čin drugog licaKrivica postoji kad se neko nije ponašao kako je trebalo.lice koje odgovara po ugovornoj odgovornosti mora imati poslovnu sposobnost. poslovodstvo bez naloga.nastaje samim faktom prouzrokovanja štete izvan obligacionog odnosa i ne podrazumeva obavezu koja je ranije postojala. (ranija shvatanja).Ugovorna-odgovornost za štetu koja nastaje usled povrede neke ranije postojede obaveze. Ako neko nije sposoban. zakon.a ne samo one koja je nastala iz ugovora. Ugovorna odgovornost u širem smislu. 4.jedno lice koje odgovara drugom po ugovornoj odgovornosti ne može tom licu odgovarati po pravilima deliktne odgovornosti.uzroci nastanka ugovorne odgovornosti u širem smislu. I jedna i druga odgovornost stvaraju obavezu na naknadu štete.on ne može biti kriv i ne može odgovarati za sopstveni čin. jednostana izjava volje.jer je izričito zakonom predviđena samo kod odgovornosti po osn. Lice koje deliktno odgovara stiče deliktnu odgovornost sa 14 godina. Deliktna odgovornost je uređena imperativnim propisima. -neispunjenje -neuredno ispunjenje Deliktna (neugovorna.mogudnost da se ugovorom isključi ili ograniči odgovornost. Kod deliktne odgovornosti duguje se potpuna (naknada koja odgovara veličini štete). Kod deliktne odgovornosti-počinje da teče od momenta prouzrokovanja štete. Ugovorna odgovornost uređena je dispozitivnim zakonskim pravilima. Krivica je poseban uslov. Uslovi odgovornosti Dva opšta uslova: šteta i uzročna veza. Odgovaraju i mlađi u manjem obimu.povreda svake obaveze. Da bi neko bio kriv mora da bude sposoban za rasuđivanje. Vede je naknada koja se duguje kod deliktne odgovornosti.odgovornost koja je nastala usled povrede neke obaveze koja je nastala iz ugovora. izvan ugovorna). Razlike: 1. Kod ugovorne odgovornosti duguje se naknada štete u visini koju je mogao predvideti da de nastupiti posledica neizvršenja obaveze (naknada predvidljive štete).sposobnost štetnika za odgovornost.ugovorna odgovornost postoji samo između lica koja mu se od ranije nalazila u obligacionom odnosu. ZOO propisuje tri vrste odgovornosti: odgovornost po osnovu krivice. 5. -današnje shvatanja -sticanje bez osnova.momenat od koga počinje rok zastarelosti.obim naknade. -deliktna odgovornost postoji između više lica i kada više lica nanese štetu jednom oštedenom bez obzira da li su štetu naneli zajednički ili samostalno. 3. 2. Kod ugovorne odgovornosti rok zastarivanja pravi oštedenog da zahteva naknadu počinje da teče od dana dospelosti ugovorne obaveze.

ne bi bio odgovoran za štetu koju prouzrokuje lice nesposobno za rasuđivanje oštedeni bi snosio sam svoju štetu.160 st1. Kod odgovornosti za drugoga na jednoj strani imamo oštedenog koji je poverilac. Druga grupa slučajeva spadaju oni slučajevi u kojima jedno lice odgovara za štetu koje je prouzrokovalo drugo lice sposobno za rasuđivanje.2) ne odgovara za štetu osim ako se ne dokaže da su pri prouzrokovanju štete bili sposobni za rasuđivanje (oboriva pretpostavka). Na opštoj sednici Vrhovnog suda Jugoslavije 1970.koje nije prouzrokovalo štetu. Da li sve maloletnike treba tretirati kao lica nesposobna za rasuđivanje i podi od pretpostavke a u svakom konkretnom slučaju dozvoliti ispitivanje da li je maloletnik sposoban za rasuđivanje ili sve maloletnike podeliti u kategorije i za svaku kategoriju propisati poseban pravni režim odgovornosti. U obrazloženju mišljenja rečeno je da bi u utvrđivanju da li je maloletnik sposoban za rasuđivanje bilo neefikasno i necelishodno zbog toga što bi se parnični postupak odugovlačio.u našem zakonu postavilo se sporno pitanje.) ne odgovaraju za štetu koju prouzrokuju.a na drugoj strani imamo štetnika (lice koje je štetu prouzrokovalo.što znači da ih zakon smatra sposobnim za rasuđivanje.naziva se odgovornost za drugoga. . 2. Odgovornost takvih lica. 3.odgovornost roditelja i staratelja za štetu koju prouzrokuje maloletno lice.maloletnici do navršene 7. Odgovornost države za štetu organa koji prilikom obavljanja svoje službene dužnosti pričine štetu. Sudovi su zauzeli suprotan stav.lice sa navršenih 14 godina (prema čl. Prva grupa slučajeva (odgovornost za lica nesposobna za rasuđivanja): su lica koja su odgovorna zbog toga što imaju dužnost da nadziru i vaspitavaju lica nesposobna za rasuđivanje.a mogu biti odgovorni po pravilima o odgovornosti za sopstveni čin. Tu spada: odgovornost roditelja i staratelja za štetu koju prouzrokuje maloletno lice.3) -oni odgovaraju za štetu prema opštim pravilima o odgovornosti. Odgovornost za štetu punoletnog lica pod starateljom i odgovornost drugih lica za maloletnike. Prva grupa slučajeva: 1. U ovome pravo nalazi neko drugo lice koje de odgovarati umesto lica nesposobnog za rasuđivanje. do 14.zauzeto je načelno mišljenje prema kome sve maloletnike treba podeliti na različite kategorije prema njihovom uzrastu i za svaki uzrast predvideti poseban režim odgovornosti.160. Tu spadaju: poslodavci za štetu koju zaposleni prouzrokuje na radi ili u vezi sa radom. Necelishodan zbog toga što bi stvorilo velike troškove koji bi pratili ispitivanje sposobnosti za rasuđivanje jer bi trebalo angažovati veštaka koji bi trebalo da proceni i da svoje mišljenje. U skici Zakona o obligacijama i ugovoirma bilo je predloženo rešenje po kome maloletnike ne treba razlikovati prema uzrastu i da treba uzeti da nisu sposobni za rasuđivanje i da ne odgovaraju za štetu ali da treba dozvoliti oštedenom da dokazuje suprotno (teret dokazivanja na oštedenom). godine života (čl. godine života (čl.st. ZOO prihvatio je stanovište suda.al za nju odgovara.od navršene 7. 160 st.al za nju ne odgovara) i odgovorno lice. Zakon smatra da nisu sposobni za rasuđivanje i da se ne može ispitivati da li su oni u konkretnom slučaju bili sposobni za rasuđivanje. U vezi sa regulisanjem odgovornosti za štetu maloletnika. i u njemu maloletnici su podeljeni prema uzrastu na tri kategorije: 1. Odgovornost pravnog lica za štetu koju prouzrokuje njegov organ u obavljanju svoje funkcije.

Druga situacija je ako je dete prouzrokovalo štetu pod nadzorom nekog drugog lica.a ne po čl.niti oni mogu dokazati da nisu krivi.odgovornost roditelja za štetu koju pričini maloletnik do 7.godine. Prva situacija je ona situacija u kojoj se nalazi dete pod nadzorom roditelja.godine je blaža od odgovornosti koju imaju roditelji za štetu koju pričini dete do 7.)da ga nadziru b. ZOO.vrtid ili drugo lice onda mogu u regresnom postupku zahtevati od roditelja da im isplate iznos.radnja oštedenog. (viša sila. Onda se primenjuje čl. U ovom slučaju oštedeni može tužiti ili roditelje ili drugo lice ili zajedno i roditelje i drugo lice. Osnov odgovornosti je krivica. Roditelji odgovaraju solidarno za štetu.165 st. U tom pogledu treba razlikovati: 1.Odgovornost roditelja za štetu koju prouzrokuje maloletnik zavisi od uzrasta maloletnika odnosno da li dete pripada pvoj. Krivica se predpostavlja ali je dozvoljeno da dokazuju da je šteta nastala bez njihove krivice. U ovom slučaju radi se o posebnoj odgovornosti roditelja. Roditelji odgovaraju zato što po zakonu imaju dve pravne obaveze prema detetu: a.ovo zbog toga što roditelj zajednički vrše roditeljsko pravo i moraju solidarno biti odgovorni zbog propusta u vršenju roditeljskog prava.rđavih prilika i poročnih navika. Dužni su da osposobljavaju svoju decu da budu pažljivi ljudi.radnja tredeg lica). U ovoj situaciji roditelji odgovaraju zbog propuštanja obaveze vaspitanja. Ako su roditelji razvedeni. Kada se dete nalazi pod nadzorom roditelja oni su odgovorni za štetu.ali se mogu osloboditi.poročnih navika. Roditelji odgovornost za štetu bez obzira na svoju krivicu. Ukoliko oštedeni tuži samo obdanište ili vrtid i u tom slučaju mu bude dosuđena naknada.4 ZOO. odgovarade roditelj kojem je na osnovu odluke suda dete povereno načuvanje i vaspitavanje. Odgovornost roditelja za štetu koje pričini dete od 7. Obaveza da ga vaspitavaju -obaveza da stvaraju kulturne i obavezne navike deteta.odgovornost roditelja za štetu koju pričini maloletnik od 7 do 14 god.obdanište. Da bi dete odgovaralo zahtevaju se dva uslova: 1. Pored roditelja može odgovarati i dete pod uslovom da je dete bilo sposobno za rasuđivanje i da je krivo.165. Mogli bi se osloboditi odgovornosti ako dokažu da postoji neki razlog koji isključuje odgovornost bez obzira na krivicu.za štetu de odgovarati oba roditelja. Prema tom članu roditelji odgovaraju za štetu koju drugome pričini maloletno dete osim ako ne dokažu da je šteta nastala bez njihove krivice. Kada dete napuni 7 godina važi pretpostavka da nije sposobno za rasuđivanje.ali moraju da dokažu krivicu roditelja zbog propusta u vaspitanju. Osnov njihove odgovornosti je krivica. Oštedeni ne mora dokazivati krivicu roditelja.sposobnost za rasuđivanje 2.krivica . Ako je šteta posledica opšteg zanemarivanja. brinu o njegovom životu i zdravlju i da ga čuvaju.165.drugoj ili tredoj kategoriji. Odgovornost roditelja u ovom slučaju je odgovornost koja se bazira na tome što je šteta nastala kao posledica lošeg vaspitanja.a ne nadzora. Ako tuži roditelje oni odgovaraju na osnovu člana 168. Zbog toga oštedeni u ovom slučaju mora da dokaže da su roditelji krivi.“rđavih primera“. Ugrađen je u čl. 2.ali oštedeni može dokazati obrnuto.godine.)da ga vaspitavaju Obaveza nadzora je da se staraju o svom detetu.da se ponašaju u društvu onako kako nalažu društvena pravila.

a nadoknada se ne može dobiti od lica koje je dužno da vodi nadzor nad njim. 164 ZOO u kome stoji da staratelj odnosno lice koje je postavljeno zakonskom odlukom nadležnog organa ili na osnovu ugovora za staratelja.ako dokaže da bi šteta nastala i pri brižljivom vršenju nadzora.da je maloletnik prouzrokovao štetu i bio sposoban za rasuđivanje i kriv 2. U ovom slučaju potrebna četri uslova: 1. 3. a. Odgovornost staratelja za štetu koju pričini duševno poremedeno lice i lice pod starateljstvom čl. punoletno lice koje usled duševne poremedenosti. 4.nije odgovornost prema opštim pravilima.tada sud može ako pravičnost zahteva i naročito imajudi u vidu materijalno stanje roditelja i oštedenog obavezati rodietelje da nadoknadi štetu potpuno ili delimično i ako za njih nisu odgovorni. Odgovornost drugog lica za maloletnika. Po tom članu kada je dužnost nadzora nad maloletnim licem povereno staratelju.da nema imovinu iz koje bi se šteta mogla nadoknaditi 3. On odgovara zbog toga što je došlo do propusta u brizi i nadzoru što znači da odgovornost na osnovu krivice.punoletno pod starateljstvom ima sredstva da nadoknadi štetu.da roditelji nisu odgovorni za štetu ali da imaju imovinu 4.Krivica deteta se ne pretpostavlja.uređena u čl. Njegova krivica se pretpostavlja i može se osloboditi iz dva razloga koja su u zakonu izričito navedena: 1. zaostalog umnog razvoja ili kog drugog razloga nije sposoban za rasuđivanje. da se stara i vodi brigu o ličnosti punoletnika.odgovornost na osnovu pravičnosti: postoje dva slučaja kad se taj izuzetak iz čl.ako dokaže da je nadzor vršio na način koji je obavezan 2.a roditelji nemaju dovoljno sredstava da tu štetu nadoknade.da je njihova imovina veda od imovine koju ima oštedeni. Ovaj slučaj de se najčešde pojaviti u praksi kad je štetu prouzrokovalo maloletno lice ili punoletno lice pod starateljstvom koje zbog duševne bolesti i umnog razvoja nije sposobno za rasuđivanje. Sticanje deliktne sposobnosti ne oslobađa rodietelje jer roditelji imaju obavezu da vrše nadzor i vaspitavaju ga do 18.167 ZOO.)kada je štetu prouzrokovalo lice koje za nju nije odgovorno tj. Staratelj može da bira da dokazuje jedan od dva načina. U tom slučaju sud može da bude lice koje za štetu nije odgovorno ako to pravično zahteva i to naročito s obzirom na materijalno stanje štetnika i oštedenog. b. školi ili drugoj ustanovi onda staratelj maloletnog lica . Maloletnik postaje deliktno sposoban kad navrši 14 god i pod odgovornosti po opštim pravilima odgovoran i to na osnovu pretpostavke krivice. Taj slučaj podrazumeva da maloletno lice odn.štodenika.odgovornost roditelja za štetu koju pričini maloletnik od 14 do 18 god. Ako tužilac dokaže i sposobnost i krivicu odgovara dete.)drugi slučaj izuzetak je kada je maloletnik koji je sposoban za rasuđivanje prouzrokovao štetu ali nije u stanju da je nadoknadi.169 primenjuje. Staratelj odgovara zbog toga što je obavezan da nadzire.godine života.odgovornost za štetu koje to punoletno lice prouzrokuje.

Ako štetu nije prouzrokovao sam poslodavac nego je štetu prouzrokovalo drugo zaposleno lice onda se postavlja pitanje ko treba za tu štetu da odgovara. Ako tuži ustanovu onda ukoliko ustanova izgubi i sudskom odlukom bude obavezana da oštedenom nadoknadi štetu. da je šteta posledica propuštanja vaspitavanja roditelja. Ova lica odgovaraju na osnovu pretpostavke krivice i ona se mogu osloboditi od odgovornosti iz dva razloga. Lice koje obavlja neku delatnost u tom slučaju zapošljava drugo lice radi obavljanja poslova iz te delatnosti.a zajedno sa njom može odgovarati i roditelj. U ovoj grupi postoje dva slučaja: 1.ali de biti dužna da dokaže krivicu odn.samoupravni sporazum. Međutim kad neko obavlja neki privremeni posao onda zbog obima posla koji spadaju u tu delatnost često bivaju angažovana i druga lica da bi se ti poslovi obavili. ustanova de modi da pokrene regresnu parnicu i zahteva iznos koji je na ime naknade pala oštedenom.da dokažu da bi šteta nastala i pri brižljivom vršenju nadzora. njihova krivica se mora dokazati. To pravilo je propisano i u ZOO u čl.području koji se nazivao privatni sektor. Postojali su samo radnici koji su udruživali rad i sredstva među sobom i to an osnovu posebnog sporazuma. 1.odgovornost pravnih lica za štetu koju prouzrokuje njegov organ tredem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija 1. U tom sektoru vladao je princip socijalnog upravljanja.odgovornost preduzeda i drugih poslodavaca Do prouzrokovanja štete često dolazi prilikom obavljanja nekih poslova.obudari. Može se desiti da je maloletnik koji se nalazi pod nadzorom u vreme dok je ustanova vršila nadzor nad njim bio sposoban za rasuđivanje. Zakon ne govori o odgovornosti poslodavca ved preduzeda ali pod preduzedem se podrazumeva poslodavac. Pod drugim ustanovima treba smatrati obdanište. (to važi za maloletnike od 7 do 14).bolnica.odgovornost preduzeda i drugih poslodavaca za štetu koju prouzrokuje zaposleni tredim licima u radu ili u vezi sa radom 2. U vreme kad je donet ZOO 1978. Ako oštedeni dokaže i sposobnosat za rasuđivanje i krivicu postojade solidarna odgovornost maloletnika. U ZOO ovo pitanje je regulisano tako da za štetu koju zaposleni prouzrokuje u obavljanju rada ili u vezi sa radom odgovara poslodavac. U ovom sporazuma nema nadređenih i podređenih ved su svi subjekti jednaki.(ustanove. U tom slučaju njhiova odgovornost je solidarna.da ta lica dokažu da su nadzor vršila na način koji je obavezan 2. U drugom delu društvenog sektora nije postojao klasičan odnos poslodavca i zaposlenog. u našem pravnom sistemu nije postojao klasični ugovor o radu. Tu su spadali manje zanatlije (pekari.frizeri). Lice koje obavlja neki posao može prouzrokovati štetu.škole) odgovora za štetu koju maloletnik prouzrokuje za vreme dok je bio pod nadzorom. U tom slučaju kad jedno lice samo pričini štetu ono odgovara po pravilima o odgovornosti na osnovu krivice. 170 koji nosi naslov „odgovornost preduzeda“.vrtid.postojao je u veoma uskom području privrede. Druga grupa slučajeva: Razlikuje se od prve po tome što je uzrok štete radnja jednog lica koje je za nju kriv i može da za nju odgovara ali za štetu ipak odgovara drugo lice koje štetu nije ni prouzrokovalo niti je za nju kriv. Radnici su . (oštedeni može da bira koga de da tuži). Može odgovarati istovremeno ustanova zbog propuštanja nadzora.a to su isti oni razlozi zbog kojih se i staratelj punoletnog lica može oslobositi odgovornosti.

pravilo da oštedeni ima pravo da traži naknadu štete i zaposlenom ako je štetu prouzrokovao namerno.udrživali svoj rad u okviru organizacije udruženog rada koje su se opet povezivale među sobom koji se zvao društveni dogovor šire celine koje su se zvale složene organizacije udruženog rada. Uslovi odgovornosti preduzeda su: a. Ne bi se moglo osloboditi odgovornosti dokazujudi da nije kriv.)da je zaposleni kriv za štetu Šteta je prouzrokovana u radu ako je nastala u vezi sa obavljanjem radnih zadataka iz ugovora o radu. Do promene naziva došlo je posle donošenja Ustava iz 1972. Ova odgovornost u izvornoj varijanti se naziva „odgovornost organizacije udruženog rada“. U članu 170 nalaze se tri pravila: 1.a oštedeni je ne mora dokazivati.) da je šteta prouzrokovana u radu ili u vezi sa radom b. Po kom standardu treba biti dokazano da li je kriv? Krivica zaposlenog se procenjuje prema posebnom standardu. To su oblasti u kojima se zahteva posebna obučenost i veština kao što su medicina. ZOO je prihvatio drugo stanovište.zanatstvo. b. Poseban standard koji se primenjuje je ponašanje lica koje se bavi posebnom delatnošdu.po ZOO preduzede odgovara na osnovu krivice. To je opšti standard. Prema drugom shvatanju položaj preduzeda je lakši jer bi se mogao osloboditi odgovornosti dokazujudi da krivica ne postoji. Prema ovom pravilu može da odgovara i sam zaposleni. Razlika u ova dva shvatanja su vrlo velika. Drugim rečima.)preduzede odgovara po osnovu krivice i njegova odgovornost se zasniva pod pretpostavkom o krivici.ali ako prteduzede bude tuženo i isplati naknadu može da zahteva od . U vezi ove odgovornosti u našoj teoriji se pojavila dva shvatanja: a. Odgovornost poslodavca i zaposlenog je solidarna što znači da može biti tužen ili preduzede ili zaposleni ili oboje. 2. Tim ustavom napušten je sistem socijalnog samoupravljanjai stvoren pravni okvir za donošenje izmena i dopuna ZOO.ali ne na osnovu sopstvene krivice ved zaposlenog. Od tada član 170. Ono odgovara zato što je zaposleni svojom aktivnošdu prouzrokovao rizik od opasnošdu za štetu.za štetu koju zaposleni u radu ili u vezi sa radomprouzrokuje tredem licu odgovara preduzede u kojem je zaposleni radio u trenutku prouzrokovanja štete. Poredi se sa ponašanjem dobrog stručnjaka. koja spada u okvir radnih zadataka al koja je u tesnoj vezi sa radnim zadacima.radnje oštedenog ili radnje tredeg lica. To se jasno vidi iz drugog. Ukoliko bi bilo prihvadeno prvo shvatanje položaj preduzeda bi bio pogoršan.nosi naziv „odgovornost preduzeda“. Ponašanje zaposlenog se ne poredi sa ponašanjem razumnog i vrlo pažljivog čoveka. Pod pojmom štete u vezi sa radom se podrazumeva šteta koja je proizašla iz akta. koji je izmenjen u junu 1993. Tim izmenama i dopunamaizvršena je zamena reči organizacija udruženog rada sa reči preduzede. bez obzira na kom prostoru se radni zadaci obavljaju.završnog dela oovog pravila u kome stoji da preduzede odgovara osim ako dokaže da je zaposleni u datim okolnostima postupao onako kako je trebalo. Ono bi se moglo osloboditi odgovornosti jedino ako dokaže da je šteta nastala kao posledica više sile.. Ponašanje dobrog stručnjaka je ponašanje obučenog stručnjaka u određenoj oblasti. Tu spadaju sve radnje koje su fizički povezane sa izvršenjem poslova i zadataka na određenom radnom mestu.)preduzede odgovara bez obzira na krivicu.ali i upravljanje motornim vozilima. Uslov je da je zaposleni prouzrokovao štetu sa težim oblikom krivice. Krivica zaposlenog se pretpostavlja. osim ako se dokaže da je zaposleni nije nastupao onako kako je trebalo.

4. Da bi nastala odgovornost po ovom osnovu potrebno je da je jedno lice uskratilo drugom pomod što znači da je šteta nastala usled nečinjenja na koje je dužan svako kad su drugom licu ugroženi život i zdravlje.odgovornost u vezi sa obavezom zaključenja ugovora. Ako je zaposleni prouzrokovao štetu svojom radnjom.odgovara lice koje je drugom licu uskratilo pomod koja mu je bila neophodna i usled čega je došlo do smrti ili teškog narušavanja zdravlja drugog lica. Kada su ovi uslovi ispunjeni lice odgovara za štetu. To je faktičko pitanje o kojem sud odlučuje. Ako oni neredovno vrše ili ili obustave vršenje ovih delatnosi to može izazvati posledice po život i zdravlje građana.koristedi sopstvenu radnu snagu ali neupotrebom opasne stvari onda takođe odgovara preduzede ali po pravilima o odgovornosti za drugoga Posebni oblici odgovornosti 1.odgovornost organizatora priredbe 3. Međutim štetniku može biti umanjena odgovornost pa čak može biti i oslobođen odgovornosti ako to pravičnost zahteva. Kada oni odbiju da zaključe ugovor ona nastaje samo kad je odbijanje zaključenja ugovora neopravdano.odgovornost zbog neukazane neophodne pomodi. Ta lica koja imaju obavezu su po pravilu monopolska preduzeda koja imaju dominantan položaj na tržištu. . Na osnovu ovog pravila ako je zaposleni prouzrokovao štetu namerno međutim prama pravilima zakona o radu.po ovo pravilu odgovaraju lica koja po zakonu imaju obavezu da sa drugim licem zaključe ugovor kada im ono stavi ponudu za zaključenje. Kao i u prethodnom slučaju da bi postojala odgovornost neophodno je da je obustava neopravdana. Ovim članom se određuje njihova odgovornost .odgovornost usled terorističkih akata. Potrebno je da postoji po život ili zdravlje što znači da ugroženost nečijih stvari nije dovoljna. Poslodavac ima pravo na regres. Njegova odgovornost je subjektivna (zasniva se na krivici). Od urednog izvršavanja njihovih obaveza zavisi kako kako de se odvijati život i kako de biti zadovoljavane osnovne potrebe građana. Potrebno je da je štetnik mogao da pruži pomod bez opasnosti za sebe.rešava problem odnosa između odgovrnosti preduzeda za štetu koju zaposleni pričini svojom radnjom i odgovornost za štetu koju zaposleni učini upotrebom neke opasne stari koja pripada poslodavcu. Drugim rečima preduzede nema pravo regresa jedino kada je zaposleni štetu prouzrokovao običnom nepažnjom. Ako je zaposleni pričinio štetu upotrebom opasne stvari koja pripada poslodavcu onda za štetu odgovara poslodavac po pravilima o odgovornosti za štetu od opasne stvari. Neophodno je i da je štetnik mogao da predvidi nastalu štetu.zaposlenog da mu nadoknadi iznos.javnih demonstracija ili manifestacija 2. 5.preduzede ima pravo regresa i u slučaju kada je zaposleni prouzrokovao štetu krajnjom nepažnjom. Zbog toga je predviđeno pravilo po kome oni odgovaraju za štetu koja nastane usled neredovnog vršenja delatnosti.odgovornost u vezi sa vršenjem poslova od opšteg značaju-po ovom pravilu odgovaraju preduzeda koja vrše komunalne usluge ili neku drugu delatnost od opšteg interesa kao što su javna preduzeda koja se bave isporukom vode i električne energije. 3.

davanje druge stvari umesto uništene . 2. ZOO prioritet daje uspostavljanju ranijeg stanja i u tom smislu ono je predviđeno kao pravilo. 3.pravila o naknadi imovinske štete 2. U ZOO pravilo o naknadi štete su podeljena na dve celine: 1. Po ZOO ako oštedeni pokrene zahtev sud de usvojiti .ona prava po kojima zakonski ne treba da bude unapred određen odnos između ove dve naknade ved sud treba da odluči na koji od ova dva oblika naknada štete bi bila nadoknada. 2. 3.obimu se ono obavlja? Postoje dva oblika naknade imovinske štete: 1. U tom slučaju štetnik dužan da plati naknadu u novcu. U tom pogledu sva prava bi se mogla podeliti: 1.Naknada imovinske štete Imovinska šteta je umanjenje nečije imovine i sprečavanje rasta.kada uspostavljanje ranijeg stanja ne otklanja štetu u potpunosti.prioritet uspostavljanje ranijeg stanja (Austrijsko pravo.uspostavljanje ranijeg stanja. „odgovorno lice je dužno uspostaviti stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala“.opravka oštedenje stvari 2. 3.vradanje iste stvari ako je šteta nastala njenim oduzimanjem . Mogude ga je izvršiti na tri načina: 1. Naime pravilo o uspostavljanju ranijeg stanja je dispozitivnog karaktera i ustanovljeno je radi zaštite interesa oštedenog. Odstupanja od pravila: 1. Skica o obligacijama i ugovorima i nacrt građanskog zakonika govore još i o povredi svakog zakonskog interesa kao naknadi imovine.kako se vrši poravnanje? 2.a preko toga i Srpski građanski zakoniki ostalo u srpskom pravu do danas). U našem pravu se smatralo da se pravo bolje štiti uspostavljanjem ranijeg stanja.pravila o naknadi neimovinske štete 1. u kom opsegu. Oštedeni može uvek da zahteva da mu šteta bude nadoknađena u novcu.sastoji se u naknadi vrednosti stvari u novcu.ona prava koja daju prioritet naknadi u novcu (Francusko i Englesko pravo) 2.najkrupniji izuzetak od pravila postoji kada oštedeni sam traži naknadu štete u novcu.NAKNADA ŠTETE Naknada štete je sadržina obaveze odgovornog lica i sankcije za njegovu građansko pravnu odgovornost. Svrha naknade imovinske štete je popravljanje odnosno izravnavanje onoga što se desilo imovinskim dobrima nekih lica. Njome se uspostavlja faktičko stanje stvari koje je postojalo pre prouzrokovanja štete ved stanje iste ili približno iste vrednosti imovine oštedenog posle prouzrokovanja štete i pre. Uspostavljanje ranijeg stanja naziva se još i naturalna restitucija. U vezi s tim postavljaju se dva pitanja: 1. Postoje dva oblika međutim odnos ova dva oblika nije isti u svim pravilima.je oblik naknade štet koji se sastoji u tome što je odgovorno lice dužno da dovede stvar oštedenog u stanje u kome su se one nalazile pre prouzrokovanja štete.naknada u novcu. U tom slučaju odgovorno lice de posle uspostavljanja ranijeg stanjajedan deo štete nadoknaditi u novcu.šteta se nadoknađuje u novcu kada uspostavljanje ranijeg stanja nije mogude. (Švajcarski).

U skici je bilo predviđeno pravilo na kome je oštedeni imao pravo na naknadu stvarne štete i izmakle dobiti. Ako štetnici prouzrokuju isti oblik krivice snose istu naknadu. Princip integracije naknade (potpune naknade)-usvojen u ZOO. Ova ideja je bila prihvadena u skici prof.1“oštedenik ima pravo kako na naknadu obične štete. U skici je takođe bilo predviđeno odstupanje i po tom odstupanju oštedeni imao pravo na naknadu samo ako stvarne štete ali ne i izmakle dobiti.189 st.a interes oštedenog je da mu bude nadoknađena celokupna šteta.stepen krivice ne treba da utiče na određenje naknade. .naknada može biti manja nego što iznosi.a ne prema nečemu drugom.ideja o strogom razgraničenju stvarne štete i izmakle dobiti 2. Sud ne mora da prihvati zahtev za novčanu naknadu.Konstantinovida. Sudovi su počeli da prihvataju stanovište da šteta treba da odgovara i za stvarnu štetu i za izmaklu dobit bez obzira na stepen krivice.a ako je postupao sa običnom nepažnjom treba da nadoknadi samo stvarnu štetu. Visina naknade ne može predi visinu štete.a ako je šteta prouzrokovana težim oblikom krivice naknada treba da bude jednaka visini štete. Razlika savremenog prava nastaje povodom pitanja dali naknada koju štetnik duguje može da bude manja od iznosa štete.izuzev ako okolnosti slučaja traže uspostavljanje ranijeg stanja. 4. Princip distributivne pravde.ako smatra da nije nužno da odgovorno lice uspostavi ranije stanje.tako i i naknadu izmakle koristi“.ali ne može biti ni ispos stvarne štete. Drugim rečima ako sud ima pravo da smanji iznos naknade do visine stvarne štete . Ta pravila su počela da se menjaju posle Drugog svetskog rata. 1. Ako je štetnik prouzrokovao štetu sa blažim oblikom krivic. Zato visi naknade mora biti odmerena isključico prema veličini štete.naknada treba biti jednaka krivici poruzrokovane štete. Prema ovom principu smatra se protivnim samoj prirodi naknade da se vodi računa o stepenu krivice. Naime pravila SGZ u pogledu obima naknade štete zasniva se na dve ideje: 1.visina naknade ne mora uvek da odgovara veličini štete ved može biti i manja što zavisi od krivice kojom je šteta prouzrokovana. Taj princip i ZOO prihvata u čl.ideja je bila da iznos naknade treba da bude jednak veličini štete. Ovaj princip vodi računa da prilikomodređenja naknade mora biti uzet u prvom redu interese oštedenog da mu šteta bude nadoknađena. On ne može biti osuđen na izmaklu dobit ako je obična nepažnja. Utvrđivanje visine naknade koju duguje oštedeni (pravila o obimu naknade imovinske štete) Sva savremena prava u pogledu obima prihvataju pravilo po kome naknada ne može biti veda od iznosa štete. Polazi od ideje da naknada štete treba da obezbedi ekvivalenciju imovine štetnika i oštedenog.postoji onda kada sud može samoinicijativno bez predloga oštedenog da odluči o tome da šteta bude nadoknađena u novcu.190 „potpuna naknada“ „sud de uzimajudi u obzir okolnosti koje su nastupile u prouzrokovanju štete presuditi naknadu u iznosu koji je potreban da bi se oštedenikova materijalna situacija dovede u ono stanje u kome bi se nalazila da nije bilo štetne radnje ili propuštanja.“ i čl. Ako je štetnik prouzrokovao štetu sa umišljajem ili grubom nepažnjom onda treba da nadoknadi i stvarnu štetu i izmaklu dobit. 2. Naknada mora uvek da bude jednaka visini štete. Srpsko pravo je pre donošenja ZOO prihvatilo jedno rešenje.

postoji u slučaju kada je štetnik radio nešto u korist oštedenika tj. 2. Kada se radi o imakloj koristi ona se ne može cifarski dokazati jer ona nije ni nastala. Potrebno da je šteta prouzrokovana običnom nepažnjom. 3. Taj momenat je momenat prouzrokovanja štete. 1. Visina naknade utvrđuje se prema momentu koji treba razlikovati od momenta dospelosti obaveze na naknadu štete.a ako nađe da je prilikom tih poslova pokazao brižljivost koju pokazuje u obavljanju sopstvenog posla.a to je momenat od kog oštedeni stiče pravo da od odgovornog lica zahteva naknadu.prihvaden u Austrijskom pravu.za njega besplatno obavljao neki posao. Procena izmakle koristi je hipotetička jer se vrši s obzirom na sadržaj okolnosti i budude koje se pretpostavljaju kao redovne i normalne.ako ona nije prouzrokovana ni namerom ni grubom nepažnjom.postoji u slučaju kad je šteta prouzrokovana krivičnim delom učinjenim sa umišljajem. To je situacija kad je pre donošenja presude oštedeni sam otklonio štetu tako što je izvršio opravku ili zamenu stvari ili .3 izuzetka od principa-2 predviđaju da naknada bude manja od štete.a jedan omogučava da naknada bude viša od iznosa štete.momenat u kom sud donosi odluku o tužbi za naknadu. Onda sud može dosuditi naknadu u iznosu vrednosti koju je ta stvar imala za oštedenika. Visina naknade se utvrđuje prema veličini štete u momentu donošenja presude.samo je velika verovatnoda da de ona nastati u bududnosti. Može da dosudi naknadu preko objektivne tržišne vrednosti te stvari i da naknadu poveda do subjektivnog iznosa vrednosti koju je ta stvar imala za oštedenog. Zobg toga visinu izmakle koristi sud ne dokazuje dokazivanjem nego procenom. Šteta se može povedati al po neki put može dodi i do smanjenja obima štete.postavlja se pitanje prema kom momentu? 1.prihvadena u našem savremenom pravu. Pošto u našem pravu visina štete zavisi od obima . Sud ga može osuditi na manju naknadu nego što iznosi šteta.može da dođe do promena. Često se dešava da oštedeni nakon što zatraži naknadu. Dakle ne utvrđuje visinu izmakle koristi proizvoljno. Zbog toga što od momenta kada šteta bude prouzrokovana pa do momenta u kome ona treba da bude nadoknađena može da prođe određeno vreme u kome se količija. To rešenje prihvadeno u 189. Prema kom momentu sud utvrđuje visinu naknade? Utvrđivanje na osnovu dokaza koje je pružio oštedeni.članu.on je odbije.da bi ga iznos potpune nadoknade dovelo u oskudicu. 3. Naime od moementa podnošenja tužbe za naknadu štete suda.izuzetak postoji kada je odgovorno lice slabog imovnog stanja.opseg štete može promeniti.momenat nastanka štete. Tada sud može vodedi računa o materijalnom stanju oštedenom tražiti da on neisplatom potpune nadoknade ne bude doveden u oskudicu.podnošenje tužbe – prihvadeno u našoj sudskoj praksi pre nego što je donet ZOO.pa sam sanira štetu. st. Sud prilikom procene po pravilu angažuje veštaka. Ono je povoljnije za oštedenog ali nije bez nedostatka. Visina naknade se utvrđuje dokazivanjem i on se mora cifarski izraziti kada se radi o naknadi u novčanom obliku.2.osuditi štetnika da plati manju nadoknadu nego što iznosi šteta.ali samo ako je šteta bila prouzrokovana običnom nepažnjom 2.

a visina novčane naknade utvrđuje se prema momentu kada su učinjeni troškovi radi otklanjanja štete.a u sudskoj praksi određen krug lica koja imaju pravo određena prema krugu lica koji imaju pravo za duševne bolove zbog gubitka (deca.bračni ili vanbračni drug). dospeli iznosi rente mogu se prenositi poslovima inter vivos i mortis causa.troškovi u vezi sa prevozom povređenog od mesta povređivanja do ustanove . Novčana renta dosuđuje se i usled trajno povedanih izdataka koji su nastali usled telesne povrede ili oštedenja zdravlja. transport za grobno mesto. a. Sporazum štetnika i oštedenog o visini rente i rokovima mora biti pismeno ( ovi dospeli iznosi mogu biti preneti bilo ugovorom. Pravo imaju naslednici. ZOO sadrži posebna pravila za naknadu imovinske štete kada nastupe ovi događaji.spadaju troškovi prenosa sanduka. U slučaju da je nenovčano potraživanje na naknadu štete popravkom ili zamenom stvari samoinicijativno od strane oštedenog promenilo pravnu prirodu i pretvorilo se u novčanu. Nastaju neki izdaci kojih ne bi bilo da smrt nije nastupila. Ako nije bilo sporazuma ali je oštedeni pokrenuo spor u kome je štetnik pravnosnažno osuđen.pa do prebivališta i troškovi bliskih srodnika zbog obilaska povređenog u bolnici.posluženje prilikom sahrane. Oni nisu šteta u pravnom smislu reči.troškovi podizanja nadgrobnog spomenika.roditelji.intervencija za nabavku lekova. .održavanje grobnog mesta. Naknada štete u slučaju smrti. Ako dođe do promena okolnosti koje je sud imao u vidu onda i štetnik i oštedeni mogu da traže da se izmene visine obroka.izdaci za pružanje medicinskih uslova(lek.bilo testamentom). Nadoknađuju se uobičajeni troškovi za podizanje spomenika.je prihvatio drugu stvar. Oni su događaji koji mogu za sobom da povuku razne oblike troškova i druge vidljive imovinske štete koji ne bi bili učinjeni da se ti troškovi nisu desili.zatim izgubljena zarada zbog nesposobnosti za rad za vreme lečenja i gubitak izdržavanja koja su određena lica primala od nesrede. 2.troškovi muzike. Onda je u sudskoj praksi prihvadeno da oštedeni ima pravo da zahteva naknadu u novčanom obliku.putni troškovi najbližih srodnika.onda oštedeni ima pravo i na zateznu kamatu koja se računa počev od dana kada je šteta otklonjena odn. 1.telesne povrede ili oštedenja zdravlja.crnine.u vezi sa lečenjem. To su izdaci u vezi sa troškovima sahrane.)troškovi sahrane.telesne povrede ili oštedenja zdravlja Imovinska šteta može nastati kao posledica smrti.naknada štete u slučaju smrti (izdaci u vezi smrti-šteta). Svi ti izdaci moraju biti nadoknađeni i svi oni ulaze u obim naknade štete.)naknada troškova za lečenje od zadobijenih povreda i drugih troškova u vezi sa lečenjem.kada su učinjeni troškovi radi opravke.troškovi za sveštenika. Pravo na novčanu rentu je lično pravo i zato se ne može prenositi na druga lica.podušja (do 40-dnevne).troškovi objavljivanja čitulje. Postoje dve vrste troškova: 1.smeštaj u bolnici). Ko ima pravo na ovu naknadu? ZOO nije rešio to pitanje. b. Ako su iznosi rente dospeli onda se oni mogu prineti drugom licu.

kod štete koja nastaje zbog toga što su mogudnosti daljeg napredovanjai razvijanja oštedenoguništene ili trajno smanjene.ako se njegovo zdravstveno stanje pogorša. Pravo na novčanu rentu je neprenosivo zato što je lično pravo. Ovu naknadu treba razlikovati od prethodne.da mu zdravlje nije narušeno i zarada koju ono ostvaruje. Jedino što sudovi ne priznaju kod zarade je zarada iz nedozvoljenog rada (rad suprotan prinudnim propisima i moralu). 4.može dosuditi u još tri slučaja: 1.naknada izgubljene zarade zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad posle lečenja. Te promenjene okolnosti mogu da utiču na visinu naknade.a ogleda se u neostvarenoj koristi koju bi ona ostvarila u svom domadinstvu. Može je na zahtev štetnika za ubudude smanjiti ili sasvim ukinuti.potrebna bolja.troškovi usled pojačanih otreba drugih lica koja pružaju pomod oštedenom. Obuhvata pet vrsta troškova: 1.sud može na zahtev oštedenog povedati rentu za ubudude.)pravo na naknadu štete u slučaju tesne telesne povrede ili oštedenja zdravlja.nanete teške telesne povrede ili oštedenje zdravlja. Oštedeno lice može zahtevati povedanje rente.pojačana ishrana povređenog da bi se oporavio.ako su se imovinske prilike popravile. c. Kada u pitanju nezaposlena lica.kad naknada štete zbog trajno povedanih potreba nastalih usledteške telesne povrede ili oštedenja zdravlja. 4.porast zarada).od rada na sopstvenom imanju.domadinstvu..svaka imovinska korist ostvarena od rada u novčanom i nenovčanom obliku koju je zaposleni ostvarivao od rada učinjenog drugim licima po osnovu ugovora o delu.u slučaju gubitka zarade zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad.u dvojoj bašti vodnjaku. Ova šteta ogleda se u različitim izmaklim zarada koja bi lica čija je radna sposobnost umanjena ostvarila po redovnom toku stvari da mu nije naneta teška telesna povreda odn. Pod zaradom treba podrazumevati zaradu zaposlenog lica i zaradu nezaposlenog. Sa druge strane štetnik bi mogao da zahteva smanjenje ili ukidanje rente. Međutim ako su pojedini obroci novčane rente dospeli onda se može preneti na drugo lice zato što su ušli u njegovu imovinu i postali su imaoci potraživanja koja se mogu izvršiti. . 3.u toku njenog trajanja može dodi do promenjenih okolnosti koje je sud imao u vodu prilikom dosuđivanja visine rente. Zbog toga ZOO predviđa pravilo: „ako se okolnost koju je sud imao u vidu prilikom donošenja presude promeni. 2.troškovi lečenja i drugi potrebni troškovi u vezi sa lečenjem 2.Izmena visine rente.pošto se renta dosuđuje za ubudude. Zarada zaposlenog licapodrazumeva s enovčani iznos koji je zaposleni ostvarivao na osnovu radnog odnosa (zarada za redovno radno vreme i zarada za prekovremeno radno vreme). Nova renta se pored slučaja gubitka izdržavanja.izgubljena zarada zbog privremene nesposobnosti za rad za vreme lečenja 3.ona imaju pravo na naknadu štete po ovom osnovu (npr.npr domadica ima pravo na naknadu štete zbog gubitka zarade zbog sopstvenog rada.naknada zbog trajno povedanih potreba-obuhvata troškove za pojačanu ishranu povređenog. Prema stavu sudske prakse smanjenje ili povedanje može ako dođe do promenjenih opštih ekonomskih prilika (opadanje kupovne modi novca.

uspostavljanje ranijeg stanja: Popravljanje u imovinskim ili ličnim dobrima. Prema ZOO nematerijalna.potrebno da štetnik zna da su navodi neistiniti 3.objavljivanjem ispravi ili narediti da štetnik povuče izjavu kojom je povreda učinjena ili da učini nešto drugo čime se može ostvariti svrha kojom se postiže naknada. Naknada imovinske štete usled povrede časti i prozrokovanje štete širenjem neistinitih navoda. U skici u Zakonu o obligacijama.da su navodi o nekom licu koji se izvode neistiniti 2.a uskradene su zbog toga što su mogudnosti oštedenog uništene ili smanjene.al postoje situacije u kojima lice kojima je povređena čast tuđim izjavama kojima se ono omalovažava i trpi imovinski gubitak.naknada u novcu 1.kad je nekom nanet fizički bol.objavljivanje presude na trošak štetnika 2.međutim postoje izvestni vidovi nematerijalne štete kod kojih je ipak mogude.5. Usled povrede nečije časti nastaje neimoviska šteta.troškovi zbog toga što su mogudnosti oštedenog za dalje razvijanje ili napredovanje trajno ili delimično uništena. 2.povlačenje izjave kojom je povreda učinjena o trošku štetnika 4. ZOO u čl. Oblik i naknada neimovinske štete: naknada nematerijalne štete može imati dva oblika: 1. Reparacija se potpuno postiže kod imovinske štete.-205). Da bi neko odgovarao za imovinsku štetu po ovim pravilima potrebni su neki uslovi: 1.a tako je i u prednacrtu predviđeno je da je neimovinska šteta i povreda prava ličnosti kao kao što su strah.štetnik odgovara za svaki oblik krivice.onda de on odgovarati za štetu samo ako je neistinite podatke iznosio sa namerom da time nanese štetu. Oni se ne mogu popraviti. To su imovinske koristi koje bi oštedeni ostvario od svog rada.199 predviđa uspostavljanje ranijeg stanjakao oblik naknade u slučaju povrede prava ličnosti. lični i porodični mir kao i povreda drugih ličnih dobara.uspostavljanje ranijeg stanja 2.duševni bol ili strah).doduše ne sasvim popravljanje stanja koje je prouzrokovano. Usled toga što je neko povredio čast poslodavac može da ti otkaz tom licu).Naknada neimovinske štete (čl 199. 1.da sud naredi da štetnik učini i nešto drugo čime se može postidi svrha naknade.pod objavljivanjem presude smatra se objavljivanje presude parničkog suda ili krivičnog suda kojim .ali kod nematwerijalne štete uspostavljanje ranijeg stanja nije mogude (npr.objavljivanje isprave na trošak štetnika 3. Prema tom članu sud može narediti na trošak štete objavljivanjem presude.njegovim sposobnostima itd. neimovinska šteta je nanošenje drugome psihičkog fizičkog bola ili straha.mađutim ako je štetnik imao ozbiljan interes da saopšti neistinit nalog. Šteta može biti prouzrokovana tako što neko izvodi neistinite naloge o prošlosti nekog lica. Uspostavljanje ranijeg stanja može se učiniti na četri načina: 1.

ali je počeo da vrši i izvršio strašan uticaj na sudsku praksu.o okolnostima slučaja. 2. Negativna teorija bila je dominantna u našoj sudskoj praksi tako da sudovi nisu dozvoljavali novčanu naknadu. Tako je bilo do polovine 50-tih godinakad je 1951. Ima za svrhu zadovoljenje. Novčana naknada za neimovinsku štetu nije naknada štete. Naknada štete je samo ona naknada koja odgovara veličini štete.sud treba da vodi računa o značaju povređenog dobra.fizički bol i strah.pravnosnažno opovrgavajuneistinite činjenice u izjavi štetnika kojim je učinjena povreda časti ili ugleda oštedenog.objavljivanje ispravki ili povlačenjem izjave umesto svih ovih oblika naknade i nezavisno od naknade imovine štete dosuditi oštedenom određenu svotu novca za pretrpljenu neimovinsku štetu ako nađe da je naknada opravdana s obzirom na težinu krivice štetnika ili težinu nanete štete.reč je o objavljivanju demantovanja oštedenog odnosno ispravke neke neistinite informacije.naknada se ne može dosuditi u svakom slučaju ved samo u slučajevima koji su određeni zakonom. 2.ovim načinom ostavlja se sudu da slobodno izabere sredstvo koje smatra najpovoljnijim da se popravi povreda prava i ličnosti.novčana naknada za neimovinsku štetu. Nije reparacije nego satisfakcija. Da bi sud dosudio pravičnu novčanu naknadu zakon mu nalaže da prilikom odlučivanja da li je treba dosuditi i koliko treba da bude njena visina. U sudskoj praksi protumačeno da pravo na novčanu naknadu pripada samo onda kada su bolovi ili strah bili jačeg intenziteta ili trajanja. Vode računa o dve stvari: 1. 2.za duševni bol i za strah. ne izvan njih. Nacrt nikad nije postao zakon.a u . Ta negativna teorija nije preovladala.na široj osnovi nego što to čini ZOO. Za razliku od prethodnog načina ovde štetnik svojom naknadnom izjavom poriče da jeistinito ono što jeizneo o drugom licu u svojoj prethodnoj izjavi. Zato ZOO ne govori o naknadi štete ved „pravičnoj novčanoj naknadi“. Ovo je najdelotvorniji način naknade štete.o njemu kojim je povređeno njegovo neko lično pravo (pravo na čast i ugled). Dosuđuje se naknada u višem iznosu ako su bolovi bili jači i duži. Ako se uporedi zakonska skica treba redi da je skica davala pravo oštedenom na naknadu. 4.cilju kojem služi naknada. 3.i to naročito dve okolnosti: jačina bolova i trajanje bola i straha. ZOO je odstupio od skice tako što je ograničio pravo na novčanu naknadu: 1.objavljen nacrt zakona o naknadi štete.ali iz nje je proizašla ideja da ako se ipak priznaje pravo na novčanu naknadu onda to pravo treba biti ograničeno. To je novčana suma koja se dosuđuje oštedenom da bi mu se omogudilo da sebi pruži neko zadovoljenje kao utehu za psihički. Pravo na novčanu naknadu neimovinske štete u našem pravu postoji. Prema skici sud je mogao pored objavljivanja presude.ali je prilično ograničena što je rezultatnegativnog stava teorije koju doktrina zauzima u pogledu mogudnosti da se neimovinska šteta nadoknadi u novcu.trajanju bolova ili straha. Tom izjavom treba da budu opovrgnute sve neistinite tvrdnje koje su navedene u izjavi koje je pre toga izjavio štetnik. Pravična novčana naknada se dosuđuje za fizički.zakon ograničio i visinu naknade tako što je predvideo da sud prilikom odlučivanja o njegovoj visini mora da vodi računa o intenzitetu.povlačenje izjave kojom je povreda prava ličnosti učinjena. On e predvideo mogudnost da neimovinska šteta bude novčano određena. Mora biti učinjena na trošak štetnika 2.

o ponašanju osoblja.druga lica koja prema njemu imaju afekciju i koje trpe duševni bol usled toga što se inicijalnoj žrtvi dogodilo. U oba slučaja imamo dve žrtve: Inicijalna žrtva-lice koje je izgubilo život ili povređeno tako da je postalo invalid. Pored ovih postoji još jedno ograničenje: 3.srdačnost koje gajimo prema drugim licu. Nadoknađuje se i duševni bol koji je posledica slabljenja časti i ugleda najčešde naknada za ove posledice se dosuđuje za neopravdanu osudu na kaznu zatvora ili neosnovanog pritvora. Te afekcije mogu biti povređene na dva načina: 1.o životnom dobu osuđe nog lica.nema pravo na naknadu za strah za život sebi nekog bliskog lica(npr.nežnosti.tako što je lice koje volimo.ljubav.za fizički bol. 2.brade . To su sve slučajevi naruženosti u našoj sudskoj praksi za koje se priznaje pravična novčana naknada.ali i bol prouzrokovan hirurškom intervencijom.sud mora da vodi računa i o drugim okolnostima slučaja.defarmacija na licu izazvana vađenjem zuba.nagrđenost usled gubitka oka.tako što je licu prema kojem gajimo afekciju povređen telesni integritet tako što je postalo invalid. Naknada u novčanom iznosu može se dosuditi: 1.ne samo ove dve.terapijom. Nadoknađuje se svaki fizički bol.gubitka ili oštedenja umutrašnjih organa.pravo naknadu neimovinske štete u slučaju smrti. Posredna žrtva. Može biti bol prouzrokovan samom povredom. Najčešde sud vodi računa o dužini boravka.gips. U ovom slučaju radi se o naknadi štete zbog povrede afekcije koje imamo prema nekom bliskom licu.časti ili ugleda.odanost. .kolega).oštedeni ima pravo samo na naknadu za sopstveni strah. Pravo na novčanu naknadu u slučaju smrti ili teškog invaliditeta bliskog lica.deformacija usta. Duševne patnje usled natuženosti su posledica neke vidljive promene na temu kao što je ožiljak na licu. Novčana naknada za fizički bol se ne dosuđuje za svaki duševni bol ved samo onaj koji je proistekao iz umanjene opšte životne aktivnosti. Krug tih lica može biti širok (od roditelja.manjem iznosu ako su bolovi bili kradi i slabiji. 3.sestara.naknada za strah. One treba da nastanu kao posledica umanjenja životne aktivnostipod tim se u sudskoj praksi smatra umanjenje životne aktivnosti koja je nastala kao posledica gubitka ekstremiteta.komšija.slabljenja funkcija ljudskih organa itd.slobode. Afekcije su naklonosti. 1.ne daju sudovi naknadu za smrt deteta u saobradajnoj nesredi.majci) .prema kom gajimo naklonost umrlo 2.oštedenje usne školjke.duševnu bol svih onih koji su prema njemu gajili i imali određenu afekciju. Pravo na pravičnu novčanu naknadu u slučaju smrti ili teškog invaliditeta je pravo posredne žrtve na naknadu u slučaju smrti ili teškog invaliditeta inicijalne žrtve.u humanim uslovima u zatvorskoj ustanovi.za duševni bol-su duševne patnje.povrede.prijatelja.vrsti krivičnog dela. Sudovi ovo vrlo usko tumače.zakon ne psotavlja nikakva ograničenja. U ZOO pravi se razlika između prava na naknadu neimovinske štete u slučaju smrti i pravo na naknadu u slučaju teškog invaliditeta. Smrt jednog lica proizvodi povredu afekcije.o okolnostima koje su bile vezane za tok pretkrivičnog i krivičnog postupka.

Zakon je i u ovom slučaju postavio neka ograničenja: a. Razlika ej u tome što je ovde inicijalna žrtva preživela.deca i roditelji). idudi u duhu zakona priznaje se i bradi i sestrama pod uslovom da je postojala trajnija zajednica života.Ukoliko bi sva lica kojima su afekcije povređene imala pravo na naknadu to bi dovelo do ekonomske propasti naknade štete.duševne bolove i strah. ZOO delimično je prihvatio rešenje predviđeno u skici tako što je propisao da pravo na pravičnu novčanu naknadu imaju članovi uže porodice. Faktičko je pitanje kad de biti taj slučaj. I ovde su počeli da se prave istupi. b. . U skici prof. Određivanje visine pravnične novčane naknade. Osim ekonomske propasti je to što sva ova lica ne trpe jednaku jačinu povrede afekcije. O ovom tipu postojala dva shvatanja: 1. Treba da pripadne bliskim krvnim srodnicima i supružnicima.pojedinih životnih funkcija i ona sam je zbog toga dovedena u stanje intezivne duševne patnje.a naročito o intenzitetu i trajanju i druge okolnosti i na osnovu njih odrediti da li sva lica imaju pravo na pravičnu novčanu naknadu i kolika de biti njena visina.pogotovo članovima uže porodice koji su zbog svojih odnosasa inicijalnom žrtvom izloženi stalnom prizoru nekih duševnih patnji.on je pravo na pravičnu novčanu naknadu priznao i bradi i sestrama umrlog.gubitka unutrašnjih organa.ved i svim onima koji trpe ogromnu neimovinsku štetu. Zbog toga se postavlja pitanje kako povudi liniju ograničenja? U našoj pravnoj teoriji jedno stanovište je zastupao Obren Stankovid.)drugo ograničenje tiče se težine invaliditeta.i ne samo njima.odnosno kako zakon kaže „naročito težak invaliditet). Zakon se međutim nije zaustavio samo na ovom krugu lica. Važi isto pravilo kao i za uttvrđivanje visine novčane naknade za fizičke.deca i roditelji.i vanbračni drug pod uslovom da između njega i povređenog postoji zajednica života. 2.ali je i odredio te članove (bračni drug. Ta inicijalna žrtva ima pravo da traži naknadu za te duševne patnje na osnovu čl.lukavstvom navedeno na vanbračnu obljubu.inicijalna žrtva je pogođena teškim unakaženjemi visokim stepenom invaliditeta.a svaki bol ne stvara dosuđivanje naknade. To znači da sud mora voditi računa o svim okolnostima slučaja.) ograničio krug lica (bračni drug. Novčana naknada tj satisfakcija u posebnim slučajevima. Postavlja se pitanje da li lica koje su posredne žrtve izložene prizoru.ono koje je sad prihcadeno u zakonu i prihvataju ideju da bliska lica imaju pravo na pravičnu novčanu nakandu u slučaju invaliditeta.) brada i sestre nemaju pravo. Bilo je da prava treba priznati svim onim licima koja trpe ozbiljno veliku neimovinsku štetu.a to je da je između njih i umrlog postojala trajna zajendica života.pravo na naknadu štete usled teškog invaliditeta.Konstantinovida pravo na novčanu naknadu bilo je predviđeno za članove uže porodice. (slučaj Francuske).ali uz ispunjenje još jednog uslova.međutim u skici nije bilo precizirano ko su članovi uže porodice. U ZOO ovo pravilo prošireno.jer sud de na osnovu dokaza da proceni.imaju pravo da zahtevaju pravo na naknadu štete. Ona bi se pozvala na duševne bolove zbog umanjenje opšte životne aktivnosti.200 ZOO. Međutim stanje u kojem se nalazi inicijalna žrtva nanosi se i duševni bol drugim licima. Najzad zakon je predvideo da pravo na pravičnu novčanu naknadu ima i vanbračni supružnik pod sitim uslovima kao brada i sestre. Ova lica imaju na pravičnu novčanu naknadu pod uslovom da se radi o teškom inavliditetu.u našoj sudskoj praksi do donošenja ZOO bilo je pravilo da posrednim žrtvama ne treba priznati pravo nanaknadu 2. Prema našim predratnim propisima pravo na posebnu naknadu u posebnim slučajevima priznavalo se ženskom licu koje je prinudno.

testament.da se obogadenje dogodilo na tuđ račun. 3. Potrebno je da postoji osiromašenje drugog lica. Zbog toga se pravno neosnovano obogadenje može podeliti na tri velike grupe slučajeva.svakom licu koje je prevarom prinudom ili zloupotrebom odnosa podređenosti ili zavisnosti navedeno na kažnjivu obljubu. 2.koje se može sastojati ili u povedanju aktive. Ako nema osiromašenika nema obligacionog odnosa. To je slučaj kad se obogadenje sastoji u smanjenju pasive nekog lica a neko plati tuđi dug verujudi da plada svoj. (npr ako neko plati licu dug za koji misli da duguje.taj onda drži predmet bez osnova). To može biti ugovor. To je poseban izvor obligacija iz koga nastaje obligacioni odnos čija je sadržina vradanje onoga što je stečeno.pravo na pravičnu novčanu naknadu ima i lice prema kome je izvršeno i neko krivično delo protiv dostojanstva ličnosti i morala.ovo su najčešdi slučajevi pravno neosnovanog . 1.neki drugi pravni posao.Slučajevi obogadenja radnjom osiromašenog. 2. Dužnik je obogadeni. Drugi način na koji se može dogoditi pravno neosnovano obogadenje je kada je prenos imovine posredan.da je obogadenje bez pravnog osnova.sudska odluka.da postoji obogadenje. Kod prouzrokovanja štete obligacioni odnos nastaje tako što je došlo do umanjenja imovine ili propustanjem povedanja koje je prouzrokovano radnjom nekog lica dok kod neosnovanog obogadenja obligacioni odnos nastaje jer je došlo do uvedanja imovine pravno neosnovano.ili smanjenju pasive ili ušteda troškove koje je neko morao učiniti.a obaveza obogadenog da vrati stečeno. odnosno da je proisteklo iz imovine nekog lica.pa potom ugovor poništi ili raskine.a dug ne postoji. Osnov u smislu pravila po kojem pravno neosnovano obogadenje je sve ono što opravdava prenos neke vrednosti iz jedne imovine u drugu. Slučajevi pravno neosnovanog obogadenja: Pravno neosnovano obogadenje može dodi radnjom osiromašenog lica . Učini poklon .poverilac osiromašeni.radnjom obogadenom.upravni akt. U praktičnom životu obogadenje se najčešde dešava tako što vrednost iz imovine jednog lica direktno prelazi u imovinu drugog lica. Pravo na posebnu novčanu naknadu u posebnim slučajevima u ZOO pripada: 1.Ne pripada samo ženskom ved svim licima. Ako nema ništa od ovoga onda se smatra da pravni osnov ne postoji. Pod obogadenjem se smatra uvedanje nečije imovine i predstavlja suprotnost prouzrokovanju štete.zakon. Potraživanje osiromašenog glasi na vradanje onoga što je stečeno bez osnova.ved samo ono koje ispunjava određene uslove: 1.radnjom nekog tredeg lica ili nekim spoljnim događajem. PRAVNO NEOSNOVANO OBOGADENJE U ZOO „sticanje bez osnova“. Ne predstavlja svako obogadenje.

Ne može biti pravno obavezna. To je dužnost koja se ispunjava iz pristojnosti.)ispunjenje moralne dužnosti. Za nju je bitno da je to lična tužba. Postoje i neki slučajevi u kojima ZOO propisuje da isplata nedugovanog ne postoji uprkos tome što dug postoji: a.da je on dužnik. Podiže je osirmašeni protiv obogadenog ili njegovih naslednika ako nije u životu.smatra se da dug ne postoji po ZOO: dva opšta slučaja: a. Od ovoga postoji uzuzetak kad je neko zadržao pravo da zahteva povradaj ili kad je neko nešto platio da bi izbegao prinudu. Razlog zbog kojeg neko ispunjava svoju obavezu je da se oslobodi duga.)ako nikad nije ni nastao (npr.da ja uplata učinjena solendi causa (znači da je isplata učinjena da bi se ugasio dug.)ispunjenje naturalne (prirodne) obligacije to je prirodno neutuživa. Da bi postojala isplata nedugovanog iz koje nastaje obligacioni odnos u kome isplatilac ima povoda da zahteva da mu bude vradeno ono što je isplatio. To je situacija kad je neko isplatio poveriocu dug. Ova tužba je relativnog karaktera i ne treba je mešati sa reivindikaciono sa kojom je slična ali se suštinski razlikuju po karakteru. To znači da je obligaciono pravne prirode.može niti i dug na predaju stvari). Ako on ponovo plati i kasnije opet nađe priznanicu mogao bi da traži povradaj. Ako neko isplati dug koji ne postoji onda isplata nema nikakav smisao jer nema šta da se ugasi.obogadenja. Potrebna su tri uslova: 1.postoji kada je isplatilac verovao da dug postoji odn.)kada je neko platio tuđi dug koji postoji verujudi da tako plada svoj dug b.da dug ne postoji. Ako je neko izvršio dug znajudi da nije dužanplatiti on nema pravo da zahteva povradaj.pa čak i ako je jednom platio po osnovu izvršne isprave. Potrebno da je neko nešto uradio s namerom da ugasi dug. ali nekom drugom licu.)kada neko plada dug koji postoji.a nisu nastali uslovi za nadoknadu štete) c. 3.zabluda isplatioca. Ako ne postoji zabluda nema isplate nedugovanog.ponovo učini isto. Postavlja se pitanje da li je dvostruka isplata nepostojedeg duga isplata nepostojedeg duga? Prema ZOO važi pravilo prema kome onaj koji je isplatio dug dva puta pa makar i jednom na osnovu izvršne isprave ima pravo tražiti vradanje.svako ispunjenje neke obaveze ima neki razlog.ali ne onom stvarju na koju njegov dug glasi nego drugom stvarju. b. U ovu grupu spadaju tri slučaja: 1. Ovde se obogadenje dešava tako što osiromašeni vlastitom radnjom prouzrokuje povedanje imovine obogadenog.)kada je u vreme ispunjenja dug ved bio ugašen na neki od načina na koji obligacija može prestati.jer potiče iz ništavog ugovora) b.a ne svom poveriocu c.duga koji se ne može utužiti i ne može se prinudno izvršiti. posebni slučajevi kada se smatra da postoji isplata nedugovanog a. 2. .)kad neko plada svoj dug koji postoji. on izdao priznanicu. Tužba iz pravno neosnovanog obogadenja Naziva se kondikcija.ali dobrovoljno ispunjiva obaveza ( kad neko plati štetu koju je pričinio. Ne mora da bude samo dug koji glasi na novac.međutim poverilac ga ponovo tuži.a ne znajudi za to.isplata nedugovanog (condictio in debitum).)ispalata zastarelog duga.

Iz relativnog karaktera proizilazi da ukoliko je obogadeni otuđio predmet oboogadenja. Važe slededa pravila: Obogadeni ne vrada plodove koje je imao od stvari pre nego što je saznao da se neosnovano obogatio primajudi stvar. On svoju tužbu može da uperi ka obogadenom i u tom slučaju ima pravo da od obogadenog traži samo ono što je primio kao naknadu zaa vrednost koju je otuđio. -nužni troškovi-su oni koji su neophodni da bi se stvar zaštitila od štete ili propadanja. Odstupanje od pravila kad je obogadenni nesavestan: Ako je obogadeni znao ili mogao znati da se obogatio na tuđ račun onda je dužan da nadokandi vrednost svih plodova koje je ubrao ili mogao a ubere počev od dana sticanja. Pravi se razlika da li su u pitanju nužni ili korisni. Njen predmet je osuda na određenu radnju.može u momentu vradanja imati manju ili vedu vrednost nego u momentu sticanja. Zbog toga ima pravo da traži od obogadenog da isplati naknadu što je primio na osnovu tog teretnog ugovora.plodovi. Cilj tužbe: je da sud osudi obogadenog na činidbu.kvaliteta.ono što je stečeno bez osnova.činidbu obogadenog. Ukoliko je obogadeni bio nesavestan onda de osiromašeni biti dužan da isplati vrednost poklonjene stvari. .od momenta kad je saznao da je neosnovano obogaden.pod plodovima u smisslu pravno neosnovanog obogadenja ne se smatraju se samo naturalni i civilni ved i svaka druga korist koju je obogadeni imao od stvari. Ukoliko je obogadeni otuđio predmet obogadenja treba praviti razliku da li je obogadeni otuđio neosnovano stečeno peretnim pravnim poslom ili dobročinim. 2. Ukoliko je obogadeni imao neke troškove u vezi sa stvari da li može da zadrži te izdatke ili ne. Obaveza vradanja: obuhvata dve stvari: 1. Ukoliko se desi da je predmet obogadenja propao višom silom onda njegova obaveza prestaje i to naravno samo ako je u pitanju individualno određena stvar.a ako je zamenljiva bide dužan da nadoknadi stvar iste vrste. Kondikcija je relativnog karaktera upudena prema licu sa kojim se osiromašeni nalazi u obligacionom odnosu.stvar je predmet reivindikacione tužbe.dakle na vradanje tj. Njen predmet nije stvar.a osiromašeni nede dobiti ništa.predaju predmeta obogadenja. -ako je obogadeni poklonio ono što je neosnovano stekao onda treba praviti razliku da li je bio savestan ili nesavestan. Ako vrada novac dužan je platiti i zateznu kamatu počev od danaa kad je saznao da je novac neosnovano primio. Ako nije znao da poklanja stvar koju je neosnovano stekao onda nema šta da vrati jer je obogadenje nastalo iz njegove imovine.pa se postavlja pitanje prema kom momentu treba da bude određena visina? U ZOO je prihvadeno pravilo da se stečeno bez osnova vrada u onom stanju u kome se nalazi u vreme podnošenja tužbe.osiromašeni ne može od pribavioca da zahteva da mu predmet vrati. Obogadeni vrada sve plodove koje je imao ili mogao da dobije od stvari.Stvarno pravne tužbe su apsolutnog karaktera uperene prema svima. -ako je zaključio sa tredim licem teretni pravni posao onda obogadenje nije nastalo iz njegove imovine zbog toga što je onno što je otuđio primio naknadu.

Važi pravilo da obogadeni ima pravo na nadoknadu svih izdataka. 2. Odstupanje od pravila postoji kada je obogadeni nesavestan.ne može da kondicira“. Odnos prema drugim tužbama.odnosno 3 godine (subjektivni rok). 2. Iznos tih troškova mora dokazati obogadeni. Ako podnese tužbu iz pravno neosnovanog obogadenja treba da dokaže da je došlo do njegovog osiromašenja. Samo ako je ugovor prestao u kom slučaju se ne može podneti tužba za izvršenje ugovora može se podneti tužba iz pravnog neosnovanog obogadenja (npr sve dok je ugovor relativno ništav može upotrebiti tužbu za izvršenje ugovora. Ako podnese tužbu za naknadu štete mora dokazati štetu i uzročnost. ali ukoliko je poddneo prethodno kondikciju on može naknadno podneti tužbu i zahtevati razliku koja bi bila jednaka visini izmakle dobiti. Može se desiti da iz jednog istog činjenja nastanu uslovi i za kondikciju i za tužbu za naknadu štete ( neko svojom krivicom poseče stabla u šumi i to stablo upotrebi za sopstveni ogrev). Za uspeh reivindikacione tužbe bitne dve stvari: 1.on de uspeti u sporu. Reivindikaciona tužba je tužba vlasnika individualno određene stvari protiv držaoca kod kojeg se stvar nalazi i kojem traži da mu stvar bude vradena u državini. Zastareva u opštem roku od 10 godina. Tužba in rem (ne in personam). al ako se ugasi ugovor može tražiti ono što se daje sa tužbom iz pravno neosnovanog obogadenja.do povedanja imovine drugog lica.može biti podneta kondikcijska tužba.tako i korisnih. Kondikcija kao tužba iz pravno neosnovanog obogadenja trebarazlikovati od tužbe za izvršenje ugovora.a ako je znao ima pravo na nadoknadu samo nužnih troškova.zato što je tužilac prestao da bude vlasnik jer je trede lice postalo vlasnik ili je stvar izgubila individualnost. U odnosu na kondikciju u pravu važi pravilo „onaj ko može da vindicira. Ukoliko bi se opredelio za tužbu iz pravno neosnovanog obogadenja postavlja se pitanje da li tu tužbu može kumulirati sa tužbom za naknadu štete? Ove dve tužbe s ene mogu sabirati.da je tužilac vlasnik stvari. Vlasnik stvari može da bira da li de podneti jednu ili drugu tužbu.može tražiti i naknadu štete i izmaklu dobit. Sve dok se može podneti tužba za izvršenje ugovora ne može biti upotrebljenja tužba. što znači da sve dok postoje uslovi za vindikaciju ne može se podneti kondikcija. Ako uslovi za vindikciju prestanu npr. i da ne postoji pravni osnov za uvedanje imovine drugog lica (ušteda troškova).ali ne i sabirati. 3. Po pravilu vlasik stabla de se opredeliti da podnese tužbu za naknadu štete jer de tom tužbom dobiti više.kako nužnih.od reivindikacione tužbe i tužbe za naknadu štete.odnos prema tužbi za naknadu štete? Tužba za naknadu štete obuhvata visinu štete koja se sastoji od stvarne štete i izmakle koristi. a ova tužba zastareva u roku od 5 godinaobjektivni rok).odnos prema tužbi za izvršenje ugovora-između ove dve tužbe postoji isključujudi odnos.odnos prema reivindkaciji. Ako su ispunjena ova dva uslova koje treba da dokaže vlasnik. 1.i ovde postoji isključujudi odnos.-korisni-oni kojima se povedava vrednost stvari.da je u pitanju individualno određena stvar. Iz ove situacje može nastati i kondikcija (upotreba tuđe stvari) . Tužba za izvršenje ugovora isključuje kondikciju. Ove dve tužbe se mogu birati. U prvom slučaju se može desiti da vlasnik nema pravo na tužbu za naknadu štete ved sama kondokcija? Kad je istekao rok koji je kradi onda vlasniku preostaje samo mogudnost da podnese kondikcijsku tužbu ali ne i tužbu iz naknade štete. .

. Ako je gospodar posla zabranio obavljanje posla.tako da u tom slučaju i uprkos zabrani nastaje poslovodstvo bez naloga. Pod štetom u smislu pravila o poslovodstvu bez naloga ne treba smatrati samo on što se smatra štetom u prouzrokovanju štete.da stvori obavezu za gospodara damu da nagradu i plati troškove koje je imao zbog njegovog posla. Postoje i određene situacije kad nije dozvoljeno zabraniti drugome da se meša u svoje poslove.nastaje i obaveza za poslovođu bez naloga da drugoj strani nadoknadi svu štetu koja je nastala tom prilikom. 5. 2.da je posao koji je poslovođa obavio tuđ.da ne postoji ni obaveza ni pvlašdenje za obavljanje tuđih poslova-potrebno je da poslovođa to zna.to može da dovede do obaveze poslovođe bez naloga da nadoknadi štetu čak i u slučaju kad je šteta nastala bez njegove kriivice. Na osnovu poslovodstva bez naloga nastaje obligacioni odnos između poslovođe bez naloga i gospodara posla na osnovu koga obe strane imaju prava i obaveze.da nema ni ovlašdenja ni obavezu.a drugo lice uprkos toj zabrani obavi obavi njegov posao. Ako poslovođa ne vrši posao u nameri da mu gospodar da nagradu i naknadi troškove ved da on sam pribavi korist . Postojanje zabrane isključuje poslovodstvo bez naloga.neodložnost posla.da kod poslovodstva bez naloga postoji namera zasnivanja poslovodstva bez naloga. Pod propuštenom koristi treba smatrati neku imovinsku korist za koju zakon zahteva da bude očigledna.to znači da poslovođa želi da učini posao.treba da bude takvo da bi u slučaju njegovog neblagovremenog obavljanja nastupila šteta ili propuštena očigledna korist. Da bi nastalo poslovodstvo bez naloga potrebno je da budu ispunjeni određeni uslovi: 1. Mešanje je mogude u izuzetnim slučajevima i strogo zakonom određeno tako da svako lice čiji posao drugo lice ode da uradi može da zabrani.POSLOVODSTVO BEZ NALOGA (nezvano vršenje tuđih poslova) To je vršenje tuđih poslova pravnih i materijalnih bez naloga ili ovlašdena ali za račun onoga čiji je posao.da odmah položi račun gospodaru posla 2.to znači da je posao koji se ne tiče ni ličnosti ni imovine poslovođe bez naloga.da mu preda sve koristi koje je ostvario 3. U ta tri slučaja zaabrana ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo.da ne postoji zabrana lica čiji je posao. Postojanje zabrane ne sprrečava nastanak poslovodstva bez naloga kada je zabrana protivna zakonu ili moralu odnosno kad je neko drugome zabranio da izvrši neku njegovvu zakonsku obavezu koja ne trpi odlaganje. Ne može biti ni pod kakvom prinudom odnosno obavezom da ga izvrši 3.onda nema mesta poslovodstvu bez naloga i u tom slučaju radi se o nepravnom poslovodstvu bez naloga i iz njega nastaju određene obaveze za poslovođu: 1. Naime niko nije ovlašden da se meeša u tuđe poslove. 4. Treba podrazumevati nastupanje bilo kakve nezggode ili neprijatnosti za lice čiji je posao.

Da bi sprečio dalju štetu zovne majstora i kupi crep. Ako poslovođa zna ko je lice čije poslove obavlja.ukoliko je imao izdatke ima pravo da mu gospodar nadoknadi. 3.komšija primeti da je oluja na kudi odnela krov. U ovm drugom slučaju on oma pravo od gospodara posla da zahteva da ga oslobodi svih obaveza koje je preuzeo na sebe i naravno da preuzme na sebe one obaveze koje je poslovođa bez naloga preuzeo u njegovo ime. Majsotr pošto obavi da priznanicu koju je ovaj dužan da preda gospodaru posla).pravo na naknadu troškova.drugi dokumenti. U obavljanju posla poslovodstva bez naloga mogu biti predate priznanice.saastoji se u obavezi da se podnese izveštaj o završenom poslu u pogledu troškova odn izdataka koje je poslovođa imao. Prema ZOO ima pravo na korist nužnih i korisnih troškova al nema pravo na naknadu luksuznih troškova.Pravna dejstva poslovodstva bez naloga: iz poslovodstva bez naloga nastaju obaveze i prava posovođe bez naloga: Obaveze poslovođe: 1. 3.ved je dužan da nastavi njegovo obavljanje ako je mogude. Poslovođa bez naloga je dužan da se u obavljanju tuđeg posla rukovodi stvarnim ili verovatnim namerama razumnog čoveka u datim okolnostima.da nastavi započeti posao. (npr. .pravo na naknadu štete. Poslovođa bez naloga može u toku obavljanja posla preuzeti obaveze u ima i za račun gospodara posla i u tom slučaju te obaveze vezuju direktno gospodara posla. a ako ne zna .da obavesti gospodara posla da je preduzeo neki njegov posao i to je prema zakonu dužan da učini što je mogude pre. Ukolliko se poslovođa ne ponaša u skladu sa stvarnom odnosno pretpostavljenom namerom ili onom koju ima razuman čovek. 5.da traži od gospodara posla da ga oslobodi prezetih obaveza.polaganje računa. Ukoliko je došlo do štete usled obične nepažnje u našem pravu sud možee smanjiti odgovornost za štetu ili ga osloboditi pladanja naknade.obaveza da postupa sa potrebnom pažnjom. 2. Gospodar posla može svoju brigu za posao ispoljiti na dva načina: 1. Međutim ta obaveza da nastavi posao traje sve dok gospodar ne bude u mogudnosti da sam preuzme brigu o poslu. Međutim poslovođa može neke obaveze preuzeti i u svom interesu. 4.stvari ili novac.on nije lišen obaveze obaveštavanja nego je u tom slučaju dužan da obavesti naadležan organ starateljstva ili organ lokalne samoupravena teritoriji na kojoj obavlja posao.može odlučiti da sam dovrši započeti posao 2.odnosi se na naknadu one štete koju je poslovođa sam pretrpeo obavljajudi posao za drugoga.obaveza da ustupi ono što je pribavio u obavljanju gospodarevog posla.može se sporazumti sa poslovođom bez naloga da između njih nastane ugovor i dati upustva kako da završi posao. Posle obaveštavanja gospodara posla poslovođa u principu ne može da napusti posao. Prava poslovođe bez naloga: 1.onda je dužan da ga obavesti lično. on de odgovarati za štetu i morade nadoknaditi prema pravilima odgovornosti na osnnovu krivice. 2.

U tom slučaju on je ostvario rezultat i ima pravo zahtevati nagradu. i u tom slučaju ima isto dejstvo kao .štampe ili televizije 2.izdavanje hartija od vrednosti Postoji još jedna izjava volje koja stvara obavezu.da je upudena neodređenim licima pri čemu njihov broj može biti određen ili neodređen.da obavljanje u sebi sadrži prestaciju obedavaoca. Ako mu gospodar ipak da nagradu.nema pravo na nagradu ali mu ostaju druga prava na osnovu poslovodstva bez naloga.ima pravo na naknadu do visine koristi.poslovodstvo bez naloga nastaje sa namerom poslovođe bez naloga da zasnuje obavezu gospodaru posla. a to je ponuda. 5. Obaveza koja nastaje iz ponude je obaveza ponudioca da izdrži ponudu određeno vreme. JEDNOSTRANA IZJAVA VOLJE Je peti izvor obligacija.pravo na odnošenje dodatka-posloovođa bez naloga ima pravo na odnošenje stvari kojom je uvedana imovina.mora biti određen rok za takmičenje za dobijanje nagrade. Ako nije otklonio štetu odnosno nije ostvario korist.u obedanju mora biti navedena radnja koja treba da bude izvršena odnosno uspeh koji treba da bude postignut dabi nastala obaveza obedavaoca na davanje nagrade.ali za sam nastanak nije neophodna volja gospodara posla.javno obedanje nagrade. Ako rok nije određen. Obedanje nagrade obavezuje obedavaoca da obedanje održi.poslovođa bez naloga ima pravo na nagradu onda kada je otklonio štetu od lica čiji je posao odnosno ako mu je pribavio korist koja mu je mogla izmadi.ved po pravilima ugovora o nalogu. Ako gospodar posla naknadno izjavi volju i prihvati posao koji je obavioodnosno započeo poslovodstvo bez naloga.a to je nagrada 4.ali koja nije uređena pravilima o jednostranoj izjavi volje kao izvorima obligacija.onda između njih nastaje ugovor o nalogu.da je obedanje učinjeno javno.al drugi ipak učini posao. ZOO poznaje dve vrste jednostrane izjave volje koje stvaraju obligaciju: 1. 3. Je izvor obligacionog odnosa između javnog obedavaoca i drugog lica.odnosno putem radia.javno obedanje nagrade 2. 1. Slučaj kad nema uslova ispunjenih za poslovodstvo bez naloga. To znači da de se pravni odnosi raspravljati ne više po pravilima o poslovodstvu bez naloga.a ne spadaju u nužnei korisne troškove. 5.odnosno ugovor zaključi pod uslovima u ponudi. Da bi nastao obligacioni odnos potrebni slededi uslovi: 1.pravo na nagradu.svaki takmičar može zahtevati od suda da odredi rok.4. Ratifikacija.to se zove nagradni poklon.

jednostavne. Naime obedavalac može opozvati obedanje na isti način na koji je učinjeno (javno) i ličnim saopštavanjem učesnika u takmičenju i u tom slučaju oduzima dejstvo ranijem učinjenom obedanju.oni koji naastaju prostom saglasnošdu volja.o ostavi i ug. 2. Izjavljivanjem javnog obedanja nagrade nastaje obaveza obedavaoca da isplati obedanu nagradu i pravo pobednika u takmičenju da zahteva ako je više učesnika istovremeno obavilo radnju ili postiglo uspeh onda svi oni imaju jednako pravo. formalni.trampa. 4.ponuda.o lizingu. neformalni. ugovori sa trajnim izvršenjem.o prodaji. (prodaja. U rešenju ovog pitanja nastale su brojne teorije. 2.su ugovori koji se izvršavaju preduzimanjem jednog akta davanja ili činjenja koji se prostire u kradem ili dužem vremenskom periodu odn. 2. 2.ugovor o nepravoj ostavi).oni ugovori koji se sastoje iz elemenata samo jednog određenog ugovora.Bitni uslovi potrebni za nastanak ugovora: 1. Njihova sadržina nije zakonom posebno uređena niti im je u zakonu dato posebno ime.pa se postavlja pitanje koja demo pravila postaviti. Međutim naknadna izjava obedavaoca o opozivanju obedanja proizvodi pravna dejstva samo ako su učesnici u takmičenju saznali za opozivanje pre nego što su obavili radnju ili postigli uspeh.zajmu).o finansijama. 3. U našem pravu je prihvadena teorija apsorbcije. Npr.oni koji su sastavljeni od elemenata više ugovora (ug.Prema karakteru prestacije: 1.zajam).Prema tehnici i načinu zaključenja: .međutim za razliku od ponude koja je kao neopoziva.Prema kriterijumu određenosti u zakonu: 1.o pansionu. Ako za opozivanje obedanja nisu znali onda naknadna izjava obedavaoca ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo.su ugovori koji se davaju jednim aktom davanja ili činjenja. neimenovani. Po njoj kod jednog mešovitog ugovora treba utvrditi koji elementi kod njega pretežu i ti elementi koji pretežu apsorbuju elemente drugih ugovora.o zajmu. (ug.ugovori sa trenutnim izvšenjem. kod ugovora o nepravoj ostavi imamo situaciju u kojoj su sjedinjeni elementi ug.nisu toliko česti u pravnom prometu. imenovane.oni ugovori za čiji nastanak je pored saglasnosti volja neophodno da ona bude izražena u formi koju je zakon odredio odnosno koju su ugovorne strane utvrdile kao uslov nastanka i punovažnosti. 5. Podela ugovora 1. javno obedanje je opozivo.to su oni ugovori koji su zbog svoje učestalosti u pravnom prometu zakonom posebno uređeni i čije je ime tačno određeno.o organizovanju putovanja. mešoviti.Prema dužini trajanja prestacije: 1. 2. Pretstavljaju poseban problem za primenu u pravu jer u slučaju da dođe do spora oko njihovog izvršenja može se postaviti pitanje pravila koje treba primeniiti s obzirom da je u njima sjedinjenoo više elemenata različitih ugovora.ugovori koji se izvršavaju preduzimanjem više uzastopnih sukcesivnih akata davanja ili činjenja.zakupu.

jednostrani ugovori. On je dvostruko obavezan jer nastaje obaveza zajmodavca da preda određenu količinu zamenljivih stvari. Značaj podele: ogleda se u tome što se na jednostrane obaveze ugovornika ne primenjuje čitav niz zakonskih pravila za koje je u ZOO određeno da se primenjuju samo na dvostrane ugovore. 2.Prema ličnosti ugovornika: 1. Zajam više nije realan ugovor.recipročni i sinalagmatični. ugovori sa sporazumno određenom sadržinom 3. 7. akcesorni. generalne 6.to su ugovori kod kojih iz saglasnosti volja ugovornih strana nastaju obaveze za obe ugovorne strane. Obaveza poklonoprimca sastoji se u nečinjenju jer povredom može dodi do raskida ugovora zbog nezahvalnosti i gubitka imovinske koristi. individualni 5. pravila o odgovornosti prenosioca za fizičke nedostatke . Ova podela ugovora ima veliki značaj u našem pravu.oni kod kojih saglasnošdu volja nastaje obaveza samo za jednu ugovornu stranu. kolektivni 4. Ugovor o delu).Kriterijum zavisnosti ugovora jednih od drugih 1. dvostrane ugovore. U jednostrane ili jednostrano obavezne ugovore spada ugovor o poklonu (na osnovu njega nastaje samo obaveza poklonodavca da preda poklon i pravo svojine). 1.tako da je izvršenje obaveze iz tog ugovora vezana za određeno lice i ne može biti preneta na drugo lice (npr. 2.Podela prema odnosu prava i obaveza: 1.su ugovori koji se zaključuju s obzirom na ličnost jednog ugovornika ili oba. posebne.preduzimanju pojedinih akata kojima se prema poklonodavcu iskazuje blagodarnost. ugovori koji se zaključuju bez obzira na ličnost učinioca. Ta pravila su smeštena od čl. samostalni. ugovore po pristupu 2. Dvostrani ugovori se još nazivaju i uzajmni. 8. Prema shvatanju profesora Antida ugovor o poklonu je dvostrano obavezan pravni posao jer za poklonoprimca nastaje obaveza zahvalnosti koja se sastoji u suzdržavanju.su oni koji mogu da postoje potpuno nezavisno od ostalih ugovora 2. 121 do 148. 6.zaključuje se prostom saglasnošdu volja.1.ugovori koji ne mogu postojati samostalno ved njihovu egzistenciju i pravna sudbina zavise od egzistencije i pravne sudbine nekog drugog ugovora (jemstvo). ugovori intuitu personae.

ug. 1. Prenosilac kod dobročinih ugovora odgovara samo ako je fizički ili pravni nedostatak prouzrokovao štetu na imovini pribavioca. pravila o prigoru neispunjenja 4.najopštije se može redi da dobročini ugovori teže nastaju.a ne više. pravila o nemogudnosti ispunjenja 7. u. To se najbolje vidi kod primera o ostavi. pravila o ustupanju ugovora. pravila o prekomernom oštedenjuu 8.a da lakše prestaju od teretnih. Značaj podele: ogleda se na polju zaključenja ugovora. dobročini. Kod njih prenosilac ne odgovara ako stvar ima neki fizički ili pravni nedostatak. pravila o izmeni ili raskidu ugovora zbog promenjenih okolnosti 6. Nasuprot tomme teretetni se ne zaključuju s obzirom na svojstva ličnosti.2. pravila o odgovornosti za pravne nedostatke ispunjenja 3.ostavoprimac odgovara za štetu samo ako ih nije čuvao sa pažnjom koju poklanja sopstvenik stvari. Ova podela je vrlo slična podeli na jednostrane i dvostrane ugovore.na odnosu odnosno broju obaveza koje nastaju iz ugovora. 2. (npr.ug.ko dobročinih.a to je nemoralno ili protivzakonito (apsolutna ništavost). Kod dobročinih ugovora odgovornost za štetu se blaže ceni nego kod teretnih. Tumačenja ugovora: nejasne odredbe koje se pojave u teretnom ugovoru treba tumačiti na način na koji se ostvaruje pravičan odnos uzajamnih davanja.o besplatnoj ostavi. Kod teretnih nje dovoljna samo nedopuštena pobuda ved je potrebno da druga strana zna za nedopuštenu pobudu. teretni -su ugovori kod kojih svaka strana duguje naknadu za korist koju prma od druge ugovorne strane.su oni ugovori kod kojih jedna strana ne duguje naknadu za korist koju prima od druge.o besplatom punomodstvu). pravila o raskidanju ugovora zbog neispunjenja 5. Ili kada postoji nedopuštena pobuda kod jedne ugovorne strane.postoji vedi broj razloga n osnovu kojih mogu da prestanu dobročini za razliku od teretnih. Ako je besplatna ostava.dejstva i prestanka ugovora. .a podela na teretne i dobročine zasniva se na ekonomskom kriterijumu na odnosu koristi.a dobročini ugovori se uglavnom tumače na način koji je manje štetan za dužnika i uzima se da je dužnik hteo manje. Pobijanje zbog oštedenja poverioca: uslovi za pobijanje dobročinih ugovora su Paulijanskom tužbom lakši od onih koji see traže pobijanjem teretnih ugovora.to su ugovori intuitu personae. Nastanak.usled zablude o motivu -rušljiv. Nazivaju se još i ugovori bez nanade ili besplatni. Razlika je u tome što se podela na jednostrane i dvostrane zasniva na pravnom kriterijumu.o posluzi. a ako je ostava sa naknadom onda je njegova odgovornost strožija. Prestanak. pravila o zelenaškim ugovorima 9.dok kod teretnih zabluda oo motivu je nebitna).zahteva da se ponaša kao dobar domadin.o beskamatnom zajmu. (ug. Dejstva. Dobročini ugovori se zaključuju s obzirom na svojstva ličnosti jedne ugovorne strane.kod teretnih ugovora postoji odgovornost prenosioca za fizičke i pravne nedostatke ispunjenja. Još se nazivaju ugovori s naknadom ili onerozni. Za nastanak dobročinog ugovora potrebno je da se ispuni još jedan dodatan uslov koji se ne traži kod teretnih.o poklonu.a to je forma. Ta odgovornost ne postoji kod dobročinih ugovora.

komutativni. aleatorni.a ponekad i odvažni ugovori (ug. 2. Opklada je ugovor kod koga strane iznose. Zbog toga ovde važi da se ne mogu poništiti zbog prekomernog oštedenja.1.sadašnjosti ili bududnosti).ugovori kod kojih se u momentu zaključenja ne zna koja de strana biti poverilac a koja dužnik ili se ne zna kolika de biti visina obaveze jedne ugovorne strane ili se ne zna kakav de biti krajnji odnos uzajamnih davanja ili to zavisi od nekog neizvesnog događaja. Zbog toga ako se desi da jedna strana bude prekomerno oštedena kod komutativnih ima pravo da zahteva poništenje ugovora zbog prekomernog oštedenja.je takav ugovor kod koga se u trenutku njegovog zaključenja zna kolika je visina i kakav j uzajamni odnos prestacija.u o igri). dužine trajanja života primaoca izdržavanja. tvrde dva suprotna fakta s tim što ona strana čije tvrdnje se pokažu tačne treba da od druge strane primi određenu korist. Ugovor o osiguranju.odn. .pristaju na mogudnost da jedna od njih primi manje.o opkladi. Kod komutativnih ugovora je poznata visina u trenutku zaključenja ugovora. Neizvestan događaj koji se pojavljuje kod aleatornih ugovora može biti bilo koji događaj (opšte neizvesan ili događaj neizvstan samo za ugovorne strane.ne zna se visina obaveze davaoca izdržavanja ved ona zavisi od jednog neizvesnog događaja tj.odn.samim tim one pristaju da odnos njihovih uzajamnih davanja budu nejednaka.tako da se zna šta ko prima po osnovu ugovora i šta ko po osnovu ugovora duguje.ugovorilac osiguranja se u momentu zaključenja ugovora obavezuje da osiguraniiku plada određenu naknadu i visinu premije osiguranja. Kod aleatornih ugovora postoji neizvesnost na koje ugovorne strane računaju prilikom zaključenja. Nije bitno da li se radi oprošlosti. Nema nikakvih neizvesnosti. Nazivaju se još i ugovori na sredu. osiguravač se obavezuje da ukoliko nastupi osigurani slučaj da isplati osiguranu sumu. Ugovor o doživotnom izdržavanju.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->