Stara predavanja

Kompenzacija se navodi ovde u mojoj svesci sa predavanja u nacine gasenja obligacija i ima o tome poprilicno. Kompenzacija=nacin gasenja jednorodnih potrazivanja izmedju istih lica i to gasenja do visine manjeg potrazivanja. Uslovi za kompenzaciju: 1.POTRAZIVANJA MORAJU BITI UZAJAMNA-znaci da duznik potrazivanja koje se prebija treba da bude poverilac potrazivanja sa kojim se prebija +duznik moze da prebije samo svoje potrazivanje-2 izuzetka: 1)kod jemstva-jemac moze dug koji ima prema poveriocu na osnovu jemstva da prebije sa potrazivanjem koje ima glavni duznik prema poveriocu 2)kod cesije-cesus moze svoje potrazivanje koje ima prema ustupiocu da prebije sa potrazivanjem koje prijemnik ima prema duzniku. 2.ISTORODNOST POTRAZIVANJA-potrazivanja koja se prebijaju moraju imati za predmet stvari istog roda 3.OBA POTRAZIVANJA MORAJU BITI DOSPELA-izuzetak-u privrednom pravu-poverilac duznika koji je u stecaju moze da prebije potrazivanje koje ima prema njemu i ako ono nije dospelo pre otvaranja stecajnog postupka nad imovinom duznika 4.POTRAZIVANJA MORAJU BITI CIVILNA,UTUZIVA

POTRAZIVANJA KOJA NE MOGU BITI PREDMET KOMPENZACIJE: 1.Poverilac i duznik svojim ugovorom mogu odrediti da neka potrazivanja ne podlezu kompenzaciji,takav ugovor zove se PACTUM DE NON COMPENSANTUM 2.Kada je samim zakonom odredjeno da neka potrazivanja ne mogu biti predmet kompenzacijeNEKOMPENZABILNA POTRAZIVANJA- 5 slucaja: 1) POTRAZIVANJA KOJA SE NE MOGU ZAPLENITI 2) POTRAZIVANJE STVARI DATIH NA POSLUGU ILI OSTAVU ILI POTRAZIVANJA STVARI KOJA JE DUZNIK BESPRAVNO ODUZEO,ODNOSNO ZADRZAO 3) POTRAZIVANJE NAKNADE STETE KOJE JE NAMERNO PROUZROKOVANO 4) POTRAZIVANJE NA NAKNADU STETE KOJA JE NASTALA OSTECENJEM ZDRAVLJA ILI PROUZROKOVANJEM SMRTI 5) POTRAZIVANJE IZDRZAVANJA

NACINI KOMPENZACIJE: 1. UGOVORNA KOMPENZACIJA 2. SUDSKA KOMPENZACIJA 3. ZAKONSKA KOMPENZACIJA

Konverzija=pretvaranje jednog nistavog ugovora u drugi punovazan ugovor. Kada je jedan ugovor nistav zato sto nema dovoljno elemenata za njegovo postojanje, ali istovremeno postoje elementi za neki drugi ugovor,onda ce izmedju ugovornih strana vaziti taj drugi ugovor ako je to u saglasnosti sa ciljem koji su ugovorne strane htele da postignu i ako se moze uzeti da bi i njega ugovorne strane htele. Izmedju ugovornih strana vazice taj drugi ugovor. Sira namera da se zakljuci jedan ugovor,ovde obuhvata i uzu nameru da se pristane i na neki drugi ugovor. Uslovi za konverziju: 1.DA JE ZAKLJUCEN UGOVOR NISTAV 2.DA TAJ NISTAV UGOVOR ISPUNJAVA USLOVE ZA PUNOVAZNOST NEKOG DRUGOG UGOVORA 3.DA BI UGOVORNE STRANE ZAKLJUCILE TAJ DRUGI UGOVOR DA SU ZNALE ZA NISTAVOST PRVOG UGOVORA 4.DA DRUGI UGOVOR TEZI ISTOM CILJU KAO I PRVI Primeri za konverziju: 1.Konverzija ugovora o ustupanju i raspodeli imovine za zivota u ugovor o poklonu-pogledati cl.66. Zakona o nasledjivanju 2.Konverzija ugovora o preuzimanju duga u ugovor o preuzimanju ispunjenja-pogledati cl.446.st.5. ZOO O jemstvu je pricao onako presiroko,odustanicu je rekao da pogledamo iz ZOO,a ugovornu kaznu je takodje malo vise obimno izlazio. Mislim da treba znati definiciju jemstva,karakteristike ugovora o jemstvu,dve vazne osobine jemstva(AKCESORNOST I SUPSIDIJARNOST),pravna dejstva jemstva(izmedju jemca i poverioca i izmedju jemca i duznika),forma jemstva i posebne vrste jemstva( SOLIDARNO JEMSTVO,SAJEMSTVO,JEMCEV JEMAC I JEMAC ZA NAKNADU STETE JEMCU) sto se tice stete pogledajte iz radisica tako je dj i predavao. - potrebno je da znate zakonsku definiciju shtete ali tacno onako kako pise, antic je u svojoj knjizi spomenuo na par mesta. - vrste nemat i mat shtete - naknadu ili s-ju za iste steta se deli na IMOVINSKU ILI MATERIJALNU sto podrazumeva I umanjenje necije imovine (obicna seta) - kod koje dolazi do smanjenja aktive i povecanja pasive ostecenika npr. ostecen stetnikov auto /tu spada gubitak, ostecenje, kvar + oduzimanje drzavine npr.

poslovnog auta * posebno spomenuo dj. na predavanjima II sprecavanje njenog uvecanja ( izmakla dobit) npr. unistenje stetnikovog taxi vozila - onemogucavanje da stvar daje plodove -> ZOO - Izgubljena dobit je ocekivana korist koja je sprecena usled radnje stetnika. To je ona korist koja se osnovano mogla ocekivati prema redovnom toku stvari. ima 4 elementa: 1. dobitak koji se NIJE OSTVARIO - imovina nije uvecana 2. dobitak koji se MOGAO OSNOVANO OCEKIVATI prema ZOO sa velikom stepenu verovatnoce, sto se ceni u svakom konkretnom slucaju. Nije dovoljna samo verovatnoca a nije neophodna ni izvesnost, vec veliki stepen verovatnoce. 3. dobitak koji bi se MOGAO OSTVARITI prema - redovnom toku stvari - ili prema posebim okolnostima 4. dobitak koji je sprecen radnjom/propustanjem stetnika + neophodna je uzrocna veza izmedju radnje stetnika i izmakle dobiti. III povreda zakonom zasticenog interesa SANKCIJA ZA PROUZROKOVANU MAT SHTETU: 2 vrste: - naturalna restitucija - pravilo, a ZOO odredjuje slucajeve kada ce biti moguca novcana restitucija - novcana restitucija - ZOO sl sucajevi 1. kada uspostavljanje ranijeg stanja - nije moguce - ne pokriva stetu u potpunosti - nije opravdano, a osteceni zahteva novcanu naknadau. 2. kada je stvar oduzeta na protivpravan nacin pa potom propala usled vise sile. 3. kada se steta sastoji u - prouzrokovanju smrti - telesne povrede - ostecenaj zdravlja - sirenju neistinitih navoda / povrede casti npr. sirenje neistinitih navoda o nekoj firmi usled cega ona izgubi velike ugovore sa drugim firmama Cilj: da se u potpunosti popravi stanje ostecenog

NEIMOVINSKU ILI MORALNU sto podrazumeva ( 2 oblika ) 1. kao povreda licnih dobara - prava licnosti chl 199. ZOO - drugih licnih dobara 2. nanosenje drugome fizickog i psihickog bola ili straha chl 200. ZOO npr. naruzenje lica manekenke

MORALNA SATISFAKCIJA . sto se tice visine naknade: ona je veca sto je bol inezivniji i trajniji STRUKTURA ZOO-a ZOO se sastoji iz 4 dela: .PRAVICNU NOVCANU naknadu . Ona ce biti moguca: 1. remete psihicku/emocionalnu ravnotezu coveka -sporna naknada nematerijalne stete.priznata ako postoje uslovi za to .naruzenje .CILJ .kd protiv dostojanstva licnosti i morala 3.povrede casti/ ugleda .NIJE REPARACIJA VEC SATISFAKCIJA ( posredni oblici otklanjanja stetne polsedice ) SANKCIJA ZA PROUZROKOVANJE NEMAT SHETE: 1.smrti bliskog lica i u 2 posebna slucaja: .Cilj .umanjenje zivotne aktivnosti . za svaki fizicki bol 2.povlacenje izjave + moguca i kombinacija sa novcanom naknadom u narocito teskim slucajevima 2.narocito o intezitetu i trajanju 2. ZA POVREDJENO PRAVO LICNOSTI .sud. ne pogadjaju imovinu ostecenog 2.zajednicko za oba oblika: 1. u slucaju straha . ZA NANOSENJE FIZ I PSIH BOLA ILI STRAHA .povrede slobode/prava licnosti .objavljivanje presude na trosak stetnika .da osteceni pribavi odredjeno zadovoljenje i na taj nacin ublazi emocionalnu/ fizicku bol i zato VRLO BITNO: novcana naknada nemat shtete nije POTPUNA vec PRAVICNA NOVCANA NAKNADA. okolnostima slucaja . znacaju povredjenog dobra ZNACI PREMA ZOO NOVCANA NAKNADA NEMAT STETE MOGUCA JE SAMO U ODREDJENIM SLUCAJEVIMA GORE NAVEDENIM I POD ODREDJENIM USLOVIMA O KOJIMA CENI SUD.licu koje je prinudjeno na kaznjivu obljubu .NOVCANA SATISFAKCIJA .nema ogranicenja ali u praxi bice moguca nadoknada samo za strah za sopstveni zivot ili telesni integritet. NE za svaki psihicki bol vec samo za: .objavljivanje ispravke informacije . ALI ( JAKO BITNO) USLOVI SU i o tome vodi racuna SUD 1.

o punomocstvu (nalog) Poklona i posluge nema jer nisu regulisani po ZOO vec je trebalo da budu regulisani republickim zakonom koji nikada nije stupio na snagu pa važe predratna pravna pravila. 1. pravila o dejstvu obligacije 2. 1. o zakupu 5. pravila o prestanku obligacije 3.sadržana su pravila o posebnim imenovanim ugovorima. o ostavi 6."MERODAVNO PRAVO U SLUCAJU SUKOBA REPUBLICKIH ZAKONA" Podrazumeva pavila po kojima bi trebalo da bude rešavan sukob dva republicka zakona ako na razlicit nacin regulišu isto pitanje! Pravilo je da se primenjuje pravo države u kojoj se nalazi nepokretnost. o zajmu 4. OPŠTI DEO .I DEO . Ove odredbe nemaju praktični znacaj nego samo teorijski! IV DEO . -regulišu mogucnost primene običaja i datum stupanja na snagu.sadržana su pravila koja se odnose na nastanak obligacija tj. . pravila o promeni subjekata obligacije II DEO . o razmeni 3. o predaji 2.DEO I -podeljen je na glave I glava-OSNOVNA NACELA Osnovna nacela su pravne norme koje iskazuju osobenosti ZOO-a u pogledu njegovog cilja. Norme I i II dela cine glavninu Zakona o obligacionim odnosima! III DEO ."UGOVOR" ."OPŠTI DEO". pravila o pojedinim vrstama obligacije 4. sadržine i mesta u našem pravnomsistemu. zasnivanje obligacionog odnosa."PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE" -predstavljaju uobičajen deo u svim zakonima i rešava pitanja kao sto su važenje ranijih propisa nakon donošenja zakona.

-imaju dvostruku svrhu: a)da posluže tumačenju normi (ako je potrebno tumačenje). (Postoji izuzetak: ugovor o otkupu stana je do detalja regulsan Zakonom o stanovanju) . Ona ne može biti unapred propisana ili zakonom odredjena. b)da ukažu na glavne ciljeve koje država hoce da postigne u oblasti obligacionog prava -nemaju sva nacela jednak karakter. 2)autonomija volje treba da postane glavni princip u regulisanju odnosa u državi-država je zasnovana na ugovoru izmedju pojedinaca. Od ovog pravila postoje odredjena odstupanja (ugovor o osiguranju vozila i zakonsko pravo preče kupovine) 2)načelo dispozicije subjekata: subjekti su u ugovoru slobodni da svojom voljom urede sadržinu ugovora. a ostala su uža i imaju manji stepen opštosti. NAČELO AUTONOMIJE VOLJE (privatne autonomije) svoje korene ima u filozofskom principu privatne autnomije-dela Huga Grocijusa "O pravu rata i mira". a ne u pravu. otklanjanju dvosmislenosti u tumačenju normi. Teorija društvenog ugovora 1765. Izdvajaju se 2 nacela najvišeg ranga. raščlanjenju. i prema društvenim institucijama. Teorija autnomije volje dolazi do izražaja u svim granama gradjanskog prava na razlicite načine!U obligacionom pravu. Osnova ideje je da treba razdvojiti 2 prava: 1)božansko pravo 2)ljudsko pravo (subjektivno pravo)-koje se temelji na covekovoj volji..god.Ž. takodje nemaju ni isti stepen opštosti. Niko ne može biti prinudjen da zaključi ugovor niti se sme odrediti sa kim de zaključiti ugovor. Zakon je ispod covecije volje po ovoj teoriji. ali je bio više okrenut autonomiji volje u etici. Predstavnik je Imanuel Kant. -ove idje su izražene u delu Ž. Ove ideje su dopunjene sa još dve ideje u francuskoj filozofiji XVIII veka: 1)covek ima subjektivna prava ne samo u odnosu na drugog vec ta njegova prava ima i prema državi. princip autonomije volje se izražava kroz 2 načela: 1)načelo slobode ugovaranja 2)načelo dispozicije subjekata 1)načelo slobode ugovaranja podrazumeva da je svako slobodan da izabere da li de i sa kim de zakljuciti ugovor. Ima ih ukupno 23.Rusoa. a ona je autnomna što znaci da covek svojom voljom stvara pravo.. Teorija se razvijala i u nemačkom pravu. Postavio je temelje ucenja o privatnoj autonomij. Zato on ne zauzima veliki značaj.

To je pravilo. Pregovori ne obavezuju i svaka stran ih može prekinuti kad hode. ograničavaju slobodu ugovaranja! Načelo savesnosti i poštenja nalaže subjektima da se u obligacionim odnosima ponašaju po svojoj savesti i da ne preduzimaju akte koji bi bili nedolicni i necasni. Princip savesnosti i poštenja namedu dužnosti. Pre zasnivanja obligacionog odnosa -"pregovori"-razdblje koje prethodi zaključenju ugovora koje je namenjeno razmeni mišljenja buducih ugovornih strana kao i razmenjivanju predloga i protivpredloga koji treba da dovedu do zaključenja ugovora. vrednosti društva I društvenosti. a pogotovo postoje za vreme njegovog trajanja.NAČELO SAVESNOSTI I POŠTENJA -suprotno načelu autonomije volja (njegova protivteža) -princip savesnosti i poštenja se zasniva na kolektivizmu. Nacelo opštosti i dispozitivnosti . Ako je jedna strana prekinula pregovore bez razloga i prouzrokovala štetu na njoj je obaveza da drugoj ugovornoj strain nadoknadi štetu! Tokom trajanja obligacionog odnosa učesnici su dužni da se uzdržavaju od postupaka koji bi bili protivni ovom načelu! Ostala načela koja imaju uži domašaj se mogu podeliti na 2 grupe: I NACELA KOJA DERIVIRAJU IZ NACELA AUTNOMIJE VOLJE II NACELA KOJA DERIVIRAJU IZ NACELA SAVESNOSTI I POŠTENJA I NACELA KOJA DERIVIRAJU IZ NACELA AUTONOMIJE VOLJE 1. Dužnosti mogu postojati ved prilikom zasnivanja obligacionog odnosa. Iz ugovora nastaje obligacioni odnos. na shvatanju koje ističe vrednost zajednice. ali od njega postoji odstupanje: pregovarač ne može da prekine pregovore i time preouzrokuje štetu drugoj ugovornoj strani. iz pregovora ne može da nastane obligacioni odnos.

RAZLIKOVANJE UGOVORA I PRAVNOG POSLA .. licenci.) II NACELA KOJA DERIVIRAJU IZ NACELA SAVESNOSTI I POŠTENJA 1.zasnivanje dvostranih ugovora.. (ugovor o prometu nepokrenosti..) 2.".obe strane u tom odnosu su jednake u svojim pravima.zaključenje ugovora ne podleže nikakvoj formi. jemstvu. Nacelo zabrane stvaranja i iskorišcavanja monopolskog položaja -proistice iz 2 nacela.propisuje zabranu zloupotrebe OBLIGACIONOG prava 2. Zakon zabranjuje ugovore privrednih subjekata kojima se stvara monopol za jednog ili grupu subjekata.strane polaze od nacela jednakih ovlja..norme zakona su dispozitivnog karaktera što znaci da se od njih može odstupiti voljom ugovornh strana. Nacelo jednake volje uzajamnih davanja -čl.. 15 ZOO. Nacelo konsensualizma . zabrana lex comissoria.pravilo je da jedna strana ne može imati više prava nego što može imati druga strana. izuzev ako se posebnim pravnim pravilima obligacioni odnosi nisu regulisali drugačije b)pravila ZOO koja se primenjuju na ugovore važe mutatis mutandis i za ostale pravne poslove ako posebnim pravnim pravilima nije predvidjeno nešto drugo za te poslove! Dispozitivnost . Nacelo ravnopravnosti strana u obligacionom odnosu .Opštost se može posmatrati sa dva aspekta: a) norme obligacionog prava sadržane u ZOO i preimenjuju na sve obligacione odnose. 3.propisuje zabranu zloupotrebe prava ZOO . Ugovor nastaje prostim susretom volja (usmeni sporazum). Od principa "neformalnosti ugovora" postoje brojni izuzeci: "ako zakon propisuje formu ili to proizilazi iz volje ugovornih strana. Ovo nacelo se ne primenjuje kod jednostranih ugovora koji su dobročini (stvaraju obaveze za samo jednu ugovornu stranu). Samo mali broj normi ima prinudni (imperativni) karakter (norme o zastarelosti. ravnopravnost=jednakopravnost . Nacelo zabrane zloupotrebe prava ZOSPO .. Takvi ugovori su zabranjeni jer je jedna strana u neravnopravnom položaju! 4. gradjenju.

On znači da je pribavilac stvari dao više nego što je na osnovu ugovora dobio.pravo jedne strane u ugovoru da zahteva ili raskid ugovora ili zamenu odredbi ako po zaključenju nastanu okolnosti koje otežavaju svrhu upotrebe. -"svaka strana u dvostrano obaveznom ugovoru duguje drugoj ugovornoj strani naknadu za ono što je primio. postoji fizički nedostatak. tj. I PRAVNA VEZA IMOVINSKO-PRAVNOG KARAKTERA . 15. a) odgovornost prenosioca za fizicke nedostatke ispunjenja .. -u obligaciji postoji korelacija. Ovakav ugovor je apsolutno ništav. -obligacija se i sa strane poverioca i sa strane dužnika može posmatrati spolja: sa strane dužnika-vraca se dug jer je obligacija njegova pasiva sa strane poverioca. d) raskidanje ili izmena ugovora zbog promenjenih okolnosti .postoji očigledna nesrazmera u uzajamnim davanjima. medjusobna zavisnost izmedju duga i potraživanja. ali je potrebno da je do toga došlo iskorišdavanjem odredjenih subjektivnih elemnata jedne ugovorne strane.Zakonom se odredjuje u kojim slucajevima odstupanje od ovog principa povlaci posledice cl.postoji očigledna nesrazmera u uzajamnim davanjim u momentu zaključenja. g) zelenaški ugovor . uzajamnost. b) odgovornost prenosioca za pravne nedostatke ispunjenja ." -davanja treba da budu jednaka .odgovornost za evikciju v) poništenje ugovora zbog prekomernog oštedenja . a koja je posledica zablude o vrednosti oštedene stvari.prenosilac garantuje mirnu državinu. stav 2. PRAVNE OSOBINE OBLIGACIJA -specificne odlike (svojstva) obligaicije po kojima se razlikuje od drugih pravnih odnosa.razlikuju se po tome što je za kvalifikaciju jednog posla bitan broj volja. POJAM OBLIGACIJA Obligacija označava pravnu vezu izmedju 2 odredjene strane: poverioca-koji je ovlašcen da zahteva potraživanje od dužnika I dužnika-koji je obavezan da ucini prestaciju. Ako pribavilac ne može da koristi stvar redovnom namenom.obligacija je potraživanje i izražava se kao aktiva u imovini poverioca. Zato nastupa odgovornost prenosioca.

Izvršenje se sprovodi na IMOVINI. moralne dužnosti nekada imaju i religijski karakter 4. ne može da traži od poverioca da mu vrati ono što je dao. Njegova uloga u obligaciji je aktivna. Ukoliko dužnik izvrši dobrovoljno obavezu. jedan . Ta posredna sankcija se ogleda u tome što ukoliko dužnik dobrovojno izvrši ono na šta ne može biti prinudno osudjen. moralne dužnosti proizilaze iz pravila učtivosti 3. moralne dužnosti ne uživaju pravnu zaštitu 2. poverilac se kondemnatornom tužbom obraca sudu i traži da dužniku naredi izvršenje obaveze.jedna strana-poverilac . Ako je tužba osnovana. Podnošenjem tužbe se pokrede PARNICNI postupak i cilj je da se utvrdi da li poverilac ima pravo prema dužniku i da li dužnik ima obavezu izvršenja.iako postoje dve strane to ne znaci da postoje dva lica u obligaciji! Broj lica ne menja položaj u obligaciji. zastarelo potraživanje -ne poseduju mod prinudnog sudskog namirenja -poverilac nema pravo da podnese tužbu sudu I da zahteva da sud naredi izvršenje -prirodna obligacija ima sankciju koja je posredna. . . Iz dužnikove imovine se oduzima predmet koji je trebalo da se preda poveriocu. Medjutim. ukoliko dužnik ne izvrši obavezu. Cilj je da se donese PRESUDA. sud presudjuje da dužnik izvrši obavezu i ima rok od 15 dana (paricioni rok). Ostale obligacije se nazivaju civilne-prave! II ODNOS IZMEÐU DVE ODREÐENE STRANE . ali može biti od značaja kada dode do pitanja na koji način treba ispuniti obligaciju. moralne dužnosti imaju unutrašnju sankciju Naturalne (prirodne) obligacije-pr.biti poverilac znaci imati pravo da se zahteva odredeno ponašanje (prestacija). -razlikuju se: A) ZAJEDNIČKE (podeljene) B) SOLIDARNE1)PASIVNE-na strani poverioca je jedno lice. a ne na ličnosti dužnika (sistem realne egzekucije). a na strani dužnika više lica koja duguju "svi za jednog.druga strana-dužnik . Nema pravo ništa da zahteva. On ima obavezu da ispuni ono što je zahtevano.pasivna strana je dužnik. poverilac ima pravo da pokrene IZVRŠNI postupak (postupak prinudnog izvršenja).-ukoliko dužnik nede dobrovoljno da izvrši obavezu. obaveza se gasi i obligacija prestaje. Razlikovanje obligacije kao pravne veze i moralnih dužnosti: 1.

za sve". a na strani dužnika jedno lice. Postoji i podela na: A) JEDNOSTRANE-na strani poverioca samo pravo. III PRAVNA VEZA KOJA IMA ODREÐENU SADRŽINU A) sadržina obligacije je znacajna jer utvrdujemo o kojoj obligaciji je reč i koja pravila cemo primeniti na odredjenu obligaciju B) u zavisnosti od sadržine obligacije se utvrduje da li je neka obligacija nastala ili nije C) prema sadržini se odreduje da li neka obligacija postoji ili je možda prestala (promena novacijom na osnovu sadržine obligacije-sporazum poverioca i dužnika da ugase staru obligaciju menjajuci joj sadržinu) Tri shvatanja o sadržini obligacije: I čini je pravo poverioca da zahteva odredjeno ponašanje i obaveza dužnika da se ponaša onako kako poverilac traži. pr.ona koja pripadaju poveriocu i služe da osiguraju izvršenje obligacije (pravo poverioca prema jemcu) 3)Obaveze uzajamne obazrivosti . II Shvatanje o petodelnoj podeli sadržine obligacije: 1)Obaveze .pravo poverioca da izjavom svoje volje utiče na promenu sadržine obligacije. To predstavlja predmet obligacije. To je pravo izbora kod alternativnih obligacija. Može da istakne prigovor da obligacija nije nastala ili da ne proizvodi pravno dejstvo kao i prigovore koji odlažu izvršenje! . Nastaju iz dvostrano obaveznih ugovora. na strani dužnika samo obaveze B) DVOSTRANE-prava i obaveze se javljaju na obe strane u obligacionom odnosu. 5)Pravo na prigovor . a obligacija se gasi prema svima.proizilaze iz načela savesnosti i poštenja. 2)AKTIVNE-na strani poverioca je više lica.ima dužnik u obligaciji. Svaki od poverilaca ima pravo da zahteva ispunjenje celog duga.obaveza naknade štete 2)Sporedna prava .jedna ili više-koje se dele na: A) primarne-one obaveze kjima nastaje sama obligaicja i odreduju tip-vrstu obligacije B) sekundarne-nastaju usled kršenja primarnih obaveza. ali njihova sadržina nije unapred odredjena i zato se ne može zahtevati njihovo prinudno izvršenje-može samo naknada štete! 4)Prava preobraženja .

stvarno pravo titularu daje neposrednu pravnu vlast na stvari obligacija za predmet ima ponašanje. Zakupodavac može da se obrati podzakupcu i da traži naplatu dospelih iznosa zakupnine ako ih zakupac ne plada o dospelosti! . Prava zakupodavca: da zahteva isplatu zakupnine! Zakupac može da izda stvar u podzakup. . Taj razlog postoji u svim obligacijama.deluje samo izmedju odredjenih lica stvarno pravo deluje prema svima (erga omnes) .po ovome se razlikuje od stvarnopravnih odnosa . Pravo zakupca je i da zakupodavac održava stvar i da odgovara za fizičke i pravne nedostateke. Zakup ima odredjena stvarnopravna dejstva i zato je mogude da zakupac ostvaruje svoje pravo prema tredem licu kome je zakupac predao stvar (pod uslovom da je trede lice bilo nesavesno).titular stvarnog prava ima pravo da zahteva povradaj stvari kod koga se nadje i da se prestane sa uznemiravanjem. a ne samo u onim iz ugovora. i trpljenje 2)Osnov (kauza) obligacije se dobija odgovorom na pitanje "Zbog čega se dužnik obavezao?". U ZOO-razlog je osnov obligacije (ovo misljenje zastupa i Antic!) IV OBLIGACIJA JE ODNOS RELATIVNOG KARAKTERA . poverilac nema pravo prema trecim licima! U obligacionom pravu od principa relativnosti postoje izuzeci: 1)ugovor o zakupu 2)paulijanska tužba 3)ugovor u korist trecig lica 4)kolektivni ugovor 1) UGOVOR O ZAKUPU -ugovorne strane: zakupac i zakupodavac -obojica imaju pravo jedan prema drugom-pravo zakupca je da od zakupodavca zahteva predaju stvari na upotrebu. uključujudi i predaju. a ono se ne može zahtevati od svakoga nego samo od onoga sa kime postoji obligacioni odnos. Ako posle zaključenja ugovora zakupodavac preda stvar tredem licu. b) na odredjeno nečinjenje-uzdržavanje od odredjenih radnji na koje bi inače imao pravo. zakupac ima pravo da traži stvar od tredih lica. a ona se može odnositi a) na odredjeno činjenje-svaka pozitivna radnja dužnika.dobija se odgovorom na pitanje "Na šta se dužnik obavezuje?" Obligacija se odnosi na prestaciju.III Shvatanje o dvodelnoj sadržini obligacije 1)Predmet obligacije .

3) UGOVOR U KORIST TRECEG . Ovakva korelacija postoji u 2 situacije i u obe odgovornost dužnika ne odgovara pravu poverioca. a) po predmetu. .separatio bonorum-odvajanje zaostavštine iz imovine naslednika koje traže poverioci kada je naslednik prezadužen i postoji opasnost da oni nece biti namireni! b) po visini-kada dužnik odgovara za dug samo do odredjene vrednosti.ugovor koji se zaljučuje izmedju dva lica-stipulanta i promitenta na osnovu koga za trede lice (beneficijara). Poverilac ima pravo potraživanja i pravo na zahtev. a pravu na zahtev poverioca odgovara odgovornost dužnika za ispunjenje duga. nastaje pravo da od promitenta zahteva ispunjenje obaveze (ugovor o osiguranja života za slucaj smrti). 1. Korelacija na prvom nivou je potpuna i mora da postoji u svakoj obligaciji.. -princip monetarnog nominalizma može dodi u sukob sa principom savesnosti i poštenja -odstupanja od principa monetarnog nominalizma mogu biti:na osnovu ugovora I na osnovu sudske odluke -princip je dispozitivnog karaktera . Pravu poverioca na potraživanje odgovara dužnikov dug. Zbog toga je apsolutna I podrazumeva korelaciju potraživanja i duga i korelaciju prava na zahtev i odgovornosti dužnika 2. Postoji korelacija na prvom. Korelacija na drugom nivou je relativna i postoji u vedini obligacija. 1. a ne za dug u celini-pravila o odgovornosti naslednika za dugove ostavioca-do visine vrednosti zaostavštine! . korisnika..slucaj abandona-u pomorskom pravu-pravo vlasnika broda koji je prouzrokovao štetu tredim licima da se odrekne prava na brod u korist osiguravajuceg društva koje je pokrilo štetu 2. ali ne i na drugom nivou.traži se da se oglasi ugovor bez pravnog dejstva i to u visini njegovog potraživanja.2) PAULIJANSKA TUŽBA .podnosi se protiv dužnika i tredih lica kojima je otudjena imovina . U tim situacijama odgovornost dužnika je ograničena po predmetu ili po visini.tužba koju podnosi poverilac dospelog potraživanja na osnovu koje pobija pravne radnje svog dužnika kojima je dužnik umanjio svoju imovinu tako da u njoj nema sredstava za namirenje. ODNOS OBLIGACIJE I OBLIGACIONOG ODNOSA U obligaciji postoji korelacija izmedju duga i potraživanja. ali ne mora da postoji u svim obligacijama.

je složenija varijanta indeksne kaluzule. Dosudjuje se doživotno ili u odredjenom periodu u unapred odredjenim mesečnim iznosima. Odstupanja na osnovu sudske odluke: -u ZOO postoje dva pravila koja dozvoljavaju sudu da utvrdi visinu novčane obaveze u skladu sa unutrašnjom promenom vrednosti novca! 1. Postoji nekoliko vrsta: 1. Pravilo o izmeni novčane rente koja se dosudjuje u slučaju smrti. zlatne klauzule-odredbe u ugovoru na osnovu kojih de se visina vrednosti novčane obaveze obračunati u visini vrendosti zlata na dan dospelosti. Ukoliko nakon zaključenja ugovora dodje do promene okolnosti tako da isupnjenje obaveze jedne ugovorne strane postane otežano. prema stopi rasta troškova života. sud može odlukom raskinuti ugovr ili izmeniti pojedine odredbe ako je disproporcija tolika da ugovor više ne odgovara ugovornim stranama. Pravilo o raskidanju I izmeni ugovora zbog promenjenih okolnosti. ovakve klauzule su dopuštene. U pogledu NOVČANIH OBAVEZA.-poverilac i dužnik odstupanja ustanovljavaju posebnom ugovornom pogodbom. To jeodredba koja se ugovara u ugovorima u kojima se jedna strana obavezuje da izradi I isporuči odredjenu stvar drugoj ugovornoj strain (ugovor o delu. Promena u unutrašnjoj vrednosti novca kada dužnik može od suda da zahteva raskidanje ugovora. indeksna klauzula-odredba u ugovoru iz koje nastaje novčana obaveza na osnovu koje de se visina nove obaveze revalorizovati (ponovo obračunati) prema određenom indeksu. U unutrašnjem pravu su vrlo retke. 4. U našem . mesto je ono koje je odredjeno sporazumom izmedju dužnika I poverioca (bilo koje mesto). klizna skala. ugovor o gradjenju). valutna kaluzula-odredba u ugovoru na osnovu koje se visina novčane obaveze odredjuje prema kursu dinara u odnosu na neku stranu valutu. Dužnik novčane rente može tražiti umanjenje novčane rente I sud je može odobriti. Materijala u odredjeno vreme I na odredjenom tržištu. može je povedati! MESTO ISPUNJENJA OBAVEZA Mesto ispunjenja podrazumeva se da je u pitanju mesto u kom dužnik mora preduzeti sve radnje koje su potrebne da bi izvršio svoju obavezu. ali sud ima pravo da promeni odredbe I uskladi ih sa prilikama konkretnog slučaja. Indeks revalorizacije mogu biti odredjeni prema raznim kriterijumima: prema rastu cena. U našem pravu je dozvoljena od donošenja Zakona o deviznom poslovanju 2001. Visina novčane obaveze koju jedna ugovorna strana treba da uradi drugoj ugovornoj strain ima se izvršiti prema ceni rada tj. 3.primenjuje se zakonsko pravilo da je mesto prebivališta ili sedišta poverioca u momentu ispunjenja u stvari mesto ispunjenja.prema stopi rasta prosečne plate… U našem pravu. Ako dužnik I poverilac ne dogovore ništa. kao I obrnuto. ali su dozvoljene. 2.(odredbe o kliznoj skali). 2. teške telesne povrede ili oštedenja zdravlja nekog lica! Novčana renta je naknada imovinske štete.

važi pravilo da se obaveze izvršavaju u mestu prebivališta dužnika. VREME ISPUNJENJA OBAVEZA U pogledu NOVČANIH OBAVEZA vreme ispunjenja uredjuju poverilac I dužnik svojim sporazumom. rok se odredjuje u interesu dužnika. Kod prodaje u privredi važi pravilo da je dužnik obavezan da plati cenu u roku od 8 dana od dana prijema računa (fakture). a ako je predaja usledila kasnije. Kod ispunjenja NENOVČANIH OBAVEZA pre roka. ako nije ugovoreno vreme ispunjenja. Kada rok nije ugovoren u interesu dužnika. Po. Mogu ga odrediti tako što de odrediti rok u okviru koga ili po čijem isteku dužnik treba da isplati novac odnosno odredjuju tačan momenat ili datum ispunjenja. Kada je rok ugovoren isključivo u interesu dužnika dužnik ima pravo da ispuni obavezu pre roka I da pazi da to ne bude u nevreme I mora o tome da obavesti poverioca. dužnik je obavezan da odmah ispuni obavezu. Kod NENOVČANIH OBAVEZA. pverilac neije dužan da primi to ispunjenje I to bez opasnosti da de dodi upoverilačku docnju. prvo se gleda šta su strane ugovorile. Ako nisu ništa ugovorili treba voditi računa da li je pravilima o posebnim imenovanim ugovorima odredjeno vreme ispunjenja! Kod ugovora o prodaji.pravu novčane obaveze su donosive što podrazumeva povoljnost za poverioca jer svi troškovi padaju na dužnika. onda 8 dana od dana predaje! Ako ništa nije ugovoreno sporazumom ili posebnim pravilima dužnik ispunjava obavezu u roku koji se odredi prema: -svrsi posla -prirodi obaveze -ostalim okolnostima Ako se ne može utvrditi rok navedenim načinima. čim ga poverilac pozove da je ispuni. pravilu. 2. po ZOO postoji razlikovanje dve situacije: 1. pravilo je da dužnik ne može da odbije vradanje kamate osim kada je to ugovorom predvidjeno odnosno kada to proizilati iz običaja. Ako dužnik hode da ispuni obavezu pre roka ZOO sadrži pravilo prema kome dužnik uvek može da ispuni obavezu pre roka. kupac je dužan da isplati cenu u momentu predaje stvari. Poverilac nenovčane obaveze može da traži ispunjenje novčane obaveze pre roka: . Ima pravo da primi ispunjenje obaveze.ali I da zahteva novčanu naknadu štete koja je usledila. Ako nisu ništa ugovorile. a poverilac odmah ima pravo da zahteva ispunjenje obaveze. Sto se tiče kamate u slučaju ranijeg ispunjenja obaveze.

KAMATA UGOVORNA KAMATA -kamata kju dužnik duguje poveriocu na osnovu sporazuma. podrazumeva se da je izvršio obavezu kada poverilac primi od pošte iznos koji je dužnikova obaveza. ali ne za sve nego samo za one kje glase na predju stvari odredjenih po rodu.1. dužnik je ispunio obavezu kada je poveriocu predao u ruke sumu koja se duguje .zatezna kamata se pojavljuje smao kod novčanih obaveza. ZATEZNA KAMATA (zakonska kamata) Razlikuje se od ugovorne kamate: . a ugovorna kamata se po pravilu plada od dana nastanka obaveze do momenta ispunjenja . kada dužnik samostalno bez sporazuma vrši pladanje. Zakon odredjuje maksimalnu stopu dozvoljene kamate I kod ugovora koje zaključuju fizička lica ona ne može biti veda od kamate koju banka plada svojim štedišama na štedne uloge po vidjenju (nisu oročeni). kada postoji sporazum dužnika I poverioca. Mora biti poštovano načelo ekvivalencije uzajamnih davanja što podrazumeva da stopa ne bi trebalo da predje iznos koji bi ugrozio princip ekvivalencije. kada mu dužnik ne da dopunu obezbedjenja koje je propalo ili smanjeno bez krivice poverioca 3. dužnik je ispunio obavezu kada je u pošti platio iznos koji duguje b.zatezna kamata se uvek duguje u novcu. Ugovorna kamata nije specifična samo za novčane obaveze. ako je rok zaključen isključivo u interesu poverioca. a ugovorna na osnovu ugovora . kada mu dužnik ne da traženo obezbedjenje 2. Ako strane ugovore kamatu. a kod pravnih lica dužnik plada kamatu koju banka plada kao dužnik u pravnim poslovima iste ili slične vrste. a ugovorn akmaata se može dugovati u drugim stvarima odredjenim po rodu . Visina ugovorne kamate se po pravilu ogredjuje sporazumom izmedju dužnika I poverioca. uvek. Kod ugovora pravnih lica. može I za nenovčane.zatezna kamata se duguje na osnovu zakona. ali ne I visinu kamatne stope ZOO odredjuje da de dužnik (kod fizičkih lica) biti dužan da plati kamatu koju banka plada na štedne uloge pov idjenju. Kod pitanja kada se smatra da je dužnik ispunio svoju obaavezu pravi se razlika u zavisnosti od toga da li se pladanje vrši u gotovini ili preko pošte! . a ugovorna može I kod nenovčanih . predvidjeno je po ZOO da se visina stope kod ugovorne kamate uredjuje posebnim zakonom (koji nije donet). Ona predstavlja naknadu za upotrebu novca.zatezna kamata se plada kada dužnik dodje u docnju.kada se pladanje vrši preko pošte razlikuju se dve situacije: a.kada se vrši u gotovini. ali sloboda ugovaranja nije apsolutna.

a samo jedan predmet ispunjenja. Može da . poverilac nema pravo da kumulira obe kamate.nazivaju se I složene obligacije . ali se oslobadja obaveze predajom samo jednog predmeta! Imaju dva ili više predmeta obaveze. u slučaju kada poverilac podnese sudu zahtev da osudi dužnika na pladanje kamate jer je nije isplatio u roku.Pravna priroda ugovorne kamate je naknada za upotrebnu vrednost novca. Dužnik je dužan da izbor izvrši u roku koji je predvidjen ugovorom. Pravo izbora koji de predmet obligacije biti predmet izvršenja može imati: dužnik. Prema Zakonu o visini kamatne stope. a zatezna kamata je sankcija dužnika jer nije svoju obavezu izvršio na vreme.5 % I promenljivi=stopa rasta cena na malo u odredjenom mesecu! . na iznos kamate za koji poverilac traži da dužnik bude osudjen počinje da teče kamta od momenta podnošenja tužbenog zahteva. Takva kamata se naziva I procesna kamata.sa samo jednim predmetom su proste . može tražiti isplatu samo ugovorne kamate I obrnuto.dužnik duguje dva ili više predmeta . poverilac I dužnik mogu ugovoriti da de se stopa ugovorne kamate povedati ako dužnik ne ispuni obavezu na vreme.podela na alternativne. 2) Kod zatezne kamate: a.. Zajedničko za ove dve kamateje što kod obe postoji zabrana ANATOCIZMA-kamate na kamatu. a zatezna kamata je odredjena zakonom (dužnik I poverilac ne mogu ništa ugovoriti). dužnik dodje u docnju I od tada teče zatezna kamata. važi pravilo da prav izbora pripada dužniku. Ako je ugovorena kamata za novčane obaveze. fakultativne I kumulativne ALTERNATIVNE OBLIGACIJE -dužnik duguje dva ili više predmeta. b. uz izvesna odstupanja: 1) Kod ugovorne kamate: a. Pravo opcije predstavlja pravnu mod! Ako nema ugovora. OBLIGACIJE SA VIŠE PREDMETA . Pravilo je da poverilac u slučaju docnje dužnika može tražiti kamatu koja je viša. poverilac ili neko trede lice.visinus tope ugovorne kamate odredjuju dužnik I poverilac sporazumno. Ako je stopa ugovorne kamate viša od stope zatezne kamate. On može tražiti samo isplatu jedne od njih. kamatna stopa ima 2 dela: fiksni=0. Ako propusti rok nije automatski izgubio pravo izbora. Bankarski poslovi – banka može u svojim kreditnim poslovima ugovoriti da de na kamatu kada dospe na naplatu početi da teče kamata.

Do koncentracije može dodi propašdu jednog od ugovorenih predmeta bez krivice. Poverilac ima pravo izbora u roku koji je utvrdjen sporazumom. a kada taj rok istekne. Fakultativne obligacije nastaju na osnovu ugovora ili testamenta (po pravilu). Poverilac ima pravo da zahteva ispunjenje I nekim drugim predmetom. ne dolazi do koncentracije. KUMULATIVNE OBLIGACIJE . Tada se obligacija svodi na preostai deo.obligacije. a dužnik može da bira. FAKULTATIVNE OBLIGACIJE -razlikuju se od alternativnih obligacija: 1.ovlašdenje koje ima dužnik ili poverilac nije isto što I pravo izbora kod alternativnih obligacija. Ako predmet propadne krivicom. Ovlašdenje da se obaveza ispuni drugim predmetom nije pravna mod jer se ne unosi nikakva promena u pravnom odnosu. -trede lice mora svoje pravo izbora da izvrši u roku koji su mu ostavili poverilac I dužnik. Izjava kojom se vrši pravo izbora je neopoziva. obaveza dužnika se gasi. Ako predmet propadne krivicom dužnika. pravo izbora prelazi na dužnika. -pravo izbora pripada poveriocu samo kada je tako dogovoreno. Fakultativne obligacije su samo prividno složene! 2. Njegovo pravo izbora je znatno krade. slučaj hipoteke kojom je obezbedjen tudji dug. Legat I ugovor o zajmu. Izjava kojom se to ovlašdenje vrši je uvek opoziva. gubi ga tek u postupku prinudnog izvršenja. Pr. a presuda glasi na alternativno ispunjenje. Može se opozvati ikad je ved bila saopštena. Smatra se da je izbor izvršen kada druga strana bude obaveštena o izvršenom izboru ili kada dužnik izvrši radnju koju je izabrao. ali je dužnik ovlašden da ispuni obavezu drugim predmetom tj. Taj prelaz se naziva koncentracija.kod fakultativnih obligacija postoji samo jedan predmet. Ako ne ispuni to svoje pravo u roku.zahteva od suda da ga obaveže jednim od dva predmeta.fakultativna obligacija se gasi ako predmet ispunjenja propadne višom silom. pravila o prekomernom oštedenju. Pravno dejstvo: do tada složena obligacija sa više predmeta se pretvara u prostu obligaciju. 3. poverilac ili dužnik imaju pravo da se obrate sudu I da sud izvrši izbor. on može da se oslobodi obaveze naknade štete predajudi poveriocu drugi predmet. Mogu nastati I na osnovu zakona-pr. Poverilac samo ima pravo da traži naknadu štete. Ako je do propasti došlo krivicom. Ni posle presude nije izgubio pravo da bira. raskid ugovora o poklonu zbog nedostataka sredstava za život poklonodavca.

deljive . svi predmeti se istovremeno predaju -ako svi propadnu usled više sile. dužnik izvršava obavezu ostalim predmetima -ako je neki propao krivicom dužnika. obligacija se gasi -ako samo neki propadnu. 2 suvlasnika prodaju kudu jednom licu. Pr. DUALISTIČKE / PLURALISTIČKE OBLIGACIJE Dualističke obligacije-na poverilačkoj I dužničkoj strain jse nalazi po jedno lice. Glasi na naknadu štete usled deliktne odgovornosti. Kada su jednostrano obavezne. dug se medju dužnicima deli na jednake delove i svaki se oslobadja obaveze kada ispuni svoj deo duga. na drugoj je samo potraživanje. ali da pri tom predmet u celini ne gubi ništa od svoje vrednosti. on je dužan da ispuni obavezu ostalim predmetima. Mogu biti jednostrano I dvostrano obavezne. svaki ima pravo da potražuje samo svoj deo . Pluralističke obligacije-na strain dužnika ili na strain poverilaca se nalazi više lica. druga ima dug. Ako u pluralističkim obligacijama imamo više poverilaca. jedna strana ima potraživanje. Na jednoj strain je samo dug. ZOO je podelio obligacije na: . a za propali predmet je dužan da nadoknadi štetu. Ako u pluralističkim obligacijama imamo više dužnika svaki se oslobadja obaveze kada ispuni svoj deo duga. predaju stvari i najtipičnije-novčane obligacije. Do pojave više lica može dodi iz različitih razloga. Po pravilu-deljive su one obligacije koje glase na činjenje.nedeljive DELJIVE OBLIGACIJE Deljive obligacije su pluralističke obligacije u kojima je predmet deljiv. Po pravilu.solidarne .-složene obligacije -imaju dva ili više predmeta -dužnik se oslobadja obaveze kada ispuni sve predmete -predmeti se ne moraju ispuniti odjednom -mogud je dogovor dužnika I poverioca -ako ništa nije ugovoreno. Predmet je deljiv ako se može podeliti i služiti u delovima koji imaju ista svojstva.

on može da zahteva isplatu duga u celini od bilo kog dužnika. pasivne solidarne obligacije-sa više dužnika 2. tj. Ako ima više poverilaca. svaki poverilac ima pravo da traži ispunjenje duga. a kada dužnik to ispuni. zakona ili testamenta. obaveza se gasi prema svima. poverilaca. ugovorna . Kod ugovora u privredi važi drugačija pretpostavka-kada ima više dužnika u deljivoj obligaciji. Svaki dužnik odgovara samo za svoj deo duga. Deljive obligacije mogu biti aktivne (kada se na strani poverioca nalazi više lica) i pasivne (kada se na strani dužnika nalazi više lica). svaki poverilac je ovlašden da zahteva ispunjenje duga u celini. a pored njih postoje i druga sredstva obezbedjenja i sastoje se u nastojanju poverioca da svoje potraživanje prema dužniku obezbedi tako što de se još neko lice obavezati pored dužnika-lična sredstva obezbedjenja potraživanja: jemstvo. Primeri za to su kapara i odustanica. važi pravilo da se predmet mora ispuniti u celini zbog toga što to zakon propisuje ili to proizilazi iz ugovora. Ispunjenjem duga prema jednom poveriocu. Deljive obligacije se nazivaju i zajedničke obligacije i mogu da nastanu na osnovu: ugovora. dužnik se oslobadja obaveze kada mu namiri njegov deo. važi pretpostavka solidarnosti-dužnici duguju po pravilima o solidarnoj obligaciji! SOLIDARNE OBLIGACIJE . Ako ima više dužnika. Prekid zastarelosti prema jednom od dužnika ne proizvodi pravno dejstvo prema ostalim dužnicima. odnosno. a jedan dužnika. gasi se obligacija i prema ostalima! U zavisnosti da li ima više poverilaca ili dužnika. Docnja u koju zapadne jedan dužnik ne proizvodi pravno dejstvo prema drugim dužnicima. a svaki poverilac ima pravo da potražuje samo svoj deo potraživanja. aktivne solidarne obligacije-sa više poverilaca Pasivne solidarne obligacije Za pravo su mnogo značajnije pasivne solidarne obligacije jer su one jedno od najboljih sredstava obezbedjenja poverilaca. osim ako je nešto drugo ugovoreno. Predmet se deli na jednake delove. odnosno testamenta.imaju deljiv predmet. U pasivnim obligacijama. dužnik kji ispuni svoj deo duga-oslobadja se obaveze. obligacije se dele na: 1. a jedan poverilac. ali iako je deljiv. ali se to pravilo ne prostire na sve obligacije. Solidarne obligacije su obligacije sa više dužnika ili poverilaca kod kojih je svaki dužnik obavezan da ispuni dug u celini. Pravilo je da se obligacija deli na onoliko delova koliko ima dužnika.duga.

mogu nastupiti činjenice koje prekidaju ili zaustavljaju period zastarelosti. Sporazum o prenovu može biti zaključen: in rem. pored ugovora. Ne moraju sve radnje jednog dužnika da se prostiru na ostale dužnike. Opšti rok zastarelosti potraživanja iznost 10 godina. kada se samo taj dužnik oslobadja obaveze. može nastati i iz zakona kada zakon posebno štiti odredjene kategorije pverilaca. 3.in rem. Neka strana se odriče zahteva ili dela zahteva prema drugoj. ali ne u potpunosti.. ali postoji izuzetak kada su u pitanju štetne radnje. kada se gasi obaveza svih solidarnih dužnika. Nastaju samo kada je jedan izvršio obavezu prema poveriocu. zatarelošdu 1. 2. sa drugačijim osnovom ili predmetom. u odnosu izmedju solidarnog dužnika i poverioca 2. U toku trajanja roka zastarelosti. Kada se dug otpusti prema samo jednom dužniku. ali oni imaju pravo dapristupe tom poravnanju i u tom slučaju proizvodi dejstvo i prema njima. Otpuštanje duga – način prestanka obligacije na osnovu sporazuma dužnika i poverioca. Posebni rokovi zastarelosti važe samo za neka potraživanja i mogu biti subjektivno i objektivno odredjeni! Subjektivni rok – 3 god. Sporazum o prenovu –sporazum izmedju dužnika i poverioca na osnovu kog se postojeda obligacija gasi.in personam. Pasivna solidarnost.obligacija se gasi. od saznanja za štetu. Dejstva pasivne solidarnosti su dvostruka: 1. a obaveza ostalih ostaje. prenovom 2. Karakteristika je da se dužnici medjusobno zastupaju. odnos sa ostalim dužnicima zavisi od toga da li je sporazum zaključen: . izmedju samih dužnika nakon ispunjenja Obligacija se gasi: 1. Samo korisne radnje proizvode dejstvo prema ostalim dužnicima. kada se ne gasi solidarna obaveza svih dužnika.. a objektivni rok – 5 god. otpuštanjem duga 3. Docnja jednog solidarnog dužnika ne proizvodi pravno dejstvo prema ostalim solidarnim dužnicima. Poravnanje ne proizvodi dejstvo prema ostalim dužnicima. . ili – in personam. ili . Zastoj i prekid zastarelosti prema jednom dužniku ne utiču na ostale dužnike! Poravnanje predstavlja način prestanka obaveze! To je sporazum izmedju strana oko kojih postoji spor na osnovu koga one spor rešavaju uzajamnim popuštanjem. kada se gasi obligacija prema svim dužnicima. a nastaje druga. Dužnik koji je ispunio obavezu postaje poverilac dosadašnjih dužnika i tada dolazi do pretvaranja solidarne u zajedničku obligaciju.kazna. Sekundarna dejstva pasivne solidarne obligacije nede nastati ako su svi dužnici prema poveriocu ispunili dug. od prouzrokovanja štete. Zastarelost.

ali ga u konkretnom slučaju smatraju nedeljivim. a dužnička obaveza se gasi prema svima. sa više dužnika (gde se primenjuju pravila o pasivnim solidarnim obligacijama) . Aktivne solidarne obligacije Aktivne solidarne obligacije su pluralističke obligacije kod kojih na strani poverioca imamo više lica. Svaki od poverilaca je ovlašden da traži od dužnika da prema njemu ispuni dug. U slučaju da je jedan od dužnika insolventan. Nedeljive obligacije mogu biti: 1. ne obezbedjuju ved naprotiv. to ne koristi ostalim poveriocima i prema njima teče i dalje. Nedeljivost predmeta može biti apsolutna i relativna. važi pravilo da se njegov deo deli srazmerno na sve druge sadužnike uključujudi i onoga koji je ispunio dug. Odricanje od zastarelosti koje je izvršio jedan poverilac koriste i ostali poverioci.Za odredjivanje delova u zajedničkoj obligaciji postoje odredjena pravila. odnosno kada se predmet ne može podeliti i tako podeljen ispuniti svoju vrednost u celini.može se ugasiti kompenzacijom . podobne su da oslabe obligaciju. kada je predmet po svojoj prirodi deljiv. NEDELJIVE OBLIGACIJE Nedeljive obligacije su pluralističke obligacije koje imaju nedeljiv predmet.može se ugasiti ispunjenjem . Pravo ispunioca na naknadu prema ostalim sadužnicima se naziva pravo regresa. dug se deli na jednake delove. Ako ne postoji ugovor. Kada je pasivna solidarnost bila ugovorena u korist jednog lica.može se ugasiti otpuštanjem duga . sa više poverilaca 2. U praksi su retke i nemaju značaj kao pasivne solidarne obligacije.zastarelost – ako jedan poverilac prekine zastarevanje ili nastupi zastoj zastarevanja. traži naknadu samo od onog lica u čiju je korist bila ugovorena obligacija. Rizik insolventnosti snosi svaki sadužnik. onaj koji je izvršio obligaciju. Pravila su da: . a na strani dužnika jedno lice. Apsolutna je kada nedeljivost proizilazi iz prirode predmeta. Relativna je kada je to ugovoreno.može se ugasiti prenovom . Svaki dužnik duguje onaj deo duga koji je utvrdjen ugovoro izmedju dužnika.

213. koja potiče od kanonista XVI veka. potrebno je da je nastala znajudi da nije dužan da plati. u pojam prirodnih obligacija ne spadaju samo moralne dužnosti. novija koncepcija. Po ovoj koncepciji. Prirodne obligacije imaju posrednu pravnu sankciju koja se sastoji u tome što se ne može podneti tužba iz pravno neosnovanog bogadenja i ne može se tražiti natrag ono što je dato. a samo jedan može onda kada je ovlašden od strane svih ostalih poverilaca. IZVORI OBLIGACIJA Izvori obligacija su pravne činjenice (skupovi pravnih činjenica) iz kojih nastaju obigacije. Obligacije koje poseduju mod sudskog (prinudnog) izvršenja se nazivaju civilne. Takve činjenice su brojne i raznovrsne i postoji problem njihove klasifikacije. U našem pravu je prihvadena šira.1. Prirodne obaveze podrazumevaju: 1. Ispunjenje mogu zahtevati samo svi zajedno. ZOO ne poznaje eksplicitno ovu podelu. Postale su beskorisne. Pravna doktrina odredjuje šta su prirodne obligacije i postoje dve koncepcije: 1. Jedna moralna obaveza je pravno dopuštena ako nije suprotna javnom poretku (skupu pravnih i moralnih principa koji su vladajudi u jednom društvu. Takve civilne obligacije su zastarele obligacije. prave obligacije. Starija. . Mladja. prirodne obligacije su samo one obligacije koje su nekada bile civilne. koja potiče iz rimskog prava. ali pri tom nije pravno nedopuštena. Jedan poverilac ne može zahtevati da dužnik samo njemu ispuni obavezu. ved i nesavršene civilne obilgacije. Izgubile su pravo na tužbu u materijalnom smislu. naturalne obligacije. Prema njoj. Prirodne obligacije su moralne zapovesti koje neko izvršava sa osedanjem da je prirodno da se takva obligacija ispuni. Stav naše doktrine je da prirodna obligacija postoji svaki put kada neko izvrši neku bavezu koja je sa moralnog stanovišta opravdana. Svoj izvor imaju u moralu. ovde spadaju i civilne obligacije koje su ništave jer su nastale iz ugovora kome nedostaje forma. Takodje. nesavršene civilne obligacije (zastarele obligacije i obligacije iz ugovora kome nedostaje forma) 2. prirodne obligacije su «dugovi časti». Prema njoj. moralne zapovesti koje su u skladu sa javnim poretkom (obaveza izdržavanja izmedjulica kod kojih ne postoji zakonska obaveza izdržavanja i dužnost naknade štete kada nisu ispunjeni zakonski uslovi za naknadu štete) Da bi moralna dužnost postala naturalna obligacija. Njen osnivač je Marsel Planiol i ova teorija se označava kao šira. Obligacije koje nemaju mod prinudnog izvršenja se nazivaju prirodne. Nedeljive obligacije sa više poverilaca – na njih se ne primenjuju pravila o aktivnim solidarnim obligacijama. a može se označiti i kao uža koncepcija. ali pominje prirodne obligacije u čl. a jedna zajednica ih prihvata kao opšte principe). 2. ali su iz nekog razloga izgubile mod prinudnog izvršenja.a poverilac ne može tražiti da se ispune.

teorije . gde je zastupana tripartitna podela (tripartitio) 1.izvori su nabrojani u čl. nove ere (res cotidiana). iz drugih pravnih činjenica (delikti. iz pravno neosnovanog bogadenja III ZOO. bračna veza.. druge zakonom utvrdjene činjenice za koje zakon vezuje nastanak obligacionog odnosa (srodstvo. iz ugovora 2. iz ugovora 2. iz kvazidelikta Ove tri grupe podela spadaju u staije podele! Novije podele su se javile sa pojavom modernih kodifikacija: I Francuski code civil je zastupao stanovište da sve obligacije nastaju: 1. kvazidelikti. iz delikta – ex delictu 3. gde je zastupana kvadriparticiona (četvorodelna) podela 1. prouzrokovanje štete 3. iz ugovora 2. jednostrana izjava volje 5. susedski odnosi. iz delikta II Podela iz Gajevih dela iz II v. iz delikta 3. iz delikta 4.terminologija OSNOVNA OBELEŽJA (NAČELA) UGOVORNOG PRAVA .. iz kvaziugovora 3. 1 1.I Rimsko pravo – Gaj u Institucijama je zastupao bipartitnu podelu (bipartitio) da sve obligacije nastaju: 1. ugovor 2. ali se iz sadržaja uočava da su obligacije nastale: 1. sicanje bez osnova 4.) UGOVORI . iz drugih pravnih izvora – varie causarum figure III Podela iz Justinijanovih Institucija. iz ugovora 2. iz ugovora – ex contractu 2. kvazikontrakti i zakonske obligacije) II Srpski gradjanski zakonik – nije imao izričitu podelu.

Ovim ugovorom se takodje štite i interesi oštedenog jer ispred sebe imaju finansijski modnog dužnika. Osiguravajude društvo ima pravo regresa ako je lice štetu učinilo namerno ili grubom nepažnjom. Načelo slobode ugovaranja 2. Autnomija volje je opšte načelo gradjanskog prava koje važi u svim oblastima gradjanskog prava. Ta ograničenja su trostruka: 1. zaštite javnog interesa . Saglasnost tredeg za zaključenje ugovora . U užem smislu. Ugovor mogu zaključiti: a. d.Ugovorno pravo se označava kao skup pravnih pravila koja regulišu ugovor. Taj pojam nije dobar je pojam autonomije voje širi od pojma dispozicije subjekata. vodovod. Oni se tim ugovorom osiguravaju od štete koja upotrebom svog motornog vozila može nastati tredim licima b. Lica koja moraju da zaključe ugovor ako mi bude stavljena ponuda za zaključenje i ako su ispunjeni neophodni uslovi za to (JKP. Načelo dispozicije subjekata 3.podrazumeva da u nekim slučajevima nije dovoljno da kod jednog lica postoji pozitivna odluka da zaključi ugovor ved je neophodna i saglasnost tredeg radi: a. Lice koje se bavi javnim prevozom putnika – osiguravaju se za štetu koju mogu prouzrokovati putnicima u javnom prevozu. a ne samo u obligacionom pravu. vlasnici vazduhoplova od štete koja upotrebom vazduhoplova nastane licima i starima na zemlji. dužno je da nadoknadi štetu. prevoznici u javnom saobradaju. c. U našem pravu postoji obaveza da se zaključi ugovor kod osiguranja vozila koje je u saobradaju. 2. ZOO dispoziciju naziva autonomija volje. Sloboda ugovaranja u užem smislu može u pojedinim slučajevima biti ograničena radi zaštite interesa odredjenih lica. Dispozicija subjekata je sloboda svakog da u sporazumu sa drugim licem utvrdi sadržinu ugovora. svi sopstvenici motornih vozila. podrazumeva opredeljenje odnosno opciju jednog lica da li de ili nede zaključiti ugovor i sa kime de ga zaključiti. Obavezno zaključenje nekih ugovora. U širem smislu podrazumeva osnovnu opciju i dispoziciju subjekata. Svrha ograničenja je da se zaštite imaoci motornih vozila od gubitka odnosno imovinske propasti do koje bi moglo dodi ako bi oni sami morali da nadoknade štetu koja bi mogla nastati. elektrodistribucija. Načelo kauze ugovora NAČELO SLOBODE UGOVARANJA Ovo načelo se može shvatiti u širem i u užem smislu. Podrazumeva sva pravila opšteg i posebnog dela ZOO-a i sva pravila koja regulišu ugovore u ostalim zakonima: 1. Ukoliko preduzede odbije da zakjuči ugovor.. Načelo zaštite prava poverioca prinudnim izvršenjem i naknadom štete 4.. ).

Podrazumeva pravo odredjenih lica da im se ponudi zaključenje ugovora kao i pravo da ukoliko im ne bude ponudjeno zaključenje ugovora o prodaji. Što se tiče pokretnih stvari. b. tužba se može podneti 30 dana od dana saznanja za prodaju. Ovde spadaju slučajevi prava preče kupovine koji mogu biti: a. postoji pravilo u slučaju prodaje arhivske gradje da pravo preče kupovine imaju kulturne ustanove. Ukoliko je povredjeno pravo preče kupovine. odnosno 2 godine od dana kada je ugovor zaključen.b. zaštite privatnog interesa odredjenih lica 3. prvo je ponudi prekupcu-prodavcu. pravo prekupa (nakon zaključenja ugovora o prodaji). Ugovorno – zasniva se na osnovu posebne ugovorne pogodbe ugovora o prodaji.pravo prede kupovine (pre zaključenja ugovora o prodaji). Sadržana su u zakonima ili podzakonskim aktima i imaju za cilj da spreče zaključivanje ugovora koji bi bili protivni naredjenjima koja proizilaze iz tih propisa. pod uslovima koje je dogovorio sa tredim licem. postoji i u korist preduzeda koje vrši poslove od javnog interesa. Obavezan izbor jedne ugovorne strane – podrazumeva da lice mora da ponudi odredjenom licu da zaključi ugovor.u korist suseda poljoprivrednog zemljišta. a tek ako ono odbije. DISPOZICIJA SUBJEKATA .unapred je odredjena sadržina ugovora . a kada se prodaje poljoprivredno zemljište . Zakonsko pravo preče kupovine je propisano propisima o prometu nepokretnosti u korist suvlasnika nepokretnosti. stupe na mesto kupca pod istim uslovima. Pravo preče kupovine se može javiti u dva oblika .dispozicija subjekata nikada nije bila neograničena jer je društvo uvek postavljalo ograničenja ugovorima. Zakonsko – zasniva se na zakonu. U ZOO postoje slededa ograničenja dispozicije: I Prinudni propisi II Javni poredak III Dobri običaji IV Zakonom regulisana sadržina ugovora V Razlozi faktičke prirode I PRINUDNI PROPISI Prinudni propisi su propisi obligacionog prava i drugi propisi koji se ne mogu promeniti voljom ugovornih strana. Pravo prekupca može da traje 5 godina i ono je lično pravo (neprenosivo). lice ima potpunu slobodu. Kupac preuzima obavezu da ukoliko odluči da proda stvar. U ZOO postoji više propisa koja imaju prinudni karakter .

Po četvrtoj teoriji je potrebno utvrditi jednak kriterijum koji bi omogudavao da se na osnovu njega okupe i klasiraju odredjena pravila koja se tiču javnog poretka. ali ne suprotno prinudnim propisima. pravila morala socijalističkog samoupravnog društva . 4. a nabrajanje propisa treba prepustiti državnom organu. javni poredak nije mogude. društvena solidarnost c. Izdvaja se nekoliko mišljenja u zavisnosti od kriterijuma da li pravilo ulazi u javni poredak: a. dobrim običajima i javnom poretku. . a u čl. 3. u čl. II JAVNI POREDAK Javni poredak je najznačajnije i najšire ograničenje dispozicije subjekata. . Ovi propisi su odredjeni numerus clausus i primenjuju se kao konkretna naredjenja ili zabrane. Umesto toga treba prepustiti sudu da u svakom konkretnom slučaju utvrdi šta je javni poredak kada se takvopitanje postavi pred njim. Javni poredak je jedan od pojmova koji se odlikuju svojom neodredjenošdu pa je definisanje ostavljeno pravnoj teoriji u kojoj postoje različiti stavovi: 1. 2. a ni potrebno definisati. organizacije državne vlasti i propisi državnog uredjenja.1978 – ZOO. Prvi put je pomenut u code civile 1804. propis koji govori o najvišem iznosu ugovorne kamatne stope 3. nije sledio SGZ.do 1993 su usvojene izmene i dopune zakona o obligacionim odnosima i propisano je da učesnici u ugovoru mogu slobodno da uredjuju.1. Po prvoj teoriji. Po drugoj teoriji. propisi o državnom poretku. ustavom utvrdjena načela društvenog uredjenja 2. Po tredoj teoriji javni poredak predstavlja skup propisa koji su izričito nabrojani.1844 – SGZ $13 . Ostavlja se sudu da pronadje da li je javni poredak povredjen ili ne. ne pominje se javni poredak. propis ugovaranja kamate na kamatu. društveni interes b. 16. 10 se spominje: 1. Problem je što nije mogude obuhvatiti sve propise koji mogu da udju u javni poredak. propisi o pravima zastarevanja 2. potrebno je odrediti osnovna obeležja javnog poretka ali nije neophodno da se precizno definiše.

uže – po prof. Kod dileme šta je dobar. Obaveznost proizilazi iz sankcije. III DOBRI OBIČAJI Dobri običaji predstavljaju ustaljena pravila ponašanja koja usvaja odredjena društvena grupai koja su u svetu članova te društvene grupe postala obavezna. zastupljen je stav da je dobar običaj u skladu sa savesnošdu i poštenjem.formularni ugovori (ugovori po pristupu) – jedna strana unapred odredjuje sve uslove bududeg ugovora tako da druga strana može samo da ih u celini prihvati ili da ih u celini odbije. ali se mogu pozvati i same stranke svojim ugovorom. isporuci električne energije. PODELA UGOVORA . Prema ovom shvatanju.. a šta loš običaj. Ovi ugovori se pojavljuju kod ugovora o osiguranju. a onaj koji je suprotan se ne može smatrati dobrim običajem! IV ZAKONOM REGULISANA SADRŽINA UGOVORA . pojam javnog poretka dolazi do izražaja kod normi koje regulišu predmet i kauzu ugovora tako da predmet ugovora ne može biti suprotan javnom poretku.. Prema ovom stanovištu. šire – javni poredak predstavlja skup osnovnih pravnih i moralnih principa na kojima je zasnovano postojanje i pravno trajanje pravno organizovane zajednice i izražavaju se preko odredjenih društvenih normi koje ugovorne strane moraju poštovati prilikom zaključenja ugovora. V FAKTIČKE PRIRODE . U pojam javnog poretka ulaze sva opšta ustavna načela i sve opšte zakonske norme koje imaju prinudni karakter i nisu konkretizovane putem odgovarajudih nižih pravnih akata. a cilj koji ugovorne strane hode da postignu ugovorom ne sme biti suprotan javnom poretku. Ugovor o otkupu stana-u celini je regulisan po pravilima Zakona o stanovanju (nema slobode ugovornih strana). Pr. pružanja komunalne usluge. Opšte uslove formularnih ugovora odredjuje ekonomski modna ugovorna strana.ispoljava se tako što zakon u nekim slučajevima reguliše neke elemnte ugovora imperativno tako da te elemente ugovora ugovorne strane ne mogu da urede drugačije. a koje samo daju smernice i uputstva sudiji u vezi sa primenom pravnih normi. 2. ovde ulaze i pravni standardi – opšte pravne norme koje svoju konkretnu sadržinu dobijaju tokom njihove primene. Antidu.U našoj pravnoj doktrini postoje dva shvatanja: 1. u javni poredak ne ulaze svi prinudni propisi ved samo neki. Ima faktičku mod da o tome odluči. samo oni koji nisu konkretni. javnom prevozu. a slabija ugovorna strana može samo to da prihvati ili ne prihvati. Pojam se srede u pravilima koja uredjuju trgovačke ugovore kada se poziva sam zakon.

Aleartorni Dvostrano obavezni . c. Imenovani – posebno regulisani ZOO ili nekim drugim zakonom 2. e. Značaj ove podele je bitan jer se izvesna pravila obligacionog prava primenjuju samo na dvostrano. a ne i na jednostrano obavezne ugvore. Pravilo o prigovoru neispunjenja ugovora – exceptio non adimplti contractus. Pravilo o poništenju ugovora zbog prekomernog oštedenja. Otpust duga. Neimenovani – nisu zakonom posebno predvidjeni. Pravila o ustupanju ugovora – zamena položaja koje jedna strana ima u ugovoru sa jednog lica na drugo . Neformalni – za njihovo zaključenje se ne traži forma (zaključuju se prostom saglasnosšdu volja) III PREMA ODNOSU PRAVA I OBAVEZA 1. nakandu štete ili raskid ugovora. Ovaj prigovor je pravo svake strane u dvostrano obaveznom ugovoru da odbije izvršenje svoje obaveze ako druga strana nije izvršila svoju obavezu ili nije spremna da je izvrši. ali se mogu zaključiti na osnovu slobode ugovaranja II PREMA BITNIM USLOVIMA ZA NASTANAK UGOVORA 1. To su: a. Pr. Teretni 2.Podela ugovora se vrši prema različitim kriterijumima: I ODREDJENOST U ZAKONU 1. Jednostrano obavezni 1. Dobročini 1. d.). Pravila o zelenaškom ugovoru f. Komotativni 2.. Izraz «dvostrani» nije bas najpodobniji jer stvara zabunu oko ugovora i pravnog posla. Jednostrano obavezni – ugovori kod kojih iz saglasnosti volja ugovornih strana nastaje obaveza samo za jednu ugovornus tranu. b. sinalgmatični. Pravilo o razkidanju ugovora zbog neispunjenja – svaka strana ima pravo /u slučaju da druga strana ne ispunjava svoju obavezu/ da zahteva ispunjenje ugovora. Dvostrano obavezni 2. Ta pravila su rezultat principa ekvivalencije. Pravilo o raskidanju ili izmeni ugavora zbog promenjenih okolnosti.iz saglasnosti volja ugovornih strana nastaju obaveze za obe ugovorne strane (uzajamni. Formalni – zakonom ili voljom stranaka je predvidjena forma kao bitan uslov 2.

g. a ako je bio u pitanju teretni ugovor. Kod dobročinih ugovora se odgovornost za štetu ceni po blažim kriterijumima nego kod teretnih ugovora. Teretni ugovori – svaka strana duguje naknadu koju prima za korist od druge ugovorne strane. ili nije poznata visina obaveza ugovornih strana. g. Kriterijum ove podele je ekonomski. Dobročini ugovori – jedna strana ne duguje naknadu zakorist koju prima od druge ugovorne strane. primenjuju se dopunska pravila i to: dvostrani ugovori se tumače na način koji odgovara principu ekvivalencije. motivi ulaze u kauzu i zbog toga de dobročini ugovor biti ništav ako je motiv za zaključenje ugovora bio nemoralan ili protiv zakona. motiv po pravilu ne ulazi u polje kauze. Značaj podele je što se primenjuju različita pravila: a. Pravila o tumačenju – opšte pravilo je da ukoliko je smisao odredbi nejasan. h. a jednostrani ugovor se tumači na način koji više odgovara strani koja se obavezuje. Nazivaju se još i besplatni ugovori. Komotativni ugovori – u momentu zaključenja ugovora se zna koja strana je poverilac. Kod dobročinih ugovora je bitan motiv. Podnošenje Paulijanske tužbe – blaži su uslovi za pobijanje dužnikovih pravnih radnji ako je ta radnja besplatna. Ako se primenom opšteg pravila ne može utvrditi značenje. Kriterijum ove podele je pravni. Kod teretnih ugovora. a koja dužnik i poznat je uzajamni odnos ove prestacije. d. Jedino u slučaju da je i druga strana znala da je motiv nedopušten. uslovi su stroži. Kod dobročinih – strana koja dobija korist može od druge da zahteva samo blaži. Kauza – kod dobročinih ugovora. ugovori bez naknade. teretni ugovor može dase poništi zbog nedopuštene kauze. odnosno ako je dužnik otudjio stvar poklonom i oštetio svog poverioca. b. c. dobročini ugovori su formalni ugovori – da bi se zaštitila ugovorna strana koja ne stiče naknadu.a ne stroži stepen pažnje. f. Po pravilu. Aleartorni ugovori – u momentu zaključenja ugovora nije poznato koja strana de biti poverilac. ili nije poznat krajnji odnos uzajamnih obaveza .lice. sud istražuje kakva je bilavolja ugovornih strana i kako to odgovara načelima ZOO-a. e. Nazivaju se još i naplatni ugovori ili ugovori sa naknadom. Teretni ugovori po pravilu nisu formalni. a koja dužnik. dobročini ugovori se zaključuju intuitu persone (obzirom na ličnost) i zbog toga kod dobročinih ugovora važi pravilo da se mogu poništiti zbog zablude o ličnosti. Samo kod teretnih ugovora se primenjuju pravila o odgovornosti za fizičke i pravne nedostatke. Pravilo o prestanku ugovora usled naknadne nemogudnosti ispunjenja. Samo dobročini ugovori se mogu poništiti zbog zablude o motivu – teretni ne mogu.

kupovina nade ne zna se visina obaveze prodavca Značaj podele je što se na aleartorne ugovore ne primenjuju pravila o prekomernom oštedenju. Jedna strana od starta pristaje na neizvesnost. ugovori sa trenutnim izvršenjem obaveza 2.ugovor kojim se jedna strana obavezuje drugoj da de dati nešto ako pobedi u igri. Ugovori sa sporazumno odredjenom sadržinom 2. 3. Jednostavne – sastoje se iz elemenata samo jednog ugovora 2. ali je bitno da je za ugovorne strane subjektivno neizvestan. Posebna pravila o ništavosti pojedinih odredbi «opštih uslova» . Primeri: 1. ugovor o doživotnom izdržavanju 4. b. Ugovori po pristupu. opklada 2. nastaje problem koja pravila (kog ugovora) de biti . 5. Značaj podele je što se na ugovore po pristupu primenjuju pravila koja se ne primenjuju na ugovore sa sporazumno odredjenom sadržinom: a. Mešovite – sastoje se iz elemenata više imenovanih ugovora Kada se pred sudom nadje mešoviti ugovor. Dvosmislene odredbe se tumače u korist strane koja nije imala mogudnosti da o njima pregovara. «igra» . formalni – tipski ugovori (ugovori kod kojih nema pregovaranja) Ugovori sa sporazumno odredjenom sadržinom su ugovori kod kojih se sadržina utvrdjuje tokom pregovora ugovornih strana pa je sadržina plod zajedničke volje ugovornih strana. Pravilo o tumačenju – formalni se tumače u korist strane koja pristupa ugovoru. IV PREMA TEHNICI I NAČINU UGOVARANJA 1. ugovor o osiguranju (obaveza osiguravača zavisi od toga da li de nastupiti osigurani slučaj). ugovori sa trajnim izvršenjem obaveza VI PREMA KARAKTERU ČINIDBE 1.ništavi su ukoliko su suprotni samom cilju zaključenja ugovora ili dobrim poslovnim običajima čak i kada su odobreni od strane nadležnog organa. V PREMA DUŽINI TRAJANJA PRESTACIJE 1. sadašnji ili bududi. Opšti uslovi su ništavi i kada lišavaju stranu koja pristupa ugovoru da stavi prigovore ili rokove.ved to zavisi od neizvesnog dogadjaja koji može biti prošli. ili su nepravični i preterano strogi prema toj ugovornoj strani.

primenjena. Postoji više teorija u odgovoru, a u našem pravu je prihvadena teorija apsorpcije po kojoj treba da budu primenjena pravila jednog od ugovora čiji se elementi nalaze u njegovom sastavu, tj. pravila ugovora čiji elementi pretežu i absorbuju elemente ostalih ugovora. VII PREMA SVOJSTVIMA LIČNOSTI UGOVORNIH STRANA 1. Intuitu persone 2. ugovori bez obzira na svojstva ličnosti VIII PREMA ZAVISNOSTI JEDNIH OD DRUGIH 1. Samostalni ugovori 2. Zavisni (akcesorni) ugovri – njihovo dejstvo zavisi od sudbine nekog drugog ugovora (pr. Jemstvo).

USLOVI ZA NASTANAK UGOVORA 1. Opšte bitni uslovi – oni koji su neophodni da bi nastao bilo koji ugovor: a. sposobnost za ugovaranje b. saglasnost volja ugovornih strana c. predmet d. kauza 2. Posebno bitni uslovi – traže se za nastanak ugovora kada zakon zahteva ispunjenje takvog uslova a. forma (može biti zakonska i ona koja proizilazi iz volje ugovornih strana) - (sposobnost za ugovaranje ????????) - (deo saglasnosti volja ??????) SAGLASNOST VOLJA - sastoji se iz dve faze 1. ponuda = I faza 2. prihvatanje = II faza Ponekad, pre zaključenja ugovora, postoji prethodna faza u kojoj se odvijaju pregovori. U pregovorima se prevazilaze razlike i postiže se konačan sporazum. Obeležava ga nastojanje da do ugovora dodje. Mogude je da se pregovori završe bez rezultata i tada iščezavaju kao da nikad nisu ni postojali. Pregovori mogu da daju rezultat i po pravilu to je ponuda. Ponuda se razlikuje od pregovora:

1. ponuda je faza kojom započinje zaključenje ugovora, a pregovori prethode ponudi. 2. odnos ponude prema ugovoru i odnos pregovora prema ugovoru. U toku pregovora ugovor se priprema, ali se ne zaključuje. 3. pravno dejstvo – pregovori ne obavezuju na zaključenje ugovora (ali može nastati obaveza na naknadu štete).

PONUDA - čl. 32 ZOO Ponuda je predlog za zaključenje ugovora učinjen određenom licu, koji sadrži sve bitne sastojke ugovora tako da bi se njegovim prihvatanjem mogao zaključiti ugovor. Bitna obeležja ponude: 1. Konačan predlog za zaključenje ugovora dat u nameri da se ugovor zaključi. Ponudjeni je može prihvatiti samo takvu kakva jeste. Ne može u ponudi ništa menjati oduzimati niti dodavati. Svaka ponuda u sebi sadrži nameru zaključenja ugvora – animus contrahendi (namera da se zaključi ugovor i da se prihvate pravna dejstva). Animus contrahendi se mora razlikovati od animus obligandi što predstavlja nameru obvezivanja, odnosno nameru ponudioca da svojom izjavom volje sebe pravno obaveže. Razlika animus contrahendi i animus obligandi je što svaka ponuda mora u sebi d sadrži animus contrahendi, ali ne mora animus obligandi. Kod dvostrano obaveznih ugovora postoje oba animus-a. Kod jednostrano obaveznih ugovora, ponuda sadrži obe namere ako pnudu čini lice koje ugovorom hode da se pravno obaveže. Kada ponudu čini strana koja se ugovorom pravno ne obavezuje sadrži animus contrahendi, ali ne i animus obligandi. Namera za zaključenje ugovora koja postoji u jednom momentu kasnije može nestati. Takva situacija je moguda kada od momenta kada je ponuda poslata, pa do momenta kada je trebalo da proizvede pravno dejstv treba prodje izvesno vreme. To se izražava naknadnom izjavom o odustanku namere za zaključenje ugovora i to: a. ako je naknadna izjava stigla drugom licu pre ili najkasnije u momentu ponude, ima karakter povlačenja ponude b. ako je naknadna izjava stigla posle ponude može se govoriti o opozivanju ponude. Povlačenje ponude je izjava kojom ponudilac izražava nameru da odstupi od prvobitne namere da zaključi ugovor. Njome se sprečava da ponuda proizvede pravno dejstvo. Potrebno je da stigne pre ili najkasnije sa ponudom. U našem pravu je povlačenje ponude uvek mogude. Opozivanje je izjava ponudioca za oduzimanje pravnih dejstava koje je ponuda ved proizvela. Opozivanje je mogude samo kod opozivih ponuda. To je ponuda kod koje ponudilac nema pravnu obavezu da ponudu održi. Njome ponudilac nije vezan. Opozivanje ponude nije mogude kod neopozivih ponuda, a neopozive su ponude koje stvaraju obaezu za ponudioca da održi ponudu odredjeno vreme. Njome je ponudilac vezan da ugovor zaključi pod onim uslovima koji su navedeni u ugovoru. U našem pravo ponuda je neopoziva.

Po ZOO, pravilo o neopozivosti ponude je dispozitivne prirode /ponudilac može u samoj ponudi za sebe da rezerviše pravo da ponudu opozove/ U engleskom pravu, ponuda je uvek opoziva i to je imperativna norma. U francuskom i nemačkom pravu, ponuda je opoziva, ali to je dispozitivna norma. U ZOO- čl. 36. stav 2. povlačenje ponude se naziva opozivanjem – GREŠKA!!! 2. Ponuda treba da sadrži bitne sastojke bududeg ugovora Ponuda ne mora da sadrži sve sastojke bududeg ugovora ved samo bitne sastojke. Bitni sastojci ugovora su oni uslovi ugovora koji su neophodni da bi ugovor nastao. Prema ZOO to su objektivno bitni elemnti – oni sastojci koji su sadržani u svakoj zakonskoj definiciji ugovora. Ponuda ne mora da sadrži subjektivno bitne elemente – oni sastojci ugovora koji su pitni po volji jedne ili obe ugovorne strane (iako njih nema, ugovor može nastati). 3. Ponuda treba da bude učinjena u odredjenoj formi ako je data za zaključenje formalnih ugovora. Pravilo je da je ponuda neformalna, što znači da se može dati usmeno, pismeno, gestikulacijom, konkludentnim radnjama. Konkludentne radnje su radnje koje nisu preduzete u pravcu izražavanja odredjene volje, ali iz njih se posredno može zaključiti o sadržini te volje. Od pravila da je ponuda neformalna postoje brojni izuzeci. 1. Slučajevi u kojima zakon propisuje formu za zaključenje ugovora 2. Slučaj kada zakon propisuje formu za ponudu, ali ne propisuje formu za ugovor (Ugovor o osiguranju, čl. 901, stav 1 ZOO Ugovor o osiguranju je zaključen kad ugovarači potpišu polisu osiguranja ili listu pokrida.) 3. Slučajevi u kojima je voljom ugovorih strana predvidjeno da ugovor treba da bude zaključen u naročitoj formi. Takva forma se naziva “ugovorna forma”. U ovom slučaju se sklapaju dva sporazuma: a. sporazum o formi – strane se obavezuju da ugovor nakon pregovora zaključe u odredjenoj formi. Taj sporazum treba da bude zaključen pre ili najkasnije kada bude postignuta: b. saglasnost o sadržini – postiže se saglasnost o stvari koja je predmet ugovora ili ceni. Kada ugovorne strane postignu saglasnost o bitnim elemntima, ugovor je nastao. Zato sporazum o formi mora da se zaključi ranije. Potrebno je i da se izvrše formalnosti iz sporazuma o formi. Kada se izvrše ove formalnosti zaključen je ugovor. U zavisnosti od izvršenja formalnosti, može se odložiti nastanak ugovora. Ukoliko jedna ugovorna strana ne pristupi sporazumu o formi, odgovarade samo za skrivljeni prekid pregovora. 4. Ponuda mora biti učinjena od strane bududeg ugovornika Ponudilac može biti svako lice. Ponudu mora uputiti lice koje je bududi ugovornik ili njegov zastupnik. Ponudu ne može uputiti trede lice. Ponudilac mora da ima poslovnu sposobnost koja se zahteva za

a ne i njegovi naslednici. Ako je u pitanju ponuda upudena odredjenom licu. a kada pozivalac prihvati ponudu. Ako to lice pristine na poziv na ponudu. Iako je ovaj predlog upuden neodredjenim licima.njenim prihvatanjem nastaje ugovor. ponuda obavezuje njegove naslednike. koji sadrži bitne sastojke ugovora čijem je zaključenju namenjen. dolazi do konvalidacije! Ako je izgubil poslovnu sposobnost. umrlo pre prihvatanja ponude. Dejstvo je takodje drugačije. On od ponude ne može da odustane. važi kao ponuda. 34 Izlaganje robe sa označenjem cene smatra se kao ponuda. Pozivalac ne mora da prihvati ponudu – ne može biti prinudjen da je prihvati. njegov pristanak nije prihvatanje ponude nego ono postaje ponudilac I ono čini ponudu pozivaocu. Dejstvo ponude: . ali ponuda ga ne proizvodi samostalno ved uz pomod saglasnosti volja .samostalno dejstvo je da je ponudilac vezan ponudom. To je najvažnije dejstvo ponude. Opšta ponuda – čl. ukoliko drukčije ne proizlazi iz okolnosti slučaja ili običaja. to ne utiče na pravna dejstva ponude. Lice koje izlaže robu može svom postupku dati drugačije značnje ukoliko to želi. šalje je ponudilac ponudjenom I ako je ponudjeni prihvati – ugovor nastaje! Kod poziva na ponudu. U ZOO su regulisana 3 takva predloga (ponude javnosti): 1. ZOO ih smatra ponudom za zaključenje ugovora ukoliko drugačije ne proizilazi iz konkretnog slučaja. odgovarade za štetu. ali s’ obzirom da je on uputio poziv. ukoliko drukčije ne proizlazi iz okolnosti slučaja ili običaja. pravilo je da se poslovna sposobnost ceni u momentu slanja ponude.čl.zaključenje ugovora. 5. Ponuda mora biti upudena odredjenom licu Na strani ponudjenog može biti i nekolicina odredjenih lica Postoje i situacije u kojima jedno lice čine predloge koji su upudeni neodredjenim licima. a poziv je pripremni predlog koji je podložan promeni. Ovo pravilo je dispozitivnog karaktera. 3. Ukolio lice koje nije bilo poslovno sposobno u medjuvremenu stekne poslovnu sposobnost. ZOO ga smatra ponudom. Može da mu oduzme karakter ponude navodedi da je predmet izložen kao uzorak (primer)! 2. Svako lice koje je zainteresovano može da sa njima zaključi ugovor pod navedenim uslovima. Ukolik je lice koje je ponudu poslalo. a razlika je što je ponuda konačni predlog. Sličnost izmedju ponude I poziva na ponudu je što su I jedno I drugo predlozi za zaključenje ugovora. ukolik ne prihvati ponudu. Pošto je . nastaje ugovor. Izlaganje robe sa odredjenjem cene pri čemu na samom proizvodu ili pored njega stoji naznaka cene. 33 ZOO Predlog za zaključenje ugovora učinjen neodređenom broju lica. Slanje kataloga ili oglasa – prema ZOO nije ponuda ved samo poziv da se učini ponuda pod objavljenim uslovima. Samtra se da katalog ili oglas predstavljaju ponudu ukolik iz sadržine proizilazi da se u njoj nalaze svi bitni elemnti za zaključenje ugovora. Izuzetak je kada se ugovor zaključuje intuitu persone i kada je ponudilac izrazio nameru da se samo on ponudom obaveže. upuduje ga pozivaoc nekom licu. Ukoliko od slanja ponude do momenta prijema dodje do promene statusa u poslovnoj sposobnosti.

prakse utvrđene između zainteresovanih strana ili običaja. Po ZOO. čl 39 . Ponuda je izjava koja prethodi. da se razmisli. ponuda odsutnom licu – licu koje nije istovremeno fizički prisutno na istom mestu. Ako propusti da odredi rok. na osnovu ponude. Rok teče od momenta kada je ponuda saopštena.Ponuda je prihvadena i kad ponuđeni pošalje stvar ili plati cenu.. Pravilo je da ova ponuda ne obavezuje ponudioca ako je takvo lice nije odmah prihvatilo. Nije cilj da se neposredno i direktno izrazi odredjena volja. Pravno dejstvo izjave o prihvatanju je što prihvatanje pretvara ponudu u ugovor kao dvostranu izjavu volje. PRIHVATANJE PONUDE Razlikovanje ponude i prihvatanja ponude: I Prihvatanjem se dovršava zaključenje ugovora. . III Prihvatanje nema svoju sadržinu – pozajmljuje je od ponude. Pravi se razlika : 1. Ponuda obavezuje ponudioca u roku koji je redovno potreban da ponuda stigne.. teleprinterom. konkludentno – izjavljivanje posednom izjavom. 2. opšte usvojenim znacima ili gestom. može smatrati kao izjava o prihvatanju. Po pravilu. II Ponuda je pojava koja ima samostalnu egzistenciju. Izričita izjava volje jednog lica na osnovu kojeg svojoj konkludentnoj radnji oduzima karakter prihvatanja ponude se naziva protest ili rezerva. primenjuju se dopunsko-dispozitivne odredbe ZOO-a.vezan. Prihvatanje je pravna mod jer ponudjeni ima mogudnost da izjavom svoje volje stvori novu pravnu situaciju. Pravil u vezi sa rokom je da je vezan onoliko dugo koliko sam odredi u ponudi. a prihvatanje je izjava koja sledi. kao i kad učini neku drugu radnju koja se. ali se to može zaključiti. za njega je bitan vremenski period koliko dugo je vezan. ponuda može biti prihvadena samo aktivnim ponašanjem na 2 načina: 1. Izričito – prihvatanje ponude kje se sastoji u direktnom izjavljivanju volje rečima. Predutno. ponuda ima svoju sadržinu i ustupa je prihvatanju. prihvatanje postoji samo zajedno sa ponudom. ponuda prisutnom licu – licu koje je fizički prisutno u istom mestu u kome se nalazi ponudilac ili licu kome je ponuda saopštena telefonom. radio vezom. da prihvati i da odgovor stigne ponudiocu (to su sve pravni standardi). 2.

a zakupodavac se tome ne protivi. stav 2 Nema dejstva odredba u ponudi da de se dutanje ponuđenog ili neko drugo njegovo propuštanje (na primer. U pravu. Ne treba čak ni da podiže zakupninu koju mu zakupoprimac daje. Ugovor o zakupu (regulisan ZOO čl. ako ne odbije ponudu u određenom roku. dutanje ne znači odobravanje. ZOO ne reguliše ugovor o poklonu). Ako ponudjeni duti. stav 3). Neophodno je da zakupac bude potpuno pasivan. ako poklonoprimac ne odbije izričito u ostavljenom roku ponudu poklona. ako je nije odmah ili u ostavljenom roku odbio. 42. a ako je potreban lekarski pregled. smatra se da je prihvatio ponudu koja se odnosi na takvu robu. smatra se da je prihvatio poklon koji mu se nudi. ZOO čl. 901. Pored ovih izuzetaka smatra se da prihvatanje pasivnim ponašanjem postoji i u odredjenoj oblasti društvenih odnosa ako u toj oblasti važi pravilo da ponudjeni ne mora da izričito prihvati i da je ponudjeni prihvatio ponudu predutno ako je tako ranije ugovoreno izmedju ponudioca i njega. za vreme od osam dana od dana kad je ponuda prispela osiguravaču. Konstantinovica. ako nede da prihvati ponuđeni nalog koji se odnosi na te poslove. ili ako poslatu stvar o kojoj mu se nudi ugovor ne vrati u određenom roku i sl. zakupac produži da upotrebljava stvar. stav 2) Pismena ponuda učinjena osiguravaču za zaključenje ugovora o osiguranju vezuje ponudioca. pod istim uslovima kao i prethodni. Ugovor o poklonu (predvidjen u skici prof. dužan je.) smatrati kao prihvatanje. da o tome bez odlaganja obavesti drugu stranu. ako on nije odredio kradi rok. smatra se da je ponudu odbio. Stalni poslovni odnosi (predvidjen u ZOO čl. Ugovor o nalogu (predvidjen u ZOO čl. inače odgovara za štetu koju bi ova pretrpela zbog toga.Pasivno ponašanje – dutanje – u pravu znači potpuno pasivno ponašanje na osnovu koga se ne može izvesti nikakav zaključak. ali istovremeno izjavi svoje nezadovojlstvo ponudom – «gundjajuci prihvat»! . 42. 5. Od pravila da se pnuda ne može prihvatiti dutanjem. onda za vreme od trideset dana. kad ponuđeni stoji u stalnoj poslovnoj vezi s ponudiocem u pogledu određene robe. na odredjenu ponudu. podudarnost ne postoji ved te izmene imaju karakter nove ponude. postoje izuzeci: 1. 596) Kad po proteku vremena za koje je ugovor o zakupu bio zaključen. smatra se da je zaključen nov ugovor o zakupu neodređenog trajanja. Ugovor o osiguranju (predvidjen u ZOO čl. 4. 2. Od ovogslučaja treba razlikovati slučaj kada ponudjeni izjavi saglasnost sa ponudom. SADRŽINA PRIHVATA Izjava o prihvatanju mora da bude u potpunosti saglasna sa ponudom! Ako ponudjeni unese neke izmene ili dopune u ponudu. ne može se ništa zaključiti o stavu nekog lica o nečemu. 3. 750) Ko se bavi vršenjem tuđih poslova kao zanimanjem ili se javno nudi za vršenje tih poslova.

Teorije o momentu zaključenja ugovora: 1. Neophodna je samo onda kada zakon propisuje formu za odredjeni ugovor ili kada je forma propisana voljom ugovornih strana. Zakasnelo dostavljanje izjave o prihvatanju postoji kada je izjava o prihvatanju učinjena blagovremeno. Ako je prihvat stigao nakon isteka vremena radi se o zakasnelom prihvatanju i ono ima karakter nove ponude učinjene od strane ponudjenog ponudiocu. 2. ali ponudjeni može i da promeni odluku i odustane od prihvata pa da izjavu o odustajanju uputi bržim sredstvom od sredstva kojim je prihvat otposlat. koje nije zakonski izuzetak da prihvat može da odstupi od ponude. Ona otklanja nedostatke prethodne teorije jer se datum može utvrditi. 2.Postoji i teorijsko shvatanje. ali je ta izjava prispela na adresu ponudioca nakon isteka roka. a povoljniji za drugu stranu. Taj slučaj se zove ukrštanje ponude i podrazumeva da svaka strana prihvati da zaključi ugovor pod uslovima koji su teži za nju. niti se datum prihvatanja može utvrditi. Ova teorija ima lošu stranu jer se ne može pouzdano utvrditi da li je ponudjeni zaista prihvatio ponudu. tj. za prihvatanje ponude nije neophodna forma. Teorija saznanja – informacije – bitan je momenat u kome je ponudilac saznao za izjavu ponudjenog da . Zbog toga je predložena: 3. ponudilac može da liši prihvatanje takvog dejstva ako odmah po prijemu izjave izjavi da se više ne smatra vezanim ponudom ili tu izjavu učini prvog radnog dana po prijemu. Neophodno je da prihvat bude blagovremen – učinjen u roku koji je odredjen ponudom. MOMENAT ZAKLJUČENJA UGOVORA Značaj momenta zaključenja ugovora: 1. smatra se da je ugovor zaključen uprkos zakasnelom dostavljanju ako je ponudilac znao ili je po prilikama mogao znati da je prihvatanje učinjeno blagovremeno. ugovor proizvodi pravna dejstva 2. od momenta zaključenja teku rokovi za pobijanje dužnikovih pravnih radnji – Paulijanska tužba. od momenta zaključenja ugovora. a da se smatra da je prihvadena ponuda... Zbog toga je korigovana teorijom otposlanja. teku odredjeni rokovi 3. Teorija otposlanja – smatra se da je momenat zaključenja onaj u kome je ponudjeni otposlao svoju izjavu da prihvata ponudu. od momenta zaključenja ugovora. značajan u slučaju propasti predmeta ugovora višom silom 4. FORMA PRIHVATANJA Pravilo je da je prihvat neformalan. u trgovinskom pravu – ako dodje do stečeaja gube snagu sve ponude koje su učinjenje pre momenta otvaranja stečaja 6. odnosno na osnovu doopunsko dispozitvih zakonskih pravila. U tom slučaju važe dva pravila: 1. značajan ako dodje do sukoba zakona u vremenu 5. Teorija izjave – emisije – smatra se da je ugovor zaključen u momentu kada ponudjeni izjavi da prihvata ponudu.

Značaj mesta zaključenja ugovora je u procesnom smislu. MESTO ZAKLJUČENJA UGOVORA Po pravilu. Treba primeniti opšta pravila i voditi računa o okolnostima pod kojima je ugovor zaključen. 2 Do nesklada je došlo pod uticajem drugog ugovornika ili nekog trejdeg lica i tada se radi o prevari! NEDOSTACI SAGLASNOSTI (MANE VOLJE) 1. ugovor je zaključen kada je ponudilac saznao zaprihvatanje .prihvata ponudu. Ako ne može da se utvrdi na ova dva načina. Teorija prijema – ugovor je zaključen kada ponudilac primi izjavu ponudjenog o prihvatanju ponude. ZABLUDA . boravište ili sedište (u slučaju pravnog lica) u momentu kada je učinio ponudu. ZOO prihvata četvrtu teoriju. Potrebno je prisustvo svesti ponudioca o tome da je ponuda prihvadena. mestom zaključenja ugovora se smatra mesto u kome je ponudilac imao prebivalište. uzima se ono što proizilazi iz običaja. Mesna nadležnost suda se primenjuje prema mestu gde je zaključen ugovor. Kada postoji ovakva nesaglasnost. kaže se da se radi o zabludi u koju je strana došla svojim postupcima. 5. Teorija namere stranaka – Zakon ne treba da utvrdjuje momenat zaključenja ugovora ved ga treba tražiti u svakom konkretnom sučaju. Problem je što ne može da se utvrdi kada je ponudilac saznao za pristanak pa je ona korigovana: 4. Ako se zajednička namera ne može pronadi. Prijemom ponude se smatra da je došlo do susreta volja. Nesklad unutrašnje i izjavljene volje se može javiti iz 2 uzroka: 1 Strana koja je izjavila volju nije bila dovoljno oprezna i nije sagledala posledice izjavljivanja pa je zbog njene neopreznosti došlo do nesaglasnosti.

nemačko pravo – postoji 1 opšta norma (opšti standard) koji daje mogudnost sudu da u svakom . uže shvatanje – hemijski sastav predmeta ili namena predmeta 2. neke utiču značajnije. pribavilac traži ispunjenje ugovora.rokovi za poništenje usled zablude su duži nego rokovi za poništenje na osnovu fizičkih nedostataka. Kada jedan ugovrnik misli da e ugovor odnosi na jedan predmet. šire shvatanje – svako svojstvo koje je bilo odlučujude za jednu ugovornu stranu da zaključi ugovor. a druga za to zna. odnosno kada nema svojstva zbog kojih jedna strana stvar nabavlja.pravne posledice – ako predmet ima fizičke nedostatke.2. zabluda o motivu je pogrešna predstava o pobudi kod jedne ugovorne strane koja ga je opredelila da zaključi ugovor – posebno je značajna kod ugovora bez naknade i samo kod njih je pravno relevantna. Zabluda o prirodi ugovora je pogrešna pedstava o vrsti ugovora koji se zaključuje c. d. PRETNJA 3. zabluda o ličnosti je pogrešna predstava o bitnim svojstvima lica sa kojim se zaključuje ugvor e.. b. francusko i švajcarsko pravo – sistemom enumeracije se nabrajaju zablude koje su bitne. Druge zablude (osim pobrojanih) ne utiču na ugovor. 2. smanjenje cene ili poništenje ugovora . novije. Zabludu o bitnim svojstvima treba razlikovati od odgovornosti za fizičke nedostatke.cilj . zabluda o kauzi postoji kada jedna strana pogrešno misli da postoji razlog njenog obvezivanja. Zabluda o bitnim svojstvima predmeta – o tome šta su bitna svojstva postoje 2 mišljenja: 1. Sve ove zablude nemaju jednak uticaj na volju. a da taj razlog stvarno ne postoji f. starije. a. PREVARA ZABLUDA Zabluda nije definisana u ZOO ved u pravnoj teoriji. Zabluda zbog netačnog prenosa volje. a neke imaju manji značaj. zabluda o predmetu ugovora je pogrešna predstava o predmetu ugovorene obaveze. Zabluda je pogrešna predstava o nekom elementu ugovora koja nije formirana niti podržavana pod uticajem drugih lica. g. Zabluda o pravu je posledica nepoznavanja prava h. Postoje 2 sistema: 1. Zbog toga ne pridaju sva prava istu relevantnost Razlika je u tome na koji način se odredjuju zablude koje su pravno relevantne. a odnosi se na neki drugi. Zabluda o činjenicama i. Odgovornost za fizičke nedostatke postoji kada jedna stvar (predmet ugovora) ima odredjenu manu pa stvar ne odgovara svojoj svrsi ili nema svojstva koja su izričito ili prdutno dogovorena. Razlike: .

konkretnom slučaju utvrdi da li je neka zabluda bitna ili nebitna. Strana koja je u zabludi ne može da traži poništenje: 1. kada se nalazi u neizvinjavajudoj zabludi. Strana koja je u zabludi ima pravo da traži poništenje ugovora. zablude prepreke: a. zabluda o svakoj drugoj okolnosti . zabluda o bitnim svojstvima predmeta b. prošle su jedna mimo drugu). Posledice: . Ako se nalazi u suprotnoj situaciji. Pravo na zahtevanje poništenja ističe godinu dana od dana saznanja za zabludu odnosno 3 godine od dana zaključenja ugovora. onda je u izvinjavajudoj zabludi i može da zahteva poništenje.naknada štete – duguje strana koja je bila u zabludi. 2. zabluda o prirodi ugovora b. kada je ona sama skrivila zabludu tj.kada se prema običaju u prometu ili prema zajedničkoj nameri ugovornih strana smatra bitnm tako da strana koja je bila u zabludi ne bi zaključila ugovor da je znala za pravo stanje stvari d. Posledica postojanja nesporazuma je apsolutna ništavost ugovora – nepostojanje ugovora. . zabluda oličnosti – ako je ugovor inutitu persone c. zabluda o predmetu ugovora c. bitne zablude u užem smislu: a. kada je druga strana spremna da ugovor izvrši onako kao što strana koja je u zabludi očekuje – kao da zablude nije ni bilo. zabluda o kauzi ugovora Kada postji neka od ove 3 zablude postoji nesporazum (volje se uopšte nisu sjedinile. Plada štetu zbog nepoverenja u ugovor – negativni ugovorni interes! Ovo je izuzetak od pravila da kod rušljivosti pravo na naknadu ima strana na čijoj je strani razlog rušljivosti.restitutio – povradaj u predjašnje stanje . zabluda o motivu kod ugovora bez naknade Posledica zablude u užem smislu je relativna ništavost odnosno rušljivost ugovora. Strana se našla u zabludi jer nije u pravnom prometu postupala sa pažnjom koja se od nje očekuje. 2. ZOO pravi razliku izmedju 2 vrste zabluda: 1.

namera da se saugovornik dovede i održi u zabludi 2. kada jedna strana održava u zabludi drugu ugovornu stranu u nameri da je navede na zaključenje ugovora Prevara drugačije utiče na ugovor u odnosu na zabludu. namera da se na taj način utiče na drugu stranu da zaključi ugovor.PREVARA . Rokovi za tužbu su godinu dana od saznanja za prevaru. Ako nema jedne od ove dve namere. kod dobročinih ugovora – prevara od strane tredeg uvek dovodi do poništenja ugovora 2. Pretnja je razlog za poništenje zbog relativne ništavosti! Rokovi su godinu dana i tri godine! ( subjektivni i objektivni). odnosno 3 godine od dana zaključenja ugovora. Posledice poništenja su: . Da bi pretnja proizvela dejstva. kada jedna strana ili neko tredi izazove zabludu kod druge ugovorne strane u nameri da jenavede na zaključenje ugovora 2. Ako je ugovor sastavljen uz prisustvo prevare. potrebno je da strah bude opravdan – kada se iz okolnosti slučaja . kod ugovora sa naknadom – prevara dovodi do poništenja samo ako je saugovornik prevarene strane znao ili je prema prilikama mogao znati za toda je njegov saugovornik u zabludi. Svaka prevara utiče na ugovor čak i ako se zabluda u kojoj se našla jedna strana nije bitna. prevara ne postoji. ugovor je rušljiv.postoji u dva slučaja: 1.naknada štete (poverilac naknade štete je žrtva prevare!) Ako je prevaru izvršilo neko trede lice pravi se razlika: 1. PRETNJA Pretnja je moralna ili psihička prinuda oja se sastoji u tome što jedna strana ili neko trede lice izazove opravdan strah kod druge ugovorne strane da bi druga ugovorna strana pristala da zaključi ugovor. Kod prevare uvek postoje dve namere: 1.restitutio .

predmet ugovora nema samostalnu i sopstvenu egzistenciju 2. uzrok (vanpravno značenje) . Kauza se razlikuje od titulusa jer ona objašnjava zašto postoji sam pravni osnov. telo ili neko drugo značajno dobro druge ugovorne strane ili njemu bliskog lica. KAUZA I TITULUS Titulus je pravni osnov prenosa jednog prava derivativnim putem iz imovine jednog lica u imovinu drugog lica.causare – pobuda. Pavni osnov derivativnog sticanja je pravni posao. a posredni predmet ugovora.u ZOO se kauza naziva osnov . Po Antidu – Zakon može biti osnov i po derivativnom sticanju (pr. Strah nije opravdan ako pretnja nije protivpravna (ako se preti nečim što je dopušteno).zaključuje da je ozbiljnom opasnošdu ugrožen život. predmet se odvaja od pojma kauze – predmet ugovora je isto što i predmet pravnog posla odnosno isto što i predmet obligacije. Mora da postoji svest o kauzi. Kauza je osnov osnova pravnog posla. KAUZA I ANIMUS CONTRAHENDI Animus contrahendi je namera jednog lica da izjavom svoje volje zaključi ugovor i preuzme dejstva tog ugovora na sebe. a kauza nedopuštena i obrnuto. Mogude je da predmet ugovora bude dopušten. Postoje 2 stanovišta: 1. U suprotnom ne postoji ni pravno relevantna animus contrahendi. Činjenje i nečinjenje su neposredni predmet obligacije.opšti bitni uslov za nastanak ugovora . razlog. Zakon se smatra pravnim osnovom originarnog sticanja. Ovo stanovište je prihvadeno u našem pravu. Ovo stanovište ima za posledicu da se uslovi za postojanje i dopuštenost predmeta cene posebno u odnosu na postojanje i dopuštenost kauze. KAUZA .obaveza alimentacije). Kauza prethodi animus contrahendi-ju. .razlog obvezivanja (pravno značenje) Kauza i drugi slični instituti KAUZA I PREDMET UGOVORA I kauza i predmet ugovora su 2 opštebitna elementa za postojanje ugovora.

Postoji praktični i teorijski razlog za ovo tvrdjenje: 1. ugovor se zaključuje tako što jedna strana . razlog obvezivanja je bila forma. Uzrok promene je kauza pravnog posla. Praktični je u tome što zakon traži osnov tj. Sa teorijske tačke gledišta.u promeni postojedeg subj. Svaka strana je morala da se obaveže dvema odvojenim stipulacijama. 2.ius civile – svečane reči na odredjenom mestu su stvarale obavezu da se to izvrši. Kauzu ne poznaju sva prava (nemačko pravo. prava Sredstva za ostvarivanje promene u subj. societas. KLASIČNE TEORIJE O KAUZI Začetnik ove teorije je Francuz. Dovoljna je samo jedna stipulacija. pravima su pravni poslovi. Tada je nastala teorija o kauzi.XVIII vek – dolazi do preokreta – umesto praila da ugovor obavezuje kada je reč data u odredjenoj formi. Doma. Mora se znati šta je osnov. prava . Kod realnih ugovora. Osnovna postavka teorije je da je kauza razlog obvezivanja koji je isti u svim ugovorima iste vrste. a druga posledica prve. ISTORIJA KAUZE U rimskom pravu.u nastanku subj. Kod kauzaliteta postoji princip da svaka promena. Teorije o kauzi koje su se javile do prve polovine XVIII veka se nazivaju : 1.KAUZA-KAUZALITET-UZROČNOST. Na planu medj. jedna strana se obavezuje zato što se druga strana obezuje prema njoj. . utvrdjivanje pojma kauze je bitno da bi se utvrdilo da li kauza postoji samo u ugovorima ili postoji i u drugim pravnim poslovima. Promena koja se dešava u pravu je promena u postojedem poretku subjektivnog prava.Republika – forma postaje jednostavnija. englesko pravo) ved poznaju ustanove koje su nalik na kauzu. mandatum) . prava. Postalo je nejasno zbog čega se ugovorn strane obavezuju (do sada je to bila forma). locatio condutio.u prestanku subj. Ispoljava se : . bez obzira gde se ona dešava mora da ima svoj uzrok. . U dvostrano obezujudim ugovorima. kauza je bitna jer se u pogledu stvaranja jedinstvenog prava EU postavilo pitanje da li je kauza institut koji postoji u svim pravima ili je lokalnog karaktera. postavlja se pravilo da iz usmenog sporazuma nastaje obligacija.ali nisu kauza.odnos izmedju dve pojave od kojih je prva uzrok druge. kauzu za nastanak ugovora. Jedna strana je bila obavezna prema drugoj zbog toga što je u naročitoj formi rekla zakletvu kojom je božanstvu obedala da de nešto učiniti! Forma je obavezivala. prava . Neki ugovori su se mogli zaključivati i usmeno (emptio venditio.

D. kauza ne postoji pa nema potrebe govoriti o kauzi kada se govori o postojanju/nepostojanju predmeta ugovora. Nemogude je da se kauza i dejstvo ugovora rode istovremeno. Po Portalisu. Po Antidu. Kao reakcija na klasičnu teoriju se javila: 2. objektivna shvatanja o kauzi C. Pitanje kauze se vezuje sa sferu zaključenja ugovora. Iz nepoštene kauze ne može da nastane ugovor. B. SAVREMENE TEORIJE O KAUZI One obuhvataju shvatanja koja imaju različite pristupe problemu. Teorija je istorijski netačna jer se zasniva na pojmu kauze koji je u rimskom pravu imao drugo značenje. kauza je interes koji se hode ostvariti. U dobročinim ugovrima. kauza je animus donandi. postavio je oborivu pretpostavku da u svakom ugovoru postoji kauza. Ako je predmet nemogud. Kod oproštaja duga. Pored toga. Teorija kauze je logički nemoguda. Kod ugovora o poklonu. Oni su sastavni deo namere za zaključenje ugovora i pogrešno je izdvojiti ih iz nje. mešovita shvatanja o kauzi . predmet kritike je bilo shvatanje da je kauza animus donandi i intentio liberalis. Dodao je: 1. Pojam kauze kod realnih ugovora je pogrešno postavljen i pogrešno izveden. kauza ima psihološki izgled. kauza je intentio liberalis – namera da se drugome učini besplatna korist. on smatra da u dvostranim ugovorima kauza obaveze jedne strane nije samo u prestaciji druge strane negou srazmernoj prestaciji. Pojam kauze je nepotreban u pravu i sve ono što se postiže kauzom može da se postigne predmetom. Od polovine XIX veka nastaju brojne teorije u pravnoj nauci koje su pokušale da objasne razlog obvezivanja. subjektivne teorije (shvatanja) o kauzi B. TEORIJA NEGACIJE KAUZE A. Kauza druge strane je što je ona primila odredjenu stvar (u tome što joj je predata stvar). zahtev da kauza u ugovoru mora biti moralna i poštena. Te teorije (do polovine XX veka) se nazivaju 3. 2. Sve se mogu podeliti u tri grupe: A. Nemogude je redi da je kauza obeva jedne strane u stvari obaveza druge. Portalis je najviše doprineo teoriji o kauzi. ali je u izvesnom smislu modifikovao i dopunio teoriju. Predaja stvari je akt kojim se ugovor zaključuje i to ne može biti kauza. Teoretičar Potije je imao osnovne postavke iste kao i Doma. Kod dobročinih ugovora.preda drugoj strani odredjenu stvar. C. Na onome ko tvrdi da nema kauze leži teret dokazivanja da to dokaže.

kauza je ekonomski ekvivalent koji vaka strana u dvostrano obaveznom ugovoru dobija od druge strane. Njegovo stanovište je objektivno-subjektivno. Ova teorija je prihvadena u ZOO. . Problem je što je nedosledna pri objašnjenju kauze kod dobročinih ugovora. Po klasičnoj teoriji. Pravni cilj je pravni efekat koji se postiže ugovorom. Zbog toga je ova teorija ubrzo korigovana stanovištem da nije bilo koja pobuda kauza ved samo odlučujuda pobuda – ona koja je neposredno predhodila donošenju odluke da se zaključi ugovor. Prema drugom stanovištu – kauza je odluka poklonodavca da ne traži ekonomski ekvivalent za svoje davanje.Domina kauza = obaveza druge strane . Subjektivna shvatanja o kauzi – rodonačelnik subjektivnih shvatanja-Vinšaid Po ovom shvatanju. kauza je mogla da postoji i kada je predmet propao. kauza je željeni ekvivalent. 2. On teži da u svom shvatanju kauze objedini subjektivne i objektivne momente. Kauza je pravni cilj koji ugovorne strane žele da postignu. Objektivna shvatanja o kauzi – Andrija Gams Po ovom shvatanju. nema kauze u ugovoru ako obaveza druge strane nije zasnovana jer nema svoj predmet. Subjektivni treba da bude onaj ekvivalent koji je željen. 2. Problem je što pobude za zaključenje mogu biti različite. u onome što se od druge strane dobija. Ogleda se u smanjenju imovine jednog lica. Taj cilj ne može biti ekonomski ili psihološki. B.A. (NEOKLASIČNE TEORIJE – polazi od osnovnih postavki klasične teorije o kauzi). Prema njemu. kauza je pobuda – motiv za zaključenje ugovora. a po neoklasičnoj ne ako obaveza nije nastala. C.Kapitanova kauza = izvršenje obaveze druge strane Ova modifikacija proizvodi dve pravne posledice: 1. Objektivni se vidi u ekvivalentu. Prema jednom stanovištu – kod ugovora o poklonu kauza je u negativnom ekonomskom efektu. Kauza postoji uvek kada su obaveze ugovornih strana ekvivalentne. a to je cilj kome ugovorne strane teže. To je subjektivni momenat u pojmu kauze. Pravo moraju da interesuju samo pravni ciljevi. Mešovita shvatanja o kauzi – najnovije teorije iz prve polovine XX veka Ove teorije se mogu podeliti na 2 shvatanja: 1. Polazi od shvatanja da je kauza razlog obvezivanja. zastupa ga Kapitan. zastupa ga Mori. I dalje je postojao problem kako dokazati odlučujudu pobudu. Pravni cilj ima i svoju materijalnu realizaciju – ona je objektivni momenat i preko tog momenta se ova teorija vezuje za dominu teoriju: . Kauza ima psihološki izgled. nema obaveze jedne strane ako druga strana nije izvršila svoju obavezu.

Kauza kod dobročinih ugovora ima čisto psihološki izgled. Kauza je animus donandi kod poklona i intentio liberalis kod drugih dobročinih ugovora. Kapitanova teorija je značajna i zbog toga što postavlja odnos izmedju kauze i motiva. Kada su ostali motivi (ne i onaj koji je pravni cilj) bili nedopušteni u jednom teretnom pravnom poslu bili odlučujudi za jednu stranu, a druga ugovorna strana je znala za to, takav motiv ulazi u pojam kauze i čini čitavu kauzu nedopuštenom. Zbog toga de i ugovor biti ništav. Kada se radi o dobročinim ugovorima, motiv ulazi u sastav kauze i ako dr. strana nije znala da je nedopušten. KAUZA U ZOO - prihvadena je Kapitanova teorija - regulasana u 3 člana ZOO 51, 52, 53 - čl. 51. stav 1 Svaka ugovorna obaveza mora imati dopušten osnov. Stav 2 Osnov je nedopušten ako je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima. - Stav 3 Pretpostavlja se da obaveza ima osnov iako nije izražen.

Ugovori kod kojih kauza nije vidljiva - APSTRAKTNI UGOVORI –imaju kauzu, ali ona nije vidno izražena tako da je zbog toga nepoznata tredim licima. Ugovornim stranam je poznato šta je kauza. KAUZALNI UGOVORI – kauza je vidno izražena I ona je poznata kako ugovornim stranama, tako I tredim licima. Značaj razlikovanja se pkazuje u slučaju spora. U kauzalnom ugovoru poverilac mora da dokaže ugovor iz koga proizilazi njegovo potraživanje. Kod apstraktnih ugovora,poverilac ne mora da dokazuje postojanje ugovora. Pretpostavlja se da je dug priznat na osnovu nekog ugovora, ali dužnik bi mogao da ospori postojanje kauze. Da se ne bi desilo da se dužnik lako oslobadja obaveze, zakon uvodi poretpostavku da osnov postoji I kada nije izražen. Kod apstraktnih ugovora, ova pretpostavka teret dokazivanja prebacuje na dužnika. Kod dvostrano obaveznih ugovora u našem pravu, kauza obaveze jednoe strane je izvršenje obaveze druge srane. Pobude za zaključenje ugovora ne utiču na njegovu punovažnost izuzev ako je pobuda jedne ugovorne strane bila nedopuštna, a druga ugovorna strana je za to znala. Kada se izvrše obaveze – kauza nestaje – više se ne može tražiti dalje izvršenje. Kod dobročinih ugovora kauza je animus donandi I intentio liberalis. Pobude ulaze u pojam kauze. Zbog nedopuštene pobude je nedopuštena čitava kauza. Kad jedna strana izvrši obavezu, kauza svamim tim ne prestaje. I dalje postoji pravo da npr. poklonodavac očekuje blagodarnost od poklonoprimca I zbog toga ugovor može biti raskinut. Kod realnih ugovora kauza obaveze jedne strane se ogleda u tome što je ta strana nešto primila od druge strane. U našem pravu, realni ugovori ne postoje. Tradicionalni realni su regulisani kao konsensualni. Nastaju saglasnošdu volja. Jedini realni koji još uvek postoji je ugovor o kapari. Zaključuje se predajom

kapare . U privrednom pravu izuzetak je kod ugovora o prevozu robe.

ODSUSTVO, PRIVIDNOST I NEDOPUŠTENOST KAUZE Slučajevi odsustva kauze su vrlo retki. Odsustvo kauze postoji kada je obaveza nastala s' obzirom na bududi osnov koji se nije ostvario, koji više nije mogud ili je kasnije otpao. Pr.. priznanje duga unapredpre nego što je dug nastao. Prividnost kauze – prividna kauza se javlja u nekoliko oblika: 1. putativna – kada obe ugovorne strane imaju pogrešnu predstavu o tome da kauza postoji. Postoji obostrana zabluda o kauzi. 2. fiktivna – kauza koja ne postoji, ali se stvara privid pred tredim licima da kauza postoji. Prodavac iz fiktivnog ugovora može da traži nazad ono što je dao. 3. simulovana – ugovorne strane zaključuju jedan ugovor, ali stvaraju privid da su zaključile neki drugi ugovor. Posledica je da de važiti onaj ugovor koji je stvarno zaključen, a ne onaj koji je predstavljen.

Nedopuštena kauza – pre ZOO postojala u sudskoj praksi.

PREDMET UGOVORA - četvrti opštebitni uslov - pitanje predmeta manje diskutabilno od pitanja kauze - kauza se dobija odgovorom na pitanje zašto ugovor obavezuje - predmet se dobija odgovorom na pitanje na šta ugovor obavezuje Predmet ugovora je isto što i predmet obligacije: činjenje i nečinjenje. Predmet ugovora nije isto što i objekt ugovora. Svaki ugovor ima predmet, ali objekt imaju samo ugovori koji glase na predaju stvari. Neki ugovori imaju dva predmeta (dvostrano obavezni ugovori). Nasuprot njima stjoje jednostrano obavezni sa jednim predmetom. Da bi ugovor nastao, predmet mora da ima odredjene kvalitete. Da bude odredjen, mogud i dopušten. ODREDJENOST PREDMETA –na 2 načina: 1. neposredno 2. posredno Ugovorne strane po pravilu predmet odredjuju neposredno. Posredan način može biti dvostruk. Strane mogu u ugovoru navesti podatke na osnovu koga de se odrediti predmet ugovora. Takodje, strane mogu

predvideti da de predmet ugovora odrediti neko trede lice. Trede lice savesno i pošteno odredjuje predmet ugovora u odredjenom roku. Ako lice to ne učini, smatrade se da ugovor nije nastao. Kod ugovora o prodaji postoje posebna pravila: 1. Odredjivanje cene kod ugovora u privredi ZOO u čl. 25. stav 2 Ugovori u privredi su, u smislu ovog zakona, ugovori koje preduzeda i druga pravna lica koja obavljaju privrednu delatnost, kao i imaoci radnji i drugi pojedinci koji u vidu registrovanog zanimanja obavljaju neku privrednu delatnost zaključuju među sobom u obavljanju delatnosti koje sačinjavaju predmete njihovog poslovanja ili su u vezi sa tim delatnostima. Važi pravilo da ako cena nije odredjena niti ugovor ima dovoljno podataka za odredjivanje cene – takav ugovor nede biti ništav ved je kupac dužan da plati cenu koju je prodavac redovno npladivao u trenutku zaključenja, a u nedostatku te cene, bide obavezan da plati razumnu cenu. Čl. 462 ZOO stav 3, Pod razumnom cenom smatra se tekuda cena u vreme zaključenja ugovora, a ako se ona ne može utvrditi onda cena koju utvrđuje sud prema okolnostima slučaja.

2. Odredjivanje cne prepušteno tredom licu Ako trede lice nede ili ne može da odredi cenu, a ugovorne strane se ne slože nakandno niti ugovor raskinu, smatrade se da je ugovorena razumna cena. Čl. 465, stav 2 ZOO 3. Odredjivanje cne prepušteno na volju jednog ugovornika Važi pravilo da je takva odredba nepunovažna i smatrade se kao da cena nije ugovorena. Tada kupac duguje cenu kao u slučaju kada ona nije odredjena. Ugovor u privredi može ostati na snazi i kupac plada cenu koju je inače pladao ili razumnu cenu – čl. 466 ZOO Kada je predmet ugovora predaja stvari, važe dva pravila: 1. Individualno odredjena stvar – da bi se smatralo da je predmet ugovora dovoljno odredjen, ugvovor mora sadržati podatke kojima se otklanja svaka neizvesnost izmedju ugovornih strana šta je predmet ugovora. 2. Stvari odredjene po rodu – potrebno je da bude odredjena vrsta i količinia stvari. Ako nistu odredjeni smatrade se da ugovor nije nastao. Ne mora biti odredjen kvalitet i tada se smatra da je ugovoren srednji

Predmet ugovora mora biti mogud u momentu zaključenja ugovora. Materijalna nemogudnost se deli na : a. javnom poretku ili dobrim običajima. zabrana zaključenja ugovora o nasledjivanju ili fideikomisarne supstitucije. objektivnu – ugovor nede nastati i ova nemogudnost je pravno relevantna b. Naknadna nemogudnost ne utiče na nastanak nego na prestanak ugovora. inicijalna b. . DOPUŠTENOST PREDMETA Čl. Na ništavost se može pozvati svako rpavno zainteresovano lice. Sud na ništavost pazi po službenoj dužnosti. Predmet je suprotan prinudnim propisima kada pojedini propisi izričito zabranjuju da odredjene stvari budu predmt prometa /otrov. Predmet zabranjen normama gradjanskog prava – primer u ZON-u. Nemogudnost može biti i: a. Čl. subjektivnu – nastaje ugovor uprkos subjektivnoj nemogudnosti.ne može biti predmet ugovora izvršenje radnje koja predstavlja krivično delo. 49 ZOO. Početna. Naknadna. 48 ZOO Ugovor zaključen pod odložnim uslovom ili rokom punovažan je ako je predmet obaveze koji je u početku bio nemogud postao mogud pre ostvarenja uslova ili isteka roka. subsekventna Da bi ugovor nastao potrebno je da ne postoji inicjalna nemogudnost. Pravne posledice ugovora čiji predmet nije odredjen. eksploziv/ Predmet je suprotan javnom poretku . ova nemogudnost je pravno irelevantna.Ugovori koji bi imali za predmet budude nasledstvo ili fideikomis bi bili nedopušteni. Predmet obaveze je nedopušten ako je protivan prinudnim propisima. MOGUDNOST PREDMETA Ugovora nema ako njegov predmet nije faktički mogud.kvalitet stvari. mogud ili dopušten je apsolutna ništavost.

propisujudi formu za neke ugovore ostvaruje kontrolu nad pladanjem poreza na promet apsolutnih prava.Ne mogu se knvalidirati. ali ugovorom može svoju obavezu preneti na kupca (što se u praksi najčešde i dešava). FORMA .od principa konsensualizma postoje izuzeci. Zaštita privatnih interesa ugovornih stana. Od 70ih godina . postoji neizvesnost i ne mogu se osloniti ni na svedoke. usmeno. do kada traje ugovor. Danas ima nekoliko funkcija: 1. gestovima. 2. U odredjenim slučajevima je moguda konverzija. Propisujudi formu za ugovor o prometu nepokretnosti se ostvarivala kontrola da li neko stiče imovinu preko zakonskog maksimuma. Pravo na pozivanje na ništavost ne zastareva. Danas se kontroliše pladanje poreza – država. ali i dalje postoji.unapred predvidjen oblik u kome se izražava saglasnost volja ugovornih strana . takva neizvesnost ne postoji. Dokazna funkcija forme. ta zabrana ne postoji pa je ova funkcija izgubila na značaju. Kod usmenih ugovora sedanje na ugovor bledi istranke mogu zaboraviti na šta su se obavezale. okolnosti mogu biti nejasne za ugovorne strane. Volja se može izraziti pismeno. Kod teretnih ugovora je drugačije jer postoji jednakost uzajamnih davanja. Kada se ugovor zaključi usmeno. porez na promet plada prodavac. Bila je dominantna svrha forme do 70ih godina. Naročito je ova tendencija za zaštitiom izražena kod dobročinih ugovora. Kod pismenih ugovora. uvek de ugovorne strane modi da ponude dokaz u sadržini ugovora – čak i ako dodje do sudskog spora.U tim izuzecima je zakonom predvidjeno da ugovor mora biti zaključen u odredjenoj formi. POSEBNI BITNI USLOVI ZA NASTANAK UGOVORA Traže se za nastanak samo nekih ugovora – kada to predviti Zakon ili kada je to predvidjeno voljom ugovornih strana. Do tada je psotojala zabrana sticanja prava svojine preko zakonskog maksimuma. Dobijaju vreme dase raspitaju o pravu koje dobijaju iz ugovora.u našem pravu važi princip konsensualizma /za nastanak ugovora nije neophodna forma. Po pravilu.rečima. forma ih tera na upoznavanje sa konsekvencama ugovora i na razmišljanje o ugovoru. PODELA FORME – prema 3 kriterijuma: . Svrha forme – propisuje se iz različitih razloga. Kupac ne može da upiše pravno na nepokretnosti u katastar pre nego što plati porez na promet.zakonom bitan uslov . dovoljno je da postoji prosta usmena saglasnost. Kada je ugovor zaključen pismeno. Zaštita javnih interesa. opšteusvojenim znacima i konkludentnim radnjama/ . Jedno vreme je ova funkcija je bila na prvom mestu. 3.

dokaznu – ad probationem . ugovor stvara obaveze za ugovorne strane. ugovor proizvodi pravna dejstva. forma jeste. zakonsku formu b. ugovor ne nastaje. U našem pravu je potrebno ograničeno poslovno sposobnom licu ili maloletnom licu odobrenje za zaključenje ugovora od strane roditelja odnosno staratelja. Ima karakter službene radnje kada se daje zakonskom zastupniku ukoliko zaključuju ugovor kojim raspolažu imovinom maloletnika.. realnu formu . 3. tj.prema izvoru nastanka a. bitnu. Odobrenje je izjava volje lica ili akt državnog organa kojim se izražava saglasnost za zaključenje ugovora. svečanu – ad solemnitatem b. 2. lica pod starateljstvom. punovažno je nastao – formalnosti publiciteta nisu uslov za nastanak ili dejstva ugovora. Ako bude dato. Odobrenje nije uslov za nastanak ugovora – može nastati i bez njega.prema dejstvu a. ugovornu formu RAZLIKOVANJE FORME I SLIČNIH PRAVNIH INSTITUTA 1. Odobrenje ima značaj odložnog uslova za nastanak ugovornih dejstava jer ugovor nede proizvesti obaveze dok odobrenje ne bude dato. Forma i fiskalne formalnosti Fiskalne formalnosti su mere propisane zakonom u cilju potvrdjivanja da su izvršene odredjene . formu javne isprave c. Forma i odobrenje za zaključenje ugovora Forma je oblik kroz kji se izražava saglasnost volja i uslov za nastanak ugovora. Kada je propisana.prema načinu ispoljavanja a. Ako pravo svojine nije upisano u zemljišne knjige. Forma i formalnosti publiciteta Formalnosti publiciteta su zakonom propisane mere koje služe za zaštitu tredih savesnih lica – upis prava svojine u zmljišne knjige /kada se radi o nepokretnostima/. a nema je. pismenu formu b. Odobrenje ima karakter izjave volje.

finansijske obaveze u vezi sa ugovorom (registracija ugovora ili pečadenje ugovora). Imaju značaj sa stanovišta izvršenja finansijskih propisa ili obaveza, ali nemaju značaj za nastanak ugovora.

VRSTE FORME PISMENA FORMA

- sastoji se iz 2 elementa: 1. tekst izjave 2. potpis Ova dva elementa su bitna za potraživanje forme. TEKST IZJAVE može sastaviti: a. bilo koja ugovorna strana b. obe ugovorne strane c. trede lice - nije bitna podloga na kojoj se tekst piše - tekst izjave može biti napisan rukom, mehaničkim sredstvom, elektronskim sredstvima - broj primeraka nije značajan za punovažnost ugovora POTPIS – lični znak jednog lica koji se stavlja ispod teksta nekog dokumenta kojim neko potvrdjuje da je tvorac tog dokumenta ili da odobrava njegovu sadržinu. U gradjanskom pravu ima dvostruku funkciju: a. akt identifikacije volje jednog lica b. znak da je to lice izjavilo volju odredjene sadržine. - neophodno je da tekst izjave potpišu lica koja se ugovorom obavezuju - potpis mora da bude svojeručan (izuzetak samo kada neko ne zna da se potpiše i stavlja svoj rukoznak pred dva svedoka) - pravilo je da se potpis sastoji od imena i prezimena, ali je praksa otišla u drugom pravcu pa se u potpis unosi i titula, zanimanje, nadimak, pseudonim... Ipak, neophodno je da potpis sadrži dovoljno znakova da se pouzdano utvrdi ko je potpisnik ugovora - mesto stavljanja potpisa je po pravilu ispod teksta izjave jer važi pretpostavka de je istinito ono što se nalazi iznad potpisa, ali to nije neophodno. ZOO ne traži izričito da potpis bude na dnu teksta - za punovažnost pismene forme nije neophodan datum, ali je poželjan jer od tada ugovor proizvodi pravna dejstva i od tada počinju da teku izvesni rokovi - potpisi tredih lica (svedoka, lica koje je sastavilo ugovor...), nisu neophodna za punovažnost ugovora

Hiber FORMA JAVNE ISPRAVE - javna isprava – isprava koja potiče od državnog organa. Razlikovanje privatne i javne isprave – privatna je pismena izjava koju su sačinile stranke. Kod privatnih isprava je mogude dokazivati da ono što je u ispravi nije tačno i nema prioritet u odnosu na druge dokaze. Javna isprava je isprava u čijem nastanku učestvuje državni organ il drugi subjekt na koga su preneta javna ovlašdenja u kreiranju pismene ipsrave. Forma javne isprave je jedan od mogudih oblika da volja bude izražena. Vrsta forme po dejstvu: ad solemnitatem i ad probationem. Najčešde je javna isprava u formi ad solemnitatem. Zakon je predvidja da bi se štitio javni interes. Kod solemnizacije, javni organ daje privatnoj ispravi karakter javne isprave. Forma javne isprave ima posebni procesni – dokazni značaj i nezavisno od značaja za punovažnost ugovora. Javna isprava je (pismena) isprava koju sačinjava (izdaje, overava) nadležni organ. Oboriva pretpostavka je da je ono što je obuhvadeno javnom ispravom tačno, istinito. Izuzetno, može biti oboriva pretpostavka ili to postati protekom vremena tj. istekom odredjenih rokova. UGOVOR U FORMI JAVNE ISPRAVE Izajve volje su date uza sadejstvo državnog oragana koji im je u odredjenoj meri dao oblik ( pa od toga zavisi šta je obuhvadeno dejstvom javne isprave). Učešde državnog organa u formi javne isprave: a. OVERA POTPISA na privatnoj ispravi od strane državnog organa – potvrdjuje se da izjave volje potiču od strane lica naznačenih u ispravi – kod nas se naziva „legalizacija“ privatnih prava. b. SOLEMNIZACIJA privatne isprave podrazumeva da stranke sastave privatnu ispravu, a nadležni organ daje snagu javne isprave celom ugovoru (ne samo potpisima), potvrdjuje se da je sadržina ugovora zaista i izjava volje ugovornih strana. c. PUNA FORMA javne isprave – sačinjavanje ugovora od strane nadležnog organa na osnovu izjave volje ugovornih strana. Ceo ugovor je snadbeven snagom javne isprave. Kada državni organ solemnizira ugovor ili mu daje punu formu, može se desiti da je saglasnost volja

suprotna pravu ili moralu, i tada postoji razlika izmedju klauzula koje su: a. ništave – državni organ odbija da sačini tj. solemnizira ugovor b. rušljive – državni organ upozorava stranke da je takva klauzula potencijalna nevažnost takvog ugovora. Ako stranke ipak insistiraju na zaključenje ugovora sa takvom klauzulom, državni organ sačinjava ugovor uz napomenu da ih je upozorio.

Slučajevi zakonske forme javne isprave kod nas: 1. isključiva: promet nepokretnosti, naslednopravni ugovori, bračni ugovori 2. konkurentska: neke forme testamenta - forma javne isprave – i verodostojna isprava i izvršna isprava

VRSTE FORME: Vrste po poreklu, izvoru pravila o formu: a. zakonska forma – u zakonu predvidjeno da se ugovor propisuje u odredjenoj formi (ZOO ili drugi zakoni) b. ugovor(e)na forma – nstaje tao što se stranke u postupku zaljučenja ugovora sporazumeju da ugovor zaključe u odredjenoj formi. Vrste po dejstvu (značaju): a. ad solemnitatem – bitna forma, uslov za punovažnost ugovora. Moguda je konvalidacija kada ugovorne strane izvrše obavezu u celini ili pretežno i ako to nije protivno svrsi zbog koje je forma predvidjena (svrha može biti da štiti javni i privatni interes). b. ad probationem – dokazna forma. I u nedostatku forme, ugovor važi, ali se postojanje, sadržina, obim ugovornih obaveza mogu dokazivati samo formom. c. Ugovorna forma kojom se obezbedjuje prost dokaz o zaključenju i sadržini ugovora. Po ZOO, čl. 69, stav3: Ako su ugovorne strane predvidele posebnu formu samo da osiguraju dokaz svoga ugovora, ili da postignu što drugo, ugovor je zaključen kad je postignuta saglasnost o njegovoj sadržini, a za ugovarače je u isto vreme nastala obaveza da ugovoru daju predviđenu formu. Po čl. 70, stav 2 - Ugovor koji nije zaključen u ugovorenoj formi nema pravno dejstvo ukoliko su stranke punovažnost ugovora uslovile posebnom formom.

REALNA FORMA Realni ugovor se zaključuje predajom stvari, a druga strana prihvata obavezu da stvar vrati. Bivši realni su

ako te tačke nisu u suprotnosti sa sadržinom ugovora 4. Forme raskida PUNOVAŽNOST ISTOVREMENIH USMENIH POGODBI . Punovažnost istovremenih usmenih pogodbi 2. obaveza druge strane da stvar vrati (nova saglasnost volja se postiže predajom.ona ima za cilj popravljanje ili izravnavanje . punovažnost nije suprotna cilju forme PUNOVAŽNOST ISTOVREMENIH IZMENA .zakonska il ugovorna forma – važi samo ono što je u toj formi izraženo pa se postavljaju pitanja: 1. vradanjem stvari) PRETPOSTAVKA POTPUNOSTI ISPRAVE (FORME) . Pošto važi pretpostavka potpunosti. punovažnost istovremenih dopuna proizvodi pravno dejstvo: 1. Punovažnost istovremneih usmenih izmena 4.nanošelje zla počiniocu krivičnog dela.ona nema za cilj nanošenje zla. konsensualna – stvara obavezu da stvar bude predata 2.sastoji se u oduzomanju ili ograničavanju nekog prava počinioca. Punovažnost istovremenih usmenig dopuna 3. naknada stete-Djurdjevic predavanja NAKNADA ŠTETE Naknada štete je sadržina obaveze štetnika i istovremeno sankcija ya njegovu građansko pravnu odgovornost.pored onog što je uneto u pismeni sporazum.ako se njima olakšava ili smanjuje obaveza. ako te tačke nisu obuhvadene ugovorom (što se i podrazumeva) 3. ako su u pitanju sporedne tačke 2.sada konsensualno realni ugovori i sastoje se iz 2 faze: 1. stranke ugovore još nešto (usmeno). Naknada štete nije represija. a forma je propisana samo u interesu stranaka. Ona se razlikuje od sankcija za krivičnopravnu odgovornost-represija.

ved stanje jednake ili približno jednake vrednoti stvari koje je bilo pre prouzrokoavanja štete. Može biti izvrsena na tri načina: 1. Ako uspostavljanje ranijeg stanja nije mogude.pa dok je na popravci vlasnik mora.povradaj stvari koja je oduzeta 3.unapred se ne utvrđuje koji oblik ima priorite. 185 stav 1: Odgovorno lice dužno je uspostaviti stanje koje je bilo pre nego što je štete nastala.da iznajmi vozilo od nekog renta car preduzeda da bi obavljao poslove/ .PRAVILA O NAKNADI NEIMOVIMSKE ŠTETE PRAVILA O NAKNADI IMOVINSKE ŠTETE Imovinska šteta-umanjenje nečije imovine.dok čeka na popravku.Pitanje obima/visine/ obaveze naknade 1.englesko pravo-prioritet ima naknada u novcu II.prioritet ima uspostavljanje ranijeg stanja-austrisko pravo i naš ZOO Čl.USPOSTAVLJANJE RANIJEG STANJA-sastoji se u tome što je odgovorno lice dužno da stvari oštedenog dovoede u ono stanje u mome su se nalazile pre prouzrokovanja štete. 1.Francusko.stanja u imovini oštedenog lica u odnosu na stanje koje je postojalo pre prouzrokovanja štete. Zove se još i NATURALNA RESTITUCIJA. PRAVILA O NAKNADI IMOVINSKE ŠTETE II.popravka oštedene stvai-to je prioriteten oblik naknade u našem pravu b.ali to nije suština naknade.ved se dozvoljava sudu da u svakom konkretnom slučaju utvrdi prioritet-švajcarsko pravo III.NOVČANA NAKNADA-to je naknada vrednosti stvari koju je ona imala pre prouzrokovanja štete.tako što de se oštedenom dati druga stvar iste vrste kao i stvar koja je oštedena 2.sprečavanje njenog uvedanja. Odnos izneđu ove dve vrste naknade: I.štetnik je dužan da da naknadu u novcu. ZOO: I. /ako je stvar propala za koju se ne može dati druga stvar-umetnička slika/ Ako je uspostavljanje ranije stanja šteta ne uklanja u potpunosti onda se dosuđuje i naknada u novcu /u udesu automobil bude uništen. Skica:povreda nekog zakonskog interesa Naknada imovinske štete ima za cilj da popravi ono što se desilo u imovinskim dobrima nekog lica.Njome se ne uspostavlja stanje stvari koje je postojaloa pre prouzrokovanja štete.Naknada štete ima kao posredan cilj nanošenje štete.nemačko.Pitanje obima naknade imovinske štete 2.Pitanje obima naknade-na koji način se šteta može nadoknaditi? a.

II. 2.a otac mu je staklorezac/ Sud može sam. 4.kako bi dobio vedu naknadu. .pa bi onda i određivanje visine naknade bilo u rukama suda i njegove subjektivne ocene.u sudskoj praksi. Štetnik treba da nadoknadi celokupnu štetu bez obzira na stepen krivice.Pitanje obima/visine/ obaveze naknade-pitanje određivnaja visine obaveze štetnika.bez obzira na zahtev oštedenog. Čl. Posle II svetskog rata počinje da se odstupa od tih pravila.Uspostavljane ranijeg stanja je pravilo u našem pravu.visina štete ne mora uvek odgovarati stepenu krivice. Srpsko pravo je do II svetskog rata prihvatalo I rešenje.ako je šteta bila prouzrokovana namerno ili grubom nepažnjom. Argumenti: 1.mogude je i sa blažim stepenom krivice prouzrokovati vedu štetu i obrnuto.ali ako je šteta prouzrokovana omaškom.ima pravo sa zahteva da mu se naknada da u novcu. Postoji saglasnost u tome da: Visina naknade koju štetnik duguje ne može biti veda od veličine štete koju je prouzrokovao! Postoji razlika u tome da li štetnik ono što duguje može da bude manje od veličine štete.izravnavanje stanja.prema pravilima SGZ došlo bi se do toga da oštedeni priželjkuje da mu šteta bude pričinjena namerno. Visina naknade uvek mora da odgovora veličini štete i na to nema nikakvog uticaja stepen krivice sa kojim je šteta prouzrokovana.ako je šteta prouzrokvana tešim stepenom krivice štetnici treba više da odgovraju.To je ustanovljeno u interesu oštedenog. 3. 185 stav 4-sud de dosuditi oštedeniku nakandu u novcu kada on to zahteva. Pomak je bila SKICA.to je prepušteno sudu.ne postoje precizni kriterijumi za razlikovanje pojedinih stepena krivice.ako je šteta prouzrokovana lakšim stepenom krivice štetnici treba blaže da odgovaraju. 2.visina naknade ne mora jednako da pogađa štetnike ako su različitog imovnog stanja.nego se mora uzeti u obzir i stepen krivice.koja se svakom mogla desiti.dosuditi naknadu u novcu ako smatra da nije nužno da odgovorno lice uspostavlja ranije stanje-novina ZOO.nije se morala nadoknaditi cela iznakla korist.Ako je šteta bila prouzrokovan običnom nepažnjom štetnik je bio dužan da nadoknadi samo stvarnu štetu /ideja distributivne pravde/ Štetnici koji su štetu prouzrokovao istim stepenom krivice treba isto da odgovaraju za njenu naknadu.Ali to pravilo je dispozitivne prirode-oštedeni može svojom jednostranom voljom otkloniti primenu ovog pravila. Skica:čl 153 Ako je šteta prouzrokovana omaškom. ZOO je prihvatio sistem potpune/integralne/naknade.Prema SGZ visina naknade bila je jednaka veličini štete.izuzeb kada okolnosti slučaja opravdavaju uspostavljanje ranijeg stanja! /malometnik razbije prozor. Visina naknade ne treba da zavisi samo od veličine štete. I. PRINCIP POTPUNE NAKNADE IMOVONSKE ŠTETE Cilj naknade imovinske štete je popravljanje.I po Skici se morala nakoknaditi potpuna šteta. Definitivno je na pušten sisitem iz SGZ donošenjem ZOO.sud može umeriti naknadu izmaklog dobitka.

Potrebno je da oštedeni nije tako slabog imovnog stanja da bi on bez potpune nakande ostao bez važnih dobara koja su mu neophodna za život.tako i na naknadu izmakle dobiti.ali postoje i situacije kada naknada može da bude veda nego što iznosi šteta.bez nakande b. .NAKNADA MANJA OD ŠTETE 1. Od principa potpune naknade postoje odstupanja. 189 stav 4. da štetnik nije prouzrokovao štetu ni namerno ni krajnjom nepažnjom b.190 ZOO-Sud de uzimajudi u obzir i okolnosti koje su nastupile posle prouzrokovanja štete. da je štetnik prouzrokovao štetu radedi nešto u korist oštedenog. Čl. Čl. 191 stav 1 – sud može. Kako sud utvrđuje visinu štete? -na osnovu dokaza koje mu podnese sam oštedeni.sud može odrediti visinu naknade prema vrednosti stvari koju je ona imala za oštedenog-afekciona vrednost. c.dosuditi naknadu u iznosu koji je potreban da se oštedenikova materijalna situacija dovede u ono stanje u kome bi se nalazila da nije bilo štetne radnje ili propuštanja.te bi naknadapotpuna dovela ga u oskudicu.Oštedenik ima pravo kako na naknadu obične štete. Prilikom odmeravanja visine naknade nema nikakav značaj stepen krivice.Opseg.vodedi računa o materijalnom stanju oštedenika. Izmakla korist je bududa šteta-zbog toga se ona ne može cifarski dokazati od strane oštedenog. Uslov: -da je nečija stvar oštedena krivičnim delom sa umišljajem Sud de sačekati odluku krivičnog suda. I.NAKNADA VEDA OD ŠTETE Čl. da je štetnik prilikom prouzrokovanja štete na stvarima oštedenog postupao sa pažnjom koju poklanja svojim stvarima II. 2.a zatim na osnovu opsega sud utvrđuje naknadu.ako ona nije prouzrokovana ni namerno ni krajnjom nepažnjom.ali nije neophodna pravosnažna sudska odluka.Sud mora sda vodi računa jedino da bude zaštiden interes oštedenog.Oštedeni mora cifarski odrediti visinu štete-kada je u pitanju stvarna šteta. Uslovi: a.a njegov interes je da mu šteta bude nadoknađena u potpunosti.kada je stvar uništena ili oštedena krivičnim delom sa umišljajem. Kada naknada može biti manja nego što iznoso šteta. 189 ZOO stav1.a oštetnik je slabog imovnog stanja. da je štetnik takvog imovnog stanja da bi ga isplata celokupne naknade dovela u oskudicu.Naknada treba u svemu da bude ekvivalentna šteti.osuditi odgovorno lice da isplati manju naknadu nego što iznosi štete.obim štete mora da dokaze oštedeni. Uslovi: a.kada je štetnik slabog imovnog stanja čl.Kada je štetnik prouzrokovao štetu radedi nešto na korist oštedenog.

troškovi posluženja.ne čekajudi odluku suda-tada visina štete se nede utvrđivati prema momentu presuđenja.za grobno mesto. Sud mora angažovati veštaka i na osnovu nalaza veštaka utvrditi koliko de u bududnosti biti veličina izmakle dobiti. 2.zbog toga što je u momentu otklanjanja štete on svoje nenovčano potraživanje pretvorio u novčano. U našoj sudskoj praksi postavljeno je pitanje da li štetnik treba da nadoknadi sve ove troškove?Dilema . 3. Imovinska šteta može nastati i kao posledica nečije smrti.nego prema momentu kada je šteta otklonjenatada se zna tačno njena visina.za ukop.momenat podnošenja tužbe sudu-prihvaden je bio u SGZ-ovo rešenje je bolje od predhodnog.odnosno momenat donošenja odluke suda-po ZOO-prema veličini štete u momentu donošenja pravosnažne odluke MOMENAT ODREĐIVANJA VISINE ŠTETE Različit MOMENAT DOSPELOSTI OBAVEZE NA NAKNADU ŠTETE -to je momenat kada je šteta proutrokovana /od tog momenta oštedeni može tužiti štetnika sudu/ Oštedeni podnese zahtev za naknadu štete pa sam nadoknadi štetu.U slučaju kad je šteta nastala kao posledica nečije smrti.Naknada imovinske štete u sličaju telesne povrede i oštedenja stvari 1.Mana ovog rešenja je što ne vodi računa o tome da se veličina štete od momenta prouzrokovanja do pravosnažnog okončanja sudskog postupka o zahtevu oštedenog može povedati. U obzir dolaze 3 momenta: 1.momenat presuđenja.Sud utvrđuje izmakle koristi na osnovu sopstvene koristi.Naknada imovinske štete u slučaju smrti 2.nastaju 4 vrste troškova koje odgovorno lice mora da nadoknadi: a.telesne povrede ili oštedenja zdravlja 1.za održavanje groba.za grobnu muziku.U jednom momentu može biti manja.za nadgrobni spomenik.troškove za sanduk. Prema kom momentu se utvršuje visina naknade štete? Veličina štete se može menjati.crnina.čitulja. Može se desiti da vrednost tog dela u momentu presudjenja biti vedi nego što je bila u momentu otklanjanja štete-on ima pravo na zateznu kamatu.momenat prouzrokovanja štete-prihvaden je u austrijskom pravu.vrši se na osnovu sadašnjih činjenica koje su poznate s obzirom na budude okolnosti koje se predpostavljaju.troškovi sahrane-obuhvataju izdatke koji su učinjeni za prevoz posmrtnih ostataka.za sveštenika.da bi se kasnije povedala i obrnuto.ali ne otklanja sve negativne posledice od momenta podnošenja tužbe do momenta pravosnažnosti.

g. Rodbina umrlog podiže spomenike različite veličine-da li treba nadoknaditi stvarne izdatke ili ih treba ograničiti.supružnik.naknada troškova koje je umrli platio za boravak u sanatorijumu. 2..ali koja je on pomagao materijalno dok je bio u životu/Štete koju ona trpe je povreda zakonitog interesa-svaki ozbiljan interes.visina izdržavanja koju bi oštedeni dobijao od poginulog da je ostao u životu-drugi kriterijum za . Od 1970 god i proširene sednice Vrhovnog suda ZU i troškovi nadgrobnog spomenika se moraju nadoknaditi.troškovi lečenja i drugi troškovi u vezi sa lečenjem-naknada koja se plada za obavljanje lekarskih usluga.za obavljenu hirušku intervenciju. v.troškovi dovoženja i odvoženja umrlog dok je bio u bolnici.lica koja za vreme života umrlog nisu ostvarila pravo na izdržavanje.oko toga da li treba isplatiti troškove oko nadgrobnog spomenika. Na naknadu troškova sahrane imaju pravo lica koja po zakonu imaju pravo na pravičnu novčanu naknadu za duševne bolove usled smrti bliskog lica /dete...Pravo na nakandu ovih troškova imaju lica koja su stvarno učinila ove izdatke. 1.. b.Prema stanovištu sudova u ograničenom obimu. 3.iznosi obroka su jednaki i unapred fiksirani Kako se određuje visina mesečnog obroka novčane rente? Visina novčane rente se odmerava s obzirom na sve okolnosti slučaja a ne može biti veda od onoga što bi oštedeni dobijao od poginulog da je ostao u životu.brada i sestre ako su živeli u zajednici sa oštedenim/.nisu tražili za života.nabavka lekova.pod uslovom da su oni uobičajeni u mestu sahrane....ukupan iznos naknade nije unapred određen 3.Visina novčane rente se određuje s obzirom na okolnosti slučaja-imovno stanje.lica koja je umrli izdržavao/lica koja po zakonu imaju subjektivno pravo da zahtevaju izdržavanje od umrlog i koja su to pravo ostvarola dok je umrli bio u životu/ 2..ako ti uslovi postoje i dalje oni mogu tražiti naknadu/ Pravo ovih lica nije izdržavanje ved pravo da zahtevaju naknadu štete zbog izgubljenog izdržavanja!!! Ova naknada se dosuđuje u novcu.čiji iznos nije unapred određen u ukupnom iznosu koji se plada periodično u unapred određenom iznosu: Obeležja: 1ona se duguje uvek u novcu 2.nego da bude prvo na lečenju i tada gubi zaraduštetnik je dužan da nadoknadi izgubljenu zaradu koju umrli nije ostvario dok je bio na lečenju.oni troškovi koji su učinjeni radi prestiža se ne računaju.kao i lica koja su po zakonu imalo pravo da zahtevaju izdržavanje od umrlog Imamo 3 kategorije lica koja imaju pravo na naknadu ovih troškova: 1.ali koja bi to pravo prema umrlom imala da je on ostao u životu/pravo roditelja od deteta ako su nesposobna za rad i nemaju sredstava za život.naknada štete koju trpe lica koja je umrli izdržava ili redovno pomagao.izgubljena zarada-mogude je da lice ne umre odmah.roditelji.koji se može na odgovarajudi način imovinski izraziti.lica koja je umrli redovno pomagao/lica koja nemaju subjektivno pravo da zehtevaju izržavanje.zdravstveno stanje.periodičnost naknade 4. Drugi troškovi u vezi sa lečenjem-troškovi puta koja su platila bliska lica da bi posedivala umrlog dok je bio u bolnici..porodično stanje..

ali ovo pravo stiče od momenta kada bi prema svojim ličnim sposobnostima i drugim okolnostima počeo da stiče zaradu.šteta ako su za njegovo dalje napredovanje uništene ili smanjene mogudnosti Izgubljena zarada jednaka razlici između zarade koju bi oštedeni ostvario i naknade za bolovanje koju dobija. ZOO propisao je da se novčana renta dosuđuje i zbog gubitka zarade usled potpune ili delimične nesposobnosti za rad.umanjenja ili gubitka radne spospobnosti oštedenog lica. na osnovu ugovora o radu .oštečeni može tražiti obezbeđenje za njegovo potraživanje-na primer:konstituisanje hitotekeOštedeni ima pravo da zahteva kapitaliziranje tj da se renta dosuđuje u celini u jednom ukupnom iznosu. .izgubljena zarada usled potpune ili delimične nesposobnosti za rad posle lečenja 4.od takvog iznosa izkapitalizirane rente koju de dosuditi oštedenom. U sudskoj praksi naknadu štete pod tačkom 3 imaju kako zaposlena tako i nezaposlena lica.koje se kao takvo ne može prenositi na druga lica ni poslovima INTER VIVIOS ni poslovima MORTIS CAUSA-ako su iznosi rente dospeli onda se oni mogu preneti drugom licu-sporazum mora biti pismen a njime se regulišu rokovi o isplati obroka u momentu dospelosti prava na novčanu rentu postalo imovinsko pravo jer su dospeli iznosi rente ušli u imovinu oštedenog sa kojima može slobodno raspolagati-isto tako i ako je pokrenut sudski postupak u kome je štetnik pravosnažno osuđen na isplatu dospelih a neispladenih obroka.reta se određuje prema vremenu u kome postoje uslovi da bi oštedeni imao pravo da zahteva izdržavanje/onoliko koliko bi trajalo i samo izdržavanje/ Izuzetno može trajati i doživotno-kada bi izdržavanje bilo dosuđeno zbog nesposobnosti za rad i nedostatka sredstava za život poverioca izdržavanja.jedino što se ne nadoknađuje je zarada iz neke nedozvoljene delatnosti.kao i zarada koji bi ostvario radom samom sebi/prihodi koje zaposleni ostvaruje radedi na svojoj imovini/. Naknada imovinske štete u slučaju telesne povrede i oštedenja zdravlja 1.npr. Ako dođe do promene okolnosti koje jesud imao u vidu štetnik i oštedeni mogu tražiti da se izmeni visina obroka koju je sud odredio-KLAUZULA REBUS SIC STANTIBUS. Pravo na novčanu rentu je lično pravo oštedenog.pa de taj iznos pomnožiti sa predpotavljenim periodom u kome bi postojali uslovi da lice koje je bilo izdržavano ili primalo redovnu pomod od umrlog. Zarada nezaposlenog lica-pravo na naknadu zarade usled nesposobnosti za rad jer je umanjen obim poslova čijim obavljanjem neko doprinosi sopstvenom domadinstvu. Student dok se nalazi na studijama nema pravo na naknadu za izgubljenom zaradom.troškovi usled povedanja potreba oštedenog-u oblicima novčane rente 5.Zarada zaposlenog lica je zarada koji zaposleni ostvaruje iz radnog odnosa tj.no to je zarada i koju to lice ostvaruje izvan radnog vremena po nekom drugom osnovu.izgubljena zarada oštedenog za vreme lečenja 3. 2.oštedenja zdravlja.troškovi lečenja i u vezi sa lečenjem 2.utvrđivanje visine novčane rente. Sud određuje koliki je iznos mesečne rente.a ne u periodičnim davanjima-onda kada se ne pruži traženo obezbeđenje i drugi ozbiljni razlozi/odgovorno lice je strani državljanin/.telesne povrede. Trajanje rente može biti određeno a može trajati i doživotno. Ugovor o delu sa nekim licem. Po pravilu.

novčana naknada prema tome nije .Novčana naknada 1. 2.Uspostavljanje ranijeg stanja-u najvedem broju slučajeva nije mogude. oštedeni treba sa iskoristi novčanu naknadu kako bi pribavio neko drugo dobro. II. Njen cilj je satisfakcija-zadovoljenje. objavljivanje presude na trošak štetnika b.Novčana naknada Čl 200 ZOO Novčana naknada neimovinske štete nije reparacija. Objavljuje se presuda čime se pravosnažno opovrgavaju tvrdnje iznete izjavama štetnika koje vređaju čast ili ugled nekog lica na trošak štetnika.Uspostavljanje ranijeg stanja 2. Čl.navodi koji se iznose su neistiniti 2.povlačenje izjave ili šta drugo čime se postiže svrha naknade štete. Objavljivanje demantija tj ispravke neistinite informacije o oštedenom kojom je povređen ugled ili čast oštedenog-izjava oštedenika kojom on sam opovrgava neistinite tvrdnje.onaj koje iznosio neistinite navode zna da su ti navodi neistiniti Štetnik odgovara za svaki stepen krivice-ako je nešto saopšteno iz obične nepažnje. Tri načina: a. objavljivanje ispravke na trošak štetnika b. Povlačenje izjave-naknadna izjava samog štetnika kojom on opovrgava navode o nekom licu koje je izrekao /izneo/ u svojoj prethodnoj izjavi-efikasniji način uspostavljanja ranijeg stanja-ne može se u potpunosti uspostaviti ranije stanje.Naknada imovinske štete izazvane povredom časti i širenja neistinitih navoda Čl. odgvara se za štetu. povlačenje izjave kojom je povreda učinjena Sud može na zahtev oštedenog da odredi nešto drugo čime se potiže svrha naknade. 199 u slučaju povrede prava ličnosti sud može narediti na trošak štetnika objavljivanje presude odnosno ispravku. 198 stav 1-naknada štete nastale povredom časti-omalovažavanje nekog lica može da dođe i do imovinske štete ukoliko to lice ne zaključi određeni ugovor/javlja se kao izgubljena dobit/-lice koje je takvu izjavu dalo nadoknađuje i imovinsku štetu. Čl. PRAVILA O NAKANDI NEIMOVINSKE ŠTETE Ima 2 oblika: 1. uslovi da bi štetnik odgvarao: 1. 198 stav 2-naknada štete izazvana neistinitim navodima-može se pretrpeti i imovinska štete.

odanost. Za razliku od Skice.Sva lica čije su afekcije povređene usled smrti ne mogu imati pravo na novčanu naknadu.slobode i u nekim posebnim sličajevima/obljuba/.a to su oni koji su dužeg trjanja i intenzitete. Čl.ZOO ne daje pravo na novčanu naknadu neimovinske štete ne daje je uvek. Konstantinovid-prvi put u našem pravu predviđena je mogodnost da se i za neimovinsku štetu može dati novčana naknada.Stankovid.po široj osnovi od ZOO-sud je mogao nezavisno od naknade imovinske štete.po ZOO neograničneno .kada bi morao svima njima nadoknaditi štetu.smrti bliskog lica.o značaju povređenog dobra. Novčana naknada za duševne bolove u slučaju smrti ili teškog invaliditeta bliskog lica. Visina novčane naknade de biti veda ukoliko je bol više intenzivan i traje duže vreme ali i obrnuto. 1. To bi moglo dovesti do ekonomskog uništenja štetnika. duševne bolove-samo onaj koji je proistekao iz umanjenja životne aktivnosti.psihičke bolove i strah ne treba davati novčanu naknadu. a.cilju kome služi novčana naknada/satisfakcija/kao i da se njome ne pogoduje težnjama koje su protivne njenoj prirodi i društvenoj svrsi. za strah.nikada poptuna-pravična novčana naknada-ona nikada ne može da otkloni sve posledice prouzrokovanja štete -novčana naknada se može dosuditi samo za fizičke bolove. naruženosti.tako što lice koje volimo postane težak invalid Usled ovih povreda uvek imamo 2 žrtva -neposredno lice koje je umrlo.s obzirom na težinu krivice i težinu pričinjene štete.u sudskoj praksi samo strah za sebe/ sopstveni život sopstvenu telesni integritet/ Da bi sud dao novčanu naknadu zakon mu nalaže da vodi računa o dve stvari -okolnosti slučaja.privrženost.Nije nikada postao zakon.kao i u njenom odsustvu dosuditi određenom licu svotu novca za pretrpljenu neimovinsku štetu.ali je imao jak uticaj na sudove. . Smrt jednog lica prouzrokuje duševen bolove svima koji su osedali prema njemu neku vrstu afekcije.ljubav koje gajimo prema nekom licu.ved samo u posebnim slučajevima.naručito o veličini i trajanju bola i straha .odnosno lice koje je postalo težak invalid -posredna žrtva-drugo lice koje trpi duševni bol usled smrti ili teškog invaliditeta žrtve.časti. Ranije se smatralo da za fizičke. 201 ZOO -duguje se zbog povrede afekcije prema nekom bliskom licu -afekcije-su naklonost.ukoliko je to osnovano. One mogu biti povređene na 2 načina.Skica je priznala pravo na novčanu naknadu neimovinske štete .1951 donet je Nacrt zakona o naknadi štete-prof.jer bi ona služila bogadenju.tako što lice koje volimo izgubi život 2. Sudovi ovu odredbu razumeju tako što se daje naknada samo za znatniju strah i bol.novčana naknada za duševne bolove usled smrti. Ne trpe sva lica štetu istog intenziteta Monografija“Novčana naknada neimovinske štete“ prof.povreda ugleda.

posrednim žrtva nije bilo priznato pravo na novčanu naknadu za duševne bolove u slučaju teškog invaliditeta.stepen telesne povrede – samo ona telesna povreda. nadređenosti.visine i trajanja bola.a ne samo žensko lice.vanbračni drug-da je postojala trajnija vanbračna zajednica Ova lica imaju pravo na novčanu naknadu samo ako sud nađe da okolnosti slučaja.ali i 4.daje pravo na naknadu. Neposredna žrtva trpi duševne bolove. ZOO-delimično je prihvatio rešenje iz Skice -pravo na novčanu naknadu imaju članovi uže porodice: 1. ZOO-priznaje bliskim licima pravo na novčanu naknadu za njihove duševne bolove.navedeno na obljubu ZOO je zadržao ovaj slučaj-čl 202 Razlika je u tome što po ZOO pravo na naknadu ima svako lice.naknada neimovinske štete usled invaliditeta žrtve koja je preživela ali je povređena visokim stepenom invaliditeta. I ovde. vanbračni drug.Ovo pravo nemaju brada i sestre.odnosom podređenosti. ovo pravilo zavisi od okolnosti slučaja.-da to pravo bude priznato samo onim licima koja trpe ozbiljnu imovinsku štetu-najbliži srodnici i bračni drug-uvek.zato što su izloženi prizoru patnje koje trpi neposredna žrtva. Do donošenja ZOO. Naknada budude štete . roditelji -uvek.ali i ostala lica koja trpe duševni bol zbog povrede afekcije ali samo ako dokažu da trpe dovoljno ozbiljnu imovinsku štetu.bračni drug 2.ali duševne bolove trpe i druga lica-članovi njegove uže porodice.deca 3.bračni drug. Skica-da pravo na novčanu naknadu usled smrti imaju članovi uže porodice umrlog lica. intenzitet i trajanje povrede/bolova/ to nalažu. b. Pravo na novčanu naknadu u posebnim slučajevima SGZ-ženskom licu koje je prinudom.roditelji. Još jedan slučaj u ZOO-pravo na novčanu naknadu zbog duševnih bolova ima i lice koje je žrtva nekog krivičnog dela protiv dostojanstva ili morala.odnosno bez ispunjavanja dodatnih uslova.krug lica koja imaju pravo na naknadu-deca. Dva ograničenja: 1. 2.koja je dovela do naročito teškog invaliditeta.pod uslovom da postoji trajnija zajednica života.lukavstvom.brada i sestre-da su sa umrlim živeli u trajnoj zajednici života 5.jačina.

Ova teorija je ubrzo bila prihvadena u Francuskoj i predstavlja inspiraciju građanske revolucije. Predavanja 2011.individualna volja koja zajedno sa voljom drugog lica sklapa ugovor je osnovna funkcija svake države.koje tada ima 1 god. On je dalje na planu etike. ne može u momentu smrti trpeti duševni bol. Stvarno pravo. NAČELO AUTONOMIJE VOLJE 2. U Nemačkoj fiilozofiji najvedi zagovornik je bio Kant.Sud de na zahtev oštedenog lica dosuditi nakandu i za bududu štetu. -ovi principi su ugrađeni u francusku Deklaraciju o pravima čoveka i građanina.autonomija volje izražava se u principu slobode ugovaranja . -najopštija su : 1.pre svega na planu ličnog prava gde znači da svakom licu pripadaju određena lična prava kroz koja se izražava sloboda njegove ličnosti..izražena u principu neograničenog prava svojine Nasledno pravo. Neka su opštija od drugih u smislu da ostala proizilaze iz tih opštih.u principu slobode zaveštanja Obligaciono pravo.ako je po redovnom toku stvari izvesno da de ona trajati i u bududnosti-ZOO.-Pravo deteta kome je otac poginuo u sabradajnoj nesredi.zbog toga zakon ne sme postavljati bilo koja ograničenja slobodi volje.NAČELO SAVESNOSTI I POŠTENJA NAČELO AUTONOMIJE VOLJE:filozofsko načelo koje kaže da je individualna čovekova volja iznad zakona. Volja čoveka je neprikosnovena i suverena i ona stvara pravo. delo u kojem je teorija autonomije volje kompletno utemeljena je delo Žan Žak Ruso-a „Teorija društvenog ugovora“ . Pravo ne proizilazi iz zakona ved individualne volje čoveka. -subjektivno građansko pravo-pravo iz neposredne čovekove volje -božansko pravu. OSNOVNA NAČELA ZOO Nalazi se čitav niz načela ali nemaju sva isti značaj.jedino pravo koje se može suprostaviti subjektivnom građanskom pravu.moralne filozofije razvio princip teorije autonomije volje. Hugo Grocijus je ove osnovne postulate izložio u svom delu „ O pravu rata i mira“ 1625.ali može trpeti štetu u nakom kasnijem periodu kada stekne psihičku i emocionalnu zrelost. „Kritika čistog uma“ i „Osnovi metafizike morala“ Teorija autonomije volje je primenjena u svim oblastima građanskog prava. Zakon postoji da bi volji obezbedio pravnu snagu.

načelo ekvivalencije.svaki učesnik u obligacionom odnosu ima jednaka prava kao drugi učesnik u obligacionomodnosu i jedna strana ne može imati više prava.s kime de da zaključi i u saglasnosti sa drugim licem uredi sadržinu ugovora.jednakih vrednosti ugovornih davanja između stranaka -postoji u dvostranim ugovorima i u skladu sa tim ono što daje jedna strana mora biti jednako vredno. -ograničena sloboda da se zaključi neki drugi ugovor (pravo preče kupovine) -ograničena i sloboda da se uredi sadržina u nekim situacijama tako što zakon propisuje sadržinu ugovora ili u pojedinim slučajevima u ugovora u prodaji propisuje maksimalnu cenu za određene proizvode. 3. 2. NAČELO SAVESNOSTI I POŠTENJA.opšta norma obligacionog prava -treba shvatiti da su one opšteg karaktera u odnosu na sve druge norme. U obligacionom pravu je ograničena sloboda da se odluči da li de se ugovor zaključiti (ugovor o osiguranju od odgovornosti za štetu prouzrokovanu tredim licima). -dispozitivnost. Savesnost i poštenje je vrlo teško definisati: biti savestan.Sloboda ugovaranja je pravo svakog lica da odluči da li de da zaključi ugovor ili ne.Načelo o zabrani stvaranja i iskorišdavanja monopolskog položaja na tržistu -zabranjeni su ugovori na osnovu kojih bi jedan privredni subjekt stvorio za sebe dominantan položaj u odnosu na drugog učesnika na tržištu.suprotnost autonomiji volje. Ako su prestacije nejednake postoji narušavanje principa . ne činiti ništa što je nedolično i nečasno.znači da se od normi može odstupiti voljom učesnika u obligacionom odnosu. Ni u jednom od ovih grana prava sloboda nije neograničena. Volja po ovom načelu mora biti pokorena opštim moralnim principima i zakonu. Iz oba ova načela poizilaze neka uža. 2.biti moralno ispravan. 4.a načelu savesnosti i poštenja ističe značaj interesa zajednice odnosno društva i daje prednost tim interesima.raditi nešto po svojoj savesti biti pošten. Iz načela autonomije volje izvode se 4 uža načela: 1.načelo zabrane zloupotrebe prava -zabranjeno je poveriocu u obligacionom odnosu da svoja prava izvršava suprotno cilju zbog koga je ono zakonom ustanovljeno ili priznato.načelo opštosti i dispozitivnosti normi obligacionog prava . Autonomija volje ističe pojedinca i njegovu volju.Načelo konsenzualizma -ugovori nastaju prostom sagasnošdu volja -nije potrebno ispunjenje zakonom predviđene bilo koje forme -dovoljno je da se usmeno izjasne saglasnosti da nastane ugovor Iz načela savesnosti i poštenja proizilaze: 1.načelo ravnopravnosti strana u obligacionom odnosu .

to su slededa pravila: a) pravila o odgovornosti prenosioca za fizičke nedostatke b) pravila o odgovornosti prenosioca za pravne nedostatke c) pravila o prekomernim oštedenjia d) pravilao zelenaškom ugovoru đ) pravila o izmeni ugovora zbog promenjenih okolnosti e) pravila o monetarnom nominalizmu 3.novčane i nenovčane 2.S obzirom na predmet: 1. 1.deljive i nedeljive 2.načelo određene pažnje u izvršavanju obaveza i ostvarivanju prava 6. S obzirom na množinu predmeta. S obzirom na množinu subjekata: 1. obligacije cilja i sredstva 2.fakultativne i kumulativne 4. pozitivne i negativne obligacije 3.individualizovane i generičke 2.trenutne obligacije .načelo zabrane prouzrokovanja štete -svako je dužan da se suzdržava od postupaka kojima se drugom nanosi šteta 4. alternativne.-strana na čiju štetu je to načelo povređeno ima pravo određeno posebnim pravilima (time se štiti princip ekvivalencije) .načelo o dužnostima ispunjavanja obaveza iz zakonom propisanih izvora obligacija 5.načelo postupanja u skladu sa dobrim poslovnim običajima PODELE OBLIGACIJA 1. Prema trajanju: 1.ta pravila su propisana u posebnoj glavi ZOO „dvostrani ugovori“ . solidarne 3.

unutrašnju (kupovnu). Novčana obaveza može da glasi i na strani novac ukoliko je u optcaju u nekoj drugoj državi. lične i nelične Novčane obligacije. isplata cene kod ugovora o prodaji koji za predmet ima nepokretnost (ako se isplata vrši sa deviznog računa kupca na devizni račun prodavca.potpune obligacije.2. U momentu kad nastaje obligacija odnos unutrašnje i nominalne vrednosti se poklapa. civilne.ugovora (obaveza pladanja cene. Nenovčane.a može se desiti i suprotno da se . nominalnu vrednost. Predmet ispunjenja obaveze mora biti domadi novac. Kod trajnih obligacija može dodi do nesklada unutrašnje i nominalne vrednosti.javno obedanje nagrade. prirodne.iz prouzrokovanja štete.glase na predaju neke druge stvari ili na određeno činjenje ili nečinjenje Novčane obligacije u životu najčešde nastaju iz: 1.ug. Prema sankciji: 1. trajne 5. Može se desiti da se unutrašnja vrednost novca smanji tako da dođe do depresijacije novca. Predmet novčane obaveze: novac i to ne svaki novac ved onaj koji se nalazi u važedem opticaju. Dužnik i poverilac prilikom ugovaranja ugovaraju da de platiti onu vrstu novca koja je njihova unutrašnja vrednost.obligacije koje nastaju na osnovu ugovora i obligacije koje nastaju na osnovu zakona 3.o prodaji. Postoje 2 izuzetka kada predmet ispunjenja može biti i strani novac: 1.i ne mogu imati mogudnost prinudnog izvršenja 6. Nastaje i iz drugih izvora obligacija: poslovodstvo bez naloga.su one koje glase na predaju određene sume novca. Novac treba razlikovati od novca kao predmeta ispunjenja obaveze.postoji korelacija poverioca -dužnika 2.zakupa) 2.o delu). Nenovčane obligacije su brojnije (ug. kod pladanja zakupnine kod ugovora o zakupu nepokretnosti (zakupnina može biti ispladena u stranom novcu ako se vrši sa deviznog računa zakupca na devizni račun zakupodavca) Dve strane mogu da ugovore i stranu valutu međutim ukoliko dođe do spora isplata koja je ugovorena u stranoj valuti ne može se tražiti u toj valuti ved u dinarima i to prema kursu din.koja se određuje po zakonima tržišta prema odnosu ponude i tražnje 2. Prema kauzi: 1. 2.određuje država što je onaj iznos koji je određen brojkama na novčanici odnosno kovanom novcu.ako se vrši na ruke ovaj izuzetak ne važi). Kod novčanih obaveza za razliku od nenovčanih postavlja se problem utvrđivanja njene visine: Novac ima dve vrednosti: 1.kauzalne i apstraktne 2.nemaju sankciju.

kako bi se ove dve vrednosti uskladile 2.na osnovu koje oni utvrđuju da de se visina novčane obaveze revalorizovati prema određenom indeksu. ovde je indeks zapravo porast troškova rada cene materijala na određenom tržištu u određenom vremenu.odredba ugovora između dužnika i poverioca na osnovu koje odlučuju da de se visina novčane sume utvrditi prema vrednosti određene količine zlata na dan isplate.. .je jedna varijanta indeksne klauzule i obično se ugovara kod ugovora u kojima se jedna strana obavezuje da izradi i isporuči određene predmete drugoj ugovornoj strani .je odredba u ugovoru na osnovu koje poverilac i dužnik utvrđuju da de se visina novčane obaveze u dinarima odrediti na osnovu kursa dinara prema određenoj stranoj valuti. 3.a to su ugovor o delu.dužnik treba da isplatii onu sumu novca koja odgovara unutrašnjoj vrednosti novca. shvatanje o monetarnom valorizmu. (ovde se ugovara da de se visina naknade koja jedna strana duguje nakon obavljenog posla zavisiti od cene materijala i cene rada i drugih elemenata koji utiču na troškove proizvodnje). 4.shvatanje o monetarnom nominalizmu.najčešde prema kursu dinara u odnosu na evro. bez obzira što je u međuvremenu došlo do promene u unutrašnjoj vrednosti. U svim pravilima su prihvadene dve teorije. Klauzule. Pored valorizacije na osnovu ugovora mogude je dodi u našem pravu i do valorizacije na osnovu sudske odluke. Postoje pravila koja omogudavaju sudu da pod uslovima predviđenim u tim pravilima svojom odlikom valorizuju novčanu obavezu tako što de visinu novčane obaveze uskladiti sa promenama u unutrašnju vrednost novca. Kada dođe do nesklada postavlja se pitanje kojoj vrednosti dati prednost: -dvostruko shvatanje: 1.dužnik treba da isplati onu sumu novca na koju njegova obaveza glasi.zlatna klauzula. devizna klauzula.u praksi se pribegava ugovornim obezbeđivanju klauzula kojim se obezbeđuje usklađivanje nominalne i unutrašnje vrednosti novca. odnosno ugovor izveden iz ugovora o delu-ugovor o građenju. (npr. Taj indeks može biti različit i tu postoji potpuna sloboda poverioca i dužnika njegovog ugovaranja. razlozi su pravna sigurnost i princip savesnosti i poštenja.indeksna klauzula.klizna skala. Stopa rasta prosečne plate.vrednost novca poveda.odredba u ugovoru koji zaključuje poverilac i dužnik.. Sredstva ugovornog valorizma: 1.stopa rasta cene određenog proizvoda) -kad je ugovorena ovakva klauzula daje pravo poveriocu nove obaveze da zahteva od dužnika da mu isplati onu sumu novca koja je obračunata prema dogovorenom indeksu. 2. Ako je došlo do promene unutrašnje vrednosti novca onda dužnik treba da plati vedu sumu novca-nominalnu.

na ruke 2.pravilo o promenama iznosa naknade štete u obliku novčane rente -novčana renta je jedna vrsta novčane naknade štete koju štetnik duguje u slučaju kada je oštedenom prouzrokovao štetu smrdu. -nenovčane obaveze – vodi se računa da li je rok ugovoren u interesu dužnika ili poverioca.boravišta odnosno sedišta dužnika. s tim što je dužan da o tome obavesti poverioca i da pazi da to ne bude u nevreme. Ako isplata u pošti nije dogovorena ved samoinicijativno onda se .karakteristika novčane rente je u tome što se ona plada oštedenom mesečno i u jednom periodu a najkasnije do njegove smrti. Ako mesto ispunjenja nije ugovorom određen onda kod novčanih obligacija važi pravilo da se ispunjavaju u prebialištu.onda se smatra da je novčana obaveza ispunjena kada banka poverioca dobije novčanu doznaku u korist poverioca ili virman (nalog) od stane dužnika banke da izvrši isplatu u korist poveriočevog računa.onda dužnik obavezu ima pravo da ispuni pre roka. 2. prirode obaveze i ostale okolnosti koje su postojale u momentu nastanka.pravila o raskidanju ili izmenama ugovora zbog promenjenih okolnosti .(bilo novčana ili nenovčana) utvrđuje poverilac i dužnik na osnovu ugovora. Ako je rok ugovoren u interesu poverioca.razlike novčane i nenovčane obaveze se ogledaju u pogledu mesta izvršenja Mesto ispunjenja. Nenovčane-važi pravilo da je to mesto prebivališta.sud može da iznos rente uveda na zahtev oštedenog kako bi njena suma bila usklađena sa promenama u untrašnjoj vrednosti novca.kad se ispalata vrši preko pošte. Mogudnost ispunjenja obaveze pre roka: opšte pravilo: moraju se ispuniti u momentu koji je određen dogovorom ili posebnim pravilima koji važe za pojedine imenovane ugovore. .boravištu poverioca u času ispunjenja.onda dužnik nema pravo da zahteva od poverioca da primi ispunjenje koje mu on nudi.sud je ovlašden da na zahtev jedne ugovorne strane u dvostranom ugovoru izmeni pojedine ugovorne odredbe ako se posle zaključenja ugovora pojave okolnosti koje ugovorne strane u tom momentu nisu mogle da predvide. Razlika novčane i nenovčane obaveze.banke ili druge finansijske organizacije kod koje poverilac novčane obaveze ima otvoren račun.1.ako je ugovoren rok u njegovom interesu Kad se smatra da je ispunio obavezu: 1. Ako on to odbije čini neopozvano i pada u poverilačku docnju.ako se isplata ne vrši na ruke ved preko tredeg lica.a poverilac dužnost da primi ispunjenje. . Ako je u interesu dužnika. Plada se u fiksnom iznosu koji utvrđuje sud u presudi. Poverilac nede pasti u poverilačku docnju ako odbije da primi isunjenje. onda ukoliko je takva isporuka ugovorena smatra se da je dužnik ispunio obavezu kad uplati novac. Dužnik je dužan da donese sumu koju duguje.a koje otežavaju izvršenje ugovorne obaveze ili onemogudavaju ostvarenje svrhe. novčane obaveze se mogu ispuniti pre roka što znači da dužnik ima pravo da ispuni obavezu. 3. ako se ne može ispuniti na osnovu posebnog propisa onda se određuje na osnovu svrhe.telesnom povredom ili oštedenjem zdravlja.

. Visina kamate utvrđuje se ugovorom poverioca i dužnika ali sloboda ugovaranja visine ugovorne kamate je bitno ograničena. Sloboda ugovaranja ne može biti široko postavljena zbog toga što ugovaranje kamate može biti izvor zelenašenja. fiksni.0. Duguje se od momenta kad je nastala obaveza pa do momenta njenog ispunjenja. KAMATA Za novčane i nenovčane obaveze vezuje se kamata.je stopa rasta cene na malo u određenom mesecu. U obligacionom pravu kamata je sporedna obaveza dužnika i može biti Ugovorna Zakonska ili zatezna Ugovorna kamata. Kad se radi o odnosima privrednih subjekata ZOO je postavio pravilo da de se najveda visina ugovorne kamate odrediti posebnim zakonom(koji nije donet). Ukoliko bi ugovorili takva odreba bi bila apsolutno ništava. ali može biti ugovorena i za nenovčanu obavezu koja glasi na predaju stvari određenih po rodu. -kamatna stopa po ovom zakonu sastoji se iz dva dela: 1. Zatezna kamata.na predaju koja glasi još na predaju određenih zamenljivih stvari). (npr. Duguje se samo u novcu za razliku od ugovorne koja se može dugovati i u drugim nekim zamenjljivim stvarima.a sudovi rešavajudi sporove za isplatu preterano visoke kamate primenjuju pravilo o ekvivalenciji uzajamnih davanja (čl. Zakon kojim je određena visina stope zatazne kamate se zove Zakon o visini stope zatezne kamate.15 ZOO). Duguje se samo od momenta kada dužnik dođe u docnju za ispunjenje svoje obaveze ( a to je prvog narednog dana od roka kad je trebao da ispuni obavezu).kamata se može ugovoriti i kod nenovčanog zajma. promenljivi.smatra da je obaveza izvršena onda kada pošta isplati poveriocu iznos koji je dužnik uplatio. Poverilac i dužnik ne mogu ugovoriti visinu zatezne kamata ugovorom. Visina zatezne kamata se utvrđuje isključivo zakonom.kamata koja se duguje isključivo za novčane obaveze. U ZOO je visina stope ugovorne kamate u odnosima između pojedinaca utvrđena na gornji iznos koji odgovara visini kamatne stope koju banka plada na štedne uloge po viđenju. U ovom slučaju dužnik de biti dužan da isplati kamatu koju banka plada na štedne uloge po viđenju. Zavod za statistiku utvrđuje ovu stopu. Ona se duguje po pravilu uz novčane obaveze. Poverilac može iskoristiti potrebu dužnika za novcem da bi za sebe ugovorio kamatu koja ne odgovara tržišnoj vrednosti novca. Može se desiti da se ugovori kamata ali ne i visina. Po pravnoj prirodi ugovorna kamata je nakanada koju dužnik plada poveriocu za kamatu koju je imao od upotrebe njegovog novca ili neke zamenljivih stvari.je ona koja se utvrđuje ugovorom između poverioca i dužnika.ovaj iznos predstavlja nakanadu štete koju je poverilac pretrpeo 2.5% .

da na taj iznos teče kamata.na iznos zatezne kamate počinje da teče kamata od momenta kada je poverilac podneo u sudu zahtev za njenu isporuku. Dualističke.da postoji uzročna veza (krivica dužnika ne mora da se dokazuje jer se pretpostavlja). a zatim se tako uvedani iznos pomnoži sa fiksnom stopom od 0.Deljive obligacije.mogude je da poverilac i dužnik dogovore da de se stopa ugovorne kamate povedati ukoliko dužnik ne ispati kamatu u momentu kad dospe.na jednoj ili drugoj strani samo jedno lice. Ako je pluralistička obligacija deljiva onda je pravilo da se obligacija deli među dužnicima i to na jednake delove. b. . S obzirom na to kako ova lica duguju odnosno potražuju mogu se podeliti na : 1. Uslovi za isplatu te naknade moraju biti dokazani da je pretrpeo štetu. bankarskim ugovorima ne važi pravilo zabrane napladivanja kamate na kamatu.deljive 2. Često se takva kamata naziva procesna kamata.5 % Anatocizam (kamata na kamatu). Najčešde su one koje glase na predaju stvari određene po rodu (novčane obligacije). Ako je šteta koju je pretrpeo veda od iznosa koji dobija od iznosa zatezne kamate on ima pravo da zahteva i naknadu takve štete-pravo na potpunu naknadu. Pravna priroda zatezne kamate: nije naknada za upotrebnu vrednost novca ved je pretpostavljena naknada štete(ona je sankcija za dužnika). O BLIGACIJE SA VIŠE DUŽNIKA ILI POVERIOCA Na poverilačkoj strani ili dužničkoj u obligaciji može da bude više lica.a ako je obligacija pluralistička onda pitanje da li je predmet deljiv ima veliki značaj.solidarne 3. Takve obligacije se nazivaju pluralističke.a ne bude ispladen.)ugovorne.nedeljive 1. Pretpostavljena je zbog toga što poverilac ne mora da pokazuje da je zaista pretrpeo štetu.u bankarsim poslovima.tj.ne može se ugovoriti kada kamata dospe na isplatu.a to znači čiji se predmet može podeliti i ispuniti u više delova koji imaju isto svojstvo kao ceo predmet. Kada u jednoj dualističkoj obligaciji postoji deljiv predmet onda se tu ne postavljaju nikakvi pravni problemi. postoje izuzeci i kod ugovorne i kod zatezne kamate a. Ako nije ugovoreno drugačije odnosno ako u pluralističkim obligacijama ima više poverilaca onda .su one obligacije čiji je predmet deljiv. i ako tom podelom ceo predmet ne gubi ništa od svoje vrednosti.Konačna visina se utvrđuje tako što se iznos glavnog novčanog duga prvo uveda za stopu rasta cena na malo u određenom mesecu.)zatezne.

ali tako da svaki deo bude zaseban.a drugi to ne uspe.poverilac koji nije uspeo da naplati svoje potraživanje ne može da zahteva od prvog da mu ustupi svoj deo napladen od potraživanja. Pasivne solidarne obligacije-su obligacije kod kojh na strani dužnika ima više lica. Od ovog pravila postoji izuzetak koji važi kod ugovora u privredi.a ne u delovima. Kada jedan od ove trojice ispuni obavezu obligacija se gasi. Rok dospelosti prema jednom ne mora biti rok dospelosti za drugog. Do takvih promena dolazi zato što zakon uređuje ili zato što je solidarnost ustanovljena pravnim poslom. Kada jedan dužnik ispuni poveriocu dug u celini onda se obligacija gasi i svi dužnici se oslobađaju obaveze (3 lica od poverioca pozajmila 30000 evra.(poverilac može zahtevati ispunjenje duga u celini). odnosno potraživanje se deli među dužnicima odnosno poveriocima. 2.kao npr.pasivne-ako na dužničkoj strani ima više lica. Poverilac ima pravo da izvrši izbor dužnika od kojeg de zahtevati ispunjenje obaveze. Tada ZOO uvodi pretpostavku o njihovoj solidarnosti.a ako izabrani dužnik ne ispuni obavezu onda se on može obratiti i ostalim dužnicima i tako redom dok ne postigne potpuno namirenje.posledica dužničke docnje. 1. Kod pasivnih zajedničkih obligacija ako jedan dužnik ispuni svoj deo duga. Ali to ne važi za sve pravne radnje ( jedne radnje mogu biti štetne za drugog. 3.i u ugovoru o zajmu predvideli pasivnu solidarnost između zajmoprimaca.jedan za sve“. Na osnovu takvog ugovora zajmodavac ima pravo da traži od svakog dužnika da ispuni dug u celini). Odnosi se na slučaj kada u ugovorima u privredi na dužničkoj strani ima više lica. Njihov predmet bi se mogao podeliti i svaki dužnik mogao bi ispuniti samo svoj deo. Dužnici u pasivnoj solidarnoj obligaciji se uzajmno zastupaju. 1. Pravne radnje koje preuzme jedan solidarni dužnik prostire se i na ostale solidarne dužnike. Prekid zastarelosti prema jednom dužniku ne prekida zastarelost prema drugom. da predstavlja celinu za sebe i ima svoju samostalnost.Solidarne obligacije. Kod aktivnih zajedničkih obligacija ako jedan poverilac naplati svoje potraživanje.Zajedničke obligacije.pluralističke obligacije koje imaju deljiv predmet.a na strani poverioca samo jedan.njegov dug prema poveriocu se gasi i on ne odgovara za deo duga koji pada na drugog dužnika.a obaveza deljiva. Ne moraju se svi dužnici obavezati pod jednim rokom.odnosno svaki poverilac bi mogao potraživati samo svoj deo potraživanja.aktivne-ako na poverilačkoj strani ima više lica 2. Dužnik odnosno poverilac nema pravo da zahteva ispunjenje obaveze kod onog kojem rok nije dospeo. Uprkos tome što je predmet deljiv u solidarnim obligacijama predmet se duguje i potražuje u celini. Svi dužnici predstavljaju jednog subjekta obligacija i zbog toga se kaže da duguju „svi za jednog. Karakteristike zajedničkih obligacija: dug. Ako taj dužnik dođe u docnju. Svaki dužnik odgovara poveriocu za celu obavezu i poverilac može od svakog dužnika zahtevati ispunjenje obaveze sve dok ne bude ispladena u celini. Zato se ovo pravilo odnosi na . Ako dužnik dođe u docnju prema jednom poveriocu onda samo on ima prava koja mu pripadaju a ne i drugi poverilac.posledica docnje utiče samo na njega.su pluralističke obligacije koje takođe imaju deljiv predmet.se potraživanje deli na onoliko delova koliko ima poverilaca i ukoliko nije ustanovljena drugačija podela onda se potraživanje deli na jednake delove.

U pravu su predviđena sredstva kojim se prilikom nastanka obaveze čvršde uređuje poveriočevo potraživanje.je izvor pasivne solidarnosti kada poverilac i dužnici izričito ugovore da dužnici poveriocu duguju solidarno. ZOO kaže i da kada ima više jemaca. Oni to mogu učiniti upotrebom različitih izraza „dužnici se obavezuju solidarno“. Pasivna solidarnost podrazumeva da se više dužnika obavezuje prema poveriocu. Pod ličnim prigovorima treba podrazumevati prigovore koji se tiču lilčnosti dužnika(npr. Solidarni dužnik od koga je poverilac tražio ispunjenje obaveze može da istakne svaki prigovor koji potiče iz same obligacije.da je prigovor apsolutno ništav.registrovana zaloga na pokretnim stvarima. Porodični zakon (odgovornost roditelja za štetu koju pričini dete). zakon 1.kod ugovora u privredi duguje se solidarno. jemstvo.ručna zaloga. Nastanak pasivne solidarnosti: kad ima više dužnika u deljivoj obavezi.zakon-ako solidarnost nije izridito ugovorena može se desiti da bude zakonom naređena.ogleda se u tome što poverilac ima pravo da zahteva isplatu duga od bilo kog dužnika.ugovor.pasivna solidarnost). Prestanak dejstva: .oni duguju poveriocu solidarno.zastareo. Izvori pasivne solidarnosti su: 1.ona je i supsidijerna. 2.duguju nadoknadu štete solidarno“.odustanica).rušljiv). U ZOO postoji čitav niz pravila koje uvode solidarnost među dužnicima. dejstvo između poverioca i dužnika 2. Stvarna sredstva obezbeđenja (hipoteka. Razlika je bitna: jemstvo je akcesorna obaveza zbog toga što prati sudbinu glavne obaveze.ugovor 2. Ona sredstva kod kojih se sam dužnik jače obavezuje ili kod kojih se uz dužnika obavezujujoš neka druga lica prema poveriocu (ugovorna kamata. „dužnici se obavezuju svi za jednog jedan za sve“ itd.(npr. Pored prigovora ovih svaki dužnik može poveriocu da istakne lične prigovore koji se tiču odnosa samo tog dužnika koji je tražio ispunjenje te obaveze ili poverioca. 2. Značaj pasivnih solidarnih obligacija: veliki je značaj. Solidarnost se ne pretpostavlja ved mora ugovorom biti izričito ugovoreno ili zakonom naređena. Ogleda se u tome što predstavlja najjače sredstvo ličnog obezbeđenja poveriočevog potraživanja. „ukoliko više lica prouzrokuju štetu jednom licu. Zajedničko je što se još jedno lice obavezuje. Zajedničko svim sredstvima da poverilac stiče stvarno pravo na dužnikovoj stvari iz čije vrednosti de se modi naplatiti. Ako poverilac padne u poverilačku docnju prema jednom solidarnom dužniku onda to deluje prema ostalim dužnicima.radnje koje su solidarne za ostale dužnike). Solidarnost je ustanovljena i u čitavom nizu drugih zakona: Zakon o nasleđivanju (ugovaranje za dugove ostavioca). Zatim npr. 2 vrste sredstava: 1.Dejstva između poverioca i dužnika.duguje svaki za svoj deo. Poverilac je obezbeđen time što ima pravo da se prinudno naplati iz dužnikove imovine koja predstavlja opštu garanciju poveriocu da de modi da bude namiren. Dejstva pasivne solidarnosti:treba razlikovati dve vrste pravnih dejstava: 1. da je on poslovno nesposoban). On može da tuži svakog dužnika dok njegovo potraživanje ne bude namireno u celini.kapara.dejstvo između samih dužnika 1.ali obaveza svakog dužnika je obaveza istog reda(nije supsidijerna).

Kada poverilac zaključi sporazum o novaciji sa jednim solidarnim dužnikom. 2. treda lica kao kupci kupuju kudu za 90. Kod pasivnih solidarnih obligacija postavlja se pitanje kako na odnos između poverioca i dužnika deluje sporazum o otpuštanju duga koji je poverilac zaključio sa jednim od solidarnih dužnika? Kad je zaključio sa jednim onda se dug gasi za sve solidarne dužnike.Dejstva pasivne solidarnosti između samih sadužnika-(regresivni odnos).000 sa namerom da na njoj postanu suvlasnici sa udelom 1/3.uzajamna. Do sjedinjenja dolazi po pravilu na osnovu univerzalne sukcesije. istorodna i potrebno je da jedna strana izjavi volju da ode da vrši prebijanje. ako je oproštaj duga izvršen in rem (kad je izričito naglašen). 4. ispunjenje. Ovo je redovan način prestanka.onda ima pravo da potražuje od ostalih po 30. (npr. Ako jedan kupac isplati svih 90.a ako je in rem svi sadužnici se oslobađaju oabveze.1. Kod pasivnih solidarnih obligacija ako dođe do sjedinjenja tako da jedan solidarni dužnik nasledi poverioca. Kompenzacija je način prestanka pasivne solidarnosti kada između poverioca i jednog solidarnog dužnika postoji uzajamna. Taj odnos više nije pasivna solidarnost nego zajednička obligacija(dužnik koji je izvršio isplatu-isplatilac ima pravo da od sadužnika zahteva samo onaj deo koji pada na svakog od njih. Ako je oproštaj duga izvršen in personam onda se samo taj dužnik oslobađa duga. Kako se određuju delovi? 1.a ko je in personam onda se oslobađa samo taj sadužnik. 3.način gašenja obligacija kada se u jednoj ličnosti steknu svojstva i dužnika i poverioca.otpuštanje duga. a obaveza solidarnih dužnika se smanjuje za iznos koji je iznos dela tog dužnika.redovan način prestanka obligacije koji se dešava na osnovu sporazuma između poverioca i dužnika i na osnovu koga se potraživanje poverioca prema dužniku gasi.ali samo do iznosa dela koji taj sadužnik ima u pasivnoj solidarnoj obligaciji. 3.ukoliko ništa nije bilo unapred predviđeno ugovorom onda isplatilac ima pravo da zahteva ona deo koji se utvrđuje na osnovu pravnog odnosa učesnika u pravnom poslu.kompenzacija.obligacija od strane jednog solidarnog dužnika prestaje odnos između dužnika i poverioca. U tom slučaju ako potraživanje prema poveriocu ili dužniku koga je poverilac izabrao.način prestanka potraživanja prebijanjem međusobnih potraživanja koja poverilac ima prema dužniku odnosno koja dužnik ima prema poveriocu. a dug solidarnih dužnika smanjuje se za iznos prebijenog potraživanja.što znači da se sa otpuštanjem duga dužnik mora usaglasiti. Otpuštanje duga je ugovor.novacija ( prenov)-je takav način gašenja obligacije koji se dešava na osnovu ugovora između poverioca i dužnika na osnovu koga oni određuju da se dug koji je do tada postojao između njih ugasi. To je obligacioni odnos koji se zasniva između sadužnika koji je ispunio obligaciju i njegovih sadužnika.pravilo da isplatilac ima pravo da od ostalih dužnika zahteva samo onaj deo koji je utvrđen ugovorom između sadužnika. Ako poverilac izabere dužnika koji prema njemu nema potraživanje i takav dužnik ima pravo da prebije potraživanje svog sadužnika prema poveriocu.000). dospela. u tom slučaju pasivna solidarnost obligacije smanjuje se do iznosa dela tog dužnika.nije jednostrana izjava volje poverioca. onda se primenjuje pravilo po kome se dug deli na . ali da nastane novi obligacioni odnos koji ima drugačiji osnov ili drugačiji predmet.onda taj dužnik može da prebije potraživanje koje ima prema poveriocu.istorodna i dospela potraživanja. 5.sjedinjenje.ako se ni na jedan način ne može utvrditi deo.000. 2. 2. Da bi se kompenzacijom ugasilo potraživanje potrebno je da su potraživanja istovremena.

kod ovakvih obligacija postavlja se pitanje kako dužnik ispunjava obligaciju? Da li treba da je ispuni sa svim predmetima ili sa jednim predmetom.šta de se desiti ako se od jednog sadužnika ne može dobiti deo jer je insolventan? Ovde važi pravilo da se deo sadužnika koji je insolventan deli među ostalim sadužnicima na jednake delove.isto tako dužnik ima pravo da sam izabere poverioca kome de ispuniti obavezu.obligacija koja glasi na činjenje). Mogu biti i obligacije koje imaju deljiv predmet ali koje u konkretnom slučaju ugovorne strane smatraju nedeljivim.ali tu se ne primenjuju sva pravila koja bi trebala da važe za aktivne solidarne obligacije.Nedeljive obligacije. Kod aktivnih solidarnih obligacija može se tražiti ispunjenje potraživanjaa u celini. 2. 4. Deo potraživanja koji pripada ostalim poveriocima utvrđuje se prema istim pravilima kao deo koji pada na dužnike u pasivnoj solidarnosti. 2.su pluralističke obligacije sa više lica čiji je predmet nedeljiv.Aktivne solidarne obligacije. Ako u ugovoru o građenju naručilac i izvođač predvideli „ključ u ruke“ onda se ovakva obligacija smatra nedeljivom. Mnogo manje su zastupljene u praksi i nisu sredstva obezbeđenja. Mogu imati više dužnika ili poverilaca: 1.alternativne 2. Kada dužnik ispuni obavezu jednom poveriocu njegova obaveza prestaje prema svima. Nedeljiv predmet je onaj koji se ne može podeliti na više delova tako da ne izgubi od svoje vrednosti (npr. Naprotiv aktivna solidarnost slabi obaveznu snagu obligacije zbog toga što stvara nezavisnost da li de se poverioci kojima dužnik nije ispunio potraživanje modi da naplate od onog poverioca kome je potraživanje ispunjeno.su obligacije u kojima na strani poverioca ima više lica koja potražuju tako da je svaki od njih ovlašden da od dužnika zahteva isplatu potraživanja u celini. (npr. Ona može po pravilu biti podeljena i ispunjena na delove (npr.nedeljive obligacije sa više poverilaca su one kod kojih ima više lica na poverilačkoj strani.tako i o sekundarnim). Dejstva: ogleda se u tome što svaki poverilac ima pravo da od dužnika zahteva isplatu potraživanja u celini. S obzirom na odgovor na ovo pitanje dele se na: 1.jednake delove odnosno da na svakog dužnika pada jednak deo.obligacija koja glasi na predaju dijamanta).a nastaje obligacioni odnos između sapoverioca i kome poverilac koji je primio ispunjenje ima obavezu da ostalim poveriocima isplati onaj deo potraživanja koji njima pripada.kod ugovora o građenju).ali ako je jedan od poverioca tražio od njega ispunjenje on ne može punovažno da ispuni obavezu prema drugima.a u nedeljivim obligacijama to može da se učini samo ukoliko je ovlašden od svih poverilaca.ako ima više dužnika onda de po prirodi stvari na takvu obligaciju primenjivati pravila o pasivnoj solidarnoj obligaciji (kako pravila o primarnim. Nisu samo obligacije čiji je predmet nedeljiv nedeljive.a kad dužnik isplati potraživanje jednom solidarnom poveriocu onda se njegova obaveza gasi prema svima.fakultativne . Podela obligacija prema množini predmeta 1.Složene obligacije. 1.

kumulativne 1. Ako je do nemogudnosti ispunjenja predmeta obligacije došlo krivicom poverioca ili dužnika onda postoje posebna pravila.a pravna mod je pravna mogudnost data jednom licu da izjavom svoje volje stvori jednu novu situaciju. 3. -čijom krivicom i koja strana je imala pravo izbora? Ako je krivicom dužnika. Fakultativne obligacije: obligacije u kojima dužnik duguje jedan tačno određen predmet ali se može osloboditi obaveze i predajom nekog drugog predmeta ako je ovlašden zakonom ili ugovorom.3. Smatra se da je izbor izvršen onda kada druga strana bude obaveštena o izvršenom izboru. (pr. Vršenjem ovog ovlašdenja ne unosi se nikakva promena u obligacionom odnosu.onda se poverilac ili dužnik mogu obratiti sudu sa zahtevom da on izvrši izbor predmeta ispunjenja alternativne obligacije.ovlašdenje dužnika da izvrši svoju obavezu predajom nekog drugog predmeta nije pravo izbora.una res est in solutione“.pravo izbora određuje se ugovorom poverioca i dužnika b. 2.zahtevati ispunjenje obaveze preostalim predmetom . 2. a pravo izbora pripadalo njemu onda može dati drugi predmet.zahtevati nadoknadu štete.)zavisi od toga ko ima pravo izbora.poverilac pozovu da izvrši izbor. -ako je pravo izboora imao poverilac onda možee: 1. Ako poverilac u ovom slučaju ne izvrši izbor. „due res in obligatione. Pravo izbora nije subjektivno pravo ved pravna mod.onda to pravo prelazi na dužnika.a ako rok nije određen onda kada ga dužnik pozove. Kada pravo izbora pripada poveriocu onda je poverilac dužan da obavi izbor u roku koji je određen. Zbog toga je pravo izbora neopoziv od momenta kad je saopšten drugoj strani.nisu složene obligacije zbog toga što imaju samo jedan predmet una res est in obligatione ali se dužnik ako je ovlašden može osloboditi predajom drugog predmeta „due res sunt in solutione“ 2. Do alternacije obliggacije može dodi i na još jedan način. Razlike alternativnih i fakultativnih obligacija.a odluka dužnika doneta u vršenju ovlašdenja da obavezu izvrši .pravo izbora kada se izvrši je neopoziv.zakup sobe u hotelu).ili ako rok nije bio određeen kada ga dužnik odn.alternativne-su takve kod kojih dužnik duguje dva ili više premeta ali tako da mu se obaveza gasi kada poveriocu preda bar jedan predmet. Na osnovu tog izbora on bira predmet kojim de izvršiti obavezu.a trede lice se ne odazove u roku. (tipičan primer ako je nečiji rob prouzrokovao štetu drugome). U slučaju propasti jednog predmeta obligacije i to samo ako je nastupila viša sila. S obzirom da imaju više predmeta postavlja se pitanje kojim predmetom de se ispuniti obligacija? a. Pravo izbora kod alternativnih obligacija je pravna mod zato što se u alternativnoj obligaciji unosi promena koja se sastoji u tome što se jedna složena obligacija pretvara u jednostavnu. Kada je na osnovu ugovora između poverioca i dužnika predviđeno da de trede lice izvršiti izbor. Ako je izbor na dužniku on može izbor izvršiti i blagovremenim preduzimanjem radnji koje predstavljaju izvršenje obligacije.pravo izbora pripada dužniku.)ako ne postoji ugovor. Dužnik ima pravo izbora sve dok poverilac u postupku prinudnog izvršenja ne dobije jedan od predmeta. One su samo prividno slične : 1.

U slučaju poništenja dolazi do restitucije što znači da je saugovornik oštedenje stvari dužan da vrati ono što je primio.poslovodstvo bez naloga (nezvano vršenje tuđih poslova) 5. pravni posao-može biti ugovor ili testament (ugovorom u zajmu ugovoreno da de zajmodavac vratiti 10.jednostrana izjava volje (javno obedanje nagrade.a. b. Izvor nastanka fakultativnih obligacija: 1. Od ovog postoji izuzetak kad poklonodavac posle učinjenog poklona osiromaši u tolikoj meri da nema sredstava za život. IZVORI OBLIGACIJA Prema ZOO čl.a ako je poverilac kriv-predaje samo onaj deo što preostaje ne odgovara za štetu. Ukolio jedan predmet propadne? Ako je viša sila-predaje šta preostane.a zakon kaže da se može osloboditi obaveze vradanje predmeta poklona.ako pristane da poklonodavcu daje sredstva za život koja mu nedostaju.koji je po pravilu neopoziv.ali se može osloboditi predajom drugog predmeta.i druge zakonske činjenice utvrđene zakonom.ako je krivica dužnika-naknada štete. Dužnik čak i kad je obavestio poverioca može da se obaveze oslobodi predajom drugog predmeta. 4. kumulativne. 2. Saugovornik se može osloboditi ako da dopunu do stvarne vrednosti.su one obligacije koje imaju dva ili više predmeta obaveze koje su ujedno i predmet ispunjenja i duguje se tako da ih dužnik mora predati sve da bi se oslobodio obaveze.kod propasti predmeta obaveze kod kod alternativnih obligacija propast stvari prouzrokovana višom silom dolazi do koncentracije. .sticanje bez osnova (pravno neosnovano obogadenje) 4.)u pravilima o poništenju ugovora zbog prekomernog oštedenja (laesio enormis). U slučaju opoziva poklonoprimac je dužan da vrati poklon. Kad propadne krivicom dužnika nastaje obaveza na naknadu štete. Kada se te činjenice zakonski predviđene steknu ili dogode onda iz te činjenice između dužnika i poverioca nastaje obligacioni odnos. U ovom slučaju može da traži povradaj predmeta ali samo ako nije osiromašen svojom krivicom.ugovora 2.)kod ugovora o poklonu.prouzrokovanje štete 3.000 evra ili da bi se oslobodio obaveze predati svog punta).nekim drugim predmetom nije neopoziva. Ako je do propasti došlo krivicom poverioca obligacija se gasi. zakon. Laesio enormis postoji kad u teretnim ugovorima postoji očigledna nesrazmera davanja koja je posledica zablude jedne od strana o vrednosti predmeta. Izvori obligacija su činjenice za koje zakon vezuje nastanak obligacionih odnosa.što znači da poklonodavac ne može svojom voljom opozvati. 3.ali dužnik bi imao pravo da traži naknadu štete i preda drugi predmet.izdavanje hartija od vrednosti) 6.a kod fakultativnih obligacija se gasi.1 propisano je sledede: Ovim zakonom uređuju se obligacioni odnosi koji nastaju iz: 1.

Ugovor stvara obligaciju-u našem pravu ne postoji pojam liberatornog ugovora (postoji u Nemačkom pravu i označava ugovore kojima se ukidaju postojedi pravni obligacioni odnosi). Pojam osnovnih načela ugovornog prava Ugovorno pravo predstavlja skup pravnih normi koje uređuju ugovore. Obligacije su nastajale iz forme koje su ugovorne strane morale da izvrše. „razgovor je razgovor. Strane -ugovornik (je najispiravnije). Terminologija: pakt. Pravilo da saglasnost volja rađa obligaciju nastala je krajem 17.Antidu). Dogovor (sporazum).ugovorna strana. Pogodba . 1.Dvostrani pravni posao.veka kad počinje da preovladava ideja po kojoj obavezuje reč data drugom. Te pravne norme počivaju na nekoliko osnovnih principa (ključne odlike obligacionog prava po prof. Ista ideja izražena je u Opštem imovinskom zakoniku Crne Gore iz 1888. U obligacionom pravu ugovor ima uže značenje: ugovor je saglasnost izjavljenih volja dva lica kojom se postiže obligaciono pravno dejstvo što znači da se ugovorom u obligacionom pravu stvaraju obligacije.jer je izjava volje koja je usmerena na postizanje određenog pravnog dejstva. Umesto pravila u rimskom pravu nastaje novo pravilo „ PACTA SUNT SERVANDA“ (prosta. Pravilo znači da se usmeni sporazumi moraju izvršiti kao da sam zakon naređuje neku obavezu.za saglasnost volja se koristi za sporazume pre ugovaranja (u pregovorima).znači da je saglasnost volja. Nije važilo u rimskom pravu gde saglasnost volja nije bila dovoljna da stvori obligaciju. To je opšti pojam koji postoji u svim granama prava.sporazum konvencija. Ako su bili ispunjeni zahtevi forme nastajala je obaveza bez obzira da li je stvarna volja bila da zasnuju obavezu. 3.nagodba.tj za njegov nastanak potrebna saglasnost dve volje(a to je razlika ugovora i testamenta). „ex nuda pacta obligatio non nascitur“.Princip kauze .u našem pravu se koristi da označi jednu klauzulu.Sloboda ugovaranja 2.a ne forma u kojoj je ta reč izražena.ukidanju ili menjanju pravnih poslova. Pravilo da iz ugovora nastaje obligacioni odnos je novijeg datuma.UGOVOR Ugovor je saglasnost izjavljenih volja koje proizvode određeno pravno dejstvo koje se može sastojati u nastanku.ugovarač. Jedan takav kod nas koji bi mogao da postoji je ugovor (sporazum) o otpuštanju duga.usmena saglasnost obavezuje na izvršenje). 2. Karakteristike ugovora u obligacionom pravu: 1.Zaštita prava prinudnim putem i naknada štete 3.a ugovor je strankama zakon“.Pravni posao.a ne ugovor. U rimskom pravu obaveze nisu mogle nastati iz same saglasnosti volje.ali ne treba ih označavati jer su preširoki i uglavnom se koriste u MJP.

2. 2. 2. Osiguravajuda društva imaju pravo na regres ukoliko je šteta prouzrokovana namerno ili krajnjom nepažnjom. obavezno osiguranje-1.propisano je za neka lica obaveza da zaključe ugovor ako im bude stavljena ponuda od zainteresovanog lica i ako su ispunjeni i drugi potrebni uslovi. Ova obaveza zaključenja ugovora o osiguranju propisana je radi zaštite interesa samog sopstvenika. Ugovori bez saglasnosti su rušljivi osim ukoliko nisu ugovori malog značaja. ograničenje saglasnosti tredeg lica za zaključenje ugovora.saglasnost je potrebna i roditeljima kada kao zakonski zastupnici zaključuju ugovor umesto maloletnika mlađeg od 14 god. Kada je za neka lica propisano da su obavezni da zaključe ugovor. slobodu svakoga da izabere lice sa kojim de da zaključi ugovor. 3. Saglasnost tredeg lica može biti propisana u interesu zaštite javnih i privatnih interesa. Obavezu zaključenja ugovora kada im se stavi obaveza imaju: prevoznici u linijskom prevozu u drumskom. 2.potrebna je saglasnot roditelja ili staratelja. Dispozicija subjekta. Predstavlja primenu principa autonomije volje u obligacionom pravu i ima dva svoja elementa. izvan osiguranja.obaveza zaključenje ugovora o osiguranju od štete pričinjene licima ili stvarima na zemlji koju imaju sopstvenici vazduhoplova. Za sve imaoce motornih vozila da zaključe ugovor o osiguranju od odgovornosti za štetu.u privatnim interesima propisana u tri slučaja: 1.ZOO slobodu ugovaranja naziva autonomija volje u čl. Upotrebom motornih vozila često biva prouzrokovana šteta .vazdušnom i železničkom saobradaju. kada ugovor zaključuje maloletnik stariji od 14 godina ili punoletno lice kojem je delimično oduzeta sposobnost. Zaštita interesa štetnika ogleda se u tome što je veda verovatnoda da de uspeti da se isplati. sloboda svakog lica da odluči da li de ili nede zaključiti ugovor 2.to je sloboda ugovornih strana da svojom voljom urede sadržinu ugovora. 1.ona nisu slobodna i imaju obavezu da ugovor zaključe. . 2.obuhvata dve stvari: 1. obaveza zaključenja ugovora o osiguranju putnika od štete koja im bude pričinjena u toku prevoza koja imaju pravna lica koja se bave javnim prevozom putnika.a radi se o ugovoru kojim ne otuđuje nepokretnost ili pokretna stvar vede vrednosti. Autonomija volje je dobila različitu manifestaciju u različitim granama prava. 3. radi zaštite javnih interesa propisana je kod zaključenja ugovora o prodaji vatrenog oružja. saglasnost mora dobiti i staratelj kada zaključuje ugovor umesto štidenika i to uvek kada ugovorom raspolaže njegovom imovinom ili kada ugovor prevazilazi okvir redovnog upravljanja njegovom imovinom. 2.slobodu da se odluči da li de se ugovor zaključiti može biti ograničena i tredim licima time što se od pojedinih lica zahteva da dobiju saglasnost tredih lica za zaključenje ugovora. Sloboda ugovaranja u užem smislu. Ograničenje prava slobode da odluči da li de se ugovor zaključiti: u savremenom pravu je ograničena propisivanjem obaveze određenih lica da zaključe ugovor. 1. Sloboda ugovaranja u užem smislu nije apsolutan princip ved relativan zbog toga što u savremenom pravu postoje zakonska ograničenja ove slobode. 1.10 ZOO međutim to je neodgovarajudi termin jer je autonomija volje opštiji princip od slobode ugovaranja. 1.Sloboda ugovaranja.1.

propisi ugovaranja kamate na kamatu. 1978. Umesto toga treba prepustiti sudu . 2. ZOO nije sledio SGZ.)ustavom utvrđena načela društvenog uređenja. Zakonsko pravo preče kupovine je pravo jednog lica da mu sopstvenik stvari kad namerava da proda stvar učini ponudu da stvar kupi pre svih ostalih lica.propisi koji govore o najvišem iznosu ugovorne kamatne stope 3.propisi o pravima zastarevanja 2.odn. su usvojene izmene i dopune ZOO i propisano je da učesnici u ugovoru mogu slobodno da uređuju.3.su propisi obligacionog prava i drugi propisi koji se ne mogu promeniti voljom ugovornih strana. Zabrana pojedinih klauzula ugovora propisana je i u ZOO.ali ne suprotno prinudnim propisima.a to je slučaj zakonskog prava preče kupovine.javni poredak 3. Sadržana su u zakonima i podzakonskim aktima i imaju za cilj da spreče zaključivanje ugovora koji bi bili protivni naređenjima koja proizilaze iz tih propisa.dobri običaji 1. Nakon toga 1844. Kod nas ograničenja dispozicije su slededa: 1.javnom poretku i dobrim običajima. kod ugovora ozalozi.Prinudni propisi.god. Ovi propisi su određeni numerus clausulus i primenjuju se kao konkretno naređenje ili zabrana. b.)pravila morala socijalističkog samoupravnog društva. Javni poredak je jedan od pojmova koji se odlikuje svojom neodređenošdu pa je definisanje ostavljeno pravnim teorijama u kojim postoje različiti stavovi: 1. po prvoj teoriji.je sposobnost ugovornih strana da urede sadržinu ugovora.ne pominje se javni poredak. Zakon o agenciji za borbu protiv korupcije.takođe postoje ograničenja dispozicije. Dispozicija subjekta. Ista zabrana važi i za njihovu užu porodicu. U njemu se predviđa da je zabranjeno nosiocima javnih ovlašdenja da primaju poklone.što znači da kao poklonoprimci ne mogu zaključiti ugovor o poklonu ako poklone treba da prime u obavljanju svoje funkcije. Izuzetak od ovog slučaja su prigodni manji pokloni i protokolarni.prinudni propisi 2.al se u čl. Npr. Imalac prava preče kupovine ima dva prava: pravo prvenstva i pravo prekupa.u Srpskom građanskom zakoniku.a ako sopstvenik ne ispuni obavezu onda to lice ima pravo da od tredeg lica kome je stvar prodata zahteva da mu stvar ustupi pod istim uslovima. javni poredak nije mogude a ni potrebno definisati. Kod ovog ugovora predviđeno je da su ništave klauzule kojima se određuje da de založena stvar predi u svojinu zajmodavca ako zajmoprimac ne vrati zajam u roku.Javni poredak-je najznačajnije i najšire ograničenje dispozicije subjekata.ali isto kao što postoje ograničenja slobode ugovaranja u užem smislu. U ZOO ima više propisa koji imaju prinudan karakter: 1. U čl.10 pominje: a.16.da de zajmodavac modi predati stvar iz slobodne ruke po unapred određenoj ceni. Ova sposobnost je u svim savremenim pravima prihvadena kao princip.ograničenje slobode da se izabere lice sa kojim de se zaključiti ugovor: tipičan slučaj kad zakon propisuje obavezu određenih lica da ponudi zaključenje ugovora licu koje zakon propisuje. Do 1993. Prvi put je pomenut u Code civilu 1804.

Opšte uslove formularnih ugovora određuje ekonomski modnija ugovorna strana.pružanju komunalnih usluga. .) društveni interesi b.a cilj koji ugovorne strane hode da postignu ugovorom ne sme biti suprotan javnom poretku.da u svakom konkretnom slučaju utvrdi šta je javni poredak kada se takvo pitanje postavi pred njim. Ovi ugovori se pojavljuju kod ugovora o osiguranju. po tredoj teoriji.a onaj koji je suprotan se ne može smatrati dobrim običajem.koje je šire shvatanje i po njemu javni poredak predstavlja skup osnovnih pravnih i moralnih principa na kojima je zasnovano postojanje i i pravno trajanje pravno organizovane zajednice i izražavaju se preko određenih društvenih normi koje ugovorne strane moraju poštovati prilikom zaključenja ugovora. Ona ima faktičku mod da o tome odlučuje. (npr. Prema ovom stanovištu. 5. U pojam pravnog poretka ulaze sva opšta ustavna načela i sve opšte zakonske norme koje imaju prinudan karakter i nisu konkretizovane putem odgovarajudi nižih pravnih akata.Zakonom regulisane sadržine ugovora.predstavljaju ustaljena pravila ponašanja koja usvaja određena društvena grupa i koja su u svetu članova te grupe postala obavezna.uže.a nabrojane propise treba prepustiti državnim organima. javni poredak predstavlja skup propisa koji su izričito nabrojani. Problem je što nije mogude obuhvatiti sve propise koji mogu da uđu u javni poredak. Samo oni koji nisu konkretni.bez dogovora sa drugom stranom. Ostavlja se sudu da odredi da li je javni poredak povređen ili nije.u celini je regulisan na pravila Zakona o stanovanju. ali se mogu pozvati i same stranke svojim ugovorom. 3.ovde ulaze i pravni standardi.a slabija ugovorna strana može samo to da prihvati ili ne prihvati.javnom prevozu.potrebno je odrediti osnovna obeležja javnog poretka ali nije neophodno da se precizno definiše. Formalni ugovori su oni čiji nastanak se vezuje za ispunjenje zakonskih uslova ili ugovorno propisane forme.) društvena solidarnost c. Kod dileme šta je dobar a šta loš običaj zastupljen je stav da je dobar običaj u skladu sa poštenjem i savesnošdu .Faktičke prirode. 2.) propisi o državnom poretku. Formularni ugovori su ugovori kod kojih bitne elemente ugovora određuje jedna strana. Prema ovom shvatanju.ispoljava se tako što zakon u nekim slučajevima reguliše neke elemente ugovora imperativno tako da te elemente ugovorne strane ne mogu urediti drugačije. U našoj pravnoj doktrini postoje dva shvatanja: 1. po drugoj teoriji. po četvrtoj teoriji.formularni ugovori (ugovori po pristupu) -jedna strana unapred određuje sve uslove bududeg ugovora tako da druga strana može samo u celini da ga prihvati ili da ga u celini odbije. Obaveznost proizilazi od sankcije.pojam javnog poretka dolazi do izražaja kod normi koje regulišu predmet i kauzu ugovora tako da predmet ugovora ne može biti suprotan javnom poretku. Pojam se srede u pravilima koja uređuju trgovačke ugovore kada se poziva sam zakon.organizacije državne vlasti i propisi državnog uređenja.opšte pravne norme koje svoju konkretnu sadržinu dobijaju tokom njihove primene.isporuci električne energije.po profesoru Antidu u javni poredak ne ulaze svi propisi ved samo neki. 4. Ugovor o otkupu stana.a koje samo daju smernice i upustva sudiji u vezi sa primenom pravnih normi. Izdvaja se nekoliko mišljenja u zavisnosti od kriterijuma da li pravilo ulazi u javni poredak: a. 2. 4.Dobri običaji. prvo. 3.je potrebno utvrditi jednak kriterijum koji bi omogudio da se na osnovu njega okupe i klasifikuju određena pravila koja se tiču javnog poretka.

ug .oni koji su sastavljeni od elemenata više ugovora (ug.nisu toliko česti u pravnom prometu.ugovori sa trenutnim izvšenjem.o prodaji. 6.trampa.zajmu). formalni.o lizingu. 5.o organizovanju putovanja.Bitni uslovi potrebni za anstanak ugovora: 1. neimenovani. U rešenju ovog pitanja nastale su brojne teorije. Npr. generalne 6.Prema kriterijumu određenosti u zakonu: 1. mešoviti. individualni 5.Prema tehnici i načinu zaključenja: 1.o ne nepravoj ostavi).pa se postavlja pitanje koja demo pravila postaviti.o ostavi i ug.su ugovori koji se davaju jednim aktom davanja ili činjenja. U našem pravu jeprihvadena teorija apsorbcije. 2.koju su ugovorne strane utvrdile kao uslov nastanka i punovažnosti. neformalni.oni ugovori za čiji nastanak je pored saglasnosti volja neophodno da ona bude izražena u formi koju je zakon odredio odn. 2.zakupu.Podela ugovora 1. posebne. Po njoj kod jednog mešovitog ugovora treba utvrditi koji elementi kod njega pretežu i ti elementi koji pretežu apsorbuju elemente drugih ugovora. Predstavljaju poseban problem za primenu u pravu jer u slučajju da dođe do spora oko njihovog izvršenja može se postaviti pitanje pravila koje treba primeniiti s obzirom da je u njima sjedinjenoo više elemenata različitih ugovora. imenovane. ugovore po pristupu 2. 4. 3.oni koji naastaju prostom saglasnošdu volja. 2. (ug. ugovori sa trajnim izvršenjem. ugovori sa sporazumno određenom sadržinom 3. kolektivni 4.ugovori koji seizvršavaju preduzimanjem više uzastopnih sukcesivnih akata davanja ili činjenja.o finansijama.o zajmu. kod ugovora o nepravoj ostavi imamo situaciju u kojoj su sjedinjeni elementi ug.oni ugovori koji se sastoje iz elemenata samo jednog određenog ugovora. 2. jednostavne.Prema dužini trajanja prestacije: 1.Kriterijum zavisnosti ugovora jednih od drugih . (prodaja.zajam).o pansionu. 2.su ugovori koji se izvršavaju preduzimanjem jednog akta davanja ili činjenja koji se prostire u kradem ili dužem vremenskom periodu odn.Prema karakteru prestacije: 1. Njihova sadržina nije zakonom posebno uređena niti im je u zaakonu dato posebno ime.to su oni ugovori koji su zbog svoje učestalosti u pravnom prometu zakonom posebno uređeni i čije je ime tačno određeno.

o poklonu. Ova podela ugovora ima veliki značaj u našem pravu. ugovri koji se zaključuju bez obzira na ličnost učinioca. pravila o ustupanju ugovora. 2. 2. Zajam više nije realan ugovor.o beskamatnom zajmu.ugovori koji ne mogu postojati samostalno ved njihovu egzistenciju i pravna sudbina zavise od egzistencije i pravne sudbine nekog drugog ugovora (jemstvo) 7.ug. dvostrane ugovore. akcesorni.zaključuje se prostom saglasnošdu volja. (ug. pravila o odgovornosti za pravne nedostatke ispunjenja 3. Ugovor o delu). On je dvostruko obavezan jer nastaje obaveza zajmodavca da preda određenu količinu zameenljivih stvari. teretni -su ugovori kod kojih svaka strana duguje naknadu za korist koju prma od odruge ugovorne strane. pravila o prigoru neispunjenja 4.tako da je izvršenje obaveze iz tog ugovora vezana za određeno lice i ne može biti preneta na drugo lice (npr. ugovori intuitu personae.su oni ugovori kod kojih jedna strana ne duguje naknadu za korist koju prima od druge. Značaj podele:ogleda se u tome što se najednostrane obaveze ugovornika ne primenjuje čitav niz zakonskih pravila za koje je u ZOO određeno da se primenjuju samo na dvostrane ugovore. Nazivaju se još i ugovori bez nanade ili besplatni. 2.1. Prema shvatanju prfesora Antida ugovor o poklonu je dvostrano obavezan pravni posao jer za poklonoprimca nastaje obaveza zahvalnosti koja se sastoji u suzdržavanju. Dvostrani ugovori se još nazivaju i uzajmni.Podela prema odnosu prava i obaveza: 1. samostalni. U jednostrane ili jednostrano obavezne ugovore spada ugovor o poklonu (na osnovu njega nastaje samo oabveza poklonodavca da preda poklon i pravo svojine. pravila o zelenaškim ugovorima 9. 121 do 148. pravila o preomernom oštedenjuu 8. pravila o nemogudnosti ispunjenja 7. 1.reccipročni i sinalagmatični. pravila o odgovornosti prenosioca za fizičke nedostatke 2. jednostrani ugovori. 8.o posluzi.Prema ličnosti ugovornika: 1. u.su oni koji mogu da postoje potpuno nezavisno od ostalih ugovora 2.su ugovori koji se zaključuju s obzirom na ličnost jednog ugovornika ili oba. dobročini. Još se nazivaju ugovori s naknadom ili onerozni.preduzimanju pojedinih akata kojima se prema poklonodavcu iskazuje blagodarnost.oni kod kojih saglasnošdu volja nastaje obaveza samo za jednu ugovornu stranu. Obaveza poklonorpimca sastoji se u nečinjenju jer povredom može dodi do raskida ugovora zbog nezahvalnosti i gubitka imovinske koristi. Ta pravila su smeštena od čl.to su ugovori kod kojih iz saglsnosti volja ugovornih strana nastaju obaveze za obe ugovorne strane. 1. pravila o izmeni ili raskidu ugovora zbog promenjenih okolnosti 6. pravila o raskidanju ugovora zbog neispunjenja 5.o .

Ta odgovornost ne postoji kod dobročinih ugovora. Dejstva. ug.ugovorilac osiguranja se u momentu zaključenja ugovora obavezuje da osiguraniiku plada određenu naknadu i visinu premije osiguranja. Značaj podele: ogleda se na polju zaključenja ugovora. Pobijanje zbog oštedenja poverioca: uslovi za pobijanje dobročinih ugovora su Paulijanskom tužbom lakši od onih koji see traže pobijanjem teretnih ugovora. Dobročini ugovori se zaključuju s obzirom na svojstva ličnosti jedne ugovorne strane. Kod teretnih nje dovoljna samo nedopuštena pobuda ved je potrebno da druga strana zna za nedopuštenu pobudu.a dobročini ugovori se uglavnom tumače na način koji je manje štetan za dužnika i uzima se da je dužnik hteo manje.najopštije se može redi da dobročini ugovori teže nastaju.ugovori kod kojih se u momentu zaključenja ne zna koja de strana biti poverilac a koja dužnik ili se ne znna kolika de biti viisina obaveze jedne ugovorne strane ili se ne zna kakav de biti krajnji odnos uzajamnih davanjaili to zavisi od nekog neizvesnog događaja.usled zablude o motivu -rušljiv.dejstva i prestanka ugovora. a ako je ostava a naknadom onda je njegova odgovonost strožija.a ponekad i odvažni ugovori (ug. Ova podela je vrlo slična podeli na jednostrane i dvostrane ugovore.kod teretnih ugovora postoji odgovornost prenosioca za fizičke i pravne nedostatke ispunjenja.na odnosu odnosno broju obaveza koje nastaju iz ugovora.ko dobročinih. Nazivaju se još i ugovori na sredu. Ako je besplatna ostava. 1.dok kod teretnih zabluda oo motivu je nebitna). Nastanak.odn tvrde dva suprotna fakta s tim što ona strana čije tvrdnje se pokažu tačne treba da od druge strane primi određenu korist. Nasuprot tomme teretetni se ne zaključuju s obzirom na svojstva ličnosti. aleatorni. Tumačenja ugovora: nejasne odredbe koje se pojave u teretnom ugovoru treba tumačiti na način na koji se ostvaruje pravičan odnos uzajamnih davanja. Prestanak.je takav ugovor kod koga se u trenutku njegovog zaključenja zna kolika je visina i kakav j uzajamni odnos prestacija.postoji vedi broj razloga n osnovu kojih mogu da prestanu dobročini za razliku od teretnih. Prenosilac kod dobročinih ugovora odgovara samo ako je fizički ili pravni nedostatak prouzrokovao štetu na imovini pribavioca.tako da se zna šta ko prima po osnovu ugovora i šta ko po osnovu ugovora duguje. . Kod dobročinih ugovora odgovornost zaštetu se blaže ceni nego kod teretnih. Za nastanak dobročinog ugovora potrebno je da se ispuni još jedan dodatan uslov koji se ne traži kod teretnih. (npr. osiguravač se obavezuje da ukoliko nstupi osigurani slučaj da isplati osiguranu sumu.zahteva da se ponaša kao dobar domadin. Kod njih prenosilac ne odgovara ako stvar ima neki fizički ili pravni nedostatak.a da lakše prestaju od teretnih. Opklada je ugovor kod koga strane iznose.a to je nemoralno ili protivzakonito (apsolutna ništavost). komutativni. To se najbolje vidi kod primera o ostavi. Ili kada postoji nedopuštena pobuda kod jedne ugovorne strane. 2.a podela na teretne i dobročine zasniva se na ekonomskom kriterijumu na odnosu koristi.o opkladi.besplatnoj ostavi.o bessplatom punomodstvu). Razlika je u tome što se podela na jednostrane i dvostrane zasniva na pravnom kriterijumu.a to je forma. Ugovor o osiguranju.a ne više.to su ugovori intuitu personae.u o igri).ostavoprimac odgovara za štetu samo ako ih nije čuvao sa pažnjom koju poklanja sopstvenik stvari.

punoletnim licima 2.lica koja su napunila 16 godina života a kojima je odlukom suda priznata poslovna sposobnost zbog toga što su postali roditelji i imaju telesnu i psihičku zrelost da se sami staraju o svojim pravima i interesima. apsolutna: . Kod komutativnih ugovora je poznata visina u trenutku zaključenja ugovora.samim tim one pristaju da odnos njihovih uzajamnih davanja budu nejednaka. U našem pravu sposobnost za ugovaranje priznaje se : 1. Nesposobnost za zaključenje ugovora može biti: 1.ne zna se visinaa obaveze davaoca izdržavanja ved ona zavisi od jednog neizvesnog događajatj dužine trajanja života primaoca izdržavanja. Nije bitno da li se radi oprosšlosti. Sposobnost za ugovaranje u našem pravu nemaju lica kojima zakon ne priznaje pravo da zaključe ugovor. Zaključenje ugovora Da bi ugovor nastao potrebno je da budu isunjeni određeni uslovi. .maloletna lica do navršenih 14 godina . a.Ugovor o doživotnom izdržavanju. Dele se na: 1. Kod aleatornih ugovora postoji neizvesnost na koje ugovorne strane računaju prilikom zaključenja. Nema nikakvih neizzvesnosti. 3.pristaju na mogudnost da jedna od njih primi manje.odn.lica koja su napunila 16 godina života i na osnovu odluke suda im je dozvoljeno da stupe u brak.) kauza 2.2 izuzetka: ova lica mogu da zaključuju ugovore malog značaja pri čemu se značaj ugovora ceni u odnosu na vrednost njihove imovine i ugovori kojima stiču isključivo prava(ug.oni koji se zakonom ili voljom ugovorne strane zahtevaju samo kod nekih ugovora za njihov nastanak.) predmet d.koji se zahtevaju za nastanak svakog ugovora a.sadašnjosti ili bududnosti). Zbog toga ovde važi da se ne mogu poništiti zbog prekomernog oštedenja. Sposobnost za ugovaranje imaju ona lica koja imaju svest i nameru da zaključe ugovor. Zbog toga ako se desi da jedna strana bude prekomerno oštedena kod komutativnih ima pravo da zahteva poništenje ugovora zbog prekomernog oštedenja. o poklonu).) Sposobnost za ugovaranje.) saglasnost volja c.punoletna lica kojima je odlukom suda potpuno oduzeta poslovna sposobnost . -maloletnik sa navršenih 14 godina -punoletno lice koje se nalazi pod starateljstvom zbog toga što su delimično lišena poslovne sposobnosti.) sposobnost za ugovaranje b.opšte bitne uslove. posebno bitni uslovi.znači da svako lice koje zaključuje ugovor ima poslovnu sposobnost koja se zahteva za zaključenje određenih ugovora. Neizvestan događaj koji se pojavljuje kod aleatornih ugovora može biti bilo koji događaj (opšte neizvesan ili događaj neizvstan samo za ugovorne strane.ne sprečava nastanak ugovora ali predstavlja pitanje opstanka. Poseban bita uslov određen zakonom je forma. 2.relativna.

ugovorno (ugovorno sposobna lica). To je ugovorno zastupanje i osnovna razlika zakonskog i ugovornog zastupanja je u licima koja zastupaju. Ako ga odobri proizvodi pravno dejstvo .u vezi sa sposobnošdu za ugovaranje je i zastupanje. Ako ih je pozvao.postoji kada je jedno lice pretstavilo drugom licu da istupa kao zastupnik a da ono nema nikakvo ovlašdenje za zastupanje. Kada je znao za nesposobnost za ugovaranje ali je bio prevaren u pogledu saglasnosti roditelja onda njegovo pravo odustanka traje 30 dana i računa se od dana kada je ugovor zaključio. Lice koje je obavezno na naknadu štete je zastupnik i zastupani po pravilima pasivnih solidarnih obligacija. Lice nesposobno za ugovaranje pri zaključenju ugovora može zameniti zastupnik određen zakonom odnosno odlukom državnog organazakonsko zastupanje.ako se sudbina ugovora ne reši ni na jedan od prethodnih načina.da odustane i to ako nije znao da zaključuju ugovor sa licem koje nema sposobnost za ugovaranje. Zastupanje. Ugovorno zastupanje.ako odbije može se postaviti pitanje neovlašdenog zastupnika za štetu koju je prouzrokovao tredem licu-opšte pravilo za subjektivnu odgovornost. Ako izjave da su saglasni.onda ograničeno sposobno lice može u roku od 3 meseca od dana sticanja poslovne sposobnosti da izjavi da se više ne smatra vezanim ugovorom. Uz saglasnost roditelja ili staratelja mogu da se zaključe i svi ostali ugovori ali pravna važnost tih koji zaključuju uz saglasnost je na neki način uslovljena. Pravila koja važe za zaključenje poslovno nesposobnih lica: Roditelji mogu nakon zaključenja ugovora izjasniti da li su saglasni ili ne. da zastupnik obavesti drugu stranu o tome da ustupa kao zastupnik i da se krede u granicama svojih ovlašdenja. Zastupništvo se mora kretati u obimu ovlašdenja.Ova lica mogu da zaključe sve ugovore. Zakonsko (ugovorno nesposobna lica).pravilo da je neophodno da bi ugovor koji zastupnik zaključi sa tredim licem proizvodi pravno dejstvo.se zasniva na ugovoru o nalogu koji se zaključuje između ugovorno sposobnog lica kao nalogodavca i nekog drugog lica kao nalogoprimca. Nad njima „lebdi“ neizvesnost o tome da li de oni postati punovažni. Ako zastupani odbije da da odobrenje ugovor nede proizvoditi pravno dejstvo samo u prekoračenom delu. Saugovornik može da se ponaša na dva načina: 1.onda se smatra da saglasnost nisu dali (i onda ugovor ne obavezuje ugovorne strane). . Ukoliko zastupnik prekorači ovlašdenje za zastupanje ugovor nede proizvoditi dejstva u prekoračenom delu (ako zastupani ne da odobrenje za to prekoračenje). .a oni odbiju da se izjasne ili dute. U tom slučaju može da nastane obaveza naknade štete.s tim što neke mogu potpuno samostalno. 2. a neke isključivo uz saglasnot roditelja ili staratelja.a ako odobri prekoračenje onda ugovor obavezuje u celini. Za ugovorno i zakonsko zastupanje važe neka zajednička pravila: 1. Izuzetak je ako je saugovarač znao ili mogao znati da strana istupa kao zastupnik ugovora te ga obavezuje bez obzira što nije obavešten.ugovor postaje punovažan. U tom slučaju može zvati roditelje da pita da li daju saglasnost ili ne. Ako zastupnik ne obavesti drugu stranu ugovor nede proizvoditi pravno dejstvo između zastupanog i druge strane.saugovornik znao da zaključuje ugovor sa licem koje nema poslovnu sposobnost.a ako nisu saglasni ugovor se poništava. Neovlašdeno zastupanje. U tom slučaju ugovor ne nastaje ali trede lice može pozvati neovlašdeno zastupanog da li odobrava ugovor.

a prihvatanje je izjava koja joj sledi.) Saglasnost volja.situacija kada je jedno lice kao punomodnik odn. (npr.smatrade se punovažnim. Ponudom se ugovor započinje. b. Pripremna faza naziva se pregovori. Međutim u pravu postoji situacija kada se ugovor prividno zaključi sa samim sobom. Tu razliku između pregovora i ugovora je lepo objasnio Valtazar Bogišid „razgovor je razgovor.vlasnik kude dao nalog da proda kudu za 200. Ugovor redovno nastaje tako što jedna strana izjavi ponudu. Ovaj ugovor proizvodi pravno dejstvo ako je u okviru ovlašdenja koje je dao nalogodavac. Mogudnost prekida pregovora u Engleskoj i tom pravnom krugu je neograničena. Saglasnost volja postoji kada su se ugovorne strane sporazumele o bitnim elementima ugovora. Saglasnost se raščlanjuje na dve izjave: 1.onda proizvodi dejstvo samo ako nalogodavac da saglasnost. Ugovor obavezuje ugovorne strane a pregovori neobavezuju čak ni na to da ukoliko budu prekinuti da ih pregovarači nastave.a prihvatanjem dovršava zaključenje ugovora. Ponuda je izjava koja prethodi.razmenjuju predloge i kontra-predloge.000 evra.Ugovor ne može da se zaključi sa samim sobom jer je to saglasnost volja dva lica koji izjavljuju volje i čijom saglasnošdu ugovor nastaje. ZOO čl. Pregovori su pripremna faza koja prethodi zaključenju ugovora. U evropskom pravu na pregovore se gleda drugačije.ali ovo pravilo nema isti domašaj u svakoj grani prava. a druga strana prihvati ponudu.međutim može se desiti da se umesto tredeg lica kao ugovorne strane pojavi sam punomodnik (npr. U anglosaksonskom pravu pravilo o neobaveznosti pregovora ima apsolutni karakter.a neko drugo lice istog advokata ovlasti da u njegovo ima kupi kudu).ponuda 2. Pre iznošenja ponude može se odigrati faza u kojoj se ugovor priprema.prihvatanje ponude. One se mogu posmatrati kao dve faze u zaključenju ugovora. Smatra se da sloboda prekida pregovora nije . U toku pregovora u anglosaksonskom pravu ne može da nastane čak ni odgovornost za štetu. U toj fazi ugovorne strane razmatraju da do ugovora uopšte dođe. Ako je zaključen pod uslovima iz ovlašdenja koja su punomodniku dali i 1 i 2 nalogodavac. a nazivaju se pregovarači ne nastaju nikakve obaveze. To je pravilo koje važi u svim pravnim sistemima.za ugovor se kaže da postoji kad postoji saglasnost volja. 2.jednog advokata vlasnik kude ovlasti da proda kudu za 200.a ugovor je strankama zakon“. Advokat umesto da nađe trede lice pojavi se kao kupac).kada se jedno isto lice lice pojavljuje kao punomodnik druga dva lica. Ako je nalogoprimac zaključio ugovor pod povoljnijim uslovima od onih koji su bili određeni. 1.000. U toj fazi za lica koja pregovaraju.nalogoprimac bilo ovlašdeno od strane nalogodavca da zaključi ugovor sa nekim tredim licem koje se u tom slučaju pojavljuje kao ugovorna strana. Po tome se pregovori razlikuju od ugovora. U ovom slučaju punomodnik zastupa u ime i račun jednog i drugog nalogodavca i zaključuje ugovor sa samim sobom.30 „pregovori ne obavezuju i svaka ih strana može prekinuti kad god hode“.

Da bi jedan predlog imao pravni značaj ponude. a to znači da nije vodio pregovore u nameri da zaključi ugovor što je zahtevao od njega princip savesnosti i poštenja.da ponudu zadrži određeno vreme i ugovor zaključi pod uslovima koji su u ponudi navedeni.i u tom slučaju može da nastane obaveza da nadoknadi štetu drugom pregovaraču. Svaka ponuda mora da sadrži animus contrahendi jer ako je ne sadrži to nije ponuda. 2. U tom smislu i ZOO koji je kao princip predvideo da su pregovarači slobodni da prekinu pregovore kad hode. Predlagač upuduje novi predlog-naknadnu izjavu kojom de od prvobitne odstupiti. On je mora prihvatiti onakvu kakva jeste . Pregovori ne obavezuju. 1.apsolutna i neograničena.a koje se naziva ponudioc.pregovori prethode zaključenju ugovora.Ponuda. druga razlika ogleda se u pravnim dejstvima. Ne može nastati obaveza da se zaključi ugovor.ali mora da se nadoknadi šteta koja se zasniva na krivici i na njoj se primenjuje opšte pravilo o subjektivnoj odgovornosti.predvideo je dva odstupanja: 1. Jedno od najvažnijih je dužnost pregovarača da ozbiljno pregovaraju. Zbog postojanja principa savesnosti i poštenja koji vlada pregovorima u evropskom pravu. 2. Krivica postoji kada se taj pregovarač nije ponašao onako kako je trebao u toku pregovora.je predlog za zaključenje ugovora upudena određenom licu koja sadrži sve bitne sastojke ugovora tako da bi se njenim prihvatanjem mogao zaključiti ugovor.ako se izmeni više nije ponuda.i to je namera ponudioca da sebe pravno obaveže. Međutim svaka ponuda ne mora da sadrži animus obligandi. Animus contrahendi znači da ponudilac ima nameru da zaključi ugovor i prihvati sva pravna dejstva koja iz ugovora nastaju. Namera za zaključenje ugovora mora postojati u momentu upudivanja predloga. Predlog je konačan ako se više ne može menjati.ali o delovima ponude više ne može diskutovati.poklonoprimac kod ugovora o poklonu).predlog za zaključenje ugovora mora biti konačan i u sebi sadržati nameru zaključenja ugovora.kada je jedna strana vodila pregovore bez namere da zaključe ugovor.ako je zbog takovog postupka prouzrokovana šteta može nastati obaveza da se šteta nadoknadi.mogu jedino stvoriti obavezu na naknadu štete zbog skrivljenog prekida. Između ponude i pregovora postoje dve bitne razlike: 1. Tada. Namera za zaključenje ugovora je animus contrahendi i tu nameru treba razlikovati od animus obligandi. I u toku pregovora pregovarači imaju određene dužnosti koje proizilaze iz principa savesnosti i poštenja. potrebno je da ima određena obeležja: 1. .a ponudom započinje zaključenje ugovora. Stvara obavezu za lice koje je ponudu uputilo. Ponuđeni ne može u ponudi izmeniti bilo šta. To označava da su dužni da vode pregovore u nameri da zaključe ugovor.sloboda prekida pregovarača je ograničena.odstupanje u situaciji kada je jedna strana vodila pregovore u početku sa namerom da zaključi ugovor.a potom od namere odustane bez osnovanog razloga. U našem pravu predugovorna odgovornost za štetu nije postojala sve do donošenja ZOO. Animus obligandi je namera obavezivanja. Nasuprot pregovorima ponuda je izjava koja pravno obavezuje. On ne mora da postoji kod ponude za zaključenje nekog dobročinog ugovora ako predlog za zaključenje upuduje strana koja se ugovorno ne obavezuje. (npr. Ta odgovornost naziva se još i predugovorna odgovornost i razlikuje se od ugovorne odgovornosti koja je odgovornost za štetu koja nastane povredom neke ugovorne obaveze. Ponuda se mora prihvatiti onakva kakva jeste.u periodu između upudivanja i prihvatanja može dodi do promene ponude jer smatra da ponuda više nije dobra.

U ovom slučaju se spajaju dva sporazuma. Koja ponuda je neopoziva? Neopoziva je ona ponuda koju je ponudilac dužan da održi do isteka roka određenog u samoj ponudi ili u zakonu. Povlačenje ponude je izjava volje kojom ponudilac izražava nameru da odstupi od prvobitne namere da zaključi ugovor.strane se obavezuju da ugovor nakon pregovora zaključe u određenoj formi. Pored nas postoji još Švajcarskoj.ponuda treba da bude učinjena u određenoj formi kada se forma zahteva. Oni elementi koji su zakonom propisani da o njima ugovorne strane moraju postidi saglasnost da bi ugovor nastao. Opoziva je ona ponuda koju ponudilac ne mora da održi. b. Od pravila da je ponuda neformalna postoje brojni izuzeci: 1. Bitni sastojci nisu subjektivno bitni.izjava ponudioca data u cilju oduzimanja pravnog dejstva ved učinjenoj ponudi. Pravilo o neopozivosti ponude je dispozitivno .da bi ugovor bio zaključen potrebno je još sastavljanje pismene isprave i overa u sudu-ispunjenje potrebnih formalnosti. Ako je neopoziva onda naknadna izjava o opozivanju ponude ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo. 3. Njome se sprečava da ponuda proizvede pravno dejstvo. te i ponuda mora imati istu formu. Pravilo je da je ponuda neformalna. ali iz njih se može zaključiti o sadržini te volje.slučajevi kada zakon propisuje formu za ponudu ali ne propisuje formu za ugovor. .slučajevi u kojima je voljom ugovornih strana predviđeno da ugovor treba da bude zaključen u naročitoj formi. Takva forma se naziva „ugovorna forma“. To su objektivno bitni sastojci za nastanak ugovora.slučajevi u kojima zakon propisuje formu za zaključenje ugovora. U našem pravu ponuda je neopoziva. (npr. Ponuda ne mora da ih sadrži.901 st. Opozivanje ponude može da proizvede pravno dejstvo na koje je usmerena samo ako je ponuda u jednom pravu opoziva.1 ZOO). Može li ponudilac obesnažiti ponudu ili njegova naknadna izjava nema nikakvog uticaja na ponudu.Austriji.Odstupanje od namere zaključenja ugovora: 1. 2.što znači da ponudilac može svojom voljom u samoj ponudi isključiti svoju obaveznost ponude i za sebe rezervisati pravo da obavezu opozove.tek nakon toga ugovor je zaključen. ( ugovor o osiguranju čl. Ugovor o osiguranju je zaključen kad stranke potpišu polisu osiguranja ili listu pokrida).konkludentnim radnjama ili opšteusvojenim znacima za izjavljivanje volje. Usmerena je ka tome da se oduzmu dejstva koja su počela da se proizvode. a. Konkludentne radnje su radnje koje nisu preduzete u pravcu izražavanja određene volje. Svoje odstupanje od prvobitne namere za zaključenje ugovora ponudilac saopštava ponuđenom naknadnom izjavom kojom izjašnjava suprotnu nameru da ne zaključi ugovor. Pod ovim uslovima uvek je mogude opozivanje u srpskom pravu.)sporazum o formi. a da bi povlačenje ponude imalo efekat neophodno je da izjava o povlačenju ponuđenom stigne pre ili istovremeno.usmeno. -ako se naknadna izjava dostavi ponuđenom pošto je primio ponudu onda se govori o opozivanju ponude.što znači da se može dati pismeno.Nemačkoj.predlog za zaključenje ugovora mora sadržati bitne sastojke. Taj ugovor treba da buse zaključen pre ili kasnije kad bude postignut. Odgovor na ovo pitanje zavisi od vremena dostavljanja izjava: -ako je naknadna izjava dostavljena pre ili najkasnije istovremeno sa ponudom onda se govori o povlačenju ponude. Pošto ponuđeni tada ima u rukama dve izjave koje ne mogu istovremeno proizvoditi pravno dejstvo jer su suprotne sadržine.)saglasnost o sadržini. Opozivanje.dovoljni su objektivno bitni uslovi.objektivno bitni uslovi kod ugovora u prodaji su predmet i cena). 2. Subjektivno bitni su uslovi koji su bitni za jednu ugovornu stranu. 3.

a i ono čini ponudu pozivaocu.odgovarade za štetu.dolazi do konvalidacije. Kod poziva na ponudu. Svako lice koje je zainteresovano može da sa njima zaključi ugovor pod navedenim uslovima. Na strani ponuđenog može biti i nekolicina određenih lica.čl. Ponudu mora uputiti lice koje je bududi ugovornik ili njegov zastupnik. Postoje i predlozi za zaključenje ugovora koji se upuduju neodređenim licima. 3.ponuda obavezuje njegove naslednike. 5. 2. Ponudilac mora da ima poslovnu sposobnost koja se zahteva za zaključenje ugovora.4. Ako je izgubio poslovnu sposobnost .sekundarno dejstvo-ponuda ga stvara samo uz prihvatanje ponude. Sličnost između ponude i poziva na ponudu je što i jedno i drugo su predlozi za zaključenje ugovora. Ako to lice pristane na poziv na ponudu. Može da mu oduzme karakter ponude navodedi da je predmet izložen kao uzorak.izlaganje robe sa označenjem cene.ponuda mora biti učinjena od strane bududeg ugovornika. Ponuda odsutnom licu obavezuje od datuma saznanja za ponudu/dostavljanje ponude. Iako je ovaj predlog upuden neodređenim licima ZOO ga smatra ponudom u čl. Dejstvo je takođe drugačije. Da li takav predlog predstavlja ponudu? ZOO uređuje tri slučaja kada se predlog upuduje neodređenim licima (ponuda javnosti): 1.slanje kataloga ili oglasa prema ZOO nije ponuda ved samo poziv da se učini ponuda pod objavljenim uslovima. Kada se predlog čini prisutnom licu ponudilac je vezan od momenta saopštavanja. Lice koje izlaže robu može ovom postupku dati drugačije značenje ukoliko to želi. Od kada do kada ponuda obavezuje? Počinje da obavezuje ponudioca od momenta kada je saopštena drugoj strani. Ponudu ne može uputiti trede lice.to ne utiče na pravno dejstvo ponude.a ne i njegovi naslednici. Ponudilac može biti svako lice. Ovo pravilo je dispozitivnog karaktera.al s obzirom da je on uputio poziv. Pozivalac ne mora da prihvati ponudu. Ukoliko lice koje nije bilo poslovno sposobno u međuvremenu stekne poslovnu sposobnost. Ukoliko od slanja ponude do momenta prijema dođe do promene statusa u poslovnoj sposobnosti.ukoliko ne prihvati ponudu.a kada pozivalac prihvati ponudu nastaje ugovor. Period/rok u kome .važi kao ponuda. Kada je uz robu na posebnoj etiketi ili ispod robe ili je u izlogu pored nje cena radi se o ponudi.pravilo je da se poslovna sposobnost ceni u momentu slanja ponude.njegov pristanak nije prihvatanje ponude nego ono postaje ponudilac.33 ZOO Predlog za zaključenje ugovora učinjen neodređenom broju lica. ZOO ih smatra ponudom za zaključenje ugovora ukoliko drugačije ne proizilazi iz konkretnog slučaja. Ako je u pitanju ponuda upudena određenom licu. 2. Dejstva ponude: proizvodi dve vrste dejstava: 1.ukoliko drukčije ne proizilazi iz okolnosti slučaja ili običaja.opšta ponuda.ponuda mora biti upudena određenom licu.šalje je ponudilac ponuđenom i ako je ponuđeni prihvati ugovor nastaje.a razlika je što je ponuda konačan predlog.ono koje proizvodi samostalno – sastoji se u tome što ponuda obavezuje ponudioca da ponudu održi određeno vreme i da zaključi ugovor pod navedenim uslovima.34 „izlaganje robe sa označenjem cene smatra se kao ponuda ukoliko ne proizilazi drugačije iz okolnosti slučaja ili običaja. Smatra se da katalog ili oglas pretstavljaju ponudu ukoliko iz sadržine proizilazi da se u njoj nalaze svi bitni elementi za zaključenje ugovora.koji sadrži bitne elemente ugovora čijem je ono zaključenju namenjen. Ukoliko je lice koje je ponudu poslalo umrlo pre prihvatanja ponude. Ne može biti prinuđen da je prihvati . Izuzetak je kada se ugovor zaključuje intuitu personae i kada je ponudilac izrazio nameru da se samo on ponudom obaveže.upuduje ga pozivaoc nekom licu.a poziv je pripremni predlog koji je podložan promeni.

prema ZOO lice koje se ponudilo drugom da izvršava njegove naloge ili u čiju poslovnu delatnost spada izvršavanje tuđih naloga dužan je da izvrši nalog ako ga nije odmah odbio.počinje da proizvodi pravno dejstvo samo kad se sjedini sa ponudom a to je momenat kada se ugovor zaključi. Ozbiljno posmatrati ponašanje zakupca sa zakupodavcom: u ponašanju zakupodavca možemo videti dve situacije: 1.a prihvatanjem sledi zaključenje ugovora -pravno dejstvo: ponuda ima samostalno pravno dejstvo-obavezuje ponudioca da je održi.osiguranik uputio pismenu ponudu 2.susretom tih namera nastaje ugovor.ali od ovog pravila postoje izuzeci: 1.ne redi ništa.kod ugovora o zakupu-koji je zaključen na određeno vreme. U ovom slučaju ugovor je produžen na neodređeno. 2.proteka određeni rok koji iznosi 8 dana od dana prijema ponude 3.ponuda obavezuje ponudioca određuje sam ponudilac u ponudi. ZOO reguliše i kaže da nema dejstva odredba u ponudi da de se dutanje smatrati prihvatanjem ponude. U tom slučaju kad ponudilac pošalje ponudu koja se odnosi na robu u vezi sa kojom se sa ponuđenim nalazi u poslovnom odnosu.izjava kojom ponuđeni pristaje na ponudu.a zakupodavac se ne protivi. Ako ne odredi rok primenjuje se dopunsko dispozitivno pravilo: ponuda odsutnom licu obavezuje onoliko vremena koliko je potrebno da ponuda stigne. u slučaju kad je ponuđeni u stalnoj poslovnoj vezi sa ponudiocem.ako po isteku roka na koji je ugovor zaključen zakupac nastavi da upotrebljava stvar.ponuda sadrži uslove koji ne odstupaju od uslova pod kojima osiguravač vrši predloženo osiguranje.ako ponuđeni duti smatra se da je prihvatio ponudu. da se razmotri i o njoj odluči i da odgovor o njoj stigne ponudiocu. Prihvatanje se može izraziti aktivnim ponašanjem koje može da bude izričito ili konkludentno.stanje iz kog se ne može izvesti zaključak o sadržini volje lica koje duti. U pravu dutanj znači. Pasivno ponašanje . prihvatanje ponude nema samostalnu egzistenciju.špediteri) dužni su da odbiju nalog. Razlika između ponude i prihvatanja: -u redosledu u kom se pojavljuju: ponuda je izjava volje koja prethodi zaključenju. 2.ona kojoj zakupodavac prima zakupninu ili na drugi način izjavljuje svoju volju da bude u ugovoru sa zakupcem (ovo nije izuzetak jer ne duti).„dutanje“. Izričito postoji kada ponuđeni izrazi pristanak direktnom izjavom ili kada izjavi volju opšte usvojenim znacima konkludentno (predutno) je prihvatanje ponude posrednom izjavom (slanje stvari ili pladanje cene).a ne na .smatra se da je zaključen novi ugovor na neodređeno vreme pod istim uslovima.kod ugovora o osiguranju.Prihvatanje ponude.zakon je predvideo pravilo ako osiguravač u oređenom roku ne odbije pismenu ponudu osiguranika koji ne odstupa od uslova pod kojim se vrši osiguranje smatrade se da je on ponudu prihvatio i da je ugovor zaključen. (posrednici. Sadrži nameru da se ugovor zaključi i s obzirom da je ponudilac nameru izrazio u ponudi a ponuđeni u prihvatanju. Pravilo: dutanje ne znači prihvatanje ponude.u kojoj zakupodavac ne prima zakupninu niti preduzima bilo koju drugu radnju kojom posredno izražava svoju voolju za produženje zakupa. 2.odnosi se na ugovor o nalogu. ZOO predviđa izuzetak od pravila o dutanju. 3. a ako ga ne odbiju smatrade se da su prihvatili. Da bi ovaj izuzetak bio primenjen potrebna su tri uslova: 1. Ponuda prisutnom licuponudilac nije vezan ponudom ako je ponuđeni odmah ne prihvati. Izjava o prihvatanju proizvodi pravno dejstvo od momenta kada je saopštena ponudiocu. 4.

značajan zbog toga što ugovor počinje da proizvodi pravno dejstvo 2.onda takva izjava se ne smatra prihvatanjem ponude ved novom ponudom za zaključenje ugovora. 3. To nije pravi izuzetak jer poklonoprimac preko poklona i konkludentnom radnjom prihvata. Da bi prihvatanje ponude dovelo do zaključenja ugovora neophodno je da se podudara sa ponudom. Ovaj izuteak u našem pravu je mogud jer je pravilo o dutanju dispozitivnog karaktera. Treba razlikovati neblagovremeno prihvatanje od zadocnelog prijema izjave o prihvatanju. Ugovor se sastoji od dve izjave: ponuda i prihvatanje ponude.ali da izjava o prihvatanju stigne ponuđenom nakon isteka roka.to je kada je ponuđeni izjavio da prihvata ponudu koja je određena u ponudi ili zakonu.od momenta zaključenja počinju da teku određeni rokovi (zbog prekomernog oštedenja. Značaj momenta zaključenja: 1. Ovo prihvatanje se u pravu naziva „gunđujudi prihvat“. U prvom slučaju ugovor ne nastaje. U ovom slučaju ako je ponudilac znao ili mogao znati da je prihvatanje ponude učinjeno u roku smatra se da je ugovor sačinjen uprkos tome što je prihvatanje ponudiocu stigao nakon isteka roka. Ako ponudilac nede da bude vezan može odma nakon prijema ponude ili narednog dana izjaviti da se ne smatra vezanim ponudom koju je učinio i tako spreči da ugovor nastane.a u drugom ugovor nastaje. Ugovorne strane mogu predvideti da de se u njihovim bududim odnosima dutanje koje znači ponuda prihvatiti.ali ugovor može sprečiti da nastane ako izjavi da se ne smatra vezanim ponudom.želje ili očekivanja. Rok: da bi ugovor nastao prihvatanjem ponude mora biti učinjen blagovremeno. Najčešde svoj pristanak izražava jednostavno „da“ ili „pristajem“.zbog rušljivosti).ugovor o poklonu (ovaj izuzetak je bio predviđen u skici na prednacrtu SGZ). Predloženo pravilo po kome u slučaju da poklonoprimac duti na ponudu da mu se učini poklon i ako poklon primi smatrade se da je pristao na zaključenje ugovora. Od ovog slučaja treba razliovati slededu situaciju u kojoj ponuđeni prihvati ponudu ali izrazi nezadovoljdstvo u vezi sa uslovom navedenim u ponudi ili izrazi neke svoje nade . Izražavanje nezadovoljdstvane utiče na promenu karaktera njegove izjave. Ponuđeni treba da bude saglasna sa ovim.momenta zaključenja je značajan i zbog primene pravila da ako je u momentu zaključenja bila propala . Ako prihvatanje nije udinjeno u roku onda se izjava ponuđenog ne smatra prihvatanjem nego novom ponudom.kada je u samom ugovoru predviđeno da de se dutanjem jedne strane smatrati kao pristanak te ugovorne strane na produženje ugovora. Postavlja se pitanje kada se smatra da je ugovor zaključen? Da li u momentu kad ponuđeni izjavi da prihvata ponudu ili kasnije kad ponudilac primi izjavu o prihvatanju ili kada sazna da je ponuđeni prihvatio ponudu. Ako ponuđeni unese bilo kakvu izmenu ili dopunu u predlog koji je sadržani dopuni.onaj rok koji je prvi put bio ugovoren. Mogude je da se desi da prihvatanje bude određeno u roku. Sadržina prihvatanja ponude. 5. 6. Određivanje momenta zaključenja ugovora.

a ideja na kojoj se zasniva jeste da je saglasnost volja postignuta u onom momentu kada se namera ponuđenog susretne sa namerom ponudioca za zaključenje.po njoj zakon ne treba da unapred utvrđuje momenat u kom ugovor nastaje ved to treba da radi sud na osnovu tumačenja zajedničke volje ugovornih stranaka. teorija da je zaključen u momentu kada ponuđeni izjavi da prihvata ponudu.u kom momentu ponudilac saznao da je ponuđeni prihvatio ponudu. (locus regit act).momenat zaključenja zbog pitanja sukob azakona o vremeu. Loša strana ove teorije je što nije mogude tačno utvrditi kada je ponuđeni doneo odluku da prihvata ponudu. Ideja na kojoj se zasniva ugovor je da ponudilac i ponuđeni imaju svest o tome da je došlo do saglasnosti volja. Da bi volje bile saglasne bitno je da budu u skladu sa unutrašnjom voljom ugovornih strana.teorija odposlanja ekspedicije. Ima dobru stranu što otklanja nedostatak ranije teorije. Loša strana je u tome što se na osnovu nje ne može utvrditi ili je teško dokazati kada je.ona pretstavlja korekciju prethodne teorije i zasniva se na ideji po kojoj je samim prijemom prihvata ponude izjava o prihvatanju doprla do svesti ponudioca i nakon toga ponuđeni više ne može da se predomisli i da opozove ili povuče svoju izjavu. Prema ovoj teoriji nebitno je kada je sam ponudilac saznao da je ponuđeni prihvatio ponudu. 5. ugovor ne nastaje. .teorija izjave ili emisije. 4.po tredoj teoriji ugovor je zaključen onog momenta kada ponudilac sazna da je ponuđeni prihvatio ponudu.tj da se on nalazi u zabludi. Ako taj sklad ne postoji onda saglasnost postoji samo prividno.vodedi računa o prirodi ugovora i okolnostima o kojima su izjave učinjene. To je teorija saznanja (informacije). Mogude je da nije bio priseban. Ako se zajednička namera tumačenja ne može utvrditi onda momenat zaključenja treba odrediti prema običaju u određenoj sredini ili pravičnosti. Teorije: 1. Mesto je značajno zbog mesne nadležnosti suda u slučaju spora.da je impulsivan i smatra da neka okolnost postoji iako uistinu ne postoji. U pogledu mesta zaključenja ugovora važi pravilo da je mesto u kome je ugovor zaključen prebivalište ili boravište ponudioca u momentu kada je uputio izjavu o ponudi. Nedostaci saglasnosti volja: saglasnost volja postoji kad dve strane izjave volje u cilju postizanja volje.postiže se ponudom i prihvatanjem ponude. Iz kojih razloga dolazi do nesklada? Nesklad između izjavljene i unutrašnje volje može se pojaviti kao posledica samog ugovora. Ti spoljni faktori su radnje drugog koje se ispoljavaju u pretnji ili prevari. Može se desiti da kod jednog ugovora postoji pogrešna svest. 2. Ova teorija kritikovana novom teorijom. U našem pravu prihvadena je četvrta teorija prijema. Ako dođe do izmene zakona može se postaviti pitanje koji zakon je bio na snazi u momentu zaključenja ugovora. Momenat u kojoj se te dve namere susredu je moomenat prihvatanje ponude. Drugačija je situacija od prethodne kad do nesklada dolazi zbog nekog spoljnog faktora.ali ako bi se primenila ova teorija ona ne rešava pitanje naknadnog odustanka ponuđenog od prvobitne namere da zaključi ugovor jer ponuđeni može nekim drugim. Ponuđeni može odstupiti od takve odluke i bez ikakvog znanja ponudioca o tome.stvar koja je predmet ugovora.teorija prijema. 4.da se nije raspitao o pravnim posledicama ugovora .bržim sredstvom obavestiti ponudioca da oodustaje od svoje odluke da zaključi ugovor.nije dovoljan prost susret na kojem insistira prva teorija. 3.po kojoj se momenat zaključenja uzima momenat predaje pošte.

Razlika između zabluda ove kategorije i prve kategorije je u tome što njihovo postojanje ne sprečava da ugovor nastane. Okolnosti na koje se može odnositi pogrešna predstava su raznovrsne: 1.zabluda o motivu ali ona je relevantna samo kod dobročinih ugovora.reč je o skrivljenoj i neizvinjavajudoj zabludi.učini poklon lekaru verujudi da ga on operisao a ispostavi se da je operaciju izvršio drugi kolega) 6. Ako je žrtva zablude bila nepažljiva odn.po starijem shvatanju to su hemijski sastav i njegova namena.je pogrešna predstava jednog ugovornika o pravnim činjenicama koje su relevantne za punovažnost ugovora.ako je zabluda posledica toga što ona nije postupala sa pažnjom koja se od nje očekivala.i uprkos toj pažnji nije znala za pravo stanje stvari.zabl o ličnosti .o činjenicama.kategoriju ZOO svrstava bitne zablude. Zabluda o računarskom podatku. Volje umesto da se susretnu su se mimoišle. U tom smislu ZOO razdvaja dve kategorije zabluda: 1.zabluda o bitnim svojstvima.zabluda o kauzi.postoji kada ugovornik pogrešno drži da zaključuje ugovor o jednoj stvari.to je pogrešna predstava o pobudi koja je jednog ugovornika pokrenula da zaključi ugovor.on zaključio sa mladim neafirmisanim Tapuškovidem). (ugovornik misli da mu druga strana poklanja a u stvari mu prodaje).a zaključuje zapravo o nekoj drugoj stvari. U ovu kategoriju spadaju:zabl. Pogrešna predstava koja se odnosi na neku okolnost koja se po nameri stranaka ili običaja u prometu smatra bitnom tako da stranka koja je zaključila ugovor pod zabludom ne bi ga zaključila da je znala pravo stanje stvari.zabluda na motiv. a koja je formirana i održavana u svesti jednog ugovornika bez uticaja drugog ugovornika ili nekog tredeg lica.postoji kada ugovornik veruje da zaključuje ugovor a uistinu zaključuje neki drugi pravni posao.predmet. 2.a zapravo kupuje burgundac sa Fruške Gore).1.pacijent. 2. Te zablude su zablude o prirodi ugovora. (npr. 5.zabluda na predmet. Ugovor postoji ali njegova važnost je lebdeda jer može biti poništen. Da bi dovelo do poništenja ugovora bitno je da strana koja se na njih poziva postupa sa pažnjom koja se od nje zahteva u pravnom prometu.jedno lice hode da angažuje dobrog advokata i da zaključi ugovor o nalogu.a po novijem svojstva predmeta na koje se odnosi pogrešna predstava može biti bilo koje svojstvo koje je odlučujude za jednog ugovornika da zaključi ugovor. Zabluda u pravnom smislu ne predstavlja svaka pogrešna predstava. (npr.licem koje nema ona svojstva koja je mislio da ima.o pravu itd.zabluda o prirodi ugovora. Nije svaka pogrešna predstava o nekoj okolnosti zabluda u pravnom smislu.kupac veruje da kupuje vino sorte burgundac kod Aleksandrovca. 3.zabluda o svojstvima ličnosti-postoji kad ugovornik pogrešno drži da zaključuje ugovor sa jednim licem ili sa licem koje ima određena lična svojstva.o predmetu i zabluda o kauzi. a ustvari zaključuje ugovor sa drugim licem odn. 4.koje se u teoriji nazivaju još bitne zablude u užem smislu. . (npr.tj da je imala pogrešnu predstavu uprkos tome što se prilikom zaključenja ponašala pažljivo.je pogrešna predstava o postojanju kauze kod nekog ugovora.o bitnim svojstvima. Strana koja se nalazi u ovoj zabludi nema pravo da se na nju pozove. Sve ove zablude imaju isto dejstvo na ugovore. i misledi da je zaključio sa poznatim begradskim advokatom Tapuškovidem.kategoriju sačinjavaju zablude koje zakon naziva zabluda prepreke. U njihovom prisustvu ugovor ne nastaje.Zabluda. Tada postoji nesporazum. To znači da se traži da je žrtva zablude bila u izvinjavajudoj zabludi.

KAUZA Kauza je u vanpravnom smislu uzrok ili razlog. Razikuje se od predmeta. Svaka strana dužna je vratiti drugoj ono što je primila po osnovu poništenog ugovora. Pretnja.naknada štete. Subjektivni rok je 1 god. Prevara može poticati i od tredeg lica. Kod dobročinih prevara učinjena od tredih lica uvek dovodi do poništenja bez obzira da li je saugovornik znao ili mogao znati. I u prvom i drugom slučaju neophodno je da je izazivanje odn. Ovde treba razlikovati teretne od dobročinih: ako je ugovor teretan prevara učinjena od tredeg lica dovodi do poništenja samo ako je saugovornik prevarene strane znao ili je mogao znati da je trede lice učinilo prevaru.održavanje druge strane u ved postojedoj zabludi. Odgovor na .je pogrešna predstava jednog ugovornika koju je stvorio drugi ugovornik u nameri da ga navede da zaključi ugovor.a u pravnom smislu pravni cilj obvezivanja.a poverilac naknade je saugovornik zbog toga što je on savestan i ne sme da trpi nepovoljne posledice koje bi po njega prouzrokovale posledice.održavanje u zabludi učinjeno u nameri da se druga strana navede na zaključenje ugovora.odnosno 2 godine od dana zaključenja.predstavlja jedan čin psihičke ili moralne prinude koji postoji ako je jedna ugovorna strana ili neko tredi izazvao opravdani strah kod jedne ugovorne strane zbog koga je ona pristala da zaključi ugovor. Kod fizičke prinude ugovor ne nastaje jer se ne radi o neskladu unutrašnje i spoljne volje ved o odsustvu bilo koje volje. Kakav je ovde značaj te prevare za punovažnost ugovora.povradaj .Postoji jedna situacija kad se ne može pozvati stranka koje je bila u neskrivljenoj zabludi.telo ili neko dobro ugovornika ili tredeg lica.a objektivni 3 god. Postoji i kada je kod jedne strane ved postojala pogrešna predstava.dužnik naknade štete je strana koja je bila u zabludi. Ako sud poništi ugovor nastaju dve pravne posledice:1. Prevarena strana može se nadi u zabludi o bilo kojoj okolnosti u vezi sa ugovorom. Rok za ponuštaj ugovora je 1 godina od dana saznanja. Prema ZOO strah je ppravdan ako se iz okolnosti vidi da je ozbiljnom opasnošdu ugrožen život.Prevara.a druga strana ne čini ništa da bi je od te pogrešne predstave oslobodila. Svaka zabluda dovešde do poništenja shodno pravilu „fraus omnia corumpi“ prevara sve kvari. To de biti u slučaju kad je druga strana spremna da izvrši ugovor kao da zablude niije ni bilo.zdravlje. Ako postoji ugovor je rušljiv što znači da njegova punovažnost zavisi od toga da li de ugovor biti poništen u određenom roku ili ne. 3. Psihičku ili moralnu prinudu treba razlikovati od fizičke.izazivanje zablude kod druge ugovorne strane 2. Može imati dva oblika: 1. Razlika je u tome što u slučaju pretnje ugovor postoji i proizvodi pravno dejstvo ali može biti poništen pod istim uslovima. 2. 2. Mora da bude vraden u imovno stanje u koje je bio pre zaključenja ugovora. Prevara je razlog za poništenje ugovora.restitucija. Kod prevare je bitno da je jedna strana izazvala ili održavala pogrešnu predstavu kod ugovorne strane pri čemu zabluda u kojoj se nalazi druga strana ne mora biti bitna zabluda u užem smislu. Predmet je ono o čemu su ugovorne stranke postigle saglasnost.

klasična teorija.da kauza bude nedopuštena. U okviru klasične teorije pojavljuju se još dva autora: (Portalis i Potije). Treba je razlikovati od osnova sticanja. Kod ostalih dobročinih ugovora koji se ne sastoje u predaji svojine na stvari. Portalis. Ako neko nema svest o kauzi onda ne može ni svestno da izjavi volju da je ugovor sačinio.da mu se dobrovoljo izvrši neka usluga ili da se dobrovoljno oslobodi nekog duga itd. -kod dobročinih ugvora. U pravu počeo da vlada stav da obavezuje data reč.a ne forma.pravne činjenica koja objašnjava zašto se jedno pravo derivativnim putem prenosi sa jednog lica na drugo.realnih ugovora. Prema njegovom shvatanju kauza treba da postoji u svim obligacijama. Kauza je uži pojam od pravnog osnova sticanja i po pravilu vezuje se samo za pravne poslove odnosno ugovore. U jednom ugovoru da bi postojao. Obedanje nije bilo upudeno licima ved direktno Bogu da de se obaveza izvršiti. Teorije kauze: 1.neophodno je da postoji i predmet i kauza. Kod poklona kao tipičnog primera dobročinih ugovora.). Drugim rečima to su dva odvojena pojma i uslovi za postojanje i punovažnost i jednog i drugog procenjuju se nezavisno.pitanje „šta je predmet ugovora“ je odgovor na pitanje“ na šta se ugovornik obavezuje“.kauza je intentio liberalis (to je namera da se drugom učini nešto dobro.a odgovor na pitanje „šta je kauza“je odgovor na pitanje “zbog čega se neko ugovorom obavezuje“. -kod teretnih ugovora.kauza se nalazi u animus donandi. Da bi ugovorna obaveza nastala bilo je neophodno da se obedanje za zaključenje ugovora izjavi u određenoj.kod ugovora o prodaji prodavac se obavezuje zato što je kupac preuzeo obavezu). Zbog toga kauza prethodi izjavljivanju volje za zaključenje ugovora. To može da bude legat.kauza obaveze jedne strane nalazi se u obavezi druge strane. Kauzu treba razlikovati i od animus contrahendi. (npr.kauza ima psihološki izged. Po njemu ugovor iste vrste ima istu tipsku klauzulu.a ne samo u onim koje izviru iz ugovora. Princip konsensualizma (ugovor nastaje prostom salasnošdu volja). Druga stvar značajna za nega je da on kauzu kod teretnih ugovora posmatra drugačije od Dome. Kauza u . Animus donandi je poseban tip ispoljavanja intentio liberalisa.zajama zaključuje se predajom stvari u državinu zajmoprimcu).je prvi odgovorio na to pitanje. U rimskom pravu obvezivala je forma. Razlog zbog nezainteresovanosti leži u prinicipu formalizma koji je vladao od rimskog prava do tog doba. Pre toga sve do XVII pravna teorija nije raspravljala o tome zbog čega se jedna strana obavezuje drugoj. Animus contrahendi pretpostavlja da lice koje izjavljuje volju ili svest o razlogu zbog kojeg zaključuje ugovor.tako da se može desiti da u jednom ugovoru predmet bude nedopušten a kauza dopuštena i obrnuto.to je namera jednog lica da izjavom svoje volje zaključi ugovor i da prihvati pravno dejstvo koje iz ugovora nastaje. -kod realnih ugovora-kauza se sastoji u predaji stvari (npr.pojavila se sredinom XVII veka u francuskoj pravnoj doktrini.a predmet dopušten.javno obedanje nagrade ali i zakon u slučaju sticanja ovlašdenja zakonske obaveze izdržavanja.je proširio pojam kauze izvan ugovora.strogoj i sakralnoj formi. U tom smislu različita je kauza kod teretnih od kauze kod dobročinih. Jedna strana se obavezuje prema drugoj zato što se i druga obavezuje prema njoj. Jedna strana se obavezuje prema drugoj zato što je od nje nešto primila. Kad je taj princip postao dominantan postavilo se pitanje zbog čega reč obavezuje? Doma.

To je osnovna postavka teorije. Ta osnovna postavka je nešto modifikovana tako što se kauzom ne smatra svaki motiv ved samo onaj koji je bio odlučujudi da pokrene jednog ugovornika da zaključi ugovor. Subjektivne teorijekauza je subjektivni pojam pa se i nazivaju subjektivne. Kao reakcija na ovu teoriju i prihvatanje kauze nastala je teorija negacije kauze. Objektivne teorijeposmatra kauzu potpuno nezavisno od motiva. Druga primedba je u tome što kod realnih ugovora ne može da se kaže da je kauza obaveza zajmoprimca u tome što je primio nešto od zajmodavca. ovo zbog toga što kod realnih ugovora predaja stvari nije kauza ugovora ved uslov njegovog zaključenja. Koji je to motiv ostaje sudu da utvrdi kada se pitanje postojanja odnosno punovažnost kauze pred njim postavlja. Kkasična teorija je odlučujude uticala na francuski građanski zakonik.poštene i moralne kauze. Ona je . a kauza mora da postoji i prethodi dejstvima. (logički nemogude zamisliti da se stavi u ravan nešto što prethodi).je dopunio Dominu teoriju tako što je uveo pojam časne. Drugim rečima ako postoji ugovor. Nije se proširila izvan Belgije i delom Francuskom. Tek kasnije de se za njim povesti i italijanski građanski zakonik i neki drugi.motiv koji je opredelio ugovornika da zaključi ugovor. Poriče potrebu za postojanjem kauze i ističe da je kauza pojam koji je logički nemogud. Savremena shvatanja o kauzi Mogu se podeliti u tri grupe: prema tome da li u kauzi vide jedan subjektivni pojam ili pojam koji je objektivan i potpuno nezavisan od motiva. Kauza je pobuda. postoji i kauza i ne mora da se dokazuje. 1.poštena i zakonom dozvoljena svrha. Treda primedba da se kod dobročinih ugovora kauza preplide sa motivima. Kauza služi da bi se ispitalo da li je jedan ugovor zakonit i moralan. Bio je prvi koji je kauzu u svojim normama uvrstio kao uslov za nastanak ugovora. Prema ovim teorijama kauza je ekonomski pojam. pa se postavlja pitanje koji od tih motiva koji prethodi zaključenju ugovora predstavlja kauzu. Kauza po njegovom shvatanju nije svaki cilj obvezivanja ved samo onaj cilj kojim se želi postidi moralna. a njen predstavnik u francuskom pravu bio je Planiol. 2.Teorija negacije kauze-zastupana u belgijskoj pravnoj doktrini. Kauza je potrebno nepotreban pojam i onu funkciju koju ona ima može da obavi drugi pojampojam predmeta.teretnim ugovorima postoji kada je prestacija ili činidba jedne strane srazmerno ekvivalentna ili jednako vredna prestaciji druge strane. a motiva za zaključenje može biti bezbroj. 2. Potije. Druga značajna novina je u tome što je predložio uvođenje zakonske pretpostavke da kauza postoji i da onome koji tvrdi da kauza ne postoji leži obaveza da to i dokaže. Ne može se redi da je kauza jedne strane u teretnim ugovorima obaveza druge strane jer kada se govori o obavezama onda se misli na pravnim dejstvima. Zastupnici kažu da se isto svrha može postidi pravilom dopuštenosti ili nedopuštenosti predmeta. Ugasila se početkom XX veka.

Prema njima kauza predstavlja kombinaciju elemenata subjektivne prirode i objektivne prirode.000.za 40. kako objasniti šta je kauza kod ugovora o poklonu? Kod ugovora o poklonu ne postoji ekonomska ekvivalencija. Kapitanova teorija. Prva strana obavezuje se prema drugoj da bi dobila izvršenje od druge strane i dobila pravni cilj.pravni cilj kupca je pravo svojine.ugovor o prodaji. To je svrha koju stranke žele da ostvare. 2. 2.ostvarenje pravnog cilja je materijalni element u pojmu kauze zbog toga što se pravni cilj ostvaruje izvršenjem obaveze druge strane.odnosno u animus donandi (nameri jedne strane da drugoj učini poklon). Ovu teoriju je zastupao kod nas prof. Kauza kod ovih ugovora se ogleda u intentio liberalis. Onaj poslednji.nije bilo koji cilj.završni motiv koji je nastao u procesu formiranja volje da se zaključi ugovor. Kod dobročinih ugovora prema Kapitanovoj teoriji kauza ima čisto psihički izgled. 3. U našem pravu kod ugovora o poklonu je negativan ekonomski efekat koji poklonodavac ode u svojoj imovini smanji. Naslanja se na Dominu klasičnu teoriju iz XVII veka.cilj prodavca je pravo svojine na sumi novca.može se desiti da prodavac proda stvar koja vredi 15. postoji objektivni ekvivalent međutim prodavac može smatrati da je među prestacijama uspostavljena subjektivna ekvivalencija. S obzirom na tu činjenicu prema pristalicama objektivne teorije u ugovoru o poklonu kauza ipak ima psihološki izgled i sastoji se u odluci poklonodavca da ne traži od poklonoprimca nešto što bi bilo vredno poklonu.teorija.završni motiv predstavlja kauzu i naziva se causa finalis. Zbog toga jedna strana može istadi prigovor neizvršenja ili raskinuti ugovor. Međutim taj ekvivalent koji ona dobija od druge strane ne mora da bude objektivno jednako vredan sa prestacijom koju ona daje. Mešovite teorije-teže da postignu kompromis između subjektivne i objektivne teorije. Zatim nema kauze u ugovoru kada obaveza jedne druge strane nije ni zasnovana zbog toga što je predmet njene obaveze propao u momentu zaključenja ugovora. Ostali motivi koji su prethodno završenom motivu u principu ne ulaze u pojam kauze.onda se misli na poslednji.teorija-kauza se ogleda u negativnom ekonomskom efektu.oni mogu da uđu u polje pojma kauze i tu . U objašnjenju kauze kod dobročinih ugovora postoje dva odstupanja: 1. Prema toj teoriji kauza je željeni ekvivalent. Dovoljno je da između prestacija postoji subjektivni ekvivalent.ona je nastala u pravnoj doktrini 20-tih godina prošlog veka i danas se smatra vladajudom u građanskom pravu.zapravo ekonomski ekvivalent koji mora da postoji u svakom ugovoru. (npr. Kapitan pod ciljem podrazumeva pravni cilj. Kapitan polazi od toga da je kauza cilj obavezivanja ugovora. Cilj koje ugovorne strane žele da postave ugovorom. Dva osnovna odstupanja koja se mogu staviti ovoj teoriji su: 1.ni psihološki. Subjektivni element u ovoj teoriji ogleda se u tome što jedna strana želi da ugovorom dobije neki ekvivalent.Andrija Gams. Otuda se u tom cilju vidi subjektivni element kauze. Kada se kaže da je kauza pravnog cilja obvezivanje. Razlikuje se od Domine teorije u objektivnom elementu.se sastoji u odluci poklonodavca da ne traži ništa od druge strane.000 evra. Žan Mori-tvorac. Međutim ako su ti motivi nedopušteni tj.ni ekonomski. Prema Kapitanovoj teoriji ne postoji kauza u ugovoru ako obaveza druge strane nije izvršena. (npr. Objektivni element ogleda se u realizaciji pravnog cilja.protivzakoniti i nemoralni.sve pod pretpostavkom da ne postoje mane volje. Kapitanova teorija značajna je zbog toga što je postavila odnos između kauze i motiva. U okviru ovih teorija izdvajaju se dve: 1.nameri jedne strane da učini drugoj besplatnu korist.

njemu je lakše da dokaže da kauza ne postoji. Na osnovu jedne činjenice izvodi se zaključak o postojanju druge. Osnov je nedopušten kad je supotan prinudnim propisima.M znaju zbog čegaa je priznanica izdata.položaj poverioca je olakšan.onda poverilac da bi uspeo sa tužbenim zahtevom mora da dokaže da postoji. Iz te činjenice da postoji ugovor izvodi se zaključak o postojanju nepoznate činjenice. (pretpostavka je oboriva i strana koja tvdi da u ugovoru kauza ne postoji morala bi da dokaže suprotno da ugovor nema kauzu. 2. To je osnov pretpostavke. (npr.Kapitanova teorija pravi razliku između teretnih i dobročinih: -kod teretnih ugovora nedopušten motiv udi de u polje pojma kauze ako je druga ugovorna strana znala za postojanje tog nedopuštenog motiva.zakon prihvata Kapitanovu teoriju u čl. Kauza u kauzalnim i apstraktnim ugovorima Kauzalni ugovori.stav istog člana „ako je nedopuštena pobuda bitno uticala na odluku jednog ugovarača da zaključi ugovor i ako je drugi ugovarač to znao ili morao znati ugovor de biti bez pravnog dejstva“ (kod teretnih ugovora). Ona je vidljiva kako za ugovore strane. Odnos motiva i kauze. -kada je u pitanju spor poverioca i dužnika oko ispunjenja duga nastalog iz apstraktnog ugovora.ali treda lica ne znaju.pa ni sudiju. (kod dobročinih ugovora). P.M. Međutim upravo zbog toga postoji pretpostavka.su ugovori kod kojih kauza nije vidljiva za treda lica. Značaj razlikovanja-upravo zbog primene pretpostavke iz čl. Poznata činjenica iz koje se izvodi nepoznata je ugovor-saglasnost volja.000 evra M. -kod dobročinih ugovora nedopušten motiv ulazi u pojam kauze čak i onda kada druga ugovorna strana nije znala za njegovo postojanje.a to ne znači da ona ne postoji. Naš zakon propisuje pretpostavku o postojanju osnova „pretpostavlja se da obaveza ima osnov iako on nije izražen. Ova teorija je prihvadena u ZOO. Ako dokaže da ugovor postoji.su oni ugovori u kojima je kauza vidno izražena . 53 „pobuda iz kojih je ugovor zaključen ne utiču na njegovu punovažnost“ zbog toga što stoji izvan kauze.P duguje 10. -s obzirom da kauza nije vidljiva za treda lica.P i M.javnom poretku i dobrim običajima. Ovde poklonoprimac ne mora da zna za nedopuštenu pobudu poklonodavca.3 .ne mora da dokazuje postojanje ugovora. Apstraktni ugori.a to je kauza.51 st. ZOO sadrži 4 člana posvedena kauzi: zakon kauzu naziva „osnov“ U prvom pravilu ZOO kaže da svaka ugovorna obaveza mora imati osnov i taj osnov mora biti dopušten.samo nije tredim licima. Bitno je da je postojala na strani poklonodavca i bide van dejstva.ako je neko sastavio priznanicu da P.onda se pretpostavlja da postoji i kauza i dužnik se u tom slučaju ne može braniti ističudi da kauza postoji.tako i za treda lica. Pretpostavka deluje kao i svaka druga pretpostavka u pravu. Kauza postoji i poznata je ugovornim stranama. Stav 3 „ugovor bez naknade nema pravno dejstvo i kad drugi ugovarač nije znao da je nedopuštenaa pobuda bitno uticala na odluku njegovo saugovarača“. Na osnovu nje smatra se da kauza postoji iako nije .pretpostavke koja glasi „ pretpostavlja se da obaveza ima osnov iako nije izražen“ -kada je pitanju kauza a između poverioca i dužnika iz tog ugovor postoji spor zbog toga što dužnik nede da ispuni svoj obavezu.

Pravne posledice: -u slučaju odsustva osnova. U tom slučaju osnov koji se očekivao nije nastupio.postoji kada obe ugovorne strane imaju pogrešnu pretpostavku da kauza postoji. Postoji i onda kada je motiv io nedopušten. b. 3.primena pravila o odsustvu osnova. (neko izdao priznanicu da je primio 10.uzdržavanja. a. Predmet je ono što je predmet obligacije: davanje.teorije o kauzi imaju značaj u pogledu primene 1.)putativna. Dakle dužnik mora da bi odbio tužbeni zahtev kao i u slučaju kauze da dokazuje da u apstraktnom ugovoru kauza ne postoji. Kauza u praksi.)fiktivna kauza-nema ugovora.to je osnov suprotan prinudnim propisima. (npr.ne postoji c.000 evra na zajam očekujudi dade ugovor o zajmu biti zaključen).ali ugovorne strane tredim licima pretstavljaju da one postoje.prividni osnov može se ispoljiti kroz putativnu.pravila o prividnosti osnova 3.javnom poretku i dobrim običajima. fiktivnu ili simulovanu prividnost.ako je obaveza nastala s obzirom na neki bududi osnov koji se nije ostvario il osnov koji je postojao a kasnije otpao.) fiktivna. ali svaki ugovor nema objekat.pravila o nedopuštenosti osnova 1.pravila o odsustvu osnova 2.apslutno ništav. .ali prikaže da je učinjen ugovor o prodaji.postoji u slučaju kada su ugovorne strane zaključile jedan ugovor a tredim licima pretstavljaju da su zaključile drugi ugovor. c.bilo ih je u našoj pravnoj istoriji 50-tih godina prošlog veka (predaja zemlje usled agrarnih reformi.slučaj odsustva kauze u praksi se javlja vrlo retko.)simulovana kauza.činjenje.apsolutno ništav jer je suprotan načelu slobode ugovaranja.je kauza koja ne postoji.)simulovana kauza. Kod tredih lica se stvara privid o postojanju kauze.a u teretnim ugovorima druga strana je znala ili mogla znati za nedopuštenost motiva.nema ugovora b.vidljiva.primena pravila nedopuštenosti osnova.ugovor ne postoji -prividnog osnova: a.objekat imaju samo oni koji glase na predaju stvari/davanja. U pravnoj teorji se ponekad razlikuje od objekta ugovora: svaki ugovor ima predmet.)putativna kauza.punovažan ugovor -nedopuštenosti osnova.dečiji dodatak). 2. Samo izuzetno se može desiti da u ugovru ne postoji osnov i to npr.ostavilac zaključi ugovor o poklonu sa jednim od svojih bududih zakonskih naslednika. Primeri su vrlo teški. To je slučaj obostrane zablude o kauzi. Predmet Četvrti uslov za nastanak ugovora.primena pravila o prividnosti osnova.

Poklonom mogu biti povređeni interesi članova porodice poklonodavca ili bliskih srodnika ako poklonodavac donese ishitrenu odluku da zaključi ugovor i tako umanji imovinu da u njoj nema dovoljno sredstava da ne može da izdržava lica koja je zakonski dužan da izdržava ili toliko umanji imovinu da posle njegove smrti ne mogu biti namireni nužni naslednici. Forma je neobavezan uslov jer nije neophodna za nastanak svakog ugovora nego samo onog za koju je zaključen. Čemu veliki broj izuzetaka? Zakonodavac propisuje određenu formu jer želi da postigne određenu svrhu.dopušten 1. Forma Forma je način izražavanja sadržaja ugovora kroz unapred predviđene spoljne.vidljive oblike.ugovorne strane odrede u ugovoru elemente na osnovu kojih se predmet može naknadno odrediti. Voljom stranaka predviđeno je da je neophodno da budu zaključene u određenom obliku.67 ali postoji veliki broj izuzetaka u kojima sam ZOO i drugi zakoni predviđaju da je neophodno za nastanak ugovora ispuniti određenu formu. Danas su oni u drugom planu u odnosu na zaštitu interesa . Može biti određen i posredno i to na dva načina. Kod ugovora o prodaji posebna pravila važe za posredno određivanje predmeta.smatra se da predmet nije određen i ugovor ne postoji. -zaštita opštih.zaštitna svrha (funkcija) se ogleda u: -zaštita interesa ugovornih strana: kada zakonodavac propisuje formu onda on daje priliku ugovornim stranama da dobro razmisle pre nego što se ugovorno obavežu i da dobro odvagaju razloge za ili protiv zaključenja ugovora. Ugovor o prodaji u privredi-ugovor postoji i proizvodi pavno dejstvo čak i ako cena nije određena niti je odrediva.mogud 3. Forma treba da spreči ugovorne strane da donesu ishitrenu odluku o tome da zaključe ugovor.kroz koje treba da je manifestuje ugovor. Da bi se smatralo da ugovor ima predmet potrebno je da je on: 1. Primer je ugovor o poklonu-ugovor bez naknade.ugovorne strane predvide da de treda lica odrediti predmet.cena koja je pladena prodavcu u poslednje vreme. 1.dvostruka je svrha: 1.osiromašuje je i istovremeno obogaduje drugu ugovornu strranu.Ugovori mogu imat i dva predmeta a to su svi oni ugovori koji su dvostrano obavezujudi. 2. -zaštita interesa tredih lica.zaštitna funkcija nije toliko izražena i nema značaj kao kod dobročinih poslova. Ako trede lice nede ili ne može da odredi predmet.izražena je takođe kod ugovora o poklonu. U našem pravu važi princip konsenzualizma propisanog u čl.javnih interesa. Upravo radi zaštite njihovih interesa predviđa se pismena forma. a za uzvrat ne dobija ništa i zbog toga zakon predviđa za ugovor o poklonu pismenu formu da bi zaštitio poklonodavca da ishitreno zaključi ugovor. Teretni ugovori.u ranijem pravu je često prenaglašavana.određen 2.jedna strana bespovratno otuđuje imovinu.smatralo se da formu treba propisati samo radi zaštite javnih interesa.cena koja je razumna-tržišna/sud je određuje.Određenost predmeta: Ugovorne strane određuju predmet ugovora neposredno.

to su nekada bile opštine i one su imale pravo preče kupovine kada je neko prodavao stan.ugovora se može dokazivati svim sredstvima. U stranim pravima zastupljena je dokazna forma.pismenom formom se omogudavalo da jedno lice ne stekne više.tek ako opština odbije takvu ponudu ili se ne izjasni u roku od 30 dana od prijema ponude vlasnik je bio ovlašden da stan proda tredem licu. 3. Ona je samo potvrda o sadržini ugovora i o onome o čemu su se stranke sporazumele.dokazna funkcija : Ogleda se u tome što se obezbeđuje pismeni trag o ugovoru. Pismena isprava je najpouzdanije dokazno sredstvo u slučaju kad se pojavi spor o sadržini ugovora i to je mnogo pouzdanije sredstvo od svedoka koji nisu pouzdani zato što pamdenje bledi i kada o činjenicama postoji pismeni trag on ostaje i može dugo vremena biti upotrebljen kao dokaz između ostalog zbog toga u privrednom sporu pismene isprave se koriste kao dokaz a izuzetno usmeni iskaz svedoka.dejstvo (bitna i dokazna forma) 2. Ugovor ne nastaje dok se forma ne ispuni onda kada je predviđena. Bitna forma predstavlja konstitutivan element za punovažnost ugovora. savremenom pravu dokazna funkcija ne postoji.sva potraživanja čiji iznos prelazi određenu sumu ne mogu biti dokazana svedocima i ako postoji pismena isprava svedocima se ne može dokazivati suprotna sadržina. Formom se štite: 1. Forma kao dokaz nije ni uslov za zaključenje ugovora niti je jedini dokaz o ugovoru. intresi države da ostvari budžetski prihod naplatom poreza koji se ostvari nakon obavljanja akta pravnog prometa. Pismena.obična pismena forma je pismena forma nižeg stepena koja se ispunjava pismenom redakcijom . Naziva se još i forma ad solemnitatem-svečana forma i ad validatatem-jer od nje zavisi važnost ugovora. Danas je ostao samo jedan razlog.forma za promet nepokretnoosti naročito u prošlosti postojala je zbog kontrole jer je postojao zakonski maksimum svojine koja su fizička lica mogla posedovati (ne više od dva veda ili tri manja stana. Dokaznu formu treba razlikovati od forme kao dokaza.postoji mišljenje da je predviđena kod arbitražnih ugovora kod jednog broja autora kod nas. Naziva se još i forma ad probationem. U francuskoj npr. Bila je predviđena u Zakonu o sudskom postupkuu građanskim stvarima (1865.Pismena. Kada je forma samo dokaz . 2. Vrste forme: postoje tri osnova po kojima se forma može podeliti na vrste: 1. javne isprave i realna forma) 3. ne više od 10 hektara obradive zemlje).javna isprava i realna forma.) nede se modi dokazivati svedocima potraživanje čija vrednost prelazi 200 groša bez obzira na osnov i predmet koji je uslov nastanka i to je jedini primer u srpskoj pravnoj istoriji. 2.pravo preče kupovine društveno pravnih lica.ugovornih strana i tredih lica.ako bi se to desilo država je imalo pravo da oduzme višak imovine. Dokazna forma je jedino sredstvo za dokaz ugovora ali ne utiče na njegovu punovažnost.zbog toga je u našem pravu predviđena forma za ugovor o prometu nepokretnosti-dolazi do prenosa svojine i na svaki takav ugovor treba da bude pladen porez na prenos apsolutnih prava.način ispoljavanja (pismena forma. 2.način nastanka (zakonska i ugovorna) 1.

da predaja bude stvarna (telesna) materijalna i da se izvršava uručenjem stvari sticaocu.neophodno je da je stvar izašla iz državine prenosioca i da on više ne može da vrši faktičku vlast.ugovor o doživotnom izdržavanju i bračni ugovor. Ako nije za života eventualno bi se radilo o ugovoru za slučaj smrti.kreditu.trgovinsko preduzede. u ZOO kod ugovora o prodaji nepokretnih stvari u čl. Moguda je i fiktivna-nematerijalna predaja ali samo kad se stvar ved nalazi kod sticaoca u državini i tada je pitanju traditio brevi manu. .ugovora na određenoj ispravikoja sadrži tekst ugovora i potpis ugovornih stranaka. Službenik za overu u sudu svojim potpisom i pečatom potvrđuje da su ugovorne strane pred njim potpisale ispravu o ugovoru ili da su priznale potpis kao svoj ako su ispravu ranije potpisale.upozori na pravne posledice. Realna forma se ispunjava predajom predmeta poklona iz ruke u ruku-faktičkom predajom državine. Cessio vindicationis postoji kad se stvar nalazi kod tredeg lica ali fiktivna predaja ne postoji u slučaju da je u pitanju constitutum possessori. Realna forma je predviđena za ugovor o poklonu.ugovor o drumskom i železničkom prevozu robe. ZOO :ugovor o kapari. Ukoliko iz cilja propisa koji određuje formu proizilazi nešto drugo pretpostavka u korist svečane forme ne postoji (zakonsko tumačenje). potvrđivanje potpisa (legalizacija). Zakonska. Sudija: pročita strankama sadržinu.55 ug o prodaji nepokretnosti stvari mora biti zaključen u pismenoj formi pod pretnjom ništavosti.prenosilac zadržava stvar za sebe. podleže strožijim i komplikovanijim procedurama. Zakonska i ugovorna forma Ugovorna.bankarskom tekudem računu.licenci.sporazumom ugovornih strana se određuje kao uslov za punovažnost ugovora. da druga strana bude stavljena u položaj u kome se nalazi svojinski držalac. 3. Forma javne isprave. Primer za potvrđivanje sadržine: ugovor o ustupanju i raspolaganju imovine za života.trampu i zamenu primenjuje Zakon o prometu nepokretnosti. 3.razmena i poklon).zakonom propisana kao uslov punovažnosti.za nastanak ugovora potrebno je još i da se izvrši predaja. Potvrđivanje isprave solemnizacija). Poneki put sam zakonski propis određuje dejstvo forme. Primer za overu potpisa: ugovor o nepokretnosti (prodaja. ugovor o jemstvu.Srpski građanski zakonik. Pored pismene redakcije potrebna je još i intervencija organa javne vlasti koja se može sastojati u potvrđivanju sadržine ili overavanju potpisa na ispravi. Ugovor koji nije zaključen u formi koju zakon propisuje je ništav. Nije dovoljna prosta usmena saglasnost volja.pretpostavka u korist svečane forme. Zakon o privrednim društvima. Moguda je i simbolična predaja.je višeg stepen. Postoji vedi broj ugovora za koje je zakon predvideo da moraju biti zaključeni u ovoj formi.uručenje sprava ili isprava koje omogudavaju faktičku upotrebu stvari. 2.građenju. Pravilo koje rešava dejstvo forme kada nije zakonom određena: ugovor koji nije zaključen u propisanoj formi ukoliko iz cilja propisa kojim je određena ne proizilazi nešta drugo postoji pretpostavka: forma je bitan uslov za punovažnost ugovora. U pravu je opšte pravilo da posebni derogira opšti zakon te se na prodaju.da je izvršena za života poklonodavca. ZOO je opšti . stavi svoj potpis i overi ispravu sudskim pečatom.međutim i sama predaja mora da ispunjava određene uslove: 1. ZOO: Ugovor o prodaji sa obročnim otplatama cene.a Zakon o prometu nepokretnosti je poseban zakon i on predviđa formu višeg stepena.

Forma istovremenih usmenih pogodbi uz formalni ugovor.ugovorne strane predviđaju da izmene i dopune moraju biti učinjene u istoj formi. Takav karakter ima odredba o pravu preče kupovine.način prestanka ugovora na osnovu saglasnosti volje ugovornih strana koja je upravljena na to da ugovor prestane da proizvodi pravno dejstvo.sam zakon je propisao da i sporazum o raskidu mora da bude učinjen u određenoj formi. Sporazum o bitnim sastojcima ugovora ne bi bio dopuna nego novi ugovor.da njihova sadržina nije u suprotnosti sa sadržinom ugovora 3.o obročnim isplatama cena kada su ugovorm stranke zaključilei istovremeno postignu usmeni sporazum u pogledu pogodbi postavlja se pitanje da li su one punovažne ili ne? Sporazum o tim pogodbama može biti usmeno zaključen i proizvoditi pravno dejstvo ako su ispunjena tri uslova: 1. Taj sporazum može biti i neformalan ako o tim tačkama u ugovoru ništa nije rečeno i pod uslovom da nije protivno cilju zbog koga je forma propisana. Kada se zaključuje aneks forma ugovora treba li da bude zaključen u istoj formi u kojoj je ugovor? -kada je u pitanju ugovorna forma u samom ugovoru.ugovor označava pravni posao u celini.reč pogodba označava neki modalitet ili dodatak ugovora.načinu isporuke stvari. da nisu u suprotnosti sa ciljem sa kojom je forma propisana. . Dopunama se smatraju samo sporazumi o sprednim tačkama (mestu. kada cilj zbog koga je forma propisana upuduje da ugovor mora biti raskinut u istoj formi kada se zahtevala i za njegov nastanak. -kada je reč o zakonskoj formi ZOO pravi razliku između izmena i dopuna: dopune ugovora su mogude samo u pogledu sporednih tačaka (deo ugovora koji nisu bitni uslovi).u toku ispunjavanja ugovornih obaveza ugovorne strane u formi zaključenja ugovora mogu se dogovoriti da se ugovor dopuni ili izmeni. Izmena ili dopuna formalnog ugovora.Kada je u pitanju ugovorena forma zakonom: ugovor koji nije zaključen u ugovorenoj formi nema pravno dejstvo ukoliko su stranke punovažnost ugovora uslovile posebnom formom (tumačenje volje ugovornih strana). o pravu zadržavanja svojine i posle prodaje. U praksi takav sporazum naziva se aneksom ugovora.ugovor zaključen u zakonom određenoj formi može biti raskinut i neformalnim sporazumom.zakonska forma. 2. 2. To je redovan način prestanka ugovora i do njega može dodi uvek pre nego što obaveze iz ugovora budu u potpunosti izvršene.vremenu. Kada je zakonom volja ugovornih strana bila određena formom kao uslovom punovažnosti da li sporazumni raskid mora da bude učinjen u istoj formi ili može biti neformalan? ZOO sadrži o tome dva pravila: 1.da se radi o sporednim tačkama 2. Izmene po ZOO mogu biti učinjene i neformalno samo pod uslovom da se izmenama smanjuju ili olakšavaju obaveze jedne i druge strane i ako je posebna forma propisana u interesu ugovornih strana. Ako su stranke propustile da učine to ZOO propisuje da dopune i izmene mogu biti učinjene i neformalnim sporazumom.bitni su oni koji su zakonom određeni kao objektivno bitni uslovi.ugovorna forma.roku i načinu pladanje cene).ugovor može uvek biti raskinut neformalnim sporazumom ugovornih strana. Pitanje forme sporazumnog raskida ugovora.ali postoje dva odstupanja: 1.

2.a ta odredba je bila bitan uslov.odlučujuda pobuda ako je ništavost ustanovljena da bi ugovor bio oslobođen ze odredbe i važio bez nje. 5. Konvalidacije nema kod apsolutno ništavih ugovora.sud može povodom zahteva za vradanje datog da odluči da ono što je druga strana primila preda mesno nadležnoj opštini.može ugovor biti ništav ali da u činjeničnoj građi ima elemenatanekog drugog ugovora koji . Nevažnost može biti podeljena na: 1.javnom poretku i dobrim običajima.takav ugovor je nepostojedi.presuda koja se donosi ima deklarativno dejstvo. 2. 7. Do konvalidacije u oba slučaju dolazi izvršenjem.pravna posledica je restitucija-kada je ugovor ništav mora se sve vratiti u stanje pre njegovog zaključenja. 6. 8.međutim zakon predviđa da ako su ugovorne strane u celini ili pretežnom delu izvršile obaveze da ugovor proizvodi pravno dejstvo.pravno ne postoji ved samo faktički.relativnu ništavost 3.ako je jedna odredba ništava onda de ugovor ostati u važnosti. Ni jenda strana ne može da zahteva izvršenje sudskim putem.kada je ugovor za koji je prropisana forma zakljuden usmeno.ništavi ugovori ne postaju punovažni ni kada je bilo koji razlog naknadno otpao.ništavost nastupa po samom zakonu. Postoje dva odstupanja: 1. 2. ako je zabrana bila manjeg značaja a ugovor je izvršen u celini ništavost se ne može više isticati. 3.po sopstvenoj inicijativi pazi na ništavost čak i onda kada se strane odnosno druga zainteresovana lica na nju ne pozovu. 4. Osnovna obeležja apsolutno ništavih ugovora: 1.ceo ugovor de biti ništav ako je makar jedna odreba ništava. Dejstvo nepunovažnog ugovora povlači nevažnost ugovora.tužba da se traži poništenje ništavog ugovora ne zastareva. Presudom se deklariše da je jedan ugovor ništav.DEJSTVA UGOVORA Ugovor je samo ona saglasnost volja kojoj pravni poredak priznaje pravno dejstvo.ako ona nije bila uslov ili odlučujuda pobuda zbog koje je ugovor zaključen. Postoje dva odstupanja: 1.strana koja je kriva za to što je došlo do zaključenja ništavog ugovora odgovara za štetu drugoj strani ako ona nije znala niti je prema prilikama mogla znati za postojanje uzroka niištavosti. na nju sud pazi po službenoj dužnosti.na ništavost se može pozvati svako zainteresovano lice.sud može da odbije zahtev za povradaj ako nađe da je strana koja ističe takav zahtev nesavesna. Obim apsolutne ništavosti: -pitanje ništavosti ugovorne odredbe prema celini ugovornog pravila: 1. Sud mora da vodi računa o značaju ugroženog dobra-interesa koji se štiiti kao i moralnim shvatanjima društva. Ugovor je ništav od početka. -konverzija.apsolutnu ništavost 2.nepostojedu ugovori Apsolutno ništavi Su oni ugovori kojima pravni poredak ne priznaje pravno dejstvo zato što su zakonom izričito zabranjeni ili što su protivni prinudnim propisima.može se podneti bilo kada.pravo na isticanje ništavosti se ne gasi. 2.

3. Kada ovi uslovi budu ispunjeni do konvalidacje može dodi na tri načina: 1.ugovor definitivno ostaje na snazi i ne može se tražiti njegovo poništenje.pravo na poništenje ugovora se gasi protekom vremena.delimično ugovorno sposobna.punoletno lice delimično lišeno poslovne sposobnosti 3.a samo izuzetno kod apsolutno ništavih u dva slučaja potrebno je da budu ostvareni slededi uslovi : 1. Rušljivi ugovori postoje i proizvode pravno dejstvo samo što je njihova važnost lebdeda.ispunjava uslove za punovažnost nekog drugog ugovora.traje 1 god.izričitom izjavom te strane da se odriče prava da zahteva poništenje. 3.žrtva prekomernog oštedenja).prevarena.presuda ima retroaktivno dejstvo (ex tunc).prevara 2.poništenje može zahtevati samo ona strana u čijem interesu je rušljivost ustanovljena (strana koja je u zabludi.nije izvesno da li de oni ostati punovažni.pravilo je da je u obavezi na naknadu štete strana koja je prouzrokovala razlog za . Osobine rušljivih ugovora: 1.postoje i proizvode pravno dejstvo (ugovor čija je važnost lebdeda) 2.ne proizvodi pravno dejstvo). 3. da je ta strana u momentu konvalidacije sposobna da slobodno izrazi svoju volju . Postoji nesklad između stvarne unutrašnje volje jedne ugovorne strane i njene izjavljene volje.naknada štete.menja postojede pravno stanje (da je ugovor postojao) i ustanovljava novo (da ugovor ne postoji.u slučaju kada ugovor bude poništen nastupaju dve pravne posledice: 1. Konvalidacija – naknadno osnaženje rušljivog ugovora i podrazumeva da ugovor koji je bio nevažedi može postati punovažan. da drugi ugovor teži istom cilju kao i prvi. 1. preduzima se od strane lica u čijem interesu je rušljivost ustanovljena. 2.restitucija.pretnja.ostaju punovažni ako istekne rok u kome je strana u čijem je interesu bila rušljivost nije zahtevala njgovo poništenje. 2.svaaka strana je dužna da vrati drugoj strani ono što je po osnovu ugovora primila a ako se primljeno ne može vratiti u naturalnom obliku onda se restitucija vrši u novcu. Objektivni rok (od zaključenja ugovora). 7. 2. 4. 2. 3.presuda doneta u sporu povodom zahteva za poništenje ugovora ima konstitutivno dejstvo. Rušljivi ugovori Kod rušljivih ugovora saglasnost je prividno postignuta. da to lice zna za postojanje razloga zbog koga ima pravo da zahteva poništenje.zabluda.ograničena poslovna sposobnost usled maloletstva i starateljstva. subjektivni (od dana saznanja za razlog rušljvosti). Konvalidacija je moguda u domenu rušljivih ugovora.zaključila ugovor pod pretnjom. izvršenje obaveze iz ugovora. Konverzija je pretvaranje jednog apsolutno ništavog ugovora u punovažan ugovor koja nastupa na osnovu zakona kada su ispunjeni određeni uslovi. 6.protekom roka.teži istom cilju koje su ugovorne strane želele da ostvare ali ga nisu ostvarile jer njihov ugovor ne proizvodi pravno dejstvo. 5.prekomerno oštedenje.zaključeni ugovor je ništav . U našem pravu je zabluda o vrednosti sopstvene prestacije.stranke bi zaključile taj ugovor da su znale da de prvi ugovor biti ništav 4. razlozi rušljivosti: 1.traje 3 godine. Ugovor se poništava od samog početka ali se ugovorne strane mogu sporazumeti da poništenje važi samo za ubudude što znači da ostaju dejstva koja je ugovor proizveo do poništenja.samo u onim pravnim sistemima koji su prhvatili subjektivni pojam prekomernog oštedenja.

2. U našem pravu su teorijska kategorija i naš zakon ih ne predviđa kao poseban zakonski pojam izuzev kada govori i nesporazumu. Nepostojedi ugovori Ugovori kod kojih ne postoji neki od uslova koji su neophodni za zaključenje ugovora. ili uzajamne obligacije za obe ugovorne strane i tada imamo dvostrano obavezne ugovore.jednostrani ugovor. Ugovor o nalogu s obzirom na svojstva ličnosti oba ugovornika (izuzetno).Ugovori u korist tredih lica.za sva ostala lica ugovor je res intter alios acta ali za ugovorne strane ugovor je zakon.što znači da ugovorne strane ne mogu ugovoriti obaveze za treda lica. ali nisu sva lica koja nisu strane ugovora treda llica. kod ugovora koji se po prirodi stvari zaključuje s obzirom na svojstva ličnosti po pravillu jednog ugovornog. Dejstva punovažnog ugovora Ugovor je saglasnost volja upravljena na stvaranje pavnih dejstava koja se sastoje u tome što ugovor stvara obligacja na strani jednog lica.beneficijar. Izuzeci od pravila da obaveze prelaze na univerzalne sukcesore: 1.delimično poslovno sposobno lice samo ako je u lukavstvu izazvalo rušljivost.obedalac. 3.promitent. Ugovor ne obavezuje treda lica.lice koje preti.strana koja je u zabludi.rušljivost. Ugovorne strane su lica koja su učestvovala u zaključenju ugovora odnosno lica čijom saglasnošdu volja je ugovor nastao.kada su strane u ugovoru predvidele da de ugovor prestati da postoji u slučaju smrti jedne ugovorne strane naročito kod ugovorima kojim se zasnivaju trajni obligacioni odnosi. 2.kauzi ugovora.kompanijsko društvo kada dođe do statusnih promena onda na lice kome je pripojeno drugo pravno lice prelaze obaveze iz ugovora koje je pripojeno lice zaključilo.korisnik) Nastaju tri vrste odnosa: . Pravni sledbenici pravnih lica.ugovarač. 3. Treda lica su lica koja nisu ni ugovornice ni univerzalni pravni sledbenici. Ta lica su univerzalni sukcesori odnosno pravni sledbenici ugovorih strana izuzev ako je nešto drugo ugovoreno ili proizilazi iz prirode samog ugovora. S obzirom na svojstva ličnosti nalogoprimca ali se dešava da pristaje s obzirom na lični odnos sa nalogodavcem.korisnik ZOO ih naziva (1. Po ZOO nesporazum je kada strane veruju da su saglasne a kod jedne od njih postoji zabluda o prirodi.stipulant. Kod ugovora u krist tredeg imaju tri lica: 1. Proizvodi pravna dejstva između strana ugovornica.dužnik.žrtva prekomernog oštedenja.prevarant. Naime.predmetu.obedajnik je druga ugovorna strana kojoj je promitent.lice koje e ugovorom obavezuje da de ispunit obavezu prema tredem. Moderno pravo je od pravila da ugovor ne proizvodi dejstvo prema tredim licima stvorilo izuzetak koji se sastoji u tome da de se za treda lica stvoriti prava a ne obaveze. Primenjuju se pravila koja važe za asolutnu ništavost. 2. ugovor proizvodi pravno dejstvo i prema licima čijom izjavom volje nije nastao ugovor. Izuzetak je ustanovljen dinamikom razvoja ugovora o osiguranju (naročito osiguranja za život) koji je nametnuo potrebu da bude omogudeno tredem licu da bude korisnik osigurane sume koja je predviđena ugovorom o osiguranju.

Postoje dve vrste prigovora koje može da istakne: 1. Važe samo za teretne ugovore i ona namedu određene obaveze koje nemaju stranke u dobročinim ugovorima. Pravo korisnika prema promitentu nastaje u momentu kada on prihvati korist. Dva lica se ne mogu između sebe sporazumeti da za trede lice nastane obaveza.1. Pravila koja važe za odgovornost prodavca u pogledu materijalnih nedostataka važi za sve teretne ugovore ako posebnim propisima koji važe za neki teretni ugovor nije specijalno uređena odgovornost . U tom slučaju obaveza ugovarača je obaveza sredstva a ne cilja. U tom slučaju za treda lica ne nastaje obaveza ali ugovarač odgovara za štetu koju je saugovarač pretrpeo jer trede lice nede da izvrši obavezu/propusti određenu obavezu.potpisi iz ugovora koji je on zaključio sa stipulantom (npr.obligacionopravno dejstvo ugovora Ugovor ne proizvodi translativna dejstva(ne prenose svojinu)-ima u Francuskoj ali ne i kod nas.15. Iz ekonomske ravnoteže nastao je pravni princip ekvivalencije propisam u ZOO u čl. Međutim taj ugovor proizvodi dejstvo između ugovornih strana i može da stvori obavezu na naknadu štete. Dejstvo ugovora prema ugovornim stranama. Obaveza za naknadu štete može da nastane sa ugovaračem koji se obavezao drugom da de mu trede lice nešto učiniti/propustiti.kompenzacija). 2. Lične prigovore prema stipulantu ne može isticati. Zakon o obligacionim odnosima poznaje nekoliko pravnih pravila koja imaju za cilj da zaštite princip ekvivalencije. Opšte pravilo: iz ugovora ne može nastati obaveza za treda lica.da obaveza nije dospela) 2. Na osnovu tog odnosa stipulant može zahtevati od promitenta da izvrši obavezu prema korisniku. Ako korisnik odbije korist stipulanta može zahtevati od promitenta da obavezu izvrši njemu. Obedanje radnje tredeg. Te dodatne obaveze pretstavljaju posebna dejstva teretnih ugovora.ali ako je ugovorom određeno da se korist ima izvršiti posle smrti stipulanta. Stipulant mora imati neki interes i postojanjem tog interesa se objašnjava zbog čega korist od odbijanja korisnika pripada stipulantu.beneficijar (dužnik-poverilac).stipulant-beneficijar (valutni odnos).121) Taj član upuduje na primenu pravila o odgovnornosti prodavca za materijalne nedostatke prodate stvari.objašnjava zašto stipulant ugovara korist za neko trede lice. 3. Pored toga što kao i jednostrani stvaraju obligaciju .onda on zadržava pravo da korist opozove i u testamentu.beneficijar ima pravo da od promitenta zahteva da mu izvrši obavezu koja je u korist tredeg ustanovljena povodom zahteva korisnika da obavezu ispuni. Treba razlikovati situaciju u kojoj je jedan ugovarač obedao drugom da de se kod tredeg lica zauzeti da se ovaj obaveže. Odgovornost prenosioca za materijalne nedostatke.ispunjenja ( ZOO čl. Zbog toga jedan ugovornik de odgovarati saugovaraču samo onda ako i pored svog potrebnog zalagača nije uspeo kod tredeg lica da se ovaj obaveže (odgovara ako nije preuzeo svu potrebnu pažnju).proizvode još neka posebna pravna dejstva koja su rezultat ekonomske ravnoteže koja mora da postoji između prestacija ugovornih strana. Ugovor stvara obligacije-opšte pravilo dvostrano teretnih ugovora. Nakon izjave korisnika da prihvata korist stipulant ne može više opozvati ugovor .lični prigovori koji potiču iz nekog ranijeg odnosa između korisnika i promitenta (npr prigovor.promitent. Sve do momenta izjave o prihvatanju stipulant ima pravo da ponudu opozove. To je ugovorni odnos koji može da nastane na osnovu bilo kog ugovora.da je ugovor nevažedi.stipulant-promitent (odnos pokrida).

U tom slučaju rokovi se računaju od dana kada je nedostatak otkriven. Ako se nedostatak pojavi posle pregleda (skriveni nedostatak) nije se mogao otkriti uobičajnim pregledom. ZOO a.)u trgovinskim ugovorima. ZOO: postojade odgovornost prenosioca čak i u slučaju kada je lako mogao opaziti nedostatak čak i ako je izjavljeno da stvar nema nedostatak (ima određena svojstva i odlike).nedostatak 2.stvar mora da ima materijalni nedostatak. b.zamašniji) 4. 2. Obaveštenje mora biti blagovremeno i uredno. Pribavilac ima neka prava prema prenosiocu koja ne bi imao da stvar nema nedostatak: 1.nedostatak mora biti znatan (vedi. Obaveštenje treba da bude učinjeno preporučenim pismom. Kada utvrdi da nedostatak postoji onda je dužan da obavesti prenosioca. Prenosilac je dužan da nedostatak otkloni ili isporuči stvar u razumnom roku.opravljanje stvari.)pravo da raskine ugovor. Ako se nedostatak pojavi 6 meseci nakon što je stvar predata ne postoji odgovornost prenosioca.ispunjenje ugovora podrazumeva predaju druge stvari.telegramom ili pouzdanim načinom. ZOO propisuje objektivni standard koji određuje kada nedostatak nije poznat pribaviocu. Ako ova dva uslova nisu ispunjena onda pribavilac ne bi mogao da se pozove na odgovornost prema prenosiocu.pravo da traži ispunjenje ugovora-otklanjanje nedostatka.) pravo da zahteva sniženje cene .)stvar ima nedostatak kada nema potrebna svojstva za njenu primenu .ako ga brižljivo lice sa prosečnim znanjem i iskustvom lice istog zanimanja nije moglo lako opaziti.izuzev ako je model pokazan samo radi obaveštavanja.kada stvar ne odgovara uzorku ili modelu koji je prodavac(prenosilac) pokazao. Kada su ispunjena ove dve grupe uslova prenosilac odgovara pribaviocu za nedostatak. Da je pregleda na uobičajen način ili da je da na pregled određenom licu (stručnjaku ako nema dovoljno znanja da sam obavi pregled). c.ako to nije mogude . -uslovi koji se tiču pregleda stvari i obaveštavanja o nedostatku Pribavioc mora da obavi pregled stvari i to odmah čim je to prema redovnom toku stvari mogude.pregled stvari i obaveštavanje o nedostatku Odgovornost prenosioca postoji jer u teretnom ugovoru prenosilac pribaviocu treba da omogudi korisnu državinu.)stvar nema svojstva koja su izričito ili predutno dogovorena. -uslovi koji se tiču nedostatka: 1. Da bi nastala odgovornost neophodno je ispunjenje dve grupe uslova: 1.jedne strane za fizičke nedostatke ispunjenja. Pouzdan način je faktičko pitanje.nedostatak mora da postoji u trenutku predaje stvari (sticanja državine) 3. Ako on to ne učini u razumnom roku pribavilac ima dva prava koja može vršiti alternativno: a. b. Uredno znači da je potrebno da sadrži opis nedostatka i poziv prenosioca da pregleda stvar. . d. Blagovremeno je ako je učinjeno u roku od 8 dana od dana pregleda ( za trgovinsko pravo važi pravilo da je pribavilac dužan da odmah obavesti prenosioca).nije bio poznat pribaviocu u vreme zaključenja ugovora.) kada stvar nema svojstva za naročitu upotrebu zbog koje je kupac nabavlja a bila poznata prodavcu/nije mu mogla ostati nepoznata.

Ako prenosilac odbije da bude obavešten gubi prava na osnovu evikcije. b. Potpuna je kada je usled uznemiravanja od tredeg lica pribavilac lišen državine na stvari.da nije znao ili nije prema prilikama mogao znati za postojanje prava tredih lica. Postoje sudska i vansudska. Ako je uznemiravanje vansudsko onda pribavilac može da podnese sudu tužbu protiv tredeg lica koja se naziva negativna tužba za utvrđenje. Evikcija se sastoji u uznemiravanju pribavioca po osnovu nekog prava koje je postojalo pre njegovog sticanja za koje on nije znao niti je bio obaveštenniti je pristao da kupi stvar sa tim nedostatkom. Sudska je uznemiravanje pribavioca sudskim putemi može se vršiti na dva načina: a. A da bi mogao da pruži tu zaštitu mora da bude obavešten. Pravo na ispunjenje je prioritetno.evikcija mora da se vrši isticanjem stvarnog prava. 2.)putem tužbe (tako što trede lice podnosi tužbu prema pribaviocu u kojoj zahteva da mu preda stvar ili da mu omogudi vršenje prava koje smatra da mu pripadaju).faktičko uznemiravanje nije dovoljno i u tom slučaju pribavioc je zaštiden posesornim tužbama. Uslovi da bi nastala odgovornost po osnovu evikcije: 1.pa ako se ne ostvari ima ostala prava. Da li pribavilac ima prava na osnovu evikcije i prema prenosiočevim prethodnicima? Poverilac ima pravo da vrši prava svog dužnika ako je on insolventan.da pribavilac obavesti prenosioca o pravnom uznemiravanju. Mogude je da se seti da je nedostatak postojao i pre prenosiočevog sticanja. 3.da je savestan. Mora da postoji u trenutku predaje stvari. Tom negativnom tužbom on traži od suda da utvrdi da trede lice nema nikakvo pravo na stvari koju je on pribavio. Poverilac može da tuži dužnikove dužnike tako što de od njih zahtevati da isplate dužniku ono što mu duguju. Odgovornost za pravne nedostatke ispunjenja (evikcija) Prenosilac mora da obezbedi pribaviocu mirnu državinu (znači da ga niko nede uznemiravati u vršenju prava koja je stekao ugovorom).nedostatak postoji u pravu prenosioca. Može da tuži predhodnog prenosioca obligaciono pravnom tužbom ( ali onda se namiruje kad i svi poverioci tog lica). Evikcija može biti potpuna ili delimična. Uznemiravanje mora da vrši trede lice.)putem prigovora (kada je pribavilac podneo tužbu protiv tredeg lica u kojoj traži da mu trede lice preda stvar i trede lice istakne prigovor da stvar drži po nekom drugom osnovu). Sva ova prava pribavilac može da ostvari u roku od 1 godine od dana kada je obavestio prenosioca o nedostatku. Ako neko trede lice istakne prema pribaviocu neko stvarno pravo koje ograničava ili umanjuje pravo pribavioca ili u potpunosti lišava prava onda kažemo da je pribavilac pretrpeo evikciju. Protekom roka njegovo pravo zastareva. 4.smisao tog obaveštavanja je da prenosilac pruži pravnu zaštitu pribaviocu. a to je pravo na naknadu štete. Delimična je kada je usled prava tredeg lica državina pribavioca ograničena na jedan deo stvari ili kada pribavilac nema na stvari ona ovlašdenja koja bi trebao da ima. Vansudska postoji kada trede lice van spora ističe da ili ima neko pravo prema prebaviocu ili sam pribavilac nasluduje da bi trede lice moglo imati pravo. . Uznemiravanje je relevantno samo ako se vrši na osnovu isticanja nekog stvarnog prava.U svakom od ovih slučajeva pribavilac ima još jedno pravo.

2. Rok od 6 meseci za ostvarivanje prava na restituciju i naknadu štete počinje da teče od dana kada je sudski spor okončan. Taj nedostatak se u volji manifestuje. Prava pribavioca po osnovu evikcije: Da zahteva od prenosioca da se odazove njegovom pozivu i da se eupusti u spor koji on vodi sa tredim licem i da u tom sporu podnese dokaze o pravu koje je na pribavioca preneo. Pribavilac ima pravo da zahteva restituciju i na naknadu štete. Prekomerno oštedenje U teretnim ugovorima postoji odnos ekvivalencije između ugovornih strana. Odstupanje od ovog principa su dozvoljena u određenim granicama. O pojmu prekomernog oštedenja postoje dva stanovišta: 1. U slučaju da izgubi spor onda nastaju pravne posledice koje su različite u zavisnosti od toga da li se radi o potpunoj ili delimičnoj evikciji. Trede pravilo kojim se štiti ovaj princip je prekomerno oštedenje. Ako odstupanje pređe određene granice onda u dvostranom obaveznom ugovoru (teretnom) postoji prekomerno oštedenje. Ako je došlo do delimične evikcije pribavilac ima pravo na sniženje cene a ako tako ne može da se ispuni svrha ugovora onda ima pravo na raskid.a prenosilac je priznao postojanje tog prava prenosiocu čak iako ga nije obavestio o slučaju uznemiravanja. Posebna dejstva teretnih ugovora proizilaze iz principa evikcije. Trede lice nije podiglo tužbu ali je pribavilac saznao da trede lice ima neko pravo.rok iznosi godinu dana od dana kada je pribavilac saznao za nedostatak.rok važi kada je trede lice pokrenulo spor protiv pribavioca i on je pozvao prenosioca da se u ovaj spor umeša pa je spor izgubio. To treba da bude posledica nekog nedostatka u volji strane koja je ugovorom oštedena. francuskom i bivšem srpskom građanskom zakoniku. 2. prekomerno oštedenje postoji. U ovom slučaju ima pravo na restituciju. Član 139. Ova stanovište zastupljeno u poljskom pravu. Potrebno je da postoji nesrazmera uzajamnih davanja koja prevazilazi zakonom utvrđene granice. Pravo na naknadu štete pribavioca nema kad je znao za mogudnost da mu stvar bude oduzeta ili da njegovo pravo bude ograničeno pa se ta mogudnost ostvari. Taj princip se štiti pravnim pravilima koja namedu određene obaveze ugovornim stranama. 2.rok važi u slučaju vansudske evikcije. Ako je došlo do potpune evikcije ugovor se gasi ipso iure.prekomerno oštedenje treba posmatrati subjektivno. Rokovi: 1. U austrijskom.nije bilo sporno.kada se pribavilac bez obaveštenja upustio u spor sa tredim licem on gubi pravo koja mu pripadaju po osnovu evikcije osim ako prenosilac dokaže da je raspolagao sredstvima koja su bila podobna da odbiju zahtev tredih lica.prekomerno oštedenje treba posmatrati objektivno.kada je pravo tredih lica bilo očigledno osnovano. ZOO u originalnoj verziji iz 1978.Odstupanja: 1.ako između obaveza ugovorna strana u dvostranom ugovoru . prihvatio je subjektivni pojam prekomernog oštedenja.

odricanju u produženju određenog roka za isplatu.ako u vreme zaključenja ugovora postoji očigledna nesrazmera da oštedena strana za pravu vrednost nije znala niti je morala znati. Postoje ugovori kod kojih se ne primenjuje pravilo o prekomernom oštedenju: 1.na pristanak u otplati duga u ratama.onaj ugovor kod koga je kupac platio vedu cenu iz osobite naklonosti prema nekoj stvari. Postojala su dva odstupanja od ovog opšteg pravila gde je ZOO prihvatio objektivni pojam: 1. 2.rađaju obaveze i na jednoj i na drugoj strani a svaka strana duguje naknadu za korist koju prima.javna prodaja. Tako je bilo do 1993. 3. 2. U rimskom pravu je to bilo ½. Tako je nestala potreba za posebnom zaštitom društveno pravnih lica. Pravilo je da se strane obavežu na međusobna popuštanja.organizuje se u prisustvu suda ili nekog drugog javnog organa. Međusobno popuštanje se može sastojati u priznanju (delimičnom ili potpunom) zahteva druge strane. Da bi se jedna strana pozvala na prekomerno oštedenje potrebno je da je nesrazmera postojala u trenutku nastanka ugovora.ljubitelj određene rase pasa.stranke su unapred pristale zbog neizvesnosti da se pojavi nesrazmera.aleatorni ugovori. Visina nesrazmere do ½ postojala je i u Srpskom građanskom zakoniku i taj kvantum primenjivao se kod nas sve do donošenja ZOO.kada je društveno pravno lice otuđilo neku stvar koja se nalazila u društvenoj svojini a pribavilac stvari je bilo fizičko ili građansko pravno lice. Javnu prodaju imamo u sudskom izvršnom postupku kada se izlažu stvari izvršnog dužnika da bi se njihovom prodajom namirili poverioci.obostrana. Prodaja koju organizuje Agencija za privatizaciju u postupku prodaje kapitala i imovine subjekta privatizacije. U pogledu domena primene pravila o prekomernom oštedenju u našem pravu on je ograničen na dvostrane obavezne i teretne.poravnanje. Prisustvo javnog organa je garancija da ne može postojati zabluda o pravoj vrednosti stvari.ugovor koji se zaključi kod lica kod kojih postoji spor ili neizvesnost o nekom pravnom odnosu. onda je bilo potrebno samo da postoji nesrazmera uzajamnih davanja. Da bi prekomerno oštedenje postojalo nije dovoljno da jedna strana nije znala niti je morala znati za oštedenja. Ukoliko se nesrazmera pojavila kasnije to se ne bi uređivalo ugovorom o . Npr. 4. Jedna strana se ne može pozvati na prekomerno oštedenje ukoliko joj ishod neizvesnog događaja ne ide u prilog.kada se društveno pravno lice pojavljuje kao prebavilac. Ako popušta jedna strana onda to nije ugovor o poravnanju. Bitno je da popuštanja budu uzjamna. Ustavom koji je bio na snazi su izjednačeni svi oblici svojine. Potrebno je još da nesrazmera u uzajamnim davanjima pređe zakonom utvrđen iznos. a prenosilac je bilo fizičko ili građansko pravno lice. Sada postoji jedinstveni subjektivni pojam prekomernog oštedenja. ZOO umesto razlomcima visinu nesrazmere utvrđuje jednim pravnim standardom: prekomerno oštedenje postoji ako između ugovornih strana postoji očigledna nesrazmera u obavezama. kada kada su u junu donete izmene i dopune ZOO kojima su stavljene van snage odredbe koje su uređivale ova dva slučaja prekomernog oštedenja. Uglavnom je preovladavao sistem gde se visina nesrazmere utvrđivala razlomcima. Zakon o prometu zemljišta i zgrada visina je bila uvrđena na 2/3. Strane zaključe ovaj ugovor da bi rešile spor ili otklonile neizvesnost i da bi tačno utvrdile šta su njihova prava i obaveze. U Francuskom pravu za postojanje prekomernog oštedenja traži se da visina obaveze jedne strane ne doseže 7/12 obaveza druge strane.

Nesrazmera u uzajamnim davanjima se pojavljuje posle zaključenja ugovora.prekomernom oštedenju ved o raskidu ili izmeni ugovora zbog promenjenih okolnosti. Rok je 5 godina i u tom roku postoji mogudnost konvalidacije. Ugovor u kojem postoji prekomerno oštedenje je posledica zablude i on je rušljiv.deluje ex tunc.ZOO daje pravo oštedenoj strani tj. Međutim.teško materijalno stanje. Posledica je restitucija. U toku izvršenja obaveze može se desiti da se promene okolnosti koje su ugovorne strane imale u vidu i . I ovde je potrebno da postoji nesrazmeda u uzajamnim davanjima. Da bi zelenaški ugovor postojao potrebno je da jedan ugovornik koristi stanje nužde.ali na takvu nesrazmeru pristaje zbog subjektivnog stanja u kome se nalazi. Ovaj princip se štiti u toku izvršenja ugovorne obaveze. Druga razlika između prekomernog oštedenja i zelenaškog ugovora je u sankcijama. Sud de udovoljiti ovom zahtevu ako je to mogude i ugovor ostaje na snazi sa odgovarajudim izmenama. Ugovaranju izuzetno visoke ugovorne kazne na kojoj jedna strana pristaje unapred zato što ima potrebu da dobije neki posao od koje de ostvariti kakvu takvu zaradu jer se nalazi u oskudici.prima. Sud donosi deklarativnu presudu.nakon isteka tog roka ukoliko zahtev nije podnet ugovor ne može da konvalidira. ZOO predviđa određena odstupanja: prema ZOO posledica ništavosti je restitucija. da bude očigledno i da postoji u momentu zaključenja ugovora. (odstupanja: ne mora da dođe do restitucije. U tome što se oštedena strana obavezala da plati kamatu po znatno vedoj stopi od tržišne kamate. Dakle ne može oštedena strana to tražiti ved druga strana mora to predložiti.lakomislenost ili zavisnost drugog ugovornika da bi za sebe ili neko trede lice ugovorio korist koja je u očiglednoj nesrazmeri sa onim što je dao. Peto pravilo koje se odnosi na dejstva ugovora. Četvrto pravilo kojim su u ZOO određena dejstva teretnih ugovora je pravilo o zelenaškom ugovoru.može da konvalidira u roku od 5 godina).svaka strana je dužna da vrati ono što je primila na osnovu ugovora. Može se pozvati svako zainteresovano lice. Ekvivalencija davanja (u dvostranim obaveznim i teretnim ugovorima) sankcija se sastoji u apsolutnoj ništavosti.mogudnost da od suda zahteva da se njegova obaveza smanji na pravičan iznos. nedovoljno iskustvo. Nesrazmera se može ispoljiti na različite načine (npr. Zakon predviđa i mogudnost da jedna strana oštedenom nadoknadi iznos od prave vrednosti stvari (ovo je fakultativna obligacija). Pravila o raskidanju ili izmeni ugovora zbog promenjenih okolnosti Štiti princip jednakosti davanja u dvostrano obaveznim i teretnim ugovorima. Zelenaški ugovor Uslovi su vrlo slični sa uslovima za primenu pravilo o prekomernom oštedenju.ne proizvodi pravna dejstva. Vređaju se osnovni moralni i pravni principi (savesnost i poštenje). Ona zna da daje mnogo više od koristi koju de dobiti ugovorna strana. Sud pazi po službenoj dužnosti. Međutim za razliku od prekomernog oštedenja nesrazmera nije posledica zablude ved nekog subjektivnog stanja kod jedne strane. a kod zelenaških ugovora sankcija je strožija. Ugovor o prekomernom oštedenju je rušljiv. Druga ugovorna strana ima tačnu i jasnu predstavu o vrednosti koji na osnovu ugovora daje tj.rok je 1 godina od zakljulenja ugovora.učinio ili za onim što se obavezao da de dati ili učiniti.

U odlukama sudova prema istraživanju. Opomena nije potrebna ako je rok prethodio utvrđenju jer onda važi pravilo „rok opominje umesto čoveka“.nije dozvoljavalo rakidanje ili izmenu ugovora. Onda ta stranka može zahtevati od suda da se ugovor raskine ili izmeni. Kada su ispunjena ova dva uslova onda se na promenjene okolnosti može pozvati strana kojoj je izvršenje obaveze otežano u tolikoj meri da ugovor više ne odgovara njenim očekivanjima i bilo bi nelogično održati ga na snazi takav kakav jeste.predvideti ili savladati od strane prosečnog čoveka. Pored ova dva uslova potreban je i tredi ali je on alternativno postavljen. Prvi zakonik koji je usvojio klauzulu bio je Italijanski građanski zakonik 1948. Kod nas je do promene došlo 1954.propisi kojima se ograničava promet određene robe). a sud ih je mogao osloboditi obaveze.da su ove okolnosti nastupile pre isteka roka za izvršenje obaveze. Po uzoru na Italijanski građanski zakonik 1942. Potrebno je da se ove okolnosti nisu mogle izbedi. izbedi ili savladati. U XII veku pojavila se nova teorija o klauzili.da su posle zaključenja ugovora nastupile okolnosti koje se nisu mogle prevideti.Srpski građanski zakonik.da postane otežano izvršenje obaveze jednoj ugovornoj strani i da zbog toga jedna ugovorna strana ne može ostvariti svrhu koju je htela ostvariti-zaključenje ugovora.novi zakonski ili podzakonski propisi npr.poplava.deflacija-nagli pad cena).ugovorne strane su se mogle pozvati na predutnu klauzulu rebus sic stantibus. 2. I ekonomske okolnosti mogu imati ova obeležja (inflacija tj nagli skok cena. Okolnosti koje imaju takva obeležja mogu biti prirodni događaji (zemljotres.da de se ugovor izvršiti ako stvari ostanu u onom stanju u kom su bile kad se ugovor zaključio.dospelost obaveza je momenat kada je nastalo pravo poverioca da zahteva izvršenje obaveze prinudnim putem nakon dospelosti i opomene poverioca dužnik dolazi u docnju.sušna godina. Drugi slučaj je kada su ispunjena ova dva uslova na promenjene okolnosti se može pozvati strana kojoj je nemogude da ostvari svrhu ugovora pri čemu je i u ovom slučaju potrebno da ugovor ne odgovara njenim . Ova teorija je dugo bila prisutna ali se tek od XIII veka primenjuje.Austrijski građanski zakonik.nisu je usvojili Code civil.međutim filozofija nije uticala na pravo. U svakom ugovoru podrazumeva se jedna predutna klauzula. Drugačije se na taj problem gledalo u rimskoj filozofiji-smatralo se da nije nemoralno odstupiti od date reči ako se promene okolnosti pod kojima je obedanje dato. godine sa stupanjem na snagu Opštih uzansi za promet robom ili kodifikovani pravni običajikodifikovani da bi mogli da se primenjuju u arbitraži za rešavanje sporova uzanse: ako je zbog izvanrednih okolnosti koje se nisu mogle predvideti izvršenje obaveze jedne strane moglo bi se znatno otežati ili joj doneti veliki gubitak. Promenjene okolnosti moraju nastupiti pre dospelosti obaveza. Ova teorija o klauzuli rebus sic stantibus je ostala bez uticaja na zakonodavstvo. Dakle ili preterano otežano izvršenje obaveze ili veliki gubitak. Treba li da ugovorne obaveze budu izvršene onako kako glase? (pacta sunt servanda) ili treba dati mogudnost strani koja je pogođena delovanjem promenjenih okolnosti da se odlobodi obaveze ili da zahteva izmenu ugovora saobrazno izmenjenim okolnostima? Rimsko pravo je insistiralo na primeni principa pacta sunt servanda.rebus sic stantibus. ZOO je prihvatio raskidanje ili izmenu ugovora zbog prmenjenih okolnosti: traži se ispunjavanje dva kumulativna uslova: 1. Ukoliko se stvari promene tog trenutka klauzula proizvodi dejstvo ako se ugovorne strane na nju pozovu. Nebitno je da li je njih mogla predvideti strana koja je pogođena svojim delovanjem.

Druga strana mora biti upoznata sa novonastalom situacijom da bi se potstakla da pristupi pregovarima kojima bi se došlo do sporazuma o izmeni određenih ugovornih odredbi. Izuzetak od pravilo o istvremenom ispunjenju je kod ugovora o prodaji sa obročnim ispladivanjem cene.očekivanjima i bilo bi nelogično održati ga na snazi takvog kakav jeste. U svim ostalim slučajevima ugovor se raskida ili po samom zakonu ili na osnovu izjavljenih volja lica na osnovu zakonom propisanih uslova. U postupku sud treba da utvrdi da li su ispunjeni uslovi i ako jesu sud izriče raskid ugovora. tada kupac plada cenu delimično ili u celini a prodavac ispunjava svoju obavezu duži vremenski period. Može dodi i do izmene pojedinih ugovornih odredbi. Nije punovažna odredba kojom bi se jedna strana obavezala na odricanje od pozivanja na bilo koju okolnost koja može da nastupi. Takav ishod je mogud ako jedna strana predloži ili pristane da se odgovarajude odredbe prav ilno izmene. Ugovor se raskida sudskim putem.cilj ugovora 2. Kada se dese ovakve okolnosti onda strana koja je oštedenja time ima dužnost da obavesti drugu stranu o tome. Zatvaranje Sueckog kanala 1966. Jedan vid prodaje je kredit u kojoj prodavac kreditira kupca. Šesto dejstvo teretnih ugovora: Prigovor neispunjenja U teretnim ugovorima važi pravilo o istovremenom ispunjenju ugovorne obaveze. Kada su ispunjeni ovi uslovi strana koja je pogođena izmenjenim okolnostima može zahtevati raskid.očekivani riziik Nijedna strana ne može biti sigurna u momentu zaključenja ugovora da li de svoje obaveze izvršiti. To znači da se ugovorne obaveze ispunjavaju jednovremeno. ZOO: ugovorne strane se mogu unapred odredi pozivanja samo na tačno određene promenjene okolnosti-punovažna odredba ugovora. Prilikom donošenja odluke o raskidu ili izmeni ugovora sud mora da vodi računa o okolnostima koje su propisane zakonom: 1. Onemogudavanje izvršenja svrhe podrazumeva da se ugovor može izvršiti ali se ne postiže ona svrha koju su strane ili jedna od njih očekivale.pojedinačni interes svake ugovorne strane 4. To je jedini slučaj raskida ugovora sudskim putem u našem pravu.zakonom određeno ili proizilazi iz poslovnih običaja. Svaki ugovornik de nastojati da u ugovor unese odredbe na osnovu kojih bi se druga strana ili obe strane recipročno odrekle od prava na pozivanje na promenjene okolnosti. Može se desiti da se posle zaključenja ugovora materijalne prilike strane koja je . Ako strana ne obavesti drugu stranu njeno propuštanje je nede lišiti prava da zahteva raskid ili izmenu ugovora zbog promenjenih okolnosti ali dovodi do odgovornosti za štetu koju može prouzrokovati druga strana. Nemogudnost izvršenja ugovora je slučaj kada zbog više sile nije mogude izvršiti ugovor jer je predmet ugovora koji je individualan propao. Prvo prodavac ispunjava obavezu a potom kupac ispladuje cenu u unapred određenim intervalima i iznosima. Kada ispunjenje jedne obaveze nije predviđeno zakonom strane mogu ugovorm predvideti da de jedna strana ispuniti obavezu pre druge. Postoji i obrnuta situacija kod prenurativne prodaje. To je najbrži plovni put iz Evrope ka Indiji.opšti interes 3. ZOO: ni jedna stran u dvostranim ugovorima nije dužna ispuniti svoju obavezu ako druga strana nije spremna da izvrši svoju obavezu osim ako nešto drugo nije ugovoreno.

Za razliku od apsolutne ništavosti raskid ugovora je način prestanka punovažnih ugovora. Razlika: kod poništenja razlog postoji u momentu sklapanja ugovora i i jedna strana ima pravo da zahteva razlog za raskid.način prestanka punovažnog ugovora na osnovu izjave volje obe ugovorne strane ili samo jedne ugovorne strane. Prestankom obligacije ne prestaje ugovor iz koga je ta obligacija nastala. Ovo je mogude i ako je jedna strana bila u lošoj finansijskoj situaciji.ispunjenje. Sličnost između raskida ugovora i relativne ništavosti ugovora je proizvodnja pravnih dejstava do momenta raskida tj momenta poništenja. Uslovi za sporazumni raskid: neophodno je da postoje svi uslovi koji su neophodni za nastanak svakog ugovora: -pitanje forme: ako je ugovor neformalan. Sporazumni raskid je mogud samo dok ugovor proizvodi još uvek pravno dejstva.smrt 1. Na osnovu jednostrane izjave volje.ali ne kao pravni akt koji se može izvršiti ved kao prosta društvena činjenica. kompenzacija. Ugovor nastaje da postoji. Sporazumni raskid je novi ugovor kojim ugovorne strane odustaju od izvršenja prvog ugovora.trebala da izvrši obavezu pogoršaju tako da postane neizvesno hode li izvršiti obavezu. ako je ugovor izvršen. nemogudnost ispunjenja.a druga strana za to nije znala niti je mogla znati.onda se za sporazumni raskid ne zahteva nikakva forma. Obligacija koja je nastala iz ugovora prestaje na neki od zakonom propisanih načina: gašenje obaveze. otpuštanje duga.poništenje je način prestanka nevažedeg ugovora. Ti načini prestanka ugovora su : 1. protok vremena. Može se desiti i u pravu postoje načini prestanka ugovora kod kojih i samugovor koji je stvorio obligaciju prestaje da postoji.nemogudnost izvršenja obaveze ugovorne strane 4. U tom slučaju reč je o novom ugovoru u kojem de strane zameniti uloge. Neizvesnost može proizadi i iz drugih ozbiljnih okolnosti. zbog zakonom propisanih uslova i tada govorimo o jednostranom raskidu ugovora. 2.a obaveza ispunjena onda eventualni sporazum ugovornih strana nema isti karakter. Pojavljuje se nakon zaključenja. sjedinjenje.u fazi kada se ugovor izvršava. Formalni ugovor može biti raskinut i neformalno i to u dva slučaja: . To je prirodan i logičan način prestanka ugovora jer ugovor nastaju saglasnošdu volja i ugovorne strane žele da postignu određeno dejstvo. Sporazumni raskid.raskid 3. Raskid ugovora. Prestanak ugovora Treba razlikovati od prestanka obligacije koja je nastupila iz ugovora. smrt. prenov.voljom ugovornih strana. Nevažnost ugovora (poništenje). Strana koja se obavezivala da prva izvrši obavezu može odložiti njeno izvršenje sve do momenta u kojoj druga strana treba da izvrši obavezu ili dok druga strana ne pruži obezbeđenje koje joj je traženo.onog kod koga je u samom momentu nastanka postojao neki razlog zbog kojeg je bio protivzakonit ili nemoralan ili je postojao neki razlog koji je doveo do nesklada stvarne volje i volje koju su ugovorne strane izjavile.poništenje 2.

Raskidni ugovor se uvek podrazumeva u dvostrano obaveznim ugovorima ako jedna strana ne izvrši obavezu. Stranke se mogu sporazumeti i raskidu ugovora dati retroaktivno dejstvo. U rimskom pravu je bilo dozvoljeno u nekim ugovorima. Dejstva sporazumnog raskida je u tome što se ugovorne strane oslobađaju obaveze za ubudude (pro futuro). Kada je reč o potpunom ispunjenju onda je sporno da li je ta mogudnost bila dozvoljena ili nije. Kod drugog uslova naknadni rok je dodatan rok koji treba omoguditi dužniku da izvrši obavezu. Kada izričito ugovore pravo jedne strane da raskine ugovor ukoliko druga strana nie izvršila obavezu. Dakle.prestanak ugovora na osnovu izjavljene volje samo jednog ugovornika. 2. do raskida dolazi potpunom vansudskom izjavom volje. (npr. Austrijski građanski zakonik nije poznavao mogudnost raskida ugovora zbog neispunjena u slučaju delimičnog ispunjenja.a kupac ne).nije neophodno da se jedna strana obrati sudu ved je dovoljno da drugoj strani saopšti raskid.a u svakom slučaju ima pravo na naknadu štete. On nije prirodan i logičan. u slučaju nevršenja druga strana je mogla da zahteve samo prinudno izvršenje suda ili naknadu štete. ZOO u pogledu trajanja kaže da to treba da bude primeren rok i da treba da bude razuman.jednostran raskid zbog neispunjenja obaveze druge ugovorne strane.1. U rimskom pravu to nije bilo mogude. ZOO propisuje dva slučaja takvog raskida : 1. U praksi se raskid obično vrši preporučenim pismom jer se tako može dokazati da je izjava data i i može se utvrditi momenat od kad teče rok.raskid zbog promenjenih okolnosti 2. U slučaju neispunjenja obaveze jedna strana prema drugoj ima pravo na prinudno izvršenje ili naknadu štete. 124 je propisao pravilo: u dvostranom ugovoru kada jedna strana ne ispuni obavezu onda druga strana može zahtevati ispunjenje obaveze/ raskid ugovora. Ako se opredeli za raskid.rezultat je evolucije prava.kada iz cilja zbog koga je ugovor sklopljen u određenoj formi proizilazi da i raskidanje mora biti u istoj formi.izjavi drugoj strani da raskida ugovor. Ponekad interes druge strane može biti drugačiji. Ovo je novo pravilo. protivi se samom pojmu je je ugovor dvostrana izjava volje i zbog toga je nelogično da prestane izjavom samo jednog ugovornika.prodavac je mogao raskinuti ugovor ako je to ugovrio. On je došao preko pandektnog prava. kada sam zakon propisuje da i raskid mora biti raskinut u određenoj formi. može da zahteva prinudno izvršenje i naknadu štete ili naknadu štete i raskid ugovora uvek ima izbor.fiksni rok 2. Ovo pravilo prihvatio je Austrijski građanski zakonik. Za prvi uslov ZOO ne postavlja nikakve dodatne uslove.kada iz dužnikog držanja proizilazi da obavezu nede izvršiti ni u naknadnom roku . Takva odredba se u rimskom pravu anziva lex commisoria.nije potrebna nikakva forma. Zbog toga jednostrani raskid nije uvek mogud il na zakonu : ako zakon tako propisuje a ako su ispunjeni uslovi koje zakon traži. Uslovi za raskid: 1. ZOO u čl. Jednostrani raskid ugovora.da mu ostavi naknadni rok za ispunjenje.tada se ugovor raskida protivno volji ugovornih strana. 2.da jedna strana poverilac obaveze. Postoje slučaji kada se naknadni rok ne postavlja: 1. Code civil nije sledio rimsko pravo i predvideo je mogudnost da ugovor bude raskinut zbog ispunjenja .

(saobradajna nesreda. Naknada štete ima dva oblika : 1.oštedenje automobila).3. Strana koja vrada novac treba da vrati i zateznu kamatu od dana kada je isplatu primila.troškovi lečenja. Tada poverilac može da ga tuži.predaji neke druge stvari. iza ugovora.mora biti jednaka i poravnati štetu.zakasnimo sa pladanjem poreza).uspostavljanje ranijeg stanja 2. To može biti neka sporedna obaveza ili deo glavne obaveze. Obligacija nastaje samo kada je nepovoljni događaj prouzrokovao neko tredi. prouzrokovanje štete-nema namere. U obligacionom odnosu koji nastaje iz prouzrokovanja štete postoje dva lica: štetnik (dužnik).lice koje je štetu prouzrokovalo oštedeni (poverila).lice kome je šteta prouzrokovana.namere ugovornih strana da zasnuju obligacioni odnos. Načelna razlika između ugovora i prouzrokovanja štete: -ugovor-saglasnost volja dva lica koja stvara obligacioni odnos. U fiksnom ugovornom roku je bitan sastojak ugovor (npr. Vradanje stvari naknadno u novcu se sastoji u nadoknadi vrednosti oštedenog dobra u novom obliku. Ukoliko su obaveze ispunjene delimično onda svaki ugovornik ima pravo da traži ono što je dao.između mladoženje i krojača).naknada u novcu Uspostavljanje ranijeg stanja podrazumeva uspostavljanje onog stanja koje je postojalo pre prouzrokovanja šteta i može se ispoljiti u popravljanju stvari. Nema obligacije zato što smo sami prouzrokovali nepovoljni događaj. Potraživanje oštedenog sastoji se u naknadi štete (najkarakterističnija sankcija u građanskom pravu).telesne povrede. (prestanak ugovora usled neispunjenja i usled smrti iz knjige) PROUZROKOVANJE ŠTETE Drugi izvor obligacija koji je i ZOO nabrojio u članu 1. Krivično pravna i građansko pravna odgovornost Odogovarati znači položiti račun za postupke koji nisu u skladu sa prihvadenim pravilima ponašanja i sam .kada postane očigledno da dužnik nede izvršit obavezu. Ugovor se ne može raskinuti zbog neizvršenja neznatnog dela obaveze. Dužnik može prigovoriti da mu je ostavljen mali rok ili da je izvršio znatan deo obaveze. zakasnimo na predstavu u pozorištu. Samo izuzetno u jednom slučaju može biti manja i veda. To je faktičko pitanje o kome bi sud odlučivao u svakom konkretnom slučaju.volje da se zasnuje obligacioni odnos. Njen smisao je reparacija i zbog toga visina ove obaveze uvek mora da odgovara veličini i ne može biti ni manja ni veda. Posledice raskida: ugovorne strane se oslobađaju svojih obaveza izuzev obaveze na naknadu štete. Međutim ne stvara svaki nepovoljan događaj obligaciju. Postoje još dva pravila: Svaka strana je dužna da plati drugoj strani naknadu za korist koju je imala za ono što je imala vratiti.a kartu kupili unapred. (događaji:izgubimo novčanik. Pravo vezuje nastanak obligacije za jedan nepovoljan odnos zbog koga je nekome prouzrokovana šteta. Nastaje na osnovu volje.

Razlika: iz jedne iste radnje ne mora da nastane istovremeno i krivica i građansko pravna odgovornost. iskupnine koju de neko platiti kada prouzrokuje određeni delikt. i za štetu od opasne stvari. U ranijem periodu rimskog prava postojala je samo jedna sankcija. Međutim svaka radnja kojom se prouzrokuje šteta nije krivično delo. veku pre nove ere. Privatni delikti su sve ostale deliktne radnje npr.javni delikti 2.krađa. Ako se utvrdi postojanje i uzročna veza sud za obe vrste odgovosnosti izriče sankciju.oštedenje stvari. U početku je bila dobrovoljna i ako su se štetnik i oštedeni dogovorili a ako nema dogovora privatna sankcija. U kasnijem periodu privatna osveta je bila zamenjena sistemom kompozicije. U rimskom pravu građansko pravna i krivično pravna odgovornost nisu se jasno razlikovale.lex Aquilia -propisao jedan jedini delikt.radnja kojom se prouzrokuje krivično delo prouzrokuje se i šteta nekom licu. Zbog nepostojanja te namere krađa je počela da se odvaja od sfere građanske odgovornosti ali nikada definitivno. Oštedeni je putem jedne određene tužbe/ građanske tužbe mogao da postigne i ono što se danas postiže krivičnim i građanskim sankcijama. Isto i za građansko pravnu odgovornost-veza između štete i radnje štete. .trpeti štetne posledice zbog nepoštovanja tih pravila.privatni delikti Javni su bili delikti koji su istovremeno predstavljali i krivično delo (npr. za drugog. lice koje su oštedeni i štetnik imenovali da bi presudio njihov spor. U rimskom pravu sve nedozvoljene radnje su se delile u dve velike grupe delikata: 1.damnum iniuria datum. Krivična dela su po pravilu građansko pravna dela. Kod obe vrste odgovornosti sud ispituje da li postoje uslovi za odgovornost i da li je nepovoljna posledica prouzrokovana radnjom lica. Običajna kompozicijavisinu kompozicije određivao arbitar. U građanskom pravu postoje tri vrste odgovornosti: odgovornost za sopstvenu radnju. Polje građanske odgovornosti je šire. Do odvajanja krivične i građanske odgovornosti došlo je u 3. Ona krivična dela kod kojih se kažnjava i za pokušaj ne predstavljaju građanska krivična dela. Najznačajnije su krivičnopravna i građansko pravna odgovornost. Ubistvo.izdaja.sastoji se u tome što se štetnik iskupljuje oštedenom predajudi mu svoja dobra kao zamenu za dobra koja je uništio.sastoji se u oštedenju tuđe stvari bez namere da se stvar pribavi za sebe. građanskom pravu). Drugi uslov koji je zajednički je krivica. Odgovornost se javlja u mnogim granama prava (krivičnom. Za krivično pravnu odgovornost potrebno je da postoji uzročna veza između radnje izvršenja i krivičnog dela. U krivičnopravnoj odgovornosti je obavezni uslov.privatna osveta-lice koje je prouzrokovalo štetu trpelo je fizičke patnje koje je oštedeni imao pravo da čini. Imaju zasebna polja primene i zasebne sankcije. U građansko pravoj odgovornosti je taođe uslov ali ne svaku vrstu odgovornosti. Kod odgovornosti za štetu od opasne stvari krivica nije uslov za odgovornost. Legalna kompozicija.radnom (disciplinska).teška telesna povreda. Naziva se objektivna odgovornost jer su izostavljeni subjektivni elementi.država je unapred određivala visinu naknade odn. ali u ovu grupu su spadali i neki čisto neki imovinsko pravni delikti kao npr preoravanje međe. Sličnost: odgovornost za prouzrokovanu nepovoljnu posledicu. Sve su one delovi pravne odgovornosti što znači da svaka od njih povlači primenu pravnih sankcija. prekršajnom.

Sudija je dužan da u konkretnom slučaju utvrdi postojanje obeležja.povlačenje.nemogude je primeniti princip integralne naknade.poravnanjem onog što se desilo štetnim postupcima nekog lica u imovini/ ličnim dobrima drugog lica. Trede lice. Iz ovog opšteg pravila vidi se da postoje tri uslova građansko pravne odgovornosti: šteta.staratelja. kod odgovornosti za drugoga. ona ima uži domašaj nego nakanda štete.mere bezbednosti i vaspitne mere.ta lica odgovaraju za štetu po osnovu krivice i to sopstvene koja se sastoji u tome što su propustili da vrše nadzor na način na koji je trebalo da ga vrše. Sankcije. Ugovorna i deliktna odgovornost . odgovornost roditelja.dosuđuje se u slučaju prouzrokovanja nematerijalne štete koja se ogleda u nanošenju fizičkog i psihičkog bola. 2. Može se desiti da se krivično pravna i građansko pravna odgovornost utvrđuje u istom postupku (kada oštedeni postavi imovinskopravni zahtev u krivičnom postupku.odgovornost poslodavca za štetu koju zaposleni na radu/ u vezi sa radom prouzrokuje.reparacija nego satisfakcija.u krivičnom pravu postoji kazna. Imalac opasne stvari odgovara za štetu objektivno i na osnovu samo dva elementa: štete i uzročne veze.samozadovoljenje koje se postiže tako što se oštedenom omogudava da obezbedi dobra koja de umanjiti bol. red i mir u državi i ima pre svega za svrhu da zaštiti društvenu zajednicu specijalnom i generalnom prevencijom.ustanove. Kod odgovornosti za sopstvene radnje. uzročna veza i krivica. to je krivica. Građanskopravna odgovornost u parničnom postupku koji pokrede privatni tužilac. Krivične sankcije su usmerene ka ličnosti učinioca.a građanksopravne sankcije su usmerena ka imovini. U krivičnom pravu postoji određeni broj delikata.poslodavac odgovara za krivicu drugog (zaposlenog).ne treba mešati sa naknadom štete. Osnovi odgovornosti.krivičnopravnom odgovrnošdu treba da se obezbedi očuvanje pravnog poretka.koji se pokrede javnom tužbom koju podnosi i zastupa javni tužilac.a u građanskom pravu pravilo o odgovornosti za štetu koje je opšte. Krivica nije ni osnov ni uslov odgovornosti. Vlasnik odgovara zbog rizika koji je stvorio sa opasnom stvari. Njome se šteta ne nadoknađuje u potpunosti.osim ako dokaže da je nastala bez njegove krivice. Pored naknade štete postoji i objavljivanje presude. Pored njih postoji pravična novčana naknada.nije. izjave kojom je šteta učinjena i te sankcije predviđene su za povredu prava ličnostii.ispravke. (to je nazastupljenija teorija). Građansko pravna odgovornost za svrhu ima reparaciju a ona se postiže izravnanjem.Cilj.a njegova krivica (zaposlenog) ogleda se u tome što nije postupao onako kako je trebao. Način određivanja delikata: u krivičnom pravu postoji sistem posebnih delikata . U građanskom pravu: ko drugome prouzrokuje štetu dužan je nadoknaditi je.postoje razlike između dve grupe slučajeva: 1. Odgovornost za štetu od opasne stvari se ne zasniva na krivici.odmerava se prema veličini štete. U građanskom pravu najtipičnija sankcija je naknada štete.u građanskom pravu postoji više vrsta odgovornosti.a ne stepenu krivice. Sudski postupak kojim se utvrđuje odgovornost: krivična odgovornost se utvrđuje u krivičnom postupku.

(ranija shvatanja).domašaj odgovornosti.on ne može biti kriv i ne može odgovarati za sopstveni čin.jedno lice koje odgovara drugom po ugovornoj odgovornosti ne može tom licu odgovarati po pravilima deliktne odgovornosti.momenat od koga počinje rok zastarelosti. Kod ugovorne odgovornosti rok zastarivanja pravi oštedenog da zahteva naknadu počinje da teče od dana dospelosti ugovorne obaveze.krivice Odgovornost za čin drugog licaKrivica postoji kad se neko nije ponašao kako je trebalo. Kod ugovorne odgovornosti duguje se naknada štete u visini koju je mogao predvideti da de nastupiti posledica neizvršenja obaveze (naknada predvidljive štete). ZOO propisuje tri vrste odgovornosti: odgovornost po osnovu krivice.lice koje odgovara po ugovornoj odgovornosti mora imati poslovnu sposobnost.a ne samo one koja je nastala iz ugovora. (potpunu ili delimičnu). Ugovorna odgovornost u širem smislu. zakon. odgovornost za štetu od opasne stvari. I jedna i druga odgovornost stvaraju obavezu na naknadu štete. jednostana izjava volje. -današnje shvatanja -sticanje bez osnova. poslovodstvo bez naloga. Deliktna odgovornost je uređena imperativnim propisima. Da bi neko bio kriv mora da bude sposoban za rasuđivanje. 3. Razlike: 1.povreda svake obaveze. Ugovorna odgovornost uređena je dispozitivnim zakonskim pravilima.jer je izričito zakonom predviđena samo kod odgovornosti po osn. Ako niko . Lice koje deliktno odgovara stiče deliktnu odgovornost sa 14 godina. Između ugovorne i deliktne odgovornosti postoji princip komunikacije. -neispunjenje -neuredno ispunjenje Deliktna (neugovorna. 5. Ako neko nije sposoban. 2. Vede je naknada koja se duguje kod deliktne odgovornosti. Odgovaraju i mlađi u manjem obimu.odgovornost koja je nastala usled povrede neke obaveze koja je nastala iz ugovora.ugovorna odgovornost postoji samo između lica koja mu se od ranije nalazila u obligacionom odnosu.obim naknade. Kod deliktne odgovornosti-počinje da teče od momenta prouzrokovanja štete.nastaje samim faktom prouzrokovanja štete izvan obligacionog odnosa i ne podrazumeva obavezu koja je ranije postojala. Izuzetno de se dugovati celokupna šteta ako strana nije izvršila obavezu namerno ili iz krajnje nepažnje. odgovornost za drugog. Uslovi odgovornosti Dva opšta uslova: šteta i uzročna veza.sposobnost štetnika za odgovornost.uzroci nastanka ugovorne odgovornosti u širem smislu. izvan ugovorna). Kod deliktne odgovornosti duguje se potpuna (naknada koja odgovara veličini štete). Ugovorna odgovornost u užem smislu.mogudnost da se ugovorom isključi ili ograniči odgovornost. -deliktna odgovornost postoji između više lica i kada više lica nanese štetu jednom oštedenom bez obzira da li su štetu naneli zajednički ili samostalno.Ugovorna-odgovornost za štetu koja nastaje usled povrede neke ranije postojede obaveze. 4. Krivica je poseban uslov.

zauzeto je načelno mišljenje prema kome sve maloletnike treba podeliti na različite kategorije prema njihovom uzrastu i za svaki uzrast predvideti poseban režim odgovornosti. Kod odgovornosti za drugoga na jednoj strani imamo oštedenog koji je poverilac.a na drugoj strani imamo štetnika (lice koje je štetu prouzrokovalo. Prva grupa slučajeva: 1. ZOO prihvatio je stanovište suda. do 14.lice sa navršenih 14 godina (prema čl.naziva se odgovornost za drugoga. U vezi sa regulisanjem odgovornosti za štetu maloletnika.2) ne odgovara za štetu osim ako se ne dokaže da su pri prouzrokovanju štete bili sposobni za rasuđivanje (oboriva pretpostavka).) ne odgovaraju za štetu koju prouzrokuju. U obrazloženju mišljenja rečeno je da bi u utvrđivanju da li je maloletnik sposoban za rasuđivanje bilo neefikasno i necelishodno zbog toga što bi se parnični postupak odugovlačio. Prva grupa slučajeva (odgovornost za lica nesposobna za rasuđivanja): su lica koja su odgovorna zbog toga što imaju dužnost da nadziru i vaspitavaju lica nesposobna za rasuđivanje. Tu spada: odgovornost roditelja i staratelja za štetu koju prouzrokuje maloletno lice.al za nju ne odgovara) i odgovorno lice.3) -oni odgovaraju za štetu prema opštim pravilima o odgovornosti. .160. Druga grupa slučajeva spadaju oni slučajevi u kojima jedno lice odgovara za štetu koje je prouzrokovalo drugo lice sposobno za rasuđivanje. Odgovornost takvih lica. U ovome pravo nalazi neko drugo lice koje de odgovarati umesto lica nesposobnog za rasuđivanje. godine života (čl. Odgovornost države za štetu organa koji prilikom obavljanja svoje službene dužnosti pričine štetu.160 st1.a mogu biti odgovorni po pravilima o odgovornosti za sopstveni čin. Odgovornost za štetu punoletnog lica pod starateljom i odgovornost drugih lica za maloletnike. Zakon smatra da nisu sposobni za rasuđivanje i da se ne može ispitivati da li su oni u konkretnom slučaju bili sposobni za rasuđivanje. Sudovi su zauzeli suprotan stav. 2. 160 st. Da li sve maloletnike treba tretirati kao lica nesposobna za rasuđivanje i podi od pretpostavke a u svakom konkretnom slučaju dozvoliti ispitivanje da li je maloletnik sposoban za rasuđivanje ili sve maloletnike podeliti u kategorije i za svaku kategoriju propisati poseban pravni režim odgovornosti. i u njemu maloletnici su podeljeni prema uzrastu na tri kategorije: 1.ne bi bio odgovoran za štetu koju prouzrokuje lice nesposobno za rasuđivanje oštedeni bi snosio sam svoju štetu.odgovornost roditelja i staratelja za štetu koju prouzrokuje maloletno lice.što znači da ih zakon smatra sposobnim za rasuđivanje. 3. Necelishodan zbog toga što bi stvorilo velike troškove koji bi pratili ispitivanje sposobnosti za rasuđivanje jer bi trebalo angažovati veštaka koji bi trebalo da proceni i da svoje mišljenje.koje nije prouzrokovalo štetu. U skici Zakona o obligacijama i ugovoirma bilo je predloženo rešenje po kome maloletnike ne treba razlikovati prema uzrastu i da treba uzeti da nisu sposobni za rasuđivanje i da ne odgovaraju za štetu ali da treba dozvoliti oštedenom da dokazuje suprotno (teret dokazivanja na oštedenom).u našem zakonu postavilo se sporno pitanje.od navršene 7. Tu spadaju: poslodavci za štetu koju zaposleni prouzrokuje na radi ili u vezi sa radom. Odgovornost pravnog lica za štetu koju prouzrokuje njegov organ u obavljanju svoje funkcije. Na opštoj sednici Vrhovnog suda Jugoslavije 1970. godine života (čl.st.maloletnici do navršene 7.al za nju odgovara.

)da ga nadziru b. (viša sila.ali oštedeni može dokazati obrnuto. brinu o njegovom životu i zdravlju i da ga čuvaju. Ugrađen je u čl. Prva situacija je ona situacija u kojoj se nalazi dete pod nadzorom roditelja. Pored roditelja može odgovarati i dete pod uslovom da je dete bilo sposobno za rasuđivanje i da je krivo.rđavih prilika i poročnih navika. Odgovornost roditelja u ovom slučaju je odgovornost koja se bazira na tome što je šteta nastala kao posledica lošeg vaspitanja. Mogli bi se osloboditi odgovornosti ako dokažu da postoji neki razlog koji isključuje odgovornost bez obzira na krivicu. Onda se primenjuje čl. Oštedeni ne mora dokazivati krivicu roditelja.ali se mogu osloboditi.obdanište. Odgovornost roditelja za štetu koje pričini dete od 7.krivica .ovo zbog toga što roditelj zajednički vrše roditeljsko pravo i moraju solidarno biti odgovorni zbog propusta u vršenju roditeljskog prava. Druga situacija je ako je dete prouzrokovalo štetu pod nadzorom nekog drugog lica. Osnov odgovornosti je krivica. Roditelji odgovornost za štetu bez obzira na svoju krivicu.165.odgovornost roditelja za štetu koju pričini maloletnik od 7 do 14 god. Ako su roditelji razvedeni.godine je blaža od odgovornosti koju imaju roditelji za štetu koju pričini dete do 7. U tom pogledu treba razlikovati: 1.vrtid ili drugo lice onda mogu u regresnom postupku zahtevati od roditelja da im isplate iznos.da se ponašaju u društvu onako kako nalažu društvena pravila.165 st. Kada dete napuni 7 godina važi pretpostavka da nije sposobno za rasuđivanje. U ovom slučaju radi se o posebnoj odgovornosti roditelja. Da bi dete odgovaralo zahtevaju se dva uslova: 1.drugoj ili tredoj kategoriji. Roditelji odgovaraju solidarno za štetu. Zbog toga oštedeni u ovom slučaju mora da dokaže da su roditelji krivi.radnja tredeg lica). Krivica se predpostavlja ali je dozvoljeno da dokazuju da je šteta nastala bez njihove krivice. 2. odgovarade roditelj kojem je na osnovu odluke suda dete povereno načuvanje i vaspitavanje.)da ga vaspitavaju Obaveza nadzora je da se staraju o svom detetu. Kada se dete nalazi pod nadzorom roditelja oni su odgovorni za štetu. Roditelji odgovaraju zato što po zakonu imaju dve pravne obaveze prema detetu: a. Osnov njihove odgovornosti je krivica. U ovoj situaciji roditelji odgovaraju zbog propuštanja obaveze vaspitanja.165. ZOO.godine.godine. Ukoliko oštedeni tuži samo obdanište ili vrtid i u tom slučaju mu bude dosuđena naknada.odgovornost roditelja za štetu koju pričini maloletnik do 7.4 ZOO.“rđavih primera“. Obaveza da ga vaspitavaju -obaveza da stvaraju kulturne i obavezne navike deteta. Prema tom članu roditelji odgovaraju za štetu koju drugome pričini maloletno dete osim ako ne dokažu da je šteta nastala bez njihove krivice. Ako tuži roditelje oni odgovaraju na osnovu člana 168.Odgovornost roditelja za štetu koju prouzrokuje maloletnik zavisi od uzrasta maloletnika odnosno da li dete pripada pvoj.poročnih navika. U ovom slučaju oštedeni može tužiti ili roditelje ili drugo lice ili zajedno i roditelje i drugo lice.sposobnost za rasuđivanje 2.a ne nadzora.ali moraju da dokažu krivicu roditelja zbog propusta u vaspitanju.niti oni mogu dokazati da nisu krivi. Ako je šteta posledica opšteg zanemarivanja.radnja oštedenog. Dužni su da osposobljavaju svoju decu da budu pažljivi ljudi.a ne po čl.za štetu de odgovarati oba roditelja.

punoletno pod starateljstvom ima sredstva da nadoknadi štetu. Staratelj odgovara zbog toga što je obavezan da nadzire. 3.a nadoknada se ne može dobiti od lica koje je dužno da vodi nadzor nad njim. Odgovornost staratelja za štetu koju pričini duševno poremedeno lice i lice pod starateljstvom čl.štodenika. Taj slučaj podrazumeva da maloletno lice odn. Po tom članu kada je dužnost nadzora nad maloletnim licem povereno staratelju.tada sud može ako pravičnost zahteva i naročito imajudi u vidu materijalno stanje roditelja i oštedenog obavezati rodietelje da nadoknadi štetu potpuno ili delimično i ako za njih nisu odgovorni.uređena u čl. b. Njegova krivica se pretpostavlja i može se osloboditi iz dva razloga koja su u zakonu izričito navedena: 1. punoletno lice koje usled duševne poremedenosti.nije odgovornost prema opštim pravilima. a.da roditelji nisu odgovorni za štetu ali da imaju imovinu 4.167 ZOO. U ovom slučaju potrebna četri uslova: 1.169 primenjuje.a roditelji nemaju dovoljno sredstava da tu štetu nadoknade.da nema imovinu iz koje bi se šteta mogla nadoknaditi 3.odgovornost na osnovu pravičnosti: postoje dva slučaja kad se taj izuzetak iz čl.Krivica deteta se ne pretpostavlja.odgovornost roditelja za štetu koju pričini maloletnik od 14 do 18 god.da je maloletnik prouzrokovao štetu i bio sposoban za rasuđivanje i kriv 2. zaostalog umnog razvoja ili kog drugog razloga nije sposoban za rasuđivanje. On odgovara zbog toga što je došlo do propusta u brizi i nadzoru što znači da odgovornost na osnovu krivice.ako dokaže da je nadzor vršio na način koji je obavezan 2. Staratelj može da bira da dokazuje jedan od dva načina. školi ili drugoj ustanovi onda staratelj maloletnog lica . Maloletnik postaje deliktno sposoban kad navrši 14 god i pod odgovornosti po opštim pravilima odgovoran i to na osnovu pretpostavke krivice.da je njihova imovina veda od imovine koju ima oštedeni.odgovornost za štetu koje to punoletno lice prouzrokuje. Odgovornost drugog lica za maloletnika.)drugi slučaj izuzetak je kada je maloletnik koji je sposoban za rasuđivanje prouzrokovao štetu ali nije u stanju da je nadoknadi. 164 ZOO u kome stoji da staratelj odnosno lice koje je postavljeno zakonskom odlukom nadležnog organa ili na osnovu ugovora za staratelja. Ako tužilac dokaže i sposobnost i krivicu odgovara dete.ako dokaže da bi šteta nastala i pri brižljivom vršenju nadzora. Ovaj slučaj de se najčešde pojaviti u praksi kad je štetu prouzrokovalo maloletno lice ili punoletno lice pod starateljstvom koje zbog duševne bolesti i umnog razvoja nije sposobno za rasuđivanje. da se stara i vodi brigu o ličnosti punoletnika.godine života. 4. Sticanje deliktne sposobnosti ne oslobađa rodietelje jer roditelji imaju obavezu da vrše nadzor i vaspitavaju ga do 18.)kada je štetu prouzrokovalo lice koje za nju nije odgovorno tj. U tom slučaju sud može da bude lice koje za štetu nije odgovorno ako to pravično zahteva i to naročito s obzirom na materijalno stanje štetnika i oštedenog.

U ovom sporazuma nema nadređenih i podređenih ved su svi subjekti jednaki. Postojali su samo radnici koji su udruživali rad i sredstva među sobom i to an osnovu posebnog sporazuma.odgovornost pravnih lica za štetu koju prouzrokuje njegov organ tredem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija 1. Može se desiti da je maloletnik koji se nalazi pod nadzorom u vreme dok je ustanova vršila nadzor nad njim bio sposoban za rasuđivanje.da dokažu da bi šteta nastala i pri brižljivom vršenju nadzora. U tom sektoru vladao je princip socijalnog upravljanja. U ovoj grupi postoje dva slučaja: 1. U drugom delu društvenog sektora nije postojao klasičan odnos poslodavca i zaposlenog. Zakon ne govori o odgovornosti poslodavca ved preduzeda ali pod preduzedem se podrazumeva poslodavac.(ustanove.postojao je u veoma uskom području privrede.bolnica.škole) odgovora za štetu koju maloletnik prouzrokuje za vreme dok je bio pod nadzorom. (oštedeni može da bira koga de da tuži). 1. Ako oštedeni dokaže i sposobnosat za rasuđivanje i krivicu postojade solidarna odgovornost maloletnika. Lice koje obavlja neku delatnost u tom slučaju zapošljava drugo lice radi obavljanja poslova iz te delatnosti. ustanova de modi da pokrene regresnu parnicu i zahteva iznos koji je na ime naknade pala oštedenom. Radnici su . To pravilo je propisano i u ZOO u čl.a to su isti oni razlozi zbog kojih se i staratelj punoletnog lica može oslobositi odgovornosti. da je šteta posledica propuštanja vaspitavanja roditelja. Druga grupa slučajeva: Razlikuje se od prve po tome što je uzrok štete radnja jednog lica koje je za nju kriv i može da za nju odgovara ali za štetu ipak odgovara drugo lice koje štetu nije ni prouzrokovalo niti je za nju kriv. Ako tuži ustanovu onda ukoliko ustanova izgubi i sudskom odlukom bude obavezana da oštedenom nadoknadi štetu.ali de biti dužna da dokaže krivicu odn. Ova lica odgovaraju na osnovu pretpostavke krivice i ona se mogu osloboditi od odgovornosti iz dva razloga. U vreme kad je donet ZOO 1978. 170 koji nosi naslov „odgovornost preduzeda“. Ako štetu nije prouzrokovao sam poslodavac nego je štetu prouzrokovalo drugo zaposleno lice onda se postavlja pitanje ko treba za tu štetu da odgovara.odgovornost preduzeda i drugih poslodavaca za štetu koju prouzrokuje zaposleni tredim licima u radu ili u vezi sa radom 2. U tom slučaju kad jedno lice samo pričini štetu ono odgovara po pravilima o odgovornosti na osnovu krivice.području koji se nazivao privatni sektor. Tu su spadali manje zanatlije (pekari. Lice koje obavlja neki posao može prouzrokovati štetu. Međutim kad neko obavlja neki privremeni posao onda zbog obima posla koji spadaju u tu delatnost često bivaju angažovana i druga lica da bi se ti poslovi obavili. Pod drugim ustanovima treba smatrati obdanište.vrtid. U tom slučaju njhiova odgovornost je solidarna. u našem pravnom sistemu nije postojao klasični ugovor o radu.a zajedno sa njom može odgovarati i roditelj. (to važi za maloletnike od 7 do 14).obudari. Može odgovarati istovremeno ustanova zbog propuštanja nadzora.samoupravni sporazum.da ta lica dokažu da su nadzor vršila na način koji je obavezan 2. U ZOO ovo pitanje je regulisano tako da za štetu koju zaposleni prouzrokuje u obavljanju rada ili u vezi sa radom odgovara poslodavac. njihova krivica se mora dokazati.odgovornost preduzeda i drugih poslodavaca Do prouzrokovanja štete često dolazi prilikom obavljanja nekih poslova.frizeri).

Drugim rečima. ZOO je prihvatio drugo stanovište. Ukoliko bi bilo prihvadeno prvo shvatanje položaj preduzeda bi bio pogoršan.radnje oštedenog ili radnje tredeg lica.) da je šteta prouzrokovana u radu ili u vezi sa radom b. Ne bi se moglo osloboditi odgovornosti dokazujudi da nije kriv.. Od tada član 170.)da je zaposleni kriv za štetu Šteta je prouzrokovana u radu ako je nastala u vezi sa obavljanjem radnih zadataka iz ugovora o radu. Ova odgovornost u izvornoj varijanti se naziva „odgovornost organizacije udruženog rada“. Tu spadaju sve radnje koje su fizički povezane sa izvršenjem poslova i zadataka na određenom radnom mestu. To je opšti standard. U članu 170 nalaze se tri pravila: 1.udrživali svoj rad u okviru organizacije udruženog rada koje su se opet povezivale među sobom koji se zvao društveni dogovor šire celine koje su se zvale složene organizacije udruženog rada. Po kom standardu treba biti dokazano da li je kriv? Krivica zaposlenog se procenjuje prema posebnom standardu.završnog dela oovog pravila u kome stoji da preduzede odgovara osim ako dokaže da je zaposleni u datim okolnostima postupao onako kako je trebalo. b. Ponašanje dobrog stručnjaka je ponašanje obučenog stručnjaka u određenoj oblasti. Prema ovom pravilu može da odgovara i sam zaposleni.nosi naziv „odgovornost preduzeda“. U vezi ove odgovornosti u našoj teoriji se pojavila dva shvatanja: a. koja spada u okvir radnih zadataka al koja je u tesnoj vezi sa radnim zadacima. 2.)preduzede odgovara bez obzira na krivicu. Razlika u ova dva shvatanja su vrlo velika. Uslovi odgovornosti preduzeda su: a. Ono bi se moglo osloboditi odgovornosti jedino ako dokaže da je šteta nastala kao posledica više sile.a oštedeni je ne mora dokazivati.ali i upravljanje motornim vozilima. Pod pojmom štete u vezi sa radom se podrazumeva šteta koja je proizašla iz akta. To su oblasti u kojima se zahteva posebna obučenost i veština kao što su medicina. Prema drugom shvatanju položaj preduzeda je lakši jer bi se mogao osloboditi odgovornosti dokazujudi da krivica ne postoji. osim ako se dokaže da je zaposleni nije nastupao onako kako je trebalo. Tim izmenama i dopunamaizvršena je zamena reči organizacija udruženog rada sa reči preduzede.zanatstvo. Krivica zaposlenog se pretpostavlja. To se jasno vidi iz drugog. Ono odgovara zato što je zaposleni svojom aktivnošdu prouzrokovao rizik od opasnošdu za štetu. Ponašanje zaposlenog se ne poredi sa ponašanjem razumnog i vrlo pažljivog čoveka.)preduzede odgovara po osnovu krivice i njegova odgovornost se zasniva pod pretpostavkom o krivici. Poredi se sa ponašanjem dobrog stručnjaka. koji je izmenjen u junu 1993.po ZOO preduzede odgovara na osnovu krivice. Odgovornost poslodavca i zaposlenog je solidarna što znači da može biti tužen ili preduzede ili zaposleni ili oboje. Poseban standard koji se primenjuje je ponašanje lica koje se bavi posebnom delatnošdu.ali ako prteduzede bude tuženo i isplati naknadu može da zahteva od .pravilo da oštedeni ima pravo da traži naknadu štete i zaposlenom ako je štetu prouzrokovao namerno. Uslov je da je zaposleni prouzrokovao štetu sa težim oblikom krivice. bez obzira na kom prostoru se radni zadaci obavljaju.za štetu koju zaposleni u radu ili u vezi sa radomprouzrokuje tredem licu odgovara preduzede u kojem je zaposleni radio u trenutku prouzrokovanja štete.ali ne na osnovu sopstvene krivice ved zaposlenog. Tim ustavom napušten je sistem socijalnog samoupravljanjai stvoren pravni okvir za donošenje izmena i dopuna ZOO. Do promene naziva došlo je posle donošenja Ustava iz 1972.

Ako oni neredovno vrše ili ili obustave vršenje ovih delatnosi to može izazvati posledice po život i zdravlje građana.rešava problem odnosa između odgovrnosti preduzeda za štetu koju zaposleni pričini svojom radnjom i odgovornost za štetu koju zaposleni učini upotrebom neke opasne stari koja pripada poslodavcu. Drugim rečima preduzede nema pravo regresa jedino kada je zaposleni štetu prouzrokovao običnom nepažnjom.preduzede ima pravo regresa i u slučaju kada je zaposleni prouzrokovao štetu krajnjom nepažnjom.koristedi sopstvenu radnu snagu ali neupotrebom opasne stvari onda takođe odgovara preduzede ali po pravilima o odgovornosti za drugoga Posebni oblici odgovornosti 1. Potrebno je da je štetnik mogao da pruži pomod bez opasnosti za sebe. Kada su ovi uslovi ispunjeni lice odgovara za štetu. Da bi nastala odgovornost po ovom osnovu potrebno je da je jedno lice uskratilo drugom pomod što znači da je šteta nastala usled nečinjenja na koje je dužan svako kad su drugom licu ugroženi život i zdravlje. Neophodno je i da je štetnik mogao da predvidi nastalu štetu. Njegova odgovornost je subjektivna (zasniva se na krivici). Ovim članom se određuje njihova odgovornost . Ako je zaposleni pričinio štetu upotrebom opasne stvari koja pripada poslodavcu onda za štetu odgovara poslodavac po pravilima o odgovornosti za štetu od opasne stvari.po ovo pravilu odgovaraju lica koja po zakonu imaju obavezu da sa drugim licem zaključe ugovor kada im ono stavi ponudu za zaključenje. 4. Od urednog izvršavanja njihovih obaveza zavisi kako kako de se odvijati život i kako de biti zadovoljavane osnovne potrebe građana. Na osnovu ovog pravila ako je zaposleni prouzrokovao štetu namerno međutim prama pravilima zakona o radu. Ta lica koja imaju obavezu su po pravilu monopolska preduzeda koja imaju dominantan položaj na tržištu. Zbog toga je predviđeno pravilo po kome oni odgovaraju za štetu koja nastane usled neredovnog vršenja delatnosti. Kada oni odbiju da zaključe ugovor ona nastaje samo kad je odbijanje zaključenja ugovora neopravdano.odgovara lice koje je drugom licu uskratilo pomod koja mu je bila neophodna i usled čega je došlo do smrti ili teškog narušavanja zdravlja drugog lica.odgovornost u vezi sa obavezom zaključenja ugovora.javnih demonstracija ili manifestacija 2.odgovornost organizatora priredbe 3. Kao i u prethodnom slučaju da bi postojala odgovornost neophodno je da je obustava neopravdana.zaposlenog da mu nadoknadi iznos. Ako je zaposleni prouzrokovao štetu svojom radnjom. Poslodavac ima pravo na regres.odgovornost u vezi sa vršenjem poslova od opšteg značaju-po ovom pravilu odgovaraju preduzeda koja vrše komunalne usluge ili neku drugu delatnost od opšteg interesa kao što su javna preduzeda koja se bave isporukom vode i električne energije. 3.odgovornost zbog neukazane neophodne pomodi. To je faktičko pitanje o kojem sud odlučuje. Međutim štetniku može biti umanjena odgovornost pa čak može biti i oslobođen odgovornosti ako to pravičnost zahteva.odgovornost usled terorističkih akata. 5. Potrebno je da postoji po život ili zdravlje što znači da ugroženost nečijih stvari nije dovoljna. .

Njome se uspostavlja faktičko stanje stvari koje je postojalo pre prouzrokovanja štete ved stanje iste ili približno iste vrednosti imovine oštedenog posle prouzrokovanja štete i pre. U tom slučaju odgovorno lice de posle uspostavljanja ranijeg stanjajedan deo štete nadoknaditi u novcu. 2. U tom slučaju štetnik dužan da plati naknadu u novcu. U našem pravu se smatralo da se pravo bolje štiti uspostavljanjem ranijeg stanja. U tom pogledu sva prava bi se mogla podeliti: 1.uspostavljanje ranijeg stanja.je oblik naknade štet koji se sastoji u tome što je odgovorno lice dužno da dovede stvar oštedenog u stanje u kome su se one nalazile pre prouzrokovanja štete. (Švajcarski).ona prava koja daju prioritet naknadi u novcu (Francusko i Englesko pravo) 2. 3.kada uspostavljanje ranijeg stanja ne otklanja štetu u potpunosti.Naknada imovinske štete Imovinska šteta je umanjenje nečije imovine i sprečavanje rasta. U ZOO pravilo o naknadi štete su podeljena na dve celine: 1.pravila o naknadi neimovinske štete 1.šteta se nadoknađuje u novcu kada uspostavljanje ranijeg stanja nije mogude. Mogude ga je izvršiti na tri načina: 1.najkrupniji izuzetak od pravila postoji kada oštedeni sam traži naknadu štete u novcu. Oštedeni može uvek da zahteva da mu šteta bude nadoknađena u novcu.kako se vrši poravnanje? 2. u kom opsegu. Uspostavljanje ranijeg stanja naziva se još i naturalna restitucija.a preko toga i Srpski građanski zakoniki ostalo u srpskom pravu do danas). „odgovorno lice je dužno uspostaviti stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala“.NAKNADA ŠTETE Naknada štete je sadržina obaveze odgovornog lica i sankcije za njegovu građansko pravnu odgovornost.sastoji se u naknadi vrednosti stvari u novcu.davanje druge stvari umesto uništene .pravila o naknadi imovinske štete 2. Naime pravilo o uspostavljanju ranijeg stanja je dispozitivnog karaktera i ustanovljeno je radi zaštite interesa oštedenog. U vezi s tim postavljaju se dva pitanja: 1. Po ZOO ako oštedeni pokrene zahtev sud de usvojiti . 2. ZOO prioritet daje uspostavljanju ranijeg stanja i u tom smislu ono je predviđeno kao pravilo. 3.obimu se ono obavlja? Postoje dva oblika naknade imovinske štete: 1.naknada u novcu. Postoje dva oblika međutim odnos ova dva oblika nije isti u svim pravilima. 3.vradanje iste stvari ako je šteta nastala njenim oduzimanjem . Skica o obligacijama i ugovorima i nacrt građanskog zakonika govore još i o povredi svakog zakonskog interesa kao naknadi imovine. Odstupanja od pravila: 1.opravka oštedenje stvari 2. Svrha naknade imovinske štete je popravljanje odnosno izravnavanje onoga što se desilo imovinskim dobrima nekih lica.prioritet uspostavljanje ranijeg stanja (Austrijsko pravo.ona prava po kojima zakonski ne treba da bude unapred određen odnos između ove dve naknade ved sud treba da odluči na koji od ova dva oblika naknada štete bi bila nadoknada.

1. Naknada mora uvek da bude jednaka visini štete. Ovaj princip vodi računa da prilikomodređenja naknade mora biti uzet u prvom redu interese oštedenog da mu šteta bude nadoknađena. Princip distributivne pravde.stepen krivice ne treba da utiče na određenje naknade. Polazi od ideje da naknada štete treba da obezbedi ekvivalenciju imovine štetnika i oštedenog.postoji onda kada sud može samoinicijativno bez predloga oštedenog da odluči o tome da šteta bude nadoknađena u novcu.a ne prema nečemu drugom.“ i čl. Sud ne mora da prihvati zahtev za novčanu naknadu. . Sudovi su počeli da prihvataju stanovište da šteta treba da odgovara i za stvarnu štetu i za izmaklu dobit bez obzira na stepen krivice.ideja o strogom razgraničenju stvarne štete i izmakle dobiti 2.naknada može biti manja nego što iznosi.a ako je postupao sa običnom nepažnjom treba da nadoknadi samo stvarnu štetu.naknada treba biti jednaka krivici poruzrokovane štete. Taj princip i ZOO prihvata u čl. U skici je takođe bilo predviđeno odstupanje i po tom odstupanju oštedeni imao pravo na naknadu samo ako stvarne štete ali ne i izmakle dobiti. Ako je štetnik prouzrokovao štetu sa blažim oblikom krivic. Ta pravila su počela da se menjaju posle Drugog svetskog rata. On ne može biti osuđen na izmaklu dobit ako je obična nepažnja. Naime pravila SGZ u pogledu obima naknade štete zasniva se na dve ideje: 1. Princip integracije naknade (potpune naknade)-usvojen u ZOO.ideja je bila da iznos naknade treba da bude jednak veličini štete. Prema ovom principu smatra se protivnim samoj prirodi naknade da se vodi računa o stepenu krivice. U skici je bilo predviđeno pravilo na kome je oštedeni imao pravo na naknadu stvarne štete i izmakle dobiti. Ako je štetnik prouzrokovao štetu sa umišljajem ili grubom nepažnjom onda treba da nadoknadi i stvarnu štetu i izmaklu dobit. Ako štetnici prouzrokuju isti oblik krivice snose istu naknadu.visina naknade ne mora uvek da odgovara veličini štete ved može biti i manja što zavisi od krivice kojom je šteta prouzrokovana. Zato visi naknade mora biti odmerena isključico prema veličini štete.ali ne može biti ni ispos stvarne štete. 4.189 st. Utvrđivanje visine naknade koju duguje oštedeni (pravila o obimu naknade imovinske štete) Sva savremena prava u pogledu obima prihvataju pravilo po kome naknada ne može biti veda od iznosa štete. Ova ideja je bila prihvadena u skici prof. Srpsko pravo je pre donošenja ZOO prihvatilo jedno rešenje.1“oštedenik ima pravo kako na naknadu obične štete.tako i i naknadu izmakle koristi“. Visina naknade ne može predi visinu štete.a ako je šteta prouzrokovana težim oblikom krivice naknada treba da bude jednaka visini štete. 2.a interes oštedenog je da mu bude nadoknađena celokupna šteta.Konstantinovida.ako smatra da nije nužno da odgovorno lice uspostavi ranije stanje.190 „potpuna naknada“ „sud de uzimajudi u obzir okolnosti koje su nastupile u prouzrokovanju štete presuditi naknadu u iznosu koji je potreban da bi se oštedenikova materijalna situacija dovede u ono stanje u kome bi se nalazila da nije bilo štetne radnje ili propuštanja. Razlika savremenog prava nastaje povodom pitanja dali naknada koju štetnik duguje može da bude manja od iznosa štete.izuzev ako okolnosti slučaja traže uspostavljanje ranijeg stanja. Drugim rečima ako sud ima pravo da smanji iznos naknade do visine stvarne štete .

1. Visina naknade se utvrđuje dokazivanjem i on se mora cifarski izraziti kada se radi o naknadi u novčanom obliku. Prema kom momentu sud utvrđuje visinu naknade? Utvrđivanje na osnovu dokaza koje je pružio oštedeni. st.2.postavlja se pitanje prema kom momentu? 1. Visina naknade se utvrđuje prema veličini štete u momentu donošenja presude.samo je velika verovatnoda da de ona nastati u bududnosti.a ako nađe da je prilikom tih poslova pokazao brižljivost koju pokazuje u obavljanju sopstvenog posla.on je odbije.prihvadena u našem savremenom pravu.može da dođe do promena. Pošto u našem pravu visina štete zavisi od obima .ali samo ako je šteta bila prouzrokovana običnom nepažnjom 2.podnošenje tužbe – prihvadeno u našoj sudskoj praksi pre nego što je donet ZOO.opseg štete može promeniti. Potrebno da je šteta prouzrokovana običnom nepažnjom. Zobg toga visinu izmakle koristi sud ne dokazuje dokazivanjem nego procenom. Tada sud može vodedi računa o materijalnom stanju oštedenom tražiti da on neisplatom potpune nadoknade ne bude doveden u oskudicu. Procena izmakle koristi je hipotetička jer se vrši s obzirom na sadržaj okolnosti i budude koje se pretpostavljaju kao redovne i normalne. Sud prilikom procene po pravilu angažuje veštaka. To je situacija kad je pre donošenja presude oštedeni sam otklonio štetu tako što je izvršio opravku ili zamenu stvari ili .izuzetak postoji kada je odgovorno lice slabog imovnog stanja. Onda sud može dosuditi naknadu u iznosu vrednosti koju je ta stvar imala za oštedenika.postoji u slučaju kad je šteta prouzrokovana krivičnim delom učinjenim sa umišljajem.članu.osuditi štetnika da plati manju nadoknadu nego što iznosi šteta.pa sam sanira štetu. Naime od moementa podnošenja tužbe za naknadu štete suda.da bi ga iznos potpune nadoknade dovelo u oskudicu. Dakle ne utvrđuje visinu izmakle koristi proizvoljno. Kada se radi o imakloj koristi ona se ne može cifarski dokazati jer ona nije ni nastala.ako ona nije prouzrokovana ni namerom ni grubom nepažnjom. Šteta se može povedati al po neki put može dodi i do smanjenja obima štete.3 izuzetka od principa-2 predviđaju da naknada bude manja od štete.a jedan omogučava da naknada bude viša od iznosa štete.momenat u kom sud donosi odluku o tužbi za naknadu. 2. 3. Visina naknade utvrđuje se prema momentu koji treba razlikovati od momenta dospelosti obaveze na naknadu štete.a to je momenat od kog oštedeni stiče pravo da od odgovornog lica zahteva naknadu. Zbog toga što od momenta kada šteta bude prouzrokovana pa do momenta u kome ona treba da bude nadoknađena može da prođe određeno vreme u kome se količija. Može da dosudi naknadu preko objektivne tržišne vrednosti te stvari i da naknadu poveda do subjektivnog iznosa vrednosti koju je ta stvar imala za oštedenog. To rešenje prihvadeno u 189. Ono je povoljnije za oštedenog ali nije bez nedostatka. 3.postoji u slučaju kada je štetnik radio nešto u korist oštedenika tj. Sud ga može osuditi na manju naknadu nego što iznosi šteta.za njega besplatno obavljao neki posao. Često se dešava da oštedeni nakon što zatraži naknadu.prihvaden u Austrijskom pravu. Taj momenat je momenat prouzrokovanja štete.momenat nastanka štete.

b. Ako su iznosi rente dospeli onda se oni mogu prineti drugom licu.izdaci za pružanje medicinskih uslova(lek. Nadoknađuju se uobičajeni troškovi za podizanje spomenika. Pravo imaju naslednici.posluženje prilikom sahrane.je prihvatio drugu stvar. Postoje dve vrste troškova: 1.intervencija za nabavku lekova.telesne povrede ili oštedenja zdravlja Imovinska šteta može nastati kao posledica smrti.putni troškovi najbližih srodnika.podušja (do 40-dnevne). Oni su događaji koji mogu za sobom da povuku razne oblike troškova i druge vidljive imovinske štete koji ne bi bili učinjeni da se ti troškovi nisu desili.roditelji.troškovi u vezi sa prevozom povređenog od mesta povređivanja do ustanove . To su izdaci u vezi sa troškovima sahrane.smeštaj u bolnici).kada su učinjeni troškovi radi opravke. 2. Svi ti izdaci moraju biti nadoknađeni i svi oni ulaze u obim naknade štete. Onda je u sudskoj praksi prihvadeno da oštedeni ima pravo da zahteva naknadu u novčanom obliku.telesne povrede ili oštedenja zdravlja. dospeli iznosi rente mogu se prenositi poslovima inter vivos i mortis causa. Ko ima pravo na ovu naknadu? ZOO nije rešio to pitanje.onda oštedeni ima pravo i na zateznu kamatu koja se računa počev od dana kada je šteta otklonjena odn. Novčana renta dosuđuje se i usled trajno povedanih izdataka koji su nastali usled telesne povrede ili oštedenja zdravlja. Ako nije bilo sporazuma ali je oštedeni pokrenuo spor u kome je štetnik pravnosnažno osuđen.crnine. 1. transport za grobno mesto.održavanje grobnog mesta.u vezi sa lečenjem.zatim izgubljena zarada zbog nesposobnosti za rad za vreme lečenja i gubitak izdržavanja koja su određena lica primala od nesrede. Sporazum štetnika i oštedenog o visini rente i rokovima mora biti pismeno ( ovi dospeli iznosi mogu biti preneti bilo ugovorom.)naknada troškova za lečenje od zadobijenih povreda i drugih troškova u vezi sa lečenjem. Nastaju neki izdaci kojih ne bi bilo da smrt nije nastupila.troškovi za sveštenika. . Pravo na novčanu rentu je lično pravo i zato se ne može prenositi na druga lica. Ako dođe do promena okolnosti koje je sud imao u vidu onda i štetnik i oštedeni mogu da traže da se izmene visine obroka. a.troškovi muzike.bračni ili vanbračni drug). Oni nisu šteta u pravnom smislu reči.naknada štete u slučaju smrti (izdaci u vezi smrti-šteta).spadaju troškovi prenosa sanduka.a visina novčane naknade utvrđuje se prema momentu kada su učinjeni troškovi radi otklanjanja štete.)troškovi sahrane.troškovi objavljivanja čitulje.bilo testamentom). U slučaju da je nenovčano potraživanje na naknadu štete popravkom ili zamenom stvari samoinicijativno od strane oštedenog promenilo pravnu prirodu i pretvorilo se u novčanu.pa do prebivališta i troškovi bliskih srodnika zbog obilaska povređenog u bolnici. ZOO sadrži posebna pravila za naknadu imovinske štete kada nastupe ovi događaji. Naknada štete u slučaju smrti.a u sudskoj praksi određen krug lica koja imaju pravo određena prema krugu lica koji imaju pravo za duševne bolove zbog gubitka (deca.troškovi podizanja nadgrobnog spomenika.

od rada na sopstvenom imanju.Izmena visine rente.pojačana ishrana povređenog da bi se oporavio.kad naknada štete zbog trajno povedanih potreba nastalih usledteške telesne povrede ili oštedenja zdravlja.troškovi usled pojačanih otreba drugih lica koja pružaju pomod oštedenom. Zbog toga ZOO predviđa pravilo: „ako se okolnost koju je sud imao u vidu prilikom donošenja presude promeni.ako se njegovo zdravstveno stanje pogorša.nanete teške telesne povrede ili oštedenje zdravlja. Nova renta se pored slučaja gubitka izdržavanja.porast zarada).)pravo na naknadu štete u slučaju tesne telesne povrede ili oštedenja zdravlja. 3.u slučaju gubitka zarade zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad.npr domadica ima pravo na naknadu štete zbog gubitka zarade zbog sopstvenog rada.pošto se renta dosuđuje za ubudude.u dvojoj bašti vodnjaku. Ovu naknadu treba razlikovati od prethodne. Pod zaradom treba podrazumevati zaradu zaposlenog lica i zaradu nezaposlenog.može dosuditi u još tri slučaja: 1.naknada zbog trajno povedanih potreba-obuhvata troškove za pojačanu ishranu povređenog. Oštedeno lice može zahtevati povedanje rente.da mu zdravlje nije narušeno i zarada koju ono ostvaruje. Kada u pitanju nezaposlena lica. Zarada zaposlenog licapodrazumeva s enovčani iznos koji je zaposleni ostvarivao na osnovu radnog odnosa (zarada za redovno radno vreme i zarada za prekovremeno radno vreme). Ova šteta ogleda se u različitim izmaklim zarada koja bi lica čija je radna sposobnost umanjena ostvarila po redovnom toku stvari da mu nije naneta teška telesna povreda odn. Sa druge strane štetnik bi mogao da zahteva smanjenje ili ukidanje rente.a ogleda se u neostvarenoj koristi koju bi ona ostvarila u svom domadinstvu.naknada izgubljene zarade zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad posle lečenja..ona imaju pravo na naknadu štete po ovom osnovu (npr.u toku njenog trajanja može dodi do promenjenih okolnosti koje je sud imao u vodu prilikom dosuđivanja visine rente. Te promenjene okolnosti mogu da utiču na visinu naknade.domadinstvu. Obuhvata pet vrsta troškova: 1. .sud može na zahtev oštedenog povedati rentu za ubudude. Može je na zahtev štetnika za ubudude smanjiti ili sasvim ukinuti. 4. Pravo na novčanu rentu je neprenosivo zato što je lično pravo. Prema stavu sudske prakse smanjenje ili povedanje može ako dođe do promenjenih opštih ekonomskih prilika (opadanje kupovne modi novca.izgubljena zarada zbog privremene nesposobnosti za rad za vreme lečenja 3.kod štete koja nastaje zbog toga što su mogudnosti daljeg napredovanjai razvijanja oštedenoguništene ili trajno smanjene. c.ako su se imovinske prilike popravile. 2. 4. Međutim ako su pojedini obroci novčane rente dospeli onda se može preneti na drugo lice zato što su ušli u njegovu imovinu i postali su imaoci potraživanja koja se mogu izvršiti.troškovi lečenja i drugi potrebni troškovi u vezi sa lečenjem 2.potrebna bolja. Jedino što sudovi ne priznaju kod zarade je zarada iz nedozvoljenog rada (rad suprotan prinudnim propisima i moralu).svaka imovinska korist ostvarena od rada u novčanom i nenovčanom obliku koju je zaposleni ostvarivao od rada učinjenog drugim licima po osnovu ugovora o delu.

naknada u novcu 1.objavljivanje presude na trošak štetnika 2. 1.povlačenje izjave kojom je povreda učinjena o trošku štetnika 4. Usled povrede nečije časti nastaje neimoviska šteta.objavljivanje isprave na trošak štetnika 3.al postoje situacije u kojima lice kojima je povređena čast tuđim izjavama kojima se ono omalovažava i trpi imovinski gubitak. 2.potrebno da štetnik zna da su navodi neistiniti 3. neimovinska šteta je nanošenje drugome psihičkog fizičkog bola ili straha.da sud naredi da štetnik učini i nešto drugo čime se može postidi svrha naknade. Naknada imovinske štete usled povrede časti i prozrokovanje štete širenjem neistinitih navoda. Šteta može biti prouzrokovana tako što neko izvodi neistinite naloge o prošlosti nekog lica.mađutim ako je štetnik imao ozbiljan interes da saopšti neistinit nalog. Prema ZOO nematerijalna.-205).doduše ne sasvim popravljanje stanja koje je prouzrokovano.troškovi zbog toga što su mogudnosti oštedenog za dalje razvijanje ili napredovanje trajno ili delimično uništena.199 predviđa uspostavljanje ranijeg stanjakao oblik naknade u slučaju povrede prava ličnosti.onda de on odgovarati za štetu samo ako je neistinite podatke iznosio sa namerom da time nanese štetu. U skici u Zakonu o obligacijama.kad je nekom nanet fizički bol. Oni se ne mogu popraviti.5. Da bi neko odgovarao za imovinsku štetu po ovim pravilima potrebni su neki uslovi: 1.duševni bol ili strah).njegovim sposobnostima itd. Oblik i naknada neimovinske štete: naknada nematerijalne štete može imati dva oblika: 1.međutim postoje izvestni vidovi nematerijalne štete kod kojih je ipak mogude.objavljivanjem ispravi ili narediti da štetnik povuče izjavu kojom je povreda učinjena ili da učini nešto drugo čime se može ostvariti svrha kojom se postiže naknada.uspostavljanje ranijeg stanja: Popravljanje u imovinskim ili ličnim dobrima.Naknada neimovinske štete (čl 199. Usled toga što je neko povredio čast poslodavac može da ti otkaz tom licu). Reparacija se potpuno postiže kod imovinske štete. lični i porodični mir kao i povreda drugih ličnih dobara.a tako je i u prednacrtu predviđeno je da je neimovinska šteta i povreda prava ličnosti kao kao što su strah. Prema tom članu sud može narediti na trošak štete objavljivanjem presude. Uspostavljanje ranijeg stanja može se učiniti na četri načina: 1.uspostavljanje ranijeg stanja 2.pod objavljivanjem presude smatra se objavljivanje presude parničkog suda ili krivičnog suda kojim .ali kod nematwerijalne štete uspostavljanje ranijeg stanja nije mogude (npr.da su navodi o nekom licu koji se izvode neistiniti 2. ZOO u čl. To su imovinske koristi koje bi oštedeni ostvario od svog rada.a uskradene su zbog toga što su mogudnosti oštedenog uništene ili smanjene.štetnik odgovara za svaki oblik krivice.

ovim načinom ostavlja se sudu da slobodno izabere sredstvo koje smatra najpovoljnijim da se popravi povreda prava i ličnosti.reč je o objavljivanju demantovanja oštedenog odnosno ispravke neke neistinite informacije.pravnosnažno opovrgavajuneistinite činjenice u izjavi štetnika kojim je učinjena povreda časti ili ugleda oštedenog. U sudskoj praksi protumačeno da pravo na novčanu naknadu pripada samo onda kada su bolovi ili strah bili jačeg intenziteta ili trajanja.zakon ograničio i visinu naknade tako što je predvideo da sud prilikom odlučivanja o njegovoj visini mora da vodi računa o intenzitetu. Novčana naknada za neimovinsku štetu nije naknada štete.objavljen nacrt zakona o naknadi štete. 3. Ima za svrhu zadovoljenje. Negativna teorija bila je dominantna u našoj sudskoj praksi tako da sudovi nisu dozvoljavali novčanu naknadu. To je novčana suma koja se dosuđuje oštedenom da bi mu se omogudilo da sebi pruži neko zadovoljenje kao utehu za psihički. 4. 2. Mora biti učinjena na trošak štetnika 2.fizički bol i strah.novčana naknada za neimovinsku štetu. Ovo je najdelotvorniji način naknade štete.ali je počeo da vrši i izvršio strašan uticaj na sudsku praksu.za duševni bol i za strah. Pravična novčana naknada se dosuđuje za fizički.povlačenje izjave kojom je povreda prava ličnosti učinjena. Naknada štete je samo ona naknada koja odgovara veličini štete. Nije reparacije nego satisfakcija. ne izvan njih. Da bi sud dosudio pravičnu novčanu naknadu zakon mu nalaže da prilikom odlučivanja da li je treba dosuditi i koliko treba da bude njena visina. Dosuđuje se naknada u višem iznosu ako su bolovi bili jači i duži.i to naročito dve okolnosti: jačina bolova i trajanje bola i straha.na široj osnovi nego što to čini ZOO.ali je prilično ograničena što je rezultatnegativnog stava teorije koju doktrina zauzima u pogledu mogudnosti da se neimovinska šteta nadoknadi u novcu. Za razliku od prethodnog načina ovde štetnik svojom naknadnom izjavom poriče da jeistinito ono što jeizneo o drugom licu u svojoj prethodnoj izjavi. 2.objavljivanje ispravki ili povlačenjem izjave umesto svih ovih oblika naknade i nezavisno od naknade imovine štete dosuditi oštedenom određenu svotu novca za pretrpljenu neimovinsku štetu ako nađe da je naknada opravdana s obzirom na težinu krivice štetnika ili težinu nanete štete. 2.ali iz nje je proizašla ideja da ako se ipak priznaje pravo na novčanu naknadu onda to pravo treba biti ograničeno. Nacrt nikad nije postao zakon. Tako je bilo do polovine 50-tih godinakad je 1951.cilju kojem služi naknada. Prema skici sud je mogao pored objavljivanja presude. On e predvideo mogudnost da neimovinska šteta bude novčano određena. Zato ZOO ne govori o naknadi štete ved „pravičnoj novčanoj naknadi“. Pravo na novčanu naknadu neimovinske štete u našem pravu postoji. Vode računa o dve stvari: 1. Ako se uporedi zakonska skica treba redi da je skica davala pravo oštedenom na naknadu.trajanju bolova ili straha.o njemu kojim je povređeno njegovo neko lično pravo (pravo na čast i ugled). Ta negativna teorija nije preovladala.naknada se ne može dosuditi u svakom slučaju ved samo u slučajevima koji su određeni zakonom. ZOO je odstupio od skice tako što je ograničio pravo na novčanu naknadu: 1. Tom izjavom treba da budu opovrgnute sve neistinite tvrdnje koje su navedene u izjavi koje je pre toga izjavio štetnik.a u .sud treba da vodi računa o značaju povređenog dobra.o okolnostima slučaja.

prijatelja. Naknada u novčanom iznosu može se dosuditi: 1.o okolnostima koje su bile vezane za tok pretkrivičnog i krivičnog postupka. Najčešde sud vodi računa o dužini boravka.za duševni bol-su duševne patnje. Afekcije su naklonosti. U ZOO pravi se razlika između prava na naknadu neimovinske štete u slučaju smrti i pravo na naknadu u slučaju teškog invaliditeta.kolega). 1.oštedenje usne školjke.tako što je lice koje volimo.naknada za strah. 3. One treba da nastanu kao posledica umanjenja životne aktivnostipod tim se u sudskoj praksi smatra umanjenje životne aktivnosti koja je nastala kao posledica gubitka ekstremiteta.ne daju sudovi naknadu za smrt deteta u saobradajnoj nesredi.deformacija usta.duševnu bol svih onih koji su prema njemu gajili i imali određenu afekciju.gips.nagrđenost usled gubitka oka. Sudovi ovo vrlo usko tumače. Pravo na pravičnu novčanu naknadu u slučaju smrti ili teškog invaliditeta je pravo posredne žrtve na naknadu u slučaju smrti ili teškog invaliditeta inicijalne žrtve.povrede.oštedeni ima pravo samo na naknadu za sopstveni strah.za fizički bol. Krug tih lica može biti širok (od roditelja. Smrt jednog lica proizvodi povredu afekcije.ljubav.slobode.sud mora da vodi računa i o drugim okolnostima slučaja.gubitka ili oštedenja umutrašnjih organa.nema pravo na naknadu za strah za život sebi nekog bliskog lica(npr. To su sve slučajevi naruženosti u našoj sudskoj praksi za koje se priznaje pravična novčana naknada.sestara.ne samo ove dve. Novčana naknada za fizički bol se ne dosuđuje za svaki duševni bol ved samo onaj koji je proistekao iz umanjene opšte životne aktivnosti.časti ili ugleda.druga lica koja prema njemu imaju afekciju i koje trpe duševni bol usled toga što se inicijalnoj žrtvi dogodilo.tako što je licu prema kojem gajimo afekciju povređen telesni integritet tako što je postalo invalid.terapijom. Posredna žrtva.zakon ne psotavlja nikakva ograničenja. Nadoknađuje se i duševni bol koji je posledica slabljenja časti i ugleda najčešde naknada za ove posledice se dosuđuje za neopravdanu osudu na kaznu zatvora ili neosnovanog pritvora.komšija.majci) .prema kom gajimo naklonost umrlo 2. Pravo na novčanu naknadu u slučaju smrti ili teškog invaliditeta bliskog lica. Nadoknađuje se svaki fizički bol. Može biti bol prouzrokovan samom povredom.o ponašanju osoblja. U oba slučaja imamo dve žrtve: Inicijalna žrtva-lice koje je izgubilo život ili povređeno tako da je postalo invalid. Pored ovih postoji još jedno ograničenje: 3.brade .manjem iznosu ako su bolovi bili kradi i slabiji.nežnosti.o životnom dobu osuđe nog lica.defarmacija na licu izazvana vađenjem zuba. Te afekcije mogu biti povređene na dva načina: 1.vrsti krivičnog dela.pravo naknadu neimovinske štete u slučaju smrti. 2.slabljenja funkcija ljudskih organa itd. U ovom slučaju radi se o naknadi štete zbog povrede afekcije koje imamo prema nekom bliskom licu. . Duševne patnje usled natuženosti su posledica neke vidljive promene na temu kao što je ožiljak na licu.u humanim uslovima u zatvorskoj ustanovi.srdačnost koje gajimo prema drugim licu.odanost.ali i bol prouzrokovan hirurškom intervencijom.

inicijalna žrtva je pogođena teškim unakaženjemi visokim stepenom invaliditeta. idudi u duhu zakona priznaje se i bradi i sestrama pod uslovom da je postojala trajnija zajednica života.ved i svim onima koji trpe ogromnu neimovinsku štetu.ali uz ispunjenje još jednog uslova.) brada i sestre nemaju pravo.200 ZOO.međutim u skici nije bilo precizirano ko su članovi uže porodice.jer sud de na osnovu dokaza da proceni. .i vanbračni drug pod uslovom da između njega i povređenog postoji zajednica života. Bilo je da prava treba priznati svim onim licima koja trpe ozbiljno veliku neimovinsku štetu. U skici prof.deca i roditelji. Ona bi se pozvala na duševne bolove zbog umanjenje opšte životne aktivnosti. Međutim stanje u kojem se nalazi inicijalna žrtva nanosi se i duševni bol drugim licima. Razlika ej u tome što je ovde inicijalna žrtva preživela.) ograničio krug lica (bračni drug.pojedinih životnih funkcija i ona sam je zbog toga dovedena u stanje intezivne duševne patnje.a naročito o intenzitetu i trajanju i druge okolnosti i na osnovu njih odrediti da li sva lica imaju pravo na pravičnu novčanu naknadu i kolika de biti njena visina.odnosno kako zakon kaže „naročito težak invaliditet).a to je da je između njih i umrlog postojala trajna zajendica života.deca i roditelji).lukavstvom navedeno na vanbračnu obljubu. I ovde su počeli da se prave istupi.Ukoliko bi sva lica kojima su afekcije povređene imala pravo na naknadu to bi dovelo do ekonomske propasti naknade štete. Osim ekonomske propasti je to što sva ova lica ne trpe jednaku jačinu povrede afekcije. Ta inicijalna žrtva ima pravo da traži naknadu za te duševne patnje na osnovu čl.pogotovo članovima uže porodice koji su zbog svojih odnosasa inicijalnom žrtvom izloženi stalnom prizoru nekih duševnih patnji.Konstantinovida pravo na novčanu naknadu bilo je predviđeno za članove uže porodice. Prema našim predratnim propisima pravo na posebnu naknadu u posebnim slučajevima priznavalo se ženskom licu koje je prinudno.imaju pravo da zahtevaju pravo na naknadu štete. Najzad zakon je predvideo da pravo na pravičnu novčanu naknadu ima i vanbračni supružnik pod sitim uslovima kao brada i sestre.u našoj sudskoj praksi do donošenja ZOO bilo je pravilo da posrednim žrtvama ne treba priznati pravo nanaknadu 2. 2. Određivanje visine pravnične novčane naknade.ali je i odredio te članove (bračni drug. U ZOO ovo pravilo prošireno.i ne samo njima. Faktičko je pitanje kad de biti taj slučaj.)drugo ograničenje tiče se težine invaliditeta.on je pravo na pravičnu novčanu naknadu priznao i bradi i sestrama umrlog.a svaki bol ne stvara dosuđivanje naknade. O ovom tipu postojala dva shvatanja: 1. Važi isto pravilo kao i za uttvrđivanje visine novčane naknade za fizičke. To znači da sud mora voditi računa o svim okolnostima slučaja. Postavlja se pitanje da li lica koje su posredne žrtve izložene prizoru.duševne bolove i strah.pravo na naknadu štete usled teškog invaliditeta. ZOO delimično je prihvatio rešenje predviđeno u skici tako što je propisao da pravo na pravičnu novčanu naknadu imaju članovi uže porodice. Zbog toga se postavlja pitanje kako povudi liniju ograničenja? U našoj pravnoj teoriji jedno stanovište je zastupao Obren Stankovid. Ova lica imaju na pravičnu novčanu naknadu pod uslovom da se radi o teškom inavliditetu. Zakon je i u ovom slučaju postavio neka ograničenja: a. Zakon se međutim nije zaustavio samo na ovom krugu lica.gubitka unutrašnjih organa.ono koje je sad prihcadeno u zakonu i prihvataju ideju da bliska lica imaju pravo na pravičnu novčanu nakandu u slučaju invaliditeta. (slučaj Francuske). b. Treba da pripadne bliskim krvnim srodnicima i supružnicima. Novčana naknada tj satisfakcija u posebnim slučajevima.

upravni akt. To je slučaj kad se obogadenje sastoji u smanjenju pasive nekog lica a neko plati tuđi dug verujudi da plada svoj.sudska odluka. Dužnik je obogadeni.da je obogadenje bez pravnog osnova.ovo su najčešdi slučajevi pravno neosnovanog .pravo na pravičnu novčanu naknadu ima i lice prema kome je izvršeno i neko krivično delo protiv dostojanstva ličnosti i morala.pa potom ugovor poništi ili raskine.testament.radnjom nekog tredeg lica ili nekim spoljnim događajem. Pod obogadenjem se smatra uvedanje nečije imovine i predstavlja suprotnost prouzrokovanju štete.neki drugi pravni posao.svakom licu koje je prevarom prinudom ili zloupotrebom odnosa podređenosti ili zavisnosti navedeno na kažnjivu obljubu. 3.ved samo ono koje ispunjava određene uslove: 1.a obaveza obogadenog da vrati stečeno. Ako nema osiromašenika nema obligacionog odnosa. 2.radnjom obogadenom. Potraživanje osiromašenog glasi na vradanje onoga što je stečeno bez osnova.Slučajevi obogadenja radnjom osiromašenog.zakon.Ne pripada samo ženskom ved svim licima.poverilac osiromašeni. Zbog toga se pravno neosnovano obogadenje može podeliti na tri velike grupe slučajeva.koje se može sastojati ili u povedanju aktive. Potrebno je da postoji osiromašenje drugog lica. PRAVNO NEOSNOVANO OBOGADENJE U ZOO „sticanje bez osnova“. 2. Učini poklon . Ne predstavlja svako obogadenje.da se obogadenje dogodilo na tuđ račun. 1. To može biti ugovor.a dug ne postoji.taj onda drži predmet bez osnova). Pravo na posebnu novčanu naknadu u posebnim slučajevima u ZOO pripada: 1. (npr ako neko plati licu dug za koji misli da duguje. To je poseban izvor obligacija iz koga nastaje obligacioni odnos čija je sadržina vradanje onoga što je stečeno. Slučajevi pravno neosnovanog obogadenja: Pravno neosnovano obogadenje može dodi radnjom osiromašenog lica . Drugi način na koji se može dogoditi pravno neosnovano obogadenje je kada je prenos imovine posredan. Osnov u smislu pravila po kojem pravno neosnovano obogadenje je sve ono što opravdava prenos neke vrednosti iz jedne imovine u drugu.da postoji obogadenje. U praktičnom životu obogadenje se najčešde dešava tako što vrednost iz imovine jednog lica direktno prelazi u imovinu drugog lica. Kod prouzrokovanja štete obligacioni odnos nastaje tako što je došlo do umanjenja imovine ili propustanjem povedanja koje je prouzrokovano radnjom nekog lica dok kod neosnovanog obogadenja obligacioni odnos nastaje jer je došlo do uvedanja imovine pravno neosnovano. odnosno da je proisteklo iz imovine nekog lica.ili smanjenju pasive ili ušteda troškove koje je neko morao učiniti. Ako nema ništa od ovoga onda se smatra da pravni osnov ne postoji.

.a nisu nastali uslovi za nadoknadu štete) c.ponovo učini isto.da dug ne postoji.međutim poverilac ga ponovo tuži.da ja uplata učinjena solendi causa (znači da je isplata učinjena da bi se ugasio dug.)kad neko plada svoj dug koji postoji.obogadenja. Ovde se obogadenje dešava tako što osiromašeni vlastitom radnjom prouzrokuje povedanje imovine obogadenog.jer potiče iz ništavog ugovora) b. Razlog zbog kojeg neko ispunjava svoju obavezu je da se oslobodi duga. Tužba iz pravno neosnovanog obogadenja Naziva se kondikcija. Ova tužba je relativnog karaktera i ne treba je mešati sa reivindikaciono sa kojom je slična ali se suštinski razlikuju po karakteru. b. Od ovoga postoji uzuzetak kad je neko zadržao pravo da zahteva povradaj ili kad je neko nešto platio da bi izbegao prinudu.postoji kada je isplatilac verovao da dug postoji odn.)ispalata zastarelog duga. 3. ali nekom drugom licu.duga koji se ne može utužiti i ne može se prinudno izvršiti. 2.ali dobrovoljno ispunjiva obaveza ( kad neko plati štetu koju je pričinio. Podiže je osirmašeni protiv obogadenog ili njegovih naslednika ako nije u životu.svako ispunjenje neke obaveze ima neki razlog.)kada je neko platio tuđi dug koji postoji verujudi da tako plada svoj dug b. Ako on ponovo plati i kasnije opet nađe priznanicu mogao bi da traži povradaj.pa čak i ako je jednom platio po osnovu izvršne isprave. Potrebno da je neko nešto uradio s namerom da ugasi dug. on izdao priznanicu.)kada je u vreme ispunjenja dug ved bio ugašen na neki od načina na koji obligacija može prestati. Postavlja se pitanje da li je dvostruka isplata nepostojedeg duga isplata nepostojedeg duga? Prema ZOO važi pravilo prema kome onaj koji je isplatio dug dva puta pa makar i jednom na osnovu izvršne isprave ima pravo tražiti vradanje. To je situacija kad je neko isplatio poveriocu dug. Ako neko isplati dug koji ne postoji onda isplata nema nikakav smisao jer nema šta da se ugasi.a ne svom poveriocu c.može niti i dug na predaju stvari).da je on dužnik.smatra se da dug ne postoji po ZOO: dva opšta slučaja: a.)ako nikad nije ni nastao (npr. U ovu grupu spadaju tri slučaja: 1.)ispunjenje naturalne (prirodne) obligacije to je prirodno neutuživa. To znači da je obligaciono pravne prirode.isplata nedugovanog (condictio in debitum). Ako ne postoji zabluda nema isplate nedugovanog.zabluda isplatioca. Da bi postojala isplata nedugovanog iz koje nastaje obligacioni odnos u kome isplatilac ima povoda da zahteva da mu bude vradeno ono što je isplatio. posebni slučajevi kada se smatra da postoji isplata nedugovanog a. Ne mora da bude samo dug koji glasi na novac. Za nju je bitno da je to lična tužba. Postoje i neki slučajevi u kojima ZOO propisuje da isplata nedugovanog ne postoji uprkos tome što dug postoji: a. Potrebna su tri uslova: 1.)ispunjenje moralne dužnosti.a ne znajudi za to. Ako je neko izvršio dug znajudi da nije dužanplatiti on nema pravo da zahteva povradaj. To je dužnost koja se ispunjava iz pristojnosti.ali ne onom stvarju na koju njegov dug glasi nego drugom stvarju. Ne može biti pravno obavezna.)kada neko plada dug koji postoji.

-nužni troškovi-su oni koji su neophodni da bi se stvar zaštitila od štete ili propadanja. Ako vrada novac dužan je platiti i zateznu kamatu počev od danaa kad je saznao da je novac neosnovano primio. Obogadeni vrada sve plodove koje je imao ili mogao da dobije od stvari. . Pravi se razlika da li su u pitanju nužni ili korisni. Cilj tužbe: je da sud osudi obogadenog na činidbu.pa se postavlja pitanje prema kom momentu treba da bude određena visina? U ZOO je prihvadeno pravilo da se stečeno bez osnova vrada u onom stanju u kome se nalazi u vreme podnošenja tužbe. Odstupanje od pravila kad je obogadenni nesavestan: Ako je obogadeni znao ili mogao znati da se obogatio na tuđ račun onda je dužan da nadokandi vrednost svih plodova koje je ubrao ili mogao a ubere počev od dana sticanja. Ukoliko je obogadeni imao neke troškove u vezi sa stvari da li može da zadrži te izdatke ili ne.pod plodovima u smisslu pravno neosnovanog obogadenja ne se smatraju se samo naturalni i civilni ved i svaka druga korist koju je obogadeni imao od stvari. On svoju tužbu može da uperi ka obogadenom i u tom slučaju ima pravo da od obogadenog traži samo ono što je primio kao naknadu zaa vrednost koju je otuđio. Iz relativnog karaktera proizilazi da ukoliko je obogadeni otuđio predmet oboogadenja.od momenta kad je saznao da je neosnovano obogaden. Ukoliko je obogadeni otuđio predmet obogadenja treba praviti razliku da li je obogadeni otuđio neosnovano stečeno peretnim pravnim poslom ili dobročinim. 2. Ukoliko je obogadeni bio nesavestan onda de osiromašeni biti dužan da isplati vrednost poklonjene stvari. Kondikcija je relativnog karaktera upudena prema licu sa kojim se osiromašeni nalazi u obligacionom odnosu. Ako nije znao da poklanja stvar koju je neosnovano stekao onda nema šta da vrati jer je obogadenje nastalo iz njegove imovine. Zbog toga ima pravo da traži od obogadenog da isplati naknadu što je primio na osnovu tog teretnog ugovora. -ako je zaključio sa tredim licem teretni pravni posao onda obogadenje nije nastalo iz njegove imovine zbog toga što je onno što je otuđio primio naknadu. Njen predmet nije stvar.ono što je stečeno bez osnova.plodovi. Obaveza vradanja: obuhvata dve stvari: 1. Njen predmet je osuda na određenu radnju.stvar je predmet reivindikacione tužbe.Stvarno pravne tužbe su apsolutnog karaktera uperene prema svima.predaju predmeta obogadenja.a osiromašeni nede dobiti ništa. Ukoliko se desi da je predmet obogadenja propao višom silom onda njegova obaveza prestaje i to naravno samo ako je u pitanju individualno određena stvar.činidbu obogadenog.može u momentu vradanja imati manju ili vedu vrednost nego u momentu sticanja. -ako je obogadeni poklonio ono što je neosnovano stekao onda treba praviti razliku da li je bio savestan ili nesavestan.dakle na vradanje tj.kvaliteta.osiromašeni ne može od pribavioca da zahteva da mu predmet vrati. Važe slededa pravila: Obogadeni ne vrada plodove koje je imao od stvari pre nego što je saznao da se neosnovano obogatio primajudi stvar.a ako je zamenljiva bide dužan da nadoknadi stvar iste vrste.

Sve dok se može podneti tužba za izvršenje ugovora ne može biti upotrebljenja tužba.kako nužnih. Odstupanje od pravila postoji kada je obogadeni nesavestan. Ako podnese tužbu za naknadu štete mora dokazati štetu i uzročnost. i da ne postoji pravni osnov za uvedanje imovine drugog lica (ušteda troškova). a ova tužba zastareva u roku od 5 godinaobjektivni rok). Vlasnik stvari može da bira da li de podneti jednu ili drugu tužbu. Zastareva u opštem roku od 10 godina. U odnosu na kondikciju u pravu važi pravilo „onaj ko može da vindicira.može biti podneta kondikcijska tužba. 3. 2.odnos prema reivindkaciji. Reivindikaciona tužba je tužba vlasnika individualno određene stvari protiv držaoca kod kojeg se stvar nalazi i kojem traži da mu stvar bude vradena u državini.od reivindikacione tužbe i tužbe za naknadu štete. . Tužba za izvršenje ugovora isključuje kondikciju.a ako je znao ima pravo na nadoknadu samo nužnih troškova.da je tužilac vlasnik stvari. 1. Važi pravilo da obogadeni ima pravo na nadoknadu svih izdataka. Ako su ispunjena ova dva uslova koje treba da dokaže vlasnik.do povedanja imovine drugog lica. Ako uslovi za vindikciju prestanu npr. Po pravilu vlasik stabla de se opredeliti da podnese tužbu za naknadu štete jer de tom tužbom dobiti više. Može se desiti da iz jednog istog činjenja nastanu uslovi i za kondikciju i za tužbu za naknadu štete ( neko svojom krivicom poseče stabla u šumi i to stablo upotrebi za sopstveni ogrev).i ovde postoji isključujudi odnos. Kondikcija kao tužba iz pravno neosnovanog obogadenja trebarazlikovati od tužbe za izvršenje ugovora.da je u pitanju individualno određena stvar.ne može da kondicira“. Za uspeh reivindikacione tužbe bitne dve stvari: 1. U prvom slučaju se može desiti da vlasnik nema pravo na tužbu za naknadu štete ved sama kondokcija? Kad je istekao rok koji je kradi onda vlasniku preostaje samo mogudnost da podnese kondikcijsku tužbu ali ne i tužbu iz naknade štete. Iznos tih troškova mora dokazati obogadeni. Ako podnese tužbu iz pravno neosnovanog obogadenja treba da dokaže da je došlo do njegovog osiromašenja. Ove dve tužbe se mogu birati.ali ne i sabirati.odnosno 3 godine (subjektivni rok).tako i korisnih. Iz ove situacje može nastati i kondikcija (upotreba tuđe stvari) .on de uspeti u sporu.-korisni-oni kojima se povedava vrednost stvari. Ukoliko bi se opredelio za tužbu iz pravno neosnovanog obogadenja postavlja se pitanje da li tu tužbu može kumulirati sa tužbom za naknadu štete? Ove dve tužbe s ene mogu sabirati.može tražiti i naknadu štete i izmaklu dobit.zato što je tužilac prestao da bude vlasnik jer je trede lice postalo vlasnik ili je stvar izgubila individualnost. 2. što znači da sve dok postoje uslovi za vindikaciju ne može se podneti kondikcija. ali ukoliko je poddneo prethodno kondikciju on može naknadno podneti tužbu i zahtevati razliku koja bi bila jednaka visini izmakle dobiti. Tužba in rem (ne in personam).odnos prema tužbi za izvršenje ugovora-između ove dve tužbe postoji isključujudi odnos. Odnos prema drugim tužbama. al ako se ugasi ugovor može tražiti ono što se daje sa tužbom iz pravno neosnovanog obogadenja.odnos prema tužbi za naknadu štete? Tužba za naknadu štete obuhvata visinu štete koja se sastoji od stvarne štete i izmakle koristi. Samo ako je ugovor prestao u kom slučaju se ne može podneti tužba za izvršenje ugovora može se podneti tužba iz pravnog neosnovanog obogadenja (npr sve dok je ugovor relativno ništav može upotrebiti tužbu za izvršenje ugovora.

Pod propuštenom koristi treba smatrati neku imovinsku korist za koju zakon zahteva da bude očigledna. Da bi nastalo poslovodstvo bez naloga potrebno je da budu ispunjeni određeni uslovi: 1. Postoje i određene situacije kad nije dozvoljeno zabraniti drugome da se meša u svoje poslove. Ne može biti ni pod kakvom prinudom odnosno obavezom da ga izvrši 3.da kod poslovodstva bez naloga postoji namera zasnivanja poslovodstva bez naloga.da ne postoji ni obaveza ni pvlašdenje za obavljanje tuđih poslova-potrebno je da poslovođa to zna.da odmah položi račun gospodaru posla 2. Ako je gospodar posla zabranio obavljanje posla.da ne postoji zabrana lica čiji je posao.da je posao koji je poslovođa obavio tuđ. Postojanje zabrane ne sprrečava nastanak poslovodstva bez naloga kada je zabrana protivna zakonu ili moralu odnosno kad je neko drugome zabranio da izvrši neku njegovvu zakonsku obavezu koja ne trpi odlaganje. Postojanje zabrane isključuje poslovodstvo bez naloga. U ta tri slučaja zaabrana ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo.da mu preda sve koristi koje je ostvario 3. 5.to može da dovede do obaveze poslovođe bez naloga da nadoknadi štetu čak i u slučaju kad je šteta nastala bez njegove kriivice. Ako poslovođa ne vrši posao u nameri da mu gospodar da nagradu i naknadi troškove ved da on sam pribavi korist . Mešanje je mogude u izuzetnim slučajevima i strogo zakonom određeno tako da svako lice čiji posao drugo lice ode da uradi može da zabrani.a drugo lice uprkos toj zabrani obavi obavi njegov posao. . 2.nastaje i obaveza za poslovođu bez naloga da drugoj strani nadoknadi svu štetu koja je nastala tom prilikom.onda nema mesta poslovodstvu bez naloga i u tom slučaju radi se o nepravnom poslovodstvu bez naloga i iz njega nastaju određene obaveze za poslovođu: 1. Treba podrazumevati nastupanje bilo kakve nezggode ili neprijatnosti za lice čiji je posao. Pod štetom u smislu pravila o poslovodstvu bez naloga ne treba smatrati samo on što se smatra štetom u prouzrokovanju štete.POSLOVODSTVO BEZ NALOGA (nezvano vršenje tuđih poslova) To je vršenje tuđih poslova pravnih i materijalnih bez naloga ili ovlašdena ali za račun onoga čiji je posao. 4.to znači da je posao koji se ne tiče ni ličnosti ni imovine poslovođe bez naloga. Naime niko nije ovlašden da se meeša u tuđe poslove.neodložnost posla. Na osnovu poslovodstva bez naloga nastaje obligacioni odnos između poslovođe bez naloga i gospodara posla na osnovu koga obe strane imaju prava i obaveze.da stvori obavezu za gospodara damu da nagradu i plati troškove koje je imao zbog njegovog posla.to znači da poslovođa želi da učini posao.tako da u tom slučaju i uprkos zabrani nastaje poslovodstvo bez naloga.da nema ni ovlašdenja ni obavezu.treba da bude takvo da bi u slučaju njegovog neblagovremenog obavljanja nastupila šteta ili propuštena očigledna korist.

2.pravo na naknadu troškova.polaganje računa. 5. Poslovođa bez naloga može u toku obavljanja posla preuzeti obaveze u ima i za račun gospodara posla i u tom slučaju te obaveze vezuju direktno gospodara posla. 2.onda je dužan da ga obavesti lično. 3. . a ako ne zna . 3. Ukolliko se poslovođa ne ponaša u skladu sa stvarnom odnosno pretpostavljenom namerom ili onom koju ima razuman čovek.može odlučiti da sam dovrši započeti posao 2. Međutim ta obaveza da nastavi posao traje sve dok gospodar ne bude u mogudnosti da sam preuzme brigu o poslu.obaveza da postupa sa potrebnom pažnjom.da traži od gospodara posla da ga oslobodi prezetih obaveza.stvari ili novac. Majsotr pošto obavi da priznanicu koju je ovaj dužan da preda gospodaru posla).da obavesti gospodara posla da je preduzeo neki njegov posao i to je prema zakonu dužan da učini što je mogude pre. (npr. on de odgovarati za štetu i morade nadoknaditi prema pravilima odgovornosti na osnnovu krivice.saastoji se u obavezi da se podnese izveštaj o završenom poslu u pogledu troškova odn izdataka koje je poslovođa imao.da nastavi započeti posao.obaveza da ustupi ono što je pribavio u obavljanju gospodarevog posla. Posle obaveštavanja gospodara posla poslovođa u principu ne može da napusti posao.pravo na naknadu štete.ved je dužan da nastavi njegovo obavljanje ako je mogude.odnosi se na naknadu one štete koju je poslovođa sam pretrpeo obavljajudi posao za drugoga.drugi dokumenti. Gospodar posla može svoju brigu za posao ispoljiti na dva načina: 1.komšija primeti da je oluja na kudi odnela krov. Ako poslovođa zna ko je lice čije poslove obavlja. 4. U ovm drugom slučaju on oma pravo od gospodara posla da zahteva da ga oslobodi svih obaveza koje je preuzeo na sebe i naravno da preuzme na sebe one obaveze koje je poslovođa bez naloga preuzeo u njegovo ime.može se sporazumti sa poslovođom bez naloga da između njih nastane ugovor i dati upustva kako da završi posao. Prava poslovođe bez naloga: 1.ukoliko je imao izdatke ima pravo da mu gospodar nadoknadi. Da bi sprečio dalju štetu zovne majstora i kupi crep.Pravna dejstva poslovodstva bez naloga: iz poslovodstva bez naloga nastaju obaveze i prava posovođe bez naloga: Obaveze poslovođe: 1. Ukoliko je došlo do štete usled obične nepažnje u našem pravu sud možee smanjiti odgovornost za štetu ili ga osloboditi pladanja naknade. Međutim poslovođa može neke obaveze preuzeti i u svom interesu. Poslovođa bez naloga je dužan da se u obavljanju tuđeg posla rukovodi stvarnim ili verovatnim namerama razumnog čoveka u datim okolnostima. Prema ZOO ima pravo na korist nužnih i korisnih troškova al nema pravo na naknadu luksuznih troškova.on nije lišen obaveze obaveštavanja nego je u tom slučaju dužan da obavesti naadležan organ starateljstva ili organ lokalne samoupravena teritoriji na kojoj obavlja posao. U obavljanju posla poslovodstva bez naloga mogu biti predate priznanice.

poslovodstvo bez naloga nastaje sa namerom poslovođe bez naloga da zasnuje obavezu gospodaru posla.javno obedanje nagrade.ved po pravilima ugovora o nalogu. Obaveza koja nastaje iz ponude je obaveza ponudioca da izdrži ponudu određeno vreme.izdavanje hartija od vrednosti Postoji još jedna izjava volje koja stvara obavezu. i u tom slučaju ima isto dejstvo kao .poslovođa bez naloga ima pravo na nagradu onda kada je otklonio štetu od lica čiji je posao odnosno ako mu je pribavio korist koja mu je mogla izmadi. 5.a to je nagrada 4. Ako mu gospodar ipak da nagradu.ali koja nije uređena pravilima o jednostranoj izjavi volje kao izvorima obligacija.ima pravo na naknadu do visine koristi.a ne spadaju u nužnei korisne troškove. Obedanje nagrade obavezuje obedavaoca da obedanje održi. To znači da de se pravni odnosi raspravljati ne više po pravilima o poslovodstvu bez naloga.nema pravo na nagradu ali mu ostaju druga prava na osnovu poslovodstva bez naloga.ali za sam nastanak nije neophodna volja gospodara posla. Da bi nastao obligacioni odnos potrebni slededi uslovi: 1.odnosno ugovor zaključi pod uslovima u ponudi. JEDNOSTRANA IZJAVA VOLJE Je peti izvor obligacija. 5.pravo na nagradu.u obedanju mora biti navedena radnja koja treba da bude izvršena odnosno uspeh koji treba da bude postignut dabi nastala obaveza obedavaoca na davanje nagrade.onda između njih nastaje ugovor o nalogu.4.da obavljanje u sebi sadrži prestaciju obedavaoca. Slučaj kad nema uslova ispunjenih za poslovodstvo bez naloga. 1.pravo na odnošenje dodatka-posloovođa bez naloga ima pravo na odnošenje stvari kojom je uvedana imovina. Ako rok nije određen. Je izvor obligacionog odnosa između javnog obedavaoca i drugog lica. ZOO poznaje dve vrste jednostrane izjave volje koje stvaraju obligaciju: 1. Ako nije otklonio štetu odnosno nije ostvario korist. U tom slučaju on je ostvario rezultat i ima pravo zahtevati nagradu. 3. Ako gospodar posla naknadno izjavi volju i prihvati posao koji je obavioodnosno započeo poslovodstvo bez naloga. Ratifikacija. a to je ponuda.javno obedanje nagrade 2.svaki takmičar može zahtevati od suda da odredi rok.da je obedanje učinjeno javno.štampe ili televizije 2.da je upudena neodređenim licima pri čemu njihov broj može biti određen ili neodređen.mora biti određen rok za takmičenje za dobijanje nagrade.to se zove nagradni poklon.odnosno putem radia.al drugi ipak učini posao.

o prodaji.Prema karakteru prestacije: 1.oni ugovori za čiji nastanak je pored saglasnosti volja neophodno da ona bude izražena u formi koju je zakon odredio odnosno koju su ugovorne strane utvrdile kao uslov nastanka i punovažnosti. 2.nisu toliko česti u pravnom prometu. 2. 4.zajmu).o ostavi i ug.zakupu. 3. 2. formalni. 5.oni koji naastaju prostom saglasnošdu volja. Pretstavljaju poseban problem za primenu u pravu jer u slučaju da dođe do spora oko njihovog izvršenja može se postaviti pitanje pravila koje treba primeniiti s obzirom da je u njima sjedinjenoo više elemenata različitih ugovora. jednostavne.ugovor o nepravoj ostavi). mešoviti. 2.to su oni ugovori koji su zbog svoje učestalosti u pravnom prometu zakonom posebno uređeni i čije je ime tačno određeno. imenovane.oni ugovori koji se sastoje iz elemenata samo jednog određenog ugovora. Njihova sadržina nije zakonom posebno uređena niti im je u zakonu dato posebno ime.oni koji su sastavljeni od elemenata više ugovora (ug.o lizingu. U rešenju ovog pitanja nastale su brojne teorije. U našem pravu je prihvadena teorija apsorbcije.o pansionu. kod ugovora o nepravoj ostavi imamo situaciju u kojoj su sjedinjeni elementi ug.Prema dužini trajanja prestacije: 1.pa se postavlja pitanje koja demo pravila postaviti. neformalni. neimenovani. Podela ugovora 1.ponuda.Prema tehnici i načinu zaključenja: .su ugovori koji se davaju jednim aktom davanja ili činjenja.ugovori koji se izvršavaju preduzimanjem više uzastopnih sukcesivnih akata davanja ili činjenja.ugovori sa trenutnim izvšenjem. Međutim naknadna izjava obedavaoca o opozivanju obedanja proizvodi pravna dejstva samo ako su učesnici u takmičenju saznali za opozivanje pre nego što su obavili radnju ili postigli uspeh. Npr. Naime obedavalac može opozvati obedanje na isti način na koji je učinjeno (javno) i ličnim saopštavanjem učesnika u takmičenju i u tom slučaju oduzima dejstvo ranijem učinjenom obedanju.Bitni uslovi potrebni za nastanak ugovora: 1. (prodaja.trampa.su ugovori koji se izvršavaju preduzimanjem jednog akta davanja ili činjenja koji se prostire u kradem ili dužem vremenskom periodu odn. Po njoj kod jednog mešovitog ugovora treba utvrditi koji elementi kod njega pretežu i ti elementi koji pretežu apsorbuju elemente drugih ugovora.međutim za razliku od ponude koja je kao neopoziva.o zajmu.o organizovanju putovanja.Prema kriterijumu određenosti u zakonu: 1. javno obedanje je opozivo. (ug.o finansijama. 2. Ako za opozivanje obedanja nisu znali onda naknadna izjava obedavaoca ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo. Izjavljivanjem javnog obedanja nagrade nastaje obaveza obedavaoca da isplati obedanu nagradu i pravo pobednika u takmičenju da zahteva ako je više učesnika istovremeno obavilo radnju ili postiglo uspeh onda svi oni imaju jednako pravo. ugovori sa trajnim izvršenjem.zajam).

Zajam više nije realan ugovor.1. 8. Prema shvatanju profesora Antida ugovor o poklonu je dvostrano obavezan pravni posao jer za poklonoprimca nastaje obaveza zahvalnosti koja se sastoji u suzdržavanju. 2.Podela prema odnosu prava i obaveza: 1. ugovori sa sporazumno određenom sadržinom 3.oni kod kojih saglasnošdu volja nastaje obaveza samo za jednu ugovornu stranu. samostalni. dvostrane ugovore. Ta pravila su smeštena od čl.zaključuje se prostom saglasnošdu volja. generalne 6. Ugovor o delu). pravila o odgovornosti prenosioca za fizičke nedostatke .ugovori koji ne mogu postojati samostalno ved njihovu egzistenciju i pravna sudbina zavise od egzistencije i pravne sudbine nekog drugog ugovora (jemstvo). Značaj podele: ogleda se u tome što se na jednostrane obaveze ugovornika ne primenjuje čitav niz zakonskih pravila za koje je u ZOO određeno da se primenjuju samo na dvostrane ugovore.to su ugovori kod kojih iz saglasnosti volja ugovornih strana nastaju obaveze za obe ugovorne strane.recipročni i sinalagmatični. 7. 121 do 148. jednostrani ugovori. ugovori intuitu personae. 6. 2. On je dvostruko obavezan jer nastaje obaveza zajmodavca da preda određenu količinu zamenljivih stvari. ugovore po pristupu 2. Obaveza poklonoprimca sastoji se u nečinjenju jer povredom može dodi do raskida ugovora zbog nezahvalnosti i gubitka imovinske koristi. U jednostrane ili jednostrano obavezne ugovore spada ugovor o poklonu (na osnovu njega nastaje samo obaveza poklonodavca da preda poklon i pravo svojine).su ugovori koji se zaključuju s obzirom na ličnost jednog ugovornika ili oba. ugovori koji se zaključuju bez obzira na ličnost učinioca.preduzimanju pojedinih akata kojima se prema poklonodavcu iskazuje blagodarnost.su oni koji mogu da postoje potpuno nezavisno od ostalih ugovora 2. Dvostrani ugovori se još nazivaju i uzajmni.Kriterijum zavisnosti ugovora jednih od drugih 1. kolektivni 4. posebne.Prema ličnosti ugovornika: 1. individualni 5.tako da je izvršenje obaveze iz tog ugovora vezana za određeno lice i ne može biti preneta na drugo lice (npr. akcesorni. 1. Ova podela ugovora ima veliki značaj u našem pravu.

Pobijanje zbog oštedenja poverioca: uslovi za pobijanje dobročinih ugovora su Paulijanskom tužbom lakši od onih koji see traže pobijanjem teretnih ugovora. ug. Ta odgovornost ne postoji kod dobročinih ugovora.o beskamatnom zajmu.ug. Nastanak. Kod dobročinih ugovora odgovornost za štetu se blaže ceni nego kod teretnih.usled zablude o motivu -rušljiv.o besplatom punomodstvu). Kod njih prenosilac ne odgovara ako stvar ima neki fizički ili pravni nedostatak. Ili kada postoji nedopuštena pobuda kod jedne ugovorne strane.o besplatnoj ostavi. Za nastanak dobročinog ugovora potrebno je da se ispuni još jedan dodatan uslov koji se ne traži kod teretnih.a dobročini ugovori se uglavnom tumače na način koji je manje štetan za dužnika i uzima se da je dužnik hteo manje. (npr. pravila o ustupanju ugovora. To se najbolje vidi kod primera o ostavi. Nasuprot tomme teretetni se ne zaključuju s obzirom na svojstva ličnosti.ko dobročinih.a to je nemoralno ili protivzakonito (apsolutna ništavost). Značaj podele: ogleda se na polju zaključenja ugovora.kod teretnih ugovora postoji odgovornost prenosioca za fizičke i pravne nedostatke ispunjenja.su oni ugovori kod kojih jedna strana ne duguje naknadu za korist koju prima od druge.dok kod teretnih zabluda oo motivu je nebitna). pravila o prekomernom oštedenjuu 8. 1. (ug.a podela na teretne i dobročine zasniva se na ekonomskom kriterijumu na odnosu koristi. Tumačenja ugovora: nejasne odredbe koje se pojave u teretnom ugovoru treba tumačiti na način na koji se ostvaruje pravičan odnos uzajamnih davanja.najopštije se može redi da dobročini ugovori teže nastaju. Kod teretnih nje dovoljna samo nedopuštena pobuda ved je potrebno da druga strana zna za nedopuštenu pobudu. pravila o zelenaškim ugovorima 9.a to je forma.postoji vedi broj razloga n osnovu kojih mogu da prestanu dobročini za razliku od teretnih.a ne više.zahteva da se ponaša kao dobar domadin. Još se nazivaju ugovori s naknadom ili onerozni.o poklonu. pravila o odgovornosti za pravne nedostatke ispunjenja 3. . u. 2. Ova podela je vrlo slična podeli na jednostrane i dvostrane ugovore. Ako je besplatna ostava. pravila o prigoru neispunjenja 4. pravila o raskidanju ugovora zbog neispunjenja 5. Nazivaju se još i ugovori bez nanade ili besplatni. Razlika je u tome što se podela na jednostrane i dvostrane zasniva na pravnom kriterijumu.to su ugovori intuitu personae.na odnosu odnosno broju obaveza koje nastaju iz ugovora.o posluzi. teretni -su ugovori kod kojih svaka strana duguje naknadu za korist koju prma od druge ugovorne strane. pravila o nemogudnosti ispunjenja 7. Dobročini ugovori se zaključuju s obzirom na svojstva ličnosti jedne ugovorne strane.a da lakše prestaju od teretnih. dobročini. pravila o izmeni ili raskidu ugovora zbog promenjenih okolnosti 6.2. a ako je ostava sa naknadom onda je njegova odgovornost strožija. Dejstva. Prestanak. Prenosilac kod dobročinih ugovora odgovara samo ako je fizički ili pravni nedostatak prouzrokovao štetu na imovini pribavioca.dejstva i prestanka ugovora.ostavoprimac odgovara za štetu samo ako ih nije čuvao sa pažnjom koju poklanja sopstvenik stvari.

sadašnjosti ili bududnosti).1.odn. Kod komutativnih ugovora je poznata visina u trenutku zaključenja ugovora.samim tim one pristaju da odnos njihovih uzajamnih davanja budu nejednaka. Opklada je ugovor kod koga strane iznose.ugovori kod kojih se u momentu zaključenja ne zna koja de strana biti poverilac a koja dužnik ili se ne zna kolika de biti visina obaveze jedne ugovorne strane ili se ne zna kakav de biti krajnji odnos uzajamnih davanja ili to zavisi od nekog neizvesnog događaja. Neizvestan događaj koji se pojavljuje kod aleatornih ugovora može biti bilo koji događaj (opšte neizvesan ili događaj neizvstan samo za ugovorne strane. Nazivaju se još i ugovori na sredu.ne zna se visina obaveze davaoca izdržavanja ved ona zavisi od jednog neizvesnog događaja tj.o opkladi. Ugovor o osiguranju. Nema nikakvih neizvesnosti. dužine trajanja života primaoca izdržavanja. . komutativni. Kod aleatornih ugovora postoji neizvesnost na koje ugovorne strane računaju prilikom zaključenja. aleatorni.pristaju na mogudnost da jedna od njih primi manje.ugovorilac osiguranja se u momentu zaključenja ugovora obavezuje da osiguraniiku plada određenu naknadu i visinu premije osiguranja. tvrde dva suprotna fakta s tim što ona strana čije tvrdnje se pokažu tačne treba da od druge strane primi određenu korist.a ponekad i odvažni ugovori (ug.tako da se zna šta ko prima po osnovu ugovora i šta ko po osnovu ugovora duguje.u o igri).je takav ugovor kod koga se u trenutku njegovog zaključenja zna kolika je visina i kakav j uzajamni odnos prestacija. Zbog toga ako se desi da jedna strana bude prekomerno oštedena kod komutativnih ima pravo da zahteva poništenje ugovora zbog prekomernog oštedenja. Zbog toga ovde važi da se ne mogu poništiti zbog prekomernog oštedenja.odn. Ugovor o doživotnom izdržavanju. Nije bitno da li se radi oprošlosti. osiguravač se obavezuje da ukoliko nastupi osigurani slučaj da isplati osiguranu sumu. 2.