Stara predavanja

Kompenzacija se navodi ovde u mojoj svesci sa predavanja u nacine gasenja obligacija i ima o tome poprilicno. Kompenzacija=nacin gasenja jednorodnih potrazivanja izmedju istih lica i to gasenja do visine manjeg potrazivanja. Uslovi za kompenzaciju: 1.POTRAZIVANJA MORAJU BITI UZAJAMNA-znaci da duznik potrazivanja koje se prebija treba da bude poverilac potrazivanja sa kojim se prebija +duznik moze da prebije samo svoje potrazivanje-2 izuzetka: 1)kod jemstva-jemac moze dug koji ima prema poveriocu na osnovu jemstva da prebije sa potrazivanjem koje ima glavni duznik prema poveriocu 2)kod cesije-cesus moze svoje potrazivanje koje ima prema ustupiocu da prebije sa potrazivanjem koje prijemnik ima prema duzniku. 2.ISTORODNOST POTRAZIVANJA-potrazivanja koja se prebijaju moraju imati za predmet stvari istog roda 3.OBA POTRAZIVANJA MORAJU BITI DOSPELA-izuzetak-u privrednom pravu-poverilac duznika koji je u stecaju moze da prebije potrazivanje koje ima prema njemu i ako ono nije dospelo pre otvaranja stecajnog postupka nad imovinom duznika 4.POTRAZIVANJA MORAJU BITI CIVILNA,UTUZIVA

POTRAZIVANJA KOJA NE MOGU BITI PREDMET KOMPENZACIJE: 1.Poverilac i duznik svojim ugovorom mogu odrediti da neka potrazivanja ne podlezu kompenzaciji,takav ugovor zove se PACTUM DE NON COMPENSANTUM 2.Kada je samim zakonom odredjeno da neka potrazivanja ne mogu biti predmet kompenzacijeNEKOMPENZABILNA POTRAZIVANJA- 5 slucaja: 1) POTRAZIVANJA KOJA SE NE MOGU ZAPLENITI 2) POTRAZIVANJE STVARI DATIH NA POSLUGU ILI OSTAVU ILI POTRAZIVANJA STVARI KOJA JE DUZNIK BESPRAVNO ODUZEO,ODNOSNO ZADRZAO 3) POTRAZIVANJE NAKNADE STETE KOJE JE NAMERNO PROUZROKOVANO 4) POTRAZIVANJE NA NAKNADU STETE KOJA JE NASTALA OSTECENJEM ZDRAVLJA ILI PROUZROKOVANJEM SMRTI 5) POTRAZIVANJE IZDRZAVANJA

NACINI KOMPENZACIJE: 1. UGOVORNA KOMPENZACIJA 2. SUDSKA KOMPENZACIJA 3. ZAKONSKA KOMPENZACIJA

Konverzija=pretvaranje jednog nistavog ugovora u drugi punovazan ugovor. Kada je jedan ugovor nistav zato sto nema dovoljno elemenata za njegovo postojanje, ali istovremeno postoje elementi za neki drugi ugovor,onda ce izmedju ugovornih strana vaziti taj drugi ugovor ako je to u saglasnosti sa ciljem koji su ugovorne strane htele da postignu i ako se moze uzeti da bi i njega ugovorne strane htele. Izmedju ugovornih strana vazice taj drugi ugovor. Sira namera da se zakljuci jedan ugovor,ovde obuhvata i uzu nameru da se pristane i na neki drugi ugovor. Uslovi za konverziju: 1.DA JE ZAKLJUCEN UGOVOR NISTAV 2.DA TAJ NISTAV UGOVOR ISPUNJAVA USLOVE ZA PUNOVAZNOST NEKOG DRUGOG UGOVORA 3.DA BI UGOVORNE STRANE ZAKLJUCILE TAJ DRUGI UGOVOR DA SU ZNALE ZA NISTAVOST PRVOG UGOVORA 4.DA DRUGI UGOVOR TEZI ISTOM CILJU KAO I PRVI Primeri za konverziju: 1.Konverzija ugovora o ustupanju i raspodeli imovine za zivota u ugovor o poklonu-pogledati cl.66. Zakona o nasledjivanju 2.Konverzija ugovora o preuzimanju duga u ugovor o preuzimanju ispunjenja-pogledati cl.446.st.5. ZOO O jemstvu je pricao onako presiroko,odustanicu je rekao da pogledamo iz ZOO,a ugovornu kaznu je takodje malo vise obimno izlazio. Mislim da treba znati definiciju jemstva,karakteristike ugovora o jemstvu,dve vazne osobine jemstva(AKCESORNOST I SUPSIDIJARNOST),pravna dejstva jemstva(izmedju jemca i poverioca i izmedju jemca i duznika),forma jemstva i posebne vrste jemstva( SOLIDARNO JEMSTVO,SAJEMSTVO,JEMCEV JEMAC I JEMAC ZA NAKNADU STETE JEMCU) sto se tice stete pogledajte iz radisica tako je dj i predavao. - potrebno je da znate zakonsku definiciju shtete ali tacno onako kako pise, antic je u svojoj knjizi spomenuo na par mesta. - vrste nemat i mat shtete - naknadu ili s-ju za iste steta se deli na IMOVINSKU ILI MATERIJALNU sto podrazumeva I umanjenje necije imovine (obicna seta) - kod koje dolazi do smanjenja aktive i povecanja pasive ostecenika npr. ostecen stetnikov auto /tu spada gubitak, ostecenje, kvar + oduzimanje drzavine npr.

poslovnog auta * posebno spomenuo dj. na predavanjima II sprecavanje njenog uvecanja ( izmakla dobit) npr. unistenje stetnikovog taxi vozila - onemogucavanje da stvar daje plodove -> ZOO - Izgubljena dobit je ocekivana korist koja je sprecena usled radnje stetnika. To je ona korist koja se osnovano mogla ocekivati prema redovnom toku stvari. ima 4 elementa: 1. dobitak koji se NIJE OSTVARIO - imovina nije uvecana 2. dobitak koji se MOGAO OSNOVANO OCEKIVATI prema ZOO sa velikom stepenu verovatnoce, sto se ceni u svakom konkretnom slucaju. Nije dovoljna samo verovatnoca a nije neophodna ni izvesnost, vec veliki stepen verovatnoce. 3. dobitak koji bi se MOGAO OSTVARITI prema - redovnom toku stvari - ili prema posebim okolnostima 4. dobitak koji je sprecen radnjom/propustanjem stetnika + neophodna je uzrocna veza izmedju radnje stetnika i izmakle dobiti. III povreda zakonom zasticenog interesa SANKCIJA ZA PROUZROKOVANU MAT SHTETU: 2 vrste: - naturalna restitucija - pravilo, a ZOO odredjuje slucajeve kada ce biti moguca novcana restitucija - novcana restitucija - ZOO sl sucajevi 1. kada uspostavljanje ranijeg stanja - nije moguce - ne pokriva stetu u potpunosti - nije opravdano, a osteceni zahteva novcanu naknadau. 2. kada je stvar oduzeta na protivpravan nacin pa potom propala usled vise sile. 3. kada se steta sastoji u - prouzrokovanju smrti - telesne povrede - ostecenaj zdravlja - sirenju neistinitih navoda / povrede casti npr. sirenje neistinitih navoda o nekoj firmi usled cega ona izgubi velike ugovore sa drugim firmama Cilj: da se u potpunosti popravi stanje ostecenog

NEIMOVINSKU ILI MORALNU sto podrazumeva ( 2 oblika ) 1. kao povreda licnih dobara - prava licnosti chl 199. ZOO - drugih licnih dobara 2. nanosenje drugome fizickog i psihickog bola ili straha chl 200. ZOO npr. naruzenje lica manekenke

ZA NANOSENJE FIZ I PSIH BOLA ILI STRAHA .CILJ . ne pogadjaju imovinu ostecenog 2.narocito o intezitetu i trajanju 2.MORALNA SATISFAKCIJA .objavljivanje ispravke informacije . ZA POVREDJENO PRAVO LICNOSTI .povlacenje izjave + moguca i kombinacija sa novcanom naknadom u narocito teskim slucajevima 2. ALI ( JAKO BITNO) USLOVI SU i o tome vodi racuna SUD 1. sto se tice visine naknade: ona je veca sto je bol inezivniji i trajniji STRUKTURA ZOO-a ZOO se sastoji iz 4 dela: .sud.NIJE REPARACIJA VEC SATISFAKCIJA ( posredni oblici otklanjanja stetne polsedice ) SANKCIJA ZA PROUZROKOVANJE NEMAT SHETE: 1. u slucaju straha .povrede casti/ ugleda .povrede slobode/prava licnosti .priznata ako postoje uslovi za to .NOVCANA SATISFAKCIJA . za svaki fizicki bol 2.da osteceni pribavi odredjeno zadovoljenje i na taj nacin ublazi emocionalnu/ fizicku bol i zato VRLO BITNO: novcana naknada nemat shtete nije POTPUNA vec PRAVICNA NOVCANA NAKNADA. Ona ce biti moguca: 1.Cilj . remete psihicku/emocionalnu ravnotezu coveka -sporna naknada nematerijalne stete.naruzenje .umanjenje zivotne aktivnosti .licu koje je prinudjeno na kaznjivu obljubu .zajednicko za oba oblika: 1. znacaju povredjenog dobra ZNACI PREMA ZOO NOVCANA NAKNADA NEMAT STETE MOGUCA JE SAMO U ODREDJENIM SLUCAJEVIMA GORE NAVEDENIM I POD ODREDJENIM USLOVIMA O KOJIMA CENI SUD.nema ogranicenja ali u praxi bice moguca nadoknada samo za strah za sopstveni zivot ili telesni integritet.kd protiv dostojanstva licnosti i morala 3.PRAVICNU NOVCANU naknadu .objavljivanje presude na trosak stetnika . NE za svaki psihicki bol vec samo za: . okolnostima slucaja .smrti bliskog lica i u 2 posebna slucaja: .

o ostavi 6.sadržana su pravila o posebnim imenovanim ugovorima. pravila o pojedinim vrstama obligacije 4.I DEO . Norme I i II dela cine glavninu Zakona o obligacionim odnosima! III DEO . . o zakupu 5."MERODAVNO PRAVO U SLUCAJU SUKOBA REPUBLICKIH ZAKONA" Podrazumeva pavila po kojima bi trebalo da bude rešavan sukob dva republicka zakona ako na razlicit nacin regulišu isto pitanje! Pravilo je da se primenjuje pravo države u kojoj se nalazi nepokretnost."UGOVOR" . o zajmu 4. 1."OPŠTI DEO". sadržine i mesta u našem pravnomsistemu. o razmeni 3."PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE" -predstavljaju uobičajen deo u svim zakonima i rešava pitanja kao sto su važenje ranijih propisa nakon donošenja zakona. pravila o promeni subjekata obligacije II DEO . 1. -regulišu mogucnost primene običaja i datum stupanja na snagu. o predaji 2.DEO I -podeljen je na glave I glava-OSNOVNA NACELA Osnovna nacela su pravne norme koje iskazuju osobenosti ZOO-a u pogledu njegovog cilja.sadržana su pravila koja se odnose na nastanak obligacija tj. pravila o dejstvu obligacije 2. pravila o prestanku obligacije 3. Ove odredbe nemaju praktični znacaj nego samo teorijski! IV DEO . o punomocstvu (nalog) Poklona i posluge nema jer nisu regulisani po ZOO vec je trebalo da budu regulisani republickim zakonom koji nikada nije stupio na snagu pa važe predratna pravna pravila. zasnivanje obligacionog odnosa. OPŠTI DEO .

Osnova ideje je da treba razdvojiti 2 prava: 1)božansko pravo 2)ljudsko pravo (subjektivno pravo)-koje se temelji na covekovoj volji. i prema društvenim institucijama.. Zato on ne zauzima veliki značaj. a ona je autnomna što znaci da covek svojom voljom stvara pravo. -ove idje su izražene u delu Ž.-imaju dvostruku svrhu: a)da posluže tumačenju normi (ako je potrebno tumačenje). Teorija društvenog ugovora 1765. Ima ih ukupno 23. Ove ideje su dopunjene sa još dve ideje u francuskoj filozofiji XVIII veka: 1)covek ima subjektivna prava ne samo u odnosu na drugog vec ta njegova prava ima i prema državi. Izdvajaju se 2 nacela najvišeg ranga. Teorija se razvijala i u nemačkom pravu. Zakon je ispod covecije volje po ovoj teoriji. a ostala su uža i imaju manji stepen opštosti.Ž. 2)autonomija volje treba da postane glavni princip u regulisanju odnosa u državi-država je zasnovana na ugovoru izmedju pojedinaca. princip autonomije volje se izražava kroz 2 načela: 1)načelo slobode ugovaranja 2)načelo dispozicije subjekata 1)načelo slobode ugovaranja podrazumeva da je svako slobodan da izabere da li de i sa kim de zakljuciti ugovor.Rusoa. Teorija autnomije volje dolazi do izražaja u svim granama gradjanskog prava na razlicite načine!U obligacionom pravu.god. otklanjanju dvosmislenosti u tumačenju normi. Ona ne može biti unapred propisana ili zakonom odredjena. raščlanjenju. Predstavnik je Imanuel Kant. b)da ukažu na glavne ciljeve koje država hoce da postigne u oblasti obligacionog prava -nemaju sva nacela jednak karakter. Niko ne može biti prinudjen da zaključi ugovor niti se sme odrediti sa kim de zaključiti ugovor. takodje nemaju ni isti stepen opštosti. NAČELO AUTONOMIJE VOLJE (privatne autonomije) svoje korene ima u filozofskom principu privatne autnomije-dela Huga Grocijusa "O pravu rata i mira". Postavio je temelje ucenja o privatnoj autonomij.. Od ovog pravila postoje odredjena odstupanja (ugovor o osiguranju vozila i zakonsko pravo preče kupovine) 2)načelo dispozicije subjekata: subjekti su u ugovoru slobodni da svojom voljom urede sadržinu ugovora. a ne u pravu. ali je bio više okrenut autonomiji volje u etici. (Postoji izuzetak: ugovor o otkupu stana je do detalja regulsan Zakonom o stanovanju) .

Iz ugovora nastaje obligacioni odnos. a pogotovo postoje za vreme njegovog trajanja. vrednosti društva I društvenosti. Dužnosti mogu postojati ved prilikom zasnivanja obligacionog odnosa. na shvatanju koje ističe vrednost zajednice. ograničavaju slobodu ugovaranja! Načelo savesnosti i poštenja nalaže subjektima da se u obligacionim odnosima ponašaju po svojoj savesti i da ne preduzimaju akte koji bi bili nedolicni i necasni. Nacelo opštosti i dispozitivnosti . Ako je jedna strana prekinula pregovore bez razloga i prouzrokovala štetu na njoj je obaveza da drugoj ugovornoj strain nadoknadi štetu! Tokom trajanja obligacionog odnosa učesnici su dužni da se uzdržavaju od postupaka koji bi bili protivni ovom načelu! Ostala načela koja imaju uži domašaj se mogu podeliti na 2 grupe: I NACELA KOJA DERIVIRAJU IZ NACELA AUTNOMIJE VOLJE II NACELA KOJA DERIVIRAJU IZ NACELA SAVESNOSTI I POŠTENJA I NACELA KOJA DERIVIRAJU IZ NACELA AUTONOMIJE VOLJE 1.NAČELO SAVESNOSTI I POŠTENJA -suprotno načelu autonomije volja (njegova protivteža) -princip savesnosti i poštenja se zasniva na kolektivizmu. Pregovori ne obavezuju i svaka stran ih može prekinuti kad hode. Princip savesnosti i poštenja namedu dužnosti. To je pravilo. iz pregovora ne može da nastane obligacioni odnos. Pre zasnivanja obligacionog odnosa -"pregovori"-razdblje koje prethodi zaključenju ugovora koje je namenjeno razmeni mišljenja buducih ugovornih strana kao i razmenjivanju predloga i protivpredloga koji treba da dovedu do zaključenja ugovora. ali od njega postoji odstupanje: pregovarač ne može da prekine pregovore i time preouzrokuje štetu drugoj ugovornoj strani.

jemstvu..) 2. Nacelo zabrane zloupotrebe prava ZOSPO . RAZLIKOVANJE UGOVORA I PRAVNOG POSLA . Od principa "neformalnosti ugovora" postoje brojni izuzeci: "ako zakon propisuje formu ili to proizilazi iz volje ugovornih strana. Nacelo ravnopravnosti strana u obligacionom odnosu . 15 ZOO. Ovo nacelo se ne primenjuje kod jednostranih ugovora koji su dobročini (stvaraju obaveze za samo jednu ugovornu stranu).) II NACELA KOJA DERIVIRAJU IZ NACELA SAVESNOSTI I POŠTENJA 1.. Samo mali broj normi ima prinudni (imperativni) karakter (norme o zastarelosti. Nacelo zabrane stvaranja i iskorišcavanja monopolskog položaja -proistice iz 2 nacela. izuzev ako se posebnim pravnim pravilima obligacioni odnosi nisu regulisali drugačije b)pravila ZOO koja se primenjuju na ugovore važe mutatis mutandis i za ostale pravne poslove ako posebnim pravnim pravilima nije predvidjeno nešto drugo za te poslove! Dispozitivnost .. zabrana lex comissoria. Takvi ugovori su zabranjeni jer je jedna strana u neravnopravnom položaju! 4.norme zakona su dispozitivnog karaktera što znaci da se od njih može odstupiti voljom ugovornh strana..propisuje zabranu zloupotrebe OBLIGACIONOG prava 2. Nacelo jednake volje uzajamnih davanja -čl.. (ugovor o prometu nepokrenosti.".pravilo je da jedna strana ne može imati više prava nego što može imati druga strana. 3. Nacelo konsensualizma . Zakon zabranjuje ugovore privrednih subjekata kojima se stvara monopol za jednog ili grupu subjekata. ravnopravnost=jednakopravnost .Opštost se može posmatrati sa dva aspekta: a) norme obligacionog prava sadržane u ZOO i preimenjuju na sve obligacione odnose.zaključenje ugovora ne podleže nikakvoj formi. licenci. gradjenju.zasnivanje dvostranih ugovora. Ugovor nastaje prostim susretom volja (usmeni sporazum).obe strane u tom odnosu su jednake u svojim pravima.strane polaze od nacela jednakih ovlja.propisuje zabranu zloupotrebe prava ZOO ..

tj. d) raskidanje ili izmena ugovora zbog promenjenih okolnosti . Ako pribavilac ne može da koristi stvar redovnom namenom. a koja je posledica zablude o vrednosti oštedene stvari.razlikuju se po tome što je za kvalifikaciju jednog posla bitan broj volja. Zato nastupa odgovornost prenosioca. On znači da je pribavilac stvari dao više nego što je na osnovu ugovora dobio. a) odgovornost prenosioca za fizicke nedostatke ispunjenja .. ali je potrebno da je do toga došlo iskorišdavanjem odredjenih subjektivnih elemnata jedne ugovorne strane. POJAM OBLIGACIJA Obligacija označava pravnu vezu izmedju 2 odredjene strane: poverioca-koji je ovlašcen da zahteva potraživanje od dužnika I dužnika-koji je obavezan da ucini prestaciju.postoji očigledna nesrazmera u uzajamnim davanjima.obligacija je potraživanje i izražava se kao aktiva u imovini poverioca. -u obligaciji postoji korelacija. g) zelenaški ugovor . uzajamnost.Zakonom se odredjuje u kojim slucajevima odstupanje od ovog principa povlaci posledice cl. stav 2. Ovakav ugovor je apsolutno ništav. PRAVNE OSOBINE OBLIGACIJA -specificne odlike (svojstva) obligaicije po kojima se razlikuje od drugih pravnih odnosa. b) odgovornost prenosioca za pravne nedostatke ispunjenja . 15. postoji fizički nedostatak.pravo jedne strane u ugovoru da zahteva ili raskid ugovora ili zamenu odredbi ako po zaključenju nastanu okolnosti koje otežavaju svrhu upotrebe.prenosilac garantuje mirnu državinu.odgovornost za evikciju v) poništenje ugovora zbog prekomernog oštedenja . -obligacija se i sa strane poverioca i sa strane dužnika može posmatrati spolja: sa strane dužnika-vraca se dug jer je obligacija njegova pasiva sa strane poverioca. -"svaka strana u dvostrano obaveznom ugovoru duguje drugoj ugovornoj strani naknadu za ono što je primio." -davanja treba da budu jednaka . I PRAVNA VEZA IMOVINSKO-PRAVNOG KARAKTERA .postoji očigledna nesrazmera u uzajamnim davanjim u momentu zaključenja. medjusobna zavisnost izmedju duga i potraživanja.

a ne na ličnosti dužnika (sistem realne egzekucije). -razlikuju se: A) ZAJEDNIČKE (podeljene) B) SOLIDARNE1)PASIVNE-na strani poverioca je jedno lice.jedna strana-poverilac . Ako je tužba osnovana. ne može da traži od poverioca da mu vrati ono što je dao. zastarelo potraživanje -ne poseduju mod prinudnog sudskog namirenja -poverilac nema pravo da podnese tužbu sudu I da zahteva da sud naredi izvršenje -prirodna obligacija ima sankciju koja je posredna. . ukoliko dužnik ne izvrši obavezu. Podnošenjem tužbe se pokrede PARNICNI postupak i cilj je da se utvrdi da li poverilac ima pravo prema dužniku i da li dužnik ima obavezu izvršenja. Medjutim. Razlikovanje obligacije kao pravne veze i moralnih dužnosti: 1.iako postoje dve strane to ne znaci da postoje dva lica u obligaciji! Broj lica ne menja položaj u obligaciji. . ali može biti od značaja kada dode do pitanja na koji način treba ispuniti obligaciju. Nema pravo ništa da zahteva. a na strani dužnika više lica koja duguju "svi za jednog. Izvršenje se sprovodi na IMOVINI.pasivna strana je dužnik. Ukoliko dužnik izvrši dobrovoljno obavezu.druga strana-dužnik . moralne dužnosti nekada imaju i religijski karakter 4. moralne dužnosti proizilaze iz pravila učtivosti 3. poverilac se kondemnatornom tužbom obraca sudu i traži da dužniku naredi izvršenje obaveze. Iz dužnikove imovine se oduzima predmet koji je trebalo da se preda poveriocu. On ima obavezu da ispuni ono što je zahtevano. Ostale obligacije se nazivaju civilne-prave! II ODNOS IZMEÐU DVE ODREÐENE STRANE . moralne dužnosti ne uživaju pravnu zaštitu 2.biti poverilac znaci imati pravo da se zahteva odredeno ponašanje (prestacija).-ukoliko dužnik nede dobrovoljno da izvrši obavezu. obaveza se gasi i obligacija prestaje. Cilj je da se donese PRESUDA. sud presudjuje da dužnik izvrši obavezu i ima rok od 15 dana (paricioni rok). moralne dužnosti imaju unutrašnju sankciju Naturalne (prirodne) obligacije-pr. poverilac ima pravo da pokrene IZVRŠNI postupak (postupak prinudnog izvršenja). Njegova uloga u obligaciji je aktivna. Ta posredna sankcija se ogleda u tome što ukoliko dužnik dobrovojno izvrši ono na šta ne može biti prinudno osudjen. jedan .

To predstavlja predmet obligacije.jedna ili više-koje se dele na: A) primarne-one obaveze kjima nastaje sama obligaicja i odreduju tip-vrstu obligacije B) sekundarne-nastaju usled kršenja primarnih obaveza. pr. Može da istakne prigovor da obligacija nije nastala ili da ne proizvodi pravno dejstvo kao i prigovore koji odlažu izvršenje! . To je pravo izbora kod alternativnih obligacija. 5)Pravo na prigovor . Svaki od poverilaca ima pravo da zahteva ispunjenje celog duga. a na strani dužnika jedno lice. Postoji i podela na: A) JEDNOSTRANE-na strani poverioca samo pravo.pravo poverioca da izjavom svoje volje utiče na promenu sadržine obligacije.obaveza naknade štete 2)Sporedna prava . Nastaju iz dvostrano obaveznih ugovora.proizilaze iz načela savesnosti i poštenja.za sve". na strani dužnika samo obaveze B) DVOSTRANE-prava i obaveze se javljaju na obe strane u obligacionom odnosu. II Shvatanje o petodelnoj podeli sadržine obligacije: 1)Obaveze . a obligacija se gasi prema svima.ona koja pripadaju poveriocu i služe da osiguraju izvršenje obligacije (pravo poverioca prema jemcu) 3)Obaveze uzajamne obazrivosti .ima dužnik u obligaciji. ali njihova sadržina nije unapred odredjena i zato se ne može zahtevati njihovo prinudno izvršenje-može samo naknada štete! 4)Prava preobraženja . III PRAVNA VEZA KOJA IMA ODREÐENU SADRŽINU A) sadržina obligacije je znacajna jer utvrdujemo o kojoj obligaciji je reč i koja pravila cemo primeniti na odredjenu obligaciju B) u zavisnosti od sadržine obligacije se utvrduje da li je neka obligacija nastala ili nije C) prema sadržini se odreduje da li neka obligacija postoji ili je možda prestala (promena novacijom na osnovu sadržine obligacije-sporazum poverioca i dužnika da ugase staru obligaciju menjajuci joj sadržinu) Tri shvatanja o sadržini obligacije: I čini je pravo poverioca da zahteva odredjeno ponašanje i obaveza dužnika da se ponaša onako kako poverilac traži. 2)AKTIVNE-na strani poverioca je više lica.

III Shvatanje o dvodelnoj sadržini obligacije 1)Predmet obligacije .po ovome se razlikuje od stvarnopravnih odnosa . U ZOO-razlog je osnov obligacije (ovo misljenje zastupa i Antic!) IV OBLIGACIJA JE ODNOS RELATIVNOG KARAKTERA . Taj razlog postoji u svim obligacijama. b) na odredjeno nečinjenje-uzdržavanje od odredjenih radnji na koje bi inače imao pravo. Prava zakupodavca: da zahteva isplatu zakupnine! Zakupac može da izda stvar u podzakup. Zakup ima odredjena stvarnopravna dejstva i zato je mogude da zakupac ostvaruje svoje pravo prema tredem licu kome je zakupac predao stvar (pod uslovom da je trede lice bilo nesavesno).titular stvarnog prava ima pravo da zahteva povradaj stvari kod koga se nadje i da se prestane sa uznemiravanjem. a ona se može odnositi a) na odredjeno činjenje-svaka pozitivna radnja dužnika. Zakupodavac može da se obrati podzakupcu i da traži naplatu dospelih iznosa zakupnine ako ih zakupac ne plada o dospelosti! .stvarno pravo titularu daje neposrednu pravnu vlast na stvari obligacija za predmet ima ponašanje. uključujudi i predaju. . a ono se ne može zahtevati od svakoga nego samo od onoga sa kime postoji obligacioni odnos. i trpljenje 2)Osnov (kauza) obligacije se dobija odgovorom na pitanje "Zbog čega se dužnik obavezao?". Pravo zakupca je i da zakupodavac održava stvar i da odgovara za fizičke i pravne nedostateke. Ako posle zaključenja ugovora zakupodavac preda stvar tredem licu. zakupac ima pravo da traži stvar od tredih lica. a ne samo u onim iz ugovora. poverilac nema pravo prema trecim licima! U obligacionom pravu od principa relativnosti postoje izuzeci: 1)ugovor o zakupu 2)paulijanska tužba 3)ugovor u korist trecig lica 4)kolektivni ugovor 1) UGOVOR O ZAKUPU -ugovorne strane: zakupac i zakupodavac -obojica imaju pravo jedan prema drugom-pravo zakupca je da od zakupodavca zahteva predaju stvari na upotrebu.dobija se odgovorom na pitanje "Na šta se dužnik obavezuje?" Obligacija se odnosi na prestaciju.deluje samo izmedju odredjenih lica stvarno pravo deluje prema svima (erga omnes) .

-princip monetarnog nominalizma može dodi u sukob sa principom savesnosti i poštenja -odstupanja od principa monetarnog nominalizma mogu biti:na osnovu ugovora I na osnovu sudske odluke -princip je dispozitivnog karaktera .ugovor koji se zaljučuje izmedju dva lica-stipulanta i promitenta na osnovu koga za trede lice (beneficijara).2) PAULIJANSKA TUŽBA . 1.. a pravu na zahtev poverioca odgovara odgovornost dužnika za ispunjenje duga. Pravu poverioca na potraživanje odgovara dužnikov dug. Korelacija na prvom nivou je potpuna i mora da postoji u svakoj obligaciji. ODNOS OBLIGACIJE I OBLIGACIONOG ODNOSA U obligaciji postoji korelacija izmedju duga i potraživanja. 3) UGOVOR U KORIST TRECEG . korisnika. ali ne i na drugom nivou.slucaj abandona-u pomorskom pravu-pravo vlasnika broda koji je prouzrokovao štetu tredim licima da se odrekne prava na brod u korist osiguravajuceg društva koje je pokrilo štetu 2. Zbog toga je apsolutna I podrazumeva korelaciju potraživanja i duga i korelaciju prava na zahtev i odgovornosti dužnika 2. . a ne za dug u celini-pravila o odgovornosti naslednika za dugove ostavioca-do visine vrednosti zaostavštine! . a) po predmetu. nastaje pravo da od promitenta zahteva ispunjenje obaveze (ugovor o osiguranja života za slucaj smrti). ali ne mora da postoji u svim obligacijama. Postoji korelacija na prvom.tužba koju podnosi poverilac dospelog potraživanja na osnovu koje pobija pravne radnje svog dužnika kojima je dužnik umanjio svoju imovinu tako da u njoj nema sredstava za namirenje. Poverilac ima pravo potraživanja i pravo na zahtev. 1. Korelacija na drugom nivou je relativna i postoji u vedini obligacija.podnosi se protiv dužnika i tredih lica kojima je otudjena imovina .traži se da se oglasi ugovor bez pravnog dejstva i to u visini njegovog potraživanja. Ovakva korelacija postoji u 2 situacije i u obe odgovornost dužnika ne odgovara pravu poverioca.. U tim situacijama odgovornost dužnika je ograničena po predmetu ili po visini.separatio bonorum-odvajanje zaostavštine iz imovine naslednika koje traže poverioci kada je naslednik prezadužen i postoji opasnost da oni nece biti namireni! b) po visini-kada dužnik odgovara za dug samo do odredjene vrednosti.

U našem . zlatne klauzule-odredbe u ugovoru na osnovu kojih de se visina vrednosti novčane obaveze obračunati u visini vrendosti zlata na dan dospelosti. valutna kaluzula-odredba u ugovoru na osnovu koje se visina novčane obaveze odredjuje prema kursu dinara u odnosu na neku stranu valutu. je složenija varijanta indeksne kaluzule.prema stopi rasta prosečne plate… U našem pravu. Pravilo o izmeni novčane rente koja se dosudjuje u slučaju smrti. Visina novčane obaveze koju jedna ugovorna strana treba da uradi drugoj ugovornoj strain ima se izvršiti prema ceni rada tj. ali sud ima pravo da promeni odredbe I uskladi ih sa prilikama konkretnog slučaja. prema stopi rasta troškova života. Ukoliko nakon zaključenja ugovora dodje do promene okolnosti tako da isupnjenje obaveze jedne ugovorne strane postane otežano. Indeks revalorizacije mogu biti odredjeni prema raznim kriterijumima: prema rastu cena. Postoji nekoliko vrsta: 1. 2. Promena u unutrašnjoj vrednosti novca kada dužnik može od suda da zahteva raskidanje ugovora. ugovor o gradjenju). sud može odlukom raskinuti ugovr ili izmeniti pojedine odredbe ako je disproporcija tolika da ugovor više ne odgovara ugovornim stranama. ovakve klauzule su dopuštene.primenjuje se zakonsko pravilo da je mesto prebivališta ili sedišta poverioca u momentu ispunjenja u stvari mesto ispunjenja. 2. Pravilo o raskidanju I izmeni ugovora zbog promenjenih okolnosti. U pogledu NOVČANIH OBAVEZA.-poverilac i dužnik odstupanja ustanovljavaju posebnom ugovornom pogodbom. U unutrašnjem pravu su vrlo retke. Ako dužnik I poverilac ne dogovore ništa. klizna skala. ali su dozvoljene. Materijala u odredjeno vreme I na odredjenom tržištu. 4. može je povedati! MESTO ISPUNJENJA OBAVEZA Mesto ispunjenja podrazumeva se da je u pitanju mesto u kom dužnik mora preduzeti sve radnje koje su potrebne da bi izvršio svoju obavezu.(odredbe o kliznoj skali). Dosudjuje se doživotno ili u odredjenom periodu u unapred odredjenim mesečnim iznosima. To jeodredba koja se ugovara u ugovorima u kojima se jedna strana obavezuje da izradi I isporuči odredjenu stvar drugoj ugovornoj strain (ugovor o delu. indeksna klauzula-odredba u ugovoru iz koje nastaje novčana obaveza na osnovu koje de se visina nove obaveze revalorizovati (ponovo obračunati) prema određenom indeksu. teške telesne povrede ili oštedenja zdravlja nekog lica! Novčana renta je naknada imovinske štete. U našem pravu je dozvoljena od donošenja Zakona o deviznom poslovanju 2001. mesto je ono koje je odredjeno sporazumom izmedju dužnika I poverioca (bilo koje mesto). kao I obrnuto. Dužnik novčane rente može tražiti umanjenje novčane rente I sud je može odobriti. Odstupanja na osnovu sudske odluke: -u ZOO postoje dva pravila koja dozvoljavaju sudu da utvrdi visinu novčane obaveze u skladu sa unutrašnjom promenom vrednosti novca! 1. 3.

a ako je predaja usledila kasnije. Ako nisu ništa ugovorili treba voditi računa da li je pravilima o posebnim imenovanim ugovorima odredjeno vreme ispunjenja! Kod ugovora o prodaji. VREME ISPUNJENJA OBAVEZA U pogledu NOVČANIH OBAVEZA vreme ispunjenja uredjuju poverilac I dužnik svojim sporazumom. Kod NENOVČANIH OBAVEZA. Ima pravo da primi ispunjenje obaveze. Ako nisu ništa ugovorile.pravu novčane obaveze su donosive što podrazumeva povoljnost za poverioca jer svi troškovi padaju na dužnika. Kod ispunjenja NENOVČANIH OBAVEZA pre roka. Kada je rok ugovoren isključivo u interesu dužnika dužnik ima pravo da ispuni obavezu pre roka I da pazi da to ne bude u nevreme I mora o tome da obavesti poverioca. prvo se gleda šta su strane ugovorile. dužnik je obavezan da odmah ispuni obavezu. važi pravilo da se obaveze izvršavaju u mestu prebivališta dužnika. 2. a poverilac odmah ima pravo da zahteva ispunjenje obaveze. pverilac neije dužan da primi to ispunjenje I to bez opasnosti da de dodi upoverilačku docnju. po ZOO postoji razlikovanje dve situacije: 1.ali I da zahteva novčanu naknadu štete koja je usledila. pravilo je da dužnik ne može da odbije vradanje kamate osim kada je to ugovorom predvidjeno odnosno kada to proizilati iz običaja. rok se odredjuje u interesu dužnika. ako nije ugovoreno vreme ispunjenja. Po. Mogu ga odrediti tako što de odrediti rok u okviru koga ili po čijem isteku dužnik treba da isplati novac odnosno odredjuju tačan momenat ili datum ispunjenja. kupac je dužan da isplati cenu u momentu predaje stvari. čim ga poverilac pozove da je ispuni. Poverilac nenovčane obaveze može da traži ispunjenje novčane obaveze pre roka: . Sto se tiče kamate u slučaju ranijeg ispunjenja obaveze. Ako dužnik hode da ispuni obavezu pre roka ZOO sadrži pravilo prema kome dužnik uvek može da ispuni obavezu pre roka. Kada rok nije ugovoren u interesu dužnika. onda 8 dana od dana predaje! Ako ništa nije ugovoreno sporazumom ili posebnim pravilima dužnik ispunjava obavezu u roku koji se odredi prema: -svrsi posla -prirodi obaveze -ostalim okolnostima Ako se ne može utvrditi rok navedenim načinima. Kod prodaje u privredi važi pravilo da je dužnik obavezan da plati cenu u roku od 8 dana od dana prijema računa (fakture). pravilu.

ZATEZNA KAMATA (zakonska kamata) Razlikuje se od ugovorne kamate: . a ugovorna kamata se po pravilu plada od dana nastanka obaveze do momenta ispunjenja . kada mu dužnik ne da traženo obezbedjenje 2. predvidjeno je po ZOO da se visina stope kod ugovorne kamate uredjuje posebnim zakonom (koji nije donet).kada se vrši u gotovini.zatezna kamata se pojavljuje smao kod novčanih obaveza. a ugovorn akmaata se može dugovati u drugim stvarima odredjenim po rodu . kada mu dužnik ne da dopunu obezbedjenja koje je propalo ili smanjeno bez krivice poverioca 3. Visina ugovorne kamate se po pravilu ogredjuje sporazumom izmedju dužnika I poverioca. uvek.zatezna kamata se uvek duguje u novcu. Kod ugovora pravnih lica.zatezna kamata se plada kada dužnik dodje u docnju. kada dužnik samostalno bez sporazuma vrši pladanje.kada se pladanje vrši preko pošte razlikuju se dve situacije: a. a ugovorna može I kod nenovčanih . ali ne za sve nego samo za one kje glase na predju stvari odredjenih po rodu. ali sloboda ugovaranja nije apsolutna. Ako strane ugovore kamatu. Mora biti poštovano načelo ekvivalencije uzajamnih davanja što podrazumeva da stopa ne bi trebalo da predje iznos koji bi ugrozio princip ekvivalencije. ako je rok zaključen isključivo u interesu poverioca. a kod pravnih lica dužnik plada kamatu koju banka plada kao dužnik u pravnim poslovima iste ili slične vrste.1. kada postoji sporazum dužnika I poverioca. Kod pitanja kada se smatra da je dužnik ispunio svoju obaavezu pravi se razlika u zavisnosti od toga da li se pladanje vrši u gotovini ili preko pošte! . može I za nenovčane. dužnik je ispunio obavezu kada je poveriocu predao u ruke sumu koja se duguje . Ona predstavlja naknadu za upotrebu novca. podrazumeva se da je izvršio obavezu kada poverilac primi od pošte iznos koji je dužnikova obaveza. dužnik je ispunio obavezu kada je u pošti platio iznos koji duguje b.zatezna kamata se duguje na osnovu zakona. KAMATA UGOVORNA KAMATA -kamata kju dužnik duguje poveriocu na osnovu sporazuma. ali ne I visinu kamatne stope ZOO odredjuje da de dužnik (kod fizičkih lica) biti dužan da plati kamatu koju banka plada na štedne uloge pov idjenju. a ugovorna na osnovu ugovora . Ugovorna kamata nije specifična samo za novčane obaveze. Zakon odredjuje maksimalnu stopu dozvoljene kamate I kod ugovora koje zaključuju fizička lica ona ne može biti veda od kamate koju banka plada svojim štedišama na štedne uloge po vidjenju (nisu oročeni).

a samo jedan predmet ispunjenja.podela na alternativne. Ako je ugovorena kamata za novčane obaveze. Prema Zakonu o visini kamatne stope. Zajedničko za ove dve kamateje što kod obe postoji zabrana ANATOCIZMA-kamate na kamatu.sa samo jednim predmetom su proste .nazivaju se I složene obligacije . kamatna stopa ima 2 dela: fiksni=0.. Bankarski poslovi – banka može u svojim kreditnim poslovima ugovoriti da de na kamatu kada dospe na naplatu početi da teče kamata. na iznos kamate za koji poverilac traži da dužnik bude osudjen počinje da teče kamta od momenta podnošenja tužbenog zahteva. Ako propusti rok nije automatski izgubio pravo izbora. uz izvesna odstupanja: 1) Kod ugovorne kamate: a. poverilac I dužnik mogu ugovoriti da de se stopa ugovorne kamate povedati ako dužnik ne ispuni obavezu na vreme. Pravo opcije predstavlja pravnu mod! Ako nema ugovora. ali se oslobadja obaveze predajom samo jednog predmeta! Imaju dva ili više predmeta obaveze. Pravilo je da poverilac u slučaju docnje dužnika može tražiti kamatu koja je viša. a zatezna kamata je sankcija dužnika jer nije svoju obavezu izvršio na vreme. u slučaju kada poverilac podnese sudu zahtev da osudi dužnika na pladanje kamate jer je nije isplatio u roku.5 % I promenljivi=stopa rasta cena na malo u odredjenom mesecu! . Dužnik je dužan da izbor izvrši u roku koji je predvidjen ugovorom. Pravo izbora koji de predmet obligacije biti predmet izvršenja može imati: dužnik. OBLIGACIJE SA VIŠE PREDMETA . dužnik dodje u docnju I od tada teče zatezna kamata. važi pravilo da prav izbora pripada dužniku. Može da .Pravna priroda ugovorne kamate je naknada za upotrebnu vrednost novca. može tražiti isplatu samo ugovorne kamate I obrnuto.visinus tope ugovorne kamate odredjuju dužnik I poverilac sporazumno. fakultativne I kumulativne ALTERNATIVNE OBLIGACIJE -dužnik duguje dva ili više predmeta. b. On može tražiti samo isplatu jedne od njih. poverilac nema pravo da kumulira obe kamate.dužnik duguje dva ili više predmeta . Takva kamata se naziva I procesna kamata. Ako je stopa ugovorne kamate viša od stope zatezne kamate. 2) Kod zatezne kamate: a. a zatezna kamata je odredjena zakonom (dužnik I poverilac ne mogu ništa ugovoriti). poverilac ili neko trede lice.

Ovlašdenje da se obaveza ispuni drugim predmetom nije pravna mod jer se ne unosi nikakva promena u pravnom odnosu.fakultativna obligacija se gasi ako predmet ispunjenja propadne višom silom. 3. Ako ne ispuni to svoje pravo u roku.obligacije. gubi ga tek u postupku prinudnog izvršenja. slučaj hipoteke kojom je obezbedjen tudji dug. Ni posle presude nije izgubio pravo da bira. a kada taj rok istekne. Ako predmet propadne krivicom dužnika. Poverilac ima pravo da zahteva ispunjenje I nekim drugim predmetom. Legat I ugovor o zajmu. Izjava kojom se to ovlašdenje vrši je uvek opoziva. raskid ugovora o poklonu zbog nedostataka sredstava za život poklonodavca. -trede lice mora svoje pravo izbora da izvrši u roku koji su mu ostavili poverilac I dužnik. Do koncentracije može dodi propašdu jednog od ugovorenih predmeta bez krivice. pravo izbora prelazi na dužnika. -pravo izbora pripada poveriocu samo kada je tako dogovoreno. FAKULTATIVNE OBLIGACIJE -razlikuju se od alternativnih obligacija: 1. obaveza dužnika se gasi. Pravno dejstvo: do tada složena obligacija sa više predmeta se pretvara u prostu obligaciju.zahteva od suda da ga obaveže jednim od dva predmeta. poverilac ili dužnik imaju pravo da se obrate sudu I da sud izvrši izbor. Mogu nastati I na osnovu zakona-pr. Poverilac ima pravo izbora u roku koji je utvrdjen sporazumom. ali je dužnik ovlašden da ispuni obavezu drugim predmetom tj. Fakultativne obligacije su samo prividno složene! 2. on može da se oslobodi obaveze naknade štete predajudi poveriocu drugi predmet.ovlašdenje koje ima dužnik ili poverilac nije isto što I pravo izbora kod alternativnih obligacija.kod fakultativnih obligacija postoji samo jedan predmet. ne dolazi do koncentracije. Smatra se da je izbor izvršen kada druga strana bude obaveštena o izvršenom izboru ili kada dužnik izvrši radnju koju je izabrao. Ako je do propasti došlo krivicom. Taj prelaz se naziva koncentracija. Ako predmet propadne krivicom. a dužnik može da bira. Njegovo pravo izbora je znatno krade. Izjava kojom se vrši pravo izbora je neopoziva. Pr. Može se opozvati ikad je ved bila saopštena. KUMULATIVNE OBLIGACIJE . Tada se obligacija svodi na preostai deo. pravila o prekomernom oštedenju. a presuda glasi na alternativno ispunjenje. Fakultativne obligacije nastaju na osnovu ugovora ili testamenta (po pravilu). Poverilac samo ima pravo da traži naknadu štete.

2 suvlasnika prodaju kudu jednom licu. Mogu biti jednostrano I dvostrano obavezne. Kada su jednostrano obavezne. Pr. Ako u pluralističkim obligacijama imamo više dužnika svaki se oslobadja obaveze kada ispuni svoj deo duga.deljive . a za propali predmet je dužan da nadoknadi štetu. Pluralističke obligacije-na strain dužnika ili na strain poverilaca se nalazi više lica. Glasi na naknadu štete usled deliktne odgovornosti. on je dužan da ispuni obavezu ostalim predmetima. Predmet je deljiv ako se može podeliti i služiti u delovima koji imaju ista svojstva. Ako u pluralističkim obligacijama imamo više poverilaca. druga ima dug. ali da pri tom predmet u celini ne gubi ništa od svoje vrednosti.solidarne . obligacija se gasi -ako samo neki propadnu. na drugoj je samo potraživanje. Do pojave više lica može dodi iz različitih razloga. Po pravilu-deljive su one obligacije koje glase na činjenje.nedeljive DELJIVE OBLIGACIJE Deljive obligacije su pluralističke obligacije u kojima je predmet deljiv. DUALISTIČKE / PLURALISTIČKE OBLIGACIJE Dualističke obligacije-na poverilačkoj I dužničkoj strain jse nalazi po jedno lice. dužnik izvršava obavezu ostalim predmetima -ako je neki propao krivicom dužnika. svi predmeti se istovremeno predaju -ako svi propadnu usled više sile. jedna strana ima potraživanje. dug se medju dužnicima deli na jednake delove i svaki se oslobadja obaveze kada ispuni svoj deo duga. svaki ima pravo da potražuje samo svoj deo . predaju stvari i najtipičnije-novčane obligacije. Na jednoj strain je samo dug.-složene obligacije -imaju dva ili više predmeta -dužnik se oslobadja obaveze kada ispuni sve predmete -predmeti se ne moraju ispuniti odjednom -mogud je dogovor dužnika I poverioca -ako ništa nije ugovoreno. ZOO je podelio obligacije na: . Po pravilu.

Svaki dužnik odgovara samo za svoj deo duga.duga. obligacije se dele na: 1. Solidarne obligacije su obligacije sa više dužnika ili poverilaca kod kojih je svaki dužnik obavezan da ispuni dug u celini. U pasivnim obligacijama. a pored njih postoje i druga sredstva obezbedjenja i sastoje se u nastojanju poverioca da svoje potraživanje prema dužniku obezbedi tako što de se još neko lice obavezati pored dužnika-lična sredstva obezbedjenja potraživanja: jemstvo. Ispunjenjem duga prema jednom poveriocu. pasivne solidarne obligacije-sa više dužnika 2. svaki poverilac je ovlašden da zahteva ispunjenje duga u celini. dužnik se oslobadja obaveze kada mu namiri njegov deo. osim ako je nešto drugo ugovoreno. Ako ima više poverilaca. ali iako je deljiv. Deljive obligacije mogu biti aktivne (kada se na strani poverioca nalazi više lica) i pasivne (kada se na strani dužnika nalazi više lica). odnosno. dužnik kji ispuni svoj deo duga-oslobadja se obaveze. zakona ili testamenta. Deljive obligacije se nazivaju i zajedničke obligacije i mogu da nastanu na osnovu: ugovora. poverilaca. ugovorna . aktivne solidarne obligacije-sa više poverilaca Pasivne solidarne obligacije Za pravo su mnogo značajnije pasivne solidarne obligacije jer su one jedno od najboljih sredstava obezbedjenja poverilaca. a kada dužnik to ispuni. Docnja u koju zapadne jedan dužnik ne proizvodi pravno dejstvo prema drugim dužnicima. a jedan poverilac. ali se to pravilo ne prostire na sve obligacije. a svaki poverilac ima pravo da potražuje samo svoj deo potraživanja.imaju deljiv predmet. gasi se obligacija i prema ostalima! U zavisnosti da li ima više poverilaca ili dužnika. Predmet se deli na jednake delove. Kod ugovora u privredi važi drugačija pretpostavka-kada ima više dužnika u deljivoj obligaciji. važi pravilo da se predmet mora ispuniti u celini zbog toga što to zakon propisuje ili to proizilazi iz ugovora. on može da zahteva isplatu duga u celini od bilo kog dužnika. Ako ima više dužnika. tj. obaveza se gasi prema svima. svaki poverilac ima pravo da traži ispunjenje duga. Pravilo je da se obligacija deli na onoliko delova koliko ima dužnika. a jedan dužnika. odnosno testamenta. važi pretpostavka solidarnosti-dužnici duguju po pravilima o solidarnoj obligaciji! SOLIDARNE OBLIGACIJE . Prekid zastarelosti prema jednom od dužnika ne proizvodi pravno dejstvo prema ostalim dužnicima. Primeri za to su kapara i odustanica.

a nastaje druga. ali oni imaju pravo dapristupe tom poravnanju i u tom slučaju proizvodi dejstvo i prema njima. Sporazum o prenovu –sporazum izmedju dužnika i poverioca na osnovu kog se postojeda obligacija gasi. Zastoj i prekid zastarelosti prema jednom dužniku ne utiču na ostale dužnike! Poravnanje predstavlja način prestanka obaveze! To je sporazum izmedju strana oko kojih postoji spor na osnovu koga one spor rešavaju uzajamnim popuštanjem. a objektivni rok – 5 god. sa drugačijim osnovom ili predmetom. kada se gasi obligacija prema svim dužnicima. a obaveza ostalih ostaje. U toku trajanja roka zastarelosti. Nastaju samo kada je jedan izvršio obavezu prema poveriocu. pored ugovora. ali postoji izuzetak kada su u pitanju štetne radnje.obligacija se gasi. Samo korisne radnje proizvode dejstvo prema ostalim dužnicima. kada se ne gasi solidarna obaveza svih dužnika. . Dejstva pasivne solidarnosti su dvostruka: 1. mogu nastupiti činjenice koje prekidaju ili zaustavljaju period zastarelosti.in personam. Sporazum o prenovu može biti zaključen: in rem. može nastati i iz zakona kada zakon posebno štiti odredjene kategorije pverilaca. u odnosu izmedju solidarnog dužnika i poverioca 2. Otpuštanje duga – način prestanka obligacije na osnovu sporazuma dužnika i poverioca. ali ne u potpunosti. Kada se dug otpusti prema samo jednom dužniku.. Posebni rokovi zastarelosti važe samo za neka potraživanja i mogu biti subjektivno i objektivno odredjeni! Subjektivni rok – 3 god. 2. otpuštanjem duga 3.. Karakteristika je da se dužnici medjusobno zastupaju. odnos sa ostalim dužnicima zavisi od toga da li je sporazum zaključen: .in rem. Neka strana se odriče zahteva ili dela zahteva prema drugoj. kada se samo taj dužnik oslobadja obaveze. Sekundarna dejstva pasivne solidarne obligacije nede nastati ako su svi dužnici prema poveriocu ispunili dug. ili – in personam. ili . 3. Pasivna solidarnost. izmedju samih dužnika nakon ispunjenja Obligacija se gasi: 1. Ne moraju sve radnje jednog dužnika da se prostiru na ostale dužnike. kada se gasi obaveza svih solidarnih dužnika. Poravnanje ne proizvodi dejstvo prema ostalim dužnicima.kazna. od saznanja za štetu. Zastarelost. prenovom 2. Dužnik koji je ispunio obavezu postaje poverilac dosadašnjih dužnika i tada dolazi do pretvaranja solidarne u zajedničku obligaciju. Docnja jednog solidarnog dužnika ne proizvodi pravno dejstvo prema ostalim solidarnim dužnicima. od prouzrokovanja štete. Opšti rok zastarelosti potraživanja iznost 10 godina. zatarelošdu 1.

NEDELJIVE OBLIGACIJE Nedeljive obligacije su pluralističke obligacije koje imaju nedeljiv predmet. Odricanje od zastarelosti koje je izvršio jedan poverilac koriste i ostali poverioci. ne obezbedjuju ved naprotiv. Pravila su da: .zastarelost – ako jedan poverilac prekine zastarevanje ili nastupi zastoj zastarevanja. U slučaju da je jedan od dužnika insolventan. U praksi su retke i nemaju značaj kao pasivne solidarne obligacije. dug se deli na jednake delove. Rizik insolventnosti snosi svaki sadužnik. Pravo ispunioca na naknadu prema ostalim sadužnicima se naziva pravo regresa. Relativna je kada je to ugovoreno. važi pravilo da se njegov deo deli srazmerno na sve druge sadužnike uključujudi i onoga koji je ispunio dug. Aktivne solidarne obligacije Aktivne solidarne obligacije su pluralističke obligacije kod kojih na strani poverioca imamo više lica.može se ugasiti otpuštanjem duga . ali ga u konkretnom slučaju smatraju nedeljivim. traži naknadu samo od onog lica u čiju je korist bila ugovorena obligacija. odnosno kada se predmet ne može podeliti i tako podeljen ispuniti svoju vrednost u celini. Nedeljivost predmeta može biti apsolutna i relativna. a dužnička obaveza se gasi prema svima. Nedeljive obligacije mogu biti: 1. kada je predmet po svojoj prirodi deljiv.Za odredjivanje delova u zajedničkoj obligaciji postoje odredjena pravila. sa više poverilaca 2. podobne su da oslabe obligaciju.može se ugasiti ispunjenjem . Apsolutna je kada nedeljivost proizilazi iz prirode predmeta. Ako ne postoji ugovor. Kada je pasivna solidarnost bila ugovorena u korist jednog lica. to ne koristi ostalim poveriocima i prema njima teče i dalje. sa više dužnika (gde se primenjuju pravila o pasivnim solidarnim obligacijama) .može se ugasiti kompenzacijom . a na strani dužnika jedno lice. Svaki dužnik duguje onaj deo duga koji je utvrdjen ugovoro izmedju dužnika. onaj koji je izvršio obligaciju.može se ugasiti prenovom . Svaki od poverilaca je ovlašden da traži od dužnika da prema njemu ispuni dug.

a može se označiti i kao uža koncepcija. ZOO ne poznaje eksplicitno ovu podelu. Prema njoj. Obligacije koje poseduju mod sudskog (prinudnog) izvršenja se nazivaju civilne. Pravna doktrina odredjuje šta su prirodne obligacije i postoje dve koncepcije: 1. Stav naše doktrine je da prirodna obligacija postoji svaki put kada neko izvrši neku bavezu koja je sa moralnog stanovišta opravdana. ved i nesavršene civilne obilgacije. Prirodne obaveze podrazumevaju: 1. nesavršene civilne obligacije (zastarele obligacije i obligacije iz ugovora kome nedostaje forma) 2. ovde spadaju i civilne obligacije koje su ništave jer su nastale iz ugovora kome nedostaje forma. Nedeljive obligacije sa više poverilaca – na njih se ne primenjuju pravila o aktivnim solidarnim obligacijama. Starija. naturalne obligacije. ali su iz nekog razloga izgubile mod prinudnog izvršenja. 2. a samo jedan može onda kada je ovlašden od strane svih ostalih poverilaca. Po ovoj koncepciji. 213. ali pominje prirodne obligacije u čl. ali pri tom nije pravno nedopuštena. Jedna moralna obaveza je pravno dopuštena ako nije suprotna javnom poretku (skupu pravnih i moralnih principa koji su vladajudi u jednom društvu. a jedna zajednica ih prihvata kao opšte principe). potrebno je da je nastala znajudi da nije dužan da plati. Takve činjenice su brojne i raznovrsne i postoji problem njihove klasifikacije. Takve civilne obligacije su zastarele obligacije. . Izgubile su pravo na tužbu u materijalnom smislu. prave obligacije. Postale su beskorisne. Obligacije koje nemaju mod prinudnog izvršenja se nazivaju prirodne. Takodje. prirodne obligacije su samo one obligacije koje su nekada bile civilne. koja potiče iz rimskog prava. Svoj izvor imaju u moralu. Prema njoj.a poverilac ne može tražiti da se ispune. prirodne obligacije su «dugovi časti». Jedan poverilac ne može zahtevati da dužnik samo njemu ispuni obavezu. koja potiče od kanonista XVI veka. Prirodne obligacije imaju posrednu pravnu sankciju koja se sastoji u tome što se ne može podneti tužba iz pravno neosnovanog bogadenja i ne može se tražiti natrag ono što je dato. Prirodne obligacije su moralne zapovesti koje neko izvršava sa osedanjem da je prirodno da se takva obligacija ispuni. Mladja. u pojam prirodnih obligacija ne spadaju samo moralne dužnosti. IZVORI OBLIGACIJA Izvori obligacija su pravne činjenice (skupovi pravnih činjenica) iz kojih nastaju obigacije. novija koncepcija. Ispunjenje mogu zahtevati samo svi zajedno. Njen osnivač je Marsel Planiol i ova teorija se označava kao šira. U našem pravu je prihvadena šira. moralne zapovesti koje su u skladu sa javnim poretkom (obaveza izdržavanja izmedjulica kod kojih ne postoji zakonska obaveza izdržavanja i dužnost naknade štete kada nisu ispunjeni zakonski uslovi za naknadu štete) Da bi moralna dužnost postala naturalna obligacija.1.

jednostrana izjava volje 5. iz ugovora 2. iz drugih pravnih činjenica (delikti. kvazidelikti. iz kvazidelikta Ove tri grupe podela spadaju u staije podele! Novije podele su se javile sa pojavom modernih kodifikacija: I Francuski code civil je zastupao stanovište da sve obligacije nastaju: 1. susedski odnosi. sicanje bez osnova 4. iz delikta 4. iz ugovora 2. iz ugovora 2. druge zakonom utvrdjene činjenice za koje zakon vezuje nastanak obligacionog odnosa (srodstvo.. bračna veza. iz drugih pravnih izvora – varie causarum figure III Podela iz Justinijanovih Institucija.I Rimsko pravo – Gaj u Institucijama je zastupao bipartitnu podelu (bipartitio) da sve obligacije nastaju: 1.terminologija OSNOVNA OBELEŽJA (NAČELA) UGOVORNOG PRAVA . gde je zastupana kvadriparticiona (četvorodelna) podela 1.izvori su nabrojani u čl. iz pravno neosnovanog bogadenja III ZOO. iz ugovora 2. gde je zastupana tripartitna podela (tripartitio) 1.teorije . iz delikta II Podela iz Gajevih dela iz II v. ali se iz sadržaja uočava da su obligacije nastale: 1. kvazikontrakti i zakonske obligacije) II Srpski gradjanski zakonik – nije imao izričitu podelu.. iz delikta 3. ugovor 2. nove ere (res cotidiana). iz ugovora – ex contractu 2. iz kvaziugovora 3. prouzrokovanje štete 3. 1 1. iz delikta – ex delictu 3.) UGOVORI .

Načelo slobode ugovaranja 2. U našem pravu postoji obaveza da se zaključi ugovor kod osiguranja vozila koje je u saobradaju. Sloboda ugovaranja u užem smislu može u pojedinim slučajevima biti ograničena radi zaštite interesa odredjenih lica. Ugovor mogu zaključiti: a. elektrodistribucija. U širem smislu podrazumeva osnovnu opciju i dispoziciju subjekata.. vlasnici vazduhoplova od štete koja upotrebom vazduhoplova nastane licima i starima na zemlji. Osiguravajude društvo ima pravo regresa ako je lice štetu učinilo namerno ili grubom nepažnjom. U užem smislu. Dispozicija subjekata je sloboda svakog da u sporazumu sa drugim licem utvrdi sadržinu ugovora. Načelo dispozicije subjekata 3. dužno je da nadoknadi štetu.Ugovorno pravo se označava kao skup pravnih pravila koja regulišu ugovor. Načelo zaštite prava poverioca prinudnim izvršenjem i naknadom štete 4. c. d.. Autnomija volje je opšte načelo gradjanskog prava koje važi u svim oblastima gradjanskog prava. zaštite javnog interesa . Svrha ograničenja je da se zaštite imaoci motornih vozila od gubitka odnosno imovinske propasti do koje bi moglo dodi ako bi oni sami morali da nadoknade štetu koja bi mogla nastati. Lica koja moraju da zaključe ugovor ako mi bude stavljena ponuda za zaključenje i ako su ispunjeni neophodni uslovi za to (JKP. Oni se tim ugovorom osiguravaju od štete koja upotrebom svog motornog vozila može nastati tredim licima b. Saglasnost tredeg za zaključenje ugovora . ZOO dispoziciju naziva autonomija volje. Podrazumeva sva pravila opšteg i posebnog dela ZOO-a i sva pravila koja regulišu ugovore u ostalim zakonima: 1. Ukoliko preduzede odbije da zakjuči ugovor. Načelo kauze ugovora NAČELO SLOBODE UGOVARANJA Ovo načelo se može shvatiti u širem i u užem smislu. svi sopstvenici motornih vozila.podrazumeva da u nekim slučajevima nije dovoljno da kod jednog lica postoji pozitivna odluka da zaključi ugovor ved je neophodna i saglasnost tredeg radi: a. vodovod. ). Ta ograničenja su trostruka: 1. Taj pojam nije dobar je pojam autonomije voje širi od pojma dispozicije subjekata. 2. a ne samo u obligacionom pravu. Lice koje se bavi javnim prevozom putnika – osiguravaju se za štetu koju mogu prouzrokovati putnicima u javnom prevozu. podrazumeva opredeljenje odnosno opciju jednog lica da li de ili nede zaključiti ugovor i sa kime de ga zaključiti. Obavezno zaključenje nekih ugovora. Ovim ugovorom se takodje štite i interesi oštedenog jer ispred sebe imaju finansijski modnog dužnika. prevoznici u javnom saobradaju.

DISPOZICIJA SUBJEKATA . Što se tiče pokretnih stvari. pravo prekupa (nakon zaključenja ugovora o prodaji). Kupac preuzima obavezu da ukoliko odluči da proda stvar. Ukoliko je povredjeno pravo preče kupovine. Sadržana su u zakonima ili podzakonskim aktima i imaju za cilj da spreče zaključivanje ugovora koji bi bili protivni naredjenjima koja proizilaze iz tih propisa. postoji i u korist preduzeda koje vrši poslove od javnog interesa. Obavezan izbor jedne ugovorne strane – podrazumeva da lice mora da ponudi odredjenom licu da zaključi ugovor.pravo prede kupovine (pre zaključenja ugovora o prodaji). b.unapred je odredjena sadržina ugovora .dispozicija subjekata nikada nije bila neograničena jer je društvo uvek postavljalo ograničenja ugovorima. Podrazumeva pravo odredjenih lica da im se ponudi zaključenje ugovora kao i pravo da ukoliko im ne bude ponudjeno zaključenje ugovora o prodaji. a tek ako ono odbije. Ovde spadaju slučajevi prava preče kupovine koji mogu biti: a.u korist suseda poljoprivrednog zemljišta. zaštite privatnog interesa odredjenih lica 3. Zakonsko – zasniva se na zakonu. U ZOO postoje slededa ograničenja dispozicije: I Prinudni propisi II Javni poredak III Dobri običaji IV Zakonom regulisana sadržina ugovora V Razlozi faktičke prirode I PRINUDNI PROPISI Prinudni propisi su propisi obligacionog prava i drugi propisi koji se ne mogu promeniti voljom ugovornih strana.b. stupe na mesto kupca pod istim uslovima. postoji pravilo u slučaju prodaje arhivske gradje da pravo preče kupovine imaju kulturne ustanove. tužba se može podneti 30 dana od dana saznanja za prodaju. pod uslovima koje je dogovorio sa tredim licem. Pravo preče kupovine se može javiti u dva oblika . odnosno 2 godine od dana kada je ugovor zaključen. a kada se prodaje poljoprivredno zemljište . lice ima potpunu slobodu. Pravo prekupca može da traje 5 godina i ono je lično pravo (neprenosivo). Zakonsko pravo preče kupovine je propisano propisima o prometu nepokretnosti u korist suvlasnika nepokretnosti. U ZOO postoji više propisa koja imaju prinudni karakter . prvo je ponudi prekupcu-prodavcu. Ugovorno – zasniva se na osnovu posebne ugovorne pogodbe ugovora o prodaji.

Po četvrtoj teoriji je potrebno utvrditi jednak kriterijum koji bi omogudavao da se na osnovu njega okupe i klasiraju odredjena pravila koja se tiču javnog poretka. ustavom utvrdjena načela društvenog uredjenja 2. Po tredoj teoriji javni poredak predstavlja skup propisa koji su izričito nabrojani. 16. nije sledio SGZ. javni poredak nije mogude. a u čl. ali ne suprotno prinudnim propisima. Umesto toga treba prepustiti sudu da u svakom konkretnom slučaju utvrdi šta je javni poredak kada se takvopitanje postavi pred njim. II JAVNI POREDAK Javni poredak je najznačajnije i najšire ograničenje dispozicije subjekata. Prvi put je pomenut u code civile 1804. 3. Javni poredak je jedan od pojmova koji se odlikuju svojom neodredjenošdu pa je definisanje ostavljeno pravnoj teoriji u kojoj postoje različiti stavovi: 1. pravila morala socijalističkog samoupravnog društva . organizacije državne vlasti i propisi državnog uredjenja. društveni interes b. propisi o pravima zastarevanja 2. Po prvoj teoriji. .1844 – SGZ $13 . potrebno je odrediti osnovna obeležja javnog poretka ali nije neophodno da se precizno definiše. 10 se spominje: 1. a nabrajanje propisa treba prepustiti državnom organu. Ovi propisi su odredjeni numerus clausus i primenjuju se kao konkretna naredjenja ili zabrane. Po drugoj teoriji. Izdvaja se nekoliko mišljenja u zavisnosti od kriterijuma da li pravilo ulazi u javni poredak: a. a ni potrebno definisati.1978 – ZOO. u čl. društvena solidarnost c. 4. propis ugovaranja kamate na kamatu.do 1993 su usvojene izmene i dopune zakona o obligacionim odnosima i propisano je da učesnici u ugovoru mogu slobodno da uredjuju. Ostavlja se sudu da pronadje da li je javni poredak povredjen ili ne. . Problem je što nije mogude obuhvatiti sve propise koji mogu da udju u javni poredak. propis koji govori o najvišem iznosu ugovorne kamatne stope 3.1. dobrim običajima i javnom poretku. ne pominje se javni poredak. propisi o državnom poretku. 2.

Prema ovom shvatanju.U našoj pravnoj doktrini postoje dva shvatanja: 1.. pojam javnog poretka dolazi do izražaja kod normi koje regulišu predmet i kauzu ugovora tako da predmet ugovora ne može biti suprotan javnom poretku. javnom prevozu.formularni ugovori (ugovori po pristupu) – jedna strana unapred odredjuje sve uslove bududeg ugovora tako da druga strana može samo da ih u celini prihvati ili da ih u celini odbije. Ugovor o otkupu stana-u celini je regulisan po pravilima Zakona o stanovanju (nema slobode ugovornih strana). ovde ulaze i pravni standardi – opšte pravne norme koje svoju konkretnu sadržinu dobijaju tokom njihove primene. Ima faktičku mod da o tome odluči. 2.ispoljava se tako što zakon u nekim slučajevima reguliše neke elemnte ugovora imperativno tako da te elemente ugovora ugovorne strane ne mogu da urede drugačije. V FAKTIČKE PRIRODE . a cilj koji ugovorne strane hode da postignu ugovorom ne sme biti suprotan javnom poretku. Pojam se srede u pravilima koja uredjuju trgovačke ugovore kada se poziva sam zakon. u javni poredak ne ulaze svi prinudni propisi ved samo neki. šire – javni poredak predstavlja skup osnovnih pravnih i moralnih principa na kojima je zasnovano postojanje i pravno trajanje pravno organizovane zajednice i izražavaju se preko odredjenih društvenih normi koje ugovorne strane moraju poštovati prilikom zaključenja ugovora. a koje samo daju smernice i uputstva sudiji u vezi sa primenom pravnih normi. U pojam javnog poretka ulaze sva opšta ustavna načela i sve opšte zakonske norme koje imaju prinudni karakter i nisu konkretizovane putem odgovarajudih nižih pravnih akata. isporuci električne energije. uže – po prof. samo oni koji nisu konkretni. Kod dileme šta je dobar. Ovi ugovori se pojavljuju kod ugovora o osiguranju. Obaveznost proizilazi iz sankcije. zastupljen je stav da je dobar običaj u skladu sa savesnošdu i poštenjem. a onaj koji je suprotan se ne može smatrati dobrim običajem! IV ZAKONOM REGULISANA SADRŽINA UGOVORA .. a slabija ugovorna strana može samo to da prihvati ili ne prihvati. ali se mogu pozvati i same stranke svojim ugovorom. Opšte uslove formularnih ugovora odredjuje ekonomski modna ugovorna strana. Pr. III DOBRI OBIČAJI Dobri običaji predstavljaju ustaljena pravila ponašanja koja usvaja odredjena društvena grupai koja su u svetu članova te društvene grupe postala obavezna. PODELA UGOVORA . Antidu. Prema ovom stanovištu. a šta loš običaj. pružanja komunalne usluge.

Pravilo o prigovoru neispunjenja ugovora – exceptio non adimplti contractus. c. Jednostrano obavezni 1. Pravilo o poništenju ugovora zbog prekomernog oštedenja. d. Dvostrano obavezni 2. nakandu štete ili raskid ugovora. Pravila o ustupanju ugovora – zamena položaja koje jedna strana ima u ugovoru sa jednog lica na drugo . a ne i na jednostrano obavezne ugvore. b. Dobročini 1. Ta pravila su rezultat principa ekvivalencije. Pravilo o raskidanju ili izmeni ugavora zbog promenjenih okolnosti. Pravilo o razkidanju ugovora zbog neispunjenja – svaka strana ima pravo /u slučaju da druga strana ne ispunjava svoju obavezu/ da zahteva ispunjenje ugovora. Komotativni 2. Neformalni – za njihovo zaključenje se ne traži forma (zaključuju se prostom saglasnosšdu volja) III PREMA ODNOSU PRAVA I OBAVEZA 1. Ovaj prigovor je pravo svake strane u dvostrano obaveznom ugovoru da odbije izvršenje svoje obaveze ako druga strana nije izvršila svoju obavezu ili nije spremna da je izvrši. Pr. Imenovani – posebno regulisani ZOO ili nekim drugim zakonom 2.. Pravila o zelenaškom ugovoru f.iz saglasnosti volja ugovornih strana nastaju obaveze za obe ugovorne strane (uzajamni. Jednostrano obavezni – ugovori kod kojih iz saglasnosti volja ugovornih strana nastaje obaveza samo za jednu ugovornus tranu. Formalni – zakonom ili voljom stranaka je predvidjena forma kao bitan uslov 2. Neimenovani – nisu zakonom posebno predvidjeni. Značaj ove podele je bitan jer se izvesna pravila obligacionog prava primenjuju samo na dvostrano. Otpust duga.). sinalgmatični.Podela ugovora se vrši prema različitim kriterijumima: I ODREDJENOST U ZAKONU 1. ali se mogu zaključiti na osnovu slobode ugovaranja II PREMA BITNIM USLOVIMA ZA NASTANAK UGOVORA 1. Izraz «dvostrani» nije bas najpodobniji jer stvara zabunu oko ugovora i pravnog posla. Aleartorni Dvostrano obavezni . Teretni 2. To su: a. e.

dobročini ugovori su formalni ugovori – da bi se zaštitila ugovorna strana koja ne stiče naknadu. Ako se primenom opšteg pravila ne može utvrditi značenje. uslovi su stroži. Značaj podele je što se primenjuju različita pravila: a. Samo dobročini ugovori se mogu poništiti zbog zablude o motivu – teretni ne mogu. a koja dužnik i poznat je uzajamni odnos ove prestacije. dobročini ugovori se zaključuju intuitu persone (obzirom na ličnost) i zbog toga kod dobročinih ugovora važi pravilo da se mogu poništiti zbog zablude o ličnosti. e. b. Nazivaju se još i naplatni ugovori ili ugovori sa naknadom. Aleartorni ugovori – u momentu zaključenja ugovora nije poznato koja strana de biti poverilac. c. ili nije poznata visina obaveza ugovornih strana. Samo kod teretnih ugovora se primenjuju pravila o odgovornosti za fizičke i pravne nedostatke. Kauza – kod dobročinih ugovora. Kod dobročinih – strana koja dobija korist može od druge da zahteva samo blaži.a ne stroži stepen pažnje. Po pravilu. Pravila o tumačenju – opšte pravilo je da ukoliko je smisao odredbi nejasan. f. g. a ako je bio u pitanju teretni ugovor. Jedino u slučaju da je i druga strana znala da je motiv nedopušten. a jednostrani ugovor se tumači na način koji više odgovara strani koja se obavezuje. motivi ulaze u kauzu i zbog toga de dobročini ugovor biti ništav ako je motiv za zaključenje ugovora bio nemoralan ili protiv zakona. d.lice. Podnošenje Paulijanske tužbe – blaži su uslovi za pobijanje dužnikovih pravnih radnji ako je ta radnja besplatna. Nazivaju se još i besplatni ugovori. h. sud istražuje kakva je bilavolja ugovornih strana i kako to odgovara načelima ZOO-a. Kriterijum ove podele je pravni. Teretni ugovori – svaka strana duguje naknadu koju prima za korist od druge ugovorne strane. Komotativni ugovori – u momentu zaključenja ugovora se zna koja strana je poverilac. Kod teretnih ugovora. Kod dobročinih ugovora se odgovornost za štetu ceni po blažim kriterijumima nego kod teretnih ugovora. odnosno ako je dužnik otudjio stvar poklonom i oštetio svog poverioca. primenjuju se dopunska pravila i to: dvostrani ugovori se tumače na način koji odgovara principu ekvivalencije. Kriterijum ove podele je ekonomski. Kod dobročinih ugovora je bitan motiv. Pravilo o prestanku ugovora usled naknadne nemogudnosti ispunjenja. g. teretni ugovor može dase poništi zbog nedopuštene kauze. Dobročini ugovori – jedna strana ne duguje naknadu zakorist koju prima od druge ugovorne strane. ugovori bez naknade. a koja dužnik. ili nije poznat krajnji odnos uzajamnih obaveza . motiv po pravilu ne ulazi u polje kauze. Teretni ugovori po pravilu nisu formalni.

3. ugovor o doživotnom izdržavanju 4. formalni – tipski ugovori (ugovori kod kojih nema pregovaranja) Ugovori sa sporazumno odredjenom sadržinom su ugovori kod kojih se sadržina utvrdjuje tokom pregovora ugovornih strana pa je sadržina plod zajedničke volje ugovornih strana. Opšti uslovi su ništavi i kada lišavaju stranu koja pristupa ugovoru da stavi prigovore ili rokove. opklada 2.ugovor kojim se jedna strana obavezuje drugoj da de dati nešto ako pobedi u igri. kupovina nade ne zna se visina obaveze prodavca Značaj podele je što se na aleartorne ugovore ne primenjuju pravila o prekomernom oštedenju.ved to zavisi od neizvesnog dogadjaja koji može biti prošli. ili su nepravični i preterano strogi prema toj ugovornoj strani. sadašnji ili bududi. Ugovori po pristupu. Pravilo o tumačenju – formalni se tumače u korist strane koja pristupa ugovoru. Ugovori sa sporazumno odredjenom sadržinom 2. Dvosmislene odredbe se tumače u korist strane koja nije imala mogudnosti da o njima pregovara. Mešovite – sastoje se iz elemenata više imenovanih ugovora Kada se pred sudom nadje mešoviti ugovor. V PREMA DUŽINI TRAJANJA PRESTACIJE 1. ugovori sa trenutnim izvršenjem obaveza 2. «igra» . ugovori sa trajnim izvršenjem obaveza VI PREMA KARAKTERU ČINIDBE 1. IV PREMA TEHNICI I NAČINU UGOVARANJA 1.ništavi su ukoliko su suprotni samom cilju zaključenja ugovora ili dobrim poslovnim običajima čak i kada su odobreni od strane nadležnog organa. b. Posebna pravila o ništavosti pojedinih odredbi «opštih uslova» . Jedna strana od starta pristaje na neizvesnost. 5. Primeri: 1. nastaje problem koja pravila (kog ugovora) de biti . ugovor o osiguranju (obaveza osiguravača zavisi od toga da li de nastupiti osigurani slučaj). Značaj podele je što se na ugovore po pristupu primenjuju pravila koja se ne primenjuju na ugovore sa sporazumno odredjenom sadržinom: a. Jednostavne – sastoje se iz elemenata samo jednog ugovora 2. ali je bitno da je za ugovorne strane subjektivno neizvestan.

primenjena. Postoji više teorija u odgovoru, a u našem pravu je prihvadena teorija apsorpcije po kojoj treba da budu primenjena pravila jednog od ugovora čiji se elementi nalaze u njegovom sastavu, tj. pravila ugovora čiji elementi pretežu i absorbuju elemente ostalih ugovora. VII PREMA SVOJSTVIMA LIČNOSTI UGOVORNIH STRANA 1. Intuitu persone 2. ugovori bez obzira na svojstva ličnosti VIII PREMA ZAVISNOSTI JEDNIH OD DRUGIH 1. Samostalni ugovori 2. Zavisni (akcesorni) ugovri – njihovo dejstvo zavisi od sudbine nekog drugog ugovora (pr. Jemstvo).

USLOVI ZA NASTANAK UGOVORA 1. Opšte bitni uslovi – oni koji su neophodni da bi nastao bilo koji ugovor: a. sposobnost za ugovaranje b. saglasnost volja ugovornih strana c. predmet d. kauza 2. Posebno bitni uslovi – traže se za nastanak ugovora kada zakon zahteva ispunjenje takvog uslova a. forma (može biti zakonska i ona koja proizilazi iz volje ugovornih strana) - (sposobnost za ugovaranje ????????) - (deo saglasnosti volja ??????) SAGLASNOST VOLJA - sastoji se iz dve faze 1. ponuda = I faza 2. prihvatanje = II faza Ponekad, pre zaključenja ugovora, postoji prethodna faza u kojoj se odvijaju pregovori. U pregovorima se prevazilaze razlike i postiže se konačan sporazum. Obeležava ga nastojanje da do ugovora dodje. Mogude je da se pregovori završe bez rezultata i tada iščezavaju kao da nikad nisu ni postojali. Pregovori mogu da daju rezultat i po pravilu to je ponuda. Ponuda se razlikuje od pregovora:

1. ponuda je faza kojom započinje zaključenje ugovora, a pregovori prethode ponudi. 2. odnos ponude prema ugovoru i odnos pregovora prema ugovoru. U toku pregovora ugovor se priprema, ali se ne zaključuje. 3. pravno dejstvo – pregovori ne obavezuju na zaključenje ugovora (ali može nastati obaveza na naknadu štete).

PONUDA - čl. 32 ZOO Ponuda je predlog za zaključenje ugovora učinjen određenom licu, koji sadrži sve bitne sastojke ugovora tako da bi se njegovim prihvatanjem mogao zaključiti ugovor. Bitna obeležja ponude: 1. Konačan predlog za zaključenje ugovora dat u nameri da se ugovor zaključi. Ponudjeni je može prihvatiti samo takvu kakva jeste. Ne može u ponudi ništa menjati oduzimati niti dodavati. Svaka ponuda u sebi sadrži nameru zaključenja ugvora – animus contrahendi (namera da se zaključi ugovor i da se prihvate pravna dejstva). Animus contrahendi se mora razlikovati od animus obligandi što predstavlja nameru obvezivanja, odnosno nameru ponudioca da svojom izjavom volje sebe pravno obaveže. Razlika animus contrahendi i animus obligandi je što svaka ponuda mora u sebi d sadrži animus contrahendi, ali ne mora animus obligandi. Kod dvostrano obaveznih ugovora postoje oba animus-a. Kod jednostrano obaveznih ugovora, ponuda sadrži obe namere ako pnudu čini lice koje ugovorom hode da se pravno obaveže. Kada ponudu čini strana koja se ugovorom pravno ne obavezuje sadrži animus contrahendi, ali ne i animus obligandi. Namera za zaključenje ugovora koja postoji u jednom momentu kasnije može nestati. Takva situacija je moguda kada od momenta kada je ponuda poslata, pa do momenta kada je trebalo da proizvede pravno dejstv treba prodje izvesno vreme. To se izražava naknadnom izjavom o odustanku namere za zaključenje ugovora i to: a. ako je naknadna izjava stigla drugom licu pre ili najkasnije u momentu ponude, ima karakter povlačenja ponude b. ako je naknadna izjava stigla posle ponude može se govoriti o opozivanju ponude. Povlačenje ponude je izjava kojom ponudilac izražava nameru da odstupi od prvobitne namere da zaključi ugovor. Njome se sprečava da ponuda proizvede pravno dejstvo. Potrebno je da stigne pre ili najkasnije sa ponudom. U našem pravu je povlačenje ponude uvek mogude. Opozivanje je izjava ponudioca za oduzimanje pravnih dejstava koje je ponuda ved proizvela. Opozivanje je mogude samo kod opozivih ponuda. To je ponuda kod koje ponudilac nema pravnu obavezu da ponudu održi. Njome ponudilac nije vezan. Opozivanje ponude nije mogude kod neopozivih ponuda, a neopozive su ponude koje stvaraju obaezu za ponudioca da održi ponudu odredjeno vreme. Njome je ponudilac vezan da ugovor zaključi pod onim uslovima koji su navedeni u ugovoru. U našem pravo ponuda je neopoziva.

Po ZOO, pravilo o neopozivosti ponude je dispozitivne prirode /ponudilac može u samoj ponudi za sebe da rezerviše pravo da ponudu opozove/ U engleskom pravu, ponuda je uvek opoziva i to je imperativna norma. U francuskom i nemačkom pravu, ponuda je opoziva, ali to je dispozitivna norma. U ZOO- čl. 36. stav 2. povlačenje ponude se naziva opozivanjem – GREŠKA!!! 2. Ponuda treba da sadrži bitne sastojke bududeg ugovora Ponuda ne mora da sadrži sve sastojke bududeg ugovora ved samo bitne sastojke. Bitni sastojci ugovora su oni uslovi ugovora koji su neophodni da bi ugovor nastao. Prema ZOO to su objektivno bitni elemnti – oni sastojci koji su sadržani u svakoj zakonskoj definiciji ugovora. Ponuda ne mora da sadrži subjektivno bitne elemente – oni sastojci ugovora koji su pitni po volji jedne ili obe ugovorne strane (iako njih nema, ugovor može nastati). 3. Ponuda treba da bude učinjena u odredjenoj formi ako je data za zaključenje formalnih ugovora. Pravilo je da je ponuda neformalna, što znači da se može dati usmeno, pismeno, gestikulacijom, konkludentnim radnjama. Konkludentne radnje su radnje koje nisu preduzete u pravcu izražavanja odredjene volje, ali iz njih se posredno može zaključiti o sadržini te volje. Od pravila da je ponuda neformalna postoje brojni izuzeci. 1. Slučajevi u kojima zakon propisuje formu za zaključenje ugovora 2. Slučaj kada zakon propisuje formu za ponudu, ali ne propisuje formu za ugovor (Ugovor o osiguranju, čl. 901, stav 1 ZOO Ugovor o osiguranju je zaključen kad ugovarači potpišu polisu osiguranja ili listu pokrida.) 3. Slučajevi u kojima je voljom ugovorih strana predvidjeno da ugovor treba da bude zaključen u naročitoj formi. Takva forma se naziva “ugovorna forma”. U ovom slučaju se sklapaju dva sporazuma: a. sporazum o formi – strane se obavezuju da ugovor nakon pregovora zaključe u odredjenoj formi. Taj sporazum treba da bude zaključen pre ili najkasnije kada bude postignuta: b. saglasnost o sadržini – postiže se saglasnost o stvari koja je predmet ugovora ili ceni. Kada ugovorne strane postignu saglasnost o bitnim elemntima, ugovor je nastao. Zato sporazum o formi mora da se zaključi ranije. Potrebno je i da se izvrše formalnosti iz sporazuma o formi. Kada se izvrše ove formalnosti zaključen je ugovor. U zavisnosti od izvršenja formalnosti, može se odložiti nastanak ugovora. Ukoliko jedna ugovorna strana ne pristupi sporazumu o formi, odgovarade samo za skrivljeni prekid pregovora. 4. Ponuda mora biti učinjena od strane bududeg ugovornika Ponudilac može biti svako lice. Ponudu mora uputiti lice koje je bududi ugovornik ili njegov zastupnik. Ponudu ne može uputiti trede lice. Ponudilac mora da ima poslovnu sposobnost koja se zahteva za

šalje je ponudilac ponudjenom I ako je ponudjeni prihvati – ugovor nastaje! Kod poziva na ponudu. Ako je u pitanju ponuda upudena odredjenom licu. 5. Ukolio lice koje nije bilo poslovno sposobno u medjuvremenu stekne poslovnu sposobnost. a poziv je pripremni predlog koji je podložan promeni.njenim prihvatanjem nastaje ugovor. ukoliko drukčije ne proizlazi iz okolnosti slučaja ili običaja. važi kao ponuda. Svako lice koje je zainteresovano može da sa njima zaključi ugovor pod navedenim uslovima. a ne i njegovi naslednici. Lice koje izlaže robu može svom postupku dati drugačije značnje ukoliko to želi.zaključenje ugovora. 34 Izlaganje robe sa označenjem cene smatra se kao ponuda. Dejstvo je takodje drugačije. Ako to lice pristine na poziv na ponudu. To je najvažnije dejstvo ponude. 33 ZOO Predlog za zaključenje ugovora učinjen neodređenom broju lica. koji sadrži bitne sastojke ugovora čijem je zaključenju namenjen.samostalno dejstvo je da je ponudilac vezan ponudom. Izuzetak je kada se ugovor zaključuje intuitu persone i kada je ponudilac izrazio nameru da se samo on ponudom obaveže. U ZOO su regulisana 3 takva predloga (ponude javnosti): 1. nastaje ugovor. ukolik ne prihvati ponudu. ali ponuda ga ne proizvodi samostalno ved uz pomod saglasnosti volja . Slanje kataloga ili oglasa – prema ZOO nije ponuda ved samo poziv da se učini ponuda pod objavljenim uslovima. Iako je ovaj predlog upuden neodredjenim licima. ali s’ obzirom da je on uputio poziv. umrlo pre prihvatanja ponude. On od ponude ne može da odustane. Dejstvo ponude: . 3. a kada pozivalac prihvati ponudu. Ponuda mora biti upudena odredjenom licu Na strani ponudjenog može biti i nekolicina odredjenih lica Postoje i situacije u kojima jedno lice čine predloge koji su upudeni neodredjenim licima. dolazi do konvalidacije! Ako je izgubil poslovnu sposobnost. to ne utiče na pravna dejstva ponude. Ukoliko od slanja ponude do momenta prijema dodje do promene statusa u poslovnoj sposobnosti. a razlika je što je ponuda konačni predlog. ZOO ih smatra ponudom za zaključenje ugovora ukoliko drugačije ne proizilazi iz konkretnog slučaja. ZOO ga smatra ponudom. Opšta ponuda – čl. Može da mu oduzme karakter ponude navodedi da je predmet izložen kao uzorak (primer)! 2. njegov pristanak nije prihvatanje ponude nego ono postaje ponudilac I ono čini ponudu pozivaocu. Ukolik je lice koje je ponudu poslalo. Sličnost izmedju ponude I poziva na ponudu je što su I jedno I drugo predlozi za zaključenje ugovora. pravilo je da se poslovna sposobnost ceni u momentu slanja ponude. Pošto je . odgovarade za štetu. Pozivalac ne mora da prihvati ponudu – ne može biti prinudjen da je prihvati. upuduje ga pozivaoc nekom licu. Samtra se da katalog ili oglas predstavljaju ponudu ukolik iz sadržine proizilazi da se u njoj nalaze svi bitni elemnti za zaključenje ugovora. Izlaganje robe sa odredjenjem cene pri čemu na samom proizvodu ili pored njega stoji naznaka cene. Ovo pravilo je dispozitivnog karaktera. ukoliko drukčije ne proizlazi iz okolnosti slučaja ili običaja.čl. ponuda obavezuje njegove naslednike.

2. Ako propusti da odredi rok. Ponuda obavezuje ponudioca u roku koji je redovno potreban da ponuda stigne. čl 39 .Ponuda je prihvadena i kad ponuđeni pošalje stvar ili plati cenu. Prihvatanje je pravna mod jer ponudjeni ima mogudnost da izjavom svoje volje stvori novu pravnu situaciju. konkludentno – izjavljivanje posednom izjavom. da prihvati i da odgovor stigne ponudiocu (to su sve pravni standardi). ali se to može zaključiti. Ponuda je izjava koja prethodi. Predutno. ponuda može biti prihvadena samo aktivnim ponašanjem na 2 načina: 1. prihvatanje postoji samo zajedno sa ponudom. na osnovu ponude. PRIHVATANJE PONUDE Razlikovanje ponude i prihvatanja ponude: I Prihvatanjem se dovršava zaključenje ugovora. kao i kad učini neku drugu radnju koja se. Pravil u vezi sa rokom je da je vezan onoliko dugo koliko sam odredi u ponudi.. II Ponuda je pojava koja ima samostalnu egzistenciju. za njega je bitan vremenski period koliko dugo je vezan. 2. može smatrati kao izjava o prihvatanju. primenjuju se dopunsko-dispozitivne odredbe ZOO-a. Pravi se razlika : 1. Pravno dejstvo izjave o prihvatanju je što prihvatanje pretvara ponudu u ugovor kao dvostranu izjavu volje. Izričita izjava volje jednog lica na osnovu kojeg svojoj konkludentnoj radnji oduzima karakter prihvatanja ponude se naziva protest ili rezerva. teleprinterom. Pravilo je da ova ponuda ne obavezuje ponudioca ako je takvo lice nije odmah prihvatilo. opšte usvojenim znacima ili gestom. ponuda odsutnom licu – licu koje nije istovremeno fizički prisutno na istom mestu. Rok teče od momenta kada je ponuda saopštena. prakse utvrđene između zainteresovanih strana ili običaja. radio vezom.. Po ZOO. ponuda prisutnom licu – licu koje je fizički prisutno u istom mestu u kome se nalazi ponudilac ili licu kome je ponuda saopštena telefonom. Izričito – prihvatanje ponude kje se sastoji u direktnom izjavljivanju volje rečima. . Po pravilu.vezan. a prihvatanje je izjava koja sledi. ponuda ima svoju sadržinu i ustupa je prihvatanju. III Prihvatanje nema svoju sadržinu – pozajmljuje je od ponude. da se razmisli. Nije cilj da se neposredno i direktno izrazi odredjena volja.

4. a ako je potreban lekarski pregled. Stalni poslovni odnosi (predvidjen u ZOO čl. Neophodno je da zakupac bude potpuno pasivan. smatra se da je prihvatio ponudu koja se odnosi na takvu robu. ako je nije odmah ili u ostavljenom roku odbio. Ne treba čak ni da podiže zakupninu koju mu zakupoprimac daje. pod istim uslovima kao i prethodni. stav 3). 596) Kad po proteku vremena za koje je ugovor o zakupu bio zaključen. 3. inače odgovara za štetu koju bi ova pretrpela zbog toga. postoje izuzeci: 1. 750) Ko se bavi vršenjem tuđih poslova kao zanimanjem ili se javno nudi za vršenje tih poslova. podudarnost ne postoji ved te izmene imaju karakter nove ponude. ZOO ne reguliše ugovor o poklonu). Konstantinovica. Od pravila da se pnuda ne može prihvatiti dutanjem. 2. ili ako poslatu stvar o kojoj mu se nudi ugovor ne vrati u određenom roku i sl. ako poklonoprimac ne odbije izričito u ostavljenom roku ponudu poklona. Ugovor o nalogu (predvidjen u ZOO čl. a zakupodavac se tome ne protivi. da o tome bez odlaganja obavesti drugu stranu. za vreme od osam dana od dana kad je ponuda prispela osiguravaču.) smatrati kao prihvatanje. dužan je. U pravu. 42. Ugovor o osiguranju (predvidjen u ZOO čl. Ugovor o poklonu (predvidjen u skici prof. ako nede da prihvati ponuđeni nalog koji se odnosi na te poslove. smatra se da je zaključen nov ugovor o zakupu neodređenog trajanja.Pasivno ponašanje – dutanje – u pravu znači potpuno pasivno ponašanje na osnovu koga se ne može izvesti nikakav zaključak. zakupac produži da upotrebljava stvar. na odredjenu ponudu. Od ovogslučaja treba razlikovati slučaj kada ponudjeni izjavi saglasnost sa ponudom. ali istovremeno izjavi svoje nezadovojlstvo ponudom – «gundjajuci prihvat»! . 5. ako ne odbije ponudu u određenom roku. dutanje ne znači odobravanje. 901. stav 2 Nema dejstva odredba u ponudi da de se dutanje ponuđenog ili neko drugo njegovo propuštanje (na primer. smatra se da je ponudu odbio. ako on nije odredio kradi rok. smatra se da je prihvatio poklon koji mu se nudi. SADRŽINA PRIHVATA Izjava o prihvatanju mora da bude u potpunosti saglasna sa ponudom! Ako ponudjeni unese neke izmene ili dopune u ponudu. ne može se ništa zaključiti o stavu nekog lica o nečemu. 42. ZOO čl. Pored ovih izuzetaka smatra se da prihvatanje pasivnim ponašanjem postoji i u odredjenoj oblasti društvenih odnosa ako u toj oblasti važi pravilo da ponudjeni ne mora da izričito prihvati i da je ponudjeni prihvatio ponudu predutno ako je tako ranije ugovoreno izmedju ponudioca i njega. Ugovor o zakupu (regulisan ZOO čl. stav 2) Pismena ponuda učinjena osiguravaču za zaključenje ugovora o osiguranju vezuje ponudioca. kad ponuđeni stoji u stalnoj poslovnoj vezi s ponudiocem u pogledu određene robe. Ako ponudjeni duti. onda za vreme od trideset dana.

značajan u slučaju propasti predmeta ugovora višom silom 4. Taj slučaj se zove ukrštanje ponude i podrazumeva da svaka strana prihvati da zaključi ugovor pod uslovima koji su teži za nju.. a povoljniji za drugu stranu. ponudilac može da liši prihvatanje takvog dejstva ako odmah po prijemu izjave izjavi da se više ne smatra vezanim ponudom ili tu izjavu učini prvog radnog dana po prijemu. 2. a da se smatra da je prihvadena ponuda. značajan ako dodje do sukoba zakona u vremenu 5. Zbog toga je korigovana teorijom otposlanja. ali je ta izjava prispela na adresu ponudioca nakon isteka roka. u trgovinskom pravu – ako dodje do stečeaja gube snagu sve ponude koje su učinjenje pre momenta otvaranja stečaja 6. za prihvatanje ponude nije neophodna forma. Teorija saznanja – informacije – bitan je momenat u kome je ponudilac saznao za izjavu ponudjenog da . Teorija otposlanja – smatra se da je momenat zaključenja onaj u kome je ponudjeni otposlao svoju izjavu da prihvata ponudu. Ako je prihvat stigao nakon isteka vremena radi se o zakasnelom prihvatanju i ono ima karakter nove ponude učinjene od strane ponudjenog ponudiocu. teku odredjeni rokovi 3. MOMENAT ZAKLJUČENJA UGOVORA Značaj momenta zaključenja ugovora: 1. Teorija izjave – emisije – smatra se da je ugovor zaključen u momentu kada ponudjeni izjavi da prihvata ponudu. Teorije o momentu zaključenja ugovora: 1. Neophodna je samo onda kada zakon propisuje formu za odredjeni ugovor ili kada je forma propisana voljom ugovornih strana. Zakasnelo dostavljanje izjave o prihvatanju postoji kada je izjava o prihvatanju učinjena blagovremeno. U tom slučaju važe dva pravila: 1. koje nije zakonski izuzetak da prihvat može da odstupi od ponude.Postoji i teorijsko shvatanje. ugovor proizvodi pravna dejstva 2. od momenta zaključenja teku rokovi za pobijanje dužnikovih pravnih radnji – Paulijanska tužba. FORMA PRIHVATANJA Pravilo je da je prihvat neformalan. Ona otklanja nedostatke prethodne teorije jer se datum može utvrditi. 2. Zbog toga je predložena: 3. smatra se da je ugovor zaključen uprkos zakasnelom dostavljanju ako je ponudilac znao ili je po prilikama mogao znati da je prihvatanje učinjeno blagovremeno. Neophodno je da prihvat bude blagovremen – učinjen u roku koji je odredjen ponudom. od momenta zaključenja ugovora. Ova teorija ima lošu stranu jer se ne može pouzdano utvrditi da li je ponudjeni zaista prihvatio ponudu. tj.. odnosno na osnovu doopunsko dispozitvih zakonskih pravila. niti se datum prihvatanja može utvrditi. od momenta zaključenja ugovora. ali ponudjeni može i da promeni odluku i odustane od prihvata pa da izjavu o odustajanju uputi bržim sredstvom od sredstva kojim je prihvat otposlat.

boravište ili sedište (u slučaju pravnog lica) u momentu kada je učinio ponudu. MESTO ZAKLJUČENJA UGOVORA Po pravilu. ZOO prihvata četvrtu teoriju. Ako ne može da se utvrdi na ova dva načina. kaže se da se radi o zabludi u koju je strana došla svojim postupcima. Teorija prijema – ugovor je zaključen kada ponudilac primi izjavu ponudjenog o prihvatanju ponude. Teorija namere stranaka – Zakon ne treba da utvrdjuje momenat zaključenja ugovora ved ga treba tražiti u svakom konkretnom sučaju. Kada postoji ovakva nesaglasnost. Treba primeniti opšta pravila i voditi računa o okolnostima pod kojima je ugovor zaključen. Nesklad unutrašnje i izjavljene volje se može javiti iz 2 uzroka: 1 Strana koja je izjavila volju nije bila dovoljno oprezna i nije sagledala posledice izjavljivanja pa je zbog njene neopreznosti došlo do nesaglasnosti. Problem je što ne može da se utvrdi kada je ponudilac saznao za pristanak pa je ona korigovana: 4. 5. Prijemom ponude se smatra da je došlo do susreta volja. mestom zaključenja ugovora se smatra mesto u kome je ponudilac imao prebivalište. Značaj mesta zaključenja ugovora je u procesnom smislu. 2 Do nesklada je došlo pod uticajem drugog ugovornika ili nekog trejdeg lica i tada se radi o prevari! NEDOSTACI SAGLASNOSTI (MANE VOLJE) 1. Mesna nadležnost suda se primenjuje prema mestu gde je zaključen ugovor. Potrebno je prisustvo svesti ponudioca o tome da je ponuda prihvadena. uzima se ono što proizilazi iz običaja. ZABLUDA . ugovor je zaključen kada je ponudilac saznao zaprihvatanje . Ako se zajednička namera ne može pronadi.prihvata ponudu.

a da taj razlog stvarno ne postoji f.pravne posledice – ako predmet ima fizičke nedostatke. 2. uže shvatanje – hemijski sastav predmeta ili namena predmeta 2. Zabluda o bitnim svojstvima predmeta – o tome šta su bitna svojstva postoje 2 mišljenja: 1. Odgovornost za fizičke nedostatke postoji kada jedna stvar (predmet ugovora) ima odredjenu manu pa stvar ne odgovara svojoj svrsi ili nema svojstva koja su izričito ili prdutno dogovorena. Kada jedan ugovrnik misli da e ugovor odnosi na jedan predmet. starije. a odnosi se na neki drugi. Zabluda o prirodi ugovora je pogrešna pedstava o vrsti ugovora koji se zaključuje c. Razlike: . zabluda o predmetu ugovora je pogrešna predstava o predmetu ugovorene obaveze. neke utiču značajnije. novije. b. Zabluda o pravu je posledica nepoznavanja prava h. zabluda o ličnosti je pogrešna predstava o bitnim svojstvima lica sa kojim se zaključuje ugvor e.rokovi za poništenje usled zablude su duži nego rokovi za poništenje na osnovu fizičkih nedostataka. Zabluda je pogrešna predstava o nekom elementu ugovora koja nije formirana niti podržavana pod uticajem drugih lica. odnosno kada nema svojstva zbog kojih jedna strana stvar nabavlja. nemačko pravo – postoji 1 opšta norma (opšti standard) koji daje mogudnost sudu da u svakom . PRETNJA 3. a neke imaju manji značaj. francusko i švajcarsko pravo – sistemom enumeracije se nabrajaju zablude koje su bitne.. Druge zablude (osim pobrojanih) ne utiču na ugovor. PREVARA ZABLUDA Zabluda nije definisana u ZOO ved u pravnoj teoriji. smanjenje cene ili poništenje ugovora . Postoje 2 sistema: 1. pribavilac traži ispunjenje ugovora. Zabluda o činjenicama i. a. Sve ove zablude nemaju jednak uticaj na volju.2. zabluda o motivu je pogrešna predstava o pobudi kod jedne ugovorne strane koja ga je opredelila da zaključi ugovor – posebno je značajna kod ugovora bez naknade i samo kod njih je pravno relevantna. a druga za to zna.cilj . zabluda o kauzi postoji kada jedna strana pogrešno misli da postoji razlog njenog obvezivanja. šire shvatanje – svako svojstvo koje je bilo odlučujude za jednu ugovornu stranu da zaključi ugovor. d. Zabludu o bitnim svojstvima treba razlikovati od odgovornosti za fizičke nedostatke. Zbog toga ne pridaju sva prava istu relevantnost Razlika je u tome na koji način se odredjuju zablude koje su pravno relevantne. Zabluda zbog netačnog prenosa volje. g.

zabluda o predmetu ugovora c. prošle su jedna mimo drugu). ZOO pravi razliku izmedju 2 vrste zabluda: 1. 2. zabluda o bitnim svojstvima predmeta b. zabluda o prirodi ugovora b. 2. Pravo na zahtevanje poništenja ističe godinu dana od dana saznanja za zabludu odnosno 3 godine od dana zaključenja ugovora. onda je u izvinjavajudoj zabludi i može da zahteva poništenje. Posledice: . Ako se nalazi u suprotnoj situaciji. Strana koja je u zabludi ima pravo da traži poništenje ugovora. kada je ona sama skrivila zabludu tj. zabluda o svakoj drugoj okolnosti . zabluda o kauzi ugovora Kada postji neka od ove 3 zablude postoji nesporazum (volje se uopšte nisu sjedinile. Posledica postojanja nesporazuma je apsolutna ništavost ugovora – nepostojanje ugovora. kada je druga strana spremna da ugovor izvrši onako kao što strana koja je u zabludi očekuje – kao da zablude nije ni bilo. Strana koja je u zabludi ne može da traži poništenje: 1. zabluda oličnosti – ako je ugovor inutitu persone c. zabluda o motivu kod ugovora bez naknade Posledica zablude u užem smislu je relativna ništavost odnosno rušljivost ugovora. . kada se nalazi u neizvinjavajudoj zabludi. Strana se našla u zabludi jer nije u pravnom prometu postupala sa pažnjom koja se od nje očekuje.kada se prema običaju u prometu ili prema zajedničkoj nameri ugovornih strana smatra bitnm tako da strana koja je bila u zabludi ne bi zaključila ugovor da je znala za pravo stanje stvari d. zablude prepreke: a.konkretnom slučaju utvrdi da li je neka zabluda bitna ili nebitna. Plada štetu zbog nepoverenja u ugovor – negativni ugovorni interes! Ovo je izuzetak od pravila da kod rušljivosti pravo na naknadu ima strana na čijoj je strani razlog rušljivosti. bitne zablude u užem smislu: a.naknada štete – duguje strana koja je bila u zabludi.restitutio – povradaj u predjašnje stanje .

potrebno je da strah bude opravdan – kada se iz okolnosti slučaja . namera da se na taj način utiče na drugu stranu da zaključi ugovor. Rokovi za tužbu su godinu dana od saznanja za prevaru. prevara ne postoji.naknada štete (poverilac naknade štete je žrtva prevare!) Ako je prevaru izvršilo neko trede lice pravi se razlika: 1. kada jedna strana održava u zabludi drugu ugovornu stranu u nameri da je navede na zaključenje ugovora Prevara drugačije utiče na ugovor u odnosu na zabludu. ugovor je rušljiv.restitutio . kod dobročinih ugovora – prevara od strane tredeg uvek dovodi do poništenja ugovora 2. kada jedna strana ili neko tredi izazove zabludu kod druge ugovorne strane u nameri da jenavede na zaključenje ugovora 2.postoji u dva slučaja: 1. Kod prevare uvek postoje dve namere: 1. Svaka prevara utiče na ugovor čak i ako se zabluda u kojoj se našla jedna strana nije bitna. kod ugovora sa naknadom – prevara dovodi do poništenja samo ako je saugovornik prevarene strane znao ili je prema prilikama mogao znati za toda je njegov saugovornik u zabludi. Posledice poništenja su: . Ako je ugovor sastavljen uz prisustvo prevare. Da bi pretnja proizvela dejstva.PREVARA . namera da se saugovornik dovede i održi u zabludi 2. odnosno 3 godine od dana zaključenja ugovora. Pretnja je razlog za poništenje zbog relativne ništavosti! Rokovi su godinu dana i tri godine! ( subjektivni i objektivni). Ako nema jedne od ove dve namere. PRETNJA Pretnja je moralna ili psihička prinuda oja se sastoji u tome što jedna strana ili neko trede lice izazove opravdan strah kod druge ugovorne strane da bi druga ugovorna strana pristala da zaključi ugovor.

razlog. Strah nije opravdan ako pretnja nije protivpravna (ako se preti nečim što je dopušteno). KAUZA I ANIMUS CONTRAHENDI Animus contrahendi je namera jednog lica da izjavom svoje volje zaključi ugovor i preuzme dejstva tog ugovora na sebe.u ZOO se kauza naziva osnov . Pavni osnov derivativnog sticanja je pravni posao.causare – pobuda. KAUZA I TITULUS Titulus je pravni osnov prenosa jednog prava derivativnim putem iz imovine jednog lica u imovinu drugog lica. Ovo stanovište je prihvadeno u našem pravu.razlog obvezivanja (pravno značenje) Kauza i drugi slični instituti KAUZA I PREDMET UGOVORA I kauza i predmet ugovora su 2 opštebitna elementa za postojanje ugovora. Postoje 2 stanovišta: 1. Mora da postoji svest o kauzi. uzrok (vanpravno značenje) . . Po Antidu – Zakon može biti osnov i po derivativnom sticanju (pr. Kauza je osnov osnova pravnog posla. Kauza se razlikuje od titulusa jer ona objašnjava zašto postoji sam pravni osnov. U suprotnom ne postoji ni pravno relevantna animus contrahendi.opšti bitni uslov za nastanak ugovora . Zakon se smatra pravnim osnovom originarnog sticanja. predmet ugovora nema samostalnu i sopstvenu egzistenciju 2. a kauza nedopuštena i obrnuto. a posredni predmet ugovora. Činjenje i nečinjenje su neposredni predmet obligacije. KAUZA .zaključuje da je ozbiljnom opasnošdu ugrožen život. predmet se odvaja od pojma kauze – predmet ugovora je isto što i predmet pravnog posla odnosno isto što i predmet obligacije. telo ili neko drugo značajno dobro druge ugovorne strane ili njemu bliskog lica.obaveza alimentacije). Mogude je da predmet ugovora bude dopušten. Kauza prethodi animus contrahendi-ju. Ovo stanovište ima za posledicu da se uslovi za postojanje i dopuštenost predmeta cene posebno u odnosu na postojanje i dopuštenost kauze.

. Ispoljava se : . Postalo je nejasno zbog čega se ugovorn strane obavezuju (do sada je to bila forma). Promena koja se dešava u pravu je promena u postojedem poretku subjektivnog prava. Mora se znati šta je osnov. Jedna strana je bila obavezna prema drugoj zbog toga što je u naročitoj formi rekla zakletvu kojom je božanstvu obedala da de nešto učiniti! Forma je obavezivala. KLASIČNE TEORIJE O KAUZI Začetnik ove teorije je Francuz.ali nisu kauza. Doma. kauzu za nastanak ugovora.odnos izmedju dve pojave od kojih je prva uzrok druge. Kod kauzaliteta postoji princip da svaka promena. Uzrok promene je kauza pravnog posla. Neki ugovori su se mogli zaključivati i usmeno (emptio venditio. Postoji praktični i teorijski razlog za ovo tvrdjenje: 1. englesko pravo) ved poznaju ustanove koje su nalik na kauzu. prava . Dovoljna je samo jedna stipulacija. Sa teorijske tačke gledišta. societas. Svaka strana je morala da se obaveže dvema odvojenim stipulacijama. Na planu medj. Teorije o kauzi koje su se javile do prve polovine XVIII veka se nazivaju : 1. locatio condutio. ISTORIJA KAUZE U rimskom pravu. kauza je bitna jer se u pogledu stvaranja jedinstvenog prava EU postavilo pitanje da li je kauza institut koji postoji u svim pravima ili je lokalnog karaktera. Osnovna postavka teorije je da je kauza razlog obvezivanja koji je isti u svim ugovorima iste vrste. Kod realnih ugovora. pravima su pravni poslovi. Tada je nastala teorija o kauzi. 2.u prestanku subj. ugovor se zaključuje tako što jedna strana . Praktični je u tome što zakon traži osnov tj. jedna strana se obavezuje zato što se druga strana obezuje prema njoj. mandatum) . Kauzu ne poznaju sva prava (nemačko pravo.u promeni postojedeg subj. . utvrdjivanje pojma kauze je bitno da bi se utvrdilo da li kauza postoji samo u ugovorima ili postoji i u drugim pravnim poslovima.XVIII vek – dolazi do preokreta – umesto praila da ugovor obavezuje kada je reč data u odredjenoj formi.u nastanku subj.Republika – forma postaje jednostavnija. U dvostrano obezujudim ugovorima. prava Sredstva za ostvarivanje promene u subj.ius civile – svečane reči na odredjenom mestu su stvarale obavezu da se to izvrši. bez obzira gde se ona dešava mora da ima svoj uzrok. prava . razlog obvezivanja je bila forma. a druga posledica prve.KAUZA-KAUZALITET-UZROČNOST. postavlja se pravilo da iz usmenog sporazuma nastaje obligacija. prava.

Dodao je: 1. Po Portalisu. Kao reakcija na klasičnu teoriju se javila: 2. B. Pored toga. Kauza druge strane je što je ona primila odredjenu stvar (u tome što joj je predata stvar). Pojam kauze je nepotreban u pravu i sve ono što se postiže kauzom može da se postigne predmetom. U dobročinim ugovrima. Te teorije (do polovine XX veka) se nazivaju 3. TEORIJA NEGACIJE KAUZE A. postavio je oborivu pretpostavku da u svakom ugovoru postoji kauza. kauza je interes koji se hode ostvariti. kauza ne postoji pa nema potrebe govoriti o kauzi kada se govori o postojanju/nepostojanju predmeta ugovora. Predaja stvari je akt kojim se ugovor zaključuje i to ne može biti kauza. Teorija kauze je logički nemoguda. Oni su sastavni deo namere za zaključenje ugovora i pogrešno je izdvojiti ih iz nje. C. Teorija je istorijski netačna jer se zasniva na pojmu kauze koji je u rimskom pravu imao drugo značenje. objektivna shvatanja o kauzi C. Portalis je najviše doprineo teoriji o kauzi. D. Ako je predmet nemogud. mešovita shvatanja o kauzi . 2. Sve se mogu podeliti u tri grupe: A.preda drugoj strani odredjenu stvar. Pojam kauze kod realnih ugovora je pogrešno postavljen i pogrešno izveden. Pitanje kauze se vezuje sa sferu zaključenja ugovora. predmet kritike je bilo shvatanje da je kauza animus donandi i intentio liberalis. Nemogude je redi da je kauza obeva jedne strane u stvari obaveza druge. Iz nepoštene kauze ne može da nastane ugovor. Kod oproštaja duga. Kod ugovora o poklonu. Nemogude je da se kauza i dejstvo ugovora rode istovremeno. kauza je animus donandi. Na onome ko tvrdi da nema kauze leži teret dokazivanja da to dokaže. Teoretičar Potije je imao osnovne postavke iste kao i Doma. Od polovine XIX veka nastaju brojne teorije u pravnoj nauci koje su pokušale da objasne razlog obvezivanja. SAVREMENE TEORIJE O KAUZI One obuhvataju shvatanja koja imaju različite pristupe problemu. Kod dobročinih ugovora. zahtev da kauza u ugovoru mora biti moralna i poštena. kauza je intentio liberalis – namera da se drugome učini besplatna korist. kauza ima psihološki izgled. ali je u izvesnom smislu modifikovao i dopunio teoriju. on smatra da u dvostranim ugovorima kauza obaveze jedne strane nije samo u prestaciji druge strane negou srazmernoj prestaciji. subjektivne teorije (shvatanja) o kauzi B. Po Antidu.

. kauza je mogla da postoji i kada je predmet propao. Pravo moraju da interesuju samo pravni ciljevi. a po neoklasičnoj ne ako obaveza nije nastala. Kauza je pravni cilj koji ugovorne strane žele da postignu. Po klasičnoj teoriji.A. Polazi od shvatanja da je kauza razlog obvezivanja.Kapitanova kauza = izvršenje obaveze druge strane Ova modifikacija proizvodi dve pravne posledice: 1. nema obaveze jedne strane ako druga strana nije izvršila svoju obavezu. a to je cilj kome ugovorne strane teže. Kauza ima psihološki izgled. kauza je željeni ekvivalent. Subjektivni treba da bude onaj ekvivalent koji je željen. Subjektivna shvatanja o kauzi – rodonačelnik subjektivnih shvatanja-Vinšaid Po ovom shvatanju. zastupa ga Mori. Taj cilj ne može biti ekonomski ili psihološki.Domina kauza = obaveza druge strane . kauza je ekonomski ekvivalent koji vaka strana u dvostrano obaveznom ugovoru dobija od druge strane. u onome što se od druge strane dobija. nema kauze u ugovoru ako obaveza druge strane nije zasnovana jer nema svoj predmet. Prema jednom stanovištu – kod ugovora o poklonu kauza je u negativnom ekonomskom efektu. Pravni cilj ima i svoju materijalnu realizaciju – ona je objektivni momenat i preko tog momenta se ova teorija vezuje za dominu teoriju: . Kauza postoji uvek kada su obaveze ugovornih strana ekvivalentne. Mešovita shvatanja o kauzi – najnovije teorije iz prve polovine XX veka Ove teorije se mogu podeliti na 2 shvatanja: 1. kauza je pobuda – motiv za zaključenje ugovora. B. Njegovo stanovište je objektivno-subjektivno. I dalje je postojao problem kako dokazati odlučujudu pobudu. Ova teorija je prihvadena u ZOO. Pravni cilj je pravni efekat koji se postiže ugovorom. To je subjektivni momenat u pojmu kauze. Prema drugom stanovištu – kauza je odluka poklonodavca da ne traži ekonomski ekvivalent za svoje davanje. Ogleda se u smanjenju imovine jednog lica. On teži da u svom shvatanju kauze objedini subjektivne i objektivne momente. (NEOKLASIČNE TEORIJE – polazi od osnovnih postavki klasične teorije o kauzi). Prema njemu. 2. Objektivni se vidi u ekvivalentu. Objektivna shvatanja o kauzi – Andrija Gams Po ovom shvatanju. Zbog toga je ova teorija ubrzo korigovana stanovištem da nije bilo koja pobuda kauza ved samo odlučujuda pobuda – ona koja je neposredno predhodila donošenju odluke da se zaključi ugovor. Problem je što pobude za zaključenje mogu biti različite. 2. zastupa ga Kapitan. C. Problem je što je nedosledna pri objašnjenju kauze kod dobročinih ugovora.

Kauza kod dobročinih ugovora ima čisto psihološki izgled. Kauza je animus donandi kod poklona i intentio liberalis kod drugih dobročinih ugovora. Kapitanova teorija je značajna i zbog toga što postavlja odnos izmedju kauze i motiva. Kada su ostali motivi (ne i onaj koji je pravni cilj) bili nedopušteni u jednom teretnom pravnom poslu bili odlučujudi za jednu stranu, a druga ugovorna strana je znala za to, takav motiv ulazi u pojam kauze i čini čitavu kauzu nedopuštenom. Zbog toga de i ugovor biti ništav. Kada se radi o dobročinim ugovorima, motiv ulazi u sastav kauze i ako dr. strana nije znala da je nedopušten. KAUZA U ZOO - prihvadena je Kapitanova teorija - regulasana u 3 člana ZOO 51, 52, 53 - čl. 51. stav 1 Svaka ugovorna obaveza mora imati dopušten osnov. Stav 2 Osnov je nedopušten ako je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima. - Stav 3 Pretpostavlja se da obaveza ima osnov iako nije izražen.

Ugovori kod kojih kauza nije vidljiva - APSTRAKTNI UGOVORI –imaju kauzu, ali ona nije vidno izražena tako da je zbog toga nepoznata tredim licima. Ugovornim stranam je poznato šta je kauza. KAUZALNI UGOVORI – kauza je vidno izražena I ona je poznata kako ugovornim stranama, tako I tredim licima. Značaj razlikovanja se pkazuje u slučaju spora. U kauzalnom ugovoru poverilac mora da dokaže ugovor iz koga proizilazi njegovo potraživanje. Kod apstraktnih ugovora,poverilac ne mora da dokazuje postojanje ugovora. Pretpostavlja se da je dug priznat na osnovu nekog ugovora, ali dužnik bi mogao da ospori postojanje kauze. Da se ne bi desilo da se dužnik lako oslobadja obaveze, zakon uvodi poretpostavku da osnov postoji I kada nije izražen. Kod apstraktnih ugovora, ova pretpostavka teret dokazivanja prebacuje na dužnika. Kod dvostrano obaveznih ugovora u našem pravu, kauza obaveze jednoe strane je izvršenje obaveze druge srane. Pobude za zaključenje ugovora ne utiču na njegovu punovažnost izuzev ako je pobuda jedne ugovorne strane bila nedopuštna, a druga ugovorna strana je za to znala. Kada se izvrše obaveze – kauza nestaje – više se ne može tražiti dalje izvršenje. Kod dobročinih ugovora kauza je animus donandi I intentio liberalis. Pobude ulaze u pojam kauze. Zbog nedopuštene pobude je nedopuštena čitava kauza. Kad jedna strana izvrši obavezu, kauza svamim tim ne prestaje. I dalje postoji pravo da npr. poklonodavac očekuje blagodarnost od poklonoprimca I zbog toga ugovor može biti raskinut. Kod realnih ugovora kauza obaveze jedne strane se ogleda u tome što je ta strana nešto primila od druge strane. U našem pravu, realni ugovori ne postoje. Tradicionalni realni su regulisani kao konsensualni. Nastaju saglasnošdu volja. Jedini realni koji još uvek postoji je ugovor o kapari. Zaključuje se predajom

kapare . U privrednom pravu izuzetak je kod ugovora o prevozu robe.

ODSUSTVO, PRIVIDNOST I NEDOPUŠTENOST KAUZE Slučajevi odsustva kauze su vrlo retki. Odsustvo kauze postoji kada je obaveza nastala s' obzirom na bududi osnov koji se nije ostvario, koji više nije mogud ili je kasnije otpao. Pr.. priznanje duga unapredpre nego što je dug nastao. Prividnost kauze – prividna kauza se javlja u nekoliko oblika: 1. putativna – kada obe ugovorne strane imaju pogrešnu predstavu o tome da kauza postoji. Postoji obostrana zabluda o kauzi. 2. fiktivna – kauza koja ne postoji, ali se stvara privid pred tredim licima da kauza postoji. Prodavac iz fiktivnog ugovora može da traži nazad ono što je dao. 3. simulovana – ugovorne strane zaključuju jedan ugovor, ali stvaraju privid da su zaključile neki drugi ugovor. Posledica je da de važiti onaj ugovor koji je stvarno zaključen, a ne onaj koji je predstavljen.

Nedopuštena kauza – pre ZOO postojala u sudskoj praksi.

PREDMET UGOVORA - četvrti opštebitni uslov - pitanje predmeta manje diskutabilno od pitanja kauze - kauza se dobija odgovorom na pitanje zašto ugovor obavezuje - predmet se dobija odgovorom na pitanje na šta ugovor obavezuje Predmet ugovora je isto što i predmet obligacije: činjenje i nečinjenje. Predmet ugovora nije isto što i objekt ugovora. Svaki ugovor ima predmet, ali objekt imaju samo ugovori koji glase na predaju stvari. Neki ugovori imaju dva predmeta (dvostrano obavezni ugovori). Nasuprot njima stjoje jednostrano obavezni sa jednim predmetom. Da bi ugovor nastao, predmet mora da ima odredjene kvalitete. Da bude odredjen, mogud i dopušten. ODREDJENOST PREDMETA –na 2 načina: 1. neposredno 2. posredno Ugovorne strane po pravilu predmet odredjuju neposredno. Posredan način može biti dvostruk. Strane mogu u ugovoru navesti podatke na osnovu koga de se odrediti predmet ugovora. Takodje, strane mogu

predvideti da de predmet ugovora odrediti neko trede lice. Trede lice savesno i pošteno odredjuje predmet ugovora u odredjenom roku. Ako lice to ne učini, smatrade se da ugovor nije nastao. Kod ugovora o prodaji postoje posebna pravila: 1. Odredjivanje cene kod ugovora u privredi ZOO u čl. 25. stav 2 Ugovori u privredi su, u smislu ovog zakona, ugovori koje preduzeda i druga pravna lica koja obavljaju privrednu delatnost, kao i imaoci radnji i drugi pojedinci koji u vidu registrovanog zanimanja obavljaju neku privrednu delatnost zaključuju među sobom u obavljanju delatnosti koje sačinjavaju predmete njihovog poslovanja ili su u vezi sa tim delatnostima. Važi pravilo da ako cena nije odredjena niti ugovor ima dovoljno podataka za odredjivanje cene – takav ugovor nede biti ništav ved je kupac dužan da plati cenu koju je prodavac redovno npladivao u trenutku zaključenja, a u nedostatku te cene, bide obavezan da plati razumnu cenu. Čl. 462 ZOO stav 3, Pod razumnom cenom smatra se tekuda cena u vreme zaključenja ugovora, a ako se ona ne može utvrditi onda cena koju utvrđuje sud prema okolnostima slučaja.

2. Odredjivanje cne prepušteno tredom licu Ako trede lice nede ili ne može da odredi cenu, a ugovorne strane se ne slože nakandno niti ugovor raskinu, smatrade se da je ugovorena razumna cena. Čl. 465, stav 2 ZOO 3. Odredjivanje cne prepušteno na volju jednog ugovornika Važi pravilo da je takva odredba nepunovažna i smatrade se kao da cena nije ugovorena. Tada kupac duguje cenu kao u slučaju kada ona nije odredjena. Ugovor u privredi može ostati na snazi i kupac plada cenu koju je inače pladao ili razumnu cenu – čl. 466 ZOO Kada je predmet ugovora predaja stvari, važe dva pravila: 1. Individualno odredjena stvar – da bi se smatralo da je predmet ugovora dovoljno odredjen, ugvovor mora sadržati podatke kojima se otklanja svaka neizvesnost izmedju ugovornih strana šta je predmet ugovora. 2. Stvari odredjene po rodu – potrebno je da bude odredjena vrsta i količinia stvari. Ako nistu odredjeni smatrade se da ugovor nije nastao. Ne mora biti odredjen kvalitet i tada se smatra da je ugovoren srednji

Ugovori koji bi imali za predmet budude nasledstvo ili fideikomis bi bili nedopušteni. Predmet je suprotan prinudnim propisima kada pojedini propisi izričito zabranjuju da odredjene stvari budu predmt prometa /otrov.ne može biti predmet ugovora izvršenje radnje koja predstavlja krivično delo. Materijalna nemogudnost se deli na : a. Na ništavost se može pozvati svako rpavno zainteresovano lice. Nemogudnost može biti i: a. subsekventna Da bi ugovor nastao potrebno je da ne postoji inicjalna nemogudnost. javnom poretku ili dobrim običajima. MOGUDNOST PREDMETA Ugovora nema ako njegov predmet nije faktički mogud. Čl. 49 ZOO. . DOPUŠTENOST PREDMETA Čl. Predmet zabranjen normama gradjanskog prava – primer u ZON-u. subjektivnu – nastaje ugovor uprkos subjektivnoj nemogudnosti. Naknadna nemogudnost ne utiče na nastanak nego na prestanak ugovora. Predmet obaveze je nedopušten ako je protivan prinudnim propisima. Pravne posledice ugovora čiji predmet nije odredjen. eksploziv/ Predmet je suprotan javnom poretku . Početna. zabrana zaključenja ugovora o nasledjivanju ili fideikomisarne supstitucije. Sud na ništavost pazi po službenoj dužnosti. ova nemogudnost je pravno irelevantna. Naknadna. objektivnu – ugovor nede nastati i ova nemogudnost je pravno relevantna b. 48 ZOO Ugovor zaključen pod odložnim uslovom ili rokom punovažan je ako je predmet obaveze koji je u početku bio nemogud postao mogud pre ostvarenja uslova ili isteka roka.kvalitet stvari. Predmet ugovora mora biti mogud u momentu zaključenja ugovora. inicijalna b. mogud ili dopušten je apsolutna ništavost.

Dobijaju vreme dase raspitaju o pravu koje dobijaju iz ugovora.od principa konsensualizma postoje izuzeci. Danas se kontroliše pladanje poreza – država. forma ih tera na upoznavanje sa konsekvencama ugovora i na razmišljanje o ugovoru. Po pravilu. postoji neizvesnost i ne mogu se osloniti ni na svedoke.zakonom bitan uslov . PODELA FORME – prema 3 kriterijuma: . Naročito je ova tendencija za zaštitiom izražena kod dobročinih ugovora. okolnosti mogu biti nejasne za ugovorne strane. Volja se može izraziti pismeno. Svrha forme – propisuje se iz različitih razloga. ta zabrana ne postoji pa je ova funkcija izgubila na značaju. gestovima. Kod usmenih ugovora sedanje na ugovor bledi istranke mogu zaboraviti na šta su se obavezale. 2.U tim izuzecima je zakonom predvidjeno da ugovor mora biti zaključen u odredjenoj formi. Zaštita privatnih interesa ugovornih stana. takva neizvesnost ne postoji. porez na promet plada prodavac. Kod teretnih ugovora je drugačije jer postoji jednakost uzajamnih davanja.unapred predvidjen oblik u kome se izražava saglasnost volja ugovornih strana . dovoljno je da postoji prosta usmena saglasnost. Zaštita javnih interesa. U odredjenim slučajevima je moguda konverzija. do kada traje ugovor. Dokazna funkcija forme. Kada je ugovor zaključen pismeno. Do tada je psotojala zabrana sticanja prava svojine preko zakonskog maksimuma. Danas ima nekoliko funkcija: 1. Jedno vreme je ova funkcija je bila na prvom mestu. Propisujudi formu za ugovor o prometu nepokretnosti se ostvarivala kontrola da li neko stiče imovinu preko zakonskog maksimuma. Kada se ugovor zaključi usmeno. POSEBNI BITNI USLOVI ZA NASTANAK UGOVORA Traže se za nastanak samo nekih ugovora – kada to predviti Zakon ili kada je to predvidjeno voljom ugovornih strana. Od 70ih godina .Ne mogu se knvalidirati. Pravo na pozivanje na ništavost ne zastareva.rečima. usmeno. ali ugovorom može svoju obavezu preneti na kupca (što se u praksi najčešde i dešava).u našem pravu važi princip konsensualizma /za nastanak ugovora nije neophodna forma. Kupac ne može da upiše pravno na nepokretnosti u katastar pre nego što plati porez na promet. uvek de ugovorne strane modi da ponude dokaz u sadržini ugovora – čak i ako dodje do sudskog spora. 3. Bila je dominantna svrha forme do 70ih godina. propisujudi formu za neke ugovore ostvaruje kontrolu nad pladanjem poreza na promet apsolutnih prava. FORMA . Kod pismenih ugovora. opšteusvojenim znacima i konkludentnim radnjama/ . ali i dalje postoji.

bitnu. forma jeste. Odobrenje nije uslov za nastanak ugovora – može nastati i bez njega. Ima karakter službene radnje kada se daje zakonskom zastupniku ukoliko zaključuju ugovor kojim raspolažu imovinom maloletnika. Ako bude dato. ugovor ne nastaje. Kada je propisana. realnu formu . pismenu formu b. ugovor proizvodi pravna dejstva. tj. zakonsku formu b. Odobrenje ima značaj odložnog uslova za nastanak ugovornih dejstava jer ugovor nede proizvesti obaveze dok odobrenje ne bude dato. Forma i fiskalne formalnosti Fiskalne formalnosti su mere propisane zakonom u cilju potvrdjivanja da su izvršene odredjene .prema načinu ispoljavanja a. 3. U našem pravu je potrebno ograničeno poslovno sposobnom licu ili maloletnom licu odobrenje za zaključenje ugovora od strane roditelja odnosno staratelja.prema dejstvu a. dokaznu – ad probationem . Forma i formalnosti publiciteta Formalnosti publiciteta su zakonom propisane mere koje služe za zaštitu tredih savesnih lica – upis prava svojine u zmljišne knjige /kada se radi o nepokretnostima/.. a nema je. lica pod starateljstvom. ugovornu formu RAZLIKOVANJE FORME I SLIČNIH PRAVNIH INSTITUTA 1. svečanu – ad solemnitatem b. punovažno je nastao – formalnosti publiciteta nisu uslov za nastanak ili dejstva ugovora. Ako pravo svojine nije upisano u zemljišne knjige. formu javne isprave c. Odobrenje ima karakter izjave volje.prema izvoru nastanka a. Forma i odobrenje za zaključenje ugovora Forma je oblik kroz kji se izražava saglasnost volja i uslov za nastanak ugovora. Odobrenje je izjava volje lica ili akt državnog organa kojim se izražava saglasnost za zaključenje ugovora. 2. ugovor stvara obaveze za ugovorne strane.

finansijske obaveze u vezi sa ugovorom (registracija ugovora ili pečadenje ugovora). Imaju značaj sa stanovišta izvršenja finansijskih propisa ili obaveza, ali nemaju značaj za nastanak ugovora.

VRSTE FORME PISMENA FORMA

- sastoji se iz 2 elementa: 1. tekst izjave 2. potpis Ova dva elementa su bitna za potraživanje forme. TEKST IZJAVE može sastaviti: a. bilo koja ugovorna strana b. obe ugovorne strane c. trede lice - nije bitna podloga na kojoj se tekst piše - tekst izjave može biti napisan rukom, mehaničkim sredstvom, elektronskim sredstvima - broj primeraka nije značajan za punovažnost ugovora POTPIS – lični znak jednog lica koji se stavlja ispod teksta nekog dokumenta kojim neko potvrdjuje da je tvorac tog dokumenta ili da odobrava njegovu sadržinu. U gradjanskom pravu ima dvostruku funkciju: a. akt identifikacije volje jednog lica b. znak da je to lice izjavilo volju odredjene sadržine. - neophodno je da tekst izjave potpišu lica koja se ugovorom obavezuju - potpis mora da bude svojeručan (izuzetak samo kada neko ne zna da se potpiše i stavlja svoj rukoznak pred dva svedoka) - pravilo je da se potpis sastoji od imena i prezimena, ali je praksa otišla u drugom pravcu pa se u potpis unosi i titula, zanimanje, nadimak, pseudonim... Ipak, neophodno je da potpis sadrži dovoljno znakova da se pouzdano utvrdi ko je potpisnik ugovora - mesto stavljanja potpisa je po pravilu ispod teksta izjave jer važi pretpostavka de je istinito ono što se nalazi iznad potpisa, ali to nije neophodno. ZOO ne traži izričito da potpis bude na dnu teksta - za punovažnost pismene forme nije neophodan datum, ali je poželjan jer od tada ugovor proizvodi pravna dejstva i od tada počinju da teku izvesni rokovi - potpisi tredih lica (svedoka, lica koje je sastavilo ugovor...), nisu neophodna za punovažnost ugovora

Hiber FORMA JAVNE ISPRAVE - javna isprava – isprava koja potiče od državnog organa. Razlikovanje privatne i javne isprave – privatna je pismena izjava koju su sačinile stranke. Kod privatnih isprava je mogude dokazivati da ono što je u ispravi nije tačno i nema prioritet u odnosu na druge dokaze. Javna isprava je isprava u čijem nastanku učestvuje državni organ il drugi subjekt na koga su preneta javna ovlašdenja u kreiranju pismene ipsrave. Forma javne isprave je jedan od mogudih oblika da volja bude izražena. Vrsta forme po dejstvu: ad solemnitatem i ad probationem. Najčešde je javna isprava u formi ad solemnitatem. Zakon je predvidja da bi se štitio javni interes. Kod solemnizacije, javni organ daje privatnoj ispravi karakter javne isprave. Forma javne isprave ima posebni procesni – dokazni značaj i nezavisno od značaja za punovažnost ugovora. Javna isprava je (pismena) isprava koju sačinjava (izdaje, overava) nadležni organ. Oboriva pretpostavka je da je ono što je obuhvadeno javnom ispravom tačno, istinito. Izuzetno, može biti oboriva pretpostavka ili to postati protekom vremena tj. istekom odredjenih rokova. UGOVOR U FORMI JAVNE ISPRAVE Izajve volje su date uza sadejstvo državnog oragana koji im je u odredjenoj meri dao oblik ( pa od toga zavisi šta je obuhvadeno dejstvom javne isprave). Učešde državnog organa u formi javne isprave: a. OVERA POTPISA na privatnoj ispravi od strane državnog organa – potvrdjuje se da izjave volje potiču od strane lica naznačenih u ispravi – kod nas se naziva „legalizacija“ privatnih prava. b. SOLEMNIZACIJA privatne isprave podrazumeva da stranke sastave privatnu ispravu, a nadležni organ daje snagu javne isprave celom ugovoru (ne samo potpisima), potvrdjuje se da je sadržina ugovora zaista i izjava volje ugovornih strana. c. PUNA FORMA javne isprave – sačinjavanje ugovora od strane nadležnog organa na osnovu izjave volje ugovornih strana. Ceo ugovor je snadbeven snagom javne isprave. Kada državni organ solemnizira ugovor ili mu daje punu formu, može se desiti da je saglasnost volja

suprotna pravu ili moralu, i tada postoji razlika izmedju klauzula koje su: a. ništave – državni organ odbija da sačini tj. solemnizira ugovor b. rušljive – državni organ upozorava stranke da je takva klauzula potencijalna nevažnost takvog ugovora. Ako stranke ipak insistiraju na zaključenje ugovora sa takvom klauzulom, državni organ sačinjava ugovor uz napomenu da ih je upozorio.

Slučajevi zakonske forme javne isprave kod nas: 1. isključiva: promet nepokretnosti, naslednopravni ugovori, bračni ugovori 2. konkurentska: neke forme testamenta - forma javne isprave – i verodostojna isprava i izvršna isprava

VRSTE FORME: Vrste po poreklu, izvoru pravila o formu: a. zakonska forma – u zakonu predvidjeno da se ugovor propisuje u odredjenoj formi (ZOO ili drugi zakoni) b. ugovor(e)na forma – nstaje tao što se stranke u postupku zaljučenja ugovora sporazumeju da ugovor zaključe u odredjenoj formi. Vrste po dejstvu (značaju): a. ad solemnitatem – bitna forma, uslov za punovažnost ugovora. Moguda je konvalidacija kada ugovorne strane izvrše obavezu u celini ili pretežno i ako to nije protivno svrsi zbog koje je forma predvidjena (svrha može biti da štiti javni i privatni interes). b. ad probationem – dokazna forma. I u nedostatku forme, ugovor važi, ali se postojanje, sadržina, obim ugovornih obaveza mogu dokazivati samo formom. c. Ugovorna forma kojom se obezbedjuje prost dokaz o zaključenju i sadržini ugovora. Po ZOO, čl. 69, stav3: Ako su ugovorne strane predvidele posebnu formu samo da osiguraju dokaz svoga ugovora, ili da postignu što drugo, ugovor je zaključen kad je postignuta saglasnost o njegovoj sadržini, a za ugovarače je u isto vreme nastala obaveza da ugovoru daju predviđenu formu. Po čl. 70, stav 2 - Ugovor koji nije zaključen u ugovorenoj formi nema pravno dejstvo ukoliko su stranke punovažnost ugovora uslovile posebnom formom.

REALNA FORMA Realni ugovor se zaključuje predajom stvari, a druga strana prihvata obavezu da stvar vrati. Bivši realni su

ona ima za cilj popravljanje ili izravnavanje . a forma je propisana samo u interesu stranaka.sastoji se u oduzomanju ili ograničavanju nekog prava počinioca.pored onog što je uneto u pismeni sporazum. ako su u pitanju sporedne tačke 2. ako te tačke nisu obuhvadene ugovorom (što se i podrazumeva) 3. vradanjem stvari) PRETPOSTAVKA POTPUNOSTI ISPRAVE (FORME) .ako se njima olakšava ili smanjuje obaveza.sada konsensualno realni ugovori i sastoje se iz 2 faze: 1. punovažnost istovremenih dopuna proizvodi pravno dejstvo: 1. stranke ugovore još nešto (usmeno). naknada stete-Djurdjevic predavanja NAKNADA ŠTETE Naknada štete je sadržina obaveze štetnika i istovremeno sankcija ya njegovu građansko pravnu odgovornost. Pošto važi pretpostavka potpunosti. punovažnost nije suprotna cilju forme PUNOVAŽNOST ISTOVREMENIH IZMENA . Punovažnost istovremenih usmenig dopuna 3. konsensualna – stvara obavezu da stvar bude predata 2. obaveza druge strane da stvar vrati (nova saglasnost volja se postiže predajom.zakonska il ugovorna forma – važi samo ono što je u toj formi izraženo pa se postavljaju pitanja: 1. Punovažnost istovremenih usmenih pogodbi 2.nanošelje zla počiniocu krivičnog dela.ona nema za cilj nanošenje zla. Naknada štete nije represija. ako te tačke nisu u suprotnosti sa sadržinom ugovora 4. Ona se razlikuje od sankcija za krivičnopravnu odgovornost-represija. Punovažnost istovremneih usmenih izmena 4. Forme raskida PUNOVAŽNOST ISTOVREMENIH USMENIH POGODBI .

PRAVILA O NAKNADI NEIMOVIMSKE ŠTETE PRAVILA O NAKNADI IMOVINSKE ŠTETE Imovinska šteta-umanjenje nečije imovine.da iznajmi vozilo od nekog renta car preduzeda da bi obavljao poslove/ .unapred se ne utvrđuje koji oblik ima priorite.popravka oštedene stvai-to je prioriteten oblik naknade u našem pravu b. PRAVILA O NAKNADI IMOVINSKE ŠTETE II.nemačko.sprečavanje njenog uvedanja.tako što de se oštedenom dati druga stvar iste vrste kao i stvar koja je oštedena 2.Pitanje obima naknade imovinske štete 2. 185 stav 1: Odgovorno lice dužno je uspostaviti stanje koje je bilo pre nego što je štete nastala.Njome se ne uspostavlja stanje stvari koje je postojaloa pre prouzrokovanja štete.ved se dozvoljava sudu da u svakom konkretnom slučaju utvrdi prioritet-švajcarsko pravo III. Zove se još i NATURALNA RESTITUCIJA. /ako je stvar propala za koju se ne može dati druga stvar-umetnička slika/ Ako je uspostavljanje ranije stanja šteta ne uklanja u potpunosti onda se dosuđuje i naknada u novcu /u udesu automobil bude uništen.NOVČANA NAKNADA-to je naknada vrednosti stvari koju je ona imala pre prouzrokovanja štete.prioritet ima uspostavljanje ranijeg stanja-austrisko pravo i naš ZOO Čl.Naknada štete ima kao posredan cilj nanošenje štete.dok čeka na popravku.USPOSTAVLJANJE RANIJEG STANJA-sastoji se u tome što je odgovorno lice dužno da stvari oštedenog dovoede u ono stanje u mome su se nalazile pre prouzrokovanja štete. 1.Francusko. Može biti izvrsena na tri načina: 1. Ako uspostavljanje ranijeg stanja nije mogude. Odnos izneđu ove dve vrste naknade: I.Pitanje obima/visine/ obaveze naknade 1.štetnik je dužan da da naknadu u novcu. ZOO: I.ali to nije suština naknade.pa dok je na popravci vlasnik mora.englesko pravo-prioritet ima naknada u novcu II. Skica:povreda nekog zakonskog interesa Naknada imovinske štete ima za cilj da popravi ono što se desilo u imovinskim dobrima nekog lica.Pitanje obima naknade-na koji način se šteta može nadoknaditi? a.povradaj stvari koja je oduzeta 3.ved stanje jednake ili približno jednake vrednoti stvari koje je bilo pre prouzrokoavanja štete.stanja u imovini oštedenog lica u odnosu na stanje koje je postojalo pre prouzrokovanja štete.

Štetnik treba da nadoknadi celokupnu štetu bez obzira na stepen krivice.izuzeb kada okolnosti slučaja opravdavaju uspostavljanje ranijeg stanja! /malometnik razbije prozor.I po Skici se morala nakoknaditi potpuna šteta.Uspostavljane ranijeg stanja je pravilo u našem pravu. Skica:čl 153 Ako je šteta prouzrokovana omaškom.Pitanje obima/visine/ obaveze naknade-pitanje određivnaja visine obaveze štetnika. Postoji saglasnost u tome da: Visina naknade koju štetnik duguje ne može biti veda od veličine štete koju je prouzrokovao! Postoji razlika u tome da li štetnik ono što duguje može da bude manje od veličine štete. Visina naknade uvek mora da odgovora veličini štete i na to nema nikakvog uticaja stepen krivice sa kojim je šteta prouzrokovana.to je prepušteno sudu.nego se mora uzeti u obzir i stepen krivice.a otac mu je staklorezac/ Sud može sam.ako je šteta bila prouzrokovana namerno ili grubom nepažnjom.dosuditi naknadu u novcu ako smatra da nije nužno da odgovorno lice uspostavlja ranije stanje-novina ZOO.ali ako je šteta prouzrokovana omaškom. .bez obzira na zahtev oštedenog.u sudskoj praksi. 3. Pomak je bila SKICA. 2.izravnavanje stanja.koja se svakom mogla desiti. Definitivno je na pušten sisitem iz SGZ donošenjem ZOO. Srpsko pravo je do II svetskog rata prihvatalo I rešenje. PRINCIP POTPUNE NAKNADE IMOVONSKE ŠTETE Cilj naknade imovinske štete je popravljanje.ako je šteta prouzrokvana tešim stepenom krivice štetnici treba više da odgovraju.prema pravilima SGZ došlo bi se do toga da oštedeni priželjkuje da mu šteta bude pričinjena namerno. ZOO je prihvatio sistem potpune/integralne/naknade.sud može umeriti naknadu izmaklog dobitka. 2.pa bi onda i određivanje visine naknade bilo u rukama suda i njegove subjektivne ocene.Ako je šteta bila prouzrokovan običnom nepažnjom štetnik je bio dužan da nadoknadi samo stvarnu štetu /ideja distributivne pravde/ Štetnici koji su štetu prouzrokovao istim stepenom krivice treba isto da odgovaraju za njenu naknadu.mogude je i sa blažim stepenom krivice prouzrokovati vedu štetu i obrnuto.ako je šteta prouzrokovana lakšim stepenom krivice štetnici treba blaže da odgovaraju.Ali to pravilo je dispozitivne prirode-oštedeni može svojom jednostranom voljom otkloniti primenu ovog pravila. 185 stav 4-sud de dosuditi oštedeniku nakandu u novcu kada on to zahteva. Argumenti: 1. 4. Posle II svetskog rata počinje da se odstupa od tih pravila. II. Visina naknade ne treba da zavisi samo od veličine štete. I.visina naknade ne mora jednako da pogađa štetnike ako su različitog imovnog stanja. Čl.visina štete ne mora uvek odgovarati stepenu krivice.ne postoje precizni kriterijumi za razlikovanje pojedinih stepena krivice.kako bi dobio vedu naknadu.To je ustanovljeno u interesu oštedenog.Prema SGZ visina naknade bila je jednaka veličini štete.ima pravo sa zahteva da mu se naknada da u novcu.nije se morala nadoknaditi cela iznakla korist.

189 ZOO stav1. Čl.Naknada treba u svemu da bude ekvivalentna šteti.Kada je štetnik prouzrokovao štetu radedi nešto na korist oštedenog. Kada naknada može biti manja nego što iznoso šteta.kada je štetnik slabog imovnog stanja čl.Oštedeni mora cifarski odrediti visinu štete-kada je u pitanju stvarna šteta.ali postoje i situacije kada naknada može da bude veda nego što iznosi šteta. 2.Oštedenik ima pravo kako na naknadu obične štete.vodedi računa o materijalnom stanju oštedenika.Sud mora sda vodi računa jedino da bude zaštiden interes oštedenog.NAKNADA VEDA OD ŠTETE Čl.tako i na naknadu izmakle dobiti. Čl. I.ako ona nije prouzrokovana ni namerno ni krajnjom nepažnjom. da je štetnik prilikom prouzrokovanja štete na stvarima oštedenog postupao sa pažnjom koju poklanja svojim stvarima II. Uslov: -da je nečija stvar oštedena krivičnim delom sa umišljajem Sud de sačekati odluku krivičnog suda. da štetnik nije prouzrokovao štetu ni namerno ni krajnjom nepažnjom b.a oštetnik je slabog imovnog stanja. Izmakla korist je bududa šteta-zbog toga se ona ne može cifarski dokazati od strane oštedenog.Opseg.obim štete mora da dokaze oštedeni.te bi naknadapotpuna dovela ga u oskudicu. Uslovi: a.a zatim na osnovu opsega sud utvrđuje naknadu. Kako sud utvrđuje visinu štete? -na osnovu dokaza koje mu podnese sam oštedeni.osuditi odgovorno lice da isplati manju naknadu nego što iznosi štete. da je štetnik prouzrokovao štetu radedi nešto u korist oštedenog. c.190 ZOO-Sud de uzimajudi u obzir i okolnosti koje su nastupile posle prouzrokovanja štete. . 189 stav 4.a njegov interes je da mu šteta bude nadoknađena u potpunosti.sud može odrediti visinu naknade prema vrednosti stvari koju je ona imala za oštedenog-afekciona vrednost. Uslovi: a.dosuditi naknadu u iznosu koji je potreban da se oštedenikova materijalna situacija dovede u ono stanje u kome bi se nalazila da nije bilo štetne radnje ili propuštanja.bez nakande b. da je štetnik takvog imovnog stanja da bi ga isplata celokupne naknade dovela u oskudicu. Od principa potpune naknade postoje odstupanja. 191 stav 1 – sud može. Potrebno je da oštedeni nije tako slabog imovnog stanja da bi on bez potpune nakande ostao bez važnih dobara koja su mu neophodna za život. Prilikom odmeravanja visine naknade nema nikakav značaj stepen krivice.kada je stvar uništena ili oštedena krivičnim delom sa umišljajem.NAKNADA MANJA OD ŠTETE 1.ali nije neophodna pravosnažna sudska odluka.

Imovinska šteta može nastati i kao posledica nečije smrti.nastaju 4 vrste troškova koje odgovorno lice mora da nadoknadi: a.crnina.zbog toga što je u momentu otklanjanja štete on svoje nenovčano potraživanje pretvorio u novčano. Može se desiti da vrednost tog dela u momentu presudjenja biti vedi nego što je bila u momentu otklanjanja štete-on ima pravo na zateznu kamatu.za nadgrobni spomenik.telesne povrede ili oštedenja zdravlja 1. U obzir dolaze 3 momenta: 1.U jednom momentu može biti manja.ne čekajudi odluku suda-tada visina štete se nede utvrđivati prema momentu presuđenja.U slučaju kad je šteta nastala kao posledica nečije smrti.Mana ovog rešenja je što ne vodi računa o tome da se veličina štete od momenta prouzrokovanja do pravosnažnog okončanja sudskog postupka o zahtevu oštedenog može povedati.za grobno mesto. U našoj sudskoj praksi postavljeno je pitanje da li štetnik treba da nadoknadi sve ove troškove?Dilema .nego prema momentu kada je šteta otklonjenatada se zna tačno njena visina. 2.ali ne otklanja sve negativne posledice od momenta podnošenja tužbe do momenta pravosnažnosti. Prema kom momentu se utvršuje visina naknade štete? Veličina štete se može menjati.vrši se na osnovu sadašnjih činjenica koje su poznate s obzirom na budude okolnosti koje se predpostavljaju.troškovi posluženja.za održavanje groba.momenat presuđenja.čitulja.Sud utvrđuje izmakle koristi na osnovu sopstvene koristi.za sveštenika.troškove za sanduk.troškovi sahrane-obuhvataju izdatke koji su učinjeni za prevoz posmrtnih ostataka.momenat podnošenja tužbe sudu-prihvaden je bio u SGZ-ovo rešenje je bolje od predhodnog.Naknada imovinske štete u slučaju smrti 2. 3.Naknada imovinske štete u sličaju telesne povrede i oštedenja stvari 1.za ukop.da bi se kasnije povedala i obrnuto.odnosno momenat donošenja odluke suda-po ZOO-prema veličini štete u momentu donošenja pravosnažne odluke MOMENAT ODREĐIVANJA VISINE ŠTETE Različit MOMENAT DOSPELOSTI OBAVEZE NA NAKNADU ŠTETE -to je momenat kada je šteta proutrokovana /od tog momenta oštedeni može tužiti štetnika sudu/ Oštedeni podnese zahtev za naknadu štete pa sam nadoknadi štetu.momenat prouzrokovanja štete-prihvaden je u austrijskom pravu.za grobnu muziku. Sud mora angažovati veštaka i na osnovu nalaza veštaka utvrditi koliko de u bududnosti biti veličina izmakle dobiti.

.lica koja za vreme života umrlog nisu ostvarila pravo na izdržavanje. 1..visina izdržavanja koju bi oštedeni dobijao od poginulog da je ostao u životu-drugi kriterijum za . Drugi troškovi u vezi sa lečenjem-troškovi puta koja su platila bliska lica da bi posedivala umrlog dok je bio u bolnici..porodično stanje.koji se može na odgovarajudi način imovinski izraziti.Prema stanovištu sudova u ograničenom obimu..naknada troškova koje je umrli platio za boravak u sanatorijumu..supružnik.za obavljenu hirušku intervenciju.ukupan iznos naknade nije unapred određen 3. Na naknadu troškova sahrane imaju pravo lica koja po zakonu imaju pravo na pravičnu novčanu naknadu za duševne bolove usled smrti bliskog lica /dete.izgubljena zarada-mogude je da lice ne umre odmah..iznosi obroka su jednaki i unapred fiksirani Kako se određuje visina mesečnog obroka novčane rente? Visina novčane rente se odmerava s obzirom na sve okolnosti slučaja a ne može biti veda od onoga što bi oštedeni dobijao od poginulog da je ostao u životu.roditelji. v..Pravo na nakandu ovih troškova imaju lica koja su stvarno učinila ove izdatke.Visina novčane rente se određuje s obzirom na okolnosti slučaja-imovno stanje.nego da bude prvo na lečenju i tada gubi zaraduštetnik je dužan da nadoknadi izgubljenu zaradu koju umrli nije ostvario dok je bio na lečenju. g. 2. Rodbina umrlog podiže spomenike različite veličine-da li treba nadoknaditi stvarne izdatke ili ih treba ograničiti.periodičnost naknade 4..lica koja je umrli izdržavao/lica koja po zakonu imaju subjektivno pravo da zahtevaju izdržavanje od umrlog i koja su to pravo ostvarola dok je umrli bio u životu/ 2.oni troškovi koji su učinjeni radi prestiža se ne računaju.naknada štete koju trpe lica koja je umrli izdržava ili redovno pomagao.lica koja je umrli redovno pomagao/lica koja nemaju subjektivno pravo da zehtevaju izržavanje.ali koja je on pomagao materijalno dok je bio u životu/Štete koju ona trpe je povreda zakonitog interesa-svaki ozbiljan interes.pod uslovom da su oni uobičajeni u mestu sahrane.troškovi lečenja i drugi troškovi u vezi sa lečenjem-naknada koja se plada za obavljanje lekarskih usluga.čiji iznos nije unapred određen u ukupnom iznosu koji se plada periodično u unapred određenom iznosu: Obeležja: 1ona se duguje uvek u novcu 2. b. 3.kao i lica koja su po zakonu imalo pravo da zahtevaju izdržavanje od umrlog Imamo 3 kategorije lica koja imaju pravo na naknadu ovih troškova: 1.troškovi dovoženja i odvoženja umrlog dok je bio u bolnici...oko toga da li treba isplatiti troškove oko nadgrobnog spomenika.ali koja bi to pravo prema umrlom imala da je on ostao u životu/pravo roditelja od deteta ako su nesposobna za rad i nemaju sredstava za život.ako ti uslovi postoje i dalje oni mogu tražiti naknadu/ Pravo ovih lica nije izdržavanje ved pravo da zahtevaju naknadu štete zbog izgubljenog izdržavanja!!! Ova naknada se dosuđuje u novcu.nisu tražili za života.zdravstveno stanje. Od 1970 god i proširene sednice Vrhovnog suda ZU i troškovi nadgrobnog spomenika se moraju nadoknaditi.brada i sestre ako su živeli u zajednici sa oštedenim/.nabavka lekova.

Naknada imovinske štete u slučaju telesne povrede i oštedenja zdravlja 1.izgubljena zarada usled potpune ili delimične nesposobnosti za rad posle lečenja 4. Ugovor o delu sa nekim licem.kao i zarada koji bi ostvario radom samom sebi/prihodi koje zaposleni ostvaruje radedi na svojoj imovini/. na osnovu ugovora o radu . U sudskoj praksi naknadu štete pod tačkom 3 imaju kako zaposlena tako i nezaposlena lica.oštečeni može tražiti obezbeđenje za njegovo potraživanje-na primer:konstituisanje hitotekeOštedeni ima pravo da zahteva kapitaliziranje tj da se renta dosuđuje u celini u jednom ukupnom iznosu. Sud određuje koliki je iznos mesečne rente.jedino što se ne nadoknađuje je zarada iz neke nedozvoljene delatnosti.a ne u periodičnim davanjima-onda kada se ne pruži traženo obezbeđenje i drugi ozbiljni razlozi/odgovorno lice je strani državljanin/. Student dok se nalazi na studijama nema pravo na naknadu za izgubljenom zaradom.koje se kao takvo ne može prenositi na druga lica ni poslovima INTER VIVIOS ni poslovima MORTIS CAUSA-ako su iznosi rente dospeli onda se oni mogu preneti drugom licu-sporazum mora biti pismen a njime se regulišu rokovi o isplati obroka u momentu dospelosti prava na novčanu rentu postalo imovinsko pravo jer su dospeli iznosi rente ušli u imovinu oštedenog sa kojima može slobodno raspolagati-isto tako i ako je pokrenut sudski postupak u kome je štetnik pravosnažno osuđen na isplatu dospelih a neispladenih obroka.umanjenja ili gubitka radne spospobnosti oštedenog lica. Pravo na novčanu rentu je lično pravo oštedenog. 2.oštedenja zdravlja.troškovi usled povedanja potreba oštedenog-u oblicima novčane rente 5.pa de taj iznos pomnožiti sa predpotavljenim periodom u kome bi postojali uslovi da lice koje je bilo izdržavano ili primalo redovnu pomod od umrlog.od takvog iznosa izkapitalizirane rente koju de dosuditi oštedenom.telesne povrede.no to je zarada i koju to lice ostvaruje izvan radnog vremena po nekom drugom osnovu. Po pravilu. Trajanje rente može biti određeno a može trajati i doživotno.reta se određuje prema vremenu u kome postoje uslovi da bi oštedeni imao pravo da zahteva izdržavanje/onoliko koliko bi trajalo i samo izdržavanje/ Izuzetno može trajati i doživotno-kada bi izdržavanje bilo dosuđeno zbog nesposobnosti za rad i nedostatka sredstava za život poverioca izdržavanja.šteta ako su za njegovo dalje napredovanje uništene ili smanjene mogudnosti Izgubljena zarada jednaka razlici između zarade koju bi oštedeni ostvario i naknade za bolovanje koju dobija.utvrđivanje visine novčane rente. Zarada nezaposlenog lica-pravo na naknadu zarade usled nesposobnosti za rad jer je umanjen obim poslova čijim obavljanjem neko doprinosi sopstvenom domadinstvu. .Zarada zaposlenog lica je zarada koji zaposleni ostvaruje iz radnog odnosa tj.ali ovo pravo stiče od momenta kada bi prema svojim ličnim sposobnostima i drugim okolnostima počeo da stiče zaradu.troškovi lečenja i u vezi sa lečenjem 2.npr.izgubljena zarada oštedenog za vreme lečenja 3. Ako dođe do promene okolnosti koje jesud imao u vidu štetnik i oštedeni mogu tražiti da se izmeni visina obroka koju je sud odredio-KLAUZULA REBUS SIC STANTIBUS. ZOO propisao je da se novčana renta dosuđuje i zbog gubitka zarade usled potpune ili delimične nesposobnosti za rad.

Novčana naknada 1.navodi koji se iznose su neistiniti 2. objavljivanje presude na trošak štetnika b.povlačenje izjave ili šta drugo čime se postiže svrha naknade štete. 198 stav 1-naknada štete nastale povredom časti-omalovažavanje nekog lica može da dođe i do imovinske štete ukoliko to lice ne zaključi određeni ugovor/javlja se kao izgubljena dobit/-lice koje je takvu izjavu dalo nadoknađuje i imovinsku štetu. Čl. 198 stav 2-naknada štete izazvana neistinitim navodima-može se pretrpeti i imovinska štete. 2. PRAVILA O NAKANDI NEIMOVINSKE ŠTETE Ima 2 oblika: 1. Tri načina: a.Uspostavljanje ranijeg stanja 2. Povlačenje izjave-naknadna izjava samog štetnika kojom on opovrgava navode o nekom licu koje je izrekao /izneo/ u svojoj prethodnoj izjavi-efikasniji način uspostavljanja ranijeg stanja-ne može se u potpunosti uspostaviti ranije stanje. uslovi da bi štetnik odgvarao: 1. 199 u slučaju povrede prava ličnosti sud može narediti na trošak štetnika objavljivanje presude odnosno ispravku. Njen cilj je satisfakcija-zadovoljenje. Objavljuje se presuda čime se pravosnažno opovrgavaju tvrdnje iznete izjavama štetnika koje vređaju čast ili ugled nekog lica na trošak štetnika. II.novčana naknada prema tome nije .Novčana naknada Čl 200 ZOO Novčana naknada neimovinske štete nije reparacija. povlačenje izjave kojom je povreda učinjena Sud može na zahtev oštedenog da odredi nešto drugo čime se potiže svrha naknade. Čl. Objavljivanje demantija tj ispravke neistinite informacije o oštedenom kojom je povređen ugled ili čast oštedenog-izjava oštedenika kojom on sam opovrgava neistinite tvrdnje.onaj koje iznosio neistinite navode zna da su ti navodi neistiniti Štetnik odgovara za svaki stepen krivice-ako je nešto saopšteno iz obične nepažnje. odgvara se za štetu.Uspostavljanje ranijeg stanja-u najvedem broju slučajeva nije mogude.Naknada imovinske štete izazvane povredom časti i širenja neistinitih navoda Čl. oštedeni treba sa iskoristi novčanu naknadu kako bi pribavio neko drugo dobro. objavljivanje ispravke na trošak štetnika b.

Stankovid.nikada poptuna-pravična novčana naknada-ona nikada ne može da otkloni sve posledice prouzrokovanja štete -novčana naknada se može dosuditi samo za fizičke bolove. Konstantinovid-prvi put u našem pravu predviđena je mogodnost da se i za neimovinsku štetu može dati novčana naknada.a to su oni koji su dužeg trjanja i intenzitete. Ne trpe sva lica štetu istog intenziteta Monografija“Novčana naknada neimovinske štete“ prof.po ZOO neograničneno .jer bi ona služila bogadenju.naručito o veličini i trajanju bola i straha .Skica je priznala pravo na novčanu naknadu neimovinske štete .u sudskoj praksi samo strah za sebe/ sopstveni život sopstvenu telesni integritet/ Da bi sud dao novčanu naknadu zakon mu nalaže da vodi računa o dve stvari -okolnosti slučaja.cilju kome služi novčana naknada/satisfakcija/kao i da se njome ne pogoduje težnjama koje su protivne njenoj prirodi i društvenoj svrsi. duševne bolove-samo onaj koji je proistekao iz umanjenja životne aktivnosti. naruženosti.Sva lica čije su afekcije povređene usled smrti ne mogu imati pravo na novčanu naknadu. za strah.Nije nikada postao zakon.ali je imao jak uticaj na sudove.odnosno lice koje je postalo težak invalid -posredna žrtva-drugo lice koje trpi duševni bol usled smrti ili teškog invaliditeta žrtve. 1. Čl. Sudovi ovu odredbu razumeju tako što se daje naknada samo za znatniju strah i bol.ljubav koje gajimo prema nekom licu. Smrt jednog lica prouzrokuje duševen bolove svima koji su osedali prema njemu neku vrstu afekcije. a. Visina novčane naknade de biti veda ukoliko je bol više intenzivan i traje duže vreme ali i obrnuto. One mogu biti povređene na 2 načina.psihičke bolove i strah ne treba davati novčanu naknadu. 201 ZOO -duguje se zbog povrede afekcije prema nekom bliskom licu -afekcije-su naklonost.časti. Za razliku od Skice.ved samo u posebnim slučajevima.po široj osnovi od ZOO-sud je mogao nezavisno od naknade imovinske štete.novčana naknada za duševne bolove usled smrti.smrti bliskog lica.privrženost.ukoliko je to osnovano.povreda ugleda.o značaju povređenog dobra. Novčana naknada za duševne bolove u slučaju smrti ili teškog invaliditeta bliskog lica.1951 donet je Nacrt zakona o naknadi štete-prof.kao i u njenom odsustvu dosuditi određenom licu svotu novca za pretrpljenu neimovinsku štetu.ZOO ne daje pravo na novčanu naknadu neimovinske štete ne daje je uvek. .kada bi morao svima njima nadoknaditi štetu.slobode i u nekim posebnim sličajevima/obljuba/. To bi moglo dovesti do ekonomskog uništenja štetnika.odanost. Ranije se smatralo da za fizičke.tako što lice koje volimo postane težak invalid Usled ovih povreda uvek imamo 2 žrtva -neposredno lice koje je umrlo.s obzirom na težinu krivice i težinu pričinjene štete.tako što lice koje volimo izgubi život 2.

vanbračni drug-da je postojala trajnija vanbračna zajednica Ova lica imaju pravo na novčanu naknadu samo ako sud nađe da okolnosti slučaja. Skica-da pravo na novčanu naknadu usled smrti imaju članovi uže porodice umrlog lica. ovo pravilo zavisi od okolnosti slučaja.ali i ostala lica koja trpe duševni bol zbog povrede afekcije ali samo ako dokažu da trpe dovoljno ozbiljnu imovinsku štetu.naknada neimovinske štete usled invaliditeta žrtve koja je preživela ali je povređena visokim stepenom invaliditeta.brada i sestre-da su sa umrlim živeli u trajnoj zajednici života 5. b.koja je dovela do naročito teškog invaliditeta.lukavstvom. intenzitet i trajanje povrede/bolova/ to nalažu. I ovde.Ovo pravo nemaju brada i sestre.visine i trajanja bola. Naknada budude štete . Neposredna žrtva trpi duševne bolove. ZOO-delimično je prihvatio rešenje iz Skice -pravo na novčanu naknadu imaju članovi uže porodice: 1.pod uslovom da postoji trajnija zajednica života. nadređenosti.daje pravo na naknadu.odnosom podređenosti. ZOO-priznaje bliskim licima pravo na novčanu naknadu za njihove duševne bolove.bračni drug. vanbračni drug. Još jedan slučaj u ZOO-pravo na novčanu naknadu zbog duševnih bolova ima i lice koje je žrtva nekog krivičnog dela protiv dostojanstva ili morala.odnosno bez ispunjavanja dodatnih uslova. Do donošenja ZOO.stepen telesne povrede – samo ona telesna povreda.posrednim žrtva nije bilo priznato pravo na novčanu naknadu za duševne bolove u slučaju teškog invaliditeta.zato što su izloženi prizoru patnje koje trpi neposredna žrtva.krug lica koja imaju pravo na naknadu-deca. 2.ali duševne bolove trpe i druga lica-članovi njegove uže porodice.bračni drug 2. Pravo na novčanu naknadu u posebnim slučajevima SGZ-ženskom licu koje je prinudom.a ne samo žensko lice.jačina.navedeno na obljubu ZOO je zadržao ovaj slučaj-čl 202 Razlika je u tome što po ZOO pravo na naknadu ima svako lice.ali i 4. roditelji -uvek.-da to pravo bude priznato samo onim licima koja trpe ozbiljnu imovinsku štetu-najbliži srodnici i bračni drug-uvek.deca 3.roditelji. Dva ograničenja: 1.

„Kritika čistog uma“ i „Osnovi metafizike morala“ Teorija autonomije volje je primenjena u svim oblastima građanskog prava. Zakon postoji da bi volji obezbedio pravnu snagu. Pravo ne proizilazi iz zakona ved individualne volje čoveka. delo u kojem je teorija autonomije volje kompletno utemeljena je delo Žan Žak Ruso-a „Teorija društvenog ugovora“ . -najopštija su : 1.Sud de na zahtev oštedenog lica dosuditi nakandu i za bududu štetu.autonomija volje izražava se u principu slobode ugovaranja . NAČELO AUTONOMIJE VOLJE 2. -subjektivno građansko pravo-pravo iz neposredne čovekove volje -božansko pravu. U Nemačkoj fiilozofiji najvedi zagovornik je bio Kant. Predavanja 2011.ali može trpeti štetu u nakom kasnijem periodu kada stekne psihičku i emocionalnu zrelost. -ovi principi su ugrađeni u francusku Deklaraciju o pravima čoveka i građanina. Neka su opštija od drugih u smislu da ostala proizilaze iz tih opštih. Volja čoveka je neprikosnovena i suverena i ona stvara pravo.. Stvarno pravo.NAČELO SAVESNOSTI I POŠTENJA NAČELO AUTONOMIJE VOLJE:filozofsko načelo koje kaže da je individualna čovekova volja iznad zakona. Ova teorija je ubrzo bila prihvadena u Francuskoj i predstavlja inspiraciju građanske revolucije.pre svega na planu ličnog prava gde znači da svakom licu pripadaju određena lična prava kroz koja se izražava sloboda njegove ličnosti. ne može u momentu smrti trpeti duševni bol.jedino pravo koje se može suprostaviti subjektivnom građanskom pravu.izražena u principu neograničenog prava svojine Nasledno pravo.-Pravo deteta kome je otac poginuo u sabradajnoj nesredi.ako je po redovnom toku stvari izvesno da de ona trajati i u bududnosti-ZOO.u principu slobode zaveštanja Obligaciono pravo. On je dalje na planu etike.individualna volja koja zajedno sa voljom drugog lica sklapa ugovor je osnovna funkcija svake države.koje tada ima 1 god.moralne filozofije razvio princip teorije autonomije volje.zbog toga zakon ne sme postavljati bilo koja ograničenja slobodi volje. Hugo Grocijus je ove osnovne postulate izložio u svom delu „ O pravu rata i mira“ 1625. OSNOVNA NAČELA ZOO Nalazi se čitav niz načela ali nemaju sva isti značaj.

-ograničena sloboda da se zaključi neki drugi ugovor (pravo preče kupovine) -ograničena i sloboda da se uredi sadržina u nekim situacijama tako što zakon propisuje sadržinu ugovora ili u pojedinim slučajevima u ugovora u prodaji propisuje maksimalnu cenu za određene proizvode. Volja po ovom načelu mora biti pokorena opštim moralnim principima i zakonu. -dispozitivnost. 2.Sloboda ugovaranja je pravo svakog lica da odluči da li de da zaključi ugovor ili ne.svaki učesnik u obligacionom odnosu ima jednaka prava kao drugi učesnik u obligacionomodnosu i jedna strana ne može imati više prava. U obligacionom pravu je ograničena sloboda da se odluči da li de se ugovor zaključiti (ugovor o osiguranju od odgovornosti za štetu prouzrokovanu tredim licima). Iz načela autonomije volje izvode se 4 uža načela: 1. Autonomija volje ističe pojedinca i njegovu volju.s kime de da zaključi i u saglasnosti sa drugim licem uredi sadržinu ugovora.znači da se od normi može odstupiti voljom učesnika u obligacionom odnosu.načelo opštosti i dispozitivnosti normi obligacionog prava . 3.načelo ekvivalencije.raditi nešto po svojoj savesti biti pošten. 2.suprotnost autonomiji volje. Ni u jednom od ovih grana prava sloboda nije neograničena.opšta norma obligacionog prava -treba shvatiti da su one opšteg karaktera u odnosu na sve druge norme.načelo zabrane zloupotrebe prava -zabranjeno je poveriocu u obligacionom odnosu da svoja prava izvršava suprotno cilju zbog koga je ono zakonom ustanovljeno ili priznato. ne činiti ništa što je nedolično i nečasno. NAČELO SAVESNOSTI I POŠTENJA.jednakih vrednosti ugovornih davanja između stranaka -postoji u dvostranim ugovorima i u skladu sa tim ono što daje jedna strana mora biti jednako vredno.načelo ravnopravnosti strana u obligacionom odnosu . Iz oba ova načela poizilaze neka uža. Ako su prestacije nejednake postoji narušavanje principa .Načelo o zabrani stvaranja i iskorišdavanja monopolskog položaja na tržistu -zabranjeni su ugovori na osnovu kojih bi jedan privredni subjekt stvorio za sebe dominantan položaj u odnosu na drugog učesnika na tržištu. 4.a načelu savesnosti i poštenja ističe značaj interesa zajednice odnosno društva i daje prednost tim interesima.Načelo konsenzualizma -ugovori nastaju prostom sagasnošdu volja -nije potrebno ispunjenje zakonom predviđene bilo koje forme -dovoljno je da se usmeno izjasne saglasnosti da nastane ugovor Iz načela savesnosti i poštenja proizilaze: 1.biti moralno ispravan. Savesnost i poštenje je vrlo teško definisati: biti savestan.

S obzirom na množinu predmeta.S obzirom na predmet: 1. Prema trajanju: 1. S obzirom na množinu subjekata: 1.načelo o dužnostima ispunjavanja obaveza iz zakonom propisanih izvora obligacija 5.deljive i nedeljive 2. 1.novčane i nenovčane 2.načelo zabrane prouzrokovanja štete -svako je dužan da se suzdržava od postupaka kojima se drugom nanosi šteta 4. solidarne 3.ta pravila su propisana u posebnoj glavi ZOO „dvostrani ugovori“ .trenutne obligacije . obligacije cilja i sredstva 2.načelo određene pažnje u izvršavanju obaveza i ostvarivanju prava 6.-strana na čiju štetu je to načelo povređeno ima pravo određeno posebnim pravilima (time se štiti princip ekvivalencije) .fakultativne i kumulativne 4. alternativne.to su slededa pravila: a) pravila o odgovornosti prenosioca za fizičke nedostatke b) pravila o odgovornosti prenosioca za pravne nedostatke c) pravila o prekomernim oštedenjia d) pravilao zelenaškom ugovoru đ) pravila o izmeni ugovora zbog promenjenih okolnosti e) pravila o monetarnom nominalizmu 3.načelo postupanja u skladu sa dobrim poslovnim običajima PODELE OBLIGACIJA 1.individualizovane i generičke 2. pozitivne i negativne obligacije 3.

Kod trajnih obligacija može dodi do nesklada unutrašnje i nominalne vrednosti.zakupa) 2. civilne. Nenovčane.obligacije koje nastaju na osnovu ugovora i obligacije koje nastaju na osnovu zakona 3. trajne 5.javno obedanje nagrade.iz prouzrokovanja štete.a može se desiti i suprotno da se . Predmet ispunjenja obaveze mora biti domadi novac.ugovora (obaveza pladanja cene. Nenovčane obligacije su brojnije (ug. lične i nelične Novčane obligacije.kauzalne i apstraktne 2.nemaju sankciju. Dužnik i poverilac prilikom ugovaranja ugovaraju da de platiti onu vrstu novca koja je njihova unutrašnja vrednost. unutrašnju (kupovnu).glase na predaju neke druge stvari ili na određeno činjenje ili nečinjenje Novčane obligacije u životu najčešde nastaju iz: 1.o delu). kod pladanja zakupnine kod ugovora o zakupu nepokretnosti (zakupnina može biti ispladena u stranom novcu ako se vrši sa deviznog računa zakupca na devizni račun zakupodavca) Dve strane mogu da ugovore i stranu valutu međutim ukoliko dođe do spora isplata koja je ugovorena u stranoj valuti ne može se tražiti u toj valuti ved u dinarima i to prema kursu din. Nastaje i iz drugih izvora obligacija: poslovodstvo bez naloga.su one koje glase na predaju određene sume novca.određuje država što je onaj iznos koji je određen brojkama na novčanici odnosno kovanom novcu.i ne mogu imati mogudnost prinudnog izvršenja 6. Predmet novčane obaveze: novac i to ne svaki novac ved onaj koji se nalazi u važedem opticaju. Novčana obaveza može da glasi i na strani novac ukoliko je u optcaju u nekoj drugoj državi.ug. U momentu kad nastaje obligacija odnos unutrašnje i nominalne vrednosti se poklapa.ako se vrši na ruke ovaj izuzetak ne važi).o prodaji. Kod novčanih obaveza za razliku od nenovčanih postavlja se problem utvrđivanja njene visine: Novac ima dve vrednosti: 1. nominalnu vrednost. Prema kauzi: 1.potpune obligacije. Prema sankciji: 1. Postoje 2 izuzetka kada predmet ispunjenja može biti i strani novac: 1. Novac treba razlikovati od novca kao predmeta ispunjenja obaveze.postoji korelacija poverioca -dužnika 2.2. isplata cene kod ugovora o prodaji koji za predmet ima nepokretnost (ako se isplata vrši sa deviznog računa kupca na devizni račun prodavca. prirodne. Može se desiti da se unutrašnja vrednost novca smanji tako da dođe do depresijacije novca.koja se određuje po zakonima tržišta prema odnosu ponude i tražnje 2. 2.

bez obzira što je u međuvremenu došlo do promene u unutrašnjoj vrednosti.dužnik treba da isplati onu sumu novca na koju njegova obaveza glasi. shvatanje o monetarnom valorizmu.odredba u ugovoru koji zaključuje poverilac i dužnik. Stopa rasta prosečne plate.dužnik treba da isplatii onu sumu novca koja odgovara unutrašnjoj vrednosti novca.stopa rasta cene određenog proizvoda) -kad je ugovorena ovakva klauzula daje pravo poveriocu nove obaveze da zahteva od dužnika da mu isplati onu sumu novca koja je obračunata prema dogovorenom indeksu.zlatna klauzula. (ovde se ugovara da de se visina naknade koja jedna strana duguje nakon obavljenog posla zavisiti od cene materijala i cene rada i drugih elemenata koji utiču na troškove proizvodnje).odredba ugovora između dužnika i poverioca na osnovu koje odlučuju da de se visina novčane sume utvrditi prema vrednosti određene količine zlata na dan isplate.shvatanje o monetarnom nominalizmu.kako bi se ove dve vrednosti uskladile 2..a to su ugovor o delu.je odredba u ugovoru na osnovu koje poverilac i dužnik utvrđuju da de se visina novčane obaveze u dinarima odrediti na osnovu kursa dinara prema određenoj stranoj valuti.na osnovu koje oni utvrđuju da de se visina novčane obaveze revalorizovati prema određenom indeksu. 4. Postoje pravila koja omogudavaju sudu da pod uslovima predviđenim u tim pravilima svojom odlikom valorizuju novčanu obavezu tako što de visinu novčane obaveze uskladiti sa promenama u unutrašnju vrednost novca. Klauzule.klizna skala. devizna klauzula. Pored valorizacije na osnovu ugovora mogude je dodi u našem pravu i do valorizacije na osnovu sudske odluke.u praksi se pribegava ugovornim obezbeđivanju klauzula kojim se obezbeđuje usklađivanje nominalne i unutrašnje vrednosti novca.indeksna klauzula. (npr. .najčešde prema kursu dinara u odnosu na evro. odnosno ugovor izveden iz ugovora o delu-ugovor o građenju. U svim pravilima su prihvadene dve teorije. Ako je došlo do promene unutrašnje vrednosti novca onda dužnik treba da plati vedu sumu novca-nominalnu.vrednost novca poveda. Sredstva ugovornog valorizma: 1.. Kada dođe do nesklada postavlja se pitanje kojoj vrednosti dati prednost: -dvostruko shvatanje: 1. ovde je indeks zapravo porast troškova rada cene materijala na određenom tržištu u određenom vremenu. razlozi su pravna sigurnost i princip savesnosti i poštenja.je jedna varijanta indeksne klauzule i obično se ugovara kod ugovora u kojima se jedna strana obavezuje da izradi i isporuči određene predmete drugoj ugovornoj strani . Taj indeks može biti različit i tu postoji potpuna sloboda poverioca i dužnika njegovog ugovaranja. 3. 2.

boravištu poverioca u času ispunjenja.ako se isplata ne vrši na ruke ved preko tredeg lica. 2.boravišta odnosno sedišta dužnika.pravila o raskidanju ili izmenama ugovora zbog promenjenih okolnosti .a koje otežavaju izvršenje ugovorne obaveze ili onemogudavaju ostvarenje svrhe.onda dužnik nema pravo da zahteva od poverioca da primi ispunjenje koje mu on nudi.1.kad se ispalata vrši preko pošte. Plada se u fiksnom iznosu koji utvrđuje sud u presudi. Dužnik je dužan da donese sumu koju duguje. novčane obaveze se mogu ispuniti pre roka što znači da dužnik ima pravo da ispuni obavezu. ako se ne može ispuniti na osnovu posebnog propisa onda se određuje na osnovu svrhe. onda ukoliko je takva isporuka ugovorena smatra se da je dužnik ispunio obavezu kad uplati novac.onda se smatra da je novčana obaveza ispunjena kada banka poverioca dobije novčanu doznaku u korist poverioca ili virman (nalog) od stane dužnika banke da izvrši isplatu u korist poveriočevog računa.pravilo o promenama iznosa naknade štete u obliku novčane rente -novčana renta je jedna vrsta novčane naknade štete koju štetnik duguje u slučaju kada je oštedenom prouzrokovao štetu smrdu.onda dužnik obavezu ima pravo da ispuni pre roka. . prirode obaveze i ostale okolnosti koje su postojale u momentu nastanka. 3.karakteristika novčane rente je u tome što se ona plada oštedenom mesečno i u jednom periodu a najkasnije do njegove smrti. Poverilac nede pasti u poverilačku docnju ako odbije da primi isunjenje.(bilo novčana ili nenovčana) utvrđuje poverilac i dužnik na osnovu ugovora. Ako je u interesu dužnika.a poverilac dužnost da primi ispunjenje. Ako mesto ispunjenja nije ugovorom određen onda kod novčanih obligacija važi pravilo da se ispunjavaju u prebialištu.sud je ovlašden da na zahtev jedne ugovorne strane u dvostranom ugovoru izmeni pojedine ugovorne odredbe ako se posle zaključenja ugovora pojave okolnosti koje ugovorne strane u tom momentu nisu mogle da predvide.ako je ugovoren rok u njegovom interesu Kad se smatra da je ispunio obavezu: 1. s tim što je dužan da o tome obavesti poverioca i da pazi da to ne bude u nevreme. Mogudnost ispunjenja obaveze pre roka: opšte pravilo: moraju se ispuniti u momentu koji je određen dogovorom ili posebnim pravilima koji važe za pojedine imenovane ugovore. Ako isplata u pošti nije dogovorena ved samoinicijativno onda se . Razlika novčane i nenovčane obaveze. Ako je rok ugovoren u interesu poverioca.banke ili druge finansijske organizacije kod koje poverilac novčane obaveze ima otvoren račun. Nenovčane-važi pravilo da je to mesto prebivališta. .na ruke 2.sud može da iznos rente uveda na zahtev oštedenog kako bi njena suma bila usklađena sa promenama u untrašnjoj vrednosti novca.razlike novčane i nenovčane obaveze se ogledaju u pogledu mesta izvršenja Mesto ispunjenja. Ako on to odbije čini neopozvano i pada u poverilačku docnju.telesnom povredom ili oštedenjem zdravlja. -nenovčane obaveze – vodi se računa da li je rok ugovoren u interesu dužnika ili poverioca.

Zakon kojim je određena visina stope zatazne kamate se zove Zakon o visini stope zatezne kamate. (npr. -kamatna stopa po ovom zakonu sastoji se iz dva dela: 1. Poverilac može iskoristiti potrebu dužnika za novcem da bi za sebe ugovorio kamatu koja ne odgovara tržišnoj vrednosti novca.5% . Zavod za statistiku utvrđuje ovu stopu. Sloboda ugovaranja ne može biti široko postavljena zbog toga što ugovaranje kamate može biti izvor zelenašenja. . Zatezna kamata.je ona koja se utvrđuje ugovorom između poverioca i dužnika.kamata koja se duguje isključivo za novčane obaveze. U ZOO je visina stope ugovorne kamate u odnosima između pojedinaca utvrđena na gornji iznos koji odgovara visini kamatne stope koju banka plada na štedne uloge po viđenju. Ona se duguje po pravilu uz novčane obaveze. Duguje se od momenta kad je nastala obaveza pa do momenta njenog ispunjenja. Može se desiti da se ugovori kamata ali ne i visina. promenljivi.kamata se može ugovoriti i kod nenovčanog zajma. fiksni. KAMATA Za novčane i nenovčane obaveze vezuje se kamata.smatra da je obaveza izvršena onda kada pošta isplati poveriocu iznos koji je dužnik uplatio. Duguje se samo u novcu za razliku od ugovorne koja se može dugovati i u drugim nekim zamenjljivim stvarima. Visina kamate utvrđuje se ugovorom poverioca i dužnika ali sloboda ugovaranja visine ugovorne kamate je bitno ograničena. ali može biti ugovorena i za nenovčanu obavezu koja glasi na predaju stvari određenih po rodu.ovaj iznos predstavlja nakanadu štete koju je poverilac pretrpeo 2.a sudovi rešavajudi sporove za isplatu preterano visoke kamate primenjuju pravilo o ekvivalenciji uzajamnih davanja (čl. Duguje se samo od momenta kada dužnik dođe u docnju za ispunjenje svoje obaveze ( a to je prvog narednog dana od roka kad je trebao da ispuni obavezu).15 ZOO). U ovom slučaju dužnik de biti dužan da isplati kamatu koju banka plada na štedne uloge po viđenju. Ukoliko bi ugovorili takva odreba bi bila apsolutno ništava. Po pravnoj prirodi ugovorna kamata je nakanada koju dužnik plada poveriocu za kamatu koju je imao od upotrebe njegovog novca ili neke zamenljivih stvari. Poverilac i dužnik ne mogu ugovoriti visinu zatezne kamata ugovorom. Visina zatezne kamata se utvrđuje isključivo zakonom.na predaju koja glasi još na predaju određenih zamenljivih stvari).0.je stopa rasta cene na malo u određenom mesecu. Kad se radi o odnosima privrednih subjekata ZOO je postavio pravilo da de se najveda visina ugovorne kamate odrediti posebnim zakonom(koji nije donet). U obligacionom pravu kamata je sporedna obaveza dužnika i može biti Ugovorna Zakonska ili zatezna Ugovorna kamata.

nedeljive 1. postoje izuzeci i kod ugovorne i kod zatezne kamate a.a to znači čiji se predmet može podeliti i ispuniti u više delova koji imaju isto svojstvo kao ceo predmet.u bankarsim poslovima.Konačna visina se utvrđuje tako što se iznos glavnog novčanog duga prvo uveda za stopu rasta cena na malo u određenom mesecu. Ako je pluralistička obligacija deljiva onda je pravilo da se obligacija deli među dužnicima i to na jednake delove.5 % Anatocizam (kamata na kamatu). S obzirom na to kako ova lica duguju odnosno potražuju mogu se podeliti na : 1. i ako tom podelom ceo predmet ne gubi ništa od svoje vrednosti. Dualističke.)zatezne.na iznos zatezne kamate počinje da teče kamata od momenta kada je poverilac podneo u sudu zahtev za njenu isporuku.da postoji uzročna veza (krivica dužnika ne mora da se dokazuje jer se pretpostavlja).solidarne 3. Često se takva kamata naziva procesna kamata. Ako je šteta koju je pretrpeo veda od iznosa koji dobija od iznosa zatezne kamate on ima pravo da zahteva i naknadu takve štete-pravo na potpunu naknadu. . a zatim se tako uvedani iznos pomnoži sa fiksnom stopom od 0.na jednoj ili drugoj strani samo jedno lice.mogude je da poverilac i dužnik dogovore da de se stopa ugovorne kamate povedati ukoliko dužnik ne ispati kamatu u momentu kad dospe.tj. Pravna priroda zatezne kamate: nije naknada za upotrebnu vrednost novca ved je pretpostavljena naknada štete(ona je sankcija za dužnika). Kada u jednoj dualističkoj obligaciji postoji deljiv predmet onda se tu ne postavljaju nikakvi pravni problemi.a ne bude ispladen. O BLIGACIJE SA VIŠE DUŽNIKA ILI POVERIOCA Na poverilačkoj strani ili dužničkoj u obligaciji može da bude više lica. Ako nije ugovoreno drugačije odnosno ako u pluralističkim obligacijama ima više poverilaca onda .su one obligacije čiji je predmet deljiv.da na taj iznos teče kamata.)ugovorne.Deljive obligacije.a ako je obligacija pluralistička onda pitanje da li je predmet deljiv ima veliki značaj.deljive 2. b. Pretpostavljena je zbog toga što poverilac ne mora da pokazuje da je zaista pretrpeo štetu. Uslovi za isplatu te naknade moraju biti dokazani da je pretrpeo štetu. Takve obligacije se nazivaju pluralističke. Najčešde su one koje glase na predaju stvari određene po rodu (novčane obligacije). bankarskim ugovorima ne važi pravilo zabrane napladivanja kamate na kamatu.ne može se ugovoriti kada kamata dospe na isplatu.

Poverilac ima pravo da izvrši izbor dužnika od kojeg de zahtevati ispunjenje obaveze. Ako taj dužnik dođe u docnju. Rok dospelosti prema jednom ne mora biti rok dospelosti za drugog. Do takvih promena dolazi zato što zakon uređuje ili zato što je solidarnost ustanovljena pravnim poslom.a drugi to ne uspe. Uprkos tome što je predmet deljiv u solidarnim obligacijama predmet se duguje i potražuje u celini.jedan za sve“.kao npr. Kada jedan od ove trojice ispuni obavezu obligacija se gasi.se potraživanje deli na onoliko delova koliko ima poverilaca i ukoliko nije ustanovljena drugačija podela onda se potraživanje deli na jednake delove.ali tako da svaki deo bude zaseban. Tada ZOO uvodi pretpostavku o njihovoj solidarnosti.Zajedničke obligacije. Njihov predmet bi se mogao podeliti i svaki dužnik mogao bi ispuniti samo svoj deo. Na osnovu takvog ugovora zajmodavac ima pravo da traži od svakog dužnika da ispuni dug u celini). Svaki dužnik odgovara poveriocu za celu obavezu i poverilac može od svakog dužnika zahtevati ispunjenje obaveze sve dok ne bude ispladena u celini.a na strani poverioca samo jedan.posledica docnje utiče samo na njega.njegov dug prema poveriocu se gasi i on ne odgovara za deo duga koji pada na drugog dužnika. Pasivne solidarne obligacije-su obligacije kod kojh na strani dužnika ima više lica.su pluralističke obligacije koje takođe imaju deljiv predmet. Prekid zastarelosti prema jednom dužniku ne prekida zastarelost prema drugom. Pravne radnje koje preuzme jedan solidarni dužnik prostire se i na ostale solidarne dužnike. da predstavlja celinu za sebe i ima svoju samostalnost. Ako dužnik dođe u docnju prema jednom poveriocu onda samo on ima prava koja mu pripadaju a ne i drugi poverilac. 1. odnosno potraživanje se deli među dužnicima odnosno poveriocima. 1. Odnosi se na slučaj kada u ugovorima u privredi na dužničkoj strani ima više lica.i u ugovoru o zajmu predvideli pasivnu solidarnost između zajmoprimaca. Kod aktivnih zajedničkih obligacija ako jedan poverilac naplati svoje potraživanje.pasivne-ako na dužničkoj strani ima više lica. Dužnik odnosno poverilac nema pravo da zahteva ispunjenje obaveze kod onog kojem rok nije dospeo. Od ovog pravila postoji izuzetak koji važi kod ugovora u privredi. Ne moraju se svi dužnici obavezati pod jednim rokom.a obaveza deljiva.poverilac koji nije uspeo da naplati svoje potraživanje ne može da zahteva od prvog da mu ustupi svoj deo napladen od potraživanja. Svi dužnici predstavljaju jednog subjekta obligacija i zbog toga se kaže da duguju „svi za jednog. 2.odnosno svaki poverilac bi mogao potraživati samo svoj deo potraživanja. Kod pasivnih zajedničkih obligacija ako jedan dužnik ispuni svoj deo duga.pluralističke obligacije koje imaju deljiv predmet. Ali to ne važi za sve pravne radnje ( jedne radnje mogu biti štetne za drugog. Zato se ovo pravilo odnosi na . 3. Dužnici u pasivnoj solidarnoj obligaciji se uzajmno zastupaju. Karakteristike zajedničkih obligacija: dug. Kada jedan dužnik ispuni poveriocu dug u celini onda se obligacija gasi i svi dužnici se oslobađaju obaveze (3 lica od poverioca pozajmila 30000 evra.(poverilac može zahtevati ispunjenje duga u celini).a ne u delovima.posledica dužničke docnje.a ako izabrani dužnik ne ispuni obavezu onda se on može obratiti i ostalim dužnicima i tako redom dok ne postigne potpuno namirenje.aktivne-ako na poverilačkoj strani ima više lica 2.Solidarne obligacije.

Značaj pasivnih solidarnih obligacija: veliki je značaj. da je on poslovno nesposoban). Razlika je bitna: jemstvo je akcesorna obaveza zbog toga što prati sudbinu glavne obaveze. zakon 1. Zajedničko svim sredstvima da poverilac stiče stvarno pravo na dužnikovoj stvari iz čije vrednosti de se modi naplatiti. Stvarna sredstva obezbeđenja (hipoteka. U pravu su predviđena sredstva kojim se prilikom nastanka obaveze čvršde uređuje poveriočevo potraživanje.dejstvo između samih dužnika 1.radnje koje su solidarne za ostale dužnike).je izvor pasivne solidarnosti kada poverilac i dužnici izričito ugovore da dužnici poveriocu duguju solidarno. Oni to mogu učiniti upotrebom različitih izraza „dužnici se obavezuju solidarno“. Pasivna solidarnost podrazumeva da se više dužnika obavezuje prema poveriocu. Prestanak dejstva: .registrovana zaloga na pokretnim stvarima. Izvori pasivne solidarnosti su: 1.ugovor 2. Ako poverilac padne u poverilačku docnju prema jednom solidarnom dužniku onda to deluje prema ostalim dužnicima.da je prigovor apsolutno ništav.duguju nadoknadu štete solidarno“. jemstvo.ona je i supsidijerna. 2 vrste sredstava: 1. Pod ličnim prigovorima treba podrazumevati prigovore koji se tiču lilčnosti dužnika(npr. Ogleda se u tome što predstavlja najjače sredstvo ličnog obezbeđenja poveriočevog potraživanja.duguje svaki za svoj deo. Nastanak pasivne solidarnosti: kad ima više dužnika u deljivoj obavezi. „ukoliko više lica prouzrokuju štetu jednom licu. Zatim npr.ogleda se u tome što poverilac ima pravo da zahteva isplatu duga od bilo kog dužnika. Poverilac je obezbeđen time što ima pravo da se prinudno naplati iz dužnikove imovine koja predstavlja opštu garanciju poveriocu da de modi da bude namiren.zakon-ako solidarnost nije izridito ugovorena može se desiti da bude zakonom naređena. „dužnici se obavezuju svi za jednog jedan za sve“ itd.odustanica).rušljiv).kapara. Solidarnost je ustanovljena i u čitavom nizu drugih zakona: Zakon o nasleđivanju (ugovaranje za dugove ostavioca).ali obaveza svakog dužnika je obaveza istog reda(nije supsidijerna). Ona sredstva kod kojih se sam dužnik jače obavezuje ili kod kojih se uz dužnika obavezujujoš neka druga lica prema poveriocu (ugovorna kamata.oni duguju poveriocu solidarno. Solidarni dužnik od koga je poverilac tražio ispunjenje obaveze može da istakne svaki prigovor koji potiče iz same obligacije. ZOO kaže i da kada ima više jemaca. Solidarnost se ne pretpostavlja ved mora ugovorom biti izričito ugovoreno ili zakonom naređena. Porodični zakon (odgovornost roditelja za štetu koju pričini dete). Zajedničko je što se još jedno lice obavezuje.zastareo. Pored prigovora ovih svaki dužnik može poveriocu da istakne lične prigovore koji se tiču odnosa samo tog dužnika koji je tražio ispunjenje te obaveze ili poverioca. On može da tuži svakog dužnika dok njegovo potraživanje ne bude namireno u celini. dejstvo između poverioca i dužnika 2.ugovor.Dejstva između poverioca i dužnika. 2.ručna zaloga.pasivna solidarnost). U ZOO postoji čitav niz pravila koje uvode solidarnost među dužnicima.kod ugovora u privredi duguje se solidarno. Dejstva pasivne solidarnosti:treba razlikovati dve vrste pravnih dejstava: 1.(npr. 2.

Ako jedan kupac isplati svih 90. onda se primenjuje pravilo po kome se dug deli na . Kompenzacija je način prestanka pasivne solidarnosti kada između poverioca i jednog solidarnog dužnika postoji uzajamna.onda taj dužnik može da prebije potraživanje koje ima prema poveriocu. ali da nastane novi obligacioni odnos koji ima drugačiji osnov ili drugačiji predmet. 4. ako je oproštaj duga izvršen in rem (kad je izričito naglašen).otpuštanje duga.pravilo da isplatilac ima pravo da od ostalih dužnika zahteva samo onaj deo koji je utvrđen ugovorom između sadužnika. To je obligacioni odnos koji se zasniva između sadužnika koji je ispunio obligaciju i njegovih sadužnika. Kako se određuju delovi? 1.a ako je in rem svi sadužnici se oslobađaju oabveze. 2.000. 2.a ko je in personam onda se oslobađa samo taj sadužnik.istorodna i dospela potraživanja. treda lica kao kupci kupuju kudu za 90. 3.ali samo do iznosa dela koji taj sadužnik ima u pasivnoj solidarnoj obligaciji. Kod pasivnih solidarnih obligacija postavlja se pitanje kako na odnos između poverioca i dužnika deluje sporazum o otpuštanju duga koji je poverilac zaključio sa jednim od solidarnih dužnika? Kad je zaključio sa jednim onda se dug gasi za sve solidarne dužnike.kompenzacija. Ako je oproštaj duga izvršen in personam onda se samo taj dužnik oslobađa duga.nije jednostrana izjava volje poverioca. 3. (npr.što znači da se sa otpuštanjem duga dužnik mora usaglasiti. Kod pasivnih solidarnih obligacija ako dođe do sjedinjenja tako da jedan solidarni dužnik nasledi poverioca. Taj odnos više nije pasivna solidarnost nego zajednička obligacija(dužnik koji je izvršio isplatu-isplatilac ima pravo da od sadužnika zahteva samo onaj deo koji pada na svakog od njih. u tom slučaju pasivna solidarnost obligacije smanjuje se do iznosa dela tog dužnika.način prestanka potraživanja prebijanjem međusobnih potraživanja koja poverilac ima prema dužniku odnosno koja dužnik ima prema poveriocu. Kada poverilac zaključi sporazum o novaciji sa jednim solidarnim dužnikom.1.onda ima pravo da potražuje od ostalih po 30. istorodna i potrebno je da jedna strana izjavi volju da ode da vrši prebijanje. a dug solidarnih dužnika smanjuje se za iznos prebijenog potraživanja. 5.000). Ako poverilac izabere dužnika koji prema njemu nema potraživanje i takav dužnik ima pravo da prebije potraživanje svog sadužnika prema poveriocu. dospela.uzajamna. Ovo je redovan način prestanka.sjedinjenje. Da bi se kompenzacijom ugasilo potraživanje potrebno je da su potraživanja istovremena. Otpuštanje duga je ugovor.ako se ni na jedan način ne može utvrditi deo. Do sjedinjenja dolazi po pravilu na osnovu univerzalne sukcesije.novacija ( prenov)-je takav način gašenja obligacije koji se dešava na osnovu ugovora između poverioca i dužnika na osnovu koga oni određuju da se dug koji je do tada postojao između njih ugasi.000 sa namerom da na njoj postanu suvlasnici sa udelom 1/3. 2.Dejstva pasivne solidarnosti između samih sadužnika-(regresivni odnos).obligacija od strane jednog solidarnog dužnika prestaje odnos između dužnika i poverioca.ukoliko ništa nije bilo unapred predviđeno ugovorom onda isplatilac ima pravo da zahteva ona deo koji se utvrđuje na osnovu pravnog odnosa učesnika u pravnom poslu. U tom slučaju ako potraživanje prema poveriocu ili dužniku koga je poverilac izabrao. a obaveza solidarnih dužnika se smanjuje za iznos koji je iznos dela tog dužnika.način gašenja obligacija kada se u jednoj ličnosti steknu svojstva i dužnika i poverioca. ispunjenje.redovan način prestanka obligacije koji se dešava na osnovu sporazuma između poverioca i dužnika i na osnovu koga se potraživanje poverioca prema dužniku gasi.

ako ima više dužnika onda de po prirodi stvari na takvu obligaciju primenjivati pravila o pasivnoj solidarnoj obligaciji (kako pravila o primarnim. Podela obligacija prema množini predmeta 1. Mogu biti i obligacije koje imaju deljiv predmet ali koje u konkretnom slučaju ugovorne strane smatraju nedeljivim.kod ovakvih obligacija postavlja se pitanje kako dužnik ispunjava obligaciju? Da li treba da je ispuni sa svim predmetima ili sa jednim predmetom. Ona može po pravilu biti podeljena i ispunjena na delove (npr. Nisu samo obligacije čiji je predmet nedeljiv nedeljive.Nedeljive obligacije.kod ugovora o građenju).alternativne 2. S obzirom na odgovor na ovo pitanje dele se na: 1. Deo potraživanja koji pripada ostalim poveriocima utvrđuje se prema istim pravilima kao deo koji pada na dužnike u pasivnoj solidarnosti.jednake delove odnosno da na svakog dužnika pada jednak deo.isto tako dužnik ima pravo da sam izabere poverioca kome de ispuniti obavezu.Aktivne solidarne obligacije. (npr.ali tu se ne primenjuju sva pravila koja bi trebala da važe za aktivne solidarne obligacije.a kad dužnik isplati potraživanje jednom solidarnom poveriocu onda se njegova obaveza gasi prema svima. 4.a u nedeljivim obligacijama to može da se učini samo ukoliko je ovlašden od svih poverilaca. Kod aktivnih solidarnih obligacija može se tražiti ispunjenje potraživanjaa u celini.Složene obligacije. 1.a nastaje obligacioni odnos između sapoverioca i kome poverilac koji je primio ispunjenje ima obavezu da ostalim poveriocima isplati onaj deo potraživanja koji njima pripada. Mogu imati više dužnika ili poverilaca: 1. 2. Mnogo manje su zastupljene u praksi i nisu sredstva obezbeđenja.tako i o sekundarnim).su pluralističke obligacije sa više lica čiji je predmet nedeljiv.fakultativne .ali ako je jedan od poverioca tražio od njega ispunjenje on ne može punovažno da ispuni obavezu prema drugima.su obligacije u kojima na strani poverioca ima više lica koja potražuju tako da je svaki od njih ovlašden da od dužnika zahteva isplatu potraživanja u celini.šta de se desiti ako se od jednog sadužnika ne može dobiti deo jer je insolventan? Ovde važi pravilo da se deo sadužnika koji je insolventan deli među ostalim sadužnicima na jednake delove. 2. Dejstva: ogleda se u tome što svaki poverilac ima pravo da od dužnika zahteva isplatu potraživanja u celini. Ako u ugovoru o građenju naručilac i izvođač predvideli „ključ u ruke“ onda se ovakva obligacija smatra nedeljivom. Nedeljiv predmet je onaj koji se ne može podeliti na više delova tako da ne izgubi od svoje vrednosti (npr.obligacija koja glasi na predaju dijamanta).nedeljive obligacije sa više poverilaca su one kod kojih ima više lica na poverilačkoj strani.obligacija koja glasi na činjenje). Kada dužnik ispuni obavezu jednom poveriocu njegova obaveza prestaje prema svima. Naprotiv aktivna solidarnost slabi obaveznu snagu obligacije zbog toga što stvara nezavisnost da li de se poverioci kojima dužnik nije ispunio potraživanje modi da naplate od onog poverioca kome je potraživanje ispunjeno.

alternativne-su takve kod kojih dužnik duguje dva ili više premeta ali tako da mu se obaveza gasi kada poveriocu preda bar jedan predmet. Pravo izbora kod alternativnih obligacija je pravna mod zato što se u alternativnoj obligaciji unosi promena koja se sastoji u tome što se jedna složena obligacija pretvara u jednostavnu. Ako poverilac u ovom slučaju ne izvrši izbor.zahtevati nadoknadu štete. Ako je izbor na dužniku on može izbor izvršiti i blagovremenim preduzimanjem radnji koje predstavljaju izvršenje obligacije.una res est in solutione“. a pravo izbora pripadalo njemu onda može dati drugi predmet. U slučaju propasti jednog predmeta obligacije i to samo ako je nastupila viša sila. 2. Kada je na osnovu ugovora između poverioca i dužnika predviđeno da de trede lice izvršiti izbor.a pravna mod je pravna mogudnost data jednom licu da izjavom svoje volje stvori jednu novu situaciju. Kada pravo izbora pripada poveriocu onda je poverilac dužan da obavi izbor u roku koji je određen. (pr.pravo izbora kada se izvrši je neopoziv.ovlašdenje dužnika da izvrši svoju obavezu predajom nekog drugog predmeta nije pravo izbora. Zbog toga je pravo izbora neopoziv od momenta kad je saopšten drugoj strani.zakup sobe u hotelu). Dužnik ima pravo izbora sve dok poverilac u postupku prinudnog izvršenja ne dobije jedan od predmeta.ili ako rok nije bio određeen kada ga dužnik odn.pravo izbora pripada dužniku. Pravo izbora nije subjektivno pravo ved pravna mod.3.)ako ne postoji ugovor. Fakultativne obligacije: obligacije u kojima dužnik duguje jedan tačno određen predmet ali se može osloboditi obaveze i predajom nekog drugog predmeta ako je ovlašden zakonom ili ugovorom. Na osnovu tog izbora on bira predmet kojim de izvršiti obavezu.onda se poverilac ili dužnik mogu obratiti sudu sa zahtevom da on izvrši izbor predmeta ispunjenja alternativne obligacije. Do alternacije obliggacije može dodi i na još jedan način.)zavisi od toga ko ima pravo izbora.nisu složene obligacije zbog toga što imaju samo jedan predmet una res est in obligatione ali se dužnik ako je ovlašden može osloboditi predajom drugog predmeta „due res sunt in solutione“ 2. 2. 3.pravo izbora određuje se ugovorom poverioca i dužnika b. Vršenjem ovog ovlašdenja ne unosi se nikakva promena u obligacionom odnosu. (tipičan primer ako je nečiji rob prouzrokovao štetu drugome). „due res in obligatione. One su samo prividno slične : 1.onda to pravo prelazi na dužnika. Ako je do nemogudnosti ispunjenja predmeta obligacije došlo krivicom poverioca ili dužnika onda postoje posebna pravila.poverilac pozovu da izvrši izbor. Smatra se da je izbor izvršen onda kada druga strana bude obaveštena o izvršenom izboru.a odluka dužnika doneta u vršenju ovlašdenja da obavezu izvrši . S obzirom da imaju više predmeta postavlja se pitanje kojim predmetom de se ispuniti obligacija? a.a ako rok nije određen onda kada ga dužnik pozove.zahtevati ispunjenje obaveze preostalim predmetom . Razlike alternativnih i fakultativnih obligacija.a trede lice se ne odazove u roku.kumulativne 1. -ako je pravo izboora imao poverilac onda možee: 1. -čijom krivicom i koja strana je imala pravo izbora? Ako je krivicom dužnika.

ali dužnik bi imao pravo da traži naknadu štete i preda drugi predmet. zakon. b. 4.što znači da poklonodavac ne može svojom voljom opozvati. Saugovornik se može osloboditi ako da dopunu do stvarne vrednosti. Izvor nastanka fakultativnih obligacija: 1. U slučaju poništenja dolazi do restitucije što znači da je saugovornik oštedenje stvari dužan da vrati ono što je primio. U ovom slučaju može da traži povradaj predmeta ali samo ako nije osiromašen svojom krivicom.prouzrokovanje štete 3. Izvori obligacija su činjenice za koje zakon vezuje nastanak obligacionih odnosa.ako pristane da poklonodavcu daje sredstva za život koja mu nedostaju. kumulativne.ugovora 2.)kod ugovora o poklonu.ako je krivica dužnika-naknada štete. U slučaju opoziva poklonoprimac je dužan da vrati poklon.a ako je poverilac kriv-predaje samo onaj deo što preostaje ne odgovara za štetu. . Laesio enormis postoji kad u teretnim ugovorima postoji očigledna nesrazmera davanja koja je posledica zablude jedne od strana o vrednosti predmeta.nekim drugim predmetom nije neopoziva.izdavanje hartija od vrednosti) 6. 3.a.kod propasti predmeta obaveze kod kod alternativnih obligacija propast stvari prouzrokovana višom silom dolazi do koncentracije. Kada se te činjenice zakonski predviđene steknu ili dogode onda iz te činjenice između dužnika i poverioca nastaje obligacioni odnos. Ukolio jedan predmet propadne? Ako je viša sila-predaje šta preostane. Kad propadne krivicom dužnika nastaje obaveza na naknadu štete.sticanje bez osnova (pravno neosnovano obogadenje) 4.koji je po pravilu neopoziv. Dužnik čak i kad je obavestio poverioca može da se obaveze oslobodi predajom drugog predmeta.1 propisano je sledede: Ovim zakonom uređuju se obligacioni odnosi koji nastaju iz: 1.su one obligacije koje imaju dva ili više predmeta obaveze koje su ujedno i predmet ispunjenja i duguje se tako da ih dužnik mora predati sve da bi se oslobodio obaveze.jednostrana izjava volje (javno obedanje nagrade. 2.a zakon kaže da se može osloboditi obaveze vradanje predmeta poklona. Od ovog postoji izuzetak kad poklonodavac posle učinjenog poklona osiromaši u tolikoj meri da nema sredstava za život. Ako je do propasti došlo krivicom poverioca obligacija se gasi.ali se može osloboditi predajom drugog predmeta.i druge zakonske činjenice utvrđene zakonom. IZVORI OBLIGACIJA Prema ZOO čl. pravni posao-može biti ugovor ili testament (ugovorom u zajmu ugovoreno da de zajmodavac vratiti 10.000 evra ili da bi se oslobodio obaveze predati svog punta).)u pravilima o poništenju ugovora zbog prekomernog oštedenja (laesio enormis).poslovodstvo bez naloga (nezvano vršenje tuđih poslova) 5.a kod fakultativnih obligacija se gasi.

„ex nuda pacta obligatio non nascitur“. Ista ideja izražena je u Opštem imovinskom zakoniku Crne Gore iz 1888.za saglasnost volja se koristi za sporazume pre ugovaranja (u pregovorima). Karakteristike ugovora u obligacionom pravu: 1.ukidanju ili menjanju pravnih poslova.sporazum konvencija.UGOVOR Ugovor je saglasnost izjavljenih volja koje proizvode određeno pravno dejstvo koje se može sastojati u nastanku.usmena saglasnost obavezuje na izvršenje).Princip kauze . 3.ugovorna strana. Pravilo znači da se usmeni sporazumi moraju izvršiti kao da sam zakon naređuje neku obavezu. Terminologija: pakt.Pravni posao.Antidu). Pojam osnovnih načela ugovornog prava Ugovorno pravo predstavlja skup pravnih normi koje uređuju ugovore. 2. Pogodba .tj za njegov nastanak potrebna saglasnost dve volje(a to je razlika ugovora i testamenta). Pravilo da iz ugovora nastaje obligacioni odnos je novijeg datuma. To je opšti pojam koji postoji u svim granama prava. Obligacije su nastajale iz forme koje su ugovorne strane morale da izvrše.jer je izjava volje koja je usmerena na postizanje određenog pravnog dejstva.a ugovor je strankama zakon“. 1.znači da je saglasnost volja. Strane -ugovornik (je najispiravnije).Zaštita prava prinudnim putem i naknada štete 3. Jedan takav kod nas koji bi mogao da postoji je ugovor (sporazum) o otpuštanju duga.ali ne treba ih označavati jer su preširoki i uglavnom se koriste u MJP.ugovarač.nagodba. Pravilo da saglasnost volja rađa obligaciju nastala je krajem 17. Ako su bili ispunjeni zahtevi forme nastajala je obaveza bez obzira da li je stvarna volja bila da zasnuju obavezu.veka kad počinje da preovladava ideja po kojoj obavezuje reč data drugom. „razgovor je razgovor. U rimskom pravu obaveze nisu mogle nastati iz same saglasnosti volje. Umesto pravila u rimskom pravu nastaje novo pravilo „ PACTA SUNT SERVANDA“ (prosta. Te pravne norme počivaju na nekoliko osnovnih principa (ključne odlike obligacionog prava po prof.a ne ugovor.Dvostrani pravni posao. U obligacionom pravu ugovor ima uže značenje: ugovor je saglasnost izjavljenih volja dva lica kojom se postiže obligaciono pravno dejstvo što znači da se ugovorom u obligacionom pravu stvaraju obligacije.Sloboda ugovaranja 2.u našem pravu se koristi da označi jednu klauzulu. Nije važilo u rimskom pravu gde saglasnost volja nije bila dovoljna da stvori obligaciju.Ugovor stvara obligaciju-u našem pravu ne postoji pojam liberatornog ugovora (postoji u Nemačkom pravu i označava ugovore kojima se ukidaju postojedi pravni obligacioni odnosi).a ne forma u kojoj je ta reč izražena. Dogovor (sporazum).

potrebna je saglasnot roditelja ili staratelja. Za sve imaoce motornih vozila da zaključe ugovor o osiguranju od odgovornosti za štetu.saglasnost je potrebna i roditeljima kada kao zakonski zastupnici zaključuju ugovor umesto maloletnika mlađeg od 14 god. Ova obaveza zaključenja ugovora o osiguranju propisana je radi zaštite interesa samog sopstvenika. obaveza zaključenja ugovora o osiguranju putnika od štete koja im bude pričinjena u toku prevoza koja imaju pravna lica koja se bave javnim prevozom putnika.Sloboda ugovaranja.u privatnim interesima propisana u tri slučaja: 1. Sloboda ugovaranja u užem smislu. slobodu svakoga da izabere lice sa kojim de da zaključi ugovor. 1. saglasnost mora dobiti i staratelj kada zaključuje ugovor umesto štidenika i to uvek kada ugovorom raspolaže njegovom imovinom ili kada ugovor prevazilazi okvir redovnog upravljanja njegovom imovinom.obaveza zaključenje ugovora o osiguranju od štete pričinjene licima ili stvarima na zemlji koju imaju sopstvenici vazduhoplova. Saglasnost tredeg lica može biti propisana u interesu zaštite javnih i privatnih interesa. 1. Dispozicija subjekta. Obavezu zaključenja ugovora kada im se stavi obaveza imaju: prevoznici u linijskom prevozu u drumskom. 2. Osiguravajuda društva imaju pravo na regres ukoliko je šteta prouzrokovana namerno ili krajnjom nepažnjom. kada ugovor zaključuje maloletnik stariji od 14 godina ili punoletno lice kojem je delimično oduzeta sposobnost. Autonomija volje je dobila različitu manifestaciju u različitim granama prava. 3. 2. Ugovori bez saglasnosti su rušljivi osim ukoliko nisu ugovori malog značaja.propisano je za neka lica obaveza da zaključe ugovor ako im bude stavljena ponuda od zainteresovanog lica i ako su ispunjeni i drugi potrebni uslovi. Kada je za neka lica propisano da su obavezni da zaključe ugovor. Predstavlja primenu principa autonomije volje u obligacionom pravu i ima dva svoja elementa.a radi se o ugovoru kojim ne otuđuje nepokretnost ili pokretna stvar vede vrednosti. Sloboda ugovaranja u užem smislu nije apsolutan princip ved relativan zbog toga što u savremenom pravu postoje zakonska ograničenja ove slobode. izvan osiguranja. obavezno osiguranje-1.ona nisu slobodna i imaju obavezu da ugovor zaključe. Ograničenje prava slobode da odluči da li de se ugovor zaključiti: u savremenom pravu je ograničena propisivanjem obaveze određenih lica da zaključe ugovor. radi zaštite javnih interesa propisana je kod zaključenja ugovora o prodaji vatrenog oružja. 2. 2.slobodu da se odluči da li de se ugovor zaključiti može biti ograničena i tredim licima time što se od pojedinih lica zahteva da dobiju saglasnost tredih lica za zaključenje ugovora. . 2. sloboda svakog lica da odluči da li de ili nede zaključiti ugovor 2.obuhvata dve stvari: 1.to je sloboda ugovornih strana da svojom voljom urede sadržinu ugovora.vazdušnom i železničkom saobradaju. Upotrebom motornih vozila često biva prouzrokovana šteta .1. Zaštita interesa štetnika ogleda se u tome što je veda verovatnoda da de uspeti da se isplati. 1. 1. ograničenje saglasnosti tredeg lica za zaključenje ugovora.10 ZOO međutim to je neodgovarajudi termin jer je autonomija volje opštiji princip od slobode ugovaranja. 3. 2.ZOO slobodu ugovaranja naziva autonomija volje u čl.

propisi o pravima zastarevanja 2. U njemu se predviđa da je zabranjeno nosiocima javnih ovlašdenja da primaju poklone. b. Npr.al se u čl.u Srpskom građanskom zakoniku. Umesto toga treba prepustiti sudu .odn.god.Prinudni propisi. Nakon toga 1844.Javni poredak-je najznačajnije i najšire ograničenje dispozicije subjekata.)ustavom utvrđena načela društvenog uređenja.10 pominje: a. kod ugovora ozalozi.javni poredak 3. Izuzetak od ovog slučaja su prigodni manji pokloni i protokolarni.što znači da kao poklonoprimci ne mogu zaključiti ugovor o poklonu ako poklone treba da prime u obavljanju svoje funkcije.prinudni propisi 2. 2.propisi koji govore o najvišem iznosu ugovorne kamatne stope 3.su propisi obligacionog prava i drugi propisi koji se ne mogu promeniti voljom ugovornih strana.ne pominje se javni poredak. javni poredak nije mogude a ni potrebno definisati.16. 1978. Imalac prava preče kupovine ima dva prava: pravo prvenstva i pravo prekupa. su usvojene izmene i dopune ZOO i propisano je da učesnici u ugovoru mogu slobodno da uređuju. Zabrana pojedinih klauzula ugovora propisana je i u ZOO. ZOO nije sledio SGZ.ali ne suprotno prinudnim propisima.dobri običaji 1. Ova sposobnost je u svim savremenim pravima prihvadena kao princip. Prvi put je pomenut u Code civilu 1804.ali isto kao što postoje ograničenja slobode ugovaranja u užem smislu.ograničenje slobode da se izabere lice sa kojim de se zaključiti ugovor: tipičan slučaj kad zakon propisuje obavezu određenih lica da ponudi zaključenje ugovora licu koje zakon propisuje. Do 1993. Ista zabrana važi i za njihovu užu porodicu. U čl. Dispozicija subjekta.da de zajmodavac modi predati stvar iz slobodne ruke po unapred određenoj ceni.javnom poretku i dobrim običajima.je sposobnost ugovornih strana da urede sadržinu ugovora.a ako sopstvenik ne ispuni obavezu onda to lice ima pravo da od tredeg lica kome je stvar prodata zahteva da mu stvar ustupi pod istim uslovima. po prvoj teoriji. Kod nas ograničenja dispozicije su slededa: 1. Zakon o agenciji za borbu protiv korupcije.propisi ugovaranja kamate na kamatu.a to je slučaj zakonskog prava preče kupovine.3.)pravila morala socijalističkog samoupravnog društva. U ZOO ima više propisa koji imaju prinudan karakter: 1. Sadržana su u zakonima i podzakonskim aktima i imaju za cilj da spreče zaključivanje ugovora koji bi bili protivni naređenjima koja proizilaze iz tih propisa.takođe postoje ograničenja dispozicije. Ovi propisi su određeni numerus clausulus i primenjuju se kao konkretno naređenje ili zabrana. Kod ovog ugovora predviđeno je da su ništave klauzule kojima se određuje da de založena stvar predi u svojinu zajmodavca ako zajmoprimac ne vrati zajam u roku. Zakonsko pravo preče kupovine je pravo jednog lica da mu sopstvenik stvari kad namerava da proda stvar učini ponudu da stvar kupi pre svih ostalih lica. Javni poredak je jedan od pojmova koji se odlikuje svojom neodređenošdu pa je definisanje ostavljeno pravnim teorijama u kojim postoje različiti stavovi: 1.

) društveni interesi b.opšte pravne norme koje svoju konkretnu sadržinu dobijaju tokom njihove primene. po tredoj teoriji. Opšte uslove formularnih ugovora određuje ekonomski modnija ugovorna strana. Problem je što nije mogude obuhvatiti sve propise koji mogu da uđu u javni poredak. Prema ovom stanovištu. 3. U našoj pravnoj doktrini postoje dva shvatanja: 1. (npr.javnom prevozu.pojam javnog poretka dolazi do izražaja kod normi koje regulišu predmet i kauzu ugovora tako da predmet ugovora ne može biti suprotan javnom poretku. Prema ovom shvatanju.potrebno je odrediti osnovna obeležja javnog poretka ali nije neophodno da se precizno definiše.a cilj koji ugovorne strane hode da postignu ugovorom ne sme biti suprotan javnom poretku.isporuci električne energije. Formalni ugovori su oni čiji nastanak se vezuje za ispunjenje zakonskih uslova ili ugovorno propisane forme. . po drugoj teoriji.predstavljaju ustaljena pravila ponašanja koja usvaja određena društvena grupa i koja su u svetu članova te grupe postala obavezna.organizacije državne vlasti i propisi državnog uređenja.formularni ugovori (ugovori po pristupu) -jedna strana unapred određuje sve uslove bududeg ugovora tako da druga strana može samo u celini da ga prihvati ili da ga u celini odbije. ali se mogu pozvati i same stranke svojim ugovorom.Faktičke prirode. 4. Pojam se srede u pravilima koja uređuju trgovačke ugovore kada se poziva sam zakon.) društvena solidarnost c. Samo oni koji nisu konkretni.a slabija ugovorna strana može samo to da prihvati ili ne prihvati. Izdvaja se nekoliko mišljenja u zavisnosti od kriterijuma da li pravilo ulazi u javni poredak: a. Ovi ugovori se pojavljuju kod ugovora o osiguranju. Ugovor o otkupu stana.pružanju komunalnih usluga. 5. Ostavlja se sudu da odredi da li je javni poredak povređen ili nije.a nabrojane propise treba prepustiti državnim organima. 4. 2. Kod dileme šta je dobar a šta loš običaj zastupljen je stav da je dobar običaj u skladu sa poštenjem i savesnošdu .Zakonom regulisane sadržine ugovora. javni poredak predstavlja skup propisa koji su izričito nabrojani. prvo. U pojam pravnog poretka ulaze sva opšta ustavna načela i sve opšte zakonske norme koje imaju prinudan karakter i nisu konkretizovane putem odgovarajudi nižih pravnih akata. Ona ima faktičku mod da o tome odlučuje. 2.po profesoru Antidu u javni poredak ne ulaze svi propisi ved samo neki.uže.ovde ulaze i pravni standardi.da u svakom konkretnom slučaju utvrdi šta je javni poredak kada se takvo pitanje postavi pred njim. 3.u celini je regulisan na pravila Zakona o stanovanju. Obaveznost proizilazi od sankcije.je potrebno utvrditi jednak kriterijum koji bi omogudio da se na osnovu njega okupe i klasifikuju određena pravila koja se tiču javnog poretka.a onaj koji je suprotan se ne može smatrati dobrim običajem.ispoljava se tako što zakon u nekim slučajevima reguliše neke elemente ugovora imperativno tako da te elemente ugovorne strane ne mogu urediti drugačije.) propisi o državnom poretku. po četvrtoj teoriji. Formularni ugovori su ugovori kod kojih bitne elemente ugovora određuje jedna strana.a koje samo daju smernice i upustva sudiji u vezi sa primenom pravnih normi.koje je šire shvatanje i po njemu javni poredak predstavlja skup osnovnih pravnih i moralnih principa na kojima je zasnovano postojanje i i pravno trajanje pravno organizovane zajednice i izražavaju se preko određenih društvenih normi koje ugovorne strane moraju poštovati prilikom zaključenja ugovora.Dobri običaji.bez dogovora sa drugom stranom.

5.oni ugovori koji se sastoje iz elemenata samo jednog određenog ugovora.to su oni ugovori koji su zbog svoje učestalosti u pravnom prometu zakonom posebno uređeni i čije je ime tačno određeno.Prema tehnici i načinu zaključenja: 1.o organizovanju putovanja. posebne. generalne 6. U rešenju ovog pitanja nastale su brojne teorije.ugovori sa trenutnim izvšenjem. (prodaja.zakupu.oni ugovori za čiji nastanak je pored saglasnosti volja neophodno da ona bude izražena u formi koju je zakon odredio odn.koju su ugovorne strane utvrdile kao uslov nastanka i punovažnosti.oni koji su sastavljeni od elemenata više ugovora (ug. neimenovani.zajmu).ugovori koji seizvršavaju preduzimanjem više uzastopnih sukcesivnih akata davanja ili činjenja.o prodaji.ug .o pansionu.trampa. 2. ugovore po pristupu 2.zajam).o finansijama. kod ugovora o nepravoj ostavi imamo situaciju u kojoj su sjedinjeni elementi ug. individualni 5. 2.o zajmu.Podela ugovora 1. formalni. Po njoj kod jednog mešovitog ugovora treba utvrditi koji elementi kod njega pretežu i ti elementi koji pretežu apsorbuju elemente drugih ugovora.Prema kriterijumu određenosti u zakonu: 1. ugovori sa trajnim izvršenjem. 4. 2. Npr.Bitni uslovi potrebni za anstanak ugovora: 1. imenovane.Kriterijum zavisnosti ugovora jednih od drugih .oni koji naastaju prostom saglasnošdu volja.Prema dužini trajanja prestacije: 1. (ug. neformalni.o ne nepravoj ostavi).su ugovori koji se davaju jednim aktom davanja ili činjenja.nisu toliko česti u pravnom prometu. ugovori sa sporazumno određenom sadržinom 3. mešoviti.Prema karakteru prestacije: 1. Predstavljaju poseban problem za primenu u pravu jer u slučajju da dođe do spora oko njihovog izvršenja može se postaviti pitanje pravila koje treba primeniiti s obzirom da je u njima sjedinjenoo više elemenata različitih ugovora. 3. Njihova sadržina nije zakonom posebno uređena niti im je u zaakonu dato posebno ime. 6. kolektivni 4.su ugovori koji se izvršavaju preduzimanjem jednog akta davanja ili činjenja koji se prostire u kradem ili dužem vremenskom periodu odn. 2.pa se postavlja pitanje koja demo pravila postaviti.o ostavi i ug. U našem pravu jeprihvadena teorija apsorbcije. jednostavne. 2.o lizingu.

ug.preduzimanju pojedinih akata kojima se prema poklonodavcu iskazuje blagodarnost. pravila o zelenaškim ugovorima 9. ugovori intuitu personae. pravila o izmeni ili raskidu ugovora zbog promenjenih okolnosti 6.o posluzi. Značaj podele:ogleda se u tome što se najednostrane obaveze ugovornika ne primenjuje čitav niz zakonskih pravila za koje je u ZOO određeno da se primenjuju samo na dvostrane ugovore. Dvostrani ugovori se još nazivaju i uzajmni. pravila o raskidanju ugovora zbog neispunjenja 5. dobročini. 2.su ugovori koji se zaključuju s obzirom na ličnost jednog ugovornika ili oba. 2. Ugovor o delu). U jednostrane ili jednostrano obavezne ugovore spada ugovor o poklonu (na osnovu njega nastaje samo oabveza poklonodavca da preda poklon i pravo svojine. u.Prema ličnosti ugovornika: 1. Obaveza poklonorpimca sastoji se u nečinjenju jer povredom može dodi do raskida ugovora zbog nezahvalnosti i gubitka imovinske koristi.ugovori koji ne mogu postojati samostalno ved njihovu egzistenciju i pravna sudbina zavise od egzistencije i pravne sudbine nekog drugog ugovora (jemstvo) 7. On je dvostruko obavezan jer nastaje obaveza zajmodavca da preda određenu količinu zameenljivih stvari. 1. pravila o odgovornosti za pravne nedostatke ispunjenja 3.o poklonu. pravila o preomernom oštedenjuu 8. (ug. akcesorni. jednostrani ugovori.to su ugovori kod kojih iz saglsnosti volja ugovornih strana nastaju obaveze za obe ugovorne strane.reccipročni i sinalagmatični.su oni koji mogu da postoje potpuno nezavisno od ostalih ugovora 2. ugovri koji se zaključuju bez obzira na ličnost učinioca. Još se nazivaju ugovori s naknadom ili onerozni. Zajam više nije realan ugovor. Ta pravila su smeštena od čl.oni kod kojih saglasnošdu volja nastaje obaveza samo za jednu ugovornu stranu. 2. pravila o odgovornosti prenosioca za fizičke nedostatke 2.tako da je izvršenje obaveze iz tog ugovora vezana za određeno lice i ne može biti preneta na drugo lice (npr. Nazivaju se još i ugovori bez nanade ili besplatni. samostalni.su oni ugovori kod kojih jedna strana ne duguje naknadu za korist koju prima od druge.o beskamatnom zajmu. teretni -su ugovori kod kojih svaka strana duguje naknadu za korist koju prma od odruge ugovorne strane. pravila o prigoru neispunjenja 4. 8. 121 do 148.zaključuje se prostom saglasnošdu volja. Prema shvatanju prfesora Antida ugovor o poklonu je dvostrano obavezan pravni posao jer za poklonoprimca nastaje obaveza zahvalnosti koja se sastoji u suzdržavanju. dvostrane ugovore.o .1. Ova podela ugovora ima veliki značaj u našem pravu.Podela prema odnosu prava i obaveza: 1. pravila o nemogudnosti ispunjenja 7. pravila o ustupanju ugovora. 1.

kod teretnih ugovora postoji odgovornost prenosioca za fizičke i pravne nedostatke ispunjenja. Kod dobročinih ugovora odgovornost zaštetu se blaže ceni nego kod teretnih. Značaj podele: ogleda se na polju zaključenja ugovora.ko dobročinih.a to je nemoralno ili protivzakonito (apsolutna ništavost). 1.dok kod teretnih zabluda oo motivu je nebitna). (npr. Opklada je ugovor kod koga strane iznose.ugovori kod kojih se u momentu zaključenja ne zna koja de strana biti poverilac a koja dužnik ili se ne znna kolika de biti viisina obaveze jedne ugovorne strane ili se ne zna kakav de biti krajnji odnos uzajamnih davanjaili to zavisi od nekog neizvesnog događaja. Ugovor o osiguranju.postoji vedi broj razloga n osnovu kojih mogu da prestanu dobročini za razliku od teretnih. Kod njih prenosilac ne odgovara ako stvar ima neki fizički ili pravni nedostatak. Ova podela je vrlo slična podeli na jednostrane i dvostrane ugovore. Dobročini ugovori se zaključuju s obzirom na svojstva ličnosti jedne ugovorne strane.ostavoprimac odgovara za štetu samo ako ih nije čuvao sa pažnjom koju poklanja sopstvenik stvari. Nastanak. a ako je ostava a naknadom onda je njegova odgovonost strožija. Razlika je u tome što se podela na jednostrane i dvostrane zasniva na pravnom kriterijumu. Prenosilac kod dobročinih ugovora odgovara samo ako je fizički ili pravni nedostatak prouzrokovao štetu na imovini pribavioca.na odnosu odnosno broju obaveza koje nastaju iz ugovora. Ako je besplatna ostava. Dejstva.ugovorilac osiguranja se u momentu zaključenja ugovora obavezuje da osiguraniiku plada određenu naknadu i visinu premije osiguranja. Za nastanak dobročinog ugovora potrebno je da se ispuni još jedan dodatan uslov koji se ne traži kod teretnih. 2. aleatorni.a to je forma.a da lakše prestaju od teretnih. Prestanak. . Pobijanje zbog oštedenja poverioca: uslovi za pobijanje dobročinih ugovora su Paulijanskom tužbom lakši od onih koji see traže pobijanjem teretnih ugovora. komutativni.a dobročini ugovori se uglavnom tumače na način koji je manje štetan za dužnika i uzima se da je dužnik hteo manje.besplatnoj ostavi.a ne više.a ponekad i odvažni ugovori (ug. Kod teretnih nje dovoljna samo nedopuštena pobuda ved je potrebno da druga strana zna za nedopuštenu pobudu.dejstva i prestanka ugovora.najopštije se može redi da dobročini ugovori teže nastaju.tako da se zna šta ko prima po osnovu ugovora i šta ko po osnovu ugovora duguje. Nasuprot tomme teretetni se ne zaključuju s obzirom na svojstva ličnosti.zahteva da se ponaša kao dobar domadin. Ta odgovornost ne postoji kod dobročinih ugovora.o opkladi.usled zablude o motivu -rušljiv.u o igri). Tumačenja ugovora: nejasne odredbe koje se pojave u teretnom ugovoru treba tumačiti na način na koji se ostvaruje pravičan odnos uzajamnih davanja. Nazivaju se još i ugovori na sredu.a podela na teretne i dobročine zasniva se na ekonomskom kriterijumu na odnosu koristi. ug. Ili kada postoji nedopuštena pobuda kod jedne ugovorne strane.odn tvrde dva suprotna fakta s tim što ona strana čije tvrdnje se pokažu tačne treba da od druge strane primi određenu korist.je takav ugovor kod koga se u trenutku njegovog zaključenja zna kolika je visina i kakav j uzajamni odnos prestacija.to su ugovori intuitu personae. To se najbolje vidi kod primera o ostavi.o bessplatom punomodstvu). osiguravač se obavezuje da ukoliko nstupi osigurani slučaj da isplati osiguranu sumu.

koji se zahtevaju za nastanak svakog ugovora a.lica koja su napunila 16 godina života i na osnovu odluke suda im je dozvoljeno da stupe u brak. a.lica koja su napunila 16 godina života a kojima je odlukom suda priznata poslovna sposobnost zbog toga što su postali roditelji i imaju telesnu i psihičku zrelost da se sami staraju o svojim pravima i interesima. o poklonu).) predmet d. Nesposobnost za zaključenje ugovora može biti: 1.2 izuzetka: ova lica mogu da zaključuju ugovore malog značaja pri čemu se značaj ugovora ceni u odnosu na vrednost njihove imovine i ugovori kojima stiču isključivo prava(ug.ne zna se visinaa obaveze davaoca izdržavanja ved ona zavisi od jednog neizvesnog događajatj dužine trajanja života primaoca izdržavanja. -maloletnik sa navršenih 14 godina -punoletno lice koje se nalazi pod starateljstvom zbog toga što su delimično lišena poslovne sposobnosti.punoletnim licima 2. 3.relativna. Neizvestan događaj koji se pojavljuje kod aleatornih ugovora može biti bilo koji događaj (opšte neizvesan ili događaj neizvstan samo za ugovorne strane.maloletna lica do navršenih 14 godina .pristaju na mogudnost da jedna od njih primi manje. Kod komutativnih ugovora je poznata visina u trenutku zaključenja ugovora. Kod aleatornih ugovora postoji neizvesnost na koje ugovorne strane računaju prilikom zaključenja.odn. . Zaključenje ugovora Da bi ugovor nastao potrebno je da budu isunjeni određeni uslovi.sadašnjosti ili bududnosti).opšte bitne uslove.) kauza 2.) Sposobnost za ugovaranje.Ugovor o doživotnom izdržavanju. U našem pravu sposobnost za ugovaranje priznaje se : 1. Zbog toga ako se desi da jedna strana bude prekomerno oštedena kod komutativnih ima pravo da zahteva poništenje ugovora zbog prekomernog oštedenja. Sposobnost za ugovaranje u našem pravu nemaju lica kojima zakon ne priznaje pravo da zaključe ugovor. Poseban bita uslov određen zakonom je forma.) saglasnost volja c. Dele se na: 1.samim tim one pristaju da odnos njihovih uzajamnih davanja budu nejednaka.punoletna lica kojima je odlukom suda potpuno oduzeta poslovna sposobnost . Sposobnost za ugovaranje imaju ona lica koja imaju svest i nameru da zaključe ugovor.ne sprečava nastanak ugovora ali predstavlja pitanje opstanka. posebno bitni uslovi. 2.znači da svako lice koje zaključuje ugovor ima poslovnu sposobnost koja se zahteva za zaključenje određenih ugovora. apsolutna: .oni koji se zakonom ili voljom ugovorne strane zahtevaju samo kod nekih ugovora za njihov nastanak.) sposobnost za ugovaranje b. Zbog toga ovde važi da se ne mogu poništiti zbog prekomernog oštedenja. Nema nikakvih neizzvesnosti. Nije bitno da li se radi oprosšlosti.

saugovornik znao da zaključuje ugovor sa licem koje nema poslovnu sposobnost. Ugovorno zastupanje.ugovor postaje punovažan. .ako odbije može se postaviti pitanje neovlašdenog zastupnika za štetu koju je prouzrokovao tredem licu-opšte pravilo za subjektivnu odgovornost. To je ugovorno zastupanje i osnovna razlika zakonskog i ugovornog zastupanja je u licima koja zastupaju.s tim što neke mogu potpuno samostalno. a neke isključivo uz saglasnot roditelja ili staratelja.Ova lica mogu da zaključe sve ugovore. U tom slučaju ugovor ne nastaje ali trede lice može pozvati neovlašdeno zastupanog da li odobrava ugovor. Nad njima „lebdi“ neizvesnost o tome da li de oni postati punovažni.onda se smatra da saglasnost nisu dali (i onda ugovor ne obavezuje ugovorne strane).postoji kada je jedno lice pretstavilo drugom licu da istupa kao zastupnik a da ono nema nikakvo ovlašdenje za zastupanje. Ukoliko zastupnik prekorači ovlašdenje za zastupanje ugovor nede proizvoditi dejstva u prekoračenom delu (ako zastupani ne da odobrenje za to prekoračenje). U tom slučaju može zvati roditelje da pita da li daju saglasnost ili ne. Lice nesposobno za ugovaranje pri zaključenju ugovora može zameniti zastupnik određen zakonom odnosno odlukom državnog organazakonsko zastupanje. Pravila koja važe za zaključenje poslovno nesposobnih lica: Roditelji mogu nakon zaključenja ugovora izjasniti da li su saglasni ili ne. Ako zastupani odbije da da odobrenje ugovor nede proizvoditi pravno dejstvo samo u prekoračenom delu. Ako ih je pozvao.a ako nisu saglasni ugovor se poništava. U tom slučaju može da nastane obaveza naknade štete.onda ograničeno sposobno lice može u roku od 3 meseca od dana sticanja poslovne sposobnosti da izjavi da se više ne smatra vezanim ugovorom. . Za ugovorno i zakonsko zastupanje važe neka zajednička pravila: 1. Ako izjave da su saglasni. Izuzetak je ako je saugovarač znao ili mogao znati da strana istupa kao zastupnik ugovora te ga obavezuje bez obzira što nije obavešten.da odustane i to ako nije znao da zaključuju ugovor sa licem koje nema sposobnost za ugovaranje.a ako odobri prekoračenje onda ugovor obavezuje u celini. Lice koje je obavezno na naknadu štete je zastupnik i zastupani po pravilima pasivnih solidarnih obligacija. Uz saglasnost roditelja ili staratelja mogu da se zaključe i svi ostali ugovori ali pravna važnost tih koji zaključuju uz saglasnost je na neki način uslovljena. Zastupništvo se mora kretati u obimu ovlašdenja.a oni odbiju da se izjasne ili dute. Ako zastupnik ne obavesti drugu stranu ugovor nede proizvoditi pravno dejstvo između zastupanog i druge strane.ako se sudbina ugovora ne reši ni na jedan od prethodnih načina.pravilo da je neophodno da bi ugovor koji zastupnik zaključi sa tredim licem proizvodi pravno dejstvo. Zakonsko (ugovorno nesposobna lica).se zasniva na ugovoru o nalogu koji se zaključuje između ugovorno sposobnog lica kao nalogodavca i nekog drugog lica kao nalogoprimca. Ako ga odobri proizvodi pravno dejstvo .u vezi sa sposobnošdu za ugovaranje je i zastupanje. da zastupnik obavesti drugu stranu o tome da ustupa kao zastupnik i da se krede u granicama svojih ovlašdenja. Kada je znao za nesposobnost za ugovaranje ali je bio prevaren u pogledu saglasnosti roditelja onda njegovo pravo odustanka traje 30 dana i računa se od dana kada je ugovor zaključio. Saugovornik može da se ponaša na dva načina: 1. Zastupanje. ugovorno (ugovorno sposobna lica). 2. Neovlašdeno zastupanje.

Saglasnost se raščlanjuje na dve izjave: 1.vlasnik kude dao nalog da proda kudu za 200. Advokat umesto da nađe trede lice pojavi se kao kupac). Ovaj ugovor proizvodi pravno dejstvo ako je u okviru ovlašdenja koje je dao nalogodavac.Ugovor ne može da se zaključi sa samim sobom jer je to saglasnost volja dva lica koji izjavljuju volje i čijom saglasnošdu ugovor nastaje.30 „pregovori ne obavezuju i svaka ih strana može prekinuti kad god hode“.onda proizvodi dejstvo samo ako nalogodavac da saglasnost.smatrade se punovažnim. Pripremna faza naziva se pregovori. Ugovor redovno nastaje tako što jedna strana izjavi ponudu. ZOO čl. U ovom slučaju punomodnik zastupa u ime i račun jednog i drugog nalogodavca i zaključuje ugovor sa samim sobom. Pregovori su pripremna faza koja prethodi zaključenju ugovora. One se mogu posmatrati kao dve faze u zaključenju ugovora. Ako je nalogoprimac zaključio ugovor pod povoljnijim uslovima od onih koji su bili određeni.prihvatanje ponude.za ugovor se kaže da postoji kad postoji saglasnost volja. To je pravilo koje važi u svim pravnim sistemima. U toj fazi za lica koja pregovaraju.a neko drugo lice istog advokata ovlasti da u njegovo ima kupi kudu). Ponudom se ugovor započinje. Mogudnost prekida pregovora u Engleskoj i tom pravnom krugu je neograničena.međutim može se desiti da se umesto tredeg lica kao ugovorne strane pojavi sam punomodnik (npr.) Saglasnost volja.kada se jedno isto lice lice pojavljuje kao punomodnik druga dva lica. Pre iznošenja ponude može se odigrati faza u kojoj se ugovor priprema. (npr. 1.000 evra. a nazivaju se pregovarači ne nastaju nikakve obaveze. Saglasnost volja postoji kada su se ugovorne strane sporazumele o bitnim elementima ugovora. Smatra se da sloboda prekida pregovora nije .a prihvatanje je izjava koja joj sledi.ali ovo pravilo nema isti domašaj u svakoj grani prava.razmenjuju predloge i kontra-predloge. U evropskom pravu na pregovore se gleda drugačije.ponuda 2. U anglosaksonskom pravu pravilo o neobaveznosti pregovora ima apsolutni karakter. 2.situacija kada je jedno lice kao punomodnik odn. Ugovor obavezuje ugovorne strane a pregovori neobavezuju čak ni na to da ukoliko budu prekinuti da ih pregovarači nastave. U toj fazi ugovorne strane razmatraju da do ugovora uopšte dođe.a prihvatanjem dovršava zaključenje ugovora. b. Tu razliku između pregovora i ugovora je lepo objasnio Valtazar Bogišid „razgovor je razgovor. Ponuda je izjava koja prethodi.a ugovor je strankama zakon“. Po tome se pregovori razlikuju od ugovora. Međutim u pravu postoji situacija kada se ugovor prividno zaključi sa samim sobom.jednog advokata vlasnik kude ovlasti da proda kudu za 200.nalogoprimac bilo ovlašdeno od strane nalogodavca da zaključi ugovor sa nekim tredim licem koje se u tom slučaju pojavljuje kao ugovorna strana.000. a druga strana prihvati ponudu. Ako je zaključen pod uslovima iz ovlašdenja koja su punomodniku dali i 1 i 2 nalogodavac. U toku pregovora u anglosaksonskom pravu ne može da nastane čak ni odgovornost za štetu.

ako se izmeni više nije ponuda. 2. On je mora prihvatiti onakvu kakva jeste .ali o delovima ponude više ne može diskutovati. Ta odgovornost naziva se još i predugovorna odgovornost i razlikuje se od ugovorne odgovornosti koja je odgovornost za štetu koja nastane povredom neke ugovorne obaveze. Ponuda se mora prihvatiti onakva kakva jeste. Jedno od najvažnijih je dužnost pregovarača da ozbiljno pregovaraju.sloboda prekida pregovarača je ograničena. Stvara obavezu za lice koje je ponudu uputilo.kada je jedna strana vodila pregovore bez namere da zaključe ugovor. Svaka ponuda mora da sadrži animus contrahendi jer ako je ne sadrži to nije ponuda. Krivica postoji kada se taj pregovarač nije ponašao onako kako je trebao u toku pregovora.predlog za zaključenje ugovora mora biti konačan i u sebi sadržati nameru zaključenja ugovora. potrebno je da ima određena obeležja: 1. Međutim svaka ponuda ne mora da sadrži animus obligandi. On ne mora da postoji kod ponude za zaključenje nekog dobročinog ugovora ako predlog za zaključenje upuduje strana koja se ugovorno ne obavezuje. .Ponuda.mogu jedino stvoriti obavezu na naknadu štete zbog skrivljenog prekida. Predlog je konačan ako se više ne može menjati. Animus obligandi je namera obavezivanja.ali mora da se nadoknadi šteta koja se zasniva na krivici i na njoj se primenjuje opšte pravilo o subjektivnoj odgovornosti.a potom od namere odustane bez osnovanog razloga. Pregovori ne obavezuju.odstupanje u situaciji kada je jedna strana vodila pregovore u početku sa namerom da zaključi ugovor.a koje se naziva ponudioc. druga razlika ogleda se u pravnim dejstvima.u periodu između upudivanja i prihvatanja može dodi do promene ponude jer smatra da ponuda više nije dobra.i u tom slučaju može da nastane obaveza da nadoknadi štetu drugom pregovaraču. Namera za zaključenje ugovora je animus contrahendi i tu nameru treba razlikovati od animus obligandi. Između ponude i pregovora postoje dve bitne razlike: 1.ako je zbog takovog postupka prouzrokovana šteta može nastati obaveza da se šteta nadoknadi. Namera za zaključenje ugovora mora postojati u momentu upudivanja predloga.je predlog za zaključenje ugovora upudena određenom licu koja sadrži sve bitne sastojke ugovora tako da bi se njenim prihvatanjem mogao zaključiti ugovor.poklonoprimac kod ugovora o poklonu).apsolutna i neograničena. Ne može nastati obaveza da se zaključi ugovor. Predlagač upuduje novi predlog-naknadnu izjavu kojom de od prvobitne odstupiti.da ponudu zadrži određeno vreme i ugovor zaključi pod uslovima koji su u ponudi navedeni. 2.predvideo je dva odstupanja: 1. U tom smislu i ZOO koji je kao princip predvideo da su pregovarači slobodni da prekinu pregovore kad hode. Nasuprot pregovorima ponuda je izjava koja pravno obavezuje. a to znači da nije vodio pregovore u nameri da zaključi ugovor što je zahtevao od njega princip savesnosti i poštenja. Animus contrahendi znači da ponudilac ima nameru da zaključi ugovor i prihvati sva pravna dejstva koja iz ugovora nastaju. 1. Tada. I u toku pregovora pregovarači imaju određene dužnosti koje proizilaze iz principa savesnosti i poštenja. (npr. Zbog postojanja principa savesnosti i poštenja koji vlada pregovorima u evropskom pravu. To označava da su dužni da vode pregovore u nameri da zaključe ugovor.i to je namera ponudioca da sebe pravno obaveže.a ponudom započinje zaključenje ugovora. Ponuđeni ne može u ponudi izmeniti bilo šta. U našem pravu predugovorna odgovornost za štetu nije postojala sve do donošenja ZOO.pregovori prethode zaključenju ugovora. Da bi jedan predlog imao pravni značaj ponude.

Odgovor na ovo pitanje zavisi od vremena dostavljanja izjava: -ako je naknadna izjava dostavljena pre ili najkasnije istovremeno sa ponudom onda se govori o povlačenju ponude. Ugovor o osiguranju je zaključen kad stranke potpišu polisu osiguranja ili listu pokrida).slučajevi u kojima zakon propisuje formu za zaključenje ugovora. 3. Može li ponudilac obesnažiti ponudu ili njegova naknadna izjava nema nikakvog uticaja na ponudu. Pored nas postoji još Švajcarskoj. Opozivanje. U ovom slučaju se spajaju dva sporazuma. ali iz njih se može zaključiti o sadržini te volje. . Pod ovim uslovima uvek je mogude opozivanje u srpskom pravu. Taj ugovor treba da buse zaključen pre ili kasnije kad bude postignut.Austriji.izjava ponudioca data u cilju oduzimanja pravnog dejstva ved učinjenoj ponudi.ponuda treba da bude učinjena u određenoj formi kada se forma zahteva. Ponuda ne mora da ih sadrži. Opozivanje ponude može da proizvede pravno dejstvo na koje je usmerena samo ako je ponuda u jednom pravu opoziva.Nemačkoj. Ako je neopoziva onda naknadna izjava o opozivanju ponude ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo. U našem pravu ponuda je neopoziva. (npr. a. -ako se naknadna izjava dostavi ponuđenom pošto je primio ponudu onda se govori o opozivanju ponude. Usmerena je ka tome da se oduzmu dejstva koja su počela da se proizvode. Svoje odstupanje od prvobitne namere za zaključenje ugovora ponudilac saopštava ponuđenom naknadnom izjavom kojom izjašnjava suprotnu nameru da ne zaključi ugovor. Pravilo o neopozivosti ponude je dispozitivno . te i ponuda mora imati istu formu.da bi ugovor bio zaključen potrebno je još sastavljanje pismene isprave i overa u sudu-ispunjenje potrebnih formalnosti. Koja ponuda je neopoziva? Neopoziva je ona ponuda koju je ponudilac dužan da održi do isteka roka određenog u samoj ponudi ili u zakonu.usmeno. To su objektivno bitni sastojci za nastanak ugovora. 2.objektivno bitni uslovi kod ugovora u prodaji su predmet i cena). 2.što znači da ponudilac može svojom voljom u samoj ponudi isključiti svoju obaveznost ponude i za sebe rezervisati pravo da obavezu opozove.slučajevi u kojima je voljom ugovornih strana predviđeno da ugovor treba da bude zaključen u naročitoj formi.)saglasnost o sadržini.dovoljni su objektivno bitni uslovi.)sporazum o formi. Subjektivno bitni su uslovi koji su bitni za jednu ugovornu stranu. b.predlog za zaključenje ugovora mora sadržati bitne sastojke. Povlačenje ponude je izjava volje kojom ponudilac izražava nameru da odstupi od prvobitne namere da zaključi ugovor.konkludentnim radnjama ili opšteusvojenim znacima za izjavljivanje volje. Njome se sprečava da ponuda proizvede pravno dejstvo. Pravilo je da je ponuda neformalna. Konkludentne radnje su radnje koje nisu preduzete u pravcu izražavanja određene volje. Takva forma se naziva „ugovorna forma“.Odstupanje od namere zaključenja ugovora: 1. Oni elementi koji su zakonom propisani da o njima ugovorne strane moraju postidi saglasnost da bi ugovor nastao. ( ugovor o osiguranju čl.strane se obavezuju da ugovor nakon pregovora zaključe u određenoj formi.tek nakon toga ugovor je zaključen. Pošto ponuđeni tada ima u rukama dve izjave koje ne mogu istovremeno proizvoditi pravno dejstvo jer su suprotne sadržine.slučajevi kada zakon propisuje formu za ponudu ali ne propisuje formu za ugovor. Opoziva je ona ponuda koju ponudilac ne mora da održi.901 st.što znači da se može dati pismeno. 3. Od pravila da je ponuda neformalna postoje brojni izuzeci: 1. a da bi povlačenje ponude imalo efekat neophodno je da izjava o povlačenju ponuđenom stigne pre ili istovremeno.1 ZOO). Bitni sastojci nisu subjektivno bitni.

Ovo pravilo je dispozitivnog karaktera.upuduje ga pozivaoc nekom licu. 5. Ako je izgubio poslovnu sposobnost . Svako lice koje je zainteresovano može da sa njima zaključi ugovor pod navedenim uslovima. Ne može biti prinuđen da je prihvati . Kada se predlog čini prisutnom licu ponudilac je vezan od momenta saopštavanja.pravilo je da se poslovna sposobnost ceni u momentu slanja ponude. Pozivalac ne mora da prihvati ponudu.čl. Ponudilac mora da ima poslovnu sposobnost koja se zahteva za zaključenje ugovora.a poziv je pripremni predlog koji je podložan promeni. Ukoliko od slanja ponude do momenta prijema dođe do promene statusa u poslovnoj sposobnosti. Izuzetak je kada se ugovor zaključuje intuitu personae i kada je ponudilac izrazio nameru da se samo on ponudom obaveže. Iako je ovaj predlog upuden neodređenim licima ZOO ga smatra ponudom u čl.34 „izlaganje robe sa označenjem cene smatra se kao ponuda ukoliko ne proizilazi drugačije iz okolnosti slučaja ili običaja.ponuda mora biti upudena određenom licu.ukoliko ne prihvati ponudu.a kada pozivalac prihvati ponudu nastaje ugovor.koji sadrži bitne elemente ugovora čijem je ono zaključenju namenjen. ZOO ih smatra ponudom za zaključenje ugovora ukoliko drugačije ne proizilazi iz konkretnog slučaja. Ukoliko lice koje nije bilo poslovno sposobno u međuvremenu stekne poslovnu sposobnost.sekundarno dejstvo-ponuda ga stvara samo uz prihvatanje ponude. Lice koje izlaže robu može ovom postupku dati drugačije značenje ukoliko to želi.odgovarade za štetu. Dejstvo je takođe drugačije. Kada je uz robu na posebnoj etiketi ili ispod robe ili je u izlogu pored nje cena radi se o ponudi. 2. Ponudu ne može uputiti trede lice. Ponudu mora uputiti lice koje je bududi ugovornik ili njegov zastupnik. Kod poziva na ponudu. Od kada do kada ponuda obavezuje? Počinje da obavezuje ponudioca od momenta kada je saopštena drugoj strani. Može da mu oduzme karakter ponude navodedi da je predmet izložen kao uzorak. Da li takav predlog predstavlja ponudu? ZOO uređuje tri slučaja kada se predlog upuduje neodređenim licima (ponuda javnosti): 1.njegov pristanak nije prihvatanje ponude nego ono postaje ponudilac. Postoje i predlozi za zaključenje ugovora koji se upuduju neodređenim licima. Ukoliko je lice koje je ponudu poslalo umrlo pre prihvatanja ponude. Ako to lice pristane na poziv na ponudu.33 ZOO Predlog za zaključenje ugovora učinjen neodređenom broju lica.a razlika je što je ponuda konačan predlog.a ne i njegovi naslednici. Period/rok u kome . Ponudilac može biti svako lice.ono koje proizvodi samostalno – sastoji se u tome što ponuda obavezuje ponudioca da ponudu održi određeno vreme i da zaključi ugovor pod navedenim uslovima. Ponuda odsutnom licu obavezuje od datuma saznanja za ponudu/dostavljanje ponude.a i ono čini ponudu pozivaocu.4. Dejstva ponude: proizvodi dve vrste dejstava: 1.šalje je ponudilac ponuđenom i ako je ponuđeni prihvati ugovor nastaje.ukoliko drukčije ne proizilazi iz okolnosti slučaja ili običaja.ponuda obavezuje njegove naslednike.ponuda mora biti učinjena od strane bududeg ugovornika.dolazi do konvalidacije. 3. Na strani ponuđenog može biti i nekolicina određenih lica.važi kao ponuda. Smatra se da katalog ili oglas pretstavljaju ponudu ukoliko iz sadržine proizilazi da se u njoj nalaze svi bitni elementi za zaključenje ugovora.to ne utiče na pravno dejstvo ponude.slanje kataloga ili oglasa prema ZOO nije ponuda ved samo poziv da se učini ponuda pod objavljenim uslovima.izlaganje robe sa označenjem cene.al s obzirom da je on uputio poziv.opšta ponuda. 2. Ako je u pitanju ponuda upudena određenom licu. Sličnost između ponude i poziva na ponudu je što i jedno i drugo su predlozi za zaključenje ugovora.

ali od ovog pravila postoje izuzeci: 1. u slučaju kad je ponuđeni u stalnoj poslovnoj vezi sa ponudiocem. Razlika između ponude i prihvatanja: -u redosledu u kom se pojavljuju: ponuda je izjava volje koja prethodi zaključenju.ako po isteku roka na koji je ugovor zaključen zakupac nastavi da upotrebljava stvar.kod ugovora o zakupu-koji je zaključen na određeno vreme.a ne na .kod ugovora o osiguranju.špediteri) dužni su da odbiju nalog.počinje da proizvodi pravno dejstvo samo kad se sjedini sa ponudom a to je momenat kada se ugovor zaključi.ako ponuđeni duti smatra se da je prihvatio ponudu. Ponuda prisutnom licuponudilac nije vezan ponudom ako je ponuđeni odmah ne prihvati. Izjava o prihvatanju proizvodi pravno dejstvo od momenta kada je saopštena ponudiocu. (posrednici. 2. Pasivno ponašanje .ne redi ništa.zakon je predvideo pravilo ako osiguravač u oređenom roku ne odbije pismenu ponudu osiguranika koji ne odstupa od uslova pod kojim se vrši osiguranje smatrade se da je on ponudu prihvatio i da je ugovor zaključen.u kojoj zakupodavac ne prima zakupninu niti preduzima bilo koju drugu radnju kojom posredno izražava svoju voolju za produženje zakupa. 2. Sadrži nameru da se ugovor zaključi i s obzirom da je ponudilac nameru izrazio u ponudi a ponuđeni u prihvatanju.stanje iz kog se ne može izvesti zaključak o sadržini volje lica koje duti. prihvatanje ponude nema samostalnu egzistenciju. a ako ga ne odbiju smatrade se da su prihvatili. U ovom slučaju ugovor je produžen na neodređeno. Prihvatanje se može izraziti aktivnim ponašanjem koje može da bude izričito ili konkludentno. Ako ne odredi rok primenjuje se dopunsko dispozitivno pravilo: ponuda odsutnom licu obavezuje onoliko vremena koliko je potrebno da ponuda stigne.„dutanje“. 3.susretom tih namera nastaje ugovor. 4. Izričito postoji kada ponuđeni izrazi pristanak direktnom izjavom ili kada izjavi volju opšte usvojenim znacima konkludentno (predutno) je prihvatanje ponude posrednom izjavom (slanje stvari ili pladanje cene).a zakupodavac se ne protivi.osiguranik uputio pismenu ponudu 2.ona kojoj zakupodavac prima zakupninu ili na drugi način izjavljuje svoju volju da bude u ugovoru sa zakupcem (ovo nije izuzetak jer ne duti). 2.izjava kojom ponuđeni pristaje na ponudu. ZOO predviđa izuzetak od pravila o dutanju. Da bi ovaj izuzetak bio primenjen potrebna su tri uslova: 1. U pravu dutanj znači.Prihvatanje ponude.a prihvatanjem sledi zaključenje ugovora -pravno dejstvo: ponuda ima samostalno pravno dejstvo-obavezuje ponudioca da je održi.ponuda obavezuje ponudioca određuje sam ponudilac u ponudi. Pravilo: dutanje ne znači prihvatanje ponude.prema ZOO lice koje se ponudilo drugom da izvršava njegove naloge ili u čiju poslovnu delatnost spada izvršavanje tuđih naloga dužan je da izvrši nalog ako ga nije odmah odbio.proteka određeni rok koji iznosi 8 dana od dana prijema ponude 3.smatra se da je zaključen novi ugovor na neodređeno vreme pod istim uslovima. da se razmotri i o njoj odluči i da odgovor o njoj stigne ponudiocu. Ozbiljno posmatrati ponašanje zakupca sa zakupodavcom: u ponašanju zakupodavca možemo videti dve situacije: 1. ZOO reguliše i kaže da nema dejstva odredba u ponudi da de se dutanje smatrati prihvatanjem ponude.ponuda sadrži uslove koji ne odstupaju od uslova pod kojima osiguravač vrši predloženo osiguranje. U tom slučaju kad ponudilac pošalje ponudu koja se odnosi na robu u vezi sa kojom se sa ponuđenim nalazi u poslovnom odnosu.odnosi se na ugovor o nalogu.

zbog rušljivosti). Predloženo pravilo po kome u slučaju da poklonoprimac duti na ponudu da mu se učini poklon i ako poklon primi smatrade se da je pristao na zaključenje ugovora. Ako ponuđeni unese bilo kakvu izmenu ili dopunu u predlog koji je sadržani dopuni.značajan zbog toga što ugovor počinje da proizvodi pravno dejstvo 2. 6. U ovom slučaju ako je ponudilac znao ili mogao znati da je prihvatanje ponude učinjeno u roku smatra se da je ugovor sačinjen uprkos tome što je prihvatanje ponudiocu stigao nakon isteka roka. Mogude je da se desi da prihvatanje bude određeno u roku. Ugovor se sastoji od dve izjave: ponuda i prihvatanje ponude.ugovor o poklonu (ovaj izuzetak je bio predviđen u skici na prednacrtu SGZ).momenta zaključenja je značajan i zbog primene pravila da ako je u momentu zaključenja bila propala . Ako prihvatanje nije udinjeno u roku onda se izjava ponuđenog ne smatra prihvatanjem nego novom ponudom.a u drugom ugovor nastaje. 3. Najčešde svoj pristanak izražava jednostavno „da“ ili „pristajem“. Ugovorne strane mogu predvideti da de se u njihovim bududim odnosima dutanje koje znači ponuda prihvatiti. Određivanje momenta zaključenja ugovora.kada je u samom ugovoru predviđeno da de se dutanjem jedne strane smatrati kao pristanak te ugovorne strane na produženje ugovora.želje ili očekivanja. Ponuđeni treba da bude saglasna sa ovim. Značaj momenta zaključenja: 1.to je kada je ponuđeni izjavio da prihvata ponudu koja je određena u ponudi ili zakonu.od momenta zaključenja počinju da teku određeni rokovi (zbog prekomernog oštedenja.ali ugovor može sprečiti da nastane ako izjavi da se ne smatra vezanim ponudom. 5. Od ovog slučaja treba razliovati slededu situaciju u kojoj ponuđeni prihvati ponudu ali izrazi nezadovoljdstvo u vezi sa uslovom navedenim u ponudi ili izrazi neke svoje nade . Ako ponudilac nede da bude vezan može odma nakon prijema ponude ili narednog dana izjaviti da se ne smatra vezanim ponudom koju je učinio i tako spreči da ugovor nastane. Ovo prihvatanje se u pravu naziva „gunđujudi prihvat“.ali da izjava o prihvatanju stigne ponuđenom nakon isteka roka. To nije pravi izuzetak jer poklonoprimac preko poklona i konkludentnom radnjom prihvata.onda takva izjava se ne smatra prihvatanjem ponude ved novom ponudom za zaključenje ugovora. Izražavanje nezadovoljdstvane utiče na promenu karaktera njegove izjave. Rok: da bi ugovor nastao prihvatanjem ponude mora biti učinjen blagovremeno. Sadržina prihvatanja ponude. Treba razlikovati neblagovremeno prihvatanje od zadocnelog prijema izjave o prihvatanju. Ovaj izuteak u našem pravu je mogud jer je pravilo o dutanju dispozitivnog karaktera. U prvom slučaju ugovor ne nastaje.onaj rok koji je prvi put bio ugovoren. Da bi prihvatanje ponude dovelo do zaključenja ugovora neophodno je da se podudara sa ponudom. Postavlja se pitanje kada se smatra da je ugovor zaključen? Da li u momentu kad ponuđeni izjavi da prihvata ponudu ili kasnije kad ponudilac primi izjavu o prihvatanju ili kada sazna da je ponuđeni prihvatio ponudu.

U pogledu mesta zaključenja ugovora važi pravilo da je mesto u kome je ugovor zaključen prebivalište ili boravište ponudioca u momentu kada je uputio izjavu o ponudi. Ideja na kojoj se zasniva ugovor je da ponudilac i ponuđeni imaju svest o tome da je došlo do saglasnosti volja.tj da se on nalazi u zabludi.ali ako bi se primenila ova teorija ona ne rešava pitanje naknadnog odustanka ponuđenog od prvobitne namere da zaključi ugovor jer ponuđeni može nekim drugim.teorija izjave ili emisije. Loša strana je u tome što se na osnovu nje ne može utvrditi ili je teško dokazati kada je. Ponuđeni može odstupiti od takve odluke i bez ikakvog znanja ponudioca o tome. Može se desiti da kod jednog ugovora postoji pogrešna svest.a ideja na kojoj se zasniva jeste da je saglasnost volja postignuta u onom momentu kada se namera ponuđenog susretne sa namerom ponudioca za zaključenje. Loša strana ove teorije je što nije mogude tačno utvrditi kada je ponuđeni doneo odluku da prihvata ponudu.da se nije raspitao o pravnim posledicama ugovora .ona pretstavlja korekciju prethodne teorije i zasniva se na ideji po kojoj je samim prijemom prihvata ponude izjava o prihvatanju doprla do svesti ponudioca i nakon toga ponuđeni više ne može da se predomisli i da opozove ili povuče svoju izjavu. Ako taj sklad ne postoji onda saglasnost postoji samo prividno. Nedostaci saglasnosti volja: saglasnost volja postoji kad dve strane izjave volje u cilju postizanja volje.vodedi računa o prirodi ugovora i okolnostima o kojima su izjave učinjene.po kojoj se momenat zaključenja uzima momenat predaje pošte.u kom momentu ponudilac saznao da je ponuđeni prihvatio ponudu. Mesto je značajno zbog mesne nadležnosti suda u slučaju spora. Ako se zajednička namera tumačenja ne može utvrditi onda momenat zaključenja treba odrediti prema običaju u određenoj sredini ili pravičnosti. (locus regit act). 4.po njoj zakon ne treba da unapred utvrđuje momenat u kom ugovor nastaje ved to treba da radi sud na osnovu tumačenja zajedničke volje ugovornih stranaka. U našem pravu prihvadena je četvrta teorija prijema. teorija da je zaključen u momentu kada ponuđeni izjavi da prihvata ponudu.momenat zaključenja zbog pitanja sukob azakona o vremeu. 2.bržim sredstvom obavestiti ponudioca da oodustaje od svoje odluke da zaključi ugovor. . Prema ovoj teoriji nebitno je kada je sam ponudilac saznao da je ponuđeni prihvatio ponudu. Iz kojih razloga dolazi do nesklada? Nesklad između izjavljene i unutrašnje volje može se pojaviti kao posledica samog ugovora. Teorije: 1. Ova teorija kritikovana novom teorijom. 3. Drugačija je situacija od prethodne kad do nesklada dolazi zbog nekog spoljnog faktora. ugovor ne nastaje.po tredoj teoriji ugovor je zaključen onog momenta kada ponudilac sazna da je ponuđeni prihvatio ponudu.stvar koja je predmet ugovora.postiže se ponudom i prihvatanjem ponude. 4.da je impulsivan i smatra da neka okolnost postoji iako uistinu ne postoji. Ima dobru stranu što otklanja nedostatak ranije teorije. Mogude je da nije bio priseban. Ti spoljni faktori su radnje drugog koje se ispoljavaju u pretnji ili prevari. Da bi volje bile saglasne bitno je da budu u skladu sa unutrašnjom voljom ugovornih strana.teorija prijema.teorija odposlanja ekspedicije.nije dovoljan prost susret na kojem insistira prva teorija. Momenat u kojoj se te dve namere susredu je moomenat prihvatanje ponude. 5. Ako dođe do izmene zakona može se postaviti pitanje koji zakon je bio na snazi u momentu zaključenja ugovora. To je teorija saznanja (informacije).

a po novijem svojstva predmeta na koje se odnosi pogrešna predstava može biti bilo koje svojstvo koje je odlučujude za jednog ugovornika da zaključi ugovor.reč je o skrivljenoj i neizvinjavajudoj zabludi. i misledi da je zaključio sa poznatim begradskim advokatom Tapuškovidem. U njihovom prisustvu ugovor ne nastaje. Sve ove zablude imaju isto dejstvo na ugovore. To znači da se traži da je žrtva zablude bila u izvinjavajudoj zabludi.a zapravo kupuje burgundac sa Fruške Gore).zabluda o svojstvima ličnosti-postoji kad ugovornik pogrešno drži da zaključuje ugovor sa jednim licem ili sa licem koje ima određena lična svojstva. (npr.kategoriju ZOO svrstava bitne zablude.je pogrešna predstava o postojanju kauze kod nekog ugovora. Volje umesto da se susretnu su se mimoišle.je pogrešna predstava jednog ugovornika o pravnim činjenicama koje su relevantne za punovažnost ugovora.tj da je imala pogrešnu predstavu uprkos tome što se prilikom zaključenja ponašala pažljivo. Tada postoji nesporazum. Zabluda o računarskom podatku.zabluda o bitnim svojstvima. Nije svaka pogrešna predstava o nekoj okolnosti zabluda u pravnom smislu. a ustvari zaključuje ugovor sa drugim licem odn.zabluda o kauzi.zabluda o prirodi ugovora. U tom smislu ZOO razdvaja dve kategorije zabluda: 1.zabluda na predmet.ako je zabluda posledica toga što ona nije postupala sa pažnjom koja se od nje očekivala.o činjenicama. 2.zabluda na motiv.postoji kada ugovornik pogrešno drži da zaključuje ugovor o jednoj stvari. 3.predmet.licem koje nema ona svojstva koja je mislio da ima. Strana koja se nalazi u ovoj zabludi nema pravo da se na nju pozove.zabluda o motivu ali ona je relevantna samo kod dobročinih ugovora. (ugovornik misli da mu druga strana poklanja a u stvari mu prodaje).on zaključio sa mladim neafirmisanim Tapuškovidem). (npr.o pravu itd. (npr.pacijent. Ugovor postoji ali njegova važnost je lebdeda jer može biti poništen.o predmetu i zabluda o kauzi. Da bi dovelo do poništenja ugovora bitno je da strana koja se na njih poziva postupa sa pažnjom koja se od nje zahteva u pravnom prometu. 5. Razlika između zabluda ove kategorije i prve kategorije je u tome što njihovo postojanje ne sprečava da ugovor nastane.o bitnim svojstvima. .kupac veruje da kupuje vino sorte burgundac kod Aleksandrovca. 4.zabl o ličnosti . Pogrešna predstava koja se odnosi na neku okolnost koja se po nameri stranaka ili običaja u prometu smatra bitnom tako da stranka koja je zaključila ugovor pod zabludom ne bi ga zaključila da je znala pravo stanje stvari. U ovu kategoriju spadaju:zabl.Zabluda.učini poklon lekaru verujudi da ga on operisao a ispostavi se da je operaciju izvršio drugi kolega) 6.po starijem shvatanju to su hemijski sastav i njegova namena.1. Okolnosti na koje se može odnositi pogrešna predstava su raznovrsne: 1.postoji kada ugovornik veruje da zaključuje ugovor a uistinu zaključuje neki drugi pravni posao.jedno lice hode da angažuje dobrog advokata i da zaključi ugovor o nalogu.a zaključuje zapravo o nekoj drugoj stvari. Te zablude su zablude o prirodi ugovora.kategoriju sačinjavaju zablude koje zakon naziva zabluda prepreke. Zabluda u pravnom smislu ne predstavlja svaka pogrešna predstava.to je pogrešna predstava o pobudi koja je jednog ugovornika pokrenula da zaključi ugovor. Ako je žrtva zablude bila nepažljiva odn. a koja je formirana i održavana u svesti jednog ugovornika bez uticaja drugog ugovornika ili nekog tredeg lica. 2.i uprkos toj pažnji nije znala za pravo stanje stvari.koje se u teoriji nazivaju još bitne zablude u užem smislu.

Ovde treba razlikovati teretne od dobročinih: ako je ugovor teretan prevara učinjena od tredeg lica dovodi do poništenja samo ako je saugovornik prevarene strane znao ili je mogao znati da je trede lice učinilo prevaru. Odgovor na .zdravlje.telo ili neko dobro ugovornika ili tredeg lica. Predmet je ono o čemu su ugovorne stranke postigle saglasnost.a objektivni 3 god. Ako sud poništi ugovor nastaju dve pravne posledice:1. Mora da bude vraden u imovno stanje u koje je bio pre zaključenja ugovora.održavanje u zabludi učinjeno u nameri da se druga strana navede na zaključenje ugovora. Kod fizičke prinude ugovor ne nastaje jer se ne radi o neskladu unutrašnje i spoljne volje ved o odsustvu bilo koje volje. 3. Svaka zabluda dovešde do poništenja shodno pravilu „fraus omnia corumpi“ prevara sve kvari.Postoji jedna situacija kad se ne može pozvati stranka koje je bila u neskrivljenoj zabludi. 2.dužnik naknade štete je strana koja je bila u zabludi.izazivanje zablude kod druge ugovorne strane 2. Prevara je razlog za poništenje ugovora. Kakav je ovde značaj te prevare za punovažnost ugovora. Rok za ponuštaj ugovora je 1 godina od dana saznanja. Psihičku ili moralnu prinudu treba razlikovati od fizičke.predstavlja jedan čin psihičke ili moralne prinude koji postoji ako je jedna ugovorna strana ili neko tredi izazvao opravdani strah kod jedne ugovorne strane zbog koga je ona pristala da zaključi ugovor.je pogrešna predstava jednog ugovornika koju je stvorio drugi ugovornik u nameri da ga navede da zaključi ugovor. Ako postoji ugovor je rušljiv što znači da njegova punovažnost zavisi od toga da li de ugovor biti poništen u određenom roku ili ne. Razikuje se od predmeta. Razlika je u tome što u slučaju pretnje ugovor postoji i proizvodi pravno dejstvo ali može biti poništen pod istim uslovima. Prevarena strana može se nadi u zabludi o bilo kojoj okolnosti u vezi sa ugovorom.a u pravnom smislu pravni cilj obvezivanja.naknada štete.povradaj . Kod dobročinih prevara učinjena od tredih lica uvek dovodi do poništenja bez obzira da li je saugovornik znao ili mogao znati. Može imati dva oblika: 1.Prevara. Postoji i kada je kod jedne strane ved postojala pogrešna predstava.odnosno 2 godine od dana zaključenja. Kod prevare je bitno da je jedna strana izazvala ili održavala pogrešnu predstavu kod ugovorne strane pri čemu zabluda u kojoj se nalazi druga strana ne mora biti bitna zabluda u užem smislu. Pretnja. Prevara može poticati i od tredeg lica. 2. KAUZA Kauza je u vanpravnom smislu uzrok ili razlog. Subjektivni rok je 1 god.restitucija. To de biti u slučaju kad je druga strana spremna da izvrši ugovor kao da zablude niije ni bilo.a druga strana ne čini ništa da bi je od te pogrešne predstave oslobodila. Svaka strana dužna je vratiti drugoj ono što je primila po osnovu poništenog ugovora.a poverilac naknade je saugovornik zbog toga što je on savestan i ne sme da trpi nepovoljne posledice koje bi po njega prouzrokovale posledice. Prema ZOO strah je ppravdan ako se iz okolnosti vidi da je ozbiljnom opasnošdu ugrožen život. I u prvom i drugom slučaju neophodno je da je izazivanje odn.održavanje druge strane u ved postojedoj zabludi.

Jedna strana se obavezuje prema drugoj zato što je od nje nešto primila. Po njemu ugovor iste vrste ima istu tipsku klauzulu. U rimskom pravu obvezivala je forma. Teorije kauze: 1. Kauza u . Ako neko nema svest o kauzi onda ne može ni svestno da izjavi volju da je ugovor sačinio.a ne samo u onim koje izviru iz ugovora.a odgovor na pitanje „šta je kauza“je odgovor na pitanje “zbog čega se neko ugovorom obavezuje“.kod ugovora o prodaji prodavac se obavezuje zato što je kupac preuzeo obavezu). Animus donandi je poseban tip ispoljavanja intentio liberalisa. -kod realnih ugovora-kauza se sastoji u predaji stvari (npr. Kauzu treba razlikovati i od animus contrahendi.). Zbog toga kauza prethodi izjavljivanju volje za zaključenje ugovora.to je namera jednog lica da izjavom svoje volje zaključi ugovor i da prihvati pravno dejstvo koje iz ugovora nastaje.kauza obaveze jedne strane nalazi se u obavezi druge strane. U okviru klasične teorije pojavljuju se još dva autora: (Portalis i Potije). Kod poklona kao tipičnog primera dobročinih ugovora.kauza je intentio liberalis (to je namera da se drugom učini nešto dobro.tako da se može desiti da u jednom ugovoru predmet bude nedopušten a kauza dopuštena i obrnuto. Kod ostalih dobročinih ugovora koji se ne sastoje u predaji svojine na stvari. Prema njegovom shvatanju kauza treba da postoji u svim obligacijama.a predmet dopušten.je prvi odgovorio na to pitanje. Drugim rečima to su dva odvojena pojma i uslovi za postojanje i punovažnost i jednog i drugog procenjuju se nezavisno. -kod dobročinih ugvora.neophodno je da postoji i predmet i kauza. To može da bude legat. Jedna strana se obavezuje prema drugoj zato što se i druga obavezuje prema njoj.realnih ugovora. (npr.pitanje „šta je predmet ugovora“ je odgovor na pitanje“ na šta se ugovornik obavezuje“.klasična teorija.pravne činjenica koja objašnjava zašto se jedno pravo derivativnim putem prenosi sa jednog lica na drugo. Treba je razlikovati od osnova sticanja. Razlog zbog nezainteresovanosti leži u prinicipu formalizma koji je vladao od rimskog prava do tog doba.kauza ima psihološki izged.javno obedanje nagrade ali i zakon u slučaju sticanja ovlašdenja zakonske obaveze izdržavanja.da kauza bude nedopuštena. Druga stvar značajna za nega je da on kauzu kod teretnih ugovora posmatra drugačije od Dome. Portalis. U tom smislu različita je kauza kod teretnih od kauze kod dobročinih.strogoj i sakralnoj formi. Kad je taj princip postao dominantan postavilo se pitanje zbog čega reč obavezuje? Doma. Pre toga sve do XVII pravna teorija nije raspravljala o tome zbog čega se jedna strana obavezuje drugoj. Da bi ugovorna obaveza nastala bilo je neophodno da se obedanje za zaključenje ugovora izjavi u određenoj.kauza se nalazi u animus donandi.da mu se dobrovoljo izvrši neka usluga ili da se dobrovoljno oslobodi nekog duga itd. Obedanje nije bilo upudeno licima ved direktno Bogu da de se obaveza izvršiti. U pravu počeo da vlada stav da obavezuje data reč.pojavila se sredinom XVII veka u francuskoj pravnoj doktrini.zajama zaključuje se predajom stvari u državinu zajmoprimcu). Princip konsensualizma (ugovor nastaje prostom salasnošdu volja).a ne forma. Animus contrahendi pretpostavlja da lice koje izjavljuje volju ili svest o razlogu zbog kojeg zaključuje ugovor. Kauza je uži pojam od pravnog osnova sticanja i po pravilu vezuje se samo za pravne poslove odnosno ugovore. -kod teretnih ugovora. U jednom ugovoru da bi postojao.je proširio pojam kauze izvan ugovora.

Kauza je potrebno nepotreban pojam i onu funkciju koju ona ima može da obavi drugi pojampojam predmeta. 2. Ne može se redi da je kauza jedne strane u teretnim ugovorima obaveza druge strane jer kada se govori o obavezama onda se misli na pravnim dejstvima. Nije se proširila izvan Belgije i delom Francuskom. Treda primedba da se kod dobročinih ugovora kauza preplide sa motivima. Koji je to motiv ostaje sudu da utvrdi kada se pitanje postojanja odnosno punovažnost kauze pred njim postavlja. a motiva za zaključenje može biti bezbroj. Objektivne teorijeposmatra kauzu potpuno nezavisno od motiva. Subjektivne teorijekauza je subjektivni pojam pa se i nazivaju subjektivne. Kao reakcija na ovu teoriju i prihvatanje kauze nastala je teorija negacije kauze.poštena i zakonom dozvoljena svrha. Kauza je pobuda. Tek kasnije de se za njim povesti i italijanski građanski zakonik i neki drugi. Druga primedba je u tome što kod realnih ugovora ne može da se kaže da je kauza obaveza zajmoprimca u tome što je primio nešto od zajmodavca. Kauza po njegovom shvatanju nije svaki cilj obvezivanja ved samo onaj cilj kojim se želi postidi moralna. (logički nemogude zamisliti da se stavi u ravan nešto što prethodi). a njen predstavnik u francuskom pravu bio je Planiol. postoji i kauza i ne mora da se dokazuje. Kauza služi da bi se ispitalo da li je jedan ugovor zakonit i moralan.poštene i moralne kauze. Druga značajna novina je u tome što je predložio uvođenje zakonske pretpostavke da kauza postoji i da onome koji tvrdi da kauza ne postoji leži obaveza da to i dokaže. 1. Drugim rečima ako postoji ugovor. 2. Potije.je dopunio Dominu teoriju tako što je uveo pojam časne. Zastupnici kažu da se isto svrha može postidi pravilom dopuštenosti ili nedopuštenosti predmeta.motiv koji je opredelio ugovornika da zaključi ugovor. pa se postavlja pitanje koji od tih motiva koji prethodi zaključenju ugovora predstavlja kauzu. Prema ovim teorijama kauza je ekonomski pojam. Savremena shvatanja o kauzi Mogu se podeliti u tri grupe: prema tome da li u kauzi vide jedan subjektivni pojam ili pojam koji je objektivan i potpuno nezavisan od motiva. Ona je . Bio je prvi koji je kauzu u svojim normama uvrstio kao uslov za nastanak ugovora. Ugasila se početkom XX veka.teretnim ugovorima postoji kada je prestacija ili činidba jedne strane srazmerno ekvivalentna ili jednako vredna prestaciji druge strane. Kkasična teorija je odlučujude uticala na francuski građanski zakonik. To je osnovna postavka teorije. Poriče potrebu za postojanjem kauze i ističe da je kauza pojam koji je logički nemogud. Ta osnovna postavka je nešto modifikovana tako što se kauzom ne smatra svaki motiv ved samo onaj koji je bio odlučujudi da pokrene jednog ugovornika da zaključi ugovor. ovo zbog toga što kod realnih ugovora predaja stvari nije kauza ugovora ved uslov njegovog zaključenja.Teorija negacije kauze-zastupana u belgijskoj pravnoj doktrini. a kauza mora da postoji i prethodi dejstvima.

Međutim taj ekvivalent koji ona dobija od druge strane ne mora da bude objektivno jednako vredan sa prestacijom koju ona daje. Dva osnovna odstupanja koja se mogu staviti ovoj teoriji su: 1. Naslanja se na Dominu klasičnu teoriju iz XVII veka. Cilj koje ugovorne strane žele da postave ugovorom. Objektivni element ogleda se u realizaciji pravnog cilja. Prema toj teoriji kauza je željeni ekvivalent.ugovor o prodaji.teorija. 2. Onaj poslednji.ostvarenje pravnog cilja je materijalni element u pojmu kauze zbog toga što se pravni cilj ostvaruje izvršenjem obaveze druge strane.onda se misli na poslednji. Ostali motivi koji su prethodno završenom motivu u principu ne ulaze u pojam kauze. Dovoljno je da između prestacija postoji subjektivni ekvivalent. Prva strana obavezuje se prema drugoj da bi dobila izvršenje od druge strane i dobila pravni cilj.završni motiv predstavlja kauzu i naziva se causa finalis. S obzirom na tu činjenicu prema pristalicama objektivne teorije u ugovoru o poklonu kauza ipak ima psihološki izgled i sastoji se u odluci poklonodavca da ne traži od poklonoprimca nešto što bi bilo vredno poklonu. (npr. Kapitan polazi od toga da je kauza cilj obavezivanja ugovora.000 evra. U našem pravu kod ugovora o poklonu je negativan ekonomski efekat koji poklonodavac ode u svojoj imovini smanji. postoji objektivni ekvivalent međutim prodavac može smatrati da je među prestacijama uspostavljena subjektivna ekvivalencija. Kapitanova teorija značajna je zbog toga što je postavila odnos između kauze i motiva.ona je nastala u pravnoj doktrini 20-tih godina prošlog veka i danas se smatra vladajudom u građanskom pravu.zapravo ekonomski ekvivalent koji mora da postoji u svakom ugovoru. Razlikuje se od Domine teorije u objektivnom elementu.završni motiv koji je nastao u procesu formiranja volje da se zaključi ugovor.pravni cilj kupca je pravo svojine. 3. (npr. Kapitan pod ciljem podrazumeva pravni cilj. Kod dobročinih ugovora prema Kapitanovoj teoriji kauza ima čisto psihički izgled.nameri jedne strane da učini drugoj besplatnu korist. Otuda se u tom cilju vidi subjektivni element kauze. U objašnjenju kauze kod dobročinih ugovora postoje dva odstupanja: 1.za 40. U okviru ovih teorija izdvajaju se dve: 1.oni mogu da uđu u polje pojma kauze i tu .ni psihološki. Žan Mori-tvorac. Kapitanova teorija. Prema njima kauza predstavlja kombinaciju elemenata subjektivne prirode i objektivne prirode. Kada se kaže da je kauza pravnog cilja obvezivanje.Andrija Gams. Prema Kapitanovoj teoriji ne postoji kauza u ugovoru ako obaveza druge strane nije izvršena.može se desiti da prodavac proda stvar koja vredi 15.sve pod pretpostavkom da ne postoje mane volje. Subjektivni element u ovoj teoriji ogleda se u tome što jedna strana želi da ugovorom dobije neki ekvivalent. Međutim ako su ti motivi nedopušteni tj.000. Zbog toga jedna strana može istadi prigovor neizvršenja ili raskinuti ugovor. Ovu teoriju je zastupao kod nas prof. kako objasniti šta je kauza kod ugovora o poklonu? Kod ugovora o poklonu ne postoji ekonomska ekvivalencija.odnosno u animus donandi (nameri jedne strane da drugoj učini poklon).se sastoji u odluci poklonodavca da ne traži ništa od druge strane. Kauza kod ovih ugovora se ogleda u intentio liberalis.nije bilo koji cilj. Zatim nema kauze u ugovoru kada obaveza jedne druge strane nije ni zasnovana zbog toga što je predmet njene obaveze propao u momentu zaključenja ugovora. To je svrha koju stranke žele da ostvare. Mešovite teorije-teže da postignu kompromis između subjektivne i objektivne teorije.teorija-kauza se ogleda u negativnom ekonomskom efektu.protivzakoniti i nemoralni.cilj prodavca je pravo svojine na sumi novca. 2.ni ekonomski.

Osnov je nedopušten kad je supotan prinudnim propisima.su ugovori kod kojih kauza nije vidljiva za treda lica. Kauza u kauzalnim i apstraktnim ugovorima Kauzalni ugovori. Ako dokaže da ugovor postoji.Kapitanova teorija pravi razliku između teretnih i dobročinih: -kod teretnih ugovora nedopušten motiv udi de u polje pojma kauze ako je druga ugovorna strana znala za postojanje tog nedopuštenog motiva.P i M.a to ne znači da ona ne postoji.pa ni sudiju. 2. Stav 3 „ugovor bez naknade nema pravno dejstvo i kad drugi ugovarač nije znao da je nedopuštenaa pobuda bitno uticala na odluku njegovo saugovarača“. Ona je vidljiva kako za ugovore strane.ali treda lica ne znaju. Poznata činjenica iz koje se izvodi nepoznata je ugovor-saglasnost volja. Značaj razlikovanja-upravo zbog primene pretpostavke iz čl. Ova teorija je prihvadena u ZOO.ako je neko sastavio priznanicu da P.stav istog člana „ako je nedopuštena pobuda bitno uticala na odluku jednog ugovarača da zaključi ugovor i ako je drugi ugovarač to znao ili morao znati ugovor de biti bez pravnog dejstva“ (kod teretnih ugovora).tako i za treda lica.a to je kauza.3 .M. Na osnovu nje smatra se da kauza postoji iako nije .njemu je lakše da dokaže da kauza ne postoji. -kada je u pitanju spor poverioca i dužnika oko ispunjenja duga nastalog iz apstraktnog ugovora. Bitno je da je postojala na strani poklonodavca i bide van dejstva. Pretpostavka deluje kao i svaka druga pretpostavka u pravu.položaj poverioca je olakšan. Naš zakon propisuje pretpostavku o postojanju osnova „pretpostavlja se da obaveza ima osnov iako on nije izražen. Međutim upravo zbog toga postoji pretpostavka.pretpostavke koja glasi „ pretpostavlja se da obaveza ima osnov iako nije izražen“ -kada je pitanju kauza a između poverioca i dužnika iz tog ugovor postoji spor zbog toga što dužnik nede da ispuni svoj obavezu.M znaju zbog čegaa je priznanica izdata. Kauza postoji i poznata je ugovornim stranama.onda se pretpostavlja da postoji i kauza i dužnik se u tom slučaju ne može braniti ističudi da kauza postoji. To je osnov pretpostavke. Odnos motiva i kauze.zakon prihvata Kapitanovu teoriju u čl. (pretpostavka je oboriva i strana koja tvdi da u ugovoru kauza ne postoji morala bi da dokaže suprotno da ugovor nema kauzu. P.su oni ugovori u kojima je kauza vidno izražena . (kod dobročinih ugovora). Ovde poklonoprimac ne mora da zna za nedopuštenu pobudu poklonodavca. Apstraktni ugori.000 evra M. Iz te činjenice da postoji ugovor izvodi se zaključak o postojanju nepoznate činjenice.ne mora da dokazuje postojanje ugovora.samo nije tredim licima. 53 „pobuda iz kojih je ugovor zaključen ne utiču na njegovu punovažnost“ zbog toga što stoji izvan kauze.51 st.onda poverilac da bi uspeo sa tužbenim zahtevom mora da dokaže da postoji. Na osnovu jedne činjenice izvodi se zaključak o postojanju druge. (npr. -kod dobročinih ugovora nedopušten motiv ulazi u pojam kauze čak i onda kada druga ugovorna strana nije znala za njegovo postojanje.P duguje 10. ZOO sadrži 4 člana posvedena kauzi: zakon kauzu naziva „osnov“ U prvom pravilu ZOO kaže da svaka ugovorna obaveza mora imati osnov i taj osnov mora biti dopušten.javnom poretku i dobrim običajima. -s obzirom da kauza nije vidljiva za treda lica.

primena pravila o odsustvu osnova. To je slučaj obostrane zablude o kauzi.a u teretnim ugovorima druga strana je znala ili mogla znati za nedopuštenost motiva.činjenje. Samo izuzetno se može desiti da u ugovru ne postoji osnov i to npr.nema ugovora b.to je osnov suprotan prinudnim propisima. Primeri su vrlo teški.)putativna.)putativna kauza. Pravne posledice: -u slučaju odsustva osnova. 2.000 evra na zajam očekujudi dade ugovor o zajmu biti zaključen).je kauza koja ne postoji. (npr. Postoji i onda kada je motiv io nedopušten.pravila o prividnosti osnova 3.postoji kada obe ugovorne strane imaju pogrešnu pretpostavku da kauza postoji. fiktivnu ili simulovanu prividnost.teorije o kauzi imaju značaj u pogledu primene 1. U tom slučaju osnov koji se očekivao nije nastupio.postoji u slučaju kada su ugovorne strane zaključile jedan ugovor a tredim licima pretstavljaju da su zaključile drugi ugovor. b.)simulovana kauza. U pravnoj teorji se ponekad razlikuje od objekta ugovora: svaki ugovor ima predmet.vidljiva.ne postoji c.apslutno ništav. ali svaki ugovor nema objekat. Predmet Četvrti uslov za nastanak ugovora. Kod tredih lica se stvara privid o postojanju kauze. Dakle dužnik mora da bi odbio tužbeni zahtev kao i u slučaju kauze da dokazuje da u apstraktnom ugovoru kauza ne postoji.ali ugovorne strane tredim licima pretstavljaju da one postoje. Kauza u praksi.apsolutno ništav jer je suprotan načelu slobode ugovaranja.slučaj odsustva kauze u praksi se javlja vrlo retko.javnom poretku i dobrim običajima.dečiji dodatak). .) fiktivna.pravila o odsustvu osnova 2.ostavilac zaključi ugovor o poklonu sa jednim od svojih bududih zakonskih naslednika. a.prividni osnov može se ispoljiti kroz putativnu. (neko izdao priznanicu da je primio 10. c.)simulovana kauza.primena pravila o prividnosti osnova.ugovor ne postoji -prividnog osnova: a.)fiktivna kauza-nema ugovora.punovažan ugovor -nedopuštenosti osnova.primena pravila nedopuštenosti osnova.pravila o nedopuštenosti osnova 1.ako je obaveza nastala s obzirom na neki bududi osnov koji se nije ostvario il osnov koji je postojao a kasnije otpao.bilo ih je u našoj pravnoj istoriji 50-tih godina prošlog veka (predaja zemlje usled agrarnih reformi. 3.uzdržavanja.ali prikaže da je učinjen ugovor o prodaji.objekat imaju samo oni koji glase na predaju stvari/davanja. Predmet je ono što je predmet obligacije: davanje.

Teretni ugovori. Forma treba da spreči ugovorne strane da donesu ishitrenu odluku o tome da zaključe ugovor. Voljom stranaka predviđeno je da je neophodno da budu zaključene u određenom obliku.jedna strana bespovratno otuđuje imovinu.vidljive oblike.Određenost predmeta: Ugovorne strane određuju predmet ugovora neposredno.izražena je takođe kod ugovora o poklonu. Forma Forma je način izražavanja sadržaja ugovora kroz unapred predviđene spoljne. Kod ugovora o prodaji posebna pravila važe za posredno određivanje predmeta.dvostruka je svrha: 1. Primer je ugovor o poklonu-ugovor bez naknade. Može biti određen i posredno i to na dva načina. 2. Upravo radi zaštite njihovih interesa predviđa se pismena forma.mogud 3.određen 2.zaštitna funkcija nije toliko izražena i nema značaj kao kod dobročinih poslova.Ugovori mogu imat i dva predmeta a to su svi oni ugovori koji su dvostrano obavezujudi. Forma je neobavezan uslov jer nije neophodna za nastanak svakog ugovora nego samo onog za koju je zaključen. -zaštita opštih.67 ali postoji veliki broj izuzetaka u kojima sam ZOO i drugi zakoni predviđaju da je neophodno za nastanak ugovora ispuniti određenu formu.smatra se da predmet nije određen i ugovor ne postoji.osiromašuje je i istovremeno obogaduje drugu ugovornu strranu.u ranijem pravu je često prenaglašavana.kroz koje treba da je manifestuje ugovor.cena koja je razumna-tržišna/sud je određuje. Ako trede lice nede ili ne može da odredi predmet. U našem pravu važi princip konsenzualizma propisanog u čl. a za uzvrat ne dobija ništa i zbog toga zakon predviđa za ugovor o poklonu pismenu formu da bi zaštitio poklonodavca da ishitreno zaključi ugovor. -zaštita interesa tredih lica. Danas su oni u drugom planu u odnosu na zaštitu interesa .smatralo se da formu treba propisati samo radi zaštite javnih interesa.zaštitna svrha (funkcija) se ogleda u: -zaštita interesa ugovornih strana: kada zakonodavac propisuje formu onda on daje priliku ugovornim stranama da dobro razmisle pre nego što se ugovorno obavežu i da dobro odvagaju razloge za ili protiv zaključenja ugovora.ugovorne strane predvide da de treda lica odrediti predmet. Da bi se smatralo da ugovor ima predmet potrebno je da je on: 1. Poklonom mogu biti povređeni interesi članova porodice poklonodavca ili bliskih srodnika ako poklonodavac donese ishitrenu odluku da zaključi ugovor i tako umanji imovinu da u njoj nema dovoljno sredstava da ne može da izdržava lica koja je zakonski dužan da izdržava ili toliko umanji imovinu da posle njegove smrti ne mogu biti namireni nužni naslednici. Čemu veliki broj izuzetaka? Zakonodavac propisuje određenu formu jer želi da postigne određenu svrhu.ugovorne strane odrede u ugovoru elemente na osnovu kojih se predmet može naknadno odrediti.dopušten 1.cena koja je pladena prodavcu u poslednje vreme. Ugovor o prodaji u privredi-ugovor postoji i proizvodi pavno dejstvo čak i ako cena nije određena niti je odrediva. 1.javnih interesa.

Pismena.pravo preče kupovine društveno pravnih lica. Bitna forma predstavlja konstitutivan element za punovažnost ugovora. Naziva se još i forma ad solemnitatem-svečana forma i ad validatatem-jer od nje zavisi važnost ugovora.obična pismena forma je pismena forma nižeg stepena koja se ispunjava pismenom redakcijom . Formom se štite: 1. intresi države da ostvari budžetski prihod naplatom poreza koji se ostvari nakon obavljanja akta pravnog prometa.dokazna funkcija : Ogleda se u tome što se obezbeđuje pismeni trag o ugovoru. Naziva se još i forma ad probationem. savremenom pravu dokazna funkcija ne postoji.) nede se modi dokazivati svedocima potraživanje čija vrednost prelazi 200 groša bez obzira na osnov i predmet koji je uslov nastanka i to je jedini primer u srpskoj pravnoj istoriji. ne više od 10 hektara obradive zemlje). Kada je forma samo dokaz . Pismena. Pismena isprava je najpouzdanije dokazno sredstvo u slučaju kad se pojavi spor o sadržini ugovora i to je mnogo pouzdanije sredstvo od svedoka koji nisu pouzdani zato što pamdenje bledi i kada o činjenicama postoji pismeni trag on ostaje i može dugo vremena biti upotrebljen kao dokaz između ostalog zbog toga u privrednom sporu pismene isprave se koriste kao dokaz a izuzetno usmeni iskaz svedoka.način nastanka (zakonska i ugovorna) 1. Dokazna forma je jedino sredstvo za dokaz ugovora ali ne utiče na njegovu punovažnost. 2. 3.javna isprava i realna forma. Dokaznu formu treba razlikovati od forme kao dokaza. Ugovor ne nastaje dok se forma ne ispuni onda kada je predviđena.sva potraživanja čiji iznos prelazi određenu sumu ne mogu biti dokazana svedocima i ako postoji pismena isprava svedocima se ne može dokazivati suprotna sadržina.tek ako opština odbije takvu ponudu ili se ne izjasni u roku od 30 dana od prijema ponude vlasnik je bio ovlašden da stan proda tredem licu.forma za promet nepokretnoosti naročito u prošlosti postojala je zbog kontrole jer je postojao zakonski maksimum svojine koja su fizička lica mogla posedovati (ne više od dva veda ili tri manja stana. U stranim pravima zastupljena je dokazna forma. U francuskoj npr.postoji mišljenje da je predviđena kod arbitražnih ugovora kod jednog broja autora kod nas.zbog toga je u našem pravu predviđena forma za ugovor o prometu nepokretnosti-dolazi do prenosa svojine i na svaki takav ugovor treba da bude pladen porez na prenos apsolutnih prava.pismenom formom se omogudavalo da jedno lice ne stekne više.to su nekada bile opštine i one su imale pravo preče kupovine kada je neko prodavao stan.ako bi se to desilo država je imalo pravo da oduzme višak imovine. Vrste forme: postoje tri osnova po kojima se forma može podeliti na vrste: 1. Danas je ostao samo jedan razlog. javne isprave i realna forma) 3. Ona je samo potvrda o sadržini ugovora i o onome o čemu su se stranke sporazumele.ugovornih strana i tredih lica. Bila je predviđena u Zakonu o sudskom postupkuu građanskim stvarima (1865.dejstvo (bitna i dokazna forma) 2. Forma kao dokaz nije ni uslov za zaključenje ugovora niti je jedini dokaz o ugovoru. 2.ugovora se može dokazivati svim sredstvima. 2.način ispoljavanja (pismena forma.

upozori na pravne posledice. Realna forma je predviđena za ugovor o poklonu.ugovor o doživotnom izdržavanju i bračni ugovor. Pored pismene redakcije potrebna je još i intervencija organa javne vlasti koja se može sastojati u potvrđivanju sadržine ili overavanju potpisa na ispravi. Ugovor koji nije zaključen u formi koju zakon propisuje je ništav. Ako nije za života eventualno bi se radilo o ugovoru za slučaj smrti. Primer za potvrđivanje sadržine: ugovor o ustupanju i raspolaganju imovine za života. ZOO :ugovor o kapari. Zakonska i ugovorna forma Ugovorna.građenju. U pravu je opšte pravilo da posebni derogira opšti zakon te se na prodaju.55 ug o prodaji nepokretnosti stvari mora biti zaključen u pismenoj formi pod pretnjom ništavosti. Službenik za overu u sudu svojim potpisom i pečatom potvrđuje da su ugovorne strane pred njim potpisale ispravu o ugovoru ili da su priznale potpis kao svoj ako su ispravu ranije potpisale.prenosilac zadržava stvar za sebe. Forma javne isprave.bankarskom tekudem računu. Zakon o privrednim društvima.da je izvršena za života poklonodavca. Ukoliko iz cilja propisa koji određuje formu proizilazi nešto drugo pretpostavka u korist svečane forme ne postoji (zakonsko tumačenje). Postoji vedi broj ugovora za koje je zakon predvideo da moraju biti zaključeni u ovoj formi. potvrđivanje potpisa (legalizacija). ZOO je opšti . ZOO: Ugovor o prodaji sa obročnim otplatama cene.uručenje sprava ili isprava koje omogudavaju faktičku upotrebu stvari. Zakonska. Realna forma se ispunjava predajom predmeta poklona iz ruke u ruku-faktičkom predajom državine. Pravilo koje rešava dejstvo forme kada nije zakonom određena: ugovor koji nije zaključen u propisanoj formi ukoliko iz cilja propisa kojim je određena ne proizilazi nešta drugo postoji pretpostavka: forma je bitan uslov za punovažnost ugovora. 3.za nastanak ugovora potrebno je još i da se izvrši predaja.neophodno je da je stvar izašla iz državine prenosioca i da on više ne može da vrši faktičku vlast. Poneki put sam zakonski propis određuje dejstvo forme. podleže strožijim i komplikovanijim procedurama.ugovor o drumskom i železničkom prevozu robe.licenci. 2. ugovor o jemstvu.razmena i poklon).pretpostavka u korist svečane forme.sporazumom ugovornih strana se određuje kao uslov za punovažnost ugovora. Moguda je i simbolična predaja.ugovora na određenoj ispravikoja sadrži tekst ugovora i potpis ugovornih stranaka. Cessio vindicationis postoji kad se stvar nalazi kod tredeg lica ali fiktivna predaja ne postoji u slučaju da je u pitanju constitutum possessori.trgovinsko preduzede.a Zakon o prometu nepokretnosti je poseban zakon i on predviđa formu višeg stepena.trampu i zamenu primenjuje Zakon o prometu nepokretnosti.međutim i sama predaja mora da ispunjava određene uslove: 1. Potvrđivanje isprave solemnizacija). da predaja bude stvarna (telesna) materijalna i da se izvršava uručenjem stvari sticaocu. u ZOO kod ugovora o prodaji nepokretnih stvari u čl.je višeg stepen. 3. Moguda je i fiktivna-nematerijalna predaja ali samo kad se stvar ved nalazi kod sticaoca u državini i tada je pitanju traditio brevi manu. Nije dovoljna prosta usmena saglasnost volja.zakonom propisana kao uslov punovažnosti. Primer za overu potpisa: ugovor o nepokretnosti (prodaja. .kreditu.Srpski građanski zakonik. stavi svoj potpis i overi ispravu sudskim pečatom. Sudija: pročita strankama sadržinu. da druga strana bude stavljena u položaj u kome se nalazi svojinski držalac.

ugovorna forma.o obročnim isplatama cena kada su ugovorm stranke zaključilei istovremeno postignu usmeni sporazum u pogledu pogodbi postavlja se pitanje da li su one punovažne ili ne? Sporazum o tim pogodbama može biti usmeno zaključen i proizvoditi pravno dejstvo ako su ispunjena tri uslova: 1. U praksi takav sporazum naziva se aneksom ugovora. Pitanje forme sporazumnog raskida ugovora. Dopunama se smatraju samo sporazumi o sprednim tačkama (mestu.zakonska forma. Sporazum o bitnim sastojcima ugovora ne bi bio dopuna nego novi ugovor. 2. Takav karakter ima odredba o pravu preče kupovine. Kada je zakonom volja ugovornih strana bila određena formom kao uslovom punovažnosti da li sporazumni raskid mora da bude učinjen u istoj formi ili može biti neformalan? ZOO sadrži o tome dva pravila: 1.ugovor može uvek biti raskinut neformalnim sporazumom ugovornih strana. o pravu zadržavanja svojine i posle prodaje. -kada je reč o zakonskoj formi ZOO pravi razliku između izmena i dopuna: dopune ugovora su mogude samo u pogledu sporednih tačaka (deo ugovora koji nisu bitni uslovi).vremenu. Ako su stranke propustile da učine to ZOO propisuje da dopune i izmene mogu biti učinjene i neformalnim sporazumom. Izmene po ZOO mogu biti učinjene i neformalno samo pod uslovom da se izmenama smanjuju ili olakšavaju obaveze jedne i druge strane i ako je posebna forma propisana u interesu ugovornih strana.Kada je u pitanju ugovorena forma zakonom: ugovor koji nije zaključen u ugovorenoj formi nema pravno dejstvo ukoliko su stranke punovažnost ugovora uslovile posebnom formom (tumačenje volje ugovornih strana). da nisu u suprotnosti sa ciljem sa kojom je forma propisana.u toku ispunjavanja ugovornih obaveza ugovorne strane u formi zaključenja ugovora mogu se dogovoriti da se ugovor dopuni ili izmeni.bitni su oni koji su zakonom određeni kao objektivno bitni uslovi.ugovorne strane predviđaju da izmene i dopune moraju biti učinjene u istoj formi.ugovor zaključen u zakonom određenoj formi može biti raskinut i neformalnim sporazumom.da njihova sadržina nije u suprotnosti sa sadržinom ugovora 3. kada cilj zbog koga je forma propisana upuduje da ugovor mora biti raskinut u istoj formi kada se zahtevala i za njegov nastanak. 2. .način prestanka ugovora na osnovu saglasnosti volje ugovornih strana koja je upravljena na to da ugovor prestane da proizvodi pravno dejstvo.ugovor označava pravni posao u celini. Forma istovremenih usmenih pogodbi uz formalni ugovor. Kada se zaključuje aneks forma ugovora treba li da bude zaključen u istoj formi u kojoj je ugovor? -kada je u pitanju ugovorna forma u samom ugovoru.roku i načinu pladanje cene). To je redovan način prestanka ugovora i do njega može dodi uvek pre nego što obaveze iz ugovora budu u potpunosti izvršene.ali postoje dva odstupanja: 1.reč pogodba označava neki modalitet ili dodatak ugovora.načinu isporuke stvari.sam zakon je propisao da i sporazum o raskidu mora da bude učinjen u određenoj formi. Izmena ili dopuna formalnog ugovora.da se radi o sporednim tačkama 2. Taj sporazum može biti i neformalan ako o tim tačkama u ugovoru ništa nije rečeno i pod uslovom da nije protivno cilju zbog koga je forma propisana.

ako je zabrana bila manjeg značaja a ugovor je izvršen u celini ništavost se ne može više isticati. Do konvalidacije u oba slučaju dolazi izvršenjem. Presudom se deklariše da je jedan ugovor ništav. 6. 8.presuda koja se donosi ima deklarativno dejstvo. Konvalidacije nema kod apsolutno ništavih ugovora.strana koja je kriva za to što je došlo do zaključenja ništavog ugovora odgovara za štetu drugoj strani ako ona nije znala niti je prema prilikama mogla znati za postojanje uzroka niištavosti.ako ona nije bila uslov ili odlučujuda pobuda zbog koje je ugovor zaključen. 5.ništavost nastupa po samom zakonu.tužba da se traži poništenje ništavog ugovora ne zastareva.ceo ugovor de biti ništav ako je makar jedna odreba ništava. Nevažnost može biti podeljena na: 1. 2. 2.pravna posledica je restitucija-kada je ugovor ništav mora se sve vratiti u stanje pre njegovog zaključenja.sud može da odbije zahtev za povradaj ako nađe da je strana koja ističe takav zahtev nesavesna. Dejstvo nepunovažnog ugovora povlači nevažnost ugovora.može ugovor biti ništav ali da u činjeničnoj građi ima elemenatanekog drugog ugovora koji . Obim apsolutne ništavosti: -pitanje ništavosti ugovorne odredbe prema celini ugovornog pravila: 1. -konverzija. Ni jenda strana ne može da zahteva izvršenje sudskim putem. Sud mora da vodi računa o značaju ugroženog dobra-interesa koji se štiiti kao i moralnim shvatanjima društva.po sopstvenoj inicijativi pazi na ništavost čak i onda kada se strane odnosno druga zainteresovana lica na nju ne pozovu. 4. 2. 7. 2.takav ugovor je nepostojedi. 3.ništavi ugovori ne postaju punovažni ni kada je bilo koji razlog naknadno otpao.odlučujuda pobuda ako je ništavost ustanovljena da bi ugovor bio oslobođen ze odredbe i važio bez nje. Osnovna obeležja apsolutno ništavih ugovora: 1.pravo na isticanje ništavosti se ne gasi.kada je ugovor za koji je prropisana forma zakljuden usmeno. na nju sud pazi po službenoj dužnosti.može se podneti bilo kada. Postoje dva odstupanja: 1.DEJSTVA UGOVORA Ugovor je samo ona saglasnost volja kojoj pravni poredak priznaje pravno dejstvo.a ta odredba je bila bitan uslov.na ništavost se može pozvati svako zainteresovano lice. Ugovor je ništav od početka.pravno ne postoji ved samo faktički.javnom poretku i dobrim običajima.ako je jedna odredba ništava onda de ugovor ostati u važnosti.međutim zakon predviđa da ako su ugovorne strane u celini ili pretežnom delu izvršile obaveze da ugovor proizvodi pravno dejstvo.apsolutnu ništavost 2.nepostojedu ugovori Apsolutno ništavi Su oni ugovori kojima pravni poredak ne priznaje pravno dejstvo zato što su zakonom izričito zabranjeni ili što su protivni prinudnim propisima. Postoje dva odstupanja: 1.sud može povodom zahteva za vradanje datog da odluči da ono što je druga strana primila preda mesno nadležnoj opštini.relativnu ništavost 3.

presuda doneta u sporu povodom zahteva za poništenje ugovora ima konstitutivno dejstvo.zaključeni ugovor je ništav . Kada ovi uslovi budu ispunjeni do konvalidacje može dodi na tri načina: 1. U našem pravu je zabluda o vrednosti sopstvene prestacije.ograničena poslovna sposobnost usled maloletstva i starateljstva. 2.nije izvesno da li de oni ostati punovažni. 2. subjektivni (od dana saznanja za razlog rušljvosti).žrtva prekomernog oštedenja).restitucija. da to lice zna za postojanje razloga zbog koga ima pravo da zahteva poništenje. izvršenje obaveze iz ugovora.prevarena.pravilo je da je u obavezi na naknadu štete strana koja je prouzrokovala razlog za .ugovor definitivno ostaje na snazi i ne može se tražiti njegovo poništenje. Konvalidacija je moguda u domenu rušljivih ugovora.naknada štete. 3. 1. Rušljivi ugovori Kod rušljivih ugovora saglasnost je prividno postignuta. 3.stranke bi zaključile taj ugovor da su znale da de prvi ugovor biti ništav 4.punoletno lice delimično lišeno poslovne sposobnosti 3.svaaka strana je dužna da vrati drugoj strani ono što je po osnovu ugovora primila a ako se primljeno ne može vratiti u naturalnom obliku onda se restitucija vrši u novcu.traje 1 god.delimično ugovorno sposobna. Postoji nesklad između stvarne unutrašnje volje jedne ugovorne strane i njene izjavljene volje.traje 3 godine.ne proizvodi pravno dejstvo).presuda ima retroaktivno dejstvo (ex tunc). 2.menja postojede pravno stanje (da je ugovor postojao) i ustanovljava novo (da ugovor ne postoji.poništenje može zahtevati samo ona strana u čijem interesu je rušljivost ustanovljena (strana koja je u zabludi. Konvalidacija – naknadno osnaženje rušljivog ugovora i podrazumeva da ugovor koji je bio nevažedi može postati punovažan. da je ta strana u momentu konvalidacije sposobna da slobodno izrazi svoju volju . da drugi ugovor teži istom cilju kao i prvi.ostaju punovažni ako istekne rok u kome je strana u čijem je interesu bila rušljivost nije zahtevala njgovo poništenje. Rušljivi ugovori postoje i proizvode pravno dejstvo samo što je njihova važnost lebdeda.zaključila ugovor pod pretnjom. 3. Osobine rušljivih ugovora: 1. Objektivni rok (od zaključenja ugovora).pravo na poništenje ugovora se gasi protekom vremena. 4.a samo izuzetno kod apsolutno ništavih u dva slučaja potrebno je da budu ostvareni slededi uslovi : 1. Ugovor se poništava od samog početka ali se ugovorne strane mogu sporazumeti da poništenje važi samo za ubudude što znači da ostaju dejstva koja je ugovor proizveo do poništenja. preduzima se od strane lica u čijem interesu je rušljivost ustanovljena.prekomerno oštedenje. 3. 5.ispunjava uslove za punovažnost nekog drugog ugovora.protekom roka.izričitom izjavom te strane da se odriče prava da zahteva poništenje. 2. Konverzija je pretvaranje jednog apsolutno ništavog ugovora u punovažan ugovor koja nastupa na osnovu zakona kada su ispunjeni određeni uslovi.teži istom cilju koje su ugovorne strane želele da ostvare ali ga nisu ostvarile jer njihov ugovor ne proizvodi pravno dejstvo.prevara 2.samo u onim pravnim sistemima koji su prhvatili subjektivni pojam prekomernog oštedenja.postoje i proizvode pravno dejstvo (ugovor čija je važnost lebdeda) 2. 6.zabluda. 7.pretnja.u slučaju kada ugovor bude poništen nastupaju dve pravne posledice: 1. razlozi rušljivosti: 1.

Izuzeci od pravila da obaveze prelaze na univerzalne sukcesore: 1.što znači da ugovorne strane ne mogu ugovoriti obaveze za treda lica.strana koja je u zabludi.žrtva prekomernog oštedenja. Nepostojedi ugovori Ugovori kod kojih ne postoji neki od uslova koji su neophodni za zaključenje ugovora. 3. ugovor proizvodi pravno dejstvo i prema licima čijom izjavom volje nije nastao ugovor. Ta lica su univerzalni sukcesori odnosno pravni sledbenici ugovorih strana izuzev ako je nešto drugo ugovoreno ili proizilazi iz prirode samog ugovora. ali nisu sva lica koja nisu strane ugovora treda llica.promitent.korisnik ZOO ih naziva (1. Kod ugovora u krist tredeg imaju tri lica: 1.kauzi ugovora.obedalac. Ugovor o nalogu s obzirom na svojstva ličnosti oba ugovornika (izuzetno). 3.dužnik.korisnik) Nastaju tri vrste odnosa: .stipulant.kada su strane u ugovoru predvidele da de ugovor prestati da postoji u slučaju smrti jedne ugovorne strane naročito kod ugovorima kojim se zasnivaju trajni obligacioni odnosi. S obzirom na svojstva ličnosti nalogoprimca ali se dešava da pristaje s obzirom na lični odnos sa nalogodavcem. Naime. kod ugovora koji se po prirodi stvari zaključuje s obzirom na svojstva ličnosti po pravillu jednog ugovornog.Ugovori u korist tredih lica. 2.prevarant. ili uzajamne obligacije za obe ugovorne strane i tada imamo dvostrano obavezne ugovore. Primenjuju se pravila koja važe za asolutnu ništavost. Ugovorne strane su lica koja su učestvovala u zaključenju ugovora odnosno lica čijom saglasnošdu volja je ugovor nastao. Pravni sledbenici pravnih lica.rušljivost.lice koje e ugovorom obavezuje da de ispunit obavezu prema tredem. 2.obedajnik je druga ugovorna strana kojoj je promitent. 2. Ugovor ne obavezuje treda lica. Moderno pravo je od pravila da ugovor ne proizvodi dejstvo prema tredim licima stvorilo izuzetak koji se sastoji u tome da de se za treda lica stvoriti prava a ne obaveze. Proizvodi pravna dejstva između strana ugovornica.predmetu.ugovarač.beneficijar. Po ZOO nesporazum je kada strane veruju da su saglasne a kod jedne od njih postoji zabluda o prirodi. Treda lica su lica koja nisu ni ugovornice ni univerzalni pravni sledbenici.lice koje preti.kompanijsko društvo kada dođe do statusnih promena onda na lice kome je pripojeno drugo pravno lice prelaze obaveze iz ugovora koje je pripojeno lice zaključilo.delimično poslovno sposobno lice samo ako je u lukavstvu izazvalo rušljivost. Izuzetak je ustanovljen dinamikom razvoja ugovora o osiguranju (naročito osiguranja za život) koji je nametnuo potrebu da bude omogudeno tredem licu da bude korisnik osigurane sume koja je predviđena ugovorom o osiguranju.jednostrani ugovor. U našem pravu su teorijska kategorija i naš zakon ih ne predviđa kao poseban zakonski pojam izuzev kada govori i nesporazumu. Dejstva punovažnog ugovora Ugovor je saglasnost volja upravljena na stvaranje pavnih dejstava koja se sastoje u tome što ugovor stvara obligacja na strani jednog lica.za sva ostala lica ugovor je res intter alios acta ali za ugovorne strane ugovor je zakon.

1. Sve do momenta izjave o prihvatanju stipulant ima pravo da ponudu opozove.onda on zadržava pravo da korist opozove i u testamentu. 2.beneficijar ima pravo da od promitenta zahteva da mu izvrši obavezu koja je u korist tredeg ustanovljena povodom zahteva korisnika da obavezu ispuni. Važe samo za teretne ugovore i ona namedu određene obaveze koje nemaju stranke u dobročinim ugovorima.stipulant-promitent (odnos pokrida). Nakon izjave korisnika da prihvata korist stipulant ne može više opozvati ugovor .da je ugovor nevažedi. 3.kompenzacija).obligacionopravno dejstvo ugovora Ugovor ne proizvodi translativna dejstva(ne prenose svojinu)-ima u Francuskoj ali ne i kod nas. Pored toga što kao i jednostrani stvaraju obligaciju . Pravila koja važe za odgovornost prodavca u pogledu materijalnih nedostataka važi za sve teretne ugovore ako posebnim propisima koji važe za neki teretni ugovor nije specijalno uređena odgovornost . Pravo korisnika prema promitentu nastaje u momentu kada on prihvati korist.potpisi iz ugovora koji je on zaključio sa stipulantom (npr. Međutim taj ugovor proizvodi dejstvo između ugovornih strana i može da stvori obavezu na naknadu štete. Lične prigovore prema stipulantu ne može isticati. Ako korisnik odbije korist stipulanta može zahtevati od promitenta da obavezu izvrši njemu. Postoje dve vrste prigovora koje može da istakne: 1. Zbog toga jedan ugovornik de odgovarati saugovaraču samo onda ako i pored svog potrebnog zalagača nije uspeo kod tredeg lica da se ovaj obaveže (odgovara ako nije preuzeo svu potrebnu pažnju). Stipulant mora imati neki interes i postojanjem tog interesa se objašnjava zbog čega korist od odbijanja korisnika pripada stipulantu.15. U tom slučaju obaveza ugovarača je obaveza sredstva a ne cilja.lični prigovori koji potiču iz nekog ranijeg odnosa između korisnika i promitenta (npr prigovor. U tom slučaju za treda lica ne nastaje obaveza ali ugovarač odgovara za štetu koju je saugovarač pretrpeo jer trede lice nede da izvrši obavezu/propusti određenu obavezu. Treba razlikovati situaciju u kojoj je jedan ugovarač obedao drugom da de se kod tredeg lica zauzeti da se ovaj obaveže. Obedanje radnje tredeg.objašnjava zašto stipulant ugovara korist za neko trede lice.ispunjenja ( ZOO čl. Na osnovu tog odnosa stipulant može zahtevati od promitenta da izvrši obavezu prema korisniku. To je ugovorni odnos koji može da nastane na osnovu bilo kog ugovora. Obaveza za naknadu štete može da nastane sa ugovaračem koji se obavezao drugom da de mu trede lice nešto učiniti/propustiti.ali ako je ugovorom određeno da se korist ima izvršiti posle smrti stipulanta. Zakon o obligacionim odnosima poznaje nekoliko pravnih pravila koja imaju za cilj da zaštite princip ekvivalencije. Ugovor stvara obligacije-opšte pravilo dvostrano teretnih ugovora. Dva lica se ne mogu između sebe sporazumeti da za trede lice nastane obaveza.stipulant-beneficijar (valutni odnos). Odgovornost prenosioca za materijalne nedostatke.121) Taj član upuduje na primenu pravila o odgovnornosti prodavca za materijalne nedostatke prodate stvari.proizvode još neka posebna pravna dejstva koja su rezultat ekonomske ravnoteže koja mora da postoji između prestacija ugovornih strana. Iz ekonomske ravnoteže nastao je pravni princip ekvivalencije propisam u ZOO u čl.da obaveza nije dospela) 2.promitent.beneficijar (dužnik-poverilac). Te dodatne obaveze pretstavljaju posebna dejstva teretnih ugovora. Opšte pravilo: iz ugovora ne može nastati obaveza za treda lica. Dejstvo ugovora prema ugovornim stranama.

Da bi nastala odgovornost neophodno je ispunjenje dve grupe uslova: 1.zamašniji) 4. ZOO propisuje objektivni standard koji određuje kada nedostatak nije poznat pribaviocu. -uslovi koji se tiču nedostatka: 1. b.izuzev ako je model pokazan samo radi obaveštavanja.jedne strane za fizičke nedostatke ispunjenja. Ako ova dva uslova nisu ispunjena onda pribavilac ne bi mogao da se pozove na odgovornost prema prenosiocu.nije bio poznat pribaviocu u vreme zaključenja ugovora. Kada utvrdi da nedostatak postoji onda je dužan da obavesti prenosioca.ako to nije mogude . Obaveštenje treba da bude učinjeno preporučenim pismom.)stvar nema svojstva koja su izričito ili predutno dogovorena.opravljanje stvari.)pravo da raskine ugovor. ZOO a.nedostatak 2.) pravo da zahteva sniženje cene . Blagovremeno je ako je učinjeno u roku od 8 dana od dana pregleda ( za trgovinsko pravo važi pravilo da je pribavilac dužan da odmah obavesti prenosioca). Da je pregleda na uobičajen način ili da je da na pregled određenom licu (stručnjaku ako nema dovoljno znanja da sam obavi pregled).) kada stvar nema svojstva za naročitu upotrebu zbog koje je kupac nabavlja a bila poznata prodavcu/nije mu mogla ostati nepoznata. ZOO: postojade odgovornost prenosioca čak i u slučaju kada je lako mogao opaziti nedostatak čak i ako je izjavljeno da stvar nema nedostatak (ima određena svojstva i odlike).)stvar ima nedostatak kada nema potrebna svojstva za njenu primenu .ako ga brižljivo lice sa prosečnim znanjem i iskustvom lice istog zanimanja nije moglo lako opaziti. 2. Pouzdan način je faktičko pitanje. Obaveštenje mora biti blagovremeno i uredno.stvar mora da ima materijalni nedostatak. Ako se nedostatak pojavi posle pregleda (skriveni nedostatak) nije se mogao otkriti uobičajnim pregledom. d. Pribavilac ima neka prava prema prenosiocu koja ne bi imao da stvar nema nedostatak: 1. Kada su ispunjena ove dve grupe uslova prenosilac odgovara pribaviocu za nedostatak.kada stvar ne odgovara uzorku ili modelu koji je prodavac(prenosilac) pokazao. .pregled stvari i obaveštavanje o nedostatku Odgovornost prenosioca postoji jer u teretnom ugovoru prenosilac pribaviocu treba da omogudi korisnu državinu. Prenosilac je dužan da nedostatak otkloni ili isporuči stvar u razumnom roku.)u trgovinskim ugovorima.nedostatak mora biti znatan (vedi. b.telegramom ili pouzdanim načinom. Uredno znači da je potrebno da sadrži opis nedostatka i poziv prenosioca da pregleda stvar.pravo da traži ispunjenje ugovora-otklanjanje nedostatka. Ako se nedostatak pojavi 6 meseci nakon što je stvar predata ne postoji odgovornost prenosioca. -uslovi koji se tiču pregleda stvari i obaveštavanja o nedostatku Pribavioc mora da obavi pregled stvari i to odmah čim je to prema redovnom toku stvari mogude. U tom slučaju rokovi se računaju od dana kada je nedostatak otkriven. Ako on to ne učini u razumnom roku pribavilac ima dva prava koja može vršiti alternativno: a. c.nedostatak mora da postoji u trenutku predaje stvari (sticanja državine) 3.ispunjenje ugovora podrazumeva predaju druge stvari.

a to je pravo na naknadu štete. Sudska je uznemiravanje pribavioca sudskim putemi može se vršiti na dva načina: a. Delimična je kada je usled prava tredeg lica državina pribavioca ograničena na jedan deo stvari ili kada pribavilac nema na stvari ona ovlašdenja koja bi trebao da ima. Pravo na ispunjenje je prioritetno.)putem tužbe (tako što trede lice podnosi tužbu prema pribaviocu u kojoj zahteva da mu preda stvar ili da mu omogudi vršenje prava koje smatra da mu pripadaju). Protekom roka njegovo pravo zastareva. b. Ako neko trede lice istakne prema pribaviocu neko stvarno pravo koje ograničava ili umanjuje pravo pribavioca ili u potpunosti lišava prava onda kažemo da je pribavilac pretrpeo evikciju. 3.da nije znao ili nije prema prilikama mogao znati za postojanje prava tredih lica.da pribavilac obavesti prenosioca o pravnom uznemiravanju. 4. Evikcija se sastoji u uznemiravanju pribavioca po osnovu nekog prava koje je postojalo pre njegovog sticanja za koje on nije znao niti je bio obaveštenniti je pristao da kupi stvar sa tim nedostatkom. Odgovornost za pravne nedostatke ispunjenja (evikcija) Prenosilac mora da obezbedi pribaviocu mirnu državinu (znači da ga niko nede uznemiravati u vršenju prava koja je stekao ugovorom). Sva ova prava pribavilac može da ostvari u roku od 1 godine od dana kada je obavestio prenosioca o nedostatku.faktičko uznemiravanje nije dovoljno i u tom slučaju pribavioc je zaštiden posesornim tužbama. Mogude je da se seti da je nedostatak postojao i pre prenosiočevog sticanja. Da li pribavilac ima prava na osnovu evikcije i prema prenosiočevim prethodnicima? Poverilac ima pravo da vrši prava svog dužnika ako je on insolventan. Vansudska postoji kada trede lice van spora ističe da ili ima neko pravo prema prebaviocu ili sam pribavilac nasluduje da bi trede lice moglo imati pravo.U svakom od ovih slučajeva pribavilac ima još jedno pravo. A da bi mogao da pruži tu zaštitu mora da bude obavešten. Poverilac može da tuži dužnikove dužnike tako što de od njih zahtevati da isplate dužniku ono što mu duguju. Može da tuži predhodnog prenosioca obligaciono pravnom tužbom ( ali onda se namiruje kad i svi poverioci tog lica). Uznemiravanje je relevantno samo ako se vrši na osnovu isticanja nekog stvarnog prava.)putem prigovora (kada je pribavilac podneo tužbu protiv tredeg lica u kojoj traži da mu trede lice preda stvar i trede lice istakne prigovor da stvar drži po nekom drugom osnovu). Ako prenosilac odbije da bude obavešten gubi prava na osnovu evikcije. 2. Tom negativnom tužbom on traži od suda da utvrdi da trede lice nema nikakvo pravo na stvari koju je on pribavio.evikcija mora da se vrši isticanjem stvarnog prava. Postoje sudska i vansudska. Uslovi da bi nastala odgovornost po osnovu evikcije: 1. Uznemiravanje mora da vrši trede lice.smisao tog obaveštavanja je da prenosilac pruži pravnu zaštitu pribaviocu. Ako je uznemiravanje vansudsko onda pribavilac može da podnese sudu tužbu protiv tredeg lica koja se naziva negativna tužba za utvrđenje.pa ako se ne ostvari ima ostala prava. Potpuna je kada je usled uznemiravanja od tredeg lica pribavilac lišen državine na stvari. Mora da postoji u trenutku predaje stvari.nedostatak postoji u pravu prenosioca. Evikcija može biti potpuna ili delimična.da je savestan. .

To treba da bude posledica nekog nedostatka u volji strane koja je ugovorom oštedena. U austrijskom. 2. Taj nedostatak se u volji manifestuje. Prekomerno oštedenje U teretnim ugovorima postoji odnos ekvivalencije između ugovornih strana.kada se pribavilac bez obaveštenja upustio u spor sa tredim licem on gubi pravo koja mu pripadaju po osnovu evikcije osim ako prenosilac dokaže da je raspolagao sredstvima koja su bila podobna da odbiju zahtev tredih lica.kada je pravo tredih lica bilo očigledno osnovano. Pravo na naknadu štete pribavioca nema kad je znao za mogudnost da mu stvar bude oduzeta ili da njegovo pravo bude ograničeno pa se ta mogudnost ostvari. O pojmu prekomernog oštedenja postoje dva stanovišta: 1. Ako je došlo do delimične evikcije pribavilac ima pravo na sniženje cene a ako tako ne može da se ispuni svrha ugovora onda ima pravo na raskid. ZOO u originalnoj verziji iz 1978. Pribavilac ima pravo da zahteva restituciju i na naknadu štete. francuskom i bivšem srpskom građanskom zakoniku. Član 139.a prenosilac je priznao postojanje tog prava prenosiocu čak iako ga nije obavestio o slučaju uznemiravanja.nije bilo sporno. prihvatio je subjektivni pojam prekomernog oštedenja. Trede lice nije podiglo tužbu ali je pribavilac saznao da trede lice ima neko pravo.ako između obaveza ugovorna strana u dvostranom ugovoru . Rok od 6 meseci za ostvarivanje prava na restituciju i naknadu štete počinje da teče od dana kada je sudski spor okončan.rok važi u slučaju vansudske evikcije.prekomerno oštedenje treba posmatrati objektivno. 2. Prava pribavioca po osnovu evikcije: Da zahteva od prenosioca da se odazove njegovom pozivu i da se eupusti u spor koji on vodi sa tredim licem i da u tom sporu podnese dokaze o pravu koje je na pribavioca preneo.Odstupanja: 1. Taj princip se štiti pravnim pravilima koja namedu određene obaveze ugovornim stranama. U ovom slučaju ima pravo na restituciju. Rokovi: 1. U slučaju da izgubi spor onda nastaju pravne posledice koje su različite u zavisnosti od toga da li se radi o potpunoj ili delimičnoj evikciji. prekomerno oštedenje postoji.rok iznosi godinu dana od dana kada je pribavilac saznao za nedostatak. 2. Odstupanje od ovog principa su dozvoljena u određenim granicama. Trede pravilo kojim se štiti ovaj princip je prekomerno oštedenje. Potrebno je da postoji nesrazmera uzajamnih davanja koja prevazilazi zakonom utvrđene granice. Ako odstupanje pređe određene granice onda u dvostranom obaveznom ugovoru (teretnom) postoji prekomerno oštedenje. Posebna dejstva teretnih ugovora proizilaze iz principa evikcije.rok važi kada je trede lice pokrenulo spor protiv pribavioca i on je pozvao prenosioca da se u ovaj spor umeša pa je spor izgubio. Ako je došlo do potpune evikcije ugovor se gasi ipso iure. Ova stanovište zastupljeno u poljskom pravu.prekomerno oštedenje treba posmatrati subjektivno.

Ako popušta jedna strana onda to nije ugovor o poravnanju.javna prodaja. Da bi se jedna strana pozvala na prekomerno oštedenje potrebno je da je nesrazmera postojala u trenutku nastanka ugovora.aleatorni ugovori. Postoje ugovori kod kojih se ne primenjuje pravilo o prekomernom oštedenju: 1.rađaju obaveze i na jednoj i na drugoj strani a svaka strana duguje naknadu za korist koju prima. Da bi prekomerno oštedenje postojalo nije dovoljno da jedna strana nije znala niti je morala znati za oštedenja. Sada postoji jedinstveni subjektivni pojam prekomernog oštedenja.kada se društveno pravno lice pojavljuje kao prebavilac. onda je bilo potrebno samo da postoji nesrazmera uzajamnih davanja.ako u vreme zaključenja ugovora postoji očigledna nesrazmera da oštedena strana za pravu vrednost nije znala niti je morala znati.obostrana. Prodaja koju organizuje Agencija za privatizaciju u postupku prodaje kapitala i imovine subjekta privatizacije.organizuje se u prisustvu suda ili nekog drugog javnog organa. Pravilo je da se strane obavežu na međusobna popuštanja. Uglavnom je preovladavao sistem gde se visina nesrazmere utvrđivala razlomcima. Ustavom koji je bio na snazi su izjednačeni svi oblici svojine. Prisustvo javnog organa je garancija da ne može postojati zabluda o pravoj vrednosti stvari.na pristanak u otplati duga u ratama.ugovor koji se zaključi kod lica kod kojih postoji spor ili neizvesnost o nekom pravnom odnosu. 2. Tako je bilo do 1993. Međusobno popuštanje se može sastojati u priznanju (delimičnom ili potpunom) zahteva druge strane. Npr. Potrebno je još da nesrazmera u uzajamnim davanjima pređe zakonom utvrđen iznos.onaj ugovor kod koga je kupac platio vedu cenu iz osobite naklonosti prema nekoj stvari. Zakon o prometu zemljišta i zgrada visina je bila uvrđena na 2/3. Strane zaključe ovaj ugovor da bi rešile spor ili otklonile neizvesnost i da bi tačno utvrdile šta su njihova prava i obaveze. kada kada su u junu donete izmene i dopune ZOO kojima su stavljene van snage odredbe koje su uređivale ova dva slučaja prekomernog oštedenja. ZOO umesto razlomcima visinu nesrazmere utvrđuje jednim pravnim standardom: prekomerno oštedenje postoji ako između ugovornih strana postoji očigledna nesrazmera u obavezama.ljubitelj određene rase pasa. Visina nesrazmere do ½ postojala je i u Srpskom građanskom zakoniku i taj kvantum primenjivao se kod nas sve do donošenja ZOO.kada je društveno pravno lice otuđilo neku stvar koja se nalazila u društvenoj svojini a pribavilac stvari je bilo fizičko ili građansko pravno lice. Tako je nestala potreba za posebnom zaštitom društveno pravnih lica.odricanju u produženju određenog roka za isplatu. U rimskom pravu je to bilo ½.stranke su unapred pristale zbog neizvesnosti da se pojavi nesrazmera. Javnu prodaju imamo u sudskom izvršnom postupku kada se izlažu stvari izvršnog dužnika da bi se njihovom prodajom namirili poverioci. Ukoliko se nesrazmera pojavila kasnije to se ne bi uređivalo ugovorom o . a prenosilac je bilo fizičko ili građansko pravno lice. 3. 2. Jedna strana se ne može pozvati na prekomerno oštedenje ukoliko joj ishod neizvesnog događaja ne ide u prilog. 4. Postojala su dva odstupanja od ovog opšteg pravila gde je ZOO prihvatio objektivni pojam: 1. Bitno je da popuštanja budu uzjamna.poravnanje. U pogledu domena primene pravila o prekomernom oštedenju u našem pravu on je ograničen na dvostrane obavezne i teretne. U Francuskom pravu za postojanje prekomernog oštedenja traži se da visina obaveze jedne strane ne doseže 7/12 obaveza druge strane.

Ugovaranju izuzetno visoke ugovorne kazne na kojoj jedna strana pristaje unapred zato što ima potrebu da dobije neki posao od koje de ostvariti kakvu takvu zaradu jer se nalazi u oskudici. I ovde je potrebno da postoji nesrazmeda u uzajamnim davanjima. Sud pazi po službenoj dužnosti. Ovaj princip se štiti u toku izvršenja ugovorne obaveze. Zelenaški ugovor Uslovi su vrlo slični sa uslovima za primenu pravilo o prekomernom oštedenju. Druga ugovorna strana ima tačnu i jasnu predstavu o vrednosti koji na osnovu ugovora daje tj.učinio ili za onim što se obavezao da de dati ili učiniti. Sud de udovoljiti ovom zahtevu ako je to mogude i ugovor ostaje na snazi sa odgovarajudim izmenama. Ugovor u kojem postoji prekomerno oštedenje je posledica zablude i on je rušljiv.može da konvalidira u roku od 5 godina). Rok je 5 godina i u tom roku postoji mogudnost konvalidacije. Pravila o raskidanju ili izmeni ugovora zbog promenjenih okolnosti Štiti princip jednakosti davanja u dvostrano obaveznim i teretnim ugovorima. Međutim. nedovoljno iskustvo. Peto pravilo koje se odnosi na dejstva ugovora. Vređaju se osnovni moralni i pravni principi (savesnost i poštenje). Posledica je restitucija. Zakon predviđa i mogudnost da jedna strana oštedenom nadoknadi iznos od prave vrednosti stvari (ovo je fakultativna obligacija).prima.mogudnost da od suda zahteva da se njegova obaveza smanji na pravičan iznos.prekomernom oštedenju ved o raskidu ili izmeni ugovora zbog promenjenih okolnosti.rok je 1 godina od zakljulenja ugovora.ne proizvodi pravna dejstva.svaka strana je dužna da vrati ono što je primila na osnovu ugovora. Ona zna da daje mnogo više od koristi koju de dobiti ugovorna strana. Ekvivalencija davanja (u dvostranim obaveznim i teretnim ugovorima) sankcija se sastoji u apsolutnoj ništavosti. da bude očigledno i da postoji u momentu zaključenja ugovora. (odstupanja: ne mora da dođe do restitucije. Ugovor o prekomernom oštedenju je rušljiv. Druga razlika između prekomernog oštedenja i zelenaškog ugovora je u sankcijama. Dakle ne može oštedena strana to tražiti ved druga strana mora to predložiti.nakon isteka tog roka ukoliko zahtev nije podnet ugovor ne može da konvalidira. Sud donosi deklarativnu presudu. Nesrazmera u uzajamnim davanjima se pojavljuje posle zaključenja ugovora. Međutim za razliku od prekomernog oštedenja nesrazmera nije posledica zablude ved nekog subjektivnog stanja kod jedne strane. a kod zelenaških ugovora sankcija je strožija. Može se pozvati svako zainteresovano lice. Četvrto pravilo kojim su u ZOO određena dejstva teretnih ugovora je pravilo o zelenaškom ugovoru.deluje ex tunc. U tome što se oštedena strana obavezala da plati kamatu po znatno vedoj stopi od tržišne kamate.lakomislenost ili zavisnost drugog ugovornika da bi za sebe ili neko trede lice ugovorio korist koja je u očiglednoj nesrazmeri sa onim što je dao. U toku izvršenja obaveze može se desiti da se promene okolnosti koje su ugovorne strane imale u vidu i .ali na takvu nesrazmeru pristaje zbog subjektivnog stanja u kome se nalazi.teško materijalno stanje. Nesrazmera se može ispoljiti na različite načine (npr.ZOO daje pravo oštedenoj strani tj. ZOO predviđa određena odstupanja: prema ZOO posledica ništavosti je restitucija. Da bi zelenaški ugovor postojao potrebno je da jedan ugovornik koristi stanje nužde.

propisi kojima se ograničava promet određene robe). Kod nas je do promene došlo 1954. Po uzoru na Italijanski građanski zakonik 1942.međutim filozofija nije uticala na pravo. Ova teorija je dugo bila prisutna ali se tek od XIII veka primenjuje. I ekonomske okolnosti mogu imati ova obeležja (inflacija tj nagli skok cena. Promenjene okolnosti moraju nastupiti pre dospelosti obaveza. Pored ova dva uslova potreban je i tredi ali je on alternativno postavljen. Treba li da ugovorne obaveze budu izvršene onako kako glase? (pacta sunt servanda) ili treba dati mogudnost strani koja je pogođena delovanjem promenjenih okolnosti da se odlobodi obaveze ili da zahteva izmenu ugovora saobrazno izmenjenim okolnostima? Rimsko pravo je insistiralo na primeni principa pacta sunt servanda. Ova teorija o klauzuli rebus sic stantibus je ostala bez uticaja na zakonodavstvo. izbedi ili savladati.deflacija-nagli pad cena).poplava. Drugačije se na taj problem gledalo u rimskoj filozofiji-smatralo se da nije nemoralno odstupiti od date reči ako se promene okolnosti pod kojima je obedanje dato.rebus sic stantibus. U XII veku pojavila se nova teorija o klauzili. a sud ih je mogao osloboditi obaveze. 2. ZOO je prihvatio raskidanje ili izmenu ugovora zbog prmenjenih okolnosti: traži se ispunjavanje dva kumulativna uslova: 1.ugovorne strane su se mogle pozvati na predutnu klauzulu rebus sic stantibus.nije dozvoljavalo rakidanje ili izmenu ugovora. Opomena nije potrebna ako je rok prethodio utvrđenju jer onda važi pravilo „rok opominje umesto čoveka“.nisu je usvojili Code civil. godine sa stupanjem na snagu Opštih uzansi za promet robom ili kodifikovani pravni običajikodifikovani da bi mogli da se primenjuju u arbitraži za rešavanje sporova uzanse: ako je zbog izvanrednih okolnosti koje se nisu mogle predvideti izvršenje obaveze jedne strane moglo bi se znatno otežati ili joj doneti veliki gubitak.da su posle zaključenja ugovora nastupile okolnosti koje se nisu mogle prevideti.da postane otežano izvršenje obaveze jednoj ugovornoj strani i da zbog toga jedna ugovorna strana ne može ostvariti svrhu koju je htela ostvariti-zaključenje ugovora. Nebitno je da li je njih mogla predvideti strana koja je pogođena svojim delovanjem.Srpski građanski zakonik. Dakle ili preterano otežano izvršenje obaveze ili veliki gubitak. Okolnosti koje imaju takva obeležja mogu biti prirodni događaji (zemljotres.sušna godina. Ukoliko se stvari promene tog trenutka klauzula proizvodi dejstvo ako se ugovorne strane na nju pozovu.predvideti ili savladati od strane prosečnog čoveka.Austrijski građanski zakonik. U odlukama sudova prema istraživanju. Drugi slučaj je kada su ispunjena ova dva uslova na promenjene okolnosti se može pozvati strana kojoj je nemogude da ostvari svrhu ugovora pri čemu je i u ovom slučaju potrebno da ugovor ne odgovara njenim . Kada su ispunjena ova dva uslova onda se na promenjene okolnosti može pozvati strana kojoj je izvršenje obaveze otežano u tolikoj meri da ugovor više ne odgovara njenim očekivanjima i bilo bi nelogično održati ga na snazi takav kakav jeste. Onda ta stranka može zahtevati od suda da se ugovor raskine ili izmeni. Prvi zakonik koji je usvojio klauzulu bio je Italijanski građanski zakonik 1948.novi zakonski ili podzakonski propisi npr. U svakom ugovoru podrazumeva se jedna predutna klauzula.da de se ugovor izvršiti ako stvari ostanu u onom stanju u kom su bile kad se ugovor zaključio. Potrebno je da se ove okolnosti nisu mogle izbedi.da su ove okolnosti nastupile pre isteka roka za izvršenje obaveze.dospelost obaveza je momenat kada je nastalo pravo poverioca da zahteva izvršenje obaveze prinudnim putem nakon dospelosti i opomene poverioca dužnik dolazi u docnju.

Izuzetak od pravilo o istvremenom ispunjenju je kod ugovora o prodaji sa obročnim ispladivanjem cene. Zatvaranje Sueckog kanala 1966. Kada se dese ovakve okolnosti onda strana koja je oštedenja time ima dužnost da obavesti drugu stranu o tome. Druga strana mora biti upoznata sa novonastalom situacijom da bi se potstakla da pristupi pregovarima kojima bi se došlo do sporazuma o izmeni određenih ugovornih odredbi. ZOO: ugovorne strane se mogu unapred odredi pozivanja samo na tačno određene promenjene okolnosti-punovažna odredba ugovora. tada kupac plada cenu delimično ili u celini a prodavac ispunjava svoju obavezu duži vremenski period. Takav ishod je mogud ako jedna strana predloži ili pristane da se odgovarajude odredbe prav ilno izmene.cilj ugovora 2. To znači da se ugovorne obaveze ispunjavaju jednovremeno. Šesto dejstvo teretnih ugovora: Prigovor neispunjenja U teretnim ugovorima važi pravilo o istovremenom ispunjenju ugovorne obaveze.zakonom određeno ili proizilazi iz poslovnih običaja. Nemogudnost izvršenja ugovora je slučaj kada zbog više sile nije mogude izvršiti ugovor jer je predmet ugovora koji je individualan propao. ZOO: ni jedna stran u dvostranim ugovorima nije dužna ispuniti svoju obavezu ako druga strana nije spremna da izvrši svoju obavezu osim ako nešto drugo nije ugovoreno. Može se desiti da se posle zaključenja ugovora materijalne prilike strane koja je . Prilikom donošenja odluke o raskidu ili izmeni ugovora sud mora da vodi računa o okolnostima koje su propisane zakonom: 1. Može dodi i do izmene pojedinih ugovornih odredbi.pojedinačni interes svake ugovorne strane 4. Kada su ispunjeni ovi uslovi strana koja je pogođena izmenjenim okolnostima može zahtevati raskid. U postupku sud treba da utvrdi da li su ispunjeni uslovi i ako jesu sud izriče raskid ugovora. To je jedini slučaj raskida ugovora sudskim putem u našem pravu. To je najbrži plovni put iz Evrope ka Indiji. Svaki ugovornik de nastojati da u ugovor unese odredbe na osnovu kojih bi se druga strana ili obe strane recipročno odrekle od prava na pozivanje na promenjene okolnosti. U svim ostalim slučajevima ugovor se raskida ili po samom zakonu ili na osnovu izjavljenih volja lica na osnovu zakonom propisanih uslova. Ugovor se raskida sudskim putem. Onemogudavanje izvršenja svrhe podrazumeva da se ugovor može izvršiti ali se ne postiže ona svrha koju su strane ili jedna od njih očekivale. Prvo prodavac ispunjava obavezu a potom kupac ispladuje cenu u unapred određenim intervalima i iznosima.očekivanjima i bilo bi nelogično održati ga na snazi takvog kakav jeste. Nije punovažna odredba kojom bi se jedna strana obavezala na odricanje od pozivanja na bilo koju okolnost koja može da nastupi. Jedan vid prodaje je kredit u kojoj prodavac kreditira kupca. Postoji i obrnuta situacija kod prenurativne prodaje. Kada ispunjenje jedne obaveze nije predviđeno zakonom strane mogu ugovorm predvideti da de jedna strana ispuniti obavezu pre druge.očekivani riziik Nijedna strana ne može biti sigurna u momentu zaključenja ugovora da li de svoje obaveze izvršiti. Ako strana ne obavesti drugu stranu njeno propuštanje je nede lišiti prava da zahteva raskid ili izmenu ugovora zbog promenjenih okolnosti ali dovodi do odgovornosti za štetu koju može prouzrokovati druga strana.opšti interes 3.

zbog zakonom propisanih uslova i tada govorimo o jednostranom raskidu ugovora.onog kod koga je u samom momentu nastanka postojao neki razlog zbog kojeg je bio protivzakonit ili nemoralan ili je postojao neki razlog koji je doveo do nesklada stvarne volje i volje koju su ugovorne strane izjavile. Ovo je mogude i ako je jedna strana bila u lošoj finansijskoj situaciji.ali ne kao pravni akt koji se može izvršiti ved kao prosta društvena činjenica. U tom slučaju reč je o novom ugovoru u kojem de strane zameniti uloge. Uslovi za sporazumni raskid: neophodno je da postoje svi uslovi koji su neophodni za nastanak svakog ugovora: -pitanje forme: ako je ugovor neformalan.način prestanka punovažnog ugovora na osnovu izjave volje obe ugovorne strane ili samo jedne ugovorne strane.voljom ugovornih strana. Razlika: kod poništenja razlog postoji u momentu sklapanja ugovora i i jedna strana ima pravo da zahteva razlog za raskid. Sporazumni raskid. nemogudnost ispunjenja. Raskid ugovora. Prestankom obligacije ne prestaje ugovor iz koga je ta obligacija nastala. protok vremena. ako je ugovor izvršen. Ti načini prestanka ugovora su : 1. prenov.raskid 3.poništenje je način prestanka nevažedeg ugovora. smrt. 2. Ugovor nastaje da postoji. Obligacija koja je nastala iz ugovora prestaje na neki od zakonom propisanih načina: gašenje obaveze. Neizvesnost može proizadi i iz drugih ozbiljnih okolnosti. kompenzacija. Prestanak ugovora Treba razlikovati od prestanka obligacije koja je nastupila iz ugovora. Može se desiti i u pravu postoje načini prestanka ugovora kod kojih i samugovor koji je stvorio obligaciju prestaje da postoji. Za razliku od apsolutne ništavosti raskid ugovora je način prestanka punovažnih ugovora.a obaveza ispunjena onda eventualni sporazum ugovornih strana nema isti karakter. otpuštanje duga. Sporazumni raskid je mogud samo dok ugovor proizvodi još uvek pravno dejstva. Formalni ugovor može biti raskinut i neformalno i to u dva slučaja: .trebala da izvrši obavezu pogoršaju tako da postane neizvesno hode li izvršiti obavezu.ispunjenje.u fazi kada se ugovor izvršava. Strana koja se obavezivala da prva izvrši obavezu može odložiti njeno izvršenje sve do momenta u kojoj druga strana treba da izvrši obavezu ili dok druga strana ne pruži obezbeđenje koje joj je traženo. Sporazumni raskid je novi ugovor kojim ugovorne strane odustaju od izvršenja prvog ugovora. Sličnost između raskida ugovora i relativne ništavosti ugovora je proizvodnja pravnih dejstava do momenta raskida tj momenta poništenja.a druga strana za to nije znala niti je mogla znati. Na osnovu jednostrane izjave volje.nemogudnost izvršenja obaveze ugovorne strane 4. sjedinjenje. Pojavljuje se nakon zaključenja.smrt 1.poništenje 2.onda se za sporazumni raskid ne zahteva nikakva forma. To je prirodan i logičan način prestanka ugovora jer ugovor nastaju saglasnošdu volja i ugovorne strane žele da postignu određeno dejstvo. Nevažnost ugovora (poništenje).

nije neophodno da se jedna strana obrati sudu ved je dovoljno da drugoj strani saopšti raskid. Za prvi uslov ZOO ne postavlja nikakve dodatne uslove.prodavac je mogao raskinuti ugovor ako je to ugovrio.izjavi drugoj strani da raskida ugovor. On nije prirodan i logičan. U slučaju neispunjenja obaveze jedna strana prema drugoj ima pravo na prinudno izvršenje ili naknadu štete. Stranke se mogu sporazumeti i raskidu ugovora dati retroaktivno dejstvo. ZOO propisuje dva slučaja takvog raskida : 1. Postoje slučaji kada se naknadni rok ne postavlja: 1.a kupac ne).1. Ponekad interes druge strane može biti drugačiji. (npr. U rimskom pravu je bilo dozvoljeno u nekim ugovorima. Uslovi za raskid: 1. Code civil nije sledio rimsko pravo i predvideo je mogudnost da ugovor bude raskinut zbog ispunjenja . do raskida dolazi potpunom vansudskom izjavom volje. 2. Zbog toga jednostrani raskid nije uvek mogud il na zakonu : ako zakon tako propisuje a ako su ispunjeni uslovi koje zakon traži. Kod drugog uslova naknadni rok je dodatan rok koji treba omoguditi dužniku da izvrši obavezu. U praksi se raskid obično vrši preporučenim pismom jer se tako može dokazati da je izjava data i i može se utvrditi momenat od kad teče rok. ZOO u čl.fiksni rok 2.a u svakom slučaju ima pravo na naknadu štete. Raskidni ugovor se uvek podrazumeva u dvostrano obaveznim ugovorima ako jedna strana ne izvrši obavezu.rezultat je evolucije prava. može da zahteva prinudno izvršenje i naknadu štete ili naknadu štete i raskid ugovora uvek ima izbor. Ovo je novo pravilo. Dakle.kada iz cilja zbog koga je ugovor sklopljen u određenoj formi proizilazi da i raskidanje mora biti u istoj formi. Austrijski građanski zakonik nije poznavao mogudnost raskida ugovora zbog neispunjena u slučaju delimičnog ispunjenja. 2. On je došao preko pandektnog prava.jednostran raskid zbog neispunjenja obaveze druge ugovorne strane. Ovo pravilo prihvatio je Austrijski građanski zakonik.kada iz dužnikog držanja proizilazi da obavezu nede izvršiti ni u naknadnom roku . kada sam zakon propisuje da i raskid mora biti raskinut u određenoj formi. Dejstva sporazumnog raskida je u tome što se ugovorne strane oslobađaju obaveze za ubudude (pro futuro). ZOO u pogledu trajanja kaže da to treba da bude primeren rok i da treba da bude razuman. Kada je reč o potpunom ispunjenju onda je sporno da li je ta mogudnost bila dozvoljena ili nije.prestanak ugovora na osnovu izjavljene volje samo jednog ugovornika.da jedna strana poverilac obaveze.da mu ostavi naknadni rok za ispunjenje.tada se ugovor raskida protivno volji ugovornih strana. Jednostrani raskid ugovora. u slučaju nevršenja druga strana je mogla da zahteve samo prinudno izvršenje suda ili naknadu štete. protivi se samom pojmu je je ugovor dvostrana izjava volje i zbog toga je nelogično da prestane izjavom samo jednog ugovornika. Takva odredba se u rimskom pravu anziva lex commisoria.raskid zbog promenjenih okolnosti 2. 124 je propisao pravilo: u dvostranom ugovoru kada jedna strana ne ispuni obavezu onda druga strana može zahtevati ispunjenje obaveze/ raskid ugovora. Kada izričito ugovore pravo jedne strane da raskine ugovor ukoliko druga strana nie izvršila obavezu.nije potrebna nikakva forma. U rimskom pravu to nije bilo mogude. Ako se opredeli za raskid.

mora biti jednaka i poravnati štetu. To može biti neka sporedna obaveza ili deo glavne obaveze. U obligacionom odnosu koji nastaje iz prouzrokovanja štete postoje dva lica: štetnik (dužnik). Obligacija nastaje samo kada je nepovoljni događaj prouzrokovao neko tredi. Krivično pravna i građansko pravna odgovornost Odogovarati znači položiti račun za postupke koji nisu u skladu sa prihvadenim pravilima ponašanja i sam .volje da se zasnuje obligacioni odnos.naknada u novcu Uspostavljanje ranijeg stanja podrazumeva uspostavljanje onog stanja koje je postojalo pre prouzrokovanja šteta i može se ispoljiti u popravljanju stvari.telesne povrede.lice koje je štetu prouzrokovalo oštedeni (poverila). Strana koja vrada novac treba da vrati i zateznu kamatu od dana kada je isplatu primila.namere ugovornih strana da zasnuju obligacioni odnos. Naknada štete ima dva oblika : 1.troškovi lečenja.kada postane očigledno da dužnik nede izvršit obavezu. U fiksnom ugovornom roku je bitan sastojak ugovor (npr. Samo izuzetno u jednom slučaju može biti manja i veda. Njen smisao je reparacija i zbog toga visina ove obaveze uvek mora da odgovara veličini i ne može biti ni manja ni veda. Postoje još dva pravila: Svaka strana je dužna da plati drugoj strani naknadu za korist koju je imala za ono što je imala vratiti. Vradanje stvari naknadno u novcu se sastoji u nadoknadi vrednosti oštedenog dobra u novom obliku.a kartu kupili unapred.uspostavljanje ranijeg stanja 2. Načelna razlika između ugovora i prouzrokovanja štete: -ugovor-saglasnost volja dva lica koja stvara obligacioni odnos. Dužnik može prigovoriti da mu je ostavljen mali rok ili da je izvršio znatan deo obaveze. Ukoliko su obaveze ispunjene delimično onda svaki ugovornik ima pravo da traži ono što je dao.oštedenje automobila).predaji neke druge stvari. Međutim ne stvara svaki nepovoljan događaj obligaciju. (prestanak ugovora usled neispunjenja i usled smrti iz knjige) PROUZROKOVANJE ŠTETE Drugi izvor obligacija koji je i ZOO nabrojio u članu 1. Nema obligacije zato što smo sami prouzrokovali nepovoljni događaj. (događaji:izgubimo novčanik. zakasnimo na predstavu u pozorištu.zakasnimo sa pladanjem poreza). Posledice raskida: ugovorne strane se oslobađaju svojih obaveza izuzev obaveze na naknadu štete.3. prouzrokovanje štete-nema namere. Nastaje na osnovu volje. Potraživanje oštedenog sastoji se u naknadi štete (najkarakterističnija sankcija u građanskom pravu). To je faktičko pitanje o kome bi sud odlučivao u svakom konkretnom slučaju. (saobradajna nesreda. Tada poverilac može da ga tuži. iza ugovora.lice kome je šteta prouzrokovana. Pravo vezuje nastanak obligacije za jedan nepovoljan odnos zbog koga je nekome prouzrokovana šteta. Ugovor se ne može raskinuti zbog neizvršenja neznatnog dela obaveze.između mladoženje i krojača).

Kod obe vrste odgovornosti sud ispituje da li postoje uslovi za odgovornost i da li je nepovoljna posledica prouzrokovana radnjom lica.privatni delikti Javni su bili delikti koji su istovremeno predstavljali i krivično delo (npr. za drugog. ali u ovu grupu su spadali i neki čisto neki imovinsko pravni delikti kao npr preoravanje međe.oštedenje stvari. U građanskom pravu postoje tri vrste odgovornosti: odgovornost za sopstvenu radnju. U rimskom pravu sve nedozvoljene radnje su se delile u dve velike grupe delikata: 1. građanskom pravu). Privatni delikti su sve ostale deliktne radnje npr. U kasnijem periodu privatna osveta je bila zamenjena sistemom kompozicije.damnum iniuria datum. U ranijem periodu rimskog prava postojala je samo jedna sankcija. Sve su one delovi pravne odgovornosti što znači da svaka od njih povlači primenu pravnih sankcija.sastoji se u oštedenju tuđe stvari bez namere da se stvar pribavi za sebe. Legalna kompozicija. Običajna kompozicijavisinu kompozicije određivao arbitar.krađa. Zbog nepostojanja te namere krađa je počela da se odvaja od sfere građanske odgovornosti ali nikada definitivno. Oštedeni je putem jedne određene tužbe/ građanske tužbe mogao da postigne i ono što se danas postiže krivičnim i građanskim sankcijama. Međutim svaka radnja kojom se prouzrokuje šteta nije krivično delo. . iskupnine koju de neko platiti kada prouzrokuje određeni delikt. U građansko pravoj odgovornosti je taođe uslov ali ne svaku vrstu odgovornosti.privatna osveta-lice koje je prouzrokovalo štetu trpelo je fizičke patnje koje je oštedeni imao pravo da čini. Polje građanske odgovornosti je šire.država je unapred određivala visinu naknade odn.teška telesna povreda. Ona krivična dela kod kojih se kažnjava i za pokušaj ne predstavljaju građanska krivična dela. Isto i za građansko pravnu odgovornost-veza između štete i radnje štete. Naziva se objektivna odgovornost jer su izostavljeni subjektivni elementi. Imaju zasebna polja primene i zasebne sankcije. Za krivično pravnu odgovornost potrebno je da postoji uzročna veza između radnje izvršenja i krivičnog dela. i za štetu od opasne stvari. Sličnost: odgovornost za prouzrokovanu nepovoljnu posledicu.radnja kojom se prouzrokuje krivično delo prouzrokuje se i šteta nekom licu.trpeti štetne posledice zbog nepoštovanja tih pravila.radnom (disciplinska). U početku je bila dobrovoljna i ako su se štetnik i oštedeni dogovorili a ako nema dogovora privatna sankcija. Kod odgovornosti za štetu od opasne stvari krivica nije uslov za odgovornost. U rimskom pravu građansko pravna i krivično pravna odgovornost nisu se jasno razlikovale. Do odvajanja krivične i građanske odgovornosti došlo je u 3. Ako se utvrdi postojanje i uzročna veza sud za obe vrste odgovosnosti izriče sankciju. Najznačajnije su krivičnopravna i građansko pravna odgovornost.izdaja. Odgovornost se javlja u mnogim granama prava (krivičnom.lex Aquilia -propisao jedan jedini delikt. prekršajnom. Drugi uslov koji je zajednički je krivica. U krivičnopravnoj odgovornosti je obavezni uslov. Razlika: iz jedne iste radnje ne mora da nastane istovremeno i krivica i građansko pravna odgovornost. lice koje su oštedeni i štetnik imenovali da bi presudio njihov spor.javni delikti 2. Ubistvo. Krivična dela su po pravilu građansko pravna dela.sastoji se u tome što se štetnik iskupljuje oštedenom predajudi mu svoja dobra kao zamenu za dobra koja je uništio. veku pre nove ere.

nemogude je primeniti princip integralne naknade.krivičnopravnom odgovrnošdu treba da se obezbedi očuvanje pravnog poretka. (to je nazastupljenija teorija). U krivičnom pravu postoji određeni broj delikata.osim ako dokaže da je nastala bez njegove krivice. U građanskom pravu: ko drugome prouzrokuje štetu dužan je nadoknaditi je. ona ima uži domašaj nego nakanda štete. Građanskopravna odgovornost u parničnom postupku koji pokrede privatni tužilac.samozadovoljenje koje se postiže tako što se oštedenom omogudava da obezbedi dobra koja de umanjiti bol. to je krivica.Cilj. Način određivanja delikata: u krivičnom pravu postoji sistem posebnih delikata . Vlasnik odgovara zbog rizika koji je stvorio sa opasnom stvari. Sudski postupak kojim se utvrđuje odgovornost: krivična odgovornost se utvrđuje u krivičnom postupku.ispravke.a njegova krivica (zaposlenog) ogleda se u tome što nije postupao onako kako je trebao. Pored njih postoji pravična novčana naknada.povlačenje.ta lica odgovaraju za štetu po osnovu krivice i to sopstvene koja se sastoji u tome što su propustili da vrše nadzor na način na koji je trebalo da ga vrše.koji se pokrede javnom tužbom koju podnosi i zastupa javni tužilac. Osnovi odgovornosti.nije.poslodavac odgovara za krivicu drugog (zaposlenog). U građanskom pravu najtipičnija sankcija je naknada štete.dosuđuje se u slučaju prouzrokovanja nematerijalne štete koja se ogleda u nanošenju fizičkog i psihičkog bola. Iz ovog opšteg pravila vidi se da postoje tri uslova građansko pravne odgovornosti: šteta.ne treba mešati sa naknadom štete.a građanksopravne sankcije su usmerena ka imovini. red i mir u državi i ima pre svega za svrhu da zaštiti društvenu zajednicu specijalnom i generalnom prevencijom.u krivičnom pravu postoji kazna.u građanskom pravu postoji više vrsta odgovornosti.odmerava se prema veličini štete.mere bezbednosti i vaspitne mere. odgovornost roditelja. Odgovornost za štetu od opasne stvari se ne zasniva na krivici.odgovornost poslodavca za štetu koju zaposleni na radu/ u vezi sa radom prouzrokuje. Sudija je dužan da u konkretnom slučaju utvrdi postojanje obeležja. kod odgovornosti za drugoga.poravnanjem onog što se desilo štetnim postupcima nekog lica u imovini/ ličnim dobrima drugog lica.ustanove.a ne stepenu krivice. Može se desiti da se krivično pravna i građansko pravna odgovornost utvrđuje u istom postupku (kada oštedeni postavi imovinskopravni zahtev u krivičnom postupku. Njome se šteta ne nadoknađuje u potpunosti. Građansko pravna odgovornost za svrhu ima reparaciju a ona se postiže izravnanjem. Krivica nije ni osnov ni uslov odgovornosti.a u građanskom pravu pravilo o odgovornosti za štetu koje je opšte.staratelja. Imalac opasne stvari odgovara za štetu objektivno i na osnovu samo dva elementa: štete i uzročne veze. 2. izjave kojom je šteta učinjena i te sankcije predviđene su za povredu prava ličnostii.postoje razlike između dve grupe slučajeva: 1. Krivične sankcije su usmerene ka ličnosti učinioca. uzročna veza i krivica. Trede lice. Sankcije. Ugovorna i deliktna odgovornost . Kod odgovornosti za sopstvene radnje.reparacija nego satisfakcija. Pored naknade štete postoji i objavljivanje presude.

odgovornost za drugog. Izuzetno de se dugovati celokupna šteta ako strana nije izvršila obavezu namerno ili iz krajnje nepažnje. Odgovaraju i mlađi u manjem obimu. Između ugovorne i deliktne odgovornosti postoji princip komunikacije.jer je izričito zakonom predviđena samo kod odgovornosti po osn.mogudnost da se ugovorom isključi ili ograniči odgovornost. Razlike: 1. Kod deliktne odgovornosti duguje se potpuna (naknada koja odgovara veličini štete).obim naknade. zakon. (potpunu ili delimičnu).lice koje odgovara po ugovornoj odgovornosti mora imati poslovnu sposobnost. I jedna i druga odgovornost stvaraju obavezu na naknadu štete. (ranija shvatanja). 2.on ne može biti kriv i ne može odgovarati za sopstveni čin.odgovornost koja je nastala usled povrede neke obaveze koja je nastala iz ugovora. 4. poslovodstvo bez naloga. Kod ugovorne odgovornosti rok zastarivanja pravi oštedenog da zahteva naknadu počinje da teče od dana dospelosti ugovorne obaveze. Ugovorna odgovornost uređena je dispozitivnim zakonskim pravilima.a ne samo one koja je nastala iz ugovora. Vede je naknada koja se duguje kod deliktne odgovornosti.momenat od koga počinje rok zastarelosti. Kod ugovorne odgovornosti duguje se naknada štete u visini koju je mogao predvideti da de nastupiti posledica neizvršenja obaveze (naknada predvidljive štete). izvan ugovorna).uzroci nastanka ugovorne odgovornosti u širem smislu. -deliktna odgovornost postoji između više lica i kada više lica nanese štetu jednom oštedenom bez obzira da li su štetu naneli zajednički ili samostalno. -neispunjenje -neuredno ispunjenje Deliktna (neugovorna. Kod deliktne odgovornosti-počinje da teče od momenta prouzrokovanja štete. Deliktna odgovornost je uređena imperativnim propisima. 3. Da bi neko bio kriv mora da bude sposoban za rasuđivanje. -današnje shvatanja -sticanje bez osnova.jedno lice koje odgovara drugom po ugovornoj odgovornosti ne može tom licu odgovarati po pravilima deliktne odgovornosti. Ugovorna odgovornost u širem smislu. ZOO propisuje tri vrste odgovornosti: odgovornost po osnovu krivice. jednostana izjava volje. odgovornost za štetu od opasne stvari. Krivica je poseban uslov. Ako neko nije sposoban. Ako niko .sposobnost štetnika za odgovornost. 5. Ugovorna odgovornost u užem smislu.krivice Odgovornost za čin drugog licaKrivica postoji kad se neko nije ponašao kako je trebalo. Uslovi odgovornosti Dva opšta uslova: šteta i uzročna veza.povreda svake obaveze.nastaje samim faktom prouzrokovanja štete izvan obligacionog odnosa i ne podrazumeva obavezu koja je ranije postojala.ugovorna odgovornost postoji samo između lica koja mu se od ranije nalazila u obligacionom odnosu.domašaj odgovornosti.Ugovorna-odgovornost za štetu koja nastaje usled povrede neke ranije postojede obaveze. Lice koje deliktno odgovara stiče deliktnu odgovornost sa 14 godina.

al za nju odgovara. Odgovornost države za štetu organa koji prilikom obavljanja svoje službene dužnosti pričine štetu. U vezi sa regulisanjem odgovornosti za štetu maloletnika. Odgovornost za štetu punoletnog lica pod starateljom i odgovornost drugih lica za maloletnike. 2. Tu spadaju: poslodavci za štetu koju zaposleni prouzrokuje na radi ili u vezi sa radom. 3. Odgovornost takvih lica. Kod odgovornosti za drugoga na jednoj strani imamo oštedenog koji je poverilac.koje nije prouzrokovalo štetu.3) -oni odgovaraju za štetu prema opštim pravilima o odgovornosti. godine života (čl.160. U ovome pravo nalazi neko drugo lice koje de odgovarati umesto lica nesposobnog za rasuđivanje. Da li sve maloletnike treba tretirati kao lica nesposobna za rasuđivanje i podi od pretpostavke a u svakom konkretnom slučaju dozvoliti ispitivanje da li je maloletnik sposoban za rasuđivanje ili sve maloletnike podeliti u kategorije i za svaku kategoriju propisati poseban pravni režim odgovornosti.naziva se odgovornost za drugoga.2) ne odgovara za štetu osim ako se ne dokaže da su pri prouzrokovanju štete bili sposobni za rasuđivanje (oboriva pretpostavka).zauzeto je načelno mišljenje prema kome sve maloletnike treba podeliti na različite kategorije prema njihovom uzrastu i za svaki uzrast predvideti poseban režim odgovornosti. Druga grupa slučajeva spadaju oni slučajevi u kojima jedno lice odgovara za štetu koje je prouzrokovalo drugo lice sposobno za rasuđivanje. do 14. Zakon smatra da nisu sposobni za rasuđivanje i da se ne može ispitivati da li su oni u konkretnom slučaju bili sposobni za rasuđivanje. Prva grupa slučajeva: 1. Prva grupa slučajeva (odgovornost za lica nesposobna za rasuđivanja): su lica koja su odgovorna zbog toga što imaju dužnost da nadziru i vaspitavaju lica nesposobna za rasuđivanje. 160 st. Odgovornost pravnog lica za štetu koju prouzrokuje njegov organ u obavljanju svoje funkcije.u našem zakonu postavilo se sporno pitanje. godine života (čl.od navršene 7.što znači da ih zakon smatra sposobnim za rasuđivanje.odgovornost roditelja i staratelja za štetu koju prouzrokuje maloletno lice. ZOO prihvatio je stanovište suda. Na opštoj sednici Vrhovnog suda Jugoslavije 1970.) ne odgovaraju za štetu koju prouzrokuju. U obrazloženju mišljenja rečeno je da bi u utvrđivanju da li je maloletnik sposoban za rasuđivanje bilo neefikasno i necelishodno zbog toga što bi se parnični postupak odugovlačio.a na drugoj strani imamo štetnika (lice koje je štetu prouzrokovalo.160 st1. U skici Zakona o obligacijama i ugovoirma bilo je predloženo rešenje po kome maloletnike ne treba razlikovati prema uzrastu i da treba uzeti da nisu sposobni za rasuđivanje i da ne odgovaraju za štetu ali da treba dozvoliti oštedenom da dokazuje suprotno (teret dokazivanja na oštedenom). .al za nju ne odgovara) i odgovorno lice. i u njemu maloletnici su podeljeni prema uzrastu na tri kategorije: 1.maloletnici do navršene 7.lice sa navršenih 14 godina (prema čl.a mogu biti odgovorni po pravilima o odgovornosti za sopstveni čin.st. Sudovi su zauzeli suprotan stav.ne bi bio odgovoran za štetu koju prouzrokuje lice nesposobno za rasuđivanje oštedeni bi snosio sam svoju štetu. Necelishodan zbog toga što bi stvorilo velike troškove koji bi pratili ispitivanje sposobnosti za rasuđivanje jer bi trebalo angažovati veštaka koji bi trebalo da proceni i da svoje mišljenje. Tu spada: odgovornost roditelja i staratelja za štetu koju prouzrokuje maloletno lice.

Osnov njihove odgovornosti je krivica.165. Roditelji odgovaraju solidarno za štetu. Prva situacija je ona situacija u kojoj se nalazi dete pod nadzorom roditelja.vrtid ili drugo lice onda mogu u regresnom postupku zahtevati od roditelja da im isplate iznos.4 ZOO.odgovornost roditelja za štetu koju pričini maloletnik do 7.a ne po čl.rđavih prilika i poročnih navika. Druga situacija je ako je dete prouzrokovalo štetu pod nadzorom nekog drugog lica.)da ga vaspitavaju Obaveza nadzora je da se staraju o svom detetu. Pored roditelja može odgovarati i dete pod uslovom da je dete bilo sposobno za rasuđivanje i da je krivo. Ako su roditelji razvedeni.ali se mogu osloboditi. Roditelji odgovaraju zato što po zakonu imaju dve pravne obaveze prema detetu: a.drugoj ili tredoj kategoriji.Odgovornost roditelja za štetu koju prouzrokuje maloletnik zavisi od uzrasta maloletnika odnosno da li dete pripada pvoj.165. odgovarade roditelj kojem je na osnovu odluke suda dete povereno načuvanje i vaspitavanje. Ukoliko oštedeni tuži samo obdanište ili vrtid i u tom slučaju mu bude dosuđena naknada.obdanište.a ne nadzora. Ako tuži roditelje oni odgovaraju na osnovu člana 168. Ako je šteta posledica opšteg zanemarivanja.radnja tredeg lica). U ovom slučaju oštedeni može tužiti ili roditelje ili drugo lice ili zajedno i roditelje i drugo lice.godine je blaža od odgovornosti koju imaju roditelji za štetu koju pričini dete do 7.poročnih navika.godine. Krivica se predpostavlja ali je dozvoljeno da dokazuju da je šteta nastala bez njihove krivice.odgovornost roditelja za štetu koju pričini maloletnik od 7 do 14 god. Kada dete napuni 7 godina važi pretpostavka da nije sposobno za rasuđivanje. ZOO.)da ga nadziru b. Prema tom članu roditelji odgovaraju za štetu koju drugome pričini maloletno dete osim ako ne dokažu da je šteta nastala bez njihove krivice. Dužni su da osposobljavaju svoju decu da budu pažljivi ljudi. Odgovornost roditelja u ovom slučaju je odgovornost koja se bazira na tome što je šteta nastala kao posledica lošeg vaspitanja. Ugrađen je u čl. Mogli bi se osloboditi odgovornosti ako dokažu da postoji neki razlog koji isključuje odgovornost bez obzira na krivicu.niti oni mogu dokazati da nisu krivi. Roditelji odgovornost za štetu bez obzira na svoju krivicu.za štetu de odgovarati oba roditelja. Osnov odgovornosti je krivica. Onda se primenjuje čl. Oštedeni ne mora dokazivati krivicu roditelja. U tom pogledu treba razlikovati: 1. U ovom slučaju radi se o posebnoj odgovornosti roditelja. brinu o njegovom životu i zdravlju i da ga čuvaju. (viša sila.godine. Zbog toga oštedeni u ovom slučaju mora da dokaže da su roditelji krivi.krivica . Obaveza da ga vaspitavaju -obaveza da stvaraju kulturne i obavezne navike deteta. Odgovornost roditelja za štetu koje pričini dete od 7. U ovoj situaciji roditelji odgovaraju zbog propuštanja obaveze vaspitanja. Kada se dete nalazi pod nadzorom roditelja oni su odgovorni za štetu.ali moraju da dokažu krivicu roditelja zbog propusta u vaspitanju.ovo zbog toga što roditelj zajednički vrše roditeljsko pravo i moraju solidarno biti odgovorni zbog propusta u vršenju roditeljskog prava. 2.165 st. Da bi dete odgovaralo zahtevaju se dva uslova: 1.da se ponašaju u društvu onako kako nalažu društvena pravila.ali oštedeni može dokazati obrnuto.sposobnost za rasuđivanje 2.radnja oštedenog.“rđavih primera“.

a nadoknada se ne može dobiti od lica koje je dužno da vodi nadzor nad njim.da nema imovinu iz koje bi se šteta mogla nadoknaditi 3.da roditelji nisu odgovorni za štetu ali da imaju imovinu 4. 164 ZOO u kome stoji da staratelj odnosno lice koje je postavljeno zakonskom odlukom nadležnog organa ili na osnovu ugovora za staratelja.odgovornost za štetu koje to punoletno lice prouzrokuje.odgovornost na osnovu pravičnosti: postoje dva slučaja kad se taj izuzetak iz čl.167 ZOO.a roditelji nemaju dovoljno sredstava da tu štetu nadoknade.da je njihova imovina veda od imovine koju ima oštedeni.tada sud može ako pravičnost zahteva i naročito imajudi u vidu materijalno stanje roditelja i oštedenog obavezati rodietelje da nadoknadi štetu potpuno ili delimično i ako za njih nisu odgovorni. Staratelj odgovara zbog toga što je obavezan da nadzire. Sticanje deliktne sposobnosti ne oslobađa rodietelje jer roditelji imaju obavezu da vrše nadzor i vaspitavaju ga do 18. U tom slučaju sud može da bude lice koje za štetu nije odgovorno ako to pravično zahteva i to naročito s obzirom na materijalno stanje štetnika i oštedenog. b. Taj slučaj podrazumeva da maloletno lice odn.nije odgovornost prema opštim pravilima. a. Ako tužilac dokaže i sposobnost i krivicu odgovara dete.punoletno pod starateljstvom ima sredstva da nadoknadi štetu.da je maloletnik prouzrokovao štetu i bio sposoban za rasuđivanje i kriv 2.Krivica deteta se ne pretpostavlja.)drugi slučaj izuzetak je kada je maloletnik koji je sposoban za rasuđivanje prouzrokovao štetu ali nije u stanju da je nadoknadi. Njegova krivica se pretpostavlja i može se osloboditi iz dva razloga koja su u zakonu izričito navedena: 1. zaostalog umnog razvoja ili kog drugog razloga nije sposoban za rasuđivanje. školi ili drugoj ustanovi onda staratelj maloletnog lica .godine života. Ovaj slučaj de se najčešde pojaviti u praksi kad je štetu prouzrokovalo maloletno lice ili punoletno lice pod starateljstvom koje zbog duševne bolesti i umnog razvoja nije sposobno za rasuđivanje.ako dokaže da je nadzor vršio na način koji je obavezan 2.štodenika. 3. punoletno lice koje usled duševne poremedenosti.odgovornost roditelja za štetu koju pričini maloletnik od 14 do 18 god. Odgovornost drugog lica za maloletnika.169 primenjuje. Po tom članu kada je dužnost nadzora nad maloletnim licem povereno staratelju. Staratelj može da bira da dokazuje jedan od dva načina. 4.ako dokaže da bi šteta nastala i pri brižljivom vršenju nadzora. U ovom slučaju potrebna četri uslova: 1. Maloletnik postaje deliktno sposoban kad navrši 14 god i pod odgovornosti po opštim pravilima odgovoran i to na osnovu pretpostavke krivice.uređena u čl.)kada je štetu prouzrokovalo lice koje za nju nije odgovorno tj. da se stara i vodi brigu o ličnosti punoletnika. Odgovornost staratelja za štetu koju pričini duševno poremedeno lice i lice pod starateljstvom čl. On odgovara zbog toga što je došlo do propusta u brizi i nadzoru što znači da odgovornost na osnovu krivice.

U tom slučaju kad jedno lice samo pričini štetu ono odgovara po pravilima o odgovornosti na osnovu krivice. Lice koje obavlja neki posao može prouzrokovati štetu.da dokažu da bi šteta nastala i pri brižljivom vršenju nadzora. Ako oštedeni dokaže i sposobnosat za rasuđivanje i krivicu postojade solidarna odgovornost maloletnika. 170 koji nosi naslov „odgovornost preduzeda“. Ova lica odgovaraju na osnovu pretpostavke krivice i ona se mogu osloboditi od odgovornosti iz dva razloga.odgovornost preduzeda i drugih poslodavaca Do prouzrokovanja štete često dolazi prilikom obavljanja nekih poslova. U ovoj grupi postoje dva slučaja: 1. (to važi za maloletnike od 7 do 14).a to su isti oni razlozi zbog kojih se i staratelj punoletnog lica može oslobositi odgovornosti. U ovom sporazuma nema nadređenih i podređenih ved su svi subjekti jednaki.ali de biti dužna da dokaže krivicu odn.škole) odgovora za štetu koju maloletnik prouzrokuje za vreme dok je bio pod nadzorom. (oštedeni može da bira koga de da tuži). U tom slučaju njhiova odgovornost je solidarna.frizeri). da je šteta posledica propuštanja vaspitavanja roditelja.obudari. Međutim kad neko obavlja neki privremeni posao onda zbog obima posla koji spadaju u tu delatnost često bivaju angažovana i druga lica da bi se ti poslovi obavili.odgovornost preduzeda i drugih poslodavaca za štetu koju prouzrokuje zaposleni tredim licima u radu ili u vezi sa radom 2.(ustanove. Tu su spadali manje zanatlije (pekari. Zakon ne govori o odgovornosti poslodavca ved preduzeda ali pod preduzedem se podrazumeva poslodavac.vrtid. Može se desiti da je maloletnik koji se nalazi pod nadzorom u vreme dok je ustanova vršila nadzor nad njim bio sposoban za rasuđivanje.samoupravni sporazum. Radnici su . 1. Druga grupa slučajeva: Razlikuje se od prve po tome što je uzrok štete radnja jednog lica koje je za nju kriv i može da za nju odgovara ali za štetu ipak odgovara drugo lice koje štetu nije ni prouzrokovalo niti je za nju kriv. Pod drugim ustanovima treba smatrati obdanište. Može odgovarati istovremeno ustanova zbog propuštanja nadzora.području koji se nazivao privatni sektor. Ako tuži ustanovu onda ukoliko ustanova izgubi i sudskom odlukom bude obavezana da oštedenom nadoknadi štetu.da ta lica dokažu da su nadzor vršila na način koji je obavezan 2.odgovornost pravnih lica za štetu koju prouzrokuje njegov organ tredem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija 1.a zajedno sa njom može odgovarati i roditelj. U drugom delu društvenog sektora nije postojao klasičan odnos poslodavca i zaposlenog. U tom sektoru vladao je princip socijalnog upravljanja. njihova krivica se mora dokazati. u našem pravnom sistemu nije postojao klasični ugovor o radu. Lice koje obavlja neku delatnost u tom slučaju zapošljava drugo lice radi obavljanja poslova iz te delatnosti. To pravilo je propisano i u ZOO u čl.bolnica. Ako štetu nije prouzrokovao sam poslodavac nego je štetu prouzrokovalo drugo zaposleno lice onda se postavlja pitanje ko treba za tu štetu da odgovara. ustanova de modi da pokrene regresnu parnicu i zahteva iznos koji je na ime naknade pala oštedenom.postojao je u veoma uskom području privrede. U ZOO ovo pitanje je regulisano tako da za štetu koju zaposleni prouzrokuje u obavljanju rada ili u vezi sa radom odgovara poslodavac. Postojali su samo radnici koji su udruživali rad i sredstva među sobom i to an osnovu posebnog sporazuma. U vreme kad je donet ZOO 1978.

To su oblasti u kojima se zahteva posebna obučenost i veština kao što su medicina. To se jasno vidi iz drugog. b. ZOO je prihvatio drugo stanovište. Od tada član 170. Uslovi odgovornosti preduzeda su: a. Prema drugom shvatanju položaj preduzeda je lakši jer bi se mogao osloboditi odgovornosti dokazujudi da krivica ne postoji.nosi naziv „odgovornost preduzeda“. Tu spadaju sve radnje koje su fizički povezane sa izvršenjem poslova i zadataka na određenom radnom mestu.udrživali svoj rad u okviru organizacije udruženog rada koje su se opet povezivale među sobom koji se zvao društveni dogovor šire celine koje su se zvale složene organizacije udruženog rada.ali ako prteduzede bude tuženo i isplati naknadu može da zahteva od . Ono odgovara zato što je zaposleni svojom aktivnošdu prouzrokovao rizik od opasnošdu za štetu. 2. Odgovornost poslodavca i zaposlenog je solidarna što znači da može biti tužen ili preduzede ili zaposleni ili oboje. Ukoliko bi bilo prihvadeno prvo shvatanje položaj preduzeda bi bio pogoršan. Ponašanje dobrog stručnjaka je ponašanje obučenog stručnjaka u određenoj oblasti. Tim izmenama i dopunamaizvršena je zamena reči organizacija udruženog rada sa reči preduzede.za štetu koju zaposleni u radu ili u vezi sa radomprouzrokuje tredem licu odgovara preduzede u kojem je zaposleni radio u trenutku prouzrokovanja štete.) da je šteta prouzrokovana u radu ili u vezi sa radom b. Razlika u ova dva shvatanja su vrlo velika. U vezi ove odgovornosti u našoj teoriji se pojavila dva shvatanja: a.po ZOO preduzede odgovara na osnovu krivice. Drugim rečima. osim ako se dokaže da je zaposleni nije nastupao onako kako je trebalo. Uslov je da je zaposleni prouzrokovao štetu sa težim oblikom krivice.zanatstvo. U članu 170 nalaze se tri pravila: 1.)da je zaposleni kriv za štetu Šteta je prouzrokovana u radu ako je nastala u vezi sa obavljanjem radnih zadataka iz ugovora o radu.završnog dela oovog pravila u kome stoji da preduzede odgovara osim ako dokaže da je zaposleni u datim okolnostima postupao onako kako je trebalo. Krivica zaposlenog se pretpostavlja.)preduzede odgovara bez obzira na krivicu. Poredi se sa ponašanjem dobrog stručnjaka. Do promene naziva došlo je posle donošenja Ustava iz 1972. Ono bi se moglo osloboditi odgovornosti jedino ako dokaže da je šteta nastala kao posledica više sile. koji je izmenjen u junu 1993. Ponašanje zaposlenog se ne poredi sa ponašanjem razumnog i vrlo pažljivog čoveka. Po kom standardu treba biti dokazano da li je kriv? Krivica zaposlenog se procenjuje prema posebnom standardu. Poseban standard koji se primenjuje je ponašanje lica koje se bavi posebnom delatnošdu. Ne bi se moglo osloboditi odgovornosti dokazujudi da nije kriv. Prema ovom pravilu može da odgovara i sam zaposleni. Pod pojmom štete u vezi sa radom se podrazumeva šteta koja je proizašla iz akta. Tim ustavom napušten je sistem socijalnog samoupravljanjai stvoren pravni okvir za donošenje izmena i dopuna ZOO.ali ne na osnovu sopstvene krivice ved zaposlenog.ali i upravljanje motornim vozilima.radnje oštedenog ili radnje tredeg lica.a oštedeni je ne mora dokazivati. bez obzira na kom prostoru se radni zadaci obavljaju.)preduzede odgovara po osnovu krivice i njegova odgovornost se zasniva pod pretpostavkom o krivici.pravilo da oštedeni ima pravo da traži naknadu štete i zaposlenom ako je štetu prouzrokovao namerno. koja spada u okvir radnih zadataka al koja je u tesnoj vezi sa radnim zadacima. To je opšti standard.. Ova odgovornost u izvornoj varijanti se naziva „odgovornost organizacije udruženog rada“.

rešava problem odnosa između odgovrnosti preduzeda za štetu koju zaposleni pričini svojom radnjom i odgovornost za štetu koju zaposleni učini upotrebom neke opasne stari koja pripada poslodavcu.odgovornost organizatora priredbe 3.preduzede ima pravo regresa i u slučaju kada je zaposleni prouzrokovao štetu krajnjom nepažnjom. Ako oni neredovno vrše ili ili obustave vršenje ovih delatnosi to može izazvati posledice po život i zdravlje građana.odgovornost usled terorističkih akata. Ako je zaposleni prouzrokovao štetu svojom radnjom. Ovim članom se određuje njihova odgovornost . Da bi nastala odgovornost po ovom osnovu potrebno je da je jedno lice uskratilo drugom pomod što znači da je šteta nastala usled nečinjenja na koje je dužan svako kad su drugom licu ugroženi život i zdravlje. Na osnovu ovog pravila ako je zaposleni prouzrokovao štetu namerno međutim prama pravilima zakona o radu. 4.odgovornost u vezi sa obavezom zaključenja ugovora. . To je faktičko pitanje o kojem sud odlučuje. Ta lica koja imaju obavezu su po pravilu monopolska preduzeda koja imaju dominantan položaj na tržištu. Poslodavac ima pravo na regres. Njegova odgovornost je subjektivna (zasniva se na krivici). Drugim rečima preduzede nema pravo regresa jedino kada je zaposleni štetu prouzrokovao običnom nepažnjom. Ako je zaposleni pričinio štetu upotrebom opasne stvari koja pripada poslodavcu onda za štetu odgovara poslodavac po pravilima o odgovornosti za štetu od opasne stvari.odgovara lice koje je drugom licu uskratilo pomod koja mu je bila neophodna i usled čega je došlo do smrti ili teškog narušavanja zdravlja drugog lica. Međutim štetniku može biti umanjena odgovornost pa čak može biti i oslobođen odgovornosti ako to pravičnost zahteva. Neophodno je i da je štetnik mogao da predvidi nastalu štetu. Zbog toga je predviđeno pravilo po kome oni odgovaraju za štetu koja nastane usled neredovnog vršenja delatnosti. Kada oni odbiju da zaključe ugovor ona nastaje samo kad je odbijanje zaključenja ugovora neopravdano. 5. 3. Kada su ovi uslovi ispunjeni lice odgovara za štetu.odgovornost u vezi sa vršenjem poslova od opšteg značaju-po ovom pravilu odgovaraju preduzeda koja vrše komunalne usluge ili neku drugu delatnost od opšteg interesa kao što su javna preduzeda koja se bave isporukom vode i električne energije.koristedi sopstvenu radnu snagu ali neupotrebom opasne stvari onda takođe odgovara preduzede ali po pravilima o odgovornosti za drugoga Posebni oblici odgovornosti 1. Potrebno je da postoji po život ili zdravlje što znači da ugroženost nečijih stvari nije dovoljna.odgovornost zbog neukazane neophodne pomodi. Kao i u prethodnom slučaju da bi postojala odgovornost neophodno je da je obustava neopravdana. Potrebno je da je štetnik mogao da pruži pomod bez opasnosti za sebe.javnih demonstracija ili manifestacija 2. Od urednog izvršavanja njihovih obaveza zavisi kako kako de se odvijati život i kako de biti zadovoljavane osnovne potrebe građana.po ovo pravilu odgovaraju lica koja po zakonu imaju obavezu da sa drugim licem zaključe ugovor kada im ono stavi ponudu za zaključenje.zaposlenog da mu nadoknadi iznos.

naknada u novcu. Po ZOO ako oštedeni pokrene zahtev sud de usvojiti . 2. Njome se uspostavlja faktičko stanje stvari koje je postojalo pre prouzrokovanja štete ved stanje iste ili približno iste vrednosti imovine oštedenog posle prouzrokovanja štete i pre. Svrha naknade imovinske štete je popravljanje odnosno izravnavanje onoga što se desilo imovinskim dobrima nekih lica. Postoje dva oblika međutim odnos ova dva oblika nije isti u svim pravilima.a preko toga i Srpski građanski zakoniki ostalo u srpskom pravu do danas).ona prava po kojima zakonski ne treba da bude unapred određen odnos između ove dve naknade ved sud treba da odluči na koji od ova dva oblika naknada štete bi bila nadoknada. 3.ona prava koja daju prioritet naknadi u novcu (Francusko i Englesko pravo) 2. Skica o obligacijama i ugovorima i nacrt građanskog zakonika govore još i o povredi svakog zakonskog interesa kao naknadi imovine.vradanje iste stvari ako je šteta nastala njenim oduzimanjem .pravila o naknadi neimovinske štete 1. Naime pravilo o uspostavljanju ranijeg stanja je dispozitivnog karaktera i ustanovljeno je radi zaštite interesa oštedenog.NAKNADA ŠTETE Naknada štete je sadržina obaveze odgovornog lica i sankcije za njegovu građansko pravnu odgovornost. u kom opsegu. Oštedeni može uvek da zahteva da mu šteta bude nadoknađena u novcu. 3. U ZOO pravilo o naknadi štete su podeljena na dve celine: 1. Odstupanja od pravila: 1.Naknada imovinske štete Imovinska šteta je umanjenje nečije imovine i sprečavanje rasta.kako se vrši poravnanje? 2.šteta se nadoknađuje u novcu kada uspostavljanje ranijeg stanja nije mogude.kada uspostavljanje ranijeg stanja ne otklanja štetu u potpunosti. 3.opravka oštedenje stvari 2.davanje druge stvari umesto uništene .sastoji se u naknadi vrednosti stvari u novcu. ZOO prioritet daje uspostavljanju ranijeg stanja i u tom smislu ono je predviđeno kao pravilo. U tom pogledu sva prava bi se mogla podeliti: 1. 2.je oblik naknade štet koji se sastoji u tome što je odgovorno lice dužno da dovede stvar oštedenog u stanje u kome su se one nalazile pre prouzrokovanja štete.uspostavljanje ranijeg stanja. U tom slučaju odgovorno lice de posle uspostavljanja ranijeg stanjajedan deo štete nadoknaditi u novcu. Mogude ga je izvršiti na tri načina: 1. „odgovorno lice je dužno uspostaviti stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala“. (Švajcarski).najkrupniji izuzetak od pravila postoji kada oštedeni sam traži naknadu štete u novcu.obimu se ono obavlja? Postoje dva oblika naknade imovinske štete: 1.pravila o naknadi imovinske štete 2. U našem pravu se smatralo da se pravo bolje štiti uspostavljanjem ranijeg stanja. U vezi s tim postavljaju se dva pitanja: 1. U tom slučaju štetnik dužan da plati naknadu u novcu. Uspostavljanje ranijeg stanja naziva se još i naturalna restitucija.prioritet uspostavljanje ranijeg stanja (Austrijsko pravo.

Konstantinovida.a ako je šteta prouzrokovana težim oblikom krivice naknada treba da bude jednaka visini štete. Sud ne mora da prihvati zahtev za novčanu naknadu.ako smatra da nije nužno da odgovorno lice uspostavi ranije stanje.ideja o strogom razgraničenju stvarne štete i izmakle dobiti 2.izuzev ako okolnosti slučaja traže uspostavljanje ranijeg stanja.a interes oštedenog je da mu bude nadoknađena celokupna šteta.stepen krivice ne treba da utiče na određenje naknade. Drugim rečima ako sud ima pravo da smanji iznos naknade do visine stvarne štete . Ta pravila su počela da se menjaju posle Drugog svetskog rata. Princip integracije naknade (potpune naknade)-usvojen u ZOO. 4.a ako je postupao sa običnom nepažnjom treba da nadoknadi samo stvarnu štetu. Naknada mora uvek da bude jednaka visini štete. Razlika savremenog prava nastaje povodom pitanja dali naknada koju štetnik duguje može da bude manja od iznosa štete. Utvrđivanje visine naknade koju duguje oštedeni (pravila o obimu naknade imovinske štete) Sva savremena prava u pogledu obima prihvataju pravilo po kome naknada ne može biti veda od iznosa štete.ideja je bila da iznos naknade treba da bude jednak veličini štete.naknada treba biti jednaka krivici poruzrokovane štete. U skici je bilo predviđeno pravilo na kome je oštedeni imao pravo na naknadu stvarne štete i izmakle dobiti. . Princip distributivne pravde. Naime pravila SGZ u pogledu obima naknade štete zasniva se na dve ideje: 1.postoji onda kada sud može samoinicijativno bez predloga oštedenog da odluči o tome da šteta bude nadoknađena u novcu.ali ne može biti ni ispos stvarne štete. Visina naknade ne može predi visinu štete. Srpsko pravo je pre donošenja ZOO prihvatilo jedno rešenje.189 st.naknada može biti manja nego što iznosi. Ako je štetnik prouzrokovao štetu sa blažim oblikom krivic. Ovaj princip vodi računa da prilikomodređenja naknade mora biti uzet u prvom redu interese oštedenog da mu šteta bude nadoknađena.“ i čl. 2. Prema ovom principu smatra se protivnim samoj prirodi naknade da se vodi računa o stepenu krivice. Polazi od ideje da naknada štete treba da obezbedi ekvivalenciju imovine štetnika i oštedenog. On ne može biti osuđen na izmaklu dobit ako je obična nepažnja. Ova ideja je bila prihvadena u skici prof.tako i i naknadu izmakle koristi“. 1.1“oštedenik ima pravo kako na naknadu obične štete.visina naknade ne mora uvek da odgovara veličini štete ved može biti i manja što zavisi od krivice kojom je šteta prouzrokovana. Taj princip i ZOO prihvata u čl. Sudovi su počeli da prihvataju stanovište da šteta treba da odgovara i za stvarnu štetu i za izmaklu dobit bez obzira na stepen krivice. Zato visi naknade mora biti odmerena isključico prema veličini štete. Ako je štetnik prouzrokovao štetu sa umišljajem ili grubom nepažnjom onda treba da nadoknadi i stvarnu štetu i izmaklu dobit.190 „potpuna naknada“ „sud de uzimajudi u obzir okolnosti koje su nastupile u prouzrokovanju štete presuditi naknadu u iznosu koji je potreban da bi se oštedenikova materijalna situacija dovede u ono stanje u kome bi se nalazila da nije bilo štetne radnje ili propuštanja. Ako štetnici prouzrokuju isti oblik krivice snose istu naknadu.a ne prema nečemu drugom. U skici je takođe bilo predviđeno odstupanje i po tom odstupanju oštedeni imao pravo na naknadu samo ako stvarne štete ali ne i izmakle dobiti.

Sud prilikom procene po pravilu angažuje veštaka. Može da dosudi naknadu preko objektivne tržišne vrednosti te stvari i da naknadu poveda do subjektivnog iznosa vrednosti koju je ta stvar imala za oštedenog.osuditi štetnika da plati manju nadoknadu nego što iznosi šteta.postoji u slučaju kada je štetnik radio nešto u korist oštedenika tj. Zbog toga što od momenta kada šteta bude prouzrokovana pa do momenta u kome ona treba da bude nadoknađena može da prođe određeno vreme u kome se količija.pa sam sanira štetu. 3.ako ona nije prouzrokovana ni namerom ni grubom nepažnjom.momenat nastanka štete.prihvadena u našem savremenom pravu. Često se dešava da oštedeni nakon što zatraži naknadu. Potrebno da je šteta prouzrokovana običnom nepažnjom.opseg štete može promeniti. Onda sud može dosuditi naknadu u iznosu vrednosti koju je ta stvar imala za oštedenika.za njega besplatno obavljao neki posao.samo je velika verovatnoda da de ona nastati u bududnosti. 2.da bi ga iznos potpune nadoknade dovelo u oskudicu. Visina naknade se utvrđuje dokazivanjem i on se mora cifarski izraziti kada se radi o naknadi u novčanom obliku.postavlja se pitanje prema kom momentu? 1. 3.izuzetak postoji kada je odgovorno lice slabog imovnog stanja. Visina naknade utvrđuje se prema momentu koji treba razlikovati od momenta dospelosti obaveze na naknadu štete.ali samo ako je šteta bila prouzrokovana običnom nepažnjom 2. Visina naknade se utvrđuje prema veličini štete u momentu donošenja presude. Tada sud može vodedi računa o materijalnom stanju oštedenom tražiti da on neisplatom potpune nadoknade ne bude doveden u oskudicu.a ako nađe da je prilikom tih poslova pokazao brižljivost koju pokazuje u obavljanju sopstvenog posla. Sud ga može osuditi na manju naknadu nego što iznosi šteta.prihvaden u Austrijskom pravu.a to je momenat od kog oštedeni stiče pravo da od odgovornog lica zahteva naknadu. Pošto u našem pravu visina štete zavisi od obima . To je situacija kad je pre donošenja presude oštedeni sam otklonio štetu tako što je izvršio opravku ili zamenu stvari ili . Prema kom momentu sud utvrđuje visinu naknade? Utvrđivanje na osnovu dokaza koje je pružio oštedeni.2.a jedan omogučava da naknada bude viša od iznosa štete. Šteta se može povedati al po neki put može dodi i do smanjenja obima štete. Dakle ne utvrđuje visinu izmakle koristi proizvoljno. Kada se radi o imakloj koristi ona se ne može cifarski dokazati jer ona nije ni nastala.momenat u kom sud donosi odluku o tužbi za naknadu. Taj momenat je momenat prouzrokovanja štete.3 izuzetka od principa-2 predviđaju da naknada bude manja od štete.postoji u slučaju kad je šteta prouzrokovana krivičnim delom učinjenim sa umišljajem. st. Procena izmakle koristi je hipotetička jer se vrši s obzirom na sadržaj okolnosti i budude koje se pretpostavljaju kao redovne i normalne. Zobg toga visinu izmakle koristi sud ne dokazuje dokazivanjem nego procenom. Naime od moementa podnošenja tužbe za naknadu štete suda. 1.može da dođe do promena. Ono je povoljnije za oštedenog ali nije bez nedostatka. To rešenje prihvadeno u 189.on je odbije.podnošenje tužbe – prihvadeno u našoj sudskoj praksi pre nego što je donet ZOO.članu.

putni troškovi najbližih srodnika.a u sudskoj praksi određen krug lica koja imaju pravo određena prema krugu lica koji imaju pravo za duševne bolove zbog gubitka (deca.naknada štete u slučaju smrti (izdaci u vezi smrti-šteta). . Nadoknađuju se uobičajeni troškovi za podizanje spomenika. 2.kada su učinjeni troškovi radi opravke. Novčana renta dosuđuje se i usled trajno povedanih izdataka koji su nastali usled telesne povrede ili oštedenja zdravlja.troškovi za sveštenika. Nastaju neki izdaci kojih ne bi bilo da smrt nije nastupila.održavanje grobnog mesta. Postoje dve vrste troškova: 1. b.onda oštedeni ima pravo i na zateznu kamatu koja se računa počev od dana kada je šteta otklonjena odn.posluženje prilikom sahrane. Ako dođe do promena okolnosti koje je sud imao u vidu onda i štetnik i oštedeni mogu da traže da se izmene visine obroka.troškovi podizanja nadgrobnog spomenika.bilo testamentom).)naknada troškova za lečenje od zadobijenih povreda i drugih troškova u vezi sa lečenjem.troškovi objavljivanja čitulje.bračni ili vanbračni drug).troškovi muzike. Sporazum štetnika i oštedenog o visini rente i rokovima mora biti pismeno ( ovi dospeli iznosi mogu biti preneti bilo ugovorom. a. Onda je u sudskoj praksi prihvadeno da oštedeni ima pravo da zahteva naknadu u novčanom obliku. Naknada štete u slučaju smrti. Ko ima pravo na ovu naknadu? ZOO nije rešio to pitanje.smeštaj u bolnici).u vezi sa lečenjem. transport za grobno mesto.je prihvatio drugu stvar. Pravo na novčanu rentu je lično pravo i zato se ne može prenositi na druga lica.pa do prebivališta i troškovi bliskih srodnika zbog obilaska povređenog u bolnici. U slučaju da je nenovčano potraživanje na naknadu štete popravkom ili zamenom stvari samoinicijativno od strane oštedenog promenilo pravnu prirodu i pretvorilo se u novčanu.telesne povrede ili oštedenja zdravlja Imovinska šteta može nastati kao posledica smrti. Ako nije bilo sporazuma ali je oštedeni pokrenuo spor u kome je štetnik pravnosnažno osuđen. Oni nisu šteta u pravnom smislu reči.a visina novčane naknade utvrđuje se prema momentu kada su učinjeni troškovi radi otklanjanja štete.podušja (do 40-dnevne).roditelji. Oni su događaji koji mogu za sobom da povuku razne oblike troškova i druge vidljive imovinske štete koji ne bi bili učinjeni da se ti troškovi nisu desili. Svi ti izdaci moraju biti nadoknađeni i svi oni ulaze u obim naknade štete. Pravo imaju naslednici.intervencija za nabavku lekova. To su izdaci u vezi sa troškovima sahrane.telesne povrede ili oštedenja zdravlja. ZOO sadrži posebna pravila za naknadu imovinske štete kada nastupe ovi događaji. Ako su iznosi rente dospeli onda se oni mogu prineti drugom licu.izdaci za pružanje medicinskih uslova(lek.)troškovi sahrane.troškovi u vezi sa prevozom povređenog od mesta povređivanja do ustanove .spadaju troškovi prenosa sanduka. 1.crnine. dospeli iznosi rente mogu se prenositi poslovima inter vivos i mortis causa.zatim izgubljena zarada zbog nesposobnosti za rad za vreme lečenja i gubitak izdržavanja koja su određena lica primala od nesrede.

troškovi lečenja i drugi potrebni troškovi u vezi sa lečenjem 2. Sa druge strane štetnik bi mogao da zahteva smanjenje ili ukidanje rente. Oštedeno lice može zahtevati povedanje rente.u dvojoj bašti vodnjaku.može dosuditi u još tri slučaja: 1.a ogleda se u neostvarenoj koristi koju bi ona ostvarila u svom domadinstvu.ona imaju pravo na naknadu štete po ovom osnovu (npr. Pod zaradom treba podrazumevati zaradu zaposlenog lica i zaradu nezaposlenog.izgubljena zarada zbog privremene nesposobnosti za rad za vreme lečenja 3. .sud može na zahtev oštedenog povedati rentu za ubudude.od rada na sopstvenom imanju.. 4.potrebna bolja.Izmena visine rente.ako se njegovo zdravstveno stanje pogorša. Nova renta se pored slučaja gubitka izdržavanja. Prema stavu sudske prakse smanjenje ili povedanje može ako dođe do promenjenih opštih ekonomskih prilika (opadanje kupovne modi novca.nanete teške telesne povrede ili oštedenje zdravlja.npr domadica ima pravo na naknadu štete zbog gubitka zarade zbog sopstvenog rada.naknada izgubljene zarade zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad posle lečenja. Jedino što sudovi ne priznaju kod zarade je zarada iz nedozvoljenog rada (rad suprotan prinudnim propisima i moralu).pošto se renta dosuđuje za ubudude. Ovu naknadu treba razlikovati od prethodne.naknada zbog trajno povedanih potreba-obuhvata troškove za pojačanu ishranu povređenog.troškovi usled pojačanih otreba drugih lica koja pružaju pomod oštedenom. Ova šteta ogleda se u različitim izmaklim zarada koja bi lica čija je radna sposobnost umanjena ostvarila po redovnom toku stvari da mu nije naneta teška telesna povreda odn.domadinstvu. Zbog toga ZOO predviđa pravilo: „ako se okolnost koju je sud imao u vidu prilikom donošenja presude promeni. Te promenjene okolnosti mogu da utiču na visinu naknade.u slučaju gubitka zarade zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad.svaka imovinska korist ostvarena od rada u novčanom i nenovčanom obliku koju je zaposleni ostvarivao od rada učinjenog drugim licima po osnovu ugovora o delu. Može je na zahtev štetnika za ubudude smanjiti ili sasvim ukinuti. Obuhvata pet vrsta troškova: 1. 3.ako su se imovinske prilike popravile.kad naknada štete zbog trajno povedanih potreba nastalih usledteške telesne povrede ili oštedenja zdravlja. Kada u pitanju nezaposlena lica. 4.)pravo na naknadu štete u slučaju tesne telesne povrede ili oštedenja zdravlja.da mu zdravlje nije narušeno i zarada koju ono ostvaruje.u toku njenog trajanja može dodi do promenjenih okolnosti koje je sud imao u vodu prilikom dosuđivanja visine rente. 2.pojačana ishrana povređenog da bi se oporavio.porast zarada). Zarada zaposlenog licapodrazumeva s enovčani iznos koji je zaposleni ostvarivao na osnovu radnog odnosa (zarada za redovno radno vreme i zarada za prekovremeno radno vreme).kod štete koja nastaje zbog toga što su mogudnosti daljeg napredovanjai razvijanja oštedenoguništene ili trajno smanjene. c. Međutim ako su pojedini obroci novčane rente dospeli onda se može preneti na drugo lice zato što su ušli u njegovu imovinu i postali su imaoci potraživanja koja se mogu izvršiti. Pravo na novčanu rentu je neprenosivo zato što je lično pravo.

objavljivanje isprave na trošak štetnika 3.duševni bol ili strah). Usled toga što je neko povredio čast poslodavac može da ti otkaz tom licu).doduše ne sasvim popravljanje stanja koje je prouzrokovano.a uskradene su zbog toga što su mogudnosti oštedenog uništene ili smanjene.pod objavljivanjem presude smatra se objavljivanje presude parničkog suda ili krivičnog suda kojim .Naknada neimovinske štete (čl 199. Prema ZOO nematerijalna.mađutim ako je štetnik imao ozbiljan interes da saopšti neistinit nalog. Naknada imovinske štete usled povrede časti i prozrokovanje štete širenjem neistinitih navoda. 1.troškovi zbog toga što su mogudnosti oštedenog za dalje razvijanje ili napredovanje trajno ili delimično uništena. U skici u Zakonu o obligacijama. neimovinska šteta je nanošenje drugome psihičkog fizičkog bola ili straha.kad je nekom nanet fizički bol. 2.5.povlačenje izjave kojom je povreda učinjena o trošku štetnika 4. Reparacija se potpuno postiže kod imovinske štete.onda de on odgovarati za štetu samo ako je neistinite podatke iznosio sa namerom da time nanese štetu. Uspostavljanje ranijeg stanja može se učiniti na četri načina: 1. To su imovinske koristi koje bi oštedeni ostvario od svog rada.da sud naredi da štetnik učini i nešto drugo čime se može postidi svrha naknade. Usled povrede nečije časti nastaje neimoviska šteta. Šteta može biti prouzrokovana tako što neko izvodi neistinite naloge o prošlosti nekog lica.naknada u novcu 1.al postoje situacije u kojima lice kojima je povređena čast tuđim izjavama kojima se ono omalovažava i trpi imovinski gubitak.njegovim sposobnostima itd.a tako je i u prednacrtu predviđeno je da je neimovinska šteta i povreda prava ličnosti kao kao što su strah.međutim postoje izvestni vidovi nematerijalne štete kod kojih je ipak mogude.uspostavljanje ranijeg stanja: Popravljanje u imovinskim ili ličnim dobrima. Da bi neko odgovarao za imovinsku štetu po ovim pravilima potrebni su neki uslovi: 1. ZOO u čl. Oblik i naknada neimovinske štete: naknada nematerijalne štete može imati dva oblika: 1. Prema tom članu sud može narediti na trošak štete objavljivanjem presude.ali kod nematwerijalne štete uspostavljanje ranijeg stanja nije mogude (npr. Oni se ne mogu popraviti.potrebno da štetnik zna da su navodi neistiniti 3.da su navodi o nekom licu koji se izvode neistiniti 2.uspostavljanje ranijeg stanja 2.štetnik odgovara za svaki oblik krivice. lični i porodični mir kao i povreda drugih ličnih dobara.199 predviđa uspostavljanje ranijeg stanjakao oblik naknade u slučaju povrede prava ličnosti.objavljivanje presude na trošak štetnika 2.-205).objavljivanjem ispravi ili narediti da štetnik povuče izjavu kojom je povreda učinjena ili da učini nešto drugo čime se može ostvariti svrha kojom se postiže naknada.

sud treba da vodi računa o značaju povređenog dobra. 2.o njemu kojim je povređeno njegovo neko lično pravo (pravo na čast i ugled). ne izvan njih.novčana naknada za neimovinsku štetu. Novčana naknada za neimovinsku štetu nije naknada štete. Negativna teorija bila je dominantna u našoj sudskoj praksi tako da sudovi nisu dozvoljavali novčanu naknadu.objavljivanje ispravki ili povlačenjem izjave umesto svih ovih oblika naknade i nezavisno od naknade imovine štete dosuditi oštedenom određenu svotu novca za pretrpljenu neimovinsku štetu ako nađe da je naknada opravdana s obzirom na težinu krivice štetnika ili težinu nanete štete. 4. Da bi sud dosudio pravičnu novčanu naknadu zakon mu nalaže da prilikom odlučivanja da li je treba dosuditi i koliko treba da bude njena visina.naknada se ne može dosuditi u svakom slučaju ved samo u slučajevima koji su određeni zakonom. Naknada štete je samo ona naknada koja odgovara veličini štete.zakon ograničio i visinu naknade tako što je predvideo da sud prilikom odlučivanja o njegovoj visini mora da vodi računa o intenzitetu. Mora biti učinjena na trošak štetnika 2. Vode računa o dve stvari: 1. To je novčana suma koja se dosuđuje oštedenom da bi mu se omogudilo da sebi pruži neko zadovoljenje kao utehu za psihički. 3. Tom izjavom treba da budu opovrgnute sve neistinite tvrdnje koje su navedene u izjavi koje je pre toga izjavio štetnik. Dosuđuje se naknada u višem iznosu ako su bolovi bili jači i duži.ali iz nje je proizašla ideja da ako se ipak priznaje pravo na novčanu naknadu onda to pravo treba biti ograničeno. U sudskoj praksi protumačeno da pravo na novčanu naknadu pripada samo onda kada su bolovi ili strah bili jačeg intenziteta ili trajanja.a u .fizički bol i strah.cilju kojem služi naknada.ali je počeo da vrši i izvršio strašan uticaj na sudsku praksu. Pravo na novčanu naknadu neimovinske štete u našem pravu postoji. Ovo je najdelotvorniji način naknade štete. Nije reparacije nego satisfakcija.ali je prilično ograničena što je rezultatnegativnog stava teorije koju doktrina zauzima u pogledu mogudnosti da se neimovinska šteta nadoknadi u novcu. Za razliku od prethodnog načina ovde štetnik svojom naknadnom izjavom poriče da jeistinito ono što jeizneo o drugom licu u svojoj prethodnoj izjavi.ovim načinom ostavlja se sudu da slobodno izabere sredstvo koje smatra najpovoljnijim da se popravi povreda prava i ličnosti. Ima za svrhu zadovoljenje. Prema skici sud je mogao pored objavljivanja presude. 2. Zato ZOO ne govori o naknadi štete ved „pravičnoj novčanoj naknadi“. Pravična novčana naknada se dosuđuje za fizički.za duševni bol i za strah. Nacrt nikad nije postao zakon.povlačenje izjave kojom je povreda prava ličnosti učinjena. On e predvideo mogudnost da neimovinska šteta bude novčano određena.o okolnostima slučaja.i to naročito dve okolnosti: jačina bolova i trajanje bola i straha. Ta negativna teorija nije preovladala. Tako je bilo do polovine 50-tih godinakad je 1951.pravnosnažno opovrgavajuneistinite činjenice u izjavi štetnika kojim je učinjena povreda časti ili ugleda oštedenog. ZOO je odstupio od skice tako što je ograničio pravo na novčanu naknadu: 1.na široj osnovi nego što to čini ZOO. 2.reč je o objavljivanju demantovanja oštedenog odnosno ispravke neke neistinite informacije.objavljen nacrt zakona o naknadi štete.trajanju bolova ili straha. Ako se uporedi zakonska skica treba redi da je skica davala pravo oštedenom na naknadu.

oštedeni ima pravo samo na naknadu za sopstveni strah.nagrđenost usled gubitka oka.nežnosti. U ovom slučaju radi se o naknadi štete zbog povrede afekcije koje imamo prema nekom bliskom licu. Može biti bol prouzrokovan samom povredom. Nadoknađuje se svaki fizički bol. 1.tako što je licu prema kojem gajimo afekciju povređen telesni integritet tako što je postalo invalid. Krug tih lica može biti širok (od roditelja.ne daju sudovi naknadu za smrt deteta u saobradajnoj nesredi.vrsti krivičnog dela.slobode. Nadoknađuje se i duševni bol koji je posledica slabljenja časti i ugleda najčešde naknada za ove posledice se dosuđuje za neopravdanu osudu na kaznu zatvora ili neosnovanog pritvora.majci) .kolega).prijatelja. Afekcije su naklonosti.brade .nema pravo na naknadu za strah za život sebi nekog bliskog lica(npr. Pravo na novčanu naknadu u slučaju smrti ili teškog invaliditeta bliskog lica. Novčana naknada za fizički bol se ne dosuđuje za svaki duševni bol ved samo onaj koji je proistekao iz umanjene opšte životne aktivnosti.terapijom.pravo naknadu neimovinske štete u slučaju smrti.odanost. 3.sud mora da vodi računa i o drugim okolnostima slučaja.zakon ne psotavlja nikakva ograničenja.tako što je lice koje volimo. Te afekcije mogu biti povređene na dva načina: 1.srdačnost koje gajimo prema drugim licu.za fizički bol.manjem iznosu ako su bolovi bili kradi i slabiji. Smrt jednog lica proizvodi povredu afekcije.slabljenja funkcija ljudskih organa itd.deformacija usta. Posredna žrtva. Najčešde sud vodi računa o dužini boravka.druga lica koja prema njemu imaju afekciju i koje trpe duševni bol usled toga što se inicijalnoj žrtvi dogodilo. U ZOO pravi se razlika između prava na naknadu neimovinske štete u slučaju smrti i pravo na naknadu u slučaju teškog invaliditeta. 2. Pored ovih postoji još jedno ograničenje: 3.ne samo ove dve.sestara. .povrede.o životnom dobu osuđe nog lica.defarmacija na licu izazvana vađenjem zuba.gubitka ili oštedenja umutrašnjih organa.za duševni bol-su duševne patnje. Duševne patnje usled natuženosti su posledica neke vidljive promene na temu kao što je ožiljak na licu. To su sve slučajevi naruženosti u našoj sudskoj praksi za koje se priznaje pravična novčana naknada.oštedenje usne školjke.naknada za strah.o okolnostima koje su bile vezane za tok pretkrivičnog i krivičnog postupka.ali i bol prouzrokovan hirurškom intervencijom.prema kom gajimo naklonost umrlo 2.duševnu bol svih onih koji su prema njemu gajili i imali određenu afekciju. One treba da nastanu kao posledica umanjenja životne aktivnostipod tim se u sudskoj praksi smatra umanjenje životne aktivnosti koja je nastala kao posledica gubitka ekstremiteta.gips. U oba slučaja imamo dve žrtve: Inicijalna žrtva-lice koje je izgubilo život ili povređeno tako da je postalo invalid. Sudovi ovo vrlo usko tumače.ljubav.u humanim uslovima u zatvorskoj ustanovi.časti ili ugleda. Pravo na pravičnu novčanu naknadu u slučaju smrti ili teškog invaliditeta je pravo posredne žrtve na naknadu u slučaju smrti ili teškog invaliditeta inicijalne žrtve. Naknada u novčanom iznosu može se dosuditi: 1.komšija.o ponašanju osoblja.

Bilo je da prava treba priznati svim onim licima koja trpe ozbiljno veliku neimovinsku štetu. ZOO delimično je prihvatio rešenje predviđeno u skici tako što je propisao da pravo na pravičnu novčanu naknadu imaju članovi uže porodice. .i vanbračni drug pod uslovom da između njega i povređenog postoji zajednica života. Ova lica imaju na pravičnu novčanu naknadu pod uslovom da se radi o teškom inavliditetu. I ovde su počeli da se prave istupi. b. Ta inicijalna žrtva ima pravo da traži naknadu za te duševne patnje na osnovu čl. Važi isto pravilo kao i za uttvrđivanje visine novčane naknade za fizičke. Međutim stanje u kojem se nalazi inicijalna žrtva nanosi se i duševni bol drugim licima.pravo na naknadu štete usled teškog invaliditeta. Zakon se međutim nije zaustavio samo na ovom krugu lica.pogotovo članovima uže porodice koji su zbog svojih odnosasa inicijalnom žrtvom izloženi stalnom prizoru nekih duševnih patnji. idudi u duhu zakona priznaje se i bradi i sestrama pod uslovom da je postojala trajnija zajednica života.duševne bolove i strah.deca i roditelji. U ZOO ovo pravilo prošireno.a svaki bol ne stvara dosuđivanje naknade.ved i svim onima koji trpe ogromnu neimovinsku štetu.a naročito o intenzitetu i trajanju i druge okolnosti i na osnovu njih odrediti da li sva lica imaju pravo na pravičnu novčanu naknadu i kolika de biti njena visina.ali je i odredio te članove (bračni drug.Ukoliko bi sva lica kojima su afekcije povređene imala pravo na naknadu to bi dovelo do ekonomske propasti naknade štete.on je pravo na pravičnu novčanu naknadu priznao i bradi i sestrama umrlog.lukavstvom navedeno na vanbračnu obljubu.ali uz ispunjenje još jednog uslova. O ovom tipu postojala dva shvatanja: 1. Treba da pripadne bliskim krvnim srodnicima i supružnicima. To znači da sud mora voditi računa o svim okolnostima slučaja.odnosno kako zakon kaže „naročito težak invaliditet). 2.jer sud de na osnovu dokaza da proceni. Faktičko je pitanje kad de biti taj slučaj.Konstantinovida pravo na novčanu naknadu bilo je predviđeno za članove uže porodice.gubitka unutrašnjih organa.200 ZOO. Razlika ej u tome što je ovde inicijalna žrtva preživela.)drugo ograničenje tiče se težine invaliditeta. Novčana naknada tj satisfakcija u posebnim slučajevima.) brada i sestre nemaju pravo. Postavlja se pitanje da li lica koje su posredne žrtve izložene prizoru.imaju pravo da zahtevaju pravo na naknadu štete.i ne samo njima.pojedinih životnih funkcija i ona sam je zbog toga dovedena u stanje intezivne duševne patnje. U skici prof.međutim u skici nije bilo precizirano ko su članovi uže porodice. (slučaj Francuske). Zakon je i u ovom slučaju postavio neka ograničenja: a. Prema našim predratnim propisima pravo na posebnu naknadu u posebnim slučajevima priznavalo se ženskom licu koje je prinudno. Određivanje visine pravnične novčane naknade.u našoj sudskoj praksi do donošenja ZOO bilo je pravilo da posrednim žrtvama ne treba priznati pravo nanaknadu 2. Osim ekonomske propasti je to što sva ova lica ne trpe jednaku jačinu povrede afekcije.deca i roditelji). Najzad zakon je predvideo da pravo na pravičnu novčanu naknadu ima i vanbračni supružnik pod sitim uslovima kao brada i sestre.ono koje je sad prihcadeno u zakonu i prihvataju ideju da bliska lica imaju pravo na pravičnu novčanu nakandu u slučaju invaliditeta. Zbog toga se postavlja pitanje kako povudi liniju ograničenja? U našoj pravnoj teoriji jedno stanovište je zastupao Obren Stankovid.inicijalna žrtva je pogođena teškim unakaženjemi visokim stepenom invaliditeta.) ograničio krug lica (bračni drug. Ona bi se pozvala na duševne bolove zbog umanjenje opšte životne aktivnosti.a to je da je između njih i umrlog postojala trajna zajendica života.

Pod obogadenjem se smatra uvedanje nečije imovine i predstavlja suprotnost prouzrokovanju štete.poverilac osiromašeni. Slučajevi pravno neosnovanog obogadenja: Pravno neosnovano obogadenje može dodi radnjom osiromašenog lica . 2. Učini poklon . Ako nema ništa od ovoga onda se smatra da pravni osnov ne postoji. Pravo na posebnu novčanu naknadu u posebnim slučajevima u ZOO pripada: 1.testament.svakom licu koje je prevarom prinudom ili zloupotrebom odnosa podređenosti ili zavisnosti navedeno na kažnjivu obljubu. 1. To je slučaj kad se obogadenje sastoji u smanjenju pasive nekog lica a neko plati tuđi dug verujudi da plada svoj. U praktičnom životu obogadenje se najčešde dešava tako što vrednost iz imovine jednog lica direktno prelazi u imovinu drugog lica. odnosno da je proisteklo iz imovine nekog lica. Drugi način na koji se može dogoditi pravno neosnovano obogadenje je kada je prenos imovine posredan.pravo na pravičnu novčanu naknadu ima i lice prema kome je izvršeno i neko krivično delo protiv dostojanstva ličnosti i morala.neki drugi pravni posao.Ne pripada samo ženskom ved svim licima.pa potom ugovor poništi ili raskine.koje se može sastojati ili u povedanju aktive. Ne predstavlja svako obogadenje.da se obogadenje dogodilo na tuđ račun.Slučajevi obogadenja radnjom osiromašenog. Kod prouzrokovanja štete obligacioni odnos nastaje tako što je došlo do umanjenja imovine ili propustanjem povedanja koje je prouzrokovano radnjom nekog lica dok kod neosnovanog obogadenja obligacioni odnos nastaje jer je došlo do uvedanja imovine pravno neosnovano.a obaveza obogadenog da vrati stečeno.ved samo ono koje ispunjava određene uslove: 1.radnjom obogadenom.zakon.a dug ne postoji.da je obogadenje bez pravnog osnova. Potraživanje osiromašenog glasi na vradanje onoga što je stečeno bez osnova. Zbog toga se pravno neosnovano obogadenje može podeliti na tri velike grupe slučajeva. Dužnik je obogadeni. To može biti ugovor.radnjom nekog tredeg lica ili nekim spoljnim događajem. (npr ako neko plati licu dug za koji misli da duguje. 3. Ako nema osiromašenika nema obligacionog odnosa. To je poseban izvor obligacija iz koga nastaje obligacioni odnos čija je sadržina vradanje onoga što je stečeno. Potrebno je da postoji osiromašenje drugog lica.da postoji obogadenje. 2.sudska odluka.ovo su najčešdi slučajevi pravno neosnovanog .upravni akt.taj onda drži predmet bez osnova). Osnov u smislu pravila po kojem pravno neosnovano obogadenje je sve ono što opravdava prenos neke vrednosti iz jedne imovine u drugu.ili smanjenju pasive ili ušteda troškove koje je neko morao učiniti. PRAVNO NEOSNOVANO OBOGADENJE U ZOO „sticanje bez osnova“.

pa čak i ako je jednom platio po osnovu izvršne isprave.)kada je neko platio tuđi dug koji postoji verujudi da tako plada svoj dug b. Postavlja se pitanje da li je dvostruka isplata nepostojedeg duga isplata nepostojedeg duga? Prema ZOO važi pravilo prema kome onaj koji je isplatio dug dva puta pa makar i jednom na osnovu izvršne isprave ima pravo tražiti vradanje.ali dobrovoljno ispunjiva obaveza ( kad neko plati štetu koju je pričinio. Da bi postojala isplata nedugovanog iz koje nastaje obligacioni odnos u kome isplatilac ima povoda da zahteva da mu bude vradeno ono što je isplatio.)kada neko plada dug koji postoji. To znači da je obligaciono pravne prirode.da je on dužnik. Za nju je bitno da je to lična tužba. Ako neko isplati dug koji ne postoji onda isplata nema nikakav smisao jer nema šta da se ugasi.može niti i dug na predaju stvari).duga koji se ne može utužiti i ne može se prinudno izvršiti.)kada je u vreme ispunjenja dug ved bio ugašen na neki od načina na koji obligacija može prestati.ponovo učini isto.svako ispunjenje neke obaveze ima neki razlog. Ne mora da bude samo dug koji glasi na novac.smatra se da dug ne postoji po ZOO: dva opšta slučaja: a.)ako nikad nije ni nastao (npr. posebni slučajevi kada se smatra da postoji isplata nedugovanog a. Ovde se obogadenje dešava tako što osiromašeni vlastitom radnjom prouzrokuje povedanje imovine obogadenog. ali nekom drugom licu. To je dužnost koja se ispunjava iz pristojnosti.da dug ne postoji.ali ne onom stvarju na koju njegov dug glasi nego drugom stvarju. Ako on ponovo plati i kasnije opet nađe priznanicu mogao bi da traži povradaj.)kad neko plada svoj dug koji postoji. 3.jer potiče iz ništavog ugovora) b. Ako ne postoji zabluda nema isplate nedugovanog. 2.)ispalata zastarelog duga. b. on izdao priznanicu.zabluda isplatioca. .da ja uplata učinjena solendi causa (znači da je isplata učinjena da bi se ugasio dug.)ispunjenje naturalne (prirodne) obligacije to je prirodno neutuživa. Ne može biti pravno obavezna.isplata nedugovanog (condictio in debitum).a ne znajudi za to. Postoje i neki slučajevi u kojima ZOO propisuje da isplata nedugovanog ne postoji uprkos tome što dug postoji: a.)ispunjenje moralne dužnosti. Potrebna su tri uslova: 1. To je situacija kad je neko isplatio poveriocu dug.međutim poverilac ga ponovo tuži. U ovu grupu spadaju tri slučaja: 1.postoji kada je isplatilac verovao da dug postoji odn. Tužba iz pravno neosnovanog obogadenja Naziva se kondikcija. Od ovoga postoji uzuzetak kad je neko zadržao pravo da zahteva povradaj ili kad je neko nešto platio da bi izbegao prinudu.obogadenja. Potrebno da je neko nešto uradio s namerom da ugasi dug.a ne svom poveriocu c. Podiže je osirmašeni protiv obogadenog ili njegovih naslednika ako nije u životu. Razlog zbog kojeg neko ispunjava svoju obavezu je da se oslobodi duga.a nisu nastali uslovi za nadoknadu štete) c. Ova tužba je relativnog karaktera i ne treba je mešati sa reivindikaciono sa kojom je slična ali se suštinski razlikuju po karakteru. Ako je neko izvršio dug znajudi da nije dužanplatiti on nema pravo da zahteva povradaj.

2.pa se postavlja pitanje prema kom momentu treba da bude određena visina? U ZOO je prihvadeno pravilo da se stečeno bez osnova vrada u onom stanju u kome se nalazi u vreme podnošenja tužbe.a osiromašeni nede dobiti ništa. Obaveza vradanja: obuhvata dve stvari: 1.može u momentu vradanja imati manju ili vedu vrednost nego u momentu sticanja. Njen predmet nije stvar.dakle na vradanje tj. -ako je obogadeni poklonio ono što je neosnovano stekao onda treba praviti razliku da li je bio savestan ili nesavestan.plodovi.Stvarno pravne tužbe su apsolutnog karaktera uperene prema svima. Ako nije znao da poklanja stvar koju je neosnovano stekao onda nema šta da vrati jer je obogadenje nastalo iz njegove imovine.od momenta kad je saznao da je neosnovano obogaden. Ako vrada novac dužan je platiti i zateznu kamatu počev od danaa kad je saznao da je novac neosnovano primio. Obogadeni vrada sve plodove koje je imao ili mogao da dobije od stvari.kvaliteta. -ako je zaključio sa tredim licem teretni pravni posao onda obogadenje nije nastalo iz njegove imovine zbog toga što je onno što je otuđio primio naknadu. Iz relativnog karaktera proizilazi da ukoliko je obogadeni otuđio predmet oboogadenja. . Pravi se razlika da li su u pitanju nužni ili korisni. Ukoliko je obogadeni imao neke troškove u vezi sa stvari da li može da zadrži te izdatke ili ne. Važe slededa pravila: Obogadeni ne vrada plodove koje je imao od stvari pre nego što je saznao da se neosnovano obogatio primajudi stvar.ono što je stečeno bez osnova. Ukoliko je obogadeni otuđio predmet obogadenja treba praviti razliku da li je obogadeni otuđio neosnovano stečeno peretnim pravnim poslom ili dobročinim.osiromašeni ne može od pribavioca da zahteva da mu predmet vrati. On svoju tužbu može da uperi ka obogadenom i u tom slučaju ima pravo da od obogadenog traži samo ono što je primio kao naknadu zaa vrednost koju je otuđio.činidbu obogadenog. Ukoliko se desi da je predmet obogadenja propao višom silom onda njegova obaveza prestaje i to naravno samo ako je u pitanju individualno određena stvar. Cilj tužbe: je da sud osudi obogadenog na činidbu. Njen predmet je osuda na određenu radnju. Odstupanje od pravila kad je obogadenni nesavestan: Ako je obogadeni znao ili mogao znati da se obogatio na tuđ račun onda je dužan da nadokandi vrednost svih plodova koje je ubrao ili mogao a ubere počev od dana sticanja.pod plodovima u smisslu pravno neosnovanog obogadenja ne se smatraju se samo naturalni i civilni ved i svaka druga korist koju je obogadeni imao od stvari. Ukoliko je obogadeni bio nesavestan onda de osiromašeni biti dužan da isplati vrednost poklonjene stvari. Zbog toga ima pravo da traži od obogadenog da isplati naknadu što je primio na osnovu tog teretnog ugovora. -nužni troškovi-su oni koji su neophodni da bi se stvar zaštitila od štete ili propadanja.stvar je predmet reivindikacione tužbe.predaju predmeta obogadenja. Kondikcija je relativnog karaktera upudena prema licu sa kojim se osiromašeni nalazi u obligacionom odnosu.a ako je zamenljiva bide dužan da nadoknadi stvar iste vrste.

Iz ove situacje može nastati i kondikcija (upotreba tuđe stvari) . Zastareva u opštem roku od 10 godina. i da ne postoji pravni osnov za uvedanje imovine drugog lica (ušteda troškova). Može se desiti da iz jednog istog činjenja nastanu uslovi i za kondikciju i za tužbu za naknadu štete ( neko svojom krivicom poseče stabla u šumi i to stablo upotrebi za sopstveni ogrev). ali ukoliko je poddneo prethodno kondikciju on može naknadno podneti tužbu i zahtevati razliku koja bi bila jednaka visini izmakle dobiti. Kondikcija kao tužba iz pravno neosnovanog obogadenja trebarazlikovati od tužbe za izvršenje ugovora.odnos prema tužbi za izvršenje ugovora-između ove dve tužbe postoji isključujudi odnos.da je u pitanju individualno određena stvar.od reivindikacione tužbe i tužbe za naknadu štete. 2.odnos prema tužbi za naknadu štete? Tužba za naknadu štete obuhvata visinu štete koja se sastoji od stvarne štete i izmakle koristi. Važi pravilo da obogadeni ima pravo na nadoknadu svih izdataka. Ako uslovi za vindikciju prestanu npr.odnosno 3 godine (subjektivni rok). Odnos prema drugim tužbama. Ako podnese tužbu za naknadu štete mora dokazati štetu i uzročnost.ali ne i sabirati. Iznos tih troškova mora dokazati obogadeni. Vlasnik stvari može da bira da li de podneti jednu ili drugu tužbu. Sve dok se može podneti tužba za izvršenje ugovora ne može biti upotrebljenja tužba. Reivindikaciona tužba je tužba vlasnika individualno određene stvari protiv držaoca kod kojeg se stvar nalazi i kojem traži da mu stvar bude vradena u državini. . Ako podnese tužbu iz pravno neosnovanog obogadenja treba da dokaže da je došlo do njegovog osiromašenja. U prvom slučaju se može desiti da vlasnik nema pravo na tužbu za naknadu štete ved sama kondokcija? Kad je istekao rok koji je kradi onda vlasniku preostaje samo mogudnost da podnese kondikcijsku tužbu ali ne i tužbu iz naknade štete. U odnosu na kondikciju u pravu važi pravilo „onaj ko može da vindicira.može biti podneta kondikcijska tužba. 2. 3.on de uspeti u sporu.do povedanja imovine drugog lica. Samo ako je ugovor prestao u kom slučaju se ne može podneti tužba za izvršenje ugovora može se podneti tužba iz pravnog neosnovanog obogadenja (npr sve dok je ugovor relativno ništav može upotrebiti tužbu za izvršenje ugovora. Tužba in rem (ne in personam).i ovde postoji isključujudi odnos. Odstupanje od pravila postoji kada je obogadeni nesavestan. Ove dve tužbe se mogu birati.može tražiti i naknadu štete i izmaklu dobit. Za uspeh reivindikacione tužbe bitne dve stvari: 1. a ova tužba zastareva u roku od 5 godinaobjektivni rok). Tužba za izvršenje ugovora isključuje kondikciju.a ako je znao ima pravo na nadoknadu samo nužnih troškova.kako nužnih. Ako su ispunjena ova dva uslova koje treba da dokaže vlasnik.odnos prema reivindkaciji.ne može da kondicira“. al ako se ugasi ugovor može tražiti ono što se daje sa tužbom iz pravno neosnovanog obogadenja. što znači da sve dok postoje uslovi za vindikaciju ne može se podneti kondikcija.-korisni-oni kojima se povedava vrednost stvari.zato što je tužilac prestao da bude vlasnik jer je trede lice postalo vlasnik ili je stvar izgubila individualnost.da je tužilac vlasnik stvari. 1. Po pravilu vlasik stabla de se opredeliti da podnese tužbu za naknadu štete jer de tom tužbom dobiti više. Ukoliko bi se opredelio za tužbu iz pravno neosnovanog obogadenja postavlja se pitanje da li tu tužbu može kumulirati sa tužbom za naknadu štete? Ove dve tužbe s ene mogu sabirati.tako i korisnih.

da je posao koji je poslovođa obavio tuđ. Ako poslovođa ne vrši posao u nameri da mu gospodar da nagradu i naknadi troškove ved da on sam pribavi korist . Postoje i određene situacije kad nije dozvoljeno zabraniti drugome da se meša u svoje poslove.to znači da poslovođa želi da učini posao. 2.to znači da je posao koji se ne tiče ni ličnosti ni imovine poslovođe bez naloga.POSLOVODSTVO BEZ NALOGA (nezvano vršenje tuđih poslova) To je vršenje tuđih poslova pravnih i materijalnih bez naloga ili ovlašdena ali za račun onoga čiji je posao. Treba podrazumevati nastupanje bilo kakve nezggode ili neprijatnosti za lice čiji je posao. U ta tri slučaja zaabrana ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo.da kod poslovodstva bez naloga postoji namera zasnivanja poslovodstva bez naloga.nastaje i obaveza za poslovođu bez naloga da drugoj strani nadoknadi svu štetu koja je nastala tom prilikom.da nema ni ovlašdenja ni obavezu. Da bi nastalo poslovodstvo bez naloga potrebno je da budu ispunjeni određeni uslovi: 1.neodložnost posla.treba da bude takvo da bi u slučaju njegovog neblagovremenog obavljanja nastupila šteta ili propuštena očigledna korist.da mu preda sve koristi koje je ostvario 3. 5. Postojanje zabrane isključuje poslovodstvo bez naloga.da ne postoji zabrana lica čiji je posao.da odmah položi račun gospodaru posla 2.da stvori obavezu za gospodara damu da nagradu i plati troškove koje je imao zbog njegovog posla. Postojanje zabrane ne sprrečava nastanak poslovodstva bez naloga kada je zabrana protivna zakonu ili moralu odnosno kad je neko drugome zabranio da izvrši neku njegovvu zakonsku obavezu koja ne trpi odlaganje. Ne može biti ni pod kakvom prinudom odnosno obavezom da ga izvrši 3.tako da u tom slučaju i uprkos zabrani nastaje poslovodstvo bez naloga. Naime niko nije ovlašden da se meeša u tuđe poslove. Mešanje je mogude u izuzetnim slučajevima i strogo zakonom određeno tako da svako lice čiji posao drugo lice ode da uradi može da zabrani. . Na osnovu poslovodstva bez naloga nastaje obligacioni odnos između poslovođe bez naloga i gospodara posla na osnovu koga obe strane imaju prava i obaveze.onda nema mesta poslovodstvu bez naloga i u tom slučaju radi se o nepravnom poslovodstvu bez naloga i iz njega nastaju određene obaveze za poslovođu: 1. Pod štetom u smislu pravila o poslovodstvu bez naloga ne treba smatrati samo on što se smatra štetom u prouzrokovanju štete.to može da dovede do obaveze poslovođe bez naloga da nadoknadi štetu čak i u slučaju kad je šteta nastala bez njegove kriivice. Ako je gospodar posla zabranio obavljanje posla.a drugo lice uprkos toj zabrani obavi obavi njegov posao.da ne postoji ni obaveza ni pvlašdenje za obavljanje tuđih poslova-potrebno je da poslovođa to zna. 4. Pod propuštenom koristi treba smatrati neku imovinsku korist za koju zakon zahteva da bude očigledna.

saastoji se u obavezi da se podnese izveštaj o završenom poslu u pogledu troškova odn izdataka koje je poslovođa imao.ukoliko je imao izdatke ima pravo da mu gospodar nadoknadi. Poslovođa bez naloga može u toku obavljanja posla preuzeti obaveze u ima i za račun gospodara posla i u tom slučaju te obaveze vezuju direktno gospodara posla. 3.stvari ili novac. 2.pravo na naknadu štete. a ako ne zna . Majsotr pošto obavi da priznanicu koju je ovaj dužan da preda gospodaru posla).da traži od gospodara posla da ga oslobodi prezetih obaveza.onda je dužan da ga obavesti lično.komšija primeti da je oluja na kudi odnela krov. 3. . Ako poslovođa zna ko je lice čije poslove obavlja.obaveza da postupa sa potrebnom pažnjom.može se sporazumti sa poslovođom bez naloga da između njih nastane ugovor i dati upustva kako da završi posao. 2. U obavljanju posla poslovodstva bez naloga mogu biti predate priznanice.da obavesti gospodara posla da je preduzeo neki njegov posao i to je prema zakonu dužan da učini što je mogude pre. U ovm drugom slučaju on oma pravo od gospodara posla da zahteva da ga oslobodi svih obaveza koje je preuzeo na sebe i naravno da preuzme na sebe one obaveze koje je poslovođa bez naloga preuzeo u njegovo ime. Međutim ta obaveza da nastavi posao traje sve dok gospodar ne bude u mogudnosti da sam preuzme brigu o poslu. Ukoliko je došlo do štete usled obične nepažnje u našem pravu sud možee smanjiti odgovornost za štetu ili ga osloboditi pladanja naknade. Prema ZOO ima pravo na korist nužnih i korisnih troškova al nema pravo na naknadu luksuznih troškova.drugi dokumenti. Prava poslovođe bez naloga: 1. Međutim poslovođa može neke obaveze preuzeti i u svom interesu.obaveza da ustupi ono što je pribavio u obavljanju gospodarevog posla. Da bi sprečio dalju štetu zovne majstora i kupi crep. on de odgovarati za štetu i morade nadoknaditi prema pravilima odgovornosti na osnnovu krivice. Ukolliko se poslovođa ne ponaša u skladu sa stvarnom odnosno pretpostavljenom namerom ili onom koju ima razuman čovek.pravo na naknadu troškova. (npr. 5.polaganje računa. Posle obaveštavanja gospodara posla poslovođa u principu ne može da napusti posao. 4.da nastavi započeti posao. Gospodar posla može svoju brigu za posao ispoljiti na dva načina: 1.odnosi se na naknadu one štete koju je poslovođa sam pretrpeo obavljajudi posao za drugoga.ved je dužan da nastavi njegovo obavljanje ako je mogude. Poslovođa bez naloga je dužan da se u obavljanju tuđeg posla rukovodi stvarnim ili verovatnim namerama razumnog čoveka u datim okolnostima.može odlučiti da sam dovrši započeti posao 2.Pravna dejstva poslovodstva bez naloga: iz poslovodstva bez naloga nastaju obaveze i prava posovođe bez naloga: Obaveze poslovođe: 1.on nije lišen obaveze obaveštavanja nego je u tom slučaju dužan da obavesti naadležan organ starateljstva ili organ lokalne samoupravena teritoriji na kojoj obavlja posao.

odnosno putem radia.ima pravo na naknadu do visine koristi.poslovođa bez naloga ima pravo na nagradu onda kada je otklonio štetu od lica čiji je posao odnosno ako mu je pribavio korist koja mu je mogla izmadi. ZOO poznaje dve vrste jednostrane izjave volje koje stvaraju obligaciju: 1.javno obedanje nagrade.nema pravo na nagradu ali mu ostaju druga prava na osnovu poslovodstva bez naloga. To znači da de se pravni odnosi raspravljati ne više po pravilima o poslovodstvu bez naloga.ved po pravilima ugovora o nalogu.ali za sam nastanak nije neophodna volja gospodara posla. Ratifikacija.onda između njih nastaje ugovor o nalogu.svaki takmičar može zahtevati od suda da odredi rok. Ako mu gospodar ipak da nagradu. Obedanje nagrade obavezuje obedavaoca da obedanje održi. i u tom slučaju ima isto dejstvo kao .u obedanju mora biti navedena radnja koja treba da bude izvršena odnosno uspeh koji treba da bude postignut dabi nastala obaveza obedavaoca na davanje nagrade. Ako gospodar posla naknadno izjavi volju i prihvati posao koji je obavioodnosno započeo poslovodstvo bez naloga. 1. 5. 5.odnosno ugovor zaključi pod uslovima u ponudi. Je izvor obligacionog odnosa između javnog obedavaoca i drugog lica. Obaveza koja nastaje iz ponude je obaveza ponudioca da izdrži ponudu određeno vreme.izdavanje hartija od vrednosti Postoji još jedna izjava volje koja stvara obavezu. Ako nije otklonio štetu odnosno nije ostvario korist.da obavljanje u sebi sadrži prestaciju obedavaoca.4.javno obedanje nagrade 2.to se zove nagradni poklon. U tom slučaju on je ostvario rezultat i ima pravo zahtevati nagradu.a to je nagrada 4. Da bi nastao obligacioni odnos potrebni slededi uslovi: 1.da je upudena neodređenim licima pri čemu njihov broj može biti određen ili neodređen. Ako rok nije određen.pravo na odnošenje dodatka-posloovođa bez naloga ima pravo na odnošenje stvari kojom je uvedana imovina. 3. JEDNOSTRANA IZJAVA VOLJE Je peti izvor obligacija.a ne spadaju u nužnei korisne troškove.mora biti određen rok za takmičenje za dobijanje nagrade. a to je ponuda.štampe ili televizije 2.poslovodstvo bez naloga nastaje sa namerom poslovođe bez naloga da zasnuje obavezu gospodaru posla.al drugi ipak učini posao.pravo na nagradu. Slučaj kad nema uslova ispunjenih za poslovodstvo bez naloga.ali koja nije uređena pravilima o jednostranoj izjavi volje kao izvorima obligacija.da je obedanje učinjeno javno.

oni ugovori koji se sastoje iz elemenata samo jednog određenog ugovora. Njihova sadržina nije zakonom posebno uređena niti im je u zakonu dato posebno ime.Prema tehnici i načinu zaključenja: .trampa.ponuda.međutim za razliku od ponude koja je kao neopoziva.Prema karakteru prestacije: 1.nisu toliko česti u pravnom prometu. 4.to su oni ugovori koji su zbog svoje učestalosti u pravnom prometu zakonom posebno uređeni i čije je ime tačno određeno. ugovori sa trajnim izvršenjem.zakupu. jednostavne.ugovor o nepravoj ostavi). Podela ugovora 1. (prodaja.su ugovori koji se izvršavaju preduzimanjem jednog akta davanja ili činjenja koji se prostire u kradem ili dužem vremenskom periodu odn.ugovori sa trenutnim izvšenjem. mešoviti.o finansijama. U našem pravu je prihvadena teorija apsorbcije.o prodaji. formalni.o lizingu.Bitni uslovi potrebni za nastanak ugovora: 1. neimenovani. Ako za opozivanje obedanja nisu znali onda naknadna izjava obedavaoca ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo.oni ugovori za čiji nastanak je pored saglasnosti volja neophodno da ona bude izražena u formi koju je zakon odredio odnosno koju su ugovorne strane utvrdile kao uslov nastanka i punovažnosti.o zajmu.zajmu). kod ugovora o nepravoj ostavi imamo situaciju u kojoj su sjedinjeni elementi ug. javno obedanje je opozivo. (ug.o pansionu. Naime obedavalac može opozvati obedanje na isti način na koji je učinjeno (javno) i ličnim saopštavanjem učesnika u takmičenju i u tom slučaju oduzima dejstvo ranijem učinjenom obedanju. 5. Po njoj kod jednog mešovitog ugovora treba utvrditi koji elementi kod njega pretežu i ti elementi koji pretežu apsorbuju elemente drugih ugovora. 2.oni koji naastaju prostom saglasnošdu volja.o organizovanju putovanja. Npr.Prema dužini trajanja prestacije: 1. 3. Izjavljivanjem javnog obedanja nagrade nastaje obaveza obedavaoca da isplati obedanu nagradu i pravo pobednika u takmičenju da zahteva ako je više učesnika istovremeno obavilo radnju ili postiglo uspeh onda svi oni imaju jednako pravo.oni koji su sastavljeni od elemenata više ugovora (ug. imenovane. U rešenju ovog pitanja nastale su brojne teorije.ugovori koji se izvršavaju preduzimanjem više uzastopnih sukcesivnih akata davanja ili činjenja. 2. 2.Prema kriterijumu određenosti u zakonu: 1.su ugovori koji se davaju jednim aktom davanja ili činjenja. neformalni. Pretstavljaju poseban problem za primenu u pravu jer u slučaju da dođe do spora oko njihovog izvršenja može se postaviti pitanje pravila koje treba primeniiti s obzirom da je u njima sjedinjenoo više elemenata različitih ugovora. 2.pa se postavlja pitanje koja demo pravila postaviti.o ostavi i ug.zajam). Međutim naknadna izjava obedavaoca o opozivanju obedanja proizvodi pravna dejstva samo ako su učesnici u takmičenju saznali za opozivanje pre nego što su obavili radnju ili postigli uspeh. 2.

ugovori koji ne mogu postojati samostalno ved njihovu egzistenciju i pravna sudbina zavise od egzistencije i pravne sudbine nekog drugog ugovora (jemstvo). Ta pravila su smeštena od čl. pravila o odgovornosti prenosioca za fizičke nedostatke . Ugovor o delu). 2.su ugovori koji se zaključuju s obzirom na ličnost jednog ugovornika ili oba.1. Značaj podele: ogleda se u tome što se na jednostrane obaveze ugovornika ne primenjuje čitav niz zakonskih pravila za koje je u ZOO određeno da se primenjuju samo na dvostrane ugovore. Ova podela ugovora ima veliki značaj u našem pravu. 1. akcesorni. 8. Obaveza poklonoprimca sastoji se u nečinjenju jer povredom može dodi do raskida ugovora zbog nezahvalnosti i gubitka imovinske koristi.su oni koji mogu da postoje potpuno nezavisno od ostalih ugovora 2. Dvostrani ugovori se još nazivaju i uzajmni. 121 do 148. individualni 5. jednostrani ugovori. 7.oni kod kojih saglasnošdu volja nastaje obaveza samo za jednu ugovornu stranu. generalne 6.zaključuje se prostom saglasnošdu volja.Prema ličnosti ugovornika: 1.to su ugovori kod kojih iz saglasnosti volja ugovornih strana nastaju obaveze za obe ugovorne strane. Prema shvatanju profesora Antida ugovor o poklonu je dvostrano obavezan pravni posao jer za poklonoprimca nastaje obaveza zahvalnosti koja se sastoji u suzdržavanju. On je dvostruko obavezan jer nastaje obaveza zajmodavca da preda određenu količinu zamenljivih stvari. U jednostrane ili jednostrano obavezne ugovore spada ugovor o poklonu (na osnovu njega nastaje samo obaveza poklonodavca da preda poklon i pravo svojine).tako da je izvršenje obaveze iz tog ugovora vezana za određeno lice i ne može biti preneta na drugo lice (npr. ugovori koji se zaključuju bez obzira na ličnost učinioca. posebne. ugovore po pristupu 2. Zajam više nije realan ugovor. samostalni. kolektivni 4. dvostrane ugovore.Podela prema odnosu prava i obaveza: 1.recipročni i sinalagmatični.Kriterijum zavisnosti ugovora jednih od drugih 1.preduzimanju pojedinih akata kojima se prema poklonodavcu iskazuje blagodarnost. 2. ugovori sa sporazumno određenom sadržinom 3. ugovori intuitu personae. 6.

usled zablude o motivu -rušljiv. Nazivaju se još i ugovori bez nanade ili besplatni.najopštije se može redi da dobročini ugovori teže nastaju. pravila o prigoru neispunjenja 4.o beskamatnom zajmu. pravila o raskidanju ugovora zbog neispunjenja 5.kod teretnih ugovora postoji odgovornost prenosioca za fizičke i pravne nedostatke ispunjenja. u.na odnosu odnosno broju obaveza koje nastaju iz ugovora. ug. Značaj podele: ogleda se na polju zaključenja ugovora. Pobijanje zbog oštedenja poverioca: uslovi za pobijanje dobročinih ugovora su Paulijanskom tužbom lakši od onih koji see traže pobijanjem teretnih ugovora.a podela na teretne i dobročine zasniva se na ekonomskom kriterijumu na odnosu koristi.dok kod teretnih zabluda oo motivu je nebitna).to su ugovori intuitu personae.2. Prestanak. dobročini. Kod dobročinih ugovora odgovornost za štetu se blaže ceni nego kod teretnih. Ta odgovornost ne postoji kod dobročinih ugovora. pravila o odgovornosti za pravne nedostatke ispunjenja 3. Ili kada postoji nedopuštena pobuda kod jedne ugovorne strane. Za nastanak dobročinog ugovora potrebno je da se ispuni još jedan dodatan uslov koji se ne traži kod teretnih.ostavoprimac odgovara za štetu samo ako ih nije čuvao sa pažnjom koju poklanja sopstvenik stvari.ug. pravila o nemogudnosti ispunjenja 7.o posluzi. Kod njih prenosilac ne odgovara ako stvar ima neki fizički ili pravni nedostatak. To se najbolje vidi kod primera o ostavi. 2. Ova podela je vrlo slična podeli na jednostrane i dvostrane ugovore. Prenosilac kod dobročinih ugovora odgovara samo ako je fizički ili pravni nedostatak prouzrokovao štetu na imovini pribavioca.zahteva da se ponaša kao dobar domadin.a to je nemoralno ili protivzakonito (apsolutna ništavost).dejstva i prestanka ugovora.su oni ugovori kod kojih jedna strana ne duguje naknadu za korist koju prima od druge.ko dobročinih. a ako je ostava sa naknadom onda je njegova odgovornost strožija. Kod teretnih nje dovoljna samo nedopuštena pobuda ved je potrebno da druga strana zna za nedopuštenu pobudu. Ako je besplatna ostava. .a da lakše prestaju od teretnih.o besplatom punomodstvu). Dobročini ugovori se zaključuju s obzirom na svojstva ličnosti jedne ugovorne strane. Razlika je u tome što se podela na jednostrane i dvostrane zasniva na pravnom kriterijumu.postoji vedi broj razloga n osnovu kojih mogu da prestanu dobročini za razliku od teretnih. Još se nazivaju ugovori s naknadom ili onerozni. (ug. Nasuprot tomme teretetni se ne zaključuju s obzirom na svojstva ličnosti. (npr. pravila o prekomernom oštedenjuu 8. Dejstva.o besplatnoj ostavi. pravila o zelenaškim ugovorima 9. Nastanak.o poklonu. pravila o ustupanju ugovora. Tumačenja ugovora: nejasne odredbe koje se pojave u teretnom ugovoru treba tumačiti na način na koji se ostvaruje pravičan odnos uzajamnih davanja. pravila o izmeni ili raskidu ugovora zbog promenjenih okolnosti 6.a dobročini ugovori se uglavnom tumače na način koji je manje štetan za dužnika i uzima se da je dužnik hteo manje.a to je forma.a ne više. 1. teretni -su ugovori kod kojih svaka strana duguje naknadu za korist koju prma od druge ugovorne strane.

u o igri). Kod aleatornih ugovora postoji neizvesnost na koje ugovorne strane računaju prilikom zaključenja.samim tim one pristaju da odnos njihovih uzajamnih davanja budu nejednaka.pristaju na mogudnost da jedna od njih primi manje.1. aleatorni.ugovorilac osiguranja se u momentu zaključenja ugovora obavezuje da osiguraniiku plada određenu naknadu i visinu premije osiguranja.odn.odn. Opklada je ugovor kod koga strane iznose.tako da se zna šta ko prima po osnovu ugovora i šta ko po osnovu ugovora duguje. osiguravač se obavezuje da ukoliko nastupi osigurani slučaj da isplati osiguranu sumu.ugovori kod kojih se u momentu zaključenja ne zna koja de strana biti poverilac a koja dužnik ili se ne zna kolika de biti visina obaveze jedne ugovorne strane ili se ne zna kakav de biti krajnji odnos uzajamnih davanja ili to zavisi od nekog neizvesnog događaja.je takav ugovor kod koga se u trenutku njegovog zaključenja zna kolika je visina i kakav j uzajamni odnos prestacija.sadašnjosti ili bududnosti). 2. Nije bitno da li se radi oprošlosti. Nema nikakvih neizvesnosti. . dužine trajanja života primaoca izdržavanja. Ugovor o doživotnom izdržavanju. Neizvestan događaj koji se pojavljuje kod aleatornih ugovora može biti bilo koji događaj (opšte neizvesan ili događaj neizvstan samo za ugovorne strane. Ugovor o osiguranju. tvrde dva suprotna fakta s tim što ona strana čije tvrdnje se pokažu tačne treba da od druge strane primi određenu korist. Nazivaju se još i ugovori na sredu. komutativni.a ponekad i odvažni ugovori (ug. Zbog toga ovde važi da se ne mogu poništiti zbog prekomernog oštedenja.o opkladi.ne zna se visina obaveze davaoca izdržavanja ved ona zavisi od jednog neizvesnog događaja tj. Zbog toga ako se desi da jedna strana bude prekomerno oštedena kod komutativnih ima pravo da zahteva poništenje ugovora zbog prekomernog oštedenja. Kod komutativnih ugovora je poznata visina u trenutku zaključenja ugovora.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful