Stara predavanja

Kompenzacija se navodi ovde u mojoj svesci sa predavanja u nacine gasenja obligacija i ima o tome poprilicno. Kompenzacija=nacin gasenja jednorodnih potrazivanja izmedju istih lica i to gasenja do visine manjeg potrazivanja. Uslovi za kompenzaciju: 1.POTRAZIVANJA MORAJU BITI UZAJAMNA-znaci da duznik potrazivanja koje se prebija treba da bude poverilac potrazivanja sa kojim se prebija +duznik moze da prebije samo svoje potrazivanje-2 izuzetka: 1)kod jemstva-jemac moze dug koji ima prema poveriocu na osnovu jemstva da prebije sa potrazivanjem koje ima glavni duznik prema poveriocu 2)kod cesije-cesus moze svoje potrazivanje koje ima prema ustupiocu da prebije sa potrazivanjem koje prijemnik ima prema duzniku. 2.ISTORODNOST POTRAZIVANJA-potrazivanja koja se prebijaju moraju imati za predmet stvari istog roda 3.OBA POTRAZIVANJA MORAJU BITI DOSPELA-izuzetak-u privrednom pravu-poverilac duznika koji je u stecaju moze da prebije potrazivanje koje ima prema njemu i ako ono nije dospelo pre otvaranja stecajnog postupka nad imovinom duznika 4.POTRAZIVANJA MORAJU BITI CIVILNA,UTUZIVA

POTRAZIVANJA KOJA NE MOGU BITI PREDMET KOMPENZACIJE: 1.Poverilac i duznik svojim ugovorom mogu odrediti da neka potrazivanja ne podlezu kompenzaciji,takav ugovor zove se PACTUM DE NON COMPENSANTUM 2.Kada je samim zakonom odredjeno da neka potrazivanja ne mogu biti predmet kompenzacijeNEKOMPENZABILNA POTRAZIVANJA- 5 slucaja: 1) POTRAZIVANJA KOJA SE NE MOGU ZAPLENITI 2) POTRAZIVANJE STVARI DATIH NA POSLUGU ILI OSTAVU ILI POTRAZIVANJA STVARI KOJA JE DUZNIK BESPRAVNO ODUZEO,ODNOSNO ZADRZAO 3) POTRAZIVANJE NAKNADE STETE KOJE JE NAMERNO PROUZROKOVANO 4) POTRAZIVANJE NA NAKNADU STETE KOJA JE NASTALA OSTECENJEM ZDRAVLJA ILI PROUZROKOVANJEM SMRTI 5) POTRAZIVANJE IZDRZAVANJA

NACINI KOMPENZACIJE: 1. UGOVORNA KOMPENZACIJA 2. SUDSKA KOMPENZACIJA 3. ZAKONSKA KOMPENZACIJA

Konverzija=pretvaranje jednog nistavog ugovora u drugi punovazan ugovor. Kada je jedan ugovor nistav zato sto nema dovoljno elemenata za njegovo postojanje, ali istovremeno postoje elementi za neki drugi ugovor,onda ce izmedju ugovornih strana vaziti taj drugi ugovor ako je to u saglasnosti sa ciljem koji su ugovorne strane htele da postignu i ako se moze uzeti da bi i njega ugovorne strane htele. Izmedju ugovornih strana vazice taj drugi ugovor. Sira namera da se zakljuci jedan ugovor,ovde obuhvata i uzu nameru da se pristane i na neki drugi ugovor. Uslovi za konverziju: 1.DA JE ZAKLJUCEN UGOVOR NISTAV 2.DA TAJ NISTAV UGOVOR ISPUNJAVA USLOVE ZA PUNOVAZNOST NEKOG DRUGOG UGOVORA 3.DA BI UGOVORNE STRANE ZAKLJUCILE TAJ DRUGI UGOVOR DA SU ZNALE ZA NISTAVOST PRVOG UGOVORA 4.DA DRUGI UGOVOR TEZI ISTOM CILJU KAO I PRVI Primeri za konverziju: 1.Konverzija ugovora o ustupanju i raspodeli imovine za zivota u ugovor o poklonu-pogledati cl.66. Zakona o nasledjivanju 2.Konverzija ugovora o preuzimanju duga u ugovor o preuzimanju ispunjenja-pogledati cl.446.st.5. ZOO O jemstvu je pricao onako presiroko,odustanicu je rekao da pogledamo iz ZOO,a ugovornu kaznu je takodje malo vise obimno izlazio. Mislim da treba znati definiciju jemstva,karakteristike ugovora o jemstvu,dve vazne osobine jemstva(AKCESORNOST I SUPSIDIJARNOST),pravna dejstva jemstva(izmedju jemca i poverioca i izmedju jemca i duznika),forma jemstva i posebne vrste jemstva( SOLIDARNO JEMSTVO,SAJEMSTVO,JEMCEV JEMAC I JEMAC ZA NAKNADU STETE JEMCU) sto se tice stete pogledajte iz radisica tako je dj i predavao. - potrebno je da znate zakonsku definiciju shtete ali tacno onako kako pise, antic je u svojoj knjizi spomenuo na par mesta. - vrste nemat i mat shtete - naknadu ili s-ju za iste steta se deli na IMOVINSKU ILI MATERIJALNU sto podrazumeva I umanjenje necije imovine (obicna seta) - kod koje dolazi do smanjenja aktive i povecanja pasive ostecenika npr. ostecen stetnikov auto /tu spada gubitak, ostecenje, kvar + oduzimanje drzavine npr.

poslovnog auta * posebno spomenuo dj. na predavanjima II sprecavanje njenog uvecanja ( izmakla dobit) npr. unistenje stetnikovog taxi vozila - onemogucavanje da stvar daje plodove -> ZOO - Izgubljena dobit je ocekivana korist koja je sprecena usled radnje stetnika. To je ona korist koja se osnovano mogla ocekivati prema redovnom toku stvari. ima 4 elementa: 1. dobitak koji se NIJE OSTVARIO - imovina nije uvecana 2. dobitak koji se MOGAO OSNOVANO OCEKIVATI prema ZOO sa velikom stepenu verovatnoce, sto se ceni u svakom konkretnom slucaju. Nije dovoljna samo verovatnoca a nije neophodna ni izvesnost, vec veliki stepen verovatnoce. 3. dobitak koji bi se MOGAO OSTVARITI prema - redovnom toku stvari - ili prema posebim okolnostima 4. dobitak koji je sprecen radnjom/propustanjem stetnika + neophodna je uzrocna veza izmedju radnje stetnika i izmakle dobiti. III povreda zakonom zasticenog interesa SANKCIJA ZA PROUZROKOVANU MAT SHTETU: 2 vrste: - naturalna restitucija - pravilo, a ZOO odredjuje slucajeve kada ce biti moguca novcana restitucija - novcana restitucija - ZOO sl sucajevi 1. kada uspostavljanje ranijeg stanja - nije moguce - ne pokriva stetu u potpunosti - nije opravdano, a osteceni zahteva novcanu naknadau. 2. kada je stvar oduzeta na protivpravan nacin pa potom propala usled vise sile. 3. kada se steta sastoji u - prouzrokovanju smrti - telesne povrede - ostecenaj zdravlja - sirenju neistinitih navoda / povrede casti npr. sirenje neistinitih navoda o nekoj firmi usled cega ona izgubi velike ugovore sa drugim firmama Cilj: da se u potpunosti popravi stanje ostecenog

NEIMOVINSKU ILI MORALNU sto podrazumeva ( 2 oblika ) 1. kao povreda licnih dobara - prava licnosti chl 199. ZOO - drugih licnih dobara 2. nanosenje drugome fizickog i psihickog bola ili straha chl 200. ZOO npr. naruzenje lica manekenke

sto se tice visine naknade: ona je veca sto je bol inezivniji i trajniji STRUKTURA ZOO-a ZOO se sastoji iz 4 dela: .NOVCANA SATISFAKCIJA .sud. ZA NANOSENJE FIZ I PSIH BOLA ILI STRAHA . u slucaju straha .Cilj . ne pogadjaju imovinu ostecenog 2. ALI ( JAKO BITNO) USLOVI SU i o tome vodi racuna SUD 1.objavljivanje ispravke informacije . znacaju povredjenog dobra ZNACI PREMA ZOO NOVCANA NAKNADA NEMAT STETE MOGUCA JE SAMO U ODREDJENIM SLUCAJEVIMA GORE NAVEDENIM I POD ODREDJENIM USLOVIMA O KOJIMA CENI SUD.smrti bliskog lica i u 2 posebna slucaja: .naruzenje . okolnostima slucaja .kd protiv dostojanstva licnosti i morala 3.CILJ . ZA POVREDJENO PRAVO LICNOSTI .povlacenje izjave + moguca i kombinacija sa novcanom naknadom u narocito teskim slucajevima 2.PRAVICNU NOVCANU naknadu . Ona ce biti moguca: 1.licu koje je prinudjeno na kaznjivu obljubu .umanjenje zivotne aktivnosti .narocito o intezitetu i trajanju 2.MORALNA SATISFAKCIJA .zajednicko za oba oblika: 1.NIJE REPARACIJA VEC SATISFAKCIJA ( posredni oblici otklanjanja stetne polsedice ) SANKCIJA ZA PROUZROKOVANJE NEMAT SHETE: 1.povrede slobode/prava licnosti .da osteceni pribavi odredjeno zadovoljenje i na taj nacin ublazi emocionalnu/ fizicku bol i zato VRLO BITNO: novcana naknada nemat shtete nije POTPUNA vec PRAVICNA NOVCANA NAKNADA.priznata ako postoje uslovi za to .objavljivanje presude na trosak stetnika . NE za svaki psihicki bol vec samo za: . za svaki fizicki bol 2.povrede casti/ ugleda . remete psihicku/emocionalnu ravnotezu coveka -sporna naknada nematerijalne stete.nema ogranicenja ali u praxi bice moguca nadoknada samo za strah za sopstveni zivot ili telesni integritet.

pravila o prestanku obligacije 3. . -regulišu mogucnost primene običaja i datum stupanja na snagu.DEO I -podeljen je na glave I glava-OSNOVNA NACELA Osnovna nacela su pravne norme koje iskazuju osobenosti ZOO-a u pogledu njegovog cilja."PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE" -predstavljaju uobičajen deo u svim zakonima i rešava pitanja kao sto su važenje ranijih propisa nakon donošenja zakona. o ostavi 6. 1. Ove odredbe nemaju praktični znacaj nego samo teorijski! IV DEO . o punomocstvu (nalog) Poklona i posluge nema jer nisu regulisani po ZOO vec je trebalo da budu regulisani republickim zakonom koji nikada nije stupio na snagu pa važe predratna pravna pravila. o zakupu 5. OPŠTI DEO . Norme I i II dela cine glavninu Zakona o obligacionim odnosima! III DEO . pravila o dejstvu obligacije 2."UGOVOR" ."MERODAVNO PRAVO U SLUCAJU SUKOBA REPUBLICKIH ZAKONA" Podrazumeva pavila po kojima bi trebalo da bude rešavan sukob dva republicka zakona ako na razlicit nacin regulišu isto pitanje! Pravilo je da se primenjuje pravo države u kojoj se nalazi nepokretnost. o razmeni 3. pravila o promeni subjekata obligacije II DEO .sadržana su pravila koja se odnose na nastanak obligacija tj.sadržana su pravila o posebnim imenovanim ugovorima.I DEO . o predaji 2. pravila o pojedinim vrstama obligacije 4. 1. zasnivanje obligacionog odnosa."OPŠTI DEO". o zajmu 4. sadržine i mesta u našem pravnomsistemu.

Ž. ali je bio više okrenut autonomiji volje u etici. Zato on ne zauzima veliki značaj.. Ima ih ukupno 23. a ona je autnomna što znaci da covek svojom voljom stvara pravo. princip autonomije volje se izražava kroz 2 načela: 1)načelo slobode ugovaranja 2)načelo dispozicije subjekata 1)načelo slobode ugovaranja podrazumeva da je svako slobodan da izabere da li de i sa kim de zakljuciti ugovor. Postavio je temelje ucenja o privatnoj autonomij.. Od ovog pravila postoje odredjena odstupanja (ugovor o osiguranju vozila i zakonsko pravo preče kupovine) 2)načelo dispozicije subjekata: subjekti su u ugovoru slobodni da svojom voljom urede sadržinu ugovora.Rusoa. takodje nemaju ni isti stepen opštosti. Osnova ideje je da treba razdvojiti 2 prava: 1)božansko pravo 2)ljudsko pravo (subjektivno pravo)-koje se temelji na covekovoj volji. NAČELO AUTONOMIJE VOLJE (privatne autonomije) svoje korene ima u filozofskom principu privatne autnomije-dela Huga Grocijusa "O pravu rata i mira". Predstavnik je Imanuel Kant. a ne u pravu. -ove idje su izražene u delu Ž. Teorija se razvijala i u nemačkom pravu. Ona ne može biti unapred propisana ili zakonom odredjena. Izdvajaju se 2 nacela najvišeg ranga. Teorija autnomije volje dolazi do izražaja u svim granama gradjanskog prava na razlicite načine!U obligacionom pravu. Niko ne može biti prinudjen da zaključi ugovor niti se sme odrediti sa kim de zaključiti ugovor. Ove ideje su dopunjene sa još dve ideje u francuskoj filozofiji XVIII veka: 1)covek ima subjektivna prava ne samo u odnosu na drugog vec ta njegova prava ima i prema državi. (Postoji izuzetak: ugovor o otkupu stana je do detalja regulsan Zakonom o stanovanju) . b)da ukažu na glavne ciljeve koje država hoce da postigne u oblasti obligacionog prava -nemaju sva nacela jednak karakter. Zakon je ispod covecije volje po ovoj teoriji. Teorija društvenog ugovora 1765.-imaju dvostruku svrhu: a)da posluže tumačenju normi (ako je potrebno tumačenje).god. 2)autonomija volje treba da postane glavni princip u regulisanju odnosa u državi-država je zasnovana na ugovoru izmedju pojedinaca. i prema društvenim institucijama. otklanjanju dvosmislenosti u tumačenju normi. raščlanjenju. a ostala su uža i imaju manji stepen opštosti.

NAČELO SAVESNOSTI I POŠTENJA -suprotno načelu autonomije volja (njegova protivteža) -princip savesnosti i poštenja se zasniva na kolektivizmu. vrednosti društva I društvenosti. Pregovori ne obavezuju i svaka stran ih može prekinuti kad hode. a pogotovo postoje za vreme njegovog trajanja. Pre zasnivanja obligacionog odnosa -"pregovori"-razdblje koje prethodi zaključenju ugovora koje je namenjeno razmeni mišljenja buducih ugovornih strana kao i razmenjivanju predloga i protivpredloga koji treba da dovedu do zaključenja ugovora. Ako je jedna strana prekinula pregovore bez razloga i prouzrokovala štetu na njoj je obaveza da drugoj ugovornoj strain nadoknadi štetu! Tokom trajanja obligacionog odnosa učesnici su dužni da se uzdržavaju od postupaka koji bi bili protivni ovom načelu! Ostala načela koja imaju uži domašaj se mogu podeliti na 2 grupe: I NACELA KOJA DERIVIRAJU IZ NACELA AUTNOMIJE VOLJE II NACELA KOJA DERIVIRAJU IZ NACELA SAVESNOSTI I POŠTENJA I NACELA KOJA DERIVIRAJU IZ NACELA AUTONOMIJE VOLJE 1. na shvatanju koje ističe vrednost zajednice. ali od njega postoji odstupanje: pregovarač ne može da prekine pregovore i time preouzrokuje štetu drugoj ugovornoj strani. Dužnosti mogu postojati ved prilikom zasnivanja obligacionog odnosa. Princip savesnosti i poštenja namedu dužnosti. Iz ugovora nastaje obligacioni odnos. To je pravilo. iz pregovora ne može da nastane obligacioni odnos. Nacelo opštosti i dispozitivnosti . ograničavaju slobodu ugovaranja! Načelo savesnosti i poštenja nalaže subjektima da se u obligacionim odnosima ponašaju po svojoj savesti i da ne preduzimaju akte koji bi bili nedolicni i necasni.

Opštost se može posmatrati sa dva aspekta: a) norme obligacionog prava sadržane u ZOO i preimenjuju na sve obligacione odnose. 15 ZOO. Nacelo zabrane zloupotrebe prava ZOSPO .zaključenje ugovora ne podleže nikakvoj formi. Ugovor nastaje prostim susretom volja (usmeni sporazum). zabrana lex comissoria. Od principa "neformalnosti ugovora" postoje brojni izuzeci: "ako zakon propisuje formu ili to proizilazi iz volje ugovornih strana.". (ugovor o prometu nepokrenosti. jemstvu. Nacelo ravnopravnosti strana u obligacionom odnosu .strane polaze od nacela jednakih ovlja.. izuzev ako se posebnim pravnim pravilima obligacioni odnosi nisu regulisali drugačije b)pravila ZOO koja se primenjuju na ugovore važe mutatis mutandis i za ostale pravne poslove ako posebnim pravnim pravilima nije predvidjeno nešto drugo za te poslove! Dispozitivnost .. ravnopravnost=jednakopravnost . Nacelo zabrane stvaranja i iskorišcavanja monopolskog položaja -proistice iz 2 nacela.obe strane u tom odnosu su jednake u svojim pravima.) 2. Takvi ugovori su zabranjeni jer je jedna strana u neravnopravnom položaju! 4. RAZLIKOVANJE UGOVORA I PRAVNOG POSLA . Ovo nacelo se ne primenjuje kod jednostranih ugovora koji su dobročini (stvaraju obaveze za samo jednu ugovornu stranu). licenci. Nacelo konsensualizma .propisuje zabranu zloupotrebe OBLIGACIONOG prava 2.) II NACELA KOJA DERIVIRAJU IZ NACELA SAVESNOSTI I POŠTENJA 1....pravilo je da jedna strana ne može imati više prava nego što može imati druga strana. Nacelo jednake volje uzajamnih davanja -čl.propisuje zabranu zloupotrebe prava ZOO .norme zakona su dispozitivnog karaktera što znaci da se od njih može odstupiti voljom ugovornh strana. Samo mali broj normi ima prinudni (imperativni) karakter (norme o zastarelosti. gradjenju..zasnivanje dvostranih ugovora. Zakon zabranjuje ugovore privrednih subjekata kojima se stvara monopol za jednog ili grupu subjekata. 3.

-u obligaciji postoji korelacija. I PRAVNA VEZA IMOVINSKO-PRAVNOG KARAKTERA . PRAVNE OSOBINE OBLIGACIJA -specificne odlike (svojstva) obligaicije po kojima se razlikuje od drugih pravnih odnosa. medjusobna zavisnost izmedju duga i potraživanja. tj. uzajamnost. a koja je posledica zablude o vrednosti oštedene stvari.odgovornost za evikciju v) poništenje ugovora zbog prekomernog oštedenja .obligacija je potraživanje i izražava se kao aktiva u imovini poverioca. 15.prenosilac garantuje mirnu državinu.razlikuju se po tome što je za kvalifikaciju jednog posla bitan broj volja. ali je potrebno da je do toga došlo iskorišdavanjem odredjenih subjektivnih elemnata jedne ugovorne strane. Ovakav ugovor je apsolutno ništav. d) raskidanje ili izmena ugovora zbog promenjenih okolnosti . g) zelenaški ugovor . -obligacija se i sa strane poverioca i sa strane dužnika može posmatrati spolja: sa strane dužnika-vraca se dug jer je obligacija njegova pasiva sa strane poverioca. On znači da je pribavilac stvari dao više nego što je na osnovu ugovora dobio. Ako pribavilac ne može da koristi stvar redovnom namenom. POJAM OBLIGACIJA Obligacija označava pravnu vezu izmedju 2 odredjene strane: poverioca-koji je ovlašcen da zahteva potraživanje od dužnika I dužnika-koji je obavezan da ucini prestaciju.pravo jedne strane u ugovoru da zahteva ili raskid ugovora ili zamenu odredbi ako po zaključenju nastanu okolnosti koje otežavaju svrhu upotrebe. b) odgovornost prenosioca za pravne nedostatke ispunjenja . stav 2.. postoji fizički nedostatak.Zakonom se odredjuje u kojim slucajevima odstupanje od ovog principa povlaci posledice cl. -"svaka strana u dvostrano obaveznom ugovoru duguje drugoj ugovornoj strani naknadu za ono što je primio.postoji očigledna nesrazmera u uzajamnim davanjim u momentu zaključenja.postoji očigledna nesrazmera u uzajamnim davanjima." -davanja treba da budu jednaka . a) odgovornost prenosioca za fizicke nedostatke ispunjenja . Zato nastupa odgovornost prenosioca.

ne može da traži od poverioca da mu vrati ono što je dao. -razlikuju se: A) ZAJEDNIČKE (podeljene) B) SOLIDARNE1)PASIVNE-na strani poverioca je jedno lice. Iz dužnikove imovine se oduzima predmet koji je trebalo da se preda poveriocu.jedna strana-poverilac .iako postoje dve strane to ne znaci da postoje dva lica u obligaciji! Broj lica ne menja položaj u obligaciji. Ta posredna sankcija se ogleda u tome što ukoliko dužnik dobrovojno izvrši ono na šta ne može biti prinudno osudjen. a ne na ličnosti dužnika (sistem realne egzekucije).biti poverilac znaci imati pravo da se zahteva odredeno ponašanje (prestacija). . ukoliko dužnik ne izvrši obavezu. obaveza se gasi i obligacija prestaje. Cilj je da se donese PRESUDA. Razlikovanje obligacije kao pravne veze i moralnih dužnosti: 1. poverilac se kondemnatornom tužbom obraca sudu i traži da dužniku naredi izvršenje obaveze. Podnošenjem tužbe se pokrede PARNICNI postupak i cilj je da se utvrdi da li poverilac ima pravo prema dužniku i da li dužnik ima obavezu izvršenja. poverilac ima pravo da pokrene IZVRŠNI postupak (postupak prinudnog izvršenja). moralne dužnosti nekada imaju i religijski karakter 4. Njegova uloga u obligaciji je aktivna.pasivna strana je dužnik. Nema pravo ništa da zahteva. On ima obavezu da ispuni ono što je zahtevano. zastarelo potraživanje -ne poseduju mod prinudnog sudskog namirenja -poverilac nema pravo da podnese tužbu sudu I da zahteva da sud naredi izvršenje -prirodna obligacija ima sankciju koja je posredna. moralne dužnosti imaju unutrašnju sankciju Naturalne (prirodne) obligacije-pr. sud presudjuje da dužnik izvrši obavezu i ima rok od 15 dana (paricioni rok). Ostale obligacije se nazivaju civilne-prave! II ODNOS IZMEÐU DVE ODREÐENE STRANE . ali može biti od značaja kada dode do pitanja na koji način treba ispuniti obligaciju. moralne dužnosti ne uživaju pravnu zaštitu 2. Izvršenje se sprovodi na IMOVINI. Ako je tužba osnovana. moralne dužnosti proizilaze iz pravila učtivosti 3. Medjutim. a na strani dužnika više lica koja duguju "svi za jednog. Ukoliko dužnik izvrši dobrovoljno obavezu. jedan .-ukoliko dužnik nede dobrovoljno da izvrši obavezu. .druga strana-dužnik .

Nastaju iz dvostrano obaveznih ugovora.jedna ili više-koje se dele na: A) primarne-one obaveze kjima nastaje sama obligaicja i odreduju tip-vrstu obligacije B) sekundarne-nastaju usled kršenja primarnih obaveza.ima dužnik u obligaciji. pr. a na strani dužnika jedno lice.obaveza naknade štete 2)Sporedna prava . 5)Pravo na prigovor . Može da istakne prigovor da obligacija nije nastala ili da ne proizvodi pravno dejstvo kao i prigovore koji odlažu izvršenje! . II Shvatanje o petodelnoj podeli sadržine obligacije: 1)Obaveze . To je pravo izbora kod alternativnih obligacija. ali njihova sadržina nije unapred odredjena i zato se ne može zahtevati njihovo prinudno izvršenje-može samo naknada štete! 4)Prava preobraženja . Postoji i podela na: A) JEDNOSTRANE-na strani poverioca samo pravo. na strani dužnika samo obaveze B) DVOSTRANE-prava i obaveze se javljaju na obe strane u obligacionom odnosu.pravo poverioca da izjavom svoje volje utiče na promenu sadržine obligacije. III PRAVNA VEZA KOJA IMA ODREÐENU SADRŽINU A) sadržina obligacije je znacajna jer utvrdujemo o kojoj obligaciji je reč i koja pravila cemo primeniti na odredjenu obligaciju B) u zavisnosti od sadržine obligacije se utvrduje da li je neka obligacija nastala ili nije C) prema sadržini se odreduje da li neka obligacija postoji ili je možda prestala (promena novacijom na osnovu sadržine obligacije-sporazum poverioca i dužnika da ugase staru obligaciju menjajuci joj sadržinu) Tri shvatanja o sadržini obligacije: I čini je pravo poverioca da zahteva odredjeno ponašanje i obaveza dužnika da se ponaša onako kako poverilac traži.proizilaze iz načela savesnosti i poštenja. To predstavlja predmet obligacije.za sve". 2)AKTIVNE-na strani poverioca je više lica. Svaki od poverilaca ima pravo da zahteva ispunjenje celog duga.ona koja pripadaju poveriocu i služe da osiguraju izvršenje obligacije (pravo poverioca prema jemcu) 3)Obaveze uzajamne obazrivosti . a obligacija se gasi prema svima.

po ovome se razlikuje od stvarnopravnih odnosa .III Shvatanje o dvodelnoj sadržini obligacije 1)Predmet obligacije .dobija se odgovorom na pitanje "Na šta se dužnik obavezuje?" Obligacija se odnosi na prestaciju. Prava zakupodavca: da zahteva isplatu zakupnine! Zakupac može da izda stvar u podzakup. Taj razlog postoji u svim obligacijama. Zakupodavac može da se obrati podzakupcu i da traži naplatu dospelih iznosa zakupnine ako ih zakupac ne plada o dospelosti! . a ono se ne može zahtevati od svakoga nego samo od onoga sa kime postoji obligacioni odnos. i trpljenje 2)Osnov (kauza) obligacije se dobija odgovorom na pitanje "Zbog čega se dužnik obavezao?".stvarno pravo titularu daje neposrednu pravnu vlast na stvari obligacija za predmet ima ponašanje. poverilac nema pravo prema trecim licima! U obligacionom pravu od principa relativnosti postoje izuzeci: 1)ugovor o zakupu 2)paulijanska tužba 3)ugovor u korist trecig lica 4)kolektivni ugovor 1) UGOVOR O ZAKUPU -ugovorne strane: zakupac i zakupodavac -obojica imaju pravo jedan prema drugom-pravo zakupca je da od zakupodavca zahteva predaju stvari na upotrebu. U ZOO-razlog je osnov obligacije (ovo misljenje zastupa i Antic!) IV OBLIGACIJA JE ODNOS RELATIVNOG KARAKTERA . b) na odredjeno nečinjenje-uzdržavanje od odredjenih radnji na koje bi inače imao pravo. Pravo zakupca je i da zakupodavac održava stvar i da odgovara za fizičke i pravne nedostateke.titular stvarnog prava ima pravo da zahteva povradaj stvari kod koga se nadje i da se prestane sa uznemiravanjem.deluje samo izmedju odredjenih lica stvarno pravo deluje prema svima (erga omnes) . a ona se može odnositi a) na odredjeno činjenje-svaka pozitivna radnja dužnika. Zakup ima odredjena stvarnopravna dejstva i zato je mogude da zakupac ostvaruje svoje pravo prema tredem licu kome je zakupac predao stvar (pod uslovom da je trede lice bilo nesavesno). zakupac ima pravo da traži stvar od tredih lica. . uključujudi i predaju. Ako posle zaključenja ugovora zakupodavac preda stvar tredem licu. a ne samo u onim iz ugovora.

1. Ovakva korelacija postoji u 2 situacije i u obe odgovornost dužnika ne odgovara pravu poverioca.2) PAULIJANSKA TUŽBA . nastaje pravo da od promitenta zahteva ispunjenje obaveze (ugovor o osiguranja života za slucaj smrti).traži se da se oglasi ugovor bez pravnog dejstva i to u visini njegovog potraživanja.separatio bonorum-odvajanje zaostavštine iz imovine naslednika koje traže poverioci kada je naslednik prezadužen i postoji opasnost da oni nece biti namireni! b) po visini-kada dužnik odgovara za dug samo do odredjene vrednosti. 3) UGOVOR U KORIST TRECEG . ali ne i na drugom nivou. Korelacija na drugom nivou je relativna i postoji u vedini obligacija. Poverilac ima pravo potraživanja i pravo na zahtev. Zbog toga je apsolutna I podrazumeva korelaciju potraživanja i duga i korelaciju prava na zahtev i odgovornosti dužnika 2.tužba koju podnosi poverilac dospelog potraživanja na osnovu koje pobija pravne radnje svog dužnika kojima je dužnik umanjio svoju imovinu tako da u njoj nema sredstava za namirenje.ugovor koji se zaljučuje izmedju dva lica-stipulanta i promitenta na osnovu koga za trede lice (beneficijara).podnosi se protiv dužnika i tredih lica kojima je otudjena imovina . a ne za dug u celini-pravila o odgovornosti naslednika za dugove ostavioca-do visine vrednosti zaostavštine! .. Korelacija na prvom nivou je potpuna i mora da postoji u svakoj obligaciji. -princip monetarnog nominalizma može dodi u sukob sa principom savesnosti i poštenja -odstupanja od principa monetarnog nominalizma mogu biti:na osnovu ugovora I na osnovu sudske odluke -princip je dispozitivnog karaktera . 1. ali ne mora da postoji u svim obligacijama. a pravu na zahtev poverioca odgovara odgovornost dužnika za ispunjenje duga. korisnika. U tim situacijama odgovornost dužnika je ograničena po predmetu ili po visini.slucaj abandona-u pomorskom pravu-pravo vlasnika broda koji je prouzrokovao štetu tredim licima da se odrekne prava na brod u korist osiguravajuceg društva koje je pokrilo štetu 2. . a) po predmetu.. ODNOS OBLIGACIJE I OBLIGACIONOG ODNOSA U obligaciji postoji korelacija izmedju duga i potraživanja. Pravu poverioca na potraživanje odgovara dužnikov dug. Postoji korelacija na prvom.

-poverilac i dužnik odstupanja ustanovljavaju posebnom ugovornom pogodbom. Postoji nekoliko vrsta: 1. Ako dužnik I poverilac ne dogovore ništa.prema stopi rasta prosečne plate… U našem pravu. Indeks revalorizacije mogu biti odredjeni prema raznim kriterijumima: prema rastu cena. mesto je ono koje je odredjeno sporazumom izmedju dužnika I poverioca (bilo koje mesto). 4. Pravilo o raskidanju I izmeni ugovora zbog promenjenih okolnosti. je složenija varijanta indeksne kaluzule. sud može odlukom raskinuti ugovr ili izmeniti pojedine odredbe ako je disproporcija tolika da ugovor više ne odgovara ugovornim stranama.(odredbe o kliznoj skali). Visina novčane obaveze koju jedna ugovorna strana treba da uradi drugoj ugovornoj strain ima se izvršiti prema ceni rada tj. zlatne klauzule-odredbe u ugovoru na osnovu kojih de se visina vrednosti novčane obaveze obračunati u visini vrendosti zlata na dan dospelosti. Promena u unutrašnjoj vrednosti novca kada dužnik može od suda da zahteva raskidanje ugovora. indeksna klauzula-odredba u ugovoru iz koje nastaje novčana obaveza na osnovu koje de se visina nove obaveze revalorizovati (ponovo obračunati) prema određenom indeksu. ali su dozvoljene. U našem pravu je dozvoljena od donošenja Zakona o deviznom poslovanju 2001. može je povedati! MESTO ISPUNJENJA OBAVEZA Mesto ispunjenja podrazumeva se da je u pitanju mesto u kom dužnik mora preduzeti sve radnje koje su potrebne da bi izvršio svoju obavezu. U unutrašnjem pravu su vrlo retke. kao I obrnuto. Pravilo o izmeni novčane rente koja se dosudjuje u slučaju smrti. ovakve klauzule su dopuštene. 2. Odstupanja na osnovu sudske odluke: -u ZOO postoje dva pravila koja dozvoljavaju sudu da utvrdi visinu novčane obaveze u skladu sa unutrašnjom promenom vrednosti novca! 1. U našem . 2. klizna skala. ugovor o gradjenju). teške telesne povrede ili oštedenja zdravlja nekog lica! Novčana renta je naknada imovinske štete. Dužnik novčane rente može tražiti umanjenje novčane rente I sud je može odobriti. Dosudjuje se doživotno ili u odredjenom periodu u unapred odredjenim mesečnim iznosima. Materijala u odredjeno vreme I na odredjenom tržištu. valutna kaluzula-odredba u ugovoru na osnovu koje se visina novčane obaveze odredjuje prema kursu dinara u odnosu na neku stranu valutu. prema stopi rasta troškova života. ali sud ima pravo da promeni odredbe I uskladi ih sa prilikama konkretnog slučaja.primenjuje se zakonsko pravilo da je mesto prebivališta ili sedišta poverioca u momentu ispunjenja u stvari mesto ispunjenja. To jeodredba koja se ugovara u ugovorima u kojima se jedna strana obavezuje da izradi I isporuči odredjenu stvar drugoj ugovornoj strain (ugovor o delu. 3. Ukoliko nakon zaključenja ugovora dodje do promene okolnosti tako da isupnjenje obaveze jedne ugovorne strane postane otežano. U pogledu NOVČANIH OBAVEZA.

kupac je dužan da isplati cenu u momentu predaje stvari. Kada je rok ugovoren isključivo u interesu dužnika dužnik ima pravo da ispuni obavezu pre roka I da pazi da to ne bude u nevreme I mora o tome da obavesti poverioca. Ima pravo da primi ispunjenje obaveze. a poverilac odmah ima pravo da zahteva ispunjenje obaveze. pverilac neije dužan da primi to ispunjenje I to bez opasnosti da de dodi upoverilačku docnju. Kod ispunjenja NENOVČANIH OBAVEZA pre roka. Kod NENOVČANIH OBAVEZA. Ako nisu ništa ugovorili treba voditi računa da li je pravilima o posebnim imenovanim ugovorima odredjeno vreme ispunjenja! Kod ugovora o prodaji. Sto se tiče kamate u slučaju ranijeg ispunjenja obaveze. rok se odredjuje u interesu dužnika. pravilu.pravu novčane obaveze su donosive što podrazumeva povoljnost za poverioca jer svi troškovi padaju na dužnika. a ako je predaja usledila kasnije. prvo se gleda šta su strane ugovorile. dužnik je obavezan da odmah ispuni obavezu. Kod prodaje u privredi važi pravilo da je dužnik obavezan da plati cenu u roku od 8 dana od dana prijema računa (fakture). čim ga poverilac pozove da je ispuni. ako nije ugovoreno vreme ispunjenja. onda 8 dana od dana predaje! Ako ništa nije ugovoreno sporazumom ili posebnim pravilima dužnik ispunjava obavezu u roku koji se odredi prema: -svrsi posla -prirodi obaveze -ostalim okolnostima Ako se ne može utvrditi rok navedenim načinima. Poverilac nenovčane obaveze može da traži ispunjenje novčane obaveze pre roka: . VREME ISPUNJENJA OBAVEZA U pogledu NOVČANIH OBAVEZA vreme ispunjenja uredjuju poverilac I dužnik svojim sporazumom. važi pravilo da se obaveze izvršavaju u mestu prebivališta dužnika. Kada rok nije ugovoren u interesu dužnika. Ako dužnik hode da ispuni obavezu pre roka ZOO sadrži pravilo prema kome dužnik uvek može da ispuni obavezu pre roka.ali I da zahteva novčanu naknadu štete koja je usledila. Po. pravilo je da dužnik ne može da odbije vradanje kamate osim kada je to ugovorom predvidjeno odnosno kada to proizilati iz običaja. Mogu ga odrediti tako što de odrediti rok u okviru koga ili po čijem isteku dužnik treba da isplati novac odnosno odredjuju tačan momenat ili datum ispunjenja. po ZOO postoji razlikovanje dve situacije: 1. 2. Ako nisu ništa ugovorile.

dužnik je ispunio obavezu kada je u pošti platio iznos koji duguje b. ako je rok zaključen isključivo u interesu poverioca. KAMATA UGOVORNA KAMATA -kamata kju dužnik duguje poveriocu na osnovu sporazuma. Zakon odredjuje maksimalnu stopu dozvoljene kamate I kod ugovora koje zaključuju fizička lica ona ne može biti veda od kamate koju banka plada svojim štedišama na štedne uloge po vidjenju (nisu oročeni). podrazumeva se da je izvršio obavezu kada poverilac primi od pošte iznos koji je dužnikova obaveza.kada se pladanje vrši preko pošte razlikuju se dve situacije: a.zatezna kamata se duguje na osnovu zakona. Mora biti poštovano načelo ekvivalencije uzajamnih davanja što podrazumeva da stopa ne bi trebalo da predje iznos koji bi ugrozio princip ekvivalencije. kada postoji sporazum dužnika I poverioca. a ugovorna kamata se po pravilu plada od dana nastanka obaveze do momenta ispunjenja . dužnik je ispunio obavezu kada je poveriocu predao u ruke sumu koja se duguje . može I za nenovčane. predvidjeno je po ZOO da se visina stope kod ugovorne kamate uredjuje posebnim zakonom (koji nije donet). a ugovorn akmaata se može dugovati u drugim stvarima odredjenim po rodu . Ako strane ugovore kamatu. Kod ugovora pravnih lica.zatezna kamata se pojavljuje smao kod novčanih obaveza. a ugovorna na osnovu ugovora . kada mu dužnik ne da traženo obezbedjenje 2.kada se vrši u gotovini. ali ne I visinu kamatne stope ZOO odredjuje da de dužnik (kod fizičkih lica) biti dužan da plati kamatu koju banka plada na štedne uloge pov idjenju. Ona predstavlja naknadu za upotrebu novca. Visina ugovorne kamate se po pravilu ogredjuje sporazumom izmedju dužnika I poverioca. a kod pravnih lica dužnik plada kamatu koju banka plada kao dužnik u pravnim poslovima iste ili slične vrste. Kod pitanja kada se smatra da je dužnik ispunio svoju obaavezu pravi se razlika u zavisnosti od toga da li se pladanje vrši u gotovini ili preko pošte! . a ugovorna može I kod nenovčanih . Ugovorna kamata nije specifična samo za novčane obaveze.zatezna kamata se uvek duguje u novcu. ali sloboda ugovaranja nije apsolutna. ali ne za sve nego samo za one kje glase na predju stvari odredjenih po rodu. kada mu dužnik ne da dopunu obezbedjenja koje je propalo ili smanjeno bez krivice poverioca 3. uvek.1.zatezna kamata se plada kada dužnik dodje u docnju. ZATEZNA KAMATA (zakonska kamata) Razlikuje se od ugovorne kamate: . kada dužnik samostalno bez sporazuma vrši pladanje.

u slučaju kada poverilac podnese sudu zahtev da osudi dužnika na pladanje kamate jer je nije isplatio u roku. kamatna stopa ima 2 dela: fiksni=0. Pravo opcije predstavlja pravnu mod! Ako nema ugovora.Pravna priroda ugovorne kamate je naknada za upotrebnu vrednost novca. OBLIGACIJE SA VIŠE PREDMETA . na iznos kamate za koji poverilac traži da dužnik bude osudjen počinje da teče kamta od momenta podnošenja tužbenog zahteva.. Ako je ugovorena kamata za novčane obaveze. Dužnik je dužan da izbor izvrši u roku koji je predvidjen ugovorom. a zatezna kamata je odredjena zakonom (dužnik I poverilac ne mogu ništa ugovoriti). može tražiti isplatu samo ugovorne kamate I obrnuto. fakultativne I kumulativne ALTERNATIVNE OBLIGACIJE -dužnik duguje dva ili više predmeta.sa samo jednim predmetom su proste .podela na alternativne. ali se oslobadja obaveze predajom samo jednog predmeta! Imaju dva ili više predmeta obaveze. Ako propusti rok nije automatski izgubio pravo izbora.visinus tope ugovorne kamate odredjuju dužnik I poverilac sporazumno.nazivaju se I složene obligacije . dužnik dodje u docnju I od tada teče zatezna kamata. On može tražiti samo isplatu jedne od njih. Takva kamata se naziva I procesna kamata. Može da . a zatezna kamata je sankcija dužnika jer nije svoju obavezu izvršio na vreme. poverilac I dužnik mogu ugovoriti da de se stopa ugovorne kamate povedati ako dužnik ne ispuni obavezu na vreme. a samo jedan predmet ispunjenja. 2) Kod zatezne kamate: a. važi pravilo da prav izbora pripada dužniku. Pravilo je da poverilac u slučaju docnje dužnika može tražiti kamatu koja je viša. b. Zajedničko za ove dve kamateje što kod obe postoji zabrana ANATOCIZMA-kamate na kamatu.dužnik duguje dva ili više predmeta . poverilac ili neko trede lice. Ako je stopa ugovorne kamate viša od stope zatezne kamate.5 % I promenljivi=stopa rasta cena na malo u odredjenom mesecu! . Prema Zakonu o visini kamatne stope. uz izvesna odstupanja: 1) Kod ugovorne kamate: a. Pravo izbora koji de predmet obligacije biti predmet izvršenja može imati: dužnik. poverilac nema pravo da kumulira obe kamate. Bankarski poslovi – banka može u svojim kreditnim poslovima ugovoriti da de na kamatu kada dospe na naplatu početi da teče kamata.

Izjava kojom se vrši pravo izbora je neopoziva. Poverilac ima pravo izbora u roku koji je utvrdjen sporazumom. Poverilac ima pravo da zahteva ispunjenje I nekim drugim predmetom. gubi ga tek u postupku prinudnog izvršenja. Poverilac samo ima pravo da traži naknadu štete. Ako predmet propadne krivicom dužnika. raskid ugovora o poklonu zbog nedostataka sredstava za život poklonodavca. Pr. Smatra se da je izbor izvršen kada druga strana bude obaveštena o izvršenom izboru ili kada dužnik izvrši radnju koju je izabrao. FAKULTATIVNE OBLIGACIJE -razlikuju se od alternativnih obligacija: 1. Ako je do propasti došlo krivicom.fakultativna obligacija se gasi ako predmet ispunjenja propadne višom silom.kod fakultativnih obligacija postoji samo jedan predmet. Fakultativne obligacije nastaju na osnovu ugovora ili testamenta (po pravilu). obaveza dužnika se gasi. a presuda glasi na alternativno ispunjenje. Ni posle presude nije izgubio pravo da bira. Fakultativne obligacije su samo prividno složene! 2. Ovlašdenje da se obaveza ispuni drugim predmetom nije pravna mod jer se ne unosi nikakva promena u pravnom odnosu. slučaj hipoteke kojom je obezbedjen tudji dug. Može se opozvati ikad je ved bila saopštena. poverilac ili dužnik imaju pravo da se obrate sudu I da sud izvrši izbor. Ako predmet propadne krivicom. pravila o prekomernom oštedenju. 3. pravo izbora prelazi na dužnika. Izjava kojom se to ovlašdenje vrši je uvek opoziva. ali je dužnik ovlašden da ispuni obavezu drugim predmetom tj. KUMULATIVNE OBLIGACIJE . -pravo izbora pripada poveriocu samo kada je tako dogovoreno. on može da se oslobodi obaveze naknade štete predajudi poveriocu drugi predmet. Taj prelaz se naziva koncentracija. Legat I ugovor o zajmu.ovlašdenje koje ima dužnik ili poverilac nije isto što I pravo izbora kod alternativnih obligacija. Tada se obligacija svodi na preostai deo. a kada taj rok istekne. ne dolazi do koncentracije. Pravno dejstvo: do tada složena obligacija sa više predmeta se pretvara u prostu obligaciju. Njegovo pravo izbora je znatno krade. -trede lice mora svoje pravo izbora da izvrši u roku koji su mu ostavili poverilac I dužnik.zahteva od suda da ga obaveže jednim od dva predmeta. Mogu nastati I na osnovu zakona-pr. Ako ne ispuni to svoje pravo u roku.obligacije. a dužnik može da bira. Do koncentracije može dodi propašdu jednog od ugovorenih predmeta bez krivice.

Do pojave više lica može dodi iz različitih razloga. jedna strana ima potraživanje. Glasi na naknadu štete usled deliktne odgovornosti. 2 suvlasnika prodaju kudu jednom licu. predaju stvari i najtipičnije-novčane obligacije. druga ima dug. Mogu biti jednostrano I dvostrano obavezne. na drugoj je samo potraživanje. dužnik izvršava obavezu ostalim predmetima -ako je neki propao krivicom dužnika. Na jednoj strain je samo dug. Pr. svaki ima pravo da potražuje samo svoj deo .solidarne . DUALISTIČKE / PLURALISTIČKE OBLIGACIJE Dualističke obligacije-na poverilačkoj I dužničkoj strain jse nalazi po jedno lice. obligacija se gasi -ako samo neki propadnu. Kada su jednostrano obavezne.nedeljive DELJIVE OBLIGACIJE Deljive obligacije su pluralističke obligacije u kojima je predmet deljiv. on je dužan da ispuni obavezu ostalim predmetima. Ako u pluralističkim obligacijama imamo više poverilaca. ali da pri tom predmet u celini ne gubi ništa od svoje vrednosti. Ako u pluralističkim obligacijama imamo više dužnika svaki se oslobadja obaveze kada ispuni svoj deo duga. svi predmeti se istovremeno predaju -ako svi propadnu usled više sile. ZOO je podelio obligacije na: . dug se medju dužnicima deli na jednake delove i svaki se oslobadja obaveze kada ispuni svoj deo duga. a za propali predmet je dužan da nadoknadi štetu. Pluralističke obligacije-na strain dužnika ili na strain poverilaca se nalazi više lica. Po pravilu-deljive su one obligacije koje glase na činjenje. Po pravilu.deljive .-složene obligacije -imaju dva ili više predmeta -dužnik se oslobadja obaveze kada ispuni sve predmete -predmeti se ne moraju ispuniti odjednom -mogud je dogovor dužnika I poverioca -ako ništa nije ugovoreno. Predmet je deljiv ako se može podeliti i služiti u delovima koji imaju ista svojstva.

a kada dužnik to ispuni. Ispunjenjem duga prema jednom poveriocu. pasivne solidarne obligacije-sa više dužnika 2. Svaki dužnik odgovara samo za svoj deo duga. a svaki poverilac ima pravo da potražuje samo svoj deo potraživanja. Pravilo je da se obligacija deli na onoliko delova koliko ima dužnika. svaki poverilac ima pravo da traži ispunjenje duga. ali iako je deljiv. Prekid zastarelosti prema jednom od dužnika ne proizvodi pravno dejstvo prema ostalim dužnicima. tj. obligacije se dele na: 1. a jedan dužnika. odnosno. osim ako je nešto drugo ugovoreno. dužnik se oslobadja obaveze kada mu namiri njegov deo. a pored njih postoje i druga sredstva obezbedjenja i sastoje se u nastojanju poverioca da svoje potraživanje prema dužniku obezbedi tako što de se još neko lice obavezati pored dužnika-lična sredstva obezbedjenja potraživanja: jemstvo.imaju deljiv predmet. važi pravilo da se predmet mora ispuniti u celini zbog toga što to zakon propisuje ili to proizilazi iz ugovora. ali se to pravilo ne prostire na sve obligacije. Deljive obligacije mogu biti aktivne (kada se na strani poverioca nalazi više lica) i pasivne (kada se na strani dužnika nalazi više lica). Kod ugovora u privredi važi drugačija pretpostavka-kada ima više dužnika u deljivoj obligaciji. gasi se obligacija i prema ostalima! U zavisnosti da li ima više poverilaca ili dužnika. Ako ima više dužnika. Solidarne obligacije su obligacije sa više dužnika ili poverilaca kod kojih je svaki dužnik obavezan da ispuni dug u celini. poverilaca. Deljive obligacije se nazivaju i zajedničke obligacije i mogu da nastanu na osnovu: ugovora. zakona ili testamenta. aktivne solidarne obligacije-sa više poverilaca Pasivne solidarne obligacije Za pravo su mnogo značajnije pasivne solidarne obligacije jer su one jedno od najboljih sredstava obezbedjenja poverilaca. on može da zahteva isplatu duga u celini od bilo kog dužnika. Primeri za to su kapara i odustanica. odnosno testamenta. Docnja u koju zapadne jedan dužnik ne proizvodi pravno dejstvo prema drugim dužnicima.duga. Ako ima više poverilaca. obaveza se gasi prema svima. svaki poverilac je ovlašden da zahteva ispunjenje duga u celini. a jedan poverilac. dužnik kji ispuni svoj deo duga-oslobadja se obaveze. važi pretpostavka solidarnosti-dužnici duguju po pravilima o solidarnoj obligaciji! SOLIDARNE OBLIGACIJE . ugovorna . U pasivnim obligacijama. Predmet se deli na jednake delove.

Sporazum o prenovu –sporazum izmedju dužnika i poverioca na osnovu kog se postojeda obligacija gasi.kazna. ili . Dejstva pasivne solidarnosti su dvostruka: 1. 2. a obaveza ostalih ostaje. pored ugovora.in rem. Poravnanje ne proizvodi dejstvo prema ostalim dužnicima. Pasivna solidarnost. U toku trajanja roka zastarelosti. Sporazum o prenovu može biti zaključen: in rem. Otpuštanje duga – način prestanka obligacije na osnovu sporazuma dužnika i poverioca. 3. Kada se dug otpusti prema samo jednom dužniku. od prouzrokovanja štete.obligacija se gasi. Ne moraju sve radnje jednog dužnika da se prostiru na ostale dužnike. Neka strana se odriče zahteva ili dela zahteva prema drugoj. Posebni rokovi zastarelosti važe samo za neka potraživanja i mogu biti subjektivno i objektivno odredjeni! Subjektivni rok – 3 god. ali oni imaju pravo dapristupe tom poravnanju i u tom slučaju proizvodi dejstvo i prema njima. Sekundarna dejstva pasivne solidarne obligacije nede nastati ako su svi dužnici prema poveriocu ispunili dug. odnos sa ostalim dužnicima zavisi od toga da li je sporazum zaključen: . prenovom 2. ali postoji izuzetak kada su u pitanju štetne radnje. a nastaje druga. zatarelošdu 1. Dužnik koji je ispunio obavezu postaje poverilac dosadašnjih dužnika i tada dolazi do pretvaranja solidarne u zajedničku obligaciju. otpuštanjem duga 3. Zastarelost. a objektivni rok – 5 god. u odnosu izmedju solidarnog dužnika i poverioca 2. Nastaju samo kada je jedan izvršio obavezu prema poveriocu. kada se gasi obaveza svih solidarnih dužnika. Samo korisne radnje proizvode dejstvo prema ostalim dužnicima. može nastati i iz zakona kada zakon posebno štiti odredjene kategorije pverilaca. . Docnja jednog solidarnog dužnika ne proizvodi pravno dejstvo prema ostalim solidarnim dužnicima. kada se ne gasi solidarna obaveza svih dužnika.in personam. ili – in personam. kada se samo taj dužnik oslobadja obaveze.. od saznanja za štetu. Karakteristika je da se dužnici medjusobno zastupaju. ali ne u potpunosti. sa drugačijim osnovom ili predmetom. izmedju samih dužnika nakon ispunjenja Obligacija se gasi: 1. kada se gasi obligacija prema svim dužnicima. mogu nastupiti činjenice koje prekidaju ili zaustavljaju period zastarelosti. Opšti rok zastarelosti potraživanja iznost 10 godina. Zastoj i prekid zastarelosti prema jednom dužniku ne utiču na ostale dužnike! Poravnanje predstavlja način prestanka obaveze! To je sporazum izmedju strana oko kojih postoji spor na osnovu koga one spor rešavaju uzajamnim popuštanjem..

Za odredjivanje delova u zajedničkoj obligaciji postoje odredjena pravila. sa više poverilaca 2. važi pravilo da se njegov deo deli srazmerno na sve druge sadužnike uključujudi i onoga koji je ispunio dug. Kada je pasivna solidarnost bila ugovorena u korist jednog lica. Apsolutna je kada nedeljivost proizilazi iz prirode predmeta. Relativna je kada je to ugovoreno. U slučaju da je jedan od dužnika insolventan. Rizik insolventnosti snosi svaki sadužnik. Pravo ispunioca na naknadu prema ostalim sadužnicima se naziva pravo regresa. Svaki dužnik duguje onaj deo duga koji je utvrdjen ugovoro izmedju dužnika.može se ugasiti kompenzacijom . Nedeljivost predmeta može biti apsolutna i relativna. kada je predmet po svojoj prirodi deljiv. a dužnička obaveza se gasi prema svima. Svaki od poverilaca je ovlašden da traži od dužnika da prema njemu ispuni dug. Aktivne solidarne obligacije Aktivne solidarne obligacije su pluralističke obligacije kod kojih na strani poverioca imamo više lica.zastarelost – ako jedan poverilac prekine zastarevanje ili nastupi zastoj zastarevanja.može se ugasiti prenovom . Pravila su da: . ali ga u konkretnom slučaju smatraju nedeljivim. a na strani dužnika jedno lice. Nedeljive obligacije mogu biti: 1. ne obezbedjuju ved naprotiv.može se ugasiti ispunjenjem . U praksi su retke i nemaju značaj kao pasivne solidarne obligacije. odnosno kada se predmet ne može podeliti i tako podeljen ispuniti svoju vrednost u celini. dug se deli na jednake delove. sa više dužnika (gde se primenjuju pravila o pasivnim solidarnim obligacijama) . podobne su da oslabe obligaciju. onaj koji je izvršio obligaciju. Ako ne postoji ugovor. traži naknadu samo od onog lica u čiju je korist bila ugovorena obligacija.može se ugasiti otpuštanjem duga . to ne koristi ostalim poveriocima i prema njima teče i dalje. Odricanje od zastarelosti koje je izvršio jedan poverilac koriste i ostali poverioci. NEDELJIVE OBLIGACIJE Nedeljive obligacije su pluralističke obligacije koje imaju nedeljiv predmet.

Prema njoj. Ispunjenje mogu zahtevati samo svi zajedno. Prirodne obaveze podrazumevaju: 1. a može se označiti i kao uža koncepcija. prirodne obligacije su samo one obligacije koje su nekada bile civilne. Obligacije koje poseduju mod sudskog (prinudnog) izvršenja se nazivaju civilne. Jedan poverilac ne može zahtevati da dužnik samo njemu ispuni obavezu. Po ovoj koncepciji. koja potiče od kanonista XVI veka. ZOO ne poznaje eksplicitno ovu podelu. Jedna moralna obaveza je pravno dopuštena ako nije suprotna javnom poretku (skupu pravnih i moralnih principa koji su vladajudi u jednom društvu. Prema njoj. novija koncepcija. 2. Stav naše doktrine je da prirodna obligacija postoji svaki put kada neko izvrši neku bavezu koja je sa moralnog stanovišta opravdana. Svoj izvor imaju u moralu. . U našem pravu je prihvadena šira. Mladja. ovde spadaju i civilne obligacije koje su ništave jer su nastale iz ugovora kome nedostaje forma. a samo jedan može onda kada je ovlašden od strane svih ostalih poverilaca. Pravna doktrina odredjuje šta su prirodne obligacije i postoje dve koncepcije: 1. Obligacije koje nemaju mod prinudnog izvršenja se nazivaju prirodne. IZVORI OBLIGACIJA Izvori obligacija su pravne činjenice (skupovi pravnih činjenica) iz kojih nastaju obigacije. ali su iz nekog razloga izgubile mod prinudnog izvršenja. 213. ali pominje prirodne obligacije u čl.1. nesavršene civilne obligacije (zastarele obligacije i obligacije iz ugovora kome nedostaje forma) 2. koja potiče iz rimskog prava. potrebno je da je nastala znajudi da nije dužan da plati. Njen osnivač je Marsel Planiol i ova teorija se označava kao šira. prave obligacije. prirodne obligacije su «dugovi časti». Takve činjenice su brojne i raznovrsne i postoji problem njihove klasifikacije. Takodje. Starija. Prirodne obligacije su moralne zapovesti koje neko izvršava sa osedanjem da je prirodno da se takva obligacija ispuni. ali pri tom nije pravno nedopuštena. Nedeljive obligacije sa više poverilaca – na njih se ne primenjuju pravila o aktivnim solidarnim obligacijama. a jedna zajednica ih prihvata kao opšte principe). naturalne obligacije. Postale su beskorisne.a poverilac ne može tražiti da se ispune. Izgubile su pravo na tužbu u materijalnom smislu. Takve civilne obligacije su zastarele obligacije. ved i nesavršene civilne obilgacije. moralne zapovesti koje su u skladu sa javnim poretkom (obaveza izdržavanja izmedjulica kod kojih ne postoji zakonska obaveza izdržavanja i dužnost naknade štete kada nisu ispunjeni zakonski uslovi za naknadu štete) Da bi moralna dužnost postala naturalna obligacija. Prirodne obligacije imaju posrednu pravnu sankciju koja se sastoji u tome što se ne može podneti tužba iz pravno neosnovanog bogadenja i ne može se tražiti natrag ono što je dato. u pojam prirodnih obligacija ne spadaju samo moralne dužnosti.

ugovor 2. prouzrokovanje štete 3.teorije . susedski odnosi. druge zakonom utvrdjene činjenice za koje zakon vezuje nastanak obligacionog odnosa (srodstvo. kvazidelikti. nove ere (res cotidiana). iz ugovora 2. iz drugih pravnih izvora – varie causarum figure III Podela iz Justinijanovih Institucija. iz pravno neosnovanog bogadenja III ZOO.I Rimsko pravo – Gaj u Institucijama je zastupao bipartitnu podelu (bipartitio) da sve obligacije nastaju: 1. iz ugovora 2.. iz kvaziugovora 3. 1 1. gde je zastupana kvadriparticiona (četvorodelna) podela 1. ali se iz sadržaja uočava da su obligacije nastale: 1. iz delikta – ex delictu 3. iz ugovora 2.) UGOVORI . iz ugovora 2. iz ugovora – ex contractu 2. gde je zastupana tripartitna podela (tripartitio) 1.izvori su nabrojani u čl. iz delikta 3.terminologija OSNOVNA OBELEŽJA (NAČELA) UGOVORNOG PRAVA .. iz delikta 4. kvazikontrakti i zakonske obligacije) II Srpski gradjanski zakonik – nije imao izričitu podelu. jednostrana izjava volje 5. iz kvazidelikta Ove tri grupe podela spadaju u staije podele! Novije podele su se javile sa pojavom modernih kodifikacija: I Francuski code civil je zastupao stanovište da sve obligacije nastaju: 1. sicanje bez osnova 4. iz delikta II Podela iz Gajevih dela iz II v. iz drugih pravnih činjenica (delikti. bračna veza.

2. U našem pravu postoji obaveza da se zaključi ugovor kod osiguranja vozila koje je u saobradaju. Načelo zaštite prava poverioca prinudnim izvršenjem i naknadom štete 4. Ta ograničenja su trostruka: 1. Podrazumeva sva pravila opšteg i posebnog dela ZOO-a i sva pravila koja regulišu ugovore u ostalim zakonima: 1. c. d. Lice koje se bavi javnim prevozom putnika – osiguravaju se za štetu koju mogu prouzrokovati putnicima u javnom prevozu. Načelo kauze ugovora NAČELO SLOBODE UGOVARANJA Ovo načelo se može shvatiti u širem i u užem smislu. U širem smislu podrazumeva osnovnu opciju i dispoziciju subjekata. U užem smislu. Saglasnost tredeg za zaključenje ugovora . ). zaštite javnog interesa . Oni se tim ugovorom osiguravaju od štete koja upotrebom svog motornog vozila može nastati tredim licima b. ZOO dispoziciju naziva autonomija volje. Načelo slobode ugovaranja 2. vlasnici vazduhoplova od štete koja upotrebom vazduhoplova nastane licima i starima na zemlji. Ukoliko preduzede odbije da zakjuči ugovor.podrazumeva da u nekim slučajevima nije dovoljno da kod jednog lica postoji pozitivna odluka da zaključi ugovor ved je neophodna i saglasnost tredeg radi: a. Taj pojam nije dobar je pojam autonomije voje širi od pojma dispozicije subjekata. Osiguravajude društvo ima pravo regresa ako je lice štetu učinilo namerno ili grubom nepažnjom.. Sloboda ugovaranja u užem smislu može u pojedinim slučajevima biti ograničena radi zaštite interesa odredjenih lica. vodovod. Lica koja moraju da zaključe ugovor ako mi bude stavljena ponuda za zaključenje i ako su ispunjeni neophodni uslovi za to (JKP.Ugovorno pravo se označava kao skup pravnih pravila koja regulišu ugovor. Dispozicija subjekata je sloboda svakog da u sporazumu sa drugim licem utvrdi sadržinu ugovora.. Svrha ograničenja je da se zaštite imaoci motornih vozila od gubitka odnosno imovinske propasti do koje bi moglo dodi ako bi oni sami morali da nadoknade štetu koja bi mogla nastati. Ugovor mogu zaključiti: a. dužno je da nadoknadi štetu. Autnomija volje je opšte načelo gradjanskog prava koje važi u svim oblastima gradjanskog prava. Obavezno zaključenje nekih ugovora. Ovim ugovorom se takodje štite i interesi oštedenog jer ispred sebe imaju finansijski modnog dužnika. svi sopstvenici motornih vozila. prevoznici u javnom saobradaju. podrazumeva opredeljenje odnosno opciju jednog lica da li de ili nede zaključiti ugovor i sa kime de ga zaključiti. elektrodistribucija. Načelo dispozicije subjekata 3. a ne samo u obligacionom pravu.

Što se tiče pokretnih stvari. Ukoliko je povredjeno pravo preče kupovine.unapred je odredjena sadržina ugovora . postoji pravilo u slučaju prodaje arhivske gradje da pravo preče kupovine imaju kulturne ustanove. Podrazumeva pravo odredjenih lica da im se ponudi zaključenje ugovora kao i pravo da ukoliko im ne bude ponudjeno zaključenje ugovora o prodaji. Ovde spadaju slučajevi prava preče kupovine koji mogu biti: a. b. Obavezan izbor jedne ugovorne strane – podrazumeva da lice mora da ponudi odredjenom licu da zaključi ugovor. Kupac preuzima obavezu da ukoliko odluči da proda stvar.b. U ZOO postoji više propisa koja imaju prinudni karakter . a tek ako ono odbije. postoji i u korist preduzeda koje vrši poslove od javnog interesa. Sadržana su u zakonima ili podzakonskim aktima i imaju za cilj da spreče zaključivanje ugovora koji bi bili protivni naredjenjima koja proizilaze iz tih propisa. prvo je ponudi prekupcu-prodavcu. DISPOZICIJA SUBJEKATA . Pravo preče kupovine se može javiti u dva oblika . U ZOO postoje slededa ograničenja dispozicije: I Prinudni propisi II Javni poredak III Dobri običaji IV Zakonom regulisana sadržina ugovora V Razlozi faktičke prirode I PRINUDNI PROPISI Prinudni propisi su propisi obligacionog prava i drugi propisi koji se ne mogu promeniti voljom ugovornih strana. pravo prekupa (nakon zaključenja ugovora o prodaji). stupe na mesto kupca pod istim uslovima. tužba se može podneti 30 dana od dana saznanja za prodaju. pod uslovima koje je dogovorio sa tredim licem. Zakonsko – zasniva se na zakonu.dispozicija subjekata nikada nije bila neograničena jer je društvo uvek postavljalo ograničenja ugovorima. Ugovorno – zasniva se na osnovu posebne ugovorne pogodbe ugovora o prodaji. Zakonsko pravo preče kupovine je propisano propisima o prometu nepokretnosti u korist suvlasnika nepokretnosti. zaštite privatnog interesa odredjenih lica 3.pravo prede kupovine (pre zaključenja ugovora o prodaji). a kada se prodaje poljoprivredno zemljište . lice ima potpunu slobodu. odnosno 2 godine od dana kada je ugovor zaključen. Pravo prekupca može da traje 5 godina i ono je lično pravo (neprenosivo).u korist suseda poljoprivrednog zemljišta.

javni poredak nije mogude. Po prvoj teoriji.do 1993 su usvojene izmene i dopune zakona o obligacionim odnosima i propisano je da učesnici u ugovoru mogu slobodno da uredjuju. ali ne suprotno prinudnim propisima. pravila morala socijalističkog samoupravnog društva . ne pominje se javni poredak. a u čl. Po tredoj teoriji javni poredak predstavlja skup propisa koji su izričito nabrojani. propis ugovaranja kamate na kamatu. 4. organizacije državne vlasti i propisi državnog uredjenja. Ostavlja se sudu da pronadje da li je javni poredak povredjen ili ne. Po četvrtoj teoriji je potrebno utvrditi jednak kriterijum koji bi omogudavao da se na osnovu njega okupe i klasiraju odredjena pravila koja se tiču javnog poretka. u čl.1. . Izdvaja se nekoliko mišljenja u zavisnosti od kriterijuma da li pravilo ulazi u javni poredak: a. Umesto toga treba prepustiti sudu da u svakom konkretnom slučaju utvrdi šta je javni poredak kada se takvopitanje postavi pred njim. ustavom utvrdjena načela društvenog uredjenja 2. društveni interes b. propisi o pravima zastarevanja 2. 16. propisi o državnom poretku.1978 – ZOO. Prvi put je pomenut u code civile 1804. a ni potrebno definisati. Javni poredak je jedan od pojmova koji se odlikuju svojom neodredjenošdu pa je definisanje ostavljeno pravnoj teoriji u kojoj postoje različiti stavovi: 1. Po drugoj teoriji. Ovi propisi su odredjeni numerus clausus i primenjuju se kao konkretna naredjenja ili zabrane. 3. dobrim običajima i javnom poretku. 10 se spominje: 1. propis koji govori o najvišem iznosu ugovorne kamatne stope 3.1844 – SGZ $13 . a nabrajanje propisa treba prepustiti državnom organu. . potrebno je odrediti osnovna obeležja javnog poretka ali nije neophodno da se precizno definiše. Problem je što nije mogude obuhvatiti sve propise koji mogu da udju u javni poredak. društvena solidarnost c. II JAVNI POREDAK Javni poredak je najznačajnije i najšire ograničenje dispozicije subjekata. 2. nije sledio SGZ.

zastupljen je stav da je dobar običaj u skladu sa savesnošdu i poštenjem. ali se mogu pozvati i same stranke svojim ugovorom. samo oni koji nisu konkretni.formularni ugovori (ugovori po pristupu) – jedna strana unapred odredjuje sve uslove bududeg ugovora tako da druga strana može samo da ih u celini prihvati ili da ih u celini odbije. Prema ovom shvatanju. Pr. Kod dileme šta je dobar. ovde ulaze i pravni standardi – opšte pravne norme koje svoju konkretnu sadržinu dobijaju tokom njihove primene. Pojam se srede u pravilima koja uredjuju trgovačke ugovore kada se poziva sam zakon.U našoj pravnoj doktrini postoje dva shvatanja: 1. U pojam javnog poretka ulaze sva opšta ustavna načela i sve opšte zakonske norme koje imaju prinudni karakter i nisu konkretizovane putem odgovarajudih nižih pravnih akata. u javni poredak ne ulaze svi prinudni propisi ved samo neki. Antidu. a koje samo daju smernice i uputstva sudiji u vezi sa primenom pravnih normi. Prema ovom stanovištu. Opšte uslove formularnih ugovora odredjuje ekonomski modna ugovorna strana. III DOBRI OBIČAJI Dobri običaji predstavljaju ustaljena pravila ponašanja koja usvaja odredjena društvena grupai koja su u svetu članova te društvene grupe postala obavezna. isporuci električne energije. Obaveznost proizilazi iz sankcije. šire – javni poredak predstavlja skup osnovnih pravnih i moralnih principa na kojima je zasnovano postojanje i pravno trajanje pravno organizovane zajednice i izražavaju se preko odredjenih društvenih normi koje ugovorne strane moraju poštovati prilikom zaključenja ugovora. 2. pružanja komunalne usluge. PODELA UGOVORA . Ugovor o otkupu stana-u celini je regulisan po pravilima Zakona o stanovanju (nema slobode ugovornih strana). pojam javnog poretka dolazi do izražaja kod normi koje regulišu predmet i kauzu ugovora tako da predmet ugovora ne može biti suprotan javnom poretku. javnom prevozu. Ovi ugovori se pojavljuju kod ugovora o osiguranju. Ima faktičku mod da o tome odluči. a cilj koji ugovorne strane hode da postignu ugovorom ne sme biti suprotan javnom poretku. V FAKTIČKE PRIRODE .. a onaj koji je suprotan se ne može smatrati dobrim običajem! IV ZAKONOM REGULISANA SADRŽINA UGOVORA .. uže – po prof. a šta loš običaj. a slabija ugovorna strana može samo to da prihvati ili ne prihvati.ispoljava se tako što zakon u nekim slučajevima reguliše neke elemnte ugovora imperativno tako da te elemente ugovora ugovorne strane ne mogu da urede drugačije.

nakandu štete ili raskid ugovora.Podela ugovora se vrši prema različitim kriterijumima: I ODREDJENOST U ZAKONU 1. b. Teretni 2. c. e. Otpust duga. Izraz «dvostrani» nije bas najpodobniji jer stvara zabunu oko ugovora i pravnog posla. Pravilo o prigovoru neispunjenja ugovora – exceptio non adimplti contractus. Pravila o ustupanju ugovora – zamena položaja koje jedna strana ima u ugovoru sa jednog lica na drugo . Pravilo o poništenju ugovora zbog prekomernog oštedenja. Jednostrano obavezni – ugovori kod kojih iz saglasnosti volja ugovornih strana nastaje obaveza samo za jednu ugovornus tranu. Komotativni 2. Značaj ove podele je bitan jer se izvesna pravila obligacionog prava primenjuju samo na dvostrano. To su: a. Pr. Pravila o zelenaškom ugovoru f. d. ali se mogu zaključiti na osnovu slobode ugovaranja II PREMA BITNIM USLOVIMA ZA NASTANAK UGOVORA 1. Dobročini 1. Aleartorni Dvostrano obavezni . sinalgmatični. Formalni – zakonom ili voljom stranaka je predvidjena forma kao bitan uslov 2. Ovaj prigovor je pravo svake strane u dvostrano obaveznom ugovoru da odbije izvršenje svoje obaveze ako druga strana nije izvršila svoju obavezu ili nije spremna da je izvrši. Jednostrano obavezni 1. Pravilo o razkidanju ugovora zbog neispunjenja – svaka strana ima pravo /u slučaju da druga strana ne ispunjava svoju obavezu/ da zahteva ispunjenje ugovora. Imenovani – posebno regulisani ZOO ili nekim drugim zakonom 2. a ne i na jednostrano obavezne ugvore. Ta pravila su rezultat principa ekvivalencije. Dvostrano obavezni 2. Neformalni – za njihovo zaključenje se ne traži forma (zaključuju se prostom saglasnosšdu volja) III PREMA ODNOSU PRAVA I OBAVEZA 1..). Pravilo o raskidanju ili izmeni ugavora zbog promenjenih okolnosti. Neimenovani – nisu zakonom posebno predvidjeni.iz saglasnosti volja ugovornih strana nastaju obaveze za obe ugovorne strane (uzajamni.

Kod dobročinih – strana koja dobija korist može od druge da zahteva samo blaži. g. sud istražuje kakva je bilavolja ugovornih strana i kako to odgovara načelima ZOO-a. c. Dobročini ugovori – jedna strana ne duguje naknadu zakorist koju prima od druge ugovorne strane. Samo dobročini ugovori se mogu poništiti zbog zablude o motivu – teretni ne mogu. Kod dobročinih ugovora se odgovornost za štetu ceni po blažim kriterijumima nego kod teretnih ugovora. Ako se primenom opšteg pravila ne može utvrditi značenje. b. Nazivaju se još i besplatni ugovori. teretni ugovor može dase poništi zbog nedopuštene kauze. Kauza – kod dobročinih ugovora. Samo kod teretnih ugovora se primenjuju pravila o odgovornosti za fizičke i pravne nedostatke. a jednostrani ugovor se tumači na način koji više odgovara strani koja se obavezuje. Po pravilu. Kriterijum ove podele je ekonomski. Kod dobročinih ugovora je bitan motiv. h. Pravila o tumačenju – opšte pravilo je da ukoliko je smisao odredbi nejasan. Pravilo o prestanku ugovora usled naknadne nemogudnosti ispunjenja. ili nije poznata visina obaveza ugovornih strana. Kriterijum ove podele je pravni. dobročini ugovori su formalni ugovori – da bi se zaštitila ugovorna strana koja ne stiče naknadu. Jedino u slučaju da je i druga strana znala da je motiv nedopušten. dobročini ugovori se zaključuju intuitu persone (obzirom na ličnost) i zbog toga kod dobročinih ugovora važi pravilo da se mogu poništiti zbog zablude o ličnosti. odnosno ako je dužnik otudjio stvar poklonom i oštetio svog poverioca. Podnošenje Paulijanske tužbe – blaži su uslovi za pobijanje dužnikovih pravnih radnji ako je ta radnja besplatna. motivi ulaze u kauzu i zbog toga de dobročini ugovor biti ništav ako je motiv za zaključenje ugovora bio nemoralan ili protiv zakona. uslovi su stroži.a ne stroži stepen pažnje. a koja dužnik. Teretni ugovori po pravilu nisu formalni. ugovori bez naknade. ili nije poznat krajnji odnos uzajamnih obaveza . Značaj podele je što se primenjuju različita pravila: a. motiv po pravilu ne ulazi u polje kauze. f. primenjuju se dopunska pravila i to: dvostrani ugovori se tumače na način koji odgovara principu ekvivalencije. a ako je bio u pitanju teretni ugovor. Aleartorni ugovori – u momentu zaključenja ugovora nije poznato koja strana de biti poverilac. g.lice. d. Kod teretnih ugovora. a koja dužnik i poznat je uzajamni odnos ove prestacije. e. Nazivaju se još i naplatni ugovori ili ugovori sa naknadom. Komotativni ugovori – u momentu zaključenja ugovora se zna koja strana je poverilac. Teretni ugovori – svaka strana duguje naknadu koju prima za korist od druge ugovorne strane.

Jednostavne – sastoje se iz elemenata samo jednog ugovora 2. 3. ali je bitno da je za ugovorne strane subjektivno neizvestan. ili su nepravični i preterano strogi prema toj ugovornoj strani. Ugovori sa sporazumno odredjenom sadržinom 2. Opšti uslovi su ništavi i kada lišavaju stranu koja pristupa ugovoru da stavi prigovore ili rokove. 5. V PREMA DUŽINI TRAJANJA PRESTACIJE 1. Značaj podele je što se na ugovore po pristupu primenjuju pravila koja se ne primenjuju na ugovore sa sporazumno odredjenom sadržinom: a. ugovori sa trajnim izvršenjem obaveza VI PREMA KARAKTERU ČINIDBE 1. «igra» . Ugovori po pristupu.ugovor kojim se jedna strana obavezuje drugoj da de dati nešto ako pobedi u igri. ugovor o osiguranju (obaveza osiguravača zavisi od toga da li de nastupiti osigurani slučaj). b. Pravilo o tumačenju – formalni se tumače u korist strane koja pristupa ugovoru. ugovori sa trenutnim izvršenjem obaveza 2. Dvosmislene odredbe se tumače u korist strane koja nije imala mogudnosti da o njima pregovara. opklada 2. Primeri: 1. Mešovite – sastoje se iz elemenata više imenovanih ugovora Kada se pred sudom nadje mešoviti ugovor. ugovor o doživotnom izdržavanju 4. kupovina nade ne zna se visina obaveze prodavca Značaj podele je što se na aleartorne ugovore ne primenjuju pravila o prekomernom oštedenju.ništavi su ukoliko su suprotni samom cilju zaključenja ugovora ili dobrim poslovnim običajima čak i kada su odobreni od strane nadležnog organa. sadašnji ili bududi. Jedna strana od starta pristaje na neizvesnost. Posebna pravila o ništavosti pojedinih odredbi «opštih uslova» . IV PREMA TEHNICI I NAČINU UGOVARANJA 1.ved to zavisi od neizvesnog dogadjaja koji može biti prošli. nastaje problem koja pravila (kog ugovora) de biti . formalni – tipski ugovori (ugovori kod kojih nema pregovaranja) Ugovori sa sporazumno odredjenom sadržinom su ugovori kod kojih se sadržina utvrdjuje tokom pregovora ugovornih strana pa je sadržina plod zajedničke volje ugovornih strana.

primenjena. Postoji više teorija u odgovoru, a u našem pravu je prihvadena teorija apsorpcije po kojoj treba da budu primenjena pravila jednog od ugovora čiji se elementi nalaze u njegovom sastavu, tj. pravila ugovora čiji elementi pretežu i absorbuju elemente ostalih ugovora. VII PREMA SVOJSTVIMA LIČNOSTI UGOVORNIH STRANA 1. Intuitu persone 2. ugovori bez obzira na svojstva ličnosti VIII PREMA ZAVISNOSTI JEDNIH OD DRUGIH 1. Samostalni ugovori 2. Zavisni (akcesorni) ugovri – njihovo dejstvo zavisi od sudbine nekog drugog ugovora (pr. Jemstvo).

USLOVI ZA NASTANAK UGOVORA 1. Opšte bitni uslovi – oni koji su neophodni da bi nastao bilo koji ugovor: a. sposobnost za ugovaranje b. saglasnost volja ugovornih strana c. predmet d. kauza 2. Posebno bitni uslovi – traže se za nastanak ugovora kada zakon zahteva ispunjenje takvog uslova a. forma (može biti zakonska i ona koja proizilazi iz volje ugovornih strana) - (sposobnost za ugovaranje ????????) - (deo saglasnosti volja ??????) SAGLASNOST VOLJA - sastoji se iz dve faze 1. ponuda = I faza 2. prihvatanje = II faza Ponekad, pre zaključenja ugovora, postoji prethodna faza u kojoj se odvijaju pregovori. U pregovorima se prevazilaze razlike i postiže se konačan sporazum. Obeležava ga nastojanje da do ugovora dodje. Mogude je da se pregovori završe bez rezultata i tada iščezavaju kao da nikad nisu ni postojali. Pregovori mogu da daju rezultat i po pravilu to je ponuda. Ponuda se razlikuje od pregovora:

1. ponuda je faza kojom započinje zaključenje ugovora, a pregovori prethode ponudi. 2. odnos ponude prema ugovoru i odnos pregovora prema ugovoru. U toku pregovora ugovor se priprema, ali se ne zaključuje. 3. pravno dejstvo – pregovori ne obavezuju na zaključenje ugovora (ali može nastati obaveza na naknadu štete).

PONUDA - čl. 32 ZOO Ponuda je predlog za zaključenje ugovora učinjen određenom licu, koji sadrži sve bitne sastojke ugovora tako da bi se njegovim prihvatanjem mogao zaključiti ugovor. Bitna obeležja ponude: 1. Konačan predlog za zaključenje ugovora dat u nameri da se ugovor zaključi. Ponudjeni je može prihvatiti samo takvu kakva jeste. Ne može u ponudi ništa menjati oduzimati niti dodavati. Svaka ponuda u sebi sadrži nameru zaključenja ugvora – animus contrahendi (namera da se zaključi ugovor i da se prihvate pravna dejstva). Animus contrahendi se mora razlikovati od animus obligandi što predstavlja nameru obvezivanja, odnosno nameru ponudioca da svojom izjavom volje sebe pravno obaveže. Razlika animus contrahendi i animus obligandi je što svaka ponuda mora u sebi d sadrži animus contrahendi, ali ne mora animus obligandi. Kod dvostrano obaveznih ugovora postoje oba animus-a. Kod jednostrano obaveznih ugovora, ponuda sadrži obe namere ako pnudu čini lice koje ugovorom hode da se pravno obaveže. Kada ponudu čini strana koja se ugovorom pravno ne obavezuje sadrži animus contrahendi, ali ne i animus obligandi. Namera za zaključenje ugovora koja postoji u jednom momentu kasnije može nestati. Takva situacija je moguda kada od momenta kada je ponuda poslata, pa do momenta kada je trebalo da proizvede pravno dejstv treba prodje izvesno vreme. To se izražava naknadnom izjavom o odustanku namere za zaključenje ugovora i to: a. ako je naknadna izjava stigla drugom licu pre ili najkasnije u momentu ponude, ima karakter povlačenja ponude b. ako je naknadna izjava stigla posle ponude može se govoriti o opozivanju ponude. Povlačenje ponude je izjava kojom ponudilac izražava nameru da odstupi od prvobitne namere da zaključi ugovor. Njome se sprečava da ponuda proizvede pravno dejstvo. Potrebno je da stigne pre ili najkasnije sa ponudom. U našem pravu je povlačenje ponude uvek mogude. Opozivanje je izjava ponudioca za oduzimanje pravnih dejstava koje je ponuda ved proizvela. Opozivanje je mogude samo kod opozivih ponuda. To je ponuda kod koje ponudilac nema pravnu obavezu da ponudu održi. Njome ponudilac nije vezan. Opozivanje ponude nije mogude kod neopozivih ponuda, a neopozive su ponude koje stvaraju obaezu za ponudioca da održi ponudu odredjeno vreme. Njome je ponudilac vezan da ugovor zaključi pod onim uslovima koji su navedeni u ugovoru. U našem pravo ponuda je neopoziva.

Po ZOO, pravilo o neopozivosti ponude je dispozitivne prirode /ponudilac može u samoj ponudi za sebe da rezerviše pravo da ponudu opozove/ U engleskom pravu, ponuda je uvek opoziva i to je imperativna norma. U francuskom i nemačkom pravu, ponuda je opoziva, ali to je dispozitivna norma. U ZOO- čl. 36. stav 2. povlačenje ponude se naziva opozivanjem – GREŠKA!!! 2. Ponuda treba da sadrži bitne sastojke bududeg ugovora Ponuda ne mora da sadrži sve sastojke bududeg ugovora ved samo bitne sastojke. Bitni sastojci ugovora su oni uslovi ugovora koji su neophodni da bi ugovor nastao. Prema ZOO to su objektivno bitni elemnti – oni sastojci koji su sadržani u svakoj zakonskoj definiciji ugovora. Ponuda ne mora da sadrži subjektivno bitne elemente – oni sastojci ugovora koji su pitni po volji jedne ili obe ugovorne strane (iako njih nema, ugovor može nastati). 3. Ponuda treba da bude učinjena u odredjenoj formi ako je data za zaključenje formalnih ugovora. Pravilo je da je ponuda neformalna, što znači da se može dati usmeno, pismeno, gestikulacijom, konkludentnim radnjama. Konkludentne radnje su radnje koje nisu preduzete u pravcu izražavanja odredjene volje, ali iz njih se posredno može zaključiti o sadržini te volje. Od pravila da je ponuda neformalna postoje brojni izuzeci. 1. Slučajevi u kojima zakon propisuje formu za zaključenje ugovora 2. Slučaj kada zakon propisuje formu za ponudu, ali ne propisuje formu za ugovor (Ugovor o osiguranju, čl. 901, stav 1 ZOO Ugovor o osiguranju je zaključen kad ugovarači potpišu polisu osiguranja ili listu pokrida.) 3. Slučajevi u kojima je voljom ugovorih strana predvidjeno da ugovor treba da bude zaključen u naročitoj formi. Takva forma se naziva “ugovorna forma”. U ovom slučaju se sklapaju dva sporazuma: a. sporazum o formi – strane se obavezuju da ugovor nakon pregovora zaključe u odredjenoj formi. Taj sporazum treba da bude zaključen pre ili najkasnije kada bude postignuta: b. saglasnost o sadržini – postiže se saglasnost o stvari koja je predmet ugovora ili ceni. Kada ugovorne strane postignu saglasnost o bitnim elemntima, ugovor je nastao. Zato sporazum o formi mora da se zaključi ranije. Potrebno je i da se izvrše formalnosti iz sporazuma o formi. Kada se izvrše ove formalnosti zaključen je ugovor. U zavisnosti od izvršenja formalnosti, može se odložiti nastanak ugovora. Ukoliko jedna ugovorna strana ne pristupi sporazumu o formi, odgovarade samo za skrivljeni prekid pregovora. 4. Ponuda mora biti učinjena od strane bududeg ugovornika Ponudilac može biti svako lice. Ponudu mora uputiti lice koje je bududi ugovornik ili njegov zastupnik. Ponudu ne može uputiti trede lice. Ponudilac mora da ima poslovnu sposobnost koja se zahteva za

a kada pozivalac prihvati ponudu. a ne i njegovi naslednici. to ne utiče na pravna dejstva ponude. Izlaganje robe sa odredjenjem cene pri čemu na samom proizvodu ili pored njega stoji naznaka cene. Dejstvo je takodje drugačije.čl. umrlo pre prihvatanja ponude. Opšta ponuda – čl. pravilo je da se poslovna sposobnost ceni u momentu slanja ponude.zaključenje ugovora. ukolik ne prihvati ponudu. ukoliko drukčije ne proizlazi iz okolnosti slučaja ili običaja. Slanje kataloga ili oglasa – prema ZOO nije ponuda ved samo poziv da se učini ponuda pod objavljenim uslovima. Lice koje izlaže robu može svom postupku dati drugačije značnje ukoliko to želi. Samtra se da katalog ili oglas predstavljaju ponudu ukolik iz sadržine proizilazi da se u njoj nalaze svi bitni elemnti za zaključenje ugovora. Izuzetak je kada se ugovor zaključuje intuitu persone i kada je ponudilac izrazio nameru da se samo on ponudom obaveže.samostalno dejstvo je da je ponudilac vezan ponudom. ZOO ih smatra ponudom za zaključenje ugovora ukoliko drugačije ne proizilazi iz konkretnog slučaja. Sličnost izmedju ponude I poziva na ponudu je što su I jedno I drugo predlozi za zaključenje ugovora. ali ponuda ga ne proizvodi samostalno ved uz pomod saglasnosti volja . Ponuda mora biti upudena odredjenom licu Na strani ponudjenog može biti i nekolicina odredjenih lica Postoje i situacije u kojima jedno lice čine predloge koji su upudeni neodredjenim licima. a razlika je što je ponuda konačni predlog. odgovarade za štetu. Ako je u pitanju ponuda upudena odredjenom licu. Ovo pravilo je dispozitivnog karaktera. 33 ZOO Predlog za zaključenje ugovora učinjen neodređenom broju lica. dolazi do konvalidacije! Ako je izgubil poslovnu sposobnost. Pošto je . ali s’ obzirom da je on uputio poziv. Dejstvo ponude: . važi kao ponuda. 5.njenim prihvatanjem nastaje ugovor. Može da mu oduzme karakter ponude navodedi da je predmet izložen kao uzorak (primer)! 2. Iako je ovaj predlog upuden neodredjenim licima. a poziv je pripremni predlog koji je podložan promeni. U ZOO su regulisana 3 takva predloga (ponude javnosti): 1. njegov pristanak nije prihvatanje ponude nego ono postaje ponudilac I ono čini ponudu pozivaocu. ZOO ga smatra ponudom. Ukolik je lice koje je ponudu poslalo. šalje je ponudilac ponudjenom I ako je ponudjeni prihvati – ugovor nastaje! Kod poziva na ponudu. To je najvažnije dejstvo ponude. ponuda obavezuje njegove naslednike. Svako lice koje je zainteresovano može da sa njima zaključi ugovor pod navedenim uslovima. Ako to lice pristine na poziv na ponudu. nastaje ugovor. Pozivalac ne mora da prihvati ponudu – ne može biti prinudjen da je prihvati. Ukoliko od slanja ponude do momenta prijema dodje do promene statusa u poslovnoj sposobnosti. On od ponude ne može da odustane. 3. Ukolio lice koje nije bilo poslovno sposobno u medjuvremenu stekne poslovnu sposobnost. 34 Izlaganje robe sa označenjem cene smatra se kao ponuda. koji sadrži bitne sastojke ugovora čijem je zaključenju namenjen. upuduje ga pozivaoc nekom licu. ukoliko drukčije ne proizlazi iz okolnosti slučaja ili običaja.

Prihvatanje je pravna mod jer ponudjeni ima mogudnost da izjavom svoje volje stvori novu pravnu situaciju. ali se to može zaključiti.. Izričita izjava volje jednog lica na osnovu kojeg svojoj konkludentnoj radnji oduzima karakter prihvatanja ponude se naziva protest ili rezerva. Pravil u vezi sa rokom je da je vezan onoliko dugo koliko sam odredi u ponudi. na osnovu ponude.vezan. ponuda odsutnom licu – licu koje nije istovremeno fizički prisutno na istom mestu. III Prihvatanje nema svoju sadržinu – pozajmljuje je od ponude. ponuda može biti prihvadena samo aktivnim ponašanjem na 2 načina: 1. Rok teče od momenta kada je ponuda saopštena. PRIHVATANJE PONUDE Razlikovanje ponude i prihvatanja ponude: I Prihvatanjem se dovršava zaključenje ugovora. za njega je bitan vremenski period koliko dugo je vezan. konkludentno – izjavljivanje posednom izjavom. a prihvatanje je izjava koja sledi. Nije cilj da se neposredno i direktno izrazi odredjena volja. radio vezom. prihvatanje postoji samo zajedno sa ponudom. Pravi se razlika : 1. 2. primenjuju se dopunsko-dispozitivne odredbe ZOO-a. . Ponuda je izjava koja prethodi. Ponuda obavezuje ponudioca u roku koji je redovno potreban da ponuda stigne. Ako propusti da odredi rok. da se razmisli. ponuda ima svoju sadržinu i ustupa je prihvatanju. čl 39 .Ponuda je prihvadena i kad ponuđeni pošalje stvar ili plati cenu. Izričito – prihvatanje ponude kje se sastoji u direktnom izjavljivanju volje rečima. II Ponuda je pojava koja ima samostalnu egzistenciju.. prakse utvrđene između zainteresovanih strana ili običaja. Predutno. 2. opšte usvojenim znacima ili gestom. ponuda prisutnom licu – licu koje je fizički prisutno u istom mestu u kome se nalazi ponudilac ili licu kome je ponuda saopštena telefonom. može smatrati kao izjava o prihvatanju. Pravno dejstvo izjave o prihvatanju je što prihvatanje pretvara ponudu u ugovor kao dvostranu izjavu volje. Pravilo je da ova ponuda ne obavezuje ponudioca ako je takvo lice nije odmah prihvatilo. kao i kad učini neku drugu radnju koja se. da prihvati i da odgovor stigne ponudiocu (to su sve pravni standardi). teleprinterom. Po ZOO. Po pravilu.

smatra se da je prihvatio ponudu koja se odnosi na takvu robu. stav 3). stav 2) Pismena ponuda učinjena osiguravaču za zaključenje ugovora o osiguranju vezuje ponudioca. pod istim uslovima kao i prethodni. Pored ovih izuzetaka smatra se da prihvatanje pasivnim ponašanjem postoji i u odredjenoj oblasti društvenih odnosa ako u toj oblasti važi pravilo da ponudjeni ne mora da izričito prihvati i da je ponudjeni prihvatio ponudu predutno ako je tako ranije ugovoreno izmedju ponudioca i njega. 42. 750) Ko se bavi vršenjem tuđih poslova kao zanimanjem ili se javno nudi za vršenje tih poslova. smatra se da je zaključen nov ugovor o zakupu neodređenog trajanja. U pravu. ali istovremeno izjavi svoje nezadovojlstvo ponudom – «gundjajuci prihvat»! . Ugovor o osiguranju (predvidjen u ZOO čl. kad ponuđeni stoji u stalnoj poslovnoj vezi s ponudiocem u pogledu određene robe. Od pravila da se pnuda ne može prihvatiti dutanjem. Stalni poslovni odnosi (predvidjen u ZOO čl. Konstantinovica. zakupac produži da upotrebljava stvar. ako on nije odredio kradi rok. onda za vreme od trideset dana. podudarnost ne postoji ved te izmene imaju karakter nove ponude. ako ne odbije ponudu u određenom roku. Ako ponudjeni duti. smatra se da je ponudu odbio. Ne treba čak ni da podiže zakupninu koju mu zakupoprimac daje. ako poklonoprimac ne odbije izričito u ostavljenom roku ponudu poklona. za vreme od osam dana od dana kad je ponuda prispela osiguravaču. Ugovor o zakupu (regulisan ZOO čl. inače odgovara za štetu koju bi ova pretrpela zbog toga. stav 2 Nema dejstva odredba u ponudi da de se dutanje ponuđenog ili neko drugo njegovo propuštanje (na primer. 5. ili ako poslatu stvar o kojoj mu se nudi ugovor ne vrati u određenom roku i sl. a ako je potreban lekarski pregled. smatra se da je prihvatio poklon koji mu se nudi. ako nede da prihvati ponuđeni nalog koji se odnosi na te poslove. 42.) smatrati kao prihvatanje. ZOO čl. Ugovor o nalogu (predvidjen u ZOO čl. postoje izuzeci: 1. dužan je. 3. 596) Kad po proteku vremena za koje je ugovor o zakupu bio zaključen. ZOO ne reguliše ugovor o poklonu). da o tome bez odlaganja obavesti drugu stranu. dutanje ne znači odobravanje. 2. ne može se ništa zaključiti o stavu nekog lica o nečemu. a zakupodavac se tome ne protivi. 4. Od ovogslučaja treba razlikovati slučaj kada ponudjeni izjavi saglasnost sa ponudom. Neophodno je da zakupac bude potpuno pasivan. ako je nije odmah ili u ostavljenom roku odbio. 901. na odredjenu ponudu.Pasivno ponašanje – dutanje – u pravu znači potpuno pasivno ponašanje na osnovu koga se ne može izvesti nikakav zaključak. Ugovor o poklonu (predvidjen u skici prof. SADRŽINA PRIHVATA Izjava o prihvatanju mora da bude u potpunosti saglasna sa ponudom! Ako ponudjeni unese neke izmene ili dopune u ponudu.

Neophodno je da prihvat bude blagovremen – učinjen u roku koji je odredjen ponudom. Taj slučaj se zove ukrštanje ponude i podrazumeva da svaka strana prihvati da zaključi ugovor pod uslovima koji su teži za nju. Zbog toga je predložena: 3. Zakasnelo dostavljanje izjave o prihvatanju postoji kada je izjava o prihvatanju učinjena blagovremeno. Zbog toga je korigovana teorijom otposlanja. teku odredjeni rokovi 3. od momenta zaključenja ugovora. niti se datum prihvatanja može utvrditi. odnosno na osnovu doopunsko dispozitvih zakonskih pravila. a povoljniji za drugu stranu. Teorija otposlanja – smatra se da je momenat zaključenja onaj u kome je ponudjeni otposlao svoju izjavu da prihvata ponudu. Neophodna je samo onda kada zakon propisuje formu za odredjeni ugovor ili kada je forma propisana voljom ugovornih strana. Teorija saznanja – informacije – bitan je momenat u kome je ponudilac saznao za izjavu ponudjenog da . U tom slučaju važe dva pravila: 1.. Ona otklanja nedostatke prethodne teorije jer se datum može utvrditi. u trgovinskom pravu – ako dodje do stečeaja gube snagu sve ponude koje su učinjenje pre momenta otvaranja stečaja 6. 2. Teorija izjave – emisije – smatra se da je ugovor zaključen u momentu kada ponudjeni izjavi da prihvata ponudu. smatra se da je ugovor zaključen uprkos zakasnelom dostavljanju ako je ponudilac znao ili je po prilikama mogao znati da je prihvatanje učinjeno blagovremeno. za prihvatanje ponude nije neophodna forma. od momenta zaključenja teku rokovi za pobijanje dužnikovih pravnih radnji – Paulijanska tužba. značajan ako dodje do sukoba zakona u vremenu 5. Ova teorija ima lošu stranu jer se ne može pouzdano utvrditi da li je ponudjeni zaista prihvatio ponudu.Postoji i teorijsko shvatanje. ugovor proizvodi pravna dejstva 2. ali ponudjeni može i da promeni odluku i odustane od prihvata pa da izjavu o odustajanju uputi bržim sredstvom od sredstva kojim je prihvat otposlat. 2. od momenta zaključenja ugovora.. tj. FORMA PRIHVATANJA Pravilo je da je prihvat neformalan. ponudilac može da liši prihvatanje takvog dejstva ako odmah po prijemu izjave izjavi da se više ne smatra vezanim ponudom ili tu izjavu učini prvog radnog dana po prijemu. koje nije zakonski izuzetak da prihvat može da odstupi od ponude. ali je ta izjava prispela na adresu ponudioca nakon isteka roka. a da se smatra da je prihvadena ponuda. Teorije o momentu zaključenja ugovora: 1. Ako je prihvat stigao nakon isteka vremena radi se o zakasnelom prihvatanju i ono ima karakter nove ponude učinjene od strane ponudjenog ponudiocu. značajan u slučaju propasti predmeta ugovora višom silom 4. MOMENAT ZAKLJUČENJA UGOVORA Značaj momenta zaključenja ugovora: 1.

mestom zaključenja ugovora se smatra mesto u kome je ponudilac imao prebivalište. kaže se da se radi o zabludi u koju je strana došla svojim postupcima. Nesklad unutrašnje i izjavljene volje se može javiti iz 2 uzroka: 1 Strana koja je izjavila volju nije bila dovoljno oprezna i nije sagledala posledice izjavljivanja pa je zbog njene neopreznosti došlo do nesaglasnosti. Značaj mesta zaključenja ugovora je u procesnom smislu. Problem je što ne može da se utvrdi kada je ponudilac saznao za pristanak pa je ona korigovana: 4. Mesna nadležnost suda se primenjuje prema mestu gde je zaključen ugovor. 5. Prijemom ponude se smatra da je došlo do susreta volja.prihvata ponudu. Potrebno je prisustvo svesti ponudioca o tome da je ponuda prihvadena. Kada postoji ovakva nesaglasnost. ZOO prihvata četvrtu teoriju. boravište ili sedište (u slučaju pravnog lica) u momentu kada je učinio ponudu. uzima se ono što proizilazi iz običaja. Ako se zajednička namera ne može pronadi. Ako ne može da se utvrdi na ova dva načina. 2 Do nesklada je došlo pod uticajem drugog ugovornika ili nekog trejdeg lica i tada se radi o prevari! NEDOSTACI SAGLASNOSTI (MANE VOLJE) 1. Teorija prijema – ugovor je zaključen kada ponudilac primi izjavu ponudjenog o prihvatanju ponude. Treba primeniti opšta pravila i voditi računa o okolnostima pod kojima je ugovor zaključen. MESTO ZAKLJUČENJA UGOVORA Po pravilu. Teorija namere stranaka – Zakon ne treba da utvrdjuje momenat zaključenja ugovora ved ga treba tražiti u svakom konkretnom sučaju. ugovor je zaključen kada je ponudilac saznao zaprihvatanje . ZABLUDA .

PREVARA ZABLUDA Zabluda nije definisana u ZOO ved u pravnoj teoriji. pribavilac traži ispunjenje ugovora. zabluda o kauzi postoji kada jedna strana pogrešno misli da postoji razlog njenog obvezivanja. Zabluda je pogrešna predstava o nekom elementu ugovora koja nije formirana niti podržavana pod uticajem drugih lica. neke utiču značajnije. Odgovornost za fizičke nedostatke postoji kada jedna stvar (predmet ugovora) ima odredjenu manu pa stvar ne odgovara svojoj svrsi ili nema svojstva koja su izričito ili prdutno dogovorena.rokovi za poništenje usled zablude su duži nego rokovi za poništenje na osnovu fizičkih nedostataka. Zabludu o bitnim svojstvima treba razlikovati od odgovornosti za fizičke nedostatke. d. novije. Kada jedan ugovrnik misli da e ugovor odnosi na jedan predmet. francusko i švajcarsko pravo – sistemom enumeracije se nabrajaju zablude koje su bitne. zabluda o predmetu ugovora je pogrešna predstava o predmetu ugovorene obaveze. Zabluda zbog netačnog prenosa volje.pravne posledice – ako predmet ima fizičke nedostatke. smanjenje cene ili poništenje ugovora . a neke imaju manji značaj. Sve ove zablude nemaju jednak uticaj na volju. PRETNJA 3. Postoje 2 sistema: 1. a odnosi se na neki drugi. g. odnosno kada nema svojstva zbog kojih jedna strana stvar nabavlja. Zbog toga ne pridaju sva prava istu relevantnost Razlika je u tome na koji način se odredjuju zablude koje su pravno relevantne. uže shvatanje – hemijski sastav predmeta ili namena predmeta 2. 2.. Druge zablude (osim pobrojanih) ne utiču na ugovor. b. Zabluda o bitnim svojstvima predmeta – o tome šta su bitna svojstva postoje 2 mišljenja: 1. šire shvatanje – svako svojstvo koje je bilo odlučujude za jednu ugovornu stranu da zaključi ugovor. nemačko pravo – postoji 1 opšta norma (opšti standard) koji daje mogudnost sudu da u svakom . zabluda o ličnosti je pogrešna predstava o bitnim svojstvima lica sa kojim se zaključuje ugvor e.cilj . Razlike: . a da taj razlog stvarno ne postoji f. a druga za to zna. Zabluda o prirodi ugovora je pogrešna pedstava o vrsti ugovora koji se zaključuje c. a. starije. Zabluda o pravu je posledica nepoznavanja prava h. Zabluda o činjenicama i.2. zabluda o motivu je pogrešna predstava o pobudi kod jedne ugovorne strane koja ga je opredelila da zaključi ugovor – posebno je značajna kod ugovora bez naknade i samo kod njih je pravno relevantna.

Posledica postojanja nesporazuma je apsolutna ništavost ugovora – nepostojanje ugovora. kada se nalazi u neizvinjavajudoj zabludi. 2. Strana koja je u zabludi ne može da traži poništenje: 1. Strana se našla u zabludi jer nije u pravnom prometu postupala sa pažnjom koja se od nje očekuje. bitne zablude u užem smislu: a. Plada štetu zbog nepoverenja u ugovor – negativni ugovorni interes! Ovo je izuzetak od pravila da kod rušljivosti pravo na naknadu ima strana na čijoj je strani razlog rušljivosti. Strana koja je u zabludi ima pravo da traži poništenje ugovora.kada se prema običaju u prometu ili prema zajedničkoj nameri ugovornih strana smatra bitnm tako da strana koja je bila u zabludi ne bi zaključila ugovor da je znala za pravo stanje stvari d. zabluda o motivu kod ugovora bez naknade Posledica zablude u užem smislu je relativna ništavost odnosno rušljivost ugovora.naknada štete – duguje strana koja je bila u zabludi. 2. zabluda o bitnim svojstvima predmeta b.restitutio – povradaj u predjašnje stanje .konkretnom slučaju utvrdi da li je neka zabluda bitna ili nebitna. zabluda o svakoj drugoj okolnosti . zabluda o prirodi ugovora b. zabluda o predmetu ugovora c. Posledice: . prošle su jedna mimo drugu). kada je ona sama skrivila zabludu tj. zabluda o kauzi ugovora Kada postji neka od ove 3 zablude postoji nesporazum (volje se uopšte nisu sjedinile. ZOO pravi razliku izmedju 2 vrste zabluda: 1. kada je druga strana spremna da ugovor izvrši onako kao što strana koja je u zabludi očekuje – kao da zablude nije ni bilo. Pravo na zahtevanje poništenja ističe godinu dana od dana saznanja za zabludu odnosno 3 godine od dana zaključenja ugovora. onda je u izvinjavajudoj zabludi i može da zahteva poništenje. zabluda oličnosti – ako je ugovor inutitu persone c. zablude prepreke: a. . Ako se nalazi u suprotnoj situaciji.

PREVARA . namera da se saugovornik dovede i održi u zabludi 2.postoji u dva slučaja: 1. potrebno je da strah bude opravdan – kada se iz okolnosti slučaja . ugovor je rušljiv. kod dobročinih ugovora – prevara od strane tredeg uvek dovodi do poništenja ugovora 2. kod ugovora sa naknadom – prevara dovodi do poništenja samo ako je saugovornik prevarene strane znao ili je prema prilikama mogao znati za toda je njegov saugovornik u zabludi. Pretnja je razlog za poništenje zbog relativne ništavosti! Rokovi su godinu dana i tri godine! ( subjektivni i objektivni). kada jedna strana održava u zabludi drugu ugovornu stranu u nameri da je navede na zaključenje ugovora Prevara drugačije utiče na ugovor u odnosu na zabludu. namera da se na taj način utiče na drugu stranu da zaključi ugovor. kada jedna strana ili neko tredi izazove zabludu kod druge ugovorne strane u nameri da jenavede na zaključenje ugovora 2. Svaka prevara utiče na ugovor čak i ako se zabluda u kojoj se našla jedna strana nije bitna.restitutio . Da bi pretnja proizvela dejstva. Rokovi za tužbu su godinu dana od saznanja za prevaru. Kod prevare uvek postoje dve namere: 1. PRETNJA Pretnja je moralna ili psihička prinuda oja se sastoji u tome što jedna strana ili neko trede lice izazove opravdan strah kod druge ugovorne strane da bi druga ugovorna strana pristala da zaključi ugovor. Posledice poništenja su: . Ako nema jedne od ove dve namere. Ako je ugovor sastavljen uz prisustvo prevare. prevara ne postoji. odnosno 3 godine od dana zaključenja ugovora.naknada štete (poverilac naknade štete je žrtva prevare!) Ako je prevaru izvršilo neko trede lice pravi se razlika: 1.

Zakon se smatra pravnim osnovom originarnog sticanja. KAUZA I ANIMUS CONTRAHENDI Animus contrahendi je namera jednog lica da izjavom svoje volje zaključi ugovor i preuzme dejstva tog ugovora na sebe. Postoje 2 stanovišta: 1. Činjenje i nečinjenje su neposredni predmet obligacije.causare – pobuda. Pavni osnov derivativnog sticanja je pravni posao.opšti bitni uslov za nastanak ugovora . Kauza se razlikuje od titulusa jer ona objašnjava zašto postoji sam pravni osnov.razlog obvezivanja (pravno značenje) Kauza i drugi slični instituti KAUZA I PREDMET UGOVORA I kauza i predmet ugovora su 2 opštebitna elementa za postojanje ugovora.u ZOO se kauza naziva osnov .obaveza alimentacije). U suprotnom ne postoji ni pravno relevantna animus contrahendi. Mogude je da predmet ugovora bude dopušten. KAUZA I TITULUS Titulus je pravni osnov prenosa jednog prava derivativnim putem iz imovine jednog lica u imovinu drugog lica. Strah nije opravdan ako pretnja nije protivpravna (ako se preti nečim što je dopušteno). predmet ugovora nema samostalnu i sopstvenu egzistenciju 2. . uzrok (vanpravno značenje) . Ovo stanovište je prihvadeno u našem pravu. a posredni predmet ugovora. telo ili neko drugo značajno dobro druge ugovorne strane ili njemu bliskog lica. Kauza je osnov osnova pravnog posla. Kauza prethodi animus contrahendi-ju. Ovo stanovište ima za posledicu da se uslovi za postojanje i dopuštenost predmeta cene posebno u odnosu na postojanje i dopuštenost kauze. KAUZA . razlog. Po Antidu – Zakon može biti osnov i po derivativnom sticanju (pr.zaključuje da je ozbiljnom opasnošdu ugrožen život. a kauza nedopuštena i obrnuto. predmet se odvaja od pojma kauze – predmet ugovora je isto što i predmet pravnog posla odnosno isto što i predmet obligacije. Mora da postoji svest o kauzi.

Tada je nastala teorija o kauzi. prava . Kod realnih ugovora.Republika – forma postaje jednostavnija. Postoji praktični i teorijski razlog za ovo tvrdjenje: 1. Na planu medj. Mora se znati šta je osnov. Uzrok promene je kauza pravnog posla. Kauzu ne poznaju sva prava (nemačko pravo. Doma. kauzu za nastanak ugovora. Postalo je nejasno zbog čega se ugovorn strane obavezuju (do sada je to bila forma).u promeni postojedeg subj. societas. a druga posledica prve.u prestanku subj. pravima su pravni poslovi. Osnovna postavka teorije je da je kauza razlog obvezivanja koji je isti u svim ugovorima iste vrste. prava. Neki ugovori su se mogli zaključivati i usmeno (emptio venditio. Praktični je u tome što zakon traži osnov tj. postavlja se pravilo da iz usmenog sporazuma nastaje obligacija.odnos izmedju dve pojave od kojih je prva uzrok druge. utvrdjivanje pojma kauze je bitno da bi se utvrdilo da li kauza postoji samo u ugovorima ili postoji i u drugim pravnim poslovima. . mandatum) . . prava Sredstva za ostvarivanje promene u subj. jedna strana se obavezuje zato što se druga strana obezuje prema njoj. razlog obvezivanja je bila forma. ugovor se zaključuje tako što jedna strana . Ispoljava se : . Promena koja se dešava u pravu je promena u postojedem poretku subjektivnog prava. ISTORIJA KAUZE U rimskom pravu. bez obzira gde se ona dešava mora da ima svoj uzrok. englesko pravo) ved poznaju ustanove koje su nalik na kauzu. locatio condutio.KAUZA-KAUZALITET-UZROČNOST. Dovoljna je samo jedna stipulacija.u nastanku subj. Sa teorijske tačke gledišta. U dvostrano obezujudim ugovorima.XVIII vek – dolazi do preokreta – umesto praila da ugovor obavezuje kada je reč data u odredjenoj formi. Svaka strana je morala da se obaveže dvema odvojenim stipulacijama. Kod kauzaliteta postoji princip da svaka promena. Teorije o kauzi koje su se javile do prve polovine XVIII veka se nazivaju : 1. kauza je bitna jer se u pogledu stvaranja jedinstvenog prava EU postavilo pitanje da li je kauza institut koji postoji u svim pravima ili je lokalnog karaktera. KLASIČNE TEORIJE O KAUZI Začetnik ove teorije je Francuz.ius civile – svečane reči na odredjenom mestu su stvarale obavezu da se to izvrši. Jedna strana je bila obavezna prema drugoj zbog toga što je u naročitoj formi rekla zakletvu kojom je božanstvu obedala da de nešto učiniti! Forma je obavezivala.ali nisu kauza. prava . 2.

Portalis je najviše doprineo teoriji o kauzi. U dobročinim ugovrima. Nemogude je redi da je kauza obeva jedne strane u stvari obaveza druge. Kao reakcija na klasičnu teoriju se javila: 2. Pitanje kauze se vezuje sa sferu zaključenja ugovora. kauza ne postoji pa nema potrebe govoriti o kauzi kada se govori o postojanju/nepostojanju predmeta ugovora. Po Antidu. objektivna shvatanja o kauzi C. Teorija je istorijski netačna jer se zasniva na pojmu kauze koji je u rimskom pravu imao drugo značenje. Teorija kauze je logički nemoguda. ali je u izvesnom smislu modifikovao i dopunio teoriju. B. mešovita shvatanja o kauzi . Kauza druge strane je što je ona primila odredjenu stvar (u tome što joj je predata stvar). Po Portalisu. predmet kritike je bilo shvatanje da je kauza animus donandi i intentio liberalis. zahtev da kauza u ugovoru mora biti moralna i poštena. Pojam kauze kod realnih ugovora je pogrešno postavljen i pogrešno izveden. Od polovine XIX veka nastaju brojne teorije u pravnoj nauci koje su pokušale da objasne razlog obvezivanja. Sve se mogu podeliti u tri grupe: A. Oni su sastavni deo namere za zaključenje ugovora i pogrešno je izdvojiti ih iz nje. subjektivne teorije (shvatanja) o kauzi B. Na onome ko tvrdi da nema kauze leži teret dokazivanja da to dokaže. kauza je animus donandi. C. Kod ugovora o poklonu. postavio je oborivu pretpostavku da u svakom ugovoru postoji kauza. Dodao je: 1. D. TEORIJA NEGACIJE KAUZE A. kauza ima psihološki izgled. on smatra da u dvostranim ugovorima kauza obaveze jedne strane nije samo u prestaciji druge strane negou srazmernoj prestaciji. Predaja stvari je akt kojim se ugovor zaključuje i to ne može biti kauza.preda drugoj strani odredjenu stvar. Kod oproštaja duga. Nemogude je da se kauza i dejstvo ugovora rode istovremeno. Teoretičar Potije je imao osnovne postavke iste kao i Doma. Iz nepoštene kauze ne može da nastane ugovor. Pojam kauze je nepotreban u pravu i sve ono što se postiže kauzom može da se postigne predmetom. Ako je predmet nemogud. kauza je intentio liberalis – namera da se drugome učini besplatna korist. Pored toga. Kod dobročinih ugovora. kauza je interes koji se hode ostvariti. SAVREMENE TEORIJE O KAUZI One obuhvataju shvatanja koja imaju različite pristupe problemu. Te teorije (do polovine XX veka) se nazivaju 3. 2.

Kapitanova kauza = izvršenje obaveze druge strane Ova modifikacija proizvodi dve pravne posledice: 1. Ogleda se u smanjenju imovine jednog lica. I dalje je postojao problem kako dokazati odlučujudu pobudu. 2. Taj cilj ne može biti ekonomski ili psihološki. a po neoklasičnoj ne ako obaveza nije nastala. Subjektivni treba da bude onaj ekvivalent koji je željen. Kauza ima psihološki izgled. Objektivni se vidi u ekvivalentu. kauza je pobuda – motiv za zaključenje ugovora. Prema njemu. Prema drugom stanovištu – kauza je odluka poklonodavca da ne traži ekonomski ekvivalent za svoje davanje. Problem je što pobude za zaključenje mogu biti različite. (NEOKLASIČNE TEORIJE – polazi od osnovnih postavki klasične teorije o kauzi). kauza je ekonomski ekvivalent koji vaka strana u dvostrano obaveznom ugovoru dobija od druge strane. Subjektivna shvatanja o kauzi – rodonačelnik subjektivnih shvatanja-Vinšaid Po ovom shvatanju. B. Kauza je pravni cilj koji ugovorne strane žele da postignu. Pravo moraju da interesuju samo pravni ciljevi. zastupa ga Kapitan. C. Pravni cilj je pravni efekat koji se postiže ugovorom. 2. u onome što se od druge strane dobija. Prema jednom stanovištu – kod ugovora o poklonu kauza je u negativnom ekonomskom efektu. nema obaveze jedne strane ako druga strana nije izvršila svoju obavezu. To je subjektivni momenat u pojmu kauze. . Problem je što je nedosledna pri objašnjenju kauze kod dobročinih ugovora. zastupa ga Mori. kauza je mogla da postoji i kada je predmet propao. nema kauze u ugovoru ako obaveza druge strane nije zasnovana jer nema svoj predmet. Objektivna shvatanja o kauzi – Andrija Gams Po ovom shvatanju. Mešovita shvatanja o kauzi – najnovije teorije iz prve polovine XX veka Ove teorije se mogu podeliti na 2 shvatanja: 1. Kauza postoji uvek kada su obaveze ugovornih strana ekvivalentne. On teži da u svom shvatanju kauze objedini subjektivne i objektivne momente. a to je cilj kome ugovorne strane teže. Ova teorija je prihvadena u ZOO. Zbog toga je ova teorija ubrzo korigovana stanovištem da nije bilo koja pobuda kauza ved samo odlučujuda pobuda – ona koja je neposredno predhodila donošenju odluke da se zaključi ugovor. Pravni cilj ima i svoju materijalnu realizaciju – ona je objektivni momenat i preko tog momenta se ova teorija vezuje za dominu teoriju: .A.Domina kauza = obaveza druge strane . Njegovo stanovište je objektivno-subjektivno. Polazi od shvatanja da je kauza razlog obvezivanja. kauza je željeni ekvivalent. Po klasičnoj teoriji.

Kauza kod dobročinih ugovora ima čisto psihološki izgled. Kauza je animus donandi kod poklona i intentio liberalis kod drugih dobročinih ugovora. Kapitanova teorija je značajna i zbog toga što postavlja odnos izmedju kauze i motiva. Kada su ostali motivi (ne i onaj koji je pravni cilj) bili nedopušteni u jednom teretnom pravnom poslu bili odlučujudi za jednu stranu, a druga ugovorna strana je znala za to, takav motiv ulazi u pojam kauze i čini čitavu kauzu nedopuštenom. Zbog toga de i ugovor biti ništav. Kada se radi o dobročinim ugovorima, motiv ulazi u sastav kauze i ako dr. strana nije znala da je nedopušten. KAUZA U ZOO - prihvadena je Kapitanova teorija - regulasana u 3 člana ZOO 51, 52, 53 - čl. 51. stav 1 Svaka ugovorna obaveza mora imati dopušten osnov. Stav 2 Osnov je nedopušten ako je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima. - Stav 3 Pretpostavlja se da obaveza ima osnov iako nije izražen.

Ugovori kod kojih kauza nije vidljiva - APSTRAKTNI UGOVORI –imaju kauzu, ali ona nije vidno izražena tako da je zbog toga nepoznata tredim licima. Ugovornim stranam je poznato šta je kauza. KAUZALNI UGOVORI – kauza je vidno izražena I ona je poznata kako ugovornim stranama, tako I tredim licima. Značaj razlikovanja se pkazuje u slučaju spora. U kauzalnom ugovoru poverilac mora da dokaže ugovor iz koga proizilazi njegovo potraživanje. Kod apstraktnih ugovora,poverilac ne mora da dokazuje postojanje ugovora. Pretpostavlja se da je dug priznat na osnovu nekog ugovora, ali dužnik bi mogao da ospori postojanje kauze. Da se ne bi desilo da se dužnik lako oslobadja obaveze, zakon uvodi poretpostavku da osnov postoji I kada nije izražen. Kod apstraktnih ugovora, ova pretpostavka teret dokazivanja prebacuje na dužnika. Kod dvostrano obaveznih ugovora u našem pravu, kauza obaveze jednoe strane je izvršenje obaveze druge srane. Pobude za zaključenje ugovora ne utiču na njegovu punovažnost izuzev ako je pobuda jedne ugovorne strane bila nedopuštna, a druga ugovorna strana je za to znala. Kada se izvrše obaveze – kauza nestaje – više se ne može tražiti dalje izvršenje. Kod dobročinih ugovora kauza je animus donandi I intentio liberalis. Pobude ulaze u pojam kauze. Zbog nedopuštene pobude je nedopuštena čitava kauza. Kad jedna strana izvrši obavezu, kauza svamim tim ne prestaje. I dalje postoji pravo da npr. poklonodavac očekuje blagodarnost od poklonoprimca I zbog toga ugovor može biti raskinut. Kod realnih ugovora kauza obaveze jedne strane se ogleda u tome što je ta strana nešto primila od druge strane. U našem pravu, realni ugovori ne postoje. Tradicionalni realni su regulisani kao konsensualni. Nastaju saglasnošdu volja. Jedini realni koji još uvek postoji je ugovor o kapari. Zaključuje se predajom

kapare . U privrednom pravu izuzetak je kod ugovora o prevozu robe.

ODSUSTVO, PRIVIDNOST I NEDOPUŠTENOST KAUZE Slučajevi odsustva kauze su vrlo retki. Odsustvo kauze postoji kada je obaveza nastala s' obzirom na bududi osnov koji se nije ostvario, koji više nije mogud ili je kasnije otpao. Pr.. priznanje duga unapredpre nego što je dug nastao. Prividnost kauze – prividna kauza se javlja u nekoliko oblika: 1. putativna – kada obe ugovorne strane imaju pogrešnu predstavu o tome da kauza postoji. Postoji obostrana zabluda o kauzi. 2. fiktivna – kauza koja ne postoji, ali se stvara privid pred tredim licima da kauza postoji. Prodavac iz fiktivnog ugovora može da traži nazad ono što je dao. 3. simulovana – ugovorne strane zaključuju jedan ugovor, ali stvaraju privid da su zaključile neki drugi ugovor. Posledica je da de važiti onaj ugovor koji je stvarno zaključen, a ne onaj koji je predstavljen.

Nedopuštena kauza – pre ZOO postojala u sudskoj praksi.

PREDMET UGOVORA - četvrti opštebitni uslov - pitanje predmeta manje diskutabilno od pitanja kauze - kauza se dobija odgovorom na pitanje zašto ugovor obavezuje - predmet se dobija odgovorom na pitanje na šta ugovor obavezuje Predmet ugovora je isto što i predmet obligacije: činjenje i nečinjenje. Predmet ugovora nije isto što i objekt ugovora. Svaki ugovor ima predmet, ali objekt imaju samo ugovori koji glase na predaju stvari. Neki ugovori imaju dva predmeta (dvostrano obavezni ugovori). Nasuprot njima stjoje jednostrano obavezni sa jednim predmetom. Da bi ugovor nastao, predmet mora da ima odredjene kvalitete. Da bude odredjen, mogud i dopušten. ODREDJENOST PREDMETA –na 2 načina: 1. neposredno 2. posredno Ugovorne strane po pravilu predmet odredjuju neposredno. Posredan način može biti dvostruk. Strane mogu u ugovoru navesti podatke na osnovu koga de se odrediti predmet ugovora. Takodje, strane mogu

predvideti da de predmet ugovora odrediti neko trede lice. Trede lice savesno i pošteno odredjuje predmet ugovora u odredjenom roku. Ako lice to ne učini, smatrade se da ugovor nije nastao. Kod ugovora o prodaji postoje posebna pravila: 1. Odredjivanje cene kod ugovora u privredi ZOO u čl. 25. stav 2 Ugovori u privredi su, u smislu ovog zakona, ugovori koje preduzeda i druga pravna lica koja obavljaju privrednu delatnost, kao i imaoci radnji i drugi pojedinci koji u vidu registrovanog zanimanja obavljaju neku privrednu delatnost zaključuju među sobom u obavljanju delatnosti koje sačinjavaju predmete njihovog poslovanja ili su u vezi sa tim delatnostima. Važi pravilo da ako cena nije odredjena niti ugovor ima dovoljno podataka za odredjivanje cene – takav ugovor nede biti ništav ved je kupac dužan da plati cenu koju je prodavac redovno npladivao u trenutku zaključenja, a u nedostatku te cene, bide obavezan da plati razumnu cenu. Čl. 462 ZOO stav 3, Pod razumnom cenom smatra se tekuda cena u vreme zaključenja ugovora, a ako se ona ne može utvrditi onda cena koju utvrđuje sud prema okolnostima slučaja.

2. Odredjivanje cne prepušteno tredom licu Ako trede lice nede ili ne može da odredi cenu, a ugovorne strane se ne slože nakandno niti ugovor raskinu, smatrade se da je ugovorena razumna cena. Čl. 465, stav 2 ZOO 3. Odredjivanje cne prepušteno na volju jednog ugovornika Važi pravilo da je takva odredba nepunovažna i smatrade se kao da cena nije ugovorena. Tada kupac duguje cenu kao u slučaju kada ona nije odredjena. Ugovor u privredi može ostati na snazi i kupac plada cenu koju je inače pladao ili razumnu cenu – čl. 466 ZOO Kada je predmet ugovora predaja stvari, važe dva pravila: 1. Individualno odredjena stvar – da bi se smatralo da je predmet ugovora dovoljno odredjen, ugvovor mora sadržati podatke kojima se otklanja svaka neizvesnost izmedju ugovornih strana šta je predmet ugovora. 2. Stvari odredjene po rodu – potrebno je da bude odredjena vrsta i količinia stvari. Ako nistu odredjeni smatrade se da ugovor nije nastao. Ne mora biti odredjen kvalitet i tada se smatra da je ugovoren srednji

subjektivnu – nastaje ugovor uprkos subjektivnoj nemogudnosti. 48 ZOO Ugovor zaključen pod odložnim uslovom ili rokom punovažan je ako je predmet obaveze koji je u početku bio nemogud postao mogud pre ostvarenja uslova ili isteka roka. 49 ZOO. . MOGUDNOST PREDMETA Ugovora nema ako njegov predmet nije faktički mogud. Na ništavost se može pozvati svako rpavno zainteresovano lice.ne može biti predmet ugovora izvršenje radnje koja predstavlja krivično delo. Početna.Ugovori koji bi imali za predmet budude nasledstvo ili fideikomis bi bili nedopušteni. Sud na ništavost pazi po službenoj dužnosti. Predmet obaveze je nedopušten ako je protivan prinudnim propisima. Nemogudnost može biti i: a. Naknadna nemogudnost ne utiče na nastanak nego na prestanak ugovora. Naknadna. DOPUŠTENOST PREDMETA Čl. Pravne posledice ugovora čiji predmet nije odredjen.kvalitet stvari. Materijalna nemogudnost se deli na : a. Predmet zabranjen normama gradjanskog prava – primer u ZON-u. objektivnu – ugovor nede nastati i ova nemogudnost je pravno relevantna b. javnom poretku ili dobrim običajima. Čl. mogud ili dopušten je apsolutna ništavost. inicijalna b. subsekventna Da bi ugovor nastao potrebno je da ne postoji inicjalna nemogudnost. zabrana zaključenja ugovora o nasledjivanju ili fideikomisarne supstitucije. Predmet ugovora mora biti mogud u momentu zaključenja ugovora. eksploziv/ Predmet je suprotan javnom poretku . ova nemogudnost je pravno irelevantna. Predmet je suprotan prinudnim propisima kada pojedini propisi izričito zabranjuju da odredjene stvari budu predmt prometa /otrov.

Propisujudi formu za ugovor o prometu nepokretnosti se ostvarivala kontrola da li neko stiče imovinu preko zakonskog maksimuma. Kod teretnih ugovora je drugačije jer postoji jednakost uzajamnih davanja. Bila je dominantna svrha forme do 70ih godina. Danas se kontroliše pladanje poreza – država. Zaštita privatnih interesa ugovornih stana. Kod pismenih ugovora. Danas ima nekoliko funkcija: 1. PODELA FORME – prema 3 kriterijuma: .u našem pravu važi princip konsensualizma /za nastanak ugovora nije neophodna forma. U odredjenim slučajevima je moguda konverzija. ta zabrana ne postoji pa je ova funkcija izgubila na značaju. forma ih tera na upoznavanje sa konsekvencama ugovora i na razmišljanje o ugovoru. opšteusvojenim znacima i konkludentnim radnjama/ . usmeno. uvek de ugovorne strane modi da ponude dokaz u sadržini ugovora – čak i ako dodje do sudskog spora. Volja se može izraziti pismeno. Dokazna funkcija forme.unapred predvidjen oblik u kome se izražava saglasnost volja ugovornih strana . ali i dalje postoji. Kod usmenih ugovora sedanje na ugovor bledi istranke mogu zaboraviti na šta su se obavezale. 2. Jedno vreme je ova funkcija je bila na prvom mestu. FORMA . Pravo na pozivanje na ništavost ne zastareva. Svrha forme – propisuje se iz različitih razloga. do kada traje ugovor. ali ugovorom može svoju obavezu preneti na kupca (što se u praksi najčešde i dešava). dovoljno je da postoji prosta usmena saglasnost. Dobijaju vreme dase raspitaju o pravu koje dobijaju iz ugovora.U tim izuzecima je zakonom predvidjeno da ugovor mora biti zaključen u odredjenoj formi. Do tada je psotojala zabrana sticanja prava svojine preko zakonskog maksimuma. propisujudi formu za neke ugovore ostvaruje kontrolu nad pladanjem poreza na promet apsolutnih prava.rečima. Kupac ne može da upiše pravno na nepokretnosti u katastar pre nego što plati porez na promet.Ne mogu se knvalidirati. porez na promet plada prodavac. Kada se ugovor zaključi usmeno. okolnosti mogu biti nejasne za ugovorne strane. Kada je ugovor zaključen pismeno.od principa konsensualizma postoje izuzeci. takva neizvesnost ne postoji. Naročito je ova tendencija za zaštitiom izražena kod dobročinih ugovora. POSEBNI BITNI USLOVI ZA NASTANAK UGOVORA Traže se za nastanak samo nekih ugovora – kada to predviti Zakon ili kada je to predvidjeno voljom ugovornih strana.zakonom bitan uslov . Po pravilu. Zaštita javnih interesa. postoji neizvesnost i ne mogu se osloniti ni na svedoke. 3. gestovima. Od 70ih godina .

Forma i fiskalne formalnosti Fiskalne formalnosti su mere propisane zakonom u cilju potvrdjivanja da su izvršene odredjene . Ima karakter službene radnje kada se daje zakonskom zastupniku ukoliko zaključuju ugovor kojim raspolažu imovinom maloletnika.. Forma i formalnosti publiciteta Formalnosti publiciteta su zakonom propisane mere koje služe za zaštitu tredih savesnih lica – upis prava svojine u zmljišne knjige /kada se radi o nepokretnostima/. dokaznu – ad probationem . bitnu. Odobrenje nije uslov za nastanak ugovora – može nastati i bez njega. lica pod starateljstvom. forma jeste. a nema je. Odobrenje ima značaj odložnog uslova za nastanak ugovornih dejstava jer ugovor nede proizvesti obaveze dok odobrenje ne bude dato. ugovor proizvodi pravna dejstva. 2. Odobrenje ima karakter izjave volje. 3. tj. U našem pravu je potrebno ograničeno poslovno sposobnom licu ili maloletnom licu odobrenje za zaključenje ugovora od strane roditelja odnosno staratelja. ugovornu formu RAZLIKOVANJE FORME I SLIČNIH PRAVNIH INSTITUTA 1.prema izvoru nastanka a. realnu formu . pismenu formu b. Odobrenje je izjava volje lica ili akt državnog organa kojim se izražava saglasnost za zaključenje ugovora. svečanu – ad solemnitatem b. ugovor ne nastaje. zakonsku formu b. Ako bude dato. Forma i odobrenje za zaključenje ugovora Forma je oblik kroz kji se izražava saglasnost volja i uslov za nastanak ugovora. Kada je propisana. formu javne isprave c. punovažno je nastao – formalnosti publiciteta nisu uslov za nastanak ili dejstva ugovora. Ako pravo svojine nije upisano u zemljišne knjige.prema dejstvu a.prema načinu ispoljavanja a. ugovor stvara obaveze za ugovorne strane.

finansijske obaveze u vezi sa ugovorom (registracija ugovora ili pečadenje ugovora). Imaju značaj sa stanovišta izvršenja finansijskih propisa ili obaveza, ali nemaju značaj za nastanak ugovora.

VRSTE FORME PISMENA FORMA

- sastoji se iz 2 elementa: 1. tekst izjave 2. potpis Ova dva elementa su bitna za potraživanje forme. TEKST IZJAVE može sastaviti: a. bilo koja ugovorna strana b. obe ugovorne strane c. trede lice - nije bitna podloga na kojoj se tekst piše - tekst izjave može biti napisan rukom, mehaničkim sredstvom, elektronskim sredstvima - broj primeraka nije značajan za punovažnost ugovora POTPIS – lični znak jednog lica koji se stavlja ispod teksta nekog dokumenta kojim neko potvrdjuje da je tvorac tog dokumenta ili da odobrava njegovu sadržinu. U gradjanskom pravu ima dvostruku funkciju: a. akt identifikacije volje jednog lica b. znak da je to lice izjavilo volju odredjene sadržine. - neophodno je da tekst izjave potpišu lica koja se ugovorom obavezuju - potpis mora da bude svojeručan (izuzetak samo kada neko ne zna da se potpiše i stavlja svoj rukoznak pred dva svedoka) - pravilo je da se potpis sastoji od imena i prezimena, ali je praksa otišla u drugom pravcu pa se u potpis unosi i titula, zanimanje, nadimak, pseudonim... Ipak, neophodno je da potpis sadrži dovoljno znakova da se pouzdano utvrdi ko je potpisnik ugovora - mesto stavljanja potpisa je po pravilu ispod teksta izjave jer važi pretpostavka de je istinito ono što se nalazi iznad potpisa, ali to nije neophodno. ZOO ne traži izričito da potpis bude na dnu teksta - za punovažnost pismene forme nije neophodan datum, ali je poželjan jer od tada ugovor proizvodi pravna dejstva i od tada počinju da teku izvesni rokovi - potpisi tredih lica (svedoka, lica koje je sastavilo ugovor...), nisu neophodna za punovažnost ugovora

Hiber FORMA JAVNE ISPRAVE - javna isprava – isprava koja potiče od državnog organa. Razlikovanje privatne i javne isprave – privatna je pismena izjava koju su sačinile stranke. Kod privatnih isprava je mogude dokazivati da ono što je u ispravi nije tačno i nema prioritet u odnosu na druge dokaze. Javna isprava je isprava u čijem nastanku učestvuje državni organ il drugi subjekt na koga su preneta javna ovlašdenja u kreiranju pismene ipsrave. Forma javne isprave je jedan od mogudih oblika da volja bude izražena. Vrsta forme po dejstvu: ad solemnitatem i ad probationem. Najčešde je javna isprava u formi ad solemnitatem. Zakon je predvidja da bi se štitio javni interes. Kod solemnizacije, javni organ daje privatnoj ispravi karakter javne isprave. Forma javne isprave ima posebni procesni – dokazni značaj i nezavisno od značaja za punovažnost ugovora. Javna isprava je (pismena) isprava koju sačinjava (izdaje, overava) nadležni organ. Oboriva pretpostavka je da je ono što je obuhvadeno javnom ispravom tačno, istinito. Izuzetno, može biti oboriva pretpostavka ili to postati protekom vremena tj. istekom odredjenih rokova. UGOVOR U FORMI JAVNE ISPRAVE Izajve volje su date uza sadejstvo državnog oragana koji im je u odredjenoj meri dao oblik ( pa od toga zavisi šta je obuhvadeno dejstvom javne isprave). Učešde državnog organa u formi javne isprave: a. OVERA POTPISA na privatnoj ispravi od strane državnog organa – potvrdjuje se da izjave volje potiču od strane lica naznačenih u ispravi – kod nas se naziva „legalizacija“ privatnih prava. b. SOLEMNIZACIJA privatne isprave podrazumeva da stranke sastave privatnu ispravu, a nadležni organ daje snagu javne isprave celom ugovoru (ne samo potpisima), potvrdjuje se da je sadržina ugovora zaista i izjava volje ugovornih strana. c. PUNA FORMA javne isprave – sačinjavanje ugovora od strane nadležnog organa na osnovu izjave volje ugovornih strana. Ceo ugovor je snadbeven snagom javne isprave. Kada državni organ solemnizira ugovor ili mu daje punu formu, može se desiti da je saglasnost volja

suprotna pravu ili moralu, i tada postoji razlika izmedju klauzula koje su: a. ništave – državni organ odbija da sačini tj. solemnizira ugovor b. rušljive – državni organ upozorava stranke da je takva klauzula potencijalna nevažnost takvog ugovora. Ako stranke ipak insistiraju na zaključenje ugovora sa takvom klauzulom, državni organ sačinjava ugovor uz napomenu da ih je upozorio.

Slučajevi zakonske forme javne isprave kod nas: 1. isključiva: promet nepokretnosti, naslednopravni ugovori, bračni ugovori 2. konkurentska: neke forme testamenta - forma javne isprave – i verodostojna isprava i izvršna isprava

VRSTE FORME: Vrste po poreklu, izvoru pravila o formu: a. zakonska forma – u zakonu predvidjeno da se ugovor propisuje u odredjenoj formi (ZOO ili drugi zakoni) b. ugovor(e)na forma – nstaje tao što se stranke u postupku zaljučenja ugovora sporazumeju da ugovor zaključe u odredjenoj formi. Vrste po dejstvu (značaju): a. ad solemnitatem – bitna forma, uslov za punovažnost ugovora. Moguda je konvalidacija kada ugovorne strane izvrše obavezu u celini ili pretežno i ako to nije protivno svrsi zbog koje je forma predvidjena (svrha može biti da štiti javni i privatni interes). b. ad probationem – dokazna forma. I u nedostatku forme, ugovor važi, ali se postojanje, sadržina, obim ugovornih obaveza mogu dokazivati samo formom. c. Ugovorna forma kojom se obezbedjuje prost dokaz o zaključenju i sadržini ugovora. Po ZOO, čl. 69, stav3: Ako su ugovorne strane predvidele posebnu formu samo da osiguraju dokaz svoga ugovora, ili da postignu što drugo, ugovor je zaključen kad je postignuta saglasnost o njegovoj sadržini, a za ugovarače je u isto vreme nastala obaveza da ugovoru daju predviđenu formu. Po čl. 70, stav 2 - Ugovor koji nije zaključen u ugovorenoj formi nema pravno dejstvo ukoliko su stranke punovažnost ugovora uslovile posebnom formom.

REALNA FORMA Realni ugovor se zaključuje predajom stvari, a druga strana prihvata obavezu da stvar vrati. Bivši realni su

ako se njima olakšava ili smanjuje obaveza. naknada stete-Djurdjevic predavanja NAKNADA ŠTETE Naknada štete je sadržina obaveze štetnika i istovremeno sankcija ya njegovu građansko pravnu odgovornost. Forme raskida PUNOVAŽNOST ISTOVREMENIH USMENIH POGODBI . Naknada štete nije represija.sastoji se u oduzomanju ili ograničavanju nekog prava počinioca.sada konsensualno realni ugovori i sastoje se iz 2 faze: 1. Ona se razlikuje od sankcija za krivičnopravnu odgovornost-represija.pored onog što je uneto u pismeni sporazum.ona nema za cilj nanošenje zla. Punovažnost istovremenih usmenig dopuna 3.nanošelje zla počiniocu krivičnog dela. ako te tačke nisu u suprotnosti sa sadržinom ugovora 4. a forma je propisana samo u interesu stranaka. konsensualna – stvara obavezu da stvar bude predata 2. ako te tačke nisu obuhvadene ugovorom (što se i podrazumeva) 3. ako su u pitanju sporedne tačke 2. stranke ugovore još nešto (usmeno). Pošto važi pretpostavka potpunosti. Punovažnost istovremneih usmenih izmena 4. punovažnost istovremenih dopuna proizvodi pravno dejstvo: 1.ona ima za cilj popravljanje ili izravnavanje .zakonska il ugovorna forma – važi samo ono što je u toj formi izraženo pa se postavljaju pitanja: 1. Punovažnost istovremenih usmenih pogodbi 2. obaveza druge strane da stvar vrati (nova saglasnost volja se postiže predajom. vradanjem stvari) PRETPOSTAVKA POTPUNOSTI ISPRAVE (FORME) . punovažnost nije suprotna cilju forme PUNOVAŽNOST ISTOVREMENIH IZMENA .

NOVČANA NAKNADA-to je naknada vrednosti stvari koju je ona imala pre prouzrokovanja štete.štetnik je dužan da da naknadu u novcu. Odnos izneđu ove dve vrste naknade: I. 1.Pitanje obima/visine/ obaveze naknade 1. Zove se još i NATURALNA RESTITUCIJA.Francusko.ved se dozvoljava sudu da u svakom konkretnom slučaju utvrdi prioritet-švajcarsko pravo III.USPOSTAVLJANJE RANIJEG STANJA-sastoji se u tome što je odgovorno lice dužno da stvari oštedenog dovoede u ono stanje u mome su se nalazile pre prouzrokovanja štete.stanja u imovini oštedenog lica u odnosu na stanje koje je postojalo pre prouzrokovanja štete.tako što de se oštedenom dati druga stvar iste vrste kao i stvar koja je oštedena 2.sprečavanje njenog uvedanja. 185 stav 1: Odgovorno lice dužno je uspostaviti stanje koje je bilo pre nego što je štete nastala.popravka oštedene stvai-to je prioriteten oblik naknade u našem pravu b.englesko pravo-prioritet ima naknada u novcu II. Skica:povreda nekog zakonskog interesa Naknada imovinske štete ima za cilj da popravi ono što se desilo u imovinskim dobrima nekog lica.Naknada štete ima kao posredan cilj nanošenje štete.PRAVILA O NAKNADI NEIMOVIMSKE ŠTETE PRAVILA O NAKNADI IMOVINSKE ŠTETE Imovinska šteta-umanjenje nečije imovine.Pitanje obima naknade-na koji način se šteta može nadoknaditi? a.da iznajmi vozilo od nekog renta car preduzeda da bi obavljao poslove/ .prioritet ima uspostavljanje ranijeg stanja-austrisko pravo i naš ZOO Čl.ali to nije suština naknade. Može biti izvrsena na tri načina: 1. /ako je stvar propala za koju se ne može dati druga stvar-umetnička slika/ Ako je uspostavljanje ranije stanja šteta ne uklanja u potpunosti onda se dosuđuje i naknada u novcu /u udesu automobil bude uništen.Pitanje obima naknade imovinske štete 2.povradaj stvari koja je oduzeta 3.nemačko.unapred se ne utvrđuje koji oblik ima priorite.pa dok je na popravci vlasnik mora. ZOO: I.dok čeka na popravku. Ako uspostavljanje ranijeg stanja nije mogude.ved stanje jednake ili približno jednake vrednoti stvari koje je bilo pre prouzrokoavanja štete. PRAVILA O NAKNADI IMOVINSKE ŠTETE II.Njome se ne uspostavlja stanje stvari koje je postojaloa pre prouzrokovanja štete.

ali ako je šteta prouzrokovana omaškom.visina naknade ne mora jednako da pogađa štetnike ako su različitog imovnog stanja.bez obzira na zahtev oštedenog.visina štete ne mora uvek odgovarati stepenu krivice. Štetnik treba da nadoknadi celokupnu štetu bez obzira na stepen krivice.Prema SGZ visina naknade bila je jednaka veličini štete.nije se morala nadoknaditi cela iznakla korist. Visina naknade ne treba da zavisi samo od veličine štete.izravnavanje stanja. Čl. Visina naknade uvek mora da odgovora veličini štete i na to nema nikakvog uticaja stepen krivice sa kojim je šteta prouzrokovana. Definitivno je na pušten sisitem iz SGZ donošenjem ZOO. 4.a otac mu je staklorezac/ Sud može sam. 3.Uspostavljane ranijeg stanja je pravilo u našem pravu.sud može umeriti naknadu izmaklog dobitka.To je ustanovljeno u interesu oštedenog. ZOO je prihvatio sistem potpune/integralne/naknade.dosuditi naknadu u novcu ako smatra da nije nužno da odgovorno lice uspostavlja ranije stanje-novina ZOO. II.ako je šteta prouzrokovana lakšim stepenom krivice štetnici treba blaže da odgovaraju.mogude je i sa blažim stepenom krivice prouzrokovati vedu štetu i obrnuto. Skica:čl 153 Ako je šteta prouzrokovana omaškom.koja se svakom mogla desiti.u sudskoj praksi.Ali to pravilo je dispozitivne prirode-oštedeni može svojom jednostranom voljom otkloniti primenu ovog pravila.Pitanje obima/visine/ obaveze naknade-pitanje određivnaja visine obaveze štetnika.ne postoje precizni kriterijumi za razlikovanje pojedinih stepena krivice.I po Skici se morala nakoknaditi potpuna šteta. I. Posle II svetskog rata počinje da se odstupa od tih pravila. .prema pravilima SGZ došlo bi se do toga da oštedeni priželjkuje da mu šteta bude pričinjena namerno. Srpsko pravo je do II svetskog rata prihvatalo I rešenje.ima pravo sa zahteva da mu se naknada da u novcu. Argumenti: 1. PRINCIP POTPUNE NAKNADE IMOVONSKE ŠTETE Cilj naknade imovinske štete je popravljanje.Ako je šteta bila prouzrokovan običnom nepažnjom štetnik je bio dužan da nadoknadi samo stvarnu štetu /ideja distributivne pravde/ Štetnici koji su štetu prouzrokovao istim stepenom krivice treba isto da odgovaraju za njenu naknadu.nego se mora uzeti u obzir i stepen krivice. 185 stav 4-sud de dosuditi oštedeniku nakandu u novcu kada on to zahteva. 2.ako je šteta prouzrokvana tešim stepenom krivice štetnici treba više da odgovraju.izuzeb kada okolnosti slučaja opravdavaju uspostavljanje ranijeg stanja! /malometnik razbije prozor.to je prepušteno sudu. Pomak je bila SKICA.ako je šteta bila prouzrokovana namerno ili grubom nepažnjom.pa bi onda i određivanje visine naknade bilo u rukama suda i njegove subjektivne ocene. Postoji saglasnost u tome da: Visina naknade koju štetnik duguje ne može biti veda od veličine štete koju je prouzrokovao! Postoji razlika u tome da li štetnik ono što duguje može da bude manje od veličine štete.kako bi dobio vedu naknadu. 2.

2.190 ZOO-Sud de uzimajudi u obzir i okolnosti koje su nastupile posle prouzrokovanja štete.a zatim na osnovu opsega sud utvrđuje naknadu.ali postoje i situacije kada naknada može da bude veda nego što iznosi šteta.kada je štetnik slabog imovnog stanja čl.dosuditi naknadu u iznosu koji je potreban da se oštedenikova materijalna situacija dovede u ono stanje u kome bi se nalazila da nije bilo štetne radnje ili propuštanja.Kada je štetnik prouzrokovao štetu radedi nešto na korist oštedenog. c.Naknada treba u svemu da bude ekvivalentna šteti.obim štete mora da dokaze oštedeni.te bi naknadapotpuna dovela ga u oskudicu. da je štetnik prilikom prouzrokovanja štete na stvarima oštedenog postupao sa pažnjom koju poklanja svojim stvarima II. da je štetnik prouzrokovao štetu radedi nešto u korist oštedenog.sud može odrediti visinu naknade prema vrednosti stvari koju je ona imala za oštedenog-afekciona vrednost. Prilikom odmeravanja visine naknade nema nikakav značaj stepen krivice.a njegov interes je da mu šteta bude nadoknađena u potpunosti. Uslov: -da je nečija stvar oštedena krivičnim delom sa umišljajem Sud de sačekati odluku krivičnog suda.a oštetnik je slabog imovnog stanja.bez nakande b.Sud mora sda vodi računa jedino da bude zaštiden interes oštedenog. Čl. Izmakla korist je bududa šteta-zbog toga se ona ne može cifarski dokazati od strane oštedenog. 189 ZOO stav1. 191 stav 1 – sud može. Čl. da je štetnik takvog imovnog stanja da bi ga isplata celokupne naknade dovela u oskudicu.vodedi računa o materijalnom stanju oštedenika. Potrebno je da oštedeni nije tako slabog imovnog stanja da bi on bez potpune nakande ostao bez važnih dobara koja su mu neophodna za život. Od principa potpune naknade postoje odstupanja.kada je stvar uništena ili oštedena krivičnim delom sa umišljajem. Kako sud utvrđuje visinu štete? -na osnovu dokaza koje mu podnese sam oštedeni.NAKNADA MANJA OD ŠTETE 1.tako i na naknadu izmakle dobiti.ako ona nije prouzrokovana ni namerno ni krajnjom nepažnjom. . Uslovi: a. I.Oštedenik ima pravo kako na naknadu obične štete.NAKNADA VEDA OD ŠTETE Čl.osuditi odgovorno lice da isplati manju naknadu nego što iznosi štete.Oštedeni mora cifarski odrediti visinu štete-kada je u pitanju stvarna šteta. 189 stav 4.ali nije neophodna pravosnažna sudska odluka. da štetnik nije prouzrokovao štetu ni namerno ni krajnjom nepažnjom b. Kada naknada može biti manja nego što iznoso šteta. Uslovi: a.Opseg.

2.U slučaju kad je šteta nastala kao posledica nečije smrti.nego prema momentu kada je šteta otklonjenatada se zna tačno njena visina.za grobnu muziku.troškove za sanduk.momenat presuđenja.telesne povrede ili oštedenja zdravlja 1.zbog toga što je u momentu otklanjanja štete on svoje nenovčano potraživanje pretvorio u novčano.čitulja.ali ne otklanja sve negativne posledice od momenta podnošenja tužbe do momenta pravosnažnosti.za sveštenika. U našoj sudskoj praksi postavljeno je pitanje da li štetnik treba da nadoknadi sve ove troškove?Dilema . Imovinska šteta može nastati i kao posledica nečije smrti. 3. Prema kom momentu se utvršuje visina naknade štete? Veličina štete se može menjati.troškovi posluženja.za nadgrobni spomenik.ne čekajudi odluku suda-tada visina štete se nede utvrđivati prema momentu presuđenja.nastaju 4 vrste troškova koje odgovorno lice mora da nadoknadi: a.za održavanje groba.Mana ovog rešenja je što ne vodi računa o tome da se veličina štete od momenta prouzrokovanja do pravosnažnog okončanja sudskog postupka o zahtevu oštedenog može povedati.momenat prouzrokovanja štete-prihvaden je u austrijskom pravu. Može se desiti da vrednost tog dela u momentu presudjenja biti vedi nego što je bila u momentu otklanjanja štete-on ima pravo na zateznu kamatu.Sud utvrđuje izmakle koristi na osnovu sopstvene koristi.momenat podnošenja tužbe sudu-prihvaden je bio u SGZ-ovo rešenje je bolje od predhodnog.Naknada imovinske štete u sličaju telesne povrede i oštedenja stvari 1. U obzir dolaze 3 momenta: 1.odnosno momenat donošenja odluke suda-po ZOO-prema veličini štete u momentu donošenja pravosnažne odluke MOMENAT ODREĐIVANJA VISINE ŠTETE Različit MOMENAT DOSPELOSTI OBAVEZE NA NAKNADU ŠTETE -to je momenat kada je šteta proutrokovana /od tog momenta oštedeni može tužiti štetnika sudu/ Oštedeni podnese zahtev za naknadu štete pa sam nadoknadi štetu.za grobno mesto. Sud mora angažovati veštaka i na osnovu nalaza veštaka utvrditi koliko de u bududnosti biti veličina izmakle dobiti.da bi se kasnije povedala i obrnuto.crnina.za ukop.vrši se na osnovu sadašnjih činjenica koje su poznate s obzirom na budude okolnosti koje se predpostavljaju.Naknada imovinske štete u slučaju smrti 2.U jednom momentu može biti manja.troškovi sahrane-obuhvataju izdatke koji su učinjeni za prevoz posmrtnih ostataka.

.lica koja je umrli izdržavao/lica koja po zakonu imaju subjektivno pravo da zahtevaju izdržavanje od umrlog i koja su to pravo ostvarola dok je umrli bio u životu/ 2.periodičnost naknade 4.zdravstveno stanje. Rodbina umrlog podiže spomenike različite veličine-da li treba nadoknaditi stvarne izdatke ili ih treba ograničiti. 2. Od 1970 god i proširene sednice Vrhovnog suda ZU i troškovi nadgrobnog spomenika se moraju nadoknaditi.ali koja je on pomagao materijalno dok je bio u životu/Štete koju ona trpe je povreda zakonitog interesa-svaki ozbiljan interes. b.nego da bude prvo na lečenju i tada gubi zaraduštetnik je dužan da nadoknadi izgubljenu zaradu koju umrli nije ostvario dok je bio na lečenju.ukupan iznos naknade nije unapred određen 3.visina izdržavanja koju bi oštedeni dobijao od poginulog da je ostao u životu-drugi kriterijum za .nisu tražili za života. Drugi troškovi u vezi sa lečenjem-troškovi puta koja su platila bliska lica da bi posedivala umrlog dok je bio u bolnici.čiji iznos nije unapred određen u ukupnom iznosu koji se plada periodično u unapred određenom iznosu: Obeležja: 1ona se duguje uvek u novcu 2.Pravo na nakandu ovih troškova imaju lica koja su stvarno učinila ove izdatke.brada i sestre ako su živeli u zajednici sa oštedenim/. Na naknadu troškova sahrane imaju pravo lica koja po zakonu imaju pravo na pravičnu novčanu naknadu za duševne bolove usled smrti bliskog lica /dete...porodično stanje.oko toga da li treba isplatiti troškove oko nadgrobnog spomenika.za obavljenu hirušku intervenciju.troškovi lečenja i drugi troškovi u vezi sa lečenjem-naknada koja se plada za obavljanje lekarskih usluga.lica koja je umrli redovno pomagao/lica koja nemaju subjektivno pravo da zehtevaju izržavanje.iznosi obroka su jednaki i unapred fiksirani Kako se određuje visina mesečnog obroka novčane rente? Visina novčane rente se odmerava s obzirom na sve okolnosti slučaja a ne može biti veda od onoga što bi oštedeni dobijao od poginulog da je ostao u životu..roditelji. 3. v.ako ti uslovi postoje i dalje oni mogu tražiti naknadu/ Pravo ovih lica nije izdržavanje ved pravo da zahtevaju naknadu štete zbog izgubljenog izdržavanja!!! Ova naknada se dosuđuje u novcu.ali koja bi to pravo prema umrlom imala da je on ostao u životu/pravo roditelja od deteta ako su nesposobna za rad i nemaju sredstava za život.lica koja za vreme života umrlog nisu ostvarila pravo na izdržavanje.kao i lica koja su po zakonu imalo pravo da zahtevaju izdržavanje od umrlog Imamo 3 kategorije lica koja imaju pravo na naknadu ovih troškova: 1. g.troškovi dovoženja i odvoženja umrlog dok je bio u bolnici..pod uslovom da su oni uobičajeni u mestu sahrane.supružnik. 1.naknada štete koju trpe lica koja je umrli izdržava ili redovno pomagao.nabavka lekova..Prema stanovištu sudova u ograničenom obimu....oni troškovi koji su učinjeni radi prestiža se ne računaju.izgubljena zarada-mogude je da lice ne umre odmah.koji se može na odgovarajudi način imovinski izraziti.Visina novčane rente se određuje s obzirom na okolnosti slučaja-imovno stanje..naknada troškova koje je umrli platio za boravak u sanatorijumu.

Po pravilu.izgubljena zarada oštedenog za vreme lečenja 3. Sud određuje koliki je iznos mesečne rente.npr.telesne povrede. ZOO propisao je da se novčana renta dosuđuje i zbog gubitka zarade usled potpune ili delimične nesposobnosti za rad.umanjenja ili gubitka radne spospobnosti oštedenog lica.ali ovo pravo stiče od momenta kada bi prema svojim ličnim sposobnostima i drugim okolnostima počeo da stiče zaradu.utvrđivanje visine novčane rente. 2.troškovi usled povedanja potreba oštedenog-u oblicima novčane rente 5.izgubljena zarada usled potpune ili delimične nesposobnosti za rad posle lečenja 4. Naknada imovinske štete u slučaju telesne povrede i oštedenja zdravlja 1.šteta ako su za njegovo dalje napredovanje uništene ili smanjene mogudnosti Izgubljena zarada jednaka razlici između zarade koju bi oštedeni ostvario i naknade za bolovanje koju dobija.oštedenja zdravlja.od takvog iznosa izkapitalizirane rente koju de dosuditi oštedenom.oštečeni može tražiti obezbeđenje za njegovo potraživanje-na primer:konstituisanje hitotekeOštedeni ima pravo da zahteva kapitaliziranje tj da se renta dosuđuje u celini u jednom ukupnom iznosu. Ugovor o delu sa nekim licem. Zarada nezaposlenog lica-pravo na naknadu zarade usled nesposobnosti za rad jer je umanjen obim poslova čijim obavljanjem neko doprinosi sopstvenom domadinstvu.Zarada zaposlenog lica je zarada koji zaposleni ostvaruje iz radnog odnosa tj.reta se određuje prema vremenu u kome postoje uslovi da bi oštedeni imao pravo da zahteva izdržavanje/onoliko koliko bi trajalo i samo izdržavanje/ Izuzetno može trajati i doživotno-kada bi izdržavanje bilo dosuđeno zbog nesposobnosti za rad i nedostatka sredstava za život poverioca izdržavanja. Trajanje rente može biti određeno a može trajati i doživotno. Pravo na novčanu rentu je lično pravo oštedenog. .troškovi lečenja i u vezi sa lečenjem 2.no to je zarada i koju to lice ostvaruje izvan radnog vremena po nekom drugom osnovu. U sudskoj praksi naknadu štete pod tačkom 3 imaju kako zaposlena tako i nezaposlena lica.jedino što se ne nadoknađuje je zarada iz neke nedozvoljene delatnosti.koje se kao takvo ne može prenositi na druga lica ni poslovima INTER VIVIOS ni poslovima MORTIS CAUSA-ako su iznosi rente dospeli onda se oni mogu preneti drugom licu-sporazum mora biti pismen a njime se regulišu rokovi o isplati obroka u momentu dospelosti prava na novčanu rentu postalo imovinsko pravo jer su dospeli iznosi rente ušli u imovinu oštedenog sa kojima može slobodno raspolagati-isto tako i ako je pokrenut sudski postupak u kome je štetnik pravosnažno osuđen na isplatu dospelih a neispladenih obroka.kao i zarada koji bi ostvario radom samom sebi/prihodi koje zaposleni ostvaruje radedi na svojoj imovini/.a ne u periodičnim davanjima-onda kada se ne pruži traženo obezbeđenje i drugi ozbiljni razlozi/odgovorno lice je strani državljanin/.pa de taj iznos pomnožiti sa predpotavljenim periodom u kome bi postojali uslovi da lice koje je bilo izdržavano ili primalo redovnu pomod od umrlog. na osnovu ugovora o radu . Ako dođe do promene okolnosti koje jesud imao u vidu štetnik i oštedeni mogu tražiti da se izmeni visina obroka koju je sud odredio-KLAUZULA REBUS SIC STANTIBUS. Student dok se nalazi na studijama nema pravo na naknadu za izgubljenom zaradom.

Novčana naknada 1. 198 stav 1-naknada štete nastale povredom časti-omalovažavanje nekog lica može da dođe i do imovinske štete ukoliko to lice ne zaključi određeni ugovor/javlja se kao izgubljena dobit/-lice koje je takvu izjavu dalo nadoknađuje i imovinsku štetu. 198 stav 2-naknada štete izazvana neistinitim navodima-može se pretrpeti i imovinska štete.povlačenje izjave ili šta drugo čime se postiže svrha naknade štete. oštedeni treba sa iskoristi novčanu naknadu kako bi pribavio neko drugo dobro. Čl. Tri načina: a.Uspostavljanje ranijeg stanja-u najvedem broju slučajeva nije mogude. objavljivanje ispravke na trošak štetnika b. Čl. Njen cilj je satisfakcija-zadovoljenje. odgvara se za štetu. 199 u slučaju povrede prava ličnosti sud može narediti na trošak štetnika objavljivanje presude odnosno ispravku. PRAVILA O NAKANDI NEIMOVINSKE ŠTETE Ima 2 oblika: 1. Povlačenje izjave-naknadna izjava samog štetnika kojom on opovrgava navode o nekom licu koje je izrekao /izneo/ u svojoj prethodnoj izjavi-efikasniji način uspostavljanja ranijeg stanja-ne može se u potpunosti uspostaviti ranije stanje.navodi koji se iznose su neistiniti 2.novčana naknada prema tome nije .onaj koje iznosio neistinite navode zna da su ti navodi neistiniti Štetnik odgovara za svaki stepen krivice-ako je nešto saopšteno iz obične nepažnje. objavljivanje presude na trošak štetnika b. uslovi da bi štetnik odgvarao: 1. Objavljuje se presuda čime se pravosnažno opovrgavaju tvrdnje iznete izjavama štetnika koje vređaju čast ili ugled nekog lica na trošak štetnika. II.Naknada imovinske štete izazvane povredom časti i širenja neistinitih navoda Čl.Novčana naknada Čl 200 ZOO Novčana naknada neimovinske štete nije reparacija.Uspostavljanje ranijeg stanja 2. Objavljivanje demantija tj ispravke neistinite informacije o oštedenom kojom je povređen ugled ili čast oštedenog-izjava oštedenika kojom on sam opovrgava neistinite tvrdnje. 2. povlačenje izjave kojom je povreda učinjena Sud može na zahtev oštedenog da odredi nešto drugo čime se potiže svrha naknade.

novčana naknada za duševne bolove usled smrti. 201 ZOO -duguje se zbog povrede afekcije prema nekom bliskom licu -afekcije-su naklonost.ved samo u posebnim slučajevima.Skica je priznala pravo na novčanu naknadu neimovinske štete .naručito o veličini i trajanju bola i straha .Nije nikada postao zakon.a to su oni koji su dužeg trjanja i intenzitete.ljubav koje gajimo prema nekom licu. To bi moglo dovesti do ekonomskog uništenja štetnika. Novčana naknada za duševne bolove u slučaju smrti ili teškog invaliditeta bliskog lica.po široj osnovi od ZOO-sud je mogao nezavisno od naknade imovinske štete. Sudovi ovu odredbu razumeju tako što se daje naknada samo za znatniju strah i bol. Za razliku od Skice.slobode i u nekim posebnim sličajevima/obljuba/.odnosno lice koje je postalo težak invalid -posredna žrtva-drugo lice koje trpi duševni bol usled smrti ili teškog invaliditeta žrtve.nikada poptuna-pravična novčana naknada-ona nikada ne može da otkloni sve posledice prouzrokovanja štete -novčana naknada se može dosuditi samo za fizičke bolove. Čl. Visina novčane naknade de biti veda ukoliko je bol više intenzivan i traje duže vreme ali i obrnuto. a. One mogu biti povređene na 2 načina.časti.tako što lice koje volimo izgubi život 2.ali je imao jak uticaj na sudove.jer bi ona služila bogadenju.povreda ugleda.ukoliko je to osnovano.u sudskoj praksi samo strah za sebe/ sopstveni život sopstvenu telesni integritet/ Da bi sud dao novčanu naknadu zakon mu nalaže da vodi računa o dve stvari -okolnosti slučaja. . 1. Konstantinovid-prvi put u našem pravu predviđena je mogodnost da se i za neimovinsku štetu može dati novčana naknada. naruženosti.psihičke bolove i strah ne treba davati novčanu naknadu.ZOO ne daje pravo na novčanu naknadu neimovinske štete ne daje je uvek.smrti bliskog lica. Ne trpe sva lica štetu istog intenziteta Monografija“Novčana naknada neimovinske štete“ prof.Sva lica čije su afekcije povređene usled smrti ne mogu imati pravo na novčanu naknadu.1951 donet je Nacrt zakona o naknadi štete-prof.o značaju povređenog dobra. za strah.privrženost.odanost.s obzirom na težinu krivice i težinu pričinjene štete.cilju kome služi novčana naknada/satisfakcija/kao i da se njome ne pogoduje težnjama koje su protivne njenoj prirodi i društvenoj svrsi.po ZOO neograničneno .kao i u njenom odsustvu dosuditi određenom licu svotu novca za pretrpljenu neimovinsku štetu.tako što lice koje volimo postane težak invalid Usled ovih povreda uvek imamo 2 žrtva -neposredno lice koje je umrlo.kada bi morao svima njima nadoknaditi štetu. Ranije se smatralo da za fizičke.Stankovid. Smrt jednog lica prouzrokuje duševen bolove svima koji su osedali prema njemu neku vrstu afekcije. duševne bolove-samo onaj koji je proistekao iz umanjenja životne aktivnosti.

b. vanbračni drug.brada i sestre-da su sa umrlim živeli u trajnoj zajednici života 5. intenzitet i trajanje povrede/bolova/ to nalažu.navedeno na obljubu ZOO je zadržao ovaj slučaj-čl 202 Razlika je u tome što po ZOO pravo na naknadu ima svako lice. Pravo na novčanu naknadu u posebnim slučajevima SGZ-ženskom licu koje je prinudom.jačina. nadređenosti. Naknada budude štete . ovo pravilo zavisi od okolnosti slučaja.vanbračni drug-da je postojala trajnija vanbračna zajednica Ova lica imaju pravo na novčanu naknadu samo ako sud nađe da okolnosti slučaja. Do donošenja ZOO.-da to pravo bude priznato samo onim licima koja trpe ozbiljnu imovinsku štetu-najbliži srodnici i bračni drug-uvek.krug lica koja imaju pravo na naknadu-deca. 2.zato što su izloženi prizoru patnje koje trpi neposredna žrtva.visine i trajanja bola.roditelji.Ovo pravo nemaju brada i sestre.stepen telesne povrede – samo ona telesna povreda.daje pravo na naknadu. ZOO-priznaje bliskim licima pravo na novčanu naknadu za njihove duševne bolove. I ovde. Dva ograničenja: 1.deca 3.koja je dovela do naročito teškog invaliditeta.ali i 4.a ne samo žensko lice.bračni drug 2. ZOO-delimično je prihvatio rešenje iz Skice -pravo na novčanu naknadu imaju članovi uže porodice: 1.ali i ostala lica koja trpe duševni bol zbog povrede afekcije ali samo ako dokažu da trpe dovoljno ozbiljnu imovinsku štetu.naknada neimovinske štete usled invaliditeta žrtve koja je preživela ali je povređena visokim stepenom invaliditeta.odnosom podređenosti.odnosno bez ispunjavanja dodatnih uslova. Neposredna žrtva trpi duševne bolove.bračni drug. Skica-da pravo na novčanu naknadu usled smrti imaju članovi uže porodice umrlog lica.posrednim žrtva nije bilo priznato pravo na novčanu naknadu za duševne bolove u slučaju teškog invaliditeta.ali duševne bolove trpe i druga lica-članovi njegove uže porodice.lukavstvom. Još jedan slučaj u ZOO-pravo na novčanu naknadu zbog duševnih bolova ima i lice koje je žrtva nekog krivičnog dela protiv dostojanstva ili morala.pod uslovom da postoji trajnija zajednica života. roditelji -uvek.

ali može trpeti štetu u nakom kasnijem periodu kada stekne psihičku i emocionalnu zrelost.koje tada ima 1 god. Zakon postoji da bi volji obezbedio pravnu snagu..Sud de na zahtev oštedenog lica dosuditi nakandu i za bududu štetu.pre svega na planu ličnog prava gde znači da svakom licu pripadaju određena lična prava kroz koja se izražava sloboda njegove ličnosti.-Pravo deteta kome je otac poginuo u sabradajnoj nesredi. -najopštija su : 1.ako je po redovnom toku stvari izvesno da de ona trajati i u bududnosti-ZOO. delo u kojem je teorija autonomije volje kompletno utemeljena je delo Žan Žak Ruso-a „Teorija društvenog ugovora“ . Hugo Grocijus je ove osnovne postulate izložio u svom delu „ O pravu rata i mira“ 1625. Ova teorija je ubrzo bila prihvadena u Francuskoj i predstavlja inspiraciju građanske revolucije.jedino pravo koje se može suprostaviti subjektivnom građanskom pravu. U Nemačkoj fiilozofiji najvedi zagovornik je bio Kant.izražena u principu neograničenog prava svojine Nasledno pravo.autonomija volje izražava se u principu slobode ugovaranja . Neka su opštija od drugih u smislu da ostala proizilaze iz tih opštih. ne može u momentu smrti trpeti duševni bol. -ovi principi su ugrađeni u francusku Deklaraciju o pravima čoveka i građanina. „Kritika čistog uma“ i „Osnovi metafizike morala“ Teorija autonomije volje je primenjena u svim oblastima građanskog prava.moralne filozofije razvio princip teorije autonomije volje. Predavanja 2011. Pravo ne proizilazi iz zakona ved individualne volje čoveka. OSNOVNA NAČELA ZOO Nalazi se čitav niz načela ali nemaju sva isti značaj.zbog toga zakon ne sme postavljati bilo koja ograničenja slobodi volje. NAČELO AUTONOMIJE VOLJE 2. Stvarno pravo.u principu slobode zaveštanja Obligaciono pravo.NAČELO SAVESNOSTI I POŠTENJA NAČELO AUTONOMIJE VOLJE:filozofsko načelo koje kaže da je individualna čovekova volja iznad zakona.individualna volja koja zajedno sa voljom drugog lica sklapa ugovor je osnovna funkcija svake države. Volja čoveka je neprikosnovena i suverena i ona stvara pravo. On je dalje na planu etike. -subjektivno građansko pravo-pravo iz neposredne čovekove volje -božansko pravu.

jednakih vrednosti ugovornih davanja između stranaka -postoji u dvostranim ugovorima i u skladu sa tim ono što daje jedna strana mora biti jednako vredno.Sloboda ugovaranja je pravo svakog lica da odluči da li de da zaključi ugovor ili ne.biti moralno ispravan.svaki učesnik u obligacionom odnosu ima jednaka prava kao drugi učesnik u obligacionomodnosu i jedna strana ne može imati više prava.znači da se od normi može odstupiti voljom učesnika u obligacionom odnosu. Iz oba ova načela poizilaze neka uža. Ni u jednom od ovih grana prava sloboda nije neograničena.načelo ravnopravnosti strana u obligacionom odnosu .načelo ekvivalencije. ne činiti ništa što je nedolično i nečasno. 3. Savesnost i poštenje je vrlo teško definisati: biti savestan. Ako su prestacije nejednake postoji narušavanje principa .načelo opštosti i dispozitivnosti normi obligacionog prava . Iz načela autonomije volje izvode se 4 uža načela: 1. U obligacionom pravu je ograničena sloboda da se odluči da li de se ugovor zaključiti (ugovor o osiguranju od odgovornosti za štetu prouzrokovanu tredim licima). 4. NAČELO SAVESNOSTI I POŠTENJA. Volja po ovom načelu mora biti pokorena opštim moralnim principima i zakonu.Načelo konsenzualizma -ugovori nastaju prostom sagasnošdu volja -nije potrebno ispunjenje zakonom predviđene bilo koje forme -dovoljno je da se usmeno izjasne saglasnosti da nastane ugovor Iz načela savesnosti i poštenja proizilaze: 1. -dispozitivnost.načelo zabrane zloupotrebe prava -zabranjeno je poveriocu u obligacionom odnosu da svoja prava izvršava suprotno cilju zbog koga je ono zakonom ustanovljeno ili priznato. 2.suprotnost autonomiji volje.opšta norma obligacionog prava -treba shvatiti da su one opšteg karaktera u odnosu na sve druge norme.raditi nešto po svojoj savesti biti pošten.a načelu savesnosti i poštenja ističe značaj interesa zajednice odnosno društva i daje prednost tim interesima.Načelo o zabrani stvaranja i iskorišdavanja monopolskog položaja na tržistu -zabranjeni su ugovori na osnovu kojih bi jedan privredni subjekt stvorio za sebe dominantan položaj u odnosu na drugog učesnika na tržištu. 2.s kime de da zaključi i u saglasnosti sa drugim licem uredi sadržinu ugovora. -ograničena sloboda da se zaključi neki drugi ugovor (pravo preče kupovine) -ograničena i sloboda da se uredi sadržina u nekim situacijama tako što zakon propisuje sadržinu ugovora ili u pojedinim slučajevima u ugovora u prodaji propisuje maksimalnu cenu za određene proizvode. Autonomija volje ističe pojedinca i njegovu volju.

novčane i nenovčane 2.načelo zabrane prouzrokovanja štete -svako je dužan da se suzdržava od postupaka kojima se drugom nanosi šteta 4.načelo postupanja u skladu sa dobrim poslovnim običajima PODELE OBLIGACIJA 1. Prema trajanju: 1. 1. obligacije cilja i sredstva 2.načelo o dužnostima ispunjavanja obaveza iz zakonom propisanih izvora obligacija 5.-strana na čiju štetu je to načelo povređeno ima pravo određeno posebnim pravilima (time se štiti princip ekvivalencije) . solidarne 3.ta pravila su propisana u posebnoj glavi ZOO „dvostrani ugovori“ .to su slededa pravila: a) pravila o odgovornosti prenosioca za fizičke nedostatke b) pravila o odgovornosti prenosioca za pravne nedostatke c) pravila o prekomernim oštedenjia d) pravilao zelenaškom ugovoru đ) pravila o izmeni ugovora zbog promenjenih okolnosti e) pravila o monetarnom nominalizmu 3.načelo određene pažnje u izvršavanju obaveza i ostvarivanju prava 6.fakultativne i kumulativne 4. pozitivne i negativne obligacije 3. alternativne.individualizovane i generičke 2.deljive i nedeljive 2.S obzirom na predmet: 1. S obzirom na množinu subjekata: 1. S obzirom na množinu predmeta.trenutne obligacije .

civilne. 2. Nenovčane obligacije su brojnije (ug.zakupa) 2.ugovora (obaveza pladanja cene.određuje država što je onaj iznos koji je određen brojkama na novčanici odnosno kovanom novcu. Predmet novčane obaveze: novac i to ne svaki novac ved onaj koji se nalazi u važedem opticaju. Postoje 2 izuzetka kada predmet ispunjenja može biti i strani novac: 1.iz prouzrokovanja štete.potpune obligacije. nominalnu vrednost.o delu). Dužnik i poverilac prilikom ugovaranja ugovaraju da de platiti onu vrstu novca koja je njihova unutrašnja vrednost.obligacije koje nastaju na osnovu ugovora i obligacije koje nastaju na osnovu zakona 3.javno obedanje nagrade.a može se desiti i suprotno da se .glase na predaju neke druge stvari ili na određeno činjenje ili nečinjenje Novčane obligacije u životu najčešde nastaju iz: 1.postoji korelacija poverioca -dužnika 2.o prodaji. Novac treba razlikovati od novca kao predmeta ispunjenja obaveze. Prema sankciji: 1.kauzalne i apstraktne 2.nemaju sankciju. kod pladanja zakupnine kod ugovora o zakupu nepokretnosti (zakupnina može biti ispladena u stranom novcu ako se vrši sa deviznog računa zakupca na devizni račun zakupodavca) Dve strane mogu da ugovore i stranu valutu međutim ukoliko dođe do spora isplata koja je ugovorena u stranoj valuti ne može se tražiti u toj valuti ved u dinarima i to prema kursu din. Novčana obaveza može da glasi i na strani novac ukoliko je u optcaju u nekoj drugoj državi. Nenovčane. Prema kauzi: 1. Nastaje i iz drugih izvora obligacija: poslovodstvo bez naloga. Kod novčanih obaveza za razliku od nenovčanih postavlja se problem utvrđivanja njene visine: Novac ima dve vrednosti: 1. lične i nelične Novčane obligacije.2.koja se određuje po zakonima tržišta prema odnosu ponude i tražnje 2. Može se desiti da se unutrašnja vrednost novca smanji tako da dođe do depresijacije novca. isplata cene kod ugovora o prodaji koji za predmet ima nepokretnost (ako se isplata vrši sa deviznog računa kupca na devizni račun prodavca. trajne 5.ako se vrši na ruke ovaj izuzetak ne važi). unutrašnju (kupovnu). prirodne.i ne mogu imati mogudnost prinudnog izvršenja 6. U momentu kad nastaje obligacija odnos unutrašnje i nominalne vrednosti se poklapa. Kod trajnih obligacija može dodi do nesklada unutrašnje i nominalne vrednosti.su one koje glase na predaju određene sume novca. Predmet ispunjenja obaveze mora biti domadi novac.ug.

indeksna klauzula.kako bi se ove dve vrednosti uskladile 2. razlozi su pravna sigurnost i princip savesnosti i poštenja. devizna klauzula.je odredba u ugovoru na osnovu koje poverilac i dužnik utvrđuju da de se visina novčane obaveze u dinarima odrediti na osnovu kursa dinara prema određenoj stranoj valuti..dužnik treba da isplatii onu sumu novca koja odgovara unutrašnjoj vrednosti novca.stopa rasta cene određenog proizvoda) -kad je ugovorena ovakva klauzula daje pravo poveriocu nove obaveze da zahteva od dužnika da mu isplati onu sumu novca koja je obračunata prema dogovorenom indeksu. 2.shvatanje o monetarnom nominalizmu.odredba ugovora između dužnika i poverioca na osnovu koje odlučuju da de se visina novčane sume utvrditi prema vrednosti određene količine zlata na dan isplate.na osnovu koje oni utvrđuju da de se visina novčane obaveze revalorizovati prema određenom indeksu. Stopa rasta prosečne plate. Pored valorizacije na osnovu ugovora mogude je dodi u našem pravu i do valorizacije na osnovu sudske odluke. 3. (ovde se ugovara da de se visina naknade koja jedna strana duguje nakon obavljenog posla zavisiti od cene materijala i cene rada i drugih elemenata koji utiču na troškove proizvodnje). odnosno ugovor izveden iz ugovora o delu-ugovor o građenju. ovde je indeks zapravo porast troškova rada cene materijala na određenom tržištu u određenom vremenu.u praksi se pribegava ugovornim obezbeđivanju klauzula kojim se obezbeđuje usklađivanje nominalne i unutrašnje vrednosti novca.je jedna varijanta indeksne klauzule i obično se ugovara kod ugovora u kojima se jedna strana obavezuje da izradi i isporuči određene predmete drugoj ugovornoj strani . Klauzule.najčešde prema kursu dinara u odnosu na evro. shvatanje o monetarnom valorizmu. . Postoje pravila koja omogudavaju sudu da pod uslovima predviđenim u tim pravilima svojom odlikom valorizuju novčanu obavezu tako što de visinu novčane obaveze uskladiti sa promenama u unutrašnju vrednost novca.vrednost novca poveda. (npr.a to su ugovor o delu.. Taj indeks može biti različit i tu postoji potpuna sloboda poverioca i dužnika njegovog ugovaranja. Ako je došlo do promene unutrašnje vrednosti novca onda dužnik treba da plati vedu sumu novca-nominalnu.klizna skala. Sredstva ugovornog valorizma: 1.odredba u ugovoru koji zaključuje poverilac i dužnik. Kada dođe do nesklada postavlja se pitanje kojoj vrednosti dati prednost: -dvostruko shvatanje: 1.zlatna klauzula. U svim pravilima su prihvadene dve teorije. 4. bez obzira što je u međuvremenu došlo do promene u unutrašnjoj vrednosti.dužnik treba da isplati onu sumu novca na koju njegova obaveza glasi.

Ako je u interesu dužnika. Ako isplata u pošti nije dogovorena ved samoinicijativno onda se . Ako mesto ispunjenja nije ugovorom određen onda kod novčanih obligacija važi pravilo da se ispunjavaju u prebialištu.a koje otežavaju izvršenje ugovorne obaveze ili onemogudavaju ostvarenje svrhe. Plada se u fiksnom iznosu koji utvrđuje sud u presudi. . Poverilac nede pasti u poverilačku docnju ako odbije da primi isunjenje.onda se smatra da je novčana obaveza ispunjena kada banka poverioca dobije novčanu doznaku u korist poverioca ili virman (nalog) od stane dužnika banke da izvrši isplatu u korist poveriočevog računa.pravilo o promenama iznosa naknade štete u obliku novčane rente -novčana renta je jedna vrsta novčane naknade štete koju štetnik duguje u slučaju kada je oštedenom prouzrokovao štetu smrdu. .na ruke 2.banke ili druge finansijske organizacije kod koje poverilac novčane obaveze ima otvoren račun.a poverilac dužnost da primi ispunjenje.onda dužnik obavezu ima pravo da ispuni pre roka. prirode obaveze i ostale okolnosti koje su postojale u momentu nastanka.1.sud može da iznos rente uveda na zahtev oštedenog kako bi njena suma bila usklađena sa promenama u untrašnjoj vrednosti novca. Dužnik je dužan da donese sumu koju duguje.boravišta odnosno sedišta dužnika. Mogudnost ispunjenja obaveze pre roka: opšte pravilo: moraju se ispuniti u momentu koji je određen dogovorom ili posebnim pravilima koji važe za pojedine imenovane ugovore.razlike novčane i nenovčane obaveze se ogledaju u pogledu mesta izvršenja Mesto ispunjenja.(bilo novčana ili nenovčana) utvrđuje poverilac i dužnik na osnovu ugovora. ako se ne može ispuniti na osnovu posebnog propisa onda se određuje na osnovu svrhe.boravištu poverioca u času ispunjenja. 2. Nenovčane-važi pravilo da je to mesto prebivališta. onda ukoliko je takva isporuka ugovorena smatra se da je dužnik ispunio obavezu kad uplati novac. 3.onda dužnik nema pravo da zahteva od poverioca da primi ispunjenje koje mu on nudi.ako se isplata ne vrši na ruke ved preko tredeg lica. Razlika novčane i nenovčane obaveze.ako je ugovoren rok u njegovom interesu Kad se smatra da je ispunio obavezu: 1.sud je ovlašden da na zahtev jedne ugovorne strane u dvostranom ugovoru izmeni pojedine ugovorne odredbe ako se posle zaključenja ugovora pojave okolnosti koje ugovorne strane u tom momentu nisu mogle da predvide. -nenovčane obaveze – vodi se računa da li je rok ugovoren u interesu dužnika ili poverioca.telesnom povredom ili oštedenjem zdravlja.pravila o raskidanju ili izmenama ugovora zbog promenjenih okolnosti .karakteristika novčane rente je u tome što se ona plada oštedenom mesečno i u jednom periodu a najkasnije do njegove smrti. Ako on to odbije čini neopozvano i pada u poverilačku docnju.kad se ispalata vrši preko pošte. Ako je rok ugovoren u interesu poverioca. s tim što je dužan da o tome obavesti poverioca i da pazi da to ne bude u nevreme. novčane obaveze se mogu ispuniti pre roka što znači da dužnik ima pravo da ispuni obavezu.

fiksni. Visina zatezne kamata se utvrđuje isključivo zakonom.je stopa rasta cene na malo u određenom mesecu. Sloboda ugovaranja ne može biti široko postavljena zbog toga što ugovaranje kamate može biti izvor zelenašenja. Duguje se od momenta kad je nastala obaveza pa do momenta njenog ispunjenja. (npr. ali može biti ugovorena i za nenovčanu obavezu koja glasi na predaju stvari određenih po rodu. Ukoliko bi ugovorili takva odreba bi bila apsolutno ništava. Visina kamate utvrđuje se ugovorom poverioca i dužnika ali sloboda ugovaranja visine ugovorne kamate je bitno ograničena. Duguje se samo u novcu za razliku od ugovorne koja se može dugovati i u drugim nekim zamenjljivim stvarima. Duguje se samo od momenta kada dužnik dođe u docnju za ispunjenje svoje obaveze ( a to je prvog narednog dana od roka kad je trebao da ispuni obavezu).smatra da je obaveza izvršena onda kada pošta isplati poveriocu iznos koji je dužnik uplatio.kamata koja se duguje isključivo za novčane obaveze. Po pravnoj prirodi ugovorna kamata je nakanada koju dužnik plada poveriocu za kamatu koju je imao od upotrebe njegovog novca ili neke zamenljivih stvari.ovaj iznos predstavlja nakanadu štete koju je poverilac pretrpeo 2. Kad se radi o odnosima privrednih subjekata ZOO je postavio pravilo da de se najveda visina ugovorne kamate odrediti posebnim zakonom(koji nije donet).a sudovi rešavajudi sporove za isplatu preterano visoke kamate primenjuju pravilo o ekvivalenciji uzajamnih davanja (čl. U ZOO je visina stope ugovorne kamate u odnosima između pojedinaca utvrđena na gornji iznos koji odgovara visini kamatne stope koju banka plada na štedne uloge po viđenju. . promenljivi. Ona se duguje po pravilu uz novčane obaveze.15 ZOO). Poverilac i dužnik ne mogu ugovoriti visinu zatezne kamata ugovorom. -kamatna stopa po ovom zakonu sastoji se iz dva dela: 1.je ona koja se utvrđuje ugovorom između poverioca i dužnika. Zakon kojim je određena visina stope zatazne kamate se zove Zakon o visini stope zatezne kamate. Zavod za statistiku utvrđuje ovu stopu. KAMATA Za novčane i nenovčane obaveze vezuje se kamata.kamata se može ugovoriti i kod nenovčanog zajma.na predaju koja glasi još na predaju određenih zamenljivih stvari).0. Može se desiti da se ugovori kamata ali ne i visina. Poverilac može iskoristiti potrebu dužnika za novcem da bi za sebe ugovorio kamatu koja ne odgovara tržišnoj vrednosti novca.5% . U obligacionom pravu kamata je sporedna obaveza dužnika i može biti Ugovorna Zakonska ili zatezna Ugovorna kamata. U ovom slučaju dužnik de biti dužan da isplati kamatu koju banka plada na štedne uloge po viđenju. Zatezna kamata.

)ugovorne. Takve obligacije se nazivaju pluralističke. Često se takva kamata naziva procesna kamata.u bankarsim poslovima.nedeljive 1. O BLIGACIJE SA VIŠE DUŽNIKA ILI POVERIOCA Na poverilačkoj strani ili dužničkoj u obligaciji može da bude više lica. Uslovi za isplatu te naknade moraju biti dokazani da je pretrpeo štetu.deljive 2. . bankarskim ugovorima ne važi pravilo zabrane napladivanja kamate na kamatu. Pravna priroda zatezne kamate: nije naknada za upotrebnu vrednost novca ved je pretpostavljena naknada štete(ona je sankcija za dužnika).Deljive obligacije.a ako je obligacija pluralistička onda pitanje da li je predmet deljiv ima veliki značaj. i ako tom podelom ceo predmet ne gubi ništa od svoje vrednosti. b. Ako nije ugovoreno drugačije odnosno ako u pluralističkim obligacijama ima više poverilaca onda . Najčešde su one koje glase na predaju stvari određene po rodu (novčane obligacije).Konačna visina se utvrđuje tako što se iznos glavnog novčanog duga prvo uveda za stopu rasta cena na malo u određenom mesecu.na jednoj ili drugoj strani samo jedno lice.tj.)zatezne.na iznos zatezne kamate počinje da teče kamata od momenta kada je poverilac podneo u sudu zahtev za njenu isporuku. Pretpostavljena je zbog toga što poverilac ne mora da pokazuje da je zaista pretrpeo štetu. Kada u jednoj dualističkoj obligaciji postoji deljiv predmet onda se tu ne postavljaju nikakvi pravni problemi.5 % Anatocizam (kamata na kamatu). Ako je pluralistička obligacija deljiva onda je pravilo da se obligacija deli među dužnicima i to na jednake delove.da na taj iznos teče kamata. Ako je šteta koju je pretrpeo veda od iznosa koji dobija od iznosa zatezne kamate on ima pravo da zahteva i naknadu takve štete-pravo na potpunu naknadu.da postoji uzročna veza (krivica dužnika ne mora da se dokazuje jer se pretpostavlja).a ne bude ispladen. postoje izuzeci i kod ugovorne i kod zatezne kamate a. S obzirom na to kako ova lica duguju odnosno potražuju mogu se podeliti na : 1.ne može se ugovoriti kada kamata dospe na isplatu. a zatim se tako uvedani iznos pomnoži sa fiksnom stopom od 0.a to znači čiji se predmet može podeliti i ispuniti u više delova koji imaju isto svojstvo kao ceo predmet.su one obligacije čiji je predmet deljiv.solidarne 3.mogude je da poverilac i dužnik dogovore da de se stopa ugovorne kamate povedati ukoliko dužnik ne ispati kamatu u momentu kad dospe. Dualističke.

Ako taj dužnik dođe u docnju. Od ovog pravila postoji izuzetak koji važi kod ugovora u privredi. Njihov predmet bi se mogao podeliti i svaki dužnik mogao bi ispuniti samo svoj deo.ali tako da svaki deo bude zaseban.poverilac koji nije uspeo da naplati svoje potraživanje ne može da zahteva od prvog da mu ustupi svoj deo napladen od potraživanja. Kada jedan od ove trojice ispuni obavezu obligacija se gasi. Uprkos tome što je predmet deljiv u solidarnim obligacijama predmet se duguje i potražuje u celini. Do takvih promena dolazi zato što zakon uređuje ili zato što je solidarnost ustanovljena pravnim poslom.aktivne-ako na poverilačkoj strani ima više lica 2. Karakteristike zajedničkih obligacija: dug.njegov dug prema poveriocu se gasi i on ne odgovara za deo duga koji pada na drugog dužnika. Svi dužnici predstavljaju jednog subjekta obligacija i zbog toga se kaže da duguju „svi za jednog. 1.kao npr.Solidarne obligacije. Tada ZOO uvodi pretpostavku o njihovoj solidarnosti. Dužnik odnosno poverilac nema pravo da zahteva ispunjenje obaveze kod onog kojem rok nije dospeo.a ne u delovima. Kod aktivnih zajedničkih obligacija ako jedan poverilac naplati svoje potraživanje. Ako dužnik dođe u docnju prema jednom poveriocu onda samo on ima prava koja mu pripadaju a ne i drugi poverilac.i u ugovoru o zajmu predvideli pasivnu solidarnost između zajmoprimaca.su pluralističke obligacije koje takođe imaju deljiv predmet.pasivne-ako na dužničkoj strani ima više lica.Zajedničke obligacije.posledica docnje utiče samo na njega.pluralističke obligacije koje imaju deljiv predmet. Ali to ne važi za sve pravne radnje ( jedne radnje mogu biti štetne za drugog. Poverilac ima pravo da izvrši izbor dužnika od kojeg de zahtevati ispunjenje obaveze. da predstavlja celinu za sebe i ima svoju samostalnost.posledica dužničke docnje. Prekid zastarelosti prema jednom dužniku ne prekida zastarelost prema drugom. Pasivne solidarne obligacije-su obligacije kod kojh na strani dužnika ima više lica. Kada jedan dužnik ispuni poveriocu dug u celini onda se obligacija gasi i svi dužnici se oslobađaju obaveze (3 lica od poverioca pozajmila 30000 evra. Odnosi se na slučaj kada u ugovorima u privredi na dužničkoj strani ima više lica. Na osnovu takvog ugovora zajmodavac ima pravo da traži od svakog dužnika da ispuni dug u celini).a obaveza deljiva. 3. 2. Dužnici u pasivnoj solidarnoj obligaciji se uzajmno zastupaju. Rok dospelosti prema jednom ne mora biti rok dospelosti za drugog. Pravne radnje koje preuzme jedan solidarni dužnik prostire se i na ostale solidarne dužnike. Kod pasivnih zajedničkih obligacija ako jedan dužnik ispuni svoj deo duga. Zato se ovo pravilo odnosi na .a na strani poverioca samo jedan. 1.jedan za sve“.(poverilac može zahtevati ispunjenje duga u celini).se potraživanje deli na onoliko delova koliko ima poverilaca i ukoliko nije ustanovljena drugačija podela onda se potraživanje deli na jednake delove. Svaki dužnik odgovara poveriocu za celu obavezu i poverilac može od svakog dužnika zahtevati ispunjenje obaveze sve dok ne bude ispladena u celini.a ako izabrani dužnik ne ispuni obavezu onda se on može obratiti i ostalim dužnicima i tako redom dok ne postigne potpuno namirenje. odnosno potraživanje se deli među dužnicima odnosno poveriocima. Ne moraju se svi dužnici obavezati pod jednim rokom.odnosno svaki poverilac bi mogao potraživati samo svoj deo potraživanja.a drugi to ne uspe.

dejstvo između samih dužnika 1. Zajedničko svim sredstvima da poverilac stiče stvarno pravo na dužnikovoj stvari iz čije vrednosti de se modi naplatiti.ugovor. Solidarni dužnik od koga je poverilac tražio ispunjenje obaveze može da istakne svaki prigovor koji potiče iz same obligacije.duguje svaki za svoj deo.Dejstva između poverioca i dužnika.registrovana zaloga na pokretnim stvarima.kapara. dejstvo između poverioca i dužnika 2.(npr.ali obaveza svakog dužnika je obaveza istog reda(nije supsidijerna). 2 vrste sredstava: 1.je izvor pasivne solidarnosti kada poverilac i dužnici izričito ugovore da dužnici poveriocu duguju solidarno. Prestanak dejstva: .pasivna solidarnost). Poverilac je obezbeđen time što ima pravo da se prinudno naplati iz dužnikove imovine koja predstavlja opštu garanciju poveriocu da de modi da bude namiren. Solidarnost se ne pretpostavlja ved mora ugovorom biti izričito ugovoreno ili zakonom naređena. Pod ličnim prigovorima treba podrazumevati prigovore koji se tiču lilčnosti dužnika(npr.radnje koje su solidarne za ostale dužnike).duguju nadoknadu štete solidarno“.zakon-ako solidarnost nije izridito ugovorena može se desiti da bude zakonom naređena. Stvarna sredstva obezbeđenja (hipoteka. Nastanak pasivne solidarnosti: kad ima više dužnika u deljivoj obavezi. Porodični zakon (odgovornost roditelja za štetu koju pričini dete). Zatim npr. 2. zakon 1.ručna zaloga. Zajedničko je što se još jedno lice obavezuje. Pored prigovora ovih svaki dužnik može poveriocu da istakne lične prigovore koji se tiču odnosa samo tog dužnika koji je tražio ispunjenje te obaveze ili poverioca.kod ugovora u privredi duguje se solidarno. Dejstva pasivne solidarnosti:treba razlikovati dve vrste pravnih dejstava: 1. Oni to mogu učiniti upotrebom različitih izraza „dužnici se obavezuju solidarno“.zastareo. ZOO kaže i da kada ima više jemaca. Ako poverilac padne u poverilačku docnju prema jednom solidarnom dužniku onda to deluje prema ostalim dužnicima. Značaj pasivnih solidarnih obligacija: veliki je značaj. jemstvo. Solidarnost je ustanovljena i u čitavom nizu drugih zakona: Zakon o nasleđivanju (ugovaranje za dugove ostavioca).ugovor 2. „ukoliko više lica prouzrokuju štetu jednom licu.da je prigovor apsolutno ništav.oni duguju poveriocu solidarno. Razlika je bitna: jemstvo je akcesorna obaveza zbog toga što prati sudbinu glavne obaveze. Izvori pasivne solidarnosti su: 1. U ZOO postoji čitav niz pravila koje uvode solidarnost među dužnicima. Pasivna solidarnost podrazumeva da se više dužnika obavezuje prema poveriocu.ogleda se u tome što poverilac ima pravo da zahteva isplatu duga od bilo kog dužnika.ona je i supsidijerna. On može da tuži svakog dužnika dok njegovo potraživanje ne bude namireno u celini. 2. Ona sredstva kod kojih se sam dužnik jače obavezuje ili kod kojih se uz dužnika obavezujujoš neka druga lica prema poveriocu (ugovorna kamata. da je on poslovno nesposoban). Ogleda se u tome što predstavlja najjače sredstvo ličnog obezbeđenja poveriočevog potraživanja.odustanica). „dužnici se obavezuju svi za jednog jedan za sve“ itd. U pravu su predviđena sredstva kojim se prilikom nastanka obaveze čvršde uređuje poveriočevo potraživanje.rušljiv).

ali samo do iznosa dela koji taj sadužnik ima u pasivnoj solidarnoj obligaciji. Ako jedan kupac isplati svih 90. 4.način gašenja obligacija kada se u jednoj ličnosti steknu svojstva i dužnika i poverioca. 5.000). (npr. dospela. u tom slučaju pasivna solidarnost obligacije smanjuje se do iznosa dela tog dužnika.1. 3. istorodna i potrebno je da jedna strana izjavi volju da ode da vrši prebijanje. ali da nastane novi obligacioni odnos koji ima drugačiji osnov ili drugačiji predmet.kompenzacija.000.redovan način prestanka obligacije koji se dešava na osnovu sporazuma između poverioca i dužnika i na osnovu koga se potraživanje poverioca prema dužniku gasi.ako se ni na jedan način ne može utvrditi deo.000 sa namerom da na njoj postanu suvlasnici sa udelom 1/3.nije jednostrana izjava volje poverioca. Kada poverilac zaključi sporazum o novaciji sa jednim solidarnim dužnikom.otpuštanje duga.sjedinjenje. Kod pasivnih solidarnih obligacija postavlja se pitanje kako na odnos između poverioca i dužnika deluje sporazum o otpuštanju duga koji je poverilac zaključio sa jednim od solidarnih dužnika? Kad je zaključio sa jednim onda se dug gasi za sve solidarne dužnike. Da bi se kompenzacijom ugasilo potraživanje potrebno je da su potraživanja istovremena. Kompenzacija je način prestanka pasivne solidarnosti kada između poverioca i jednog solidarnog dužnika postoji uzajamna.Dejstva pasivne solidarnosti između samih sadužnika-(regresivni odnos). 3.uzajamna.što znači da se sa otpuštanjem duga dužnik mora usaglasiti. Ovo je redovan način prestanka.a ako je in rem svi sadužnici se oslobađaju oabveze. ako je oproštaj duga izvršen in rem (kad je izričito naglašen). To je obligacioni odnos koji se zasniva između sadužnika koji je ispunio obligaciju i njegovih sadužnika.onda ima pravo da potražuje od ostalih po 30. Do sjedinjenja dolazi po pravilu na osnovu univerzalne sukcesije.a ko je in personam onda se oslobađa samo taj sadužnik. 2.onda taj dužnik može da prebije potraživanje koje ima prema poveriocu.istorodna i dospela potraživanja. Kako se određuju delovi? 1. onda se primenjuje pravilo po kome se dug deli na .novacija ( prenov)-je takav način gašenja obligacije koji se dešava na osnovu ugovora između poverioca i dužnika na osnovu koga oni određuju da se dug koji je do tada postojao između njih ugasi. 2.način prestanka potraživanja prebijanjem međusobnih potraživanja koja poverilac ima prema dužniku odnosno koja dužnik ima prema poveriocu. Ako poverilac izabere dužnika koji prema njemu nema potraživanje i takav dužnik ima pravo da prebije potraživanje svog sadužnika prema poveriocu. 2.ukoliko ništa nije bilo unapred predviđeno ugovorom onda isplatilac ima pravo da zahteva ona deo koji se utvrđuje na osnovu pravnog odnosa učesnika u pravnom poslu. ispunjenje. Kod pasivnih solidarnih obligacija ako dođe do sjedinjenja tako da jedan solidarni dužnik nasledi poverioca. a dug solidarnih dužnika smanjuje se za iznos prebijenog potraživanja. Ako je oproštaj duga izvršen in personam onda se samo taj dužnik oslobađa duga.pravilo da isplatilac ima pravo da od ostalih dužnika zahteva samo onaj deo koji je utvrđen ugovorom između sadužnika. a obaveza solidarnih dužnika se smanjuje za iznos koji je iznos dela tog dužnika. treda lica kao kupci kupuju kudu za 90.obligacija od strane jednog solidarnog dužnika prestaje odnos između dužnika i poverioca. Otpuštanje duga je ugovor. Taj odnos više nije pasivna solidarnost nego zajednička obligacija(dužnik koji je izvršio isplatu-isplatilac ima pravo da od sadužnika zahteva samo onaj deo koji pada na svakog od njih. U tom slučaju ako potraživanje prema poveriocu ili dužniku koga je poverilac izabrao.

Nedeljive obligacije.ako ima više dužnika onda de po prirodi stvari na takvu obligaciju primenjivati pravila o pasivnoj solidarnoj obligaciji (kako pravila o primarnim. Nedeljiv predmet je onaj koji se ne može podeliti na više delova tako da ne izgubi od svoje vrednosti (npr. Nisu samo obligacije čiji je predmet nedeljiv nedeljive.a kad dužnik isplati potraživanje jednom solidarnom poveriocu onda se njegova obaveza gasi prema svima. S obzirom na odgovor na ovo pitanje dele se na: 1.šta de se desiti ako se od jednog sadužnika ne može dobiti deo jer je insolventan? Ovde važi pravilo da se deo sadužnika koji je insolventan deli među ostalim sadužnicima na jednake delove.Aktivne solidarne obligacije.a u nedeljivim obligacijama to može da se učini samo ukoliko je ovlašden od svih poverilaca. Dejstva: ogleda se u tome što svaki poverilac ima pravo da od dužnika zahteva isplatu potraživanja u celini. Deo potraživanja koji pripada ostalim poveriocima utvrđuje se prema istim pravilima kao deo koji pada na dužnike u pasivnoj solidarnosti.obligacija koja glasi na činjenje). Ona može po pravilu biti podeljena i ispunjena na delove (npr.isto tako dužnik ima pravo da sam izabere poverioca kome de ispuniti obavezu. 2.alternativne 2. Podela obligacija prema množini predmeta 1. 4. (npr.nedeljive obligacije sa više poverilaca su one kod kojih ima više lica na poverilačkoj strani.ali tu se ne primenjuju sva pravila koja bi trebala da važe za aktivne solidarne obligacije. Kod aktivnih solidarnih obligacija može se tražiti ispunjenje potraživanjaa u celini. Mogu biti i obligacije koje imaju deljiv predmet ali koje u konkretnom slučaju ugovorne strane smatraju nedeljivim. 2.kod ugovora o građenju). Mogu imati više dužnika ili poverilaca: 1. Ako u ugovoru o građenju naručilac i izvođač predvideli „ključ u ruke“ onda se ovakva obligacija smatra nedeljivom. Mnogo manje su zastupljene u praksi i nisu sredstva obezbeđenja.Složene obligacije. 1.jednake delove odnosno da na svakog dužnika pada jednak deo.ali ako je jedan od poverioca tražio od njega ispunjenje on ne može punovažno da ispuni obavezu prema drugima.su obligacije u kojima na strani poverioca ima više lica koja potražuju tako da je svaki od njih ovlašden da od dužnika zahteva isplatu potraživanja u celini.su pluralističke obligacije sa više lica čiji je predmet nedeljiv. Naprotiv aktivna solidarnost slabi obaveznu snagu obligacije zbog toga što stvara nezavisnost da li de se poverioci kojima dužnik nije ispunio potraživanje modi da naplate od onog poverioca kome je potraživanje ispunjeno.fakultativne .obligacija koja glasi na predaju dijamanta). Kada dužnik ispuni obavezu jednom poveriocu njegova obaveza prestaje prema svima.tako i o sekundarnim).kod ovakvih obligacija postavlja se pitanje kako dužnik ispunjava obligaciju? Da li treba da je ispuni sa svim predmetima ili sa jednim predmetom.a nastaje obligacioni odnos između sapoverioca i kome poverilac koji je primio ispunjenje ima obavezu da ostalim poveriocima isplati onaj deo potraživanja koji njima pripada.

pravo izbora pripada dužniku.alternativne-su takve kod kojih dužnik duguje dva ili više premeta ali tako da mu se obaveza gasi kada poveriocu preda bar jedan predmet. Pravo izbora nije subjektivno pravo ved pravna mod. Do alternacije obliggacije može dodi i na još jedan način. Ako je do nemogudnosti ispunjenja predmeta obligacije došlo krivicom poverioca ili dužnika onda postoje posebna pravila.zahtevati nadoknadu štete.nisu složene obligacije zbog toga što imaju samo jedan predmet una res est in obligatione ali se dužnik ako je ovlašden može osloboditi predajom drugog predmeta „due res sunt in solutione“ 2.pravo izbora određuje se ugovorom poverioca i dužnika b.)zavisi od toga ko ima pravo izbora.poverilac pozovu da izvrši izbor.onda se poverilac ili dužnik mogu obratiti sudu sa zahtevom da on izvrši izbor predmeta ispunjenja alternativne obligacije. -ako je pravo izboora imao poverilac onda možee: 1. Smatra se da je izbor izvršen onda kada druga strana bude obaveštena o izvršenom izboru.3. a pravo izbora pripadalo njemu onda može dati drugi predmet. Vršenjem ovog ovlašdenja ne unosi se nikakva promena u obligacionom odnosu.zakup sobe u hotelu).zahtevati ispunjenje obaveze preostalim predmetom .a trede lice se ne odazove u roku.pravo izbora kada se izvrši je neopoziv.kumulativne 1. -čijom krivicom i koja strana je imala pravo izbora? Ako je krivicom dužnika. Zbog toga je pravo izbora neopoziv od momenta kad je saopšten drugoj strani. Razlike alternativnih i fakultativnih obligacija.ovlašdenje dužnika da izvrši svoju obavezu predajom nekog drugog predmeta nije pravo izbora. Ako je izbor na dužniku on može izbor izvršiti i blagovremenim preduzimanjem radnji koje predstavljaju izvršenje obligacije. 3. Fakultativne obligacije: obligacije u kojima dužnik duguje jedan tačno određen predmet ali se može osloboditi obaveze i predajom nekog drugog predmeta ako je ovlašden zakonom ili ugovorom. (tipičan primer ako je nečiji rob prouzrokovao štetu drugome). S obzirom da imaju više predmeta postavlja se pitanje kojim predmetom de se ispuniti obligacija? a. One su samo prividno slične : 1. „due res in obligatione.a odluka dužnika doneta u vršenju ovlašdenja da obavezu izvrši .ili ako rok nije bio određeen kada ga dužnik odn.onda to pravo prelazi na dužnika. Kada pravo izbora pripada poveriocu onda je poverilac dužan da obavi izbor u roku koji je određen. 2. U slučaju propasti jednog predmeta obligacije i to samo ako je nastupila viša sila. (pr. Kada je na osnovu ugovora između poverioca i dužnika predviđeno da de trede lice izvršiti izbor. Ako poverilac u ovom slučaju ne izvrši izbor.)ako ne postoji ugovor. Pravo izbora kod alternativnih obligacija je pravna mod zato što se u alternativnoj obligaciji unosi promena koja se sastoji u tome što se jedna složena obligacija pretvara u jednostavnu. Dužnik ima pravo izbora sve dok poverilac u postupku prinudnog izvršenja ne dobije jedan od predmeta.a pravna mod je pravna mogudnost data jednom licu da izjavom svoje volje stvori jednu novu situaciju.una res est in solutione“.a ako rok nije određen onda kada ga dužnik pozove. 2. Na osnovu tog izbora on bira predmet kojim de izvršiti obavezu.

000 evra ili da bi se oslobodio obaveze predati svog punta). 2.ako pristane da poklonodavcu daje sredstva za život koja mu nedostaju.koji je po pravilu neopoziv. U slučaju opoziva poklonoprimac je dužan da vrati poklon. Ako je do propasti došlo krivicom poverioca obligacija se gasi.i druge zakonske činjenice utvrđene zakonom. IZVORI OBLIGACIJA Prema ZOO čl.prouzrokovanje štete 3. Saugovornik se može osloboditi ako da dopunu do stvarne vrednosti. U slučaju poništenja dolazi do restitucije što znači da je saugovornik oštedenje stvari dužan da vrati ono što je primio.izdavanje hartija od vrednosti) 6.kod propasti predmeta obaveze kod kod alternativnih obligacija propast stvari prouzrokovana višom silom dolazi do koncentracije. pravni posao-može biti ugovor ili testament (ugovorom u zajmu ugovoreno da de zajmodavac vratiti 10.poslovodstvo bez naloga (nezvano vršenje tuđih poslova) 5.su one obligacije koje imaju dva ili više predmeta obaveze koje su ujedno i predmet ispunjenja i duguje se tako da ih dužnik mora predati sve da bi se oslobodio obaveze.1 propisano je sledede: Ovim zakonom uređuju se obligacioni odnosi koji nastaju iz: 1. .nekim drugim predmetom nije neopoziva. 3.a.sticanje bez osnova (pravno neosnovano obogadenje) 4.ali dužnik bi imao pravo da traži naknadu štete i preda drugi predmet.a ako je poverilac kriv-predaje samo onaj deo što preostaje ne odgovara za štetu.a zakon kaže da se može osloboditi obaveze vradanje predmeta poklona. Laesio enormis postoji kad u teretnim ugovorima postoji očigledna nesrazmera davanja koja je posledica zablude jedne od strana o vrednosti predmeta.što znači da poklonodavac ne može svojom voljom opozvati. kumulativne.)u pravilima o poništenju ugovora zbog prekomernog oštedenja (laesio enormis). 4. Izvor nastanka fakultativnih obligacija: 1. Kada se te činjenice zakonski predviđene steknu ili dogode onda iz te činjenice između dužnika i poverioca nastaje obligacioni odnos. Dužnik čak i kad je obavestio poverioca može da se obaveze oslobodi predajom drugog predmeta.jednostrana izjava volje (javno obedanje nagrade. U ovom slučaju može da traži povradaj predmeta ali samo ako nije osiromašen svojom krivicom. Kad propadne krivicom dužnika nastaje obaveza na naknadu štete.)kod ugovora o poklonu.a kod fakultativnih obligacija se gasi. Od ovog postoji izuzetak kad poklonodavac posle učinjenog poklona osiromaši u tolikoj meri da nema sredstava za život.ugovora 2. Izvori obligacija su činjenice za koje zakon vezuje nastanak obligacionih odnosa.ako je krivica dužnika-naknada štete. zakon. Ukolio jedan predmet propadne? Ako je viša sila-predaje šta preostane. b.ali se može osloboditi predajom drugog predmeta.

Pravilo da iz ugovora nastaje obligacioni odnos je novijeg datuma. Strane -ugovornik (je najispiravnije).nagodba.ugovarač. Pogodba . Terminologija: pakt. „ex nuda pacta obligatio non nascitur“. U obligacionom pravu ugovor ima uže značenje: ugovor je saglasnost izjavljenih volja dva lica kojom se postiže obligaciono pravno dejstvo što znači da se ugovorom u obligacionom pravu stvaraju obligacije. To je opšti pojam koji postoji u svim granama prava.Dvostrani pravni posao. Pojam osnovnih načela ugovornog prava Ugovorno pravo predstavlja skup pravnih normi koje uređuju ugovore. 2. „razgovor je razgovor.za saglasnost volja se koristi za sporazume pre ugovaranja (u pregovorima).u našem pravu se koristi da označi jednu klauzulu. Dogovor (sporazum). U rimskom pravu obaveze nisu mogle nastati iz same saglasnosti volje. Pravilo da saglasnost volja rađa obligaciju nastala je krajem 17.sporazum konvencija. Obligacije su nastajale iz forme koje su ugovorne strane morale da izvrše.ali ne treba ih označavati jer su preširoki i uglavnom se koriste u MJP.tj za njegov nastanak potrebna saglasnost dve volje(a to je razlika ugovora i testamenta). Umesto pravila u rimskom pravu nastaje novo pravilo „ PACTA SUNT SERVANDA“ (prosta.usmena saglasnost obavezuje na izvršenje).a ugovor je strankama zakon“. Ako su bili ispunjeni zahtevi forme nastajala je obaveza bez obzira da li je stvarna volja bila da zasnuju obavezu.ukidanju ili menjanju pravnih poslova. Te pravne norme počivaju na nekoliko osnovnih principa (ključne odlike obligacionog prava po prof. 1.Ugovor stvara obligaciju-u našem pravu ne postoji pojam liberatornog ugovora (postoji u Nemačkom pravu i označava ugovore kojima se ukidaju postojedi pravni obligacioni odnosi).Sloboda ugovaranja 2.znači da je saglasnost volja.Pravni posao.Antidu).veka kad počinje da preovladava ideja po kojoj obavezuje reč data drugom.ugovorna strana.a ne forma u kojoj je ta reč izražena.Zaštita prava prinudnim putem i naknada štete 3.Princip kauze . Karakteristike ugovora u obligacionom pravu: 1. Pravilo znači da se usmeni sporazumi moraju izvršiti kao da sam zakon naređuje neku obavezu.a ne ugovor. Ista ideja izražena je u Opštem imovinskom zakoniku Crne Gore iz 1888. Jedan takav kod nas koji bi mogao da postoji je ugovor (sporazum) o otpuštanju duga. Nije važilo u rimskom pravu gde saglasnost volja nije bila dovoljna da stvori obligaciju. 3.jer je izjava volje koja je usmerena na postizanje određenog pravnog dejstva.UGOVOR Ugovor je saglasnost izjavljenih volja koje proizvode određeno pravno dejstvo koje se može sastojati u nastanku.

potrebna je saglasnot roditelja ili staratelja. Zaštita interesa štetnika ogleda se u tome što je veda verovatnoda da de uspeti da se isplati.saglasnost je potrebna i roditeljima kada kao zakonski zastupnici zaključuju ugovor umesto maloletnika mlađeg od 14 god.10 ZOO međutim to je neodgovarajudi termin jer je autonomija volje opštiji princip od slobode ugovaranja. 2.obuhvata dve stvari: 1. Ugovori bez saglasnosti su rušljivi osim ukoliko nisu ugovori malog značaja. radi zaštite javnih interesa propisana je kod zaključenja ugovora o prodaji vatrenog oružja.vazdušnom i železničkom saobradaju.slobodu da se odluči da li de se ugovor zaključiti može biti ograničena i tredim licima time što se od pojedinih lica zahteva da dobiju saglasnost tredih lica za zaključenje ugovora. 2.propisano je za neka lica obaveza da zaključe ugovor ako im bude stavljena ponuda od zainteresovanog lica i ako su ispunjeni i drugi potrebni uslovi. izvan osiguranja.u privatnim interesima propisana u tri slučaja: 1. Saglasnost tredeg lica može biti propisana u interesu zaštite javnih i privatnih interesa. 2. Sloboda ugovaranja u užem smislu. slobodu svakoga da izabere lice sa kojim de da zaključi ugovor. ograničenje saglasnosti tredeg lica za zaključenje ugovora. saglasnost mora dobiti i staratelj kada zaključuje ugovor umesto štidenika i to uvek kada ugovorom raspolaže njegovom imovinom ili kada ugovor prevazilazi okvir redovnog upravljanja njegovom imovinom.ona nisu slobodna i imaju obavezu da ugovor zaključe. 1. Autonomija volje je dobila različitu manifestaciju u različitim granama prava. 2. 3. 1. Za sve imaoce motornih vozila da zaključe ugovor o osiguranju od odgovornosti za štetu.obaveza zaključenje ugovora o osiguranju od štete pričinjene licima ili stvarima na zemlji koju imaju sopstvenici vazduhoplova. Predstavlja primenu principa autonomije volje u obligacionom pravu i ima dva svoja elementa. Osiguravajuda društva imaju pravo na regres ukoliko je šteta prouzrokovana namerno ili krajnjom nepažnjom. 2. Ova obaveza zaključenja ugovora o osiguranju propisana je radi zaštite interesa samog sopstvenika. 2.1. Dispozicija subjekta. kada ugovor zaključuje maloletnik stariji od 14 godina ili punoletno lice kojem je delimično oduzeta sposobnost. Sloboda ugovaranja u užem smislu nije apsolutan princip ved relativan zbog toga što u savremenom pravu postoje zakonska ograničenja ove slobode. sloboda svakog lica da odluči da li de ili nede zaključiti ugovor 2. 1. Upotrebom motornih vozila često biva prouzrokovana šteta .to je sloboda ugovornih strana da svojom voljom urede sadržinu ugovora. Ograničenje prava slobode da odluči da li de se ugovor zaključiti: u savremenom pravu je ograničena propisivanjem obaveze određenih lica da zaključe ugovor. Obavezu zaključenja ugovora kada im se stavi obaveza imaju: prevoznici u linijskom prevozu u drumskom. 1.ZOO slobodu ugovaranja naziva autonomija volje u čl.a radi se o ugovoru kojim ne otuđuje nepokretnost ili pokretna stvar vede vrednosti. Kada je za neka lica propisano da su obavezni da zaključe ugovor. obavezno osiguranje-1. obaveza zaključenja ugovora o osiguranju putnika od štete koja im bude pričinjena u toku prevoza koja imaju pravna lica koja se bave javnim prevozom putnika.Sloboda ugovaranja. . 3.

a ako sopstvenik ne ispuni obavezu onda to lice ima pravo da od tredeg lica kome je stvar prodata zahteva da mu stvar ustupi pod istim uslovima. Umesto toga treba prepustiti sudu . Zakonsko pravo preče kupovine je pravo jednog lica da mu sopstvenik stvari kad namerava da proda stvar učini ponudu da stvar kupi pre svih ostalih lica. Sadržana su u zakonima i podzakonskim aktima i imaju za cilj da spreče zaključivanje ugovora koji bi bili protivni naređenjima koja proizilaze iz tih propisa. Prvi put je pomenut u Code civilu 1804.ne pominje se javni poredak. U ZOO ima više propisa koji imaju prinudan karakter: 1.propisi koji govore o najvišem iznosu ugovorne kamatne stope 3. kod ugovora ozalozi.da de zajmodavac modi predati stvar iz slobodne ruke po unapred određenoj ceni.)ustavom utvrđena načela društvenog uređenja. Zakon o agenciji za borbu protiv korupcije.god.ograničenje slobode da se izabere lice sa kojim de se zaključiti ugovor: tipičan slučaj kad zakon propisuje obavezu određenih lica da ponudi zaključenje ugovora licu koje zakon propisuje. Ista zabrana važi i za njihovu užu porodicu.prinudni propisi 2. Ovi propisi su određeni numerus clausulus i primenjuju se kao konkretno naređenje ili zabrana. b.propisi ugovaranja kamate na kamatu. Javni poredak je jedan od pojmova koji se odlikuje svojom neodređenošdu pa je definisanje ostavljeno pravnim teorijama u kojim postoje različiti stavovi: 1. Npr. U čl.takođe postoje ograničenja dispozicije.su propisi obligacionog prava i drugi propisi koji se ne mogu promeniti voljom ugovornih strana.javnom poretku i dobrim običajima.a to je slučaj zakonskog prava preče kupovine. su usvojene izmene i dopune ZOO i propisano je da učesnici u ugovoru mogu slobodno da uređuju. Do 1993. Ova sposobnost je u svim savremenim pravima prihvadena kao princip.dobri običaji 1.je sposobnost ugovornih strana da urede sadržinu ugovora. Nakon toga 1844. Dispozicija subjekta.Javni poredak-je najznačajnije i najšire ograničenje dispozicije subjekata.)pravila morala socijalističkog samoupravnog društva. Kod ovog ugovora predviđeno je da su ništave klauzule kojima se određuje da de založena stvar predi u svojinu zajmodavca ako zajmoprimac ne vrati zajam u roku.10 pominje: a. Zabrana pojedinih klauzula ugovora propisana je i u ZOO.što znači da kao poklonoprimci ne mogu zaključiti ugovor o poklonu ako poklone treba da prime u obavljanju svoje funkcije. po prvoj teoriji.propisi o pravima zastarevanja 2. Imalac prava preče kupovine ima dva prava: pravo prvenstva i pravo prekupa.u Srpskom građanskom zakoniku. Kod nas ograničenja dispozicije su slededa: 1.3.al se u čl. 2. javni poredak nije mogude a ni potrebno definisati.16. ZOO nije sledio SGZ.ali ne suprotno prinudnim propisima.Prinudni propisi. Izuzetak od ovog slučaja su prigodni manji pokloni i protokolarni. U njemu se predviđa da je zabranjeno nosiocima javnih ovlašdenja da primaju poklone.javni poredak 3. 1978.odn.ali isto kao što postoje ograničenja slobode ugovaranja u užem smislu.

) društveni interesi b. Prema ovom stanovištu. po drugoj teoriji. 3. 5. Formularni ugovori su ugovori kod kojih bitne elemente ugovora određuje jedna strana.da u svakom konkretnom slučaju utvrdi šta je javni poredak kada se takvo pitanje postavi pred njim. U našoj pravnoj doktrini postoje dva shvatanja: 1. Izdvaja se nekoliko mišljenja u zavisnosti od kriterijuma da li pravilo ulazi u javni poredak: a.isporuci električne energije. Kod dileme šta je dobar a šta loš običaj zastupljen je stav da je dobar običaj u skladu sa poštenjem i savesnošdu .koje je šire shvatanje i po njemu javni poredak predstavlja skup osnovnih pravnih i moralnih principa na kojima je zasnovano postojanje i i pravno trajanje pravno organizovane zajednice i izražavaju se preko određenih društvenih normi koje ugovorne strane moraju poštovati prilikom zaključenja ugovora.Dobri običaji. Problem je što nije mogude obuhvatiti sve propise koji mogu da uđu u javni poredak.a koje samo daju smernice i upustva sudiji u vezi sa primenom pravnih normi. javni poredak predstavlja skup propisa koji su izričito nabrojani.bez dogovora sa drugom stranom. Opšte uslove formularnih ugovora određuje ekonomski modnija ugovorna strana. po tredoj teoriji. 2. prvo.a slabija ugovorna strana može samo to da prihvati ili ne prihvati.) društvena solidarnost c.javnom prevozu. Samo oni koji nisu konkretni. Obaveznost proizilazi od sankcije. 3. 4. Ona ima faktičku mod da o tome odlučuje. Prema ovom shvatanju.ispoljava se tako što zakon u nekim slučajevima reguliše neke elemente ugovora imperativno tako da te elemente ugovorne strane ne mogu urediti drugačije.a onaj koji je suprotan se ne može smatrati dobrim običajem.a cilj koji ugovorne strane hode da postignu ugovorom ne sme biti suprotan javnom poretku. U pojam pravnog poretka ulaze sva opšta ustavna načela i sve opšte zakonske norme koje imaju prinudan karakter i nisu konkretizovane putem odgovarajudi nižih pravnih akata.ovde ulaze i pravni standardi.pružanju komunalnih usluga. 4. Ostavlja se sudu da odredi da li je javni poredak povređen ili nije. Pojam se srede u pravilima koja uređuju trgovačke ugovore kada se poziva sam zakon.opšte pravne norme koje svoju konkretnu sadržinu dobijaju tokom njihove primene.pojam javnog poretka dolazi do izražaja kod normi koje regulišu predmet i kauzu ugovora tako da predmet ugovora ne može biti suprotan javnom poretku.organizacije državne vlasti i propisi državnog uređenja. 2.je potrebno utvrditi jednak kriterijum koji bi omogudio da se na osnovu njega okupe i klasifikuju određena pravila koja se tiču javnog poretka.Zakonom regulisane sadržine ugovora. ali se mogu pozvati i same stranke svojim ugovorom. (npr.) propisi o državnom poretku.u celini je regulisan na pravila Zakona o stanovanju.predstavljaju ustaljena pravila ponašanja koja usvaja određena društvena grupa i koja su u svetu članova te grupe postala obavezna. .formularni ugovori (ugovori po pristupu) -jedna strana unapred određuje sve uslove bududeg ugovora tako da druga strana može samo u celini da ga prihvati ili da ga u celini odbije.po profesoru Antidu u javni poredak ne ulaze svi propisi ved samo neki. Ovi ugovori se pojavljuju kod ugovora o osiguranju.a nabrojane propise treba prepustiti državnim organima. Ugovor o otkupu stana.uže.potrebno je odrediti osnovna obeležja javnog poretka ali nije neophodno da se precizno definiše.Faktičke prirode. Formalni ugovori su oni čiji nastanak se vezuje za ispunjenje zakonskih uslova ili ugovorno propisane forme. po četvrtoj teoriji.

oni koji su sastavljeni od elemenata više ugovora (ug. (prodaja.su ugovori koji se davaju jednim aktom davanja ili činjenja. neimenovani. mešoviti.o prodaji.su ugovori koji se izvršavaju preduzimanjem jednog akta davanja ili činjenja koji se prostire u kradem ili dužem vremenskom periodu odn. Npr.Prema kriterijumu određenosti u zakonu: 1.ugovori koji seizvršavaju preduzimanjem više uzastopnih sukcesivnih akata davanja ili činjenja. ugovori sa trajnim izvršenjem. 5. 6.Bitni uslovi potrebni za anstanak ugovora: 1. formalni. 2. Predstavljaju poseban problem za primenu u pravu jer u slučajju da dođe do spora oko njihovog izvršenja može se postaviti pitanje pravila koje treba primeniiti s obzirom da je u njima sjedinjenoo više elemenata različitih ugovora. generalne 6. 3. jednostavne. kod ugovora o nepravoj ostavi imamo situaciju u kojoj su sjedinjeni elementi ug.zajmu). U našem pravu jeprihvadena teorija apsorbcije.o ne nepravoj ostavi).trampa.koju su ugovorne strane utvrdile kao uslov nastanka i punovažnosti. kolektivni 4.pa se postavlja pitanje koja demo pravila postaviti.Kriterijum zavisnosti ugovora jednih od drugih .zajam).Prema dužini trajanja prestacije: 1. imenovane. ugovore po pristupu 2.to su oni ugovori koji su zbog svoje učestalosti u pravnom prometu zakonom posebno uređeni i čije je ime tačno određeno.o zajmu. 4. individualni 5. 2.o organizovanju putovanja. ugovori sa sporazumno određenom sadržinom 3. neformalni.nisu toliko česti u pravnom prometu. 2. Njihova sadržina nije zakonom posebno uređena niti im je u zaakonu dato posebno ime.o finansijama.ugovori sa trenutnim izvšenjem. U rešenju ovog pitanja nastale su brojne teorije. 2.o pansionu.oni ugovori za čiji nastanak je pored saglasnosti volja neophodno da ona bude izražena u formi koju je zakon odredio odn. Po njoj kod jednog mešovitog ugovora treba utvrditi koji elementi kod njega pretežu i ti elementi koji pretežu apsorbuju elemente drugih ugovora.oni koji naastaju prostom saglasnošdu volja.Podela ugovora 1. (ug.o lizingu.zakupu.Prema karakteru prestacije: 1.Prema tehnici i načinu zaključenja: 1.oni ugovori koji se sastoje iz elemenata samo jednog određenog ugovora. 2.o ostavi i ug.ug . posebne.

1.su ugovori koji se zaključuju s obzirom na ličnost jednog ugovornika ili oba. pravila o raskidanju ugovora zbog neispunjenja 5. Zajam više nije realan ugovor.su oni ugovori kod kojih jedna strana ne duguje naknadu za korist koju prima od druge.oni kod kojih saglasnošdu volja nastaje obaveza samo za jednu ugovornu stranu. 2. Dvostrani ugovori se još nazivaju i uzajmni. pravila o prigoru neispunjenja 4. 1. 2. 8. jednostrani ugovori. pravila o ustupanju ugovora.ugovori koji ne mogu postojati samostalno ved njihovu egzistenciju i pravna sudbina zavise od egzistencije i pravne sudbine nekog drugog ugovora (jemstvo) 7.Prema ličnosti ugovornika: 1.ug.o posluzi.Podela prema odnosu prava i obaveza: 1. pravila o odgovornosti prenosioca za fizičke nedostatke 2. dvostrane ugovore. Ova podela ugovora ima veliki značaj u našem pravu. Još se nazivaju ugovori s naknadom ili onerozni. teretni -su ugovori kod kojih svaka strana duguje naknadu za korist koju prma od odruge ugovorne strane.zaključuje se prostom saglasnošdu volja. Nazivaju se još i ugovori bez nanade ili besplatni.reccipročni i sinalagmatični. Prema shvatanju prfesora Antida ugovor o poklonu je dvostrano obavezan pravni posao jer za poklonoprimca nastaje obaveza zahvalnosti koja se sastoji u suzdržavanju. Ugovor o delu).su oni koji mogu da postoje potpuno nezavisno od ostalih ugovora 2. Značaj podele:ogleda se u tome što se najednostrane obaveze ugovornika ne primenjuje čitav niz zakonskih pravila za koje je u ZOO određeno da se primenjuju samo na dvostrane ugovore.o poklonu. pravila o preomernom oštedenjuu 8.o . On je dvostruko obavezan jer nastaje obaveza zajmodavca da preda određenu količinu zameenljivih stvari. 2. 121 do 148.tako da je izvršenje obaveze iz tog ugovora vezana za određeno lice i ne može biti preneta na drugo lice (npr.o beskamatnom zajmu. u. Obaveza poklonorpimca sastoji se u nečinjenju jer povredom može dodi do raskida ugovora zbog nezahvalnosti i gubitka imovinske koristi. ugovori intuitu personae. samostalni. dobročini. akcesorni. pravila o izmeni ili raskidu ugovora zbog promenjenih okolnosti 6. Ta pravila su smeštena od čl.preduzimanju pojedinih akata kojima se prema poklonodavcu iskazuje blagodarnost. U jednostrane ili jednostrano obavezne ugovore spada ugovor o poklonu (na osnovu njega nastaje samo oabveza poklonodavca da preda poklon i pravo svojine. pravila o nemogudnosti ispunjenja 7. pravila o zelenaškim ugovorima 9. (ug.1. pravila o odgovornosti za pravne nedostatke ispunjenja 3.to su ugovori kod kojih iz saglsnosti volja ugovornih strana nastaju obaveze za obe ugovorne strane. ugovri koji se zaključuju bez obzira na ličnost učinioca.

ko dobročinih.na odnosu odnosno broju obaveza koje nastaju iz ugovora. Pobijanje zbog oštedenja poverioca: uslovi za pobijanje dobročinih ugovora su Paulijanskom tužbom lakši od onih koji see traže pobijanjem teretnih ugovora.zahteva da se ponaša kao dobar domadin. Nasuprot tomme teretetni se ne zaključuju s obzirom na svojstva ličnosti.a dobročini ugovori se uglavnom tumače na način koji je manje štetan za dužnika i uzima se da je dužnik hteo manje.ugovorilac osiguranja se u momentu zaključenja ugovora obavezuje da osiguraniiku plada određenu naknadu i visinu premije osiguranja.dok kod teretnih zabluda oo motivu je nebitna). Ako je besplatna ostava.a to je forma. Dobročini ugovori se zaključuju s obzirom na svojstva ličnosti jedne ugovorne strane.o bessplatom punomodstvu).tako da se zna šta ko prima po osnovu ugovora i šta ko po osnovu ugovora duguje. osiguravač se obavezuje da ukoliko nstupi osigurani slučaj da isplati osiguranu sumu.usled zablude o motivu -rušljiv.a ne više. Kod dobročinih ugovora odgovornost zaštetu se blaže ceni nego kod teretnih.najopštije se može redi da dobročini ugovori teže nastaju.odn tvrde dva suprotna fakta s tim što ona strana čije tvrdnje se pokažu tačne treba da od druge strane primi određenu korist. ug. Prenosilac kod dobročinih ugovora odgovara samo ako je fizički ili pravni nedostatak prouzrokovao štetu na imovini pribavioca. Ova podela je vrlo slična podeli na jednostrane i dvostrane ugovore.a ponekad i odvažni ugovori (ug. Tumačenja ugovora: nejasne odredbe koje se pojave u teretnom ugovoru treba tumačiti na način na koji se ostvaruje pravičan odnos uzajamnih davanja. . Razlika je u tome što se podela na jednostrane i dvostrane zasniva na pravnom kriterijumu. Nastanak.kod teretnih ugovora postoji odgovornost prenosioca za fizičke i pravne nedostatke ispunjenja.a podela na teretne i dobročine zasniva se na ekonomskom kriterijumu na odnosu koristi. 2. Opklada je ugovor kod koga strane iznose. 1. a ako je ostava a naknadom onda je njegova odgovonost strožija.ostavoprimac odgovara za štetu samo ako ih nije čuvao sa pažnjom koju poklanja sopstvenik stvari.u o igri). (npr. Kod teretnih nje dovoljna samo nedopuštena pobuda ved je potrebno da druga strana zna za nedopuštenu pobudu. aleatorni. Kod njih prenosilac ne odgovara ako stvar ima neki fizički ili pravni nedostatak. To se najbolje vidi kod primera o ostavi.o opkladi.a da lakše prestaju od teretnih.to su ugovori intuitu personae.ugovori kod kojih se u momentu zaključenja ne zna koja de strana biti poverilac a koja dužnik ili se ne znna kolika de biti viisina obaveze jedne ugovorne strane ili se ne zna kakav de biti krajnji odnos uzajamnih davanjaili to zavisi od nekog neizvesnog događaja.postoji vedi broj razloga n osnovu kojih mogu da prestanu dobročini za razliku od teretnih. komutativni. Dejstva.a to je nemoralno ili protivzakonito (apsolutna ništavost).besplatnoj ostavi. Ugovor o osiguranju. Značaj podele: ogleda se na polju zaključenja ugovora. Prestanak.dejstva i prestanka ugovora. Nazivaju se još i ugovori na sredu. Za nastanak dobročinog ugovora potrebno je da se ispuni još jedan dodatan uslov koji se ne traži kod teretnih.je takav ugovor kod koga se u trenutku njegovog zaključenja zna kolika je visina i kakav j uzajamni odnos prestacija. Ili kada postoji nedopuštena pobuda kod jedne ugovorne strane. Ta odgovornost ne postoji kod dobročinih ugovora.

2. o poklonu). Sposobnost za ugovaranje u našem pravu nemaju lica kojima zakon ne priznaje pravo da zaključe ugovor. Zbog toga ovde važi da se ne mogu poništiti zbog prekomernog oštedenja.znači da svako lice koje zaključuje ugovor ima poslovnu sposobnost koja se zahteva za zaključenje određenih ugovora.opšte bitne uslove.punoletnim licima 2.lica koja su napunila 16 godina života a kojima je odlukom suda priznata poslovna sposobnost zbog toga što su postali roditelji i imaju telesnu i psihičku zrelost da se sami staraju o svojim pravima i interesima.) saglasnost volja c.lica koja su napunila 16 godina života i na osnovu odluke suda im je dozvoljeno da stupe u brak. apsolutna: . Kod komutativnih ugovora je poznata visina u trenutku zaključenja ugovora.samim tim one pristaju da odnos njihovih uzajamnih davanja budu nejednaka.ne zna se visinaa obaveze davaoca izdržavanja ved ona zavisi od jednog neizvesnog događajatj dužine trajanja života primaoca izdržavanja. posebno bitni uslovi.) sposobnost za ugovaranje b.koji se zahtevaju za nastanak svakog ugovora a. Nema nikakvih neizzvesnosti. U našem pravu sposobnost za ugovaranje priznaje se : 1. Nesposobnost za zaključenje ugovora može biti: 1.pristaju na mogudnost da jedna od njih primi manje. Zbog toga ako se desi da jedna strana bude prekomerno oštedena kod komutativnih ima pravo da zahteva poništenje ugovora zbog prekomernog oštedenja.punoletna lica kojima je odlukom suda potpuno oduzeta poslovna sposobnost .2 izuzetka: ova lica mogu da zaključuju ugovore malog značaja pri čemu se značaj ugovora ceni u odnosu na vrednost njihove imovine i ugovori kojima stiču isključivo prava(ug. Kod aleatornih ugovora postoji neizvesnost na koje ugovorne strane računaju prilikom zaključenja.relativna.) kauza 2. a. Zaključenje ugovora Da bi ugovor nastao potrebno je da budu isunjeni određeni uslovi. Poseban bita uslov određen zakonom je forma. Neizvestan događaj koji se pojavljuje kod aleatornih ugovora može biti bilo koji događaj (opšte neizvesan ili događaj neizvstan samo za ugovorne strane. 3.Ugovor o doživotnom izdržavanju. . Sposobnost za ugovaranje imaju ona lica koja imaju svest i nameru da zaključe ugovor. Nije bitno da li se radi oprosšlosti.) predmet d.ne sprečava nastanak ugovora ali predstavlja pitanje opstanka.sadašnjosti ili bududnosti). Dele se na: 1.odn.) Sposobnost za ugovaranje. -maloletnik sa navršenih 14 godina -punoletno lice koje se nalazi pod starateljstvom zbog toga što su delimično lišena poslovne sposobnosti.maloletna lica do navršenih 14 godina .oni koji se zakonom ili voljom ugovorne strane zahtevaju samo kod nekih ugovora za njihov nastanak.

U tom slučaju može da nastane obaveza naknade štete. .pravilo da je neophodno da bi ugovor koji zastupnik zaključi sa tredim licem proizvodi pravno dejstvo. Zakonsko (ugovorno nesposobna lica). Ako izjave da su saglasni. Ako ih je pozvao. To je ugovorno zastupanje i osnovna razlika zakonskog i ugovornog zastupanja je u licima koja zastupaju.saugovornik znao da zaključuje ugovor sa licem koje nema poslovnu sposobnost.u vezi sa sposobnošdu za ugovaranje je i zastupanje.a ako nisu saglasni ugovor se poništava. Pravila koja važe za zaključenje poslovno nesposobnih lica: Roditelji mogu nakon zaključenja ugovora izjasniti da li su saglasni ili ne.Ova lica mogu da zaključe sve ugovore. Zastupanje. Neovlašdeno zastupanje. Ugovorno zastupanje. ugovorno (ugovorno sposobna lica). Ukoliko zastupnik prekorači ovlašdenje za zastupanje ugovor nede proizvoditi dejstva u prekoračenom delu (ako zastupani ne da odobrenje za to prekoračenje).a ako odobri prekoračenje onda ugovor obavezuje u celini. da zastupnik obavesti drugu stranu o tome da ustupa kao zastupnik i da se krede u granicama svojih ovlašdenja. Kada je znao za nesposobnost za ugovaranje ali je bio prevaren u pogledu saglasnosti roditelja onda njegovo pravo odustanka traje 30 dana i računa se od dana kada je ugovor zaključio. Za ugovorno i zakonsko zastupanje važe neka zajednička pravila: 1. Nad njima „lebdi“ neizvesnost o tome da li de oni postati punovažni.se zasniva na ugovoru o nalogu koji se zaključuje između ugovorno sposobnog lica kao nalogodavca i nekog drugog lica kao nalogoprimca. Zastupništvo se mora kretati u obimu ovlašdenja.ugovor postaje punovažan. Izuzetak je ako je saugovarač znao ili mogao znati da strana istupa kao zastupnik ugovora te ga obavezuje bez obzira što nije obavešten. a neke isključivo uz saglasnot roditelja ili staratelja. Uz saglasnost roditelja ili staratelja mogu da se zaključe i svi ostali ugovori ali pravna važnost tih koji zaključuju uz saglasnost je na neki način uslovljena. .ako odbije može se postaviti pitanje neovlašdenog zastupnika za štetu koju je prouzrokovao tredem licu-opšte pravilo za subjektivnu odgovornost.onda se smatra da saglasnost nisu dali (i onda ugovor ne obavezuje ugovorne strane). Saugovornik može da se ponaša na dva načina: 1. 2. U tom slučaju ugovor ne nastaje ali trede lice može pozvati neovlašdeno zastupanog da li odobrava ugovor. Lice koje je obavezno na naknadu štete je zastupnik i zastupani po pravilima pasivnih solidarnih obligacija. Lice nesposobno za ugovaranje pri zaključenju ugovora može zameniti zastupnik određen zakonom odnosno odlukom državnog organazakonsko zastupanje.da odustane i to ako nije znao da zaključuju ugovor sa licem koje nema sposobnost za ugovaranje.ako se sudbina ugovora ne reši ni na jedan od prethodnih načina.s tim što neke mogu potpuno samostalno. U tom slučaju može zvati roditelje da pita da li daju saglasnost ili ne. Ako zastupani odbije da da odobrenje ugovor nede proizvoditi pravno dejstvo samo u prekoračenom delu.onda ograničeno sposobno lice može u roku od 3 meseca od dana sticanja poslovne sposobnosti da izjavi da se više ne smatra vezanim ugovorom. Ako zastupnik ne obavesti drugu stranu ugovor nede proizvoditi pravno dejstvo između zastupanog i druge strane. Ako ga odobri proizvodi pravno dejstvo .a oni odbiju da se izjasne ili dute.postoji kada je jedno lice pretstavilo drugom licu da istupa kao zastupnik a da ono nema nikakvo ovlašdenje za zastupanje.

jednog advokata vlasnik kude ovlasti da proda kudu za 200. Saglasnost se raščlanjuje na dve izjave: 1.vlasnik kude dao nalog da proda kudu za 200.smatrade se punovažnim.međutim može se desiti da se umesto tredeg lica kao ugovorne strane pojavi sam punomodnik (npr.000 evra.prihvatanje ponude. U toj fazi ugovorne strane razmatraju da do ugovora uopšte dođe. U toj fazi za lica koja pregovaraju.a neko drugo lice istog advokata ovlasti da u njegovo ima kupi kudu). Smatra se da sloboda prekida pregovora nije . Po tome se pregovori razlikuju od ugovora. Ako je nalogoprimac zaključio ugovor pod povoljnijim uslovima od onih koji su bili određeni. Pre iznošenja ponude može se odigrati faza u kojoj se ugovor priprema.a prihvatanjem dovršava zaključenje ugovora. Ovaj ugovor proizvodi pravno dejstvo ako je u okviru ovlašdenja koje je dao nalogodavac. (npr. b. One se mogu posmatrati kao dve faze u zaključenju ugovora.ponuda 2. Ugovor redovno nastaje tako što jedna strana izjavi ponudu. a nazivaju se pregovarači ne nastaju nikakve obaveze. U anglosaksonskom pravu pravilo o neobaveznosti pregovora ima apsolutni karakter.Ugovor ne može da se zaključi sa samim sobom jer je to saglasnost volja dva lica koji izjavljuju volje i čijom saglasnošdu ugovor nastaje.razmenjuju predloge i kontra-predloge.za ugovor se kaže da postoji kad postoji saglasnost volja. Ponuda je izjava koja prethodi. ZOO čl. 1. a druga strana prihvati ponudu. Ako je zaključen pod uslovima iz ovlašdenja koja su punomodniku dali i 1 i 2 nalogodavac. Mogudnost prekida pregovora u Engleskoj i tom pravnom krugu je neograničena.) Saglasnost volja. Pregovori su pripremna faza koja prethodi zaključenju ugovora.a ugovor je strankama zakon“. Ponudom se ugovor započinje. Ugovor obavezuje ugovorne strane a pregovori neobavezuju čak ni na to da ukoliko budu prekinuti da ih pregovarači nastave.situacija kada je jedno lice kao punomodnik odn.a prihvatanje je izjava koja joj sledi.nalogoprimac bilo ovlašdeno od strane nalogodavca da zaključi ugovor sa nekim tredim licem koje se u tom slučaju pojavljuje kao ugovorna strana. U ovom slučaju punomodnik zastupa u ime i račun jednog i drugog nalogodavca i zaključuje ugovor sa samim sobom. U evropskom pravu na pregovore se gleda drugačije. Advokat umesto da nađe trede lice pojavi se kao kupac). 2. U toku pregovora u anglosaksonskom pravu ne može da nastane čak ni odgovornost za štetu. Pripremna faza naziva se pregovori.30 „pregovori ne obavezuju i svaka ih strana može prekinuti kad god hode“. To je pravilo koje važi u svim pravnim sistemima.ali ovo pravilo nema isti domašaj u svakoj grani prava. Međutim u pravu postoji situacija kada se ugovor prividno zaključi sa samim sobom.000. Saglasnost volja postoji kada su se ugovorne strane sporazumele o bitnim elementima ugovora.kada se jedno isto lice lice pojavljuje kao punomodnik druga dva lica.onda proizvodi dejstvo samo ako nalogodavac da saglasnost. Tu razliku između pregovora i ugovora je lepo objasnio Valtazar Bogišid „razgovor je razgovor.

je predlog za zaključenje ugovora upudena određenom licu koja sadrži sve bitne sastojke ugovora tako da bi se njenim prihvatanjem mogao zaključiti ugovor.predlog za zaključenje ugovora mora biti konačan i u sebi sadržati nameru zaključenja ugovora. Ponuđeni ne može u ponudi izmeniti bilo šta.apsolutna i neograničena. Stvara obavezu za lice koje je ponudu uputilo. Animus obligandi je namera obavezivanja.odstupanje u situaciji kada je jedna strana vodila pregovore u početku sa namerom da zaključi ugovor. Ponuda se mora prihvatiti onakva kakva jeste. Zbog postojanja principa savesnosti i poštenja koji vlada pregovorima u evropskom pravu. 2.ako je zbog takovog postupka prouzrokovana šteta može nastati obaveza da se šteta nadoknadi. Namera za zaključenje ugovora mora postojati u momentu upudivanja predloga.mogu jedino stvoriti obavezu na naknadu štete zbog skrivljenog prekida. To označava da su dužni da vode pregovore u nameri da zaključe ugovor.i u tom slučaju može da nastane obaveza da nadoknadi štetu drugom pregovaraču. Tada. Ta odgovornost naziva se još i predugovorna odgovornost i razlikuje se od ugovorne odgovornosti koja je odgovornost za štetu koja nastane povredom neke ugovorne obaveze. Između ponude i pregovora postoje dve bitne razlike: 1. Da bi jedan predlog imao pravni značaj ponude.i to je namera ponudioca da sebe pravno obaveže. Predlog je konačan ako se više ne može menjati.sloboda prekida pregovarača je ograničena. Namera za zaključenje ugovora je animus contrahendi i tu nameru treba razlikovati od animus obligandi.pregovori prethode zaključenju ugovora.a koje se naziva ponudioc. Predlagač upuduje novi predlog-naknadnu izjavu kojom de od prvobitne odstupiti. (npr. U našem pravu predugovorna odgovornost za štetu nije postojala sve do donošenja ZOO. Međutim svaka ponuda ne mora da sadrži animus obligandi. 1.ali mora da se nadoknadi šteta koja se zasniva na krivici i na njoj se primenjuje opšte pravilo o subjektivnoj odgovornosti. U tom smislu i ZOO koji je kao princip predvideo da su pregovarači slobodni da prekinu pregovore kad hode. Krivica postoji kada se taj pregovarač nije ponašao onako kako je trebao u toku pregovora. Svaka ponuda mora da sadrži animus contrahendi jer ako je ne sadrži to nije ponuda. Nasuprot pregovorima ponuda je izjava koja pravno obavezuje. . 2. Jedno od najvažnijih je dužnost pregovarača da ozbiljno pregovaraju. Pregovori ne obavezuju. potrebno je da ima određena obeležja: 1.a ponudom započinje zaključenje ugovora. On ne mora da postoji kod ponude za zaključenje nekog dobročinog ugovora ako predlog za zaključenje upuduje strana koja se ugovorno ne obavezuje.kada je jedna strana vodila pregovore bez namere da zaključe ugovor.a potom od namere odustane bez osnovanog razloga. Ne može nastati obaveza da se zaključi ugovor.u periodu između upudivanja i prihvatanja može dodi do promene ponude jer smatra da ponuda više nije dobra.da ponudu zadrži određeno vreme i ugovor zaključi pod uslovima koji su u ponudi navedeni. On je mora prihvatiti onakvu kakva jeste .predvideo je dva odstupanja: 1. I u toku pregovora pregovarači imaju određene dužnosti koje proizilaze iz principa savesnosti i poštenja.ako se izmeni više nije ponuda. a to znači da nije vodio pregovore u nameri da zaključi ugovor što je zahtevao od njega princip savesnosti i poštenja.poklonoprimac kod ugovora o poklonu). Animus contrahendi znači da ponudilac ima nameru da zaključi ugovor i prihvati sva pravna dejstva koja iz ugovora nastaju. druga razlika ogleda se u pravnim dejstvima.ali o delovima ponude više ne može diskutovati.Ponuda.

a da bi povlačenje ponude imalo efekat neophodno je da izjava o povlačenju ponuđenom stigne pre ili istovremeno.slučajevi kada zakon propisuje formu za ponudu ali ne propisuje formu za ugovor. Oni elementi koji su zakonom propisani da o njima ugovorne strane moraju postidi saglasnost da bi ugovor nastao.)saglasnost o sadržini. 3. Pravilo je da je ponuda neformalna.što znači da ponudilac može svojom voljom u samoj ponudi isključiti svoju obaveznost ponude i za sebe rezervisati pravo da obavezu opozove. Odgovor na ovo pitanje zavisi od vremena dostavljanja izjava: -ako je naknadna izjava dostavljena pre ili najkasnije istovremeno sa ponudom onda se govori o povlačenju ponude.Odstupanje od namere zaključenja ugovora: 1. Ponuda ne mora da ih sadrži. Ako je neopoziva onda naknadna izjava o opozivanju ponude ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo. Takva forma se naziva „ugovorna forma“. Pod ovim uslovima uvek je mogude opozivanje u srpskom pravu. 2.tek nakon toga ugovor je zaključen. Ugovor o osiguranju je zaključen kad stranke potpišu polisu osiguranja ili listu pokrida).objektivno bitni uslovi kod ugovora u prodaji su predmet i cena). te i ponuda mora imati istu formu.Nemačkoj. To su objektivno bitni sastojci za nastanak ugovora. Pošto ponuđeni tada ima u rukama dve izjave koje ne mogu istovremeno proizvoditi pravno dejstvo jer su suprotne sadržine. ali iz njih se može zaključiti o sadržini te volje. Svoje odstupanje od prvobitne namere za zaključenje ugovora ponudilac saopštava ponuđenom naknadnom izjavom kojom izjašnjava suprotnu nameru da ne zaključi ugovor.dovoljni su objektivno bitni uslovi.izjava ponudioca data u cilju oduzimanja pravnog dejstva ved učinjenoj ponudi. Pored nas postoji još Švajcarskoj.901 st.)sporazum o formi. Taj ugovor treba da buse zaključen pre ili kasnije kad bude postignut. Opoziva je ona ponuda koju ponudilac ne mora da održi.predlog za zaključenje ugovora mora sadržati bitne sastojke. Usmerena je ka tome da se oduzmu dejstva koja su počela da se proizvode.1 ZOO). Opozivanje.slučajevi u kojima je voljom ugovornih strana predviđeno da ugovor treba da bude zaključen u naročitoj formi. Koja ponuda je neopoziva? Neopoziva je ona ponuda koju je ponudilac dužan da održi do isteka roka određenog u samoj ponudi ili u zakonu.konkludentnim radnjama ili opšteusvojenim znacima za izjavljivanje volje.ponuda treba da bude učinjena u određenoj formi kada se forma zahteva. 2.da bi ugovor bio zaključen potrebno je još sastavljanje pismene isprave i overa u sudu-ispunjenje potrebnih formalnosti. Od pravila da je ponuda neformalna postoje brojni izuzeci: 1. Povlačenje ponude je izjava volje kojom ponudilac izražava nameru da odstupi od prvobitne namere da zaključi ugovor.Austriji. 3. Opozivanje ponude može da proizvede pravno dejstvo na koje je usmerena samo ako je ponuda u jednom pravu opoziva. Može li ponudilac obesnažiti ponudu ili njegova naknadna izjava nema nikakvog uticaja na ponudu. Pravilo o neopozivosti ponude je dispozitivno . -ako se naknadna izjava dostavi ponuđenom pošto je primio ponudu onda se govori o opozivanju ponude. . ( ugovor o osiguranju čl. Bitni sastojci nisu subjektivno bitni. (npr. a. b. Konkludentne radnje su radnje koje nisu preduzete u pravcu izražavanja određene volje. Subjektivno bitni su uslovi koji su bitni za jednu ugovornu stranu.usmeno.što znači da se može dati pismeno. U ovom slučaju se spajaju dva sporazuma. Njome se sprečava da ponuda proizvede pravno dejstvo.strane se obavezuju da ugovor nakon pregovora zaključe u određenoj formi. U našem pravu ponuda je neopoziva.slučajevi u kojima zakon propisuje formu za zaključenje ugovora.

ponuda mora biti upudena određenom licu.odgovarade za štetu.ponuda mora biti učinjena od strane bududeg ugovornika. Kada je uz robu na posebnoj etiketi ili ispod robe ili je u izlogu pored nje cena radi se o ponudi.pravilo je da se poslovna sposobnost ceni u momentu slanja ponude.sekundarno dejstvo-ponuda ga stvara samo uz prihvatanje ponude. Ponudu ne može uputiti trede lice. Može da mu oduzme karakter ponude navodedi da je predmet izložen kao uzorak.a razlika je što je ponuda konačan predlog. Kada se predlog čini prisutnom licu ponudilac je vezan od momenta saopštavanja. Izuzetak je kada se ugovor zaključuje intuitu personae i kada je ponudilac izrazio nameru da se samo on ponudom obaveže.al s obzirom da je on uputio poziv. Ako to lice pristane na poziv na ponudu.33 ZOO Predlog za zaključenje ugovora učinjen neodređenom broju lica.dolazi do konvalidacije. Ne može biti prinuđen da je prihvati .koji sadrži bitne elemente ugovora čijem je ono zaključenju namenjen.šalje je ponudilac ponuđenom i ako je ponuđeni prihvati ugovor nastaje. Ako je u pitanju ponuda upudena određenom licu. Lice koje izlaže robu može ovom postupku dati drugačije značenje ukoliko to želi.njegov pristanak nije prihvatanje ponude nego ono postaje ponudilac.čl.izlaganje robe sa označenjem cene. Dejstvo je takođe drugačije. Sličnost između ponude i poziva na ponudu je što i jedno i drugo su predlozi za zaključenje ugovora. Dejstva ponude: proizvodi dve vrste dejstava: 1.slanje kataloga ili oglasa prema ZOO nije ponuda ved samo poziv da se učini ponuda pod objavljenim uslovima. Ukoliko od slanja ponude do momenta prijema dođe do promene statusa u poslovnoj sposobnosti. Ponuda odsutnom licu obavezuje od datuma saznanja za ponudu/dostavljanje ponude. Svako lice koje je zainteresovano može da sa njima zaključi ugovor pod navedenim uslovima. 2. Ponudu mora uputiti lice koje je bududi ugovornik ili njegov zastupnik. Iako je ovaj predlog upuden neodređenim licima ZOO ga smatra ponudom u čl. ZOO ih smatra ponudom za zaključenje ugovora ukoliko drugačije ne proizilazi iz konkretnog slučaja.opšta ponuda. Da li takav predlog predstavlja ponudu? ZOO uređuje tri slučaja kada se predlog upuduje neodređenim licima (ponuda javnosti): 1. Ovo pravilo je dispozitivnog karaktera. 3. Postoje i predlozi za zaključenje ugovora koji se upuduju neodređenim licima.važi kao ponuda.ukoliko drukčije ne proizilazi iz okolnosti slučaja ili običaja.a poziv je pripremni predlog koji je podložan promeni. Ukoliko je lice koje je ponudu poslalo umrlo pre prihvatanja ponude. Pozivalac ne mora da prihvati ponudu.upuduje ga pozivaoc nekom licu. Ponudilac može biti svako lice. Smatra se da katalog ili oglas pretstavljaju ponudu ukoliko iz sadržine proizilazi da se u njoj nalaze svi bitni elementi za zaključenje ugovora.4. Ako je izgubio poslovnu sposobnost .34 „izlaganje robe sa označenjem cene smatra se kao ponuda ukoliko ne proizilazi drugačije iz okolnosti slučaja ili običaja. 5. Period/rok u kome .ukoliko ne prihvati ponudu. 2. Kod poziva na ponudu.to ne utiče na pravno dejstvo ponude. Od kada do kada ponuda obavezuje? Počinje da obavezuje ponudioca od momenta kada je saopštena drugoj strani.a ne i njegovi naslednici.ono koje proizvodi samostalno – sastoji se u tome što ponuda obavezuje ponudioca da ponudu održi određeno vreme i da zaključi ugovor pod navedenim uslovima. Ponudilac mora da ima poslovnu sposobnost koja se zahteva za zaključenje ugovora. Na strani ponuđenog može biti i nekolicina određenih lica. Ukoliko lice koje nije bilo poslovno sposobno u međuvremenu stekne poslovnu sposobnost.ponuda obavezuje njegove naslednike.a i ono čini ponudu pozivaocu.a kada pozivalac prihvati ponudu nastaje ugovor.

4.„dutanje“. U ovom slučaju ugovor je produžen na neodređeno. da se razmotri i o njoj odluči i da odgovor o njoj stigne ponudiocu.počinje da proizvodi pravno dejstvo samo kad se sjedini sa ponudom a to je momenat kada se ugovor zaključi. ZOO reguliše i kaže da nema dejstva odredba u ponudi da de se dutanje smatrati prihvatanjem ponude. Pravilo: dutanje ne znači prihvatanje ponude. Prihvatanje se može izraziti aktivnim ponašanjem koje može da bude izričito ili konkludentno.prema ZOO lice koje se ponudilo drugom da izvršava njegove naloge ili u čiju poslovnu delatnost spada izvršavanje tuđih naloga dužan je da izvrši nalog ako ga nije odmah odbio. (posrednici. Izričito postoji kada ponuđeni izrazi pristanak direktnom izjavom ili kada izjavi volju opšte usvojenim znacima konkludentno (predutno) je prihvatanje ponude posrednom izjavom (slanje stvari ili pladanje cene). U pravu dutanj znači. Da bi ovaj izuzetak bio primenjen potrebna su tri uslova: 1.smatra se da je zaključen novi ugovor na neodređeno vreme pod istim uslovima. Sadrži nameru da se ugovor zaključi i s obzirom da je ponudilac nameru izrazio u ponudi a ponuđeni u prihvatanju.kod ugovora o zakupu-koji je zaključen na određeno vreme.osiguranik uputio pismenu ponudu 2. 2.ako ponuđeni duti smatra se da je prihvatio ponudu.ne redi ništa. Ponuda prisutnom licuponudilac nije vezan ponudom ako je ponuđeni odmah ne prihvati.zakon je predvideo pravilo ako osiguravač u oređenom roku ne odbije pismenu ponudu osiguranika koji ne odstupa od uslova pod kojim se vrši osiguranje smatrade se da je on ponudu prihvatio i da je ugovor zaključen.ona kojoj zakupodavac prima zakupninu ili na drugi način izjavljuje svoju volju da bude u ugovoru sa zakupcem (ovo nije izuzetak jer ne duti).ponuda obavezuje ponudioca određuje sam ponudilac u ponudi. Izjava o prihvatanju proizvodi pravno dejstvo od momenta kada je saopštena ponudiocu. 3.odnosi se na ugovor o nalogu. Ozbiljno posmatrati ponašanje zakupca sa zakupodavcom: u ponašanju zakupodavca možemo videti dve situacije: 1.susretom tih namera nastaje ugovor. ZOO predviđa izuzetak od pravila o dutanju.ako po isteku roka na koji je ugovor zaključen zakupac nastavi da upotrebljava stvar. prihvatanje ponude nema samostalnu egzistenciju.a zakupodavac se ne protivi. U tom slučaju kad ponudilac pošalje ponudu koja se odnosi na robu u vezi sa kojom se sa ponuđenim nalazi u poslovnom odnosu. u slučaju kad je ponuđeni u stalnoj poslovnoj vezi sa ponudiocem. Razlika između ponude i prihvatanja: -u redosledu u kom se pojavljuju: ponuda je izjava volje koja prethodi zaključenju.ali od ovog pravila postoje izuzeci: 1.proteka određeni rok koji iznosi 8 dana od dana prijema ponude 3. Pasivno ponašanje .a ne na . 2.a prihvatanjem sledi zaključenje ugovora -pravno dejstvo: ponuda ima samostalno pravno dejstvo-obavezuje ponudioca da je održi. 2. Ako ne odredi rok primenjuje se dopunsko dispozitivno pravilo: ponuda odsutnom licu obavezuje onoliko vremena koliko je potrebno da ponuda stigne.špediteri) dužni su da odbiju nalog.kod ugovora o osiguranju.Prihvatanje ponude. a ako ga ne odbiju smatrade se da su prihvatili.stanje iz kog se ne može izvesti zaključak o sadržini volje lica koje duti.u kojoj zakupodavac ne prima zakupninu niti preduzima bilo koju drugu radnju kojom posredno izražava svoju voolju za produženje zakupa.ponuda sadrži uslove koji ne odstupaju od uslova pod kojima osiguravač vrši predloženo osiguranje.izjava kojom ponuđeni pristaje na ponudu.

Ako ponuđeni unese bilo kakvu izmenu ili dopunu u predlog koji je sadržani dopuni. Mogude je da se desi da prihvatanje bude određeno u roku.onaj rok koji je prvi put bio ugovoren.značajan zbog toga što ugovor počinje da proizvodi pravno dejstvo 2. Treba razlikovati neblagovremeno prihvatanje od zadocnelog prijema izjave o prihvatanju. 3.momenta zaključenja je značajan i zbog primene pravila da ako je u momentu zaključenja bila propala . Značaj momenta zaključenja: 1. Da bi prihvatanje ponude dovelo do zaključenja ugovora neophodno je da se podudara sa ponudom.ali da izjava o prihvatanju stigne ponuđenom nakon isteka roka. 5.ugovor o poklonu (ovaj izuzetak je bio predviđen u skici na prednacrtu SGZ). Postavlja se pitanje kada se smatra da je ugovor zaključen? Da li u momentu kad ponuđeni izjavi da prihvata ponudu ili kasnije kad ponudilac primi izjavu o prihvatanju ili kada sazna da je ponuđeni prihvatio ponudu. Određivanje momenta zaključenja ugovora. Od ovog slučaja treba razliovati slededu situaciju u kojoj ponuđeni prihvati ponudu ali izrazi nezadovoljdstvo u vezi sa uslovom navedenim u ponudi ili izrazi neke svoje nade . Najčešde svoj pristanak izražava jednostavno „da“ ili „pristajem“.želje ili očekivanja. U prvom slučaju ugovor ne nastaje. Predloženo pravilo po kome u slučaju da poklonoprimac duti na ponudu da mu se učini poklon i ako poklon primi smatrade se da je pristao na zaključenje ugovora. Ako ponudilac nede da bude vezan može odma nakon prijema ponude ili narednog dana izjaviti da se ne smatra vezanim ponudom koju je učinio i tako spreči da ugovor nastane. Sadržina prihvatanja ponude. Ako prihvatanje nije udinjeno u roku onda se izjava ponuđenog ne smatra prihvatanjem nego novom ponudom. To nije pravi izuzetak jer poklonoprimac preko poklona i konkludentnom radnjom prihvata.a u drugom ugovor nastaje.kada je u samom ugovoru predviđeno da de se dutanjem jedne strane smatrati kao pristanak te ugovorne strane na produženje ugovora.to je kada je ponuđeni izjavio da prihvata ponudu koja je određena u ponudi ili zakonu. Ugovor se sastoji od dve izjave: ponuda i prihvatanje ponude.onda takva izjava se ne smatra prihvatanjem ponude ved novom ponudom za zaključenje ugovora. Ovo prihvatanje se u pravu naziva „gunđujudi prihvat“. Ponuđeni treba da bude saglasna sa ovim. 6. Rok: da bi ugovor nastao prihvatanjem ponude mora biti učinjen blagovremeno. Ugovorne strane mogu predvideti da de se u njihovim bududim odnosima dutanje koje znači ponuda prihvatiti. U ovom slučaju ako je ponudilac znao ili mogao znati da je prihvatanje ponude učinjeno u roku smatra se da je ugovor sačinjen uprkos tome što je prihvatanje ponudiocu stigao nakon isteka roka. Ovaj izuteak u našem pravu je mogud jer je pravilo o dutanju dispozitivnog karaktera.zbog rušljivosti).ali ugovor može sprečiti da nastane ako izjavi da se ne smatra vezanim ponudom.od momenta zaključenja počinju da teku određeni rokovi (zbog prekomernog oštedenja. Izražavanje nezadovoljdstvane utiče na promenu karaktera njegove izjave.

Može se desiti da kod jednog ugovora postoji pogrešna svest.stvar koja je predmet ugovora. Iz kojih razloga dolazi do nesklada? Nesklad između izjavljene i unutrašnje volje može se pojaviti kao posledica samog ugovora. U našem pravu prihvadena je četvrta teorija prijema.bržim sredstvom obavestiti ponudioca da oodustaje od svoje odluke da zaključi ugovor.ali ako bi se primenila ova teorija ona ne rešava pitanje naknadnog odustanka ponuđenog od prvobitne namere da zaključi ugovor jer ponuđeni može nekim drugim. Da bi volje bile saglasne bitno je da budu u skladu sa unutrašnjom voljom ugovornih strana. Prema ovoj teoriji nebitno je kada je sam ponudilac saznao da je ponuđeni prihvatio ponudu.po kojoj se momenat zaključenja uzima momenat predaje pošte. .momenat zaključenja zbog pitanja sukob azakona o vremeu.po njoj zakon ne treba da unapred utvrđuje momenat u kom ugovor nastaje ved to treba da radi sud na osnovu tumačenja zajedničke volje ugovornih stranaka. Loša strana je u tome što se na osnovu nje ne može utvrditi ili je teško dokazati kada je. (locus regit act). teorija da je zaključen u momentu kada ponuđeni izjavi da prihvata ponudu. U pogledu mesta zaključenja ugovora važi pravilo da je mesto u kome je ugovor zaključen prebivalište ili boravište ponudioca u momentu kada je uputio izjavu o ponudi.a ideja na kojoj se zasniva jeste da je saglasnost volja postignuta u onom momentu kada se namera ponuđenog susretne sa namerom ponudioca za zaključenje.u kom momentu ponudilac saznao da je ponuđeni prihvatio ponudu.vodedi računa o prirodi ugovora i okolnostima o kojima su izjave učinjene. Mogude je da nije bio priseban. Ako se zajednička namera tumačenja ne može utvrditi onda momenat zaključenja treba odrediti prema običaju u određenoj sredini ili pravičnosti. Ideja na kojoj se zasniva ugovor je da ponudilac i ponuđeni imaju svest o tome da je došlo do saglasnosti volja.nije dovoljan prost susret na kojem insistira prva teorija.teorija izjave ili emisije.ona pretstavlja korekciju prethodne teorije i zasniva se na ideji po kojoj je samim prijemom prihvata ponude izjava o prihvatanju doprla do svesti ponudioca i nakon toga ponuđeni više ne može da se predomisli i da opozove ili povuče svoju izjavu. Teorije: 1. Ako taj sklad ne postoji onda saglasnost postoji samo prividno. Ova teorija kritikovana novom teorijom.da se nije raspitao o pravnim posledicama ugovora .tj da se on nalazi u zabludi.po tredoj teoriji ugovor je zaključen onog momenta kada ponudilac sazna da je ponuđeni prihvatio ponudu. 3. Momenat u kojoj se te dve namere susredu je moomenat prihvatanje ponude. 4. 4. Drugačija je situacija od prethodne kad do nesklada dolazi zbog nekog spoljnog faktora. 2. To je teorija saznanja (informacije). ugovor ne nastaje. Mesto je značajno zbog mesne nadležnosti suda u slučaju spora. Ako dođe do izmene zakona može se postaviti pitanje koji zakon je bio na snazi u momentu zaključenja ugovora.postiže se ponudom i prihvatanjem ponude. Loša strana ove teorije je što nije mogude tačno utvrditi kada je ponuđeni doneo odluku da prihvata ponudu. Nedostaci saglasnosti volja: saglasnost volja postoji kad dve strane izjave volje u cilju postizanja volje. Ponuđeni može odstupiti od takve odluke i bez ikakvog znanja ponudioca o tome.teorija prijema. 5. Ima dobru stranu što otklanja nedostatak ranije teorije. Ti spoljni faktori su radnje drugog koje se ispoljavaju u pretnji ili prevari.teorija odposlanja ekspedicije.da je impulsivan i smatra da neka okolnost postoji iako uistinu ne postoji.

o činjenicama.o pravu itd.Zabluda.zabluda o bitnim svojstvima.predmet.zabluda o prirodi ugovora.jedno lice hode da angažuje dobrog advokata i da zaključi ugovor o nalogu.po starijem shvatanju to su hemijski sastav i njegova namena.je pogrešna predstava o postojanju kauze kod nekog ugovora.to je pogrešna predstava o pobudi koja je jednog ugovornika pokrenula da zaključi ugovor. Ako je žrtva zablude bila nepažljiva odn. Volje umesto da se susretnu su se mimoišle. i misledi da je zaključio sa poznatim begradskim advokatom Tapuškovidem.a zaključuje zapravo o nekoj drugoj stvari. Sve ove zablude imaju isto dejstvo na ugovore. U ovu kategoriju spadaju:zabl.i uprkos toj pažnji nije znala za pravo stanje stvari.1.o predmetu i zabluda o kauzi.je pogrešna predstava jednog ugovornika o pravnim činjenicama koje su relevantne za punovažnost ugovora.pacijent.reč je o skrivljenoj i neizvinjavajudoj zabludi.koje se u teoriji nazivaju još bitne zablude u užem smislu. Ugovor postoji ali njegova važnost je lebdeda jer može biti poništen. Nije svaka pogrešna predstava o nekoj okolnosti zabluda u pravnom smislu. Zabluda o računarskom podatku.zabl o ličnosti . Pogrešna predstava koja se odnosi na neku okolnost koja se po nameri stranaka ili običaja u prometu smatra bitnom tako da stranka koja je zaključila ugovor pod zabludom ne bi ga zaključila da je znala pravo stanje stvari. .tj da je imala pogrešnu predstavu uprkos tome što se prilikom zaključenja ponašala pažljivo.a zapravo kupuje burgundac sa Fruške Gore). a koja je formirana i održavana u svesti jednog ugovornika bez uticaja drugog ugovornika ili nekog tredeg lica.licem koje nema ona svojstva koja je mislio da ima. (npr.postoji kada ugovornik pogrešno drži da zaključuje ugovor o jednoj stvari. Strana koja se nalazi u ovoj zabludi nema pravo da se na nju pozove. Tada postoji nesporazum. 5. 2.postoji kada ugovornik veruje da zaključuje ugovor a uistinu zaključuje neki drugi pravni posao. Da bi dovelo do poništenja ugovora bitno je da strana koja se na njih poziva postupa sa pažnjom koja se od nje zahteva u pravnom prometu.on zaključio sa mladim neafirmisanim Tapuškovidem). U njihovom prisustvu ugovor ne nastaje. Okolnosti na koje se može odnositi pogrešna predstava su raznovrsne: 1.ako je zabluda posledica toga što ona nije postupala sa pažnjom koja se od nje očekivala. Razlika između zabluda ove kategorije i prve kategorije je u tome što njihovo postojanje ne sprečava da ugovor nastane.kategoriju sačinjavaju zablude koje zakon naziva zabluda prepreke.zabluda o kauzi. a ustvari zaključuje ugovor sa drugim licem odn. 4.zabluda na predmet. U tom smislu ZOO razdvaja dve kategorije zabluda: 1.a po novijem svojstva predmeta na koje se odnosi pogrešna predstava može biti bilo koje svojstvo koje je odlučujude za jednog ugovornika da zaključi ugovor. Te zablude su zablude o prirodi ugovora. (npr. (npr.učini poklon lekaru verujudi da ga on operisao a ispostavi se da je operaciju izvršio drugi kolega) 6. (ugovornik misli da mu druga strana poklanja a u stvari mu prodaje). To znači da se traži da je žrtva zablude bila u izvinjavajudoj zabludi. 3. 2.zabluda o svojstvima ličnosti-postoji kad ugovornik pogrešno drži da zaključuje ugovor sa jednim licem ili sa licem koje ima određena lična svojstva. Zabluda u pravnom smislu ne predstavlja svaka pogrešna predstava.kategoriju ZOO svrstava bitne zablude.zabluda o motivu ali ona je relevantna samo kod dobročinih ugovora.kupac veruje da kupuje vino sorte burgundac kod Aleksandrovca.zabluda na motiv.o bitnim svojstvima.

restitucija. Rok za ponuštaj ugovora je 1 godina od dana saznanja. Svaka strana dužna je vratiti drugoj ono što je primila po osnovu poništenog ugovora. 3.izazivanje zablude kod druge ugovorne strane 2.dužnik naknade štete je strana koja je bila u zabludi.održavanje druge strane u ved postojedoj zabludi. Može imati dva oblika: 1. Predmet je ono o čemu su ugovorne stranke postigle saglasnost. Razikuje se od predmeta. Kod fizičke prinude ugovor ne nastaje jer se ne radi o neskladu unutrašnje i spoljne volje ved o odsustvu bilo koje volje.a druga strana ne čini ništa da bi je od te pogrešne predstave oslobodila. Kod dobročinih prevara učinjena od tredih lica uvek dovodi do poništenja bez obzira da li je saugovornik znao ili mogao znati. KAUZA Kauza je u vanpravnom smislu uzrok ili razlog.a objektivni 3 god.predstavlja jedan čin psihičke ili moralne prinude koji postoji ako je jedna ugovorna strana ili neko tredi izazvao opravdani strah kod jedne ugovorne strane zbog koga je ona pristala da zaključi ugovor. 2.Postoji jedna situacija kad se ne može pozvati stranka koje je bila u neskrivljenoj zabludi. Odgovor na .zdravlje. To de biti u slučaju kad je druga strana spremna da izvrši ugovor kao da zablude niije ni bilo. Prevara je razlog za poništenje ugovora. Svaka zabluda dovešde do poništenja shodno pravilu „fraus omnia corumpi“ prevara sve kvari.a poverilac naknade je saugovornik zbog toga što je on savestan i ne sme da trpi nepovoljne posledice koje bi po njega prouzrokovale posledice. Mora da bude vraden u imovno stanje u koje je bio pre zaključenja ugovora. 2.telo ili neko dobro ugovornika ili tredeg lica. I u prvom i drugom slučaju neophodno je da je izazivanje odn. Kod prevare je bitno da je jedna strana izazvala ili održavala pogrešnu predstavu kod ugovorne strane pri čemu zabluda u kojoj se nalazi druga strana ne mora biti bitna zabluda u užem smislu. Kakav je ovde značaj te prevare za punovažnost ugovora. Ovde treba razlikovati teretne od dobročinih: ako je ugovor teretan prevara učinjena od tredeg lica dovodi do poništenja samo ako je saugovornik prevarene strane znao ili je mogao znati da je trede lice učinilo prevaru. Prema ZOO strah je ppravdan ako se iz okolnosti vidi da je ozbiljnom opasnošdu ugrožen život. Ako sud poništi ugovor nastaju dve pravne posledice:1.povradaj .Prevara.održavanje u zabludi učinjeno u nameri da se druga strana navede na zaključenje ugovora. Prevara može poticati i od tredeg lica. Ako postoji ugovor je rušljiv što znači da njegova punovažnost zavisi od toga da li de ugovor biti poništen u određenom roku ili ne. Postoji i kada je kod jedne strane ved postojala pogrešna predstava. Subjektivni rok je 1 god. Prevarena strana može se nadi u zabludi o bilo kojoj okolnosti u vezi sa ugovorom.odnosno 2 godine od dana zaključenja.je pogrešna predstava jednog ugovornika koju je stvorio drugi ugovornik u nameri da ga navede da zaključi ugovor.a u pravnom smislu pravni cilj obvezivanja. Razlika je u tome što u slučaju pretnje ugovor postoji i proizvodi pravno dejstvo ali može biti poništen pod istim uslovima.naknada štete. Psihičku ili moralnu prinudu treba razlikovati od fizičke. Pretnja.

je prvi odgovorio na to pitanje.strogoj i sakralnoj formi.zajama zaključuje se predajom stvari u državinu zajmoprimcu).kauza obaveze jedne strane nalazi se u obavezi druge strane. Kod ostalih dobročinih ugovora koji se ne sastoje u predaji svojine na stvari.kauza ima psihološki izged. Pre toga sve do XVII pravna teorija nije raspravljala o tome zbog čega se jedna strana obavezuje drugoj. -kod realnih ugovora-kauza se sastoji u predaji stvari (npr.to je namera jednog lica da izjavom svoje volje zaključi ugovor i da prihvati pravno dejstvo koje iz ugovora nastaje. Kauza u . To može da bude legat.pravne činjenica koja objašnjava zašto se jedno pravo derivativnim putem prenosi sa jednog lica na drugo.je proširio pojam kauze izvan ugovora. Animus donandi je poseban tip ispoljavanja intentio liberalisa. Kauza je uži pojam od pravnog osnova sticanja i po pravilu vezuje se samo za pravne poslove odnosno ugovore. Treba je razlikovati od osnova sticanja.). Prema njegovom shvatanju kauza treba da postoji u svim obligacijama. U jednom ugovoru da bi postojao.kauza je intentio liberalis (to je namera da se drugom učini nešto dobro. Portalis.a predmet dopušten. Da bi ugovorna obaveza nastala bilo je neophodno da se obedanje za zaključenje ugovora izjavi u određenoj. U rimskom pravu obvezivala je forma. Razlog zbog nezainteresovanosti leži u prinicipu formalizma koji je vladao od rimskog prava do tog doba.tako da se može desiti da u jednom ugovoru predmet bude nedopušten a kauza dopuštena i obrnuto. Druga stvar značajna za nega je da on kauzu kod teretnih ugovora posmatra drugačije od Dome. Po njemu ugovor iste vrste ima istu tipsku klauzulu. Kod poklona kao tipičnog primera dobročinih ugovora. Kauzu treba razlikovati i od animus contrahendi. -kod teretnih ugovora. Princip konsensualizma (ugovor nastaje prostom salasnošdu volja).da mu se dobrovoljo izvrši neka usluga ili da se dobrovoljno oslobodi nekog duga itd.pitanje „šta je predmet ugovora“ je odgovor na pitanje“ na šta se ugovornik obavezuje“. Jedna strana se obavezuje prema drugoj zato što je od nje nešto primila.a odgovor na pitanje „šta je kauza“je odgovor na pitanje “zbog čega se neko ugovorom obavezuje“.pojavila se sredinom XVII veka u francuskoj pravnoj doktrini. U okviru klasične teorije pojavljuju se još dva autora: (Portalis i Potije). -kod dobročinih ugvora. Obedanje nije bilo upudeno licima ved direktno Bogu da de se obaveza izvršiti. Drugim rečima to su dva odvojena pojma i uslovi za postojanje i punovažnost i jednog i drugog procenjuju se nezavisno. U pravu počeo da vlada stav da obavezuje data reč. Teorije kauze: 1. (npr. Animus contrahendi pretpostavlja da lice koje izjavljuje volju ili svest o razlogu zbog kojeg zaključuje ugovor.klasična teorija.a ne forma.kod ugovora o prodaji prodavac se obavezuje zato što je kupac preuzeo obavezu). Ako neko nema svest o kauzi onda ne može ni svestno da izjavi volju da je ugovor sačinio. Kad je taj princip postao dominantan postavilo se pitanje zbog čega reč obavezuje? Doma. Zbog toga kauza prethodi izjavljivanju volje za zaključenje ugovora.realnih ugovora.a ne samo u onim koje izviru iz ugovora.kauza se nalazi u animus donandi. Jedna strana se obavezuje prema drugoj zato što se i druga obavezuje prema njoj.da kauza bude nedopuštena. U tom smislu različita je kauza kod teretnih od kauze kod dobročinih.javno obedanje nagrade ali i zakon u slučaju sticanja ovlašdenja zakonske obaveze izdržavanja.neophodno je da postoji i predmet i kauza.

Ne može se redi da je kauza jedne strane u teretnim ugovorima obaveza druge strane jer kada se govori o obavezama onda se misli na pravnim dejstvima. Kauza služi da bi se ispitalo da li je jedan ugovor zakonit i moralan.poštene i moralne kauze. Bio je prvi koji je kauzu u svojim normama uvrstio kao uslov za nastanak ugovora. a motiva za zaključenje može biti bezbroj. Zastupnici kažu da se isto svrha može postidi pravilom dopuštenosti ili nedopuštenosti predmeta. Poriče potrebu za postojanjem kauze i ističe da je kauza pojam koji je logički nemogud. To je osnovna postavka teorije. ovo zbog toga što kod realnih ugovora predaja stvari nije kauza ugovora ved uslov njegovog zaključenja. Potije. 2. Drugim rečima ako postoji ugovor. 2. Druga primedba je u tome što kod realnih ugovora ne može da se kaže da je kauza obaveza zajmoprimca u tome što je primio nešto od zajmodavca. Ona je . Kao reakcija na ovu teoriju i prihvatanje kauze nastala je teorija negacije kauze. Kauza je potrebno nepotreban pojam i onu funkciju koju ona ima može da obavi drugi pojampojam predmeta.motiv koji je opredelio ugovornika da zaključi ugovor. pa se postavlja pitanje koji od tih motiva koji prethodi zaključenju ugovora predstavlja kauzu. Kkasična teorija je odlučujude uticala na francuski građanski zakonik. 1. a njen predstavnik u francuskom pravu bio je Planiol. Nije se proširila izvan Belgije i delom Francuskom.poštena i zakonom dozvoljena svrha. Ugasila se početkom XX veka. Objektivne teorijeposmatra kauzu potpuno nezavisno od motiva. Subjektivne teorijekauza je subjektivni pojam pa se i nazivaju subjektivne.Teorija negacije kauze-zastupana u belgijskoj pravnoj doktrini. a kauza mora da postoji i prethodi dejstvima. Tek kasnije de se za njim povesti i italijanski građanski zakonik i neki drugi. Prema ovim teorijama kauza je ekonomski pojam. Koji je to motiv ostaje sudu da utvrdi kada se pitanje postojanja odnosno punovažnost kauze pred njim postavlja. Kauza je pobuda.teretnim ugovorima postoji kada je prestacija ili činidba jedne strane srazmerno ekvivalentna ili jednako vredna prestaciji druge strane. Treda primedba da se kod dobročinih ugovora kauza preplide sa motivima. Savremena shvatanja o kauzi Mogu se podeliti u tri grupe: prema tome da li u kauzi vide jedan subjektivni pojam ili pojam koji je objektivan i potpuno nezavisan od motiva. postoji i kauza i ne mora da se dokazuje.je dopunio Dominu teoriju tako što je uveo pojam časne. (logički nemogude zamisliti da se stavi u ravan nešto što prethodi). Druga značajna novina je u tome što je predložio uvođenje zakonske pretpostavke da kauza postoji i da onome koji tvrdi da kauza ne postoji leži obaveza da to i dokaže. Kauza po njegovom shvatanju nije svaki cilj obvezivanja ved samo onaj cilj kojim se želi postidi moralna. Ta osnovna postavka je nešto modifikovana tako što se kauzom ne smatra svaki motiv ved samo onaj koji je bio odlučujudi da pokrene jednog ugovornika da zaključi ugovor.

Međutim ako su ti motivi nedopušteni tj. postoji objektivni ekvivalent međutim prodavac može smatrati da je među prestacijama uspostavljena subjektivna ekvivalencija.ugovor o prodaji. U našem pravu kod ugovora o poklonu je negativan ekonomski efekat koji poklonodavac ode u svojoj imovini smanji. Ovu teoriju je zastupao kod nas prof.za 40. (npr. Ostali motivi koji su prethodno završenom motivu u principu ne ulaze u pojam kauze.ni psihološki. Onaj poslednji. Objektivni element ogleda se u realizaciji pravnog cilja.ostvarenje pravnog cilja je materijalni element u pojmu kauze zbog toga što se pravni cilj ostvaruje izvršenjem obaveze druge strane.nije bilo koji cilj. U objašnjenju kauze kod dobročinih ugovora postoje dva odstupanja: 1. Cilj koje ugovorne strane žele da postave ugovorom. Prema toj teoriji kauza je željeni ekvivalent. Međutim taj ekvivalent koji ona dobija od druge strane ne mora da bude objektivno jednako vredan sa prestacijom koju ona daje.teorija-kauza se ogleda u negativnom ekonomskom efektu.odnosno u animus donandi (nameri jedne strane da drugoj učini poklon).teorija. Kapitanova teorija.nameri jedne strane da učini drugoj besplatnu korist. (npr.ona je nastala u pravnoj doktrini 20-tih godina prošlog veka i danas se smatra vladajudom u građanskom pravu. U okviru ovih teorija izdvajaju se dve: 1. Kapitan polazi od toga da je kauza cilj obavezivanja ugovora. To je svrha koju stranke žele da ostvare.000 evra.se sastoji u odluci poklonodavca da ne traži ništa od druge strane. 2.onda se misli na poslednji. Prema njima kauza predstavlja kombinaciju elemenata subjektivne prirode i objektivne prirode. Kapitanova teorija značajna je zbog toga što je postavila odnos između kauze i motiva. 2. Prema Kapitanovoj teoriji ne postoji kauza u ugovoru ako obaveza druge strane nije izvršena. Naslanja se na Dominu klasičnu teoriju iz XVII veka. Kada se kaže da je kauza pravnog cilja obvezivanje.000. Kod dobročinih ugovora prema Kapitanovoj teoriji kauza ima čisto psihički izgled. Zatim nema kauze u ugovoru kada obaveza jedne druge strane nije ni zasnovana zbog toga što je predmet njene obaveze propao u momentu zaključenja ugovora.sve pod pretpostavkom da ne postoje mane volje. Razlikuje se od Domine teorije u objektivnom elementu.zapravo ekonomski ekvivalent koji mora da postoji u svakom ugovoru.završni motiv predstavlja kauzu i naziva se causa finalis. Dovoljno je da između prestacija postoji subjektivni ekvivalent. S obzirom na tu činjenicu prema pristalicama objektivne teorije u ugovoru o poklonu kauza ipak ima psihološki izgled i sastoji se u odluci poklonodavca da ne traži od poklonoprimca nešto što bi bilo vredno poklonu. Dva osnovna odstupanja koja se mogu staviti ovoj teoriji su: 1.cilj prodavca je pravo svojine na sumi novca. Subjektivni element u ovoj teoriji ogleda se u tome što jedna strana želi da ugovorom dobije neki ekvivalent.može se desiti da prodavac proda stvar koja vredi 15. Otuda se u tom cilju vidi subjektivni element kauze.ni ekonomski.završni motiv koji je nastao u procesu formiranja volje da se zaključi ugovor.protivzakoniti i nemoralni. Zbog toga jedna strana može istadi prigovor neizvršenja ili raskinuti ugovor.oni mogu da uđu u polje pojma kauze i tu . Žan Mori-tvorac. Mešovite teorije-teže da postignu kompromis između subjektivne i objektivne teorije. Prva strana obavezuje se prema drugoj da bi dobila izvršenje od druge strane i dobila pravni cilj.pravni cilj kupca je pravo svojine. kako objasniti šta je kauza kod ugovora o poklonu? Kod ugovora o poklonu ne postoji ekonomska ekvivalencija. Kapitan pod ciljem podrazumeva pravni cilj. Kauza kod ovih ugovora se ogleda u intentio liberalis. 3.Andrija Gams.

Ona je vidljiva kako za ugovore strane. Značaj razlikovanja-upravo zbog primene pretpostavke iz čl. 2.ali treda lica ne znaju. (pretpostavka je oboriva i strana koja tvdi da u ugovoru kauza ne postoji morala bi da dokaže suprotno da ugovor nema kauzu. 53 „pobuda iz kojih je ugovor zaključen ne utiču na njegovu punovažnost“ zbog toga što stoji izvan kauze. Na osnovu jedne činjenice izvodi se zaključak o postojanju druge.onda poverilac da bi uspeo sa tužbenim zahtevom mora da dokaže da postoji. Međutim upravo zbog toga postoji pretpostavka. Ovde poklonoprimac ne mora da zna za nedopuštenu pobudu poklonodavca.tako i za treda lica. (kod dobročinih ugovora).samo nije tredim licima. P.P duguje 10.M znaju zbog čegaa je priznanica izdata.Kapitanova teorija pravi razliku između teretnih i dobročinih: -kod teretnih ugovora nedopušten motiv udi de u polje pojma kauze ako je druga ugovorna strana znala za postojanje tog nedopuštenog motiva. Kauza postoji i poznata je ugovornim stranama.M. Poznata činjenica iz koje se izvodi nepoznata je ugovor-saglasnost volja.javnom poretku i dobrim običajima.onda se pretpostavlja da postoji i kauza i dužnik se u tom slučaju ne može braniti ističudi da kauza postoji.ako je neko sastavio priznanicu da P. Odnos motiva i kauze.ne mora da dokazuje postojanje ugovora.njemu je lakše da dokaže da kauza ne postoji. To je osnov pretpostavke.pa ni sudiju. Na osnovu nje smatra se da kauza postoji iako nije . Naš zakon propisuje pretpostavku o postojanju osnova „pretpostavlja se da obaveza ima osnov iako on nije izražen. Pretpostavka deluje kao i svaka druga pretpostavka u pravu. (npr.pretpostavke koja glasi „ pretpostavlja se da obaveza ima osnov iako nije izražen“ -kada je pitanju kauza a između poverioca i dužnika iz tog ugovor postoji spor zbog toga što dužnik nede da ispuni svoj obavezu. Stav 3 „ugovor bez naknade nema pravno dejstvo i kad drugi ugovarač nije znao da je nedopuštenaa pobuda bitno uticala na odluku njegovo saugovarača“. -kod dobročinih ugovora nedopušten motiv ulazi u pojam kauze čak i onda kada druga ugovorna strana nije znala za njegovo postojanje.položaj poverioca je olakšan.P i M. ZOO sadrži 4 člana posvedena kauzi: zakon kauzu naziva „osnov“ U prvom pravilu ZOO kaže da svaka ugovorna obaveza mora imati osnov i taj osnov mora biti dopušten.51 st. Bitno je da je postojala na strani poklonodavca i bide van dejstva. Ova teorija je prihvadena u ZOO. Osnov je nedopušten kad je supotan prinudnim propisima. Ako dokaže da ugovor postoji.su ugovori kod kojih kauza nije vidljiva za treda lica. -s obzirom da kauza nije vidljiva za treda lica.a to je kauza. Iz te činjenice da postoji ugovor izvodi se zaključak o postojanju nepoznate činjenice.000 evra M.su oni ugovori u kojima je kauza vidno izražena . Kauza u kauzalnim i apstraktnim ugovorima Kauzalni ugovori.a to ne znači da ona ne postoji.3 .zakon prihvata Kapitanovu teoriju u čl. -kada je u pitanju spor poverioca i dužnika oko ispunjenja duga nastalog iz apstraktnog ugovora. Apstraktni ugori.stav istog člana „ako je nedopuštena pobuda bitno uticala na odluku jednog ugovarača da zaključi ugovor i ako je drugi ugovarač to znao ili morao znati ugovor de biti bez pravnog dejstva“ (kod teretnih ugovora).

nema ugovora b. Predmet Četvrti uslov za nastanak ugovora. .ali ugovorne strane tredim licima pretstavljaju da one postoje. (npr. b.apsolutno ništav jer je suprotan načelu slobode ugovaranja. (neko izdao priznanicu da je primio 10.dečiji dodatak). 3.)fiktivna kauza-nema ugovora.je kauza koja ne postoji.ugovor ne postoji -prividnog osnova: a. a. c.primena pravila nedopuštenosti osnova.)simulovana kauza.uzdržavanja.postoji u slučaju kada su ugovorne strane zaključile jedan ugovor a tredim licima pretstavljaju da su zaključile drugi ugovor.ne postoji c.ostavilac zaključi ugovor o poklonu sa jednim od svojih bududih zakonskih naslednika. Kod tredih lica se stvara privid o postojanju kauze.postoji kada obe ugovorne strane imaju pogrešnu pretpostavku da kauza postoji. Samo izuzetno se može desiti da u ugovru ne postoji osnov i to npr.bilo ih je u našoj pravnoj istoriji 50-tih godina prošlog veka (predaja zemlje usled agrarnih reformi.)simulovana kauza.vidljiva.pravila o prividnosti osnova 3. 2. U pravnoj teorji se ponekad razlikuje od objekta ugovora: svaki ugovor ima predmet.000 evra na zajam očekujudi dade ugovor o zajmu biti zaključen). Kauza u praksi. ali svaki ugovor nema objekat. Pravne posledice: -u slučaju odsustva osnova.ako je obaveza nastala s obzirom na neki bududi osnov koji se nije ostvario il osnov koji je postojao a kasnije otpao.prividni osnov može se ispoljiti kroz putativnu. Predmet je ono što je predmet obligacije: davanje.pravila o odsustvu osnova 2.punovažan ugovor -nedopuštenosti osnova.apslutno ništav. Primeri su vrlo teški.javnom poretku i dobrim običajima.) fiktivna.a u teretnim ugovorima druga strana je znala ili mogla znati za nedopuštenost motiva.slučaj odsustva kauze u praksi se javlja vrlo retko. Dakle dužnik mora da bi odbio tužbeni zahtev kao i u slučaju kauze da dokazuje da u apstraktnom ugovoru kauza ne postoji.objekat imaju samo oni koji glase na predaju stvari/davanja. fiktivnu ili simulovanu prividnost.primena pravila o odsustvu osnova. U tom slučaju osnov koji se očekivao nije nastupio.činjenje.teorije o kauzi imaju značaj u pogledu primene 1.)putativna. Postoji i onda kada je motiv io nedopušten. To je slučaj obostrane zablude o kauzi.primena pravila o prividnosti osnova.)putativna kauza.ali prikaže da je učinjen ugovor o prodaji.to je osnov suprotan prinudnim propisima.pravila o nedopuštenosti osnova 1.

ugovorne strane odrede u ugovoru elemente na osnovu kojih se predmet može naknadno odrediti. Čemu veliki broj izuzetaka? Zakonodavac propisuje određenu formu jer želi da postigne određenu svrhu.67 ali postoji veliki broj izuzetaka u kojima sam ZOO i drugi zakoni predviđaju da je neophodno za nastanak ugovora ispuniti određenu formu.smatra se da predmet nije određen i ugovor ne postoji.jedna strana bespovratno otuđuje imovinu. U našem pravu važi princip konsenzualizma propisanog u čl. 2. Voljom stranaka predviđeno je da je neophodno da budu zaključene u određenom obliku.izražena je takođe kod ugovora o poklonu. Forma je neobavezan uslov jer nije neophodna za nastanak svakog ugovora nego samo onog za koju je zaključen. -zaštita opštih. Poklonom mogu biti povređeni interesi članova porodice poklonodavca ili bliskih srodnika ako poklonodavac donese ishitrenu odluku da zaključi ugovor i tako umanji imovinu da u njoj nema dovoljno sredstava da ne može da izdržava lica koja je zakonski dužan da izdržava ili toliko umanji imovinu da posle njegove smrti ne mogu biti namireni nužni naslednici.smatralo se da formu treba propisati samo radi zaštite javnih interesa.javnih interesa. a za uzvrat ne dobija ništa i zbog toga zakon predviđa za ugovor o poklonu pismenu formu da bi zaštitio poklonodavca da ishitreno zaključi ugovor.ugovorne strane predvide da de treda lica odrediti predmet. Teretni ugovori. Upravo radi zaštite njihovih interesa predviđa se pismena forma. Forma treba da spreči ugovorne strane da donesu ishitrenu odluku o tome da zaključe ugovor. Ugovor o prodaji u privredi-ugovor postoji i proizvodi pavno dejstvo čak i ako cena nije određena niti je odrediva.vidljive oblike. Primer je ugovor o poklonu-ugovor bez naknade.dvostruka je svrha: 1. Da bi se smatralo da ugovor ima predmet potrebno je da je on: 1.zaštitna svrha (funkcija) se ogleda u: -zaštita interesa ugovornih strana: kada zakonodavac propisuje formu onda on daje priliku ugovornim stranama da dobro razmisle pre nego što se ugovorno obavežu i da dobro odvagaju razloge za ili protiv zaključenja ugovora.cena koja je razumna-tržišna/sud je određuje.zaštitna funkcija nije toliko izražena i nema značaj kao kod dobročinih poslova. Ako trede lice nede ili ne može da odredi predmet.određen 2.kroz koje treba da je manifestuje ugovor.Određenost predmeta: Ugovorne strane određuju predmet ugovora neposredno. Kod ugovora o prodaji posebna pravila važe za posredno određivanje predmeta.mogud 3.u ranijem pravu je često prenaglašavana.Ugovori mogu imat i dva predmeta a to su svi oni ugovori koji su dvostrano obavezujudi. Može biti određen i posredno i to na dva načina. -zaštita interesa tredih lica.dopušten 1. 1.cena koja je pladena prodavcu u poslednje vreme. Danas su oni u drugom planu u odnosu na zaštitu interesa . Forma Forma je način izražavanja sadržaja ugovora kroz unapred predviđene spoljne.osiromašuje je i istovremeno obogaduje drugu ugovornu strranu.

pismenom formom se omogudavalo da jedno lice ne stekne više. Dokazna forma je jedino sredstvo za dokaz ugovora ali ne utiče na njegovu punovažnost. 2.forma za promet nepokretnoosti naročito u prošlosti postojala je zbog kontrole jer je postojao zakonski maksimum svojine koja su fizička lica mogla posedovati (ne više od dva veda ili tri manja stana.) nede se modi dokazivati svedocima potraživanje čija vrednost prelazi 200 groša bez obzira na osnov i predmet koji je uslov nastanka i to je jedini primer u srpskoj pravnoj istoriji.tek ako opština odbije takvu ponudu ili se ne izjasni u roku od 30 dana od prijema ponude vlasnik je bio ovlašden da stan proda tredem licu. Bila je predviđena u Zakonu o sudskom postupkuu građanskim stvarima (1865. savremenom pravu dokazna funkcija ne postoji.Pismena.način ispoljavanja (pismena forma.dokazna funkcija : Ogleda se u tome što se obezbeđuje pismeni trag o ugovoru. 3.ugovornih strana i tredih lica. intresi države da ostvari budžetski prihod naplatom poreza koji se ostvari nakon obavljanja akta pravnog prometa.javna isprava i realna forma.zbog toga je u našem pravu predviđena forma za ugovor o prometu nepokretnosti-dolazi do prenosa svojine i na svaki takav ugovor treba da bude pladen porez na prenos apsolutnih prava. Pismena isprava je najpouzdanije dokazno sredstvo u slučaju kad se pojavi spor o sadržini ugovora i to je mnogo pouzdanije sredstvo od svedoka koji nisu pouzdani zato što pamdenje bledi i kada o činjenicama postoji pismeni trag on ostaje i može dugo vremena biti upotrebljen kao dokaz između ostalog zbog toga u privrednom sporu pismene isprave se koriste kao dokaz a izuzetno usmeni iskaz svedoka. Vrste forme: postoje tri osnova po kojima se forma može podeliti na vrste: 1. 2. Dokaznu formu treba razlikovati od forme kao dokaza. Pismena.obična pismena forma je pismena forma nižeg stepena koja se ispunjava pismenom redakcijom . Formom se štite: 1. Danas je ostao samo jedan razlog.postoji mišljenje da je predviđena kod arbitražnih ugovora kod jednog broja autora kod nas.ugovora se može dokazivati svim sredstvima. U stranim pravima zastupljena je dokazna forma. Ona je samo potvrda o sadržini ugovora i o onome o čemu su se stranke sporazumele. Ugovor ne nastaje dok se forma ne ispuni onda kada je predviđena.to su nekada bile opštine i one su imale pravo preče kupovine kada je neko prodavao stan. Kada je forma samo dokaz . Naziva se još i forma ad probationem.dejstvo (bitna i dokazna forma) 2. javne isprave i realna forma) 3.sva potraživanja čiji iznos prelazi određenu sumu ne mogu biti dokazana svedocima i ako postoji pismena isprava svedocima se ne može dokazivati suprotna sadržina.način nastanka (zakonska i ugovorna) 1. U francuskoj npr. ne više od 10 hektara obradive zemlje). Naziva se još i forma ad solemnitatem-svečana forma i ad validatatem-jer od nje zavisi važnost ugovora.ako bi se to desilo država je imalo pravo da oduzme višak imovine. 2. Bitna forma predstavlja konstitutivan element za punovažnost ugovora.pravo preče kupovine društveno pravnih lica. Forma kao dokaz nije ni uslov za zaključenje ugovora niti je jedini dokaz o ugovoru.

Forma javne isprave.prenosilac zadržava stvar za sebe. ZOO :ugovor o kapari. Poneki put sam zakonski propis određuje dejstvo forme.ugovor o drumskom i železničkom prevozu robe.Srpski građanski zakonik.a Zakon o prometu nepokretnosti je poseban zakon i on predviđa formu višeg stepena.55 ug o prodaji nepokretnosti stvari mora biti zaključen u pismenoj formi pod pretnjom ništavosti.međutim i sama predaja mora da ispunjava određene uslove: 1. da predaja bude stvarna (telesna) materijalna i da se izvršava uručenjem stvari sticaocu. Moguda je i simbolična predaja. 2.da je izvršena za života poklonodavca.bankarskom tekudem računu.sporazumom ugovornih strana se određuje kao uslov za punovažnost ugovora.trgovinsko preduzede.zakonom propisana kao uslov punovažnosti. 3. Zakonska. stavi svoj potpis i overi ispravu sudskim pečatom. Cessio vindicationis postoji kad se stvar nalazi kod tredeg lica ali fiktivna predaja ne postoji u slučaju da je u pitanju constitutum possessori. Ukoliko iz cilja propisa koji određuje formu proizilazi nešto drugo pretpostavka u korist svečane forme ne postoji (zakonsko tumačenje).građenju. . da druga strana bude stavljena u položaj u kome se nalazi svojinski držalac. Primer za potvrđivanje sadržine: ugovor o ustupanju i raspolaganju imovine za života. ZOO: Ugovor o prodaji sa obročnim otplatama cene. Nije dovoljna prosta usmena saglasnost volja.uručenje sprava ili isprava koje omogudavaju faktičku upotrebu stvari.pretpostavka u korist svečane forme. Primer za overu potpisa: ugovor o nepokretnosti (prodaja. ugovor o jemstvu.neophodno je da je stvar izašla iz državine prenosioca i da on više ne može da vrši faktičku vlast.upozori na pravne posledice.za nastanak ugovora potrebno je još i da se izvrši predaja. podleže strožijim i komplikovanijim procedurama. Realna forma se ispunjava predajom predmeta poklona iz ruke u ruku-faktičkom predajom državine. U pravu je opšte pravilo da posebni derogira opšti zakon te se na prodaju. Ako nije za života eventualno bi se radilo o ugovoru za slučaj smrti.licenci. Ugovor koji nije zaključen u formi koju zakon propisuje je ništav.trampu i zamenu primenjuje Zakon o prometu nepokretnosti. Zakon o privrednim društvima. Realna forma je predviđena za ugovor o poklonu. Moguda je i fiktivna-nematerijalna predaja ali samo kad se stvar ved nalazi kod sticaoca u državini i tada je pitanju traditio brevi manu. Pored pismene redakcije potrebna je još i intervencija organa javne vlasti koja se može sastojati u potvrđivanju sadržine ili overavanju potpisa na ispravi.je višeg stepen. Pravilo koje rešava dejstvo forme kada nije zakonom određena: ugovor koji nije zaključen u propisanoj formi ukoliko iz cilja propisa kojim je određena ne proizilazi nešta drugo postoji pretpostavka: forma je bitan uslov za punovažnost ugovora.ugovora na određenoj ispravikoja sadrži tekst ugovora i potpis ugovornih stranaka. Postoji vedi broj ugovora za koje je zakon predvideo da moraju biti zaključeni u ovoj formi. ZOO je opšti .razmena i poklon). Sudija: pročita strankama sadržinu. Potvrđivanje isprave solemnizacija). Zakonska i ugovorna forma Ugovorna.kreditu. Službenik za overu u sudu svojim potpisom i pečatom potvrđuje da su ugovorne strane pred njim potpisale ispravu o ugovoru ili da su priznale potpis kao svoj ako su ispravu ranije potpisale. potvrđivanje potpisa (legalizacija). 3. u ZOO kod ugovora o prodaji nepokretnih stvari u čl.ugovor o doživotnom izdržavanju i bračni ugovor.

ugovor označava pravni posao u celini. Taj sporazum može biti i neformalan ako o tim tačkama u ugovoru ništa nije rečeno i pod uslovom da nije protivno cilju zbog koga je forma propisana.način prestanka ugovora na osnovu saglasnosti volje ugovornih strana koja je upravljena na to da ugovor prestane da proizvodi pravno dejstvo.sam zakon je propisao da i sporazum o raskidu mora da bude učinjen u određenoj formi.ali postoje dva odstupanja: 1. Takav karakter ima odredba o pravu preče kupovine. -kada je reč o zakonskoj formi ZOO pravi razliku između izmena i dopuna: dopune ugovora su mogude samo u pogledu sporednih tačaka (deo ugovora koji nisu bitni uslovi). To je redovan način prestanka ugovora i do njega može dodi uvek pre nego što obaveze iz ugovora budu u potpunosti izvršene. 2. Ako su stranke propustile da učine to ZOO propisuje da dopune i izmene mogu biti učinjene i neformalnim sporazumom. Izmene po ZOO mogu biti učinjene i neformalno samo pod uslovom da se izmenama smanjuju ili olakšavaju obaveze jedne i druge strane i ako je posebna forma propisana u interesu ugovornih strana.bitni su oni koji su zakonom određeni kao objektivno bitni uslovi. U praksi takav sporazum naziva se aneksom ugovora.reč pogodba označava neki modalitet ili dodatak ugovora. kada cilj zbog koga je forma propisana upuduje da ugovor mora biti raskinut u istoj formi kada se zahtevala i za njegov nastanak.da njihova sadržina nije u suprotnosti sa sadržinom ugovora 3. 2.načinu isporuke stvari.ugovorna forma. Forma istovremenih usmenih pogodbi uz formalni ugovor.zakonska forma. Pitanje forme sporazumnog raskida ugovora.roku i načinu pladanje cene).ugovor zaključen u zakonom određenoj formi može biti raskinut i neformalnim sporazumom.ugovor može uvek biti raskinut neformalnim sporazumom ugovornih strana.ugovorne strane predviđaju da izmene i dopune moraju biti učinjene u istoj formi.u toku ispunjavanja ugovornih obaveza ugovorne strane u formi zaključenja ugovora mogu se dogovoriti da se ugovor dopuni ili izmeni.o obročnim isplatama cena kada su ugovorm stranke zaključilei istovremeno postignu usmeni sporazum u pogledu pogodbi postavlja se pitanje da li su one punovažne ili ne? Sporazum o tim pogodbama može biti usmeno zaključen i proizvoditi pravno dejstvo ako su ispunjena tri uslova: 1.da se radi o sporednim tačkama 2. . o pravu zadržavanja svojine i posle prodaje. da nisu u suprotnosti sa ciljem sa kojom je forma propisana. Kada je zakonom volja ugovornih strana bila određena formom kao uslovom punovažnosti da li sporazumni raskid mora da bude učinjen u istoj formi ili može biti neformalan? ZOO sadrži o tome dva pravila: 1.Kada je u pitanju ugovorena forma zakonom: ugovor koji nije zaključen u ugovorenoj formi nema pravno dejstvo ukoliko su stranke punovažnost ugovora uslovile posebnom formom (tumačenje volje ugovornih strana). Dopunama se smatraju samo sporazumi o sprednim tačkama (mestu. Sporazum o bitnim sastojcima ugovora ne bi bio dopuna nego novi ugovor.vremenu. Kada se zaključuje aneks forma ugovora treba li da bude zaključen u istoj formi u kojoj je ugovor? -kada je u pitanju ugovorna forma u samom ugovoru. Izmena ili dopuna formalnog ugovora.

6. 4. -konverzija.presuda koja se donosi ima deklarativno dejstvo.ako je jedna odredba ništava onda de ugovor ostati u važnosti.nepostojedu ugovori Apsolutno ništavi Su oni ugovori kojima pravni poredak ne priznaje pravno dejstvo zato što su zakonom izričito zabranjeni ili što su protivni prinudnim propisima.pravno ne postoji ved samo faktički.a ta odredba je bila bitan uslov. Obim apsolutne ništavosti: -pitanje ništavosti ugovorne odredbe prema celini ugovornog pravila: 1. Konvalidacije nema kod apsolutno ništavih ugovora. na nju sud pazi po službenoj dužnosti. 3. ako je zabrana bila manjeg značaja a ugovor je izvršen u celini ništavost se ne može više isticati.strana koja je kriva za to što je došlo do zaključenja ništavog ugovora odgovara za štetu drugoj strani ako ona nije znala niti je prema prilikama mogla znati za postojanje uzroka niištavosti.takav ugovor je nepostojedi.javnom poretku i dobrim običajima.odlučujuda pobuda ako je ništavost ustanovljena da bi ugovor bio oslobođen ze odredbe i važio bez nje.može ugovor biti ništav ali da u činjeničnoj građi ima elemenatanekog drugog ugovora koji . 7. 2. Postoje dva odstupanja: 1. Sud mora da vodi računa o značaju ugroženog dobra-interesa koji se štiiti kao i moralnim shvatanjima društva.ceo ugovor de biti ništav ako je makar jedna odreba ništava. 5. Ni jenda strana ne može da zahteva izvršenje sudskim putem.međutim zakon predviđa da ako su ugovorne strane u celini ili pretežnom delu izvršile obaveze da ugovor proizvodi pravno dejstvo. 8. Do konvalidacije u oba slučaju dolazi izvršenjem. Osnovna obeležja apsolutno ništavih ugovora: 1.pravna posledica je restitucija-kada je ugovor ništav mora se sve vratiti u stanje pre njegovog zaključenja.DEJSTVA UGOVORA Ugovor je samo ona saglasnost volja kojoj pravni poredak priznaje pravno dejstvo. 2.sud može povodom zahteva za vradanje datog da odluči da ono što je druga strana primila preda mesno nadležnoj opštini.može se podneti bilo kada. Dejstvo nepunovažnog ugovora povlači nevažnost ugovora.sud može da odbije zahtev za povradaj ako nađe da je strana koja ističe takav zahtev nesavesna. Nevažnost može biti podeljena na: 1. 2.na ništavost se može pozvati svako zainteresovano lice.relativnu ništavost 3.ako ona nije bila uslov ili odlučujuda pobuda zbog koje je ugovor zaključen.ništavost nastupa po samom zakonu. Ugovor je ništav od početka.tužba da se traži poništenje ništavog ugovora ne zastareva. Presudom se deklariše da je jedan ugovor ništav.ništavi ugovori ne postaju punovažni ni kada je bilo koji razlog naknadno otpao. Postoje dva odstupanja: 1.kada je ugovor za koji je prropisana forma zakljuden usmeno. 2.apsolutnu ništavost 2.pravo na isticanje ništavosti se ne gasi.po sopstvenoj inicijativi pazi na ništavost čak i onda kada se strane odnosno druga zainteresovana lica na nju ne pozovu.

Objektivni rok (od zaključenja ugovora).pravilo je da je u obavezi na naknadu štete strana koja je prouzrokovala razlog za .nije izvesno da li de oni ostati punovažni. subjektivni (od dana saznanja za razlog rušljvosti). da to lice zna za postojanje razloga zbog koga ima pravo da zahteva poništenje. U našem pravu je zabluda o vrednosti sopstvene prestacije.izričitom izjavom te strane da se odriče prava da zahteva poništenje. 2. da drugi ugovor teži istom cilju kao i prvi.u slučaju kada ugovor bude poništen nastupaju dve pravne posledice: 1. 3.ograničena poslovna sposobnost usled maloletstva i starateljstva.delimično ugovorno sposobna.ispunjava uslove za punovažnost nekog drugog ugovora. Rušljivi ugovori Kod rušljivih ugovora saglasnost je prividno postignuta.stranke bi zaključile taj ugovor da su znale da de prvi ugovor biti ništav 4.postoje i proizvode pravno dejstvo (ugovor čija je važnost lebdeda) 2.žrtva prekomernog oštedenja). 5.prevara 2.punoletno lice delimično lišeno poslovne sposobnosti 3. 2. 3. izvršenje obaveze iz ugovora.poništenje može zahtevati samo ona strana u čijem interesu je rušljivost ustanovljena (strana koja je u zabludi.a samo izuzetno kod apsolutno ništavih u dva slučaja potrebno je da budu ostvareni slededi uslovi : 1.samo u onim pravnim sistemima koji su prhvatili subjektivni pojam prekomernog oštedenja. preduzima se od strane lica u čijem interesu je rušljivost ustanovljena. 3.prekomerno oštedenje. da je ta strana u momentu konvalidacije sposobna da slobodno izrazi svoju volju . Konvalidacija – naknadno osnaženje rušljivog ugovora i podrazumeva da ugovor koji je bio nevažedi može postati punovažan. 2.teži istom cilju koje su ugovorne strane želele da ostvare ali ga nisu ostvarile jer njihov ugovor ne proizvodi pravno dejstvo.zaključeni ugovor je ništav . Kada ovi uslovi budu ispunjeni do konvalidacje može dodi na tri načina: 1. 4.protekom roka. 6. Konvalidacija je moguda u domenu rušljivih ugovora.menja postojede pravno stanje (da je ugovor postojao) i ustanovljava novo (da ugovor ne postoji.traje 3 godine.naknada štete.presuda ima retroaktivno dejstvo (ex tunc). Ugovor se poništava od samog početka ali se ugovorne strane mogu sporazumeti da poništenje važi samo za ubudude što znači da ostaju dejstva koja je ugovor proizveo do poništenja.svaaka strana je dužna da vrati drugoj strani ono što je po osnovu ugovora primila a ako se primljeno ne može vratiti u naturalnom obliku onda se restitucija vrši u novcu.zaključila ugovor pod pretnjom. razlozi rušljivosti: 1. Postoji nesklad između stvarne unutrašnje volje jedne ugovorne strane i njene izjavljene volje.restitucija.zabluda.prevarena. Osobine rušljivih ugovora: 1. 2.presuda doneta u sporu povodom zahteva za poništenje ugovora ima konstitutivno dejstvo.pravo na poništenje ugovora se gasi protekom vremena.ne proizvodi pravno dejstvo). 3. 1. Konverzija je pretvaranje jednog apsolutno ništavog ugovora u punovažan ugovor koja nastupa na osnovu zakona kada su ispunjeni određeni uslovi. Rušljivi ugovori postoje i proizvode pravno dejstvo samo što je njihova važnost lebdeda.ugovor definitivno ostaje na snazi i ne može se tražiti njegovo poništenje.ostaju punovažni ako istekne rok u kome je strana u čijem je interesu bila rušljivost nije zahtevala njgovo poništenje. 7.pretnja.traje 1 god.

ugovor proizvodi pravno dejstvo i prema licima čijom izjavom volje nije nastao ugovor.kada su strane u ugovoru predvidele da de ugovor prestati da postoji u slučaju smrti jedne ugovorne strane naročito kod ugovorima kojim se zasnivaju trajni obligacioni odnosi. Naime.rušljivost.kauzi ugovora. Ugovor o nalogu s obzirom na svojstva ličnosti oba ugovornika (izuzetno).za sva ostala lica ugovor je res intter alios acta ali za ugovorne strane ugovor je zakon. Moderno pravo je od pravila da ugovor ne proizvodi dejstvo prema tredim licima stvorilo izuzetak koji se sastoji u tome da de se za treda lica stvoriti prava a ne obaveze.Ugovori u korist tredih lica. ili uzajamne obligacije za obe ugovorne strane i tada imamo dvostrano obavezne ugovore.obedajnik je druga ugovorna strana kojoj je promitent. 3. U našem pravu su teorijska kategorija i naš zakon ih ne predviđa kao poseban zakonski pojam izuzev kada govori i nesporazumu. ali nisu sva lica koja nisu strane ugovora treda llica.korisnik ZOO ih naziva (1. Ugovor ne obavezuje treda lica. Treda lica su lica koja nisu ni ugovornice ni univerzalni pravni sledbenici. Ta lica su univerzalni sukcesori odnosno pravni sledbenici ugovorih strana izuzev ako je nešto drugo ugovoreno ili proizilazi iz prirode samog ugovora. Nepostojedi ugovori Ugovori kod kojih ne postoji neki od uslova koji su neophodni za zaključenje ugovora.predmetu. Izuzetak je ustanovljen dinamikom razvoja ugovora o osiguranju (naročito osiguranja za život) koji je nametnuo potrebu da bude omogudeno tredem licu da bude korisnik osigurane sume koja je predviđena ugovorom o osiguranju.stipulant. Po ZOO nesporazum je kada strane veruju da su saglasne a kod jedne od njih postoji zabluda o prirodi. Pravni sledbenici pravnih lica.obedalac.delimično poslovno sposobno lice samo ako je u lukavstvu izazvalo rušljivost.jednostrani ugovor.lice koje preti.korisnik) Nastaju tri vrste odnosa: . Dejstva punovažnog ugovora Ugovor je saglasnost volja upravljena na stvaranje pavnih dejstava koja se sastoje u tome što ugovor stvara obligacja na strani jednog lica.kompanijsko društvo kada dođe do statusnih promena onda na lice kome je pripojeno drugo pravno lice prelaze obaveze iz ugovora koje je pripojeno lice zaključilo. 2. 2. S obzirom na svojstva ličnosti nalogoprimca ali se dešava da pristaje s obzirom na lični odnos sa nalogodavcem.žrtva prekomernog oštedenja. Kod ugovora u krist tredeg imaju tri lica: 1. 2.ugovarač. 3.dužnik.promitent. Primenjuju se pravila koja važe za asolutnu ništavost. Ugovorne strane su lica koja su učestvovala u zaključenju ugovora odnosno lica čijom saglasnošdu volja je ugovor nastao.što znači da ugovorne strane ne mogu ugovoriti obaveze za treda lica.lice koje e ugovorom obavezuje da de ispunit obavezu prema tredem. Proizvodi pravna dejstva između strana ugovornica. kod ugovora koji se po prirodi stvari zaključuje s obzirom na svojstva ličnosti po pravillu jednog ugovornog.prevarant.strana koja je u zabludi.beneficijar. Izuzeci od pravila da obaveze prelaze na univerzalne sukcesore: 1.

Dva lica se ne mogu između sebe sporazumeti da za trede lice nastane obaveza.121) Taj član upuduje na primenu pravila o odgovnornosti prodavca za materijalne nedostatke prodate stvari. Sve do momenta izjave o prihvatanju stipulant ima pravo da ponudu opozove. Odgovornost prenosioca za materijalne nedostatke.stipulant-beneficijar (valutni odnos). To je ugovorni odnos koji može da nastane na osnovu bilo kog ugovora. Zbog toga jedan ugovornik de odgovarati saugovaraču samo onda ako i pored svog potrebnog zalagača nije uspeo kod tredeg lica da se ovaj obaveže (odgovara ako nije preuzeo svu potrebnu pažnju). Važe samo za teretne ugovore i ona namedu određene obaveze koje nemaju stranke u dobročinim ugovorima. U tom slučaju obaveza ugovarača je obaveza sredstva a ne cilja.objašnjava zašto stipulant ugovara korist za neko trede lice. Na osnovu tog odnosa stipulant može zahtevati od promitenta da izvrši obavezu prema korisniku. U tom slučaju za treda lica ne nastaje obaveza ali ugovarač odgovara za štetu koju je saugovarač pretrpeo jer trede lice nede da izvrši obavezu/propusti određenu obavezu.beneficijar (dužnik-poverilac). Nakon izjave korisnika da prihvata korist stipulant ne može više opozvati ugovor .potpisi iz ugovora koji je on zaključio sa stipulantom (npr. Treba razlikovati situaciju u kojoj je jedan ugovarač obedao drugom da de se kod tredeg lica zauzeti da se ovaj obaveže. 2.obligacionopravno dejstvo ugovora Ugovor ne proizvodi translativna dejstva(ne prenose svojinu)-ima u Francuskoj ali ne i kod nas. Iz ekonomske ravnoteže nastao je pravni princip ekvivalencije propisam u ZOO u čl.onda on zadržava pravo da korist opozove i u testamentu.da je ugovor nevažedi. Ako korisnik odbije korist stipulanta može zahtevati od promitenta da obavezu izvrši njemu.beneficijar ima pravo da od promitenta zahteva da mu izvrši obavezu koja je u korist tredeg ustanovljena povodom zahteva korisnika da obavezu ispuni. Obaveza za naknadu štete može da nastane sa ugovaračem koji se obavezao drugom da de mu trede lice nešto učiniti/propustiti.ali ako je ugovorom određeno da se korist ima izvršiti posle smrti stipulanta.15. Zakon o obligacionim odnosima poznaje nekoliko pravnih pravila koja imaju za cilj da zaštite princip ekvivalencije.da obaveza nije dospela) 2. Stipulant mora imati neki interes i postojanjem tog interesa se objašnjava zbog čega korist od odbijanja korisnika pripada stipulantu.1. Opšte pravilo: iz ugovora ne može nastati obaveza za treda lica.kompenzacija).lični prigovori koji potiču iz nekog ranijeg odnosa između korisnika i promitenta (npr prigovor. Pored toga što kao i jednostrani stvaraju obligaciju . Međutim taj ugovor proizvodi dejstvo između ugovornih strana i može da stvori obavezu na naknadu štete.stipulant-promitent (odnos pokrida).promitent. Postoje dve vrste prigovora koje može da istakne: 1. Pravila koja važe za odgovornost prodavca u pogledu materijalnih nedostataka važi za sve teretne ugovore ako posebnim propisima koji važe za neki teretni ugovor nije specijalno uređena odgovornost . Obedanje radnje tredeg. 3. Pravo korisnika prema promitentu nastaje u momentu kada on prihvati korist. Ugovor stvara obligacije-opšte pravilo dvostrano teretnih ugovora. Lične prigovore prema stipulantu ne može isticati.proizvode još neka posebna pravna dejstva koja su rezultat ekonomske ravnoteže koja mora da postoji između prestacija ugovornih strana.ispunjenja ( ZOO čl. Dejstvo ugovora prema ugovornim stranama. Te dodatne obaveze pretstavljaju posebna dejstva teretnih ugovora.

) kada stvar nema svojstva za naročitu upotrebu zbog koje je kupac nabavlja a bila poznata prodavcu/nije mu mogla ostati nepoznata. Da je pregleda na uobičajen način ili da je da na pregled određenom licu (stručnjaku ako nema dovoljno znanja da sam obavi pregled). Ako se nedostatak pojavi 6 meseci nakon što je stvar predata ne postoji odgovornost prenosioca.izuzev ako je model pokazan samo radi obaveštavanja. b. 2. U tom slučaju rokovi se računaju od dana kada je nedostatak otkriven.nedostatak 2. Blagovremeno je ako je učinjeno u roku od 8 dana od dana pregleda ( za trgovinsko pravo važi pravilo da je pribavilac dužan da odmah obavesti prenosioca). Ako se nedostatak pojavi posle pregleda (skriveni nedostatak) nije se mogao otkriti uobičajnim pregledom.)stvar ima nedostatak kada nema potrebna svojstva za njenu primenu .)u trgovinskim ugovorima.)pravo da raskine ugovor.zamašniji) 4. d. Da bi nastala odgovornost neophodno je ispunjenje dve grupe uslova: 1. . Obaveštenje mora biti blagovremeno i uredno. Ako ova dva uslova nisu ispunjena onda pribavilac ne bi mogao da se pozove na odgovornost prema prenosiocu. Kada su ispunjena ove dve grupe uslova prenosilac odgovara pribaviocu za nedostatak. ZOO propisuje objektivni standard koji određuje kada nedostatak nije poznat pribaviocu.opravljanje stvari. ZOO a. -uslovi koji se tiču pregleda stvari i obaveštavanja o nedostatku Pribavioc mora da obavi pregled stvari i to odmah čim je to prema redovnom toku stvari mogude.ako ga brižljivo lice sa prosečnim znanjem i iskustvom lice istog zanimanja nije moglo lako opaziti. Ako on to ne učini u razumnom roku pribavilac ima dva prava koja može vršiti alternativno: a.kada stvar ne odgovara uzorku ili modelu koji je prodavac(prenosilac) pokazao. Uredno znači da je potrebno da sadrži opis nedostatka i poziv prenosioca da pregleda stvar. Pribavilac ima neka prava prema prenosiocu koja ne bi imao da stvar nema nedostatak: 1.stvar mora da ima materijalni nedostatak. Obaveštenje treba da bude učinjeno preporučenim pismom. ZOO: postojade odgovornost prenosioca čak i u slučaju kada je lako mogao opaziti nedostatak čak i ako je izjavljeno da stvar nema nedostatak (ima određena svojstva i odlike). -uslovi koji se tiču nedostatka: 1.telegramom ili pouzdanim načinom.) pravo da zahteva sniženje cene .ispunjenje ugovora podrazumeva predaju druge stvari.)stvar nema svojstva koja su izričito ili predutno dogovorena. Prenosilac je dužan da nedostatak otkloni ili isporuči stvar u razumnom roku.nedostatak mora biti znatan (vedi. Pouzdan način je faktičko pitanje.pregled stvari i obaveštavanje o nedostatku Odgovornost prenosioca postoji jer u teretnom ugovoru prenosilac pribaviocu treba da omogudi korisnu državinu.jedne strane za fizičke nedostatke ispunjenja.nije bio poznat pribaviocu u vreme zaključenja ugovora.ako to nije mogude . Kada utvrdi da nedostatak postoji onda je dužan da obavesti prenosioca. b.pravo da traži ispunjenje ugovora-otklanjanje nedostatka. c.nedostatak mora da postoji u trenutku predaje stvari (sticanja državine) 3.

2. 3.da pribavilac obavesti prenosioca o pravnom uznemiravanju. Može da tuži predhodnog prenosioca obligaciono pravnom tužbom ( ali onda se namiruje kad i svi poverioci tog lica). Pravo na ispunjenje je prioritetno.U svakom od ovih slučajeva pribavilac ima još jedno pravo. Vansudska postoji kada trede lice van spora ističe da ili ima neko pravo prema prebaviocu ili sam pribavilac nasluduje da bi trede lice moglo imati pravo. A da bi mogao da pruži tu zaštitu mora da bude obavešten. Da li pribavilac ima prava na osnovu evikcije i prema prenosiočevim prethodnicima? Poverilac ima pravo da vrši prava svog dužnika ako je on insolventan.)putem prigovora (kada je pribavilac podneo tužbu protiv tredeg lica u kojoj traži da mu trede lice preda stvar i trede lice istakne prigovor da stvar drži po nekom drugom osnovu).faktičko uznemiravanje nije dovoljno i u tom slučaju pribavioc je zaštiden posesornim tužbama. Mogude je da se seti da je nedostatak postojao i pre prenosiočevog sticanja. Tom negativnom tužbom on traži od suda da utvrdi da trede lice nema nikakvo pravo na stvari koju je on pribavio. Poverilac može da tuži dužnikove dužnike tako što de od njih zahtevati da isplate dužniku ono što mu duguju. a to je pravo na naknadu štete. Potpuna je kada je usled uznemiravanja od tredeg lica pribavilac lišen državine na stvari. Ako je uznemiravanje vansudsko onda pribavilac može da podnese sudu tužbu protiv tredeg lica koja se naziva negativna tužba za utvrđenje. Ako neko trede lice istakne prema pribaviocu neko stvarno pravo koje ograničava ili umanjuje pravo pribavioca ili u potpunosti lišava prava onda kažemo da je pribavilac pretrpeo evikciju.nedostatak postoji u pravu prenosioca. .smisao tog obaveštavanja je da prenosilac pruži pravnu zaštitu pribaviocu. Ako prenosilac odbije da bude obavešten gubi prava na osnovu evikcije. Protekom roka njegovo pravo zastareva. Uslovi da bi nastala odgovornost po osnovu evikcije: 1. Uznemiravanje mora da vrši trede lice. Mora da postoji u trenutku predaje stvari. Postoje sudska i vansudska.da nije znao ili nije prema prilikama mogao znati za postojanje prava tredih lica. Evikcija može biti potpuna ili delimična. Sudska je uznemiravanje pribavioca sudskim putemi može se vršiti na dva načina: a. Sva ova prava pribavilac može da ostvari u roku od 1 godine od dana kada je obavestio prenosioca o nedostatku. Uznemiravanje je relevantno samo ako se vrši na osnovu isticanja nekog stvarnog prava.pa ako se ne ostvari ima ostala prava.da je savestan.evikcija mora da se vrši isticanjem stvarnog prava. Delimična je kada je usled prava tredeg lica državina pribavioca ograničena na jedan deo stvari ili kada pribavilac nema na stvari ona ovlašdenja koja bi trebao da ima. Odgovornost za pravne nedostatke ispunjenja (evikcija) Prenosilac mora da obezbedi pribaviocu mirnu državinu (znači da ga niko nede uznemiravati u vršenju prava koja je stekao ugovorom). b.)putem tužbe (tako što trede lice podnosi tužbu prema pribaviocu u kojoj zahteva da mu preda stvar ili da mu omogudi vršenje prava koje smatra da mu pripadaju). Evikcija se sastoji u uznemiravanju pribavioca po osnovu nekog prava koje je postojalo pre njegovog sticanja za koje on nije znao niti je bio obaveštenniti je pristao da kupi stvar sa tim nedostatkom. 4.

prekomerno oštedenje postoji. Potrebno je da postoji nesrazmera uzajamnih davanja koja prevazilazi zakonom utvrđene granice. 2. Posebna dejstva teretnih ugovora proizilaze iz principa evikcije.prekomerno oštedenje treba posmatrati objektivno. U austrijskom. 2. Rok od 6 meseci za ostvarivanje prava na restituciju i naknadu štete počinje da teče od dana kada je sudski spor okončan. Član 139.rok važi kada je trede lice pokrenulo spor protiv pribavioca i on je pozvao prenosioca da se u ovaj spor umeša pa je spor izgubio.rok iznosi godinu dana od dana kada je pribavilac saznao za nedostatak. To treba da bude posledica nekog nedostatka u volji strane koja je ugovorom oštedena.ako između obaveza ugovorna strana u dvostranom ugovoru .a prenosilac je priznao postojanje tog prava prenosiocu čak iako ga nije obavestio o slučaju uznemiravanja. prihvatio je subjektivni pojam prekomernog oštedenja. francuskom i bivšem srpskom građanskom zakoniku. U ovom slučaju ima pravo na restituciju. Ako je došlo do potpune evikcije ugovor se gasi ipso iure.Odstupanja: 1. Ako odstupanje pređe određene granice onda u dvostranom obaveznom ugovoru (teretnom) postoji prekomerno oštedenje.kada je pravo tredih lica bilo očigledno osnovano. Taj princip se štiti pravnim pravilima koja namedu određene obaveze ugovornim stranama.prekomerno oštedenje treba posmatrati subjektivno. Pribavilac ima pravo da zahteva restituciju i na naknadu štete. Ako je došlo do delimične evikcije pribavilac ima pravo na sniženje cene a ako tako ne može da se ispuni svrha ugovora onda ima pravo na raskid. Prava pribavioca po osnovu evikcije: Da zahteva od prenosioca da se odazove njegovom pozivu i da se eupusti u spor koji on vodi sa tredim licem i da u tom sporu podnese dokaze o pravu koje je na pribavioca preneo.rok važi u slučaju vansudske evikcije. 2. O pojmu prekomernog oštedenja postoje dva stanovišta: 1. Prekomerno oštedenje U teretnim ugovorima postoji odnos ekvivalencije između ugovornih strana. Taj nedostatak se u volji manifestuje. Trede lice nije podiglo tužbu ali je pribavilac saznao da trede lice ima neko pravo. Trede pravilo kojim se štiti ovaj princip je prekomerno oštedenje. ZOO u originalnoj verziji iz 1978. U slučaju da izgubi spor onda nastaju pravne posledice koje su različite u zavisnosti od toga da li se radi o potpunoj ili delimičnoj evikciji. Ova stanovište zastupljeno u poljskom pravu. Odstupanje od ovog principa su dozvoljena u određenim granicama. Pravo na naknadu štete pribavioca nema kad je znao za mogudnost da mu stvar bude oduzeta ili da njegovo pravo bude ograničeno pa se ta mogudnost ostvari.kada se pribavilac bez obaveštenja upustio u spor sa tredim licem on gubi pravo koja mu pripadaju po osnovu evikcije osim ako prenosilac dokaže da je raspolagao sredstvima koja su bila podobna da odbiju zahtev tredih lica.nije bilo sporno. Rokovi: 1.

Bitno je da popuštanja budu uzjamna. Pravilo je da se strane obavežu na međusobna popuštanja. 2. Npr. Da bi prekomerno oštedenje postojalo nije dovoljno da jedna strana nije znala niti je morala znati za oštedenja. Ustavom koji je bio na snazi su izjednačeni svi oblici svojine.ugovor koji se zaključi kod lica kod kojih postoji spor ili neizvesnost o nekom pravnom odnosu.odricanju u produženju određenog roka za isplatu.rađaju obaveze i na jednoj i na drugoj strani a svaka strana duguje naknadu za korist koju prima. 2. ZOO umesto razlomcima visinu nesrazmere utvrđuje jednim pravnim standardom: prekomerno oštedenje postoji ako između ugovornih strana postoji očigledna nesrazmera u obavezama.onaj ugovor kod koga je kupac platio vedu cenu iz osobite naklonosti prema nekoj stvari.organizuje se u prisustvu suda ili nekog drugog javnog organa. 3. a prenosilac je bilo fizičko ili građansko pravno lice. Sada postoji jedinstveni subjektivni pojam prekomernog oštedenja. Zakon o prometu zemljišta i zgrada visina je bila uvrđena na 2/3.na pristanak u otplati duga u ratama. Tako je nestala potreba za posebnom zaštitom društveno pravnih lica. Strane zaključe ovaj ugovor da bi rešile spor ili otklonile neizvesnost i da bi tačno utvrdile šta su njihova prava i obaveze. U pogledu domena primene pravila o prekomernom oštedenju u našem pravu on je ograničen na dvostrane obavezne i teretne. Ako popušta jedna strana onda to nije ugovor o poravnanju.ljubitelj određene rase pasa. Javnu prodaju imamo u sudskom izvršnom postupku kada se izlažu stvari izvršnog dužnika da bi se njihovom prodajom namirili poverioci. Prodaja koju organizuje Agencija za privatizaciju u postupku prodaje kapitala i imovine subjekta privatizacije. Da bi se jedna strana pozvala na prekomerno oštedenje potrebno je da je nesrazmera postojala u trenutku nastanka ugovora.poravnanje. U rimskom pravu je to bilo ½. 4. onda je bilo potrebno samo da postoji nesrazmera uzajamnih davanja. Prisustvo javnog organa je garancija da ne može postojati zabluda o pravoj vrednosti stvari.javna prodaja. Ukoliko se nesrazmera pojavila kasnije to se ne bi uređivalo ugovorom o .kada je društveno pravno lice otuđilo neku stvar koja se nalazila u društvenoj svojini a pribavilac stvari je bilo fizičko ili građansko pravno lice.obostrana. Postoje ugovori kod kojih se ne primenjuje pravilo o prekomernom oštedenju: 1.stranke su unapred pristale zbog neizvesnosti da se pojavi nesrazmera.kada se društveno pravno lice pojavljuje kao prebavilac. kada kada su u junu donete izmene i dopune ZOO kojima su stavljene van snage odredbe koje su uređivale ova dva slučaja prekomernog oštedenja. Potrebno je još da nesrazmera u uzajamnim davanjima pređe zakonom utvrđen iznos.ako u vreme zaključenja ugovora postoji očigledna nesrazmera da oštedena strana za pravu vrednost nije znala niti je morala znati. Postojala su dva odstupanja od ovog opšteg pravila gde je ZOO prihvatio objektivni pojam: 1. Međusobno popuštanje se može sastojati u priznanju (delimičnom ili potpunom) zahteva druge strane. Visina nesrazmere do ½ postojala je i u Srpskom građanskom zakoniku i taj kvantum primenjivao se kod nas sve do donošenja ZOO.aleatorni ugovori. Uglavnom je preovladavao sistem gde se visina nesrazmere utvrđivala razlomcima. U Francuskom pravu za postojanje prekomernog oštedenja traži se da visina obaveze jedne strane ne doseže 7/12 obaveza druge strane. Tako je bilo do 1993. Jedna strana se ne može pozvati na prekomerno oštedenje ukoliko joj ishod neizvesnog događaja ne ide u prilog.

Sud donosi deklarativnu presudu.ne proizvodi pravna dejstva.može da konvalidira u roku od 5 godina).deluje ex tunc. Vređaju se osnovni moralni i pravni principi (savesnost i poštenje). a kod zelenaških ugovora sankcija je strožija. Pravila o raskidanju ili izmeni ugovora zbog promenjenih okolnosti Štiti princip jednakosti davanja u dvostrano obaveznim i teretnim ugovorima. Sud pazi po službenoj dužnosti.prekomernom oštedenju ved o raskidu ili izmeni ugovora zbog promenjenih okolnosti.ZOO daje pravo oštedenoj strani tj.svaka strana je dužna da vrati ono što je primila na osnovu ugovora. Ugovaranju izuzetno visoke ugovorne kazne na kojoj jedna strana pristaje unapred zato što ima potrebu da dobije neki posao od koje de ostvariti kakvu takvu zaradu jer se nalazi u oskudici. Sud de udovoljiti ovom zahtevu ako je to mogude i ugovor ostaje na snazi sa odgovarajudim izmenama. Posledica je restitucija. (odstupanja: ne mora da dođe do restitucije. Ekvivalencija davanja (u dvostranim obaveznim i teretnim ugovorima) sankcija se sastoji u apsolutnoj ništavosti. nedovoljno iskustvo. ZOO predviđa određena odstupanja: prema ZOO posledica ništavosti je restitucija. Međutim za razliku od prekomernog oštedenja nesrazmera nije posledica zablude ved nekog subjektivnog stanja kod jedne strane. I ovde je potrebno da postoji nesrazmeda u uzajamnim davanjima. da bude očigledno i da postoji u momentu zaključenja ugovora. U toku izvršenja obaveze može se desiti da se promene okolnosti koje su ugovorne strane imale u vidu i . Rok je 5 godina i u tom roku postoji mogudnost konvalidacije. Ugovor o prekomernom oštedenju je rušljiv.rok je 1 godina od zakljulenja ugovora. Dakle ne može oštedena strana to tražiti ved druga strana mora to predložiti. Zelenaški ugovor Uslovi su vrlo slični sa uslovima za primenu pravilo o prekomernom oštedenju.učinio ili za onim što se obavezao da de dati ili učiniti. Druga ugovorna strana ima tačnu i jasnu predstavu o vrednosti koji na osnovu ugovora daje tj.lakomislenost ili zavisnost drugog ugovornika da bi za sebe ili neko trede lice ugovorio korist koja je u očiglednoj nesrazmeri sa onim što je dao. Ugovor u kojem postoji prekomerno oštedenje je posledica zablude i on je rušljiv. Druga razlika između prekomernog oštedenja i zelenaškog ugovora je u sankcijama.nakon isteka tog roka ukoliko zahtev nije podnet ugovor ne može da konvalidira. Nesrazmera se može ispoljiti na različite načine (npr.mogudnost da od suda zahteva da se njegova obaveza smanji na pravičan iznos. U tome što se oštedena strana obavezala da plati kamatu po znatno vedoj stopi od tržišne kamate. Ona zna da daje mnogo više od koristi koju de dobiti ugovorna strana. Ovaj princip se štiti u toku izvršenja ugovorne obaveze. Da bi zelenaški ugovor postojao potrebno je da jedan ugovornik koristi stanje nužde.prima. Može se pozvati svako zainteresovano lice. Nesrazmera u uzajamnim davanjima se pojavljuje posle zaključenja ugovora. Peto pravilo koje se odnosi na dejstva ugovora.teško materijalno stanje. Zakon predviđa i mogudnost da jedna strana oštedenom nadoknadi iznos od prave vrednosti stvari (ovo je fakultativna obligacija). Četvrto pravilo kojim su u ZOO određena dejstva teretnih ugovora je pravilo o zelenaškom ugovoru.ali na takvu nesrazmeru pristaje zbog subjektivnog stanja u kome se nalazi. Međutim.

novi zakonski ili podzakonski propisi npr. Potrebno je da se ove okolnosti nisu mogle izbedi. Promenjene okolnosti moraju nastupiti pre dospelosti obaveza.Austrijski građanski zakonik. Onda ta stranka može zahtevati od suda da se ugovor raskine ili izmeni. Treba li da ugovorne obaveze budu izvršene onako kako glase? (pacta sunt servanda) ili treba dati mogudnost strani koja je pogođena delovanjem promenjenih okolnosti da se odlobodi obaveze ili da zahteva izmenu ugovora saobrazno izmenjenim okolnostima? Rimsko pravo je insistiralo na primeni principa pacta sunt servanda.da de se ugovor izvršiti ako stvari ostanu u onom stanju u kom su bile kad se ugovor zaključio. Drugačije se na taj problem gledalo u rimskoj filozofiji-smatralo se da nije nemoralno odstupiti od date reči ako se promene okolnosti pod kojima je obedanje dato.deflacija-nagli pad cena). Opomena nije potrebna ako je rok prethodio utvrđenju jer onda važi pravilo „rok opominje umesto čoveka“. Dakle ili preterano otežano izvršenje obaveze ili veliki gubitak. godine sa stupanjem na snagu Opštih uzansi za promet robom ili kodifikovani pravni običajikodifikovani da bi mogli da se primenjuju u arbitraži za rešavanje sporova uzanse: ako je zbog izvanrednih okolnosti koje se nisu mogle predvideti izvršenje obaveze jedne strane moglo bi se znatno otežati ili joj doneti veliki gubitak. ZOO je prihvatio raskidanje ili izmenu ugovora zbog prmenjenih okolnosti: traži se ispunjavanje dva kumulativna uslova: 1. Okolnosti koje imaju takva obeležja mogu biti prirodni događaji (zemljotres.sušna godina. Drugi slučaj je kada su ispunjena ova dva uslova na promenjene okolnosti se može pozvati strana kojoj je nemogude da ostvari svrhu ugovora pri čemu je i u ovom slučaju potrebno da ugovor ne odgovara njenim .da su posle zaključenja ugovora nastupile okolnosti koje se nisu mogle prevideti. Kod nas je do promene došlo 1954. U svakom ugovoru podrazumeva se jedna predutna klauzula.ugovorne strane su se mogle pozvati na predutnu klauzulu rebus sic stantibus.da postane otežano izvršenje obaveze jednoj ugovornoj strani i da zbog toga jedna ugovorna strana ne može ostvariti svrhu koju je htela ostvariti-zaključenje ugovora. U XII veku pojavila se nova teorija o klauzili. Ukoliko se stvari promene tog trenutka klauzula proizvodi dejstvo ako se ugovorne strane na nju pozovu. izbedi ili savladati.predvideti ili savladati od strane prosečnog čoveka.međutim filozofija nije uticala na pravo. Ova teorija o klauzuli rebus sic stantibus je ostala bez uticaja na zakonodavstvo. a sud ih je mogao osloboditi obaveze. Prvi zakonik koji je usvojio klauzulu bio je Italijanski građanski zakonik 1948.nisu je usvojili Code civil. Po uzoru na Italijanski građanski zakonik 1942.da su ove okolnosti nastupile pre isteka roka za izvršenje obaveze.nije dozvoljavalo rakidanje ili izmenu ugovora.Srpski građanski zakonik.dospelost obaveza je momenat kada je nastalo pravo poverioca da zahteva izvršenje obaveze prinudnim putem nakon dospelosti i opomene poverioca dužnik dolazi u docnju.propisi kojima se ograničava promet određene robe). Pored ova dva uslova potreban je i tredi ali je on alternativno postavljen. U odlukama sudova prema istraživanju. Ova teorija je dugo bila prisutna ali se tek od XIII veka primenjuje. 2. Kada su ispunjena ova dva uslova onda se na promenjene okolnosti može pozvati strana kojoj je izvršenje obaveze otežano u tolikoj meri da ugovor više ne odgovara njenim očekivanjima i bilo bi nelogično održati ga na snazi takav kakav jeste.poplava. I ekonomske okolnosti mogu imati ova obeležja (inflacija tj nagli skok cena.rebus sic stantibus. Nebitno je da li je njih mogla predvideti strana koja je pogođena svojim delovanjem.

To znači da se ugovorne obaveze ispunjavaju jednovremeno. Nemogudnost izvršenja ugovora je slučaj kada zbog više sile nije mogude izvršiti ugovor jer je predmet ugovora koji je individualan propao. To je jedini slučaj raskida ugovora sudskim putem u našem pravu.očekivani riziik Nijedna strana ne može biti sigurna u momentu zaključenja ugovora da li de svoje obaveze izvršiti. Kada su ispunjeni ovi uslovi strana koja je pogođena izmenjenim okolnostima može zahtevati raskid.zakonom određeno ili proizilazi iz poslovnih običaja. U svim ostalim slučajevima ugovor se raskida ili po samom zakonu ili na osnovu izjavljenih volja lica na osnovu zakonom propisanih uslova. U postupku sud treba da utvrdi da li su ispunjeni uslovi i ako jesu sud izriče raskid ugovora. Druga strana mora biti upoznata sa novonastalom situacijom da bi se potstakla da pristupi pregovarima kojima bi se došlo do sporazuma o izmeni određenih ugovornih odredbi. To je najbrži plovni put iz Evrope ka Indiji. Ugovor se raskida sudskim putem. ZOO: ugovorne strane se mogu unapred odredi pozivanja samo na tačno određene promenjene okolnosti-punovažna odredba ugovora. Izuzetak od pravilo o istvremenom ispunjenju je kod ugovora o prodaji sa obročnim ispladivanjem cene. Nije punovažna odredba kojom bi se jedna strana obavezala na odricanje od pozivanja na bilo koju okolnost koja može da nastupi.očekivanjima i bilo bi nelogično održati ga na snazi takvog kakav jeste. Kada se dese ovakve okolnosti onda strana koja je oštedenja time ima dužnost da obavesti drugu stranu o tome. Zatvaranje Sueckog kanala 1966. Jedan vid prodaje je kredit u kojoj prodavac kreditira kupca. Prilikom donošenja odluke o raskidu ili izmeni ugovora sud mora da vodi računa o okolnostima koje su propisane zakonom: 1. Šesto dejstvo teretnih ugovora: Prigovor neispunjenja U teretnim ugovorima važi pravilo o istovremenom ispunjenju ugovorne obaveze. Može se desiti da se posle zaključenja ugovora materijalne prilike strane koja je . Takav ishod je mogud ako jedna strana predloži ili pristane da se odgovarajude odredbe prav ilno izmene.pojedinačni interes svake ugovorne strane 4. Prvo prodavac ispunjava obavezu a potom kupac ispladuje cenu u unapred određenim intervalima i iznosima. Ako strana ne obavesti drugu stranu njeno propuštanje je nede lišiti prava da zahteva raskid ili izmenu ugovora zbog promenjenih okolnosti ali dovodi do odgovornosti za štetu koju može prouzrokovati druga strana. Postoji i obrnuta situacija kod prenurativne prodaje. ZOO: ni jedna stran u dvostranim ugovorima nije dužna ispuniti svoju obavezu ako druga strana nije spremna da izvrši svoju obavezu osim ako nešto drugo nije ugovoreno.opšti interes 3.cilj ugovora 2. tada kupac plada cenu delimično ili u celini a prodavac ispunjava svoju obavezu duži vremenski period. Kada ispunjenje jedne obaveze nije predviđeno zakonom strane mogu ugovorm predvideti da de jedna strana ispuniti obavezu pre druge. Onemogudavanje izvršenja svrhe podrazumeva da se ugovor može izvršiti ali se ne postiže ona svrha koju su strane ili jedna od njih očekivale. Može dodi i do izmene pojedinih ugovornih odredbi. Svaki ugovornik de nastojati da u ugovor unese odredbe na osnovu kojih bi se druga strana ili obe strane recipročno odrekle od prava na pozivanje na promenjene okolnosti.

U tom slučaju reč je o novom ugovoru u kojem de strane zameniti uloge.a druga strana za to nije znala niti je mogla znati. Sporazumni raskid je mogud samo dok ugovor proizvodi još uvek pravno dejstva. nemogudnost ispunjenja. sjedinjenje.nemogudnost izvršenja obaveze ugovorne strane 4. Sličnost između raskida ugovora i relativne ništavosti ugovora je proizvodnja pravnih dejstava do momenta raskida tj momenta poništenja. Sporazumni raskid je novi ugovor kojim ugovorne strane odustaju od izvršenja prvog ugovora.voljom ugovornih strana.onog kod koga je u samom momentu nastanka postojao neki razlog zbog kojeg je bio protivzakonit ili nemoralan ili je postojao neki razlog koji je doveo do nesklada stvarne volje i volje koju su ugovorne strane izjavile.ali ne kao pravni akt koji se može izvršiti ved kao prosta društvena činjenica. ako je ugovor izvršen. Sporazumni raskid. Nevažnost ugovora (poništenje).ispunjenje. Prestankom obligacije ne prestaje ugovor iz koga je ta obligacija nastala. Ovo je mogude i ako je jedna strana bila u lošoj finansijskoj situaciji.poništenje je način prestanka nevažedeg ugovora.onda se za sporazumni raskid ne zahteva nikakva forma.u fazi kada se ugovor izvršava. To je prirodan i logičan način prestanka ugovora jer ugovor nastaju saglasnošdu volja i ugovorne strane žele da postignu određeno dejstvo. protok vremena.a obaveza ispunjena onda eventualni sporazum ugovornih strana nema isti karakter. Raskid ugovora. smrt. Razlika: kod poništenja razlog postoji u momentu sklapanja ugovora i i jedna strana ima pravo da zahteva razlog za raskid. kompenzacija.smrt 1.način prestanka punovažnog ugovora na osnovu izjave volje obe ugovorne strane ili samo jedne ugovorne strane. otpuštanje duga. Strana koja se obavezivala da prva izvrši obavezu može odložiti njeno izvršenje sve do momenta u kojoj druga strana treba da izvrši obavezu ili dok druga strana ne pruži obezbeđenje koje joj je traženo.raskid 3.trebala da izvrši obavezu pogoršaju tako da postane neizvesno hode li izvršiti obavezu. Formalni ugovor može biti raskinut i neformalno i to u dva slučaja: . Za razliku od apsolutne ništavosti raskid ugovora je način prestanka punovažnih ugovora. Neizvesnost može proizadi i iz drugih ozbiljnih okolnosti. Ti načini prestanka ugovora su : 1. Obligacija koja je nastala iz ugovora prestaje na neki od zakonom propisanih načina: gašenje obaveze. Prestanak ugovora Treba razlikovati od prestanka obligacije koja je nastupila iz ugovora. Može se desiti i u pravu postoje načini prestanka ugovora kod kojih i samugovor koji je stvorio obligaciju prestaje da postoji. prenov. zbog zakonom propisanih uslova i tada govorimo o jednostranom raskidu ugovora. Ugovor nastaje da postoji. Na osnovu jednostrane izjave volje. Pojavljuje se nakon zaključenja. Uslovi za sporazumni raskid: neophodno je da postoje svi uslovi koji su neophodni za nastanak svakog ugovora: -pitanje forme: ako je ugovor neformalan. 2.poništenje 2.

Ako se opredeli za raskid. U rimskom pravu je bilo dozvoljeno u nekim ugovorima. Za prvi uslov ZOO ne postavlja nikakve dodatne uslove. Zbog toga jednostrani raskid nije uvek mogud il na zakonu : ako zakon tako propisuje a ako su ispunjeni uslovi koje zakon traži. Dakle.da jedna strana poverilac obaveze.tada se ugovor raskida protivno volji ugovornih strana.kada iz dužnikog držanja proizilazi da obavezu nede izvršiti ni u naknadnom roku .a u svakom slučaju ima pravo na naknadu štete.nije potrebna nikakva forma. ZOO u pogledu trajanja kaže da to treba da bude primeren rok i da treba da bude razuman.raskid zbog promenjenih okolnosti 2. Takva odredba se u rimskom pravu anziva lex commisoria. Kod drugog uslova naknadni rok je dodatan rok koji treba omoguditi dužniku da izvrši obavezu. protivi se samom pojmu je je ugovor dvostrana izjava volje i zbog toga je nelogično da prestane izjavom samo jednog ugovornika. ZOO propisuje dva slučaja takvog raskida : 1. 2. do raskida dolazi potpunom vansudskom izjavom volje.izjavi drugoj strani da raskida ugovor. 124 je propisao pravilo: u dvostranom ugovoru kada jedna strana ne ispuni obavezu onda druga strana može zahtevati ispunjenje obaveze/ raskid ugovora.prodavac je mogao raskinuti ugovor ako je to ugovrio. Stranke se mogu sporazumeti i raskidu ugovora dati retroaktivno dejstvo.rezultat je evolucije prava. u slučaju nevršenja druga strana je mogla da zahteve samo prinudno izvršenje suda ili naknadu štete. Kada je reč o potpunom ispunjenju onda je sporno da li je ta mogudnost bila dozvoljena ili nije. Raskidni ugovor se uvek podrazumeva u dvostrano obaveznim ugovorima ako jedna strana ne izvrši obavezu. Uslovi za raskid: 1. U praksi se raskid obično vrši preporučenim pismom jer se tako može dokazati da je izjava data i i može se utvrditi momenat od kad teče rok.da mu ostavi naknadni rok za ispunjenje. Ovo je novo pravilo.1. 2.a kupac ne).kada iz cilja zbog koga je ugovor sklopljen u određenoj formi proizilazi da i raskidanje mora biti u istoj formi. Dejstva sporazumnog raskida je u tome što se ugovorne strane oslobađaju obaveze za ubudude (pro futuro). On nije prirodan i logičan.nije neophodno da se jedna strana obrati sudu ved je dovoljno da drugoj strani saopšti raskid. Code civil nije sledio rimsko pravo i predvideo je mogudnost da ugovor bude raskinut zbog ispunjenja .fiksni rok 2. On je došao preko pandektnog prava. Austrijski građanski zakonik nije poznavao mogudnost raskida ugovora zbog neispunjena u slučaju delimičnog ispunjenja. Kada izričito ugovore pravo jedne strane da raskine ugovor ukoliko druga strana nie izvršila obavezu. može da zahteva prinudno izvršenje i naknadu štete ili naknadu štete i raskid ugovora uvek ima izbor. U rimskom pravu to nije bilo mogude. Ovo pravilo prihvatio je Austrijski građanski zakonik.jednostran raskid zbog neispunjenja obaveze druge ugovorne strane.prestanak ugovora na osnovu izjavljene volje samo jednog ugovornika. Postoje slučaji kada se naknadni rok ne postavlja: 1. U slučaju neispunjenja obaveze jedna strana prema drugoj ima pravo na prinudno izvršenje ili naknadu štete. kada sam zakon propisuje da i raskid mora biti raskinut u određenoj formi. Jednostrani raskid ugovora. ZOO u čl. (npr. Ponekad interes druge strane može biti drugačiji.

Naknada štete ima dva oblika : 1.volje da se zasnuje obligacioni odnos. Vradanje stvari naknadno u novcu se sastoji u nadoknadi vrednosti oštedenog dobra u novom obliku. prouzrokovanje štete-nema namere. Posledice raskida: ugovorne strane se oslobađaju svojih obaveza izuzev obaveze na naknadu štete. Krivično pravna i građansko pravna odgovornost Odogovarati znači položiti račun za postupke koji nisu u skladu sa prihvadenim pravilima ponašanja i sam .lice kome je šteta prouzrokovana. iza ugovora.oštedenje automobila). To je faktičko pitanje o kome bi sud odlučivao u svakom konkretnom slučaju. (događaji:izgubimo novčanik.uspostavljanje ranijeg stanja 2. Pravo vezuje nastanak obligacije za jedan nepovoljan odnos zbog koga je nekome prouzrokovana šteta. Međutim ne stvara svaki nepovoljan događaj obligaciju.zakasnimo sa pladanjem poreza).kada postane očigledno da dužnik nede izvršit obavezu.telesne povrede. U fiksnom ugovornom roku je bitan sastojak ugovor (npr.lice koje je štetu prouzrokovalo oštedeni (poverila). (prestanak ugovora usled neispunjenja i usled smrti iz knjige) PROUZROKOVANJE ŠTETE Drugi izvor obligacija koji je i ZOO nabrojio u članu 1.mora biti jednaka i poravnati štetu. U obligacionom odnosu koji nastaje iz prouzrokovanja štete postoje dva lica: štetnik (dužnik).između mladoženje i krojača).3. Samo izuzetno u jednom slučaju može biti manja i veda.predaji neke druge stvari. (saobradajna nesreda.a kartu kupili unapred. Potraživanje oštedenog sastoji se u naknadi štete (najkarakterističnija sankcija u građanskom pravu). Načelna razlika između ugovora i prouzrokovanja štete: -ugovor-saglasnost volja dva lica koja stvara obligacioni odnos. zakasnimo na predstavu u pozorištu. Nema obligacije zato što smo sami prouzrokovali nepovoljni događaj. Dužnik može prigovoriti da mu je ostavljen mali rok ili da je izvršio znatan deo obaveze.naknada u novcu Uspostavljanje ranijeg stanja podrazumeva uspostavljanje onog stanja koje je postojalo pre prouzrokovanja šteta i može se ispoljiti u popravljanju stvari. Strana koja vrada novac treba da vrati i zateznu kamatu od dana kada je isplatu primila. Nastaje na osnovu volje. To može biti neka sporedna obaveza ili deo glavne obaveze.troškovi lečenja.namere ugovornih strana da zasnuju obligacioni odnos. Ukoliko su obaveze ispunjene delimično onda svaki ugovornik ima pravo da traži ono što je dao. Ugovor se ne može raskinuti zbog neizvršenja neznatnog dela obaveze. Postoje još dva pravila: Svaka strana je dužna da plati drugoj strani naknadu za korist koju je imala za ono što je imala vratiti. Obligacija nastaje samo kada je nepovoljni događaj prouzrokovao neko tredi. Tada poverilac može da ga tuži. Njen smisao je reparacija i zbog toga visina ove obaveze uvek mora da odgovara veličini i ne može biti ni manja ni veda.

Naziva se objektivna odgovornost jer su izostavljeni subjektivni elementi. U kasnijem periodu privatna osveta je bila zamenjena sistemom kompozicije.sastoji se u oštedenju tuđe stvari bez namere da se stvar pribavi za sebe. Sličnost: odgovornost za prouzrokovanu nepovoljnu posledicu. za drugog. Imaju zasebna polja primene i zasebne sankcije. Ona krivična dela kod kojih se kažnjava i za pokušaj ne predstavljaju građanska krivična dela. veku pre nove ere. i za štetu od opasne stvari.damnum iniuria datum.sastoji se u tome što se štetnik iskupljuje oštedenom predajudi mu svoja dobra kao zamenu za dobra koja je uništio.krađa. Kod obe vrste odgovornosti sud ispituje da li postoje uslovi za odgovornost i da li je nepovoljna posledica prouzrokovana radnjom lica. Oštedeni je putem jedne određene tužbe/ građanske tužbe mogao da postigne i ono što se danas postiže krivičnim i građanskim sankcijama. Legalna kompozicija.teška telesna povreda. ali u ovu grupu su spadali i neki čisto neki imovinsko pravni delikti kao npr preoravanje međe. Najznačajnije su krivičnopravna i građansko pravna odgovornost. U ranijem periodu rimskog prava postojala je samo jedna sankcija. građanskom pravu). Za krivično pravnu odgovornost potrebno je da postoji uzročna veza između radnje izvršenja i krivičnog dela. U rimskom pravu sve nedozvoljene radnje su se delile u dve velike grupe delikata: 1. Ubistvo. U građanskom pravu postoje tri vrste odgovornosti: odgovornost za sopstvenu radnju.oštedenje stvari. Kod odgovornosti za štetu od opasne stvari krivica nije uslov za odgovornost. Zbog nepostojanja te namere krađa je počela da se odvaja od sfere građanske odgovornosti ali nikada definitivno. Polje građanske odgovornosti je šire. Do odvajanja krivične i građanske odgovornosti došlo je u 3. lice koje su oštedeni i štetnik imenovali da bi presudio njihov spor.radnom (disciplinska). Odgovornost se javlja u mnogim granama prava (krivičnom. iskupnine koju de neko platiti kada prouzrokuje određeni delikt.privatni delikti Javni su bili delikti koji su istovremeno predstavljali i krivično delo (npr.privatna osveta-lice koje je prouzrokovalo štetu trpelo je fizičke patnje koje je oštedeni imao pravo da čini. prekršajnom.trpeti štetne posledice zbog nepoštovanja tih pravila. U početku je bila dobrovoljna i ako su se štetnik i oštedeni dogovorili a ako nema dogovora privatna sankcija.država je unapred određivala visinu naknade odn.javni delikti 2. Sve su one delovi pravne odgovornosti što znači da svaka od njih povlači primenu pravnih sankcija.radnja kojom se prouzrokuje krivično delo prouzrokuje se i šteta nekom licu. Običajna kompozicijavisinu kompozicije određivao arbitar. Razlika: iz jedne iste radnje ne mora da nastane istovremeno i krivica i građansko pravna odgovornost. Ako se utvrdi postojanje i uzročna veza sud za obe vrste odgovosnosti izriče sankciju. Krivična dela su po pravilu građansko pravna dela.lex Aquilia -propisao jedan jedini delikt. U krivičnopravnoj odgovornosti je obavezni uslov. Drugi uslov koji je zajednički je krivica. Isto i za građansko pravnu odgovornost-veza između štete i radnje štete. Privatni delikti su sve ostale deliktne radnje npr. . U građansko pravoj odgovornosti je taođe uslov ali ne svaku vrstu odgovornosti.izdaja. U rimskom pravu građansko pravna i krivično pravna odgovornost nisu se jasno razlikovale. Međutim svaka radnja kojom se prouzrokuje šteta nije krivično delo.

samozadovoljenje koje se postiže tako što se oštedenom omogudava da obezbedi dobra koja de umanjiti bol.a njegova krivica (zaposlenog) ogleda se u tome što nije postupao onako kako je trebao.nemogude je primeniti princip integralne naknade. Građanskopravna odgovornost u parničnom postupku koji pokrede privatni tužilac.mere bezbednosti i vaspitne mere. Ugovorna i deliktna odgovornost . to je krivica. Njome se šteta ne nadoknađuje u potpunosti. kod odgovornosti za drugoga. Vlasnik odgovara zbog rizika koji je stvorio sa opasnom stvari. Imalac opasne stvari odgovara za štetu objektivno i na osnovu samo dva elementa: štete i uzročne veze. odgovornost roditelja. U građanskom pravu: ko drugome prouzrokuje štetu dužan je nadoknaditi je. Krivica nije ni osnov ni uslov odgovornosti. red i mir u državi i ima pre svega za svrhu da zaštiti društvenu zajednicu specijalnom i generalnom prevencijom.a građanksopravne sankcije su usmerena ka imovini. Kod odgovornosti za sopstvene radnje. (to je nazastupljenija teorija).osim ako dokaže da je nastala bez njegove krivice. Krivične sankcije su usmerene ka ličnosti učinioca.reparacija nego satisfakcija.povlačenje.koji se pokrede javnom tužbom koju podnosi i zastupa javni tužilac.u građanskom pravu postoji više vrsta odgovornosti.a u građanskom pravu pravilo o odgovornosti za štetu koje je opšte.staratelja.poslodavac odgovara za krivicu drugog (zaposlenog). U krivičnom pravu postoji određeni broj delikata.nije. Osnovi odgovornosti.poravnanjem onog što se desilo štetnim postupcima nekog lica u imovini/ ličnim dobrima drugog lica.odgovornost poslodavca za štetu koju zaposleni na radu/ u vezi sa radom prouzrokuje. U građanskom pravu najtipičnija sankcija je naknada štete.ta lica odgovaraju za štetu po osnovu krivice i to sopstvene koja se sastoji u tome što su propustili da vrše nadzor na način na koji je trebalo da ga vrše.postoje razlike između dve grupe slučajeva: 1. uzročna veza i krivica.ustanove. ona ima uži domašaj nego nakanda štete. Sudija je dužan da u konkretnom slučaju utvrdi postojanje obeležja.krivičnopravnom odgovrnošdu treba da se obezbedi očuvanje pravnog poretka. Može se desiti da se krivično pravna i građansko pravna odgovornost utvrđuje u istom postupku (kada oštedeni postavi imovinskopravni zahtev u krivičnom postupku.a ne stepenu krivice. Građansko pravna odgovornost za svrhu ima reparaciju a ona se postiže izravnanjem. 2. Iz ovog opšteg pravila vidi se da postoje tri uslova građansko pravne odgovornosti: šteta. Trede lice.dosuđuje se u slučaju prouzrokovanja nematerijalne štete koja se ogleda u nanošenju fizičkog i psihičkog bola. izjave kojom je šteta učinjena i te sankcije predviđene su za povredu prava ličnostii. Sankcije. Način određivanja delikata: u krivičnom pravu postoji sistem posebnih delikata .ispravke. Pored njih postoji pravična novčana naknada.Cilj. Odgovornost za štetu od opasne stvari se ne zasniva na krivici. Pored naknade štete postoji i objavljivanje presude. Sudski postupak kojim se utvrđuje odgovornost: krivična odgovornost se utvrđuje u krivičnom postupku.odmerava se prema veličini štete.u krivičnom pravu postoji kazna.ne treba mešati sa naknadom štete.

Razlike: 1. I jedna i druga odgovornost stvaraju obavezu na naknadu štete. Odgovaraju i mlađi u manjem obimu.domašaj odgovornosti.sposobnost štetnika za odgovornost.mogudnost da se ugovorom isključi ili ograniči odgovornost.nastaje samim faktom prouzrokovanja štete izvan obligacionog odnosa i ne podrazumeva obavezu koja je ranije postojala. Kod deliktne odgovornosti-počinje da teče od momenta prouzrokovanja štete. odgovornost za drugog. Ugovorna odgovornost uređena je dispozitivnim zakonskim pravilima.momenat od koga počinje rok zastarelosti. Ugovorna odgovornost u užem smislu. odgovornost za štetu od opasne stvari.lice koje odgovara po ugovornoj odgovornosti mora imati poslovnu sposobnost. Vede je naknada koja se duguje kod deliktne odgovornosti. -današnje shvatanja -sticanje bez osnova.odgovornost koja je nastala usled povrede neke obaveze koja je nastala iz ugovora. zakon. Kod deliktne odgovornosti duguje se potpuna (naknada koja odgovara veličini štete). Krivica je poseban uslov. 4.obim naknade. Ugovorna odgovornost u širem smislu.uzroci nastanka ugovorne odgovornosti u širem smislu. jednostana izjava volje. Kod ugovorne odgovornosti rok zastarivanja pravi oštedenog da zahteva naknadu počinje da teče od dana dospelosti ugovorne obaveze. Lice koje deliktno odgovara stiče deliktnu odgovornost sa 14 godina. poslovodstvo bez naloga.ugovorna odgovornost postoji samo između lica koja mu se od ranije nalazila u obligacionom odnosu. -deliktna odgovornost postoji između više lica i kada više lica nanese štetu jednom oštedenom bez obzira da li su štetu naneli zajednički ili samostalno.a ne samo one koja je nastala iz ugovora. (ranija shvatanja).on ne može biti kriv i ne može odgovarati za sopstveni čin. -neispunjenje -neuredno ispunjenje Deliktna (neugovorna. ZOO propisuje tri vrste odgovornosti: odgovornost po osnovu krivice. 5. (potpunu ili delimičnu). Da bi neko bio kriv mora da bude sposoban za rasuđivanje. 2. Uslovi odgovornosti Dva opšta uslova: šteta i uzročna veza. Izuzetno de se dugovati celokupna šteta ako strana nije izvršila obavezu namerno ili iz krajnje nepažnje. 3. Ako neko nije sposoban.Ugovorna-odgovornost za štetu koja nastaje usled povrede neke ranije postojede obaveze.jedno lice koje odgovara drugom po ugovornoj odgovornosti ne može tom licu odgovarati po pravilima deliktne odgovornosti.krivice Odgovornost za čin drugog licaKrivica postoji kad se neko nije ponašao kako je trebalo.jer je izričito zakonom predviđena samo kod odgovornosti po osn. Ako niko .povreda svake obaveze. izvan ugovorna). Kod ugovorne odgovornosti duguje se naknada štete u visini koju je mogao predvideti da de nastupiti posledica neizvršenja obaveze (naknada predvidljive štete). Deliktna odgovornost je uređena imperativnim propisima. Između ugovorne i deliktne odgovornosti postoji princip komunikacije.

Na opštoj sednici Vrhovnog suda Jugoslavije 1970.od navršene 7. Da li sve maloletnike treba tretirati kao lica nesposobna za rasuđivanje i podi od pretpostavke a u svakom konkretnom slučaju dozvoliti ispitivanje da li je maloletnik sposoban za rasuđivanje ili sve maloletnike podeliti u kategorije i za svaku kategoriju propisati poseban pravni režim odgovornosti. . U skici Zakona o obligacijama i ugovoirma bilo je predloženo rešenje po kome maloletnike ne treba razlikovati prema uzrastu i da treba uzeti da nisu sposobni za rasuđivanje i da ne odgovaraju za štetu ali da treba dozvoliti oštedenom da dokazuje suprotno (teret dokazivanja na oštedenom).a mogu biti odgovorni po pravilima o odgovornosti za sopstveni čin. U ovome pravo nalazi neko drugo lice koje de odgovarati umesto lica nesposobnog za rasuđivanje. godine života (čl. ZOO prihvatio je stanovište suda.ne bi bio odgovoran za štetu koju prouzrokuje lice nesposobno za rasuđivanje oštedeni bi snosio sam svoju štetu.što znači da ih zakon smatra sposobnim za rasuđivanje.) ne odgovaraju za štetu koju prouzrokuju. Odgovornost za štetu punoletnog lica pod starateljom i odgovornost drugih lica za maloletnike.st. U obrazloženju mišljenja rečeno je da bi u utvrđivanju da li je maloletnik sposoban za rasuđivanje bilo neefikasno i necelishodno zbog toga što bi se parnični postupak odugovlačio. Odgovornost takvih lica. Prva grupa slučajeva (odgovornost za lica nesposobna za rasuđivanja): su lica koja su odgovorna zbog toga što imaju dužnost da nadziru i vaspitavaju lica nesposobna za rasuđivanje.odgovornost roditelja i staratelja za štetu koju prouzrokuje maloletno lice.u našem zakonu postavilo se sporno pitanje.al za nju ne odgovara) i odgovorno lice. 2. 3.160 st1.3) -oni odgovaraju za štetu prema opštim pravilima o odgovornosti.zauzeto je načelno mišljenje prema kome sve maloletnike treba podeliti na različite kategorije prema njihovom uzrastu i za svaki uzrast predvideti poseban režim odgovornosti.160. Prva grupa slučajeva: 1. Kod odgovornosti za drugoga na jednoj strani imamo oštedenog koji je poverilac. Tu spada: odgovornost roditelja i staratelja za štetu koju prouzrokuje maloletno lice.koje nije prouzrokovalo štetu. U vezi sa regulisanjem odgovornosti za štetu maloletnika. Odgovornost države za štetu organa koji prilikom obavljanja svoje službene dužnosti pričine štetu. Odgovornost pravnog lica za štetu koju prouzrokuje njegov organ u obavljanju svoje funkcije. i u njemu maloletnici su podeljeni prema uzrastu na tri kategorije: 1. Zakon smatra da nisu sposobni za rasuđivanje i da se ne može ispitivati da li su oni u konkretnom slučaju bili sposobni za rasuđivanje.lice sa navršenih 14 godina (prema čl.al za nju odgovara.naziva se odgovornost za drugoga. 160 st.maloletnici do navršene 7. Sudovi su zauzeli suprotan stav. godine života (čl.a na drugoj strani imamo štetnika (lice koje je štetu prouzrokovalo. do 14. Tu spadaju: poslodavci za štetu koju zaposleni prouzrokuje na radi ili u vezi sa radom.2) ne odgovara za štetu osim ako se ne dokaže da su pri prouzrokovanju štete bili sposobni za rasuđivanje (oboriva pretpostavka). Necelishodan zbog toga što bi stvorilo velike troškove koji bi pratili ispitivanje sposobnosti za rasuđivanje jer bi trebalo angažovati veštaka koji bi trebalo da proceni i da svoje mišljenje. Druga grupa slučajeva spadaju oni slučajevi u kojima jedno lice odgovara za štetu koje je prouzrokovalo drugo lice sposobno za rasuđivanje.

Ako tuži roditelje oni odgovaraju na osnovu člana 168.)da ga nadziru b.godine.drugoj ili tredoj kategoriji. odgovarade roditelj kojem je na osnovu odluke suda dete povereno načuvanje i vaspitavanje.165.radnja tredeg lica). Krivica se predpostavlja ali je dozvoljeno da dokazuju da je šteta nastala bez njihove krivice. Roditelji odgovornost za štetu bez obzira na svoju krivicu.poročnih navika.“rđavih primera“. ZOO.ovo zbog toga što roditelj zajednički vrše roditeljsko pravo i moraju solidarno biti odgovorni zbog propusta u vršenju roditeljskog prava. Roditelji odgovaraju solidarno za štetu. Onda se primenjuje čl. Odgovornost roditelja u ovom slučaju je odgovornost koja se bazira na tome što je šteta nastala kao posledica lošeg vaspitanja. brinu o njegovom životu i zdravlju i da ga čuvaju. 2. Obaveza da ga vaspitavaju -obaveza da stvaraju kulturne i obavezne navike deteta. Da bi dete odgovaralo zahtevaju se dva uslova: 1.sposobnost za rasuđivanje 2.godine je blaža od odgovornosti koju imaju roditelji za štetu koju pričini dete do 7.Odgovornost roditelja za štetu koju prouzrokuje maloletnik zavisi od uzrasta maloletnika odnosno da li dete pripada pvoj.)da ga vaspitavaju Obaveza nadzora je da se staraju o svom detetu.a ne nadzora. Odgovornost roditelja za štetu koje pričini dete od 7. Ugrađen je u čl. Prema tom članu roditelji odgovaraju za štetu koju drugome pričini maloletno dete osim ako ne dokažu da je šteta nastala bez njihove krivice.165.rđavih prilika i poročnih navika. Prva situacija je ona situacija u kojoj se nalazi dete pod nadzorom roditelja. Roditelji odgovaraju zato što po zakonu imaju dve pravne obaveze prema detetu: a.4 ZOO.odgovornost roditelja za štetu koju pričini maloletnik do 7. U ovom slučaju oštedeni može tužiti ili roditelje ili drugo lice ili zajedno i roditelje i drugo lice.krivica .obdanište.radnja oštedenog.a ne po čl. Mogli bi se osloboditi odgovornosti ako dokažu da postoji neki razlog koji isključuje odgovornost bez obzira na krivicu. Pored roditelja može odgovarati i dete pod uslovom da je dete bilo sposobno za rasuđivanje i da je krivo. Zbog toga oštedeni u ovom slučaju mora da dokaže da su roditelji krivi.niti oni mogu dokazati da nisu krivi. Druga situacija je ako je dete prouzrokovalo štetu pod nadzorom nekog drugog lica. Oštedeni ne mora dokazivati krivicu roditelja. U ovoj situaciji roditelji odgovaraju zbog propuštanja obaveze vaspitanja.ali se mogu osloboditi.godine. U ovom slučaju radi se o posebnoj odgovornosti roditelja. Ako je šteta posledica opšteg zanemarivanja. Kada se dete nalazi pod nadzorom roditelja oni su odgovorni za štetu. Kada dete napuni 7 godina važi pretpostavka da nije sposobno za rasuđivanje.vrtid ili drugo lice onda mogu u regresnom postupku zahtevati od roditelja da im isplate iznos. Dužni su da osposobljavaju svoju decu da budu pažljivi ljudi.da se ponašaju u društvu onako kako nalažu društvena pravila. Ukoliko oštedeni tuži samo obdanište ili vrtid i u tom slučaju mu bude dosuđena naknada. Osnov odgovornosti je krivica. Osnov njihove odgovornosti je krivica. U tom pogledu treba razlikovati: 1.za štetu de odgovarati oba roditelja.165 st. (viša sila.ali moraju da dokažu krivicu roditelja zbog propusta u vaspitanju. Ako su roditelji razvedeni.odgovornost roditelja za štetu koju pričini maloletnik od 7 do 14 god.ali oštedeni može dokazati obrnuto.

Njegova krivica se pretpostavlja i može se osloboditi iz dva razloga koja su u zakonu izričito navedena: 1.a nadoknada se ne može dobiti od lica koje je dužno da vodi nadzor nad njim. U ovom slučaju potrebna četri uslova: 1.godine života.štodenika. Ovaj slučaj de se najčešde pojaviti u praksi kad je štetu prouzrokovalo maloletno lice ili punoletno lice pod starateljstvom koje zbog duševne bolesti i umnog razvoja nije sposobno za rasuđivanje. školi ili drugoj ustanovi onda staratelj maloletnog lica . punoletno lice koje usled duševne poremedenosti.ako dokaže da je nadzor vršio na način koji je obavezan 2. Staratelj može da bira da dokazuje jedan od dva načina. Odgovornost drugog lica za maloletnika. Po tom članu kada je dužnost nadzora nad maloletnim licem povereno staratelju.da je njihova imovina veda od imovine koju ima oštedeni.odgovornost za štetu koje to punoletno lice prouzrokuje. U tom slučaju sud može da bude lice koje za štetu nije odgovorno ako to pravično zahteva i to naročito s obzirom na materijalno stanje štetnika i oštedenog.punoletno pod starateljstvom ima sredstva da nadoknadi štetu. Ako tužilac dokaže i sposobnost i krivicu odgovara dete.nije odgovornost prema opštim pravilima.Krivica deteta se ne pretpostavlja.da roditelji nisu odgovorni za štetu ali da imaju imovinu 4. Taj slučaj podrazumeva da maloletno lice odn.)drugi slučaj izuzetak je kada je maloletnik koji je sposoban za rasuđivanje prouzrokovao štetu ali nije u stanju da je nadoknadi.169 primenjuje.)kada je štetu prouzrokovalo lice koje za nju nije odgovorno tj.uređena u čl.odgovornost na osnovu pravičnosti: postoje dva slučaja kad se taj izuzetak iz čl. Staratelj odgovara zbog toga što je obavezan da nadzire. zaostalog umnog razvoja ili kog drugog razloga nije sposoban za rasuđivanje. 164 ZOO u kome stoji da staratelj odnosno lice koje je postavljeno zakonskom odlukom nadležnog organa ili na osnovu ugovora za staratelja. Maloletnik postaje deliktno sposoban kad navrši 14 god i pod odgovornosti po opštim pravilima odgovoran i to na osnovu pretpostavke krivice. da se stara i vodi brigu o ličnosti punoletnika.da je maloletnik prouzrokovao štetu i bio sposoban za rasuđivanje i kriv 2.tada sud može ako pravičnost zahteva i naročito imajudi u vidu materijalno stanje roditelja i oštedenog obavezati rodietelje da nadoknadi štetu potpuno ili delimično i ako za njih nisu odgovorni.odgovornost roditelja za štetu koju pričini maloletnik od 14 do 18 god. Sticanje deliktne sposobnosti ne oslobađa rodietelje jer roditelji imaju obavezu da vrše nadzor i vaspitavaju ga do 18.ako dokaže da bi šteta nastala i pri brižljivom vršenju nadzora.da nema imovinu iz koje bi se šteta mogla nadoknaditi 3. 3. b.a roditelji nemaju dovoljno sredstava da tu štetu nadoknade. 4. Odgovornost staratelja za štetu koju pričini duševno poremedeno lice i lice pod starateljstvom čl. a.167 ZOO. On odgovara zbog toga što je došlo do propusta u brizi i nadzoru što znači da odgovornost na osnovu krivice.

da dokažu da bi šteta nastala i pri brižljivom vršenju nadzora.vrtid. Ako oštedeni dokaže i sposobnosat za rasuđivanje i krivicu postojade solidarna odgovornost maloletnika.području koji se nazivao privatni sektor. U ovoj grupi postoje dva slučaja: 1. Tu su spadali manje zanatlije (pekari.postojao je u veoma uskom području privrede. Zakon ne govori o odgovornosti poslodavca ved preduzeda ali pod preduzedem se podrazumeva poslodavac.a zajedno sa njom može odgovarati i roditelj. da je šteta posledica propuštanja vaspitavanja roditelja. 170 koji nosi naslov „odgovornost preduzeda“. U tom slučaju kad jedno lice samo pričini štetu ono odgovara po pravilima o odgovornosti na osnovu krivice. U ovom sporazuma nema nadređenih i podređenih ved su svi subjekti jednaki. Ako tuži ustanovu onda ukoliko ustanova izgubi i sudskom odlukom bude obavezana da oštedenom nadoknadi štetu. Pod drugim ustanovima treba smatrati obdanište.odgovornost preduzeda i drugih poslodavaca Do prouzrokovanja štete često dolazi prilikom obavljanja nekih poslova. Postojali su samo radnici koji su udruživali rad i sredstva među sobom i to an osnovu posebnog sporazuma. u našem pravnom sistemu nije postojao klasični ugovor o radu. Ako štetu nije prouzrokovao sam poslodavac nego je štetu prouzrokovalo drugo zaposleno lice onda se postavlja pitanje ko treba za tu štetu da odgovara. U tom sektoru vladao je princip socijalnog upravljanja. Radnici su . 1. (to važi za maloletnike od 7 do 14). Može odgovarati istovremeno ustanova zbog propuštanja nadzora. Može se desiti da je maloletnik koji se nalazi pod nadzorom u vreme dok je ustanova vršila nadzor nad njim bio sposoban za rasuđivanje. Međutim kad neko obavlja neki privremeni posao onda zbog obima posla koji spadaju u tu delatnost često bivaju angažovana i druga lica da bi se ti poslovi obavili. Lice koje obavlja neku delatnost u tom slučaju zapošljava drugo lice radi obavljanja poslova iz te delatnosti. U vreme kad je donet ZOO 1978.odgovornost pravnih lica za štetu koju prouzrokuje njegov organ tredem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija 1. (oštedeni može da bira koga de da tuži).bolnica. U drugom delu društvenog sektora nije postojao klasičan odnos poslodavca i zaposlenog. U ZOO ovo pitanje je regulisano tako da za štetu koju zaposleni prouzrokuje u obavljanju rada ili u vezi sa radom odgovara poslodavac. njihova krivica se mora dokazati.a to su isti oni razlozi zbog kojih se i staratelj punoletnog lica može oslobositi odgovornosti. Druga grupa slučajeva: Razlikuje se od prve po tome što je uzrok štete radnja jednog lica koje je za nju kriv i može da za nju odgovara ali za štetu ipak odgovara drugo lice koje štetu nije ni prouzrokovalo niti je za nju kriv.obudari.da ta lica dokažu da su nadzor vršila na način koji je obavezan 2.odgovornost preduzeda i drugih poslodavaca za štetu koju prouzrokuje zaposleni tredim licima u radu ili u vezi sa radom 2. ustanova de modi da pokrene regresnu parnicu i zahteva iznos koji je na ime naknade pala oštedenom.samoupravni sporazum.frizeri). U tom slučaju njhiova odgovornost je solidarna. Ova lica odgovaraju na osnovu pretpostavke krivice i ona se mogu osloboditi od odgovornosti iz dva razloga.škole) odgovora za štetu koju maloletnik prouzrokuje za vreme dok je bio pod nadzorom. Lice koje obavlja neki posao može prouzrokovati štetu.ali de biti dužna da dokaže krivicu odn. To pravilo je propisano i u ZOO u čl.(ustanove.

Krivica zaposlenog se pretpostavlja. koji je izmenjen u junu 1993. U članu 170 nalaze se tri pravila: 1.pravilo da oštedeni ima pravo da traži naknadu štete i zaposlenom ako je štetu prouzrokovao namerno. Ukoliko bi bilo prihvadeno prvo shvatanje položaj preduzeda bi bio pogoršan. bez obzira na kom prostoru se radni zadaci obavljaju.nosi naziv „odgovornost preduzeda“. Drugim rečima.zanatstvo. Tim ustavom napušten je sistem socijalnog samoupravljanjai stvoren pravni okvir za donošenje izmena i dopuna ZOO. Razlika u ova dva shvatanja su vrlo velika. Poredi se sa ponašanjem dobrog stručnjaka.po ZOO preduzede odgovara na osnovu krivice. Ponašanje zaposlenog se ne poredi sa ponašanjem razumnog i vrlo pažljivog čoveka. koja spada u okvir radnih zadataka al koja je u tesnoj vezi sa radnim zadacima.a oštedeni je ne mora dokazivati..ali i upravljanje motornim vozilima. Uslovi odgovornosti preduzeda su: a.ali ne na osnovu sopstvene krivice ved zaposlenog. To je opšti standard. Prema ovom pravilu može da odgovara i sam zaposleni. Tim izmenama i dopunamaizvršena je zamena reči organizacija udruženog rada sa reči preduzede. Od tada član 170.udrživali svoj rad u okviru organizacije udruženog rada koje su se opet povezivale među sobom koji se zvao društveni dogovor šire celine koje su se zvale složene organizacije udruženog rada.ali ako prteduzede bude tuženo i isplati naknadu može da zahteva od . Po kom standardu treba biti dokazano da li je kriv? Krivica zaposlenog se procenjuje prema posebnom standardu. Ova odgovornost u izvornoj varijanti se naziva „odgovornost organizacije udruženog rada“.) da je šteta prouzrokovana u radu ili u vezi sa radom b. 2. Ono bi se moglo osloboditi odgovornosti jedino ako dokaže da je šteta nastala kao posledica više sile. osim ako se dokaže da je zaposleni nije nastupao onako kako je trebalo.za štetu koju zaposleni u radu ili u vezi sa radomprouzrokuje tredem licu odgovara preduzede u kojem je zaposleni radio u trenutku prouzrokovanja štete.radnje oštedenog ili radnje tredeg lica. Prema drugom shvatanju položaj preduzeda je lakši jer bi se mogao osloboditi odgovornosti dokazujudi da krivica ne postoji. Ono odgovara zato što je zaposleni svojom aktivnošdu prouzrokovao rizik od opasnošdu za štetu.)preduzede odgovara bez obzira na krivicu. Pod pojmom štete u vezi sa radom se podrazumeva šteta koja je proizašla iz akta. Ponašanje dobrog stručnjaka je ponašanje obučenog stručnjaka u određenoj oblasti. b. Do promene naziva došlo je posle donošenja Ustava iz 1972.završnog dela oovog pravila u kome stoji da preduzede odgovara osim ako dokaže da je zaposleni u datim okolnostima postupao onako kako je trebalo. U vezi ove odgovornosti u našoj teoriji se pojavila dva shvatanja: a.)preduzede odgovara po osnovu krivice i njegova odgovornost se zasniva pod pretpostavkom o krivici. To se jasno vidi iz drugog.)da je zaposleni kriv za štetu Šteta je prouzrokovana u radu ako je nastala u vezi sa obavljanjem radnih zadataka iz ugovora o radu. Uslov je da je zaposleni prouzrokovao štetu sa težim oblikom krivice. Tu spadaju sve radnje koje su fizički povezane sa izvršenjem poslova i zadataka na određenom radnom mestu. ZOO je prihvatio drugo stanovište. Ne bi se moglo osloboditi odgovornosti dokazujudi da nije kriv. To su oblasti u kojima se zahteva posebna obučenost i veština kao što su medicina. Odgovornost poslodavca i zaposlenog je solidarna što znači da može biti tužen ili preduzede ili zaposleni ili oboje. Poseban standard koji se primenjuje je ponašanje lica koje se bavi posebnom delatnošdu.

odgovornost u vezi sa obavezom zaključenja ugovora. Od urednog izvršavanja njihovih obaveza zavisi kako kako de se odvijati život i kako de biti zadovoljavane osnovne potrebe građana. Ovim članom se određuje njihova odgovornost . Kao i u prethodnom slučaju da bi postojala odgovornost neophodno je da je obustava neopravdana. Na osnovu ovog pravila ako je zaposleni prouzrokovao štetu namerno međutim prama pravilima zakona o radu. 5. . 4. Kada oni odbiju da zaključe ugovor ona nastaje samo kad je odbijanje zaključenja ugovora neopravdano. Drugim rečima preduzede nema pravo regresa jedino kada je zaposleni štetu prouzrokovao običnom nepažnjom.javnih demonstracija ili manifestacija 2.zaposlenog da mu nadoknadi iznos. Da bi nastala odgovornost po ovom osnovu potrebno je da je jedno lice uskratilo drugom pomod što znači da je šteta nastala usled nečinjenja na koje je dužan svako kad su drugom licu ugroženi život i zdravlje. Potrebno je da postoji po život ili zdravlje što znači da ugroženost nečijih stvari nije dovoljna. Zbog toga je predviđeno pravilo po kome oni odgovaraju za štetu koja nastane usled neredovnog vršenja delatnosti.odgovornost u vezi sa vršenjem poslova od opšteg značaju-po ovom pravilu odgovaraju preduzeda koja vrše komunalne usluge ili neku drugu delatnost od opšteg interesa kao što su javna preduzeda koja se bave isporukom vode i električne energije. Njegova odgovornost je subjektivna (zasniva se na krivici). Ako je zaposleni pričinio štetu upotrebom opasne stvari koja pripada poslodavcu onda za štetu odgovara poslodavac po pravilima o odgovornosti za štetu od opasne stvari. Međutim štetniku može biti umanjena odgovornost pa čak može biti i oslobođen odgovornosti ako to pravičnost zahteva. Ako je zaposleni prouzrokovao štetu svojom radnjom. Ta lica koja imaju obavezu su po pravilu monopolska preduzeda koja imaju dominantan položaj na tržištu.preduzede ima pravo regresa i u slučaju kada je zaposleni prouzrokovao štetu krajnjom nepažnjom.odgovara lice koje je drugom licu uskratilo pomod koja mu je bila neophodna i usled čega je došlo do smrti ili teškog narušavanja zdravlja drugog lica. Kada su ovi uslovi ispunjeni lice odgovara za štetu. Poslodavac ima pravo na regres.odgovornost organizatora priredbe 3. Potrebno je da je štetnik mogao da pruži pomod bez opasnosti za sebe. Ako oni neredovno vrše ili ili obustave vršenje ovih delatnosi to može izazvati posledice po život i zdravlje građana.rešava problem odnosa između odgovrnosti preduzeda za štetu koju zaposleni pričini svojom radnjom i odgovornost za štetu koju zaposleni učini upotrebom neke opasne stari koja pripada poslodavcu. 3.koristedi sopstvenu radnu snagu ali neupotrebom opasne stvari onda takođe odgovara preduzede ali po pravilima o odgovornosti za drugoga Posebni oblici odgovornosti 1. To je faktičko pitanje o kojem sud odlučuje. Neophodno je i da je štetnik mogao da predvidi nastalu štetu.odgovornost usled terorističkih akata.po ovo pravilu odgovaraju lica koja po zakonu imaju obavezu da sa drugim licem zaključe ugovor kada im ono stavi ponudu za zaključenje.odgovornost zbog neukazane neophodne pomodi.

kada uspostavljanje ranijeg stanja ne otklanja štetu u potpunosti.je oblik naknade štet koji se sastoji u tome što je odgovorno lice dužno da dovede stvar oštedenog u stanje u kome su se one nalazile pre prouzrokovanja štete. U našem pravu se smatralo da se pravo bolje štiti uspostavljanjem ranijeg stanja. 2.prioritet uspostavljanje ranijeg stanja (Austrijsko pravo.pravila o naknadi neimovinske štete 1. U ZOO pravilo o naknadi štete su podeljena na dve celine: 1.opravka oštedenje stvari 2. Svrha naknade imovinske štete je popravljanje odnosno izravnavanje onoga što se desilo imovinskim dobrima nekih lica.NAKNADA ŠTETE Naknada štete je sadržina obaveze odgovornog lica i sankcije za njegovu građansko pravnu odgovornost. U tom pogledu sva prava bi se mogla podeliti: 1. 3. 3. Odstupanja od pravila: 1.šteta se nadoknađuje u novcu kada uspostavljanje ranijeg stanja nije mogude.Naknada imovinske štete Imovinska šteta je umanjenje nečije imovine i sprečavanje rasta. (Švajcarski). 2. ZOO prioritet daje uspostavljanju ranijeg stanja i u tom smislu ono je predviđeno kao pravilo. U vezi s tim postavljaju se dva pitanja: 1.najkrupniji izuzetak od pravila postoji kada oštedeni sam traži naknadu štete u novcu. Oštedeni može uvek da zahteva da mu šteta bude nadoknađena u novcu.ona prava koja daju prioritet naknadi u novcu (Francusko i Englesko pravo) 2. Naime pravilo o uspostavljanju ranijeg stanja je dispozitivnog karaktera i ustanovljeno je radi zaštite interesa oštedenog. Po ZOO ako oštedeni pokrene zahtev sud de usvojiti . 3. Njome se uspostavlja faktičko stanje stvari koje je postojalo pre prouzrokovanja štete ved stanje iste ili približno iste vrednosti imovine oštedenog posle prouzrokovanja štete i pre. „odgovorno lice je dužno uspostaviti stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala“. U tom slučaju odgovorno lice de posle uspostavljanja ranijeg stanjajedan deo štete nadoknaditi u novcu.vradanje iste stvari ako je šteta nastala njenim oduzimanjem .pravila o naknadi imovinske štete 2. U tom slučaju štetnik dužan da plati naknadu u novcu. Mogude ga je izvršiti na tri načina: 1. Skica o obligacijama i ugovorima i nacrt građanskog zakonika govore još i o povredi svakog zakonskog interesa kao naknadi imovine.kako se vrši poravnanje? 2.naknada u novcu.a preko toga i Srpski građanski zakoniki ostalo u srpskom pravu do danas).davanje druge stvari umesto uništene . Uspostavljanje ranijeg stanja naziva se još i naturalna restitucija.uspostavljanje ranijeg stanja.sastoji se u naknadi vrednosti stvari u novcu.ona prava po kojima zakonski ne treba da bude unapred određen odnos između ove dve naknade ved sud treba da odluči na koji od ova dva oblika naknada štete bi bila nadoknada. u kom opsegu.obimu se ono obavlja? Postoje dva oblika naknade imovinske štete: 1. Postoje dva oblika međutim odnos ova dva oblika nije isti u svim pravilima.

tako i i naknadu izmakle koristi“. Polazi od ideje da naknada štete treba da obezbedi ekvivalenciju imovine štetnika i oštedenog.ali ne može biti ni ispos stvarne štete.postoji onda kada sud može samoinicijativno bez predloga oštedenog da odluči o tome da šteta bude nadoknađena u novcu. Naknada mora uvek da bude jednaka visini štete. Ako štetnici prouzrokuju isti oblik krivice snose istu naknadu. Visina naknade ne može predi visinu štete.izuzev ako okolnosti slučaja traže uspostavljanje ranijeg stanja. Ako je štetnik prouzrokovao štetu sa umišljajem ili grubom nepažnjom onda treba da nadoknadi i stvarnu štetu i izmaklu dobit. Taj princip i ZOO prihvata u čl.visina naknade ne mora uvek da odgovara veličini štete ved može biti i manja što zavisi od krivice kojom je šteta prouzrokovana. Prema ovom principu smatra se protivnim samoj prirodi naknade da se vodi računa o stepenu krivice. .a ako je postupao sa običnom nepažnjom treba da nadoknadi samo stvarnu štetu. Zato visi naknade mora biti odmerena isključico prema veličini štete. Ova ideja je bila prihvadena u skici prof. U skici je bilo predviđeno pravilo na kome je oštedeni imao pravo na naknadu stvarne štete i izmakle dobiti.190 „potpuna naknada“ „sud de uzimajudi u obzir okolnosti koje su nastupile u prouzrokovanju štete presuditi naknadu u iznosu koji je potreban da bi se oštedenikova materijalna situacija dovede u ono stanje u kome bi se nalazila da nije bilo štetne radnje ili propuštanja. Drugim rečima ako sud ima pravo da smanji iznos naknade do visine stvarne štete .a interes oštedenog je da mu bude nadoknađena celokupna šteta.a ne prema nečemu drugom. Utvrđivanje visine naknade koju duguje oštedeni (pravila o obimu naknade imovinske štete) Sva savremena prava u pogledu obima prihvataju pravilo po kome naknada ne može biti veda od iznosa štete. Ako je štetnik prouzrokovao štetu sa blažim oblikom krivic. Naime pravila SGZ u pogledu obima naknade štete zasniva se na dve ideje: 1.1“oštedenik ima pravo kako na naknadu obične štete.ako smatra da nije nužno da odgovorno lice uspostavi ranije stanje. Princip integracije naknade (potpune naknade)-usvojen u ZOO.a ako je šteta prouzrokovana težim oblikom krivice naknada treba da bude jednaka visini štete. 1.ideja je bila da iznos naknade treba da bude jednak veličini štete. Razlika savremenog prava nastaje povodom pitanja dali naknada koju štetnik duguje može da bude manja od iznosa štete. Ta pravila su počela da se menjaju posle Drugog svetskog rata. U skici je takođe bilo predviđeno odstupanje i po tom odstupanju oštedeni imao pravo na naknadu samo ako stvarne štete ali ne i izmakle dobiti. Sudovi su počeli da prihvataju stanovište da šteta treba da odgovara i za stvarnu štetu i za izmaklu dobit bez obzira na stepen krivice. On ne može biti osuđen na izmaklu dobit ako je obična nepažnja.stepen krivice ne treba da utiče na određenje naknade.Konstantinovida. Ovaj princip vodi računa da prilikomodređenja naknade mora biti uzet u prvom redu interese oštedenog da mu šteta bude nadoknađena.“ i čl.189 st. 2.naknada treba biti jednaka krivici poruzrokovane štete.ideja o strogom razgraničenju stvarne štete i izmakle dobiti 2. Sud ne mora da prihvati zahtev za novčanu naknadu.naknada može biti manja nego što iznosi. 4. Princip distributivne pravde. Srpsko pravo je pre donošenja ZOO prihvatilo jedno rešenje.

Dakle ne utvrđuje visinu izmakle koristi proizvoljno.a ako nađe da je prilikom tih poslova pokazao brižljivost koju pokazuje u obavljanju sopstvenog posla. Ono je povoljnije za oštedenog ali nije bez nedostatka.ali samo ako je šteta bila prouzrokovana običnom nepažnjom 2.podnošenje tužbe – prihvadeno u našoj sudskoj praksi pre nego što je donet ZOO.pa sam sanira štetu. Zobg toga visinu izmakle koristi sud ne dokazuje dokazivanjem nego procenom. Prema kom momentu sud utvrđuje visinu naknade? Utvrđivanje na osnovu dokaza koje je pružio oštedeni. Kada se radi o imakloj koristi ona se ne može cifarski dokazati jer ona nije ni nastala. To je situacija kad je pre donošenja presude oštedeni sam otklonio štetu tako što je izvršio opravku ili zamenu stvari ili .može da dođe do promena.prihvaden u Austrijskom pravu.ako ona nije prouzrokovana ni namerom ni grubom nepažnjom. Često se dešava da oštedeni nakon što zatraži naknadu. 3. Taj momenat je momenat prouzrokovanja štete.prihvadena u našem savremenom pravu. Može da dosudi naknadu preko objektivne tržišne vrednosti te stvari i da naknadu poveda do subjektivnog iznosa vrednosti koju je ta stvar imala za oštedenog.postoji u slučaju kad je šteta prouzrokovana krivičnim delom učinjenim sa umišljajem.postoji u slučaju kada je štetnik radio nešto u korist oštedenika tj. Zbog toga što od momenta kada šteta bude prouzrokovana pa do momenta u kome ona treba da bude nadoknađena može da prođe određeno vreme u kome se količija.a jedan omogučava da naknada bude viša od iznosa štete. Tada sud može vodedi računa o materijalnom stanju oštedenom tražiti da on neisplatom potpune nadoknade ne bude doveden u oskudicu. Naime od moementa podnošenja tužbe za naknadu štete suda. 1.članu. Potrebno da je šteta prouzrokovana običnom nepažnjom.momenat nastanka štete.samo je velika verovatnoda da de ona nastati u bududnosti. Onda sud može dosuditi naknadu u iznosu vrednosti koju je ta stvar imala za oštedenika.izuzetak postoji kada je odgovorno lice slabog imovnog stanja. Visina naknade se utvrđuje prema veličini štete u momentu donošenja presude.3 izuzetka od principa-2 predviđaju da naknada bude manja od štete. 3.momenat u kom sud donosi odluku o tužbi za naknadu. Pošto u našem pravu visina štete zavisi od obima . Šteta se može povedati al po neki put može dodi i do smanjenja obima štete. 2.osuditi štetnika da plati manju nadoknadu nego što iznosi šteta. st. Visina naknade se utvrđuje dokazivanjem i on se mora cifarski izraziti kada se radi o naknadi u novčanom obliku.2. To rešenje prihvadeno u 189. Visina naknade utvrđuje se prema momentu koji treba razlikovati od momenta dospelosti obaveze na naknadu štete. Sud ga može osuditi na manju naknadu nego što iznosi šteta.za njega besplatno obavljao neki posao.da bi ga iznos potpune nadoknade dovelo u oskudicu. Sud prilikom procene po pravilu angažuje veštaka.opseg štete može promeniti.on je odbije. Procena izmakle koristi je hipotetička jer se vrši s obzirom na sadržaj okolnosti i budude koje se pretpostavljaju kao redovne i normalne.a to je momenat od kog oštedeni stiče pravo da od odgovornog lica zahteva naknadu.postavlja se pitanje prema kom momentu? 1.

u vezi sa lečenjem. a.troškovi u vezi sa prevozom povređenog od mesta povređivanja do ustanove . Oni nisu šteta u pravnom smislu reči.kada su učinjeni troškovi radi opravke.crnine.a visina novčane naknade utvrđuje se prema momentu kada su učinjeni troškovi radi otklanjanja štete. Ko ima pravo na ovu naknadu? ZOO nije rešio to pitanje.)troškovi sahrane.posluženje prilikom sahrane.onda oštedeni ima pravo i na zateznu kamatu koja se računa počev od dana kada je šteta otklonjena odn. Onda je u sudskoj praksi prihvadeno da oštedeni ima pravo da zahteva naknadu u novčanom obliku.intervencija za nabavku lekova. ZOO sadrži posebna pravila za naknadu imovinske štete kada nastupe ovi događaji. b.telesne povrede ili oštedenja zdravlja. Nastaju neki izdaci kojih ne bi bilo da smrt nije nastupila. transport za grobno mesto.održavanje grobnog mesta.troškovi podizanja nadgrobnog spomenika. U slučaju da je nenovčano potraživanje na naknadu štete popravkom ili zamenom stvari samoinicijativno od strane oštedenog promenilo pravnu prirodu i pretvorilo se u novčanu. Oni su događaji koji mogu za sobom da povuku razne oblike troškova i druge vidljive imovinske štete koji ne bi bili učinjeni da se ti troškovi nisu desili.a u sudskoj praksi određen krug lica koja imaju pravo određena prema krugu lica koji imaju pravo za duševne bolove zbog gubitka (deca.telesne povrede ili oštedenja zdravlja Imovinska šteta može nastati kao posledica smrti.spadaju troškovi prenosa sanduka. Ako su iznosi rente dospeli onda se oni mogu prineti drugom licu. Postoje dve vrste troškova: 1. Ako dođe do promena okolnosti koje je sud imao u vidu onda i štetnik i oštedeni mogu da traže da se izmene visine obroka.naknada štete u slučaju smrti (izdaci u vezi smrti-šteta). .zatim izgubljena zarada zbog nesposobnosti za rad za vreme lečenja i gubitak izdržavanja koja su određena lica primala od nesrede.troškovi za sveštenika.pa do prebivališta i troškovi bliskih srodnika zbog obilaska povređenog u bolnici.putni troškovi najbližih srodnika.troškovi objavljivanja čitulje.izdaci za pružanje medicinskih uslova(lek. Nadoknađuju se uobičajeni troškovi za podizanje spomenika. Novčana renta dosuđuje se i usled trajno povedanih izdataka koji su nastali usled telesne povrede ili oštedenja zdravlja. dospeli iznosi rente mogu se prenositi poslovima inter vivos i mortis causa. Ako nije bilo sporazuma ali je oštedeni pokrenuo spor u kome je štetnik pravnosnažno osuđen. 2.roditelji.smeštaj u bolnici). Pravo na novčanu rentu je lično pravo i zato se ne može prenositi na druga lica.podušja (do 40-dnevne). To su izdaci u vezi sa troškovima sahrane. Sporazum štetnika i oštedenog o visini rente i rokovima mora biti pismeno ( ovi dospeli iznosi mogu biti preneti bilo ugovorom.bilo testamentom). Svi ti izdaci moraju biti nadoknađeni i svi oni ulaze u obim naknade štete.)naknada troškova za lečenje od zadobijenih povreda i drugih troškova u vezi sa lečenjem. Pravo imaju naslednici.troškovi muzike. 1. Naknada štete u slučaju smrti.bračni ili vanbračni drug).je prihvatio drugu stvar.

sud može na zahtev oštedenog povedati rentu za ubudude.da mu zdravlje nije narušeno i zarada koju ono ostvaruje.naknada izgubljene zarade zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad posle lečenja. Te promenjene okolnosti mogu da utiču na visinu naknade.troškovi usled pojačanih otreba drugih lica koja pružaju pomod oštedenom.u toku njenog trajanja može dodi do promenjenih okolnosti koje je sud imao u vodu prilikom dosuđivanja visine rente.npr domadica ima pravo na naknadu štete zbog gubitka zarade zbog sopstvenog rada.od rada na sopstvenom imanju. Prema stavu sudske prakse smanjenje ili povedanje može ako dođe do promenjenih opštih ekonomskih prilika (opadanje kupovne modi novca.pošto se renta dosuđuje za ubudude. Može je na zahtev štetnika za ubudude smanjiti ili sasvim ukinuti.a ogleda se u neostvarenoj koristi koju bi ona ostvarila u svom domadinstvu. Jedino što sudovi ne priznaju kod zarade je zarada iz nedozvoljenog rada (rad suprotan prinudnim propisima i moralu). Ovu naknadu treba razlikovati od prethodne. Ova šteta ogleda se u različitim izmaklim zarada koja bi lica čija je radna sposobnost umanjena ostvarila po redovnom toku stvari da mu nije naneta teška telesna povreda odn.u slučaju gubitka zarade zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad. Kada u pitanju nezaposlena lica. c.kod štete koja nastaje zbog toga što su mogudnosti daljeg napredovanjai razvijanja oštedenoguništene ili trajno smanjene.ona imaju pravo na naknadu štete po ovom osnovu (npr.pojačana ishrana povređenog da bi se oporavio.Izmena visine rente. Sa druge strane štetnik bi mogao da zahteva smanjenje ili ukidanje rente.u dvojoj bašti vodnjaku.ako su se imovinske prilike popravile.. 3.svaka imovinska korist ostvarena od rada u novčanom i nenovčanom obliku koju je zaposleni ostvarivao od rada učinjenog drugim licima po osnovu ugovora o delu. Pravo na novčanu rentu je neprenosivo zato što je lično pravo. Obuhvata pet vrsta troškova: 1.)pravo na naknadu štete u slučaju tesne telesne povrede ili oštedenja zdravlja.domadinstvu. 4. Oštedeno lice može zahtevati povedanje rente. 2.potrebna bolja. .izgubljena zarada zbog privremene nesposobnosti za rad za vreme lečenja 3. 4.ako se njegovo zdravstveno stanje pogorša.naknada zbog trajno povedanih potreba-obuhvata troškove za pojačanu ishranu povređenog. Međutim ako su pojedini obroci novčane rente dospeli onda se može preneti na drugo lice zato što su ušli u njegovu imovinu i postali su imaoci potraživanja koja se mogu izvršiti. Zbog toga ZOO predviđa pravilo: „ako se okolnost koju je sud imao u vidu prilikom donošenja presude promeni. Zarada zaposlenog licapodrazumeva s enovčani iznos koji je zaposleni ostvarivao na osnovu radnog odnosa (zarada za redovno radno vreme i zarada za prekovremeno radno vreme). Pod zaradom treba podrazumevati zaradu zaposlenog lica i zaradu nezaposlenog.može dosuditi u još tri slučaja: 1. Nova renta se pored slučaja gubitka izdržavanja.porast zarada).kad naknada štete zbog trajno povedanih potreba nastalih usledteške telesne povrede ili oštedenja zdravlja.nanete teške telesne povrede ili oštedenje zdravlja.troškovi lečenja i drugi potrebni troškovi u vezi sa lečenjem 2.

Reparacija se potpuno postiže kod imovinske štete.-205).5.onda de on odgovarati za štetu samo ako je neistinite podatke iznosio sa namerom da time nanese štetu. To su imovinske koristi koje bi oštedeni ostvario od svog rada.da sud naredi da štetnik učini i nešto drugo čime se može postidi svrha naknade.199 predviđa uspostavljanje ranijeg stanjakao oblik naknade u slučaju povrede prava ličnosti.doduše ne sasvim popravljanje stanja koje je prouzrokovano.troškovi zbog toga što su mogudnosti oštedenog za dalje razvijanje ili napredovanje trajno ili delimično uništena. ZOO u čl. 2.duševni bol ili strah). Naknada imovinske štete usled povrede časti i prozrokovanje štete širenjem neistinitih navoda.naknada u novcu 1. Prema ZOO nematerijalna. Uspostavljanje ranijeg stanja može se učiniti na četri načina: 1.uspostavljanje ranijeg stanja: Popravljanje u imovinskim ili ličnim dobrima. Usled povrede nečije časti nastaje neimoviska šteta. Oblik i naknada neimovinske štete: naknada nematerijalne štete može imati dva oblika: 1. Usled toga što je neko povredio čast poslodavac može da ti otkaz tom licu). Šteta može biti prouzrokovana tako što neko izvodi neistinite naloge o prošlosti nekog lica. lični i porodični mir kao i povreda drugih ličnih dobara.mađutim ako je štetnik imao ozbiljan interes da saopšti neistinit nalog. Oni se ne mogu popraviti.međutim postoje izvestni vidovi nematerijalne štete kod kojih je ipak mogude.objavljivanjem ispravi ili narediti da štetnik povuče izjavu kojom je povreda učinjena ili da učini nešto drugo čime se može ostvariti svrha kojom se postiže naknada. 1.ali kod nematwerijalne štete uspostavljanje ranijeg stanja nije mogude (npr.povlačenje izjave kojom je povreda učinjena o trošku štetnika 4.kad je nekom nanet fizički bol.uspostavljanje ranijeg stanja 2.objavljivanje presude na trošak štetnika 2.objavljivanje isprave na trošak štetnika 3.njegovim sposobnostima itd. Da bi neko odgovarao za imovinsku štetu po ovim pravilima potrebni su neki uslovi: 1.a uskradene su zbog toga što su mogudnosti oštedenog uništene ili smanjene. U skici u Zakonu o obligacijama. neimovinska šteta je nanošenje drugome psihičkog fizičkog bola ili straha.pod objavljivanjem presude smatra se objavljivanje presude parničkog suda ili krivičnog suda kojim .al postoje situacije u kojima lice kojima je povređena čast tuđim izjavama kojima se ono omalovažava i trpi imovinski gubitak.a tako je i u prednacrtu predviđeno je da je neimovinska šteta i povreda prava ličnosti kao kao što su strah.štetnik odgovara za svaki oblik krivice. Prema tom članu sud može narediti na trošak štete objavljivanjem presude.da su navodi o nekom licu koji se izvode neistiniti 2.potrebno da štetnik zna da su navodi neistiniti 3.Naknada neimovinske štete (čl 199.

i to naročito dve okolnosti: jačina bolova i trajanje bola i straha. Negativna teorija bila je dominantna u našoj sudskoj praksi tako da sudovi nisu dozvoljavali novčanu naknadu. Zato ZOO ne govori o naknadi štete ved „pravičnoj novčanoj naknadi“.a u . Prema skici sud je mogao pored objavljivanja presude.za duševni bol i za strah. ne izvan njih.trajanju bolova ili straha. Tom izjavom treba da budu opovrgnute sve neistinite tvrdnje koje su navedene u izjavi koje je pre toga izjavio štetnik.naknada se ne može dosuditi u svakom slučaju ved samo u slučajevima koji su određeni zakonom.sud treba da vodi računa o značaju povređenog dobra.cilju kojem služi naknada. Dosuđuje se naknada u višem iznosu ako su bolovi bili jači i duži.o njemu kojim je povređeno njegovo neko lično pravo (pravo na čast i ugled).zakon ograničio i visinu naknade tako što je predvideo da sud prilikom odlučivanja o njegovoj visini mora da vodi računa o intenzitetu. 2. Mora biti učinjena na trošak štetnika 2.ovim načinom ostavlja se sudu da slobodno izabere sredstvo koje smatra najpovoljnijim da se popravi povreda prava i ličnosti.ali iz nje je proizašla ideja da ako se ipak priznaje pravo na novčanu naknadu onda to pravo treba biti ograničeno. Vode računa o dve stvari: 1. 4.na široj osnovi nego što to čini ZOO. On e predvideo mogudnost da neimovinska šteta bude novčano određena. Nacrt nikad nije postao zakon.fizički bol i strah. Nije reparacije nego satisfakcija.objavljivanje ispravki ili povlačenjem izjave umesto svih ovih oblika naknade i nezavisno od naknade imovine štete dosuditi oštedenom određenu svotu novca za pretrpljenu neimovinsku štetu ako nađe da je naknada opravdana s obzirom na težinu krivice štetnika ili težinu nanete štete. Ima za svrhu zadovoljenje. Pravična novčana naknada se dosuđuje za fizički. To je novčana suma koja se dosuđuje oštedenom da bi mu se omogudilo da sebi pruži neko zadovoljenje kao utehu za psihički. Za razliku od prethodnog načina ovde štetnik svojom naknadnom izjavom poriče da jeistinito ono što jeizneo o drugom licu u svojoj prethodnoj izjavi. 3.ali je počeo da vrši i izvršio strašan uticaj na sudsku praksu. Ta negativna teorija nije preovladala. Naknada štete je samo ona naknada koja odgovara veličini štete. Ovo je najdelotvorniji način naknade štete. Tako je bilo do polovine 50-tih godinakad je 1951.objavljen nacrt zakona o naknadi štete.pravnosnažno opovrgavajuneistinite činjenice u izjavi štetnika kojim je učinjena povreda časti ili ugleda oštedenog. ZOO je odstupio od skice tako što je ograničio pravo na novčanu naknadu: 1. Novčana naknada za neimovinsku štetu nije naknada štete.povlačenje izjave kojom je povreda prava ličnosti učinjena.reč je o objavljivanju demantovanja oštedenog odnosno ispravke neke neistinite informacije. 2.novčana naknada za neimovinsku štetu. Ako se uporedi zakonska skica treba redi da je skica davala pravo oštedenom na naknadu.o okolnostima slučaja. Da bi sud dosudio pravičnu novčanu naknadu zakon mu nalaže da prilikom odlučivanja da li je treba dosuditi i koliko treba da bude njena visina. U sudskoj praksi protumačeno da pravo na novčanu naknadu pripada samo onda kada su bolovi ili strah bili jačeg intenziteta ili trajanja. Pravo na novčanu naknadu neimovinske štete u našem pravu postoji. 2.ali je prilično ograničena što je rezultatnegativnog stava teorije koju doktrina zauzima u pogledu mogudnosti da se neimovinska šteta nadoknadi u novcu.

nežnosti.odanost. Sudovi ovo vrlo usko tumače.naknada za strah.gubitka ili oštedenja umutrašnjih organa.vrsti krivičnog dela.pravo naknadu neimovinske štete u slučaju smrti. Novčana naknada za fizički bol se ne dosuđuje za svaki duševni bol ved samo onaj koji je proistekao iz umanjene opšte životne aktivnosti.deformacija usta.komšija. 3.časti ili ugleda. Pored ovih postoji još jedno ograničenje: 3.o životnom dobu osuđe nog lica.prijatelja.povrede.o okolnostima koje su bile vezane za tok pretkrivičnog i krivičnog postupka.gips. . Nadoknađuje se svaki fizički bol.za duševni bol-su duševne patnje.slobode. Duševne patnje usled natuženosti su posledica neke vidljive promene na temu kao što je ožiljak na licu. Naknada u novčanom iznosu može se dosuditi: 1. One treba da nastanu kao posledica umanjenja životne aktivnostipod tim se u sudskoj praksi smatra umanjenje životne aktivnosti koja je nastala kao posledica gubitka ekstremiteta. Može biti bol prouzrokovan samom povredom.terapijom.duševnu bol svih onih koji su prema njemu gajili i imali određenu afekciju.tako što je licu prema kojem gajimo afekciju povređen telesni integritet tako što je postalo invalid. Pravo na novčanu naknadu u slučaju smrti ili teškog invaliditeta bliskog lica.srdačnost koje gajimo prema drugim licu. To su sve slučajevi naruženosti u našoj sudskoj praksi za koje se priznaje pravična novčana naknada.manjem iznosu ako su bolovi bili kradi i slabiji. Posredna žrtva.prema kom gajimo naklonost umrlo 2.u humanim uslovima u zatvorskoj ustanovi.ljubav.zakon ne psotavlja nikakva ograničenja.nema pravo na naknadu za strah za život sebi nekog bliskog lica(npr. U ZOO pravi se razlika između prava na naknadu neimovinske štete u slučaju smrti i pravo na naknadu u slučaju teškog invaliditeta.majci) .oštedenje usne školjke.za fizički bol.ali i bol prouzrokovan hirurškom intervencijom.ne samo ove dve. 2. Nadoknađuje se i duševni bol koji je posledica slabljenja časti i ugleda najčešde naknada za ove posledice se dosuđuje za neopravdanu osudu na kaznu zatvora ili neosnovanog pritvora.oštedeni ima pravo samo na naknadu za sopstveni strah.sud mora da vodi računa i o drugim okolnostima slučaja.slabljenja funkcija ljudskih organa itd. Smrt jednog lica proizvodi povredu afekcije.kolega). Afekcije su naklonosti.druga lica koja prema njemu imaju afekciju i koje trpe duševni bol usled toga što se inicijalnoj žrtvi dogodilo.tako što je lice koje volimo.defarmacija na licu izazvana vađenjem zuba. 1. Najčešde sud vodi računa o dužini boravka.brade . U ovom slučaju radi se o naknadi štete zbog povrede afekcije koje imamo prema nekom bliskom licu.nagrđenost usled gubitka oka. Pravo na pravičnu novčanu naknadu u slučaju smrti ili teškog invaliditeta je pravo posredne žrtve na naknadu u slučaju smrti ili teškog invaliditeta inicijalne žrtve. Krug tih lica može biti širok (od roditelja.o ponašanju osoblja.ne daju sudovi naknadu za smrt deteta u saobradajnoj nesredi.sestara. U oba slučaja imamo dve žrtve: Inicijalna žrtva-lice koje je izgubilo život ili povređeno tako da je postalo invalid. Te afekcije mogu biti povređene na dva načina: 1.

.ali je i odredio te članove (bračni drug.a naročito o intenzitetu i trajanju i druge okolnosti i na osnovu njih odrediti da li sva lica imaju pravo na pravičnu novčanu naknadu i kolika de biti njena visina. U ZOO ovo pravilo prošireno. Ta inicijalna žrtva ima pravo da traži naknadu za te duševne patnje na osnovu čl. (slučaj Francuske).a svaki bol ne stvara dosuđivanje naknade. Zakon se međutim nije zaustavio samo na ovom krugu lica. Novčana naknada tj satisfakcija u posebnim slučajevima.on je pravo na pravičnu novčanu naknadu priznao i bradi i sestrama umrlog.međutim u skici nije bilo precizirano ko su članovi uže porodice.pojedinih životnih funkcija i ona sam je zbog toga dovedena u stanje intezivne duševne patnje. Najzad zakon je predvideo da pravo na pravičnu novčanu naknadu ima i vanbračni supružnik pod sitim uslovima kao brada i sestre.imaju pravo da zahtevaju pravo na naknadu štete. Faktičko je pitanje kad de biti taj slučaj.jer sud de na osnovu dokaza da proceni.inicijalna žrtva je pogođena teškim unakaženjemi visokim stepenom invaliditeta.lukavstvom navedeno na vanbračnu obljubu. I ovde su počeli da se prave istupi. Bilo je da prava treba priznati svim onim licima koja trpe ozbiljno veliku neimovinsku štetu. Razlika ej u tome što je ovde inicijalna žrtva preživela. Ona bi se pozvala na duševne bolove zbog umanjenje opšte životne aktivnosti. Važi isto pravilo kao i za uttvrđivanje visine novčane naknade za fizičke. Određivanje visine pravnične novčane naknade. Osim ekonomske propasti je to što sva ova lica ne trpe jednaku jačinu povrede afekcije. To znači da sud mora voditi računa o svim okolnostima slučaja.Ukoliko bi sva lica kojima su afekcije povređene imala pravo na naknadu to bi dovelo do ekonomske propasti naknade štete.odnosno kako zakon kaže „naročito težak invaliditet).duševne bolove i strah. idudi u duhu zakona priznaje se i bradi i sestrama pod uslovom da je postojala trajnija zajednica života.pravo na naknadu štete usled teškog invaliditeta.pogotovo članovima uže porodice koji su zbog svojih odnosasa inicijalnom žrtvom izloženi stalnom prizoru nekih duševnih patnji.i ne samo njima.Konstantinovida pravo na novčanu naknadu bilo je predviđeno za članove uže porodice.200 ZOO.gubitka unutrašnjih organa.a to je da je između njih i umrlog postojala trajna zajendica života.deca i roditelji). Zakon je i u ovom slučaju postavio neka ograničenja: a. Ova lica imaju na pravičnu novčanu naknadu pod uslovom da se radi o teškom inavliditetu. Treba da pripadne bliskim krvnim srodnicima i supružnicima. b.) ograničio krug lica (bračni drug. O ovom tipu postojala dva shvatanja: 1.)drugo ograničenje tiče se težine invaliditeta. Postavlja se pitanje da li lica koje su posredne žrtve izložene prizoru. Prema našim predratnim propisima pravo na posebnu naknadu u posebnim slučajevima priznavalo se ženskom licu koje je prinudno. U skici prof.ono koje je sad prihcadeno u zakonu i prihvataju ideju da bliska lica imaju pravo na pravičnu novčanu nakandu u slučaju invaliditeta.u našoj sudskoj praksi do donošenja ZOO bilo je pravilo da posrednim žrtvama ne treba priznati pravo nanaknadu 2. ZOO delimično je prihvatio rešenje predviđeno u skici tako što je propisao da pravo na pravičnu novčanu naknadu imaju članovi uže porodice.ali uz ispunjenje još jednog uslova. Međutim stanje u kojem se nalazi inicijalna žrtva nanosi se i duševni bol drugim licima.) brada i sestre nemaju pravo.deca i roditelji.ved i svim onima koji trpe ogromnu neimovinsku štetu. 2.i vanbračni drug pod uslovom da između njega i povređenog postoji zajednica života. Zbog toga se postavlja pitanje kako povudi liniju ograničenja? U našoj pravnoj teoriji jedno stanovište je zastupao Obren Stankovid.

pa potom ugovor poništi ili raskine.ved samo ono koje ispunjava određene uslove: 1. Kod prouzrokovanja štete obligacioni odnos nastaje tako što je došlo do umanjenja imovine ili propustanjem povedanja koje je prouzrokovano radnjom nekog lica dok kod neosnovanog obogadenja obligacioni odnos nastaje jer je došlo do uvedanja imovine pravno neosnovano. Ne predstavlja svako obogadenje. U praktičnom životu obogadenje se najčešde dešava tako što vrednost iz imovine jednog lica direktno prelazi u imovinu drugog lica. PRAVNO NEOSNOVANO OBOGADENJE U ZOO „sticanje bez osnova“. 3. To je poseban izvor obligacija iz koga nastaje obligacioni odnos čija je sadržina vradanje onoga što je stečeno.Ne pripada samo ženskom ved svim licima. 1. (npr ako neko plati licu dug za koji misli da duguje.pravo na pravičnu novčanu naknadu ima i lice prema kome je izvršeno i neko krivično delo protiv dostojanstva ličnosti i morala.ili smanjenju pasive ili ušteda troškove koje je neko morao učiniti. To je slučaj kad se obogadenje sastoji u smanjenju pasive nekog lica a neko plati tuđi dug verujudi da plada svoj. 2. odnosno da je proisteklo iz imovine nekog lica.da je obogadenje bez pravnog osnova.da se obogadenje dogodilo na tuđ račun. Ako nema osiromašenika nema obligacionog odnosa. Potraživanje osiromašenog glasi na vradanje onoga što je stečeno bez osnova. Dužnik je obogadeni.a dug ne postoji.taj onda drži predmet bez osnova). Učini poklon .testament.ovo su najčešdi slučajevi pravno neosnovanog .sudska odluka. To može biti ugovor. Zbog toga se pravno neosnovano obogadenje može podeliti na tri velike grupe slučajeva. Slučajevi pravno neosnovanog obogadenja: Pravno neosnovano obogadenje može dodi radnjom osiromašenog lica .svakom licu koje je prevarom prinudom ili zloupotrebom odnosa podređenosti ili zavisnosti navedeno na kažnjivu obljubu.radnjom obogadenom. Pod obogadenjem se smatra uvedanje nečije imovine i predstavlja suprotnost prouzrokovanju štete.upravni akt.poverilac osiromašeni. Osnov u smislu pravila po kojem pravno neosnovano obogadenje je sve ono što opravdava prenos neke vrednosti iz jedne imovine u drugu.zakon. Ako nema ništa od ovoga onda se smatra da pravni osnov ne postoji. Drugi način na koji se može dogoditi pravno neosnovano obogadenje je kada je prenos imovine posredan. Potrebno je da postoji osiromašenje drugog lica. Pravo na posebnu novčanu naknadu u posebnim slučajevima u ZOO pripada: 1.a obaveza obogadenog da vrati stečeno.da postoji obogadenje.radnjom nekog tredeg lica ili nekim spoljnim događajem. 2.koje se može sastojati ili u povedanju aktive.Slučajevi obogadenja radnjom osiromašenog.neki drugi pravni posao.

Od ovoga postoji uzuzetak kad je neko zadržao pravo da zahteva povradaj ili kad je neko nešto platio da bi izbegao prinudu. Ova tužba je relativnog karaktera i ne treba je mešati sa reivindikaciono sa kojom je slična ali se suštinski razlikuju po karakteru.jer potiče iz ništavog ugovora) b.duga koji se ne može utužiti i ne može se prinudno izvršiti. Ako je neko izvršio dug znajudi da nije dužanplatiti on nema pravo da zahteva povradaj.zabluda isplatioca.a nisu nastali uslovi za nadoknadu štete) c. Da bi postojala isplata nedugovanog iz koje nastaje obligacioni odnos u kome isplatilac ima povoda da zahteva da mu bude vradeno ono što je isplatio. 3. Tužba iz pravno neosnovanog obogadenja Naziva se kondikcija. U ovu grupu spadaju tri slučaja: 1. . b.međutim poverilac ga ponovo tuži.a ne svom poveriocu c. Za nju je bitno da je to lična tužba.)ispunjenje naturalne (prirodne) obligacije to je prirodno neutuživa. Ako neko isplati dug koji ne postoji onda isplata nema nikakav smisao jer nema šta da se ugasi.ponovo učini isto. To je dužnost koja se ispunjava iz pristojnosti.)kada neko plada dug koji postoji. Postoje i neki slučajevi u kojima ZOO propisuje da isplata nedugovanog ne postoji uprkos tome što dug postoji: a.može niti i dug na predaju stvari).)ispalata zastarelog duga.pa čak i ako je jednom platio po osnovu izvršne isprave.)kada je u vreme ispunjenja dug ved bio ugašen na neki od načina na koji obligacija može prestati.smatra se da dug ne postoji po ZOO: dva opšta slučaja: a. Postavlja se pitanje da li je dvostruka isplata nepostojedeg duga isplata nepostojedeg duga? Prema ZOO važi pravilo prema kome onaj koji je isplatio dug dva puta pa makar i jednom na osnovu izvršne isprave ima pravo tražiti vradanje. Ako ne postoji zabluda nema isplate nedugovanog.da ja uplata učinjena solendi causa (znači da je isplata učinjena da bi se ugasio dug.a ne znajudi za to. To znači da je obligaciono pravne prirode.)ako nikad nije ni nastao (npr. Podiže je osirmašeni protiv obogadenog ili njegovih naslednika ako nije u životu.ali dobrovoljno ispunjiva obaveza ( kad neko plati štetu koju je pričinio.)kada je neko platio tuđi dug koji postoji verujudi da tako plada svoj dug b. 2. Ovde se obogadenje dešava tako što osiromašeni vlastitom radnjom prouzrokuje povedanje imovine obogadenog.ali ne onom stvarju na koju njegov dug glasi nego drugom stvarju. Ako on ponovo plati i kasnije opet nađe priznanicu mogao bi da traži povradaj. Ne može biti pravno obavezna. Potrebno da je neko nešto uradio s namerom da ugasi dug. on izdao priznanicu.isplata nedugovanog (condictio in debitum). Razlog zbog kojeg neko ispunjava svoju obavezu je da se oslobodi duga.svako ispunjenje neke obaveze ima neki razlog. Potrebna su tri uslova: 1.)kad neko plada svoj dug koji postoji.postoji kada je isplatilac verovao da dug postoji odn.)ispunjenje moralne dužnosti. Ne mora da bude samo dug koji glasi na novac.da je on dužnik. posebni slučajevi kada se smatra da postoji isplata nedugovanog a. To je situacija kad je neko isplatio poveriocu dug.obogadenja. ali nekom drugom licu.da dug ne postoji.

-ako je zaključio sa tredim licem teretni pravni posao onda obogadenje nije nastalo iz njegove imovine zbog toga što je onno što je otuđio primio naknadu. Ako nije znao da poklanja stvar koju je neosnovano stekao onda nema šta da vrati jer je obogadenje nastalo iz njegove imovine. On svoju tužbu može da uperi ka obogadenom i u tom slučaju ima pravo da od obogadenog traži samo ono što je primio kao naknadu zaa vrednost koju je otuđio.a ako je zamenljiva bide dužan da nadoknadi stvar iste vrste. Ukoliko se desi da je predmet obogadenja propao višom silom onda njegova obaveza prestaje i to naravno samo ako je u pitanju individualno određena stvar.dakle na vradanje tj.predaju predmeta obogadenja.činidbu obogadenog. Ukoliko je obogadeni imao neke troškove u vezi sa stvari da li može da zadrži te izdatke ili ne.Stvarno pravne tužbe su apsolutnog karaktera uperene prema svima. Odstupanje od pravila kad je obogadenni nesavestan: Ako je obogadeni znao ili mogao znati da se obogatio na tuđ račun onda je dužan da nadokandi vrednost svih plodova koje je ubrao ili mogao a ubere počev od dana sticanja.može u momentu vradanja imati manju ili vedu vrednost nego u momentu sticanja. Cilj tužbe: je da sud osudi obogadenog na činidbu. .pod plodovima u smisslu pravno neosnovanog obogadenja ne se smatraju se samo naturalni i civilni ved i svaka druga korist koju je obogadeni imao od stvari.kvaliteta. Kondikcija je relativnog karaktera upudena prema licu sa kojim se osiromašeni nalazi u obligacionom odnosu.od momenta kad je saznao da je neosnovano obogaden. 2. Ukoliko je obogadeni bio nesavestan onda de osiromašeni biti dužan da isplati vrednost poklonjene stvari. Njen predmet nije stvar. -nužni troškovi-su oni koji su neophodni da bi se stvar zaštitila od štete ili propadanja. Ako vrada novac dužan je platiti i zateznu kamatu počev od danaa kad je saznao da je novac neosnovano primio. Zbog toga ima pravo da traži od obogadenog da isplati naknadu što je primio na osnovu tog teretnog ugovora. Obogadeni vrada sve plodove koje je imao ili mogao da dobije od stvari. Obaveza vradanja: obuhvata dve stvari: 1. Iz relativnog karaktera proizilazi da ukoliko je obogadeni otuđio predmet oboogadenja. Ukoliko je obogadeni otuđio predmet obogadenja treba praviti razliku da li je obogadeni otuđio neosnovano stečeno peretnim pravnim poslom ili dobročinim.pa se postavlja pitanje prema kom momentu treba da bude određena visina? U ZOO je prihvadeno pravilo da se stečeno bez osnova vrada u onom stanju u kome se nalazi u vreme podnošenja tužbe. Njen predmet je osuda na određenu radnju.a osiromašeni nede dobiti ništa.stvar je predmet reivindikacione tužbe.osiromašeni ne može od pribavioca da zahteva da mu predmet vrati.plodovi.ono što je stečeno bez osnova. Važe slededa pravila: Obogadeni ne vrada plodove koje je imao od stvari pre nego što je saznao da se neosnovano obogatio primajudi stvar. Pravi se razlika da li su u pitanju nužni ili korisni. -ako je obogadeni poklonio ono što je neosnovano stekao onda treba praviti razliku da li je bio savestan ili nesavestan.

može tražiti i naknadu štete i izmaklu dobit. Odstupanje od pravila postoji kada je obogadeni nesavestan.tako i korisnih.odnos prema tužbi za izvršenje ugovora-između ove dve tužbe postoji isključujudi odnos. Reivindikaciona tužba je tužba vlasnika individualno određene stvari protiv držaoca kod kojeg se stvar nalazi i kojem traži da mu stvar bude vradena u državini. Samo ako je ugovor prestao u kom slučaju se ne može podneti tužba za izvršenje ugovora može se podneti tužba iz pravnog neosnovanog obogadenja (npr sve dok je ugovor relativno ništav može upotrebiti tužbu za izvršenje ugovora. .ne može da kondicira“.-korisni-oni kojima se povedava vrednost stvari.do povedanja imovine drugog lica. Iznos tih troškova mora dokazati obogadeni. a ova tužba zastareva u roku od 5 godinaobjektivni rok).odnosno 3 godine (subjektivni rok). Po pravilu vlasik stabla de se opredeliti da podnese tužbu za naknadu štete jer de tom tužbom dobiti više. Ako podnese tužbu za naknadu štete mora dokazati štetu i uzročnost.on de uspeti u sporu. 2. Ako uslovi za vindikciju prestanu npr.da je tužilac vlasnik stvari.ali ne i sabirati. Sve dok se može podneti tužba za izvršenje ugovora ne može biti upotrebljenja tužba.može biti podneta kondikcijska tužba. Ako podnese tužbu iz pravno neosnovanog obogadenja treba da dokaže da je došlo do njegovog osiromašenja. i da ne postoji pravni osnov za uvedanje imovine drugog lica (ušteda troškova). Ako su ispunjena ova dva uslova koje treba da dokaže vlasnik. Kondikcija kao tužba iz pravno neosnovanog obogadenja trebarazlikovati od tužbe za izvršenje ugovora.odnos prema tužbi za naknadu štete? Tužba za naknadu štete obuhvata visinu štete koja se sastoji od stvarne štete i izmakle koristi. Iz ove situacje može nastati i kondikcija (upotreba tuđe stvari) .a ako je znao ima pravo na nadoknadu samo nužnih troškova. Može se desiti da iz jednog istog činjenja nastanu uslovi i za kondikciju i za tužbu za naknadu štete ( neko svojom krivicom poseče stabla u šumi i to stablo upotrebi za sopstveni ogrev). U odnosu na kondikciju u pravu važi pravilo „onaj ko može da vindicira. Za uspeh reivindikacione tužbe bitne dve stvari: 1.da je u pitanju individualno određena stvar. što znači da sve dok postoje uslovi za vindikaciju ne može se podneti kondikcija.zato što je tužilac prestao da bude vlasnik jer je trede lice postalo vlasnik ili je stvar izgubila individualnost. Tužba za izvršenje ugovora isključuje kondikciju.odnos prema reivindkaciji. 2. Ukoliko bi se opredelio za tužbu iz pravno neosnovanog obogadenja postavlja se pitanje da li tu tužbu može kumulirati sa tužbom za naknadu štete? Ove dve tužbe s ene mogu sabirati. Ove dve tužbe se mogu birati. Odnos prema drugim tužbama. Važi pravilo da obogadeni ima pravo na nadoknadu svih izdataka.kako nužnih. al ako se ugasi ugovor može tražiti ono što se daje sa tužbom iz pravno neosnovanog obogadenja. Vlasnik stvari može da bira da li de podneti jednu ili drugu tužbu.od reivindikacione tužbe i tužbe za naknadu štete. Tužba in rem (ne in personam). 3. U prvom slučaju se može desiti da vlasnik nema pravo na tužbu za naknadu štete ved sama kondokcija? Kad je istekao rok koji je kradi onda vlasniku preostaje samo mogudnost da podnese kondikcijsku tužbu ali ne i tužbu iz naknade štete.i ovde postoji isključujudi odnos. ali ukoliko je poddneo prethodno kondikciju on može naknadno podneti tužbu i zahtevati razliku koja bi bila jednaka visini izmakle dobiti. 1. Zastareva u opštem roku od 10 godina.

neodložnost posla. 4.da nema ni ovlašdenja ni obavezu.da odmah položi račun gospodaru posla 2. Treba podrazumevati nastupanje bilo kakve nezggode ili neprijatnosti za lice čiji je posao.da ne postoji zabrana lica čiji je posao.da ne postoji ni obaveza ni pvlašdenje za obavljanje tuđih poslova-potrebno je da poslovođa to zna. Mešanje je mogude u izuzetnim slučajevima i strogo zakonom određeno tako da svako lice čiji posao drugo lice ode da uradi može da zabrani.a drugo lice uprkos toj zabrani obavi obavi njegov posao.da je posao koji je poslovođa obavio tuđ.POSLOVODSTVO BEZ NALOGA (nezvano vršenje tuđih poslova) To je vršenje tuđih poslova pravnih i materijalnih bez naloga ili ovlašdena ali za račun onoga čiji je posao. Postojanje zabrane ne sprrečava nastanak poslovodstva bez naloga kada je zabrana protivna zakonu ili moralu odnosno kad je neko drugome zabranio da izvrši neku njegovvu zakonsku obavezu koja ne trpi odlaganje. Ako poslovođa ne vrši posao u nameri da mu gospodar da nagradu i naknadi troškove ved da on sam pribavi korist . Postoje i određene situacije kad nije dozvoljeno zabraniti drugome da se meša u svoje poslove.da mu preda sve koristi koje je ostvario 3. Pod štetom u smislu pravila o poslovodstvu bez naloga ne treba smatrati samo on što se smatra štetom u prouzrokovanju štete.treba da bude takvo da bi u slučaju njegovog neblagovremenog obavljanja nastupila šteta ili propuštena očigledna korist. . 5.to može da dovede do obaveze poslovođe bez naloga da nadoknadi štetu čak i u slučaju kad je šteta nastala bez njegove kriivice. Pod propuštenom koristi treba smatrati neku imovinsku korist za koju zakon zahteva da bude očigledna. 2. Ako je gospodar posla zabranio obavljanje posla. Da bi nastalo poslovodstvo bez naloga potrebno je da budu ispunjeni određeni uslovi: 1.nastaje i obaveza za poslovođu bez naloga da drugoj strani nadoknadi svu štetu koja je nastala tom prilikom.to znači da poslovođa želi da učini posao. Na osnovu poslovodstva bez naloga nastaje obligacioni odnos između poslovođe bez naloga i gospodara posla na osnovu koga obe strane imaju prava i obaveze. Postojanje zabrane isključuje poslovodstvo bez naloga.to znači da je posao koji se ne tiče ni ličnosti ni imovine poslovođe bez naloga.da kod poslovodstva bez naloga postoji namera zasnivanja poslovodstva bez naloga. Ne može biti ni pod kakvom prinudom odnosno obavezom da ga izvrši 3. U ta tri slučaja zaabrana ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo. Naime niko nije ovlašden da se meeša u tuđe poslove.onda nema mesta poslovodstvu bez naloga i u tom slučaju radi se o nepravnom poslovodstvu bez naloga i iz njega nastaju određene obaveze za poslovođu: 1.tako da u tom slučaju i uprkos zabrani nastaje poslovodstvo bez naloga.da stvori obavezu za gospodara damu da nagradu i plati troškove koje je imao zbog njegovog posla.

(npr.komšija primeti da je oluja na kudi odnela krov.saastoji se u obavezi da se podnese izveštaj o završenom poslu u pogledu troškova odn izdataka koje je poslovođa imao.ved je dužan da nastavi njegovo obavljanje ako je mogude. Ukoliko je došlo do štete usled obične nepažnje u našem pravu sud možee smanjiti odgovornost za štetu ili ga osloboditi pladanja naknade. Međutim poslovođa može neke obaveze preuzeti i u svom interesu. Poslovođa bez naloga je dužan da se u obavljanju tuđeg posla rukovodi stvarnim ili verovatnim namerama razumnog čoveka u datim okolnostima. U ovm drugom slučaju on oma pravo od gospodara posla da zahteva da ga oslobodi svih obaveza koje je preuzeo na sebe i naravno da preuzme na sebe one obaveze koje je poslovođa bez naloga preuzeo u njegovo ime.pravo na naknadu štete.obaveza da ustupi ono što je pribavio u obavljanju gospodarevog posla. Ako poslovođa zna ko je lice čije poslove obavlja. . U obavljanju posla poslovodstva bez naloga mogu biti predate priznanice. Međutim ta obaveza da nastavi posao traje sve dok gospodar ne bude u mogudnosti da sam preuzme brigu o poslu.stvari ili novac.drugi dokumenti. Majsotr pošto obavi da priznanicu koju je ovaj dužan da preda gospodaru posla). Prema ZOO ima pravo na korist nužnih i korisnih troškova al nema pravo na naknadu luksuznih troškova. Da bi sprečio dalju štetu zovne majstora i kupi crep. 2.polaganje računa.Pravna dejstva poslovodstva bez naloga: iz poslovodstva bez naloga nastaju obaveze i prava posovođe bez naloga: Obaveze poslovođe: 1.on nije lišen obaveze obaveštavanja nego je u tom slučaju dužan da obavesti naadležan organ starateljstva ili organ lokalne samoupravena teritoriji na kojoj obavlja posao. Gospodar posla može svoju brigu za posao ispoljiti na dva načina: 1. Poslovođa bez naloga može u toku obavljanja posla preuzeti obaveze u ima i za račun gospodara posla i u tom slučaju te obaveze vezuju direktno gospodara posla. on de odgovarati za štetu i morade nadoknaditi prema pravilima odgovornosti na osnnovu krivice. 3.da nastavi započeti posao.odnosi se na naknadu one štete koju je poslovođa sam pretrpeo obavljajudi posao za drugoga. 3. Posle obaveštavanja gospodara posla poslovođa u principu ne može da napusti posao. 4.da obavesti gospodara posla da je preduzeo neki njegov posao i to je prema zakonu dužan da učini što je mogude pre.može se sporazumti sa poslovođom bez naloga da između njih nastane ugovor i dati upustva kako da završi posao. Ukolliko se poslovođa ne ponaša u skladu sa stvarnom odnosno pretpostavljenom namerom ili onom koju ima razuman čovek. 2.da traži od gospodara posla da ga oslobodi prezetih obaveza.može odlučiti da sam dovrši započeti posao 2.obaveza da postupa sa potrebnom pažnjom.ukoliko je imao izdatke ima pravo da mu gospodar nadoknadi. a ako ne zna . 5.pravo na naknadu troškova. Prava poslovođe bez naloga: 1.onda je dužan da ga obavesti lično.

štampe ili televizije 2. U tom slučaju on je ostvario rezultat i ima pravo zahtevati nagradu.mora biti određen rok za takmičenje za dobijanje nagrade.to se zove nagradni poklon. Da bi nastao obligacioni odnos potrebni slededi uslovi: 1. To znači da de se pravni odnosi raspravljati ne više po pravilima o poslovodstvu bez naloga.odnosno ugovor zaključi pod uslovima u ponudi.da je obedanje učinjeno javno.izdavanje hartija od vrednosti Postoji još jedna izjava volje koja stvara obavezu.a ne spadaju u nužnei korisne troškove.pravo na odnošenje dodatka-posloovođa bez naloga ima pravo na odnošenje stvari kojom je uvedana imovina. Ako gospodar posla naknadno izjavi volju i prihvati posao koji je obavioodnosno započeo poslovodstvo bez naloga. 3.ali koja nije uređena pravilima o jednostranoj izjavi volje kao izvorima obligacija. Ratifikacija. Obaveza koja nastaje iz ponude je obaveza ponudioca da izdrži ponudu određeno vreme.poslovodstvo bez naloga nastaje sa namerom poslovođe bez naloga da zasnuje obavezu gospodaru posla. JEDNOSTRANA IZJAVA VOLJE Je peti izvor obligacija.javno obedanje nagrade 2.u obedanju mora biti navedena radnja koja treba da bude izvršena odnosno uspeh koji treba da bude postignut dabi nastala obaveza obedavaoca na davanje nagrade. i u tom slučaju ima isto dejstvo kao .pravo na nagradu.onda između njih nastaje ugovor o nalogu.al drugi ipak učini posao.odnosno putem radia. Ako rok nije određen. Ako mu gospodar ipak da nagradu. a to je ponuda.nema pravo na nagradu ali mu ostaju druga prava na osnovu poslovodstva bez naloga.poslovođa bez naloga ima pravo na nagradu onda kada je otklonio štetu od lica čiji je posao odnosno ako mu je pribavio korist koja mu je mogla izmadi. Je izvor obligacionog odnosa između javnog obedavaoca i drugog lica.ima pravo na naknadu do visine koristi.da je upudena neodređenim licima pri čemu njihov broj može biti određen ili neodređen. Slučaj kad nema uslova ispunjenih za poslovodstvo bez naloga.ved po pravilima ugovora o nalogu.ali za sam nastanak nije neophodna volja gospodara posla.da obavljanje u sebi sadrži prestaciju obedavaoca. 5. 5.a to je nagrada 4. ZOO poznaje dve vrste jednostrane izjave volje koje stvaraju obligaciju: 1. 1. Ako nije otklonio štetu odnosno nije ostvario korist. Obedanje nagrade obavezuje obedavaoca da obedanje održi.javno obedanje nagrade.4.svaki takmičar može zahtevati od suda da odredi rok.

Npr.oni koji naastaju prostom saglasnošdu volja.o prodaji.Prema karakteru prestacije: 1.ugovor o nepravoj ostavi). Ako za opozivanje obedanja nisu znali onda naknadna izjava obedavaoca ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo. Izjavljivanjem javnog obedanja nagrade nastaje obaveza obedavaoca da isplati obedanu nagradu i pravo pobednika u takmičenju da zahteva ako je više učesnika istovremeno obavilo radnju ili postiglo uspeh onda svi oni imaju jednako pravo.ponuda.oni ugovori za čiji nastanak je pored saglasnosti volja neophodno da ona bude izražena u formi koju je zakon odredio odnosno koju su ugovorne strane utvrdile kao uslov nastanka i punovažnosti. U rešenju ovog pitanja nastale su brojne teorije. 2.pa se postavlja pitanje koja demo pravila postaviti.nisu toliko česti u pravnom prometu.Prema tehnici i načinu zaključenja: . neimenovani. U našem pravu je prihvadena teorija apsorbcije. 2.to su oni ugovori koji su zbog svoje učestalosti u pravnom prometu zakonom posebno uređeni i čije je ime tačno određeno.o pansionu.su ugovori koji se izvršavaju preduzimanjem jednog akta davanja ili činjenja koji se prostire u kradem ili dužem vremenskom periodu odn. (prodaja.o lizingu. 4.ugovori sa trenutnim izvšenjem.oni koji su sastavljeni od elemenata više ugovora (ug. kod ugovora o nepravoj ostavi imamo situaciju u kojoj su sjedinjeni elementi ug. formalni.trampa. 2. 2.su ugovori koji se davaju jednim aktom davanja ili činjenja.o organizovanju putovanja. javno obedanje je opozivo.zajam). 3. Međutim naknadna izjava obedavaoca o opozivanju obedanja proizvodi pravna dejstva samo ako su učesnici u takmičenju saznali za opozivanje pre nego što su obavili radnju ili postigli uspeh. Podela ugovora 1.o ostavi i ug.međutim za razliku od ponude koja je kao neopoziva. Njihova sadržina nije zakonom posebno uređena niti im je u zakonu dato posebno ime. imenovane.Prema kriterijumu određenosti u zakonu: 1.o finansijama.Bitni uslovi potrebni za nastanak ugovora: 1. Po njoj kod jednog mešovitog ugovora treba utvrditi koji elementi kod njega pretežu i ti elementi koji pretežu apsorbuju elemente drugih ugovora.zajmu). 2. (ug. mešoviti. neformalni. Pretstavljaju poseban problem za primenu u pravu jer u slučaju da dođe do spora oko njihovog izvršenja može se postaviti pitanje pravila koje treba primeniiti s obzirom da je u njima sjedinjenoo više elemenata različitih ugovora. ugovori sa trajnim izvršenjem.Prema dužini trajanja prestacije: 1.o zajmu.oni ugovori koji se sastoje iz elemenata samo jednog određenog ugovora. jednostavne. Naime obedavalac može opozvati obedanje na isti način na koji je učinjeno (javno) i ličnim saopštavanjem učesnika u takmičenju i u tom slučaju oduzima dejstvo ranijem učinjenom obedanju.ugovori koji se izvršavaju preduzimanjem više uzastopnih sukcesivnih akata davanja ili činjenja. 5.zakupu.

recipročni i sinalagmatični. 6. U jednostrane ili jednostrano obavezne ugovore spada ugovor o poklonu (na osnovu njega nastaje samo obaveza poklonodavca da preda poklon i pravo svojine). Dvostrani ugovori se još nazivaju i uzajmni.su ugovori koji se zaključuju s obzirom na ličnost jednog ugovornika ili oba. 2. generalne 6.Kriterijum zavisnosti ugovora jednih od drugih 1. Ugovor o delu). 7. pravila o odgovornosti prenosioca za fizičke nedostatke . Prema shvatanju profesora Antida ugovor o poklonu je dvostrano obavezan pravni posao jer za poklonoprimca nastaje obaveza zahvalnosti koja se sastoji u suzdržavanju.ugovori koji ne mogu postojati samostalno ved njihovu egzistenciju i pravna sudbina zavise od egzistencije i pravne sudbine nekog drugog ugovora (jemstvo).zaključuje se prostom saglasnošdu volja. individualni 5.Podela prema odnosu prava i obaveza: 1. Značaj podele: ogleda se u tome što se na jednostrane obaveze ugovornika ne primenjuje čitav niz zakonskih pravila za koje je u ZOO određeno da se primenjuju samo na dvostrane ugovore.preduzimanju pojedinih akata kojima se prema poklonodavcu iskazuje blagodarnost. ugovori koji se zaključuju bez obzira na ličnost učinioca.1. ugovori sa sporazumno određenom sadržinom 3. 2.oni kod kojih saglasnošdu volja nastaje obaveza samo za jednu ugovornu stranu. 8. samostalni. Ta pravila su smeštena od čl. dvostrane ugovore. akcesorni. jednostrani ugovori.Prema ličnosti ugovornika: 1. ugovori intuitu personae. Ova podela ugovora ima veliki značaj u našem pravu. On je dvostruko obavezan jer nastaje obaveza zajmodavca da preda određenu količinu zamenljivih stvari. posebne. ugovore po pristupu 2.su oni koji mogu da postoje potpuno nezavisno od ostalih ugovora 2. Obaveza poklonoprimca sastoji se u nečinjenju jer povredom može dodi do raskida ugovora zbog nezahvalnosti i gubitka imovinske koristi. kolektivni 4. 121 do 148.tako da je izvršenje obaveze iz tog ugovora vezana za određeno lice i ne može biti preneta na drugo lice (npr. Zajam više nije realan ugovor.to su ugovori kod kojih iz saglasnosti volja ugovornih strana nastaju obaveze za obe ugovorne strane. 1.

kod teretnih ugovora postoji odgovornost prenosioca za fizičke i pravne nedostatke ispunjenja. Tumačenja ugovora: nejasne odredbe koje se pojave u teretnom ugovoru treba tumačiti na način na koji se ostvaruje pravičan odnos uzajamnih davanja. Nazivaju se još i ugovori bez nanade ili besplatni.na odnosu odnosno broju obaveza koje nastaju iz ugovora. 2. pravila o raskidanju ugovora zbog neispunjenja 5.o besplatnoj ostavi. (ug. ug. Kod teretnih nje dovoljna samo nedopuštena pobuda ved je potrebno da druga strana zna za nedopuštenu pobudu. u.usled zablude o motivu -rušljiv. Za nastanak dobročinog ugovora potrebno je da se ispuni još jedan dodatan uslov koji se ne traži kod teretnih. pravila o nemogudnosti ispunjenja 7. pravila o zelenaškim ugovorima 9. 1. Prestanak. Ili kada postoji nedopuštena pobuda kod jedne ugovorne strane. pravila o ustupanju ugovora. Ako je besplatna ostava. pravila o prigoru neispunjenja 4. Još se nazivaju ugovori s naknadom ili onerozni. Kod njih prenosilac ne odgovara ako stvar ima neki fizički ili pravni nedostatak. Nastanak.o beskamatnom zajmu. dobročini.dok kod teretnih zabluda oo motivu je nebitna). Kod dobročinih ugovora odgovornost za štetu se blaže ceni nego kod teretnih.2.najopštije se može redi da dobročini ugovori teže nastaju. a ako je ostava sa naknadom onda je njegova odgovornost strožija.o poklonu.a podela na teretne i dobročine zasniva se na ekonomskom kriterijumu na odnosu koristi. Razlika je u tome što se podela na jednostrane i dvostrane zasniva na pravnom kriterijumu.su oni ugovori kod kojih jedna strana ne duguje naknadu za korist koju prima od druge.a to je nemoralno ili protivzakonito (apsolutna ništavost). Značaj podele: ogleda se na polju zaključenja ugovora.ug.a dobročini ugovori se uglavnom tumače na način koji je manje štetan za dužnika i uzima se da je dužnik hteo manje. pravila o izmeni ili raskidu ugovora zbog promenjenih okolnosti 6. Dejstva. To se najbolje vidi kod primera o ostavi. .o besplatom punomodstvu). pravila o odgovornosti za pravne nedostatke ispunjenja 3. Prenosilac kod dobročinih ugovora odgovara samo ako je fizički ili pravni nedostatak prouzrokovao štetu na imovini pribavioca. Nasuprot tomme teretetni se ne zaključuju s obzirom na svojstva ličnosti.postoji vedi broj razloga n osnovu kojih mogu da prestanu dobročini za razliku od teretnih. Pobijanje zbog oštedenja poverioca: uslovi za pobijanje dobročinih ugovora su Paulijanskom tužbom lakši od onih koji see traže pobijanjem teretnih ugovora.to su ugovori intuitu personae.a ne više. Ova podela je vrlo slična podeli na jednostrane i dvostrane ugovore. Dobročini ugovori se zaključuju s obzirom na svojstva ličnosti jedne ugovorne strane.dejstva i prestanka ugovora.ostavoprimac odgovara za štetu samo ako ih nije čuvao sa pažnjom koju poklanja sopstvenik stvari. (npr. teretni -su ugovori kod kojih svaka strana duguje naknadu za korist koju prma od druge ugovorne strane.o posluzi.a da lakše prestaju od teretnih.a to je forma. Ta odgovornost ne postoji kod dobročinih ugovora. pravila o prekomernom oštedenjuu 8.ko dobročinih.zahteva da se ponaša kao dobar domadin.

ugovori kod kojih se u momentu zaključenja ne zna koja de strana biti poverilac a koja dužnik ili se ne zna kolika de biti visina obaveze jedne ugovorne strane ili se ne zna kakav de biti krajnji odnos uzajamnih davanja ili to zavisi od nekog neizvesnog događaja. Nije bitno da li se radi oprošlosti. 2.odn.pristaju na mogudnost da jedna od njih primi manje. Nema nikakvih neizvesnosti. aleatorni. komutativni. dužine trajanja života primaoca izdržavanja.u o igri). tvrde dva suprotna fakta s tim što ona strana čije tvrdnje se pokažu tačne treba da od druge strane primi određenu korist. Neizvestan događaj koji se pojavljuje kod aleatornih ugovora može biti bilo koji događaj (opšte neizvesan ili događaj neizvstan samo za ugovorne strane.je takav ugovor kod koga se u trenutku njegovog zaključenja zna kolika je visina i kakav j uzajamni odnos prestacija.samim tim one pristaju da odnos njihovih uzajamnih davanja budu nejednaka. .sadašnjosti ili bududnosti). osiguravač se obavezuje da ukoliko nastupi osigurani slučaj da isplati osiguranu sumu.ugovorilac osiguranja se u momentu zaključenja ugovora obavezuje da osiguraniiku plada određenu naknadu i visinu premije osiguranja. Zbog toga ovde važi da se ne mogu poništiti zbog prekomernog oštedenja. Ugovor o osiguranju.o opkladi. Ugovor o doživotnom izdržavanju. Nazivaju se još i ugovori na sredu.ne zna se visina obaveze davaoca izdržavanja ved ona zavisi od jednog neizvesnog događaja tj. Zbog toga ako se desi da jedna strana bude prekomerno oštedena kod komutativnih ima pravo da zahteva poništenje ugovora zbog prekomernog oštedenja. Kod aleatornih ugovora postoji neizvesnost na koje ugovorne strane računaju prilikom zaključenja.tako da se zna šta ko prima po osnovu ugovora i šta ko po osnovu ugovora duguje. Opklada je ugovor kod koga strane iznose. Kod komutativnih ugovora je poznata visina u trenutku zaključenja ugovora.odn.1.a ponekad i odvažni ugovori (ug.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful