Stara predavanja

Kompenzacija se navodi ovde u mojoj svesci sa predavanja u nacine gasenja obligacija i ima o tome poprilicno. Kompenzacija=nacin gasenja jednorodnih potrazivanja izmedju istih lica i to gasenja do visine manjeg potrazivanja. Uslovi za kompenzaciju: 1.POTRAZIVANJA MORAJU BITI UZAJAMNA-znaci da duznik potrazivanja koje se prebija treba da bude poverilac potrazivanja sa kojim se prebija +duznik moze da prebije samo svoje potrazivanje-2 izuzetka: 1)kod jemstva-jemac moze dug koji ima prema poveriocu na osnovu jemstva da prebije sa potrazivanjem koje ima glavni duznik prema poveriocu 2)kod cesije-cesus moze svoje potrazivanje koje ima prema ustupiocu da prebije sa potrazivanjem koje prijemnik ima prema duzniku. 2.ISTORODNOST POTRAZIVANJA-potrazivanja koja se prebijaju moraju imati za predmet stvari istog roda 3.OBA POTRAZIVANJA MORAJU BITI DOSPELA-izuzetak-u privrednom pravu-poverilac duznika koji je u stecaju moze da prebije potrazivanje koje ima prema njemu i ako ono nije dospelo pre otvaranja stecajnog postupka nad imovinom duznika 4.POTRAZIVANJA MORAJU BITI CIVILNA,UTUZIVA

POTRAZIVANJA KOJA NE MOGU BITI PREDMET KOMPENZACIJE: 1.Poverilac i duznik svojim ugovorom mogu odrediti da neka potrazivanja ne podlezu kompenzaciji,takav ugovor zove se PACTUM DE NON COMPENSANTUM 2.Kada je samim zakonom odredjeno da neka potrazivanja ne mogu biti predmet kompenzacijeNEKOMPENZABILNA POTRAZIVANJA- 5 slucaja: 1) POTRAZIVANJA KOJA SE NE MOGU ZAPLENITI 2) POTRAZIVANJE STVARI DATIH NA POSLUGU ILI OSTAVU ILI POTRAZIVANJA STVARI KOJA JE DUZNIK BESPRAVNO ODUZEO,ODNOSNO ZADRZAO 3) POTRAZIVANJE NAKNADE STETE KOJE JE NAMERNO PROUZROKOVANO 4) POTRAZIVANJE NA NAKNADU STETE KOJA JE NASTALA OSTECENJEM ZDRAVLJA ILI PROUZROKOVANJEM SMRTI 5) POTRAZIVANJE IZDRZAVANJA

NACINI KOMPENZACIJE: 1. UGOVORNA KOMPENZACIJA 2. SUDSKA KOMPENZACIJA 3. ZAKONSKA KOMPENZACIJA

Konverzija=pretvaranje jednog nistavog ugovora u drugi punovazan ugovor. Kada je jedan ugovor nistav zato sto nema dovoljno elemenata za njegovo postojanje, ali istovremeno postoje elementi za neki drugi ugovor,onda ce izmedju ugovornih strana vaziti taj drugi ugovor ako je to u saglasnosti sa ciljem koji su ugovorne strane htele da postignu i ako se moze uzeti da bi i njega ugovorne strane htele. Izmedju ugovornih strana vazice taj drugi ugovor. Sira namera da se zakljuci jedan ugovor,ovde obuhvata i uzu nameru da se pristane i na neki drugi ugovor. Uslovi za konverziju: 1.DA JE ZAKLJUCEN UGOVOR NISTAV 2.DA TAJ NISTAV UGOVOR ISPUNJAVA USLOVE ZA PUNOVAZNOST NEKOG DRUGOG UGOVORA 3.DA BI UGOVORNE STRANE ZAKLJUCILE TAJ DRUGI UGOVOR DA SU ZNALE ZA NISTAVOST PRVOG UGOVORA 4.DA DRUGI UGOVOR TEZI ISTOM CILJU KAO I PRVI Primeri za konverziju: 1.Konverzija ugovora o ustupanju i raspodeli imovine za zivota u ugovor o poklonu-pogledati cl.66. Zakona o nasledjivanju 2.Konverzija ugovora o preuzimanju duga u ugovor o preuzimanju ispunjenja-pogledati cl.446.st.5. ZOO O jemstvu je pricao onako presiroko,odustanicu je rekao da pogledamo iz ZOO,a ugovornu kaznu je takodje malo vise obimno izlazio. Mislim da treba znati definiciju jemstva,karakteristike ugovora o jemstvu,dve vazne osobine jemstva(AKCESORNOST I SUPSIDIJARNOST),pravna dejstva jemstva(izmedju jemca i poverioca i izmedju jemca i duznika),forma jemstva i posebne vrste jemstva( SOLIDARNO JEMSTVO,SAJEMSTVO,JEMCEV JEMAC I JEMAC ZA NAKNADU STETE JEMCU) sto se tice stete pogledajte iz radisica tako je dj i predavao. - potrebno je da znate zakonsku definiciju shtete ali tacno onako kako pise, antic je u svojoj knjizi spomenuo na par mesta. - vrste nemat i mat shtete - naknadu ili s-ju za iste steta se deli na IMOVINSKU ILI MATERIJALNU sto podrazumeva I umanjenje necije imovine (obicna seta) - kod koje dolazi do smanjenja aktive i povecanja pasive ostecenika npr. ostecen stetnikov auto /tu spada gubitak, ostecenje, kvar + oduzimanje drzavine npr.

poslovnog auta * posebno spomenuo dj. na predavanjima II sprecavanje njenog uvecanja ( izmakla dobit) npr. unistenje stetnikovog taxi vozila - onemogucavanje da stvar daje plodove -> ZOO - Izgubljena dobit je ocekivana korist koja je sprecena usled radnje stetnika. To je ona korist koja se osnovano mogla ocekivati prema redovnom toku stvari. ima 4 elementa: 1. dobitak koji se NIJE OSTVARIO - imovina nije uvecana 2. dobitak koji se MOGAO OSNOVANO OCEKIVATI prema ZOO sa velikom stepenu verovatnoce, sto se ceni u svakom konkretnom slucaju. Nije dovoljna samo verovatnoca a nije neophodna ni izvesnost, vec veliki stepen verovatnoce. 3. dobitak koji bi se MOGAO OSTVARITI prema - redovnom toku stvari - ili prema posebim okolnostima 4. dobitak koji je sprecen radnjom/propustanjem stetnika + neophodna je uzrocna veza izmedju radnje stetnika i izmakle dobiti. III povreda zakonom zasticenog interesa SANKCIJA ZA PROUZROKOVANU MAT SHTETU: 2 vrste: - naturalna restitucija - pravilo, a ZOO odredjuje slucajeve kada ce biti moguca novcana restitucija - novcana restitucija - ZOO sl sucajevi 1. kada uspostavljanje ranijeg stanja - nije moguce - ne pokriva stetu u potpunosti - nije opravdano, a osteceni zahteva novcanu naknadau. 2. kada je stvar oduzeta na protivpravan nacin pa potom propala usled vise sile. 3. kada se steta sastoji u - prouzrokovanju smrti - telesne povrede - ostecenaj zdravlja - sirenju neistinitih navoda / povrede casti npr. sirenje neistinitih navoda o nekoj firmi usled cega ona izgubi velike ugovore sa drugim firmama Cilj: da se u potpunosti popravi stanje ostecenog

NEIMOVINSKU ILI MORALNU sto podrazumeva ( 2 oblika ) 1. kao povreda licnih dobara - prava licnosti chl 199. ZOO - drugih licnih dobara 2. nanosenje drugome fizickog i psihickog bola ili straha chl 200. ZOO npr. naruzenje lica manekenke

povrede casti/ ugleda .zajednicko za oba oblika: 1.priznata ako postoje uslovi za to . u slucaju straha .narocito o intezitetu i trajanju 2. okolnostima slucaja .smrti bliskog lica i u 2 posebna slucaja: .da osteceni pribavi odredjeno zadovoljenje i na taj nacin ublazi emocionalnu/ fizicku bol i zato VRLO BITNO: novcana naknada nemat shtete nije POTPUNA vec PRAVICNA NOVCANA NAKNADA.povlacenje izjave + moguca i kombinacija sa novcanom naknadom u narocito teskim slucajevima 2.naruzenje .NIJE REPARACIJA VEC SATISFAKCIJA ( posredni oblici otklanjanja stetne polsedice ) SANKCIJA ZA PROUZROKOVANJE NEMAT SHETE: 1.sud. ne pogadjaju imovinu ostecenog 2.kd protiv dostojanstva licnosti i morala 3. za svaki fizicki bol 2.CILJ . ALI ( JAKO BITNO) USLOVI SU i o tome vodi racuna SUD 1. ZA POVREDJENO PRAVO LICNOSTI . Ona ce biti moguca: 1. znacaju povredjenog dobra ZNACI PREMA ZOO NOVCANA NAKNADA NEMAT STETE MOGUCA JE SAMO U ODREDJENIM SLUCAJEVIMA GORE NAVEDENIM I POD ODREDJENIM USLOVIMA O KOJIMA CENI SUD.umanjenje zivotne aktivnosti .povrede slobode/prava licnosti .licu koje je prinudjeno na kaznjivu obljubu .PRAVICNU NOVCANU naknadu . remete psihicku/emocionalnu ravnotezu coveka -sporna naknada nematerijalne stete.nema ogranicenja ali u praxi bice moguca nadoknada samo za strah za sopstveni zivot ili telesni integritet. ZA NANOSENJE FIZ I PSIH BOLA ILI STRAHA . NE za svaki psihicki bol vec samo za: .objavljivanje ispravke informacije .NOVCANA SATISFAKCIJA .objavljivanje presude na trosak stetnika . sto se tice visine naknade: ona je veca sto je bol inezivniji i trajniji STRUKTURA ZOO-a ZOO se sastoji iz 4 dela: .Cilj .MORALNA SATISFAKCIJA .

DEO I -podeljen je na glave I glava-OSNOVNA NACELA Osnovna nacela su pravne norme koje iskazuju osobenosti ZOO-a u pogledu njegovog cilja. 1. pravila o dejstvu obligacije 2. sadržine i mesta u našem pravnomsistemu."OPŠTI DEO". pravila o pojedinim vrstama obligacije 4. . o ostavi 6. -regulišu mogucnost primene običaja i datum stupanja na snagu. Ove odredbe nemaju praktični znacaj nego samo teorijski! IV DEO .sadržana su pravila koja se odnose na nastanak obligacija tj. pravila o promeni subjekata obligacije II DEO .sadržana su pravila o posebnim imenovanim ugovorima. zasnivanje obligacionog odnosa. o razmeni 3. pravila o prestanku obligacije 3."PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE" -predstavljaju uobičajen deo u svim zakonima i rešava pitanja kao sto su važenje ranijih propisa nakon donošenja zakona. o zakupu 5."MERODAVNO PRAVO U SLUCAJU SUKOBA REPUBLICKIH ZAKONA" Podrazumeva pavila po kojima bi trebalo da bude rešavan sukob dva republicka zakona ako na razlicit nacin regulišu isto pitanje! Pravilo je da se primenjuje pravo države u kojoj se nalazi nepokretnost. o punomocstvu (nalog) Poklona i posluge nema jer nisu regulisani po ZOO vec je trebalo da budu regulisani republickim zakonom koji nikada nije stupio na snagu pa važe predratna pravna pravila. o zajmu 4. 1."UGOVOR" .I DEO . Norme I i II dela cine glavninu Zakona o obligacionim odnosima! III DEO . OPŠTI DEO . o predaji 2.

Osnova ideje je da treba razdvojiti 2 prava: 1)božansko pravo 2)ljudsko pravo (subjektivno pravo)-koje se temelji na covekovoj volji. i prema društvenim institucijama. Predstavnik je Imanuel Kant. Ove ideje su dopunjene sa još dve ideje u francuskoj filozofiji XVIII veka: 1)covek ima subjektivna prava ne samo u odnosu na drugog vec ta njegova prava ima i prema državi. a ne u pravu. b)da ukažu na glavne ciljeve koje država hoce da postigne u oblasti obligacionog prava -nemaju sva nacela jednak karakter. Teorija autnomije volje dolazi do izražaja u svim granama gradjanskog prava na razlicite načine!U obligacionom pravu.god. Teorija se razvijala i u nemačkom pravu. Ima ih ukupno 23. Postavio je temelje ucenja o privatnoj autonomij. NAČELO AUTONOMIJE VOLJE (privatne autonomije) svoje korene ima u filozofskom principu privatne autnomije-dela Huga Grocijusa "O pravu rata i mira".. 2)autonomija volje treba da postane glavni princip u regulisanju odnosa u državi-država je zasnovana na ugovoru izmedju pojedinaca. (Postoji izuzetak: ugovor o otkupu stana je do detalja regulsan Zakonom o stanovanju) . Teorija društvenog ugovora 1765.. ali je bio više okrenut autonomiji volje u etici.Rusoa. a ona je autnomna što znaci da covek svojom voljom stvara pravo. Ona ne može biti unapred propisana ili zakonom odredjena. raščlanjenju.-imaju dvostruku svrhu: a)da posluže tumačenju normi (ako je potrebno tumačenje). Zato on ne zauzima veliki značaj. Niko ne može biti prinudjen da zaključi ugovor niti se sme odrediti sa kim de zaključiti ugovor.Ž. princip autonomije volje se izražava kroz 2 načela: 1)načelo slobode ugovaranja 2)načelo dispozicije subjekata 1)načelo slobode ugovaranja podrazumeva da je svako slobodan da izabere da li de i sa kim de zakljuciti ugovor. Zakon je ispod covecije volje po ovoj teoriji. otklanjanju dvosmislenosti u tumačenju normi. -ove idje su izražene u delu Ž. Od ovog pravila postoje odredjena odstupanja (ugovor o osiguranju vozila i zakonsko pravo preče kupovine) 2)načelo dispozicije subjekata: subjekti su u ugovoru slobodni da svojom voljom urede sadržinu ugovora. takodje nemaju ni isti stepen opštosti. Izdvajaju se 2 nacela najvišeg ranga. a ostala su uža i imaju manji stepen opštosti.

Princip savesnosti i poštenja namedu dužnosti. ograničavaju slobodu ugovaranja! Načelo savesnosti i poštenja nalaže subjektima da se u obligacionim odnosima ponašaju po svojoj savesti i da ne preduzimaju akte koji bi bili nedolicni i necasni. Iz ugovora nastaje obligacioni odnos. ali od njega postoji odstupanje: pregovarač ne može da prekine pregovore i time preouzrokuje štetu drugoj ugovornoj strani. iz pregovora ne može da nastane obligacioni odnos. To je pravilo. na shvatanju koje ističe vrednost zajednice. vrednosti društva I društvenosti.NAČELO SAVESNOSTI I POŠTENJA -suprotno načelu autonomije volja (njegova protivteža) -princip savesnosti i poštenja se zasniva na kolektivizmu. Dužnosti mogu postojati ved prilikom zasnivanja obligacionog odnosa. Pre zasnivanja obligacionog odnosa -"pregovori"-razdblje koje prethodi zaključenju ugovora koje je namenjeno razmeni mišljenja buducih ugovornih strana kao i razmenjivanju predloga i protivpredloga koji treba da dovedu do zaključenja ugovora. Pregovori ne obavezuju i svaka stran ih može prekinuti kad hode. Nacelo opštosti i dispozitivnosti . Ako je jedna strana prekinula pregovore bez razloga i prouzrokovala štetu na njoj je obaveza da drugoj ugovornoj strain nadoknadi štetu! Tokom trajanja obligacionog odnosa učesnici su dužni da se uzdržavaju od postupaka koji bi bili protivni ovom načelu! Ostala načela koja imaju uži domašaj se mogu podeliti na 2 grupe: I NACELA KOJA DERIVIRAJU IZ NACELA AUTNOMIJE VOLJE II NACELA KOJA DERIVIRAJU IZ NACELA SAVESNOSTI I POŠTENJA I NACELA KOJA DERIVIRAJU IZ NACELA AUTONOMIJE VOLJE 1. a pogotovo postoje za vreme njegovog trajanja.

3.norme zakona su dispozitivnog karaktera što znaci da se od njih može odstupiti voljom ugovornh strana.propisuje zabranu zloupotrebe prava ZOO .".propisuje zabranu zloupotrebe OBLIGACIONOG prava 2.. Nacelo ravnopravnosti strana u obligacionom odnosu .. 15 ZOO.) II NACELA KOJA DERIVIRAJU IZ NACELA SAVESNOSTI I POŠTENJA 1. Nacelo zabrane zloupotrebe prava ZOSPO . Samo mali broj normi ima prinudni (imperativni) karakter (norme o zastarelosti.) 2. Ovo nacelo se ne primenjuje kod jednostranih ugovora koji su dobročini (stvaraju obaveze za samo jednu ugovornu stranu). Od principa "neformalnosti ugovora" postoje brojni izuzeci: "ako zakon propisuje formu ili to proizilazi iz volje ugovornih strana.strane polaze od nacela jednakih ovlja.. RAZLIKOVANJE UGOVORA I PRAVNOG POSLA . gradjenju. Takvi ugovori su zabranjeni jer je jedna strana u neravnopravnom položaju! 4. Nacelo jednake volje uzajamnih davanja -čl. Zakon zabranjuje ugovore privrednih subjekata kojima se stvara monopol za jednog ili grupu subjekata..pravilo je da jedna strana ne može imati više prava nego što može imati druga strana.. Nacelo konsensualizma .Opštost se može posmatrati sa dva aspekta: a) norme obligacionog prava sadržane u ZOO i preimenjuju na sve obligacione odnose.. (ugovor o prometu nepokrenosti.zaključenje ugovora ne podleže nikakvoj formi.zasnivanje dvostranih ugovora. izuzev ako se posebnim pravnim pravilima obligacioni odnosi nisu regulisali drugačije b)pravila ZOO koja se primenjuju na ugovore važe mutatis mutandis i za ostale pravne poslove ako posebnim pravnim pravilima nije predvidjeno nešto drugo za te poslove! Dispozitivnost . Ugovor nastaje prostim susretom volja (usmeni sporazum). licenci. ravnopravnost=jednakopravnost . Nacelo zabrane stvaranja i iskorišcavanja monopolskog položaja -proistice iz 2 nacela.obe strane u tom odnosu su jednake u svojim pravima. jemstvu. zabrana lex comissoria.

Zato nastupa odgovornost prenosioca. PRAVNE OSOBINE OBLIGACIJA -specificne odlike (svojstva) obligaicije po kojima se razlikuje od drugih pravnih odnosa.obligacija je potraživanje i izražava se kao aktiva u imovini poverioca. a) odgovornost prenosioca za fizicke nedostatke ispunjenja . On znači da je pribavilac stvari dao više nego što je na osnovu ugovora dobio. 15. ali je potrebno da je do toga došlo iskorišdavanjem odredjenih subjektivnih elemnata jedne ugovorne strane. d) raskidanje ili izmena ugovora zbog promenjenih okolnosti . I PRAVNA VEZA IMOVINSKO-PRAVNOG KARAKTERA . Ako pribavilac ne može da koristi stvar redovnom namenom. stav 2.Zakonom se odredjuje u kojim slucajevima odstupanje od ovog principa povlaci posledice cl.. a koja je posledica zablude o vrednosti oštedene stvari.prenosilac garantuje mirnu državinu.postoji očigledna nesrazmera u uzajamnim davanjim u momentu zaključenja. Ovakav ugovor je apsolutno ništav. -"svaka strana u dvostrano obaveznom ugovoru duguje drugoj ugovornoj strani naknadu za ono što je primio. postoji fizički nedostatak. g) zelenaški ugovor . tj.odgovornost za evikciju v) poništenje ugovora zbog prekomernog oštedenja . uzajamnost. -u obligaciji postoji korelacija.pravo jedne strane u ugovoru da zahteva ili raskid ugovora ili zamenu odredbi ako po zaključenju nastanu okolnosti koje otežavaju svrhu upotrebe.razlikuju se po tome što je za kvalifikaciju jednog posla bitan broj volja. medjusobna zavisnost izmedju duga i potraživanja. b) odgovornost prenosioca za pravne nedostatke ispunjenja . -obligacija se i sa strane poverioca i sa strane dužnika može posmatrati spolja: sa strane dužnika-vraca se dug jer je obligacija njegova pasiva sa strane poverioca. POJAM OBLIGACIJA Obligacija označava pravnu vezu izmedju 2 odredjene strane: poverioca-koji je ovlašcen da zahteva potraživanje od dužnika I dužnika-koji je obavezan da ucini prestaciju." -davanja treba da budu jednaka .postoji očigledna nesrazmera u uzajamnim davanjima.

Njegova uloga u obligaciji je aktivna. -razlikuju se: A) ZAJEDNIČKE (podeljene) B) SOLIDARNE1)PASIVNE-na strani poverioca je jedno lice. a ne na ličnosti dužnika (sistem realne egzekucije).pasivna strana je dužnik. Medjutim. On ima obavezu da ispuni ono što je zahtevano. moralne dužnosti proizilaze iz pravila učtivosti 3. a na strani dužnika više lica koja duguju "svi za jednog. Podnošenjem tužbe se pokrede PARNICNI postupak i cilj je da se utvrdi da li poverilac ima pravo prema dužniku i da li dužnik ima obavezu izvršenja. Ostale obligacije se nazivaju civilne-prave! II ODNOS IZMEÐU DVE ODREÐENE STRANE . moralne dužnosti nekada imaju i religijski karakter 4. . Ta posredna sankcija se ogleda u tome što ukoliko dužnik dobrovojno izvrši ono na šta ne može biti prinudno osudjen. poverilac se kondemnatornom tužbom obraca sudu i traži da dužniku naredi izvršenje obaveze. sud presudjuje da dužnik izvrši obavezu i ima rok od 15 dana (paricioni rok). moralne dužnosti imaju unutrašnju sankciju Naturalne (prirodne) obligacije-pr. Iz dužnikove imovine se oduzima predmet koji je trebalo da se preda poveriocu. Ukoliko dužnik izvrši dobrovoljno obavezu.iako postoje dve strane to ne znaci da postoje dva lica u obligaciji! Broj lica ne menja položaj u obligaciji. obaveza se gasi i obligacija prestaje.biti poverilac znaci imati pravo da se zahteva odredeno ponašanje (prestacija). ukoliko dužnik ne izvrši obavezu. Razlikovanje obligacije kao pravne veze i moralnih dužnosti: 1.-ukoliko dužnik nede dobrovoljno da izvrši obavezu. ne može da traži od poverioca da mu vrati ono što je dao. Nema pravo ništa da zahteva. zastarelo potraživanje -ne poseduju mod prinudnog sudskog namirenja -poverilac nema pravo da podnese tužbu sudu I da zahteva da sud naredi izvršenje -prirodna obligacija ima sankciju koja je posredna. Cilj je da se donese PRESUDA.jedna strana-poverilac . Ako je tužba osnovana. poverilac ima pravo da pokrene IZVRŠNI postupak (postupak prinudnog izvršenja). moralne dužnosti ne uživaju pravnu zaštitu 2. Izvršenje se sprovodi na IMOVINI. ali može biti od značaja kada dode do pitanja na koji način treba ispuniti obligaciju.druga strana-dužnik . . jedan .

obaveza naknade štete 2)Sporedna prava . II Shvatanje o petodelnoj podeli sadržine obligacije: 1)Obaveze .ona koja pripadaju poveriocu i služe da osiguraju izvršenje obligacije (pravo poverioca prema jemcu) 3)Obaveze uzajamne obazrivosti .za sve". To predstavlja predmet obligacije. III PRAVNA VEZA KOJA IMA ODREÐENU SADRŽINU A) sadržina obligacije je znacajna jer utvrdujemo o kojoj obligaciji je reč i koja pravila cemo primeniti na odredjenu obligaciju B) u zavisnosti od sadržine obligacije se utvrduje da li je neka obligacija nastala ili nije C) prema sadržini se odreduje da li neka obligacija postoji ili je možda prestala (promena novacijom na osnovu sadržine obligacije-sporazum poverioca i dužnika da ugase staru obligaciju menjajuci joj sadržinu) Tri shvatanja o sadržini obligacije: I čini je pravo poverioca da zahteva odredjeno ponašanje i obaveza dužnika da se ponaša onako kako poverilac traži.pravo poverioca da izjavom svoje volje utiče na promenu sadržine obligacije. Može da istakne prigovor da obligacija nije nastala ili da ne proizvodi pravno dejstvo kao i prigovore koji odlažu izvršenje! . a na strani dužnika jedno lice. ali njihova sadržina nije unapred odredjena i zato se ne može zahtevati njihovo prinudno izvršenje-može samo naknada štete! 4)Prava preobraženja .ima dužnik u obligaciji. Postoji i podela na: A) JEDNOSTRANE-na strani poverioca samo pravo. na strani dužnika samo obaveze B) DVOSTRANE-prava i obaveze se javljaju na obe strane u obligacionom odnosu. Nastaju iz dvostrano obaveznih ugovora. 2)AKTIVNE-na strani poverioca je više lica. To je pravo izbora kod alternativnih obligacija. Svaki od poverilaca ima pravo da zahteva ispunjenje celog duga.jedna ili više-koje se dele na: A) primarne-one obaveze kjima nastaje sama obligaicja i odreduju tip-vrstu obligacije B) sekundarne-nastaju usled kršenja primarnih obaveza. a obligacija se gasi prema svima. pr.proizilaze iz načela savesnosti i poštenja. 5)Pravo na prigovor .

stvarno pravo titularu daje neposrednu pravnu vlast na stvari obligacija za predmet ima ponašanje.titular stvarnog prava ima pravo da zahteva povradaj stvari kod koga se nadje i da se prestane sa uznemiravanjem. Zakupodavac može da se obrati podzakupcu i da traži naplatu dospelih iznosa zakupnine ako ih zakupac ne plada o dospelosti! . Taj razlog postoji u svim obligacijama. Ako posle zaključenja ugovora zakupodavac preda stvar tredem licu. Pravo zakupca je i da zakupodavac održava stvar i da odgovara za fizičke i pravne nedostateke.deluje samo izmedju odredjenih lica stvarno pravo deluje prema svima (erga omnes) .III Shvatanje o dvodelnoj sadržini obligacije 1)Predmet obligacije . b) na odredjeno nečinjenje-uzdržavanje od odredjenih radnji na koje bi inače imao pravo. zakupac ima pravo da traži stvar od tredih lica. Prava zakupodavca: da zahteva isplatu zakupnine! Zakupac može da izda stvar u podzakup. U ZOO-razlog je osnov obligacije (ovo misljenje zastupa i Antic!) IV OBLIGACIJA JE ODNOS RELATIVNOG KARAKTERA .dobija se odgovorom na pitanje "Na šta se dužnik obavezuje?" Obligacija se odnosi na prestaciju. poverilac nema pravo prema trecim licima! U obligacionom pravu od principa relativnosti postoje izuzeci: 1)ugovor o zakupu 2)paulijanska tužba 3)ugovor u korist trecig lica 4)kolektivni ugovor 1) UGOVOR O ZAKUPU -ugovorne strane: zakupac i zakupodavac -obojica imaju pravo jedan prema drugom-pravo zakupca je da od zakupodavca zahteva predaju stvari na upotrebu. . a ne samo u onim iz ugovora. a ono se ne može zahtevati od svakoga nego samo od onoga sa kime postoji obligacioni odnos. uključujudi i predaju. a ona se može odnositi a) na odredjeno činjenje-svaka pozitivna radnja dužnika. Zakup ima odredjena stvarnopravna dejstva i zato je mogude da zakupac ostvaruje svoje pravo prema tredem licu kome je zakupac predao stvar (pod uslovom da je trede lice bilo nesavesno). i trpljenje 2)Osnov (kauza) obligacije se dobija odgovorom na pitanje "Zbog čega se dužnik obavezao?".po ovome se razlikuje od stvarnopravnih odnosa .

2) PAULIJANSKA TUŽBA .slucaj abandona-u pomorskom pravu-pravo vlasnika broda koji je prouzrokovao štetu tredim licima da se odrekne prava na brod u korist osiguravajuceg društva koje je pokrilo štetu 2. a) po predmetu. . korisnika. Ovakva korelacija postoji u 2 situacije i u obe odgovornost dužnika ne odgovara pravu poverioca. Poverilac ima pravo potraživanja i pravo na zahtev.. ODNOS OBLIGACIJE I OBLIGACIONOG ODNOSA U obligaciji postoji korelacija izmedju duga i potraživanja. a pravu na zahtev poverioca odgovara odgovornost dužnika za ispunjenje duga. Postoji korelacija na prvom. ali ne i na drugom nivou. Pravu poverioca na potraživanje odgovara dužnikov dug. 1. 1. Korelacija na drugom nivou je relativna i postoji u vedini obligacija.podnosi se protiv dužnika i tredih lica kojima je otudjena imovina .. a ne za dug u celini-pravila o odgovornosti naslednika za dugove ostavioca-do visine vrednosti zaostavštine! . -princip monetarnog nominalizma može dodi u sukob sa principom savesnosti i poštenja -odstupanja od principa monetarnog nominalizma mogu biti:na osnovu ugovora I na osnovu sudske odluke -princip je dispozitivnog karaktera . Zbog toga je apsolutna I podrazumeva korelaciju potraživanja i duga i korelaciju prava na zahtev i odgovornosti dužnika 2.tužba koju podnosi poverilac dospelog potraživanja na osnovu koje pobija pravne radnje svog dužnika kojima je dužnik umanjio svoju imovinu tako da u njoj nema sredstava za namirenje.ugovor koji se zaljučuje izmedju dva lica-stipulanta i promitenta na osnovu koga za trede lice (beneficijara). Korelacija na prvom nivou je potpuna i mora da postoji u svakoj obligaciji.traži se da se oglasi ugovor bez pravnog dejstva i to u visini njegovog potraživanja. U tim situacijama odgovornost dužnika je ograničena po predmetu ili po visini. nastaje pravo da od promitenta zahteva ispunjenje obaveze (ugovor o osiguranja života za slucaj smrti). ali ne mora da postoji u svim obligacijama. 3) UGOVOR U KORIST TRECEG .separatio bonorum-odvajanje zaostavštine iz imovine naslednika koje traže poverioci kada je naslednik prezadužen i postoji opasnost da oni nece biti namireni! b) po visini-kada dužnik odgovara za dug samo do odredjene vrednosti.

Promena u unutrašnjoj vrednosti novca kada dužnik može od suda da zahteva raskidanje ugovora. Odstupanja na osnovu sudske odluke: -u ZOO postoje dva pravila koja dozvoljavaju sudu da utvrdi visinu novčane obaveze u skladu sa unutrašnjom promenom vrednosti novca! 1. valutna kaluzula-odredba u ugovoru na osnovu koje se visina novčane obaveze odredjuje prema kursu dinara u odnosu na neku stranu valutu. To jeodredba koja se ugovara u ugovorima u kojima se jedna strana obavezuje da izradi I isporuči odredjenu stvar drugoj ugovornoj strain (ugovor o delu. ovakve klauzule su dopuštene. zlatne klauzule-odredbe u ugovoru na osnovu kojih de se visina vrednosti novčane obaveze obračunati u visini vrendosti zlata na dan dospelosti. teške telesne povrede ili oštedenja zdravlja nekog lica! Novčana renta je naknada imovinske štete. 2. 2. može je povedati! MESTO ISPUNJENJA OBAVEZA Mesto ispunjenja podrazumeva se da je u pitanju mesto u kom dužnik mora preduzeti sve radnje koje su potrebne da bi izvršio svoju obavezu. prema stopi rasta troškova života. U našem . mesto je ono koje je odredjeno sporazumom izmedju dužnika I poverioca (bilo koje mesto). Postoji nekoliko vrsta: 1. 3.-poverilac i dužnik odstupanja ustanovljavaju posebnom ugovornom pogodbom. U pogledu NOVČANIH OBAVEZA. Indeks revalorizacije mogu biti odredjeni prema raznim kriterijumima: prema rastu cena.prema stopi rasta prosečne plate… U našem pravu. indeksna klauzula-odredba u ugovoru iz koje nastaje novčana obaveza na osnovu koje de se visina nove obaveze revalorizovati (ponovo obračunati) prema određenom indeksu. Pravilo o raskidanju I izmeni ugovora zbog promenjenih okolnosti. Dužnik novčane rente može tražiti umanjenje novčane rente I sud je može odobriti. ugovor o gradjenju).primenjuje se zakonsko pravilo da je mesto prebivališta ili sedišta poverioca u momentu ispunjenja u stvari mesto ispunjenja.(odredbe o kliznoj skali). Ukoliko nakon zaključenja ugovora dodje do promene okolnosti tako da isupnjenje obaveze jedne ugovorne strane postane otežano. Pravilo o izmeni novčane rente koja se dosudjuje u slučaju smrti. je složenija varijanta indeksne kaluzule. Dosudjuje se doživotno ili u odredjenom periodu u unapred odredjenim mesečnim iznosima. sud može odlukom raskinuti ugovr ili izmeniti pojedine odredbe ako je disproporcija tolika da ugovor više ne odgovara ugovornim stranama. ali su dozvoljene. Visina novčane obaveze koju jedna ugovorna strana treba da uradi drugoj ugovornoj strain ima se izvršiti prema ceni rada tj. Materijala u odredjeno vreme I na odredjenom tržištu. Ako dužnik I poverilac ne dogovore ništa. klizna skala. 4. kao I obrnuto. ali sud ima pravo da promeni odredbe I uskladi ih sa prilikama konkretnog slučaja. U unutrašnjem pravu su vrlo retke. U našem pravu je dozvoljena od donošenja Zakona o deviznom poslovanju 2001.

onda 8 dana od dana predaje! Ako ništa nije ugovoreno sporazumom ili posebnim pravilima dužnik ispunjava obavezu u roku koji se odredi prema: -svrsi posla -prirodi obaveze -ostalim okolnostima Ako se ne može utvrditi rok navedenim načinima. pravilo je da dužnik ne može da odbije vradanje kamate osim kada je to ugovorom predvidjeno odnosno kada to proizilati iz običaja. Sto se tiče kamate u slučaju ranijeg ispunjenja obaveze. 2. Kada rok nije ugovoren u interesu dužnika. rok se odredjuje u interesu dužnika. važi pravilo da se obaveze izvršavaju u mestu prebivališta dužnika.ali I da zahteva novčanu naknadu štete koja je usledila. a ako je predaja usledila kasnije. po ZOO postoji razlikovanje dve situacije: 1. Ima pravo da primi ispunjenje obaveze. prvo se gleda šta su strane ugovorile. Kod prodaje u privredi važi pravilo da je dužnik obavezan da plati cenu u roku od 8 dana od dana prijema računa (fakture). ako nije ugovoreno vreme ispunjenja. Ako nisu ništa ugovorili treba voditi računa da li je pravilima o posebnim imenovanim ugovorima odredjeno vreme ispunjenja! Kod ugovora o prodaji. Po. Mogu ga odrediti tako što de odrediti rok u okviru koga ili po čijem isteku dužnik treba da isplati novac odnosno odredjuju tačan momenat ili datum ispunjenja. VREME ISPUNJENJA OBAVEZA U pogledu NOVČANIH OBAVEZA vreme ispunjenja uredjuju poverilac I dužnik svojim sporazumom. pravilu. čim ga poverilac pozove da je ispuni. kupac je dužan da isplati cenu u momentu predaje stvari. Kada je rok ugovoren isključivo u interesu dužnika dužnik ima pravo da ispuni obavezu pre roka I da pazi da to ne bude u nevreme I mora o tome da obavesti poverioca. Poverilac nenovčane obaveze može da traži ispunjenje novčane obaveze pre roka: . Kod NENOVČANIH OBAVEZA. Ako nisu ništa ugovorile. dužnik je obavezan da odmah ispuni obavezu. a poverilac odmah ima pravo da zahteva ispunjenje obaveze. Ako dužnik hode da ispuni obavezu pre roka ZOO sadrži pravilo prema kome dužnik uvek može da ispuni obavezu pre roka.pravu novčane obaveze su donosive što podrazumeva povoljnost za poverioca jer svi troškovi padaju na dužnika. Kod ispunjenja NENOVČANIH OBAVEZA pre roka. pverilac neije dužan da primi to ispunjenje I to bez opasnosti da de dodi upoverilačku docnju.

podrazumeva se da je izvršio obavezu kada poverilac primi od pošte iznos koji je dužnikova obaveza. ako je rok zaključen isključivo u interesu poverioca. Mora biti poštovano načelo ekvivalencije uzajamnih davanja što podrazumeva da stopa ne bi trebalo da predje iznos koji bi ugrozio princip ekvivalencije. dužnik je ispunio obavezu kada je poveriocu predao u ruke sumu koja se duguje . Zakon odredjuje maksimalnu stopu dozvoljene kamate I kod ugovora koje zaključuju fizička lica ona ne može biti veda od kamate koju banka plada svojim štedišama na štedne uloge po vidjenju (nisu oročeni). kada postoji sporazum dužnika I poverioca. Ako strane ugovore kamatu. ali sloboda ugovaranja nije apsolutna.kada se pladanje vrši preko pošte razlikuju se dve situacije: a. a ugovorna na osnovu ugovora . Visina ugovorne kamate se po pravilu ogredjuje sporazumom izmedju dužnika I poverioca. ali ne za sve nego samo za one kje glase na predju stvari odredjenih po rodu. ali ne I visinu kamatne stope ZOO odredjuje da de dužnik (kod fizičkih lica) biti dužan da plati kamatu koju banka plada na štedne uloge pov idjenju. kada mu dužnik ne da dopunu obezbedjenja koje je propalo ili smanjeno bez krivice poverioca 3.1. dužnik je ispunio obavezu kada je u pošti platio iznos koji duguje b.zatezna kamata se duguje na osnovu zakona.zatezna kamata se pojavljuje smao kod novčanih obaveza.zatezna kamata se plada kada dužnik dodje u docnju. predvidjeno je po ZOO da se visina stope kod ugovorne kamate uredjuje posebnim zakonom (koji nije donet).zatezna kamata se uvek duguje u novcu. a ugovorn akmaata se može dugovati u drugim stvarima odredjenim po rodu . Ona predstavlja naknadu za upotrebu novca. može I za nenovčane. Kod pitanja kada se smatra da je dužnik ispunio svoju obaavezu pravi se razlika u zavisnosti od toga da li se pladanje vrši u gotovini ili preko pošte! . a ugovorna kamata se po pravilu plada od dana nastanka obaveze do momenta ispunjenja . Ugovorna kamata nije specifična samo za novčane obaveze. Kod ugovora pravnih lica.kada se vrši u gotovini. a ugovorna može I kod nenovčanih . a kod pravnih lica dužnik plada kamatu koju banka plada kao dužnik u pravnim poslovima iste ili slične vrste. kada dužnik samostalno bez sporazuma vrši pladanje. ZATEZNA KAMATA (zakonska kamata) Razlikuje se od ugovorne kamate: . KAMATA UGOVORNA KAMATA -kamata kju dužnik duguje poveriocu na osnovu sporazuma. kada mu dužnik ne da traženo obezbedjenje 2. uvek.

Prema Zakonu o visini kamatne stope. a zatezna kamata je odredjena zakonom (dužnik I poverilac ne mogu ništa ugovoriti). Zajedničko za ove dve kamateje što kod obe postoji zabrana ANATOCIZMA-kamate na kamatu.visinus tope ugovorne kamate odredjuju dužnik I poverilac sporazumno. Može da . Ako propusti rok nije automatski izgubio pravo izbora. u slučaju kada poverilac podnese sudu zahtev da osudi dužnika na pladanje kamate jer je nije isplatio u roku. Bankarski poslovi – banka može u svojim kreditnim poslovima ugovoriti da de na kamatu kada dospe na naplatu početi da teče kamata.Pravna priroda ugovorne kamate je naknada za upotrebnu vrednost novca. Pravo opcije predstavlja pravnu mod! Ako nema ugovora. ali se oslobadja obaveze predajom samo jednog predmeta! Imaju dva ili više predmeta obaveze. fakultativne I kumulativne ALTERNATIVNE OBLIGACIJE -dužnik duguje dva ili više predmeta. Pravo izbora koji de predmet obligacije biti predmet izvršenja može imati: dužnik. na iznos kamate za koji poverilac traži da dužnik bude osudjen počinje da teče kamta od momenta podnošenja tužbenog zahteva. poverilac ili neko trede lice. On može tražiti samo isplatu jedne od njih. a zatezna kamata je sankcija dužnika jer nije svoju obavezu izvršio na vreme. 2) Kod zatezne kamate: a. b. poverilac I dužnik mogu ugovoriti da de se stopa ugovorne kamate povedati ako dužnik ne ispuni obavezu na vreme. Ako je stopa ugovorne kamate viša od stope zatezne kamate. kamatna stopa ima 2 dela: fiksni=0. Dužnik je dužan da izbor izvrši u roku koji je predvidjen ugovorom. Ako je ugovorena kamata za novčane obaveze. uz izvesna odstupanja: 1) Kod ugovorne kamate: a.podela na alternativne. OBLIGACIJE SA VIŠE PREDMETA . Pravilo je da poverilac u slučaju docnje dužnika može tražiti kamatu koja je viša. može tražiti isplatu samo ugovorne kamate I obrnuto. Takva kamata se naziva I procesna kamata. važi pravilo da prav izbora pripada dužniku.nazivaju se I složene obligacije .dužnik duguje dva ili više predmeta . poverilac nema pravo da kumulira obe kamate.. a samo jedan predmet ispunjenja.5 % I promenljivi=stopa rasta cena na malo u odredjenom mesecu! .sa samo jednim predmetom su proste . dužnik dodje u docnju I od tada teče zatezna kamata.

slučaj hipoteke kojom je obezbedjen tudji dug. Njegovo pravo izbora je znatno krade. Ako predmet propadne krivicom dužnika. a kada taj rok istekne. FAKULTATIVNE OBLIGACIJE -razlikuju se od alternativnih obligacija: 1. Fakultativne obligacije su samo prividno složene! 2. Taj prelaz se naziva koncentracija.ovlašdenje koje ima dužnik ili poverilac nije isto što I pravo izbora kod alternativnih obligacija. Pr. Smatra se da je izbor izvršen kada druga strana bude obaveštena o izvršenom izboru ili kada dužnik izvrši radnju koju je izabrao. 3. Poverilac ima pravo izbora u roku koji je utvrdjen sporazumom. Ako je do propasti došlo krivicom. pravila o prekomernom oštedenju. obaveza dužnika se gasi. Fakultativne obligacije nastaju na osnovu ugovora ili testamenta (po pravilu). Poverilac ima pravo da zahteva ispunjenje I nekim drugim predmetom. Izjava kojom se to ovlašdenje vrši je uvek opoziva. -trede lice mora svoje pravo izbora da izvrši u roku koji su mu ostavili poverilac I dužnik. a dužnik može da bira. ne dolazi do koncentracije.fakultativna obligacija se gasi ako predmet ispunjenja propadne višom silom. Ovlašdenje da se obaveza ispuni drugim predmetom nije pravna mod jer se ne unosi nikakva promena u pravnom odnosu. Ni posle presude nije izgubio pravo da bira.zahteva od suda da ga obaveže jednim od dva predmeta. Ako ne ispuni to svoje pravo u roku. ali je dužnik ovlašden da ispuni obavezu drugim predmetom tj. Pravno dejstvo: do tada složena obligacija sa više predmeta se pretvara u prostu obligaciju. Ako predmet propadne krivicom. Do koncentracije može dodi propašdu jednog od ugovorenih predmeta bez krivice. gubi ga tek u postupku prinudnog izvršenja.obligacije. Poverilac samo ima pravo da traži naknadu štete. KUMULATIVNE OBLIGACIJE . Izjava kojom se vrši pravo izbora je neopoziva. Mogu nastati I na osnovu zakona-pr. poverilac ili dužnik imaju pravo da se obrate sudu I da sud izvrši izbor. Može se opozvati ikad je ved bila saopštena. Tada se obligacija svodi na preostai deo. on može da se oslobodi obaveze naknade štete predajudi poveriocu drugi predmet. a presuda glasi na alternativno ispunjenje. pravo izbora prelazi na dužnika. raskid ugovora o poklonu zbog nedostataka sredstava za život poklonodavca. -pravo izbora pripada poveriocu samo kada je tako dogovoreno. Legat I ugovor o zajmu.kod fakultativnih obligacija postoji samo jedan predmet.

solidarne . dužnik izvršava obavezu ostalim predmetima -ako je neki propao krivicom dužnika. DUALISTIČKE / PLURALISTIČKE OBLIGACIJE Dualističke obligacije-na poverilačkoj I dužničkoj strain jse nalazi po jedno lice. Po pravilu. a za propali predmet je dužan da nadoknadi štetu. ZOO je podelio obligacije na: . Na jednoj strain je samo dug. predaju stvari i najtipičnije-novčane obligacije. dug se medju dužnicima deli na jednake delove i svaki se oslobadja obaveze kada ispuni svoj deo duga. ali da pri tom predmet u celini ne gubi ništa od svoje vrednosti. Kada su jednostrano obavezne. Pr. svaki ima pravo da potražuje samo svoj deo . na drugoj je samo potraživanje.-složene obligacije -imaju dva ili više predmeta -dužnik se oslobadja obaveze kada ispuni sve predmete -predmeti se ne moraju ispuniti odjednom -mogud je dogovor dužnika I poverioca -ako ništa nije ugovoreno. Ako u pluralističkim obligacijama imamo više poverilaca.nedeljive DELJIVE OBLIGACIJE Deljive obligacije su pluralističke obligacije u kojima je predmet deljiv. 2 suvlasnika prodaju kudu jednom licu. Po pravilu-deljive su one obligacije koje glase na činjenje. Mogu biti jednostrano I dvostrano obavezne. Ako u pluralističkim obligacijama imamo više dužnika svaki se oslobadja obaveze kada ispuni svoj deo duga. on je dužan da ispuni obavezu ostalim predmetima. Predmet je deljiv ako se može podeliti i služiti u delovima koji imaju ista svojstva. Glasi na naknadu štete usled deliktne odgovornosti. jedna strana ima potraživanje. svi predmeti se istovremeno predaju -ako svi propadnu usled više sile. druga ima dug. Pluralističke obligacije-na strain dužnika ili na strain poverilaca se nalazi više lica. Do pojave više lica može dodi iz različitih razloga.deljive . obligacija se gasi -ako samo neki propadnu.

zakona ili testamenta. a pored njih postoje i druga sredstva obezbedjenja i sastoje se u nastojanju poverioca da svoje potraživanje prema dužniku obezbedi tako što de se još neko lice obavezati pored dužnika-lična sredstva obezbedjenja potraživanja: jemstvo. Primeri za to su kapara i odustanica. svaki poverilac ima pravo da traži ispunjenje duga. dužnik kji ispuni svoj deo duga-oslobadja se obaveze.duga. odnosno testamenta. on može da zahteva isplatu duga u celini od bilo kog dužnika. važi pretpostavka solidarnosti-dužnici duguju po pravilima o solidarnoj obligaciji! SOLIDARNE OBLIGACIJE .imaju deljiv predmet. a kada dužnik to ispuni. Ako ima više dužnika. aktivne solidarne obligacije-sa više poverilaca Pasivne solidarne obligacije Za pravo su mnogo značajnije pasivne solidarne obligacije jer su one jedno od najboljih sredstava obezbedjenja poverilaca. a svaki poverilac ima pravo da potražuje samo svoj deo potraživanja. Ispunjenjem duga prema jednom poveriocu. Ako ima više poverilaca. svaki poverilac je ovlašden da zahteva ispunjenje duga u celini. važi pravilo da se predmet mora ispuniti u celini zbog toga što to zakon propisuje ili to proizilazi iz ugovora. Solidarne obligacije su obligacije sa više dužnika ili poverilaca kod kojih je svaki dužnik obavezan da ispuni dug u celini. odnosno. Pravilo je da se obligacija deli na onoliko delova koliko ima dužnika. ali iako je deljiv. obligacije se dele na: 1. a jedan dužnika. U pasivnim obligacijama. tj. Kod ugovora u privredi važi drugačija pretpostavka-kada ima više dužnika u deljivoj obligaciji. gasi se obligacija i prema ostalima! U zavisnosti da li ima više poverilaca ili dužnika. osim ako je nešto drugo ugovoreno. dužnik se oslobadja obaveze kada mu namiri njegov deo. pasivne solidarne obligacije-sa više dužnika 2. obaveza se gasi prema svima. Predmet se deli na jednake delove. ugovorna . poverilaca. ali se to pravilo ne prostire na sve obligacije. Prekid zastarelosti prema jednom od dužnika ne proizvodi pravno dejstvo prema ostalim dužnicima. Svaki dužnik odgovara samo za svoj deo duga. Deljive obligacije mogu biti aktivne (kada se na strani poverioca nalazi više lica) i pasivne (kada se na strani dužnika nalazi više lica). Deljive obligacije se nazivaju i zajedničke obligacije i mogu da nastanu na osnovu: ugovora. a jedan poverilac. Docnja u koju zapadne jedan dužnik ne proizvodi pravno dejstvo prema drugim dužnicima.

ili . ali postoji izuzetak kada su u pitanju štetne radnje. od prouzrokovanja štete. a nastaje druga.in personam. Dužnik koji je ispunio obavezu postaje poverilac dosadašnjih dužnika i tada dolazi do pretvaranja solidarne u zajedničku obligaciju. 3. ali oni imaju pravo dapristupe tom poravnanju i u tom slučaju proizvodi dejstvo i prema njima. izmedju samih dužnika nakon ispunjenja Obligacija se gasi: 1. ali ne u potpunosti. 2. od saznanja za štetu. može nastati i iz zakona kada zakon posebno štiti odredjene kategorije pverilaca. Ne moraju sve radnje jednog dužnika da se prostiru na ostale dužnike. pored ugovora.obligacija se gasi. zatarelošdu 1. Opšti rok zastarelosti potraživanja iznost 10 godina. ili – in personam.in rem.kazna. Kada se dug otpusti prema samo jednom dužniku. Poravnanje ne proizvodi dejstvo prema ostalim dužnicima. Dejstva pasivne solidarnosti su dvostruka: 1. Sekundarna dejstva pasivne solidarne obligacije nede nastati ako su svi dužnici prema poveriocu ispunili dug. Otpuštanje duga – način prestanka obligacije na osnovu sporazuma dužnika i poverioca. U toku trajanja roka zastarelosti.. . Pasivna solidarnost. sa drugačijim osnovom ili predmetom. Nastaju samo kada je jedan izvršio obavezu prema poveriocu. a objektivni rok – 5 god. kada se ne gasi solidarna obaveza svih dužnika. Posebni rokovi zastarelosti važe samo za neka potraživanja i mogu biti subjektivno i objektivno odredjeni! Subjektivni rok – 3 god. Sporazum o prenovu –sporazum izmedju dužnika i poverioca na osnovu kog se postojeda obligacija gasi. Karakteristika je da se dužnici medjusobno zastupaju. Docnja jednog solidarnog dužnika ne proizvodi pravno dejstvo prema ostalim solidarnim dužnicima. kada se gasi obligacija prema svim dužnicima. mogu nastupiti činjenice koje prekidaju ili zaustavljaju period zastarelosti. kada se gasi obaveza svih solidarnih dužnika. odnos sa ostalim dužnicima zavisi od toga da li je sporazum zaključen: . otpuštanjem duga 3. u odnosu izmedju solidarnog dužnika i poverioca 2. Sporazum o prenovu može biti zaključen: in rem.. Zastoj i prekid zastarelosti prema jednom dužniku ne utiču na ostale dužnike! Poravnanje predstavlja način prestanka obaveze! To je sporazum izmedju strana oko kojih postoji spor na osnovu koga one spor rešavaju uzajamnim popuštanjem. prenovom 2. Samo korisne radnje proizvode dejstvo prema ostalim dužnicima. a obaveza ostalih ostaje. Neka strana se odriče zahteva ili dela zahteva prema drugoj. Zastarelost. kada se samo taj dužnik oslobadja obaveze.

Pravila su da: . Nedeljivost predmeta može biti apsolutna i relativna. podobne su da oslabe obligaciju.zastarelost – ako jedan poverilac prekine zastarevanje ili nastupi zastoj zastarevanja. NEDELJIVE OBLIGACIJE Nedeljive obligacije su pluralističke obligacije koje imaju nedeljiv predmet. dug se deli na jednake delove. odnosno kada se predmet ne može podeliti i tako podeljen ispuniti svoju vrednost u celini. Relativna je kada je to ugovoreno.može se ugasiti kompenzacijom . a dužnička obaveza se gasi prema svima. sa više poverilaca 2. a na strani dužnika jedno lice. Kada je pasivna solidarnost bila ugovorena u korist jednog lica. to ne koristi ostalim poveriocima i prema njima teče i dalje.može se ugasiti otpuštanjem duga . onaj koji je izvršio obligaciju. Ako ne postoji ugovor. sa više dužnika (gde se primenjuju pravila o pasivnim solidarnim obligacijama) . kada je predmet po svojoj prirodi deljiv. Rizik insolventnosti snosi svaki sadužnik. Apsolutna je kada nedeljivost proizilazi iz prirode predmeta. Odricanje od zastarelosti koje je izvršio jedan poverilac koriste i ostali poverioci. Svaki dužnik duguje onaj deo duga koji je utvrdjen ugovoro izmedju dužnika. ali ga u konkretnom slučaju smatraju nedeljivim. Nedeljive obligacije mogu biti: 1. U praksi su retke i nemaju značaj kao pasivne solidarne obligacije. ne obezbedjuju ved naprotiv. traži naknadu samo od onog lica u čiju je korist bila ugovorena obligacija.može se ugasiti ispunjenjem . Svaki od poverilaca je ovlašden da traži od dužnika da prema njemu ispuni dug.može se ugasiti prenovom . Aktivne solidarne obligacije Aktivne solidarne obligacije su pluralističke obligacije kod kojih na strani poverioca imamo više lica. važi pravilo da se njegov deo deli srazmerno na sve druge sadužnike uključujudi i onoga koji je ispunio dug. Pravo ispunioca na naknadu prema ostalim sadužnicima se naziva pravo regresa. U slučaju da je jedan od dužnika insolventan.Za odredjivanje delova u zajedničkoj obligaciji postoje odredjena pravila.

koja potiče iz rimskog prava. Nedeljive obligacije sa više poverilaca – na njih se ne primenjuju pravila o aktivnim solidarnim obligacijama. Po ovoj koncepciji. Prema njoj. potrebno je da je nastala znajudi da nije dužan da plati. Mladja. prirodne obligacije su samo one obligacije koje su nekada bile civilne. Starija. Ispunjenje mogu zahtevati samo svi zajedno. nesavršene civilne obligacije (zastarele obligacije i obligacije iz ugovora kome nedostaje forma) 2. Postale su beskorisne. Izgubile su pravo na tužbu u materijalnom smislu. u pojam prirodnih obligacija ne spadaju samo moralne dužnosti. Takve činjenice su brojne i raznovrsne i postoji problem njihove klasifikacije. a samo jedan može onda kada je ovlašden od strane svih ostalih poverilaca. Obligacije koje nemaju mod prinudnog izvršenja se nazivaju prirodne. ved i nesavršene civilne obilgacije. moralne zapovesti koje su u skladu sa javnim poretkom (obaveza izdržavanja izmedjulica kod kojih ne postoji zakonska obaveza izdržavanja i dužnost naknade štete kada nisu ispunjeni zakonski uslovi za naknadu štete) Da bi moralna dužnost postala naturalna obligacija. Stav naše doktrine je da prirodna obligacija postoji svaki put kada neko izvrši neku bavezu koja je sa moralnog stanovišta opravdana. ali pominje prirodne obligacije u čl. Prirodne obaveze podrazumevaju: 1. prave obligacije. naturalne obligacije. Svoj izvor imaju u moralu. Obligacije koje poseduju mod sudskog (prinudnog) izvršenja se nazivaju civilne. a može se označiti i kao uža koncepcija. Takodje. Pravna doktrina odredjuje šta su prirodne obligacije i postoje dve koncepcije: 1. prirodne obligacije su «dugovi časti». ali pri tom nije pravno nedopuštena. 213. ZOO ne poznaje eksplicitno ovu podelu.a poverilac ne može tražiti da se ispune. Prirodne obligacije su moralne zapovesti koje neko izvršava sa osedanjem da je prirodno da se takva obligacija ispuni. IZVORI OBLIGACIJA Izvori obligacija su pravne činjenice (skupovi pravnih činjenica) iz kojih nastaju obigacije.1. Takve civilne obligacije su zastarele obligacije. Njen osnivač je Marsel Planiol i ova teorija se označava kao šira. koja potiče od kanonista XVI veka. Jedna moralna obaveza je pravno dopuštena ako nije suprotna javnom poretku (skupu pravnih i moralnih principa koji su vladajudi u jednom društvu. Jedan poverilac ne može zahtevati da dužnik samo njemu ispuni obavezu. Prirodne obligacije imaju posrednu pravnu sankciju koja se sastoji u tome što se ne može podneti tužba iz pravno neosnovanog bogadenja i ne može se tražiti natrag ono što je dato. ovde spadaju i civilne obligacije koje su ništave jer su nastale iz ugovora kome nedostaje forma. 2. U našem pravu je prihvadena šira. novija koncepcija. . ali su iz nekog razloga izgubile mod prinudnog izvršenja. Prema njoj. a jedna zajednica ih prihvata kao opšte principe).

kvazidelikti.. iz delikta 4. ali se iz sadržaja uočava da su obligacije nastale: 1. sicanje bez osnova 4. iz drugih pravnih izvora – varie causarum figure III Podela iz Justinijanovih Institucija. iz delikta 3. iz ugovora 2. iz ugovora 2. gde je zastupana kvadriparticiona (četvorodelna) podela 1. druge zakonom utvrdjene činjenice za koje zakon vezuje nastanak obligacionog odnosa (srodstvo. susedski odnosi. kvazikontrakti i zakonske obligacije) II Srpski gradjanski zakonik – nije imao izričitu podelu. iz kvazidelikta Ove tri grupe podela spadaju u staije podele! Novije podele su se javile sa pojavom modernih kodifikacija: I Francuski code civil je zastupao stanovište da sve obligacije nastaju: 1. prouzrokovanje štete 3.terminologija OSNOVNA OBELEŽJA (NAČELA) UGOVORNOG PRAVA . iz delikta II Podela iz Gajevih dela iz II v. iz kvaziugovora 3. 1 1. iz ugovora – ex contractu 2. iz pravno neosnovanog bogadenja III ZOO.) UGOVORI . iz ugovora 2. iz ugovora 2.teorije .izvori su nabrojani u čl. jednostrana izjava volje 5.. ugovor 2. nove ere (res cotidiana). iz drugih pravnih činjenica (delikti. gde je zastupana tripartitna podela (tripartitio) 1. bračna veza.I Rimsko pravo – Gaj u Institucijama je zastupao bipartitnu podelu (bipartitio) da sve obligacije nastaju: 1. iz delikta – ex delictu 3.

elektrodistribucija. svi sopstvenici motornih vozila. vlasnici vazduhoplova od štete koja upotrebom vazduhoplova nastane licima i starima na zemlji. Svrha ograničenja je da se zaštite imaoci motornih vozila od gubitka odnosno imovinske propasti do koje bi moglo dodi ako bi oni sami morali da nadoknade štetu koja bi mogla nastati. c. Dispozicija subjekata je sloboda svakog da u sporazumu sa drugim licem utvrdi sadržinu ugovora. Ukoliko preduzede odbije da zakjuči ugovor. Autnomija volje je opšte načelo gradjanskog prava koje važi u svim oblastima gradjanskog prava.. d. Načelo zaštite prava poverioca prinudnim izvršenjem i naknadom štete 4. zaštite javnog interesa . Ugovor mogu zaključiti: a. Oni se tim ugovorom osiguravaju od štete koja upotrebom svog motornog vozila može nastati tredim licima b. ZOO dispoziciju naziva autonomija volje. prevoznici u javnom saobradaju. U našem pravu postoji obaveza da se zaključi ugovor kod osiguranja vozila koje je u saobradaju. Taj pojam nije dobar je pojam autonomije voje širi od pojma dispozicije subjekata. 2. Lica koja moraju da zaključe ugovor ako mi bude stavljena ponuda za zaključenje i ako su ispunjeni neophodni uslovi za to (JKP. podrazumeva opredeljenje odnosno opciju jednog lica da li de ili nede zaključiti ugovor i sa kime de ga zaključiti. U širem smislu podrazumeva osnovnu opciju i dispoziciju subjekata. ). Ta ograničenja su trostruka: 1.podrazumeva da u nekim slučajevima nije dovoljno da kod jednog lica postoji pozitivna odluka da zaključi ugovor ved je neophodna i saglasnost tredeg radi: a. Sloboda ugovaranja u užem smislu može u pojedinim slučajevima biti ograničena radi zaštite interesa odredjenih lica. Osiguravajude društvo ima pravo regresa ako je lice štetu učinilo namerno ili grubom nepažnjom. vodovod. Lice koje se bavi javnim prevozom putnika – osiguravaju se za štetu koju mogu prouzrokovati putnicima u javnom prevozu. Načelo kauze ugovora NAČELO SLOBODE UGOVARANJA Ovo načelo se može shvatiti u širem i u užem smislu. a ne samo u obligacionom pravu. dužno je da nadoknadi štetu. Obavezno zaključenje nekih ugovora. Podrazumeva sva pravila opšteg i posebnog dela ZOO-a i sva pravila koja regulišu ugovore u ostalim zakonima: 1.Ugovorno pravo se označava kao skup pravnih pravila koja regulišu ugovor. U užem smislu. Načelo slobode ugovaranja 2. Ovim ugovorom se takodje štite i interesi oštedenog jer ispred sebe imaju finansijski modnog dužnika. Načelo dispozicije subjekata 3. Saglasnost tredeg za zaključenje ugovora ..

U ZOO postoji više propisa koja imaju prinudni karakter . U ZOO postoje slededa ograničenja dispozicije: I Prinudni propisi II Javni poredak III Dobri običaji IV Zakonom regulisana sadržina ugovora V Razlozi faktičke prirode I PRINUDNI PROPISI Prinudni propisi su propisi obligacionog prava i drugi propisi koji se ne mogu promeniti voljom ugovornih strana. Pravo preče kupovine se može javiti u dva oblika . Što se tiče pokretnih stvari.b. DISPOZICIJA SUBJEKATA . Podrazumeva pravo odredjenih lica da im se ponudi zaključenje ugovora kao i pravo da ukoliko im ne bude ponudjeno zaključenje ugovora o prodaji. Sadržana su u zakonima ili podzakonskim aktima i imaju za cilj da spreče zaključivanje ugovora koji bi bili protivni naredjenjima koja proizilaze iz tih propisa. Kupac preuzima obavezu da ukoliko odluči da proda stvar. zaštite privatnog interesa odredjenih lica 3. pravo prekupa (nakon zaključenja ugovora o prodaji). stupe na mesto kupca pod istim uslovima. lice ima potpunu slobodu. postoji i u korist preduzeda koje vrši poslove od javnog interesa.dispozicija subjekata nikada nije bila neograničena jer je društvo uvek postavljalo ograničenja ugovorima. Ukoliko je povredjeno pravo preče kupovine. odnosno 2 godine od dana kada je ugovor zaključen. Pravo prekupca može da traje 5 godina i ono je lično pravo (neprenosivo).unapred je odredjena sadržina ugovora . a kada se prodaje poljoprivredno zemljište . Zakonsko – zasniva se na zakonu.pravo prede kupovine (pre zaključenja ugovora o prodaji). Zakonsko pravo preče kupovine je propisano propisima o prometu nepokretnosti u korist suvlasnika nepokretnosti. postoji pravilo u slučaju prodaje arhivske gradje da pravo preče kupovine imaju kulturne ustanove. b. Obavezan izbor jedne ugovorne strane – podrazumeva da lice mora da ponudi odredjenom licu da zaključi ugovor. pod uslovima koje je dogovorio sa tredim licem. tužba se može podneti 30 dana od dana saznanja za prodaju.u korist suseda poljoprivrednog zemljišta. a tek ako ono odbije. prvo je ponudi prekupcu-prodavcu. Ovde spadaju slučajevi prava preče kupovine koji mogu biti: a. Ugovorno – zasniva se na osnovu posebne ugovorne pogodbe ugovora o prodaji.

. Prvi put je pomenut u code civile 1804. 4. dobrim običajima i javnom poretku.do 1993 su usvojene izmene i dopune zakona o obligacionim odnosima i propisano je da učesnici u ugovoru mogu slobodno da uredjuju. Ovi propisi su odredjeni numerus clausus i primenjuju se kao konkretna naredjenja ili zabrane. . potrebno je odrediti osnovna obeležja javnog poretka ali nije neophodno da se precizno definiše. Po četvrtoj teoriji je potrebno utvrditi jednak kriterijum koji bi omogudavao da se na osnovu njega okupe i klasiraju odredjena pravila koja se tiču javnog poretka. Izdvaja se nekoliko mišljenja u zavisnosti od kriterijuma da li pravilo ulazi u javni poredak: a. 2. propisi o pravima zastarevanja 2.1978 – ZOO. a nabrajanje propisa treba prepustiti državnom organu. 10 se spominje: 1. propis ugovaranja kamate na kamatu. Po tredoj teoriji javni poredak predstavlja skup propisa koji su izričito nabrojani. ne pominje se javni poredak. u čl.1. ustavom utvrdjena načela društvenog uredjenja 2. 3. Po drugoj teoriji. Problem je što nije mogude obuhvatiti sve propise koji mogu da udju u javni poredak. Umesto toga treba prepustiti sudu da u svakom konkretnom slučaju utvrdi šta je javni poredak kada se takvopitanje postavi pred njim. društveni interes b. nije sledio SGZ. organizacije državne vlasti i propisi državnog uredjenja.1844 – SGZ $13 . a u čl. pravila morala socijalističkog samoupravnog društva . javni poredak nije mogude. Javni poredak je jedan od pojmova koji se odlikuju svojom neodredjenošdu pa je definisanje ostavljeno pravnoj teoriji u kojoj postoje različiti stavovi: 1. Ostavlja se sudu da pronadje da li je javni poredak povredjen ili ne. II JAVNI POREDAK Javni poredak je najznačajnije i najšire ograničenje dispozicije subjekata. propisi o državnom poretku. Po prvoj teoriji. 16. a ni potrebno definisati. društvena solidarnost c. ali ne suprotno prinudnim propisima. propis koji govori o najvišem iznosu ugovorne kamatne stope 3.

a slabija ugovorna strana može samo to da prihvati ili ne prihvati. III DOBRI OBIČAJI Dobri običaji predstavljaju ustaljena pravila ponašanja koja usvaja odredjena društvena grupai koja su u svetu članova te društvene grupe postala obavezna. PODELA UGOVORA . Kod dileme šta je dobar. U pojam javnog poretka ulaze sva opšta ustavna načela i sve opšte zakonske norme koje imaju prinudni karakter i nisu konkretizovane putem odgovarajudih nižih pravnih akata. a šta loš običaj. a onaj koji je suprotan se ne može smatrati dobrim običajem! IV ZAKONOM REGULISANA SADRŽINA UGOVORA . Prema ovom stanovištu. šire – javni poredak predstavlja skup osnovnih pravnih i moralnih principa na kojima je zasnovano postojanje i pravno trajanje pravno organizovane zajednice i izražavaju se preko odredjenih društvenih normi koje ugovorne strane moraju poštovati prilikom zaključenja ugovora.ispoljava se tako što zakon u nekim slučajevima reguliše neke elemnte ugovora imperativno tako da te elemente ugovora ugovorne strane ne mogu da urede drugačije. ali se mogu pozvati i same stranke svojim ugovorom. Ugovor o otkupu stana-u celini je regulisan po pravilima Zakona o stanovanju (nema slobode ugovornih strana). zastupljen je stav da je dobar običaj u skladu sa savesnošdu i poštenjem. samo oni koji nisu konkretni. a koje samo daju smernice i uputstva sudiji u vezi sa primenom pravnih normi. V FAKTIČKE PRIRODE . ovde ulaze i pravni standardi – opšte pravne norme koje svoju konkretnu sadržinu dobijaju tokom njihove primene.. Ima faktičku mod da o tome odluči. 2. Ovi ugovori se pojavljuju kod ugovora o osiguranju..U našoj pravnoj doktrini postoje dva shvatanja: 1. Obaveznost proizilazi iz sankcije.formularni ugovori (ugovori po pristupu) – jedna strana unapred odredjuje sve uslove bududeg ugovora tako da druga strana može samo da ih u celini prihvati ili da ih u celini odbije. javnom prevozu. Antidu. uže – po prof. Opšte uslove formularnih ugovora odredjuje ekonomski modna ugovorna strana. a cilj koji ugovorne strane hode da postignu ugovorom ne sme biti suprotan javnom poretku. Pr. isporuci električne energije. Pojam se srede u pravilima koja uredjuju trgovačke ugovore kada se poziva sam zakon. pružanja komunalne usluge. pojam javnog poretka dolazi do izražaja kod normi koje regulišu predmet i kauzu ugovora tako da predmet ugovora ne može biti suprotan javnom poretku. u javni poredak ne ulaze svi prinudni propisi ved samo neki. Prema ovom shvatanju.

Dobročini 1. Ta pravila su rezultat principa ekvivalencije. Aleartorni Dvostrano obavezni . c. Ovaj prigovor je pravo svake strane u dvostrano obaveznom ugovoru da odbije izvršenje svoje obaveze ako druga strana nije izvršila svoju obavezu ili nije spremna da je izvrši. d. e. Teretni 2. Neimenovani – nisu zakonom posebno predvidjeni. Pravilo o poništenju ugovora zbog prekomernog oštedenja. Komotativni 2. a ne i na jednostrano obavezne ugvore. Pravila o ustupanju ugovora – zamena položaja koje jedna strana ima u ugovoru sa jednog lica na drugo . Pravilo o prigovoru neispunjenja ugovora – exceptio non adimplti contractus.iz saglasnosti volja ugovornih strana nastaju obaveze za obe ugovorne strane (uzajamni. Dvostrano obavezni 2. sinalgmatični.). Izraz «dvostrani» nije bas najpodobniji jer stvara zabunu oko ugovora i pravnog posla. Značaj ove podele je bitan jer se izvesna pravila obligacionog prava primenjuju samo na dvostrano. Pravila o zelenaškom ugovoru f. Jednostrano obavezni 1.. nakandu štete ili raskid ugovora. ali se mogu zaključiti na osnovu slobode ugovaranja II PREMA BITNIM USLOVIMA ZA NASTANAK UGOVORA 1. Pr. Neformalni – za njihovo zaključenje se ne traži forma (zaključuju se prostom saglasnosšdu volja) III PREMA ODNOSU PRAVA I OBAVEZA 1. Otpust duga. Formalni – zakonom ili voljom stranaka je predvidjena forma kao bitan uslov 2. To su: a. Pravilo o razkidanju ugovora zbog neispunjenja – svaka strana ima pravo /u slučaju da druga strana ne ispunjava svoju obavezu/ da zahteva ispunjenje ugovora. Pravilo o raskidanju ili izmeni ugavora zbog promenjenih okolnosti. Imenovani – posebno regulisani ZOO ili nekim drugim zakonom 2. Jednostrano obavezni – ugovori kod kojih iz saglasnosti volja ugovornih strana nastaje obaveza samo za jednu ugovornus tranu.Podela ugovora se vrši prema različitim kriterijumima: I ODREDJENOST U ZAKONU 1. b.

Značaj podele je što se primenjuju različita pravila: a. teretni ugovor može dase poništi zbog nedopuštene kauze. Kod dobročinih – strana koja dobija korist može od druge da zahteva samo blaži.a ne stroži stepen pažnje. Komotativni ugovori – u momentu zaključenja ugovora se zna koja strana je poverilac. g. sud istražuje kakva je bilavolja ugovornih strana i kako to odgovara načelima ZOO-a. Pravila o tumačenju – opšte pravilo je da ukoliko je smisao odredbi nejasan. Po pravilu. Kod dobročinih ugovora se odgovornost za štetu ceni po blažim kriterijumima nego kod teretnih ugovora. Teretni ugovori – svaka strana duguje naknadu koju prima za korist od druge ugovorne strane. d. ili nije poznat krajnji odnos uzajamnih obaveza . ili nije poznata visina obaveza ugovornih strana. dobročini ugovori se zaključuju intuitu persone (obzirom na ličnost) i zbog toga kod dobročinih ugovora važi pravilo da se mogu poništiti zbog zablude o ličnosti. motiv po pravilu ne ulazi u polje kauze. b. dobročini ugovori su formalni ugovori – da bi se zaštitila ugovorna strana koja ne stiče naknadu. Kod dobročinih ugovora je bitan motiv. Nazivaju se još i besplatni ugovori. Nazivaju se još i naplatni ugovori ili ugovori sa naknadom. e. Kriterijum ove podele je pravni. a koja dužnik. g. Pravilo o prestanku ugovora usled naknadne nemogudnosti ispunjenja. Dobročini ugovori – jedna strana ne duguje naknadu zakorist koju prima od druge ugovorne strane. h. a jednostrani ugovor se tumači na način koji više odgovara strani koja se obavezuje.lice. motivi ulaze u kauzu i zbog toga de dobročini ugovor biti ništav ako je motiv za zaključenje ugovora bio nemoralan ili protiv zakona. Aleartorni ugovori – u momentu zaključenja ugovora nije poznato koja strana de biti poverilac. Samo dobročini ugovori se mogu poništiti zbog zablude o motivu – teretni ne mogu. c. Samo kod teretnih ugovora se primenjuju pravila o odgovornosti za fizičke i pravne nedostatke. uslovi su stroži. Kauza – kod dobročinih ugovora. odnosno ako je dužnik otudjio stvar poklonom i oštetio svog poverioca. Teretni ugovori po pravilu nisu formalni. Podnošenje Paulijanske tužbe – blaži su uslovi za pobijanje dužnikovih pravnih radnji ako je ta radnja besplatna. Kod teretnih ugovora. Ako se primenom opšteg pravila ne može utvrditi značenje. a koja dužnik i poznat je uzajamni odnos ove prestacije. ugovori bez naknade. primenjuju se dopunska pravila i to: dvostrani ugovori se tumače na način koji odgovara principu ekvivalencije. Kriterijum ove podele je ekonomski. a ako je bio u pitanju teretni ugovor. Jedino u slučaju da je i druga strana znala da je motiv nedopušten. f.

Dvosmislene odredbe se tumače u korist strane koja nije imala mogudnosti da o njima pregovara. Značaj podele je što se na ugovore po pristupu primenjuju pravila koja se ne primenjuju na ugovore sa sporazumno odredjenom sadržinom: a. Jednostavne – sastoje se iz elemenata samo jednog ugovora 2. Opšti uslovi su ništavi i kada lišavaju stranu koja pristupa ugovoru da stavi prigovore ili rokove. opklada 2. V PREMA DUŽINI TRAJANJA PRESTACIJE 1. sadašnji ili bududi. ili su nepravični i preterano strogi prema toj ugovornoj strani. IV PREMA TEHNICI I NAČINU UGOVARANJA 1.ništavi su ukoliko su suprotni samom cilju zaključenja ugovora ili dobrim poslovnim običajima čak i kada su odobreni od strane nadležnog organa. Primeri: 1. ugovori sa trenutnim izvršenjem obaveza 2. formalni – tipski ugovori (ugovori kod kojih nema pregovaranja) Ugovori sa sporazumno odredjenom sadržinom su ugovori kod kojih se sadržina utvrdjuje tokom pregovora ugovornih strana pa je sadržina plod zajedničke volje ugovornih strana. Ugovori sa sporazumno odredjenom sadržinom 2. ugovori sa trajnim izvršenjem obaveza VI PREMA KARAKTERU ČINIDBE 1. Mešovite – sastoje se iz elemenata više imenovanih ugovora Kada se pred sudom nadje mešoviti ugovor. «igra» . ugovor o doživotnom izdržavanju 4. Pravilo o tumačenju – formalni se tumače u korist strane koja pristupa ugovoru. Jedna strana od starta pristaje na neizvesnost. nastaje problem koja pravila (kog ugovora) de biti . Posebna pravila o ništavosti pojedinih odredbi «opštih uslova» .ugovor kojim se jedna strana obavezuje drugoj da de dati nešto ako pobedi u igri. kupovina nade ne zna se visina obaveze prodavca Značaj podele je što se na aleartorne ugovore ne primenjuju pravila o prekomernom oštedenju. Ugovori po pristupu. b. 5. 3. ali je bitno da je za ugovorne strane subjektivno neizvestan. ugovor o osiguranju (obaveza osiguravača zavisi od toga da li de nastupiti osigurani slučaj).ved to zavisi od neizvesnog dogadjaja koji može biti prošli.

primenjena. Postoji više teorija u odgovoru, a u našem pravu je prihvadena teorija apsorpcije po kojoj treba da budu primenjena pravila jednog od ugovora čiji se elementi nalaze u njegovom sastavu, tj. pravila ugovora čiji elementi pretežu i absorbuju elemente ostalih ugovora. VII PREMA SVOJSTVIMA LIČNOSTI UGOVORNIH STRANA 1. Intuitu persone 2. ugovori bez obzira na svojstva ličnosti VIII PREMA ZAVISNOSTI JEDNIH OD DRUGIH 1. Samostalni ugovori 2. Zavisni (akcesorni) ugovri – njihovo dejstvo zavisi od sudbine nekog drugog ugovora (pr. Jemstvo).

USLOVI ZA NASTANAK UGOVORA 1. Opšte bitni uslovi – oni koji su neophodni da bi nastao bilo koji ugovor: a. sposobnost za ugovaranje b. saglasnost volja ugovornih strana c. predmet d. kauza 2. Posebno bitni uslovi – traže se za nastanak ugovora kada zakon zahteva ispunjenje takvog uslova a. forma (može biti zakonska i ona koja proizilazi iz volje ugovornih strana) - (sposobnost za ugovaranje ????????) - (deo saglasnosti volja ??????) SAGLASNOST VOLJA - sastoji se iz dve faze 1. ponuda = I faza 2. prihvatanje = II faza Ponekad, pre zaključenja ugovora, postoji prethodna faza u kojoj se odvijaju pregovori. U pregovorima se prevazilaze razlike i postiže se konačan sporazum. Obeležava ga nastojanje da do ugovora dodje. Mogude je da se pregovori završe bez rezultata i tada iščezavaju kao da nikad nisu ni postojali. Pregovori mogu da daju rezultat i po pravilu to je ponuda. Ponuda se razlikuje od pregovora:

1. ponuda je faza kojom započinje zaključenje ugovora, a pregovori prethode ponudi. 2. odnos ponude prema ugovoru i odnos pregovora prema ugovoru. U toku pregovora ugovor se priprema, ali se ne zaključuje. 3. pravno dejstvo – pregovori ne obavezuju na zaključenje ugovora (ali može nastati obaveza na naknadu štete).

PONUDA - čl. 32 ZOO Ponuda je predlog za zaključenje ugovora učinjen određenom licu, koji sadrži sve bitne sastojke ugovora tako da bi se njegovim prihvatanjem mogao zaključiti ugovor. Bitna obeležja ponude: 1. Konačan predlog za zaključenje ugovora dat u nameri da se ugovor zaključi. Ponudjeni je može prihvatiti samo takvu kakva jeste. Ne može u ponudi ništa menjati oduzimati niti dodavati. Svaka ponuda u sebi sadrži nameru zaključenja ugvora – animus contrahendi (namera da se zaključi ugovor i da se prihvate pravna dejstva). Animus contrahendi se mora razlikovati od animus obligandi što predstavlja nameru obvezivanja, odnosno nameru ponudioca da svojom izjavom volje sebe pravno obaveže. Razlika animus contrahendi i animus obligandi je što svaka ponuda mora u sebi d sadrži animus contrahendi, ali ne mora animus obligandi. Kod dvostrano obaveznih ugovora postoje oba animus-a. Kod jednostrano obaveznih ugovora, ponuda sadrži obe namere ako pnudu čini lice koje ugovorom hode da se pravno obaveže. Kada ponudu čini strana koja se ugovorom pravno ne obavezuje sadrži animus contrahendi, ali ne i animus obligandi. Namera za zaključenje ugovora koja postoji u jednom momentu kasnije može nestati. Takva situacija je moguda kada od momenta kada je ponuda poslata, pa do momenta kada je trebalo da proizvede pravno dejstv treba prodje izvesno vreme. To se izražava naknadnom izjavom o odustanku namere za zaključenje ugovora i to: a. ako je naknadna izjava stigla drugom licu pre ili najkasnije u momentu ponude, ima karakter povlačenja ponude b. ako je naknadna izjava stigla posle ponude može se govoriti o opozivanju ponude. Povlačenje ponude je izjava kojom ponudilac izražava nameru da odstupi od prvobitne namere da zaključi ugovor. Njome se sprečava da ponuda proizvede pravno dejstvo. Potrebno je da stigne pre ili najkasnije sa ponudom. U našem pravu je povlačenje ponude uvek mogude. Opozivanje je izjava ponudioca za oduzimanje pravnih dejstava koje je ponuda ved proizvela. Opozivanje je mogude samo kod opozivih ponuda. To je ponuda kod koje ponudilac nema pravnu obavezu da ponudu održi. Njome ponudilac nije vezan. Opozivanje ponude nije mogude kod neopozivih ponuda, a neopozive su ponude koje stvaraju obaezu za ponudioca da održi ponudu odredjeno vreme. Njome je ponudilac vezan da ugovor zaključi pod onim uslovima koji su navedeni u ugovoru. U našem pravo ponuda je neopoziva.

Po ZOO, pravilo o neopozivosti ponude je dispozitivne prirode /ponudilac može u samoj ponudi za sebe da rezerviše pravo da ponudu opozove/ U engleskom pravu, ponuda je uvek opoziva i to je imperativna norma. U francuskom i nemačkom pravu, ponuda je opoziva, ali to je dispozitivna norma. U ZOO- čl. 36. stav 2. povlačenje ponude se naziva opozivanjem – GREŠKA!!! 2. Ponuda treba da sadrži bitne sastojke bududeg ugovora Ponuda ne mora da sadrži sve sastojke bududeg ugovora ved samo bitne sastojke. Bitni sastojci ugovora su oni uslovi ugovora koji su neophodni da bi ugovor nastao. Prema ZOO to su objektivno bitni elemnti – oni sastojci koji su sadržani u svakoj zakonskoj definiciji ugovora. Ponuda ne mora da sadrži subjektivno bitne elemente – oni sastojci ugovora koji su pitni po volji jedne ili obe ugovorne strane (iako njih nema, ugovor može nastati). 3. Ponuda treba da bude učinjena u odredjenoj formi ako je data za zaključenje formalnih ugovora. Pravilo je da je ponuda neformalna, što znači da se može dati usmeno, pismeno, gestikulacijom, konkludentnim radnjama. Konkludentne radnje su radnje koje nisu preduzete u pravcu izražavanja odredjene volje, ali iz njih se posredno može zaključiti o sadržini te volje. Od pravila da je ponuda neformalna postoje brojni izuzeci. 1. Slučajevi u kojima zakon propisuje formu za zaključenje ugovora 2. Slučaj kada zakon propisuje formu za ponudu, ali ne propisuje formu za ugovor (Ugovor o osiguranju, čl. 901, stav 1 ZOO Ugovor o osiguranju je zaključen kad ugovarači potpišu polisu osiguranja ili listu pokrida.) 3. Slučajevi u kojima je voljom ugovorih strana predvidjeno da ugovor treba da bude zaključen u naročitoj formi. Takva forma se naziva “ugovorna forma”. U ovom slučaju se sklapaju dva sporazuma: a. sporazum o formi – strane se obavezuju da ugovor nakon pregovora zaključe u odredjenoj formi. Taj sporazum treba da bude zaključen pre ili najkasnije kada bude postignuta: b. saglasnost o sadržini – postiže se saglasnost o stvari koja je predmet ugovora ili ceni. Kada ugovorne strane postignu saglasnost o bitnim elemntima, ugovor je nastao. Zato sporazum o formi mora da se zaključi ranije. Potrebno je i da se izvrše formalnosti iz sporazuma o formi. Kada se izvrše ove formalnosti zaključen je ugovor. U zavisnosti od izvršenja formalnosti, može se odložiti nastanak ugovora. Ukoliko jedna ugovorna strana ne pristupi sporazumu o formi, odgovarade samo za skrivljeni prekid pregovora. 4. Ponuda mora biti učinjena od strane bududeg ugovornika Ponudilac može biti svako lice. Ponudu mora uputiti lice koje je bududi ugovornik ili njegov zastupnik. Ponudu ne može uputiti trede lice. Ponudilac mora da ima poslovnu sposobnost koja se zahteva za

umrlo pre prihvatanja ponude. ZOO ga smatra ponudom. a razlika je što je ponuda konačni predlog. upuduje ga pozivaoc nekom licu. njegov pristanak nije prihvatanje ponude nego ono postaje ponudilac I ono čini ponudu pozivaocu. ukoliko drukčije ne proizlazi iz okolnosti slučaja ili običaja. Može da mu oduzme karakter ponude navodedi da je predmet izložen kao uzorak (primer)! 2. Ukoliko od slanja ponude do momenta prijema dodje do promene statusa u poslovnoj sposobnosti.čl. ali s’ obzirom da je on uputio poziv. Ako to lice pristine na poziv na ponudu. ZOO ih smatra ponudom za zaključenje ugovora ukoliko drugačije ne proizilazi iz konkretnog slučaja. To je najvažnije dejstvo ponude. 5. ali ponuda ga ne proizvodi samostalno ved uz pomod saglasnosti volja . Pozivalac ne mora da prihvati ponudu – ne može biti prinudjen da je prihvati. Lice koje izlaže robu može svom postupku dati drugačije značnje ukoliko to želi. 33 ZOO Predlog za zaključenje ugovora učinjen neodređenom broju lica. U ZOO su regulisana 3 takva predloga (ponude javnosti): 1. Samtra se da katalog ili oglas predstavljaju ponudu ukolik iz sadržine proizilazi da se u njoj nalaze svi bitni elemnti za zaključenje ugovora. Iako je ovaj predlog upuden neodredjenim licima. ukolik ne prihvati ponudu. Pošto je . Svako lice koje je zainteresovano može da sa njima zaključi ugovor pod navedenim uslovima. šalje je ponudilac ponudjenom I ako je ponudjeni prihvati – ugovor nastaje! Kod poziva na ponudu. važi kao ponuda. 34 Izlaganje robe sa označenjem cene smatra se kao ponuda.samostalno dejstvo je da je ponudilac vezan ponudom. ukoliko drukčije ne proizlazi iz okolnosti slučaja ili običaja.njenim prihvatanjem nastaje ugovor. Opšta ponuda – čl. Ukolio lice koje nije bilo poslovno sposobno u medjuvremenu stekne poslovnu sposobnost. Dejstvo je takodje drugačije. Ako je u pitanju ponuda upudena odredjenom licu. a poziv je pripremni predlog koji je podložan promeni. Izlaganje robe sa odredjenjem cene pri čemu na samom proizvodu ili pored njega stoji naznaka cene. nastaje ugovor. Ponuda mora biti upudena odredjenom licu Na strani ponudjenog može biti i nekolicina odredjenih lica Postoje i situacije u kojima jedno lice čine predloge koji su upudeni neodredjenim licima. a ne i njegovi naslednici.zaključenje ugovora. Ovo pravilo je dispozitivnog karaktera. pravilo je da se poslovna sposobnost ceni u momentu slanja ponude. odgovarade za štetu. On od ponude ne može da odustane. Izuzetak je kada se ugovor zaključuje intuitu persone i kada je ponudilac izrazio nameru da se samo on ponudom obaveže. Ukolik je lice koje je ponudu poslalo. to ne utiče na pravna dejstva ponude. Dejstvo ponude: . dolazi do konvalidacije! Ako je izgubil poslovnu sposobnost. Slanje kataloga ili oglasa – prema ZOO nije ponuda ved samo poziv da se učini ponuda pod objavljenim uslovima. ponuda obavezuje njegove naslednike. koji sadrži bitne sastojke ugovora čijem je zaključenju namenjen. a kada pozivalac prihvati ponudu. Sličnost izmedju ponude I poziva na ponudu je što su I jedno I drugo predlozi za zaključenje ugovora. 3.

prakse utvrđene između zainteresovanih strana ili običaja. Prihvatanje je pravna mod jer ponudjeni ima mogudnost da izjavom svoje volje stvori novu pravnu situaciju. ponuda može biti prihvadena samo aktivnim ponašanjem na 2 načina: 1. na osnovu ponude. II Ponuda je pojava koja ima samostalnu egzistenciju. Rok teče od momenta kada je ponuda saopštena. Ponuda obavezuje ponudioca u roku koji je redovno potreban da ponuda stigne. . Pravil u vezi sa rokom je da je vezan onoliko dugo koliko sam odredi u ponudi. Ako propusti da odredi rok. Predutno. ponuda odsutnom licu – licu koje nije istovremeno fizički prisutno na istom mestu. opšte usvojenim znacima ili gestom. Po pravilu. da prihvati i da odgovor stigne ponudiocu (to su sve pravni standardi). čl 39 . za njega je bitan vremenski period koliko dugo je vezan. ponuda ima svoju sadržinu i ustupa je prihvatanju.. a prihvatanje je izjava koja sledi. prihvatanje postoji samo zajedno sa ponudom.. konkludentno – izjavljivanje posednom izjavom. radio vezom. primenjuju se dopunsko-dispozitivne odredbe ZOO-a. ponuda prisutnom licu – licu koje je fizički prisutno u istom mestu u kome se nalazi ponudilac ili licu kome je ponuda saopštena telefonom. Pravno dejstvo izjave o prihvatanju je što prihvatanje pretvara ponudu u ugovor kao dvostranu izjavu volje. Pravilo je da ova ponuda ne obavezuje ponudioca ako je takvo lice nije odmah prihvatilo. teleprinterom. Ponuda je izjava koja prethodi. 2.vezan.Ponuda je prihvadena i kad ponuđeni pošalje stvar ili plati cenu. III Prihvatanje nema svoju sadržinu – pozajmljuje je od ponude. da se razmisli. Izričita izjava volje jednog lica na osnovu kojeg svojoj konkludentnoj radnji oduzima karakter prihvatanja ponude se naziva protest ili rezerva. kao i kad učini neku drugu radnju koja se. Izričito – prihvatanje ponude kje se sastoji u direktnom izjavljivanju volje rečima. Nije cilj da se neposredno i direktno izrazi odredjena volja. PRIHVATANJE PONUDE Razlikovanje ponude i prihvatanja ponude: I Prihvatanjem se dovršava zaključenje ugovora. Pravi se razlika : 1. ali se to može zaključiti. Po ZOO. 2. može smatrati kao izjava o prihvatanju.

ako on nije odredio kradi rok.Pasivno ponašanje – dutanje – u pravu znači potpuno pasivno ponašanje na osnovu koga se ne može izvesti nikakav zaključak. Ugovor o poklonu (predvidjen u skici prof. smatra se da je prihvatio poklon koji mu se nudi. da o tome bez odlaganja obavesti drugu stranu. dutanje ne znači odobravanje. stav 2 Nema dejstva odredba u ponudi da de se dutanje ponuđenog ili neko drugo njegovo propuštanje (na primer. 42. Stalni poslovni odnosi (predvidjen u ZOO čl. U pravu. Ugovor o nalogu (predvidjen u ZOO čl. ali istovremeno izjavi svoje nezadovojlstvo ponudom – «gundjajuci prihvat»! . ne može se ništa zaključiti o stavu nekog lica o nečemu. ZOO ne reguliše ugovor o poklonu). a ako je potreban lekarski pregled. ZOO čl. pod istim uslovima kao i prethodni. Neophodno je da zakupac bude potpuno pasivan. ako poklonoprimac ne odbije izričito u ostavljenom roku ponudu poklona. Od ovogslučaja treba razlikovati slučaj kada ponudjeni izjavi saglasnost sa ponudom. 4. Od pravila da se pnuda ne može prihvatiti dutanjem. Ugovor o zakupu (regulisan ZOO čl. ako je nije odmah ili u ostavljenom roku odbio. dužan je. za vreme od osam dana od dana kad je ponuda prispela osiguravaču. Konstantinovica. smatra se da je prihvatio ponudu koja se odnosi na takvu robu. podudarnost ne postoji ved te izmene imaju karakter nove ponude. stav 2) Pismena ponuda učinjena osiguravaču za zaključenje ugovora o osiguranju vezuje ponudioca. postoje izuzeci: 1.) smatrati kao prihvatanje. stav 3). 901. kad ponuđeni stoji u stalnoj poslovnoj vezi s ponudiocem u pogledu određene robe. Pored ovih izuzetaka smatra se da prihvatanje pasivnim ponašanjem postoji i u odredjenoj oblasti društvenih odnosa ako u toj oblasti važi pravilo da ponudjeni ne mora da izričito prihvati i da je ponudjeni prihvatio ponudu predutno ako je tako ranije ugovoreno izmedju ponudioca i njega. onda za vreme od trideset dana. SADRŽINA PRIHVATA Izjava o prihvatanju mora da bude u potpunosti saglasna sa ponudom! Ako ponudjeni unese neke izmene ili dopune u ponudu. ako nede da prihvati ponuđeni nalog koji se odnosi na te poslove. 3. a zakupodavac se tome ne protivi. smatra se da je zaključen nov ugovor o zakupu neodređenog trajanja. 5. ili ako poslatu stvar o kojoj mu se nudi ugovor ne vrati u određenom roku i sl. smatra se da je ponudu odbio. 2. 596) Kad po proteku vremena za koje je ugovor o zakupu bio zaključen. zakupac produži da upotrebljava stvar. 750) Ko se bavi vršenjem tuđih poslova kao zanimanjem ili se javno nudi za vršenje tih poslova. Ugovor o osiguranju (predvidjen u ZOO čl. na odredjenu ponudu. inače odgovara za štetu koju bi ova pretrpela zbog toga. Ne treba čak ni da podiže zakupninu koju mu zakupoprimac daje. 42. Ako ponudjeni duti. ako ne odbije ponudu u određenom roku.

U tom slučaju važe dva pravila: 1. ponudilac može da liši prihvatanje takvog dejstva ako odmah po prijemu izjave izjavi da se više ne smatra vezanim ponudom ili tu izjavu učini prvog radnog dana po prijemu. ugovor proizvodi pravna dejstva 2. odnosno na osnovu doopunsko dispozitvih zakonskih pravila. ali je ta izjava prispela na adresu ponudioca nakon isteka roka. Ako je prihvat stigao nakon isteka vremena radi se o zakasnelom prihvatanju i ono ima karakter nove ponude učinjene od strane ponudjenog ponudiocu. Teorija izjave – emisije – smatra se da je ugovor zaključen u momentu kada ponudjeni izjavi da prihvata ponudu.Postoji i teorijsko shvatanje. značajan u slučaju propasti predmeta ugovora višom silom 4. Zakasnelo dostavljanje izjave o prihvatanju postoji kada je izjava o prihvatanju učinjena blagovremeno. za prihvatanje ponude nije neophodna forma. u trgovinskom pravu – ako dodje do stečeaja gube snagu sve ponude koje su učinjenje pre momenta otvaranja stečaja 6. značajan ako dodje do sukoba zakona u vremenu 5. Teorije o momentu zaključenja ugovora: 1. Teorija saznanja – informacije – bitan je momenat u kome je ponudilac saznao za izjavu ponudjenog da . Zbog toga je predložena: 3. od momenta zaključenja ugovora. Ona otklanja nedostatke prethodne teorije jer se datum može utvrditi.. od momenta zaključenja ugovora. Neophodna je samo onda kada zakon propisuje formu za odredjeni ugovor ili kada je forma propisana voljom ugovornih strana. 2. 2. od momenta zaključenja teku rokovi za pobijanje dužnikovih pravnih radnji – Paulijanska tužba. ali ponudjeni može i da promeni odluku i odustane od prihvata pa da izjavu o odustajanju uputi bržim sredstvom od sredstva kojim je prihvat otposlat.. Ova teorija ima lošu stranu jer se ne može pouzdano utvrditi da li je ponudjeni zaista prihvatio ponudu. Neophodno je da prihvat bude blagovremen – učinjen u roku koji je odredjen ponudom. Teorija otposlanja – smatra se da je momenat zaključenja onaj u kome je ponudjeni otposlao svoju izjavu da prihvata ponudu. MOMENAT ZAKLJUČENJA UGOVORA Značaj momenta zaključenja ugovora: 1. FORMA PRIHVATANJA Pravilo je da je prihvat neformalan. Taj slučaj se zove ukrštanje ponude i podrazumeva da svaka strana prihvati da zaključi ugovor pod uslovima koji su teži za nju. Zbog toga je korigovana teorijom otposlanja. a povoljniji za drugu stranu. tj. niti se datum prihvatanja može utvrditi. koje nije zakonski izuzetak da prihvat može da odstupi od ponude. teku odredjeni rokovi 3. a da se smatra da je prihvadena ponuda. smatra se da je ugovor zaključen uprkos zakasnelom dostavljanju ako je ponudilac znao ili je po prilikama mogao znati da je prihvatanje učinjeno blagovremeno.

kaže se da se radi o zabludi u koju je strana došla svojim postupcima. 2 Do nesklada je došlo pod uticajem drugog ugovornika ili nekog trejdeg lica i tada se radi o prevari! NEDOSTACI SAGLASNOSTI (MANE VOLJE) 1. mestom zaključenja ugovora se smatra mesto u kome je ponudilac imao prebivalište. MESTO ZAKLJUČENJA UGOVORA Po pravilu. Potrebno je prisustvo svesti ponudioca o tome da je ponuda prihvadena.prihvata ponudu. Kada postoji ovakva nesaglasnost. Teorija namere stranaka – Zakon ne treba da utvrdjuje momenat zaključenja ugovora ved ga treba tražiti u svakom konkretnom sučaju. ZABLUDA . Teorija prijema – ugovor je zaključen kada ponudilac primi izjavu ponudjenog o prihvatanju ponude. Ako se zajednička namera ne može pronadi. Ako ne može da se utvrdi na ova dva načina. Treba primeniti opšta pravila i voditi računa o okolnostima pod kojima je ugovor zaključen. ugovor je zaključen kada je ponudilac saznao zaprihvatanje . Značaj mesta zaključenja ugovora je u procesnom smislu. Prijemom ponude se smatra da je došlo do susreta volja. uzima se ono što proizilazi iz običaja. boravište ili sedište (u slučaju pravnog lica) u momentu kada je učinio ponudu. ZOO prihvata četvrtu teoriju. Problem je što ne može da se utvrdi kada je ponudilac saznao za pristanak pa je ona korigovana: 4. Nesklad unutrašnje i izjavljene volje se može javiti iz 2 uzroka: 1 Strana koja je izjavila volju nije bila dovoljno oprezna i nije sagledala posledice izjavljivanja pa je zbog njene neopreznosti došlo do nesaglasnosti. Mesna nadležnost suda se primenjuje prema mestu gde je zaključen ugovor. 5.

a odnosi se na neki drugi. d. zabluda o kauzi postoji kada jedna strana pogrešno misli da postoji razlog njenog obvezivanja. Sve ove zablude nemaju jednak uticaj na volju. Zabluda o prirodi ugovora je pogrešna pedstava o vrsti ugovora koji se zaključuje c.rokovi za poništenje usled zablude su duži nego rokovi za poništenje na osnovu fizičkih nedostataka. zabluda o predmetu ugovora je pogrešna predstava o predmetu ugovorene obaveze. Zbog toga ne pridaju sva prava istu relevantnost Razlika je u tome na koji način se odredjuju zablude koje su pravno relevantne. Zabluda o bitnim svojstvima predmeta – o tome šta su bitna svojstva postoje 2 mišljenja: 1. a. odnosno kada nema svojstva zbog kojih jedna strana stvar nabavlja. 2.cilj . uže shvatanje – hemijski sastav predmeta ili namena predmeta 2. a da taj razlog stvarno ne postoji f. a druga za to zna. pribavilac traži ispunjenje ugovora. starije. Zabluda zbog netačnog prenosa volje. francusko i švajcarsko pravo – sistemom enumeracije se nabrajaju zablude koje su bitne. smanjenje cene ili poništenje ugovora . neke utiču značajnije. PRETNJA 3. Razlike: . PREVARA ZABLUDA Zabluda nije definisana u ZOO ved u pravnoj teoriji. Zabluda o činjenicama i. zabluda o motivu je pogrešna predstava o pobudi kod jedne ugovorne strane koja ga je opredelila da zaključi ugovor – posebno je značajna kod ugovora bez naknade i samo kod njih je pravno relevantna. Kada jedan ugovrnik misli da e ugovor odnosi na jedan predmet. šire shvatanje – svako svojstvo koje je bilo odlučujude za jednu ugovornu stranu da zaključi ugovor.pravne posledice – ako predmet ima fizičke nedostatke. g. novije. a neke imaju manji značaj. Odgovornost za fizičke nedostatke postoji kada jedna stvar (predmet ugovora) ima odredjenu manu pa stvar ne odgovara svojoj svrsi ili nema svojstva koja su izričito ili prdutno dogovorena.2. Postoje 2 sistema: 1. Druge zablude (osim pobrojanih) ne utiču na ugovor. Zabluda je pogrešna predstava o nekom elementu ugovora koja nije formirana niti podržavana pod uticajem drugih lica. b. nemačko pravo – postoji 1 opšta norma (opšti standard) koji daje mogudnost sudu da u svakom .. Zabludu o bitnim svojstvima treba razlikovati od odgovornosti za fizičke nedostatke. Zabluda o pravu je posledica nepoznavanja prava h. zabluda o ličnosti je pogrešna predstava o bitnim svojstvima lica sa kojim se zaključuje ugvor e.

Strana se našla u zabludi jer nije u pravnom prometu postupala sa pažnjom koja se od nje očekuje. 2. zabluda o svakoj drugoj okolnosti . onda je u izvinjavajudoj zabludi i može da zahteva poništenje. Posledice: . zabluda o kauzi ugovora Kada postji neka od ove 3 zablude postoji nesporazum (volje se uopšte nisu sjedinile.kada se prema običaju u prometu ili prema zajedničkoj nameri ugovornih strana smatra bitnm tako da strana koja je bila u zabludi ne bi zaključila ugovor da je znala za pravo stanje stvari d. bitne zablude u užem smislu: a. zabluda o bitnim svojstvima predmeta b. Strana koja je u zabludi ne može da traži poništenje: 1. zabluda o predmetu ugovora c. . ZOO pravi razliku izmedju 2 vrste zabluda: 1. Strana koja je u zabludi ima pravo da traži poništenje ugovora. 2.naknada štete – duguje strana koja je bila u zabludi. kada je druga strana spremna da ugovor izvrši onako kao što strana koja je u zabludi očekuje – kao da zablude nije ni bilo. Pravo na zahtevanje poništenja ističe godinu dana od dana saznanja za zabludu odnosno 3 godine od dana zaključenja ugovora. zabluda o motivu kod ugovora bez naknade Posledica zablude u užem smislu je relativna ništavost odnosno rušljivost ugovora. zablude prepreke: a.restitutio – povradaj u predjašnje stanje . Posledica postojanja nesporazuma je apsolutna ništavost ugovora – nepostojanje ugovora. kada se nalazi u neizvinjavajudoj zabludi.konkretnom slučaju utvrdi da li je neka zabluda bitna ili nebitna. prošle su jedna mimo drugu). Ako se nalazi u suprotnoj situaciji. Plada štetu zbog nepoverenja u ugovor – negativni ugovorni interes! Ovo je izuzetak od pravila da kod rušljivosti pravo na naknadu ima strana na čijoj je strani razlog rušljivosti. zabluda oličnosti – ako je ugovor inutitu persone c. kada je ona sama skrivila zabludu tj. zabluda o prirodi ugovora b.

postoji u dva slučaja: 1. prevara ne postoji.PREVARA . PRETNJA Pretnja je moralna ili psihička prinuda oja se sastoji u tome što jedna strana ili neko trede lice izazove opravdan strah kod druge ugovorne strane da bi druga ugovorna strana pristala da zaključi ugovor. Da bi pretnja proizvela dejstva. kod ugovora sa naknadom – prevara dovodi do poništenja samo ako je saugovornik prevarene strane znao ili je prema prilikama mogao znati za toda je njegov saugovornik u zabludi. kada jedna strana ili neko tredi izazove zabludu kod druge ugovorne strane u nameri da jenavede na zaključenje ugovora 2.naknada štete (poverilac naknade štete je žrtva prevare!) Ako je prevaru izvršilo neko trede lice pravi se razlika: 1. odnosno 3 godine od dana zaključenja ugovora. Pretnja je razlog za poništenje zbog relativne ništavosti! Rokovi su godinu dana i tri godine! ( subjektivni i objektivni). namera da se na taj način utiče na drugu stranu da zaključi ugovor. potrebno je da strah bude opravdan – kada se iz okolnosti slučaja . Posledice poništenja su: . ugovor je rušljiv.restitutio . Ako je ugovor sastavljen uz prisustvo prevare. Rokovi za tužbu su godinu dana od saznanja za prevaru. Svaka prevara utiče na ugovor čak i ako se zabluda u kojoj se našla jedna strana nije bitna. Kod prevare uvek postoje dve namere: 1. Ako nema jedne od ove dve namere. kod dobročinih ugovora – prevara od strane tredeg uvek dovodi do poništenja ugovora 2. kada jedna strana održava u zabludi drugu ugovornu stranu u nameri da je navede na zaključenje ugovora Prevara drugačije utiče na ugovor u odnosu na zabludu. namera da se saugovornik dovede i održi u zabludi 2.

predmet ugovora nema samostalnu i sopstvenu egzistenciju 2.u ZOO se kauza naziva osnov .opšti bitni uslov za nastanak ugovora . Mora da postoji svest o kauzi. razlog. Mogude je da predmet ugovora bude dopušten. Pavni osnov derivativnog sticanja je pravni posao. KAUZA I ANIMUS CONTRAHENDI Animus contrahendi je namera jednog lica da izjavom svoje volje zaključi ugovor i preuzme dejstva tog ugovora na sebe. a kauza nedopuštena i obrnuto. . KAUZA .obaveza alimentacije). Kauza je osnov osnova pravnog posla. Po Antidu – Zakon može biti osnov i po derivativnom sticanju (pr. Činjenje i nečinjenje su neposredni predmet obligacije. Kauza se razlikuje od titulusa jer ona objašnjava zašto postoji sam pravni osnov. U suprotnom ne postoji ni pravno relevantna animus contrahendi. Strah nije opravdan ako pretnja nije protivpravna (ako se preti nečim što je dopušteno). telo ili neko drugo značajno dobro druge ugovorne strane ili njemu bliskog lica.causare – pobuda. Ovo stanovište je prihvadeno u našem pravu. a posredni predmet ugovora. Ovo stanovište ima za posledicu da se uslovi za postojanje i dopuštenost predmeta cene posebno u odnosu na postojanje i dopuštenost kauze.zaključuje da je ozbiljnom opasnošdu ugrožen život.razlog obvezivanja (pravno značenje) Kauza i drugi slični instituti KAUZA I PREDMET UGOVORA I kauza i predmet ugovora su 2 opštebitna elementa za postojanje ugovora. Kauza prethodi animus contrahendi-ju. Zakon se smatra pravnim osnovom originarnog sticanja. predmet se odvaja od pojma kauze – predmet ugovora je isto što i predmet pravnog posla odnosno isto što i predmet obligacije. KAUZA I TITULUS Titulus je pravni osnov prenosa jednog prava derivativnim putem iz imovine jednog lica u imovinu drugog lica. Postoje 2 stanovišta: 1. uzrok (vanpravno značenje) .

Kauzu ne poznaju sva prava (nemačko pravo. Svaka strana je morala da se obaveže dvema odvojenim stipulacijama. locatio condutio. bez obzira gde se ona dešava mora da ima svoj uzrok. societas. Teorije o kauzi koje su se javile do prve polovine XVIII veka se nazivaju : 1. ISTORIJA KAUZE U rimskom pravu. a druga posledica prve. Kod realnih ugovora. razlog obvezivanja je bila forma.u promeni postojedeg subj. jedna strana se obavezuje zato što se druga strana obezuje prema njoj. U dvostrano obezujudim ugovorima. ugovor se zaključuje tako što jedna strana . Promena koja se dešava u pravu je promena u postojedem poretku subjektivnog prava. Tada je nastala teorija o kauzi. Postalo je nejasno zbog čega se ugovorn strane obavezuju (do sada je to bila forma).u nastanku subj. prava. Praktični je u tome što zakon traži osnov tj. 2. utvrdjivanje pojma kauze je bitno da bi se utvrdilo da li kauza postoji samo u ugovorima ili postoji i u drugim pravnim poslovima. Postoji praktični i teorijski razlog za ovo tvrdjenje: 1. Mora se znati šta je osnov. Jedna strana je bila obavezna prema drugoj zbog toga što je u naročitoj formi rekla zakletvu kojom je božanstvu obedala da de nešto učiniti! Forma je obavezivala.KAUZA-KAUZALITET-UZROČNOST. Sa teorijske tačke gledišta.ali nisu kauza. prava Sredstva za ostvarivanje promene u subj. KLASIČNE TEORIJE O KAUZI Začetnik ove teorije je Francuz. prava .u prestanku subj. . pravima su pravni poslovi. Osnovna postavka teorije je da je kauza razlog obvezivanja koji je isti u svim ugovorima iste vrste. prava . postavlja se pravilo da iz usmenog sporazuma nastaje obligacija. kauzu za nastanak ugovora.ius civile – svečane reči na odredjenom mestu su stvarale obavezu da se to izvrši. Neki ugovori su se mogli zaključivati i usmeno (emptio venditio. Uzrok promene je kauza pravnog posla.odnos izmedju dve pojave od kojih je prva uzrok druge.Republika – forma postaje jednostavnija. Kod kauzaliteta postoji princip da svaka promena. Ispoljava se : .XVIII vek – dolazi do preokreta – umesto praila da ugovor obavezuje kada je reč data u odredjenoj formi. . englesko pravo) ved poznaju ustanove koje su nalik na kauzu. kauza je bitna jer se u pogledu stvaranja jedinstvenog prava EU postavilo pitanje da li je kauza institut koji postoji u svim pravima ili je lokalnog karaktera. Doma. mandatum) . Na planu medj. Dovoljna je samo jedna stipulacija.

kauza je animus donandi. subjektivne teorije (shvatanja) o kauzi B. on smatra da u dvostranim ugovorima kauza obaveze jedne strane nije samo u prestaciji druge strane negou srazmernoj prestaciji. Ako je predmet nemogud. Teorija kauze je logički nemoguda. D. ali je u izvesnom smislu modifikovao i dopunio teoriju. Od polovine XIX veka nastaju brojne teorije u pravnoj nauci koje su pokušale da objasne razlog obvezivanja. Iz nepoštene kauze ne može da nastane ugovor. Nemogude je da se kauza i dejstvo ugovora rode istovremeno. postavio je oborivu pretpostavku da u svakom ugovoru postoji kauza. predmet kritike je bilo shvatanje da je kauza animus donandi i intentio liberalis. Sve se mogu podeliti u tri grupe: A. C. Po Antidu. kauza je interes koji se hode ostvariti. mešovita shvatanja o kauzi . kauza je intentio liberalis – namera da se drugome učini besplatna korist. Po Portalisu. Portalis je najviše doprineo teoriji o kauzi.preda drugoj strani odredjenu stvar. Teoretičar Potije je imao osnovne postavke iste kao i Doma. Kod ugovora o poklonu. Kod dobročinih ugovora. U dobročinim ugovrima. Na onome ko tvrdi da nema kauze leži teret dokazivanja da to dokaže. Kauza druge strane je što je ona primila odredjenu stvar (u tome što joj je predata stvar). Pojam kauze je nepotreban u pravu i sve ono što se postiže kauzom može da se postigne predmetom. Nemogude je redi da je kauza obeva jedne strane u stvari obaveza druge. Kod oproštaja duga. Teorija je istorijski netačna jer se zasniva na pojmu kauze koji je u rimskom pravu imao drugo značenje. Oni su sastavni deo namere za zaključenje ugovora i pogrešno je izdvojiti ih iz nje. kauza ne postoji pa nema potrebe govoriti o kauzi kada se govori o postojanju/nepostojanju predmeta ugovora. SAVREMENE TEORIJE O KAUZI One obuhvataju shvatanja koja imaju različite pristupe problemu. 2. zahtev da kauza u ugovoru mora biti moralna i poštena. Predaja stvari je akt kojim se ugovor zaključuje i to ne može biti kauza. kauza ima psihološki izgled. objektivna shvatanja o kauzi C. B. Pored toga. Pojam kauze kod realnih ugovora je pogrešno postavljen i pogrešno izveden. Dodao je: 1. TEORIJA NEGACIJE KAUZE A. Te teorije (do polovine XX veka) se nazivaju 3. Kao reakcija na klasičnu teoriju se javila: 2. Pitanje kauze se vezuje sa sferu zaključenja ugovora.

C. nema kauze u ugovoru ako obaveza druge strane nije zasnovana jer nema svoj predmet. Pravo moraju da interesuju samo pravni ciljevi. Kauza postoji uvek kada su obaveze ugovornih strana ekvivalentne.A. Prema drugom stanovištu – kauza je odluka poklonodavca da ne traži ekonomski ekvivalent za svoje davanje. zastupa ga Kapitan. Polazi od shvatanja da je kauza razlog obvezivanja. Prema njemu. 2. zastupa ga Mori. Ogleda se u smanjenju imovine jednog lica. On teži da u svom shvatanju kauze objedini subjektivne i objektivne momente. Subjektivni treba da bude onaj ekvivalent koji je željen. nema obaveze jedne strane ako druga strana nije izvršila svoju obavezu. Pravni cilj ima i svoju materijalnu realizaciju – ona je objektivni momenat i preko tog momenta se ova teorija vezuje za dominu teoriju: . a to je cilj kome ugovorne strane teže. Kauza je pravni cilj koji ugovorne strane žele da postignu. Prema jednom stanovištu – kod ugovora o poklonu kauza je u negativnom ekonomskom efektu. kauza je mogla da postoji i kada je predmet propao. kauza je željeni ekvivalent. I dalje je postojao problem kako dokazati odlučujudu pobudu. Njegovo stanovište je objektivno-subjektivno. Zbog toga je ova teorija ubrzo korigovana stanovištem da nije bilo koja pobuda kauza ved samo odlučujuda pobuda – ona koja je neposredno predhodila donošenju odluke da se zaključi ugovor. a po neoklasičnoj ne ako obaveza nije nastala. Problem je što je nedosledna pri objašnjenju kauze kod dobročinih ugovora. Po klasičnoj teoriji. kauza je pobuda – motiv za zaključenje ugovora. 2. kauza je ekonomski ekvivalent koji vaka strana u dvostrano obaveznom ugovoru dobija od druge strane. Subjektivna shvatanja o kauzi – rodonačelnik subjektivnih shvatanja-Vinšaid Po ovom shvatanju. B. (NEOKLASIČNE TEORIJE – polazi od osnovnih postavki klasične teorije o kauzi). Problem je što pobude za zaključenje mogu biti različite. To je subjektivni momenat u pojmu kauze. u onome što se od druge strane dobija. Objektivni se vidi u ekvivalentu. Objektivna shvatanja o kauzi – Andrija Gams Po ovom shvatanju. Mešovita shvatanja o kauzi – najnovije teorije iz prve polovine XX veka Ove teorije se mogu podeliti na 2 shvatanja: 1. Taj cilj ne može biti ekonomski ili psihološki.Domina kauza = obaveza druge strane . Ova teorija je prihvadena u ZOO. . Pravni cilj je pravni efekat koji se postiže ugovorom.Kapitanova kauza = izvršenje obaveze druge strane Ova modifikacija proizvodi dve pravne posledice: 1. Kauza ima psihološki izgled.

Kauza kod dobročinih ugovora ima čisto psihološki izgled. Kauza je animus donandi kod poklona i intentio liberalis kod drugih dobročinih ugovora. Kapitanova teorija je značajna i zbog toga što postavlja odnos izmedju kauze i motiva. Kada su ostali motivi (ne i onaj koji je pravni cilj) bili nedopušteni u jednom teretnom pravnom poslu bili odlučujudi za jednu stranu, a druga ugovorna strana je znala za to, takav motiv ulazi u pojam kauze i čini čitavu kauzu nedopuštenom. Zbog toga de i ugovor biti ništav. Kada se radi o dobročinim ugovorima, motiv ulazi u sastav kauze i ako dr. strana nije znala da je nedopušten. KAUZA U ZOO - prihvadena je Kapitanova teorija - regulasana u 3 člana ZOO 51, 52, 53 - čl. 51. stav 1 Svaka ugovorna obaveza mora imati dopušten osnov. Stav 2 Osnov je nedopušten ako je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima. - Stav 3 Pretpostavlja se da obaveza ima osnov iako nije izražen.

Ugovori kod kojih kauza nije vidljiva - APSTRAKTNI UGOVORI –imaju kauzu, ali ona nije vidno izražena tako da je zbog toga nepoznata tredim licima. Ugovornim stranam je poznato šta je kauza. KAUZALNI UGOVORI – kauza je vidno izražena I ona je poznata kako ugovornim stranama, tako I tredim licima. Značaj razlikovanja se pkazuje u slučaju spora. U kauzalnom ugovoru poverilac mora da dokaže ugovor iz koga proizilazi njegovo potraživanje. Kod apstraktnih ugovora,poverilac ne mora da dokazuje postojanje ugovora. Pretpostavlja se da je dug priznat na osnovu nekog ugovora, ali dužnik bi mogao da ospori postojanje kauze. Da se ne bi desilo da se dužnik lako oslobadja obaveze, zakon uvodi poretpostavku da osnov postoji I kada nije izražen. Kod apstraktnih ugovora, ova pretpostavka teret dokazivanja prebacuje na dužnika. Kod dvostrano obaveznih ugovora u našem pravu, kauza obaveze jednoe strane je izvršenje obaveze druge srane. Pobude za zaključenje ugovora ne utiču na njegovu punovažnost izuzev ako je pobuda jedne ugovorne strane bila nedopuštna, a druga ugovorna strana je za to znala. Kada se izvrše obaveze – kauza nestaje – više se ne može tražiti dalje izvršenje. Kod dobročinih ugovora kauza je animus donandi I intentio liberalis. Pobude ulaze u pojam kauze. Zbog nedopuštene pobude je nedopuštena čitava kauza. Kad jedna strana izvrši obavezu, kauza svamim tim ne prestaje. I dalje postoji pravo da npr. poklonodavac očekuje blagodarnost od poklonoprimca I zbog toga ugovor može biti raskinut. Kod realnih ugovora kauza obaveze jedne strane se ogleda u tome što je ta strana nešto primila od druge strane. U našem pravu, realni ugovori ne postoje. Tradicionalni realni su regulisani kao konsensualni. Nastaju saglasnošdu volja. Jedini realni koji još uvek postoji je ugovor o kapari. Zaključuje se predajom

kapare . U privrednom pravu izuzetak je kod ugovora o prevozu robe.

ODSUSTVO, PRIVIDNOST I NEDOPUŠTENOST KAUZE Slučajevi odsustva kauze su vrlo retki. Odsustvo kauze postoji kada je obaveza nastala s' obzirom na bududi osnov koji se nije ostvario, koji više nije mogud ili je kasnije otpao. Pr.. priznanje duga unapredpre nego što je dug nastao. Prividnost kauze – prividna kauza se javlja u nekoliko oblika: 1. putativna – kada obe ugovorne strane imaju pogrešnu predstavu o tome da kauza postoji. Postoji obostrana zabluda o kauzi. 2. fiktivna – kauza koja ne postoji, ali se stvara privid pred tredim licima da kauza postoji. Prodavac iz fiktivnog ugovora može da traži nazad ono što je dao. 3. simulovana – ugovorne strane zaključuju jedan ugovor, ali stvaraju privid da su zaključile neki drugi ugovor. Posledica je da de važiti onaj ugovor koji je stvarno zaključen, a ne onaj koji je predstavljen.

Nedopuštena kauza – pre ZOO postojala u sudskoj praksi.

PREDMET UGOVORA - četvrti opštebitni uslov - pitanje predmeta manje diskutabilno od pitanja kauze - kauza se dobija odgovorom na pitanje zašto ugovor obavezuje - predmet se dobija odgovorom na pitanje na šta ugovor obavezuje Predmet ugovora je isto što i predmet obligacije: činjenje i nečinjenje. Predmet ugovora nije isto što i objekt ugovora. Svaki ugovor ima predmet, ali objekt imaju samo ugovori koji glase na predaju stvari. Neki ugovori imaju dva predmeta (dvostrano obavezni ugovori). Nasuprot njima stjoje jednostrano obavezni sa jednim predmetom. Da bi ugovor nastao, predmet mora da ima odredjene kvalitete. Da bude odredjen, mogud i dopušten. ODREDJENOST PREDMETA –na 2 načina: 1. neposredno 2. posredno Ugovorne strane po pravilu predmet odredjuju neposredno. Posredan način može biti dvostruk. Strane mogu u ugovoru navesti podatke na osnovu koga de se odrediti predmet ugovora. Takodje, strane mogu

predvideti da de predmet ugovora odrediti neko trede lice. Trede lice savesno i pošteno odredjuje predmet ugovora u odredjenom roku. Ako lice to ne učini, smatrade se da ugovor nije nastao. Kod ugovora o prodaji postoje posebna pravila: 1. Odredjivanje cene kod ugovora u privredi ZOO u čl. 25. stav 2 Ugovori u privredi su, u smislu ovog zakona, ugovori koje preduzeda i druga pravna lica koja obavljaju privrednu delatnost, kao i imaoci radnji i drugi pojedinci koji u vidu registrovanog zanimanja obavljaju neku privrednu delatnost zaključuju među sobom u obavljanju delatnosti koje sačinjavaju predmete njihovog poslovanja ili su u vezi sa tim delatnostima. Važi pravilo da ako cena nije odredjena niti ugovor ima dovoljno podataka za odredjivanje cene – takav ugovor nede biti ništav ved je kupac dužan da plati cenu koju je prodavac redovno npladivao u trenutku zaključenja, a u nedostatku te cene, bide obavezan da plati razumnu cenu. Čl. 462 ZOO stav 3, Pod razumnom cenom smatra se tekuda cena u vreme zaključenja ugovora, a ako se ona ne može utvrditi onda cena koju utvrđuje sud prema okolnostima slučaja.

2. Odredjivanje cne prepušteno tredom licu Ako trede lice nede ili ne može da odredi cenu, a ugovorne strane se ne slože nakandno niti ugovor raskinu, smatrade se da je ugovorena razumna cena. Čl. 465, stav 2 ZOO 3. Odredjivanje cne prepušteno na volju jednog ugovornika Važi pravilo da je takva odredba nepunovažna i smatrade se kao da cena nije ugovorena. Tada kupac duguje cenu kao u slučaju kada ona nije odredjena. Ugovor u privredi može ostati na snazi i kupac plada cenu koju je inače pladao ili razumnu cenu – čl. 466 ZOO Kada je predmet ugovora predaja stvari, važe dva pravila: 1. Individualno odredjena stvar – da bi se smatralo da je predmet ugovora dovoljno odredjen, ugvovor mora sadržati podatke kojima se otklanja svaka neizvesnost izmedju ugovornih strana šta je predmet ugovora. 2. Stvari odredjene po rodu – potrebno je da bude odredjena vrsta i količinia stvari. Ako nistu odredjeni smatrade se da ugovor nije nastao. Ne mora biti odredjen kvalitet i tada se smatra da je ugovoren srednji

. Predmet obaveze je nedopušten ako je protivan prinudnim propisima. javnom poretku ili dobrim običajima. 48 ZOO Ugovor zaključen pod odložnim uslovom ili rokom punovažan je ako je predmet obaveze koji je u početku bio nemogud postao mogud pre ostvarenja uslova ili isteka roka. ova nemogudnost je pravno irelevantna.kvalitet stvari. mogud ili dopušten je apsolutna ništavost. objektivnu – ugovor nede nastati i ova nemogudnost je pravno relevantna b. Naknadna nemogudnost ne utiče na nastanak nego na prestanak ugovora. Početna. subjektivnu – nastaje ugovor uprkos subjektivnoj nemogudnosti.Ugovori koji bi imali za predmet budude nasledstvo ili fideikomis bi bili nedopušteni. DOPUŠTENOST PREDMETA Čl. Naknadna. zabrana zaključenja ugovora o nasledjivanju ili fideikomisarne supstitucije. 49 ZOO. Sud na ništavost pazi po službenoj dužnosti. Predmet zabranjen normama gradjanskog prava – primer u ZON-u. inicijalna b. eksploziv/ Predmet je suprotan javnom poretku . Na ništavost se može pozvati svako rpavno zainteresovano lice. Predmet ugovora mora biti mogud u momentu zaključenja ugovora. Nemogudnost može biti i: a. Materijalna nemogudnost se deli na : a. subsekventna Da bi ugovor nastao potrebno je da ne postoji inicjalna nemogudnost.ne može biti predmet ugovora izvršenje radnje koja predstavlja krivično delo. Čl. MOGUDNOST PREDMETA Ugovora nema ako njegov predmet nije faktički mogud. Pravne posledice ugovora čiji predmet nije odredjen. Predmet je suprotan prinudnim propisima kada pojedini propisi izričito zabranjuju da odredjene stvari budu predmt prometa /otrov.

Do tada je psotojala zabrana sticanja prava svojine preko zakonskog maksimuma. POSEBNI BITNI USLOVI ZA NASTANAK UGOVORA Traže se za nastanak samo nekih ugovora – kada to predviti Zakon ili kada je to predvidjeno voljom ugovornih strana.U tim izuzecima je zakonom predvidjeno da ugovor mora biti zaključen u odredjenoj formi. U odredjenim slučajevima je moguda konverzija. Danas se kontroliše pladanje poreza – država. opšteusvojenim znacima i konkludentnim radnjama/ . Kod pismenih ugovora. postoji neizvesnost i ne mogu se osloniti ni na svedoke. propisujudi formu za neke ugovore ostvaruje kontrolu nad pladanjem poreza na promet apsolutnih prava. Kada je ugovor zaključen pismeno. ali i dalje postoji. PODELA FORME – prema 3 kriterijuma: . Dobijaju vreme dase raspitaju o pravu koje dobijaju iz ugovora. Kupac ne može da upiše pravno na nepokretnosti u katastar pre nego što plati porez na promet. usmeno. Pravo na pozivanje na ništavost ne zastareva. Dokazna funkcija forme. Danas ima nekoliko funkcija: 1.zakonom bitan uslov . takva neizvesnost ne postoji. Zaštita privatnih interesa ugovornih stana. Propisujudi formu za ugovor o prometu nepokretnosti se ostvarivala kontrola da li neko stiče imovinu preko zakonskog maksimuma. forma ih tera na upoznavanje sa konsekvencama ugovora i na razmišljanje o ugovoru. do kada traje ugovor. Volja se može izraziti pismeno. dovoljno je da postoji prosta usmena saglasnost.Ne mogu se knvalidirati. ta zabrana ne postoji pa je ova funkcija izgubila na značaju. Naročito je ova tendencija za zaštitiom izražena kod dobročinih ugovora. FORMA . Kod teretnih ugovora je drugačije jer postoji jednakost uzajamnih davanja. okolnosti mogu biti nejasne za ugovorne strane.od principa konsensualizma postoje izuzeci. ali ugovorom može svoju obavezu preneti na kupca (što se u praksi najčešde i dešava). 2. Svrha forme – propisuje se iz različitih razloga.rečima. uvek de ugovorne strane modi da ponude dokaz u sadržini ugovora – čak i ako dodje do sudskog spora. Po pravilu. Zaštita javnih interesa. Kod usmenih ugovora sedanje na ugovor bledi istranke mogu zaboraviti na šta su se obavezale. 3. porez na promet plada prodavac.unapred predvidjen oblik u kome se izražava saglasnost volja ugovornih strana . Bila je dominantna svrha forme do 70ih godina. Kada se ugovor zaključi usmeno. Od 70ih godina . Jedno vreme je ova funkcija je bila na prvom mestu.u našem pravu važi princip konsensualizma /za nastanak ugovora nije neophodna forma. gestovima.

3. Forma i formalnosti publiciteta Formalnosti publiciteta su zakonom propisane mere koje služe za zaštitu tredih savesnih lica – upis prava svojine u zmljišne knjige /kada se radi o nepokretnostima/. tj. a nema je. Odobrenje ima karakter izjave volje. realnu formu . lica pod starateljstvom..prema dejstvu a.prema izvoru nastanka a. forma jeste. dokaznu – ad probationem . 2. Ako bude dato. Kada je propisana. ugovor stvara obaveze za ugovorne strane. svečanu – ad solemnitatem b. formu javne isprave c. Forma i odobrenje za zaključenje ugovora Forma je oblik kroz kji se izražava saglasnost volja i uslov za nastanak ugovora. Ako pravo svojine nije upisano u zemljišne knjige.prema načinu ispoljavanja a. ugovor ne nastaje. Odobrenje ima značaj odložnog uslova za nastanak ugovornih dejstava jer ugovor nede proizvesti obaveze dok odobrenje ne bude dato. zakonsku formu b. Odobrenje je izjava volje lica ili akt državnog organa kojim se izražava saglasnost za zaključenje ugovora. punovažno je nastao – formalnosti publiciteta nisu uslov za nastanak ili dejstva ugovora. Forma i fiskalne formalnosti Fiskalne formalnosti su mere propisane zakonom u cilju potvrdjivanja da su izvršene odredjene . U našem pravu je potrebno ograničeno poslovno sposobnom licu ili maloletnom licu odobrenje za zaključenje ugovora od strane roditelja odnosno staratelja. bitnu. pismenu formu b. Ima karakter službene radnje kada se daje zakonskom zastupniku ukoliko zaključuju ugovor kojim raspolažu imovinom maloletnika. ugovornu formu RAZLIKOVANJE FORME I SLIČNIH PRAVNIH INSTITUTA 1. ugovor proizvodi pravna dejstva. Odobrenje nije uslov za nastanak ugovora – može nastati i bez njega.

finansijske obaveze u vezi sa ugovorom (registracija ugovora ili pečadenje ugovora). Imaju značaj sa stanovišta izvršenja finansijskih propisa ili obaveza, ali nemaju značaj za nastanak ugovora.

VRSTE FORME PISMENA FORMA

- sastoji se iz 2 elementa: 1. tekst izjave 2. potpis Ova dva elementa su bitna za potraživanje forme. TEKST IZJAVE može sastaviti: a. bilo koja ugovorna strana b. obe ugovorne strane c. trede lice - nije bitna podloga na kojoj se tekst piše - tekst izjave može biti napisan rukom, mehaničkim sredstvom, elektronskim sredstvima - broj primeraka nije značajan za punovažnost ugovora POTPIS – lični znak jednog lica koji se stavlja ispod teksta nekog dokumenta kojim neko potvrdjuje da je tvorac tog dokumenta ili da odobrava njegovu sadržinu. U gradjanskom pravu ima dvostruku funkciju: a. akt identifikacije volje jednog lica b. znak da je to lice izjavilo volju odredjene sadržine. - neophodno je da tekst izjave potpišu lica koja se ugovorom obavezuju - potpis mora da bude svojeručan (izuzetak samo kada neko ne zna da se potpiše i stavlja svoj rukoznak pred dva svedoka) - pravilo je da se potpis sastoji od imena i prezimena, ali je praksa otišla u drugom pravcu pa se u potpis unosi i titula, zanimanje, nadimak, pseudonim... Ipak, neophodno je da potpis sadrži dovoljno znakova da se pouzdano utvrdi ko je potpisnik ugovora - mesto stavljanja potpisa je po pravilu ispod teksta izjave jer važi pretpostavka de je istinito ono što se nalazi iznad potpisa, ali to nije neophodno. ZOO ne traži izričito da potpis bude na dnu teksta - za punovažnost pismene forme nije neophodan datum, ali je poželjan jer od tada ugovor proizvodi pravna dejstva i od tada počinju da teku izvesni rokovi - potpisi tredih lica (svedoka, lica koje je sastavilo ugovor...), nisu neophodna za punovažnost ugovora

Hiber FORMA JAVNE ISPRAVE - javna isprava – isprava koja potiče od državnog organa. Razlikovanje privatne i javne isprave – privatna je pismena izjava koju su sačinile stranke. Kod privatnih isprava je mogude dokazivati da ono što je u ispravi nije tačno i nema prioritet u odnosu na druge dokaze. Javna isprava je isprava u čijem nastanku učestvuje državni organ il drugi subjekt na koga su preneta javna ovlašdenja u kreiranju pismene ipsrave. Forma javne isprave je jedan od mogudih oblika da volja bude izražena. Vrsta forme po dejstvu: ad solemnitatem i ad probationem. Najčešde je javna isprava u formi ad solemnitatem. Zakon je predvidja da bi se štitio javni interes. Kod solemnizacije, javni organ daje privatnoj ispravi karakter javne isprave. Forma javne isprave ima posebni procesni – dokazni značaj i nezavisno od značaja za punovažnost ugovora. Javna isprava je (pismena) isprava koju sačinjava (izdaje, overava) nadležni organ. Oboriva pretpostavka je da je ono što je obuhvadeno javnom ispravom tačno, istinito. Izuzetno, može biti oboriva pretpostavka ili to postati protekom vremena tj. istekom odredjenih rokova. UGOVOR U FORMI JAVNE ISPRAVE Izajve volje su date uza sadejstvo državnog oragana koji im je u odredjenoj meri dao oblik ( pa od toga zavisi šta je obuhvadeno dejstvom javne isprave). Učešde državnog organa u formi javne isprave: a. OVERA POTPISA na privatnoj ispravi od strane državnog organa – potvrdjuje se da izjave volje potiču od strane lica naznačenih u ispravi – kod nas se naziva „legalizacija“ privatnih prava. b. SOLEMNIZACIJA privatne isprave podrazumeva da stranke sastave privatnu ispravu, a nadležni organ daje snagu javne isprave celom ugovoru (ne samo potpisima), potvrdjuje se da je sadržina ugovora zaista i izjava volje ugovornih strana. c. PUNA FORMA javne isprave – sačinjavanje ugovora od strane nadležnog organa na osnovu izjave volje ugovornih strana. Ceo ugovor je snadbeven snagom javne isprave. Kada državni organ solemnizira ugovor ili mu daje punu formu, može se desiti da je saglasnost volja

suprotna pravu ili moralu, i tada postoji razlika izmedju klauzula koje su: a. ništave – državni organ odbija da sačini tj. solemnizira ugovor b. rušljive – državni organ upozorava stranke da je takva klauzula potencijalna nevažnost takvog ugovora. Ako stranke ipak insistiraju na zaključenje ugovora sa takvom klauzulom, državni organ sačinjava ugovor uz napomenu da ih je upozorio.

Slučajevi zakonske forme javne isprave kod nas: 1. isključiva: promet nepokretnosti, naslednopravni ugovori, bračni ugovori 2. konkurentska: neke forme testamenta - forma javne isprave – i verodostojna isprava i izvršna isprava

VRSTE FORME: Vrste po poreklu, izvoru pravila o formu: a. zakonska forma – u zakonu predvidjeno da se ugovor propisuje u odredjenoj formi (ZOO ili drugi zakoni) b. ugovor(e)na forma – nstaje tao što se stranke u postupku zaljučenja ugovora sporazumeju da ugovor zaključe u odredjenoj formi. Vrste po dejstvu (značaju): a. ad solemnitatem – bitna forma, uslov za punovažnost ugovora. Moguda je konvalidacija kada ugovorne strane izvrše obavezu u celini ili pretežno i ako to nije protivno svrsi zbog koje je forma predvidjena (svrha može biti da štiti javni i privatni interes). b. ad probationem – dokazna forma. I u nedostatku forme, ugovor važi, ali se postojanje, sadržina, obim ugovornih obaveza mogu dokazivati samo formom. c. Ugovorna forma kojom se obezbedjuje prost dokaz o zaključenju i sadržini ugovora. Po ZOO, čl. 69, stav3: Ako su ugovorne strane predvidele posebnu formu samo da osiguraju dokaz svoga ugovora, ili da postignu što drugo, ugovor je zaključen kad je postignuta saglasnost o njegovoj sadržini, a za ugovarače je u isto vreme nastala obaveza da ugovoru daju predviđenu formu. Po čl. 70, stav 2 - Ugovor koji nije zaključen u ugovorenoj formi nema pravno dejstvo ukoliko su stranke punovažnost ugovora uslovile posebnom formom.

REALNA FORMA Realni ugovor se zaključuje predajom stvari, a druga strana prihvata obavezu da stvar vrati. Bivši realni su

Punovažnost istovremenih usmenig dopuna 3.ona nema za cilj nanošenje zla.sastoji se u oduzomanju ili ograničavanju nekog prava počinioca. Punovažnost istovremneih usmenih izmena 4. naknada stete-Djurdjevic predavanja NAKNADA ŠTETE Naknada štete je sadržina obaveze štetnika i istovremeno sankcija ya njegovu građansko pravnu odgovornost. ako te tačke nisu obuhvadene ugovorom (što se i podrazumeva) 3. Ona se razlikuje od sankcija za krivičnopravnu odgovornost-represija. a forma je propisana samo u interesu stranaka.ona ima za cilj popravljanje ili izravnavanje .pored onog što je uneto u pismeni sporazum.sada konsensualno realni ugovori i sastoje se iz 2 faze: 1. ako te tačke nisu u suprotnosti sa sadržinom ugovora 4.zakonska il ugovorna forma – važi samo ono što je u toj formi izraženo pa se postavljaju pitanja: 1.nanošelje zla počiniocu krivičnog dela. Forme raskida PUNOVAŽNOST ISTOVREMENIH USMENIH POGODBI . konsensualna – stvara obavezu da stvar bude predata 2.ako se njima olakšava ili smanjuje obaveza. Naknada štete nije represija. punovažnost nije suprotna cilju forme PUNOVAŽNOST ISTOVREMENIH IZMENA . Pošto važi pretpostavka potpunosti. obaveza druge strane da stvar vrati (nova saglasnost volja se postiže predajom. ako su u pitanju sporedne tačke 2. vradanjem stvari) PRETPOSTAVKA POTPUNOSTI ISPRAVE (FORME) . punovažnost istovremenih dopuna proizvodi pravno dejstvo: 1. stranke ugovore još nešto (usmeno). Punovažnost istovremenih usmenih pogodbi 2.

Njome se ne uspostavlja stanje stvari koje je postojaloa pre prouzrokovanja štete.povradaj stvari koja je oduzeta 3.prioritet ima uspostavljanje ranijeg stanja-austrisko pravo i naš ZOO Čl.Pitanje obima/visine/ obaveze naknade 1.NOVČANA NAKNADA-to je naknada vrednosti stvari koju je ona imala pre prouzrokovanja štete. ZOO: I.dok čeka na popravku. 1.ved se dozvoljava sudu da u svakom konkretnom slučaju utvrdi prioritet-švajcarsko pravo III. Ako uspostavljanje ranijeg stanja nije mogude.pa dok je na popravci vlasnik mora. Može biti izvrsena na tri načina: 1.Pitanje obima naknade-na koji način se šteta može nadoknaditi? a.ali to nije suština naknade.nemačko.sprečavanje njenog uvedanja.da iznajmi vozilo od nekog renta car preduzeda da bi obavljao poslove/ .unapred se ne utvrđuje koji oblik ima priorite.USPOSTAVLJANJE RANIJEG STANJA-sastoji se u tome što je odgovorno lice dužno da stvari oštedenog dovoede u ono stanje u mome su se nalazile pre prouzrokovanja štete.Francusko. Odnos izneđu ove dve vrste naknade: I.englesko pravo-prioritet ima naknada u novcu II. PRAVILA O NAKNADI IMOVINSKE ŠTETE II.popravka oštedene stvai-to je prioriteten oblik naknade u našem pravu b.štetnik je dužan da da naknadu u novcu.PRAVILA O NAKNADI NEIMOVIMSKE ŠTETE PRAVILA O NAKNADI IMOVINSKE ŠTETE Imovinska šteta-umanjenje nečije imovine.ved stanje jednake ili približno jednake vrednoti stvari koje je bilo pre prouzrokoavanja štete. 185 stav 1: Odgovorno lice dužno je uspostaviti stanje koje je bilo pre nego što je štete nastala.Pitanje obima naknade imovinske štete 2. Zove se još i NATURALNA RESTITUCIJA. /ako je stvar propala za koju se ne može dati druga stvar-umetnička slika/ Ako je uspostavljanje ranije stanja šteta ne uklanja u potpunosti onda se dosuđuje i naknada u novcu /u udesu automobil bude uništen.tako što de se oštedenom dati druga stvar iste vrste kao i stvar koja je oštedena 2.Naknada štete ima kao posredan cilj nanošenje štete.stanja u imovini oštedenog lica u odnosu na stanje koje je postojalo pre prouzrokovanja štete. Skica:povreda nekog zakonskog interesa Naknada imovinske štete ima za cilj da popravi ono što se desilo u imovinskim dobrima nekog lica.

mogude je i sa blažim stepenom krivice prouzrokovati vedu štetu i obrnuto. Čl. I.izuzeb kada okolnosti slučaja opravdavaju uspostavljanje ranijeg stanja! /malometnik razbije prozor.ima pravo sa zahteva da mu se naknada da u novcu. Skica:čl 153 Ako je šteta prouzrokovana omaškom.I po Skici se morala nakoknaditi potpuna šteta. Argumenti: 1. Postoji saglasnost u tome da: Visina naknade koju štetnik duguje ne može biti veda od veličine štete koju je prouzrokovao! Postoji razlika u tome da li štetnik ono što duguje može da bude manje od veličine štete.prema pravilima SGZ došlo bi se do toga da oštedeni priželjkuje da mu šteta bude pričinjena namerno.nego se mora uzeti u obzir i stepen krivice.pa bi onda i određivanje visine naknade bilo u rukama suda i njegove subjektivne ocene. 3.Ali to pravilo je dispozitivne prirode-oštedeni može svojom jednostranom voljom otkloniti primenu ovog pravila.bez obzira na zahtev oštedenog. Štetnik treba da nadoknadi celokupnu štetu bez obzira na stepen krivice.a otac mu je staklorezac/ Sud može sam.ako je šteta bila prouzrokovana namerno ili grubom nepažnjom.Pitanje obima/visine/ obaveze naknade-pitanje određivnaja visine obaveze štetnika.Prema SGZ visina naknade bila je jednaka veličini štete. Srpsko pravo je do II svetskog rata prihvatalo I rešenje.to je prepušteno sudu. 2. Pomak je bila SKICA.visina štete ne mora uvek odgovarati stepenu krivice.ali ako je šteta prouzrokovana omaškom.ako je šteta prouzrokvana tešim stepenom krivice štetnici treba više da odgovraju. .u sudskoj praksi.To je ustanovljeno u interesu oštedenog. Visina naknade uvek mora da odgovora veličini štete i na to nema nikakvog uticaja stepen krivice sa kojim je šteta prouzrokovana. 185 stav 4-sud de dosuditi oštedeniku nakandu u novcu kada on to zahteva. ZOO je prihvatio sistem potpune/integralne/naknade.ne postoje precizni kriterijumi za razlikovanje pojedinih stepena krivice. 4.Ako je šteta bila prouzrokovan običnom nepažnjom štetnik je bio dužan da nadoknadi samo stvarnu štetu /ideja distributivne pravde/ Štetnici koji su štetu prouzrokovao istim stepenom krivice treba isto da odgovaraju za njenu naknadu.koja se svakom mogla desiti.nije se morala nadoknaditi cela iznakla korist.visina naknade ne mora jednako da pogađa štetnike ako su različitog imovnog stanja. Definitivno je na pušten sisitem iz SGZ donošenjem ZOO.Uspostavljane ranijeg stanja je pravilo u našem pravu.sud može umeriti naknadu izmaklog dobitka. Posle II svetskog rata počinje da se odstupa od tih pravila. II.izravnavanje stanja. 2.ako je šteta prouzrokovana lakšim stepenom krivice štetnici treba blaže da odgovaraju. PRINCIP POTPUNE NAKNADE IMOVONSKE ŠTETE Cilj naknade imovinske štete je popravljanje. Visina naknade ne treba da zavisi samo od veličine štete.kako bi dobio vedu naknadu.dosuditi naknadu u novcu ako smatra da nije nužno da odgovorno lice uspostavlja ranije stanje-novina ZOO.

a zatim na osnovu opsega sud utvrđuje naknadu. 189 ZOO stav1.kada je stvar uništena ili oštedena krivičnim delom sa umišljajem. c. 2.kada je štetnik slabog imovnog stanja čl. da je štetnik prilikom prouzrokovanja štete na stvarima oštedenog postupao sa pažnjom koju poklanja svojim stvarima II.Oštedenik ima pravo kako na naknadu obične štete. Kako sud utvrđuje visinu štete? -na osnovu dokaza koje mu podnese sam oštedeni. Izmakla korist je bududa šteta-zbog toga se ona ne može cifarski dokazati od strane oštedenog. Uslovi: a. I.Sud mora sda vodi računa jedino da bude zaštiden interes oštedenog.sud može odrediti visinu naknade prema vrednosti stvari koju je ona imala za oštedenog-afekciona vrednost. Čl.tako i na naknadu izmakle dobiti.obim štete mora da dokaze oštedeni. 191 stav 1 – sud može. Prilikom odmeravanja visine naknade nema nikakav značaj stepen krivice.NAKNADA MANJA OD ŠTETE 1. .dosuditi naknadu u iznosu koji je potreban da se oštedenikova materijalna situacija dovede u ono stanje u kome bi se nalazila da nije bilo štetne radnje ili propuštanja. Od principa potpune naknade postoje odstupanja. Kada naknada može biti manja nego što iznoso šteta.Naknada treba u svemu da bude ekvivalentna šteti. Potrebno je da oštedeni nije tako slabog imovnog stanja da bi on bez potpune nakande ostao bez važnih dobara koja su mu neophodna za život.ali nije neophodna pravosnažna sudska odluka. Čl.Kada je štetnik prouzrokovao štetu radedi nešto na korist oštedenog. da štetnik nije prouzrokovao štetu ni namerno ni krajnjom nepažnjom b. da je štetnik takvog imovnog stanja da bi ga isplata celokupne naknade dovela u oskudicu.Opseg.NAKNADA VEDA OD ŠTETE Čl.vodedi računa o materijalnom stanju oštedenika.a oštetnik je slabog imovnog stanja.a njegov interes je da mu šteta bude nadoknađena u potpunosti. da je štetnik prouzrokovao štetu radedi nešto u korist oštedenog. 189 stav 4.bez nakande b.Oštedeni mora cifarski odrediti visinu štete-kada je u pitanju stvarna šteta.ali postoje i situacije kada naknada može da bude veda nego što iznosi šteta.ako ona nije prouzrokovana ni namerno ni krajnjom nepažnjom. Uslovi: a.osuditi odgovorno lice da isplati manju naknadu nego što iznosi štete. Uslov: -da je nečija stvar oštedena krivičnim delom sa umišljajem Sud de sačekati odluku krivičnog suda.190 ZOO-Sud de uzimajudi u obzir i okolnosti koje su nastupile posle prouzrokovanja štete.te bi naknadapotpuna dovela ga u oskudicu.

troškove za sanduk. 2.za ukop.za grobno mesto.ne čekajudi odluku suda-tada visina štete se nede utvrđivati prema momentu presuđenja.vrši se na osnovu sadašnjih činjenica koje su poznate s obzirom na budude okolnosti koje se predpostavljaju.momenat presuđenja.Naknada imovinske štete u slučaju smrti 2. U obzir dolaze 3 momenta: 1.Mana ovog rešenja je što ne vodi računa o tome da se veličina štete od momenta prouzrokovanja do pravosnažnog okončanja sudskog postupka o zahtevu oštedenog može povedati. Imovinska šteta može nastati i kao posledica nečije smrti.da bi se kasnije povedala i obrnuto. 3.za nadgrobni spomenik.troškovi sahrane-obuhvataju izdatke koji su učinjeni za prevoz posmrtnih ostataka.nego prema momentu kada je šteta otklonjenatada se zna tačno njena visina.troškovi posluženja.za održavanje groba.Naknada imovinske štete u sličaju telesne povrede i oštedenja stvari 1.za grobnu muziku.za sveštenika. U našoj sudskoj praksi postavljeno je pitanje da li štetnik treba da nadoknadi sve ove troškove?Dilema .odnosno momenat donošenja odluke suda-po ZOO-prema veličini štete u momentu donošenja pravosnažne odluke MOMENAT ODREĐIVANJA VISINE ŠTETE Različit MOMENAT DOSPELOSTI OBAVEZE NA NAKNADU ŠTETE -to je momenat kada je šteta proutrokovana /od tog momenta oštedeni može tužiti štetnika sudu/ Oštedeni podnese zahtev za naknadu štete pa sam nadoknadi štetu. Prema kom momentu se utvršuje visina naknade štete? Veličina štete se može menjati. Sud mora angažovati veštaka i na osnovu nalaza veštaka utvrditi koliko de u bududnosti biti veličina izmakle dobiti.telesne povrede ili oštedenja zdravlja 1.momenat podnošenja tužbe sudu-prihvaden je bio u SGZ-ovo rešenje je bolje od predhodnog. Može se desiti da vrednost tog dela u momentu presudjenja biti vedi nego što je bila u momentu otklanjanja štete-on ima pravo na zateznu kamatu.ali ne otklanja sve negativne posledice od momenta podnošenja tužbe do momenta pravosnažnosti.zbog toga što je u momentu otklanjanja štete on svoje nenovčano potraživanje pretvorio u novčano.U slučaju kad je šteta nastala kao posledica nečije smrti.nastaju 4 vrste troškova koje odgovorno lice mora da nadoknadi: a.čitulja.momenat prouzrokovanja štete-prihvaden je u austrijskom pravu.crnina.Sud utvrđuje izmakle koristi na osnovu sopstvene koristi.U jednom momentu može biti manja.

.nisu tražili za života.oni troškovi koji su učinjeni radi prestiža se ne računaju..troškovi dovoženja i odvoženja umrlog dok je bio u bolnici. Rodbina umrlog podiže spomenike različite veličine-da li treba nadoknaditi stvarne izdatke ili ih treba ograničiti.nego da bude prvo na lečenju i tada gubi zaraduštetnik je dužan da nadoknadi izgubljenu zaradu koju umrli nije ostvario dok je bio na lečenju.nabavka lekova. 3. Drugi troškovi u vezi sa lečenjem-troškovi puta koja su platila bliska lica da bi posedivala umrlog dok je bio u bolnici.periodičnost naknade 4.Prema stanovištu sudova u ograničenom obimu.kao i lica koja su po zakonu imalo pravo da zahtevaju izdržavanje od umrlog Imamo 3 kategorije lica koja imaju pravo na naknadu ovih troškova: 1.izgubljena zarada-mogude je da lice ne umre odmah.pod uslovom da su oni uobičajeni u mestu sahrane.ukupan iznos naknade nije unapred određen 3.oko toga da li treba isplatiti troškove oko nadgrobnog spomenika.supružnik. v. Na naknadu troškova sahrane imaju pravo lica koja po zakonu imaju pravo na pravičnu novčanu naknadu za duševne bolove usled smrti bliskog lica /dete.Pravo na nakandu ovih troškova imaju lica koja su stvarno učinila ove izdatke.lica koja je umrli redovno pomagao/lica koja nemaju subjektivno pravo da zehtevaju izržavanje.roditelji...ali koja je on pomagao materijalno dok je bio u životu/Štete koju ona trpe je povreda zakonitog interesa-svaki ozbiljan interes.troškovi lečenja i drugi troškovi u vezi sa lečenjem-naknada koja se plada za obavljanje lekarskih usluga..lica koja je umrli izdržavao/lica koja po zakonu imaju subjektivno pravo da zahtevaju izdržavanje od umrlog i koja su to pravo ostvarola dok je umrli bio u životu/ 2.Visina novčane rente se određuje s obzirom na okolnosti slučaja-imovno stanje.čiji iznos nije unapred određen u ukupnom iznosu koji se plada periodično u unapred određenom iznosu: Obeležja: 1ona se duguje uvek u novcu 2. Od 1970 god i proširene sednice Vrhovnog suda ZU i troškovi nadgrobnog spomenika se moraju nadoknaditi.lica koja za vreme života umrlog nisu ostvarila pravo na izdržavanje.porodično stanje..koji se može na odgovarajudi način imovinski izraziti..ali koja bi to pravo prema umrlom imala da je on ostao u životu/pravo roditelja od deteta ako su nesposobna za rad i nemaju sredstava za život. b. g. 1. 2..naknada štete koju trpe lica koja je umrli izdržava ili redovno pomagao.naknada troškova koje je umrli platio za boravak u sanatorijumu.zdravstveno stanje.za obavljenu hirušku intervenciju..visina izdržavanja koju bi oštedeni dobijao od poginulog da je ostao u životu-drugi kriterijum za .iznosi obroka su jednaki i unapred fiksirani Kako se određuje visina mesečnog obroka novčane rente? Visina novčane rente se odmerava s obzirom na sve okolnosti slučaja a ne može biti veda od onoga što bi oštedeni dobijao od poginulog da je ostao u životu.brada i sestre ako su živeli u zajednici sa oštedenim/..ako ti uslovi postoje i dalje oni mogu tražiti naknadu/ Pravo ovih lica nije izdržavanje ved pravo da zahtevaju naknadu štete zbog izgubljenog izdržavanja!!! Ova naknada se dosuđuje u novcu.

Zarada nezaposlenog lica-pravo na naknadu zarade usled nesposobnosti za rad jer je umanjen obim poslova čijim obavljanjem neko doprinosi sopstvenom domadinstvu.utvrđivanje visine novčane rente. Trajanje rente može biti određeno a može trajati i doživotno. Ugovor o delu sa nekim licem.koje se kao takvo ne može prenositi na druga lica ni poslovima INTER VIVIOS ni poslovima MORTIS CAUSA-ako su iznosi rente dospeli onda se oni mogu preneti drugom licu-sporazum mora biti pismen a njime se regulišu rokovi o isplati obroka u momentu dospelosti prava na novčanu rentu postalo imovinsko pravo jer su dospeli iznosi rente ušli u imovinu oštedenog sa kojima može slobodno raspolagati-isto tako i ako je pokrenut sudski postupak u kome je štetnik pravosnažno osuđen na isplatu dospelih a neispladenih obroka. Po pravilu. Student dok se nalazi na studijama nema pravo na naknadu za izgubljenom zaradom. 2. U sudskoj praksi naknadu štete pod tačkom 3 imaju kako zaposlena tako i nezaposlena lica.izgubljena zarada usled potpune ili delimične nesposobnosti za rad posle lečenja 4.oštedenja zdravlja.jedino što se ne nadoknađuje je zarada iz neke nedozvoljene delatnosti.umanjenja ili gubitka radne spospobnosti oštedenog lica.pa de taj iznos pomnožiti sa predpotavljenim periodom u kome bi postojali uslovi da lice koje je bilo izdržavano ili primalo redovnu pomod od umrlog.telesne povrede. Pravo na novčanu rentu je lično pravo oštedenog.troškovi lečenja i u vezi sa lečenjem 2.reta se određuje prema vremenu u kome postoje uslovi da bi oštedeni imao pravo da zahteva izdržavanje/onoliko koliko bi trajalo i samo izdržavanje/ Izuzetno može trajati i doživotno-kada bi izdržavanje bilo dosuđeno zbog nesposobnosti za rad i nedostatka sredstava za život poverioca izdržavanja. Ako dođe do promene okolnosti koje jesud imao u vidu štetnik i oštedeni mogu tražiti da se izmeni visina obroka koju je sud odredio-KLAUZULA REBUS SIC STANTIBUS.a ne u periodičnim davanjima-onda kada se ne pruži traženo obezbeđenje i drugi ozbiljni razlozi/odgovorno lice je strani državljanin/.od takvog iznosa izkapitalizirane rente koju de dosuditi oštedenom.Zarada zaposlenog lica je zarada koji zaposleni ostvaruje iz radnog odnosa tj. ZOO propisao je da se novčana renta dosuđuje i zbog gubitka zarade usled potpune ili delimične nesposobnosti za rad. Naknada imovinske štete u slučaju telesne povrede i oštedenja zdravlja 1.no to je zarada i koju to lice ostvaruje izvan radnog vremena po nekom drugom osnovu. na osnovu ugovora o radu .oštečeni može tražiti obezbeđenje za njegovo potraživanje-na primer:konstituisanje hitotekeOštedeni ima pravo da zahteva kapitaliziranje tj da se renta dosuđuje u celini u jednom ukupnom iznosu. Sud određuje koliki je iznos mesečne rente.troškovi usled povedanja potreba oštedenog-u oblicima novčane rente 5. .šteta ako su za njegovo dalje napredovanje uništene ili smanjene mogudnosti Izgubljena zarada jednaka razlici između zarade koju bi oštedeni ostvario i naknade za bolovanje koju dobija.izgubljena zarada oštedenog za vreme lečenja 3.ali ovo pravo stiče od momenta kada bi prema svojim ličnim sposobnostima i drugim okolnostima počeo da stiče zaradu.npr.kao i zarada koji bi ostvario radom samom sebi/prihodi koje zaposleni ostvaruje radedi na svojoj imovini/.

2.povlačenje izjave ili šta drugo čime se postiže svrha naknade štete.Uspostavljanje ranijeg stanja-u najvedem broju slučajeva nije mogude. uslovi da bi štetnik odgvarao: 1. Njen cilj je satisfakcija-zadovoljenje. oštedeni treba sa iskoristi novčanu naknadu kako bi pribavio neko drugo dobro. II.navodi koji se iznose su neistiniti 2. PRAVILA O NAKANDI NEIMOVINSKE ŠTETE Ima 2 oblika: 1.Naknada imovinske štete izazvane povredom časti i širenja neistinitih navoda Čl. povlačenje izjave kojom je povreda učinjena Sud može na zahtev oštedenog da odredi nešto drugo čime se potiže svrha naknade. 198 stav 2-naknada štete izazvana neistinitim navodima-može se pretrpeti i imovinska štete.Novčana naknada Čl 200 ZOO Novčana naknada neimovinske štete nije reparacija. 198 stav 1-naknada štete nastale povredom časti-omalovažavanje nekog lica može da dođe i do imovinske štete ukoliko to lice ne zaključi određeni ugovor/javlja se kao izgubljena dobit/-lice koje je takvu izjavu dalo nadoknađuje i imovinsku štetu.Uspostavljanje ranijeg stanja 2. Objavljuje se presuda čime se pravosnažno opovrgavaju tvrdnje iznete izjavama štetnika koje vređaju čast ili ugled nekog lica na trošak štetnika.novčana naknada prema tome nije . objavljivanje ispravke na trošak štetnika b. Povlačenje izjave-naknadna izjava samog štetnika kojom on opovrgava navode o nekom licu koje je izrekao /izneo/ u svojoj prethodnoj izjavi-efikasniji način uspostavljanja ranijeg stanja-ne može se u potpunosti uspostaviti ranije stanje.onaj koje iznosio neistinite navode zna da su ti navodi neistiniti Štetnik odgovara za svaki stepen krivice-ako je nešto saopšteno iz obične nepažnje. Čl. Čl. Tri načina: a. 199 u slučaju povrede prava ličnosti sud može narediti na trošak štetnika objavljivanje presude odnosno ispravku.Novčana naknada 1. Objavljivanje demantija tj ispravke neistinite informacije o oštedenom kojom je povređen ugled ili čast oštedenog-izjava oštedenika kojom on sam opovrgava neistinite tvrdnje. odgvara se za štetu. objavljivanje presude na trošak štetnika b.

časti.privrženost.Skica je priznala pravo na novčanu naknadu neimovinske štete . Sudovi ovu odredbu razumeju tako što se daje naknada samo za znatniju strah i bol. Čl. Visina novčane naknade de biti veda ukoliko je bol više intenzivan i traje duže vreme ali i obrnuto.smrti bliskog lica.naručito o veličini i trajanju bola i straha .s obzirom na težinu krivice i težinu pričinjene štete.ZOO ne daje pravo na novčanu naknadu neimovinske štete ne daje je uvek. 1. Konstantinovid-prvi put u našem pravu predviđena je mogodnost da se i za neimovinsku štetu može dati novčana naknada. Novčana naknada za duševne bolove u slučaju smrti ili teškog invaliditeta bliskog lica.Nije nikada postao zakon.a to su oni koji su dužeg trjanja i intenzitete.psihičke bolove i strah ne treba davati novčanu naknadu.po široj osnovi od ZOO-sud je mogao nezavisno od naknade imovinske štete.odanost.slobode i u nekim posebnim sličajevima/obljuba/.ali je imao jak uticaj na sudove.povreda ugleda.Stankovid. a. One mogu biti povređene na 2 načina.tako što lice koje volimo izgubi život 2.ved samo u posebnim slučajevima.cilju kome služi novčana naknada/satisfakcija/kao i da se njome ne pogoduje težnjama koje su protivne njenoj prirodi i društvenoj svrsi.ljubav koje gajimo prema nekom licu.ukoliko je to osnovano. duševne bolove-samo onaj koji je proistekao iz umanjenja životne aktivnosti. . Za razliku od Skice.odnosno lice koje je postalo težak invalid -posredna žrtva-drugo lice koje trpi duševni bol usled smrti ili teškog invaliditeta žrtve. za strah. 201 ZOO -duguje se zbog povrede afekcije prema nekom bliskom licu -afekcije-su naklonost.po ZOO neograničneno . Smrt jednog lica prouzrokuje duševen bolove svima koji su osedali prema njemu neku vrstu afekcije.tako što lice koje volimo postane težak invalid Usled ovih povreda uvek imamo 2 žrtva -neposredno lice koje je umrlo.u sudskoj praksi samo strah za sebe/ sopstveni život sopstvenu telesni integritet/ Da bi sud dao novčanu naknadu zakon mu nalaže da vodi računa o dve stvari -okolnosti slučaja.o značaju povređenog dobra.novčana naknada za duševne bolove usled smrti.nikada poptuna-pravična novčana naknada-ona nikada ne može da otkloni sve posledice prouzrokovanja štete -novčana naknada se može dosuditi samo za fizičke bolove. Ne trpe sva lica štetu istog intenziteta Monografija“Novčana naknada neimovinske štete“ prof. To bi moglo dovesti do ekonomskog uništenja štetnika.jer bi ona služila bogadenju.kada bi morao svima njima nadoknaditi štetu.1951 donet je Nacrt zakona o naknadi štete-prof.kao i u njenom odsustvu dosuditi određenom licu svotu novca za pretrpljenu neimovinsku štetu.Sva lica čije su afekcije povređene usled smrti ne mogu imati pravo na novčanu naknadu. Ranije se smatralo da za fizičke. naruženosti.

Još jedan slučaj u ZOO-pravo na novčanu naknadu zbog duševnih bolova ima i lice koje je žrtva nekog krivičnog dela protiv dostojanstva ili morala. vanbračni drug.bračni drug 2. Do donošenja ZOO. Naknada budude štete . roditelji -uvek. ZOO-priznaje bliskim licima pravo na novčanu naknadu za njihove duševne bolove. Skica-da pravo na novčanu naknadu usled smrti imaju članovi uže porodice umrlog lica.zato što su izloženi prizoru patnje koje trpi neposredna žrtva.bračni drug.navedeno na obljubu ZOO je zadržao ovaj slučaj-čl 202 Razlika je u tome što po ZOO pravo na naknadu ima svako lice. ZOO-delimično je prihvatio rešenje iz Skice -pravo na novčanu naknadu imaju članovi uže porodice: 1.ali i 4. Neposredna žrtva trpi duševne bolove.vanbračni drug-da je postojala trajnija vanbračna zajednica Ova lica imaju pravo na novčanu naknadu samo ako sud nađe da okolnosti slučaja.lukavstvom. intenzitet i trajanje povrede/bolova/ to nalažu.brada i sestre-da su sa umrlim živeli u trajnoj zajednici života 5.naknada neimovinske štete usled invaliditeta žrtve koja je preživela ali je povređena visokim stepenom invaliditeta. b. 2.visine i trajanja bola. ovo pravilo zavisi od okolnosti slučaja.odnosno bez ispunjavanja dodatnih uslova.-da to pravo bude priznato samo onim licima koja trpe ozbiljnu imovinsku štetu-najbliži srodnici i bračni drug-uvek.stepen telesne povrede – samo ona telesna povreda.deca 3.posrednim žrtva nije bilo priznato pravo na novčanu naknadu za duševne bolove u slučaju teškog invaliditeta.koja je dovela do naročito teškog invaliditeta.pod uslovom da postoji trajnija zajednica života.ali duševne bolove trpe i druga lica-članovi njegove uže porodice. nadređenosti.jačina.odnosom podređenosti.krug lica koja imaju pravo na naknadu-deca. Pravo na novčanu naknadu u posebnim slučajevima SGZ-ženskom licu koje je prinudom.ali i ostala lica koja trpe duševni bol zbog povrede afekcije ali samo ako dokažu da trpe dovoljno ozbiljnu imovinsku štetu.a ne samo žensko lice. Dva ograničenja: 1.roditelji. I ovde.Ovo pravo nemaju brada i sestre.daje pravo na naknadu.

zbog toga zakon ne sme postavljati bilo koja ograničenja slobodi volje. -ovi principi su ugrađeni u francusku Deklaraciju o pravima čoveka i građanina. Stvarno pravo. Volja čoveka je neprikosnovena i suverena i ona stvara pravo.u principu slobode zaveštanja Obligaciono pravo. delo u kojem je teorija autonomije volje kompletno utemeljena je delo Žan Žak Ruso-a „Teorija društvenog ugovora“ .. Ova teorija je ubrzo bila prihvadena u Francuskoj i predstavlja inspiraciju građanske revolucije. NAČELO AUTONOMIJE VOLJE 2. Zakon postoji da bi volji obezbedio pravnu snagu.jedino pravo koje se može suprostaviti subjektivnom građanskom pravu. Pravo ne proizilazi iz zakona ved individualne volje čoveka.pre svega na planu ličnog prava gde znači da svakom licu pripadaju određena lična prava kroz koja se izražava sloboda njegove ličnosti. -subjektivno građansko pravo-pravo iz neposredne čovekove volje -božansko pravu. „Kritika čistog uma“ i „Osnovi metafizike morala“ Teorija autonomije volje je primenjena u svim oblastima građanskog prava.individualna volja koja zajedno sa voljom drugog lica sklapa ugovor je osnovna funkcija svake države. On je dalje na planu etike.autonomija volje izražava se u principu slobode ugovaranja . Neka su opštija od drugih u smislu da ostala proizilaze iz tih opštih.koje tada ima 1 god.Sud de na zahtev oštedenog lica dosuditi nakandu i za bududu štetu. -najopštija su : 1.moralne filozofije razvio princip teorije autonomije volje. ne može u momentu smrti trpeti duševni bol. Predavanja 2011. U Nemačkoj fiilozofiji najvedi zagovornik je bio Kant.-Pravo deteta kome je otac poginuo u sabradajnoj nesredi. Hugo Grocijus je ove osnovne postulate izložio u svom delu „ O pravu rata i mira“ 1625.ali može trpeti štetu u nakom kasnijem periodu kada stekne psihičku i emocionalnu zrelost. OSNOVNA NAČELA ZOO Nalazi se čitav niz načela ali nemaju sva isti značaj.ako je po redovnom toku stvari izvesno da de ona trajati i u bududnosti-ZOO.NAČELO SAVESNOSTI I POŠTENJA NAČELO AUTONOMIJE VOLJE:filozofsko načelo koje kaže da je individualna čovekova volja iznad zakona.izražena u principu neograničenog prava svojine Nasledno pravo.

Ako su prestacije nejednake postoji narušavanje principa . 2. Autonomija volje ističe pojedinca i njegovu volju.opšta norma obligacionog prava -treba shvatiti da su one opšteg karaktera u odnosu na sve druge norme.znači da se od normi može odstupiti voljom učesnika u obligacionom odnosu. 4. 2. 3.a načelu savesnosti i poštenja ističe značaj interesa zajednice odnosno društva i daje prednost tim interesima. Savesnost i poštenje je vrlo teško definisati: biti savestan.načelo ravnopravnosti strana u obligacionom odnosu .Sloboda ugovaranja je pravo svakog lica da odluči da li de da zaključi ugovor ili ne.jednakih vrednosti ugovornih davanja između stranaka -postoji u dvostranim ugovorima i u skladu sa tim ono što daje jedna strana mora biti jednako vredno. Volja po ovom načelu mora biti pokorena opštim moralnim principima i zakonu.suprotnost autonomiji volje. NAČELO SAVESNOSTI I POŠTENJA.s kime de da zaključi i u saglasnosti sa drugim licem uredi sadržinu ugovora. Ni u jednom od ovih grana prava sloboda nije neograničena. -ograničena sloboda da se zaključi neki drugi ugovor (pravo preče kupovine) -ograničena i sloboda da se uredi sadržina u nekim situacijama tako što zakon propisuje sadržinu ugovora ili u pojedinim slučajevima u ugovora u prodaji propisuje maksimalnu cenu za određene proizvode. Iz načela autonomije volje izvode se 4 uža načela: 1. Iz oba ova načela poizilaze neka uža. U obligacionom pravu je ograničena sloboda da se odluči da li de se ugovor zaključiti (ugovor o osiguranju od odgovornosti za štetu prouzrokovanu tredim licima).načelo zabrane zloupotrebe prava -zabranjeno je poveriocu u obligacionom odnosu da svoja prava izvršava suprotno cilju zbog koga je ono zakonom ustanovljeno ili priznato. ne činiti ništa što je nedolično i nečasno.svaki učesnik u obligacionom odnosu ima jednaka prava kao drugi učesnik u obligacionomodnosu i jedna strana ne može imati više prava.načelo opštosti i dispozitivnosti normi obligacionog prava .Načelo o zabrani stvaranja i iskorišdavanja monopolskog položaja na tržistu -zabranjeni su ugovori na osnovu kojih bi jedan privredni subjekt stvorio za sebe dominantan položaj u odnosu na drugog učesnika na tržištu.raditi nešto po svojoj savesti biti pošten.Načelo konsenzualizma -ugovori nastaju prostom sagasnošdu volja -nije potrebno ispunjenje zakonom predviđene bilo koje forme -dovoljno je da se usmeno izjasne saglasnosti da nastane ugovor Iz načela savesnosti i poštenja proizilaze: 1.načelo ekvivalencije. -dispozitivnost.biti moralno ispravan.

trenutne obligacije . 1.načelo određene pažnje u izvršavanju obaveza i ostvarivanju prava 6. solidarne 3. S obzirom na množinu predmeta.individualizovane i generičke 2. obligacije cilja i sredstva 2. Prema trajanju: 1.-strana na čiju štetu je to načelo povređeno ima pravo određeno posebnim pravilima (time se štiti princip ekvivalencije) .novčane i nenovčane 2.načelo postupanja u skladu sa dobrim poslovnim običajima PODELE OBLIGACIJA 1.fakultativne i kumulativne 4.S obzirom na predmet: 1.načelo zabrane prouzrokovanja štete -svako je dužan da se suzdržava od postupaka kojima se drugom nanosi šteta 4. alternativne. pozitivne i negativne obligacije 3.deljive i nedeljive 2.ta pravila su propisana u posebnoj glavi ZOO „dvostrani ugovori“ .načelo o dužnostima ispunjavanja obaveza iz zakonom propisanih izvora obligacija 5. S obzirom na množinu subjekata: 1.to su slededa pravila: a) pravila o odgovornosti prenosioca za fizičke nedostatke b) pravila o odgovornosti prenosioca za pravne nedostatke c) pravila o prekomernim oštedenjia d) pravilao zelenaškom ugovoru đ) pravila o izmeni ugovora zbog promenjenih okolnosti e) pravila o monetarnom nominalizmu 3.

Dužnik i poverilac prilikom ugovaranja ugovaraju da de platiti onu vrstu novca koja je njihova unutrašnja vrednost.su one koje glase na predaju određene sume novca.postoji korelacija poverioca -dužnika 2. Prema kauzi: 1. Može se desiti da se unutrašnja vrednost novca smanji tako da dođe do depresijacije novca.i ne mogu imati mogudnost prinudnog izvršenja 6. trajne 5.nemaju sankciju.iz prouzrokovanja štete.o prodaji.ako se vrši na ruke ovaj izuzetak ne važi). Prema sankciji: 1. Nenovčane. lične i nelične Novčane obligacije.glase na predaju neke druge stvari ili na određeno činjenje ili nečinjenje Novčane obligacije u životu najčešde nastaju iz: 1. Postoje 2 izuzetka kada predmet ispunjenja može biti i strani novac: 1. Kod trajnih obligacija može dodi do nesklada unutrašnje i nominalne vrednosti. Predmet novčane obaveze: novac i to ne svaki novac ved onaj koji se nalazi u važedem opticaju. Novčana obaveza može da glasi i na strani novac ukoliko je u optcaju u nekoj drugoj državi. Novac treba razlikovati od novca kao predmeta ispunjenja obaveze.kauzalne i apstraktne 2. unutrašnju (kupovnu).zakupa) 2.javno obedanje nagrade.koja se određuje po zakonima tržišta prema odnosu ponude i tražnje 2.potpune obligacije. prirodne. isplata cene kod ugovora o prodaji koji za predmet ima nepokretnost (ako se isplata vrši sa deviznog računa kupca na devizni račun prodavca.o delu). Nastaje i iz drugih izvora obligacija: poslovodstvo bez naloga. kod pladanja zakupnine kod ugovora o zakupu nepokretnosti (zakupnina može biti ispladena u stranom novcu ako se vrši sa deviznog računa zakupca na devizni račun zakupodavca) Dve strane mogu da ugovore i stranu valutu međutim ukoliko dođe do spora isplata koja je ugovorena u stranoj valuti ne može se tražiti u toj valuti ved u dinarima i to prema kursu din.ugovora (obaveza pladanja cene. Kod novčanih obaveza za razliku od nenovčanih postavlja se problem utvrđivanja njene visine: Novac ima dve vrednosti: 1. civilne.2. 2. nominalnu vrednost.a može se desiti i suprotno da se . Predmet ispunjenja obaveze mora biti domadi novac. U momentu kad nastaje obligacija odnos unutrašnje i nominalne vrednosti se poklapa.ug.obligacije koje nastaju na osnovu ugovora i obligacije koje nastaju na osnovu zakona 3. Nenovčane obligacije su brojnije (ug.određuje država što je onaj iznos koji je određen brojkama na novčanici odnosno kovanom novcu.

u praksi se pribegava ugovornim obezbeđivanju klauzula kojim se obezbeđuje usklađivanje nominalne i unutrašnje vrednosti novca. Taj indeks može biti različit i tu postoji potpuna sloboda poverioca i dužnika njegovog ugovaranja.indeksna klauzula.odredba u ugovoru koji zaključuje poverilac i dužnik.klizna skala. Sredstva ugovornog valorizma: 1. 2.stopa rasta cene određenog proizvoda) -kad je ugovorena ovakva klauzula daje pravo poveriocu nove obaveze da zahteva od dužnika da mu isplati onu sumu novca koja je obračunata prema dogovorenom indeksu. ovde je indeks zapravo porast troškova rada cene materijala na određenom tržištu u određenom vremenu.a to su ugovor o delu. U svim pravilima su prihvadene dve teorije. 3. . shvatanje o monetarnom valorizmu. Ako je došlo do promene unutrašnje vrednosti novca onda dužnik treba da plati vedu sumu novca-nominalnu. devizna klauzula.je odredba u ugovoru na osnovu koje poverilac i dužnik utvrđuju da de se visina novčane obaveze u dinarima odrediti na osnovu kursa dinara prema određenoj stranoj valuti.dužnik treba da isplati onu sumu novca na koju njegova obaveza glasi. Klauzule. Kada dođe do nesklada postavlja se pitanje kojoj vrednosti dati prednost: -dvostruko shvatanje: 1. 4.dužnik treba da isplatii onu sumu novca koja odgovara unutrašnjoj vrednosti novca. (ovde se ugovara da de se visina naknade koja jedna strana duguje nakon obavljenog posla zavisiti od cene materijala i cene rada i drugih elemenata koji utiču na troškove proizvodnje).shvatanje o monetarnom nominalizmu.kako bi se ove dve vrednosti uskladile 2..je jedna varijanta indeksne klauzule i obično se ugovara kod ugovora u kojima se jedna strana obavezuje da izradi i isporuči određene predmete drugoj ugovornoj strani .na osnovu koje oni utvrđuju da de se visina novčane obaveze revalorizovati prema određenom indeksu.najčešde prema kursu dinara u odnosu na evro. bez obzira što je u međuvremenu došlo do promene u unutrašnjoj vrednosti. razlozi su pravna sigurnost i princip savesnosti i poštenja.vrednost novca poveda. Pored valorizacije na osnovu ugovora mogude je dodi u našem pravu i do valorizacije na osnovu sudske odluke. (npr. Postoje pravila koja omogudavaju sudu da pod uslovima predviđenim u tim pravilima svojom odlikom valorizuju novčanu obavezu tako što de visinu novčane obaveze uskladiti sa promenama u unutrašnju vrednost novca..odredba ugovora između dužnika i poverioca na osnovu koje odlučuju da de se visina novčane sume utvrditi prema vrednosti određene količine zlata na dan isplate. Stopa rasta prosečne plate.zlatna klauzula. odnosno ugovor izveden iz ugovora o delu-ugovor o građenju.

1.pravila o raskidanju ili izmenama ugovora zbog promenjenih okolnosti . Ako isplata u pošti nije dogovorena ved samoinicijativno onda se .boravištu poverioca u času ispunjenja. Plada se u fiksnom iznosu koji utvrđuje sud u presudi. Ako on to odbije čini neopozvano i pada u poverilačku docnju. onda ukoliko je takva isporuka ugovorena smatra se da je dužnik ispunio obavezu kad uplati novac.kad se ispalata vrši preko pošte.onda dužnik nema pravo da zahteva od poverioca da primi ispunjenje koje mu on nudi.na ruke 2.pravilo o promenama iznosa naknade štete u obliku novčane rente -novčana renta je jedna vrsta novčane naknade štete koju štetnik duguje u slučaju kada je oštedenom prouzrokovao štetu smrdu. ako se ne može ispuniti na osnovu posebnog propisa onda se određuje na osnovu svrhe. Ako je u interesu dužnika. s tim što je dužan da o tome obavesti poverioca i da pazi da to ne bude u nevreme. Ako mesto ispunjenja nije ugovorom određen onda kod novčanih obligacija važi pravilo da se ispunjavaju u prebialištu. prirode obaveze i ostale okolnosti koje su postojale u momentu nastanka. . Dužnik je dužan da donese sumu koju duguje.onda dužnik obavezu ima pravo da ispuni pre roka. Mogudnost ispunjenja obaveze pre roka: opšte pravilo: moraju se ispuniti u momentu koji je određen dogovorom ili posebnim pravilima koji važe za pojedine imenovane ugovore.a koje otežavaju izvršenje ugovorne obaveze ili onemogudavaju ostvarenje svrhe. -nenovčane obaveze – vodi se računa da li je rok ugovoren u interesu dužnika ili poverioca.a poverilac dužnost da primi ispunjenje. 3.boravišta odnosno sedišta dužnika.sud može da iznos rente uveda na zahtev oštedenog kako bi njena suma bila usklađena sa promenama u untrašnjoj vrednosti novca.banke ili druge finansijske organizacije kod koje poverilac novčane obaveze ima otvoren račun.(bilo novčana ili nenovčana) utvrđuje poverilac i dužnik na osnovu ugovora.karakteristika novčane rente je u tome što se ona plada oštedenom mesečno i u jednom periodu a najkasnije do njegove smrti.sud je ovlašden da na zahtev jedne ugovorne strane u dvostranom ugovoru izmeni pojedine ugovorne odredbe ako se posle zaključenja ugovora pojave okolnosti koje ugovorne strane u tom momentu nisu mogle da predvide.ako se isplata ne vrši na ruke ved preko tredeg lica. Ako je rok ugovoren u interesu poverioca. . Nenovčane-važi pravilo da je to mesto prebivališta.onda se smatra da je novčana obaveza ispunjena kada banka poverioca dobije novčanu doznaku u korist poverioca ili virman (nalog) od stane dužnika banke da izvrši isplatu u korist poveriočevog računa. 2. Poverilac nede pasti u poverilačku docnju ako odbije da primi isunjenje.telesnom povredom ili oštedenjem zdravlja. Razlika novčane i nenovčane obaveze. novčane obaveze se mogu ispuniti pre roka što znači da dužnik ima pravo da ispuni obavezu.ako je ugovoren rok u njegovom interesu Kad se smatra da je ispunio obavezu: 1.razlike novčane i nenovčane obaveze se ogledaju u pogledu mesta izvršenja Mesto ispunjenja.

Zavod za statistiku utvrđuje ovu stopu. Ukoliko bi ugovorili takva odreba bi bila apsolutno ništava. .kamata koja se duguje isključivo za novčane obaveze.je ona koja se utvrđuje ugovorom između poverioca i dužnika.15 ZOO). Sloboda ugovaranja ne može biti široko postavljena zbog toga što ugovaranje kamate može biti izvor zelenašenja. Ona se duguje po pravilu uz novčane obaveze.a sudovi rešavajudi sporove za isplatu preterano visoke kamate primenjuju pravilo o ekvivalenciji uzajamnih davanja (čl. Poverilac i dužnik ne mogu ugovoriti visinu zatezne kamata ugovorom. fiksni. Može se desiti da se ugovori kamata ali ne i visina. U obligacionom pravu kamata je sporedna obaveza dužnika i može biti Ugovorna Zakonska ili zatezna Ugovorna kamata.je stopa rasta cene na malo u određenom mesecu. Kad se radi o odnosima privrednih subjekata ZOO je postavio pravilo da de se najveda visina ugovorne kamate odrediti posebnim zakonom(koji nije donet).0. Visina zatezne kamata se utvrđuje isključivo zakonom. Poverilac može iskoristiti potrebu dužnika za novcem da bi za sebe ugovorio kamatu koja ne odgovara tržišnoj vrednosti novca.ovaj iznos predstavlja nakanadu štete koju je poverilac pretrpeo 2.smatra da je obaveza izvršena onda kada pošta isplati poveriocu iznos koji je dužnik uplatio. KAMATA Za novčane i nenovčane obaveze vezuje se kamata. ali može biti ugovorena i za nenovčanu obavezu koja glasi na predaju stvari određenih po rodu. Zatezna kamata. U ovom slučaju dužnik de biti dužan da isplati kamatu koju banka plada na štedne uloge po viđenju.na predaju koja glasi još na predaju određenih zamenljivih stvari). U ZOO je visina stope ugovorne kamate u odnosima između pojedinaca utvrđena na gornji iznos koji odgovara visini kamatne stope koju banka plada na štedne uloge po viđenju. promenljivi.kamata se može ugovoriti i kod nenovčanog zajma. Zakon kojim je određena visina stope zatazne kamate se zove Zakon o visini stope zatezne kamate. Duguje se samo od momenta kada dužnik dođe u docnju za ispunjenje svoje obaveze ( a to je prvog narednog dana od roka kad je trebao da ispuni obavezu). Duguje se samo u novcu za razliku od ugovorne koja se može dugovati i u drugim nekim zamenjljivim stvarima.5% . Visina kamate utvrđuje se ugovorom poverioca i dužnika ali sloboda ugovaranja visine ugovorne kamate je bitno ograničena. -kamatna stopa po ovom zakonu sastoji se iz dva dela: 1. (npr. Po pravnoj prirodi ugovorna kamata je nakanada koju dužnik plada poveriocu za kamatu koju je imao od upotrebe njegovog novca ili neke zamenljivih stvari. Duguje se od momenta kad je nastala obaveza pa do momenta njenog ispunjenja.

Pravna priroda zatezne kamate: nije naknada za upotrebnu vrednost novca ved je pretpostavljena naknada štete(ona je sankcija za dužnika). Ako je pluralistička obligacija deljiva onda je pravilo da se obligacija deli među dužnicima i to na jednake delove. Uslovi za isplatu te naknade moraju biti dokazani da je pretrpeo štetu.na iznos zatezne kamate počinje da teče kamata od momenta kada je poverilac podneo u sudu zahtev za njenu isporuku.a ne bude ispladen.Deljive obligacije. Najčešde su one koje glase na predaju stvari određene po rodu (novčane obligacije).na jednoj ili drugoj strani samo jedno lice. . i ako tom podelom ceo predmet ne gubi ništa od svoje vrednosti.nedeljive 1.da postoji uzročna veza (krivica dužnika ne mora da se dokazuje jer se pretpostavlja). O BLIGACIJE SA VIŠE DUŽNIKA ILI POVERIOCA Na poverilačkoj strani ili dužničkoj u obligaciji može da bude više lica. Ako nije ugovoreno drugačije odnosno ako u pluralističkim obligacijama ima više poverilaca onda .u bankarsim poslovima. Takve obligacije se nazivaju pluralističke. Pretpostavljena je zbog toga što poverilac ne mora da pokazuje da je zaista pretrpeo štetu. S obzirom na to kako ova lica duguju odnosno potražuju mogu se podeliti na : 1.Konačna visina se utvrđuje tako što se iznos glavnog novčanog duga prvo uveda za stopu rasta cena na malo u određenom mesecu. b. Dualističke.tj.a ako je obligacija pluralistička onda pitanje da li je predmet deljiv ima veliki značaj.da na taj iznos teče kamata.solidarne 3.)zatezne. bankarskim ugovorima ne važi pravilo zabrane napladivanja kamate na kamatu.deljive 2.ne može se ugovoriti kada kamata dospe na isplatu. Kada u jednoj dualističkoj obligaciji postoji deljiv predmet onda se tu ne postavljaju nikakvi pravni problemi. Često se takva kamata naziva procesna kamata.5 % Anatocizam (kamata na kamatu). postoje izuzeci i kod ugovorne i kod zatezne kamate a.)ugovorne.a to znači čiji se predmet može podeliti i ispuniti u više delova koji imaju isto svojstvo kao ceo predmet. a zatim se tako uvedani iznos pomnoži sa fiksnom stopom od 0.mogude je da poverilac i dužnik dogovore da de se stopa ugovorne kamate povedati ukoliko dužnik ne ispati kamatu u momentu kad dospe.su one obligacije čiji je predmet deljiv. Ako je šteta koju je pretrpeo veda od iznosa koji dobija od iznosa zatezne kamate on ima pravo da zahteva i naknadu takve štete-pravo na potpunu naknadu.

jedan za sve“. 2. Svaki dužnik odgovara poveriocu za celu obavezu i poverilac može od svakog dužnika zahtevati ispunjenje obaveze sve dok ne bude ispladena u celini. 3.kao npr. Kada jedan dužnik ispuni poveriocu dug u celini onda se obligacija gasi i svi dužnici se oslobađaju obaveze (3 lica od poverioca pozajmila 30000 evra.su pluralističke obligacije koje takođe imaju deljiv predmet. Pasivne solidarne obligacije-su obligacije kod kojh na strani dužnika ima više lica.se potraživanje deli na onoliko delova koliko ima poverilaca i ukoliko nije ustanovljena drugačija podela onda se potraživanje deli na jednake delove.pluralističke obligacije koje imaju deljiv predmet.odnosno svaki poverilac bi mogao potraživati samo svoj deo potraživanja. Ako dužnik dođe u docnju prema jednom poveriocu onda samo on ima prava koja mu pripadaju a ne i drugi poverilac. Dužnici u pasivnoj solidarnoj obligaciji se uzajmno zastupaju. Karakteristike zajedničkih obligacija: dug.posledica docnje utiče samo na njega.a ne u delovima. da predstavlja celinu za sebe i ima svoju samostalnost. Kod aktivnih zajedničkih obligacija ako jedan poverilac naplati svoje potraživanje. Svi dužnici predstavljaju jednog subjekta obligacija i zbog toga se kaže da duguju „svi za jednog. Tada ZOO uvodi pretpostavku o njihovoj solidarnosti. Do takvih promena dolazi zato što zakon uređuje ili zato što je solidarnost ustanovljena pravnim poslom. Na osnovu takvog ugovora zajmodavac ima pravo da traži od svakog dužnika da ispuni dug u celini).ali tako da svaki deo bude zaseban.poverilac koji nije uspeo da naplati svoje potraživanje ne može da zahteva od prvog da mu ustupi svoj deo napladen od potraživanja. Ali to ne važi za sve pravne radnje ( jedne radnje mogu biti štetne za drugog. Ako taj dužnik dođe u docnju. Kada jedan od ove trojice ispuni obavezu obligacija se gasi. Odnosi se na slučaj kada u ugovorima u privredi na dužničkoj strani ima više lica. Poverilac ima pravo da izvrši izbor dužnika od kojeg de zahtevati ispunjenje obaveze.posledica dužničke docnje. Prekid zastarelosti prema jednom dužniku ne prekida zastarelost prema drugom.a drugi to ne uspe. Uprkos tome što je predmet deljiv u solidarnim obligacijama predmet se duguje i potražuje u celini. odnosno potraživanje se deli među dužnicima odnosno poveriocima.i u ugovoru o zajmu predvideli pasivnu solidarnost između zajmoprimaca.a na strani poverioca samo jedan. 1.a obaveza deljiva.aktivne-ako na poverilačkoj strani ima više lica 2. Ne moraju se svi dužnici obavezati pod jednim rokom.Solidarne obligacije.Zajedničke obligacije. 1. Dužnik odnosno poverilac nema pravo da zahteva ispunjenje obaveze kod onog kojem rok nije dospeo.(poverilac može zahtevati ispunjenje duga u celini).njegov dug prema poveriocu se gasi i on ne odgovara za deo duga koji pada na drugog dužnika. Pravne radnje koje preuzme jedan solidarni dužnik prostire se i na ostale solidarne dužnike.pasivne-ako na dužničkoj strani ima više lica. Od ovog pravila postoji izuzetak koji važi kod ugovora u privredi. Njihov predmet bi se mogao podeliti i svaki dužnik mogao bi ispuniti samo svoj deo. Kod pasivnih zajedničkih obligacija ako jedan dužnik ispuni svoj deo duga. Rok dospelosti prema jednom ne mora biti rok dospelosti za drugog.a ako izabrani dužnik ne ispuni obavezu onda se on može obratiti i ostalim dužnicima i tako redom dok ne postigne potpuno namirenje. Zato se ovo pravilo odnosi na .

pasivna solidarnost). „dužnici se obavezuju svi za jednog jedan za sve“ itd.kapara.duguje svaki za svoj deo. Stvarna sredstva obezbeđenja (hipoteka. ZOO kaže i da kada ima više jemaca. U ZOO postoji čitav niz pravila koje uvode solidarnost među dužnicima.odustanica). U pravu su predviđena sredstva kojim se prilikom nastanka obaveze čvršde uređuje poveriočevo potraživanje. Nastanak pasivne solidarnosti: kad ima više dužnika u deljivoj obavezi.ogleda se u tome što poverilac ima pravo da zahteva isplatu duga od bilo kog dužnika. 2.ugovor 2. Izvori pasivne solidarnosti su: 1. Pasivna solidarnost podrazumeva da se više dužnika obavezuje prema poveriocu. Ogleda se u tome što predstavlja najjače sredstvo ličnog obezbeđenja poveriočevog potraživanja. Zatim npr. Solidarnost je ustanovljena i u čitavom nizu drugih zakona: Zakon o nasleđivanju (ugovaranje za dugove ostavioca).je izvor pasivne solidarnosti kada poverilac i dužnici izričito ugovore da dužnici poveriocu duguju solidarno. jemstvo. Pored prigovora ovih svaki dužnik može poveriocu da istakne lične prigovore koji se tiču odnosa samo tog dužnika koji je tražio ispunjenje te obaveze ili poverioca.rušljiv). Zajedničko je što se još jedno lice obavezuje. Dejstva pasivne solidarnosti:treba razlikovati dve vrste pravnih dejstava: 1.ona je i supsidijerna. Pod ličnim prigovorima treba podrazumevati prigovore koji se tiču lilčnosti dužnika(npr.ali obaveza svakog dužnika je obaveza istog reda(nije supsidijerna). Značaj pasivnih solidarnih obligacija: veliki je značaj. Razlika je bitna: jemstvo je akcesorna obaveza zbog toga što prati sudbinu glavne obaveze. 2 vrste sredstava: 1.zastareo.oni duguju poveriocu solidarno. da je on poslovno nesposoban). zakon 1. dejstvo između poverioca i dužnika 2. Zajedničko svim sredstvima da poverilac stiče stvarno pravo na dužnikovoj stvari iz čije vrednosti de se modi naplatiti. Solidarni dužnik od koga je poverilac tražio ispunjenje obaveze može da istakne svaki prigovor koji potiče iz same obligacije. On može da tuži svakog dužnika dok njegovo potraživanje ne bude namireno u celini.duguju nadoknadu štete solidarno“. Oni to mogu učiniti upotrebom različitih izraza „dužnici se obavezuju solidarno“. Ona sredstva kod kojih se sam dužnik jače obavezuje ili kod kojih se uz dužnika obavezujujoš neka druga lica prema poveriocu (ugovorna kamata.radnje koje su solidarne za ostale dužnike). Porodični zakon (odgovornost roditelja za štetu koju pričini dete). Ako poverilac padne u poverilačku docnju prema jednom solidarnom dužniku onda to deluje prema ostalim dužnicima. „ukoliko više lica prouzrokuju štetu jednom licu.dejstvo između samih dužnika 1.ugovor.ručna zaloga. Solidarnost se ne pretpostavlja ved mora ugovorom biti izričito ugovoreno ili zakonom naređena.da je prigovor apsolutno ništav. 2.(npr.zakon-ako solidarnost nije izridito ugovorena može se desiti da bude zakonom naređena.registrovana zaloga na pokretnim stvarima.Dejstva između poverioca i dužnika.kod ugovora u privredi duguje se solidarno. Poverilac je obezbeđen time što ima pravo da se prinudno naplati iz dužnikove imovine koja predstavlja opštu garanciju poveriocu da de modi da bude namiren. Prestanak dejstva: .

(npr. Ako poverilac izabere dužnika koji prema njemu nema potraživanje i takav dužnik ima pravo da prebije potraživanje svog sadužnika prema poveriocu.način gašenja obligacija kada se u jednoj ličnosti steknu svojstva i dužnika i poverioca. Kod pasivnih solidarnih obligacija ako dođe do sjedinjenja tako da jedan solidarni dužnik nasledi poverioca.istorodna i dospela potraživanja. u tom slučaju pasivna solidarnost obligacije smanjuje se do iznosa dela tog dužnika.onda taj dužnik može da prebije potraživanje koje ima prema poveriocu. 2. Ako jedan kupac isplati svih 90. dospela. onda se primenjuje pravilo po kome se dug deli na .000 sa namerom da na njoj postanu suvlasnici sa udelom 1/3. istorodna i potrebno je da jedna strana izjavi volju da ode da vrši prebijanje. 3.što znači da se sa otpuštanjem duga dužnik mora usaglasiti. ali da nastane novi obligacioni odnos koji ima drugačiji osnov ili drugačiji predmet. Da bi se kompenzacijom ugasilo potraživanje potrebno je da su potraživanja istovremena.a ko je in personam onda se oslobađa samo taj sadužnik. Ovo je redovan način prestanka.pravilo da isplatilac ima pravo da od ostalih dužnika zahteva samo onaj deo koji je utvrđen ugovorom između sadužnika.novacija ( prenov)-je takav način gašenja obligacije koji se dešava na osnovu ugovora između poverioca i dužnika na osnovu koga oni određuju da se dug koji je do tada postojao između njih ugasi. 5. Kako se određuju delovi? 1.Dejstva pasivne solidarnosti između samih sadužnika-(regresivni odnos). 3.1.ako se ni na jedan način ne može utvrditi deo. Taj odnos više nije pasivna solidarnost nego zajednička obligacija(dužnik koji je izvršio isplatu-isplatilac ima pravo da od sadužnika zahteva samo onaj deo koji pada na svakog od njih. Otpuštanje duga je ugovor. Kod pasivnih solidarnih obligacija postavlja se pitanje kako na odnos između poverioca i dužnika deluje sporazum o otpuštanju duga koji je poverilac zaključio sa jednim od solidarnih dužnika? Kad je zaključio sa jednim onda se dug gasi za sve solidarne dužnike. 4.kompenzacija.redovan način prestanka obligacije koji se dešava na osnovu sporazuma između poverioca i dužnika i na osnovu koga se potraživanje poverioca prema dužniku gasi.način prestanka potraživanja prebijanjem međusobnih potraživanja koja poverilac ima prema dužniku odnosno koja dužnik ima prema poveriocu.000). a obaveza solidarnih dužnika se smanjuje za iznos koji je iznos dela tog dužnika. 2. Do sjedinjenja dolazi po pravilu na osnovu univerzalne sukcesije.sjedinjenje.nije jednostrana izjava volje poverioca. Kompenzacija je način prestanka pasivne solidarnosti kada između poverioca i jednog solidarnog dužnika postoji uzajamna. a dug solidarnih dužnika smanjuje se za iznos prebijenog potraživanja.ali samo do iznosa dela koji taj sadužnik ima u pasivnoj solidarnoj obligaciji.000. 2.ukoliko ništa nije bilo unapred predviđeno ugovorom onda isplatilac ima pravo da zahteva ona deo koji se utvrđuje na osnovu pravnog odnosa učesnika u pravnom poslu.onda ima pravo da potražuje od ostalih po 30. ako je oproštaj duga izvršen in rem (kad je izričito naglašen). treda lica kao kupci kupuju kudu za 90. Ako je oproštaj duga izvršen in personam onda se samo taj dužnik oslobađa duga. Kada poverilac zaključi sporazum o novaciji sa jednim solidarnim dužnikom. To je obligacioni odnos koji se zasniva između sadužnika koji je ispunio obligaciju i njegovih sadužnika. ispunjenje.otpuštanje duga. U tom slučaju ako potraživanje prema poveriocu ili dužniku koga je poverilac izabrao.obligacija od strane jednog solidarnog dužnika prestaje odnos između dužnika i poverioca.a ako je in rem svi sadužnici se oslobađaju oabveze.uzajamna.

4.Složene obligacije. 2. S obzirom na odgovor na ovo pitanje dele se na: 1.jednake delove odnosno da na svakog dužnika pada jednak deo.ali ako je jedan od poverioca tražio od njega ispunjenje on ne može punovažno da ispuni obavezu prema drugima.su obligacije u kojima na strani poverioca ima više lica koja potražuju tako da je svaki od njih ovlašden da od dužnika zahteva isplatu potraživanja u celini. Kada dužnik ispuni obavezu jednom poveriocu njegova obaveza prestaje prema svima.alternativne 2. Kod aktivnih solidarnih obligacija može se tražiti ispunjenje potraživanjaa u celini. Nedeljiv predmet je onaj koji se ne može podeliti na više delova tako da ne izgubi od svoje vrednosti (npr.tako i o sekundarnim).su pluralističke obligacije sa više lica čiji je predmet nedeljiv.Aktivne solidarne obligacije.a u nedeljivim obligacijama to može da se učini samo ukoliko je ovlašden od svih poverilaca.isto tako dužnik ima pravo da sam izabere poverioca kome de ispuniti obavezu.ako ima više dužnika onda de po prirodi stvari na takvu obligaciju primenjivati pravila o pasivnoj solidarnoj obligaciji (kako pravila o primarnim. Ona može po pravilu biti podeljena i ispunjena na delove (npr.ali tu se ne primenjuju sva pravila koja bi trebala da važe za aktivne solidarne obligacije. (npr.obligacija koja glasi na predaju dijamanta). Nisu samo obligacije čiji je predmet nedeljiv nedeljive. Mogu biti i obligacije koje imaju deljiv predmet ali koje u konkretnom slučaju ugovorne strane smatraju nedeljivim.kod ovakvih obligacija postavlja se pitanje kako dužnik ispunjava obligaciju? Da li treba da je ispuni sa svim predmetima ili sa jednim predmetom.a nastaje obligacioni odnos između sapoverioca i kome poverilac koji je primio ispunjenje ima obavezu da ostalim poveriocima isplati onaj deo potraživanja koji njima pripada. 1.obligacija koja glasi na činjenje). Podela obligacija prema množini predmeta 1. Mnogo manje su zastupljene u praksi i nisu sredstva obezbeđenja.Nedeljive obligacije. Naprotiv aktivna solidarnost slabi obaveznu snagu obligacije zbog toga što stvara nezavisnost da li de se poverioci kojima dužnik nije ispunio potraživanje modi da naplate od onog poverioca kome je potraživanje ispunjeno.a kad dužnik isplati potraživanje jednom solidarnom poveriocu onda se njegova obaveza gasi prema svima. Deo potraživanja koji pripada ostalim poveriocima utvrđuje se prema istim pravilima kao deo koji pada na dužnike u pasivnoj solidarnosti.fakultativne . Dejstva: ogleda se u tome što svaki poverilac ima pravo da od dužnika zahteva isplatu potraživanja u celini.šta de se desiti ako se od jednog sadužnika ne može dobiti deo jer je insolventan? Ovde važi pravilo da se deo sadužnika koji je insolventan deli među ostalim sadužnicima na jednake delove. 2. Ako u ugovoru o građenju naručilac i izvođač predvideli „ključ u ruke“ onda se ovakva obligacija smatra nedeljivom.nedeljive obligacije sa više poverilaca su one kod kojih ima više lica na poverilačkoj strani. Mogu imati više dužnika ili poverilaca: 1.kod ugovora o građenju).

(pr.poverilac pozovu da izvrši izbor.pravo izbora kada se izvrši je neopoziv. a pravo izbora pripadalo njemu onda može dati drugi predmet. -ako je pravo izboora imao poverilac onda možee: 1.nisu složene obligacije zbog toga što imaju samo jedan predmet una res est in obligatione ali se dužnik ako je ovlašden može osloboditi predajom drugog predmeta „due res sunt in solutione“ 2. Zbog toga je pravo izbora neopoziv od momenta kad je saopšten drugoj strani.zakup sobe u hotelu). One su samo prividno slične : 1.pravo izbora određuje se ugovorom poverioca i dužnika b. Smatra se da je izbor izvršen onda kada druga strana bude obaveštena o izvršenom izboru.a odluka dužnika doneta u vršenju ovlašdenja da obavezu izvrši . Ako je do nemogudnosti ispunjenja predmeta obligacije došlo krivicom poverioca ili dužnika onda postoje posebna pravila.zahtevati ispunjenje obaveze preostalim predmetom . Pravo izbora nije subjektivno pravo ved pravna mod. 2. U slučaju propasti jednog predmeta obligacije i to samo ako je nastupila viša sila.pravo izbora pripada dužniku. Ako poverilac u ovom slučaju ne izvrši izbor.alternativne-su takve kod kojih dužnik duguje dva ili više premeta ali tako da mu se obaveza gasi kada poveriocu preda bar jedan predmet. S obzirom da imaju više predmeta postavlja se pitanje kojim predmetom de se ispuniti obligacija? a. Vršenjem ovog ovlašdenja ne unosi se nikakva promena u obligacionom odnosu. 3. Ako je izbor na dužniku on može izbor izvršiti i blagovremenim preduzimanjem radnji koje predstavljaju izvršenje obligacije. Kada pravo izbora pripada poveriocu onda je poverilac dužan da obavi izbor u roku koji je određen.onda se poverilac ili dužnik mogu obratiti sudu sa zahtevom da on izvrši izbor predmeta ispunjenja alternativne obligacije. Dužnik ima pravo izbora sve dok poverilac u postupku prinudnog izvršenja ne dobije jedan od predmeta.una res est in solutione“. „due res in obligatione. (tipičan primer ako je nečiji rob prouzrokovao štetu drugome).)ako ne postoji ugovor.)zavisi od toga ko ima pravo izbora.ili ako rok nije bio određeen kada ga dužnik odn.a ako rok nije određen onda kada ga dužnik pozove.3.a trede lice se ne odazove u roku. Fakultativne obligacije: obligacije u kojima dužnik duguje jedan tačno određen predmet ali se može osloboditi obaveze i predajom nekog drugog predmeta ako je ovlašden zakonom ili ugovorom. -čijom krivicom i koja strana je imala pravo izbora? Ako je krivicom dužnika.kumulativne 1.zahtevati nadoknadu štete. 2. Do alternacije obliggacije može dodi i na još jedan način. Kada je na osnovu ugovora između poverioca i dužnika predviđeno da de trede lice izvršiti izbor.onda to pravo prelazi na dužnika. Pravo izbora kod alternativnih obligacija je pravna mod zato što se u alternativnoj obligaciji unosi promena koja se sastoji u tome što se jedna složena obligacija pretvara u jednostavnu. Na osnovu tog izbora on bira predmet kojim de izvršiti obavezu.a pravna mod je pravna mogudnost data jednom licu da izjavom svoje volje stvori jednu novu situaciju. Razlike alternativnih i fakultativnih obligacija.ovlašdenje dužnika da izvrši svoju obavezu predajom nekog drugog predmeta nije pravo izbora.

a.)kod ugovora o poklonu. Ako je do propasti došlo krivicom poverioca obligacija se gasi. pravni posao-može biti ugovor ili testament (ugovorom u zajmu ugovoreno da de zajmodavac vratiti 10.jednostrana izjava volje (javno obedanje nagrade. Laesio enormis postoji kad u teretnim ugovorima postoji očigledna nesrazmera davanja koja je posledica zablude jedne od strana o vrednosti predmeta. Ukolio jedan predmet propadne? Ako je viša sila-predaje šta preostane. Kada se te činjenice zakonski predviđene steknu ili dogode onda iz te činjenice između dužnika i poverioca nastaje obligacioni odnos. Izvori obligacija su činjenice za koje zakon vezuje nastanak obligacionih odnosa. . IZVORI OBLIGACIJA Prema ZOO čl.kod propasti predmeta obaveze kod kod alternativnih obligacija propast stvari prouzrokovana višom silom dolazi do koncentracije.nekim drugim predmetom nije neopoziva. kumulativne.a zakon kaže da se može osloboditi obaveze vradanje predmeta poklona.1 propisano je sledede: Ovim zakonom uređuju se obligacioni odnosi koji nastaju iz: 1.ali dužnik bi imao pravo da traži naknadu štete i preda drugi predmet. U slučaju opoziva poklonoprimac je dužan da vrati poklon.ali se može osloboditi predajom drugog predmeta.su one obligacije koje imaju dva ili više predmeta obaveze koje su ujedno i predmet ispunjenja i duguje se tako da ih dužnik mora predati sve da bi se oslobodio obaveze.izdavanje hartija od vrednosti) 6.poslovodstvo bez naloga (nezvano vršenje tuđih poslova) 5.prouzrokovanje štete 3. 4.sticanje bez osnova (pravno neosnovano obogadenje) 4. Kad propadne krivicom dužnika nastaje obaveza na naknadu štete.ugovora 2.koji je po pravilu neopoziv. 2. U slučaju poništenja dolazi do restitucije što znači da je saugovornik oštedenje stvari dužan da vrati ono što je primio. U ovom slučaju može da traži povradaj predmeta ali samo ako nije osiromašen svojom krivicom. b.ako je krivica dužnika-naknada štete. Dužnik čak i kad je obavestio poverioca može da se obaveze oslobodi predajom drugog predmeta. Izvor nastanka fakultativnih obligacija: 1. zakon. Saugovornik se može osloboditi ako da dopunu do stvarne vrednosti. 3.)u pravilima o poništenju ugovora zbog prekomernog oštedenja (laesio enormis).a ako je poverilac kriv-predaje samo onaj deo što preostaje ne odgovara za štetu.000 evra ili da bi se oslobodio obaveze predati svog punta).a kod fakultativnih obligacija se gasi.i druge zakonske činjenice utvrđene zakonom.ako pristane da poklonodavcu daje sredstva za život koja mu nedostaju. Od ovog postoji izuzetak kad poklonodavac posle učinjenog poklona osiromaši u tolikoj meri da nema sredstava za život.što znači da poklonodavac ne može svojom voljom opozvati.

Pojam osnovnih načela ugovornog prava Ugovorno pravo predstavlja skup pravnih normi koje uređuju ugovore. Umesto pravila u rimskom pravu nastaje novo pravilo „ PACTA SUNT SERVANDA“ (prosta. Te pravne norme počivaju na nekoliko osnovnih principa (ključne odlike obligacionog prava po prof.Antidu). Nije važilo u rimskom pravu gde saglasnost volja nije bila dovoljna da stvori obligaciju.znači da je saglasnost volja. Ako su bili ispunjeni zahtevi forme nastajala je obaveza bez obzira da li je stvarna volja bila da zasnuju obavezu.tj za njegov nastanak potrebna saglasnost dve volje(a to je razlika ugovora i testamenta).Dvostrani pravni posao. Jedan takav kod nas koji bi mogao da postoji je ugovor (sporazum) o otpuštanju duga.jer je izjava volje koja je usmerena na postizanje određenog pravnog dejstva. „ex nuda pacta obligatio non nascitur“.Zaštita prava prinudnim putem i naknada štete 3. 2.ugovorna strana.a ne forma u kojoj je ta reč izražena. U obligacionom pravu ugovor ima uže značenje: ugovor je saglasnost izjavljenih volja dva lica kojom se postiže obligaciono pravno dejstvo što znači da se ugovorom u obligacionom pravu stvaraju obligacije.za saglasnost volja se koristi za sporazume pre ugovaranja (u pregovorima).a ne ugovor. Karakteristike ugovora u obligacionom pravu: 1. To je opšti pojam koji postoji u svim granama prava.sporazum konvencija. Pravilo da iz ugovora nastaje obligacioni odnos je novijeg datuma.Pravni posao.Ugovor stvara obligaciju-u našem pravu ne postoji pojam liberatornog ugovora (postoji u Nemačkom pravu i označava ugovore kojima se ukidaju postojedi pravni obligacioni odnosi). Pravilo znači da se usmeni sporazumi moraju izvršiti kao da sam zakon naređuje neku obavezu.veka kad počinje da preovladava ideja po kojoj obavezuje reč data drugom.Sloboda ugovaranja 2.u našem pravu se koristi da označi jednu klauzulu. 3. U rimskom pravu obaveze nisu mogle nastati iz same saglasnosti volje.ali ne treba ih označavati jer su preširoki i uglavnom se koriste u MJP.nagodba.ugovarač. Obligacije su nastajale iz forme koje su ugovorne strane morale da izvrše. Terminologija: pakt.ukidanju ili menjanju pravnih poslova.Princip kauze . Pogodba . „razgovor je razgovor. Pravilo da saglasnost volja rađa obligaciju nastala je krajem 17.a ugovor je strankama zakon“. Strane -ugovornik (je najispiravnije). Dogovor (sporazum).usmena saglasnost obavezuje na izvršenje). 1. Ista ideja izražena je u Opštem imovinskom zakoniku Crne Gore iz 1888.UGOVOR Ugovor je saglasnost izjavljenih volja koje proizvode određeno pravno dejstvo koje se može sastojati u nastanku.

Ograničenje prava slobode da odluči da li de se ugovor zaključiti: u savremenom pravu je ograničena propisivanjem obaveze određenih lica da zaključe ugovor. Kada je za neka lica propisano da su obavezni da zaključe ugovor. Autonomija volje je dobila različitu manifestaciju u različitim granama prava. Upotrebom motornih vozila često biva prouzrokovana šteta . slobodu svakoga da izabere lice sa kojim de da zaključi ugovor.saglasnost je potrebna i roditeljima kada kao zakonski zastupnici zaključuju ugovor umesto maloletnika mlađeg od 14 god. ograničenje saglasnosti tredeg lica za zaključenje ugovora.u privatnim interesima propisana u tri slučaja: 1. 3. 2.vazdušnom i železničkom saobradaju. Predstavlja primenu principa autonomije volje u obligacionom pravu i ima dva svoja elementa. 2. Dispozicija subjekta. Sloboda ugovaranja u užem smislu.1.obuhvata dve stvari: 1. Sloboda ugovaranja u užem smislu nije apsolutan princip ved relativan zbog toga što u savremenom pravu postoje zakonska ograničenja ove slobode. Za sve imaoce motornih vozila da zaključe ugovor o osiguranju od odgovornosti za štetu. 2. obavezno osiguranje-1. kada ugovor zaključuje maloletnik stariji od 14 godina ili punoletno lice kojem je delimično oduzeta sposobnost. Obavezu zaključenja ugovora kada im se stavi obaveza imaju: prevoznici u linijskom prevozu u drumskom. 1. Ova obaveza zaključenja ugovora o osiguranju propisana je radi zaštite interesa samog sopstvenika. 2. radi zaštite javnih interesa propisana je kod zaključenja ugovora o prodaji vatrenog oružja. Ugovori bez saglasnosti su rušljivi osim ukoliko nisu ugovori malog značaja. izvan osiguranja. 1. 2. 2.propisano je za neka lica obaveza da zaključe ugovor ako im bude stavljena ponuda od zainteresovanog lica i ako su ispunjeni i drugi potrebni uslovi.10 ZOO međutim to je neodgovarajudi termin jer je autonomija volje opštiji princip od slobode ugovaranja.Sloboda ugovaranja. sloboda svakog lica da odluči da li de ili nede zaključiti ugovor 2.a radi se o ugovoru kojim ne otuđuje nepokretnost ili pokretna stvar vede vrednosti. .obaveza zaključenje ugovora o osiguranju od štete pričinjene licima ili stvarima na zemlji koju imaju sopstvenici vazduhoplova. obaveza zaključenja ugovora o osiguranju putnika od štete koja im bude pričinjena u toku prevoza koja imaju pravna lica koja se bave javnim prevozom putnika.potrebna je saglasnot roditelja ili staratelja. 3. Osiguravajuda društva imaju pravo na regres ukoliko je šteta prouzrokovana namerno ili krajnjom nepažnjom. Zaštita interesa štetnika ogleda se u tome što je veda verovatnoda da de uspeti da se isplati.ZOO slobodu ugovaranja naziva autonomija volje u čl.to je sloboda ugovornih strana da svojom voljom urede sadržinu ugovora. 1. Saglasnost tredeg lica može biti propisana u interesu zaštite javnih i privatnih interesa. saglasnost mora dobiti i staratelj kada zaključuje ugovor umesto štidenika i to uvek kada ugovorom raspolaže njegovom imovinom ili kada ugovor prevazilazi okvir redovnog upravljanja njegovom imovinom.slobodu da se odluči da li de se ugovor zaključiti može biti ograničena i tredim licima time što se od pojedinih lica zahteva da dobiju saglasnost tredih lica za zaključenje ugovora. 1.ona nisu slobodna i imaju obavezu da ugovor zaključe.

ograničenje slobode da se izabere lice sa kojim de se zaključiti ugovor: tipičan slučaj kad zakon propisuje obavezu određenih lica da ponudi zaključenje ugovora licu koje zakon propisuje. Umesto toga treba prepustiti sudu . Kod nas ograničenja dispozicije su slededa: 1. U čl. U ZOO ima više propisa koji imaju prinudan karakter: 1. Prvi put je pomenut u Code civilu 1804. Ovi propisi su određeni numerus clausulus i primenjuju se kao konkretno naređenje ili zabrana.što znači da kao poklonoprimci ne mogu zaključiti ugovor o poklonu ako poklone treba da prime u obavljanju svoje funkcije.u Srpskom građanskom zakoniku.al se u čl.)ustavom utvrđena načela društvenog uređenja.10 pominje: a. 1978. b.su propisi obligacionog prava i drugi propisi koji se ne mogu promeniti voljom ugovornih strana.odn.)pravila morala socijalističkog samoupravnog društva. Izuzetak od ovog slučaja su prigodni manji pokloni i protokolarni. Kod ovog ugovora predviđeno je da su ništave klauzule kojima se određuje da de založena stvar predi u svojinu zajmodavca ako zajmoprimac ne vrati zajam u roku.javni poredak 3. Zakon o agenciji za borbu protiv korupcije. Do 1993. Sadržana su u zakonima i podzakonskim aktima i imaju za cilj da spreče zaključivanje ugovora koji bi bili protivni naređenjima koja proizilaze iz tih propisa.javnom poretku i dobrim običajima.ali ne suprotno prinudnim propisima. po prvoj teoriji. ZOO nije sledio SGZ.propisi koji govore o najvišem iznosu ugovorne kamatne stope 3.da de zajmodavac modi predati stvar iz slobodne ruke po unapred određenoj ceni. su usvojene izmene i dopune ZOO i propisano je da učesnici u ugovoru mogu slobodno da uređuju.takođe postoje ograničenja dispozicije.dobri običaji 1.propisi o pravima zastarevanja 2. javni poredak nije mogude a ni potrebno definisati.propisi ugovaranja kamate na kamatu.3. Npr.ne pominje se javni poredak. Javni poredak je jedan od pojmova koji se odlikuje svojom neodređenošdu pa je definisanje ostavljeno pravnim teorijama u kojim postoje različiti stavovi: 1.Javni poredak-je najznačajnije i najšire ograničenje dispozicije subjekata.ali isto kao što postoje ograničenja slobode ugovaranja u užem smislu. U njemu se predviđa da je zabranjeno nosiocima javnih ovlašdenja da primaju poklone.je sposobnost ugovornih strana da urede sadržinu ugovora.a to je slučaj zakonskog prava preče kupovine.prinudni propisi 2.god. Zakonsko pravo preče kupovine je pravo jednog lica da mu sopstvenik stvari kad namerava da proda stvar učini ponudu da stvar kupi pre svih ostalih lica. Zabrana pojedinih klauzula ugovora propisana je i u ZOO. Nakon toga 1844. Imalac prava preče kupovine ima dva prava: pravo prvenstva i pravo prekupa. Dispozicija subjekta.a ako sopstvenik ne ispuni obavezu onda to lice ima pravo da od tredeg lica kome je stvar prodata zahteva da mu stvar ustupi pod istim uslovima. Ova sposobnost je u svim savremenim pravima prihvadena kao princip. 2.Prinudni propisi. Ista zabrana važi i za njihovu užu porodicu.16. kod ugovora ozalozi.

u celini je regulisan na pravila Zakona o stanovanju. Problem je što nije mogude obuhvatiti sve propise koji mogu da uđu u javni poredak.organizacije državne vlasti i propisi državnog uređenja.a koje samo daju smernice i upustva sudiji u vezi sa primenom pravnih normi.po profesoru Antidu u javni poredak ne ulaze svi propisi ved samo neki.) društvena solidarnost c. Prema ovom shvatanju.ovde ulaze i pravni standardi. 2.Faktičke prirode. Pojam se srede u pravilima koja uređuju trgovačke ugovore kada se poziva sam zakon. U pojam pravnog poretka ulaze sva opšta ustavna načela i sve opšte zakonske norme koje imaju prinudan karakter i nisu konkretizovane putem odgovarajudi nižih pravnih akata. 4.opšte pravne norme koje svoju konkretnu sadržinu dobijaju tokom njihove primene.potrebno je odrediti osnovna obeležja javnog poretka ali nije neophodno da se precizno definiše. U našoj pravnoj doktrini postoje dva shvatanja: 1. Ostavlja se sudu da odredi da li je javni poredak povređen ili nije. Ona ima faktičku mod da o tome odlučuje.predstavljaju ustaljena pravila ponašanja koja usvaja određena društvena grupa i koja su u svetu članova te grupe postala obavezna. 3. Kod dileme šta je dobar a šta loš običaj zastupljen je stav da je dobar običaj u skladu sa poštenjem i savesnošdu .da u svakom konkretnom slučaju utvrdi šta je javni poredak kada se takvo pitanje postavi pred njim. po drugoj teoriji.) društveni interesi b. . prvo. 4. Opšte uslove formularnih ugovora određuje ekonomski modnija ugovorna strana.a nabrojane propise treba prepustiti državnim organima. 5. (npr.koje je šire shvatanje i po njemu javni poredak predstavlja skup osnovnih pravnih i moralnih principa na kojima je zasnovano postojanje i i pravno trajanje pravno organizovane zajednice i izražavaju se preko određenih društvenih normi koje ugovorne strane moraju poštovati prilikom zaključenja ugovora. Samo oni koji nisu konkretni. Ugovor o otkupu stana. Ovi ugovori se pojavljuju kod ugovora o osiguranju.a slabija ugovorna strana može samo to da prihvati ili ne prihvati. 2.uže.pojam javnog poretka dolazi do izražaja kod normi koje regulišu predmet i kauzu ugovora tako da predmet ugovora ne može biti suprotan javnom poretku. Prema ovom stanovištu.Zakonom regulisane sadržine ugovora. Obaveznost proizilazi od sankcije. po tredoj teoriji.a onaj koji je suprotan se ne može smatrati dobrim običajem.Dobri običaji. Izdvaja se nekoliko mišljenja u zavisnosti od kriterijuma da li pravilo ulazi u javni poredak: a. po četvrtoj teoriji.je potrebno utvrditi jednak kriterijum koji bi omogudio da se na osnovu njega okupe i klasifikuju određena pravila koja se tiču javnog poretka. Formalni ugovori su oni čiji nastanak se vezuje za ispunjenje zakonskih uslova ili ugovorno propisane forme.javnom prevozu.bez dogovora sa drugom stranom. Formularni ugovori su ugovori kod kojih bitne elemente ugovora određuje jedna strana. 3.ispoljava se tako što zakon u nekim slučajevima reguliše neke elemente ugovora imperativno tako da te elemente ugovorne strane ne mogu urediti drugačije.a cilj koji ugovorne strane hode da postignu ugovorom ne sme biti suprotan javnom poretku. ali se mogu pozvati i same stranke svojim ugovorom. javni poredak predstavlja skup propisa koji su izričito nabrojani.isporuci električne energije.formularni ugovori (ugovori po pristupu) -jedna strana unapred određuje sve uslove bududeg ugovora tako da druga strana može samo u celini da ga prihvati ili da ga u celini odbije.pružanju komunalnih usluga.) propisi o državnom poretku.

U rešenju ovog pitanja nastale su brojne teorije.ugovori koji seizvršavaju preduzimanjem više uzastopnih sukcesivnih akata davanja ili činjenja.o pansionu. individualni 5. kod ugovora o nepravoj ostavi imamo situaciju u kojoj su sjedinjeni elementi ug. 2.zajam). Predstavljaju poseban problem za primenu u pravu jer u slučajju da dođe do spora oko njihovog izvršenja može se postaviti pitanje pravila koje treba primeniiti s obzirom da je u njima sjedinjenoo više elemenata različitih ugovora.o ostavi i ug.Podela ugovora 1.Prema kriterijumu određenosti u zakonu: 1. 6.oni koji naastaju prostom saglasnošdu volja. posebne.koju su ugovorne strane utvrdile kao uslov nastanka i punovažnosti.Prema tehnici i načinu zaključenja: 1.zajmu).oni ugovori za čiji nastanak je pored saglasnosti volja neophodno da ona bude izražena u formi koju je zakon odredio odn. 4. jednostavne.Kriterijum zavisnosti ugovora jednih od drugih . neformalni.oni ugovori koji se sastoje iz elemenata samo jednog određenog ugovora. 2. (ug.o finansijama. U našem pravu jeprihvadena teorija apsorbcije.su ugovori koji se davaju jednim aktom davanja ili činjenja. kolektivni 4.ug .Prema dužini trajanja prestacije: 1. 5.o prodaji. Po njoj kod jednog mešovitog ugovora treba utvrditi koji elementi kod njega pretežu i ti elementi koji pretežu apsorbuju elemente drugih ugovora.pa se postavlja pitanje koja demo pravila postaviti. Npr. 3. formalni. imenovane.zakupu.o ne nepravoj ostavi).trampa.Bitni uslovi potrebni za anstanak ugovora: 1. generalne 6.oni koji su sastavljeni od elemenata više ugovora (ug.o zajmu.nisu toliko česti u pravnom prometu. 2.o organizovanju putovanja. neimenovani. Njihova sadržina nije zakonom posebno uređena niti im je u zaakonu dato posebno ime. ugovori sa sporazumno određenom sadržinom 3. ugovore po pristupu 2. 2.ugovori sa trenutnim izvšenjem.su ugovori koji se izvršavaju preduzimanjem jednog akta davanja ili činjenja koji se prostire u kradem ili dužem vremenskom periodu odn. mešoviti. 2.to su oni ugovori koji su zbog svoje učestalosti u pravnom prometu zakonom posebno uređeni i čije je ime tačno određeno. ugovori sa trajnim izvršenjem.o lizingu. (prodaja.Prema karakteru prestacije: 1.

Zajam više nije realan ugovor.o beskamatnom zajmu.su ugovori koji se zaključuju s obzirom na ličnost jednog ugovornika ili oba. Ta pravila su smeštena od čl. pravila o zelenaškim ugovorima 9. pravila o ustupanju ugovora.reccipročni i sinalagmatični. 8. Dvostrani ugovori se još nazivaju i uzajmni.ugovori koji ne mogu postojati samostalno ved njihovu egzistenciju i pravna sudbina zavise od egzistencije i pravne sudbine nekog drugog ugovora (jemstvo) 7. 2. 1.ug. U jednostrane ili jednostrano obavezne ugovore spada ugovor o poklonu (na osnovu njega nastaje samo oabveza poklonodavca da preda poklon i pravo svojine. teretni -su ugovori kod kojih svaka strana duguje naknadu za korist koju prma od odruge ugovorne strane. 1.su oni koji mogu da postoje potpuno nezavisno od ostalih ugovora 2. pravila o nemogudnosti ispunjenja 7. akcesorni. pravila o odgovornosti za pravne nedostatke ispunjenja 3. Obaveza poklonorpimca sastoji se u nečinjenju jer povredom može dodi do raskida ugovora zbog nezahvalnosti i gubitka imovinske koristi. (ug. 2.Prema ličnosti ugovornika: 1. On je dvostruko obavezan jer nastaje obaveza zajmodavca da preda određenu količinu zameenljivih stvari. jednostrani ugovori.su oni ugovori kod kojih jedna strana ne duguje naknadu za korist koju prima od druge.tako da je izvršenje obaveze iz tog ugovora vezana za određeno lice i ne može biti preneta na drugo lice (npr. pravila o prigoru neispunjenja 4. Nazivaju se još i ugovori bez nanade ili besplatni. Još se nazivaju ugovori s naknadom ili onerozni.zaključuje se prostom saglasnošdu volja. pravila o izmeni ili raskidu ugovora zbog promenjenih okolnosti 6. Ova podela ugovora ima veliki značaj u našem pravu. 2. 121 do 148.1.o posluzi. Ugovor o delu). dobročini. Prema shvatanju prfesora Antida ugovor o poklonu je dvostrano obavezan pravni posao jer za poklonoprimca nastaje obaveza zahvalnosti koja se sastoji u suzdržavanju. Značaj podele:ogleda se u tome što se najednostrane obaveze ugovornika ne primenjuje čitav niz zakonskih pravila za koje je u ZOO određeno da se primenjuju samo na dvostrane ugovore.to su ugovori kod kojih iz saglsnosti volja ugovornih strana nastaju obaveze za obe ugovorne strane.oni kod kojih saglasnošdu volja nastaje obaveza samo za jednu ugovornu stranu. u.o .preduzimanju pojedinih akata kojima se prema poklonodavcu iskazuje blagodarnost. pravila o preomernom oštedenjuu 8. pravila o odgovornosti prenosioca za fizičke nedostatke 2. ugovori intuitu personae. ugovri koji se zaključuju bez obzira na ličnost učinioca. samostalni.Podela prema odnosu prava i obaveza: 1.o poklonu. dvostrane ugovore. pravila o raskidanju ugovora zbog neispunjenja 5.

na odnosu odnosno broju obaveza koje nastaju iz ugovora.dejstva i prestanka ugovora. Pobijanje zbog oštedenja poverioca: uslovi za pobijanje dobročinih ugovora su Paulijanskom tužbom lakši od onih koji see traže pobijanjem teretnih ugovora.najopštije se može redi da dobročini ugovori teže nastaju. Ili kada postoji nedopuštena pobuda kod jedne ugovorne strane.tako da se zna šta ko prima po osnovu ugovora i šta ko po osnovu ugovora duguje. Kod njih prenosilac ne odgovara ako stvar ima neki fizički ili pravni nedostatak. Značaj podele: ogleda se na polju zaključenja ugovora. 2.a ne više. ug.ko dobročinih. Ako je besplatna ostava. Za nastanak dobročinog ugovora potrebno je da se ispuni još jedan dodatan uslov koji se ne traži kod teretnih.ugovorilac osiguranja se u momentu zaključenja ugovora obavezuje da osiguraniiku plada određenu naknadu i visinu premije osiguranja. aleatorni. komutativni. osiguravač se obavezuje da ukoliko nstupi osigurani slučaj da isplati osiguranu sumu.u o igri).besplatnoj ostavi. Ova podela je vrlo slična podeli na jednostrane i dvostrane ugovore. Nasuprot tomme teretetni se ne zaključuju s obzirom na svojstva ličnosti. Ta odgovornost ne postoji kod dobročinih ugovora. Dobročini ugovori se zaključuju s obzirom na svojstva ličnosti jedne ugovorne strane. Prenosilac kod dobročinih ugovora odgovara samo ako je fizički ili pravni nedostatak prouzrokovao štetu na imovini pribavioca.a to je forma. a ako je ostava a naknadom onda je njegova odgovonost strožija. 1.a dobročini ugovori se uglavnom tumače na način koji je manje štetan za dužnika i uzima se da je dužnik hteo manje. Opklada je ugovor kod koga strane iznose. Tumačenja ugovora: nejasne odredbe koje se pojave u teretnom ugovoru treba tumačiti na način na koji se ostvaruje pravičan odnos uzajamnih davanja. Prestanak.je takav ugovor kod koga se u trenutku njegovog zaključenja zna kolika je visina i kakav j uzajamni odnos prestacija.to su ugovori intuitu personae. Ugovor o osiguranju. Dejstva.kod teretnih ugovora postoji odgovornost prenosioca za fizičke i pravne nedostatke ispunjenja.usled zablude o motivu -rušljiv.postoji vedi broj razloga n osnovu kojih mogu da prestanu dobročini za razliku od teretnih.a podela na teretne i dobročine zasniva se na ekonomskom kriterijumu na odnosu koristi. Nazivaju se još i ugovori na sredu.a ponekad i odvažni ugovori (ug.zahteva da se ponaša kao dobar domadin. (npr. Kod dobročinih ugovora odgovornost zaštetu se blaže ceni nego kod teretnih.dok kod teretnih zabluda oo motivu je nebitna).a da lakše prestaju od teretnih. Nastanak.a to je nemoralno ili protivzakonito (apsolutna ništavost).ugovori kod kojih se u momentu zaključenja ne zna koja de strana biti poverilac a koja dužnik ili se ne znna kolika de biti viisina obaveze jedne ugovorne strane ili se ne zna kakav de biti krajnji odnos uzajamnih davanjaili to zavisi od nekog neizvesnog događaja.o opkladi.odn tvrde dva suprotna fakta s tim što ona strana čije tvrdnje se pokažu tačne treba da od druge strane primi određenu korist. Razlika je u tome što se podela na jednostrane i dvostrane zasniva na pravnom kriterijumu. .ostavoprimac odgovara za štetu samo ako ih nije čuvao sa pažnjom koju poklanja sopstvenik stvari.o bessplatom punomodstvu). Kod teretnih nje dovoljna samo nedopuštena pobuda ved je potrebno da druga strana zna za nedopuštenu pobudu. To se najbolje vidi kod primera o ostavi.

znači da svako lice koje zaključuje ugovor ima poslovnu sposobnost koja se zahteva za zaključenje određenih ugovora. Nema nikakvih neizzvesnosti. Zaključenje ugovora Da bi ugovor nastao potrebno je da budu isunjeni određeni uslovi.punoletna lica kojima je odlukom suda potpuno oduzeta poslovna sposobnost .) saglasnost volja c.punoletnim licima 2. Zbog toga ovde važi da se ne mogu poništiti zbog prekomernog oštedenja. Dele se na: 1. -maloletnik sa navršenih 14 godina -punoletno lice koje se nalazi pod starateljstvom zbog toga što su delimično lišena poslovne sposobnosti. apsolutna: . . Zbog toga ako se desi da jedna strana bude prekomerno oštedena kod komutativnih ima pravo da zahteva poništenje ugovora zbog prekomernog oštedenja.koji se zahtevaju za nastanak svakog ugovora a. Nije bitno da li se radi oprosšlosti.lica koja su napunila 16 godina života a kojima je odlukom suda priznata poslovna sposobnost zbog toga što su postali roditelji i imaju telesnu i psihičku zrelost da se sami staraju o svojim pravima i interesima. U našem pravu sposobnost za ugovaranje priznaje se : 1. 3.) kauza 2.odn. Neizvestan događaj koji se pojavljuje kod aleatornih ugovora može biti bilo koji događaj (opšte neizvesan ili događaj neizvstan samo za ugovorne strane.opšte bitne uslove. Kod komutativnih ugovora je poznata visina u trenutku zaključenja ugovora.oni koji se zakonom ili voljom ugovorne strane zahtevaju samo kod nekih ugovora za njihov nastanak. Poseban bita uslov određen zakonom je forma. Sposobnost za ugovaranje imaju ona lica koja imaju svest i nameru da zaključe ugovor. Sposobnost za ugovaranje u našem pravu nemaju lica kojima zakon ne priznaje pravo da zaključe ugovor.) predmet d. posebno bitni uslovi.ne zna se visinaa obaveze davaoca izdržavanja ved ona zavisi od jednog neizvesnog događajatj dužine trajanja života primaoca izdržavanja. o poklonu).) Sposobnost za ugovaranje.sadašnjosti ili bududnosti).samim tim one pristaju da odnos njihovih uzajamnih davanja budu nejednaka.Ugovor o doživotnom izdržavanju.relativna.ne sprečava nastanak ugovora ali predstavlja pitanje opstanka. Kod aleatornih ugovora postoji neizvesnost na koje ugovorne strane računaju prilikom zaključenja. Nesposobnost za zaključenje ugovora može biti: 1.) sposobnost za ugovaranje b.maloletna lica do navršenih 14 godina .pristaju na mogudnost da jedna od njih primi manje.2 izuzetka: ova lica mogu da zaključuju ugovore malog značaja pri čemu se značaj ugovora ceni u odnosu na vrednost njihove imovine i ugovori kojima stiču isključivo prava(ug.lica koja su napunila 16 godina života i na osnovu odluke suda im je dozvoljeno da stupe u brak. a. 2.

s tim što neke mogu potpuno samostalno. . Ako zastupnik ne obavesti drugu stranu ugovor nede proizvoditi pravno dejstvo između zastupanog i druge strane.se zasniva na ugovoru o nalogu koji se zaključuje između ugovorno sposobnog lica kao nalogodavca i nekog drugog lica kao nalogoprimca. Za ugovorno i zakonsko zastupanje važe neka zajednička pravila: 1. U tom slučaju može da nastane obaveza naknade štete. Zakonsko (ugovorno nesposobna lica). Uz saglasnost roditelja ili staratelja mogu da se zaključe i svi ostali ugovori ali pravna važnost tih koji zaključuju uz saglasnost je na neki način uslovljena. To je ugovorno zastupanje i osnovna razlika zakonskog i ugovornog zastupanja je u licima koja zastupaju.a oni odbiju da se izjasne ili dute.a ako odobri prekoračenje onda ugovor obavezuje u celini.ugovor postaje punovažan. Ugovorno zastupanje. Lice nesposobno za ugovaranje pri zaključenju ugovora može zameniti zastupnik određen zakonom odnosno odlukom državnog organazakonsko zastupanje.da odustane i to ako nije znao da zaključuju ugovor sa licem koje nema sposobnost za ugovaranje. Zastupanje. .onda ograničeno sposobno lice može u roku od 3 meseca od dana sticanja poslovne sposobnosti da izjavi da se više ne smatra vezanim ugovorom. Ukoliko zastupnik prekorači ovlašdenje za zastupanje ugovor nede proizvoditi dejstva u prekoračenom delu (ako zastupani ne da odobrenje za to prekoračenje). Ako izjave da su saglasni. Nad njima „lebdi“ neizvesnost o tome da li de oni postati punovažni. Saugovornik može da se ponaša na dva načina: 1. Ako ga odobri proizvodi pravno dejstvo . U tom slučaju ugovor ne nastaje ali trede lice može pozvati neovlašdeno zastupanog da li odobrava ugovor. Kada je znao za nesposobnost za ugovaranje ali je bio prevaren u pogledu saglasnosti roditelja onda njegovo pravo odustanka traje 30 dana i računa se od dana kada je ugovor zaključio. a neke isključivo uz saglasnot roditelja ili staratelja.ako odbije može se postaviti pitanje neovlašdenog zastupnika za štetu koju je prouzrokovao tredem licu-opšte pravilo za subjektivnu odgovornost.a ako nisu saglasni ugovor se poništava. Neovlašdeno zastupanje.ako se sudbina ugovora ne reši ni na jedan od prethodnih načina. ugovorno (ugovorno sposobna lica). Izuzetak je ako je saugovarač znao ili mogao znati da strana istupa kao zastupnik ugovora te ga obavezuje bez obzira što nije obavešten.onda se smatra da saglasnost nisu dali (i onda ugovor ne obavezuje ugovorne strane). da zastupnik obavesti drugu stranu o tome da ustupa kao zastupnik i da se krede u granicama svojih ovlašdenja. Ako ih je pozvao. Pravila koja važe za zaključenje poslovno nesposobnih lica: Roditelji mogu nakon zaključenja ugovora izjasniti da li su saglasni ili ne. Lice koje je obavezno na naknadu štete je zastupnik i zastupani po pravilima pasivnih solidarnih obligacija.Ova lica mogu da zaključe sve ugovore. U tom slučaju može zvati roditelje da pita da li daju saglasnost ili ne. 2.pravilo da je neophodno da bi ugovor koji zastupnik zaključi sa tredim licem proizvodi pravno dejstvo. Zastupništvo se mora kretati u obimu ovlašdenja.saugovornik znao da zaključuje ugovor sa licem koje nema poslovnu sposobnost.postoji kada je jedno lice pretstavilo drugom licu da istupa kao zastupnik a da ono nema nikakvo ovlašdenje za zastupanje.u vezi sa sposobnošdu za ugovaranje je i zastupanje. Ako zastupani odbije da da odobrenje ugovor nede proizvoditi pravno dejstvo samo u prekoračenom delu.

za ugovor se kaže da postoji kad postoji saglasnost volja. Ovaj ugovor proizvodi pravno dejstvo ako je u okviru ovlašdenja koje je dao nalogodavac.prihvatanje ponude. Ugovor obavezuje ugovorne strane a pregovori neobavezuju čak ni na to da ukoliko budu prekinuti da ih pregovarači nastave. U toj fazi ugovorne strane razmatraju da do ugovora uopšte dođe. 1. Po tome se pregovori razlikuju od ugovora. U toku pregovora u anglosaksonskom pravu ne može da nastane čak ni odgovornost za štetu.a neko drugo lice istog advokata ovlasti da u njegovo ima kupi kudu). Međutim u pravu postoji situacija kada se ugovor prividno zaključi sa samim sobom. Smatra se da sloboda prekida pregovora nije .vlasnik kude dao nalog da proda kudu za 200. 2.kada se jedno isto lice lice pojavljuje kao punomodnik druga dva lica. a druga strana prihvati ponudu.a prihvatanje je izjava koja joj sledi.) Saglasnost volja.a prihvatanjem dovršava zaključenje ugovora. U toj fazi za lica koja pregovaraju. Pre iznošenja ponude može se odigrati faza u kojoj se ugovor priprema.Ugovor ne može da se zaključi sa samim sobom jer je to saglasnost volja dva lica koji izjavljuju volje i čijom saglasnošdu ugovor nastaje.000. U anglosaksonskom pravu pravilo o neobaveznosti pregovora ima apsolutni karakter. U ovom slučaju punomodnik zastupa u ime i račun jednog i drugog nalogodavca i zaključuje ugovor sa samim sobom.smatrade se punovažnim.ponuda 2. b.onda proizvodi dejstvo samo ako nalogodavac da saglasnost. Ponuda je izjava koja prethodi. Ako je zaključen pod uslovima iz ovlašdenja koja su punomodniku dali i 1 i 2 nalogodavac. Mogudnost prekida pregovora u Engleskoj i tom pravnom krugu je neograničena. Ako je nalogoprimac zaključio ugovor pod povoljnijim uslovima od onih koji su bili određeni.a ugovor je strankama zakon“.međutim može se desiti da se umesto tredeg lica kao ugovorne strane pojavi sam punomodnik (npr. To je pravilo koje važi u svim pravnim sistemima.razmenjuju predloge i kontra-predloge.000 evra. ZOO čl. a nazivaju se pregovarači ne nastaju nikakve obaveze. Tu razliku između pregovora i ugovora je lepo objasnio Valtazar Bogišid „razgovor je razgovor. Ponudom se ugovor započinje. Ugovor redovno nastaje tako što jedna strana izjavi ponudu.situacija kada je jedno lice kao punomodnik odn. One se mogu posmatrati kao dve faze u zaključenju ugovora.jednog advokata vlasnik kude ovlasti da proda kudu za 200. Saglasnost volja postoji kada su se ugovorne strane sporazumele o bitnim elementima ugovora. U evropskom pravu na pregovore se gleda drugačije.30 „pregovori ne obavezuju i svaka ih strana može prekinuti kad god hode“. Saglasnost se raščlanjuje na dve izjave: 1.ali ovo pravilo nema isti domašaj u svakoj grani prava.nalogoprimac bilo ovlašdeno od strane nalogodavca da zaključi ugovor sa nekim tredim licem koje se u tom slučaju pojavljuje kao ugovorna strana. Pripremna faza naziva se pregovori. Advokat umesto da nađe trede lice pojavi se kao kupac). Pregovori su pripremna faza koja prethodi zaključenju ugovora. (npr.

predvideo je dva odstupanja: 1. 2.pregovori prethode zaključenju ugovora.odstupanje u situaciji kada je jedna strana vodila pregovore u početku sa namerom da zaključi ugovor. druga razlika ogleda se u pravnim dejstvima. Međutim svaka ponuda ne mora da sadrži animus obligandi. Namera za zaključenje ugovora je animus contrahendi i tu nameru treba razlikovati od animus obligandi. Animus contrahendi znači da ponudilac ima nameru da zaključi ugovor i prihvati sva pravna dejstva koja iz ugovora nastaju. On ne mora da postoji kod ponude za zaključenje nekog dobročinog ugovora ako predlog za zaključenje upuduje strana koja se ugovorno ne obavezuje. Ponuđeni ne može u ponudi izmeniti bilo šta.u periodu između upudivanja i prihvatanja može dodi do promene ponude jer smatra da ponuda više nije dobra.predlog za zaključenje ugovora mora biti konačan i u sebi sadržati nameru zaključenja ugovora. Jedno od najvažnijih je dužnost pregovarača da ozbiljno pregovaraju. Svaka ponuda mora da sadrži animus contrahendi jer ako je ne sadrži to nije ponuda. Ne može nastati obaveza da se zaključi ugovor. Stvara obavezu za lice koje je ponudu uputilo. Između ponude i pregovora postoje dve bitne razlike: 1. 1.da ponudu zadrži određeno vreme i ugovor zaključi pod uslovima koji su u ponudi navedeni. Nasuprot pregovorima ponuda je izjava koja pravno obavezuje. Namera za zaključenje ugovora mora postojati u momentu upudivanja predloga. Pregovori ne obavezuju.ali o delovima ponude više ne može diskutovati. a to znači da nije vodio pregovore u nameri da zaključi ugovor što je zahtevao od njega princip savesnosti i poštenja.je predlog za zaključenje ugovora upudena određenom licu koja sadrži sve bitne sastojke ugovora tako da bi se njenim prihvatanjem mogao zaključiti ugovor.i to je namera ponudioca da sebe pravno obaveže.kada je jedna strana vodila pregovore bez namere da zaključe ugovor. To označava da su dužni da vode pregovore u nameri da zaključe ugovor. Predlog je konačan ako se više ne može menjati. .a ponudom započinje zaključenje ugovora.poklonoprimac kod ugovora o poklonu). Krivica postoji kada se taj pregovarač nije ponašao onako kako je trebao u toku pregovora. (npr. On je mora prihvatiti onakvu kakva jeste .i u tom slučaju može da nastane obaveza da nadoknadi štetu drugom pregovaraču.a potom od namere odustane bez osnovanog razloga.ako se izmeni više nije ponuda. Animus obligandi je namera obavezivanja.ali mora da se nadoknadi šteta koja se zasniva na krivici i na njoj se primenjuje opšte pravilo o subjektivnoj odgovornosti.mogu jedino stvoriti obavezu na naknadu štete zbog skrivljenog prekida.ako je zbog takovog postupka prouzrokovana šteta može nastati obaveza da se šteta nadoknadi. I u toku pregovora pregovarači imaju određene dužnosti koje proizilaze iz principa savesnosti i poštenja.a koje se naziva ponudioc. Tada.apsolutna i neograničena.Ponuda. Predlagač upuduje novi predlog-naknadnu izjavu kojom de od prvobitne odstupiti. potrebno je da ima određena obeležja: 1. Da bi jedan predlog imao pravni značaj ponude.sloboda prekida pregovarača je ograničena. 2. Ta odgovornost naziva se još i predugovorna odgovornost i razlikuje se od ugovorne odgovornosti koja je odgovornost za štetu koja nastane povredom neke ugovorne obaveze. Zbog postojanja principa savesnosti i poštenja koji vlada pregovorima u evropskom pravu. Ponuda se mora prihvatiti onakva kakva jeste. U našem pravu predugovorna odgovornost za štetu nije postojala sve do donošenja ZOO. U tom smislu i ZOO koji je kao princip predvideo da su pregovarači slobodni da prekinu pregovore kad hode.

Od pravila da je ponuda neformalna postoje brojni izuzeci: 1. Koja ponuda je neopoziva? Neopoziva je ona ponuda koju je ponudilac dužan da održi do isteka roka određenog u samoj ponudi ili u zakonu. Bitni sastojci nisu subjektivno bitni.slučajevi u kojima zakon propisuje formu za zaključenje ugovora. te i ponuda mora imati istu formu. Pod ovim uslovima uvek je mogude opozivanje u srpskom pravu. To su objektivno bitni sastojci za nastanak ugovora. Pošto ponuđeni tada ima u rukama dve izjave koje ne mogu istovremeno proizvoditi pravno dejstvo jer su suprotne sadržine.)sporazum o formi. Subjektivno bitni su uslovi koji su bitni za jednu ugovornu stranu.tek nakon toga ugovor je zaključen. a. Opoziva je ona ponuda koju ponudilac ne mora da održi. 3.Austriji. Usmerena je ka tome da se oduzmu dejstva koja su počela da se proizvode.slučajevi kada zakon propisuje formu za ponudu ali ne propisuje formu za ugovor.Odstupanje od namere zaključenja ugovora: 1. ali iz njih se može zaključiti o sadržini te volje. Ponuda ne mora da ih sadrži.901 st. Ugovor o osiguranju je zaključen kad stranke potpišu polisu osiguranja ili listu pokrida). Pravilo o neopozivosti ponude je dispozitivno . U ovom slučaju se spajaju dva sporazuma. -ako se naknadna izjava dostavi ponuđenom pošto je primio ponudu onda se govori o opozivanju ponude. Opozivanje.dovoljni su objektivno bitni uslovi.ponuda treba da bude učinjena u određenoj formi kada se forma zahteva.strane se obavezuju da ugovor nakon pregovora zaključe u određenoj formi.što znači da se može dati pismeno. b. Taj ugovor treba da buse zaključen pre ili kasnije kad bude postignut. ( ugovor o osiguranju čl. Opozivanje ponude može da proizvede pravno dejstvo na koje je usmerena samo ako je ponuda u jednom pravu opoziva. Takva forma se naziva „ugovorna forma“. a da bi povlačenje ponude imalo efekat neophodno je da izjava o povlačenju ponuđenom stigne pre ili istovremeno.Nemačkoj.predlog za zaključenje ugovora mora sadržati bitne sastojke. Može li ponudilac obesnažiti ponudu ili njegova naknadna izjava nema nikakvog uticaja na ponudu.usmeno. U našem pravu ponuda je neopoziva. Pravilo je da je ponuda neformalna. 2. Njome se sprečava da ponuda proizvede pravno dejstvo.izjava ponudioca data u cilju oduzimanja pravnog dejstva ved učinjenoj ponudi.1 ZOO). Svoje odstupanje od prvobitne namere za zaključenje ugovora ponudilac saopštava ponuđenom naknadnom izjavom kojom izjašnjava suprotnu nameru da ne zaključi ugovor. (npr.što znači da ponudilac može svojom voljom u samoj ponudi isključiti svoju obaveznost ponude i za sebe rezervisati pravo da obavezu opozove. Konkludentne radnje su radnje koje nisu preduzete u pravcu izražavanja određene volje. Odgovor na ovo pitanje zavisi od vremena dostavljanja izjava: -ako je naknadna izjava dostavljena pre ili najkasnije istovremeno sa ponudom onda se govori o povlačenju ponude. Pored nas postoji još Švajcarskoj.)saglasnost o sadržini. Ako je neopoziva onda naknadna izjava o opozivanju ponude ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo. Oni elementi koji su zakonom propisani da o njima ugovorne strane moraju postidi saglasnost da bi ugovor nastao. 2.konkludentnim radnjama ili opšteusvojenim znacima za izjavljivanje volje.slučajevi u kojima je voljom ugovornih strana predviđeno da ugovor treba da bude zaključen u naročitoj formi. . 3.objektivno bitni uslovi kod ugovora u prodaji su predmet i cena).da bi ugovor bio zaključen potrebno je još sastavljanje pismene isprave i overa u sudu-ispunjenje potrebnih formalnosti. Povlačenje ponude je izjava volje kojom ponudilac izražava nameru da odstupi od prvobitne namere da zaključi ugovor.

Iako je ovaj predlog upuden neodređenim licima ZOO ga smatra ponudom u čl. Ovo pravilo je dispozitivnog karaktera.njegov pristanak nije prihvatanje ponude nego ono postaje ponudilac. Izuzetak je kada se ugovor zaključuje intuitu personae i kada je ponudilac izrazio nameru da se samo on ponudom obaveže.ponuda obavezuje njegove naslednike.ukoliko drukčije ne proizilazi iz okolnosti slučaja ili običaja.4. Sličnost između ponude i poziva na ponudu je što i jedno i drugo su predlozi za zaključenje ugovora.odgovarade za štetu.a ne i njegovi naslednici. Ukoliko je lice koje je ponudu poslalo umrlo pre prihvatanja ponude. Od kada do kada ponuda obavezuje? Počinje da obavezuje ponudioca od momenta kada je saopštena drugoj strani. 2. Ponudilac mora da ima poslovnu sposobnost koja se zahteva za zaključenje ugovora. Kada je uz robu na posebnoj etiketi ili ispod robe ili je u izlogu pored nje cena radi se o ponudi.al s obzirom da je on uputio poziv.pravilo je da se poslovna sposobnost ceni u momentu slanja ponude. Svako lice koje je zainteresovano može da sa njima zaključi ugovor pod navedenim uslovima.ono koje proizvodi samostalno – sastoji se u tome što ponuda obavezuje ponudioca da ponudu održi određeno vreme i da zaključi ugovor pod navedenim uslovima.ponuda mora biti učinjena od strane bududeg ugovornika.34 „izlaganje robe sa označenjem cene smatra se kao ponuda ukoliko ne proizilazi drugačije iz okolnosti slučaja ili običaja. Kod poziva na ponudu.izlaganje robe sa označenjem cene.33 ZOO Predlog za zaključenje ugovora učinjen neodređenom broju lica.a i ono čini ponudu pozivaocu. Da li takav predlog predstavlja ponudu? ZOO uređuje tri slučaja kada se predlog upuduje neodređenim licima (ponuda javnosti): 1.koji sadrži bitne elemente ugovora čijem je ono zaključenju namenjen. Ponudu mora uputiti lice koje je bududi ugovornik ili njegov zastupnik.čl. ZOO ih smatra ponudom za zaključenje ugovora ukoliko drugačije ne proizilazi iz konkretnog slučaja. Ponudu ne može uputiti trede lice. 3. Ponudilac može biti svako lice.dolazi do konvalidacije.a poziv je pripremni predlog koji je podložan promeni.upuduje ga pozivaoc nekom licu. Dejstva ponude: proizvodi dve vrste dejstava: 1. Na strani ponuđenog može biti i nekolicina određenih lica.a kada pozivalac prihvati ponudu nastaje ugovor.to ne utiče na pravno dejstvo ponude. Pozivalac ne mora da prihvati ponudu.slanje kataloga ili oglasa prema ZOO nije ponuda ved samo poziv da se učini ponuda pod objavljenim uslovima.a razlika je što je ponuda konačan predlog.šalje je ponudilac ponuđenom i ako je ponuđeni prihvati ugovor nastaje. Ako to lice pristane na poziv na ponudu. Ukoliko lice koje nije bilo poslovno sposobno u međuvremenu stekne poslovnu sposobnost.ponuda mora biti upudena određenom licu. Može da mu oduzme karakter ponude navodedi da je predmet izložen kao uzorak.opšta ponuda. Smatra se da katalog ili oglas pretstavljaju ponudu ukoliko iz sadržine proizilazi da se u njoj nalaze svi bitni elementi za zaključenje ugovora. Ne može biti prinuđen da je prihvati . Ukoliko od slanja ponude do momenta prijema dođe do promene statusa u poslovnoj sposobnosti. Ako je izgubio poslovnu sposobnost . Period/rok u kome . Lice koje izlaže robu može ovom postupku dati drugačije značenje ukoliko to želi. Postoje i predlozi za zaključenje ugovora koji se upuduju neodređenim licima. Dejstvo je takođe drugačije. Ponuda odsutnom licu obavezuje od datuma saznanja za ponudu/dostavljanje ponude. 5.sekundarno dejstvo-ponuda ga stvara samo uz prihvatanje ponude. Ako je u pitanju ponuda upudena određenom licu. Kada se predlog čini prisutnom licu ponudilac je vezan od momenta saopštavanja. 2.važi kao ponuda.ukoliko ne prihvati ponudu.

proteka određeni rok koji iznosi 8 dana od dana prijema ponude 3. Prihvatanje se može izraziti aktivnim ponašanjem koje može da bude izričito ili konkludentno. Ozbiljno posmatrati ponašanje zakupca sa zakupodavcom: u ponašanju zakupodavca možemo videti dve situacije: 1. Pravilo: dutanje ne znači prihvatanje ponude. Ako ne odredi rok primenjuje se dopunsko dispozitivno pravilo: ponuda odsutnom licu obavezuje onoliko vremena koliko je potrebno da ponuda stigne. Izjava o prihvatanju proizvodi pravno dejstvo od momenta kada je saopštena ponudiocu. ZOO reguliše i kaže da nema dejstva odredba u ponudi da de se dutanje smatrati prihvatanjem ponude. 2.ali od ovog pravila postoje izuzeci: 1. 2.ne redi ništa.kod ugovora o zakupu-koji je zaključen na određeno vreme. (posrednici. ZOO predviđa izuzetak od pravila o dutanju.smatra se da je zaključen novi ugovor na neodređeno vreme pod istim uslovima. Sadrži nameru da se ugovor zaključi i s obzirom da je ponudilac nameru izrazio u ponudi a ponuđeni u prihvatanju.ako po isteku roka na koji je ugovor zaključen zakupac nastavi da upotrebljava stvar. Pasivno ponašanje .a zakupodavac se ne protivi.ponuda obavezuje ponudioca određuje sam ponudilac u ponudi.špediteri) dužni su da odbiju nalog. prihvatanje ponude nema samostalnu egzistenciju. U ovom slučaju ugovor je produžen na neodređeno.prema ZOO lice koje se ponudilo drugom da izvršava njegove naloge ili u čiju poslovnu delatnost spada izvršavanje tuđih naloga dužan je da izvrši nalog ako ga nije odmah odbio.počinje da proizvodi pravno dejstvo samo kad se sjedini sa ponudom a to je momenat kada se ugovor zaključi.ponuda sadrži uslove koji ne odstupaju od uslova pod kojima osiguravač vrši predloženo osiguranje.Prihvatanje ponude. Ponuda prisutnom licuponudilac nije vezan ponudom ako je ponuđeni odmah ne prihvati.a ne na . da se razmotri i o njoj odluči i da odgovor o njoj stigne ponudiocu.„dutanje“.susretom tih namera nastaje ugovor. 3.u kojoj zakupodavac ne prima zakupninu niti preduzima bilo koju drugu radnju kojom posredno izražava svoju voolju za produženje zakupa.osiguranik uputio pismenu ponudu 2. Izričito postoji kada ponuđeni izrazi pristanak direktnom izjavom ili kada izjavi volju opšte usvojenim znacima konkludentno (predutno) je prihvatanje ponude posrednom izjavom (slanje stvari ili pladanje cene).kod ugovora o osiguranju.ako ponuđeni duti smatra se da je prihvatio ponudu. Razlika između ponude i prihvatanja: -u redosledu u kom se pojavljuju: ponuda je izjava volje koja prethodi zaključenju. 4. U tom slučaju kad ponudilac pošalje ponudu koja se odnosi na robu u vezi sa kojom se sa ponuđenim nalazi u poslovnom odnosu.ona kojoj zakupodavac prima zakupninu ili na drugi način izjavljuje svoju volju da bude u ugovoru sa zakupcem (ovo nije izuzetak jer ne duti). a ako ga ne odbiju smatrade se da su prihvatili.odnosi se na ugovor o nalogu.izjava kojom ponuđeni pristaje na ponudu.a prihvatanjem sledi zaključenje ugovora -pravno dejstvo: ponuda ima samostalno pravno dejstvo-obavezuje ponudioca da je održi. Da bi ovaj izuzetak bio primenjen potrebna su tri uslova: 1.zakon je predvideo pravilo ako osiguravač u oređenom roku ne odbije pismenu ponudu osiguranika koji ne odstupa od uslova pod kojim se vrši osiguranje smatrade se da je on ponudu prihvatio i da je ugovor zaključen.stanje iz kog se ne može izvesti zaključak o sadržini volje lica koje duti. u slučaju kad je ponuđeni u stalnoj poslovnoj vezi sa ponudiocem. U pravu dutanj znači. 2.

U prvom slučaju ugovor ne nastaje.onaj rok koji je prvi put bio ugovoren.od momenta zaključenja počinju da teku određeni rokovi (zbog prekomernog oštedenja. Ovaj izuteak u našem pravu je mogud jer je pravilo o dutanju dispozitivnog karaktera. Ovo prihvatanje se u pravu naziva „gunđujudi prihvat“.kada je u samom ugovoru predviđeno da de se dutanjem jedne strane smatrati kao pristanak te ugovorne strane na produženje ugovora. 5. Predloženo pravilo po kome u slučaju da poklonoprimac duti na ponudu da mu se učini poklon i ako poklon primi smatrade se da je pristao na zaključenje ugovora. Treba razlikovati neblagovremeno prihvatanje od zadocnelog prijema izjave o prihvatanju. Od ovog slučaja treba razliovati slededu situaciju u kojoj ponuđeni prihvati ponudu ali izrazi nezadovoljdstvo u vezi sa uslovom navedenim u ponudi ili izrazi neke svoje nade . Da bi prihvatanje ponude dovelo do zaključenja ugovora neophodno je da se podudara sa ponudom.momenta zaključenja je značajan i zbog primene pravila da ako je u momentu zaključenja bila propala . Ugovorne strane mogu predvideti da de se u njihovim bududim odnosima dutanje koje znači ponuda prihvatiti.ali da izjava o prihvatanju stigne ponuđenom nakon isteka roka. To nije pravi izuzetak jer poklonoprimac preko poklona i konkludentnom radnjom prihvata.ali ugovor može sprečiti da nastane ako izjavi da se ne smatra vezanim ponudom. Mogude je da se desi da prihvatanje bude određeno u roku. Izražavanje nezadovoljdstvane utiče na promenu karaktera njegove izjave.zbog rušljivosti). Ako prihvatanje nije udinjeno u roku onda se izjava ponuđenog ne smatra prihvatanjem nego novom ponudom. Ponuđeni treba da bude saglasna sa ovim. Najčešde svoj pristanak izražava jednostavno „da“ ili „pristajem“. Sadržina prihvatanja ponude. Ako ponudilac nede da bude vezan može odma nakon prijema ponude ili narednog dana izjaviti da se ne smatra vezanim ponudom koju je učinio i tako spreči da ugovor nastane.onda takva izjava se ne smatra prihvatanjem ponude ved novom ponudom za zaključenje ugovora. 6. 3. Ugovor se sastoji od dve izjave: ponuda i prihvatanje ponude. Određivanje momenta zaključenja ugovora. Postavlja se pitanje kada se smatra da je ugovor zaključen? Da li u momentu kad ponuđeni izjavi da prihvata ponudu ili kasnije kad ponudilac primi izjavu o prihvatanju ili kada sazna da je ponuđeni prihvatio ponudu. Rok: da bi ugovor nastao prihvatanjem ponude mora biti učinjen blagovremeno. U ovom slučaju ako je ponudilac znao ili mogao znati da je prihvatanje ponude učinjeno u roku smatra se da je ugovor sačinjen uprkos tome što je prihvatanje ponudiocu stigao nakon isteka roka.želje ili očekivanja.to je kada je ponuđeni izjavio da prihvata ponudu koja je određena u ponudi ili zakonu.ugovor o poklonu (ovaj izuzetak je bio predviđen u skici na prednacrtu SGZ).a u drugom ugovor nastaje. Ako ponuđeni unese bilo kakvu izmenu ili dopunu u predlog koji je sadržani dopuni. Značaj momenta zaključenja: 1.značajan zbog toga što ugovor počinje da proizvodi pravno dejstvo 2.

2. Ako dođe do izmene zakona može se postaviti pitanje koji zakon je bio na snazi u momentu zaključenja ugovora.bržim sredstvom obavestiti ponudioca da oodustaje od svoje odluke da zaključi ugovor. teorija da je zaključen u momentu kada ponuđeni izjavi da prihvata ponudu.teorija prijema. Ako taj sklad ne postoji onda saglasnost postoji samo prividno.po kojoj se momenat zaključenja uzima momenat predaje pošte.momenat zaključenja zbog pitanja sukob azakona o vremeu. Momenat u kojoj se te dve namere susredu je moomenat prihvatanje ponude. Da bi volje bile saglasne bitno je da budu u skladu sa unutrašnjom voljom ugovornih strana.po tredoj teoriji ugovor je zaključen onog momenta kada ponudilac sazna da je ponuđeni prihvatio ponudu.da je impulsivan i smatra da neka okolnost postoji iako uistinu ne postoji. Ti spoljni faktori su radnje drugog koje se ispoljavaju u pretnji ili prevari. Drugačija je situacija od prethodne kad do nesklada dolazi zbog nekog spoljnog faktora.postiže se ponudom i prihvatanjem ponude. Ako se zajednička namera tumačenja ne može utvrditi onda momenat zaključenja treba odrediti prema običaju u određenoj sredini ili pravičnosti. Mogude je da nije bio priseban. Može se desiti da kod jednog ugovora postoji pogrešna svest. To je teorija saznanja (informacije).ona pretstavlja korekciju prethodne teorije i zasniva se na ideji po kojoj je samim prijemom prihvata ponude izjava o prihvatanju doprla do svesti ponudioca i nakon toga ponuđeni više ne može da se predomisli i da opozove ili povuče svoju izjavu. (locus regit act). 5.po njoj zakon ne treba da unapred utvrđuje momenat u kom ugovor nastaje ved to treba da radi sud na osnovu tumačenja zajedničke volje ugovornih stranaka. Loša strana je u tome što se na osnovu nje ne može utvrditi ili je teško dokazati kada je. ugovor ne nastaje. 4.vodedi računa o prirodi ugovora i okolnostima o kojima su izjave učinjene. Ponuđeni može odstupiti od takve odluke i bez ikakvog znanja ponudioca o tome.da se nije raspitao o pravnim posledicama ugovora . Mesto je značajno zbog mesne nadležnosti suda u slučaju spora. U pogledu mesta zaključenja ugovora važi pravilo da je mesto u kome je ugovor zaključen prebivalište ili boravište ponudioca u momentu kada je uputio izjavu o ponudi.stvar koja je predmet ugovora. Nedostaci saglasnosti volja: saglasnost volja postoji kad dve strane izjave volje u cilju postizanja volje. Ideja na kojoj se zasniva ugovor je da ponudilac i ponuđeni imaju svest o tome da je došlo do saglasnosti volja.ali ako bi se primenila ova teorija ona ne rešava pitanje naknadnog odustanka ponuđenog od prvobitne namere da zaključi ugovor jer ponuđeni može nekim drugim.a ideja na kojoj se zasniva jeste da je saglasnost volja postignuta u onom momentu kada se namera ponuđenog susretne sa namerom ponudioca za zaključenje. Ima dobru stranu što otklanja nedostatak ranije teorije.tj da se on nalazi u zabludi.nije dovoljan prost susret na kojem insistira prva teorija. Prema ovoj teoriji nebitno je kada je sam ponudilac saznao da je ponuđeni prihvatio ponudu. Iz kojih razloga dolazi do nesklada? Nesklad između izjavljene i unutrašnje volje može se pojaviti kao posledica samog ugovora. 3. Ova teorija kritikovana novom teorijom. Teorije: 1. . U našem pravu prihvadena je četvrta teorija prijema. 4. Loša strana ove teorije je što nije mogude tačno utvrditi kada je ponuđeni doneo odluku da prihvata ponudu.teorija odposlanja ekspedicije.teorija izjave ili emisije.u kom momentu ponudilac saznao da je ponuđeni prihvatio ponudu.

Sve ove zablude imaju isto dejstvo na ugovore.a zaključuje zapravo o nekoj drugoj stvari.reč je o skrivljenoj i neizvinjavajudoj zabludi.zabluda o motivu ali ona je relevantna samo kod dobročinih ugovora. Zabluda o računarskom podatku. Da bi dovelo do poništenja ugovora bitno je da strana koja se na njih poziva postupa sa pažnjom koja se od nje zahteva u pravnom prometu.o bitnim svojstvima. (npr.o činjenicama. . 5.zabluda o prirodi ugovora.zabluda o kauzi.ako je zabluda posledica toga što ona nije postupala sa pažnjom koja se od nje očekivala.je pogrešna predstava o postojanju kauze kod nekog ugovora. Pogrešna predstava koja se odnosi na neku okolnost koja se po nameri stranaka ili običaja u prometu smatra bitnom tako da stranka koja je zaključila ugovor pod zabludom ne bi ga zaključila da je znala pravo stanje stvari. Zabluda u pravnom smislu ne predstavlja svaka pogrešna predstava.zabluda o bitnim svojstvima. i misledi da je zaključio sa poznatim begradskim advokatom Tapuškovidem.a po novijem svojstva predmeta na koje se odnosi pogrešna predstava može biti bilo koje svojstvo koje je odlučujude za jednog ugovornika da zaključi ugovor.on zaključio sa mladim neafirmisanim Tapuškovidem).postoji kada ugovornik pogrešno drži da zaključuje ugovor o jednoj stvari. (ugovornik misli da mu druga strana poklanja a u stvari mu prodaje). Razlika između zabluda ove kategorije i prve kategorije je u tome što njihovo postojanje ne sprečava da ugovor nastane. a ustvari zaključuje ugovor sa drugim licem odn. Okolnosti na koje se može odnositi pogrešna predstava su raznovrsne: 1.po starijem shvatanju to su hemijski sastav i njegova namena. U tom smislu ZOO razdvaja dve kategorije zabluda: 1. Volje umesto da se susretnu su se mimoišle.predmet.tj da je imala pogrešnu predstavu uprkos tome što se prilikom zaključenja ponašala pažljivo. Te zablude su zablude o prirodi ugovora. (npr.kategoriju sačinjavaju zablude koje zakon naziva zabluda prepreke.pacijent. 2. Ugovor postoji ali njegova važnost je lebdeda jer može biti poništen. Ako je žrtva zablude bila nepažljiva odn.učini poklon lekaru verujudi da ga on operisao a ispostavi se da je operaciju izvršio drugi kolega) 6.Zabluda.to je pogrešna predstava o pobudi koja je jednog ugovornika pokrenula da zaključi ugovor. U njihovom prisustvu ugovor ne nastaje. To znači da se traži da je žrtva zablude bila u izvinjavajudoj zabludi. Tada postoji nesporazum.1.o predmetu i zabluda o kauzi.kategoriju ZOO svrstava bitne zablude.postoji kada ugovornik veruje da zaključuje ugovor a uistinu zaključuje neki drugi pravni posao.jedno lice hode da angažuje dobrog advokata i da zaključi ugovor o nalogu. a koja je formirana i održavana u svesti jednog ugovornika bez uticaja drugog ugovornika ili nekog tredeg lica.zabluda o svojstvima ličnosti-postoji kad ugovornik pogrešno drži da zaključuje ugovor sa jednim licem ili sa licem koje ima određena lična svojstva.a zapravo kupuje burgundac sa Fruške Gore).kupac veruje da kupuje vino sorte burgundac kod Aleksandrovca. 2.zabl o ličnosti . Strana koja se nalazi u ovoj zabludi nema pravo da se na nju pozove.zabluda na motiv.licem koje nema ona svojstva koja je mislio da ima.zabluda na predmet.je pogrešna predstava jednog ugovornika o pravnim činjenicama koje su relevantne za punovažnost ugovora. 4. 3.koje se u teoriji nazivaju još bitne zablude u užem smislu. U ovu kategoriju spadaju:zabl.o pravu itd.i uprkos toj pažnji nije znala za pravo stanje stvari. Nije svaka pogrešna predstava o nekoj okolnosti zabluda u pravnom smislu. (npr.

Može imati dva oblika: 1. Rok za ponuštaj ugovora je 1 godina od dana saznanja. 3. Prevara je razlog za poništenje ugovora. Odgovor na . Mora da bude vraden u imovno stanje u koje je bio pre zaključenja ugovora.Prevara.a poverilac naknade je saugovornik zbog toga što je on savestan i ne sme da trpi nepovoljne posledice koje bi po njega prouzrokovale posledice. Psihičku ili moralnu prinudu treba razlikovati od fizičke. Razlika je u tome što u slučaju pretnje ugovor postoji i proizvodi pravno dejstvo ali može biti poništen pod istim uslovima. 2. 2. Ako postoji ugovor je rušljiv što znači da njegova punovažnost zavisi od toga da li de ugovor biti poništen u određenom roku ili ne. I u prvom i drugom slučaju neophodno je da je izazivanje odn. KAUZA Kauza je u vanpravnom smislu uzrok ili razlog.je pogrešna predstava jednog ugovornika koju je stvorio drugi ugovornik u nameri da ga navede da zaključi ugovor.a objektivni 3 god. Kakav je ovde značaj te prevare za punovažnost ugovora. Kod fizičke prinude ugovor ne nastaje jer se ne radi o neskladu unutrašnje i spoljne volje ved o odsustvu bilo koje volje.predstavlja jedan čin psihičke ili moralne prinude koji postoji ako je jedna ugovorna strana ili neko tredi izazvao opravdani strah kod jedne ugovorne strane zbog koga je ona pristala da zaključi ugovor.odnosno 2 godine od dana zaključenja. Prema ZOO strah je ppravdan ako se iz okolnosti vidi da je ozbiljnom opasnošdu ugrožen život.a u pravnom smislu pravni cilj obvezivanja.restitucija. Pretnja. Razikuje se od predmeta. To de biti u slučaju kad je druga strana spremna da izvrši ugovor kao da zablude niije ni bilo. Kod prevare je bitno da je jedna strana izazvala ili održavala pogrešnu predstavu kod ugovorne strane pri čemu zabluda u kojoj se nalazi druga strana ne mora biti bitna zabluda u užem smislu.povradaj . Ovde treba razlikovati teretne od dobročinih: ako je ugovor teretan prevara učinjena od tredeg lica dovodi do poništenja samo ako je saugovornik prevarene strane znao ili je mogao znati da je trede lice učinilo prevaru. Postoji i kada je kod jedne strane ved postojala pogrešna predstava. Predmet je ono o čemu su ugovorne stranke postigle saglasnost.naknada štete.održavanje druge strane u ved postojedoj zabludi.održavanje u zabludi učinjeno u nameri da se druga strana navede na zaključenje ugovora. Svaka zabluda dovešde do poništenja shodno pravilu „fraus omnia corumpi“ prevara sve kvari.zdravlje.telo ili neko dobro ugovornika ili tredeg lica. Kod dobročinih prevara učinjena od tredih lica uvek dovodi do poništenja bez obzira da li je saugovornik znao ili mogao znati. Prevarena strana može se nadi u zabludi o bilo kojoj okolnosti u vezi sa ugovorom. Svaka strana dužna je vratiti drugoj ono što je primila po osnovu poništenog ugovora. Prevara može poticati i od tredeg lica.Postoji jedna situacija kad se ne može pozvati stranka koje je bila u neskrivljenoj zabludi.dužnik naknade štete je strana koja je bila u zabludi.izazivanje zablude kod druge ugovorne strane 2. Subjektivni rok je 1 god. Ako sud poništi ugovor nastaju dve pravne posledice:1.a druga strana ne čini ništa da bi je od te pogrešne predstave oslobodila.

U tom smislu različita je kauza kod teretnih od kauze kod dobročinih.pravne činjenica koja objašnjava zašto se jedno pravo derivativnim putem prenosi sa jednog lica na drugo.pitanje „šta je predmet ugovora“ je odgovor na pitanje“ na šta se ugovornik obavezuje“. U okviru klasične teorije pojavljuju se još dva autora: (Portalis i Potije). (npr.a ne samo u onim koje izviru iz ugovora. Razlog zbog nezainteresovanosti leži u prinicipu formalizma koji je vladao od rimskog prava do tog doba. Animus contrahendi pretpostavlja da lice koje izjavljuje volju ili svest o razlogu zbog kojeg zaključuje ugovor. U jednom ugovoru da bi postojao.zajama zaključuje se predajom stvari u državinu zajmoprimcu).to je namera jednog lica da izjavom svoje volje zaključi ugovor i da prihvati pravno dejstvo koje iz ugovora nastaje. Obedanje nije bilo upudeno licima ved direktno Bogu da de se obaveza izvršiti. -kod realnih ugovora-kauza se sastoji u predaji stvari (npr.klasična teorija.a predmet dopušten. Kod ostalih dobročinih ugovora koji se ne sastoje u predaji svojine na stvari. Portalis. Kauza u .). -kod teretnih ugovora.strogoj i sakralnoj formi. Jedna strana se obavezuje prema drugoj zato što se i druga obavezuje prema njoj.da mu se dobrovoljo izvrši neka usluga ili da se dobrovoljno oslobodi nekog duga itd.kauza obaveze jedne strane nalazi se u obavezi druge strane. Kauza je uži pojam od pravnog osnova sticanja i po pravilu vezuje se samo za pravne poslove odnosno ugovore. Kauzu treba razlikovati i od animus contrahendi. Teorije kauze: 1. To može da bude legat. Treba je razlikovati od osnova sticanja. U pravu počeo da vlada stav da obavezuje data reč. Druga stvar značajna za nega je da on kauzu kod teretnih ugovora posmatra drugačije od Dome. Prema njegovom shvatanju kauza treba da postoji u svim obligacijama. Zbog toga kauza prethodi izjavljivanju volje za zaključenje ugovora. Jedna strana se obavezuje prema drugoj zato što je od nje nešto primila. U rimskom pravu obvezivala je forma.neophodno je da postoji i predmet i kauza.pojavila se sredinom XVII veka u francuskoj pravnoj doktrini.kauza je intentio liberalis (to je namera da se drugom učini nešto dobro.realnih ugovora.kod ugovora o prodaji prodavac se obavezuje zato što je kupac preuzeo obavezu). Da bi ugovorna obaveza nastala bilo je neophodno da se obedanje za zaključenje ugovora izjavi u određenoj. Kod poklona kao tipičnog primera dobročinih ugovora. Pre toga sve do XVII pravna teorija nije raspravljala o tome zbog čega se jedna strana obavezuje drugoj. -kod dobročinih ugvora.a ne forma.da kauza bude nedopuštena. Ako neko nema svest o kauzi onda ne može ni svestno da izjavi volju da je ugovor sačinio. Drugim rečima to su dva odvojena pojma i uslovi za postojanje i punovažnost i jednog i drugog procenjuju se nezavisno. Animus donandi je poseban tip ispoljavanja intentio liberalisa. Princip konsensualizma (ugovor nastaje prostom salasnošdu volja).kauza ima psihološki izged.a odgovor na pitanje „šta je kauza“je odgovor na pitanje “zbog čega se neko ugovorom obavezuje“.kauza se nalazi u animus donandi. Kad je taj princip postao dominantan postavilo se pitanje zbog čega reč obavezuje? Doma.je proširio pojam kauze izvan ugovora.je prvi odgovorio na to pitanje.tako da se može desiti da u jednom ugovoru predmet bude nedopušten a kauza dopuštena i obrnuto.javno obedanje nagrade ali i zakon u slučaju sticanja ovlašdenja zakonske obaveze izdržavanja. Po njemu ugovor iste vrste ima istu tipsku klauzulu.

To je osnovna postavka teorije. Ne može se redi da je kauza jedne strane u teretnim ugovorima obaveza druge strane jer kada se govori o obavezama onda se misli na pravnim dejstvima. Subjektivne teorijekauza je subjektivni pojam pa se i nazivaju subjektivne. Koji je to motiv ostaje sudu da utvrdi kada se pitanje postojanja odnosno punovažnost kauze pred njim postavlja. postoji i kauza i ne mora da se dokazuje. Druga primedba je u tome što kod realnih ugovora ne može da se kaže da je kauza obaveza zajmoprimca u tome što je primio nešto od zajmodavca. Kao reakcija na ovu teoriju i prihvatanje kauze nastala je teorija negacije kauze. Kauza je potrebno nepotreban pojam i onu funkciju koju ona ima može da obavi drugi pojampojam predmeta. Potije. 1. pa se postavlja pitanje koji od tih motiva koji prethodi zaključenju ugovora predstavlja kauzu. Nije se proširila izvan Belgije i delom Francuskom. Kauza služi da bi se ispitalo da li je jedan ugovor zakonit i moralan. Tek kasnije de se za njim povesti i italijanski građanski zakonik i neki drugi.je dopunio Dominu teoriju tako što je uveo pojam časne. a njen predstavnik u francuskom pravu bio je Planiol.Teorija negacije kauze-zastupana u belgijskoj pravnoj doktrini. Zastupnici kažu da se isto svrha može postidi pravilom dopuštenosti ili nedopuštenosti predmeta. Prema ovim teorijama kauza je ekonomski pojam. Drugim rečima ako postoji ugovor.poštene i moralne kauze. a kauza mora da postoji i prethodi dejstvima. (logički nemogude zamisliti da se stavi u ravan nešto što prethodi).motiv koji je opredelio ugovornika da zaključi ugovor. Kkasična teorija je odlučujude uticala na francuski građanski zakonik. Kauza po njegovom shvatanju nije svaki cilj obvezivanja ved samo onaj cilj kojim se želi postidi moralna. ovo zbog toga što kod realnih ugovora predaja stvari nije kauza ugovora ved uslov njegovog zaključenja. Ta osnovna postavka je nešto modifikovana tako što se kauzom ne smatra svaki motiv ved samo onaj koji je bio odlučujudi da pokrene jednog ugovornika da zaključi ugovor. a motiva za zaključenje može biti bezbroj. Objektivne teorijeposmatra kauzu potpuno nezavisno od motiva. 2. Ona je . Bio je prvi koji je kauzu u svojim normama uvrstio kao uslov za nastanak ugovora. Ugasila se početkom XX veka. Savremena shvatanja o kauzi Mogu se podeliti u tri grupe: prema tome da li u kauzi vide jedan subjektivni pojam ili pojam koji je objektivan i potpuno nezavisan od motiva. Treda primedba da se kod dobročinih ugovora kauza preplide sa motivima. Kauza je pobuda. 2.poštena i zakonom dozvoljena svrha.teretnim ugovorima postoji kada je prestacija ili činidba jedne strane srazmerno ekvivalentna ili jednako vredna prestaciji druge strane. Druga značajna novina je u tome što je predložio uvođenje zakonske pretpostavke da kauza postoji i da onome koji tvrdi da kauza ne postoji leži obaveza da to i dokaže. Poriče potrebu za postojanjem kauze i ističe da je kauza pojam koji je logički nemogud.

Kapitanova teorija značajna je zbog toga što je postavila odnos između kauze i motiva.može se desiti da prodavac proda stvar koja vredi 15.nameri jedne strane da učini drugoj besplatnu korist. Prema Kapitanovoj teoriji ne postoji kauza u ugovoru ako obaveza druge strane nije izvršena. Zatim nema kauze u ugovoru kada obaveza jedne druge strane nije ni zasnovana zbog toga što je predmet njene obaveze propao u momentu zaključenja ugovora.za 40. kako objasniti šta je kauza kod ugovora o poklonu? Kod ugovora o poklonu ne postoji ekonomska ekvivalencija.000. 2. U objašnjenju kauze kod dobročinih ugovora postoje dva odstupanja: 1. Naslanja se na Dominu klasičnu teoriju iz XVII veka. postoji objektivni ekvivalent međutim prodavac može smatrati da je među prestacijama uspostavljena subjektivna ekvivalencija. Međutim taj ekvivalent koji ona dobija od druge strane ne mora da bude objektivno jednako vredan sa prestacijom koju ona daje.ona je nastala u pravnoj doktrini 20-tih godina prošlog veka i danas se smatra vladajudom u građanskom pravu. Ostali motivi koji su prethodno završenom motivu u principu ne ulaze u pojam kauze. Međutim ako su ti motivi nedopušteni tj. (npr. Kada se kaže da je kauza pravnog cilja obvezivanje. Kauza kod ovih ugovora se ogleda u intentio liberalis.ostvarenje pravnog cilja je materijalni element u pojmu kauze zbog toga što se pravni cilj ostvaruje izvršenjem obaveze druge strane.završni motiv koji je nastao u procesu formiranja volje da se zaključi ugovor.odnosno u animus donandi (nameri jedne strane da drugoj učini poklon).ni ekonomski.000 evra. Razlikuje se od Domine teorije u objektivnom elementu. Mešovite teorije-teže da postignu kompromis između subjektivne i objektivne teorije.nije bilo koji cilj. Cilj koje ugovorne strane žele da postave ugovorom. Kapitan pod ciljem podrazumeva pravni cilj. Subjektivni element u ovoj teoriji ogleda se u tome što jedna strana želi da ugovorom dobije neki ekvivalent. Prema toj teoriji kauza je željeni ekvivalent. Onaj poslednji. Ovu teoriju je zastupao kod nas prof.oni mogu da uđu u polje pojma kauze i tu .zapravo ekonomski ekvivalent koji mora da postoji u svakom ugovoru. Zbog toga jedna strana može istadi prigovor neizvršenja ili raskinuti ugovor. (npr.teorija. Žan Mori-tvorac.protivzakoniti i nemoralni.ni psihološki. Kapitan polazi od toga da je kauza cilj obavezivanja ugovora. Kapitanova teorija. U našem pravu kod ugovora o poklonu je negativan ekonomski efekat koji poklonodavac ode u svojoj imovini smanji. Otuda se u tom cilju vidi subjektivni element kauze. Kod dobročinih ugovora prema Kapitanovoj teoriji kauza ima čisto psihički izgled.onda se misli na poslednji. To je svrha koju stranke žele da ostvare. Dva osnovna odstupanja koja se mogu staviti ovoj teoriji su: 1.teorija-kauza se ogleda u negativnom ekonomskom efektu. S obzirom na tu činjenicu prema pristalicama objektivne teorije u ugovoru o poklonu kauza ipak ima psihološki izgled i sastoji se u odluci poklonodavca da ne traži od poklonoprimca nešto što bi bilo vredno poklonu.Andrija Gams.cilj prodavca je pravo svojine na sumi novca.završni motiv predstavlja kauzu i naziva se causa finalis. Prva strana obavezuje se prema drugoj da bi dobila izvršenje od druge strane i dobila pravni cilj. 2.se sastoji u odluci poklonodavca da ne traži ništa od druge strane.ugovor o prodaji. Objektivni element ogleda se u realizaciji pravnog cilja. Prema njima kauza predstavlja kombinaciju elemenata subjektivne prirode i objektivne prirode. U okviru ovih teorija izdvajaju se dve: 1. Dovoljno je da između prestacija postoji subjektivni ekvivalent.pravni cilj kupca je pravo svojine. 3.sve pod pretpostavkom da ne postoje mane volje.

stav istog člana „ako je nedopuštena pobuda bitno uticala na odluku jednog ugovarača da zaključi ugovor i ako je drugi ugovarač to znao ili morao znati ugovor de biti bez pravnog dejstva“ (kod teretnih ugovora).položaj poverioca je olakšan.ako je neko sastavio priznanicu da P. Ovde poklonoprimac ne mora da zna za nedopuštenu pobudu poklonodavca. (pretpostavka je oboriva i strana koja tvdi da u ugovoru kauza ne postoji morala bi da dokaže suprotno da ugovor nema kauzu. (npr. -kod dobročinih ugovora nedopušten motiv ulazi u pojam kauze čak i onda kada druga ugovorna strana nije znala za njegovo postojanje.su ugovori kod kojih kauza nije vidljiva za treda lica.javnom poretku i dobrim običajima.Kapitanova teorija pravi razliku između teretnih i dobročinih: -kod teretnih ugovora nedopušten motiv udi de u polje pojma kauze ako je druga ugovorna strana znala za postojanje tog nedopuštenog motiva.su oni ugovori u kojima je kauza vidno izražena . Na osnovu nje smatra se da kauza postoji iako nije .samo nije tredim licima.M znaju zbog čegaa je priznanica izdata.ne mora da dokazuje postojanje ugovora.pretpostavke koja glasi „ pretpostavlja se da obaveza ima osnov iako nije izražen“ -kada je pitanju kauza a između poverioca i dužnika iz tog ugovor postoji spor zbog toga što dužnik nede da ispuni svoj obavezu. P. Kauza postoji i poznata je ugovornim stranama. Na osnovu jedne činjenice izvodi se zaključak o postojanju druge. Osnov je nedopušten kad je supotan prinudnim propisima.M. Poznata činjenica iz koje se izvodi nepoznata je ugovor-saglasnost volja.ali treda lica ne znaju. ZOO sadrži 4 člana posvedena kauzi: zakon kauzu naziva „osnov“ U prvom pravilu ZOO kaže da svaka ugovorna obaveza mora imati osnov i taj osnov mora biti dopušten. -kada je u pitanju spor poverioca i dužnika oko ispunjenja duga nastalog iz apstraktnog ugovora. 2.000 evra M. Naš zakon propisuje pretpostavku o postojanju osnova „pretpostavlja se da obaveza ima osnov iako on nije izražen.P duguje 10.P i M. Ako dokaže da ugovor postoji.njemu je lakše da dokaže da kauza ne postoji.onda poverilac da bi uspeo sa tužbenim zahtevom mora da dokaže da postoji.3 .pa ni sudiju.a to je kauza. Odnos motiva i kauze. -s obzirom da kauza nije vidljiva za treda lica. Kauza u kauzalnim i apstraktnim ugovorima Kauzalni ugovori. (kod dobročinih ugovora). Iz te činjenice da postoji ugovor izvodi se zaključak o postojanju nepoznate činjenice. Značaj razlikovanja-upravo zbog primene pretpostavke iz čl.tako i za treda lica.zakon prihvata Kapitanovu teoriju u čl. 53 „pobuda iz kojih je ugovor zaključen ne utiču na njegovu punovažnost“ zbog toga što stoji izvan kauze. Pretpostavka deluje kao i svaka druga pretpostavka u pravu.51 st.a to ne znači da ona ne postoji. To je osnov pretpostavke. Ova teorija je prihvadena u ZOO. Ona je vidljiva kako za ugovore strane. Bitno je da je postojala na strani poklonodavca i bide van dejstva. Apstraktni ugori. Međutim upravo zbog toga postoji pretpostavka.onda se pretpostavlja da postoji i kauza i dužnik se u tom slučaju ne može braniti ističudi da kauza postoji. Stav 3 „ugovor bez naknade nema pravno dejstvo i kad drugi ugovarač nije znao da je nedopuštenaa pobuda bitno uticala na odluku njegovo saugovarača“.

b. Kod tredih lica se stvara privid o postojanju kauze. Predmet je ono što je predmet obligacije: davanje. U tom slučaju osnov koji se očekivao nije nastupio. Pravne posledice: -u slučaju odsustva osnova.postoji kada obe ugovorne strane imaju pogrešnu pretpostavku da kauza postoji.a u teretnim ugovorima druga strana je znala ili mogla znati za nedopuštenost motiva. Postoji i onda kada je motiv io nedopušten.nema ugovora b. 2.primena pravila nedopuštenosti osnova. c. (neko izdao priznanicu da je primio 10.dečiji dodatak).to je osnov suprotan prinudnim propisima.punovažan ugovor -nedopuštenosti osnova.ostavilac zaključi ugovor o poklonu sa jednim od svojih bududih zakonskih naslednika. Samo izuzetno se može desiti da u ugovru ne postoji osnov i to npr.primena pravila o prividnosti osnova.ne postoji c.)putativna.objekat imaju samo oni koji glase na predaju stvari/davanja.bilo ih je u našoj pravnoj istoriji 50-tih godina prošlog veka (predaja zemlje usled agrarnih reformi. . 3.ugovor ne postoji -prividnog osnova: a. fiktivnu ili simulovanu prividnost.je kauza koja ne postoji.pravila o odsustvu osnova 2. Predmet Četvrti uslov za nastanak ugovora.) fiktivna.000 evra na zajam očekujudi dade ugovor o zajmu biti zaključen).ako je obaveza nastala s obzirom na neki bududi osnov koji se nije ostvario il osnov koji je postojao a kasnije otpao.postoji u slučaju kada su ugovorne strane zaključile jedan ugovor a tredim licima pretstavljaju da su zaključile drugi ugovor.teorije o kauzi imaju značaj u pogledu primene 1. U pravnoj teorji se ponekad razlikuje od objekta ugovora: svaki ugovor ima predmet.vidljiva. a.uzdržavanja.činjenje. To je slučaj obostrane zablude o kauzi. ali svaki ugovor nema objekat.ali ugovorne strane tredim licima pretstavljaju da one postoje. Kauza u praksi.apslutno ništav.pravila o prividnosti osnova 3.)simulovana kauza.)simulovana kauza.)putativna kauza.)fiktivna kauza-nema ugovora.slučaj odsustva kauze u praksi se javlja vrlo retko.primena pravila o odsustvu osnova. Dakle dužnik mora da bi odbio tužbeni zahtev kao i u slučaju kauze da dokazuje da u apstraktnom ugovoru kauza ne postoji.prividni osnov može se ispoljiti kroz putativnu.javnom poretku i dobrim običajima.pravila o nedopuštenosti osnova 1. Primeri su vrlo teški.apsolutno ništav jer je suprotan načelu slobode ugovaranja. (npr.ali prikaže da je učinjen ugovor o prodaji.

cena koja je pladena prodavcu u poslednje vreme.Određenost predmeta: Ugovorne strane određuju predmet ugovora neposredno.dopušten 1. Voljom stranaka predviđeno je da je neophodno da budu zaključene u određenom obliku.smatralo se da formu treba propisati samo radi zaštite javnih interesa. a za uzvrat ne dobija ništa i zbog toga zakon predviđa za ugovor o poklonu pismenu formu da bi zaštitio poklonodavca da ishitreno zaključi ugovor.zaštitna svrha (funkcija) se ogleda u: -zaštita interesa ugovornih strana: kada zakonodavac propisuje formu onda on daje priliku ugovornim stranama da dobro razmisle pre nego što se ugovorno obavežu i da dobro odvagaju razloge za ili protiv zaključenja ugovora. Kod ugovora o prodaji posebna pravila važe za posredno određivanje predmeta.67 ali postoji veliki broj izuzetaka u kojima sam ZOO i drugi zakoni predviđaju da je neophodno za nastanak ugovora ispuniti određenu formu.jedna strana bespovratno otuđuje imovinu.cena koja je razumna-tržišna/sud je određuje.određen 2.kroz koje treba da je manifestuje ugovor. 1. -zaštita opštih. Primer je ugovor o poklonu-ugovor bez naknade.izražena je takođe kod ugovora o poklonu.osiromašuje je i istovremeno obogaduje drugu ugovornu strranu. Ako trede lice nede ili ne može da odredi predmet. Može biti određen i posredno i to na dva načina. Čemu veliki broj izuzetaka? Zakonodavac propisuje određenu formu jer želi da postigne određenu svrhu.dvostruka je svrha: 1. Danas su oni u drugom planu u odnosu na zaštitu interesa . Forma Forma je način izražavanja sadržaja ugovora kroz unapred predviđene spoljne.Ugovori mogu imat i dva predmeta a to su svi oni ugovori koji su dvostrano obavezujudi.smatra se da predmet nije određen i ugovor ne postoji.ugovorne strane predvide da de treda lica odrediti predmet. Teretni ugovori. Forma je neobavezan uslov jer nije neophodna za nastanak svakog ugovora nego samo onog za koju je zaključen. Da bi se smatralo da ugovor ima predmet potrebno je da je on: 1.zaštitna funkcija nije toliko izražena i nema značaj kao kod dobročinih poslova. U našem pravu važi princip konsenzualizma propisanog u čl.mogud 3.javnih interesa. Forma treba da spreči ugovorne strane da donesu ishitrenu odluku o tome da zaključe ugovor.vidljive oblike. -zaštita interesa tredih lica. 2.u ranijem pravu je često prenaglašavana. Upravo radi zaštite njihovih interesa predviđa se pismena forma. Ugovor o prodaji u privredi-ugovor postoji i proizvodi pavno dejstvo čak i ako cena nije određena niti je odrediva.ugovorne strane odrede u ugovoru elemente na osnovu kojih se predmet može naknadno odrediti. Poklonom mogu biti povređeni interesi članova porodice poklonodavca ili bliskih srodnika ako poklonodavac donese ishitrenu odluku da zaključi ugovor i tako umanji imovinu da u njoj nema dovoljno sredstava da ne može da izdržava lica koja je zakonski dužan da izdržava ili toliko umanji imovinu da posle njegove smrti ne mogu biti namireni nužni naslednici.

način nastanka (zakonska i ugovorna) 1. 2. Pismena. Formom se štite: 1.dejstvo (bitna i dokazna forma) 2.zbog toga je u našem pravu predviđena forma za ugovor o prometu nepokretnosti-dolazi do prenosa svojine i na svaki takav ugovor treba da bude pladen porez na prenos apsolutnih prava.postoji mišljenje da je predviđena kod arbitražnih ugovora kod jednog broja autora kod nas. Dokazna forma je jedino sredstvo za dokaz ugovora ali ne utiče na njegovu punovažnost. savremenom pravu dokazna funkcija ne postoji.pravo preče kupovine društveno pravnih lica. Vrste forme: postoje tri osnova po kojima se forma može podeliti na vrste: 1.forma za promet nepokretnoosti naročito u prošlosti postojala je zbog kontrole jer je postojao zakonski maksimum svojine koja su fizička lica mogla posedovati (ne više od dva veda ili tri manja stana.javna isprava i realna forma.to su nekada bile opštine i one su imale pravo preče kupovine kada je neko prodavao stan. 2.ugovora se može dokazivati svim sredstvima. Forma kao dokaz nije ni uslov za zaključenje ugovora niti je jedini dokaz o ugovoru. U francuskoj npr. U stranim pravima zastupljena je dokazna forma. Bila je predviđena u Zakonu o sudskom postupkuu građanskim stvarima (1865. Danas je ostao samo jedan razlog.način ispoljavanja (pismena forma. Ona je samo potvrda o sadržini ugovora i o onome o čemu su se stranke sporazumele. javne isprave i realna forma) 3. Pismena isprava je najpouzdanije dokazno sredstvo u slučaju kad se pojavi spor o sadržini ugovora i to je mnogo pouzdanije sredstvo od svedoka koji nisu pouzdani zato što pamdenje bledi i kada o činjenicama postoji pismeni trag on ostaje i može dugo vremena biti upotrebljen kao dokaz između ostalog zbog toga u privrednom sporu pismene isprave se koriste kao dokaz a izuzetno usmeni iskaz svedoka. ne više od 10 hektara obradive zemlje). Ugovor ne nastaje dok se forma ne ispuni onda kada je predviđena. Dokaznu formu treba razlikovati od forme kao dokaza.pismenom formom se omogudavalo da jedno lice ne stekne više.obična pismena forma je pismena forma nižeg stepena koja se ispunjava pismenom redakcijom .ugovornih strana i tredih lica.dokazna funkcija : Ogleda se u tome što se obezbeđuje pismeni trag o ugovoru.tek ako opština odbije takvu ponudu ili se ne izjasni u roku od 30 dana od prijema ponude vlasnik je bio ovlašden da stan proda tredem licu.sva potraživanja čiji iznos prelazi određenu sumu ne mogu biti dokazana svedocima i ako postoji pismena isprava svedocima se ne može dokazivati suprotna sadržina.ako bi se to desilo država je imalo pravo da oduzme višak imovine. 2.) nede se modi dokazivati svedocima potraživanje čija vrednost prelazi 200 groša bez obzira na osnov i predmet koji je uslov nastanka i to je jedini primer u srpskoj pravnoj istoriji. Naziva se još i forma ad solemnitatem-svečana forma i ad validatatem-jer od nje zavisi važnost ugovora. 3. Bitna forma predstavlja konstitutivan element za punovažnost ugovora. Kada je forma samo dokaz . intresi države da ostvari budžetski prihod naplatom poreza koji se ostvari nakon obavljanja akta pravnog prometa. Naziva se još i forma ad probationem.Pismena.

3. Zakonska i ugovorna forma Ugovorna. da predaja bude stvarna (telesna) materijalna i da se izvršava uručenjem stvari sticaocu. 2. Poneki put sam zakonski propis određuje dejstvo forme. Postoji vedi broj ugovora za koje je zakon predvideo da moraju biti zaključeni u ovoj formi.međutim i sama predaja mora da ispunjava određene uslove: 1.ugovor o doživotnom izdržavanju i bračni ugovor. Nije dovoljna prosta usmena saglasnost volja.bankarskom tekudem računu. podleže strožijim i komplikovanijim procedurama. . U pravu je opšte pravilo da posebni derogira opšti zakon te se na prodaju.da je izvršena za života poklonodavca. ZOO je opšti .upozori na pravne posledice. potvrđivanje potpisa (legalizacija). Sudija: pročita strankama sadržinu.ugovora na određenoj ispravikoja sadrži tekst ugovora i potpis ugovornih stranaka. 3. Ako nije za života eventualno bi se radilo o ugovoru za slučaj smrti.neophodno je da je stvar izašla iz državine prenosioca i da on više ne može da vrši faktičku vlast. stavi svoj potpis i overi ispravu sudskim pečatom. Primer za overu potpisa: ugovor o nepokretnosti (prodaja.je višeg stepen. Ugovor koji nije zaključen u formi koju zakon propisuje je ništav.za nastanak ugovora potrebno je još i da se izvrši predaja.prenosilac zadržava stvar za sebe.kreditu.građenju.ugovor o drumskom i železničkom prevozu robe. ZOO: Ugovor o prodaji sa obročnim otplatama cene.trampu i zamenu primenjuje Zakon o prometu nepokretnosti. Službenik za overu u sudu svojim potpisom i pečatom potvrđuje da su ugovorne strane pred njim potpisale ispravu o ugovoru ili da su priznale potpis kao svoj ako su ispravu ranije potpisale. ZOO :ugovor o kapari. Pravilo koje rešava dejstvo forme kada nije zakonom određena: ugovor koji nije zaključen u propisanoj formi ukoliko iz cilja propisa kojim je određena ne proizilazi nešta drugo postoji pretpostavka: forma je bitan uslov za punovažnost ugovora. Zakonska. Primer za potvrđivanje sadržine: ugovor o ustupanju i raspolaganju imovine za života.a Zakon o prometu nepokretnosti je poseban zakon i on predviđa formu višeg stepena. u ZOO kod ugovora o prodaji nepokretnih stvari u čl.zakonom propisana kao uslov punovažnosti. Cessio vindicationis postoji kad se stvar nalazi kod tredeg lica ali fiktivna predaja ne postoji u slučaju da je u pitanju constitutum possessori. Pored pismene redakcije potrebna je još i intervencija organa javne vlasti koja se može sastojati u potvrđivanju sadržine ili overavanju potpisa na ispravi. Moguda je i simbolična predaja. ugovor o jemstvu. Ukoliko iz cilja propisa koji određuje formu proizilazi nešto drugo pretpostavka u korist svečane forme ne postoji (zakonsko tumačenje).Srpski građanski zakonik.uručenje sprava ili isprava koje omogudavaju faktičku upotrebu stvari.licenci. Realna forma se ispunjava predajom predmeta poklona iz ruke u ruku-faktičkom predajom državine.55 ug o prodaji nepokretnosti stvari mora biti zaključen u pismenoj formi pod pretnjom ništavosti. da druga strana bude stavljena u položaj u kome se nalazi svojinski držalac.trgovinsko preduzede.pretpostavka u korist svečane forme. Moguda je i fiktivna-nematerijalna predaja ali samo kad se stvar ved nalazi kod sticaoca u državini i tada je pitanju traditio brevi manu.razmena i poklon). Zakon o privrednim društvima. Realna forma je predviđena za ugovor o poklonu.sporazumom ugovornih strana se određuje kao uslov za punovažnost ugovora. Forma javne isprave. Potvrđivanje isprave solemnizacija).

način prestanka ugovora na osnovu saglasnosti volje ugovornih strana koja je upravljena na to da ugovor prestane da proizvodi pravno dejstvo.ugovor može uvek biti raskinut neformalnim sporazumom ugovornih strana. kada cilj zbog koga je forma propisana upuduje da ugovor mora biti raskinut u istoj formi kada se zahtevala i za njegov nastanak.da se radi o sporednim tačkama 2. Sporazum o bitnim sastojcima ugovora ne bi bio dopuna nego novi ugovor.reč pogodba označava neki modalitet ili dodatak ugovora.roku i načinu pladanje cene).da njihova sadržina nije u suprotnosti sa sadržinom ugovora 3.zakonska forma.u toku ispunjavanja ugovornih obaveza ugovorne strane u formi zaključenja ugovora mogu se dogovoriti da se ugovor dopuni ili izmeni. Takav karakter ima odredba o pravu preče kupovine. U praksi takav sporazum naziva se aneksom ugovora. -kada je reč o zakonskoj formi ZOO pravi razliku između izmena i dopuna: dopune ugovora su mogude samo u pogledu sporednih tačaka (deo ugovora koji nisu bitni uslovi). Izmena ili dopuna formalnog ugovora. Ako su stranke propustile da učine to ZOO propisuje da dopune i izmene mogu biti učinjene i neformalnim sporazumom. Forma istovremenih usmenih pogodbi uz formalni ugovor.ugovor označava pravni posao u celini.ali postoje dva odstupanja: 1.Kada je u pitanju ugovorena forma zakonom: ugovor koji nije zaključen u ugovorenoj formi nema pravno dejstvo ukoliko su stranke punovažnost ugovora uslovile posebnom formom (tumačenje volje ugovornih strana). Taj sporazum može biti i neformalan ako o tim tačkama u ugovoru ništa nije rečeno i pod uslovom da nije protivno cilju zbog koga je forma propisana. Dopunama se smatraju samo sporazumi o sprednim tačkama (mestu. Kada je zakonom volja ugovornih strana bila određena formom kao uslovom punovažnosti da li sporazumni raskid mora da bude učinjen u istoj formi ili može biti neformalan? ZOO sadrži o tome dva pravila: 1.sam zakon je propisao da i sporazum o raskidu mora da bude učinjen u određenoj formi. 2.vremenu. o pravu zadržavanja svojine i posle prodaje. 2.ugovorne strane predviđaju da izmene i dopune moraju biti učinjene u istoj formi. Pitanje forme sporazumnog raskida ugovora.načinu isporuke stvari. Izmene po ZOO mogu biti učinjene i neformalno samo pod uslovom da se izmenama smanjuju ili olakšavaju obaveze jedne i druge strane i ako je posebna forma propisana u interesu ugovornih strana. To je redovan način prestanka ugovora i do njega može dodi uvek pre nego što obaveze iz ugovora budu u potpunosti izvršene. da nisu u suprotnosti sa ciljem sa kojom je forma propisana.o obročnim isplatama cena kada su ugovorm stranke zaključilei istovremeno postignu usmeni sporazum u pogledu pogodbi postavlja se pitanje da li su one punovažne ili ne? Sporazum o tim pogodbama može biti usmeno zaključen i proizvoditi pravno dejstvo ako su ispunjena tri uslova: 1. Kada se zaključuje aneks forma ugovora treba li da bude zaključen u istoj formi u kojoj je ugovor? -kada je u pitanju ugovorna forma u samom ugovoru.bitni su oni koji su zakonom određeni kao objektivno bitni uslovi. .ugovorna forma.ugovor zaključen u zakonom određenoj formi može biti raskinut i neformalnim sporazumom.

može ugovor biti ništav ali da u činjeničnoj građi ima elemenatanekog drugog ugovora koji .ništavi ugovori ne postaju punovažni ni kada je bilo koji razlog naknadno otpao.na ništavost se može pozvati svako zainteresovano lice.po sopstvenoj inicijativi pazi na ništavost čak i onda kada se strane odnosno druga zainteresovana lica na nju ne pozovu. Postoje dva odstupanja: 1.pravno ne postoji ved samo faktički.a ta odredba je bila bitan uslov. 2. Osnovna obeležja apsolutno ništavih ugovora: 1.odlučujuda pobuda ako je ništavost ustanovljena da bi ugovor bio oslobođen ze odredbe i važio bez nje. na nju sud pazi po službenoj dužnosti.međutim zakon predviđa da ako su ugovorne strane u celini ili pretežnom delu izvršile obaveze da ugovor proizvodi pravno dejstvo.sud može da odbije zahtev za povradaj ako nađe da je strana koja ističe takav zahtev nesavesna. Ni jenda strana ne može da zahteva izvršenje sudskim putem.apsolutnu ništavost 2.strana koja je kriva za to što je došlo do zaključenja ništavog ugovora odgovara za štetu drugoj strani ako ona nije znala niti je prema prilikama mogla znati za postojanje uzroka niištavosti. 5. 2.ništavost nastupa po samom zakonu.sud može povodom zahteva za vradanje datog da odluči da ono što je druga strana primila preda mesno nadležnoj opštini. 4.kada je ugovor za koji je prropisana forma zakljuden usmeno. 2.takav ugovor je nepostojedi.pravo na isticanje ništavosti se ne gasi. Ugovor je ništav od početka.nepostojedu ugovori Apsolutno ništavi Su oni ugovori kojima pravni poredak ne priznaje pravno dejstvo zato što su zakonom izričito zabranjeni ili što su protivni prinudnim propisima. Sud mora da vodi računa o značaju ugroženog dobra-interesa koji se štiiti kao i moralnim shvatanjima društva. Dejstvo nepunovažnog ugovora povlači nevažnost ugovora. 6.tužba da se traži poništenje ništavog ugovora ne zastareva.ako ona nije bila uslov ili odlučujuda pobuda zbog koje je ugovor zaključen.ako je jedna odredba ništava onda de ugovor ostati u važnosti. Presudom se deklariše da je jedan ugovor ništav.DEJSTVA UGOVORA Ugovor je samo ona saglasnost volja kojoj pravni poredak priznaje pravno dejstvo. -konverzija.pravna posledica je restitucija-kada je ugovor ništav mora se sve vratiti u stanje pre njegovog zaključenja. ako je zabrana bila manjeg značaja a ugovor je izvršen u celini ništavost se ne može više isticati.može se podneti bilo kada. 3. Do konvalidacije u oba slučaju dolazi izvršenjem. Obim apsolutne ništavosti: -pitanje ništavosti ugovorne odredbe prema celini ugovornog pravila: 1.presuda koja se donosi ima deklarativno dejstvo. 8.relativnu ništavost 3. Postoje dva odstupanja: 1. 7. 2. Nevažnost može biti podeljena na: 1.javnom poretku i dobrim običajima. Konvalidacije nema kod apsolutno ništavih ugovora.ceo ugovor de biti ništav ako je makar jedna odreba ništava.

traje 1 god. 2.ostaju punovažni ako istekne rok u kome je strana u čijem je interesu bila rušljivost nije zahtevala njgovo poništenje.ograničena poslovna sposobnost usled maloletstva i starateljstva. 7. U našem pravu je zabluda o vrednosti sopstvene prestacije.punoletno lice delimično lišeno poslovne sposobnosti 3.prevarena. razlozi rušljivosti: 1.stranke bi zaključile taj ugovor da su znale da de prvi ugovor biti ništav 4.presuda doneta u sporu povodom zahteva za poništenje ugovora ima konstitutivno dejstvo. 4.presuda ima retroaktivno dejstvo (ex tunc). Postoji nesklad između stvarne unutrašnje volje jedne ugovorne strane i njene izjavljene volje.postoje i proizvode pravno dejstvo (ugovor čija je važnost lebdeda) 2.a samo izuzetno kod apsolutno ništavih u dva slučaja potrebno je da budu ostvareni slededi uslovi : 1. da drugi ugovor teži istom cilju kao i prvi.zabluda.pretnja.pravilo je da je u obavezi na naknadu štete strana koja je prouzrokovala razlog za . 3. 3. Konvalidacija – naknadno osnaženje rušljivog ugovora i podrazumeva da ugovor koji je bio nevažedi može postati punovažan. Kada ovi uslovi budu ispunjeni do konvalidacje može dodi na tri načina: 1. Ugovor se poništava od samog početka ali se ugovorne strane mogu sporazumeti da poništenje važi samo za ubudude što znači da ostaju dejstva koja je ugovor proizveo do poništenja. 2.naknada štete. subjektivni (od dana saznanja za razlog rušljvosti).teži istom cilju koje su ugovorne strane želele da ostvare ali ga nisu ostvarile jer njihov ugovor ne proizvodi pravno dejstvo.ispunjava uslove za punovažnost nekog drugog ugovora.ne proizvodi pravno dejstvo). Konverzija je pretvaranje jednog apsolutno ništavog ugovora u punovažan ugovor koja nastupa na osnovu zakona kada su ispunjeni određeni uslovi. 3. 6. Rušljivi ugovori Kod rušljivih ugovora saglasnost je prividno postignuta.svaaka strana je dužna da vrati drugoj strani ono što je po osnovu ugovora primila a ako se primljeno ne može vratiti u naturalnom obliku onda se restitucija vrši u novcu.ugovor definitivno ostaje na snazi i ne može se tražiti njegovo poništenje. Objektivni rok (od zaključenja ugovora).zaključila ugovor pod pretnjom. Osobine rušljivih ugovora: 1.žrtva prekomernog oštedenja).prekomerno oštedenje.pravo na poništenje ugovora se gasi protekom vremena.u slučaju kada ugovor bude poništen nastupaju dve pravne posledice: 1. 1. 5. Rušljivi ugovori postoje i proizvode pravno dejstvo samo što je njihova važnost lebdeda. Konvalidacija je moguda u domenu rušljivih ugovora.samo u onim pravnim sistemima koji su prhvatili subjektivni pojam prekomernog oštedenja.nije izvesno da li de oni ostati punovažni. 2. preduzima se od strane lica u čijem interesu je rušljivost ustanovljena. 2.delimično ugovorno sposobna.restitucija.izričitom izjavom te strane da se odriče prava da zahteva poništenje.prevara 2.zaključeni ugovor je ništav . 3.poništenje može zahtevati samo ona strana u čijem interesu je rušljivost ustanovljena (strana koja je u zabludi.traje 3 godine. da je ta strana u momentu konvalidacije sposobna da slobodno izrazi svoju volju .protekom roka.menja postojede pravno stanje (da je ugovor postojao) i ustanovljava novo (da ugovor ne postoji. izvršenje obaveze iz ugovora. da to lice zna za postojanje razloga zbog koga ima pravo da zahteva poništenje.

Naime.dužnik. Primenjuju se pravila koja važe za asolutnu ništavost. S obzirom na svojstva ličnosti nalogoprimca ali se dešava da pristaje s obzirom na lični odnos sa nalogodavcem. Ugovor o nalogu s obzirom na svojstva ličnosti oba ugovornika (izuzetno). Ugovorne strane su lica koja su učestvovala u zaključenju ugovora odnosno lica čijom saglasnošdu volja je ugovor nastao.korisnik) Nastaju tri vrste odnosa: . Pravni sledbenici pravnih lica. 3.Ugovori u korist tredih lica.lice koje e ugovorom obavezuje da de ispunit obavezu prema tredem.lice koje preti. Po ZOO nesporazum je kada strane veruju da su saglasne a kod jedne od njih postoji zabluda o prirodi.delimično poslovno sposobno lice samo ako je u lukavstvu izazvalo rušljivost.prevarant.obedalac. Izuzeci od pravila da obaveze prelaze na univerzalne sukcesore: 1.promitent.beneficijar. 2.kada su strane u ugovoru predvidele da de ugovor prestati da postoji u slučaju smrti jedne ugovorne strane naročito kod ugovorima kojim se zasnivaju trajni obligacioni odnosi. Nepostojedi ugovori Ugovori kod kojih ne postoji neki od uslova koji su neophodni za zaključenje ugovora.jednostrani ugovor. Dejstva punovažnog ugovora Ugovor je saglasnost volja upravljena na stvaranje pavnih dejstava koja se sastoje u tome što ugovor stvara obligacja na strani jednog lica. 2. kod ugovora koji se po prirodi stvari zaključuje s obzirom na svojstva ličnosti po pravillu jednog ugovornog.stipulant. ali nisu sva lica koja nisu strane ugovora treda llica.kauzi ugovora. Izuzetak je ustanovljen dinamikom razvoja ugovora o osiguranju (naročito osiguranja za život) koji je nametnuo potrebu da bude omogudeno tredem licu da bude korisnik osigurane sume koja je predviđena ugovorom o osiguranju. Ugovor ne obavezuje treda lica.predmetu.rušljivost. 3. Ta lica su univerzalni sukcesori odnosno pravni sledbenici ugovorih strana izuzev ako je nešto drugo ugovoreno ili proizilazi iz prirode samog ugovora. 2. ili uzajamne obligacije za obe ugovorne strane i tada imamo dvostrano obavezne ugovore. Moderno pravo je od pravila da ugovor ne proizvodi dejstvo prema tredim licima stvorilo izuzetak koji se sastoji u tome da de se za treda lica stvoriti prava a ne obaveze.obedajnik je druga ugovorna strana kojoj je promitent.korisnik ZOO ih naziva (1.kompanijsko društvo kada dođe do statusnih promena onda na lice kome je pripojeno drugo pravno lice prelaze obaveze iz ugovora koje je pripojeno lice zaključilo. Kod ugovora u krist tredeg imaju tri lica: 1.ugovarač. ugovor proizvodi pravno dejstvo i prema licima čijom izjavom volje nije nastao ugovor.što znači da ugovorne strane ne mogu ugovoriti obaveze za treda lica. Proizvodi pravna dejstva između strana ugovornica.strana koja je u zabludi.žrtva prekomernog oštedenja.za sva ostala lica ugovor je res intter alios acta ali za ugovorne strane ugovor je zakon. Treda lica su lica koja nisu ni ugovornice ni univerzalni pravni sledbenici. U našem pravu su teorijska kategorija i naš zakon ih ne predviđa kao poseban zakonski pojam izuzev kada govori i nesporazumu.

ispunjenja ( ZOO čl. To je ugovorni odnos koji može da nastane na osnovu bilo kog ugovora.potpisi iz ugovora koji je on zaključio sa stipulantom (npr. Iz ekonomske ravnoteže nastao je pravni princip ekvivalencije propisam u ZOO u čl. Zbog toga jedan ugovornik de odgovarati saugovaraču samo onda ako i pored svog potrebnog zalagača nije uspeo kod tredeg lica da se ovaj obaveže (odgovara ako nije preuzeo svu potrebnu pažnju).beneficijar (dužnik-poverilac).15.da obaveza nije dospela) 2. Pored toga što kao i jednostrani stvaraju obligaciju .stipulant-promitent (odnos pokrida).stipulant-beneficijar (valutni odnos).da je ugovor nevažedi. Važe samo za teretne ugovore i ona namedu određene obaveze koje nemaju stranke u dobročinim ugovorima. Odgovornost prenosioca za materijalne nedostatke. Ugovor stvara obligacije-opšte pravilo dvostrano teretnih ugovora. 2. Sve do momenta izjave o prihvatanju stipulant ima pravo da ponudu opozove. 3. Obedanje radnje tredeg. Treba razlikovati situaciju u kojoj je jedan ugovarač obedao drugom da de se kod tredeg lica zauzeti da se ovaj obaveže.kompenzacija). Obaveza za naknadu štete može da nastane sa ugovaračem koji se obavezao drugom da de mu trede lice nešto učiniti/propustiti. Lične prigovore prema stipulantu ne može isticati. Dva lica se ne mogu između sebe sporazumeti da za trede lice nastane obaveza.1.lični prigovori koji potiču iz nekog ranijeg odnosa između korisnika i promitenta (npr prigovor. Na osnovu tog odnosa stipulant može zahtevati od promitenta da izvrši obavezu prema korisniku. Zakon o obligacionim odnosima poznaje nekoliko pravnih pravila koja imaju za cilj da zaštite princip ekvivalencije. Međutim taj ugovor proizvodi dejstvo između ugovornih strana i može da stvori obavezu na naknadu štete. Opšte pravilo: iz ugovora ne može nastati obaveza za treda lica. Postoje dve vrste prigovora koje može da istakne: 1.obligacionopravno dejstvo ugovora Ugovor ne proizvodi translativna dejstva(ne prenose svojinu)-ima u Francuskoj ali ne i kod nas. Pravo korisnika prema promitentu nastaje u momentu kada on prihvati korist.proizvode još neka posebna pravna dejstva koja su rezultat ekonomske ravnoteže koja mora da postoji između prestacija ugovornih strana.promitent. Dejstvo ugovora prema ugovornim stranama. Ako korisnik odbije korist stipulanta može zahtevati od promitenta da obavezu izvrši njemu.onda on zadržava pravo da korist opozove i u testamentu. U tom slučaju obaveza ugovarača je obaveza sredstva a ne cilja. U tom slučaju za treda lica ne nastaje obaveza ali ugovarač odgovara za štetu koju je saugovarač pretrpeo jer trede lice nede da izvrši obavezu/propusti određenu obavezu. Pravila koja važe za odgovornost prodavca u pogledu materijalnih nedostataka važi za sve teretne ugovore ako posebnim propisima koji važe za neki teretni ugovor nije specijalno uređena odgovornost . Nakon izjave korisnika da prihvata korist stipulant ne može više opozvati ugovor .objašnjava zašto stipulant ugovara korist za neko trede lice.ali ako je ugovorom određeno da se korist ima izvršiti posle smrti stipulanta.121) Taj član upuduje na primenu pravila o odgovnornosti prodavca za materijalne nedostatke prodate stvari. Stipulant mora imati neki interes i postojanjem tog interesa se objašnjava zbog čega korist od odbijanja korisnika pripada stipulantu.beneficijar ima pravo da od promitenta zahteva da mu izvrši obavezu koja je u korist tredeg ustanovljena povodom zahteva korisnika da obavezu ispuni. Te dodatne obaveze pretstavljaju posebna dejstva teretnih ugovora.

Ako on to ne učini u razumnom roku pribavilac ima dva prava koja može vršiti alternativno: a.nedostatak mora da postoji u trenutku predaje stvari (sticanja državine) 3.jedne strane za fizičke nedostatke ispunjenja. . Ako ova dva uslova nisu ispunjena onda pribavilac ne bi mogao da se pozove na odgovornost prema prenosiocu. Obaveštenje treba da bude učinjeno preporučenim pismom.nije bio poznat pribaviocu u vreme zaključenja ugovora.zamašniji) 4. c.)stvar nema svojstva koja su izričito ili predutno dogovorena. d. Da bi nastala odgovornost neophodno je ispunjenje dve grupe uslova: 1. Pouzdan način je faktičko pitanje. Ako se nedostatak pojavi posle pregleda (skriveni nedostatak) nije se mogao otkriti uobičajnim pregledom.ispunjenje ugovora podrazumeva predaju druge stvari.ako to nije mogude . ZOO: postojade odgovornost prenosioca čak i u slučaju kada je lako mogao opaziti nedostatak čak i ako je izjavljeno da stvar nema nedostatak (ima određena svojstva i odlike). -uslovi koji se tiču nedostatka: 1. Uredno znači da je potrebno da sadrži opis nedostatka i poziv prenosioca da pregleda stvar. ZOO propisuje objektivni standard koji određuje kada nedostatak nije poznat pribaviocu. -uslovi koji se tiču pregleda stvari i obaveštavanja o nedostatku Pribavioc mora da obavi pregled stvari i to odmah čim je to prema redovnom toku stvari mogude.pravo da traži ispunjenje ugovora-otklanjanje nedostatka.stvar mora da ima materijalni nedostatak. Da je pregleda na uobičajen način ili da je da na pregled određenom licu (stručnjaku ako nema dovoljno znanja da sam obavi pregled).pregled stvari i obaveštavanje o nedostatku Odgovornost prenosioca postoji jer u teretnom ugovoru prenosilac pribaviocu treba da omogudi korisnu državinu. U tom slučaju rokovi se računaju od dana kada je nedostatak otkriven. Kada utvrdi da nedostatak postoji onda je dužan da obavesti prenosioca.kada stvar ne odgovara uzorku ili modelu koji je prodavac(prenosilac) pokazao. 2.nedostatak 2.) kada stvar nema svojstva za naročitu upotrebu zbog koje je kupac nabavlja a bila poznata prodavcu/nije mu mogla ostati nepoznata.)stvar ima nedostatak kada nema potrebna svojstva za njenu primenu . ZOO a.) pravo da zahteva sniženje cene . b. Ako se nedostatak pojavi 6 meseci nakon što je stvar predata ne postoji odgovornost prenosioca. Obaveštenje mora biti blagovremeno i uredno. b. Blagovremeno je ako je učinjeno u roku od 8 dana od dana pregleda ( za trgovinsko pravo važi pravilo da je pribavilac dužan da odmah obavesti prenosioca). Pribavilac ima neka prava prema prenosiocu koja ne bi imao da stvar nema nedostatak: 1.izuzev ako je model pokazan samo radi obaveštavanja. Prenosilac je dužan da nedostatak otkloni ili isporuči stvar u razumnom roku.opravljanje stvari.telegramom ili pouzdanim načinom.)pravo da raskine ugovor.nedostatak mora biti znatan (vedi. Kada su ispunjena ove dve grupe uslova prenosilac odgovara pribaviocu za nedostatak.ako ga brižljivo lice sa prosečnim znanjem i iskustvom lice istog zanimanja nije moglo lako opaziti.)u trgovinskim ugovorima.

Mogude je da se seti da je nedostatak postojao i pre prenosiočevog sticanja. Evikcija se sastoji u uznemiravanju pribavioca po osnovu nekog prava koje je postojalo pre njegovog sticanja za koje on nije znao niti je bio obaveštenniti je pristao da kupi stvar sa tim nedostatkom. . Tom negativnom tužbom on traži od suda da utvrdi da trede lice nema nikakvo pravo na stvari koju je on pribavio. Uznemiravanje mora da vrši trede lice. Ako prenosilac odbije da bude obavešten gubi prava na osnovu evikcije. A da bi mogao da pruži tu zaštitu mora da bude obavešten.da nije znao ili nije prema prilikama mogao znati za postojanje prava tredih lica. Evikcija može biti potpuna ili delimična.smisao tog obaveštavanja je da prenosilac pruži pravnu zaštitu pribaviocu.nedostatak postoji u pravu prenosioca. Ako je uznemiravanje vansudsko onda pribavilac može da podnese sudu tužbu protiv tredeg lica koja se naziva negativna tužba za utvrđenje. Postoje sudska i vansudska. 3.)putem prigovora (kada je pribavilac podneo tužbu protiv tredeg lica u kojoj traži da mu trede lice preda stvar i trede lice istakne prigovor da stvar drži po nekom drugom osnovu). a to je pravo na naknadu štete. Poverilac može da tuži dužnikove dužnike tako što de od njih zahtevati da isplate dužniku ono što mu duguju. b. Sudska je uznemiravanje pribavioca sudskim putemi može se vršiti na dva načina: a. Ako neko trede lice istakne prema pribaviocu neko stvarno pravo koje ograničava ili umanjuje pravo pribavioca ili u potpunosti lišava prava onda kažemo da je pribavilac pretrpeo evikciju.pa ako se ne ostvari ima ostala prava. Uznemiravanje je relevantno samo ako se vrši na osnovu isticanja nekog stvarnog prava. Pravo na ispunjenje je prioritetno. Mora da postoji u trenutku predaje stvari.da je savestan. Vansudska postoji kada trede lice van spora ističe da ili ima neko pravo prema prebaviocu ili sam pribavilac nasluduje da bi trede lice moglo imati pravo. Delimična je kada je usled prava tredeg lica državina pribavioca ograničena na jedan deo stvari ili kada pribavilac nema na stvari ona ovlašdenja koja bi trebao da ima. Protekom roka njegovo pravo zastareva.faktičko uznemiravanje nije dovoljno i u tom slučaju pribavioc je zaštiden posesornim tužbama. 2. Potpuna je kada je usled uznemiravanja od tredeg lica pribavilac lišen državine na stvari. 4.)putem tužbe (tako što trede lice podnosi tužbu prema pribaviocu u kojoj zahteva da mu preda stvar ili da mu omogudi vršenje prava koje smatra da mu pripadaju). Uslovi da bi nastala odgovornost po osnovu evikcije: 1. Može da tuži predhodnog prenosioca obligaciono pravnom tužbom ( ali onda se namiruje kad i svi poverioci tog lica). Da li pribavilac ima prava na osnovu evikcije i prema prenosiočevim prethodnicima? Poverilac ima pravo da vrši prava svog dužnika ako je on insolventan.da pribavilac obavesti prenosioca o pravnom uznemiravanju. Sva ova prava pribavilac može da ostvari u roku od 1 godine od dana kada je obavestio prenosioca o nedostatku. Odgovornost za pravne nedostatke ispunjenja (evikcija) Prenosilac mora da obezbedi pribaviocu mirnu državinu (znači da ga niko nede uznemiravati u vršenju prava koja je stekao ugovorom).evikcija mora da se vrši isticanjem stvarnog prava.U svakom od ovih slučajeva pribavilac ima još jedno pravo.

2.kada je pravo tredih lica bilo očigledno osnovano. U austrijskom.rok iznosi godinu dana od dana kada je pribavilac saznao za nedostatak.a prenosilac je priznao postojanje tog prava prenosiocu čak iako ga nije obavestio o slučaju uznemiravanja.rok važi kada je trede lice pokrenulo spor protiv pribavioca i on je pozvao prenosioca da se u ovaj spor umeša pa je spor izgubio. Trede pravilo kojim se štiti ovaj princip je prekomerno oštedenje. To treba da bude posledica nekog nedostatka u volji strane koja je ugovorom oštedena. ZOO u originalnoj verziji iz 1978. Odstupanje od ovog principa su dozvoljena u određenim granicama. Rokovi: 1. Pravo na naknadu štete pribavioca nema kad je znao za mogudnost da mu stvar bude oduzeta ili da njegovo pravo bude ograničeno pa se ta mogudnost ostvari. prekomerno oštedenje postoji. Prekomerno oštedenje U teretnim ugovorima postoji odnos ekvivalencije između ugovornih strana. prihvatio je subjektivni pojam prekomernog oštedenja. 2. 2. Pribavilac ima pravo da zahteva restituciju i na naknadu štete.Odstupanja: 1. U ovom slučaju ima pravo na restituciju. Ako je došlo do delimične evikcije pribavilac ima pravo na sniženje cene a ako tako ne može da se ispuni svrha ugovora onda ima pravo na raskid. U slučaju da izgubi spor onda nastaju pravne posledice koje su različite u zavisnosti od toga da li se radi o potpunoj ili delimičnoj evikciji. Trede lice nije podiglo tužbu ali je pribavilac saznao da trede lice ima neko pravo. francuskom i bivšem srpskom građanskom zakoniku.prekomerno oštedenje treba posmatrati objektivno. Ako odstupanje pređe određene granice onda u dvostranom obaveznom ugovoru (teretnom) postoji prekomerno oštedenje. Prava pribavioca po osnovu evikcije: Da zahteva od prenosioca da se odazove njegovom pozivu i da se eupusti u spor koji on vodi sa tredim licem i da u tom sporu podnese dokaze o pravu koje je na pribavioca preneo. O pojmu prekomernog oštedenja postoje dva stanovišta: 1. Taj princip se štiti pravnim pravilima koja namedu određene obaveze ugovornim stranama.nije bilo sporno. Potrebno je da postoji nesrazmera uzajamnih davanja koja prevazilazi zakonom utvrđene granice. Član 139. Ako je došlo do potpune evikcije ugovor se gasi ipso iure. Ova stanovište zastupljeno u poljskom pravu.rok važi u slučaju vansudske evikcije.kada se pribavilac bez obaveštenja upustio u spor sa tredim licem on gubi pravo koja mu pripadaju po osnovu evikcije osim ako prenosilac dokaže da je raspolagao sredstvima koja su bila podobna da odbiju zahtev tredih lica. Taj nedostatak se u volji manifestuje.ako između obaveza ugovorna strana u dvostranom ugovoru . Posebna dejstva teretnih ugovora proizilaze iz principa evikcije. Rok od 6 meseci za ostvarivanje prava na restituciju i naknadu štete počinje da teče od dana kada je sudski spor okončan.prekomerno oštedenje treba posmatrati subjektivno.

Tako je bilo do 1993. Strane zaključe ovaj ugovor da bi rešile spor ili otklonile neizvesnost i da bi tačno utvrdile šta su njihova prava i obaveze. Međusobno popuštanje se može sastojati u priznanju (delimičnom ili potpunom) zahteva druge strane.obostrana. Potrebno je još da nesrazmera u uzajamnim davanjima pređe zakonom utvrđen iznos.organizuje se u prisustvu suda ili nekog drugog javnog organa. Sada postoji jedinstveni subjektivni pojam prekomernog oštedenja.kada je društveno pravno lice otuđilo neku stvar koja se nalazila u društvenoj svojini a pribavilac stvari je bilo fizičko ili građansko pravno lice. Ukoliko se nesrazmera pojavila kasnije to se ne bi uređivalo ugovorom o . Pravilo je da se strane obavežu na međusobna popuštanja. Ustavom koji je bio na snazi su izjednačeni svi oblici svojine.rađaju obaveze i na jednoj i na drugoj strani a svaka strana duguje naknadu za korist koju prima.ugovor koji se zaključi kod lica kod kojih postoji spor ili neizvesnost o nekom pravnom odnosu.na pristanak u otplati duga u ratama.poravnanje. U pogledu domena primene pravila o prekomernom oštedenju u našem pravu on je ograničen na dvostrane obavezne i teretne. Jedna strana se ne može pozvati na prekomerno oštedenje ukoliko joj ishod neizvesnog događaja ne ide u prilog.stranke su unapred pristale zbog neizvesnosti da se pojavi nesrazmera. 2. Ako popušta jedna strana onda to nije ugovor o poravnanju. Bitno je da popuštanja budu uzjamna. Da bi se jedna strana pozvala na prekomerno oštedenje potrebno je da je nesrazmera postojala u trenutku nastanka ugovora. Javnu prodaju imamo u sudskom izvršnom postupku kada se izlažu stvari izvršnog dužnika da bi se njihovom prodajom namirili poverioci. Zakon o prometu zemljišta i zgrada visina je bila uvrđena na 2/3. Uglavnom je preovladavao sistem gde se visina nesrazmere utvrđivala razlomcima.odricanju u produženju određenog roka za isplatu. a prenosilac je bilo fizičko ili građansko pravno lice. U Francuskom pravu za postojanje prekomernog oštedenja traži se da visina obaveze jedne strane ne doseže 7/12 obaveza druge strane.onaj ugovor kod koga je kupac platio vedu cenu iz osobite naklonosti prema nekoj stvari. 2. Da bi prekomerno oštedenje postojalo nije dovoljno da jedna strana nije znala niti je morala znati za oštedenja. Prodaja koju organizuje Agencija za privatizaciju u postupku prodaje kapitala i imovine subjekta privatizacije. Tako je nestala potreba za posebnom zaštitom društveno pravnih lica. onda je bilo potrebno samo da postoji nesrazmera uzajamnih davanja. 3. kada kada su u junu donete izmene i dopune ZOO kojima su stavljene van snage odredbe koje su uređivale ova dva slučaja prekomernog oštedenja. ZOO umesto razlomcima visinu nesrazmere utvrđuje jednim pravnim standardom: prekomerno oštedenje postoji ako između ugovornih strana postoji očigledna nesrazmera u obavezama.javna prodaja. Postoje ugovori kod kojih se ne primenjuje pravilo o prekomernom oštedenju: 1.kada se društveno pravno lice pojavljuje kao prebavilac. Postojala su dva odstupanja od ovog opšteg pravila gde je ZOO prihvatio objektivni pojam: 1.ako u vreme zaključenja ugovora postoji očigledna nesrazmera da oštedena strana za pravu vrednost nije znala niti je morala znati.ljubitelj određene rase pasa. Prisustvo javnog organa je garancija da ne može postojati zabluda o pravoj vrednosti stvari. Visina nesrazmere do ½ postojala je i u Srpskom građanskom zakoniku i taj kvantum primenjivao se kod nas sve do donošenja ZOO.aleatorni ugovori. U rimskom pravu je to bilo ½. Npr. 4.

Peto pravilo koje se odnosi na dejstva ugovora. a kod zelenaških ugovora sankcija je strožija.rok je 1 godina od zakljulenja ugovora. Rok je 5 godina i u tom roku postoji mogudnost konvalidacije. Dakle ne može oštedena strana to tražiti ved druga strana mora to predložiti.može da konvalidira u roku od 5 godina). U tome što se oštedena strana obavezala da plati kamatu po znatno vedoj stopi od tržišne kamate.prekomernom oštedenju ved o raskidu ili izmeni ugovora zbog promenjenih okolnosti. Posledica je restitucija. Međutim.učinio ili za onim što se obavezao da de dati ili učiniti.ZOO daje pravo oštedenoj strani tj. Druga razlika između prekomernog oštedenja i zelenaškog ugovora je u sankcijama. da bude očigledno i da postoji u momentu zaključenja ugovora. ZOO predviđa određena odstupanja: prema ZOO posledica ništavosti je restitucija. Nesrazmera u uzajamnim davanjima se pojavljuje posle zaključenja ugovora. Ugovaranju izuzetno visoke ugovorne kazne na kojoj jedna strana pristaje unapred zato što ima potrebu da dobije neki posao od koje de ostvariti kakvu takvu zaradu jer se nalazi u oskudici. Zakon predviđa i mogudnost da jedna strana oštedenom nadoknadi iznos od prave vrednosti stvari (ovo je fakultativna obligacija). Nesrazmera se može ispoljiti na različite načine (npr.ali na takvu nesrazmeru pristaje zbog subjektivnog stanja u kome se nalazi. (odstupanja: ne mora da dođe do restitucije. Sud donosi deklarativnu presudu. nedovoljno iskustvo. Ugovor o prekomernom oštedenju je rušljiv. Međutim za razliku od prekomernog oštedenja nesrazmera nije posledica zablude ved nekog subjektivnog stanja kod jedne strane. Sud de udovoljiti ovom zahtevu ako je to mogude i ugovor ostaje na snazi sa odgovarajudim izmenama.deluje ex tunc. Sud pazi po službenoj dužnosti. Druga ugovorna strana ima tačnu i jasnu predstavu o vrednosti koji na osnovu ugovora daje tj.nakon isteka tog roka ukoliko zahtev nije podnet ugovor ne može da konvalidira. Ona zna da daje mnogo više od koristi koju de dobiti ugovorna strana. Vređaju se osnovni moralni i pravni principi (savesnost i poštenje).lakomislenost ili zavisnost drugog ugovornika da bi za sebe ili neko trede lice ugovorio korist koja je u očiglednoj nesrazmeri sa onim što je dao.mogudnost da od suda zahteva da se njegova obaveza smanji na pravičan iznos. U toku izvršenja obaveze može se desiti da se promene okolnosti koje su ugovorne strane imale u vidu i . Ekvivalencija davanja (u dvostranim obaveznim i teretnim ugovorima) sankcija se sastoji u apsolutnoj ništavosti. Može se pozvati svako zainteresovano lice. Pravila o raskidanju ili izmeni ugovora zbog promenjenih okolnosti Štiti princip jednakosti davanja u dvostrano obaveznim i teretnim ugovorima. Četvrto pravilo kojim su u ZOO određena dejstva teretnih ugovora je pravilo o zelenaškom ugovoru. Zelenaški ugovor Uslovi su vrlo slični sa uslovima za primenu pravilo o prekomernom oštedenju.svaka strana je dužna da vrati ono što je primila na osnovu ugovora.teško materijalno stanje. I ovde je potrebno da postoji nesrazmeda u uzajamnim davanjima. Ovaj princip se štiti u toku izvršenja ugovorne obaveze.ne proizvodi pravna dejstva.prima. Da bi zelenaški ugovor postojao potrebno je da jedan ugovornik koristi stanje nužde. Ugovor u kojem postoji prekomerno oštedenje je posledica zablude i on je rušljiv.

međutim filozofija nije uticala na pravo. Onda ta stranka može zahtevati od suda da se ugovor raskine ili izmeni. U XII veku pojavila se nova teorija o klauzili. Prvi zakonik koji je usvojio klauzulu bio je Italijanski građanski zakonik 1948. I ekonomske okolnosti mogu imati ova obeležja (inflacija tj nagli skok cena.da su ove okolnosti nastupile pre isteka roka za izvršenje obaveze.da su posle zaključenja ugovora nastupile okolnosti koje se nisu mogle prevideti. U svakom ugovoru podrazumeva se jedna predutna klauzula.rebus sic stantibus.da postane otežano izvršenje obaveze jednoj ugovornoj strani i da zbog toga jedna ugovorna strana ne može ostvariti svrhu koju je htela ostvariti-zaključenje ugovora. Treba li da ugovorne obaveze budu izvršene onako kako glase? (pacta sunt servanda) ili treba dati mogudnost strani koja je pogođena delovanjem promenjenih okolnosti da se odlobodi obaveze ili da zahteva izmenu ugovora saobrazno izmenjenim okolnostima? Rimsko pravo je insistiralo na primeni principa pacta sunt servanda. 2. Promenjene okolnosti moraju nastupiti pre dospelosti obaveza. Nebitno je da li je njih mogla predvideti strana koja je pogođena svojim delovanjem.Austrijski građanski zakonik.sušna godina. Opomena nije potrebna ako je rok prethodio utvrđenju jer onda važi pravilo „rok opominje umesto čoveka“.predvideti ili savladati od strane prosečnog čoveka. Drugi slučaj je kada su ispunjena ova dva uslova na promenjene okolnosti se može pozvati strana kojoj je nemogude da ostvari svrhu ugovora pri čemu je i u ovom slučaju potrebno da ugovor ne odgovara njenim .Srpski građanski zakonik. ZOO je prihvatio raskidanje ili izmenu ugovora zbog prmenjenih okolnosti: traži se ispunjavanje dva kumulativna uslova: 1.novi zakonski ili podzakonski propisi npr. Okolnosti koje imaju takva obeležja mogu biti prirodni događaji (zemljotres. Potrebno je da se ove okolnosti nisu mogle izbedi.deflacija-nagli pad cena). a sud ih je mogao osloboditi obaveze. U odlukama sudova prema istraživanju. Ukoliko se stvari promene tog trenutka klauzula proizvodi dejstvo ako se ugovorne strane na nju pozovu. Pored ova dva uslova potreban je i tredi ali je on alternativno postavljen. Kod nas je do promene došlo 1954.nije dozvoljavalo rakidanje ili izmenu ugovora.nisu je usvojili Code civil.da de se ugovor izvršiti ako stvari ostanu u onom stanju u kom su bile kad se ugovor zaključio. izbedi ili savladati. Ova teorija je dugo bila prisutna ali se tek od XIII veka primenjuje. Dakle ili preterano otežano izvršenje obaveze ili veliki gubitak.ugovorne strane su se mogle pozvati na predutnu klauzulu rebus sic stantibus. godine sa stupanjem na snagu Opštih uzansi za promet robom ili kodifikovani pravni običajikodifikovani da bi mogli da se primenjuju u arbitraži za rešavanje sporova uzanse: ako je zbog izvanrednih okolnosti koje se nisu mogle predvideti izvršenje obaveze jedne strane moglo bi se znatno otežati ili joj doneti veliki gubitak. Po uzoru na Italijanski građanski zakonik 1942. Drugačije se na taj problem gledalo u rimskoj filozofiji-smatralo se da nije nemoralno odstupiti od date reči ako se promene okolnosti pod kojima je obedanje dato. Kada su ispunjena ova dva uslova onda se na promenjene okolnosti može pozvati strana kojoj je izvršenje obaveze otežano u tolikoj meri da ugovor više ne odgovara njenim očekivanjima i bilo bi nelogično održati ga na snazi takav kakav jeste. Ova teorija o klauzuli rebus sic stantibus je ostala bez uticaja na zakonodavstvo.poplava.propisi kojima se ograničava promet određene robe).dospelost obaveza je momenat kada je nastalo pravo poverioca da zahteva izvršenje obaveze prinudnim putem nakon dospelosti i opomene poverioca dužnik dolazi u docnju.

cilj ugovora 2. Kada su ispunjeni ovi uslovi strana koja je pogođena izmenjenim okolnostima može zahtevati raskid.pojedinačni interes svake ugovorne strane 4. Ako strana ne obavesti drugu stranu njeno propuštanje je nede lišiti prava da zahteva raskid ili izmenu ugovora zbog promenjenih okolnosti ali dovodi do odgovornosti za štetu koju može prouzrokovati druga strana. Može se desiti da se posle zaključenja ugovora materijalne prilike strane koja je . tada kupac plada cenu delimično ili u celini a prodavac ispunjava svoju obavezu duži vremenski period. U svim ostalim slučajevima ugovor se raskida ili po samom zakonu ili na osnovu izjavljenih volja lica na osnovu zakonom propisanih uslova. Može dodi i do izmene pojedinih ugovornih odredbi. ZOO: ugovorne strane se mogu unapred odredi pozivanja samo na tačno određene promenjene okolnosti-punovažna odredba ugovora. Jedan vid prodaje je kredit u kojoj prodavac kreditira kupca. Izuzetak od pravilo o istvremenom ispunjenju je kod ugovora o prodaji sa obročnim ispladivanjem cene.zakonom određeno ili proizilazi iz poslovnih običaja. U postupku sud treba da utvrdi da li su ispunjeni uslovi i ako jesu sud izriče raskid ugovora. Prvo prodavac ispunjava obavezu a potom kupac ispladuje cenu u unapred određenim intervalima i iznosima. Nije punovažna odredba kojom bi se jedna strana obavezala na odricanje od pozivanja na bilo koju okolnost koja može da nastupi. To znači da se ugovorne obaveze ispunjavaju jednovremeno. Zatvaranje Sueckog kanala 1966. Onemogudavanje izvršenja svrhe podrazumeva da se ugovor može izvršiti ali se ne postiže ona svrha koju su strane ili jedna od njih očekivale. Druga strana mora biti upoznata sa novonastalom situacijom da bi se potstakla da pristupi pregovarima kojima bi se došlo do sporazuma o izmeni određenih ugovornih odredbi.očekivani riziik Nijedna strana ne može biti sigurna u momentu zaključenja ugovora da li de svoje obaveze izvršiti. Ugovor se raskida sudskim putem. Šesto dejstvo teretnih ugovora: Prigovor neispunjenja U teretnim ugovorima važi pravilo o istovremenom ispunjenju ugovorne obaveze. To je jedini slučaj raskida ugovora sudskim putem u našem pravu. ZOO: ni jedna stran u dvostranim ugovorima nije dužna ispuniti svoju obavezu ako druga strana nije spremna da izvrši svoju obavezu osim ako nešto drugo nije ugovoreno.očekivanjima i bilo bi nelogično održati ga na snazi takvog kakav jeste. Takav ishod je mogud ako jedna strana predloži ili pristane da se odgovarajude odredbe prav ilno izmene.opšti interes 3. Prilikom donošenja odluke o raskidu ili izmeni ugovora sud mora da vodi računa o okolnostima koje su propisane zakonom: 1. Kada se dese ovakve okolnosti onda strana koja je oštedenja time ima dužnost da obavesti drugu stranu o tome. To je najbrži plovni put iz Evrope ka Indiji. Postoji i obrnuta situacija kod prenurativne prodaje. Nemogudnost izvršenja ugovora je slučaj kada zbog više sile nije mogude izvršiti ugovor jer je predmet ugovora koji je individualan propao. Svaki ugovornik de nastojati da u ugovor unese odredbe na osnovu kojih bi se druga strana ili obe strane recipročno odrekle od prava na pozivanje na promenjene okolnosti. Kada ispunjenje jedne obaveze nije predviđeno zakonom strane mogu ugovorm predvideti da de jedna strana ispuniti obavezu pre druge.

Prestankom obligacije ne prestaje ugovor iz koga je ta obligacija nastala. zbog zakonom propisanih uslova i tada govorimo o jednostranom raskidu ugovora.onog kod koga je u samom momentu nastanka postojao neki razlog zbog kojeg je bio protivzakonit ili nemoralan ili je postojao neki razlog koji je doveo do nesklada stvarne volje i volje koju su ugovorne strane izjavile. Nevažnost ugovora (poništenje). protok vremena.ali ne kao pravni akt koji se može izvršiti ved kao prosta društvena činjenica. Na osnovu jednostrane izjave volje.ispunjenje.a obaveza ispunjena onda eventualni sporazum ugovornih strana nema isti karakter. Obligacija koja je nastala iz ugovora prestaje na neki od zakonom propisanih načina: gašenje obaveze. otpuštanje duga.nemogudnost izvršenja obaveze ugovorne strane 4. kompenzacija. sjedinjenje.raskid 3. To je prirodan i logičan način prestanka ugovora jer ugovor nastaju saglasnošdu volja i ugovorne strane žele da postignu određeno dejstvo.smrt 1. U tom slučaju reč je o novom ugovoru u kojem de strane zameniti uloge.onda se za sporazumni raskid ne zahteva nikakva forma. Ugovor nastaje da postoji.poništenje 2. Pojavljuje se nakon zaključenja. ako je ugovor izvršen. Formalni ugovor može biti raskinut i neformalno i to u dva slučaja: . prenov. nemogudnost ispunjenja.način prestanka punovažnog ugovora na osnovu izjave volje obe ugovorne strane ili samo jedne ugovorne strane. Uslovi za sporazumni raskid: neophodno je da postoje svi uslovi koji su neophodni za nastanak svakog ugovora: -pitanje forme: ako je ugovor neformalan.a druga strana za to nije znala niti je mogla znati. smrt. Za razliku od apsolutne ništavosti raskid ugovora je način prestanka punovažnih ugovora. Sporazumni raskid je mogud samo dok ugovor proizvodi još uvek pravno dejstva. Može se desiti i u pravu postoje načini prestanka ugovora kod kojih i samugovor koji je stvorio obligaciju prestaje da postoji. Ti načini prestanka ugovora su : 1. Sličnost između raskida ugovora i relativne ništavosti ugovora je proizvodnja pravnih dejstava do momenta raskida tj momenta poništenja. Prestanak ugovora Treba razlikovati od prestanka obligacije koja je nastupila iz ugovora.voljom ugovornih strana. Raskid ugovora.trebala da izvrši obavezu pogoršaju tako da postane neizvesno hode li izvršiti obavezu. 2. Ovo je mogude i ako je jedna strana bila u lošoj finansijskoj situaciji. Strana koja se obavezivala da prva izvrši obavezu može odložiti njeno izvršenje sve do momenta u kojoj druga strana treba da izvrši obavezu ili dok druga strana ne pruži obezbeđenje koje joj je traženo. Sporazumni raskid.poništenje je način prestanka nevažedeg ugovora. Sporazumni raskid je novi ugovor kojim ugovorne strane odustaju od izvršenja prvog ugovora. Razlika: kod poništenja razlog postoji u momentu sklapanja ugovora i i jedna strana ima pravo da zahteva razlog za raskid.u fazi kada se ugovor izvršava. Neizvesnost može proizadi i iz drugih ozbiljnih okolnosti.

Jednostrani raskid ugovora. Za prvi uslov ZOO ne postavlja nikakve dodatne uslove.raskid zbog promenjenih okolnosti 2. (npr. Dakle.prestanak ugovora na osnovu izjavljene volje samo jednog ugovornika.jednostran raskid zbog neispunjenja obaveze druge ugovorne strane. Kod drugog uslova naknadni rok je dodatan rok koji treba omoguditi dužniku da izvrši obavezu. 2. ZOO u pogledu trajanja kaže da to treba da bude primeren rok i da treba da bude razuman. Raskidni ugovor se uvek podrazumeva u dvostrano obaveznim ugovorima ako jedna strana ne izvrši obavezu.a u svakom slučaju ima pravo na naknadu štete. On nije prirodan i logičan. Code civil nije sledio rimsko pravo i predvideo je mogudnost da ugovor bude raskinut zbog ispunjenja .tada se ugovor raskida protivno volji ugovornih strana. Dejstva sporazumnog raskida je u tome što se ugovorne strane oslobađaju obaveze za ubudude (pro futuro). Stranke se mogu sporazumeti i raskidu ugovora dati retroaktivno dejstvo.prodavac je mogao raskinuti ugovor ako je to ugovrio. Zbog toga jednostrani raskid nije uvek mogud il na zakonu : ako zakon tako propisuje a ako su ispunjeni uslovi koje zakon traži.rezultat je evolucije prava.a kupac ne). Uslovi za raskid: 1. do raskida dolazi potpunom vansudskom izjavom volje. u slučaju nevršenja druga strana je mogla da zahteve samo prinudno izvršenje suda ili naknadu štete. kada sam zakon propisuje da i raskid mora biti raskinut u određenoj formi. protivi se samom pojmu je je ugovor dvostrana izjava volje i zbog toga je nelogično da prestane izjavom samo jednog ugovornika. Ponekad interes druge strane može biti drugačiji. Kada je reč o potpunom ispunjenju onda je sporno da li je ta mogudnost bila dozvoljena ili nije.nije neophodno da se jedna strana obrati sudu ved je dovoljno da drugoj strani saopšti raskid. Ovo pravilo prihvatio je Austrijski građanski zakonik. U praksi se raskid obično vrši preporučenim pismom jer se tako može dokazati da je izjava data i i može se utvrditi momenat od kad teče rok. Takva odredba se u rimskom pravu anziva lex commisoria. može da zahteva prinudno izvršenje i naknadu štete ili naknadu štete i raskid ugovora uvek ima izbor. U rimskom pravu je bilo dozvoljeno u nekim ugovorima.1. On je došao preko pandektnog prava. Postoje slučaji kada se naknadni rok ne postavlja: 1.da mu ostavi naknadni rok za ispunjenje. Austrijski građanski zakonik nije poznavao mogudnost raskida ugovora zbog neispunjena u slučaju delimičnog ispunjenja.kada iz dužnikog držanja proizilazi da obavezu nede izvršiti ni u naknadnom roku . Ako se opredeli za raskid. 124 je propisao pravilo: u dvostranom ugovoru kada jedna strana ne ispuni obavezu onda druga strana može zahtevati ispunjenje obaveze/ raskid ugovora. ZOO propisuje dva slučaja takvog raskida : 1.kada iz cilja zbog koga je ugovor sklopljen u određenoj formi proizilazi da i raskidanje mora biti u istoj formi.fiksni rok 2. ZOO u čl. Kada izričito ugovore pravo jedne strane da raskine ugovor ukoliko druga strana nie izvršila obavezu.da jedna strana poverilac obaveze. 2.nije potrebna nikakva forma. U slučaju neispunjenja obaveze jedna strana prema drugoj ima pravo na prinudno izvršenje ili naknadu štete. Ovo je novo pravilo.izjavi drugoj strani da raskida ugovor. U rimskom pravu to nije bilo mogude.

Načelna razlika između ugovora i prouzrokovanja štete: -ugovor-saglasnost volja dva lica koja stvara obligacioni odnos. To je faktičko pitanje o kome bi sud odlučivao u svakom konkretnom slučaju. U fiksnom ugovornom roku je bitan sastojak ugovor (npr. iza ugovora. Njen smisao je reparacija i zbog toga visina ove obaveze uvek mora da odgovara veličini i ne može biti ni manja ni veda.zakasnimo sa pladanjem poreza). Vradanje stvari naknadno u novcu se sastoji u nadoknadi vrednosti oštedenog dobra u novom obliku.3. Ugovor se ne može raskinuti zbog neizvršenja neznatnog dela obaveze.mora biti jednaka i poravnati štetu. Tada poverilac može da ga tuži.naknada u novcu Uspostavljanje ranijeg stanja podrazumeva uspostavljanje onog stanja koje je postojalo pre prouzrokovanja šteta i može se ispoljiti u popravljanju stvari.namere ugovornih strana da zasnuju obligacioni odnos. Posledice raskida: ugovorne strane se oslobađaju svojih obaveza izuzev obaveze na naknadu štete.lice koje je štetu prouzrokovalo oštedeni (poverila). Krivično pravna i građansko pravna odgovornost Odogovarati znači položiti račun za postupke koji nisu u skladu sa prihvadenim pravilima ponašanja i sam . Ukoliko su obaveze ispunjene delimično onda svaki ugovornik ima pravo da traži ono što je dao. Samo izuzetno u jednom slučaju može biti manja i veda.troškovi lečenja. Postoje još dva pravila: Svaka strana je dužna da plati drugoj strani naknadu za korist koju je imala za ono što je imala vratiti. U obligacionom odnosu koji nastaje iz prouzrokovanja štete postoje dva lica: štetnik (dužnik). Nastaje na osnovu volje.volje da se zasnuje obligacioni odnos. Strana koja vrada novac treba da vrati i zateznu kamatu od dana kada je isplatu primila.između mladoženje i krojača). To može biti neka sporedna obaveza ili deo glavne obaveze. Potraživanje oštedenog sastoji se u naknadi štete (najkarakterističnija sankcija u građanskom pravu). Nema obligacije zato što smo sami prouzrokovali nepovoljni događaj.kada postane očigledno da dužnik nede izvršit obavezu.uspostavljanje ranijeg stanja 2. zakasnimo na predstavu u pozorištu. Naknada štete ima dva oblika : 1. (događaji:izgubimo novčanik.predaji neke druge stvari.oštedenje automobila).telesne povrede. (saobradajna nesreda. Pravo vezuje nastanak obligacije za jedan nepovoljan odnos zbog koga je nekome prouzrokovana šteta. Obligacija nastaje samo kada je nepovoljni događaj prouzrokovao neko tredi. Međutim ne stvara svaki nepovoljan događaj obligaciju. Dužnik može prigovoriti da mu je ostavljen mali rok ili da je izvršio znatan deo obaveze.lice kome je šteta prouzrokovana. prouzrokovanje štete-nema namere.a kartu kupili unapred. (prestanak ugovora usled neispunjenja i usled smrti iz knjige) PROUZROKOVANJE ŠTETE Drugi izvor obligacija koji je i ZOO nabrojio u članu 1.

veku pre nove ere. iskupnine koju de neko platiti kada prouzrokuje određeni delikt. Sličnost: odgovornost za prouzrokovanu nepovoljnu posledicu. U ranijem periodu rimskog prava postojala je samo jedna sankcija.privatna osveta-lice koje je prouzrokovalo štetu trpelo je fizičke patnje koje je oštedeni imao pravo da čini. Običajna kompozicijavisinu kompozicije određivao arbitar. Međutim svaka radnja kojom se prouzrokuje šteta nije krivično delo. Razlika: iz jedne iste radnje ne mora da nastane istovremeno i krivica i građansko pravna odgovornost. U krivičnopravnoj odgovornosti je obavezni uslov.teška telesna povreda. Ubistvo. U kasnijem periodu privatna osveta je bila zamenjena sistemom kompozicije. U početku je bila dobrovoljna i ako su se štetnik i oštedeni dogovorili a ako nema dogovora privatna sankcija.damnum iniuria datum. Za krivično pravnu odgovornost potrebno je da postoji uzročna veza između radnje izvršenja i krivičnog dela. U građanskom pravu postoje tri vrste odgovornosti: odgovornost za sopstvenu radnju.sastoji se u tome što se štetnik iskupljuje oštedenom predajudi mu svoja dobra kao zamenu za dobra koja je uništio. Polje građanske odgovornosti je šire. za drugog. i za štetu od opasne stvari. Do odvajanja krivične i građanske odgovornosti došlo je u 3. ali u ovu grupu su spadali i neki čisto neki imovinsko pravni delikti kao npr preoravanje međe. Oštedeni je putem jedne određene tužbe/ građanske tužbe mogao da postigne i ono što se danas postiže krivičnim i građanskim sankcijama. U rimskom pravu sve nedozvoljene radnje su se delile u dve velike grupe delikata: 1. Privatni delikti su sve ostale deliktne radnje npr. Ona krivična dela kod kojih se kažnjava i za pokušaj ne predstavljaju građanska krivična dela. prekršajnom. građanskom pravu).sastoji se u oštedenju tuđe stvari bez namere da se stvar pribavi za sebe. Ako se utvrdi postojanje i uzročna veza sud za obe vrste odgovosnosti izriče sankciju. Sve su one delovi pravne odgovornosti što znači da svaka od njih povlači primenu pravnih sankcija.trpeti štetne posledice zbog nepoštovanja tih pravila. Kod odgovornosti za štetu od opasne stvari krivica nije uslov za odgovornost. Odgovornost se javlja u mnogim granama prava (krivičnom. Kod obe vrste odgovornosti sud ispituje da li postoje uslovi za odgovornost i da li je nepovoljna posledica prouzrokovana radnjom lica.radnja kojom se prouzrokuje krivično delo prouzrokuje se i šteta nekom licu. U rimskom pravu građansko pravna i krivično pravna odgovornost nisu se jasno razlikovale.javni delikti 2. Drugi uslov koji je zajednički je krivica. U građansko pravoj odgovornosti je taođe uslov ali ne svaku vrstu odgovornosti. Isto i za građansko pravnu odgovornost-veza između štete i radnje štete. Krivična dela su po pravilu građansko pravna dela. .lex Aquilia -propisao jedan jedini delikt.oštedenje stvari.radnom (disciplinska). lice koje su oštedeni i štetnik imenovali da bi presudio njihov spor. Legalna kompozicija. Imaju zasebna polja primene i zasebne sankcije.privatni delikti Javni su bili delikti koji su istovremeno predstavljali i krivično delo (npr. Zbog nepostojanja te namere krađa je počela da se odvaja od sfere građanske odgovornosti ali nikada definitivno.izdaja. Naziva se objektivna odgovornost jer su izostavljeni subjektivni elementi. Najznačajnije su krivičnopravna i građansko pravna odgovornost.država je unapred određivala visinu naknade odn.krađa.

postoje razlike između dve grupe slučajeva: 1.povlačenje. Krivica nije ni osnov ni uslov odgovornosti. (to je nazastupljenija teorija). Njome se šteta ne nadoknađuje u potpunosti. Način određivanja delikata: u krivičnom pravu postoji sistem posebnih delikata . Odgovornost za štetu od opasne stvari se ne zasniva na krivici.poravnanjem onog što se desilo štetnim postupcima nekog lica u imovini/ ličnim dobrima drugog lica. Pored naknade štete postoji i objavljivanje presude. Trede lice. Građansko pravna odgovornost za svrhu ima reparaciju a ona se postiže izravnanjem.mere bezbednosti i vaspitne mere.reparacija nego satisfakcija.dosuđuje se u slučaju prouzrokovanja nematerijalne štete koja se ogleda u nanošenju fizičkog i psihičkog bola. Sudski postupak kojim se utvrđuje odgovornost: krivična odgovornost se utvrđuje u krivičnom postupku.ne treba mešati sa naknadom štete. odgovornost roditelja. kod odgovornosti za drugoga. U građanskom pravu najtipičnija sankcija je naknada štete.samozadovoljenje koje se postiže tako što se oštedenom omogudava da obezbedi dobra koja de umanjiti bol.odgovornost poslodavca za štetu koju zaposleni na radu/ u vezi sa radom prouzrokuje.nije. U građanskom pravu: ko drugome prouzrokuje štetu dužan je nadoknaditi je.poslodavac odgovara za krivicu drugog (zaposlenog).u građanskom pravu postoji više vrsta odgovornosti. U krivičnom pravu postoji određeni broj delikata. Kod odgovornosti za sopstvene radnje.ispravke. uzročna veza i krivica.a građanksopravne sankcije su usmerena ka imovini.ta lica odgovaraju za štetu po osnovu krivice i to sopstvene koja se sastoji u tome što su propustili da vrše nadzor na način na koji je trebalo da ga vrše.ustanove. to je krivica.koji se pokrede javnom tužbom koju podnosi i zastupa javni tužilac. Građanskopravna odgovornost u parničnom postupku koji pokrede privatni tužilac. red i mir u državi i ima pre svega za svrhu da zaštiti društvenu zajednicu specijalnom i generalnom prevencijom. Sankcije. 2.krivičnopravnom odgovrnošdu treba da se obezbedi očuvanje pravnog poretka. ona ima uži domašaj nego nakanda štete.a ne stepenu krivice.nemogude je primeniti princip integralne naknade. Može se desiti da se krivično pravna i građansko pravna odgovornost utvrđuje u istom postupku (kada oštedeni postavi imovinskopravni zahtev u krivičnom postupku. Iz ovog opšteg pravila vidi se da postoje tri uslova građansko pravne odgovornosti: šteta.a njegova krivica (zaposlenog) ogleda se u tome što nije postupao onako kako je trebao. Pored njih postoji pravična novčana naknada. izjave kojom je šteta učinjena i te sankcije predviđene su za povredu prava ličnostii.odmerava se prema veličini štete.staratelja. Imalac opasne stvari odgovara za štetu objektivno i na osnovu samo dva elementa: štete i uzročne veze. Vlasnik odgovara zbog rizika koji je stvorio sa opasnom stvari. Krivične sankcije su usmerene ka ličnosti učinioca.Cilj.osim ako dokaže da je nastala bez njegove krivice.a u građanskom pravu pravilo o odgovornosti za štetu koje je opšte. Osnovi odgovornosti.u krivičnom pravu postoji kazna. Sudija je dužan da u konkretnom slučaju utvrdi postojanje obeležja. Ugovorna i deliktna odgovornost .

Između ugovorne i deliktne odgovornosti postoji princip komunikacije.a ne samo one koja je nastala iz ugovora.jer je izričito zakonom predviđena samo kod odgovornosti po osn.domašaj odgovornosti.povreda svake obaveze. -današnje shvatanja -sticanje bez osnova.jedno lice koje odgovara drugom po ugovornoj odgovornosti ne može tom licu odgovarati po pravilima deliktne odgovornosti.mogudnost da se ugovorom isključi ili ograniči odgovornost.ugovorna odgovornost postoji samo između lica koja mu se od ranije nalazila u obligacionom odnosu. Izuzetno de se dugovati celokupna šteta ako strana nije izvršila obavezu namerno ili iz krajnje nepažnje. Ugovorna odgovornost u širem smislu. Deliktna odgovornost je uređena imperativnim propisima.sposobnost štetnika za odgovornost. zakon.krivice Odgovornost za čin drugog licaKrivica postoji kad se neko nije ponašao kako je trebalo. Kod deliktne odgovornosti-počinje da teče od momenta prouzrokovanja štete.Ugovorna-odgovornost za štetu koja nastaje usled povrede neke ranije postojede obaveze.momenat od koga počinje rok zastarelosti.lice koje odgovara po ugovornoj odgovornosti mora imati poslovnu sposobnost.obim naknade. Lice koje deliktno odgovara stiče deliktnu odgovornost sa 14 godina.on ne može biti kriv i ne može odgovarati za sopstveni čin. Kod deliktne odgovornosti duguje se potpuna (naknada koja odgovara veličini štete).uzroci nastanka ugovorne odgovornosti u širem smislu. -neispunjenje -neuredno ispunjenje Deliktna (neugovorna. odgovornost za drugog. Ugovorna odgovornost u užem smislu.odgovornost koja je nastala usled povrede neke obaveze koja je nastala iz ugovora. Vede je naknada koja se duguje kod deliktne odgovornosti. (potpunu ili delimičnu). jednostana izjava volje. Odgovaraju i mlađi u manjem obimu. Krivica je poseban uslov. Ako neko nije sposoban. -deliktna odgovornost postoji između više lica i kada više lica nanese štetu jednom oštedenom bez obzira da li su štetu naneli zajednički ili samostalno. poslovodstvo bez naloga. izvan ugovorna). (ranija shvatanja). 5. Da bi neko bio kriv mora da bude sposoban za rasuđivanje. Razlike: 1. ZOO propisuje tri vrste odgovornosti: odgovornost po osnovu krivice. Kod ugovorne odgovornosti rok zastarivanja pravi oštedenog da zahteva naknadu počinje da teče od dana dospelosti ugovorne obaveze. odgovornost za štetu od opasne stvari. 4. Uslovi odgovornosti Dva opšta uslova: šteta i uzročna veza. Kod ugovorne odgovornosti duguje se naknada štete u visini koju je mogao predvideti da de nastupiti posledica neizvršenja obaveze (naknada predvidljive štete).nastaje samim faktom prouzrokovanja štete izvan obligacionog odnosa i ne podrazumeva obavezu koja je ranije postojala. 3. Ako niko . I jedna i druga odgovornost stvaraju obavezu na naknadu štete. Ugovorna odgovornost uređena je dispozitivnim zakonskim pravilima. 2.

i u njemu maloletnici su podeljeni prema uzrastu na tri kategorije: 1. godine života (čl.ne bi bio odgovoran za štetu koju prouzrokuje lice nesposobno za rasuđivanje oštedeni bi snosio sam svoju štetu.3) -oni odgovaraju za štetu prema opštim pravilima o odgovornosti.2) ne odgovara za štetu osim ako se ne dokaže da su pri prouzrokovanju štete bili sposobni za rasuđivanje (oboriva pretpostavka).160 st1. Druga grupa slučajeva spadaju oni slučajevi u kojima jedno lice odgovara za štetu koje je prouzrokovalo drugo lice sposobno za rasuđivanje.maloletnici do navršene 7.lice sa navršenih 14 godina (prema čl. 3. Odgovornost države za štetu organa koji prilikom obavljanja svoje službene dužnosti pričine štetu. Prva grupa slučajeva (odgovornost za lica nesposobna za rasuđivanja): su lica koja su odgovorna zbog toga što imaju dužnost da nadziru i vaspitavaju lica nesposobna za rasuđivanje.zauzeto je načelno mišljenje prema kome sve maloletnike treba podeliti na različite kategorije prema njihovom uzrastu i za svaki uzrast predvideti poseban režim odgovornosti.160.koje nije prouzrokovalo štetu. Na opštoj sednici Vrhovnog suda Jugoslavije 1970. Tu spada: odgovornost roditelja i staratelja za štetu koju prouzrokuje maloletno lice. U skici Zakona o obligacijama i ugovoirma bilo je predloženo rešenje po kome maloletnike ne treba razlikovati prema uzrastu i da treba uzeti da nisu sposobni za rasuđivanje i da ne odgovaraju za štetu ali da treba dozvoliti oštedenom da dokazuje suprotno (teret dokazivanja na oštedenom).u našem zakonu postavilo se sporno pitanje. Zakon smatra da nisu sposobni za rasuđivanje i da se ne može ispitivati da li su oni u konkretnom slučaju bili sposobni za rasuđivanje. U vezi sa regulisanjem odgovornosti za štetu maloletnika.što znači da ih zakon smatra sposobnim za rasuđivanje. U ovome pravo nalazi neko drugo lice koje de odgovarati umesto lica nesposobnog za rasuđivanje.odgovornost roditelja i staratelja za štetu koju prouzrokuje maloletno lice. . Sudovi su zauzeli suprotan stav. Tu spadaju: poslodavci za štetu koju zaposleni prouzrokuje na radi ili u vezi sa radom.al za nju odgovara.od navršene 7. Prva grupa slučajeva: 1.naziva se odgovornost za drugoga. 160 st. Kod odgovornosti za drugoga na jednoj strani imamo oštedenog koji je poverilac.a na drugoj strani imamo štetnika (lice koje je štetu prouzrokovalo.st. Necelishodan zbog toga što bi stvorilo velike troškove koji bi pratili ispitivanje sposobnosti za rasuđivanje jer bi trebalo angažovati veštaka koji bi trebalo da proceni i da svoje mišljenje. Odgovornost za štetu punoletnog lica pod starateljom i odgovornost drugih lica za maloletnike. godine života (čl.) ne odgovaraju za štetu koju prouzrokuju. U obrazloženju mišljenja rečeno je da bi u utvrđivanju da li je maloletnik sposoban za rasuđivanje bilo neefikasno i necelishodno zbog toga što bi se parnični postupak odugovlačio.al za nju ne odgovara) i odgovorno lice. 2. do 14.a mogu biti odgovorni po pravilima o odgovornosti za sopstveni čin. Da li sve maloletnike treba tretirati kao lica nesposobna za rasuđivanje i podi od pretpostavke a u svakom konkretnom slučaju dozvoliti ispitivanje da li je maloletnik sposoban za rasuđivanje ili sve maloletnike podeliti u kategorije i za svaku kategoriju propisati poseban pravni režim odgovornosti. Odgovornost takvih lica. Odgovornost pravnog lica za štetu koju prouzrokuje njegov organ u obavljanju svoje funkcije. ZOO prihvatio je stanovište suda.

drugoj ili tredoj kategoriji. Roditelji odgovaraju zato što po zakonu imaju dve pravne obaveze prema detetu: a. Osnov njihove odgovornosti je krivica.radnja oštedenog. U ovom slučaju radi se o posebnoj odgovornosti roditelja. Obaveza da ga vaspitavaju -obaveza da stvaraju kulturne i obavezne navike deteta.vrtid ili drugo lice onda mogu u regresnom postupku zahtevati od roditelja da im isplate iznos.165.odgovornost roditelja za štetu koju pričini maloletnik od 7 do 14 god.za štetu de odgovarati oba roditelja.165 st.a ne po čl. U ovoj situaciji roditelji odgovaraju zbog propuštanja obaveze vaspitanja.obdanište. Ugrađen je u čl.sposobnost za rasuđivanje 2.niti oni mogu dokazati da nisu krivi. Ukoliko oštedeni tuži samo obdanište ili vrtid i u tom slučaju mu bude dosuđena naknada.)da ga vaspitavaju Obaveza nadzora je da se staraju o svom detetu. Odgovornost roditelja u ovom slučaju je odgovornost koja se bazira na tome što je šteta nastala kao posledica lošeg vaspitanja. Onda se primenjuje čl. Mogli bi se osloboditi odgovornosti ako dokažu da postoji neki razlog koji isključuje odgovornost bez obzira na krivicu. ZOO. U ovom slučaju oštedeni može tužiti ili roditelje ili drugo lice ili zajedno i roditelje i drugo lice. Druga situacija je ako je dete prouzrokovalo štetu pod nadzorom nekog drugog lica. Oštedeni ne mora dokazivati krivicu roditelja. Dužni su da osposobljavaju svoju decu da budu pažljivi ljudi.165.rđavih prilika i poročnih navika.“rđavih primera“.)da ga nadziru b.4 ZOO. 2.godine. (viša sila.godine.odgovornost roditelja za štetu koju pričini maloletnik do 7.ali oštedeni može dokazati obrnuto. Prema tom članu roditelji odgovaraju za štetu koju drugome pričini maloletno dete osim ako ne dokažu da je šteta nastala bez njihove krivice.krivica . Zbog toga oštedeni u ovom slučaju mora da dokaže da su roditelji krivi.Odgovornost roditelja za štetu koju prouzrokuje maloletnik zavisi od uzrasta maloletnika odnosno da li dete pripada pvoj. Prva situacija je ona situacija u kojoj se nalazi dete pod nadzorom roditelja. U tom pogledu treba razlikovati: 1. Osnov odgovornosti je krivica. Ako su roditelji razvedeni. Odgovornost roditelja za štetu koje pričini dete od 7. Roditelji odgovornost za štetu bez obzira na svoju krivicu. Kada se dete nalazi pod nadzorom roditelja oni su odgovorni za štetu. Krivica se predpostavlja ali je dozvoljeno da dokazuju da je šteta nastala bez njihove krivice.ovo zbog toga što roditelj zajednički vrše roditeljsko pravo i moraju solidarno biti odgovorni zbog propusta u vršenju roditeljskog prava. Da bi dete odgovaralo zahtevaju se dva uslova: 1. Kada dete napuni 7 godina važi pretpostavka da nije sposobno za rasuđivanje.poročnih navika. brinu o njegovom životu i zdravlju i da ga čuvaju.godine je blaža od odgovornosti koju imaju roditelji za štetu koju pričini dete do 7.ali moraju da dokažu krivicu roditelja zbog propusta u vaspitanju. Roditelji odgovaraju solidarno za štetu. Ako je šteta posledica opšteg zanemarivanja. Ako tuži roditelje oni odgovaraju na osnovu člana 168.ali se mogu osloboditi.radnja tredeg lica).a ne nadzora.da se ponašaju u društvu onako kako nalažu društvena pravila. odgovarade roditelj kojem je na osnovu odluke suda dete povereno načuvanje i vaspitavanje. Pored roditelja može odgovarati i dete pod uslovom da je dete bilo sposobno za rasuđivanje i da je krivo.

4. 164 ZOO u kome stoji da staratelj odnosno lice koje je postavljeno zakonskom odlukom nadležnog organa ili na osnovu ugovora za staratelja.uređena u čl.odgovornost na osnovu pravičnosti: postoje dva slučaja kad se taj izuzetak iz čl.)kada je štetu prouzrokovalo lice koje za nju nije odgovorno tj.Krivica deteta se ne pretpostavlja. Po tom članu kada je dužnost nadzora nad maloletnim licem povereno staratelju.ako dokaže da je nadzor vršio na način koji je obavezan 2. Odgovornost staratelja za štetu koju pričini duševno poremedeno lice i lice pod starateljstvom čl.169 primenjuje. Njegova krivica se pretpostavlja i može se osloboditi iz dva razloga koja su u zakonu izričito navedena: 1.tada sud može ako pravičnost zahteva i naročito imajudi u vidu materijalno stanje roditelja i oštedenog obavezati rodietelje da nadoknadi štetu potpuno ili delimično i ako za njih nisu odgovorni. Taj slučaj podrazumeva da maloletno lice odn. U ovom slučaju potrebna četri uslova: 1. Ovaj slučaj de se najčešde pojaviti u praksi kad je štetu prouzrokovalo maloletno lice ili punoletno lice pod starateljstvom koje zbog duševne bolesti i umnog razvoja nije sposobno za rasuđivanje.nije odgovornost prema opštim pravilima. zaostalog umnog razvoja ili kog drugog razloga nije sposoban za rasuđivanje. Ako tužilac dokaže i sposobnost i krivicu odgovara dete. Staratelj može da bira da dokazuje jedan od dva načina.godine života.a nadoknada se ne može dobiti od lica koje je dužno da vodi nadzor nad njim.odgovornost roditelja za štetu koju pričini maloletnik od 14 do 18 god. 3. b. Maloletnik postaje deliktno sposoban kad navrši 14 god i pod odgovornosti po opštim pravilima odgovoran i to na osnovu pretpostavke krivice.da roditelji nisu odgovorni za štetu ali da imaju imovinu 4. a. punoletno lice koje usled duševne poremedenosti.štodenika.da je maloletnik prouzrokovao štetu i bio sposoban za rasuđivanje i kriv 2.167 ZOO.punoletno pod starateljstvom ima sredstva da nadoknadi štetu. Sticanje deliktne sposobnosti ne oslobađa rodietelje jer roditelji imaju obavezu da vrše nadzor i vaspitavaju ga do 18.ako dokaže da bi šteta nastala i pri brižljivom vršenju nadzora. Staratelj odgovara zbog toga što je obavezan da nadzire.)drugi slučaj izuzetak je kada je maloletnik koji je sposoban za rasuđivanje prouzrokovao štetu ali nije u stanju da je nadoknadi. da se stara i vodi brigu o ličnosti punoletnika. školi ili drugoj ustanovi onda staratelj maloletnog lica . On odgovara zbog toga što je došlo do propusta u brizi i nadzoru što znači da odgovornost na osnovu krivice.a roditelji nemaju dovoljno sredstava da tu štetu nadoknade.da nema imovinu iz koje bi se šteta mogla nadoknaditi 3.odgovornost za štetu koje to punoletno lice prouzrokuje. Odgovornost drugog lica za maloletnika. U tom slučaju sud može da bude lice koje za štetu nije odgovorno ako to pravično zahteva i to naročito s obzirom na materijalno stanje štetnika i oštedenog.da je njihova imovina veda od imovine koju ima oštedeni.

Druga grupa slučajeva: Razlikuje se od prve po tome što je uzrok štete radnja jednog lica koje je za nju kriv i može da za nju odgovara ali za štetu ipak odgovara drugo lice koje štetu nije ni prouzrokovalo niti je za nju kriv. 170 koji nosi naslov „odgovornost preduzeda“.odgovornost preduzeda i drugih poslodavaca za štetu koju prouzrokuje zaposleni tredim licima u radu ili u vezi sa radom 2. Lice koje obavlja neki posao može prouzrokovati štetu.a zajedno sa njom može odgovarati i roditelj. 1. njihova krivica se mora dokazati. Pod drugim ustanovima treba smatrati obdanište.odgovornost pravnih lica za štetu koju prouzrokuje njegov organ tredem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija 1. Postojali su samo radnici koji su udruživali rad i sredstva među sobom i to an osnovu posebnog sporazuma. U ZOO ovo pitanje je regulisano tako da za štetu koju zaposleni prouzrokuje u obavljanju rada ili u vezi sa radom odgovara poslodavac. U ovom sporazuma nema nadređenih i podređenih ved su svi subjekti jednaki. (oštedeni može da bira koga de da tuži).bolnica.frizeri). U tom sektoru vladao je princip socijalnog upravljanja. u našem pravnom sistemu nije postojao klasični ugovor o radu.vrtid.(ustanove. U tom slučaju njhiova odgovornost je solidarna. Lice koje obavlja neku delatnost u tom slučaju zapošljava drugo lice radi obavljanja poslova iz te delatnosti.odgovornost preduzeda i drugih poslodavaca Do prouzrokovanja štete često dolazi prilikom obavljanja nekih poslova. Ako tuži ustanovu onda ukoliko ustanova izgubi i sudskom odlukom bude obavezana da oštedenom nadoknadi štetu.a to su isti oni razlozi zbog kojih se i staratelj punoletnog lica može oslobositi odgovornosti.obudari. Može se desiti da je maloletnik koji se nalazi pod nadzorom u vreme dok je ustanova vršila nadzor nad njim bio sposoban za rasuđivanje.da dokažu da bi šteta nastala i pri brižljivom vršenju nadzora. Međutim kad neko obavlja neki privremeni posao onda zbog obima posla koji spadaju u tu delatnost često bivaju angažovana i druga lica da bi se ti poslovi obavili.području koji se nazivao privatni sektor. Ako štetu nije prouzrokovao sam poslodavac nego je štetu prouzrokovalo drugo zaposleno lice onda se postavlja pitanje ko treba za tu štetu da odgovara.škole) odgovora za štetu koju maloletnik prouzrokuje za vreme dok je bio pod nadzorom. Ako oštedeni dokaže i sposobnosat za rasuđivanje i krivicu postojade solidarna odgovornost maloletnika.postojao je u veoma uskom području privrede. Radnici su .samoupravni sporazum. ustanova de modi da pokrene regresnu parnicu i zahteva iznos koji je na ime naknade pala oštedenom. Može odgovarati istovremeno ustanova zbog propuštanja nadzora. U drugom delu društvenog sektora nije postojao klasičan odnos poslodavca i zaposlenog. To pravilo je propisano i u ZOO u čl. Ova lica odgovaraju na osnovu pretpostavke krivice i ona se mogu osloboditi od odgovornosti iz dva razloga.da ta lica dokažu da su nadzor vršila na način koji je obavezan 2. Zakon ne govori o odgovornosti poslodavca ved preduzeda ali pod preduzedem se podrazumeva poslodavac. da je šteta posledica propuštanja vaspitavanja roditelja. U vreme kad je donet ZOO 1978. (to važi za maloletnike od 7 do 14).ali de biti dužna da dokaže krivicu odn. Tu su spadali manje zanatlije (pekari. U tom slučaju kad jedno lice samo pričini štetu ono odgovara po pravilima o odgovornosti na osnovu krivice. U ovoj grupi postoje dva slučaja: 1.

Ponašanje dobrog stručnjaka je ponašanje obučenog stručnjaka u određenoj oblasti. b. To su oblasti u kojima se zahteva posebna obučenost i veština kao što su medicina.a oštedeni je ne mora dokazivati.završnog dela oovog pravila u kome stoji da preduzede odgovara osim ako dokaže da je zaposleni u datim okolnostima postupao onako kako je trebalo.po ZOO preduzede odgovara na osnovu krivice. Tu spadaju sve radnje koje su fizički povezane sa izvršenjem poslova i zadataka na određenom radnom mestu. Do promene naziva došlo je posle donošenja Ustava iz 1972.)preduzede odgovara bez obzira na krivicu. Uslovi odgovornosti preduzeda su: a. Ponašanje zaposlenog se ne poredi sa ponašanjem razumnog i vrlo pažljivog čoveka.pravilo da oštedeni ima pravo da traži naknadu štete i zaposlenom ako je štetu prouzrokovao namerno. Od tada član 170. Krivica zaposlenog se pretpostavlja. 2. osim ako se dokaže da je zaposleni nije nastupao onako kako je trebalo. Odgovornost poslodavca i zaposlenog je solidarna što znači da može biti tužen ili preduzede ili zaposleni ili oboje. Razlika u ova dva shvatanja su vrlo velika. To je opšti standard.ali ako prteduzede bude tuženo i isplati naknadu može da zahteva od .ali ne na osnovu sopstvene krivice ved zaposlenog. Tim izmenama i dopunamaizvršena je zamena reči organizacija udruženog rada sa reči preduzede. Drugim rečima. Prema drugom shvatanju položaj preduzeda je lakši jer bi se mogao osloboditi odgovornosti dokazujudi da krivica ne postoji. Uslov je da je zaposleni prouzrokovao štetu sa težim oblikom krivice.za štetu koju zaposleni u radu ili u vezi sa radomprouzrokuje tredem licu odgovara preduzede u kojem je zaposleni radio u trenutku prouzrokovanja štete. Poredi se sa ponašanjem dobrog stručnjaka. Ono bi se moglo osloboditi odgovornosti jedino ako dokaže da je šteta nastala kao posledica više sile. Ne bi se moglo osloboditi odgovornosti dokazujudi da nije kriv. U članu 170 nalaze se tri pravila: 1.radnje oštedenog ili radnje tredeg lica. koji je izmenjen u junu 1993. U vezi ove odgovornosti u našoj teoriji se pojavila dva shvatanja: a.. To se jasno vidi iz drugog. Ukoliko bi bilo prihvadeno prvo shvatanje položaj preduzeda bi bio pogoršan.)preduzede odgovara po osnovu krivice i njegova odgovornost se zasniva pod pretpostavkom o krivici. koja spada u okvir radnih zadataka al koja je u tesnoj vezi sa radnim zadacima. Tim ustavom napušten je sistem socijalnog samoupravljanjai stvoren pravni okvir za donošenje izmena i dopuna ZOO.ali i upravljanje motornim vozilima.) da je šteta prouzrokovana u radu ili u vezi sa radom b. Prema ovom pravilu može da odgovara i sam zaposleni.zanatstvo. Ono odgovara zato što je zaposleni svojom aktivnošdu prouzrokovao rizik od opasnošdu za štetu. Po kom standardu treba biti dokazano da li je kriv? Krivica zaposlenog se procenjuje prema posebnom standardu. Poseban standard koji se primenjuje je ponašanje lica koje se bavi posebnom delatnošdu.nosi naziv „odgovornost preduzeda“. bez obzira na kom prostoru se radni zadaci obavljaju. Ova odgovornost u izvornoj varijanti se naziva „odgovornost organizacije udruženog rada“. Pod pojmom štete u vezi sa radom se podrazumeva šteta koja je proizašla iz akta.)da je zaposleni kriv za štetu Šteta je prouzrokovana u radu ako je nastala u vezi sa obavljanjem radnih zadataka iz ugovora o radu.udrživali svoj rad u okviru organizacije udruženog rada koje su se opet povezivale među sobom koji se zvao društveni dogovor šire celine koje su se zvale složene organizacije udruženog rada. ZOO je prihvatio drugo stanovište.

Međutim štetniku može biti umanjena odgovornost pa čak može biti i oslobođen odgovornosti ako to pravičnost zahteva. Kao i u prethodnom slučaju da bi postojala odgovornost neophodno je da je obustava neopravdana.javnih demonstracija ili manifestacija 2. Ovim članom se određuje njihova odgovornost . Kada su ovi uslovi ispunjeni lice odgovara za štetu. Potrebno je da postoji po život ili zdravlje što znači da ugroženost nečijih stvari nije dovoljna. Od urednog izvršavanja njihovih obaveza zavisi kako kako de se odvijati život i kako de biti zadovoljavane osnovne potrebe građana.odgovornost u vezi sa obavezom zaključenja ugovora. Na osnovu ovog pravila ako je zaposleni prouzrokovao štetu namerno međutim prama pravilima zakona o radu. . 4. To je faktičko pitanje o kojem sud odlučuje.odgovornost organizatora priredbe 3. Potrebno je da je štetnik mogao da pruži pomod bez opasnosti za sebe.odgovornost usled terorističkih akata. 3. Ako oni neredovno vrše ili ili obustave vršenje ovih delatnosi to može izazvati posledice po život i zdravlje građana.preduzede ima pravo regresa i u slučaju kada je zaposleni prouzrokovao štetu krajnjom nepažnjom. Kada oni odbiju da zaključe ugovor ona nastaje samo kad je odbijanje zaključenja ugovora neopravdano. Ako je zaposleni prouzrokovao štetu svojom radnjom.zaposlenog da mu nadoknadi iznos. Poslodavac ima pravo na regres.odgovara lice koje je drugom licu uskratilo pomod koja mu je bila neophodna i usled čega je došlo do smrti ili teškog narušavanja zdravlja drugog lica. Neophodno je i da je štetnik mogao da predvidi nastalu štetu. Ta lica koja imaju obavezu su po pravilu monopolska preduzeda koja imaju dominantan položaj na tržištu.rešava problem odnosa između odgovrnosti preduzeda za štetu koju zaposleni pričini svojom radnjom i odgovornost za štetu koju zaposleni učini upotrebom neke opasne stari koja pripada poslodavcu. Ako je zaposleni pričinio štetu upotrebom opasne stvari koja pripada poslodavcu onda za štetu odgovara poslodavac po pravilima o odgovornosti za štetu od opasne stvari.koristedi sopstvenu radnu snagu ali neupotrebom opasne stvari onda takođe odgovara preduzede ali po pravilima o odgovornosti za drugoga Posebni oblici odgovornosti 1.po ovo pravilu odgovaraju lica koja po zakonu imaju obavezu da sa drugim licem zaključe ugovor kada im ono stavi ponudu za zaključenje. Zbog toga je predviđeno pravilo po kome oni odgovaraju za štetu koja nastane usled neredovnog vršenja delatnosti. Da bi nastala odgovornost po ovom osnovu potrebno je da je jedno lice uskratilo drugom pomod što znači da je šteta nastala usled nečinjenja na koje je dužan svako kad su drugom licu ugroženi život i zdravlje. Njegova odgovornost je subjektivna (zasniva se na krivici).odgovornost u vezi sa vršenjem poslova od opšteg značaju-po ovom pravilu odgovaraju preduzeda koja vrše komunalne usluge ili neku drugu delatnost od opšteg interesa kao što su javna preduzeda koja se bave isporukom vode i električne energije. Drugim rečima preduzede nema pravo regresa jedino kada je zaposleni štetu prouzrokovao običnom nepažnjom. 5.odgovornost zbog neukazane neophodne pomodi.

3. U tom slučaju odgovorno lice de posle uspostavljanja ranijeg stanjajedan deo štete nadoknaditi u novcu. 3. U vezi s tim postavljaju se dva pitanja: 1. Svrha naknade imovinske štete je popravljanje odnosno izravnavanje onoga što se desilo imovinskim dobrima nekih lica.ona prava po kojima zakonski ne treba da bude unapred određen odnos između ove dve naknade ved sud treba da odluči na koji od ova dva oblika naknada štete bi bila nadoknada.davanje druge stvari umesto uništene .pravila o naknadi imovinske štete 2.Naknada imovinske štete Imovinska šteta je umanjenje nečije imovine i sprečavanje rasta. u kom opsegu. „odgovorno lice je dužno uspostaviti stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala“.je oblik naknade štet koji se sastoji u tome što je odgovorno lice dužno da dovede stvar oštedenog u stanje u kome su se one nalazile pre prouzrokovanja štete. U tom pogledu sva prava bi se mogla podeliti: 1.naknada u novcu.kada uspostavljanje ranijeg stanja ne otklanja štetu u potpunosti.ona prava koja daju prioritet naknadi u novcu (Francusko i Englesko pravo) 2. U našem pravu se smatralo da se pravo bolje štiti uspostavljanjem ranijeg stanja.kako se vrši poravnanje? 2. Skica o obligacijama i ugovorima i nacrt građanskog zakonika govore još i o povredi svakog zakonskog interesa kao naknadi imovine. ZOO prioritet daje uspostavljanju ranijeg stanja i u tom smislu ono je predviđeno kao pravilo.šteta se nadoknađuje u novcu kada uspostavljanje ranijeg stanja nije mogude.NAKNADA ŠTETE Naknada štete je sadržina obaveze odgovornog lica i sankcije za njegovu građansko pravnu odgovornost.sastoji se u naknadi vrednosti stvari u novcu. U ZOO pravilo o naknadi štete su podeljena na dve celine: 1. 2. Oštedeni može uvek da zahteva da mu šteta bude nadoknađena u novcu.vradanje iste stvari ako je šteta nastala njenim oduzimanjem .prioritet uspostavljanje ranijeg stanja (Austrijsko pravo. U tom slučaju štetnik dužan da plati naknadu u novcu. Odstupanja od pravila: 1. 2. 3.najkrupniji izuzetak od pravila postoji kada oštedeni sam traži naknadu štete u novcu. Njome se uspostavlja faktičko stanje stvari koje je postojalo pre prouzrokovanja štete ved stanje iste ili približno iste vrednosti imovine oštedenog posle prouzrokovanja štete i pre. Naime pravilo o uspostavljanju ranijeg stanja je dispozitivnog karaktera i ustanovljeno je radi zaštite interesa oštedenog.pravila o naknadi neimovinske štete 1.a preko toga i Srpski građanski zakoniki ostalo u srpskom pravu do danas).opravka oštedenje stvari 2. (Švajcarski). Po ZOO ako oštedeni pokrene zahtev sud de usvojiti . Postoje dva oblika međutim odnos ova dva oblika nije isti u svim pravilima.obimu se ono obavlja? Postoje dva oblika naknade imovinske štete: 1. Mogude ga je izvršiti na tri načina: 1.uspostavljanje ranijeg stanja. Uspostavljanje ranijeg stanja naziva se još i naturalna restitucija.

ali ne može biti ni ispos stvarne štete.a ako je šteta prouzrokovana težim oblikom krivice naknada treba da bude jednaka visini štete. Princip distributivne pravde.ideja je bila da iznos naknade treba da bude jednak veličini štete. U skici je takođe bilo predviđeno odstupanje i po tom odstupanju oštedeni imao pravo na naknadu samo ako stvarne štete ali ne i izmakle dobiti. On ne može biti osuđen na izmaklu dobit ako je obična nepažnja. Ako je štetnik prouzrokovao štetu sa umišljajem ili grubom nepažnjom onda treba da nadoknadi i stvarnu štetu i izmaklu dobit. Utvrđivanje visine naknade koju duguje oštedeni (pravila o obimu naknade imovinske štete) Sva savremena prava u pogledu obima prihvataju pravilo po kome naknada ne može biti veda od iznosa štete.190 „potpuna naknada“ „sud de uzimajudi u obzir okolnosti koje su nastupile u prouzrokovanju štete presuditi naknadu u iznosu koji je potreban da bi se oštedenikova materijalna situacija dovede u ono stanje u kome bi se nalazila da nije bilo štetne radnje ili propuštanja. Ovaj princip vodi računa da prilikomodređenja naknade mora biti uzet u prvom redu interese oštedenog da mu šteta bude nadoknađena.izuzev ako okolnosti slučaja traže uspostavljanje ranijeg stanja.tako i i naknadu izmakle koristi“. Ako štetnici prouzrokuju isti oblik krivice snose istu naknadu. Naime pravila SGZ u pogledu obima naknade štete zasniva se na dve ideje: 1.Konstantinovida.a ako je postupao sa običnom nepažnjom treba da nadoknadi samo stvarnu štetu. Srpsko pravo je pre donošenja ZOO prihvatilo jedno rešenje. 4.a ne prema nečemu drugom. Sud ne mora da prihvati zahtev za novčanu naknadu. Ova ideja je bila prihvadena u skici prof. Ta pravila su počela da se menjaju posle Drugog svetskog rata.stepen krivice ne treba da utiče na određenje naknade. Polazi od ideje da naknada štete treba da obezbedi ekvivalenciju imovine štetnika i oštedenog.naknada može biti manja nego što iznosi. Visina naknade ne može predi visinu štete.postoji onda kada sud može samoinicijativno bez predloga oštedenog da odluči o tome da šteta bude nadoknađena u novcu. Ako je štetnik prouzrokovao štetu sa blažim oblikom krivic. 1.a interes oštedenog je da mu bude nadoknađena celokupna šteta.ideja o strogom razgraničenju stvarne štete i izmakle dobiti 2.naknada treba biti jednaka krivici poruzrokovane štete. Drugim rečima ako sud ima pravo da smanji iznos naknade do visine stvarne štete . Princip integracije naknade (potpune naknade)-usvojen u ZOO.ako smatra da nije nužno da odgovorno lice uspostavi ranije stanje. Razlika savremenog prava nastaje povodom pitanja dali naknada koju štetnik duguje može da bude manja od iznosa štete. Sudovi su počeli da prihvataju stanovište da šteta treba da odgovara i za stvarnu štetu i za izmaklu dobit bez obzira na stepen krivice. .visina naknade ne mora uvek da odgovara veličini štete ved može biti i manja što zavisi od krivice kojom je šteta prouzrokovana. Taj princip i ZOO prihvata u čl.“ i čl. Naknada mora uvek da bude jednaka visini štete.1“oštedenik ima pravo kako na naknadu obične štete. U skici je bilo predviđeno pravilo na kome je oštedeni imao pravo na naknadu stvarne štete i izmakle dobiti. 2.189 st. Zato visi naknade mora biti odmerena isključico prema veličini štete. Prema ovom principu smatra se protivnim samoj prirodi naknade da se vodi računa o stepenu krivice.

Visina naknade se utvrđuje prema veličini štete u momentu donošenja presude.prihvaden u Austrijskom pravu.izuzetak postoji kada je odgovorno lice slabog imovnog stanja.momenat nastanka štete.ali samo ako je šteta bila prouzrokovana običnom nepažnjom 2.osuditi štetnika da plati manju nadoknadu nego što iznosi šteta.da bi ga iznos potpune nadoknade dovelo u oskudicu. 3.prihvadena u našem savremenom pravu. Prema kom momentu sud utvrđuje visinu naknade? Utvrđivanje na osnovu dokaza koje je pružio oštedeni.2. Naime od moementa podnošenja tužbe za naknadu štete suda. 2. Visina naknade se utvrđuje dokazivanjem i on se mora cifarski izraziti kada se radi o naknadi u novčanom obliku.a to je momenat od kog oštedeni stiče pravo da od odgovornog lica zahteva naknadu. st. Taj momenat je momenat prouzrokovanja štete. Šteta se može povedati al po neki put može dodi i do smanjenja obima štete.samo je velika verovatnoda da de ona nastati u bududnosti. Potrebno da je šteta prouzrokovana običnom nepažnjom.može da dođe do promena. To rešenje prihvadeno u 189. Sud prilikom procene po pravilu angažuje veštaka. Onda sud može dosuditi naknadu u iznosu vrednosti koju je ta stvar imala za oštedenika. 1.3 izuzetka od principa-2 predviđaju da naknada bude manja od štete.ako ona nije prouzrokovana ni namerom ni grubom nepažnjom.a jedan omogučava da naknada bude viša od iznosa štete. 3.opseg štete može promeniti.podnošenje tužbe – prihvadeno u našoj sudskoj praksi pre nego što je donet ZOO. Zbog toga što od momenta kada šteta bude prouzrokovana pa do momenta u kome ona treba da bude nadoknađena može da prođe određeno vreme u kome se količija.momenat u kom sud donosi odluku o tužbi za naknadu.a ako nađe da je prilikom tih poslova pokazao brižljivost koju pokazuje u obavljanju sopstvenog posla. Često se dešava da oštedeni nakon što zatraži naknadu. Visina naknade utvrđuje se prema momentu koji treba razlikovati od momenta dospelosti obaveze na naknadu štete. Dakle ne utvrđuje visinu izmakle koristi proizvoljno.pa sam sanira štetu.članu. Kada se radi o imakloj koristi ona se ne može cifarski dokazati jer ona nije ni nastala. To je situacija kad je pre donošenja presude oštedeni sam otklonio štetu tako što je izvršio opravku ili zamenu stvari ili .postavlja se pitanje prema kom momentu? 1.za njega besplatno obavljao neki posao. Ono je povoljnije za oštedenog ali nije bez nedostatka. Sud ga može osuditi na manju naknadu nego što iznosi šteta.on je odbije. Procena izmakle koristi je hipotetička jer se vrši s obzirom na sadržaj okolnosti i budude koje se pretpostavljaju kao redovne i normalne. Tada sud može vodedi računa o materijalnom stanju oštedenom tražiti da on neisplatom potpune nadoknade ne bude doveden u oskudicu.postoji u slučaju kada je štetnik radio nešto u korist oštedenika tj. Može da dosudi naknadu preko objektivne tržišne vrednosti te stvari i da naknadu poveda do subjektivnog iznosa vrednosti koju je ta stvar imala za oštedenog. Zobg toga visinu izmakle koristi sud ne dokazuje dokazivanjem nego procenom.postoji u slučaju kad je šteta prouzrokovana krivičnim delom učinjenim sa umišljajem. Pošto u našem pravu visina štete zavisi od obima .

Ako su iznosi rente dospeli onda se oni mogu prineti drugom licu. .zatim izgubljena zarada zbog nesposobnosti za rad za vreme lečenja i gubitak izdržavanja koja su određena lica primala od nesrede.je prihvatio drugu stvar.održavanje grobnog mesta.posluženje prilikom sahrane.troškovi objavljivanja čitulje. Oni nisu šteta u pravnom smislu reči.pa do prebivališta i troškovi bliskih srodnika zbog obilaska povređenog u bolnici.troškovi podizanja nadgrobnog spomenika. Naknada štete u slučaju smrti.)troškovi sahrane.troškovi za sveštenika.putni troškovi najbližih srodnika.intervencija za nabavku lekova. 1. a.izdaci za pružanje medicinskih uslova(lek.kada su učinjeni troškovi radi opravke. Ako dođe do promena okolnosti koje je sud imao u vidu onda i štetnik i oštedeni mogu da traže da se izmene visine obroka. Sporazum štetnika i oštedenog o visini rente i rokovima mora biti pismeno ( ovi dospeli iznosi mogu biti preneti bilo ugovorom. ZOO sadrži posebna pravila za naknadu imovinske štete kada nastupe ovi događaji.a visina novčane naknade utvrđuje se prema momentu kada su učinjeni troškovi radi otklanjanja štete. Postoje dve vrste troškova: 1. Novčana renta dosuđuje se i usled trajno povedanih izdataka koji su nastali usled telesne povrede ili oštedenja zdravlja. To su izdaci u vezi sa troškovima sahrane. Onda je u sudskoj praksi prihvadeno da oštedeni ima pravo da zahteva naknadu u novčanom obliku. Ko ima pravo na ovu naknadu? ZOO nije rešio to pitanje.podušja (do 40-dnevne).smeštaj u bolnici). Nastaju neki izdaci kojih ne bi bilo da smrt nije nastupila.bračni ili vanbračni drug).naknada štete u slučaju smrti (izdaci u vezi smrti-šteta). Nadoknađuju se uobičajeni troškovi za podizanje spomenika. Ako nije bilo sporazuma ali je oštedeni pokrenuo spor u kome je štetnik pravnosnažno osuđen. Pravo imaju naslednici.telesne povrede ili oštedenja zdravlja Imovinska šteta može nastati kao posledica smrti.onda oštedeni ima pravo i na zateznu kamatu koja se računa počev od dana kada je šteta otklonjena odn. Svi ti izdaci moraju biti nadoknađeni i svi oni ulaze u obim naknade štete. transport za grobno mesto. U slučaju da je nenovčano potraživanje na naknadu štete popravkom ili zamenom stvari samoinicijativno od strane oštedenog promenilo pravnu prirodu i pretvorilo se u novčanu.troškovi muzike. 2.bilo testamentom). Pravo na novčanu rentu je lično pravo i zato se ne može prenositi na druga lica. dospeli iznosi rente mogu se prenositi poslovima inter vivos i mortis causa.crnine. Oni su događaji koji mogu za sobom da povuku razne oblike troškova i druge vidljive imovinske štete koji ne bi bili učinjeni da se ti troškovi nisu desili.a u sudskoj praksi određen krug lica koja imaju pravo određena prema krugu lica koji imaju pravo za duševne bolove zbog gubitka (deca.troškovi u vezi sa prevozom povređenog od mesta povređivanja do ustanove .roditelji.u vezi sa lečenjem.)naknada troškova za lečenje od zadobijenih povreda i drugih troškova u vezi sa lečenjem.telesne povrede ili oštedenja zdravlja.spadaju troškovi prenosa sanduka. b.

)pravo na naknadu štete u slučaju tesne telesne povrede ili oštedenja zdravlja. 2. 4. Može je na zahtev štetnika za ubudude smanjiti ili sasvim ukinuti. Jedino što sudovi ne priznaju kod zarade je zarada iz nedozvoljenog rada (rad suprotan prinudnim propisima i moralu). 4.kod štete koja nastaje zbog toga što su mogudnosti daljeg napredovanjai razvijanja oštedenoguništene ili trajno smanjene. Međutim ako su pojedini obroci novčane rente dospeli onda se može preneti na drugo lice zato što su ušli u njegovu imovinu i postali su imaoci potraživanja koja se mogu izvršiti.izgubljena zarada zbog privremene nesposobnosti za rad za vreme lečenja 3.od rada na sopstvenom imanju. Pravo na novčanu rentu je neprenosivo zato što je lično pravo.kad naknada štete zbog trajno povedanih potreba nastalih usledteške telesne povrede ili oštedenja zdravlja. Kada u pitanju nezaposlena lica.u dvojoj bašti vodnjaku. Te promenjene okolnosti mogu da utiču na visinu naknade. Pod zaradom treba podrazumevati zaradu zaposlenog lica i zaradu nezaposlenog. .pojačana ishrana povređenog da bi se oporavio.ona imaju pravo na naknadu štete po ovom osnovu (npr.porast zarada).u toku njenog trajanja može dodi do promenjenih okolnosti koje je sud imao u vodu prilikom dosuđivanja visine rente..naknada zbog trajno povedanih potreba-obuhvata troškove za pojačanu ishranu povređenog.potrebna bolja. Zarada zaposlenog licapodrazumeva s enovčani iznos koji je zaposleni ostvarivao na osnovu radnog odnosa (zarada za redovno radno vreme i zarada za prekovremeno radno vreme). Nova renta se pored slučaja gubitka izdržavanja. Zbog toga ZOO predviđa pravilo: „ako se okolnost koju je sud imao u vidu prilikom donošenja presude promeni.pošto se renta dosuđuje za ubudude.troškovi usled pojačanih otreba drugih lica koja pružaju pomod oštedenom.da mu zdravlje nije narušeno i zarada koju ono ostvaruje.troškovi lečenja i drugi potrebni troškovi u vezi sa lečenjem 2. 3.a ogleda se u neostvarenoj koristi koju bi ona ostvarila u svom domadinstvu.ako se njegovo zdravstveno stanje pogorša. Prema stavu sudske prakse smanjenje ili povedanje može ako dođe do promenjenih opštih ekonomskih prilika (opadanje kupovne modi novca.može dosuditi u još tri slučaja: 1. Sa druge strane štetnik bi mogao da zahteva smanjenje ili ukidanje rente. Ovu naknadu treba razlikovati od prethodne.Izmena visine rente.npr domadica ima pravo na naknadu štete zbog gubitka zarade zbog sopstvenog rada.svaka imovinska korist ostvarena od rada u novčanom i nenovčanom obliku koju je zaposleni ostvarivao od rada učinjenog drugim licima po osnovu ugovora o delu.ako su se imovinske prilike popravile.sud može na zahtev oštedenog povedati rentu za ubudude. c. Ova šteta ogleda se u različitim izmaklim zarada koja bi lica čija je radna sposobnost umanjena ostvarila po redovnom toku stvari da mu nije naneta teška telesna povreda odn.naknada izgubljene zarade zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad posle lečenja.domadinstvu.u slučaju gubitka zarade zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad. Obuhvata pet vrsta troškova: 1. Oštedeno lice može zahtevati povedanje rente.nanete teške telesne povrede ili oštedenje zdravlja.

Šteta može biti prouzrokovana tako što neko izvodi neistinite naloge o prošlosti nekog lica. Prema tom članu sud može narediti na trošak štete objavljivanjem presude. To su imovinske koristi koje bi oštedeni ostvario od svog rada.da sud naredi da štetnik učini i nešto drugo čime se može postidi svrha naknade.mađutim ako je štetnik imao ozbiljan interes da saopšti neistinit nalog. Uspostavljanje ranijeg stanja može se učiniti na četri načina: 1.doduše ne sasvim popravljanje stanja koje je prouzrokovano. 1.a tako je i u prednacrtu predviđeno je da je neimovinska šteta i povreda prava ličnosti kao kao što su strah.a uskradene su zbog toga što su mogudnosti oštedenog uništene ili smanjene. Naknada imovinske štete usled povrede časti i prozrokovanje štete širenjem neistinitih navoda. Oni se ne mogu popraviti.Naknada neimovinske štete (čl 199.povlačenje izjave kojom je povreda učinjena o trošku štetnika 4.kad je nekom nanet fizički bol.da su navodi o nekom licu koji se izvode neistiniti 2.međutim postoje izvestni vidovi nematerijalne štete kod kojih je ipak mogude.-205). Prema ZOO nematerijalna. lični i porodični mir kao i povreda drugih ličnih dobara. Da bi neko odgovarao za imovinsku štetu po ovim pravilima potrebni su neki uslovi: 1.onda de on odgovarati za štetu samo ako je neistinite podatke iznosio sa namerom da time nanese štetu.potrebno da štetnik zna da su navodi neistiniti 3.troškovi zbog toga što su mogudnosti oštedenog za dalje razvijanje ili napredovanje trajno ili delimično uništena. Usled toga što je neko povredio čast poslodavac može da ti otkaz tom licu). Oblik i naknada neimovinske štete: naknada nematerijalne štete može imati dva oblika: 1.ali kod nematwerijalne štete uspostavljanje ranijeg stanja nije mogude (npr.pod objavljivanjem presude smatra se objavljivanje presude parničkog suda ili krivičnog suda kojim .199 predviđa uspostavljanje ranijeg stanjakao oblik naknade u slučaju povrede prava ličnosti.al postoje situacije u kojima lice kojima je povređena čast tuđim izjavama kojima se ono omalovažava i trpi imovinski gubitak.njegovim sposobnostima itd.duševni bol ili strah).5.naknada u novcu 1.objavljivanje presude na trošak štetnika 2. neimovinska šteta je nanošenje drugome psihičkog fizičkog bola ili straha.objavljivanjem ispravi ili narediti da štetnik povuče izjavu kojom je povreda učinjena ili da učini nešto drugo čime se može ostvariti svrha kojom se postiže naknada. ZOO u čl. Reparacija se potpuno postiže kod imovinske štete. Usled povrede nečije časti nastaje neimoviska šteta. U skici u Zakonu o obligacijama.uspostavljanje ranijeg stanja: Popravljanje u imovinskim ili ličnim dobrima.štetnik odgovara za svaki oblik krivice.uspostavljanje ranijeg stanja 2.objavljivanje isprave na trošak štetnika 3. 2.

Pravo na novčanu naknadu neimovinske štete u našem pravu postoji. Ovo je najdelotvorniji način naknade štete.fizički bol i strah. On e predvideo mogudnost da neimovinska šteta bude novčano određena.cilju kojem služi naknada. Za razliku od prethodnog načina ovde štetnik svojom naknadnom izjavom poriče da jeistinito ono što jeizneo o drugom licu u svojoj prethodnoj izjavi. Nije reparacije nego satisfakcija. U sudskoj praksi protumačeno da pravo na novčanu naknadu pripada samo onda kada su bolovi ili strah bili jačeg intenziteta ili trajanja.sud treba da vodi računa o značaju povređenog dobra.i to naročito dve okolnosti: jačina bolova i trajanje bola i straha. Nacrt nikad nije postao zakon.ali iz nje je proizašla ideja da ako se ipak priznaje pravo na novčanu naknadu onda to pravo treba biti ograničeno.o njemu kojim je povređeno njegovo neko lično pravo (pravo na čast i ugled).pravnosnažno opovrgavajuneistinite činjenice u izjavi štetnika kojim je učinjena povreda časti ili ugleda oštedenog. Naknada štete je samo ona naknada koja odgovara veličini štete.objavljivanje ispravki ili povlačenjem izjave umesto svih ovih oblika naknade i nezavisno od naknade imovine štete dosuditi oštedenom određenu svotu novca za pretrpljenu neimovinsku štetu ako nađe da je naknada opravdana s obzirom na težinu krivice štetnika ili težinu nanete štete.na široj osnovi nego što to čini ZOO. ne izvan njih. Da bi sud dosudio pravičnu novčanu naknadu zakon mu nalaže da prilikom odlučivanja da li je treba dosuditi i koliko treba da bude njena visina. ZOO je odstupio od skice tako što je ograničio pravo na novčanu naknadu: 1. Negativna teorija bila je dominantna u našoj sudskoj praksi tako da sudovi nisu dozvoljavali novčanu naknadu.reč je o objavljivanju demantovanja oštedenog odnosno ispravke neke neistinite informacije.a u . 3. Novčana naknada za neimovinsku štetu nije naknada štete. To je novčana suma koja se dosuđuje oštedenom da bi mu se omogudilo da sebi pruži neko zadovoljenje kao utehu za psihički.o okolnostima slučaja. Dosuđuje se naknada u višem iznosu ako su bolovi bili jači i duži. Prema skici sud je mogao pored objavljivanja presude. 2. Tom izjavom treba da budu opovrgnute sve neistinite tvrdnje koje su navedene u izjavi koje je pre toga izjavio štetnik.trajanju bolova ili straha.novčana naknada za neimovinsku štetu. Tako je bilo do polovine 50-tih godinakad je 1951.ali je prilično ograničena što je rezultatnegativnog stava teorije koju doktrina zauzima u pogledu mogudnosti da se neimovinska šteta nadoknadi u novcu. Ima za svrhu zadovoljenje. 2.ali je počeo da vrši i izvršio strašan uticaj na sudsku praksu.za duševni bol i za strah.objavljen nacrt zakona o naknadi štete. 4.naknada se ne može dosuditi u svakom slučaju ved samo u slučajevima koji su određeni zakonom. 2. Zato ZOO ne govori o naknadi štete ved „pravičnoj novčanoj naknadi“.ovim načinom ostavlja se sudu da slobodno izabere sredstvo koje smatra najpovoljnijim da se popravi povreda prava i ličnosti.povlačenje izjave kojom je povreda prava ličnosti učinjena. Ta negativna teorija nije preovladala.zakon ograničio i visinu naknade tako što je predvideo da sud prilikom odlučivanja o njegovoj visini mora da vodi računa o intenzitetu. Mora biti učinjena na trošak štetnika 2. Ako se uporedi zakonska skica treba redi da je skica davala pravo oštedenom na naknadu. Pravična novčana naknada se dosuđuje za fizički. Vode računa o dve stvari: 1.

deformacija usta.nežnosti.tako što je lice koje volimo.terapijom. Te afekcije mogu biti povređene na dva načina: 1.o okolnostima koje su bile vezane za tok pretkrivičnog i krivičnog postupka.o ponašanju osoblja.oštedeni ima pravo samo na naknadu za sopstveni strah. Krug tih lica može biti širok (od roditelja. U oba slučaja imamo dve žrtve: Inicijalna žrtva-lice koje je izgubilo život ili povređeno tako da je postalo invalid.majci) . 1.za duševni bol-su duševne patnje.komšija. Duševne patnje usled natuženosti su posledica neke vidljive promene na temu kao što je ožiljak na licu.vrsti krivičnog dela.u humanim uslovima u zatvorskoj ustanovi. .druga lica koja prema njemu imaju afekciju i koje trpe duševni bol usled toga što se inicijalnoj žrtvi dogodilo. Sudovi ovo vrlo usko tumače.za fizički bol.gubitka ili oštedenja umutrašnjih organa. To su sve slučajevi naruženosti u našoj sudskoj praksi za koje se priznaje pravična novčana naknada.naknada za strah. Afekcije su naklonosti. Nadoknađuje se i duševni bol koji je posledica slabljenja časti i ugleda najčešde naknada za ove posledice se dosuđuje za neopravdanu osudu na kaznu zatvora ili neosnovanog pritvora. One treba da nastanu kao posledica umanjenja životne aktivnostipod tim se u sudskoj praksi smatra umanjenje životne aktivnosti koja je nastala kao posledica gubitka ekstremiteta. Može biti bol prouzrokovan samom povredom.manjem iznosu ako su bolovi bili kradi i slabiji.časti ili ugleda.nagrđenost usled gubitka oka.ne samo ove dve.ali i bol prouzrokovan hirurškom intervencijom.gips.slobode.defarmacija na licu izazvana vađenjem zuba.srdačnost koje gajimo prema drugim licu.ljubav.prijatelja.prema kom gajimo naklonost umrlo 2.sud mora da vodi računa i o drugim okolnostima slučaja. Nadoknađuje se svaki fizički bol.zakon ne psotavlja nikakva ograničenja. Pored ovih postoji još jedno ograničenje: 3. Najčešde sud vodi računa o dužini boravka.pravo naknadu neimovinske štete u slučaju smrti.odanost. Smrt jednog lica proizvodi povredu afekcije.povrede.nema pravo na naknadu za strah za život sebi nekog bliskog lica(npr. U ovom slučaju radi se o naknadi štete zbog povrede afekcije koje imamo prema nekom bliskom licu.oštedenje usne školjke.ne daju sudovi naknadu za smrt deteta u saobradajnoj nesredi.kolega).sestara. 2.tako što je licu prema kojem gajimo afekciju povređen telesni integritet tako što je postalo invalid.o životnom dobu osuđe nog lica.brade . Pravo na novčanu naknadu u slučaju smrti ili teškog invaliditeta bliskog lica.slabljenja funkcija ljudskih organa itd. 3. Naknada u novčanom iznosu može se dosuditi: 1.duševnu bol svih onih koji su prema njemu gajili i imali određenu afekciju. U ZOO pravi se razlika između prava na naknadu neimovinske štete u slučaju smrti i pravo na naknadu u slučaju teškog invaliditeta. Posredna žrtva. Pravo na pravičnu novčanu naknadu u slučaju smrti ili teškog invaliditeta je pravo posredne žrtve na naknadu u slučaju smrti ili teškog invaliditeta inicijalne žrtve. Novčana naknada za fizički bol se ne dosuđuje za svaki duševni bol ved samo onaj koji je proistekao iz umanjene opšte životne aktivnosti.

a svaki bol ne stvara dosuđivanje naknade.deca i roditelji).ali je i odredio te članove (bračni drug. Ova lica imaju na pravičnu novčanu naknadu pod uslovom da se radi o teškom inavliditetu.ali uz ispunjenje još jednog uslova. Međutim stanje u kojem se nalazi inicijalna žrtva nanosi se i duševni bol drugim licima.duševne bolove i strah.u našoj sudskoj praksi do donošenja ZOO bilo je pravilo da posrednim žrtvama ne treba priznati pravo nanaknadu 2. . idudi u duhu zakona priznaje se i bradi i sestrama pod uslovom da je postojala trajnija zajednica života. I ovde su počeli da se prave istupi. Najzad zakon je predvideo da pravo na pravičnu novčanu naknadu ima i vanbračni supružnik pod sitim uslovima kao brada i sestre.Ukoliko bi sva lica kojima su afekcije povređene imala pravo na naknadu to bi dovelo do ekonomske propasti naknade štete. Zakon je i u ovom slučaju postavio neka ograničenja: a.jer sud de na osnovu dokaza da proceni.lukavstvom navedeno na vanbračnu obljubu.Konstantinovida pravo na novčanu naknadu bilo je predviđeno za članove uže porodice.ved i svim onima koji trpe ogromnu neimovinsku štetu. (slučaj Francuske). Treba da pripadne bliskim krvnim srodnicima i supružnicima.on je pravo na pravičnu novčanu naknadu priznao i bradi i sestrama umrlog. Novčana naknada tj satisfakcija u posebnim slučajevima.gubitka unutrašnjih organa.200 ZOO.imaju pravo da zahtevaju pravo na naknadu štete.pojedinih životnih funkcija i ona sam je zbog toga dovedena u stanje intezivne duševne patnje. Važi isto pravilo kao i za uttvrđivanje visine novčane naknade za fizičke. Određivanje visine pravnične novčane naknade.pogotovo članovima uže porodice koji su zbog svojih odnosasa inicijalnom žrtvom izloženi stalnom prizoru nekih duševnih patnji.)drugo ograničenje tiče se težine invaliditeta.) ograničio krug lica (bračni drug. b.inicijalna žrtva je pogođena teškim unakaženjemi visokim stepenom invaliditeta. U ZOO ovo pravilo prošireno. Osim ekonomske propasti je to što sva ova lica ne trpe jednaku jačinu povrede afekcije. Zakon se međutim nije zaustavio samo na ovom krugu lica. 2.odnosno kako zakon kaže „naročito težak invaliditet).i vanbračni drug pod uslovom da između njega i povređenog postoji zajednica života. Razlika ej u tome što je ovde inicijalna žrtva preživela.) brada i sestre nemaju pravo. Ta inicijalna žrtva ima pravo da traži naknadu za te duševne patnje na osnovu čl.ono koje je sad prihcadeno u zakonu i prihvataju ideju da bliska lica imaju pravo na pravičnu novčanu nakandu u slučaju invaliditeta. Ona bi se pozvala na duševne bolove zbog umanjenje opšte životne aktivnosti. O ovom tipu postojala dva shvatanja: 1.a to je da je između njih i umrlog postojala trajna zajendica života. Bilo je da prava treba priznati svim onim licima koja trpe ozbiljno veliku neimovinsku štetu.deca i roditelji. To znači da sud mora voditi računa o svim okolnostima slučaja.pravo na naknadu štete usled teškog invaliditeta. U skici prof. Prema našim predratnim propisima pravo na posebnu naknadu u posebnim slučajevima priznavalo se ženskom licu koje je prinudno.međutim u skici nije bilo precizirano ko su članovi uže porodice. Faktičko je pitanje kad de biti taj slučaj.a naročito o intenzitetu i trajanju i druge okolnosti i na osnovu njih odrediti da li sva lica imaju pravo na pravičnu novčanu naknadu i kolika de biti njena visina. Zbog toga se postavlja pitanje kako povudi liniju ograničenja? U našoj pravnoj teoriji jedno stanovište je zastupao Obren Stankovid.i ne samo njima. ZOO delimično je prihvatio rešenje predviđeno u skici tako što je propisao da pravo na pravičnu novčanu naknadu imaju članovi uže porodice. Postavlja se pitanje da li lica koje su posredne žrtve izložene prizoru.

ovo su najčešdi slučajevi pravno neosnovanog . Slučajevi pravno neosnovanog obogadenja: Pravno neosnovano obogadenje može dodi radnjom osiromašenog lica .radnjom nekog tredeg lica ili nekim spoljnim događajem. Kod prouzrokovanja štete obligacioni odnos nastaje tako što je došlo do umanjenja imovine ili propustanjem povedanja koje je prouzrokovano radnjom nekog lica dok kod neosnovanog obogadenja obligacioni odnos nastaje jer je došlo do uvedanja imovine pravno neosnovano. To je slučaj kad se obogadenje sastoji u smanjenju pasive nekog lica a neko plati tuđi dug verujudi da plada svoj. Ako nema ništa od ovoga onda se smatra da pravni osnov ne postoji. U praktičnom životu obogadenje se najčešde dešava tako što vrednost iz imovine jednog lica direktno prelazi u imovinu drugog lica.upravni akt.zakon. To je poseban izvor obligacija iz koga nastaje obligacioni odnos čija je sadržina vradanje onoga što je stečeno.sudska odluka. Zbog toga se pravno neosnovano obogadenje može podeliti na tri velike grupe slučajeva. To može biti ugovor.neki drugi pravni posao.Ne pripada samo ženskom ved svim licima.ili smanjenju pasive ili ušteda troškove koje je neko morao učiniti.koje se može sastojati ili u povedanju aktive. Pod obogadenjem se smatra uvedanje nečije imovine i predstavlja suprotnost prouzrokovanju štete.a dug ne postoji. Pravo na posebnu novčanu naknadu u posebnim slučajevima u ZOO pripada: 1.da postoji obogadenje.da je obogadenje bez pravnog osnova.svakom licu koje je prevarom prinudom ili zloupotrebom odnosa podređenosti ili zavisnosti navedeno na kažnjivu obljubu.radnjom obogadenom. Učini poklon .testament.a obaveza obogadenog da vrati stečeno. PRAVNO NEOSNOVANO OBOGADENJE U ZOO „sticanje bez osnova“.taj onda drži predmet bez osnova).pa potom ugovor poništi ili raskine. 3.pravo na pravičnu novčanu naknadu ima i lice prema kome je izvršeno i neko krivično delo protiv dostojanstva ličnosti i morala. Drugi način na koji se može dogoditi pravno neosnovano obogadenje je kada je prenos imovine posredan. Potraživanje osiromašenog glasi na vradanje onoga što je stečeno bez osnova. Potrebno je da postoji osiromašenje drugog lica. Ne predstavlja svako obogadenje. odnosno da je proisteklo iz imovine nekog lica. Osnov u smislu pravila po kojem pravno neosnovano obogadenje je sve ono što opravdava prenos neke vrednosti iz jedne imovine u drugu.ved samo ono koje ispunjava određene uslove: 1. 2. Ako nema osiromašenika nema obligacionog odnosa.Slučajevi obogadenja radnjom osiromašenog. (npr ako neko plati licu dug za koji misli da duguje.da se obogadenje dogodilo na tuđ račun.poverilac osiromašeni. Dužnik je obogadeni. 1. 2.

Razlog zbog kojeg neko ispunjava svoju obavezu je da se oslobodi duga.)kad neko plada svoj dug koji postoji. Potrebna su tri uslova: 1. U ovu grupu spadaju tri slučaja: 1. To je dužnost koja se ispunjava iz pristojnosti.smatra se da dug ne postoji po ZOO: dva opšta slučaja: a.)kada je u vreme ispunjenja dug ved bio ugašen na neki od načina na koji obligacija može prestati. b.može niti i dug na predaju stvari).isplata nedugovanog (condictio in debitum). Ako neko isplati dug koji ne postoji onda isplata nema nikakav smisao jer nema šta da se ugasi. Ovde se obogadenje dešava tako što osiromašeni vlastitom radnjom prouzrokuje povedanje imovine obogadenog. Potrebno da je neko nešto uradio s namerom da ugasi dug.)kada neko plada dug koji postoji.ponovo učini isto.jer potiče iz ništavog ugovora) b.)ako nikad nije ni nastao (npr. To znači da je obligaciono pravne prirode.)ispalata zastarelog duga. Postoje i neki slučajevi u kojima ZOO propisuje da isplata nedugovanog ne postoji uprkos tome što dug postoji: a. Za nju je bitno da je to lična tužba. Ako je neko izvršio dug znajudi da nije dužanplatiti on nema pravo da zahteva povradaj.da dug ne postoji.a nisu nastali uslovi za nadoknadu štete) c.)ispunjenje moralne dužnosti. Ova tužba je relativnog karaktera i ne treba je mešati sa reivindikaciono sa kojom je slična ali se suštinski razlikuju po karakteru. .)ispunjenje naturalne (prirodne) obligacije to je prirodno neutuživa.postoji kada je isplatilac verovao da dug postoji odn. 2. on izdao priznanicu. Ako ne postoji zabluda nema isplate nedugovanog. Ne mora da bude samo dug koji glasi na novac. 3. Ako on ponovo plati i kasnije opet nađe priznanicu mogao bi da traži povradaj.ali ne onom stvarju na koju njegov dug glasi nego drugom stvarju. ali nekom drugom licu.svako ispunjenje neke obaveze ima neki razlog. Da bi postojala isplata nedugovanog iz koje nastaje obligacioni odnos u kome isplatilac ima povoda da zahteva da mu bude vradeno ono što je isplatio.pa čak i ako je jednom platio po osnovu izvršne isprave. Tužba iz pravno neosnovanog obogadenja Naziva se kondikcija. To je situacija kad je neko isplatio poveriocu dug.duga koji se ne može utužiti i ne može se prinudno izvršiti. Od ovoga postoji uzuzetak kad je neko zadržao pravo da zahteva povradaj ili kad je neko nešto platio da bi izbegao prinudu.međutim poverilac ga ponovo tuži.zabluda isplatioca. Postavlja se pitanje da li je dvostruka isplata nepostojedeg duga isplata nepostojedeg duga? Prema ZOO važi pravilo prema kome onaj koji je isplatio dug dva puta pa makar i jednom na osnovu izvršne isprave ima pravo tražiti vradanje.da ja uplata učinjena solendi causa (znači da je isplata učinjena da bi se ugasio dug.ali dobrovoljno ispunjiva obaveza ( kad neko plati štetu koju je pričinio. Podiže je osirmašeni protiv obogadenog ili njegovih naslednika ako nije u životu.)kada je neko platio tuđi dug koji postoji verujudi da tako plada svoj dug b.obogadenja.a ne svom poveriocu c.a ne znajudi za to.da je on dužnik. Ne može biti pravno obavezna. posebni slučajevi kada se smatra da postoji isplata nedugovanog a.

plodovi.kvaliteta. -ako je obogadeni poklonio ono što je neosnovano stekao onda treba praviti razliku da li je bio savestan ili nesavestan. Odstupanje od pravila kad je obogadenni nesavestan: Ako je obogadeni znao ili mogao znati da se obogatio na tuđ račun onda je dužan da nadokandi vrednost svih plodova koje je ubrao ili mogao a ubere počev od dana sticanja. Važe slededa pravila: Obogadeni ne vrada plodove koje je imao od stvari pre nego što je saznao da se neosnovano obogatio primajudi stvar. Cilj tužbe: je da sud osudi obogadenog na činidbu.a ako je zamenljiva bide dužan da nadoknadi stvar iste vrste. . Ukoliko je obogadeni otuđio predmet obogadenja treba praviti razliku da li je obogadeni otuđio neosnovano stečeno peretnim pravnim poslom ili dobročinim. 2. Njen predmet je osuda na određenu radnju. Ako nije znao da poklanja stvar koju je neosnovano stekao onda nema šta da vrati jer je obogadenje nastalo iz njegove imovine.ono što je stečeno bez osnova. Ukoliko je obogadeni bio nesavestan onda de osiromašeni biti dužan da isplati vrednost poklonjene stvari. Pravi se razlika da li su u pitanju nužni ili korisni. -nužni troškovi-su oni koji su neophodni da bi se stvar zaštitila od štete ili propadanja.činidbu obogadenog. Njen predmet nije stvar. Ukoliko je obogadeni imao neke troškove u vezi sa stvari da li može da zadrži te izdatke ili ne. Ukoliko se desi da je predmet obogadenja propao višom silom onda njegova obaveza prestaje i to naravno samo ako je u pitanju individualno određena stvar.a osiromašeni nede dobiti ništa.stvar je predmet reivindikacione tužbe.dakle na vradanje tj.od momenta kad je saznao da je neosnovano obogaden. On svoju tužbu može da uperi ka obogadenom i u tom slučaju ima pravo da od obogadenog traži samo ono što je primio kao naknadu zaa vrednost koju je otuđio.predaju predmeta obogadenja.pod plodovima u smisslu pravno neosnovanog obogadenja ne se smatraju se samo naturalni i civilni ved i svaka druga korist koju je obogadeni imao od stvari.Stvarno pravne tužbe su apsolutnog karaktera uperene prema svima.pa se postavlja pitanje prema kom momentu treba da bude određena visina? U ZOO je prihvadeno pravilo da se stečeno bez osnova vrada u onom stanju u kome se nalazi u vreme podnošenja tužbe. Ako vrada novac dužan je platiti i zateznu kamatu počev od danaa kad je saznao da je novac neosnovano primio. Kondikcija je relativnog karaktera upudena prema licu sa kojim se osiromašeni nalazi u obligacionom odnosu. Iz relativnog karaktera proizilazi da ukoliko je obogadeni otuđio predmet oboogadenja. Obogadeni vrada sve plodove koje je imao ili mogao da dobije od stvari. Zbog toga ima pravo da traži od obogadenog da isplati naknadu što je primio na osnovu tog teretnog ugovora.osiromašeni ne može od pribavioca da zahteva da mu predmet vrati. Obaveza vradanja: obuhvata dve stvari: 1.može u momentu vradanja imati manju ili vedu vrednost nego u momentu sticanja. -ako je zaključio sa tredim licem teretni pravni posao onda obogadenje nije nastalo iz njegove imovine zbog toga što je onno što je otuđio primio naknadu.

ne može da kondicira“. Kondikcija kao tužba iz pravno neosnovanog obogadenja trebarazlikovati od tužbe za izvršenje ugovora. Ove dve tužbe se mogu birati. Vlasnik stvari može da bira da li de podneti jednu ili drugu tužbu.da je u pitanju individualno određena stvar.i ovde postoji isključujudi odnos. Važi pravilo da obogadeni ima pravo na nadoknadu svih izdataka. Iz ove situacje može nastati i kondikcija (upotreba tuđe stvari) . Može se desiti da iz jednog istog činjenja nastanu uslovi i za kondikciju i za tužbu za naknadu štete ( neko svojom krivicom poseče stabla u šumi i to stablo upotrebi za sopstveni ogrev). Ako uslovi za vindikciju prestanu npr.odnos prema tužbi za naknadu štete? Tužba za naknadu štete obuhvata visinu štete koja se sastoji od stvarne štete i izmakle koristi.on de uspeti u sporu.odnos prema reivindkaciji.do povedanja imovine drugog lica. Zastareva u opštem roku od 10 godina. Odstupanje od pravila postoji kada je obogadeni nesavestan. 2. 3.odnos prema tužbi za izvršenje ugovora-između ove dve tužbe postoji isključujudi odnos.može tražiti i naknadu štete i izmaklu dobit. U odnosu na kondikciju u pravu važi pravilo „onaj ko može da vindicira. Sve dok se može podneti tužba za izvršenje ugovora ne može biti upotrebljenja tužba. što znači da sve dok postoje uslovi za vindikaciju ne može se podneti kondikcija. 2.tako i korisnih. . i da ne postoji pravni osnov za uvedanje imovine drugog lica (ušteda troškova).kako nužnih. U prvom slučaju se može desiti da vlasnik nema pravo na tužbu za naknadu štete ved sama kondokcija? Kad je istekao rok koji je kradi onda vlasniku preostaje samo mogudnost da podnese kondikcijsku tužbu ali ne i tužbu iz naknade štete.odnosno 3 godine (subjektivni rok). Ako su ispunjena ova dva uslova koje treba da dokaže vlasnik.od reivindikacione tužbe i tužbe za naknadu štete.da je tužilac vlasnik stvari. al ako se ugasi ugovor može tražiti ono što se daje sa tužbom iz pravno neosnovanog obogadenja. ali ukoliko je poddneo prethodno kondikciju on može naknadno podneti tužbu i zahtevati razliku koja bi bila jednaka visini izmakle dobiti. Ukoliko bi se opredelio za tužbu iz pravno neosnovanog obogadenja postavlja se pitanje da li tu tužbu može kumulirati sa tužbom za naknadu štete? Ove dve tužbe s ene mogu sabirati.-korisni-oni kojima se povedava vrednost stvari.ali ne i sabirati. Samo ako je ugovor prestao u kom slučaju se ne može podneti tužba za izvršenje ugovora može se podneti tužba iz pravnog neosnovanog obogadenja (npr sve dok je ugovor relativno ništav može upotrebiti tužbu za izvršenje ugovora. Tužba za izvršenje ugovora isključuje kondikciju. Iznos tih troškova mora dokazati obogadeni. Reivindikaciona tužba je tužba vlasnika individualno određene stvari protiv držaoca kod kojeg se stvar nalazi i kojem traži da mu stvar bude vradena u državini. Tužba in rem (ne in personam). a ova tužba zastareva u roku od 5 godinaobjektivni rok). Odnos prema drugim tužbama. Za uspeh reivindikacione tužbe bitne dve stvari: 1. Ako podnese tužbu iz pravno neosnovanog obogadenja treba da dokaže da je došlo do njegovog osiromašenja. 1. Ako podnese tužbu za naknadu štete mora dokazati štetu i uzročnost.može biti podneta kondikcijska tužba. Po pravilu vlasik stabla de se opredeliti da podnese tužbu za naknadu štete jer de tom tužbom dobiti više.zato što je tužilac prestao da bude vlasnik jer je trede lice postalo vlasnik ili je stvar izgubila individualnost.a ako je znao ima pravo na nadoknadu samo nužnih troškova.

U ta tri slučaja zaabrana ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo.tako da u tom slučaju i uprkos zabrani nastaje poslovodstvo bez naloga. Ako poslovođa ne vrši posao u nameri da mu gospodar da nagradu i naknadi troškove ved da on sam pribavi korist . Ne može biti ni pod kakvom prinudom odnosno obavezom da ga izvrši 3. Pod štetom u smislu pravila o poslovodstvu bez naloga ne treba smatrati samo on što se smatra štetom u prouzrokovanju štete.da odmah položi račun gospodaru posla 2. Pod propuštenom koristi treba smatrati neku imovinsku korist za koju zakon zahteva da bude očigledna. Postojanje zabrane isključuje poslovodstvo bez naloga.onda nema mesta poslovodstvu bez naloga i u tom slučaju radi se o nepravnom poslovodstvu bez naloga i iz njega nastaju određene obaveze za poslovođu: 1. 4.a drugo lice uprkos toj zabrani obavi obavi njegov posao.da kod poslovodstva bez naloga postoji namera zasnivanja poslovodstva bez naloga. Postojanje zabrane ne sprrečava nastanak poslovodstva bez naloga kada je zabrana protivna zakonu ili moralu odnosno kad je neko drugome zabranio da izvrši neku njegovvu zakonsku obavezu koja ne trpi odlaganje. Na osnovu poslovodstva bez naloga nastaje obligacioni odnos između poslovođe bez naloga i gospodara posla na osnovu koga obe strane imaju prava i obaveze. Ako je gospodar posla zabranio obavljanje posla.to može da dovede do obaveze poslovođe bez naloga da nadoknadi štetu čak i u slučaju kad je šteta nastala bez njegove kriivice. Mešanje je mogude u izuzetnim slučajevima i strogo zakonom određeno tako da svako lice čiji posao drugo lice ode da uradi može da zabrani.da je posao koji je poslovođa obavio tuđ.neodložnost posla.da mu preda sve koristi koje je ostvario 3. Postoje i određene situacije kad nije dozvoljeno zabraniti drugome da se meša u svoje poslove.nastaje i obaveza za poslovođu bez naloga da drugoj strani nadoknadi svu štetu koja je nastala tom prilikom.to znači da poslovođa želi da učini posao.da ne postoji ni obaveza ni pvlašdenje za obavljanje tuđih poslova-potrebno je da poslovođa to zna. 5. 2. . Da bi nastalo poslovodstvo bez naloga potrebno je da budu ispunjeni određeni uslovi: 1. Naime niko nije ovlašden da se meeša u tuđe poslove.da nema ni ovlašdenja ni obavezu. Treba podrazumevati nastupanje bilo kakve nezggode ili neprijatnosti za lice čiji je posao.treba da bude takvo da bi u slučaju njegovog neblagovremenog obavljanja nastupila šteta ili propuštena očigledna korist.POSLOVODSTVO BEZ NALOGA (nezvano vršenje tuđih poslova) To je vršenje tuđih poslova pravnih i materijalnih bez naloga ili ovlašdena ali za račun onoga čiji je posao.to znači da je posao koji se ne tiče ni ličnosti ni imovine poslovođe bez naloga.da stvori obavezu za gospodara damu da nagradu i plati troškove koje je imao zbog njegovog posla.da ne postoji zabrana lica čiji je posao.

2. Ukolliko se poslovođa ne ponaša u skladu sa stvarnom odnosno pretpostavljenom namerom ili onom koju ima razuman čovek. 4.onda je dužan da ga obavesti lično.da obavesti gospodara posla da je preduzeo neki njegov posao i to je prema zakonu dužan da učini što je mogude pre. Gospodar posla može svoju brigu za posao ispoljiti na dva načina: 1.da nastavi započeti posao. U obavljanju posla poslovodstva bez naloga mogu biti predate priznanice. Međutim poslovođa može neke obaveze preuzeti i u svom interesu. on de odgovarati za štetu i morade nadoknaditi prema pravilima odgovornosti na osnnovu krivice.drugi dokumenti. Međutim ta obaveza da nastavi posao traje sve dok gospodar ne bude u mogudnosti da sam preuzme brigu o poslu.da traži od gospodara posla da ga oslobodi prezetih obaveza. Posle obaveštavanja gospodara posla poslovođa u principu ne može da napusti posao. 3.pravo na naknadu štete.obaveza da postupa sa potrebnom pažnjom.odnosi se na naknadu one štete koju je poslovođa sam pretrpeo obavljajudi posao za drugoga. Majsotr pošto obavi da priznanicu koju je ovaj dužan da preda gospodaru posla). 3. (npr. a ako ne zna . Ako poslovođa zna ko je lice čije poslove obavlja. Ukoliko je došlo do štete usled obične nepažnje u našem pravu sud možee smanjiti odgovornost za štetu ili ga osloboditi pladanja naknade.pravo na naknadu troškova. Prava poslovođe bez naloga: 1. 5. Da bi sprečio dalju štetu zovne majstora i kupi crep. .može se sporazumti sa poslovođom bez naloga da između njih nastane ugovor i dati upustva kako da završi posao. Prema ZOO ima pravo na korist nužnih i korisnih troškova al nema pravo na naknadu luksuznih troškova.može odlučiti da sam dovrši započeti posao 2.stvari ili novac.obaveza da ustupi ono što je pribavio u obavljanju gospodarevog posla. Poslovođa bez naloga može u toku obavljanja posla preuzeti obaveze u ima i za račun gospodara posla i u tom slučaju te obaveze vezuju direktno gospodara posla.komšija primeti da je oluja na kudi odnela krov. U ovm drugom slučaju on oma pravo od gospodara posla da zahteva da ga oslobodi svih obaveza koje je preuzeo na sebe i naravno da preuzme na sebe one obaveze koje je poslovođa bez naloga preuzeo u njegovo ime.polaganje računa. 2.saastoji se u obavezi da se podnese izveštaj o završenom poslu u pogledu troškova odn izdataka koje je poslovođa imao.on nije lišen obaveze obaveštavanja nego je u tom slučaju dužan da obavesti naadležan organ starateljstva ili organ lokalne samoupravena teritoriji na kojoj obavlja posao.ved je dužan da nastavi njegovo obavljanje ako je mogude.ukoliko je imao izdatke ima pravo da mu gospodar nadoknadi.Pravna dejstva poslovodstva bez naloga: iz poslovodstva bez naloga nastaju obaveze i prava posovođe bez naloga: Obaveze poslovođe: 1. Poslovođa bez naloga je dužan da se u obavljanju tuđeg posla rukovodi stvarnim ili verovatnim namerama razumnog čoveka u datim okolnostima.

3.izdavanje hartija od vrednosti Postoji još jedna izjava volje koja stvara obavezu. i u tom slučaju ima isto dejstvo kao . 1. 5.da je upudena neodređenim licima pri čemu njihov broj može biti određen ili neodređen. Ako nije otklonio štetu odnosno nije ostvario korist.da obavljanje u sebi sadrži prestaciju obedavaoca.al drugi ipak učini posao.to se zove nagradni poklon.ali za sam nastanak nije neophodna volja gospodara posla.mora biti određen rok za takmičenje za dobijanje nagrade.javno obedanje nagrade.u obedanju mora biti navedena radnja koja treba da bude izvršena odnosno uspeh koji treba da bude postignut dabi nastala obaveza obedavaoca na davanje nagrade.poslovodstvo bez naloga nastaje sa namerom poslovođe bez naloga da zasnuje obavezu gospodaru posla.ved po pravilima ugovora o nalogu.ali koja nije uređena pravilima o jednostranoj izjavi volje kao izvorima obligacija.da je obedanje učinjeno javno. Slučaj kad nema uslova ispunjenih za poslovodstvo bez naloga.odnosno ugovor zaključi pod uslovima u ponudi. Ako rok nije određen.nema pravo na nagradu ali mu ostaju druga prava na osnovu poslovodstva bez naloga.a to je nagrada 4.4. a to je ponuda. Ako mu gospodar ipak da nagradu.javno obedanje nagrade 2. To znači da de se pravni odnosi raspravljati ne više po pravilima o poslovodstvu bez naloga. ZOO poznaje dve vrste jednostrane izjave volje koje stvaraju obligaciju: 1.onda između njih nastaje ugovor o nalogu. Da bi nastao obligacioni odnos potrebni slededi uslovi: 1. Obaveza koja nastaje iz ponude je obaveza ponudioca da izdrži ponudu određeno vreme. 5.ima pravo na naknadu do visine koristi.a ne spadaju u nužnei korisne troškove. Ako gospodar posla naknadno izjavi volju i prihvati posao koji je obavioodnosno započeo poslovodstvo bez naloga. Je izvor obligacionog odnosa između javnog obedavaoca i drugog lica. JEDNOSTRANA IZJAVA VOLJE Je peti izvor obligacija.poslovođa bez naloga ima pravo na nagradu onda kada je otklonio štetu od lica čiji je posao odnosno ako mu je pribavio korist koja mu je mogla izmadi.svaki takmičar može zahtevati od suda da odredi rok.štampe ili televizije 2. U tom slučaju on je ostvario rezultat i ima pravo zahtevati nagradu.pravo na odnošenje dodatka-posloovođa bez naloga ima pravo na odnošenje stvari kojom je uvedana imovina. Obedanje nagrade obavezuje obedavaoca da obedanje održi.odnosno putem radia.pravo na nagradu. Ratifikacija.

oni koji naastaju prostom saglasnošdu volja. Naime obedavalac može opozvati obedanje na isti način na koji je učinjeno (javno) i ličnim saopštavanjem učesnika u takmičenju i u tom slučaju oduzima dejstvo ranijem učinjenom obedanju.o zajmu. 2.oni koji su sastavljeni od elemenata više ugovora (ug. 4. Pretstavljaju poseban problem za primenu u pravu jer u slučaju da dođe do spora oko njihovog izvršenja može se postaviti pitanje pravila koje treba primeniiti s obzirom da je u njima sjedinjenoo više elemenata različitih ugovora. javno obedanje je opozivo.su ugovori koji se izvršavaju preduzimanjem jednog akta davanja ili činjenja koji se prostire u kradem ili dužem vremenskom periodu odn. ugovori sa trajnim izvršenjem. (prodaja. Npr. U našem pravu je prihvadena teorija apsorbcije. mešoviti.zajmu).to su oni ugovori koji su zbog svoje učestalosti u pravnom prometu zakonom posebno uređeni i čije je ime tačno određeno. Po njoj kod jednog mešovitog ugovora treba utvrditi koji elementi kod njega pretežu i ti elementi koji pretežu apsorbuju elemente drugih ugovora. neformalni. 2. neimenovani. 2.o lizingu. 3. Međutim naknadna izjava obedavaoca o opozivanju obedanja proizvodi pravna dejstva samo ako su učesnici u takmičenju saznali za opozivanje pre nego što su obavili radnju ili postigli uspeh.Prema tehnici i načinu zaključenja: .o finansijama. 2. (ug.nisu toliko česti u pravnom prometu.oni ugovori koji se sastoje iz elemenata samo jednog određenog ugovora.zajam).Prema dužini trajanja prestacije: 1. imenovane. Ako za opozivanje obedanja nisu znali onda naknadna izjava obedavaoca ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo.o prodaji. 5.o ostavi i ug. U rešenju ovog pitanja nastale su brojne teorije.pa se postavlja pitanje koja demo pravila postaviti. Njihova sadržina nije zakonom posebno uređena niti im je u zakonu dato posebno ime.trampa.ugovori sa trenutnim izvšenjem.o organizovanju putovanja.ugovor o nepravoj ostavi). Podela ugovora 1. 2. kod ugovora o nepravoj ostavi imamo situaciju u kojoj su sjedinjeni elementi ug.ponuda. formalni.Prema karakteru prestacije: 1.Bitni uslovi potrebni za nastanak ugovora: 1.oni ugovori za čiji nastanak je pored saglasnosti volja neophodno da ona bude izražena u formi koju je zakon odredio odnosno koju su ugovorne strane utvrdile kao uslov nastanka i punovažnosti. Izjavljivanjem javnog obedanja nagrade nastaje obaveza obedavaoca da isplati obedanu nagradu i pravo pobednika u takmičenju da zahteva ako je više učesnika istovremeno obavilo radnju ili postiglo uspeh onda svi oni imaju jednako pravo.o pansionu.su ugovori koji se davaju jednim aktom davanja ili činjenja.zakupu.Prema kriterijumu određenosti u zakonu: 1.ugovori koji se izvršavaju preduzimanjem više uzastopnih sukcesivnih akata davanja ili činjenja.međutim za razliku od ponude koja je kao neopoziva. jednostavne.

ugovori intuitu personae. kolektivni 4. ugovore po pristupu 2. On je dvostruko obavezan jer nastaje obaveza zajmodavca da preda određenu količinu zamenljivih stvari. 2. 121 do 148. dvostrane ugovore. Značaj podele: ogleda se u tome što se na jednostrane obaveze ugovornika ne primenjuje čitav niz zakonskih pravila za koje je u ZOO određeno da se primenjuju samo na dvostrane ugovore. Obaveza poklonoprimca sastoji se u nečinjenju jer povredom može dodi do raskida ugovora zbog nezahvalnosti i gubitka imovinske koristi. Ugovor o delu).tako da je izvršenje obaveze iz tog ugovora vezana za određeno lice i ne može biti preneta na drugo lice (npr. Ta pravila su smeštena od čl. 1. U jednostrane ili jednostrano obavezne ugovore spada ugovor o poklonu (na osnovu njega nastaje samo obaveza poklonodavca da preda poklon i pravo svojine). posebne. ugovori sa sporazumno određenom sadržinom 3. samostalni. ugovori koji se zaključuju bez obzira na ličnost učinioca.Podela prema odnosu prava i obaveza: 1.preduzimanju pojedinih akata kojima se prema poklonodavcu iskazuje blagodarnost.oni kod kojih saglasnošdu volja nastaje obaveza samo za jednu ugovornu stranu. Dvostrani ugovori se još nazivaju i uzajmni.Prema ličnosti ugovornika: 1.to su ugovori kod kojih iz saglasnosti volja ugovornih strana nastaju obaveze za obe ugovorne strane. generalne 6. jednostrani ugovori.1. individualni 5. Zajam više nije realan ugovor. akcesorni.ugovori koji ne mogu postojati samostalno ved njihovu egzistenciju i pravna sudbina zavise od egzistencije i pravne sudbine nekog drugog ugovora (jemstvo). 8.zaključuje se prostom saglasnošdu volja.recipročni i sinalagmatični. 6. pravila o odgovornosti prenosioca za fizičke nedostatke . Ova podela ugovora ima veliki značaj u našem pravu.Kriterijum zavisnosti ugovora jednih od drugih 1. 2.su oni koji mogu da postoje potpuno nezavisno od ostalih ugovora 2.su ugovori koji se zaključuju s obzirom na ličnost jednog ugovornika ili oba. Prema shvatanju profesora Antida ugovor o poklonu je dvostrano obavezan pravni posao jer za poklonoprimca nastaje obaveza zahvalnosti koja se sastoji u suzdržavanju. 7.

o beskamatnom zajmu. pravila o nemogudnosti ispunjenja 7. pravila o odgovornosti za pravne nedostatke ispunjenja 3. Nasuprot tomme teretetni se ne zaključuju s obzirom na svojstva ličnosti. 1.a to je nemoralno ili protivzakonito (apsolutna ništavost).na odnosu odnosno broju obaveza koje nastaju iz ugovora. Ova podela je vrlo slična podeli na jednostrane i dvostrane ugovore.o poklonu.a to je forma. Razlika je u tome što se podela na jednostrane i dvostrane zasniva na pravnom kriterijumu. Pobijanje zbog oštedenja poverioca: uslovi za pobijanje dobročinih ugovora su Paulijanskom tužbom lakši od onih koji see traže pobijanjem teretnih ugovora. pravila o zelenaškim ugovorima 9.dejstva i prestanka ugovora.ostavoprimac odgovara za štetu samo ako ih nije čuvao sa pažnjom koju poklanja sopstvenik stvari. u. Dobročini ugovori se zaključuju s obzirom na svojstva ličnosti jedne ugovorne strane. Ta odgovornost ne postoji kod dobročinih ugovora. Ako je besplatna ostava.2. pravila o ustupanju ugovora.postoji vedi broj razloga n osnovu kojih mogu da prestanu dobročini za razliku od teretnih. Dejstva.usled zablude o motivu -rušljiv. Prenosilac kod dobročinih ugovora odgovara samo ako je fizički ili pravni nedostatak prouzrokovao štetu na imovini pribavioca. Za nastanak dobročinog ugovora potrebno je da se ispuni još jedan dodatan uslov koji se ne traži kod teretnih. Značaj podele: ogleda se na polju zaključenja ugovora.ug.kod teretnih ugovora postoji odgovornost prenosioca za fizičke i pravne nedostatke ispunjenja. Ili kada postoji nedopuštena pobuda kod jedne ugovorne strane. Nazivaju se još i ugovori bez nanade ili besplatni. teretni -su ugovori kod kojih svaka strana duguje naknadu za korist koju prma od druge ugovorne strane. Tumačenja ugovora: nejasne odredbe koje se pojave u teretnom ugovoru treba tumačiti na način na koji se ostvaruje pravičan odnos uzajamnih davanja. (npr. dobročini.zahteva da se ponaša kao dobar domadin. ug.su oni ugovori kod kojih jedna strana ne duguje naknadu za korist koju prima od druge. Nastanak. . Kod teretnih nje dovoljna samo nedopuštena pobuda ved je potrebno da druga strana zna za nedopuštenu pobudu.a da lakše prestaju od teretnih. (ug. pravila o prekomernom oštedenjuu 8.a podela na teretne i dobročine zasniva se na ekonomskom kriterijumu na odnosu koristi.a ne više. Kod njih prenosilac ne odgovara ako stvar ima neki fizički ili pravni nedostatak.a dobročini ugovori se uglavnom tumače na način koji je manje štetan za dužnika i uzima se da je dužnik hteo manje.ko dobročinih.o besplatom punomodstvu). To se najbolje vidi kod primera o ostavi. pravila o prigoru neispunjenja 4. Još se nazivaju ugovori s naknadom ili onerozni.to su ugovori intuitu personae.o posluzi. 2.dok kod teretnih zabluda oo motivu je nebitna). pravila o izmeni ili raskidu ugovora zbog promenjenih okolnosti 6. Kod dobročinih ugovora odgovornost za štetu se blaže ceni nego kod teretnih. a ako je ostava sa naknadom onda je njegova odgovornost strožija. pravila o raskidanju ugovora zbog neispunjenja 5.najopštije se može redi da dobročini ugovori teže nastaju.o besplatnoj ostavi. Prestanak.

u o igri).pristaju na mogudnost da jedna od njih primi manje. dužine trajanja života primaoca izdržavanja. Zbog toga ako se desi da jedna strana bude prekomerno oštedena kod komutativnih ima pravo da zahteva poništenje ugovora zbog prekomernog oštedenja. Ugovor o osiguranju.odn. aleatorni. Kod komutativnih ugovora je poznata visina u trenutku zaključenja ugovora.1.samim tim one pristaju da odnos njihovih uzajamnih davanja budu nejednaka. Ugovor o doživotnom izdržavanju. osiguravač se obavezuje da ukoliko nastupi osigurani slučaj da isplati osiguranu sumu. tvrde dva suprotna fakta s tim što ona strana čije tvrdnje se pokažu tačne treba da od druge strane primi određenu korist.odn.o opkladi.ne zna se visina obaveze davaoca izdržavanja ved ona zavisi od jednog neizvesnog događaja tj. Kod aleatornih ugovora postoji neizvesnost na koje ugovorne strane računaju prilikom zaključenja. Nazivaju se još i ugovori na sredu.a ponekad i odvažni ugovori (ug.ugovorilac osiguranja se u momentu zaključenja ugovora obavezuje da osiguraniiku plada određenu naknadu i visinu premije osiguranja. komutativni.sadašnjosti ili bududnosti). .tako da se zna šta ko prima po osnovu ugovora i šta ko po osnovu ugovora duguje. Neizvestan događaj koji se pojavljuje kod aleatornih ugovora može biti bilo koji događaj (opšte neizvesan ili događaj neizvstan samo za ugovorne strane. Nije bitno da li se radi oprošlosti. 2.ugovori kod kojih se u momentu zaključenja ne zna koja de strana biti poverilac a koja dužnik ili se ne zna kolika de biti visina obaveze jedne ugovorne strane ili se ne zna kakav de biti krajnji odnos uzajamnih davanja ili to zavisi od nekog neizvesnog događaja.je takav ugovor kod koga se u trenutku njegovog zaključenja zna kolika je visina i kakav j uzajamni odnos prestacija. Opklada je ugovor kod koga strane iznose. Zbog toga ovde važi da se ne mogu poništiti zbog prekomernog oštedenja. Nema nikakvih neizvesnosti.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful