UVOD

Incest je pojava o kojoj retko govorimo, delom zbog toga što je tretirana kao izopačenost i neprijatna tema, a delom i zbog činjenice da smatramo da je izuzetno retka u civilizovanom društvu. Povremena spominjanja incesta od strane medija i naučnika prvenstveno su fokusirana na retke i šokantne slučajeve zlostavljanja koji isplivaju u javnost, pa se tada tretiraju kao „ekskluzivna vest“, etiketirana ne kao tamna strana ljudskog društva već kao nehumana pojava koja društvu ni ne pripada. Usled toga, jača utisak da incest nije deo svakodnevnice i da samim tim ni ne zavređuje dugotrajno i iscrpno razmatranje. Težinu teme dodatno obezvređuje činjenica da pod pojmom incest najčešće govorimo o rodoskrvnuću kao seksualnom odnosu između bliskih srodnika. Time se uglavnom misli na odnos, sa ravnopravno podeljenom odgovornošću, između brata i sestre, oca i ćerke, majke i sina, ali iz nekog razloga pod tim prećutno podrazumevamo odnos između odraslih i zrelih ličnosti. Iz takvih zaključaka sledi i da je incest dobrovoljna, svesna, obostrana odluka onih koji u njemu učestvuju i koji imaju mogućnost izbora. Ovako predstavljen, incest i ne bi bio toliko strašan ukoliko zanemarimo mogućnost rađanja nezdravog potomstva ili rušenje porodične strukture i remećenje uloga u porodici. Međutim, istinski strašna, potresna i opasna strana incesta ovakvim definisanjem ostaje zanemarena. Upravo tom stranom priče o incestu ću se ovde baviti.

1. Definicija incesta
U ovom radu vodiću se definicijom Zorice Mršević, zasnovanom na ukazima samih žrtvi incesta, po kojoj se incestom označava svaki vid seksualne zloupotrebe deteta od strane osoba od poverenja. Tradicionalna definicija incesta ovim je proširena van kruga bliskih srodnika, jer ono što je zapravo strašno i pogubno po samo dete u slučaju seksualne zloupotrebe nije toliko nasilje nad telom i svest o mogućnosti rađanja nezdravog potomstva, koju, naravno, dete ni nema. Trajne emotivne posledice i najveći bol ostavlja „silovanje“ poverenja i ljubavi koje je dete gajilo prema određenoj osobi, bila ta osoba krvni srodnik ili ne, a koji su prokockani onog trena kada ta osoba postane neko ko nanosi patnju i bol. Ova definicija orijentisana je isključivo na decu kao žrtve, jer su deca ta koja su najugroženija, nemoćna da se odbrane jer njihova egzistencija zavisi od incestnika, nemoćna da ikome kažu jer se njihov glas u društvu niti čuje niti mu se veruje, a pri tom često ni nemaju dovoljno znanja, seksualnog ni verbalnog, da obrazlože situaciju u kojoj se nalaze. Iz navedenog se može uvideti i da su deca, za razliku od odraslih osoba izloženih seksualnom zlostavljanju, čak i bez upotrebe sile od strane incestnika primorana da istinu potiskuju, gutaju i da i dalje nemo trpe zlostavljanje. Kada uzmemo u obzir i činjenicu da je dete biće koje tek treba da se formira kao ličnost i da tokom procesa odrastanja treba da bude zaštićeno i bezbrižno, jasno je da incest ostavlja neizbrisive negativne posledice na ceo kasniji razvoj ličnosti, a samim tim i na život osobe koja ga je u detinjstvu trpela. Takođe, ova definicija uzima u obzir svaki vid seksualnog zlostavljanja, ne samo penetraciju, jer za dete i milovanje po grudima može biti jednako traumatično kao i seksualni čin, ukoliko ga je počinila osoba kojoj se verovalo, a koja je trebalo da bude zaštitnik i pouzdan oslonac.

1

U konkretnom slučaju incesta. dece u domovima bez roditeljskog staranja i Romske dece.2. retko kad je otac-incestnik taj koji biva optužen. 1 Bogavac Lj. Incest trauma centar. 2006. dete primorava na ćutanje kako bi se očuvao ugled porodice(ovde staviti. žrtva je ta na koju se svaljuje krivica. očigledno je da su žene te koje se češće i lakše doživljavaju kao objekat koji treba posedovati. čak i da možemo inferiornost žena da pripišemo svim kulturama i svim epohama. dedama.. pa i društva i da odnos među polovima nije toliko drugačiji koliko je. jasnije ćemo uvideti tu „društvenu zaštitu muškaraca“ ukoliko obratimo pažnju na činjenice da se. Iz ovog primera vidimo ne samo da su deca u ovim kulturama zaštićena od mogućnosti seksualne zloupotrebe od strane srodnika. Pošto je većina žrtvi ženskog pola. i to „s pravom“. U celoj toj slici. kada dete obelodani da je zlostavljano od strane nekog bliskog muškog lica. pri zabrani seksualne zloupotrebe dece. kao i jasna i stroga zabrana vršenja seksualnih odnosa sa bilo kojom osobom koja taj ritual još uvek nije prošla. Taj osećaj opravdane nadmoći incestniku dodeljuje upravo društvo. 2 . a ukoliko slučaj dospe do javnosti. dok su od 5 incestnika 4 muškarca i 1 žena. 7. istina o njemu bolje čuvana. možemo izvesti zaključak da su pre muškarci ti koji sebi daju za pravo da tretiraju dete kao sopstveno vlasništvo. Pa čak i u onim slučajevima u kojima je dete pošteđeno bezdušne optužbe od strane socijalne sredine. Međutim. str. mlađi kao dužni da se potčinjavaju starijima. Mada nam ovo može delovati kao zastarelo shvatanje odnosa među polovima. nisu vodile isključivo strahom od rađanja nezdravog potomstva... već mnogo svetijim motivom – odbranom detinjstva. na kraju krajeva. od 4 deteta koja su seksualno zlostavljana. Ovi podaci nam jasno ukazuju da rodna podeljenost igra bitnu ulogu u razumevanju incesta.1 Dominacija muškaraca Iako nisam imala priliku da se dublje bavim psihološkim motivima incestnika. da zaštiti svoje dete i.2 Dominacija većine Problem uticaja neravnopravne društvene podele moći na incest vidimo i iz primera onih grupa dece koje su najosetljivije – dece sa hendikepom. Postojanje i skrivanje incesta 2. kome se sve klanja i oko kog se svet vrti. stričevima koji nisu mogli da se odbrane od bludne „Evine naslednice“. pretpostaviću da je za vršenje seksualne zloupotrebe deteta potreban osećaj dominacije nad njim. 3 su devojčice i 1 dečak. Beograd. kao sramota. Titulu „glavnog krivca“ tada preuzima majka. već da se štite i od mogućnosti seksualne zloupotrebe od strane bilo koga. Po statističkim podacima Incest trauma centra iz Beograda. Moja tajna kao strah. Žene se i dalje doživljavaju kao bića podređena muškarcima. potrebno je osećati se moćnije od deteta. kao bol. Izvela bih iz ovoga zaključak da su primitivne kulture otišle korak dalje od mnogih savremenih normi time što se. možda. odrastao muškarac je taj koji izbija u prvi plan.koji je zapravo lažan) i . ukoliko se udubimo u razmatranje savremenog društva uvidećemo da patrijarhalna shvatanja i dalje čine osnov organizovanja porodice. neko ko nije smeo da se uda za takvog napasnika i zlotvora. Tako dolazimo do onih teorija o „ćerkama zavodnicama“ i nesrećnim očevima. kao neko ko je morao da zna šta se dešava. odnosno. osećati se da dete posedujemo.1 Podaci iz drugih država verovatno bi nam dali približnu sliku sa istom porukom. Kako je većina incestnika muškog roda. vršenje seksualne zloupotrebe dece ipak je nešto što odlikuje patrijarhalnu kulturu. Ovo se vidi iz činjenice da u mnogim društvima koja se smatraju „primitivnim“ postoji ritual inicijacije koji jasno razdvaja doba detinjstva od ulaska u odraslo doba. 2.

Međutim. zbog svog hendikepa deca-invalidi su često izolovana od društva što samo pojačava veru incestnika da će njegov zločin ostati tajna. Bitno je spomenuti i da u podacima o zlostavljanju invalida nalazimo dokaz uticaja neravnopravne podele moći među polovima. Pa ipak. Po pitanju Romske populacije. Osim toga. što ponovo većim delom možemo pripisati društvu na savest. „društvo belih“ odbacuje sve optužbe koje bi mogle da ga uzdrmaju. Naime. u odnosu na fizički zdrave osobe. 8. do 2006. čak incest nailazi na neku vrstu prećutnog odobravanja. ali ni tada ne pružamo pomoć već slučaj pripisujemo Romskoj tradiciji i time bezobzirno „peremo ruke“ od svake odgovornosti. odnosno četiri puta češće pod rizikom od zlostavljanja u institucijama. već tako što uporno negira. u Romskim porodicama skoro da ne dolazi do ućutkivanja i skrivanja zločina. samo je jedan u nizu. društvo joj neće verovati jer je i društvo tretira kao mentalno zaostalu. Osim toga. zbog čega čak i da deca iz domova obelodane zlostavljanja koja su prošla. usled nemoći da se brinu sama o sebi. ali ne tako što radi na otklanjanju uzroka tih optužbi.2 U literaturi koju sam koristila nisam uspela da pronađem veći broj podataka koji bi se odnosili na domove za nezbrinutu decu. što incestnika navodi da pomisli da žrtva neće ni shvatiti šta joj se dešava. ne plašeći se javnog mnjenja i društvenih sankcija. Kao i u slučaju inferiornosti žena. Stekla sam utisak da nam je lakše da poverujemo u zlostavljanje Romske dece nego u slučajeve zlostavljanja „belog“ deteta. 3 . pretpostaviću da se deca bez roditelja nalaze na margini društvene brige.3 Na osnovu ovog podatka i prethodno iznetih činjenica o neravnopravnoj raspodeli društvene moći. temelj vlastitog uređenja na kom počiva već vekovima i na kom planira da ostane. 2 3 Ibid. čime se njihovim starateljima u domu i hraniteljima kojima se ta deca dodeljuju ostavlja previše prostora za zloupotrebu. za inferiornost invalida društvo je krivo. deca koja izađu iz ovih domova često se tretiraju kao problematična. dok su invalidne devojke i žene. osim informacije da od ukupnog broja slučajeva prijavljenih Incest trauma centru u Beogradu u periodu od 2004. smanjena je spremnost društvene sredine da ga sasluša i da mu poveruje. jer osobe sa hendikepom posmatra kao „društvene parazite“ i time zlonamernim starateljima daje pravo da hendikepiranim osobama naplate što moraju da se staraju o njima. Savremeno društvo kao „muško društvo“. Pri traženju osnove za ovu optužbu ne moram da idem dalje od morbidnih viceva. ali je kod dece-invalida ta zavisnost još izraženija. iz svakodnevnih primera možemo da uvidimo nedostatak svesti da je Romima potrebna naša pomoć i zaštita. naišla bi na još gori doček nego u slučaju običnog deteta. kako u njihovoj. a i ako shvati. Iz navedenih objašnjenja možemo zaključiti da društvo prikriva incest jer time štiti samo sebe. Pretpostavljam da određen deo njih zaista iskazuje sklonost ka delinkventnim ponašanjima. ignoriše i ućutkuje.. kada je dete obeleženo kao problematično. Ibid.Sva deca su zavisna od odraslih. Nisam sigurna da li to treba posmatrati kao dokaz da je incest sastavni deo Romske kulture ili kao dokaz da su Romi zapostavljeni od strane društva i da zato. „društvo fizički zdravih“. jer je toj deci pomoć neophodna i u onim svakodnevnim radnjama koje zdrava deca izvršavaju sa lakoćom. Onaj o devetogodišnjoj Romkinji koja sebe smatra neprivlačnom jer njen otac još uvek nije seksualno opštio sa njom. str. Nije retkost ni da se fizički invalidi neosnovano doživljavaju i kao mentalno hendikepirani. godine 11% čine slučajevi zlostavljanja u spomenutim institucijama. govore otvoreno o onome što postoji. tako i u „beloj“ kulturi. muški invalidi skoro uopšte nisu poznati kao žrtve seksualne zloupotrebe. dva puta češće pod rizikom od seksualnog zlostavljanja.

meni se čini da je doživljaj deteta kao aseksualnog pre opravdanje nego uzrok za incest. gubitak sigurnosti. Pored toga. kaje se što nije progovorilo pre i oseća da je samim tim postalo saučesnik. Dalje. ali smatram da bismo jednako uvideli detetovu bespomoćnost i zavisnost od drugih. ali i za one starije. Kada se uzmu u obzir naučenost deteta da sluša starije. strašna je sama po sebi jer predstavlja osnovanu egzistencijalnu pretnju – mnoge od tih pretnji fokusiraju se na razaranje porodice. ne govore o tome. spomenula sam i pretnje kojima incestnici kupuju sebi sigurnost. jer je potrebna određena zrelost da bismo shvatili šta se dešava u incestuoznom odnosu i iz kojih pobuda. dete i dalje neće moći da prepozna neadekvatno seksualno ponašanje. Beograd. Čak i kada se pređe na zloupotebu u vidu nepristojnih dodira i pokazivanja polnog organa detetu. pretnja od strane bliske osobe. pa oni neće prouzrokovati traume ili pritužbe. od strane društva koje detetovu reč niti čuje niti priznaje pozivajući se na nezrelost deteta. 36. tereti im istovremeno na leđa dobrovoljne seksualne aktivnosti i skida sa dece etiketu aseksualnosti. pretnje kojima incestnici obavezuju decu na ćutanje. sladak samim tim što je nedozvoljen. naročito oca. Žrtve i posledice incesta 3. niti će mu biti jasno iz kog razloga se ono odigrava..1 Dete kao meta Pošto smo istakli podelu moći na osnovu pola kao jedan od osnovnih društvenih uzroka incesta. nesposobna da sama odlučuju o svom životu. Dete postaje svesno toga i doživljava užitak kao nešto prljavo i sramno. postavlja se pitanje zašto se ta neravnopravna raspodela moći ne zaustavlja na surovosti prema ženama. Institut za kriminološka i sociološka istraživanja i Jugoslovenski Centar za prava deteta. kao i ljubav i poverenje deteta prema incestniku kao specifičnost incesta. gubitak ljubavi. Dolazimo do momenta u kom je ćutanje deteta prouzrokovano time što dete počinje samo sebe da percipira kao krivca. 1997. već se odražava na decu koju društvo posmatra kao aseksualna bića? Zorica Mršević ističe veštačku dečju aseksualnost upravo kao podsticaj za vršenje seksualnih delikata nad decom. Koliko god da se slažem da je to protivno logici. Ono što mnoge odrasle buni jeste zašto deca. kojima često čak ni ime ne zna. Posebno malu decu je lako zaplašiti. Priznajem da incestuozne odrasle privlači upravo dečja bespomoćnost i nezaštićenost. Kao još jedan od razloga. za neshvatljive postupke odraslog okriviti sebe. najverovatnije. jer je naučeno da su odrasli uvek u pravu. Ostaviću po strani dilemu da li je dete seksualno ili aseksualno biće i pozabaviću se činjenicom da dete nema nikakva znanja o seksu i polnim organima. I sama Zorica Mršević na više mesta navodi besmislenost optuživanja deteta za dobrovoljno učešće u incestu ili čak optuživanje deteta za iniciranje incestuoznih odnosa. pa u njemu vidi neku svoju krivicu. možda je i dečja aseksualnost zapravo doživljena kao „hendikep“ usled kog dete neće nedozvoljene dodire i reči razumeti kao seksualno uznemiravanje. navešću 4 Mršević Z.3. tretirali ga kao aseksualno biće ili ne. Ova činjenica čini dete lakšom metom. kao svoju krivicu i dokaz svog saučestvovanja. 4 . objekat nedozvoljene žudnje. kao što se u slučajevima incestuiranih invalitkinji incestnici pravdaju time da žrtva ima „mentalni hendikep“ usled kog neće ni shvatiti šta joj se dešava. Razlog zlostavljanja nije mu jasan. Zato će. ne može nas čuditi što deca nisu u stanju da izbegnu ovaj vid seksualne zloupotrebe. Jedan od razloga jeste ono što sam u prethodnom pasusu spomenula – nedostatak reči kojima bi se opisala seksualna zloupotreba. društvo koje decu posmatra kao bespomoćna bića. Dete ne ume da izrazi šta i gde mu je urađeno. str. Naime. jer predstavlja decu kao „zabranjeno voće“. kada su već doživela incest. Dete neće moći da iz naizgled bezopasnih milovanja i slatkih reči predvidi incest. Incest između mita i stvarnosti.4 Međutim. dečje genitalije su izuzetno osetljive za nadražaje zbog čega su detetu seksualni kontakti u izvesnom smislu prijatni.

Odgovor incestuirane petogodišnjakinje na zadatak da nacrta sebe 5 Bogavac Lj. inkontinencija. 19. zatim na osnovu psihičkih tegoba kao što su depresija. od modrica ili bolova u stomaku pa do polnih bolesti. Interesantan je podatak da seksualno zlostavljana deca. moramo umeti da je prepoznamo. njegovih planova. ućutkuju svoje dete i čak ga optužuju da laže. poremećaji u ishrani. samopouzdanje. prilažem prvi crtež iz faze lečenja devojčice koja je seksualno zlostavljana od strane dede sa očeve strane kada je imala pet godina. Zato žrtva stiče nejasan osećaj same sebe kao neodvojive od incestnika. u slučaju incesta. Odraslima je. pa pokušavaju da zažmure pred dokazima. pokušaji suicida. želja i potreba. verovanja i vrednosti. problem je što se ovi psihički simptomi mogu naći kod svakog deteta koje prolazi kroz neku krizu. moramo prvo priznati da ona postoji i da je moguće da se odigrava upravo u našem bliskom okruženju. svoj prostor.2 Posledice incesta Incest je izuzetno snažna trauma koja utiče na razvoj deteta i na njegovu kasniju sposobnost uspostavljanja odnosa sa drugim ljudima. Prepoznavanje seksualne zloupotebe od strane odraslih ključni je korak u rešavanju problema. a opet. Detetov self-koncept remeti se. često ne umeju da nacrtaju sebe već crtaju samo obrise ili žvrljotine. naravno. Dete koje trpi seksualno zlostavljanje možemo prepoznati na osnovu različitih fizičkih simptoma. zato ukoliko želimo da pomognemo žrtvi... itd. Međutim. 5 . jer je to jedini način da prozremo sve maske incesta. Već sam izložila neke razloge iz kojih ne možemo očekivati da će nam se same žrtve javiti. kao bol. čak i ona koja su nadarena za crtanje. Kao primer.detetovu svest o neverici odraslih.cit. 3. kao ni granice do kojih se dete oseća lagodno razgovarajući o sopstvenim osećanjima. Nasilnim putem. ne moraju se naći kod svakog deteta koje prolazi kroz seksualno zlostavljanje. Naime. kao sramota. Incestno iskustvo razoriće detetovu sliku o sebi. Deca se često susreću sa nevericom i nipodaštavanjem kada izjave nešto što odraslima zvuči čudno ili nepristojno. pre nego što je dete imalo priliku da ga izgradi. str. Moja tajna kao strah. pa se da pretpostaviti da će tako reagovati i na detetove pokušaje objašnjenja zloupotrebe. incestnik probija ove još nestabilne granice i time dovodi dete do zaključka da nije sposobno da samo definiše svoje potrebe i želje. granice svesti o svojim potrebama i potrebama drugih. svoju spremnost da drugima izađe u susret. op. Zato Zorica Mršević ističe da ukoliko želimo da prepoznamo seksualnu zloupotrebu.5 Slika 1. lakše da odbace nego da prihvate pomisao da je njihovo dete bilo zlostavljano. incestnik ne dopušta detetu da izgradi granice svog sigurnog prostora.

37 6 . seksualno zlsotavljane od strane očuha. a odmah potom i veru u samog sebe. od odnosa deteta 6 Ibid. Žrtva se konstantno oseća kao neko ko je potčinjen. od uloge deteta kao bespomoćnog i nevinog bića. kao biće bez prava glasa. uništavajući na prvom mestu veru u ljude jer je dete iznevereno od strane osobe od koje bi se to najmanje očekivalo.Iz te nemogućnosti uspostavljanja kontrole nad sopstvenim telom i životom javlja se i nedostatak samopouzdanja. ljubavne i prijateljske.. pa do uloge oca i majke kao zaštitnika i vaspitača. ugrožene su sve uloge u porodici. bazične ljudske vrednosti: porodične. dete koje je zlostavljano prolazi kroz konstantnu konfuziju celokupnim incestnim zbivanjem i ulogom incestnika kao i vlastitom ulogom u njemu. Vrednosti koje su ugrožene incestnim zbivanjima jesu. obuhvata celu porodicu i na sve članove vrši razarajuće dejstvo. Male devojčice. pretpostavljam zbog koncentracije dodira incestnika na tim određenim mestima ili zbog njegovih komentara koji se odnose na te delove. kod kojih se još uvek nisu razvile obline. naročito prema sopstvenom telu. po dete razarajućih pitanja dovodi do sve većeg povlačenja u sebe i sve izraženije detetove netrpeljivosti prema sebi samom. a koje su pretrpele seksualno zlostavljanje često sebe crtaju sa izraženim ženskim atributima. Osim toga. često i kao uzrok zbog kog se incest i odigrao. Jedan od primera je crtež osmogodišnje devojčice. da li će biti kažnjeno od strane incestnika ako se usprotivi. te ga dete tretira kao nešto prljavo i nepristojno.6 Slika 2. neko ko ne može da se odbrani. zapravo. Seksualno zlostavljano dete najčešće mrzi svoje telo.. koje niko ne želi da čuje. Odgovor incestuirane osmogidšnjakinje na zadatak da nacrta sebe Možda zbog toga žene koje su bile seksualno zlostavljane u detinjstvu ispoljavaju sklonost ka nošenju vrećaste odeće i ka poremećajima u ishrani – ne bi li svoje telo načinile što sličnijim muškom i time negirale ženstvene obline koje se doživljavaju kao prljave i sramne i uzrok svega lošeg što se u detinjstvu odigralo. str. ugroženi su svi međusobni odnosi. bez obzira na to da li je incestnik član porodice ili ne. ako nekom kaže. da li je saučesnik. koji joj je stalno upućivao pohvalne komentare na račun grudi. Taj skup teških. doživljavajući ga kao saučesnika u incestu jer je telo „uživalo“. butina i zadnjice. Razumljivo je i da incestno iksustvo ruši detetova verovanja. Kako ovaj vid zloupotrebe. Dete ne može da proceni da li je ono nečim izazvalo incest ili ne. što je donekle prikazano u prethodnim pasusima. da li ga svojim ćutanjem podržava..

osećaj krivice. povređivanjem ili nekim sličnim negativnim ishodom. utučenost. kao i neke lične karakteristike same žrtve – njena sposobnost racionalnog sagledavanja problema. Lista posledica incesta je prilično dugačka. naći i kod normalnih osoba. Proces žaljenja predstavlja prolazak kroz više od 10 faza koje su bogate konfliktnim. optimizam. koliko jake i negativne posledice će iskustvo proživljenog incesta ostaviti na osobu.7 7 Mršević Z. a na mahove kao da se vratio na početak. Jedan od faktora je bliskost odnosa između incestnika i žrtve – što je odnos bio prisniji. njeni problemi nisu okončani već naprotiv – tek počinju. što će se sve negativno odraziti u sekundarnoj porodici koju dete bude zasnovalo. zbunjujućim emocijama i sam po sebi je konfuzan za osobu koja kroz njega prolazi kao i za njeno okruženje jer na mahove deluje kao da je priveden kraju. verovatnije je da je trauma ostavila ozbiljne posledice i da će u budućnosti razlog tih posledica ostati bolje skriven. o roditeljskoj ulozi. Zbog toga mnoge žene koje su bile incestuirane srljaju iz veze u vezu. trajanju zlostavljanja. čak i kada stupa u odnose sa drugima. napori ka objašnjenju i redefinisanju. porodične vrednosti su najugroženije ukoliko je incestnik član porodice. poznavanje tih simptoma može dosta olakšati u utvrđivanju žrtve seksualnog zlostavljanja.. očajanje. Prijateljske vrednosti dovode se u pitanje prvenstveno zbog tendencije seksualno zlostavljane osobe da se povuče u sebe i da.. op. Prijateljstva sa suprotnim polom naročito su osetljiva kategorija jer incestuirane osobe ili teže da izbegnu svaki kontakt sa suprotnim polom. ili pak svakog pripadnika suprotnog pola doživljavaju kao budućeg seksualnog partnera. zbunjenost. Tada dete stiče pogrešnu predstavu o pravilnom vaspitanju. normalnoj roditeljskoj/rodbinskoj ljubavi i normalnom ispoljavanju te ljubavi. „ostaje u svojoj ljušturi“ i ne iskazuje poverenje ni prema kome.prema roditeljima i roditelja prema detetu. Incest između mita i stvarnosti. ljutnja. u nekim izolovanim ili blažim oblicima. Žrtve incesta moraju da se suoče sa traumom koja je neminovno ostavila nekog traga na njima i da prođu kroz proces žaljenja koji odlikuje svako veliko suočavanje sa gubitkom. potreba za ritualom. Osoba koja je u detinjstvu prošla incest često ima predrasudu da se ljubav svodi isključivo na seksualni odnos i da će se nužno završiti napuštanjem. broju učinioca. računajući i seksualne. ili sa gubitkom iluzije da su imale detinjstvo i nevinost. 7 . Međutim. ne zadržavajući se ni u jednoj. trauma je veća zbog već spominjane pogubnosti „silovanja“ ljubavi i poverenja. pa tako i sa gubitkom detinjstva i nevinosti. str.3 Proces žaljenja Jednom kada je žrtve utvrđena i kada postane svesna da je u detinjstvu preživela incest. Faze post-incestnog sindroma su (sledećim redom) : neverica. 3. Jedan od pokazatelja istinitosti ove tvrdnje jeste i činjenica da je veliki deo incestnika i sam bio incestuiran u detinjstvu. sa tendencijom proširenja i iako su neke od navedenih stavki međusobno kontradiktorne i dobar deo navedenog može se. pa do odnosa roditelja među sobom. 104. Takođe su značajni podaci o vrsti radnji seksualne zloupotrebe koje su vršene. Pa ipak. oslobođenje od tuge. Ljubavne vrednosti su ugrožene usled navedenog sticanja pogrešne predstave o ljubavi i ispoljavanju te ljubavi. dok druge beže u suprotnost i izbegavaju bilo kakav vid prisnih kontakta. smisao za humor. Drugi faktor bio bi uzrast žrtve u trenutku zloupotebe – što je osoba bila mlađa.cit. strah i anksioznost. ne zavisi samo od čina incesta već i od drugih okolnosti. tuga. Težina prolaska kroz taj proces kao i nerazumevanje sredine dodatno otežavaju razrešavanje post-incestnog sindroma i teraju žrtvu da ostane zaglavljena u traumi koju je još kao dete preživela. one neće moći da kažu Ne. sledećeg zlostavljača kom. razumevanje i rasterećenje od krivice. kao i do sad. o traženju podrške i izvorima utehe kojima je dete pribegavalo.

koje pobuđuje ljubav i topla. „Zla veštica“ je obmana koja suprugu predstavlja kao krivca za incest. što nije zaustavila zlostavljanje. „Deda Mraz“ je priča koja. Neki su se. tražićemo krivce na pogrešnoj strani i nećemo moći da prihvatimo incest kao svakodnevnu pojavu sa kojom se svakodnevno treba i boriti. svakodnevnu. svodi se na laž da je ceo incest zapravo bio pokušaj da se detetu pomogne na 8 Snowdon R. mušku.. ali ukoliko ne prihvatimo dokaze običnosti i ljudskosti incestnika. U najkraćim crtama. optuživanje devojčice da je ona inicirala seksualni odnos i da se ponašala zavodnički. da se ne žrtvuje ni idealna slika o sebi kao muškarcu. ali način na koji izražava svoju ljubav prešao je granice društveno i moralno prihvatljivog. Prva činjenica odnosi se na temu koja je u ovom radu već dotaknuta. Međutim. monstrum. najjednostavniji način razrešenja konflikta. niti da se zanemare osećanja prema detetu. U tom slučaju. Pošto su. incestnici kreiraju priče kojima će se opravdati. pomoću kojih će zavarati društvo. a dobar deo njih još uvek „plovi na tom talasu“. jeste da se pronađe model ljubavi i osećajnosti koji će u sebi sačuvati svu dominantnost. temu preterane moći koju društvo daje muškarcu. To su muškarci previše slični bilo kom drugom muškarcu. pronalaziće za njega olakšice i druge šanse čak i tamo gde ne bi smelo da ih bude. Međutim. kada ga društvo jednom označi kao primernog čoveka. Druga činjenica odnosi se na ličnost samih incestnika – potpuno prosečnu. Verovatno bi nam lakše bilo da verujemo da su incestnici zveri koje nemaju ništa slično sa nama. Većina prosečnih muškaraca otisnula se u život na osnovama takvih učenja. očigledno. grubost. ima za cilj da samog incestnika predstavi kao pitomog. 1994. iskompleksirani perverznjak“. a i sebe same. prihvatajući i sve negativno što ona nosi – bezobzirnost. U slučajevima seksualne zloupotrebe deteta u kojoj su počinilac i žrtva u srodstvu. bezobzirnost i grubost „alfa mužjaka“.4. incestnik najčešće zaista voli svoje dete i brine o njemu. dobronamernog i nedužnog.1 Incestnik . Working with incest offenders: Excuses. „Počinioci incesta su muškarci koji jednostavno imaju moć da uzmu ono što žele i – to uzimaju. Te priče se mogu svrstati u tri tipa: „Lolita“. 9 Ibid. verovatno toga svesni. na određenom nivou svesti. Prvi odgovori koji su se meni javili bili su „Psihopata. nevinim detetom.9 „Lolita“ je tipična strategija svaljivanja krivice na dete. akcentovanje snažnih seksualnih nagona kao bitne odrednice muškog pola. Excuses.čovek ili zver? Svako ko se barem jednom ozbiljno zamislio nad temom seksualne zloupotrebe dece sigurno je zapitao sebe kakav čovek je potrebno biti da bi mogao na takav način da naneseš detetu bol i poniženje. Upravo ta običnost i prosečnost pomažu incestniku da izbegne kaznu za svoja nedela. itd. Pretpostaviću da do unutrašnjeg konflikta dolazi kada se slika „ledene muškarčine“ sudari sa bespomoćnim. Incestnici i prećutni saveznici 4.“ Ova rečenica Riča Snoudouna8 predstavlja upravo činjenice sa kojima ne želimo da se suočimo. očinska osećanja. očigledno postoji nešto u „prosečnom muškarcu“ što dovodi do incesta i što bi trebalo razmotriti. „Zla veštica“ i „Deda Mraz“. isticanje agresivnosti i nedostatka emocija kao karakteristika muške prirode. Excuses. iskustvo ljudi koji su radili sa incestnicima pokazuje drugačije. optužuje je što je zapostavila svoje bračne obaveze i. Naime. previše indoktrinirali u ovakva učenja i umesto realne slike o sebi prihvatili predstavu o „alfa mužjaku“. 8 . pa i zločine koje on počini. Te faktore možemo pronaći upravo u društvenom tretmanu muškarca od samog njegovog rođenja: doživljaj rođenja muškog deteta kao nagrade za roditelje. u krajnjem slučaju. Prevod Autonomnog ženskog centra. više nego prethodne dve. društvo će tolerisati i sve njegove mane. bezosećajnost. Ta hibridna tvorevina ispoljava se kao „izopačena ljubav“ i „poremećena osećajnost“ – kao incest. Beograd.

možda će biti spremna da se suprotstavi zbog deteta. ins-dream. tako da odbija da vidi i čuje dokaze o incestu nad detetom kako bi sprečila „otvaranje Pandorine kutije“ i buđenje sopstvene traume. Pa ipak. Često majke biraju da podrže muža zbog finansijske sigurnosti. baveći se akterima priče o incestu. jer je doživljava kao „stub porodice“. jer je uloga majke u prevazilaženju traume često ključna. žrtva u sopstvenoj kući. ili čak majka vidi dokaze incesta. Ne može se ovako ograničenim brojem stranica uhvatiti realan odraz tolikih vekova ignorisanja incesta. 4. čak sa prenaglašenom arogancijom i bezobzirnošću. snabdevene raznim fotografijama i video materijalima. svu strahotu dela koje su počinili. kao i temema na kojima se članovi podstiču da iskažu sopstvene incestuozne seksualne fantazije (Primeri nekih od tih foruma su: actualincest. probala sam da se približim temi što sam više mogla. kao nekoga ko je morao da zna šta se dešava i ko je morao da zaštiti svoje dete. Neke se okreću protiv kćeri ne toliko iz privrženosti mužu koliko iz pokušaja da speru osećaj krivice. Međutim. emocionalne sigurnosti. Kada majka otkrije incest.bilo koji način. prolaze kroz određenu vrstu traume. ili zbog iluzije da će time spasiti porodicu od razaranja. Međutim. svesne da će. zablude o Zloj veštici i Loliti i koji otvoreno priznaju. da je lažljivica. Tako se rešavaju frustracija optužujući svoju kćer da je ona ta koja ruši dom. exxxtreme. Mnoge majke odluče da ostanu u poricanju. pa opet ne čini ništa kako bi zlostavljanje zaustavila. najčešće se za za krivca proglasi majka. Ovakva odluka može biti jako štetna po samu žrtvu incesta. smatrajući da ću tako uhvatiti suštinu. Majku često optužuje i sama žrtva. tolikih nemih i neotkrivenih. shvatila sam koliko je zaštita dece od seksualne zloupotrebe ključna 9 . Ukoliko nije sposobna da se suprotstavi mužu nasilniku i da odbrani sebe. U svakom slučaju. ona mora da se opredeli na čiju će stranu stati – muža ili deteta. bila žrtva incesta i da se još uvek bori sa nemogućnošću da to sebi prizna. ali njena spremnost ne može se porediti sa njenom nesposobnošću da ikakvo suprotstavljanje efikasno sprovede u delo. kurva i slično.. Nakon što sam se bliže upoznala sa temom incesta.. Kroz sve obrađene teme. one biti optužene. Moguće je da je i majka. Pri tom sam nastojala da kroz sam rad iznosim neke svoje zaključke. ZAKLJUČAK Teško je zaključiti temu koja čestito nije ni započeta. treba napomenuti da postoje i oni muškarci koji u potpunosti odbacuju masku Deda Mraza. dok je na internetu banalno lako pronaći forume posvećene strasnim obožavaocima incesta.). Moguće je da je majka. Ne samo da je društvo optužuje. bilo da se oslobodi ili da se „u sigurnoj atmosferi“ nauči ljubavnim i seksualnim odnosima kako bi bilo spremno za život. koje se pod pompeznim parolama bori protiv seksualne zlupotebe deteta. da prolazi kroz pakao i da joj je potrebna pomoć.2 Majka – saveznica ili žrtva? Kada se incest obelodani. ukoliko se incest obelodani. poricanje incesta je tipična reakcija svih majki žrtava u prvom trenutku kada saznaju za incest. Zato bi bilo dobro da društvo promeni stav prema majkama žrtvi seksualne zloupotebe i da pruži i njima pomoć i podršku jer i one. postoje slučajevi u kojima se dete požali majci. iz uverenja da se nekako na njoj moralo primetiti da je zlostavljana. bilo da su zaštitile svoje dete. slaganja i neslaganja o navedenim temama. Postoji više mogućih razloga za to. a majka to nije uspela da primeti i da joj pomogne. baš kao i ćerka. izneverenosti i bespomoćnosti. Sve navedeno odražava se u ranije spomenutoj priči o Zloj veštici koja predstavlja svojevrsnu obmanu za skretanje pažnje sa pravog krivca. kao ključna se provlači lažna i licemerna nesvest društva. optuživale ga ili skrivale incest. Razumljivo je da se majka ne može smatrati saveznicom ukoliko nije bila svesna postojanja zlostavljanja u svojoj kući. takođe. uništenih života.

u svakom odeljenju. mladih prvenstveno. ćutanja i pravdanja. koliko god nam on bljeskao pred očima. jer ukoliko rasvetlimo uzroke koji počivaju iza incesta i ukoliko ih ljudi postanu svesni.tema za budućnost svih nas. bez obaveze ili potajnih mračnih fantazija. kako bi se naveli mladi da dođu i čuju o čemu je reč. smatram da bi detaljno informisanje ljudi. realnu pretnju. Možda time ne bismo učinili primetnu promenu. o incestu i njegovom stvarnom značenju i statistici. Završiću ovde pokušaj skraćenog izlaganja mojih razmišljanja o prevenciji seksualne zloupotebe dece. Na takvim radionicama trebalo bi preći teme kojih sam se i ja dotakla u ovom radu. Smatram da bi u svakoj srednjoj školi. ili još bolje radionica. Ideja kojom sam se vodila pišući prethodna tri pasusa jeste ona koja se kroz ovaj rad konstantno provlačila. mora se popraviti i stabilizovati slika deteta u društvu. jer nas je društvo toliko uljuljkalo u svoje laži. da ne vidimo ozbiljnost niti učestalost incesta. ukucati „incest” na internet pretraživač ili namenski tražiti u biblioteci knjigu sa rečju „incest” u naslovu. Trebalo bi osmisliti interesantne. priče o incestnicima. ali ne postoji interesovanje za njih. mnogo prijatnija dužnost. Neobična je i nezainteresovanost ljudi. velika nagrada. informisati ljude o značaju deteta za budućnost sveta. na sreću. na temu incesta (u okviru nastave sociologije. privlačne programe. moralo biti održano barem jedno predavanje. Problem i jeste u privlačenju ljudi. u protivnom društvo neće osetiti njegovu svakodnevnu. Sa incesta se mora skinuti oznaka „tabu”. Malo je onih koji će. ili kao vannastavno predavanje). 10 . a možda čak i umanjilo broj onih sa incestuoznim porivima. ali onako kako jeste i kako činjenice pokazuju. a ne na način koji će časopisima doneti ekskluzivnost i novinarima priliku da napišu horor priču. ukazujući na opasnosti ignorisanja. uprkos sve češćim slučajevima incesta koji isplivavaju u javnost. a koliko joj se malo pažnje pridaje. kad se bolje razmisli. upoznati se sa specifičnostima detinjstva i sa mogućnostima da deci pomognemo. Pretpostavljam da su takve teme samo još jedna podgrupa kategorije „Svako čudo za tri dana dosta” i koliko naglo izazovu burnu reakciju. toliko se naglo ista reakcija i slegne. Dalje će tema i informacije sami obavljati posao. a samim tim ni pravu težinu. ali i oznake “zversko” i “neprirodno”. Da bi se shvatila težina incesta. Informacije postoje.hehe). Polazeći od same sebe kao primera. uključiti u njih potresne priče žrtvi incesta. obogatilo redove boraca za zaštitu fundamentalnih prava deteta. ali takvi programi moraju postati masovniji. a pri tom podstaći učenike da iskazuju svoje mišljenje i kroz razne specijalno osmišljene zadatke navesti ih da iskažu sve svoje predrasude i da uvide koliko su grešili i u čemu. Takođe je jako važna i. ne samo braneći ih već i podstičući ih na njihovom putu. Istina je da postoje programi koji su namenjeni upravo informisanju o datoj temi. Ta ideja je da se o incestu mora što više govoriti. barem kod nekih javiće se potreba da ih u svom životu kontrolišu (ili potraže profesionalnu pomoć) mačak. ali barem nekoliko dečjih života biće spašeno što je.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful