UVOD

Incest je pojava o kojoj retko govorimo, delom zbog toga što je tretirana kao izopačenost i neprijatna tema, a delom i zbog činjenice da smatramo da je izuzetno retka u civilizovanom društvu. Povremena spominjanja incesta od strane medija i naučnika prvenstveno su fokusirana na retke i šokantne slučajeve zlostavljanja koji isplivaju u javnost, pa se tada tretiraju kao „ekskluzivna vest“, etiketirana ne kao tamna strana ljudskog društva već kao nehumana pojava koja društvu ni ne pripada. Usled toga, jača utisak da incest nije deo svakodnevnice i da samim tim ni ne zavređuje dugotrajno i iscrpno razmatranje. Težinu teme dodatno obezvređuje činjenica da pod pojmom incest najčešće govorimo o rodoskrvnuću kao seksualnom odnosu između bliskih srodnika. Time se uglavnom misli na odnos, sa ravnopravno podeljenom odgovornošću, između brata i sestre, oca i ćerke, majke i sina, ali iz nekog razloga pod tim prećutno podrazumevamo odnos između odraslih i zrelih ličnosti. Iz takvih zaključaka sledi i da je incest dobrovoljna, svesna, obostrana odluka onih koji u njemu učestvuju i koji imaju mogućnost izbora. Ovako predstavljen, incest i ne bi bio toliko strašan ukoliko zanemarimo mogućnost rađanja nezdravog potomstva ili rušenje porodične strukture i remećenje uloga u porodici. Međutim, istinski strašna, potresna i opasna strana incesta ovakvim definisanjem ostaje zanemarena. Upravo tom stranom priče o incestu ću se ovde baviti.

1. Definicija incesta
U ovom radu vodiću se definicijom Zorice Mršević, zasnovanom na ukazima samih žrtvi incesta, po kojoj se incestom označava svaki vid seksualne zloupotrebe deteta od strane osoba od poverenja. Tradicionalna definicija incesta ovim je proširena van kruga bliskih srodnika, jer ono što je zapravo strašno i pogubno po samo dete u slučaju seksualne zloupotrebe nije toliko nasilje nad telom i svest o mogućnosti rađanja nezdravog potomstva, koju, naravno, dete ni nema. Trajne emotivne posledice i najveći bol ostavlja „silovanje“ poverenja i ljubavi koje je dete gajilo prema određenoj osobi, bila ta osoba krvni srodnik ili ne, a koji su prokockani onog trena kada ta osoba postane neko ko nanosi patnju i bol. Ova definicija orijentisana je isključivo na decu kao žrtve, jer su deca ta koja su najugroženija, nemoćna da se odbrane jer njihova egzistencija zavisi od incestnika, nemoćna da ikome kažu jer se njihov glas u društvu niti čuje niti mu se veruje, a pri tom često ni nemaju dovoljno znanja, seksualnog ni verbalnog, da obrazlože situaciju u kojoj se nalaze. Iz navedenog se može uvideti i da su deca, za razliku od odraslih osoba izloženih seksualnom zlostavljanju, čak i bez upotrebe sile od strane incestnika primorana da istinu potiskuju, gutaju i da i dalje nemo trpe zlostavljanje. Kada uzmemo u obzir i činjenicu da je dete biće koje tek treba da se formira kao ličnost i da tokom procesa odrastanja treba da bude zaštićeno i bezbrižno, jasno je da incest ostavlja neizbrisive negativne posledice na ceo kasniji razvoj ličnosti, a samim tim i na život osobe koja ga je u detinjstvu trpela. Takođe, ova definicija uzima u obzir svaki vid seksualnog zlostavljanja, ne samo penetraciju, jer za dete i milovanje po grudima može biti jednako traumatično kao i seksualni čin, ukoliko ga je počinila osoba kojoj se verovalo, a koja je trebalo da bude zaštitnik i pouzdan oslonac.

1

Po statističkim podacima Incest trauma centra iz Beograda. 2 .. Kako je većina incestnika muškog roda.. dece u domovima bez roditeljskog staranja i Romske dece. nisu vodile isključivo strahom od rađanja nezdravog potomstva. Titulu „glavnog krivca“ tada preuzima majka. mlađi kao dužni da se potčinjavaju starijima. Žene se i dalje doživljavaju kao bića podređena muškarcima. 7. ukoliko se udubimo u razmatranje savremenog društva uvidećemo da patrijarhalna shvatanja i dalje čine osnov organizovanja porodice. Taj osećaj opravdane nadmoći incestniku dodeljuje upravo društvo. Pošto je većina žrtvi ženskog pola. da zaštiti svoje dete i. čak i da možemo inferiornost žena da pripišemo svim kulturama i svim epohama. od 4 deteta koja su seksualno zlostavljana.1 Podaci iz drugih država verovatno bi nam dali približnu sliku sa istom porukom. Mada nam ovo može delovati kao zastarelo shvatanje odnosa među polovima. dete primorava na ćutanje kako bi se očuvao ugled porodice(ovde staviti. pretpostaviću da je za vršenje seksualne zloupotrebe deteta potreban osećaj dominacije nad njim. retko kad je otac-incestnik taj koji biva optužen. Moja tajna kao strah. kao neko ko je morao da zna šta se dešava. Postojanje i skrivanje incesta 2. jasnije ćemo uvideti tu „društvenu zaštitu muškaraca“ ukoliko obratimo pažnju na činjenice da se. dedama. već da se štite i od mogućnosti seksualne zloupotrebe od strane bilo koga. Ovi podaci nam jasno ukazuju da rodna podeljenost igra bitnu ulogu u razumevanju incesta. Ovo se vidi iz činjenice da u mnogim društvima koja se smatraju „primitivnim“ postoji ritual inicijacije koji jasno razdvaja doba detinjstva od ulaska u odraslo doba. 2. istina o njemu bolje čuvana. Pa čak i u onim slučajevima u kojima je dete pošteđeno bezdušne optužbe od strane socijalne sredine.1 Dominacija muškaraca Iako nisam imala priliku da se dublje bavim psihološkim motivima incestnika.. odrastao muškarac je taj koji izbija u prvi plan. možemo izvesti zaključak da su pre muškarci ti koji sebi daju za pravo da tretiraju dete kao sopstveno vlasništvo. kao bol. str. odnosno. kao sramota. 2006. 1 Bogavac Lj. Incest trauma centar. i to „s pravom“. potrebno je osećati se moćnije od deteta. osećati se da dete posedujemo. neko ko nije smeo da se uda za takvog napasnika i zlotvora. na kraju krajeva. Beograd. vršenje seksualne zloupotrebe dece ipak je nešto što odlikuje patrijarhalnu kulturu. kao i jasna i stroga zabrana vršenja seksualnih odnosa sa bilo kojom osobom koja taj ritual još uvek nije prošla. kome se sve klanja i oko kog se svet vrti.koji je zapravo lažan) i . Izvela bih iz ovoga zaključak da su primitivne kulture otišle korak dalje od mnogih savremenih normi time što se. U konkretnom slučaju incesta. žrtva je ta na koju se svaljuje krivica.2 Dominacija većine Problem uticaja neravnopravne društvene podele moći na incest vidimo i iz primera onih grupa dece koje su najosetljivije – dece sa hendikepom. 3 su devojčice i 1 dečak. Međutim.2. već mnogo svetijim motivom – odbranom detinjstva. Tako dolazimo do onih teorija o „ćerkama zavodnicama“ i nesrećnim očevima. Iz ovog primera vidimo ne samo da su deca u ovim kulturama zaštićena od mogućnosti seksualne zloupotrebe od strane srodnika. a ukoliko slučaj dospe do javnosti. kada dete obelodani da je zlostavljano od strane nekog bliskog muškog lica. stričevima koji nisu mogli da se odbrane od bludne „Evine naslednice“. U celoj toj slici. pri zabrani seksualne zloupotrebe dece. dok su od 5 incestnika 4 muškarca i 1 žena. očigledno je da su žene te koje se češće i lakše doživljavaju kao objekat koji treba posedovati. možda. pa i društva i da odnos među polovima nije toliko drugačiji koliko je.

muški invalidi skoro uopšte nisu poznati kao žrtve seksualne zloupotrebe. usled nemoći da se brinu sama o sebi. Savremeno društvo kao „muško društvo“. dva puta češće pod rizikom od seksualnog zlostavljanja. jer je toj deci pomoć neophodna i u onim svakodnevnim radnjama koje zdrava deca izvršavaju sa lakoćom. Pretpostavljam da određen deo njih zaista iskazuje sklonost ka delinkventnim ponašanjima. „društvo belih“ odbacuje sve optužbe koje bi mogle da ga uzdrmaju. u Romskim porodicama skoro da ne dolazi do ućutkivanja i skrivanja zločina. zbog svog hendikepa deca-invalidi su često izolovana od društva što samo pojačava veru incestnika da će njegov zločin ostati tajna. Pri traženju osnove za ovu optužbu ne moram da idem dalje od morbidnih viceva. Osim toga. Stekla sam utisak da nam je lakše da poverujemo u zlostavljanje Romske dece nego u slučajeve zlostavljanja „belog“ deteta. kada je dete obeleženo kao problematično. str.2 U literaturi koju sam koristila nisam uspela da pronađem veći broj podataka koji bi se odnosili na domove za nezbrinutu decu. u odnosu na fizički zdrave osobe. Nije retkost ni da se fizički invalidi neosnovano doživljavaju i kao mentalno hendikepirani. govore otvoreno o onome što postoji. do 2006. Kao i u slučaju inferiornosti žena. a i ako shvati. za inferiornost invalida društvo je krivo. Naime. Međutim. ali ni tada ne pružamo pomoć već slučaj pripisujemo Romskoj tradiciji i time bezobzirno „peremo ruke“ od svake odgovornosti. dok su invalidne devojke i žene. 2 3 Ibid.3 Na osnovu ovog podatka i prethodno iznetih činjenica o neravnopravnoj raspodeli društvene moći. godine 11% čine slučajevi zlostavljanja u spomenutim institucijama. zbog čega čak i da deca iz domova obelodane zlostavljanja koja su prošla. Po pitanju Romske populacije.. već tako što uporno negira. temelj vlastitog uređenja na kom počiva već vekovima i na kom planira da ostane. Pa ipak. naišla bi na još gori doček nego u slučaju običnog deteta. ignoriše i ućutkuje. Osim toga. čak incest nailazi na neku vrstu prećutnog odobravanja. smanjena je spremnost društvene sredine da ga sasluša i da mu poveruje. Iz navedenih objašnjenja možemo zaključiti da društvo prikriva incest jer time štiti samo sebe. 3 . tako i u „beloj“ kulturi. ali je kod dece-invalida ta zavisnost još izraženija. iz svakodnevnih primera možemo da uvidimo nedostatak svesti da je Romima potrebna naša pomoć i zaštita. jer osobe sa hendikepom posmatra kao „društvene parazite“ i time zlonamernim starateljima daje pravo da hendikepiranim osobama naplate što moraju da se staraju o njima. što incestnika navodi da pomisli da žrtva neće ni shvatiti šta joj se dešava. 8. kako u njihovoj. Bitno je spomenuti i da u podacima o zlostavljanju invalida nalazimo dokaz uticaja neravnopravne podele moći među polovima. samo je jedan u nizu. deca koja izađu iz ovih domova često se tretiraju kao problematična. Nisam sigurna da li to treba posmatrati kao dokaz da je incest sastavni deo Romske kulture ili kao dokaz da su Romi zapostavljeni od strane društva i da zato. odnosno četiri puta češće pod rizikom od zlostavljanja u institucijama. čime se njihovim starateljima u domu i hraniteljima kojima se ta deca dodeljuju ostavlja previše prostora za zloupotrebu. „društvo fizički zdravih“. Ibid. osim informacije da od ukupnog broja slučajeva prijavljenih Incest trauma centru u Beogradu u periodu od 2004. društvo joj neće verovati jer je i društvo tretira kao mentalno zaostalu. ali ne tako što radi na otklanjanju uzroka tih optužbi. ne plašeći se javnog mnjenja i društvenih sankcija. što ponovo većim delom možemo pripisati društvu na savest. pretpostaviću da se deca bez roditelja nalaze na margini društvene brige.Sva deca su zavisna od odraslih. Onaj o devetogodišnjoj Romkinji koja sebe smatra neprivlačnom jer njen otac još uvek nije seksualno opštio sa njom.

4 . pa u njemu vidi neku svoju krivicu. str. 36. tretirali ga kao aseksualno biće ili ne. kada su već doživela incest. Pored toga. Dalje. jer je naučeno da su odrasli uvek u pravu. Institut za kriminološka i sociološka istraživanja i Jugoslovenski Centar za prava deteta. Ostaviću po strani dilemu da li je dete seksualno ili aseksualno biće i pozabaviću se činjenicom da dete nema nikakva znanja o seksu i polnim organima.3. niti će mu biti jasno iz kog razloga se ono odigrava. od strane društva koje detetovu reč niti čuje niti priznaje pozivajući se na nezrelost deteta. Koliko god da se slažem da je to protivno logici. pretnje kojima incestnici obavezuju decu na ćutanje. Kada se uzmu u obzir naučenost deteta da sluša starije. 1997. Dolazimo do momenta u kom je ćutanje deteta prouzrokovano time što dete počinje samo sebe da percipira kao krivca. ali i za one starije. već se odražava na decu koju društvo posmatra kao aseksualna bića? Zorica Mršević ističe veštačku dečju aseksualnost upravo kao podsticaj za vršenje seksualnih delikata nad decom. Dete neće moći da iz naizgled bezopasnih milovanja i slatkih reči predvidi incest. kao i ljubav i poverenje deteta prema incestniku kao specifičnost incesta. Razlog zlostavljanja nije mu jasan. dete i dalje neće moći da prepozna neadekvatno seksualno ponašanje. pa oni neće prouzrokovati traume ili pritužbe. Zato će.1 Dete kao meta Pošto smo istakli podelu moći na osnovu pola kao jedan od osnovnih društvenih uzroka incesta. jer predstavlja decu kao „zabranjeno voće“. Žrtve i posledice incesta 3. Beograd. meni se čini da je doživljaj deteta kao aseksualnog pre opravdanje nego uzrok za incest. možda je i dečja aseksualnost zapravo doživljena kao „hendikep“ usled kog dete neće nedozvoljene dodire i reči razumeti kao seksualno uznemiravanje. pretnja od strane bliske osobe. Čak i kada se pređe na zloupotebu u vidu nepristojnih dodira i pokazivanja polnog organa detetu. kao svoju krivicu i dokaz svog saučestvovanja. postavlja se pitanje zašto se ta neravnopravna raspodela moći ne zaustavlja na surovosti prema ženama. navešću 4 Mršević Z. ali smatram da bismo jednako uvideli detetovu bespomoćnost i zavisnost od drugih. za neshvatljive postupke odraslog okriviti sebe. spomenula sam i pretnje kojima incestnici kupuju sebi sigurnost. ne može nas čuditi što deca nisu u stanju da izbegnu ovaj vid seksualne zloupotrebe. najverovatnije. Priznajem da incestuozne odrasle privlači upravo dečja bespomoćnost i nezaštićenost. Incest između mita i stvarnosti. I sama Zorica Mršević na više mesta navodi besmislenost optuživanja deteta za dobrovoljno učešće u incestu ili čak optuživanje deteta za iniciranje incestuoznih odnosa. Dete ne ume da izrazi šta i gde mu je urađeno.4 Međutim. gubitak sigurnosti. dečje genitalije su izuzetno osetljive za nadražaje zbog čega su detetu seksualni kontakti u izvesnom smislu prijatni. Jedan od razloga jeste ono što sam u prethodnom pasusu spomenula – nedostatak reči kojima bi se opisala seksualna zloupotreba. kaje se što nije progovorilo pre i oseća da je samim tim postalo saučesnik. strašna je sama po sebi jer predstavlja osnovanu egzistencijalnu pretnju – mnoge od tih pretnji fokusiraju se na razaranje porodice. nesposobna da sama odlučuju o svom životu. ne govore o tome. Naime. jer je potrebna određena zrelost da bismo shvatili šta se dešava u incestuoznom odnosu i iz kojih pobuda. Ova činjenica čini dete lakšom metom. Kao još jedan od razloga. Dete postaje svesno toga i doživljava užitak kao nešto prljavo i sramno. društvo koje decu posmatra kao bespomoćna bića. kao što se u slučajevima incestuiranih invalitkinji incestnici pravdaju time da žrtva ima „mentalni hendikep“ usled kog neće ni shvatiti šta joj se dešava. objekat nedozvoljene žudnje. kojima često čak ni ime ne zna. tereti im istovremeno na leđa dobrovoljne seksualne aktivnosti i skida sa dece etiketu aseksualnosti. naročito oca. Ono što mnoge odrasle buni jeste zašto deca. sladak samim tim što je nedozvoljen. Posebno malu decu je lako zaplašiti. gubitak ljubavi..

želja i potreba.5 Slika 1. Odraslima je. moramo prvo priznati da ona postoji i da je moguće da se odigrava upravo u našem bliskom okruženju. kao sramota. incestnik ne dopušta detetu da izgradi granice svog sigurnog prostora. 19. jer je to jedini način da prozremo sve maske incesta.2 Posledice incesta Incest je izuzetno snažna trauma koja utiče na razvoj deteta i na njegovu kasniju sposobnost uspostavljanja odnosa sa drugim ljudima. itd. Deca se često susreću sa nevericom i nipodaštavanjem kada izjave nešto što odraslima zvuči čudno ili nepristojno. svoj prostor. Međutim. Nasilnim putem. Zato žrtva stiče nejasan osećaj same sebe kao neodvojive od incestnika. ne moraju se naći kod svakog deteta koje prolazi kroz seksualno zlostavljanje. čak i ona koja su nadarena za crtanje. Detetov self-koncept remeti se. ućutkuju svoje dete i čak ga optužuju da laže. Zato Zorica Mršević ističe da ukoliko želimo da prepoznamo seksualnu zloupotrebu. pre nego što je dete imalo priliku da ga izgradi.. u slučaju incesta. zato ukoliko želimo da pomognemo žrtvi. Naime. Dete koje trpi seksualno zlostavljanje možemo prepoznati na osnovu različitih fizičkih simptoma. pa pokušavaju da zažmure pred dokazima.. svoju spremnost da drugima izađe u susret. naravno. op. inkontinencija. 5 . kao ni granice do kojih se dete oseća lagodno razgovarajući o sopstvenim osećanjima. Interesantan je podatak da seksualno zlostavljana deca. Prepoznavanje seksualne zloupotebe od strane odraslih ključni je korak u rešavanju problema. zatim na osnovu psihičkih tegoba kao što su depresija. njegovih planova. često ne umeju da nacrtaju sebe već crtaju samo obrise ili žvrljotine. od modrica ili bolova u stomaku pa do polnih bolesti. granice svesti o svojim potrebama i potrebama drugih. pa se da pretpostaviti da će tako reagovati i na detetove pokušaje objašnjenja zloupotrebe. moramo umeti da je prepoznamo. str. verovanja i vrednosti. lakše da odbace nego da prihvate pomisao da je njihovo dete bilo zlostavljano. Incestno iskustvo razoriće detetovu sliku o sebi. Moja tajna kao strah. Odgovor incestuirane petogodišnjakinje na zadatak da nacrta sebe 5 Bogavac Lj. samopouzdanje. prilažem prvi crtež iz faze lečenja devojčice koja je seksualno zlostavljana od strane dede sa očeve strane kada je imala pet godina. Već sam izložila neke razloge iz kojih ne možemo očekivati da će nam se same žrtve javiti. a opet.cit.detetovu svest o neverici odraslih. poremećaji u ishrani. problem je što se ovi psihički simptomi mogu naći kod svakog deteta koje prolazi kroz neku krizu. Kao primer. incestnik probija ove još nestabilne granice i time dovodi dete do zaključka da nije sposobno da samo definiše svoje potrebe i želje. pokušaji suicida. kao bol. 3.

ljubavne i prijateljske. Male devojčice. dete koje je zlostavljano prolazi kroz konstantnu konfuziju celokupnim incestnim zbivanjem i ulogom incestnika kao i vlastitom ulogom u njemu. zapravo. koje niko ne želi da čuje. neko ko ne može da se odbrani. 37 6 . bez obzira na to da li je incestnik član porodice ili ne. da li je saučesnik. ugroženi su svi međusobni odnosi. Dete ne može da proceni da li je ono nečim izazvalo incest ili ne. Osim toga..6 Slika 2. pretpostavljam zbog koncentracije dodira incestnika na tim određenim mestima ili zbog njegovih komentara koji se odnose na te delove. Vrednosti koje su ugrožene incestnim zbivanjima jesu. butina i zadnjice. od odnosa deteta 6 Ibid. što je donekle prikazano u prethodnim pasusima. Žrtva se konstantno oseća kao neko ko je potčinjen. Seksualno zlostavljano dete najčešće mrzi svoje telo. te ga dete tretira kao nešto prljavo i nepristojno. Odgovor incestuirane osmogidšnjakinje na zadatak da nacrta sebe Možda zbog toga žene koje su bile seksualno zlostavljane u detinjstvu ispoljavaju sklonost ka nošenju vrećaste odeće i ka poremećajima u ishrani – ne bi li svoje telo načinile što sličnijim muškom i time negirale ženstvene obline koje se doživljavaju kao prljave i sramne i uzrok svega lošeg što se u detinjstvu odigralo.Iz te nemogućnosti uspostavljanja kontrole nad sopstvenim telom i životom javlja se i nedostatak samopouzdanja. koji joj je stalno upućivao pohvalne komentare na račun grudi. uništavajući na prvom mestu veru u ljude jer je dete iznevereno od strane osobe od koje bi se to najmanje očekivalo. str. ako nekom kaže. kod kojih se još uvek nisu razvile obline. Taj skup teških. kao biće bez prava glasa. pa do uloge oca i majke kao zaštitnika i vaspitača. od uloge deteta kao bespomoćnog i nevinog bića. po dete razarajućih pitanja dovodi do sve većeg povlačenja u sebe i sve izraženije detetove netrpeljivosti prema sebi samom. Jedan od primera je crtež osmogodišnje devojčice. da li ga svojim ćutanjem podržava. a odmah potom i veru u samog sebe... obuhvata celu porodicu i na sve članove vrši razarajuće dejstvo. bazične ljudske vrednosti: porodične. Kako ovaj vid zloupotrebe. seksualno zlsotavljane od strane očuha. a koje su pretrpele seksualno zlostavljanje često sebe crtaju sa izraženim ženskim atributima. Razumljivo je i da incestno iksustvo ruši detetova verovanja. često i kao uzrok zbog kog se incest i odigrao. doživljavajući ga kao saučesnika u incestu jer je telo „uživalo“. naročito prema sopstvenom telu. ugrožene su sve uloge u porodici. da li će biti kažnjeno od strane incestnika ako se usprotivi.

Međutim. smisao za humor. u nekim izolovanim ili blažim oblicima. što će se sve negativno odraziti u sekundarnoj porodici koju dete bude zasnovalo. računajući i seksualne. dok druge beže u suprotnost i izbegavaju bilo kakav vid prisnih kontakta. o roditeljskoj ulozi. Tada dete stiče pogrešnu predstavu o pravilnom vaspitanju. osećaj krivice. strah i anksioznost. utučenost. Osoba koja je u detinjstvu prošla incest često ima predrasudu da se ljubav svodi isključivo na seksualni odnos i da će se nužno završiti napuštanjem.. verovatnije je da je trauma ostavila ozbiljne posledice i da će u budućnosti razlog tih posledica ostati bolje skriven.prema roditeljima i roditelja prema detetu. 7 . pa tako i sa gubitkom detinjstva i nevinosti. trauma je veća zbog već spominjane pogubnosti „silovanja“ ljubavi i poverenja. sa tendencijom proširenja i iako su neke od navedenih stavki međusobno kontradiktorne i dobar deo navedenog može se. op. Drugi faktor bio bi uzrast žrtve u trenutku zloupotebe – što je osoba bila mlađa. Faze post-incestnog sindroma su (sledećim redom) : neverica. zbunjenost. poznavanje tih simptoma može dosta olakšati u utvrđivanju žrtve seksualnog zlostavljanja. kao i neke lične karakteristike same žrtve – njena sposobnost racionalnog sagledavanja problema. napori ka objašnjenju i redefinisanju. pa do odnosa roditelja među sobom. Jedan od faktora je bliskost odnosa između incestnika i žrtve – što je odnos bio prisniji. kao i do sad. Takođe su značajni podaci o vrsti radnji seksualne zloupotrebe koje su vršene. normalnoj roditeljskoj/rodbinskoj ljubavi i normalnom ispoljavanju te ljubavi. sledećeg zlostavljača kom. potreba za ritualom. Prijateljske vrednosti dovode se u pitanje prvenstveno zbog tendencije seksualno zlostavljane osobe da se povuče u sebe i da. Zbog toga mnoge žene koje su bile incestuirane srljaju iz veze u vezu. naći i kod normalnih osoba. trajanju zlostavljanja. tuga. Proces žaljenja predstavlja prolazak kroz više od 10 faza koje su bogate konfliktnim.7 7 Mršević Z. „ostaje u svojoj ljušturi“ i ne iskazuje poverenje ni prema kome. povređivanjem ili nekim sličnim negativnim ishodom. Incest između mita i stvarnosti. Žrtve incesta moraju da se suoče sa traumom koja je neminovno ostavila nekog traga na njima i da prođu kroz proces žaljenja koji odlikuje svako veliko suočavanje sa gubitkom. Prijateljstva sa suprotnim polom naročito su osetljiva kategorija jer incestuirane osobe ili teže da izbegnu svaki kontakt sa suprotnim polom. broju učinioca. ne zadržavajući se ni u jednoj.3 Proces žaljenja Jednom kada je žrtve utvrđena i kada postane svesna da je u detinjstvu preživela incest. o traženju podrške i izvorima utehe kojima je dete pribegavalo. njeni problemi nisu okončani već naprotiv – tek počinju. a na mahove kao da se vratio na početak.. Lista posledica incesta je prilično dugačka. čak i kada stupa u odnose sa drugima. ili sa gubitkom iluzije da su imale detinjstvo i nevinost. razumevanje i rasterećenje od krivice. zbunjujućim emocijama i sam po sebi je konfuzan za osobu koja kroz njega prolazi kao i za njeno okruženje jer na mahove deluje kao da je priveden kraju. ne zavisi samo od čina incesta već i od drugih okolnosti.cit. Jedan od pokazatelja istinitosti ove tvrdnje jeste i činjenica da je veliki deo incestnika i sam bio incestuiran u detinjstvu. oslobođenje od tuge. porodične vrednosti su najugroženije ukoliko je incestnik član porodice. str. ili pak svakog pripadnika suprotnog pola doživljavaju kao budućeg seksualnog partnera. one neće moći da kažu Ne. 3. 104. optimizam. očajanje. Pa ipak. ljutnja. Težina prolaska kroz taj proces kao i nerazumevanje sredine dodatno otežavaju razrešavanje post-incestnog sindroma i teraju žrtvu da ostane zaglavljena u traumi koju je još kao dete preživela. Ljubavne vrednosti su ugrožene usled navedenog sticanja pogrešne predstave o ljubavi i ispoljavanju te ljubavi. koliko jake i negativne posledice će iskustvo proživljenog incesta ostaviti na osobu.

dobronamernog i nedužnog. Verovatno bi nam lakše bilo da verujemo da su incestnici zveri koje nemaju ništa slično sa nama. U najkraćim crtama. incestnici kreiraju priče kojima će se opravdati.“ Ova rečenica Riča Snoudouna8 predstavlja upravo činjenice sa kojima ne želimo da se suočimo.čovek ili zver? Svako ko se barem jednom ozbiljno zamislio nad temom seksualne zloupotrebe dece sigurno je zapitao sebe kakav čovek je potrebno biti da bi mogao na takav način da naneseš detetu bol i poniženje. isticanje agresivnosti i nedostatka emocija kao karakteristika muške prirode. temu preterane moći koju društvo daje muškarcu. na određenom nivou svesti. Beograd. itd. iskompleksirani perverznjak“. To su muškarci previše slični bilo kom drugom muškarcu. grubost. očinska osećanja. prihvatajući i sve negativno što ona nosi – bezobzirnost. 9 Ibid. mušku. a dobar deo njih još uvek „plovi na tom talasu“. Working with incest offenders: Excuses. „Počinioci incesta su muškarci koji jednostavno imaju moć da uzmu ono što žele i – to uzimaju. kada ga društvo jednom označi kao primernog čoveka.9 „Lolita“ je tipična strategija svaljivanja krivice na dete. U tom slučaju. očigledno postoji nešto u „prosečnom muškarcu“ što dovodi do incesta i što bi trebalo razmotriti. niti da se zanemare osećanja prema detetu. društvo će tolerisati i sve njegove mane. Excuses. više nego prethodne dve. optužuje je što je zapostavila svoje bračne obaveze i. Prvi odgovori koji su se meni javili bili su „Psihopata. Incestnici i prećutni saveznici 4. a i sebe same. jeste da se pronađe model ljubavi i osećajnosti koji će u sebi sačuvati svu dominantnost. optuživanje devojčice da je ona inicirala seksualni odnos i da se ponašala zavodnički. akcentovanje snažnih seksualnih nagona kao bitne odrednice muškog pola. svakodnevnu. verovatno toga svesni. Druga činjenica odnosi se na ličnost samih incestnika – potpuno prosečnu. iskustvo ljudi koji su radili sa incestnicima pokazuje drugačije. Ta hibridna tvorevina ispoljava se kao „izopačena ljubav“ i „poremećena osećajnost“ – kao incest. da se ne žrtvuje ni idealna slika o sebi kao muškarcu. ali ukoliko ne prihvatimo dokaze običnosti i ljudskosti incestnika. pronalaziće za njega olakšice i druge šanse čak i tamo gde ne bi smelo da ih bude. 1994. u krajnjem slučaju. bezosećajnost. previše indoktrinirali u ovakva učenja i umesto realne slike o sebi prihvatili predstavu o „alfa mužjaku“. Pretpostaviću da do unutrašnjeg konflikta dolazi kada se slika „ledene muškarčine“ sudari sa bespomoćnim. monstrum. najjednostavniji način razrešenja konflikta. Upravo ta običnost i prosečnost pomažu incestniku da izbegne kaznu za svoja nedela. Neki su se. Excuses. Naime. bezobzirnost i grubost „alfa mužjaka“. U slučajevima seksualne zloupotrebe deteta u kojoj su počinilac i žrtva u srodstvu. „Zla veštica“ i „Deda Mraz“.. što nije zaustavila zlostavljanje. 8 . ali način na koji izražava svoju ljubav prešao je granice društveno i moralno prihvatljivog. očigledno. „Zla veštica“ je obmana koja suprugu predstavlja kao krivca za incest. svodi se na laž da je ceo incest zapravo bio pokušaj da se detetu pomogne na 8 Snowdon R. Pošto su. Međutim. ima za cilj da samog incestnika predstavi kao pitomog. incestnik najčešće zaista voli svoje dete i brine o njemu. nevinim detetom. tražićemo krivce na pogrešnoj strani i nećemo moći da prihvatimo incest kao svakodnevnu pojavu sa kojom se svakodnevno treba i boriti.1 Incestnik . pomoću kojih će zavarati društvo. pa i zločine koje on počini. „Deda Mraz“ je priča koja. Te priče se mogu svrstati u tri tipa: „Lolita“. koje pobuđuje ljubav i topla.4. Većina prosečnih muškaraca otisnula se u život na osnovama takvih učenja. Te faktore možemo pronaći upravo u društvenom tretmanu muškarca od samog njegovog rođenja: doživljaj rođenja muškog deteta kao nagrade za roditelje. Prevod Autonomnog ženskog centra. Međutim. Prva činjenica odnosi se na temu koja je u ovom radu već dotaknuta.

baveći se akterima priče o incestu. ona mora da se opredeli na čiju će stranu stati – muža ili deteta. Zato bi bilo dobro da društvo promeni stav prema majkama žrtvi seksualne zloupotebe i da pruži i njima pomoć i podršku jer i one. baš kao i ćerka. U svakom slučaju. Sve navedeno odražava se u ranije spomenutoj priči o Zloj veštici koja predstavlja svojevrsnu obmanu za skretanje pažnje sa pravog krivca. Kada majka otkrije incest.. Mnoge majke odluče da ostanu u poricanju. optuživale ga ili skrivale incest. takođe. izneverenosti i bespomoćnosti. kurva i slično. snabdevene raznim fotografijama i video materijalima. Majku često optužuje i sama žrtva. kao nekoga ko je morao da zna šta se dešava i ko je morao da zaštiti svoje dete. zablude o Zloj veštici i Loliti i koji otvoreno priznaju. postoje slučajevi u kojima se dete požali majci. pa opet ne čini ništa kako bi zlostavljanje zaustavila. Često majke biraju da podrže muža zbog finansijske sigurnosti. ins-dream. Pri tom sam nastojala da kroz sam rad iznosim neke svoje zaključke. tolikih nemih i neotkrivenih. najčešće se za za krivca proglasi majka. iz uverenja da se nekako na njoj moralo primetiti da je zlostavljana. emocionalne sigurnosti. koje se pod pompeznim parolama bori protiv seksualne zlupotebe deteta. smatrajući da ću tako uhvatiti suštinu. probala sam da se približim temi što sam više mogla. kao i temema na kojima se članovi podstiču da iskažu sopstvene incestuozne seksualne fantazije (Primeri nekih od tih foruma su: actualincest. ukoliko se incest obelodani. Međutim.bilo koji način. Moguće je da je i majka. poricanje incesta je tipična reakcija svih majki žrtava u prvom trenutku kada saznaju za incest. uništenih života. bilo da su zaštitile svoje dete. jer je uloga majke u prevazilaženju traume često ključna. Tako se rešavaju frustracija optužujući svoju kćer da je ona ta koja ruši dom. 4. bilo da se oslobodi ili da se „u sigurnoj atmosferi“ nauči ljubavnim i seksualnim odnosima kako bi bilo spremno za život.2 Majka – saveznica ili žrtva? Kada se incest obelodani. kao ključna se provlači lažna i licemerna nesvest društva. shvatila sam koliko je zaštita dece od seksualne zloupotrebe ključna 9 . Razumljivo je da se majka ne može smatrati saveznicom ukoliko nije bila svesna postojanja zlostavljanja u svojoj kući. žrtva u sopstvenoj kući. ZAKLJUČAK Teško je zaključiti temu koja čestito nije ni započeta. svesne da će. dok je na internetu banalno lako pronaći forume posvećene strasnim obožavaocima incesta. Međutim. tako da odbija da vidi i čuje dokaze o incestu nad detetom kako bi sprečila „otvaranje Pandorine kutije“ i buđenje sopstvene traume.). ali njena spremnost ne može se porediti sa njenom nesposobnošću da ikakvo suprotstavljanje efikasno sprovede u delo. ili čak majka vidi dokaze incesta. Ovakva odluka može biti jako štetna po samu žrtvu incesta. Ukoliko nije sposobna da se suprotstavi mužu nasilniku i da odbrani sebe. Neke se okreću protiv kćeri ne toliko iz privrženosti mužu koliko iz pokušaja da speru osećaj krivice. ili zbog iluzije da će time spasiti porodicu od razaranja. Postoji više mogućih razloga za to. bila žrtva incesta i da se još uvek bori sa nemogućnošću da to sebi prizna. da je lažljivica. da prolazi kroz pakao i da joj je potrebna pomoć. a majka to nije uspela da primeti i da joj pomogne. treba napomenuti da postoje i oni muškarci koji u potpunosti odbacuju masku Deda Mraza. Ne može se ovako ograničenim brojem stranica uhvatiti realan odraz tolikih vekova ignorisanja incesta. Kroz sve obrađene teme. Nakon što sam se bliže upoznala sa temom incesta. možda će biti spremna da se suprotstavi zbog deteta. exxxtreme. one biti optužene. jer je doživljava kao „stub porodice“. slaganja i neslaganja o navedenim temama.. Pa ipak. svu strahotu dela koje su počinili. čak sa prenaglašenom arogancijom i bezobzirnošću. prolaze kroz određenu vrstu traume. Ne samo da je društvo optužuje. Moguće je da je majka.

ili kao vannastavno predavanje). toliko se naglo ista reakcija i slegne. Pretpostavljam da su takve teme samo još jedna podgrupa kategorije „Svako čudo za tri dana dosta” i koliko naglo izazovu burnu reakciju. Neobična je i nezainteresovanost ljudi. ali ne postoji interesovanje za njih. upoznati se sa specifičnostima detinjstva i sa mogućnostima da deci pomognemo. a koliko joj se malo pažnje pridaje. Ideja kojom sam se vodila pišući prethodna tri pasusa jeste ona koja se kroz ovaj rad konstantno provlačila. Dalje će tema i informacije sami obavljati posao. ukucati „incest” na internet pretraživač ili namenski tražiti u biblioteci knjigu sa rečju „incest” u naslovu. kad se bolje razmisli. ne samo braneći ih već i podstičući ih na njihovom putu. privlačne programe. ćutanja i pravdanja. ali takvi programi moraju postati masovniji. jer nas je društvo toliko uljuljkalo u svoje laži. ukazujući na opasnosti ignorisanja. Možda time ne bismo učinili primetnu promenu. Trebalo bi osmisliti interesantne. smatram da bi detaljno informisanje ljudi. koliko god nam on bljeskao pred očima. Malo je onih koji će. Završiću ovde pokušaj skraćenog izlaganja mojih razmišljanja o prevenciji seksualne zloupotebe dece. Da bi se shvatila težina incesta. Istina je da postoje programi koji su namenjeni upravo informisanju o datoj temi. a pri tom podstaći učenike da iskazuju svoje mišljenje i kroz razne specijalno osmišljene zadatke navesti ih da iskažu sve svoje predrasude i da uvide koliko su grešili i u čemu. mnogo prijatnija dužnost. ali barem nekoliko dečjih života biće spašeno što je. o incestu i njegovom stvarnom značenju i statistici. Informacije postoje. barem kod nekih javiće se potreba da ih u svom životu kontrolišu (ili potraže profesionalnu pomoć) mačak. mora se popraviti i stabilizovati slika deteta u društvu. realnu pretnju.hehe). ali i oznake “zversko” i “neprirodno”. uprkos sve češćim slučajevima incesta koji isplivavaju u javnost. a samim tim ni pravu težinu. a možda čak i umanjilo broj onih sa incestuoznim porivima. bez obaveze ili potajnih mračnih fantazija. Sa incesta se mora skinuti oznaka „tabu”. u protivnom društvo neće osetiti njegovu svakodnevnu. ali onako kako jeste i kako činjenice pokazuju. mladih prvenstveno. kako bi se naveli mladi da dođu i čuju o čemu je reč. informisati ljude o značaju deteta za budućnost sveta. a ne na način koji će časopisima doneti ekskluzivnost i novinarima priliku da napišu horor priču. 10 . na sreću. Ta ideja je da se o incestu mora što više govoriti. na temu incesta (u okviru nastave sociologije. Smatram da bi u svakoj srednjoj školi. Na takvim radionicama trebalo bi preći teme kojih sam se i ja dotakla u ovom radu. Takođe je jako važna i. Polazeći od same sebe kao primera. priče o incestnicima.tema za budućnost svih nas. da ne vidimo ozbiljnost niti učestalost incesta. obogatilo redove boraca za zaštitu fundamentalnih prava deteta. uključiti u njih potresne priče žrtvi incesta. jer ukoliko rasvetlimo uzroke koji počivaju iza incesta i ukoliko ih ljudi postanu svesni. u svakom odeljenju. Problem i jeste u privlačenju ljudi. velika nagrada. ili još bolje radionica. moralo biti održano barem jedno predavanje.