UVOD

Incest je pojava o kojoj retko govorimo, delom zbog toga što je tretirana kao izopačenost i neprijatna tema, a delom i zbog činjenice da smatramo da je izuzetno retka u civilizovanom društvu. Povremena spominjanja incesta od strane medija i naučnika prvenstveno su fokusirana na retke i šokantne slučajeve zlostavljanja koji isplivaju u javnost, pa se tada tretiraju kao „ekskluzivna vest“, etiketirana ne kao tamna strana ljudskog društva već kao nehumana pojava koja društvu ni ne pripada. Usled toga, jača utisak da incest nije deo svakodnevnice i da samim tim ni ne zavređuje dugotrajno i iscrpno razmatranje. Težinu teme dodatno obezvređuje činjenica da pod pojmom incest najčešće govorimo o rodoskrvnuću kao seksualnom odnosu između bliskih srodnika. Time se uglavnom misli na odnos, sa ravnopravno podeljenom odgovornošću, između brata i sestre, oca i ćerke, majke i sina, ali iz nekog razloga pod tim prećutno podrazumevamo odnos između odraslih i zrelih ličnosti. Iz takvih zaključaka sledi i da je incest dobrovoljna, svesna, obostrana odluka onih koji u njemu učestvuju i koji imaju mogućnost izbora. Ovako predstavljen, incest i ne bi bio toliko strašan ukoliko zanemarimo mogućnost rađanja nezdravog potomstva ili rušenje porodične strukture i remećenje uloga u porodici. Međutim, istinski strašna, potresna i opasna strana incesta ovakvim definisanjem ostaje zanemarena. Upravo tom stranom priče o incestu ću se ovde baviti.

1. Definicija incesta
U ovom radu vodiću se definicijom Zorice Mršević, zasnovanom na ukazima samih žrtvi incesta, po kojoj se incestom označava svaki vid seksualne zloupotrebe deteta od strane osoba od poverenja. Tradicionalna definicija incesta ovim je proširena van kruga bliskih srodnika, jer ono što je zapravo strašno i pogubno po samo dete u slučaju seksualne zloupotrebe nije toliko nasilje nad telom i svest o mogućnosti rađanja nezdravog potomstva, koju, naravno, dete ni nema. Trajne emotivne posledice i najveći bol ostavlja „silovanje“ poverenja i ljubavi koje je dete gajilo prema određenoj osobi, bila ta osoba krvni srodnik ili ne, a koji su prokockani onog trena kada ta osoba postane neko ko nanosi patnju i bol. Ova definicija orijentisana je isključivo na decu kao žrtve, jer su deca ta koja su najugroženija, nemoćna da se odbrane jer njihova egzistencija zavisi od incestnika, nemoćna da ikome kažu jer se njihov glas u društvu niti čuje niti mu se veruje, a pri tom često ni nemaju dovoljno znanja, seksualnog ni verbalnog, da obrazlože situaciju u kojoj se nalaze. Iz navedenog se može uvideti i da su deca, za razliku od odraslih osoba izloženih seksualnom zlostavljanju, čak i bez upotrebe sile od strane incestnika primorana da istinu potiskuju, gutaju i da i dalje nemo trpe zlostavljanje. Kada uzmemo u obzir i činjenicu da je dete biće koje tek treba da se formira kao ličnost i da tokom procesa odrastanja treba da bude zaštićeno i bezbrižno, jasno je da incest ostavlja neizbrisive negativne posledice na ceo kasniji razvoj ličnosti, a samim tim i na život osobe koja ga je u detinjstvu trpela. Takođe, ova definicija uzima u obzir svaki vid seksualnog zlostavljanja, ne samo penetraciju, jer za dete i milovanje po grudima može biti jednako traumatično kao i seksualni čin, ukoliko ga je počinila osoba kojoj se verovalo, a koja je trebalo da bude zaštitnik i pouzdan oslonac.

1

Izvela bih iz ovoga zaključak da su primitivne kulture otišle korak dalje od mnogih savremenih normi time što se. Titulu „glavnog krivca“ tada preuzima majka. U konkretnom slučaju incesta. 7. kao sramota. da zaštiti svoje dete i. kao neko ko je morao da zna šta se dešava. 2 . Po statističkim podacima Incest trauma centra iz Beograda.. možda. očigledno je da su žene te koje se češće i lakše doživljavaju kao objekat koji treba posedovati. već da se štite i od mogućnosti seksualne zloupotrebe od strane bilo koga. nisu vodile isključivo strahom od rađanja nezdravog potomstva. odnosno. i to „s pravom“. Incest trauma centar. od 4 deteta koja su seksualno zlostavljana. osećati se da dete posedujemo. Međutim. na kraju krajeva. Pošto je većina žrtvi ženskog pola. str. stričevima koji nisu mogli da se odbrane od bludne „Evine naslednice“.1 Dominacija muškaraca Iako nisam imala priliku da se dublje bavim psihološkim motivima incestnika. potrebno je osećati se moćnije od deteta. 1 Bogavac Lj. kada dete obelodani da je zlostavljano od strane nekog bliskog muškog lica. čak i da možemo inferiornost žena da pripišemo svim kulturama i svim epohama. mlađi kao dužni da se potčinjavaju starijima. Žene se i dalje doživljavaju kao bića podređena muškarcima. možemo izvesti zaključak da su pre muškarci ti koji sebi daju za pravo da tretiraju dete kao sopstveno vlasništvo. Mada nam ovo može delovati kao zastarelo shvatanje odnosa među polovima. Beograd.. dece u domovima bez roditeljskog staranja i Romske dece.1 Podaci iz drugih država verovatno bi nam dali približnu sliku sa istom porukom. kao i jasna i stroga zabrana vršenja seksualnih odnosa sa bilo kojom osobom koja taj ritual još uvek nije prošla. vršenje seksualne zloupotrebe dece ipak je nešto što odlikuje patrijarhalnu kulturu. dete primorava na ćutanje kako bi se očuvao ugled porodice(ovde staviti. ukoliko se udubimo u razmatranje savremenog društva uvidećemo da patrijarhalna shvatanja i dalje čine osnov organizovanja porodice. Ovi podaci nam jasno ukazuju da rodna podeljenost igra bitnu ulogu u razumevanju incesta.. Postojanje i skrivanje incesta 2. kao bol. Kako je većina incestnika muškog roda. odrastao muškarac je taj koji izbija u prvi plan. Pa čak i u onim slučajevima u kojima je dete pošteđeno bezdušne optužbe od strane socijalne sredine. Tako dolazimo do onih teorija o „ćerkama zavodnicama“ i nesrećnim očevima. kome se sve klanja i oko kog se svet vrti. pa i društva i da odnos među polovima nije toliko drugačiji koliko je. Moja tajna kao strah. pretpostaviću da je za vršenje seksualne zloupotrebe deteta potreban osećaj dominacije nad njim.koji je zapravo lažan) i . jasnije ćemo uvideti tu „društvenu zaštitu muškaraca“ ukoliko obratimo pažnju na činjenice da se. žrtva je ta na koju se svaljuje krivica. 3 su devojčice i 1 dečak.2 Dominacija većine Problem uticaja neravnopravne društvene podele moći na incest vidimo i iz primera onih grupa dece koje su najosetljivije – dece sa hendikepom. retko kad je otac-incestnik taj koji biva optužen. dedama. istina o njemu bolje čuvana. neko ko nije smeo da se uda za takvog napasnika i zlotvora. dok su od 5 incestnika 4 muškarca i 1 žena. Iz ovog primera vidimo ne samo da su deca u ovim kulturama zaštićena od mogućnosti seksualne zloupotrebe od strane srodnika. Ovo se vidi iz činjenice da u mnogim društvima koja se smatraju „primitivnim“ postoji ritual inicijacije koji jasno razdvaja doba detinjstva od ulaska u odraslo doba. U celoj toj slici.2. 2. 2006. Taj osećaj opravdane nadmoći incestniku dodeljuje upravo društvo. već mnogo svetijim motivom – odbranom detinjstva. pri zabrani seksualne zloupotrebe dece. a ukoliko slučaj dospe do javnosti.

tako i u „beloj“ kulturi. smanjena je spremnost društvene sredine da ga sasluša i da mu poveruje.3 Na osnovu ovog podatka i prethodno iznetih činjenica o neravnopravnoj raspodeli društvene moći. Onaj o devetogodišnjoj Romkinji koja sebe smatra neprivlačnom jer njen otac još uvek nije seksualno opštio sa njom. Stekla sam utisak da nam je lakše da poverujemo u zlostavljanje Romske dece nego u slučajeve zlostavljanja „belog“ deteta. kako u njihovoj. odnosno četiri puta češće pod rizikom od zlostavljanja u institucijama. kada je dete obeleženo kao problematično. čak incest nailazi na neku vrstu prećutnog odobravanja. društvo joj neće verovati jer je i društvo tretira kao mentalno zaostalu. Nisam sigurna da li to treba posmatrati kao dokaz da je incest sastavni deo Romske kulture ili kao dokaz da su Romi zapostavljeni od strane društva i da zato. Savremeno društvo kao „muško društvo“. čime se njihovim starateljima u domu i hraniteljima kojima se ta deca dodeljuju ostavlja previše prostora za zloupotrebu. pretpostaviću da se deca bez roditelja nalaze na margini društvene brige. Iz navedenih objašnjenja možemo zaključiti da društvo prikriva incest jer time štiti samo sebe. što ponovo većim delom možemo pripisati društvu na savest. osim informacije da od ukupnog broja slučajeva prijavljenih Incest trauma centru u Beogradu u periodu od 2004..2 U literaturi koju sam koristila nisam uspela da pronađem veći broj podataka koji bi se odnosili na domove za nezbrinutu decu. što incestnika navodi da pomisli da žrtva neće ni shvatiti šta joj se dešava. dok su invalidne devojke i žene. jer osobe sa hendikepom posmatra kao „društvene parazite“ i time zlonamernim starateljima daje pravo da hendikepiranim osobama naplate što moraju da se staraju o njima. Ibid. Osim toga. ali ne tako što radi na otklanjanju uzroka tih optužbi. Pretpostavljam da određen deo njih zaista iskazuje sklonost ka delinkventnim ponašanjima. ali je kod dece-invalida ta zavisnost još izraženija. jer je toj deci pomoć neophodna i u onim svakodnevnim radnjama koje zdrava deca izvršavaju sa lakoćom. naišla bi na još gori doček nego u slučaju običnog deteta. Pa ipak. 3 . muški invalidi skoro uopšte nisu poznati kao žrtve seksualne zloupotrebe. Naime. u odnosu na fizički zdrave osobe. do 2006. Kao i u slučaju inferiornosti žena. za inferiornost invalida društvo je krivo. ignoriše i ućutkuje. usled nemoći da se brinu sama o sebi. samo je jedan u nizu. Nije retkost ni da se fizički invalidi neosnovano doživljavaju i kao mentalno hendikepirani. a i ako shvati. zbog čega čak i da deca iz domova obelodane zlostavljanja koja su prošla. Osim toga. iz svakodnevnih primera možemo da uvidimo nedostatak svesti da je Romima potrebna naša pomoć i zaštita. Bitno je spomenuti i da u podacima o zlostavljanju invalida nalazimo dokaz uticaja neravnopravne podele moći među polovima. ali ni tada ne pružamo pomoć već slučaj pripisujemo Romskoj tradiciji i time bezobzirno „peremo ruke“ od svake odgovornosti.Sva deca su zavisna od odraslih. već tako što uporno negira. temelj vlastitog uređenja na kom počiva već vekovima i na kom planira da ostane. u Romskim porodicama skoro da ne dolazi do ućutkivanja i skrivanja zločina. govore otvoreno o onome što postoji. godine 11% čine slučajevi zlostavljanja u spomenutim institucijama. 8. „društvo belih“ odbacuje sve optužbe koje bi mogle da ga uzdrmaju. zbog svog hendikepa deca-invalidi su često izolovana od društva što samo pojačava veru incestnika da će njegov zločin ostati tajna. str. „društvo fizički zdravih“. Pri traženju osnove za ovu optužbu ne moram da idem dalje od morbidnih viceva. ne plašeći se javnog mnjenja i društvenih sankcija. dva puta češće pod rizikom od seksualnog zlostavljanja. Po pitanju Romske populacije. 2 3 Ibid. Međutim. deca koja izađu iz ovih domova često se tretiraju kao problematična.

naročito oca. možda je i dečja aseksualnost zapravo doživljena kao „hendikep“ usled kog dete neće nedozvoljene dodire i reči razumeti kao seksualno uznemiravanje. gubitak sigurnosti. Koliko god da se slažem da je to protivno logici. postavlja se pitanje zašto se ta neravnopravna raspodela moći ne zaustavlja na surovosti prema ženama. Ova činjenica čini dete lakšom metom. Ostaviću po strani dilemu da li je dete seksualno ili aseksualno biće i pozabaviću se činjenicom da dete nema nikakva znanja o seksu i polnim organima.1 Dete kao meta Pošto smo istakli podelu moći na osnovu pola kao jedan od osnovnih društvenih uzroka incesta. objekat nedozvoljene žudnje. za neshvatljive postupke odraslog okriviti sebe. dete i dalje neće moći da prepozna neadekvatno seksualno ponašanje. Jedan od razloga jeste ono što sam u prethodnom pasusu spomenula – nedostatak reči kojima bi se opisala seksualna zloupotreba. Kada se uzmu u obzir naučenost deteta da sluša starije. Žrtve i posledice incesta 3. Razlog zlostavljanja nije mu jasan. Zato će. Priznajem da incestuozne odrasle privlači upravo dečja bespomoćnost i nezaštićenost. I sama Zorica Mršević na više mesta navodi besmislenost optuživanja deteta za dobrovoljno učešće u incestu ili čak optuživanje deteta za iniciranje incestuoznih odnosa. društvo koje decu posmatra kao bespomoćna bića. Naime. str. Dete ne ume da izrazi šta i gde mu je urađeno. 1997. kada su već doživela incest.4 Međutim. nesposobna da sama odlučuju o svom životu. Institut za kriminološka i sociološka istraživanja i Jugoslovenski Centar za prava deteta. pretnje kojima incestnici obavezuju decu na ćutanje. pa u njemu vidi neku svoju krivicu. kao i ljubav i poverenje deteta prema incestniku kao specifičnost incesta. 4 . dečje genitalije su izuzetno osetljive za nadražaje zbog čega su detetu seksualni kontakti u izvesnom smislu prijatni. Ono što mnoge odrasle buni jeste zašto deca. Pored toga. meni se čini da je doživljaj deteta kao aseksualnog pre opravdanje nego uzrok za incest. Čak i kada se pređe na zloupotebu u vidu nepristojnih dodira i pokazivanja polnog organa detetu. jer je potrebna određena zrelost da bismo shvatili šta se dešava u incestuoznom odnosu i iz kojih pobuda. već se odražava na decu koju društvo posmatra kao aseksualna bića? Zorica Mršević ističe veštačku dečju aseksualnost upravo kao podsticaj za vršenje seksualnih delikata nad decom.3. ali smatram da bismo jednako uvideli detetovu bespomoćnost i zavisnost od drugih. od strane društva koje detetovu reč niti čuje niti priznaje pozivajući se na nezrelost deteta. pa oni neće prouzrokovati traume ili pritužbe. ali i za one starije. kao svoju krivicu i dokaz svog saučestvovanja. jer je naučeno da su odrasli uvek u pravu. Dolazimo do momenta u kom je ćutanje deteta prouzrokovano time što dete počinje samo sebe da percipira kao krivca. kaje se što nije progovorilo pre i oseća da je samim tim postalo saučesnik. 36. niti će mu biti jasno iz kog razloga se ono odigrava. Dete postaje svesno toga i doživljava užitak kao nešto prljavo i sramno. tretirali ga kao aseksualno biće ili ne. strašna je sama po sebi jer predstavlja osnovanu egzistencijalnu pretnju – mnoge od tih pretnji fokusiraju se na razaranje porodice. sladak samim tim što je nedozvoljen. Incest između mita i stvarnosti. jer predstavlja decu kao „zabranjeno voće“. najverovatnije. gubitak ljubavi. Beograd. navešću 4 Mršević Z. Posebno malu decu je lako zaplašiti. Dalje. ne može nas čuditi što deca nisu u stanju da izbegnu ovaj vid seksualne zloupotrebe. ne govore o tome. kao što se u slučajevima incestuiranih invalitkinji incestnici pravdaju time da žrtva ima „mentalni hendikep“ usled kog neće ni shvatiti šta joj se dešava.. Kao još jedan od razloga. kojima često čak ni ime ne zna. tereti im istovremeno na leđa dobrovoljne seksualne aktivnosti i skida sa dece etiketu aseksualnosti. spomenula sam i pretnje kojima incestnici kupuju sebi sigurnost. Dete neće moći da iz naizgled bezopasnih milovanja i slatkih reči predvidi incest. pretnja od strane bliske osobe.

svoju spremnost da drugima izađe u susret. incestnik probija ove još nestabilne granice i time dovodi dete do zaključka da nije sposobno da samo definiše svoje potrebe i želje. čak i ona koja su nadarena za crtanje. zatim na osnovu psihičkih tegoba kao što su depresija. 3. kao bol.. Zato Zorica Mršević ističe da ukoliko želimo da prepoznamo seksualnu zloupotrebu. jer je to jedini način da prozremo sve maske incesta. itd. pokušaji suicida. Već sam izložila neke razloge iz kojih ne možemo očekivati da će nam se same žrtve javiti. u slučaju incesta. incestnik ne dopušta detetu da izgradi granice svog sigurnog prostora. Prepoznavanje seksualne zloupotebe od strane odraslih ključni je korak u rešavanju problema. str.5 Slika 1. Deca se često susreću sa nevericom i nipodaštavanjem kada izjave nešto što odraslima zvuči čudno ili nepristojno. prilažem prvi crtež iz faze lečenja devojčice koja je seksualno zlostavljana od strane dede sa očeve strane kada je imala pet godina. često ne umeju da nacrtaju sebe već crtaju samo obrise ili žvrljotine. pre nego što je dete imalo priliku da ga izgradi. lakše da odbace nego da prihvate pomisao da je njihovo dete bilo zlostavljano. verovanja i vrednosti. Kao primer. 5 . želja i potreba. Interesantan je podatak da seksualno zlostavljana deca. Odgovor incestuirane petogodišnjakinje na zadatak da nacrta sebe 5 Bogavac Lj.. zato ukoliko želimo da pomognemo žrtvi. njegovih planova. 19. pa se da pretpostaviti da će tako reagovati i na detetove pokušaje objašnjenja zloupotrebe.detetovu svest o neverici odraslih. ne moraju se naći kod svakog deteta koje prolazi kroz seksualno zlostavljanje. kao ni granice do kojih se dete oseća lagodno razgovarajući o sopstvenim osećanjima. ućutkuju svoje dete i čak ga optužuju da laže. Odraslima je. naravno. od modrica ili bolova u stomaku pa do polnih bolesti. Dete koje trpi seksualno zlostavljanje možemo prepoznati na osnovu različitih fizičkih simptoma. problem je što se ovi psihički simptomi mogu naći kod svakog deteta koje prolazi kroz neku krizu. svoj prostor. pa pokušavaju da zažmure pred dokazima. poremećaji u ishrani. Detetov self-koncept remeti se.cit. samopouzdanje. Incestno iskustvo razoriće detetovu sliku o sebi. Međutim. moramo umeti da je prepoznamo. Moja tajna kao strah. inkontinencija. granice svesti o svojim potrebama i potrebama drugih. Naime. a opet. Zato žrtva stiče nejasan osećaj same sebe kao neodvojive od incestnika.2 Posledice incesta Incest je izuzetno snažna trauma koja utiče na razvoj deteta i na njegovu kasniju sposobnost uspostavljanja odnosa sa drugim ljudima. moramo prvo priznati da ona postoji i da je moguće da se odigrava upravo u našem bliskom okruženju. Nasilnim putem. op. kao sramota.

Seksualno zlostavljano dete najčešće mrzi svoje telo. Jedan od primera je crtež osmogodišnje devojčice. ugroženi su svi međusobni odnosi. od odnosa deteta 6 Ibid. Dete ne može da proceni da li je ono nečim izazvalo incest ili ne. po dete razarajućih pitanja dovodi do sve većeg povlačenja u sebe i sve izraženije detetove netrpeljivosti prema sebi samom. obuhvata celu porodicu i na sve članove vrši razarajuće dejstvo. Razumljivo je i da incestno iksustvo ruši detetova verovanja. da li ga svojim ćutanjem podržava. Osim toga. Taj skup teških. kao biće bez prava glasa. a odmah potom i veru u samog sebe.. bazične ljudske vrednosti: porodične. kod kojih se još uvek nisu razvile obline. ugrožene su sve uloge u porodici. da li će biti kažnjeno od strane incestnika ako se usprotivi. seksualno zlsotavljane od strane očuha. pretpostavljam zbog koncentracije dodira incestnika na tim određenim mestima ili zbog njegovih komentara koji se odnose na te delove. 37 6 . dete koje je zlostavljano prolazi kroz konstantnu konfuziju celokupnim incestnim zbivanjem i ulogom incestnika kao i vlastitom ulogom u njemu. butina i zadnjice. ljubavne i prijateljske. te ga dete tretira kao nešto prljavo i nepristojno. što je donekle prikazano u prethodnim pasusima. koje niko ne želi da čuje. koji joj je stalno upućivao pohvalne komentare na račun grudi.. Vrednosti koje su ugrožene incestnim zbivanjima jesu. naročito prema sopstvenom telu. zapravo. često i kao uzrok zbog kog se incest i odigrao. od uloge deteta kao bespomoćnog i nevinog bića. ako nekom kaže.6 Slika 2. neko ko ne može da se odbrani. str. a koje su pretrpele seksualno zlostavljanje često sebe crtaju sa izraženim ženskim atributima. Žrtva se konstantno oseća kao neko ko je potčinjen. Male devojčice. pa do uloge oca i majke kao zaštitnika i vaspitača. doživljavajući ga kao saučesnika u incestu jer je telo „uživalo“. uništavajući na prvom mestu veru u ljude jer je dete iznevereno od strane osobe od koje bi se to najmanje očekivalo. bez obzira na to da li je incestnik član porodice ili ne. Odgovor incestuirane osmogidšnjakinje na zadatak da nacrta sebe Možda zbog toga žene koje su bile seksualno zlostavljane u detinjstvu ispoljavaju sklonost ka nošenju vrećaste odeće i ka poremećajima u ishrani – ne bi li svoje telo načinile što sličnijim muškom i time negirale ženstvene obline koje se doživljavaju kao prljave i sramne i uzrok svega lošeg što se u detinjstvu odigralo.Iz te nemogućnosti uspostavljanja kontrole nad sopstvenim telom i životom javlja se i nedostatak samopouzdanja. da li je saučesnik.. Kako ovaj vid zloupotrebe.

o traženju podrške i izvorima utehe kojima je dete pribegavalo. napori ka objašnjenju i redefinisanju. porodične vrednosti su najugroženije ukoliko je incestnik član porodice. optimizam. Prijateljstva sa suprotnim polom naročito su osetljiva kategorija jer incestuirane osobe ili teže da izbegnu svaki kontakt sa suprotnim polom. koliko jake i negativne posledice će iskustvo proživljenog incesta ostaviti na osobu. kao i neke lične karakteristike same žrtve – njena sposobnost racionalnog sagledavanja problema. ili pak svakog pripadnika suprotnog pola doživljavaju kao budućeg seksualnog partnera. Međutim. u nekim izolovanim ili blažim oblicima. zbunjujućim emocijama i sam po sebi je konfuzan za osobu koja kroz njega prolazi kao i za njeno okruženje jer na mahove deluje kao da je priveden kraju. čak i kada stupa u odnose sa drugima.cit. Osoba koja je u detinjstvu prošla incest često ima predrasudu da se ljubav svodi isključivo na seksualni odnos i da će se nužno završiti napuštanjem. Tada dete stiče pogrešnu predstavu o pravilnom vaspitanju. naći i kod normalnih osoba. razumevanje i rasterećenje od krivice. što će se sve negativno odraziti u sekundarnoj porodici koju dete bude zasnovalo. kao i do sad. dok druge beže u suprotnost i izbegavaju bilo kakav vid prisnih kontakta. tuga. Zbog toga mnoge žene koje su bile incestuirane srljaju iz veze u vezu. osećaj krivice. trajanju zlostavljanja.. trauma je veća zbog već spominjane pogubnosti „silovanja“ ljubavi i poverenja. njeni problemi nisu okončani već naprotiv – tek počinju. Faze post-incestnog sindroma su (sledećim redom) : neverica. Takođe su značajni podaci o vrsti radnji seksualne zloupotrebe koje su vršene. 7 . broju učinioca. ne zavisi samo od čina incesta već i od drugih okolnosti. Lista posledica incesta je prilično dugačka. ili sa gubitkom iluzije da su imale detinjstvo i nevinost. normalnoj roditeljskoj/rodbinskoj ljubavi i normalnom ispoljavanju te ljubavi. ne zadržavajući se ni u jednoj. Drugi faktor bio bi uzrast žrtve u trenutku zloupotebe – što je osoba bila mlađa. utučenost. oslobođenje od tuge. računajući i seksualne. sledećeg zlostavljača kom. povređivanjem ili nekim sličnim negativnim ishodom. strah i anksioznost. potreba za ritualom. 3. Prijateljske vrednosti dovode se u pitanje prvenstveno zbog tendencije seksualno zlostavljane osobe da se povuče u sebe i da. Incest između mita i stvarnosti. pa tako i sa gubitkom detinjstva i nevinosti. one neće moći da kažu Ne. smisao za humor. Žrtve incesta moraju da se suoče sa traumom koja je neminovno ostavila nekog traga na njima i da prođu kroz proces žaljenja koji odlikuje svako veliko suočavanje sa gubitkom. 104.7 7 Mršević Z. Pa ipak.prema roditeljima i roditelja prema detetu.. a na mahove kao da se vratio na početak. Jedan od pokazatelja istinitosti ove tvrdnje jeste i činjenica da je veliki deo incestnika i sam bio incestuiran u detinjstvu. str. Težina prolaska kroz taj proces kao i nerazumevanje sredine dodatno otežavaju razrešavanje post-incestnog sindroma i teraju žrtvu da ostane zaglavljena u traumi koju je još kao dete preživela.3 Proces žaljenja Jednom kada je žrtve utvrđena i kada postane svesna da je u detinjstvu preživela incest. verovatnije je da je trauma ostavila ozbiljne posledice i da će u budućnosti razlog tih posledica ostati bolje skriven. poznavanje tih simptoma može dosta olakšati u utvrđivanju žrtve seksualnog zlostavljanja. pa do odnosa roditelja među sobom. Ljubavne vrednosti su ugrožene usled navedenog sticanja pogrešne predstave o ljubavi i ispoljavanju te ljubavi. o roditeljskoj ulozi. Jedan od faktora je bliskost odnosa između incestnika i žrtve – što je odnos bio prisniji. „ostaje u svojoj ljušturi“ i ne iskazuje poverenje ni prema kome. Proces žaljenja predstavlja prolazak kroz više od 10 faza koje su bogate konfliktnim. sa tendencijom proširenja i iako su neke od navedenih stavki međusobno kontradiktorne i dobar deo navedenog može se. zbunjenost. op. ljutnja. očajanje.

bezosećajnost. U tom slučaju. iskompleksirani perverznjak“. najjednostavniji način razrešenja konflikta. u krajnjem slučaju. Incestnici i prećutni saveznici 4. očigledno postoji nešto u „prosečnom muškarcu“ što dovodi do incesta i što bi trebalo razmotriti.1 Incestnik .9 „Lolita“ je tipična strategija svaljivanja krivice na dete. grubost. optužuje je što je zapostavila svoje bračne obaveze i. svodi se na laž da je ceo incest zapravo bio pokušaj da se detetu pomogne na 8 Snowdon R. očinska osećanja. Verovatno bi nam lakše bilo da verujemo da su incestnici zveri koje nemaju ništa slično sa nama. „Zla veštica“ i „Deda Mraz“. Ta hibridna tvorevina ispoljava se kao „izopačena ljubav“ i „poremećena osećajnost“ – kao incest. Te faktore možemo pronaći upravo u društvenom tretmanu muškarca od samog njegovog rođenja: doživljaj rođenja muškog deteta kao nagrade za roditelje. monstrum. akcentovanje snažnih seksualnih nagona kao bitne odrednice muškog pola. ali način na koji izražava svoju ljubav prešao je granice društveno i moralno prihvatljivog.čovek ili zver? Svako ko se barem jednom ozbiljno zamislio nad temom seksualne zloupotrebe dece sigurno je zapitao sebe kakav čovek je potrebno biti da bi mogao na takav način da naneseš detetu bol i poniženje. a i sebe same. prihvatajući i sve negativno što ona nosi – bezobzirnost.4.. iskustvo ljudi koji su radili sa incestnicima pokazuje drugačije. Working with incest offenders: Excuses. Te priče se mogu svrstati u tri tipa: „Lolita“. „Deda Mraz“ je priča koja. ali ukoliko ne prihvatimo dokaze običnosti i ljudskosti incestnika. U slučajevima seksualne zloupotrebe deteta u kojoj su počinilac i žrtva u srodstvu. očigledno. „Počinioci incesta su muškarci koji jednostavno imaju moć da uzmu ono što žele i – to uzimaju. Međutim. 1994. na određenom nivou svesti. Pretpostaviću da do unutrašnjeg konflikta dolazi kada se slika „ledene muškarčine“ sudari sa bespomoćnim. koje pobuđuje ljubav i topla. više nego prethodne dve. incestnik najčešće zaista voli svoje dete i brine o njemu. optuživanje devojčice da je ona inicirala seksualni odnos i da se ponašala zavodnički. pomoću kojih će zavarati društvo. kada ga društvo jednom označi kao primernog čoveka. nevinim detetom. što nije zaustavila zlostavljanje. bezobzirnost i grubost „alfa mužjaka“. isticanje agresivnosti i nedostatka emocija kao karakteristika muške prirode. incestnici kreiraju priče kojima će se opravdati. U najkraćim crtama. 8 . Excuses. Prva činjenica odnosi se na temu koja je u ovom radu već dotaknuta. a dobar deo njih još uvek „plovi na tom talasu“. „Zla veštica“ je obmana koja suprugu predstavlja kao krivca za incest. pronalaziće za njega olakšice i druge šanse čak i tamo gde ne bi smelo da ih bude. Većina prosečnih muškaraca otisnula se u život na osnovama takvih učenja. Pošto su. To su muškarci previše slični bilo kom drugom muškarcu. pa i zločine koje on počini. jeste da se pronađe model ljubavi i osećajnosti koji će u sebi sačuvati svu dominantnost. ima za cilj da samog incestnika predstavi kao pitomog. dobronamernog i nedužnog. Naime. temu preterane moći koju društvo daje muškarcu. Prvi odgovori koji su se meni javili bili su „Psihopata. Excuses. verovatno toga svesni. 9 Ibid. društvo će tolerisati i sve njegove mane. Prevod Autonomnog ženskog centra.“ Ova rečenica Riča Snoudouna8 predstavlja upravo činjenice sa kojima ne želimo da se suočimo. previše indoktrinirali u ovakva učenja i umesto realne slike o sebi prihvatili predstavu o „alfa mužjaku“. da se ne žrtvuje ni idealna slika o sebi kao muškarcu. Beograd. tražićemo krivce na pogrešnoj strani i nećemo moći da prihvatimo incest kao svakodnevnu pojavu sa kojom se svakodnevno treba i boriti. niti da se zanemare osećanja prema detetu. itd. Neki su se. Međutim. Upravo ta običnost i prosečnost pomažu incestniku da izbegne kaznu za svoja nedela. svakodnevnu. Druga činjenica odnosi se na ličnost samih incestnika – potpuno prosečnu. mušku.

snabdevene raznim fotografijama i video materijalima. baš kao i ćerka. Pa ipak. ili zbog iluzije da će time spasiti porodicu od razaranja. Pri tom sam nastojala da kroz sam rad iznosim neke svoje zaključke. emocionalne sigurnosti. svu strahotu dela koje su počinili. slaganja i neslaganja o navedenim temama. prolaze kroz određenu vrstu traume. tolikih nemih i neotkrivenih. takođe. čak sa prenaglašenom arogancijom i bezobzirnošću. Međutim. bila žrtva incesta i da se još uvek bori sa nemogućnošću da to sebi prizna. Sve navedeno odražava se u ranije spomenutoj priči o Zloj veštici koja predstavlja svojevrsnu obmanu za skretanje pažnje sa pravog krivca. Moguće je da je majka. da prolazi kroz pakao i da joj je potrebna pomoć. Moguće je da je i majka. Majku često optužuje i sama žrtva. Često majke biraju da podrže muža zbog finansijske sigurnosti. da je lažljivica. ona mora da se opredeli na čiju će stranu stati – muža ili deteta. tako da odbija da vidi i čuje dokaze o incestu nad detetom kako bi sprečila „otvaranje Pandorine kutije“ i buđenje sopstvene traume. treba napomenuti da postoje i oni muškarci koji u potpunosti odbacuju masku Deda Mraza. postoje slučajevi u kojima se dete požali majci. ukoliko se incest obelodani. Ne samo da je društvo optužuje.. ZAKLJUČAK Teško je zaključiti temu koja čestito nije ni započeta. exxxtreme. ins-dream. kao i temema na kojima se članovi podstiču da iskažu sopstvene incestuozne seksualne fantazije (Primeri nekih od tih foruma su: actualincest. Kroz sve obrađene teme. Međutim. uništenih života. jer je doživljava kao „stub porodice“. ali njena spremnost ne može se porediti sa njenom nesposobnošću da ikakvo suprotstavljanje efikasno sprovede u delo. optuživale ga ili skrivale incest.). Tako se rešavaju frustracija optužujući svoju kćer da je ona ta koja ruši dom. možda će biti spremna da se suprotstavi zbog deteta. shvatila sam koliko je zaštita dece od seksualne zloupotrebe ključna 9 . jer je uloga majke u prevazilaženju traume često ključna. ili čak majka vidi dokaze incesta. poricanje incesta je tipična reakcija svih majki žrtava u prvom trenutku kada saznaju za incest. pa opet ne čini ništa kako bi zlostavljanje zaustavila. bilo da su zaštitile svoje dete. kao nekoga ko je morao da zna šta se dešava i ko je morao da zaštiti svoje dete. Ukoliko nije sposobna da se suprotstavi mužu nasilniku i da odbrani sebe. Ovakva odluka može biti jako štetna po samu žrtvu incesta. one biti optužene. Kada majka otkrije incest. probala sam da se približim temi što sam više mogla. zablude o Zloj veštici i Loliti i koji otvoreno priznaju.. Postoji više mogućih razloga za to.bilo koji način. Ne može se ovako ograničenim brojem stranica uhvatiti realan odraz tolikih vekova ignorisanja incesta. Zato bi bilo dobro da društvo promeni stav prema majkama žrtvi seksualne zloupotebe i da pruži i njima pomoć i podršku jer i one. kurva i slično. Razumljivo je da se majka ne može smatrati saveznicom ukoliko nije bila svesna postojanja zlostavljanja u svojoj kući. bilo da se oslobodi ili da se „u sigurnoj atmosferi“ nauči ljubavnim i seksualnim odnosima kako bi bilo spremno za život. smatrajući da ću tako uhvatiti suštinu. izneverenosti i bespomoćnosti. baveći se akterima priče o incestu. Neke se okreću protiv kćeri ne toliko iz privrženosti mužu koliko iz pokušaja da speru osećaj krivice.2 Majka – saveznica ili žrtva? Kada se incest obelodani. a majka to nije uspela da primeti i da joj pomogne. iz uverenja da se nekako na njoj moralo primetiti da je zlostavljana. kao ključna se provlači lažna i licemerna nesvest društva. svesne da će. dok je na internetu banalno lako pronaći forume posvećene strasnim obožavaocima incesta. Mnoge majke odluče da ostanu u poricanju. U svakom slučaju. Nakon što sam se bliže upoznala sa temom incesta. najčešće se za za krivca proglasi majka. žrtva u sopstvenoj kući. 4. koje se pod pompeznim parolama bori protiv seksualne zlupotebe deteta.

smatram da bi detaljno informisanje ljudi. Dalje će tema i informacije sami obavljati posao. a koliko joj se malo pažnje pridaje. da ne vidimo ozbiljnost niti učestalost incesta. ukucati „incest” na internet pretraživač ili namenski tražiti u biblioteci knjigu sa rečju „incest” u naslovu. Informacije postoje. a možda čak i umanjilo broj onih sa incestuoznim porivima. Ta ideja je da se o incestu mora što više govoriti. mnogo prijatnija dužnost. moralo biti održano barem jedno predavanje. na sreću. Takođe je jako važna i. uključiti u njih potresne priče žrtvi incesta. kad se bolje razmisli. Sa incesta se mora skinuti oznaka „tabu”.tema za budućnost svih nas. Završiću ovde pokušaj skraćenog izlaganja mojih razmišljanja o prevenciji seksualne zloupotebe dece. Smatram da bi u svakoj srednjoj školi. Malo je onih koji će. informisati ljude o značaju deteta za budućnost sveta. u protivnom društvo neće osetiti njegovu svakodnevnu. kako bi se naveli mladi da dođu i čuju o čemu je reč. u svakom odeljenju. upoznati se sa specifičnostima detinjstva i sa mogućnostima da deci pomognemo. ne samo braneći ih već i podstičući ih na njihovom putu. Ideja kojom sam se vodila pišući prethodna tri pasusa jeste ona koja se kroz ovaj rad konstantno provlačila. Problem i jeste u privlačenju ljudi. toliko se naglo ista reakcija i slegne. velika nagrada. ali i oznake “zversko” i “neprirodno”. jer ukoliko rasvetlimo uzroke koji počivaju iza incesta i ukoliko ih ljudi postanu svesni. a ne na način koji će časopisima doneti ekskluzivnost i novinarima priliku da napišu horor priču. bez obaveze ili potajnih mračnih fantazija. a samim tim ni pravu težinu. ili još bolje radionica. ali barem nekoliko dečjih života biće spašeno što je. koliko god nam on bljeskao pred očima. barem kod nekih javiće se potreba da ih u svom životu kontrolišu (ili potraže profesionalnu pomoć) mačak. ali onako kako jeste i kako činjenice pokazuju. mora se popraviti i stabilizovati slika deteta u društvu. mladih prvenstveno. ćutanja i pravdanja. Trebalo bi osmisliti interesantne. ali takvi programi moraju postati masovniji. ili kao vannastavno predavanje). a pri tom podstaći učenike da iskazuju svoje mišljenje i kroz razne specijalno osmišljene zadatke navesti ih da iskažu sve svoje predrasude i da uvide koliko su grešili i u čemu. obogatilo redove boraca za zaštitu fundamentalnih prava deteta. Možda time ne bismo učinili primetnu promenu. uprkos sve češćim slučajevima incesta koji isplivavaju u javnost. o incestu i njegovom stvarnom značenju i statistici. privlačne programe. realnu pretnju.hehe). Neobična je i nezainteresovanost ljudi. 10 . Polazeći od same sebe kao primera. Da bi se shvatila težina incesta. ali ne postoji interesovanje za njih. jer nas je društvo toliko uljuljkalo u svoje laži. Pretpostavljam da su takve teme samo još jedna podgrupa kategorije „Svako čudo za tri dana dosta” i koliko naglo izazovu burnu reakciju. Na takvim radionicama trebalo bi preći teme kojih sam se i ja dotakla u ovom radu. ukazujući na opasnosti ignorisanja. na temu incesta (u okviru nastave sociologije. priče o incestnicima. Istina je da postoje programi koji su namenjeni upravo informisanju o datoj temi.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful