UVOD

Incest je pojava o kojoj retko govorimo, delom zbog toga što je tretirana kao izopačenost i neprijatna tema, a delom i zbog činjenice da smatramo da je izuzetno retka u civilizovanom društvu. Povremena spominjanja incesta od strane medija i naučnika prvenstveno su fokusirana na retke i šokantne slučajeve zlostavljanja koji isplivaju u javnost, pa se tada tretiraju kao „ekskluzivna vest“, etiketirana ne kao tamna strana ljudskog društva već kao nehumana pojava koja društvu ni ne pripada. Usled toga, jača utisak da incest nije deo svakodnevnice i da samim tim ni ne zavređuje dugotrajno i iscrpno razmatranje. Težinu teme dodatno obezvređuje činjenica da pod pojmom incest najčešće govorimo o rodoskrvnuću kao seksualnom odnosu između bliskih srodnika. Time se uglavnom misli na odnos, sa ravnopravno podeljenom odgovornošću, između brata i sestre, oca i ćerke, majke i sina, ali iz nekog razloga pod tim prećutno podrazumevamo odnos između odraslih i zrelih ličnosti. Iz takvih zaključaka sledi i da je incest dobrovoljna, svesna, obostrana odluka onih koji u njemu učestvuju i koji imaju mogućnost izbora. Ovako predstavljen, incest i ne bi bio toliko strašan ukoliko zanemarimo mogućnost rađanja nezdravog potomstva ili rušenje porodične strukture i remećenje uloga u porodici. Međutim, istinski strašna, potresna i opasna strana incesta ovakvim definisanjem ostaje zanemarena. Upravo tom stranom priče o incestu ću se ovde baviti.

1. Definicija incesta
U ovom radu vodiću se definicijom Zorice Mršević, zasnovanom na ukazima samih žrtvi incesta, po kojoj se incestom označava svaki vid seksualne zloupotrebe deteta od strane osoba od poverenja. Tradicionalna definicija incesta ovim je proširena van kruga bliskih srodnika, jer ono što je zapravo strašno i pogubno po samo dete u slučaju seksualne zloupotrebe nije toliko nasilje nad telom i svest o mogućnosti rađanja nezdravog potomstva, koju, naravno, dete ni nema. Trajne emotivne posledice i najveći bol ostavlja „silovanje“ poverenja i ljubavi koje je dete gajilo prema određenoj osobi, bila ta osoba krvni srodnik ili ne, a koji su prokockani onog trena kada ta osoba postane neko ko nanosi patnju i bol. Ova definicija orijentisana je isključivo na decu kao žrtve, jer su deca ta koja su najugroženija, nemoćna da se odbrane jer njihova egzistencija zavisi od incestnika, nemoćna da ikome kažu jer se njihov glas u društvu niti čuje niti mu se veruje, a pri tom često ni nemaju dovoljno znanja, seksualnog ni verbalnog, da obrazlože situaciju u kojoj se nalaze. Iz navedenog se može uvideti i da su deca, za razliku od odraslih osoba izloženih seksualnom zlostavljanju, čak i bez upotrebe sile od strane incestnika primorana da istinu potiskuju, gutaju i da i dalje nemo trpe zlostavljanje. Kada uzmemo u obzir i činjenicu da je dete biće koje tek treba da se formira kao ličnost i da tokom procesa odrastanja treba da bude zaštićeno i bezbrižno, jasno je da incest ostavlja neizbrisive negativne posledice na ceo kasniji razvoj ličnosti, a samim tim i na život osobe koja ga je u detinjstvu trpela. Takođe, ova definicija uzima u obzir svaki vid seksualnog zlostavljanja, ne samo penetraciju, jer za dete i milovanje po grudima može biti jednako traumatično kao i seksualni čin, ukoliko ga je počinila osoba kojoj se verovalo, a koja je trebalo da bude zaštitnik i pouzdan oslonac.

1

U konkretnom slučaju incesta. Po statističkim podacima Incest trauma centra iz Beograda. Ovi podaci nam jasno ukazuju da rodna podeljenost igra bitnu ulogu u razumevanju incesta.. dete primorava na ćutanje kako bi se očuvao ugled porodice(ovde staviti. možda. Postojanje i skrivanje incesta 2. od 4 deteta koja su seksualno zlostavljana.2. već mnogo svetijim motivom – odbranom detinjstva. pa i društva i da odnos među polovima nije toliko drugačiji koliko je. dece u domovima bez roditeljskog staranja i Romske dece. Kako je većina incestnika muškog roda. na kraju krajeva. Taj osećaj opravdane nadmoći incestniku dodeljuje upravo društvo. neko ko nije smeo da se uda za takvog napasnika i zlotvora. Žene se i dalje doživljavaju kao bića podređena muškarcima. Ovo se vidi iz činjenice da u mnogim društvima koja se smatraju „primitivnim“ postoji ritual inicijacije koji jasno razdvaja doba detinjstva od ulaska u odraslo doba.1 Podaci iz drugih država verovatno bi nam dali približnu sliku sa istom porukom. Iz ovog primera vidimo ne samo da su deca u ovim kulturama zaštićena od mogućnosti seksualne zloupotrebe od strane srodnika. stričevima koji nisu mogli da se odbrane od bludne „Evine naslednice“. str. kao neko ko je morao da zna šta se dešava. 2 . osećati se da dete posedujemo. 3 su devojčice i 1 dečak. ukoliko se udubimo u razmatranje savremenog društva uvidećemo da patrijarhalna shvatanja i dalje čine osnov organizovanja porodice. U celoj toj slici. Titulu „glavnog krivca“ tada preuzima majka. 1 Bogavac Lj. Međutim. Beograd. retko kad je otac-incestnik taj koji biva optužen. možemo izvesti zaključak da su pre muškarci ti koji sebi daju za pravo da tretiraju dete kao sopstveno vlasništvo. žrtva je ta na koju se svaljuje krivica. 2006. Pa čak i u onim slučajevima u kojima je dete pošteđeno bezdušne optužbe od strane socijalne sredine. a ukoliko slučaj dospe do javnosti. dedama. 2. Pošto je većina žrtvi ženskog pola. kada dete obelodani da je zlostavljano od strane nekog bliskog muškog lica. Incest trauma centar.koji je zapravo lažan) i . nisu vodile isključivo strahom od rađanja nezdravog potomstva. kao i jasna i stroga zabrana vršenja seksualnih odnosa sa bilo kojom osobom koja taj ritual još uvek nije prošla. vršenje seksualne zloupotrebe dece ipak je nešto što odlikuje patrijarhalnu kulturu. odrastao muškarac je taj koji izbija u prvi plan. i to „s pravom“. da zaštiti svoje dete i. jasnije ćemo uvideti tu „društvenu zaštitu muškaraca“ ukoliko obratimo pažnju na činjenice da se. mlađi kao dužni da se potčinjavaju starijima. dok su od 5 incestnika 4 muškarca i 1 žena. Tako dolazimo do onih teorija o „ćerkama zavodnicama“ i nesrećnim očevima. Mada nam ovo može delovati kao zastarelo shvatanje odnosa među polovima. 7.1 Dominacija muškaraca Iako nisam imala priliku da se dublje bavim psihološkim motivima incestnika. već da se štite i od mogućnosti seksualne zloupotrebe od strane bilo koga. pri zabrani seksualne zloupotrebe dece. kao bol. pretpostaviću da je za vršenje seksualne zloupotrebe deteta potreban osećaj dominacije nad njim. potrebno je osećati se moćnije od deteta. kome se sve klanja i oko kog se svet vrti. kao sramota. Moja tajna kao strah.. očigledno je da su žene te koje se češće i lakše doživljavaju kao objekat koji treba posedovati. Izvela bih iz ovoga zaključak da su primitivne kulture otišle korak dalje od mnogih savremenih normi time što se.. odnosno.2 Dominacija većine Problem uticaja neravnopravne društvene podele moći na incest vidimo i iz primera onih grupa dece koje su najosetljivije – dece sa hendikepom. čak i da možemo inferiornost žena da pripišemo svim kulturama i svim epohama. istina o njemu bolje čuvana.

tako i u „beloj“ kulturi. a i ako shvati. ali ni tada ne pružamo pomoć već slučaj pripisujemo Romskoj tradiciji i time bezobzirno „peremo ruke“ od svake odgovornosti. temelj vlastitog uređenja na kom počiva već vekovima i na kom planira da ostane. naišla bi na još gori doček nego u slučaju običnog deteta. zbog čega čak i da deca iz domova obelodane zlostavljanja koja su prošla. Iz navedenih objašnjenja možemo zaključiti da društvo prikriva incest jer time štiti samo sebe. kada je dete obeleženo kao problematično. 3 . Kao i u slučaju inferiornosti žena. Pri traženju osnove za ovu optužbu ne moram da idem dalje od morbidnih viceva. deca koja izađu iz ovih domova često se tretiraju kao problematična. ali je kod dece-invalida ta zavisnost još izraženija. ignoriše i ućutkuje. govore otvoreno o onome što postoji. kako u njihovoj. dva puta češće pod rizikom od seksualnog zlostavljanja. u Romskim porodicama skoro da ne dolazi do ućutkivanja i skrivanja zločina. što ponovo većim delom možemo pripisati društvu na savest.. Osim toga. Osim toga.3 Na osnovu ovog podatka i prethodno iznetih činjenica o neravnopravnoj raspodeli društvene moći. Savremeno društvo kao „muško društvo“. društvo joj neće verovati jer je i društvo tretira kao mentalno zaostalu. Pa ipak. zbog svog hendikepa deca-invalidi su često izolovana od društva što samo pojačava veru incestnika da će njegov zločin ostati tajna. osim informacije da od ukupnog broja slučajeva prijavljenih Incest trauma centru u Beogradu u periodu od 2004. Naime. „društvo belih“ odbacuje sve optužbe koje bi mogle da ga uzdrmaju. godine 11% čine slučajevi zlostavljanja u spomenutim institucijama. čak incest nailazi na neku vrstu prećutnog odobravanja. usled nemoći da se brinu sama o sebi. što incestnika navodi da pomisli da žrtva neće ni shvatiti šta joj se dešava. Ibid. u odnosu na fizički zdrave osobe. jer je toj deci pomoć neophodna i u onim svakodnevnim radnjama koje zdrava deca izvršavaju sa lakoćom. do 2006. već tako što uporno negira. ne plašeći se javnog mnjenja i društvenih sankcija. Međutim. iz svakodnevnih primera možemo da uvidimo nedostatak svesti da je Romima potrebna naša pomoć i zaštita. 8. Onaj o devetogodišnjoj Romkinji koja sebe smatra neprivlačnom jer njen otac još uvek nije seksualno opštio sa njom. pretpostaviću da se deca bez roditelja nalaze na margini društvene brige. odnosno četiri puta češće pod rizikom od zlostavljanja u institucijama. dok su invalidne devojke i žene. za inferiornost invalida društvo je krivo. „društvo fizički zdravih“. jer osobe sa hendikepom posmatra kao „društvene parazite“ i time zlonamernim starateljima daje pravo da hendikepiranim osobama naplate što moraju da se staraju o njima. Pretpostavljam da određen deo njih zaista iskazuje sklonost ka delinkventnim ponašanjima.2 U literaturi koju sam koristila nisam uspela da pronađem veći broj podataka koji bi se odnosili na domove za nezbrinutu decu. ali ne tako što radi na otklanjanju uzroka tih optužbi. čime se njihovim starateljima u domu i hraniteljima kojima se ta deca dodeljuju ostavlja previše prostora za zloupotrebu. str. Nije retkost ni da se fizički invalidi neosnovano doživljavaju i kao mentalno hendikepirani. Po pitanju Romske populacije. Nisam sigurna da li to treba posmatrati kao dokaz da je incest sastavni deo Romske kulture ili kao dokaz da su Romi zapostavljeni od strane društva i da zato. Stekla sam utisak da nam je lakše da poverujemo u zlostavljanje Romske dece nego u slučajeve zlostavljanja „belog“ deteta. smanjena je spremnost društvene sredine da ga sasluša i da mu poveruje.Sva deca su zavisna od odraslih. Bitno je spomenuti i da u podacima o zlostavljanju invalida nalazimo dokaz uticaja neravnopravne podele moći među polovima. samo je jedan u nizu. 2 3 Ibid. muški invalidi skoro uopšte nisu poznati kao žrtve seksualne zloupotrebe.

naročito oca. kao što se u slučajevima incestuiranih invalitkinji incestnici pravdaju time da žrtva ima „mentalni hendikep“ usled kog neće ni shvatiti šta joj se dešava. za neshvatljive postupke odraslog okriviti sebe. 36.1 Dete kao meta Pošto smo istakli podelu moći na osnovu pola kao jedan od osnovnih društvenih uzroka incesta. možda je i dečja aseksualnost zapravo doživljena kao „hendikep“ usled kog dete neće nedozvoljene dodire i reči razumeti kao seksualno uznemiravanje. tretirali ga kao aseksualno biće ili ne. već se odražava na decu koju društvo posmatra kao aseksualna bića? Zorica Mršević ističe veštačku dečju aseksualnost upravo kao podsticaj za vršenje seksualnih delikata nad decom. Ono što mnoge odrasle buni jeste zašto deca. ali smatram da bismo jednako uvideli detetovu bespomoćnost i zavisnost od drugih. Beograd. jer predstavlja decu kao „zabranjeno voće“. jer je naučeno da su odrasli uvek u pravu. Razlog zlostavljanja nije mu jasan. Kao još jedan od razloga. pa oni neće prouzrokovati traume ili pritužbe. Čak i kada se pređe na zloupotebu u vidu nepristojnih dodira i pokazivanja polnog organa detetu. Priznajem da incestuozne odrasle privlači upravo dečja bespomoćnost i nezaštićenost. pa u njemu vidi neku svoju krivicu. kao i ljubav i poverenje deteta prema incestniku kao specifičnost incesta. kao svoju krivicu i dokaz svog saučestvovanja. Pored toga. jer je potrebna određena zrelost da bismo shvatili šta se dešava u incestuoznom odnosu i iz kojih pobuda. Zato će. Dolazimo do momenta u kom je ćutanje deteta prouzrokovano time što dete počinje samo sebe da percipira kao krivca. ne može nas čuditi što deca nisu u stanju da izbegnu ovaj vid seksualne zloupotrebe. gubitak sigurnosti. 4 . Institut za kriminološka i sociološka istraživanja i Jugoslovenski Centar za prava deteta. ali i za one starije. Koliko god da se slažem da je to protivno logici.3. od strane društva koje detetovu reč niti čuje niti priznaje pozivajući se na nezrelost deteta. Incest između mita i stvarnosti. pretnje kojima incestnici obavezuju decu na ćutanje. kada su već doživela incest. Kada se uzmu u obzir naučenost deteta da sluša starije. Žrtve i posledice incesta 3. spomenula sam i pretnje kojima incestnici kupuju sebi sigurnost. kaje se što nije progovorilo pre i oseća da je samim tim postalo saučesnik.4 Međutim. Jedan od razloga jeste ono što sam u prethodnom pasusu spomenula – nedostatak reči kojima bi se opisala seksualna zloupotreba. sladak samim tim što je nedozvoljen. Posebno malu decu je lako zaplašiti. objekat nedozvoljene žudnje. tereti im istovremeno na leđa dobrovoljne seksualne aktivnosti i skida sa dece etiketu aseksualnosti. gubitak ljubavi. dečje genitalije su izuzetno osetljive za nadražaje zbog čega su detetu seksualni kontakti u izvesnom smislu prijatni. Dete postaje svesno toga i doživljava užitak kao nešto prljavo i sramno. navešću 4 Mršević Z. pretnja od strane bliske osobe. dete i dalje neće moći da prepozna neadekvatno seksualno ponašanje. društvo koje decu posmatra kao bespomoćna bića. kojima često čak ni ime ne zna. I sama Zorica Mršević na više mesta navodi besmislenost optuživanja deteta za dobrovoljno učešće u incestu ili čak optuživanje deteta za iniciranje incestuoznih odnosa. meni se čini da je doživljaj deteta kao aseksualnog pre opravdanje nego uzrok za incest. ne govore o tome. str. Dalje. Naime.. Ova činjenica čini dete lakšom metom. Ostaviću po strani dilemu da li je dete seksualno ili aseksualno biće i pozabaviću se činjenicom da dete nema nikakva znanja o seksu i polnim organima. strašna je sama po sebi jer predstavlja osnovanu egzistencijalnu pretnju – mnoge od tih pretnji fokusiraju se na razaranje porodice. Dete neće moći da iz naizgled bezopasnih milovanja i slatkih reči predvidi incest. niti će mu biti jasno iz kog razloga se ono odigrava. nesposobna da sama odlučuju o svom životu. postavlja se pitanje zašto se ta neravnopravna raspodela moći ne zaustavlja na surovosti prema ženama. najverovatnije. 1997. Dete ne ume da izrazi šta i gde mu je urađeno.

Međutim. incestnik ne dopušta detetu da izgradi granice svog sigurnog prostora.. Naime. Interesantan je podatak da seksualno zlostavljana deca. ne moraju se naći kod svakog deteta koje prolazi kroz seksualno zlostavljanje. samopouzdanje. pa pokušavaju da zažmure pred dokazima. Dete koje trpi seksualno zlostavljanje možemo prepoznati na osnovu različitih fizičkih simptoma. Incestno iskustvo razoriće detetovu sliku o sebi. Zato žrtva stiče nejasan osećaj same sebe kao neodvojive od incestnika. prilažem prvi crtež iz faze lečenja devojčice koja je seksualno zlostavljana od strane dede sa očeve strane kada je imala pet godina.. naravno. zatim na osnovu psihičkih tegoba kao što su depresija. Odraslima je. svoju spremnost da drugima izađe u susret. moramo umeti da je prepoznamo. itd. pa se da pretpostaviti da će tako reagovati i na detetove pokušaje objašnjenja zloupotrebe. Prepoznavanje seksualne zloupotebe od strane odraslih ključni je korak u rešavanju problema. Zato Zorica Mršević ističe da ukoliko želimo da prepoznamo seksualnu zloupotrebu.detetovu svest o neverici odraslih. u slučaju incesta. Deca se često susreću sa nevericom i nipodaštavanjem kada izjave nešto što odraslima zvuči čudno ili nepristojno. njegovih planova. moramo prvo priznati da ona postoji i da je moguće da se odigrava upravo u našem bliskom okruženju. čak i ona koja su nadarena za crtanje. želja i potreba. često ne umeju da nacrtaju sebe već crtaju samo obrise ili žvrljotine.5 Slika 1. zato ukoliko želimo da pomognemo žrtvi. Nasilnim putem. 3. granice svesti o svojim potrebama i potrebama drugih. poremećaji u ishrani. Moja tajna kao strah. od modrica ili bolova u stomaku pa do polnih bolesti. problem je što se ovi psihički simptomi mogu naći kod svakog deteta koje prolazi kroz neku krizu. jer je to jedini način da prozremo sve maske incesta. lakše da odbace nego da prihvate pomisao da je njihovo dete bilo zlostavljano. ućutkuju svoje dete i čak ga optužuju da laže. op. Detetov self-koncept remeti se. kao bol. 19. kao ni granice do kojih se dete oseća lagodno razgovarajući o sopstvenim osećanjima. verovanja i vrednosti. kao sramota. pre nego što je dete imalo priliku da ga izgradi. Odgovor incestuirane petogodišnjakinje na zadatak da nacrta sebe 5 Bogavac Lj. Već sam izložila neke razloge iz kojih ne možemo očekivati da će nam se same žrtve javiti. a opet. pokušaji suicida. incestnik probija ove još nestabilne granice i time dovodi dete do zaključka da nije sposobno da samo definiše svoje potrebe i želje.2 Posledice incesta Incest je izuzetno snažna trauma koja utiče na razvoj deteta i na njegovu kasniju sposobnost uspostavljanja odnosa sa drugim ljudima.cit. str. inkontinencija. svoj prostor. Kao primer. 5 .

37 6 . po dete razarajućih pitanja dovodi do sve većeg povlačenja u sebe i sve izraženije detetove netrpeljivosti prema sebi samom. te ga dete tretira kao nešto prljavo i nepristojno. a odmah potom i veru u samog sebe. pa do uloge oca i majke kao zaštitnika i vaspitača. uništavajući na prvom mestu veru u ljude jer je dete iznevereno od strane osobe od koje bi se to najmanje očekivalo. da li je saučesnik. od odnosa deteta 6 Ibid. pretpostavljam zbog koncentracije dodira incestnika na tim određenim mestima ili zbog njegovih komentara koji se odnose na te delove. obuhvata celu porodicu i na sve članove vrši razarajuće dejstvo. dete koje je zlostavljano prolazi kroz konstantnu konfuziju celokupnim incestnim zbivanjem i ulogom incestnika kao i vlastitom ulogom u njemu. kod kojih se još uvek nisu razvile obline. što je donekle prikazano u prethodnim pasusima. naročito prema sopstvenom telu. doživljavajući ga kao saučesnika u incestu jer je telo „uživalo“. Razumljivo je i da incestno iksustvo ruši detetova verovanja. koji joj je stalno upućivao pohvalne komentare na račun grudi. zapravo.. bez obzira na to da li je incestnik član porodice ili ne. Žrtva se konstantno oseća kao neko ko je potčinjen. ugrožene su sve uloge u porodici. butina i zadnjice. seksualno zlsotavljane od strane očuha. često i kao uzrok zbog kog se incest i odigrao. neko ko ne može da se odbrani. Osim toga. Seksualno zlostavljano dete najčešće mrzi svoje telo.. da li ga svojim ćutanjem podržava.6 Slika 2. ljubavne i prijateljske. kao biće bez prava glasa. ako nekom kaže. Taj skup teških. ugroženi su svi međusobni odnosi.. Male devojčice. Odgovor incestuirane osmogidšnjakinje na zadatak da nacrta sebe Možda zbog toga žene koje su bile seksualno zlostavljane u detinjstvu ispoljavaju sklonost ka nošenju vrećaste odeće i ka poremećajima u ishrani – ne bi li svoje telo načinile što sličnijim muškom i time negirale ženstvene obline koje se doživljavaju kao prljave i sramne i uzrok svega lošeg što se u detinjstvu odigralo. Kako ovaj vid zloupotrebe. koje niko ne želi da čuje. Jedan od primera je crtež osmogodišnje devojčice. Vrednosti koje su ugrožene incestnim zbivanjima jesu. bazične ljudske vrednosti: porodične.Iz te nemogućnosti uspostavljanja kontrole nad sopstvenim telom i životom javlja se i nedostatak samopouzdanja. Dete ne može da proceni da li je ono nečim izazvalo incest ili ne. str. da li će biti kažnjeno od strane incestnika ako se usprotivi. a koje su pretrpele seksualno zlostavljanje često sebe crtaju sa izraženim ženskim atributima. od uloge deteta kao bespomoćnog i nevinog bića.

sledećeg zlostavljača kom. sa tendencijom proširenja i iako su neke od navedenih stavki međusobno kontradiktorne i dobar deo navedenog može se. koliko jake i negativne posledice će iskustvo proživljenog incesta ostaviti na osobu. dok druge beže u suprotnost i izbegavaju bilo kakav vid prisnih kontakta. utučenost. Pa ipak. njeni problemi nisu okončani već naprotiv – tek počinju. Prijateljstva sa suprotnim polom naročito su osetljiva kategorija jer incestuirane osobe ili teže da izbegnu svaki kontakt sa suprotnim polom. Proces žaljenja predstavlja prolazak kroz više od 10 faza koje su bogate konfliktnim. smisao za humor. Takođe su značajni podaci o vrsti radnji seksualne zloupotrebe koje su vršene. trauma je veća zbog već spominjane pogubnosti „silovanja“ ljubavi i poverenja. u nekim izolovanim ili blažim oblicima. poznavanje tih simptoma može dosta olakšati u utvrđivanju žrtve seksualnog zlostavljanja. Tada dete stiče pogrešnu predstavu o pravilnom vaspitanju.. o traženju podrške i izvorima utehe kojima je dete pribegavalo. verovatnije je da je trauma ostavila ozbiljne posledice i da će u budućnosti razlog tih posledica ostati bolje skriven.cit. Međutim. Faze post-incestnog sindroma su (sledećim redom) : neverica. 3. Lista posledica incesta je prilično dugačka. naći i kod normalnih osoba. Drugi faktor bio bi uzrast žrtve u trenutku zloupotebe – što je osoba bila mlađa. Prijateljske vrednosti dovode se u pitanje prvenstveno zbog tendencije seksualno zlostavljane osobe da se povuče u sebe i da.7 7 Mršević Z. što će se sve negativno odraziti u sekundarnoj porodici koju dete bude zasnovalo. optimizam. povređivanjem ili nekim sličnim negativnim ishodom. napori ka objašnjenju i redefinisanju. 104. ili pak svakog pripadnika suprotnog pola doživljavaju kao budućeg seksualnog partnera. oslobođenje od tuge. ljutnja. Žrtve incesta moraju da se suoče sa traumom koja je neminovno ostavila nekog traga na njima i da prođu kroz proces žaljenja koji odlikuje svako veliko suočavanje sa gubitkom. Osoba koja je u detinjstvu prošla incest često ima predrasudu da se ljubav svodi isključivo na seksualni odnos i da će se nužno završiti napuštanjem.. pa tako i sa gubitkom detinjstva i nevinosti. one neće moći da kažu Ne. očajanje. str. razumevanje i rasterećenje od krivice. Težina prolaska kroz taj proces kao i nerazumevanje sredine dodatno otežavaju razrešavanje post-incestnog sindroma i teraju žrtvu da ostane zaglavljena u traumi koju je još kao dete preživela. ili sa gubitkom iluzije da su imale detinjstvo i nevinost. porodične vrednosti su najugroženije ukoliko je incestnik član porodice. računajući i seksualne. strah i anksioznost. osećaj krivice. o roditeljskoj ulozi. „ostaje u svojoj ljušturi“ i ne iskazuje poverenje ni prema kome. kao i neke lične karakteristike same žrtve – njena sposobnost racionalnog sagledavanja problema. normalnoj roditeljskoj/rodbinskoj ljubavi i normalnom ispoljavanju te ljubavi. 7 . trajanju zlostavljanja. a na mahove kao da se vratio na početak. tuga. op.3 Proces žaljenja Jednom kada je žrtve utvrđena i kada postane svesna da je u detinjstvu preživela incest. potreba za ritualom. čak i kada stupa u odnose sa drugima. Zbog toga mnoge žene koje su bile incestuirane srljaju iz veze u vezu. pa do odnosa roditelja među sobom.prema roditeljima i roditelja prema detetu. Ljubavne vrednosti su ugrožene usled navedenog sticanja pogrešne predstave o ljubavi i ispoljavanju te ljubavi. broju učinioca. ne zadržavajući se ni u jednoj. zbunjujućim emocijama i sam po sebi je konfuzan za osobu koja kroz njega prolazi kao i za njeno okruženje jer na mahove deluje kao da je priveden kraju. Jedan od faktora je bliskost odnosa između incestnika i žrtve – što je odnos bio prisniji. Incest između mita i stvarnosti. Jedan od pokazatelja istinitosti ove tvrdnje jeste i činjenica da je veliki deo incestnika i sam bio incestuiran u detinjstvu. zbunjenost. ne zavisi samo od čina incesta već i od drugih okolnosti. kao i do sad.

iskompleksirani perverznjak“. a dobar deo njih još uvek „plovi na tom talasu“. „Zla veštica“ je obmana koja suprugu predstavlja kao krivca za incest. pomoću kojih će zavarati društvo. očigledno. očigledno postoji nešto u „prosečnom muškarcu“ što dovodi do incesta i što bi trebalo razmotriti. „Počinioci incesta su muškarci koji jednostavno imaju moć da uzmu ono što žele i – to uzimaju. Beograd. Prevod Autonomnog ženskog centra. mušku. monstrum. 9 Ibid. bezosećajnost. a i sebe same. Međutim. 1994. previše indoktrinirali u ovakva učenja i umesto realne slike o sebi prihvatili predstavu o „alfa mužjaku“. Prvi odgovori koji su se meni javili bili su „Psihopata.4. Ta hibridna tvorevina ispoljava se kao „izopačena ljubav“ i „poremećena osećajnost“ – kao incest. akcentovanje snažnih seksualnih nagona kao bitne odrednice muškog pola. očinska osećanja. incestnici kreiraju priče kojima će se opravdati. svakodnevnu. najjednostavniji način razrešenja konflikta. Excuses. što nije zaustavila zlostavljanje. isticanje agresivnosti i nedostatka emocija kao karakteristika muške prirode. iskustvo ljudi koji su radili sa incestnicima pokazuje drugačije. ali način na koji izražava svoju ljubav prešao je granice društveno i moralno prihvatljivog. koje pobuđuje ljubav i topla.“ Ova rečenica Riča Snoudouna8 predstavlja upravo činjenice sa kojima ne želimo da se suočimo. jeste da se pronađe model ljubavi i osećajnosti koji će u sebi sačuvati svu dominantnost. nevinim detetom. dobronamernog i nedužnog. Naime. itd.1 Incestnik . da se ne žrtvuje ni idealna slika o sebi kao muškarcu. U tom slučaju. svodi se na laž da je ceo incest zapravo bio pokušaj da se detetu pomogne na 8 Snowdon R. U slučajevima seksualne zloupotrebe deteta u kojoj su počinilac i žrtva u srodstvu. Working with incest offenders: Excuses. verovatno toga svesni. Excuses.. bezobzirnost i grubost „alfa mužjaka“. tražićemo krivce na pogrešnoj strani i nećemo moći da prihvatimo incest kao svakodnevnu pojavu sa kojom se svakodnevno treba i boriti. pa i zločine koje on počini. „Deda Mraz“ je priča koja. Te priče se mogu svrstati u tri tipa: „Lolita“. niti da se zanemare osećanja prema detetu. Međutim. Neki su se. ali ukoliko ne prihvatimo dokaze običnosti i ljudskosti incestnika. kada ga društvo jednom označi kao primernog čoveka. na određenom nivou svesti. Prva činjenica odnosi se na temu koja je u ovom radu već dotaknuta. To su muškarci previše slični bilo kom drugom muškarcu. više nego prethodne dve. „Zla veštica“ i „Deda Mraz“. Verovatno bi nam lakše bilo da verujemo da su incestnici zveri koje nemaju ništa slično sa nama. optuživanje devojčice da je ona inicirala seksualni odnos i da se ponašala zavodnički. prihvatajući i sve negativno što ona nosi – bezobzirnost. Te faktore možemo pronaći upravo u društvenom tretmanu muškarca od samog njegovog rođenja: doživljaj rođenja muškog deteta kao nagrade za roditelje. ima za cilj da samog incestnika predstavi kao pitomog.čovek ili zver? Svako ko se barem jednom ozbiljno zamislio nad temom seksualne zloupotrebe dece sigurno je zapitao sebe kakav čovek je potrebno biti da bi mogao na takav način da naneseš detetu bol i poniženje.9 „Lolita“ je tipična strategija svaljivanja krivice na dete. optužuje je što je zapostavila svoje bračne obaveze i. društvo će tolerisati i sve njegove mane. U najkraćim crtama. Pošto su. Upravo ta običnost i prosečnost pomažu incestniku da izbegne kaznu za svoja nedela. u krajnjem slučaju. 8 . Incestnici i prećutni saveznici 4. Druga činjenica odnosi se na ličnost samih incestnika – potpuno prosečnu. grubost. incestnik najčešće zaista voli svoje dete i brine o njemu. Pretpostaviću da do unutrašnjeg konflikta dolazi kada se slika „ledene muškarčine“ sudari sa bespomoćnim. pronalaziće za njega olakšice i druge šanse čak i tamo gde ne bi smelo da ih bude. Većina prosečnih muškaraca otisnula se u život na osnovama takvih učenja. temu preterane moći koju društvo daje muškarcu.

. kao nekoga ko je morao da zna šta se dešava i ko je morao da zaštiti svoje dete. bila žrtva incesta i da se još uvek bori sa nemogućnošću da to sebi prizna. smatrajući da ću tako uhvatiti suštinu. baveći se akterima priče o incestu. poricanje incesta je tipična reakcija svih majki žrtava u prvom trenutku kada saznaju za incest. U svakom slučaju. ili čak majka vidi dokaze incesta. Nakon što sam se bliže upoznala sa temom incesta. tako da odbija da vidi i čuje dokaze o incestu nad detetom kako bi sprečila „otvaranje Pandorine kutije“ i buđenje sopstvene traume. Moguće je da je majka. ukoliko se incest obelodani. zablude o Zloj veštici i Loliti i koji otvoreno priznaju. bilo da se oslobodi ili da se „u sigurnoj atmosferi“ nauči ljubavnim i seksualnim odnosima kako bi bilo spremno za život. ali njena spremnost ne može se porediti sa njenom nesposobnošću da ikakvo suprotstavljanje efikasno sprovede u delo. Tako se rešavaju frustracija optužujući svoju kćer da je ona ta koja ruši dom.bilo koji način. snabdevene raznim fotografijama i video materijalima. čak sa prenaglašenom arogancijom i bezobzirnošću. Zato bi bilo dobro da društvo promeni stav prema majkama žrtvi seksualne zloupotebe i da pruži i njima pomoć i podršku jer i one. Ovakva odluka može biti jako štetna po samu žrtvu incesta. Majku često optužuje i sama žrtva. ZAKLJUČAK Teško je zaključiti temu koja čestito nije ni započeta. Sve navedeno odražava se u ranije spomenutoj priči o Zloj veštici koja predstavlja svojevrsnu obmanu za skretanje pažnje sa pravog krivca. 4. a majka to nije uspela da primeti i da joj pomogne. ili zbog iluzije da će time spasiti porodicu od razaranja. treba napomenuti da postoje i oni muškarci koji u potpunosti odbacuju masku Deda Mraza. tolikih nemih i neotkrivenih. pa opet ne čini ništa kako bi zlostavljanje zaustavila. kao i temema na kojima se članovi podstiču da iskažu sopstvene incestuozne seksualne fantazije (Primeri nekih od tih foruma su: actualincest..2 Majka – saveznica ili žrtva? Kada se incest obelodani. Pri tom sam nastojala da kroz sam rad iznosim neke svoje zaključke. probala sam da se približim temi što sam više mogla. svu strahotu dela koje su počinili. exxxtreme. uništenih života. izneverenosti i bespomoćnosti. Ne samo da je društvo optužuje. postoje slučajevi u kojima se dete požali majci. da je lažljivica. Mnoge majke odluče da ostanu u poricanju. možda će biti spremna da se suprotstavi zbog deteta. dok je na internetu banalno lako pronaći forume posvećene strasnim obožavaocima incesta. optuživale ga ili skrivale incest. one biti optužene. da prolazi kroz pakao i da joj je potrebna pomoć. baš kao i ćerka. žrtva u sopstvenoj kući. svesne da će. Ukoliko nije sposobna da se suprotstavi mužu nasilniku i da odbrani sebe. Kroz sve obrađene teme. Postoji više mogućih razloga za to. slaganja i neslaganja o navedenim temama. jer je doživljava kao „stub porodice“. Međutim. prolaze kroz određenu vrstu traume. jer je uloga majke u prevazilaženju traume često ključna. Moguće je da je i majka. kao ključna se provlači lažna i licemerna nesvest društva.). Ne može se ovako ograničenim brojem stranica uhvatiti realan odraz tolikih vekova ignorisanja incesta. Često majke biraju da podrže muža zbog finansijske sigurnosti. koje se pod pompeznim parolama bori protiv seksualne zlupotebe deteta. Neke se okreću protiv kćeri ne toliko iz privrženosti mužu koliko iz pokušaja da speru osećaj krivice. bilo da su zaštitile svoje dete. ins-dream. Pa ipak. iz uverenja da se nekako na njoj moralo primetiti da je zlostavljana. najčešće se za za krivca proglasi majka. kurva i slično. ona mora da se opredeli na čiju će stranu stati – muža ili deteta. emocionalne sigurnosti. takođe. Međutim. Kada majka otkrije incest. shvatila sam koliko je zaštita dece od seksualne zloupotrebe ključna 9 . Razumljivo je da se majka ne može smatrati saveznicom ukoliko nije bila svesna postojanja zlostavljanja u svojoj kući.

smatram da bi detaljno informisanje ljudi. moralo biti održano barem jedno predavanje. ali ne postoji interesovanje za njih. ne samo braneći ih već i podstičući ih na njihovom putu. bez obaveze ili potajnih mračnih fantazija. Dalje će tema i informacije sami obavljati posao. jer nas je društvo toliko uljuljkalo u svoje laži. mnogo prijatnija dužnost. o incestu i njegovom stvarnom značenju i statistici. koliko god nam on bljeskao pred očima. barem kod nekih javiće se potreba da ih u svom životu kontrolišu (ili potraže profesionalnu pomoć) mačak. ali takvi programi moraju postati masovniji. Neobična je i nezainteresovanost ljudi. Takođe je jako važna i. Trebalo bi osmisliti interesantne. ukucati „incest” na internet pretraživač ili namenski tražiti u biblioteci knjigu sa rečju „incest” u naslovu. Malo je onih koji će. Sa incesta se mora skinuti oznaka „tabu”. Završiću ovde pokušaj skraćenog izlaganja mojih razmišljanja o prevenciji seksualne zloupotebe dece. obogatilo redove boraca za zaštitu fundamentalnih prava deteta. ili još bolje radionica.tema za budućnost svih nas. Problem i jeste u privlačenju ljudi. jer ukoliko rasvetlimo uzroke koji počivaju iza incesta i ukoliko ih ljudi postanu svesni. na sreću. Da bi se shvatila težina incesta. mladih prvenstveno. ćutanja i pravdanja. upoznati se sa specifičnostima detinjstva i sa mogućnostima da deci pomognemo. Ideja kojom sam se vodila pišući prethodna tri pasusa jeste ona koja se kroz ovaj rad konstantno provlačila. uključiti u njih potresne priče žrtvi incesta. realnu pretnju. ali onako kako jeste i kako činjenice pokazuju. kad se bolje razmisli. na temu incesta (u okviru nastave sociologije. ukazujući na opasnosti ignorisanja. velika nagrada. a samim tim ni pravu težinu. da ne vidimo ozbiljnost niti učestalost incesta. 10 . a pri tom podstaći učenike da iskazuju svoje mišljenje i kroz razne specijalno osmišljene zadatke navesti ih da iskažu sve svoje predrasude i da uvide koliko su grešili i u čemu. informisati ljude o značaju deteta za budućnost sveta. a koliko joj se malo pažnje pridaje. Istina je da postoje programi koji su namenjeni upravo informisanju o datoj temi. ali barem nekoliko dečjih života biće spašeno što je. Smatram da bi u svakoj srednjoj školi. ali i oznake “zversko” i “neprirodno”. mora se popraviti i stabilizovati slika deteta u društvu. Informacije postoje. a možda čak i umanjilo broj onih sa incestuoznim porivima. Možda time ne bismo učinili primetnu promenu. Na takvim radionicama trebalo bi preći teme kojih sam se i ja dotakla u ovom radu. Ta ideja je da se o incestu mora što više govoriti. ili kao vannastavno predavanje). Pretpostavljam da su takve teme samo još jedna podgrupa kategorije „Svako čudo za tri dana dosta” i koliko naglo izazovu burnu reakciju. a ne na način koji će časopisima doneti ekskluzivnost i novinarima priliku da napišu horor priču. Polazeći od same sebe kao primera. toliko se naglo ista reakcija i slegne. priče o incestnicima. u svakom odeljenju.hehe). uprkos sve češćim slučajevima incesta koji isplivavaju u javnost. u protivnom društvo neće osetiti njegovu svakodnevnu. privlačne programe. kako bi se naveli mladi da dođu i čuju o čemu je reč.