P. 1
Incest

Incest

|Views: 562|Likes:
Published by Nevena Mitranić

More info:

Published by: Nevena Mitranić on Sep 20, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

04/23/2014

pdf

text

original

UVOD

Incest je pojava o kojoj retko govorimo, delom zbog toga što je tretirana kao izopačenost i neprijatna tema, a delom i zbog činjenice da smatramo da je izuzetno retka u civilizovanom društvu. Povremena spominjanja incesta od strane medija i naučnika prvenstveno su fokusirana na retke i šokantne slučajeve zlostavljanja koji isplivaju u javnost, pa se tada tretiraju kao „ekskluzivna vest“, etiketirana ne kao tamna strana ljudskog društva već kao nehumana pojava koja društvu ni ne pripada. Usled toga, jača utisak da incest nije deo svakodnevnice i da samim tim ni ne zavređuje dugotrajno i iscrpno razmatranje. Težinu teme dodatno obezvređuje činjenica da pod pojmom incest najčešće govorimo o rodoskrvnuću kao seksualnom odnosu između bliskih srodnika. Time se uglavnom misli na odnos, sa ravnopravno podeljenom odgovornošću, između brata i sestre, oca i ćerke, majke i sina, ali iz nekog razloga pod tim prećutno podrazumevamo odnos između odraslih i zrelih ličnosti. Iz takvih zaključaka sledi i da je incest dobrovoljna, svesna, obostrana odluka onih koji u njemu učestvuju i koji imaju mogućnost izbora. Ovako predstavljen, incest i ne bi bio toliko strašan ukoliko zanemarimo mogućnost rađanja nezdravog potomstva ili rušenje porodične strukture i remećenje uloga u porodici. Međutim, istinski strašna, potresna i opasna strana incesta ovakvim definisanjem ostaje zanemarena. Upravo tom stranom priče o incestu ću se ovde baviti.

1. Definicija incesta
U ovom radu vodiću se definicijom Zorice Mršević, zasnovanom na ukazima samih žrtvi incesta, po kojoj se incestom označava svaki vid seksualne zloupotrebe deteta od strane osoba od poverenja. Tradicionalna definicija incesta ovim je proširena van kruga bliskih srodnika, jer ono što je zapravo strašno i pogubno po samo dete u slučaju seksualne zloupotrebe nije toliko nasilje nad telom i svest o mogućnosti rađanja nezdravog potomstva, koju, naravno, dete ni nema. Trajne emotivne posledice i najveći bol ostavlja „silovanje“ poverenja i ljubavi koje je dete gajilo prema određenoj osobi, bila ta osoba krvni srodnik ili ne, a koji su prokockani onog trena kada ta osoba postane neko ko nanosi patnju i bol. Ova definicija orijentisana je isključivo na decu kao žrtve, jer su deca ta koja su najugroženija, nemoćna da se odbrane jer njihova egzistencija zavisi od incestnika, nemoćna da ikome kažu jer se njihov glas u društvu niti čuje niti mu se veruje, a pri tom često ni nemaju dovoljno znanja, seksualnog ni verbalnog, da obrazlože situaciju u kojoj se nalaze. Iz navedenog se može uvideti i da su deca, za razliku od odraslih osoba izloženih seksualnom zlostavljanju, čak i bez upotrebe sile od strane incestnika primorana da istinu potiskuju, gutaju i da i dalje nemo trpe zlostavljanje. Kada uzmemo u obzir i činjenicu da je dete biće koje tek treba da se formira kao ličnost i da tokom procesa odrastanja treba da bude zaštićeno i bezbrižno, jasno je da incest ostavlja neizbrisive negativne posledice na ceo kasniji razvoj ličnosti, a samim tim i na život osobe koja ga je u detinjstvu trpela. Takođe, ova definicija uzima u obzir svaki vid seksualnog zlostavljanja, ne samo penetraciju, jer za dete i milovanje po grudima može biti jednako traumatično kao i seksualni čin, ukoliko ga je počinila osoba kojoj se verovalo, a koja je trebalo da bude zaštitnik i pouzdan oslonac.

1

Kako je većina incestnika muškog roda. kao sramota. U celoj toj slici.. Po statističkim podacima Incest trauma centra iz Beograda. Beograd. kome se sve klanja i oko kog se svet vrti. 2006. U konkretnom slučaju incesta. žrtva je ta na koju se svaljuje krivica. Tako dolazimo do onih teorija o „ćerkama zavodnicama“ i nesrećnim očevima. stričevima koji nisu mogli da se odbrane od bludne „Evine naslednice“. Ovo se vidi iz činjenice da u mnogim društvima koja se smatraju „primitivnim“ postoji ritual inicijacije koji jasno razdvaja doba detinjstva od ulaska u odraslo doba. dedama. vršenje seksualne zloupotrebe dece ipak je nešto što odlikuje patrijarhalnu kulturu. možemo izvesti zaključak da su pre muškarci ti koji sebi daju za pravo da tretiraju dete kao sopstveno vlasništvo. 7. kao bol. potrebno je osećati se moćnije od deteta. jasnije ćemo uvideti tu „društvenu zaštitu muškaraca“ ukoliko obratimo pažnju na činjenice da se. dok su od 5 incestnika 4 muškarca i 1 žena... Pošto je većina žrtvi ženskog pola. Postojanje i skrivanje incesta 2. pa i društva i da odnos među polovima nije toliko drugačiji koliko je. Međutim. da zaštiti svoje dete i. retko kad je otac-incestnik taj koji biva optužen. kao neko ko je morao da zna šta se dešava. već da se štite i od mogućnosti seksualne zloupotrebe od strane bilo koga. već mnogo svetijim motivom – odbranom detinjstva. 1 Bogavac Lj. ukoliko se udubimo u razmatranje savremenog društva uvidećemo da patrijarhalna shvatanja i dalje čine osnov organizovanja porodice. odrastao muškarac je taj koji izbija u prvi plan. 3 su devojčice i 1 dečak. očigledno je da su žene te koje se češće i lakše doživljavaju kao objekat koji treba posedovati. odnosno. str. Moja tajna kao strah. 2. Mada nam ovo može delovati kao zastarelo shvatanje odnosa među polovima. Pa čak i u onim slučajevima u kojima je dete pošteđeno bezdušne optužbe od strane socijalne sredine.2. Taj osećaj opravdane nadmoći incestniku dodeljuje upravo društvo. Izvela bih iz ovoga zaključak da su primitivne kulture otišle korak dalje od mnogih savremenih normi time što se. pretpostaviću da je za vršenje seksualne zloupotrebe deteta potreban osećaj dominacije nad njim. čak i da možemo inferiornost žena da pripišemo svim kulturama i svim epohama. od 4 deteta koja su seksualno zlostavljana. Ovi podaci nam jasno ukazuju da rodna podeljenost igra bitnu ulogu u razumevanju incesta. i to „s pravom“.2 Dominacija većine Problem uticaja neravnopravne društvene podele moći na incest vidimo i iz primera onih grupa dece koje su najosetljivije – dece sa hendikepom. Žene se i dalje doživljavaju kao bića podređena muškarcima. 2 . istina o njemu bolje čuvana. osećati se da dete posedujemo. neko ko nije smeo da se uda za takvog napasnika i zlotvora. a ukoliko slučaj dospe do javnosti. kada dete obelodani da je zlostavljano od strane nekog bliskog muškog lica.1 Dominacija muškaraca Iako nisam imala priliku da se dublje bavim psihološkim motivima incestnika. kao i jasna i stroga zabrana vršenja seksualnih odnosa sa bilo kojom osobom koja taj ritual još uvek nije prošla.1 Podaci iz drugih država verovatno bi nam dali približnu sliku sa istom porukom. dece u domovima bez roditeljskog staranja i Romske dece. možda. Incest trauma centar.koji je zapravo lažan) i . pri zabrani seksualne zloupotrebe dece. na kraju krajeva. mlađi kao dužni da se potčinjavaju starijima. dete primorava na ćutanje kako bi se očuvao ugled porodice(ovde staviti. Iz ovog primera vidimo ne samo da su deca u ovim kulturama zaštićena od mogućnosti seksualne zloupotrebe od strane srodnika. nisu vodile isključivo strahom od rađanja nezdravog potomstva. Titulu „glavnog krivca“ tada preuzima majka.

zbog svog hendikepa deca-invalidi su često izolovana od društva što samo pojačava veru incestnika da će njegov zločin ostati tajna. odnosno četiri puta češće pod rizikom od zlostavljanja u institucijama. samo je jedan u nizu. društvo joj neće verovati jer je i društvo tretira kao mentalno zaostalu. u odnosu na fizički zdrave osobe. Međutim. kako u njihovoj. 8. Kao i u slučaju inferiornosti žena. ali ni tada ne pružamo pomoć već slučaj pripisujemo Romskoj tradiciji i time bezobzirno „peremo ruke“ od svake odgovornosti. Nije retkost ni da se fizički invalidi neosnovano doživljavaju i kao mentalno hendikepirani. do 2006. čak incest nailazi na neku vrstu prećutnog odobravanja. čime se njihovim starateljima u domu i hraniteljima kojima se ta deca dodeljuju ostavlja previše prostora za zloupotrebu. Pri traženju osnove za ovu optužbu ne moram da idem dalje od morbidnih viceva. ali je kod dece-invalida ta zavisnost još izraženija. Po pitanju Romske populacije. godine 11% čine slučajevi zlostavljanja u spomenutim institucijama. ali ne tako što radi na otklanjanju uzroka tih optužbi. što ponovo većim delom možemo pripisati društvu na savest. kada je dete obeleženo kao problematično. u Romskim porodicama skoro da ne dolazi do ućutkivanja i skrivanja zločina. temelj vlastitog uređenja na kom počiva već vekovima i na kom planira da ostane. muški invalidi skoro uopšte nisu poznati kao žrtve seksualne zloupotrebe. Pretpostavljam da određen deo njih zaista iskazuje sklonost ka delinkventnim ponašanjima. tako i u „beloj“ kulturi. jer osobe sa hendikepom posmatra kao „društvene parazite“ i time zlonamernim starateljima daje pravo da hendikepiranim osobama naplate što moraju da se staraju o njima. Osim toga. osim informacije da od ukupnog broja slučajeva prijavljenih Incest trauma centru u Beogradu u periodu od 2004. usled nemoći da se brinu sama o sebi.Sva deca su zavisna od odraslih. Bitno je spomenuti i da u podacima o zlostavljanju invalida nalazimo dokaz uticaja neravnopravne podele moći među polovima. Onaj o devetogodišnjoj Romkinji koja sebe smatra neprivlačnom jer njen otac još uvek nije seksualno opštio sa njom. „društvo fizički zdravih“. već tako što uporno negira. Osim toga. ignoriše i ućutkuje. Savremeno društvo kao „muško društvo“.2 U literaturi koju sam koristila nisam uspela da pronađem veći broj podataka koji bi se odnosili na domove za nezbrinutu decu. smanjena je spremnost društvene sredine da ga sasluša i da mu poveruje. ne plašeći se javnog mnjenja i društvenih sankcija. zbog čega čak i da deca iz domova obelodane zlostavljanja koja su prošla. „društvo belih“ odbacuje sve optužbe koje bi mogle da ga uzdrmaju. 2 3 Ibid. dok su invalidne devojke i žene. govore otvoreno o onome što postoji. deca koja izađu iz ovih domova često se tretiraju kao problematična. jer je toj deci pomoć neophodna i u onim svakodnevnim radnjama koje zdrava deca izvršavaju sa lakoćom. Ibid. 3 . Nisam sigurna da li to treba posmatrati kao dokaz da je incest sastavni deo Romske kulture ili kao dokaz da su Romi zapostavljeni od strane društva i da zato. Naime. Stekla sam utisak da nam je lakše da poverujemo u zlostavljanje Romske dece nego u slučajeve zlostavljanja „belog“ deteta. iz svakodnevnih primera možemo da uvidimo nedostatak svesti da je Romima potrebna naša pomoć i zaštita. a i ako shvati.3 Na osnovu ovog podatka i prethodno iznetih činjenica o neravnopravnoj raspodeli društvene moći. za inferiornost invalida društvo je krivo. Iz navedenih objašnjenja možemo zaključiti da društvo prikriva incest jer time štiti samo sebe. Pa ipak. str. dva puta češće pod rizikom od seksualnog zlostavljanja.. pretpostaviću da se deca bez roditelja nalaze na margini društvene brige. naišla bi na još gori doček nego u slučaju običnog deteta. što incestnika navodi da pomisli da žrtva neće ni shvatiti šta joj se dešava.

4 Međutim. Ostaviću po strani dilemu da li je dete seksualno ili aseksualno biće i pozabaviću se činjenicom da dete nema nikakva znanja o seksu i polnim organima. jer predstavlja decu kao „zabranjeno voće“. društvo koje decu posmatra kao bespomoćna bića. Kada se uzmu u obzir naučenost deteta da sluša starije. Dete neće moći da iz naizgled bezopasnih milovanja i slatkih reči predvidi incest.1 Dete kao meta Pošto smo istakli podelu moći na osnovu pola kao jedan od osnovnih društvenih uzroka incesta. sladak samim tim što je nedozvoljen. Razlog zlostavljanja nije mu jasan. dete i dalje neće moći da prepozna neadekvatno seksualno ponašanje. već se odražava na decu koju društvo posmatra kao aseksualna bića? Zorica Mršević ističe veštačku dečju aseksualnost upravo kao podsticaj za vršenje seksualnih delikata nad decom. ne može nas čuditi što deca nisu u stanju da izbegnu ovaj vid seksualne zloupotrebe. Čak i kada se pređe na zloupotebu u vidu nepristojnih dodira i pokazivanja polnog organa detetu. najverovatnije. pa oni neće prouzrokovati traume ili pritužbe. postavlja se pitanje zašto se ta neravnopravna raspodela moći ne zaustavlja na surovosti prema ženama. 4 . dečje genitalije su izuzetno osetljive za nadražaje zbog čega su detetu seksualni kontakti u izvesnom smislu prijatni. Zato će. kao i ljubav i poverenje deteta prema incestniku kao specifičnost incesta. Ono što mnoge odrasle buni jeste zašto deca. tereti im istovremeno na leđa dobrovoljne seksualne aktivnosti i skida sa dece etiketu aseksualnosti. naročito oca. I sama Zorica Mršević na više mesta navodi besmislenost optuživanja deteta za dobrovoljno učešće u incestu ili čak optuživanje deteta za iniciranje incestuoznih odnosa. 36. spomenula sam i pretnje kojima incestnici kupuju sebi sigurnost. kao svoju krivicu i dokaz svog saučestvovanja. Beograd. Žrtve i posledice incesta 3. kaje se što nije progovorilo pre i oseća da je samim tim postalo saučesnik. nesposobna da sama odlučuju o svom životu. Koliko god da se slažem da je to protivno logici. kao što se u slučajevima incestuiranih invalitkinji incestnici pravdaju time da žrtva ima „mentalni hendikep“ usled kog neće ni shvatiti šta joj se dešava. Dolazimo do momenta u kom je ćutanje deteta prouzrokovano time što dete počinje samo sebe da percipira kao krivca. Kao još jedan od razloga. pretnja od strane bliske osobe. Dete ne ume da izrazi šta i gde mu je urađeno. tretirali ga kao aseksualno biće ili ne. str. Jedan od razloga jeste ono što sam u prethodnom pasusu spomenula – nedostatak reči kojima bi se opisala seksualna zloupotreba. Dalje. pretnje kojima incestnici obavezuju decu na ćutanje. navešću 4 Mršević Z. ne govore o tome. Dete postaje svesno toga i doživljava užitak kao nešto prljavo i sramno. Pored toga. niti će mu biti jasno iz kog razloga se ono odigrava. kojima često čak ni ime ne zna. jer je potrebna određena zrelost da bismo shvatili šta se dešava u incestuoznom odnosu i iz kojih pobuda. objekat nedozvoljene žudnje. meni se čini da je doživljaj deteta kao aseksualnog pre opravdanje nego uzrok za incest. Priznajem da incestuozne odrasle privlači upravo dečja bespomoćnost i nezaštićenost. gubitak sigurnosti. za neshvatljive postupke odraslog okriviti sebe. pa u njemu vidi neku svoju krivicu. Institut za kriminološka i sociološka istraživanja i Jugoslovenski Centar za prava deteta. Ova činjenica čini dete lakšom metom. 1997. možda je i dečja aseksualnost zapravo doživljena kao „hendikep“ usled kog dete neće nedozvoljene dodire i reči razumeti kao seksualno uznemiravanje. od strane društva koje detetovu reč niti čuje niti priznaje pozivajući se na nezrelost deteta. kada su već doživela incest. Posebno malu decu je lako zaplašiti. jer je naučeno da su odrasli uvek u pravu. gubitak ljubavi. ali smatram da bismo jednako uvideli detetovu bespomoćnost i zavisnost od drugih. strašna je sama po sebi jer predstavlja osnovanu egzistencijalnu pretnju – mnoge od tih pretnji fokusiraju se na razaranje porodice. ali i za one starije.. Naime. Incest između mita i stvarnosti.3.

samopouzdanje. želja i potreba.2 Posledice incesta Incest je izuzetno snažna trauma koja utiče na razvoj deteta i na njegovu kasniju sposobnost uspostavljanja odnosa sa drugim ljudima.detetovu svest o neverici odraslih. Već sam izložila neke razloge iz kojih ne možemo očekivati da će nam se same žrtve javiti. Deca se često susreću sa nevericom i nipodaštavanjem kada izjave nešto što odraslima zvuči čudno ili nepristojno. često ne umeju da nacrtaju sebe već crtaju samo obrise ili žvrljotine. moramo prvo priznati da ona postoji i da je moguće da se odigrava upravo u našem bliskom okruženju. itd. Naime. kao bol.. Odgovor incestuirane petogodišnjakinje na zadatak da nacrta sebe 5 Bogavac Lj. zato ukoliko želimo da pomognemo žrtvi. od modrica ili bolova u stomaku pa do polnih bolesti. prilažem prvi crtež iz faze lečenja devojčice koja je seksualno zlostavljana od strane dede sa očeve strane kada je imala pet godina. verovanja i vrednosti. zatim na osnovu psihičkih tegoba kao što su depresija. naravno. Zato Zorica Mršević ističe da ukoliko želimo da prepoznamo seksualnu zloupotrebu. str. svoju spremnost da drugima izađe u susret. problem je što se ovi psihički simptomi mogu naći kod svakog deteta koje prolazi kroz neku krizu. Prepoznavanje seksualne zloupotebe od strane odraslih ključni je korak u rešavanju problema. Detetov self-koncept remeti se. Interesantan je podatak da seksualno zlostavljana deca. 5 . granice svesti o svojim potrebama i potrebama drugih. u slučaju incesta. ne moraju se naći kod svakog deteta koje prolazi kroz seksualno zlostavljanje. Incestno iskustvo razoriće detetovu sliku o sebi. Nasilnim putem. a opet. svoj prostor. kao ni granice do kojih se dete oseća lagodno razgovarajući o sopstvenim osećanjima. op. Međutim. pa se da pretpostaviti da će tako reagovati i na detetove pokušaje objašnjenja zloupotrebe. Kao primer. Dete koje trpi seksualno zlostavljanje možemo prepoznati na osnovu različitih fizičkih simptoma. pre nego što je dete imalo priliku da ga izgradi. njegovih planova.. Odraslima je. poremećaji u ishrani. čak i ona koja su nadarena za crtanje.5 Slika 1. pokušaji suicida. moramo umeti da je prepoznamo. Moja tajna kao strah. lakše da odbace nego da prihvate pomisao da je njihovo dete bilo zlostavljano. inkontinencija. jer je to jedini način da prozremo sve maske incesta. 3. 19. Zato žrtva stiče nejasan osećaj same sebe kao neodvojive od incestnika. pa pokušavaju da zažmure pred dokazima. kao sramota. incestnik probija ove još nestabilne granice i time dovodi dete do zaključka da nije sposobno da samo definiše svoje potrebe i želje. ućutkuju svoje dete i čak ga optužuju da laže. incestnik ne dopušta detetu da izgradi granice svog sigurnog prostora.cit.

Iz te nemogućnosti uspostavljanja kontrole nad sopstvenim telom i životom javlja se i nedostatak samopouzdanja. seksualno zlsotavljane od strane očuha. kod kojih se još uvek nisu razvile obline. koji joj je stalno upućivao pohvalne komentare na račun grudi. da li ga svojim ćutanjem podržava. bazične ljudske vrednosti: porodične. a koje su pretrpele seksualno zlostavljanje često sebe crtaju sa izraženim ženskim atributima. dete koje je zlostavljano prolazi kroz konstantnu konfuziju celokupnim incestnim zbivanjem i ulogom incestnika kao i vlastitom ulogom u njemu.. ugroženi su svi međusobni odnosi. str. zapravo. ljubavne i prijateljske. Seksualno zlostavljano dete najčešće mrzi svoje telo. kao biće bez prava glasa. pretpostavljam zbog koncentracije dodira incestnika na tim određenim mestima ili zbog njegovih komentara koji se odnose na te delove. da li je saučesnik. Dete ne može da proceni da li je ono nečim izazvalo incest ili ne. doživljavajući ga kao saučesnika u incestu jer je telo „uživalo“. Male devojčice. Vrednosti koje su ugrožene incestnim zbivanjima jesu. što je donekle prikazano u prethodnim pasusima. uništavajući na prvom mestu veru u ljude jer je dete iznevereno od strane osobe od koje bi se to najmanje očekivalo.. Razumljivo je i da incestno iksustvo ruši detetova verovanja. ugrožene su sve uloge u porodici. od odnosa deteta 6 Ibid. ako nekom kaže. obuhvata celu porodicu i na sve članove vrši razarajuće dejstvo. Kako ovaj vid zloupotrebe. a odmah potom i veru u samog sebe. 37 6 . pa do uloge oca i majke kao zaštitnika i vaspitača. Jedan od primera je crtež osmogodišnje devojčice. često i kao uzrok zbog kog se incest i odigrao. butina i zadnjice. naročito prema sopstvenom telu. od uloge deteta kao bespomoćnog i nevinog bića. koje niko ne želi da čuje. te ga dete tretira kao nešto prljavo i nepristojno.6 Slika 2. Taj skup teških. Odgovor incestuirane osmogidšnjakinje na zadatak da nacrta sebe Možda zbog toga žene koje su bile seksualno zlostavljane u detinjstvu ispoljavaju sklonost ka nošenju vrećaste odeće i ka poremećajima u ishrani – ne bi li svoje telo načinile što sličnijim muškom i time negirale ženstvene obline koje se doživljavaju kao prljave i sramne i uzrok svega lošeg što se u detinjstvu odigralo. bez obzira na to da li je incestnik član porodice ili ne. po dete razarajućih pitanja dovodi do sve većeg povlačenja u sebe i sve izraženije detetove netrpeljivosti prema sebi samom. Osim toga.. Žrtva se konstantno oseća kao neko ko je potčinjen. neko ko ne može da se odbrani. da li će biti kažnjeno od strane incestnika ako se usprotivi.

7 . poznavanje tih simptoma može dosta olakšati u utvrđivanju žrtve seksualnog zlostavljanja. Prijateljske vrednosti dovode se u pitanje prvenstveno zbog tendencije seksualno zlostavljane osobe da se povuče u sebe i da. a na mahove kao da se vratio na početak. op. ne zadržavajući se ni u jednoj. ljutnja. o roditeljskoj ulozi. sledećeg zlostavljača kom. kao i neke lične karakteristike same žrtve – njena sposobnost racionalnog sagledavanja problema. koliko jake i negativne posledice će iskustvo proživljenog incesta ostaviti na osobu. pa tako i sa gubitkom detinjstva i nevinosti. utučenost. Prijateljstva sa suprotnim polom naročito su osetljiva kategorija jer incestuirane osobe ili teže da izbegnu svaki kontakt sa suprotnim polom. Osoba koja je u detinjstvu prošla incest često ima predrasudu da se ljubav svodi isključivo na seksualni odnos i da će se nužno završiti napuštanjem. dok druge beže u suprotnost i izbegavaju bilo kakav vid prisnih kontakta. Jedan od faktora je bliskost odnosa između incestnika i žrtve – što je odnos bio prisniji. 3. str. strah i anksioznost. verovatnije je da je trauma ostavila ozbiljne posledice i da će u budućnosti razlog tih posledica ostati bolje skriven. ili pak svakog pripadnika suprotnog pola doživljavaju kao budućeg seksualnog partnera.3 Proces žaljenja Jednom kada je žrtve utvrđena i kada postane svesna da je u detinjstvu preživela incest. broju učinioca. porodične vrednosti su najugroženije ukoliko je incestnik član porodice. potreba za ritualom. o traženju podrške i izvorima utehe kojima je dete pribegavalo. trauma je veća zbog već spominjane pogubnosti „silovanja“ ljubavi i poverenja. tuga. ili sa gubitkom iluzije da su imale detinjstvo i nevinost. napori ka objašnjenju i redefinisanju. pa do odnosa roditelja među sobom. one neće moći da kažu Ne. normalnoj roditeljskoj/rodbinskoj ljubavi i normalnom ispoljavanju te ljubavi. osećaj krivice. trajanju zlostavljanja. Zbog toga mnoge žene koje su bile incestuirane srljaju iz veze u vezu. njeni problemi nisu okončani već naprotiv – tek počinju. računajući i seksualne. čak i kada stupa u odnose sa drugima. smisao za humor. Tada dete stiče pogrešnu predstavu o pravilnom vaspitanju. sa tendencijom proširenja i iako su neke od navedenih stavki međusobno kontradiktorne i dobar deo navedenog može se. očajanje. 104. zbunjujućim emocijama i sam po sebi je konfuzan za osobu koja kroz njega prolazi kao i za njeno okruženje jer na mahove deluje kao da je priveden kraju. zbunjenost.. razumevanje i rasterećenje od krivice. Ljubavne vrednosti su ugrožene usled navedenog sticanja pogrešne predstave o ljubavi i ispoljavanju te ljubavi.cit. Međutim. u nekim izolovanim ili blažim oblicima..prema roditeljima i roditelja prema detetu. Drugi faktor bio bi uzrast žrtve u trenutku zloupotebe – što je osoba bila mlađa. Žrtve incesta moraju da se suoče sa traumom koja je neminovno ostavila nekog traga na njima i da prođu kroz proces žaljenja koji odlikuje svako veliko suočavanje sa gubitkom. Incest između mita i stvarnosti. oslobođenje od tuge. Težina prolaska kroz taj proces kao i nerazumevanje sredine dodatno otežavaju razrešavanje post-incestnog sindroma i teraju žrtvu da ostane zaglavljena u traumi koju je još kao dete preživela. optimizam. Lista posledica incesta je prilično dugačka. Faze post-incestnog sindroma su (sledećim redom) : neverica. Proces žaljenja predstavlja prolazak kroz više od 10 faza koje su bogate konfliktnim. kao i do sad. „ostaje u svojoj ljušturi“ i ne iskazuje poverenje ni prema kome. Jedan od pokazatelja istinitosti ove tvrdnje jeste i činjenica da je veliki deo incestnika i sam bio incestuiran u detinjstvu. Takođe su značajni podaci o vrsti radnji seksualne zloupotrebe koje su vršene. povređivanjem ili nekim sličnim negativnim ishodom. naći i kod normalnih osoba. Pa ipak.7 7 Mršević Z. što će se sve negativno odraziti u sekundarnoj porodici koju dete bude zasnovalo. ne zavisi samo od čina incesta već i od drugih okolnosti.

Većina prosečnih muškaraca otisnula se u život na osnovama takvih učenja. više nego prethodne dve. optuživanje devojčice da je ona inicirala seksualni odnos i da se ponašala zavodnički. 1994. Verovatno bi nam lakše bilo da verujemo da su incestnici zveri koje nemaju ništa slično sa nama. 8 . Prva činjenica odnosi se na temu koja je u ovom radu već dotaknuta. U tom slučaju. incestnici kreiraju priče kojima će se opravdati. Beograd. Međutim. pomoću kojih će zavarati društvo. ima za cilj da samog incestnika predstavi kao pitomog. u krajnjem slučaju.“ Ova rečenica Riča Snoudouna8 predstavlja upravo činjenice sa kojima ne želimo da se suočimo. Excuses. Excuses. bezosećajnost. da se ne žrtvuje ni idealna slika o sebi kao muškarcu. verovatno toga svesni. itd. previše indoktrinirali u ovakva učenja i umesto realne slike o sebi prihvatili predstavu o „alfa mužjaku“. najjednostavniji način razrešenja konflikta.1 Incestnik . kada ga društvo jednom označi kao primernog čoveka. Pošto su. nevinim detetom. Pretpostaviću da do unutrašnjeg konflikta dolazi kada se slika „ledene muškarčine“ sudari sa bespomoćnim. a i sebe same. očigledno. na određenom nivou svesti. „Zla veštica“ i „Deda Mraz“. incestnik najčešće zaista voli svoje dete i brine o njemu. Druga činjenica odnosi se na ličnost samih incestnika – potpuno prosečnu. a dobar deo njih još uvek „plovi na tom talasu“. koje pobuđuje ljubav i topla. optužuje je što je zapostavila svoje bračne obaveze i. grubost. mušku. pronalaziće za njega olakšice i druge šanse čak i tamo gde ne bi smelo da ih bude. U najkraćim crtama. Incestnici i prećutni saveznici 4. prihvatajući i sve negativno što ona nosi – bezobzirnost. To su muškarci previše slični bilo kom drugom muškarcu. pa i zločine koje on počini. Prevod Autonomnog ženskog centra. Prvi odgovori koji su se meni javili bili su „Psihopata. Naime. niti da se zanemare osećanja prema detetu. bezobzirnost i grubost „alfa mužjaka“. U slučajevima seksualne zloupotrebe deteta u kojoj su počinilac i žrtva u srodstvu. Te faktore možemo pronaći upravo u društvenom tretmanu muškarca od samog njegovog rođenja: doživljaj rođenja muškog deteta kao nagrade za roditelje. akcentovanje snažnih seksualnih nagona kao bitne odrednice muškog pola. Te priče se mogu svrstati u tri tipa: „Lolita“. isticanje agresivnosti i nedostatka emocija kao karakteristika muške prirode. ali način na koji izražava svoju ljubav prešao je granice društveno i moralno prihvatljivog.čovek ili zver? Svako ko se barem jednom ozbiljno zamislio nad temom seksualne zloupotrebe dece sigurno je zapitao sebe kakav čovek je potrebno biti da bi mogao na takav način da naneseš detetu bol i poniženje. Ta hibridna tvorevina ispoljava se kao „izopačena ljubav“ i „poremećena osećajnost“ – kao incest. svakodnevnu. iskustvo ljudi koji su radili sa incestnicima pokazuje drugačije. Working with incest offenders: Excuses. tražićemo krivce na pogrešnoj strani i nećemo moći da prihvatimo incest kao svakodnevnu pojavu sa kojom se svakodnevno treba i boriti. Upravo ta običnost i prosečnost pomažu incestniku da izbegne kaznu za svoja nedela. jeste da se pronađe model ljubavi i osećajnosti koji će u sebi sačuvati svu dominantnost.9 „Lolita“ je tipična strategija svaljivanja krivice na dete.4. iskompleksirani perverznjak“. ali ukoliko ne prihvatimo dokaze običnosti i ljudskosti incestnika. Međutim. monstrum. Neki su se. očinska osećanja. „Počinioci incesta su muškarci koji jednostavno imaju moć da uzmu ono što žele i – to uzimaju. „Zla veštica“ je obmana koja suprugu predstavlja kao krivca za incest. temu preterane moći koju društvo daje muškarcu. svodi se na laž da je ceo incest zapravo bio pokušaj da se detetu pomogne na 8 Snowdon R. dobronamernog i nedužnog. „Deda Mraz“ je priča koja. društvo će tolerisati i sve njegove mane.. 9 Ibid. očigledno postoji nešto u „prosečnom muškarcu“ što dovodi do incesta i što bi trebalo razmotriti. što nije zaustavila zlostavljanje.

4. exxxtreme. Postoji više mogućih razloga za to.bilo koji način. čak sa prenaglašenom arogancijom i bezobzirnošću. ili zbog iluzije da će time spasiti porodicu od razaranja. Ne može se ovako ograničenim brojem stranica uhvatiti realan odraz tolikih vekova ignorisanja incesta. Moguće je da je i majka. žrtva u sopstvenoj kući. bilo da su zaštitile svoje dete. izneverenosti i bespomoćnosti. U svakom slučaju. Pa ipak. da je lažljivica. poricanje incesta je tipična reakcija svih majki žrtava u prvom trenutku kada saznaju za incest. Tako se rešavaju frustracija optužujući svoju kćer da je ona ta koja ruši dom. baveći se akterima priče o incestu. emocionalne sigurnosti. Mnoge majke odluče da ostanu u poricanju. Ovakva odluka može biti jako štetna po samu žrtvu incesta. iz uverenja da se nekako na njoj moralo primetiti da je zlostavljana. ali njena spremnost ne može se porediti sa njenom nesposobnošću da ikakvo suprotstavljanje efikasno sprovede u delo. dok je na internetu banalno lako pronaći forume posvećene strasnim obožavaocima incesta. ZAKLJUČAK Teško je zaključiti temu koja čestito nije ni započeta. Kada majka otkrije incest. kao nekoga ko je morao da zna šta se dešava i ko je morao da zaštiti svoje dete. baš kao i ćerka. kao ključna se provlači lažna i licemerna nesvest društva. tako da odbija da vidi i čuje dokaze o incestu nad detetom kako bi sprečila „otvaranje Pandorine kutije“ i buđenje sopstvene traume. koje se pod pompeznim parolama bori protiv seksualne zlupotebe deteta. one biti optužene. možda će biti spremna da se suprotstavi zbog deteta.. smatrajući da ću tako uhvatiti suštinu. tolikih nemih i neotkrivenih. bilo da se oslobodi ili da se „u sigurnoj atmosferi“ nauči ljubavnim i seksualnim odnosima kako bi bilo spremno za život. zablude o Zloj veštici i Loliti i koji otvoreno priznaju. probala sam da se približim temi što sam više mogla. Kroz sve obrađene teme. Pri tom sam nastojala da kroz sam rad iznosim neke svoje zaključke. Neke se okreću protiv kćeri ne toliko iz privrženosti mužu koliko iz pokušaja da speru osećaj krivice. svu strahotu dela koje su počinili. a majka to nije uspela da primeti i da joj pomogne. slaganja i neslaganja o navedenim temama.. ukoliko se incest obelodani. Moguće je da je majka. prolaze kroz određenu vrstu traume. Sve navedeno odražava se u ranije spomenutoj priči o Zloj veštici koja predstavlja svojevrsnu obmanu za skretanje pažnje sa pravog krivca. takođe. Ne samo da je društvo optužuje. postoje slučajevi u kojima se dete požali majci.2 Majka – saveznica ili žrtva? Kada se incest obelodani. bila žrtva incesta i da se još uvek bori sa nemogućnošću da to sebi prizna. jer je uloga majke u prevazilaženju traume često ključna. Zato bi bilo dobro da društvo promeni stav prema majkama žrtvi seksualne zloupotebe i da pruži i njima pomoć i podršku jer i one. ili čak majka vidi dokaze incesta. najčešće se za za krivca proglasi majka. Međutim. ins-dream. Međutim. Majku često optužuje i sama žrtva. da prolazi kroz pakao i da joj je potrebna pomoć. treba napomenuti da postoje i oni muškarci koji u potpunosti odbacuju masku Deda Mraza. Nakon što sam se bliže upoznala sa temom incesta. Ukoliko nije sposobna da se suprotstavi mužu nasilniku i da odbrani sebe. snabdevene raznim fotografijama i video materijalima. kurva i slično. Razumljivo je da se majka ne može smatrati saveznicom ukoliko nije bila svesna postojanja zlostavljanja u svojoj kući. kao i temema na kojima se članovi podstiču da iskažu sopstvene incestuozne seksualne fantazije (Primeri nekih od tih foruma su: actualincest. svesne da će. pa opet ne čini ništa kako bi zlostavljanje zaustavila. jer je doživljava kao „stub porodice“. shvatila sam koliko je zaštita dece od seksualne zloupotrebe ključna 9 .). ona mora da se opredeli na čiju će stranu stati – muža ili deteta. uništenih života. optuživale ga ili skrivale incest. Često majke biraju da podrže muža zbog finansijske sigurnosti.

a možda čak i umanjilo broj onih sa incestuoznim porivima. u protivnom društvo neće osetiti njegovu svakodnevnu. Da bi se shvatila težina incesta. Istina je da postoje programi koji su namenjeni upravo informisanju o datoj temi. a koliko joj se malo pažnje pridaje. ali barem nekoliko dečjih života biće spašeno što je. Pretpostavljam da su takve teme samo još jedna podgrupa kategorije „Svako čudo za tri dana dosta” i koliko naglo izazovu burnu reakciju. ćutanja i pravdanja. na temu incesta (u okviru nastave sociologije. Možda time ne bismo učinili primetnu promenu. Polazeći od same sebe kao primera. Ideja kojom sam se vodila pišući prethodna tri pasusa jeste ona koja se kroz ovaj rad konstantno provlačila. ali takvi programi moraju postati masovniji. Dalje će tema i informacije sami obavljati posao. Problem i jeste u privlačenju ljudi.tema za budućnost svih nas. ili još bolje radionica. a samim tim ni pravu težinu. informisati ljude o značaju deteta za budućnost sveta. mnogo prijatnija dužnost. u svakom odeljenju. mora se popraviti i stabilizovati slika deteta u društvu. koliko god nam on bljeskao pred očima. upoznati se sa specifičnostima detinjstva i sa mogućnostima da deci pomognemo. priče o incestnicima. bez obaveze ili potajnih mračnih fantazija. Završiću ovde pokušaj skraćenog izlaganja mojih razmišljanja o prevenciji seksualne zloupotebe dece. Smatram da bi u svakoj srednjoj školi. uprkos sve češćim slučajevima incesta koji isplivavaju u javnost. Ta ideja je da se o incestu mora što više govoriti. jer ukoliko rasvetlimo uzroke koji počivaju iza incesta i ukoliko ih ljudi postanu svesni. 10 . smatram da bi detaljno informisanje ljudi. jer nas je društvo toliko uljuljkalo u svoje laži. o incestu i njegovom stvarnom značenju i statistici. Informacije postoje. Takođe je jako važna i. realnu pretnju. da ne vidimo ozbiljnost niti učestalost incesta. Neobična je i nezainteresovanost ljudi. ne samo braneći ih već i podstičući ih na njihovom putu. Malo je onih koji će. privlačne programe. uključiti u njih potresne priče žrtvi incesta. ali ne postoji interesovanje za njih. Sa incesta se mora skinuti oznaka „tabu”. moralo biti održano barem jedno predavanje. a pri tom podstaći učenike da iskazuju svoje mišljenje i kroz razne specijalno osmišljene zadatke navesti ih da iskažu sve svoje predrasude i da uvide koliko su grešili i u čemu. toliko se naglo ista reakcija i slegne. ili kao vannastavno predavanje). velika nagrada.hehe). Na takvim radionicama trebalo bi preći teme kojih sam se i ja dotakla u ovom radu. mladih prvenstveno. obogatilo redove boraca za zaštitu fundamentalnih prava deteta. na sreću. ukucati „incest” na internet pretraživač ili namenski tražiti u biblioteci knjigu sa rečju „incest” u naslovu. ali onako kako jeste i kako činjenice pokazuju. Trebalo bi osmisliti interesantne. ali i oznake “zversko” i “neprirodno”. barem kod nekih javiće se potreba da ih u svom životu kontrolišu (ili potraže profesionalnu pomoć) mačak. kad se bolje razmisli. ukazujući na opasnosti ignorisanja. a ne na način koji će časopisima doneti ekskluzivnost i novinarima priliku da napišu horor priču. kako bi se naveli mladi da dođu i čuju o čemu je reč.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->