UVOD

Incest je pojava o kojoj retko govorimo, delom zbog toga što je tretirana kao izopačenost i neprijatna tema, a delom i zbog činjenice da smatramo da je izuzetno retka u civilizovanom društvu. Povremena spominjanja incesta od strane medija i naučnika prvenstveno su fokusirana na retke i šokantne slučajeve zlostavljanja koji isplivaju u javnost, pa se tada tretiraju kao „ekskluzivna vest“, etiketirana ne kao tamna strana ljudskog društva već kao nehumana pojava koja društvu ni ne pripada. Usled toga, jača utisak da incest nije deo svakodnevnice i da samim tim ni ne zavređuje dugotrajno i iscrpno razmatranje. Težinu teme dodatno obezvređuje činjenica da pod pojmom incest najčešće govorimo o rodoskrvnuću kao seksualnom odnosu između bliskih srodnika. Time se uglavnom misli na odnos, sa ravnopravno podeljenom odgovornošću, između brata i sestre, oca i ćerke, majke i sina, ali iz nekog razloga pod tim prećutno podrazumevamo odnos između odraslih i zrelih ličnosti. Iz takvih zaključaka sledi i da je incest dobrovoljna, svesna, obostrana odluka onih koji u njemu učestvuju i koji imaju mogućnost izbora. Ovako predstavljen, incest i ne bi bio toliko strašan ukoliko zanemarimo mogućnost rađanja nezdravog potomstva ili rušenje porodične strukture i remećenje uloga u porodici. Međutim, istinski strašna, potresna i opasna strana incesta ovakvim definisanjem ostaje zanemarena. Upravo tom stranom priče o incestu ću se ovde baviti.

1. Definicija incesta
U ovom radu vodiću se definicijom Zorice Mršević, zasnovanom na ukazima samih žrtvi incesta, po kojoj se incestom označava svaki vid seksualne zloupotrebe deteta od strane osoba od poverenja. Tradicionalna definicija incesta ovim je proširena van kruga bliskih srodnika, jer ono što je zapravo strašno i pogubno po samo dete u slučaju seksualne zloupotrebe nije toliko nasilje nad telom i svest o mogućnosti rađanja nezdravog potomstva, koju, naravno, dete ni nema. Trajne emotivne posledice i najveći bol ostavlja „silovanje“ poverenja i ljubavi koje je dete gajilo prema određenoj osobi, bila ta osoba krvni srodnik ili ne, a koji su prokockani onog trena kada ta osoba postane neko ko nanosi patnju i bol. Ova definicija orijentisana je isključivo na decu kao žrtve, jer su deca ta koja su najugroženija, nemoćna da se odbrane jer njihova egzistencija zavisi od incestnika, nemoćna da ikome kažu jer se njihov glas u društvu niti čuje niti mu se veruje, a pri tom često ni nemaju dovoljno znanja, seksualnog ni verbalnog, da obrazlože situaciju u kojoj se nalaze. Iz navedenog se može uvideti i da su deca, za razliku od odraslih osoba izloženih seksualnom zlostavljanju, čak i bez upotrebe sile od strane incestnika primorana da istinu potiskuju, gutaju i da i dalje nemo trpe zlostavljanje. Kada uzmemo u obzir i činjenicu da je dete biće koje tek treba da se formira kao ličnost i da tokom procesa odrastanja treba da bude zaštićeno i bezbrižno, jasno je da incest ostavlja neizbrisive negativne posledice na ceo kasniji razvoj ličnosti, a samim tim i na život osobe koja ga je u detinjstvu trpela. Takođe, ova definicija uzima u obzir svaki vid seksualnog zlostavljanja, ne samo penetraciju, jer za dete i milovanje po grudima može biti jednako traumatično kao i seksualni čin, ukoliko ga je počinila osoba kojoj se verovalo, a koja je trebalo da bude zaštitnik i pouzdan oslonac.

1

Izvela bih iz ovoga zaključak da su primitivne kulture otišle korak dalje od mnogih savremenih normi time što se. Ovo se vidi iz činjenice da u mnogim društvima koja se smatraju „primitivnim“ postoji ritual inicijacije koji jasno razdvaja doba detinjstva od ulaska u odraslo doba. Beograd. možemo izvesti zaključak da su pre muškarci ti koji sebi daju za pravo da tretiraju dete kao sopstveno vlasništvo. Iz ovog primera vidimo ne samo da su deca u ovim kulturama zaštićena od mogućnosti seksualne zloupotrebe od strane srodnika. Kako je većina incestnika muškog roda. Incest trauma centar. istina o njemu bolje čuvana. U konkretnom slučaju incesta. čak i da možemo inferiornost žena da pripišemo svim kulturama i svim epohama. odnosno. žrtva je ta na koju se svaljuje krivica. 2 . potrebno je osećati se moćnije od deteta. od 4 deteta koja su seksualno zlostavljana. već mnogo svetijim motivom – odbranom detinjstva. Titulu „glavnog krivca“ tada preuzima majka. jasnije ćemo uvideti tu „društvenu zaštitu muškaraca“ ukoliko obratimo pažnju na činjenice da se. kao i jasna i stroga zabrana vršenja seksualnih odnosa sa bilo kojom osobom koja taj ritual još uvek nije prošla. kada dete obelodani da je zlostavljano od strane nekog bliskog muškog lica. 7. dete primorava na ćutanje kako bi se očuvao ugled porodice(ovde staviti. pa i društva i da odnos među polovima nije toliko drugačiji koliko je.2. kao sramota. 3 su devojčice i 1 dečak. osećati se da dete posedujemo. 2. Tako dolazimo do onih teorija o „ćerkama zavodnicama“ i nesrećnim očevima.. očigledno je da su žene te koje se češće i lakše doživljavaju kao objekat koji treba posedovati. ukoliko se udubimo u razmatranje savremenog društva uvidećemo da patrijarhalna shvatanja i dalje čine osnov organizovanja porodice. pri zabrani seksualne zloupotrebe dece. Pošto je većina žrtvi ženskog pola. dedama. i to „s pravom“. Pa čak i u onim slučajevima u kojima je dete pošteđeno bezdušne optužbe od strane socijalne sredine.koji je zapravo lažan) i .1 Dominacija muškaraca Iako nisam imala priliku da se dublje bavim psihološkim motivima incestnika. 1 Bogavac Lj. Taj osećaj opravdane nadmoći incestniku dodeljuje upravo društvo. vršenje seksualne zloupotrebe dece ipak je nešto što odlikuje patrijarhalnu kulturu.2 Dominacija većine Problem uticaja neravnopravne društvene podele moći na incest vidimo i iz primera onih grupa dece koje su najosetljivije – dece sa hendikepom. već da se štite i od mogućnosti seksualne zloupotrebe od strane bilo koga.. Mada nam ovo može delovati kao zastarelo shvatanje odnosa među polovima. kao bol. U celoj toj slici. Moja tajna kao strah. kao neko ko je morao da zna šta se dešava. dece u domovima bez roditeljskog staranja i Romske dece. Žene se i dalje doživljavaju kao bića podređena muškarcima. možda. a ukoliko slučaj dospe do javnosti. neko ko nije smeo da se uda za takvog napasnika i zlotvora. Međutim.1 Podaci iz drugih država verovatno bi nam dali približnu sliku sa istom porukom. Postojanje i skrivanje incesta 2. Po statističkim podacima Incest trauma centra iz Beograda. na kraju krajeva. stričevima koji nisu mogli da se odbrane od bludne „Evine naslednice“. nisu vodile isključivo strahom od rađanja nezdravog potomstva. odrastao muškarac je taj koji izbija u prvi plan.. da zaštiti svoje dete i. 2006. retko kad je otac-incestnik taj koji biva optužen. kome se sve klanja i oko kog se svet vrti. pretpostaviću da je za vršenje seksualne zloupotrebe deteta potreban osećaj dominacije nad njim. Ovi podaci nam jasno ukazuju da rodna podeljenost igra bitnu ulogu u razumevanju incesta. str. mlađi kao dužni da se potčinjavaju starijima. dok su od 5 incestnika 4 muškarca i 1 žena.

ali ni tada ne pružamo pomoć već slučaj pripisujemo Romskoj tradiciji i time bezobzirno „peremo ruke“ od svake odgovornosti.. Onaj o devetogodišnjoj Romkinji koja sebe smatra neprivlačnom jer njen otac još uvek nije seksualno opštio sa njom. dva puta češće pod rizikom od seksualnog zlostavljanja. Kao i u slučaju inferiornosti žena.Sva deca su zavisna od odraslih. muški invalidi skoro uopšte nisu poznati kao žrtve seksualne zloupotrebe. što ponovo većim delom možemo pripisati društvu na savest.2 U literaturi koju sam koristila nisam uspela da pronađem veći broj podataka koji bi se odnosili na domove za nezbrinutu decu.3 Na osnovu ovog podatka i prethodno iznetih činjenica o neravnopravnoj raspodeli društvene moći. govore otvoreno o onome što postoji. u odnosu na fizički zdrave osobe. Po pitanju Romske populacije. čak incest nailazi na neku vrstu prećutnog odobravanja. jer osobe sa hendikepom posmatra kao „društvene parazite“ i time zlonamernim starateljima daje pravo da hendikepiranim osobama naplate što moraju da se staraju o njima. Nije retkost ni da se fizički invalidi neosnovano doživljavaju i kao mentalno hendikepirani. kada je dete obeleženo kao problematično. Iz navedenih objašnjenja možemo zaključiti da društvo prikriva incest jer time štiti samo sebe. 8. odnosno četiri puta češće pod rizikom od zlostavljanja u institucijama. naišla bi na još gori doček nego u slučaju običnog deteta. godine 11% čine slučajevi zlostavljanja u spomenutim institucijama. Naime. Ibid. Osim toga. Pri traženju osnove za ovu optužbu ne moram da idem dalje od morbidnih viceva. Osim toga. iz svakodnevnih primera možemo da uvidimo nedostatak svesti da je Romima potrebna naša pomoć i zaštita. ignoriše i ućutkuje. zbog čega čak i da deca iz domova obelodane zlostavljanja koja su prošla. Pa ipak. usled nemoći da se brinu sama o sebi. društvo joj neće verovati jer je i društvo tretira kao mentalno zaostalu. što incestnika navodi da pomisli da žrtva neće ni shvatiti šta joj se dešava. već tako što uporno negira. do 2006. u Romskim porodicama skoro da ne dolazi do ućutkivanja i skrivanja zločina. tako i u „beloj“ kulturi. Stekla sam utisak da nam je lakše da poverujemo u zlostavljanje Romske dece nego u slučajeve zlostavljanja „belog“ deteta. ali ne tako što radi na otklanjanju uzroka tih optužbi. „društvo belih“ odbacuje sve optužbe koje bi mogle da ga uzdrmaju. samo je jedan u nizu. a i ako shvati. osim informacije da od ukupnog broja slučajeva prijavljenih Incest trauma centru u Beogradu u periodu od 2004. deca koja izađu iz ovih domova često se tretiraju kao problematična. 3 . Nisam sigurna da li to treba posmatrati kao dokaz da je incest sastavni deo Romske kulture ili kao dokaz da su Romi zapostavljeni od strane društva i da zato. str. smanjena je spremnost društvene sredine da ga sasluša i da mu poveruje. čime se njihovim starateljima u domu i hraniteljima kojima se ta deca dodeljuju ostavlja previše prostora za zloupotrebu. Pretpostavljam da određen deo njih zaista iskazuje sklonost ka delinkventnim ponašanjima. zbog svog hendikepa deca-invalidi su često izolovana od društva što samo pojačava veru incestnika da će njegov zločin ostati tajna. pretpostaviću da se deca bez roditelja nalaze na margini društvene brige. dok su invalidne devojke i žene. za inferiornost invalida društvo je krivo. kako u njihovoj. Međutim. „društvo fizički zdravih“. 2 3 Ibid. Savremeno društvo kao „muško društvo“. ali je kod dece-invalida ta zavisnost još izraženija. temelj vlastitog uređenja na kom počiva već vekovima i na kom planira da ostane. ne plašeći se javnog mnjenja i društvenih sankcija. Bitno je spomenuti i da u podacima o zlostavljanju invalida nalazimo dokaz uticaja neravnopravne podele moći među polovima. jer je toj deci pomoć neophodna i u onim svakodnevnim radnjama koje zdrava deca izvršavaju sa lakoćom.

Kao još jedan od razloga. ne može nas čuditi što deca nisu u stanju da izbegnu ovaj vid seksualne zloupotrebe. najverovatnije. pa u njemu vidi neku svoju krivicu. Koliko god da se slažem da je to protivno logici.1 Dete kao meta Pošto smo istakli podelu moći na osnovu pola kao jedan od osnovnih društvenih uzroka incesta. jer je potrebna određena zrelost da bismo shvatili šta se dešava u incestuoznom odnosu i iz kojih pobuda. Dete ne ume da izrazi šta i gde mu je urađeno. za neshvatljive postupke odraslog okriviti sebe. meni se čini da je doživljaj deteta kao aseksualnog pre opravdanje nego uzrok za incest. jer predstavlja decu kao „zabranjeno voće“. tereti im istovremeno na leđa dobrovoljne seksualne aktivnosti i skida sa dece etiketu aseksualnosti. Beograd. 36. pretnje kojima incestnici obavezuju decu na ćutanje. 1997. kojima često čak ni ime ne zna. Priznajem da incestuozne odrasle privlači upravo dečja bespomoćnost i nezaštićenost. ne govore o tome. Dete neće moći da iz naizgled bezopasnih milovanja i slatkih reči predvidi incest. Ostaviću po strani dilemu da li je dete seksualno ili aseksualno biće i pozabaviću se činjenicom da dete nema nikakva znanja o seksu i polnim organima. dečje genitalije su izuzetno osetljive za nadražaje zbog čega su detetu seksualni kontakti u izvesnom smislu prijatni.. str. ali i za one starije. Ono što mnoge odrasle buni jeste zašto deca. Naime. kao i ljubav i poverenje deteta prema incestniku kao specifičnost incesta. od strane društva koje detetovu reč niti čuje niti priznaje pozivajući se na nezrelost deteta. Dete postaje svesno toga i doživljava užitak kao nešto prljavo i sramno. nesposobna da sama odlučuju o svom životu. Zato će. ali smatram da bismo jednako uvideli detetovu bespomoćnost i zavisnost od drugih. Ova činjenica čini dete lakšom metom. pa oni neće prouzrokovati traume ili pritužbe. Pored toga. I sama Zorica Mršević na više mesta navodi besmislenost optuživanja deteta za dobrovoljno učešće u incestu ili čak optuživanje deteta za iniciranje incestuoznih odnosa. strašna je sama po sebi jer predstavlja osnovanu egzistencijalnu pretnju – mnoge od tih pretnji fokusiraju se na razaranje porodice. možda je i dečja aseksualnost zapravo doživljena kao „hendikep“ usled kog dete neće nedozvoljene dodire i reči razumeti kao seksualno uznemiravanje. gubitak ljubavi. kao svoju krivicu i dokaz svog saučestvovanja. objekat nedozvoljene žudnje. kaje se što nije progovorilo pre i oseća da je samim tim postalo saučesnik. Čak i kada se pređe na zloupotebu u vidu nepristojnih dodira i pokazivanja polnog organa detetu. tretirali ga kao aseksualno biće ili ne. Institut za kriminološka i sociološka istraživanja i Jugoslovenski Centar za prava deteta. Žrtve i posledice incesta 3. kao što se u slučajevima incestuiranih invalitkinji incestnici pravdaju time da žrtva ima „mentalni hendikep“ usled kog neće ni shvatiti šta joj se dešava. navešću 4 Mršević Z. jer je naučeno da su odrasli uvek u pravu.4 Međutim. pretnja od strane bliske osobe. društvo koje decu posmatra kao bespomoćna bića. postavlja se pitanje zašto se ta neravnopravna raspodela moći ne zaustavlja na surovosti prema ženama. 4 . Incest između mita i stvarnosti. gubitak sigurnosti. Jedan od razloga jeste ono što sam u prethodnom pasusu spomenula – nedostatak reči kojima bi se opisala seksualna zloupotreba.3. kada su već doživela incest. Kada se uzmu u obzir naučenost deteta da sluša starije. niti će mu biti jasno iz kog razloga se ono odigrava. sladak samim tim što je nedozvoljen. naročito oca. već se odražava na decu koju društvo posmatra kao aseksualna bića? Zorica Mršević ističe veštačku dečju aseksualnost upravo kao podsticaj za vršenje seksualnih delikata nad decom. spomenula sam i pretnje kojima incestnici kupuju sebi sigurnost. dete i dalje neće moći da prepozna neadekvatno seksualno ponašanje. Razlog zlostavljanja nije mu jasan. Dolazimo do momenta u kom je ćutanje deteta prouzrokovano time što dete počinje samo sebe da percipira kao krivca. Posebno malu decu je lako zaplašiti. Dalje.

op. Prepoznavanje seksualne zloupotebe od strane odraslih ključni je korak u rešavanju problema. Zato Zorica Mršević ističe da ukoliko želimo da prepoznamo seksualnu zloupotrebu. svoju spremnost da drugima izađe u susret.cit. Odraslima je. samopouzdanje. često ne umeju da nacrtaju sebe već crtaju samo obrise ili žvrljotine. Međutim. Nasilnim putem. problem je što se ovi psihički simptomi mogu naći kod svakog deteta koje prolazi kroz neku krizu. lakše da odbace nego da prihvate pomisao da je njihovo dete bilo zlostavljano. želja i potreba. kao sramota. 3. zatim na osnovu psihičkih tegoba kao što su depresija. Kao primer. 19. a opet. Naime. prilažem prvi crtež iz faze lečenja devojčice koja je seksualno zlostavljana od strane dede sa očeve strane kada je imala pet godina. pre nego što je dete imalo priliku da ga izgradi. Zato žrtva stiče nejasan osećaj same sebe kao neodvojive od incestnika. ne moraju se naći kod svakog deteta koje prolazi kroz seksualno zlostavljanje.detetovu svest o neverici odraslih. incestnik probija ove još nestabilne granice i time dovodi dete do zaključka da nije sposobno da samo definiše svoje potrebe i želje. Već sam izložila neke razloge iz kojih ne možemo očekivati da će nam se same žrtve javiti. Deca se često susreću sa nevericom i nipodaštavanjem kada izjave nešto što odraslima zvuči čudno ili nepristojno. Detetov self-koncept remeti se. zato ukoliko želimo da pomognemo žrtvi.. Interesantan je podatak da seksualno zlostavljana deca. čak i ona koja su nadarena za crtanje. verovanja i vrednosti. incestnik ne dopušta detetu da izgradi granice svog sigurnog prostora. naravno. moramo prvo priznati da ona postoji i da je moguće da se odigrava upravo u našem bliskom okruženju. njegovih planova. moramo umeti da je prepoznamo. jer je to jedini način da prozremo sve maske incesta. Odgovor incestuirane petogodišnjakinje na zadatak da nacrta sebe 5 Bogavac Lj. od modrica ili bolova u stomaku pa do polnih bolesti.2 Posledice incesta Incest je izuzetno snažna trauma koja utiče na razvoj deteta i na njegovu kasniju sposobnost uspostavljanja odnosa sa drugim ljudima. pa se da pretpostaviti da će tako reagovati i na detetove pokušaje objašnjenja zloupotrebe.. kao ni granice do kojih se dete oseća lagodno razgovarajući o sopstvenim osećanjima. str. Incestno iskustvo razoriće detetovu sliku o sebi. ućutkuju svoje dete i čak ga optužuju da laže. Dete koje trpi seksualno zlostavljanje možemo prepoznati na osnovu različitih fizičkih simptoma. poremećaji u ishrani. pokušaji suicida. svoj prostor. pa pokušavaju da zažmure pred dokazima. u slučaju incesta. 5 .5 Slika 1. inkontinencija. Moja tajna kao strah. kao bol. itd. granice svesti o svojim potrebama i potrebama drugih.

a odmah potom i veru u samog sebe. Razumljivo je i da incestno iksustvo ruši detetova verovanja. od odnosa deteta 6 Ibid. naročito prema sopstvenom telu. Jedan od primera je crtež osmogodišnje devojčice. što je donekle prikazano u prethodnim pasusima. uništavajući na prvom mestu veru u ljude jer je dete iznevereno od strane osobe od koje bi se to najmanje očekivalo. Taj skup teških. pretpostavljam zbog koncentracije dodira incestnika na tim određenim mestima ili zbog njegovih komentara koji se odnose na te delove.6 Slika 2. često i kao uzrok zbog kog se incest i odigrao. a koje su pretrpele seksualno zlostavljanje često sebe crtaju sa izraženim ženskim atributima.. ugroženi su svi međusobni odnosi. Kako ovaj vid zloupotrebe. ugrožene su sve uloge u porodici. bazične ljudske vrednosti: porodične.Iz te nemogućnosti uspostavljanja kontrole nad sopstvenim telom i životom javlja se i nedostatak samopouzdanja. te ga dete tretira kao nešto prljavo i nepristojno. butina i zadnjice. da li će biti kažnjeno od strane incestnika ako se usprotivi. Odgovor incestuirane osmogidšnjakinje na zadatak da nacrta sebe Možda zbog toga žene koje su bile seksualno zlostavljane u detinjstvu ispoljavaju sklonost ka nošenju vrećaste odeće i ka poremećajima u ishrani – ne bi li svoje telo načinile što sličnijim muškom i time negirale ženstvene obline koje se doživljavaju kao prljave i sramne i uzrok svega lošeg što se u detinjstvu odigralo. od uloge deteta kao bespomoćnog i nevinog bića. neko ko ne može da se odbrani. bez obzira na to da li je incestnik član porodice ili ne. koje niko ne želi da čuje. kod kojih se još uvek nisu razvile obline. Žrtva se konstantno oseća kao neko ko je potčinjen. Osim toga. seksualno zlsotavljane od strane očuha. 37 6 . Seksualno zlostavljano dete najčešće mrzi svoje telo. pa do uloge oca i majke kao zaštitnika i vaspitača.. str. da li je saučesnik. ako nekom kaže. ljubavne i prijateljske. zapravo. Male devojčice. obuhvata celu porodicu i na sve članove vrši razarajuće dejstvo. da li ga svojim ćutanjem podržava. Dete ne može da proceni da li je ono nečim izazvalo incest ili ne. koji joj je stalno upućivao pohvalne komentare na račun grudi. kao biće bez prava glasa. po dete razarajućih pitanja dovodi do sve većeg povlačenja u sebe i sve izraženije detetove netrpeljivosti prema sebi samom. Vrednosti koje su ugrožene incestnim zbivanjima jesu.. dete koje je zlostavljano prolazi kroz konstantnu konfuziju celokupnim incestnim zbivanjem i ulogom incestnika kao i vlastitom ulogom u njemu. doživljavajući ga kao saučesnika u incestu jer je telo „uživalo“.

utučenost. dok druge beže u suprotnost i izbegavaju bilo kakav vid prisnih kontakta. porodične vrednosti su najugroženije ukoliko je incestnik član porodice. Prijateljske vrednosti dovode se u pitanje prvenstveno zbog tendencije seksualno zlostavljane osobe da se povuče u sebe i da. str. 7 . zbunjenost. koliko jake i negativne posledice će iskustvo proživljenog incesta ostaviti na osobu. njeni problemi nisu okončani već naprotiv – tek počinju. čak i kada stupa u odnose sa drugima. Jedan od faktora je bliskost odnosa između incestnika i žrtve – što je odnos bio prisniji. Jedan od pokazatelja istinitosti ove tvrdnje jeste i činjenica da je veliki deo incestnika i sam bio incestuiran u detinjstvu. verovatnije je da je trauma ostavila ozbiljne posledice i da će u budućnosti razlog tih posledica ostati bolje skriven. Incest između mita i stvarnosti. trajanju zlostavljanja. 104. pa tako i sa gubitkom detinjstva i nevinosti. one neće moći da kažu Ne. broju učinioca. normalnoj roditeljskoj/rodbinskoj ljubavi i normalnom ispoljavanju te ljubavi.. Takođe su značajni podaci o vrsti radnji seksualne zloupotrebe koje su vršene. zbunjujućim emocijama i sam po sebi je konfuzan za osobu koja kroz njega prolazi kao i za njeno okruženje jer na mahove deluje kao da je priveden kraju. Osoba koja je u detinjstvu prošla incest često ima predrasudu da se ljubav svodi isključivo na seksualni odnos i da će se nužno završiti napuštanjem. oslobođenje od tuge. Žrtve incesta moraju da se suoče sa traumom koja je neminovno ostavila nekog traga na njima i da prođu kroz proces žaljenja koji odlikuje svako veliko suočavanje sa gubitkom. Faze post-incestnog sindroma su (sledećim redom) : neverica. ili pak svakog pripadnika suprotnog pola doživljavaju kao budućeg seksualnog partnera. očajanje. tuga. a na mahove kao da se vratio na početak..prema roditeljima i roditelja prema detetu. napori ka objašnjenju i redefinisanju. Ljubavne vrednosti su ugrožene usled navedenog sticanja pogrešne predstave o ljubavi i ispoljavanju te ljubavi. što će se sve negativno odraziti u sekundarnoj porodici koju dete bude zasnovalo. optimizam. ljutnja. pa do odnosa roditelja među sobom. ne zavisi samo od čina incesta već i od drugih okolnosti. Tada dete stiče pogrešnu predstavu o pravilnom vaspitanju. 3. računajući i seksualne. smisao za humor. Lista posledica incesta je prilično dugačka.3 Proces žaljenja Jednom kada je žrtve utvrđena i kada postane svesna da je u detinjstvu preživela incest. ne zadržavajući se ni u jednoj. povređivanjem ili nekim sličnim negativnim ishodom. sa tendencijom proširenja i iako su neke od navedenih stavki međusobno kontradiktorne i dobar deo navedenog može se. op.7 7 Mršević Z. u nekim izolovanim ili blažim oblicima. razumevanje i rasterećenje od krivice. o roditeljskoj ulozi. kao i do sad. sledećeg zlostavljača kom. o traženju podrške i izvorima utehe kojima je dete pribegavalo. Težina prolaska kroz taj proces kao i nerazumevanje sredine dodatno otežavaju razrešavanje post-incestnog sindroma i teraju žrtvu da ostane zaglavljena u traumi koju je još kao dete preživela. Zbog toga mnoge žene koje su bile incestuirane srljaju iz veze u vezu. poznavanje tih simptoma može dosta olakšati u utvrđivanju žrtve seksualnog zlostavljanja. Proces žaljenja predstavlja prolazak kroz više od 10 faza koje su bogate konfliktnim.cit. naći i kod normalnih osoba. Pa ipak. Prijateljstva sa suprotnim polom naročito su osetljiva kategorija jer incestuirane osobe ili teže da izbegnu svaki kontakt sa suprotnim polom. Međutim. „ostaje u svojoj ljušturi“ i ne iskazuje poverenje ni prema kome. ili sa gubitkom iluzije da su imale detinjstvo i nevinost. Drugi faktor bio bi uzrast žrtve u trenutku zloupotebe – što je osoba bila mlađa. osećaj krivice. trauma je veća zbog već spominjane pogubnosti „silovanja“ ljubavi i poverenja. strah i anksioznost. potreba za ritualom. kao i neke lične karakteristike same žrtve – njena sposobnost racionalnog sagledavanja problema.

grubost. pa i zločine koje on počini. društvo će tolerisati i sve njegove mane. To su muškarci previše slični bilo kom drugom muškarcu. incestnici kreiraju priče kojima će se opravdati. u krajnjem slučaju. akcentovanje snažnih seksualnih nagona kao bitne odrednice muškog pola. Excuses. „Deda Mraz“ je priča koja. itd. pronalaziće za njega olakšice i druge šanse čak i tamo gde ne bi smelo da ih bude. Pošto su. optuživanje devojčice da je ona inicirala seksualni odnos i da se ponašala zavodnički. koje pobuđuje ljubav i topla. previše indoktrinirali u ovakva učenja i umesto realne slike o sebi prihvatili predstavu o „alfa mužjaku“. jeste da se pronađe model ljubavi i osećajnosti koji će u sebi sačuvati svu dominantnost. temu preterane moći koju društvo daje muškarcu. Verovatno bi nam lakše bilo da verujemo da su incestnici zveri koje nemaju ništa slično sa nama. a dobar deo njih još uvek „plovi na tom talasu“. što nije zaustavila zlostavljanje. dobronamernog i nedužnog.9 „Lolita“ je tipična strategija svaljivanja krivice na dete. monstrum. da se ne žrtvuje ni idealna slika o sebi kao muškarcu. očinska osećanja. na određenom nivou svesti. tražićemo krivce na pogrešnoj strani i nećemo moći da prihvatimo incest kao svakodnevnu pojavu sa kojom se svakodnevno treba i boriti. Naime. isticanje agresivnosti i nedostatka emocija kao karakteristika muške prirode. 1994.4. ali način na koji izražava svoju ljubav prešao je granice društveno i moralno prihvatljivog. Prva činjenica odnosi se na temu koja je u ovom radu već dotaknuta. „Zla veštica“ i „Deda Mraz“. U najkraćim crtama. U slučajevima seksualne zloupotrebe deteta u kojoj su počinilac i žrtva u srodstvu.čovek ili zver? Svako ko se barem jednom ozbiljno zamislio nad temom seksualne zloupotrebe dece sigurno je zapitao sebe kakav čovek je potrebno biti da bi mogao na takav način da naneseš detetu bol i poniženje. „Zla veštica“ je obmana koja suprugu predstavlja kao krivca za incest. nevinim detetom. svodi se na laž da je ceo incest zapravo bio pokušaj da se detetu pomogne na 8 Snowdon R. Pretpostaviću da do unutrašnjeg konflikta dolazi kada se slika „ledene muškarčine“ sudari sa bespomoćnim.1 Incestnik . Druga činjenica odnosi se na ličnost samih incestnika – potpuno prosečnu. ali ukoliko ne prihvatimo dokaze običnosti i ljudskosti incestnika. 9 Ibid. pomoću kojih će zavarati društvo. očigledno. Te faktore možemo pronaći upravo u društvenom tretmanu muškarca od samog njegovog rođenja: doživljaj rođenja muškog deteta kao nagrade za roditelje. verovatno toga svesni. bezosećajnost. bezobzirnost i grubost „alfa mužjaka“.. iskustvo ljudi koji su radili sa incestnicima pokazuje drugačije. Te priče se mogu svrstati u tri tipa: „Lolita“. niti da se zanemare osećanja prema detetu. Working with incest offenders: Excuses. svakodnevnu. više nego prethodne dve. Upravo ta običnost i prosečnost pomažu incestniku da izbegne kaznu za svoja nedela. Neki su se. Excuses. optužuje je što je zapostavila svoje bračne obaveze i. ima za cilj da samog incestnika predstavi kao pitomog. Međutim. Međutim. a i sebe same. očigledno postoji nešto u „prosečnom muškarcu“ što dovodi do incesta i što bi trebalo razmotriti. Ta hibridna tvorevina ispoljava se kao „izopačena ljubav“ i „poremećena osećajnost“ – kao incest. Incestnici i prećutni saveznici 4. mušku. U tom slučaju. incestnik najčešće zaista voli svoje dete i brine o njemu. Većina prosečnih muškaraca otisnula se u život na osnovama takvih učenja. „Počinioci incesta su muškarci koji jednostavno imaju moć da uzmu ono što žele i – to uzimaju. kada ga društvo jednom označi kao primernog čoveka.“ Ova rečenica Riča Snoudouna8 predstavlja upravo činjenice sa kojima ne želimo da se suočimo. Beograd. Prvi odgovori koji su se meni javili bili su „Psihopata. najjednostavniji način razrešenja konflikta. Prevod Autonomnog ženskog centra. prihvatajući i sve negativno što ona nosi – bezobzirnost. 8 . iskompleksirani perverznjak“.

dok je na internetu banalno lako pronaći forume posvećene strasnim obožavaocima incesta. takođe. najčešće se za za krivca proglasi majka. tako da odbija da vidi i čuje dokaze o incestu nad detetom kako bi sprečila „otvaranje Pandorine kutije“ i buđenje sopstvene traume. Međutim. iz uverenja da se nekako na njoj moralo primetiti da je zlostavljana. postoje slučajevi u kojima se dete požali majci. kurva i slično. treba napomenuti da postoje i oni muškarci koji u potpunosti odbacuju masku Deda Mraza. svesne da će. poricanje incesta je tipična reakcija svih majki žrtava u prvom trenutku kada saznaju za incest.). Kroz sve obrađene teme. 4. Ne može se ovako ograničenim brojem stranica uhvatiti realan odraz tolikih vekova ignorisanja incesta. bilo da su zaštitile svoje dete. Postoji više mogućih razloga za to. uništenih života. ukoliko se incest obelodani. Međutim. bilo da se oslobodi ili da se „u sigurnoj atmosferi“ nauči ljubavnim i seksualnim odnosima kako bi bilo spremno za život. Mnoge majke odluče da ostanu u poricanju. Razumljivo je da se majka ne može smatrati saveznicom ukoliko nije bila svesna postojanja zlostavljanja u svojoj kući.. žrtva u sopstvenoj kući. Neke se okreću protiv kćeri ne toliko iz privrženosti mužu koliko iz pokušaja da speru osećaj krivice. exxxtreme. svu strahotu dela koje su počinili. ili zbog iluzije da će time spasiti porodicu od razaranja.. snabdevene raznim fotografijama i video materijalima. Pri tom sam nastojala da kroz sam rad iznosim neke svoje zaključke. pa opet ne čini ništa kako bi zlostavljanje zaustavila. one biti optužene. Moguće je da je i majka. jer je uloga majke u prevazilaženju traume često ključna.2 Majka – saveznica ili žrtva? Kada se incest obelodani. kao ključna se provlači lažna i licemerna nesvest društva. ali njena spremnost ne može se porediti sa njenom nesposobnošću da ikakvo suprotstavljanje efikasno sprovede u delo. čak sa prenaglašenom arogancijom i bezobzirnošću.bilo koji način. da je lažljivica. Sve navedeno odražava se u ranije spomenutoj priči o Zloj veštici koja predstavlja svojevrsnu obmanu za skretanje pažnje sa pravog krivca. zablude o Zloj veštici i Loliti i koji otvoreno priznaju. izneverenosti i bespomoćnosti. probala sam da se približim temi što sam više mogla. da prolazi kroz pakao i da joj je potrebna pomoć. kao i temema na kojima se članovi podstiču da iskažu sopstvene incestuozne seksualne fantazije (Primeri nekih od tih foruma su: actualincest. ZAKLJUČAK Teško je zaključiti temu koja čestito nije ni započeta. ili čak majka vidi dokaze incesta. U svakom slučaju. Pa ipak. baveći se akterima priče o incestu. a majka to nije uspela da primeti i da joj pomogne. Nakon što sam se bliže upoznala sa temom incesta. Tako se rešavaju frustracija optužujući svoju kćer da je ona ta koja ruši dom. Majku često optužuje i sama žrtva. smatrajući da ću tako uhvatiti suštinu. ins-dream. baš kao i ćerka. tolikih nemih i neotkrivenih. kao nekoga ko je morao da zna šta se dešava i ko je morao da zaštiti svoje dete. bila žrtva incesta i da se još uvek bori sa nemogućnošću da to sebi prizna. Ukoliko nije sposobna da se suprotstavi mužu nasilniku i da odbrani sebe. Kada majka otkrije incest. Često majke biraju da podrže muža zbog finansijske sigurnosti. koje se pod pompeznim parolama bori protiv seksualne zlupotebe deteta. možda će biti spremna da se suprotstavi zbog deteta. shvatila sam koliko je zaštita dece od seksualne zloupotrebe ključna 9 . Moguće je da je majka. Ovakva odluka može biti jako štetna po samu žrtvu incesta. Ne samo da je društvo optužuje. emocionalne sigurnosti. ona mora da se opredeli na čiju će stranu stati – muža ili deteta. jer je doživljava kao „stub porodice“. optuživale ga ili skrivale incest. prolaze kroz određenu vrstu traume. Zato bi bilo dobro da društvo promeni stav prema majkama žrtvi seksualne zloupotebe i da pruži i njima pomoć i podršku jer i one. slaganja i neslaganja o navedenim temama.

na sreću. ali onako kako jeste i kako činjenice pokazuju.tema za budućnost svih nas. kad se bolje razmisli. ne samo braneći ih već i podstičući ih na njihovom putu. Na takvim radionicama trebalo bi preći teme kojih sam se i ja dotakla u ovom radu. da ne vidimo ozbiljnost niti učestalost incesta. mora se popraviti i stabilizovati slika deteta u društvu. toliko se naglo ista reakcija i slegne. a koliko joj se malo pažnje pridaje. realnu pretnju. Možda time ne bismo učinili primetnu promenu. obogatilo redove boraca za zaštitu fundamentalnih prava deteta. ili kao vannastavno predavanje). a pri tom podstaći učenike da iskazuju svoje mišljenje i kroz razne specijalno osmišljene zadatke navesti ih da iskažu sve svoje predrasude i da uvide koliko su grešili i u čemu. smatram da bi detaljno informisanje ljudi. Neobična je i nezainteresovanost ljudi. Završiću ovde pokušaj skraćenog izlaganja mojih razmišljanja o prevenciji seksualne zloupotebe dece. velika nagrada. Dalje će tema i informacije sami obavljati posao. ali takvi programi moraju postati masovniji. mnogo prijatnija dužnost. ali i oznake “zversko” i “neprirodno”. barem kod nekih javiće se potreba da ih u svom životu kontrolišu (ili potraže profesionalnu pomoć) mačak. Informacije postoje. privlačne programe.hehe). uključiti u njih potresne priče žrtvi incesta. Da bi se shvatila težina incesta. na temu incesta (u okviru nastave sociologije. kako bi se naveli mladi da dođu i čuju o čemu je reč. jer ukoliko rasvetlimo uzroke koji počivaju iza incesta i ukoliko ih ljudi postanu svesni. Pretpostavljam da su takve teme samo još jedna podgrupa kategorije „Svako čudo za tri dana dosta” i koliko naglo izazovu burnu reakciju. priče o incestnicima. u svakom odeljenju. Problem i jeste u privlačenju ljudi. ali ne postoji interesovanje za njih. ali barem nekoliko dečjih života biće spašeno što je. Ideja kojom sam se vodila pišući prethodna tri pasusa jeste ona koja se kroz ovaj rad konstantno provlačila. ćutanja i pravdanja. u protivnom društvo neće osetiti njegovu svakodnevnu. Polazeći od same sebe kao primera. Ta ideja je da se o incestu mora što više govoriti. Smatram da bi u svakoj srednjoj školi. mladih prvenstveno. informisati ljude o značaju deteta za budućnost sveta. moralo biti održano barem jedno predavanje. Istina je da postoje programi koji su namenjeni upravo informisanju o datoj temi. bez obaveze ili potajnih mračnih fantazija. uprkos sve češćim slučajevima incesta koji isplivavaju u javnost. a ne na način koji će časopisima doneti ekskluzivnost i novinarima priliku da napišu horor priču. Sa incesta se mora skinuti oznaka „tabu”. koliko god nam on bljeskao pred očima. ukucati „incest” na internet pretraživač ili namenski tražiti u biblioteci knjigu sa rečju „incest” u naslovu. ukazujući na opasnosti ignorisanja. o incestu i njegovom stvarnom značenju i statistici. a možda čak i umanjilo broj onih sa incestuoznim porivima. Trebalo bi osmisliti interesantne. Malo je onih koji će. Takođe je jako važna i. ili još bolje radionica. upoznati se sa specifičnostima detinjstva i sa mogućnostima da deci pomognemo. 10 . a samim tim ni pravu težinu. jer nas je društvo toliko uljuljkalo u svoje laži.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful