UVOD

Incest je pojava o kojoj retko govorimo, delom zbog toga što je tretirana kao izopačenost i neprijatna tema, a delom i zbog činjenice da smatramo da je izuzetno retka u civilizovanom društvu. Povremena spominjanja incesta od strane medija i naučnika prvenstveno su fokusirana na retke i šokantne slučajeve zlostavljanja koji isplivaju u javnost, pa se tada tretiraju kao „ekskluzivna vest“, etiketirana ne kao tamna strana ljudskog društva već kao nehumana pojava koja društvu ni ne pripada. Usled toga, jača utisak da incest nije deo svakodnevnice i da samim tim ni ne zavređuje dugotrajno i iscrpno razmatranje. Težinu teme dodatno obezvređuje činjenica da pod pojmom incest najčešće govorimo o rodoskrvnuću kao seksualnom odnosu između bliskih srodnika. Time se uglavnom misli na odnos, sa ravnopravno podeljenom odgovornošću, između brata i sestre, oca i ćerke, majke i sina, ali iz nekog razloga pod tim prećutno podrazumevamo odnos između odraslih i zrelih ličnosti. Iz takvih zaključaka sledi i da je incest dobrovoljna, svesna, obostrana odluka onih koji u njemu učestvuju i koji imaju mogućnost izbora. Ovako predstavljen, incest i ne bi bio toliko strašan ukoliko zanemarimo mogućnost rađanja nezdravog potomstva ili rušenje porodične strukture i remećenje uloga u porodici. Međutim, istinski strašna, potresna i opasna strana incesta ovakvim definisanjem ostaje zanemarena. Upravo tom stranom priče o incestu ću se ovde baviti.

1. Definicija incesta
U ovom radu vodiću se definicijom Zorice Mršević, zasnovanom na ukazima samih žrtvi incesta, po kojoj se incestom označava svaki vid seksualne zloupotrebe deteta od strane osoba od poverenja. Tradicionalna definicija incesta ovim je proširena van kruga bliskih srodnika, jer ono što je zapravo strašno i pogubno po samo dete u slučaju seksualne zloupotrebe nije toliko nasilje nad telom i svest o mogućnosti rađanja nezdravog potomstva, koju, naravno, dete ni nema. Trajne emotivne posledice i najveći bol ostavlja „silovanje“ poverenja i ljubavi koje je dete gajilo prema određenoj osobi, bila ta osoba krvni srodnik ili ne, a koji su prokockani onog trena kada ta osoba postane neko ko nanosi patnju i bol. Ova definicija orijentisana je isključivo na decu kao žrtve, jer su deca ta koja su najugroženija, nemoćna da se odbrane jer njihova egzistencija zavisi od incestnika, nemoćna da ikome kažu jer se njihov glas u društvu niti čuje niti mu se veruje, a pri tom često ni nemaju dovoljno znanja, seksualnog ni verbalnog, da obrazlože situaciju u kojoj se nalaze. Iz navedenog se može uvideti i da su deca, za razliku od odraslih osoba izloženih seksualnom zlostavljanju, čak i bez upotrebe sile od strane incestnika primorana da istinu potiskuju, gutaju i da i dalje nemo trpe zlostavljanje. Kada uzmemo u obzir i činjenicu da je dete biće koje tek treba da se formira kao ličnost i da tokom procesa odrastanja treba da bude zaštićeno i bezbrižno, jasno je da incest ostavlja neizbrisive negativne posledice na ceo kasniji razvoj ličnosti, a samim tim i na život osobe koja ga je u detinjstvu trpela. Takođe, ova definicija uzima u obzir svaki vid seksualnog zlostavljanja, ne samo penetraciju, jer za dete i milovanje po grudima može biti jednako traumatično kao i seksualni čin, ukoliko ga je počinila osoba kojoj se verovalo, a koja je trebalo da bude zaštitnik i pouzdan oslonac.

1

dete primorava na ćutanje kako bi se očuvao ugled porodice(ovde staviti. Incest trauma centar. Tako dolazimo do onih teorija o „ćerkama zavodnicama“ i nesrećnim očevima. dedama. U konkretnom slučaju incesta. Međutim.. dok su od 5 incestnika 4 muškarca i 1 žena. Izvela bih iz ovoga zaključak da su primitivne kulture otišle korak dalje od mnogih savremenih normi time što se.1 Dominacija muškaraca Iako nisam imala priliku da se dublje bavim psihološkim motivima incestnika. U celoj toj slici. Ovi podaci nam jasno ukazuju da rodna podeljenost igra bitnu ulogu u razumevanju incesta. da zaštiti svoje dete i. retko kad je otac-incestnik taj koji biva optužen..2. Moja tajna kao strah.1 Podaci iz drugih država verovatno bi nam dali približnu sliku sa istom porukom. Po statističkim podacima Incest trauma centra iz Beograda. nisu vodile isključivo strahom od rađanja nezdravog potomstva. kao sramota. vršenje seksualne zloupotrebe dece ipak je nešto što odlikuje patrijarhalnu kulturu. potrebno je osećati se moćnije od deteta. i to „s pravom“. neko ko nije smeo da se uda za takvog napasnika i zlotvora. možemo izvesti zaključak da su pre muškarci ti koji sebi daju za pravo da tretiraju dete kao sopstveno vlasništvo. 2. Mada nam ovo može delovati kao zastarelo shvatanje odnosa među polovima. Postojanje i skrivanje incesta 2. kada dete obelodani da je zlostavljano od strane nekog bliskog muškog lica. čak i da možemo inferiornost žena da pripišemo svim kulturama i svim epohama. kao neko ko je morao da zna šta se dešava. Žene se i dalje doživljavaju kao bića podređena muškarcima. dece u domovima bez roditeljskog staranja i Romske dece. 7. osećati se da dete posedujemo.koji je zapravo lažan) i . odnosno.2 Dominacija većine Problem uticaja neravnopravne društvene podele moći na incest vidimo i iz primera onih grupa dece koje su najosetljivije – dece sa hendikepom. 2006. pa i društva i da odnos među polovima nije toliko drugačiji koliko je. kao i jasna i stroga zabrana vršenja seksualnih odnosa sa bilo kojom osobom koja taj ritual još uvek nije prošla. Pa čak i u onim slučajevima u kojima je dete pošteđeno bezdušne optužbe od strane socijalne sredine.. već mnogo svetijim motivom – odbranom detinjstva. Ovo se vidi iz činjenice da u mnogim društvima koja se smatraju „primitivnim“ postoji ritual inicijacije koji jasno razdvaja doba detinjstva od ulaska u odraslo doba. možda. pri zabrani seksualne zloupotrebe dece. a ukoliko slučaj dospe do javnosti. jasnije ćemo uvideti tu „društvenu zaštitu muškaraca“ ukoliko obratimo pažnju na činjenice da se. 3 su devojčice i 1 dečak. Iz ovog primera vidimo ne samo da su deca u ovim kulturama zaštićena od mogućnosti seksualne zloupotrebe od strane srodnika. pretpostaviću da je za vršenje seksualne zloupotrebe deteta potreban osećaj dominacije nad njim. očigledno je da su žene te koje se češće i lakše doživljavaju kao objekat koji treba posedovati. Kako je većina incestnika muškog roda. Pošto je većina žrtvi ženskog pola. mlađi kao dužni da se potčinjavaju starijima. stričevima koji nisu mogli da se odbrane od bludne „Evine naslednice“. Taj osećaj opravdane nadmoći incestniku dodeljuje upravo društvo. Beograd. Titulu „glavnog krivca“ tada preuzima majka. str. od 4 deteta koja su seksualno zlostavljana. ukoliko se udubimo u razmatranje savremenog društva uvidećemo da patrijarhalna shvatanja i dalje čine osnov organizovanja porodice. na kraju krajeva. 2 . 1 Bogavac Lj. istina o njemu bolje čuvana. kome se sve klanja i oko kog se svet vrti. žrtva je ta na koju se svaljuje krivica. kao bol. već da se štite i od mogućnosti seksualne zloupotrebe od strane bilo koga. odrastao muškarac je taj koji izbija u prvi plan.

ignoriše i ućutkuje. smanjena je spremnost društvene sredine da ga sasluša i da mu poveruje. ali ni tada ne pružamo pomoć već slučaj pripisujemo Romskoj tradiciji i time bezobzirno „peremo ruke“ od svake odgovornosti. Kao i u slučaju inferiornosti žena. dok su invalidne devojke i žene. čime se njihovim starateljima u domu i hraniteljima kojima se ta deca dodeljuju ostavlja previše prostora za zloupotrebu. već tako što uporno negira. kada je dete obeleženo kao problematično. Pa ipak. zbog svog hendikepa deca-invalidi su često izolovana od društva što samo pojačava veru incestnika da će njegov zločin ostati tajna. muški invalidi skoro uopšte nisu poznati kao žrtve seksualne zloupotrebe. naišla bi na još gori doček nego u slučaju običnog deteta. Nisam sigurna da li to treba posmatrati kao dokaz da je incest sastavni deo Romske kulture ili kao dokaz da su Romi zapostavljeni od strane društva i da zato. Iz navedenih objašnjenja možemo zaključiti da društvo prikriva incest jer time štiti samo sebe. dva puta češće pod rizikom od seksualnog zlostavljanja. ali je kod dece-invalida ta zavisnost još izraženija.. 3 . temelj vlastitog uređenja na kom počiva već vekovima i na kom planira da ostane. str. Stekla sam utisak da nam je lakše da poverujemo u zlostavljanje Romske dece nego u slučajeve zlostavljanja „belog“ deteta. Onaj o devetogodišnjoj Romkinji koja sebe smatra neprivlačnom jer njen otac još uvek nije seksualno opštio sa njom. Pretpostavljam da određen deo njih zaista iskazuje sklonost ka delinkventnim ponašanjima. 8. a i ako shvati.Sva deca su zavisna od odraslih. čak incest nailazi na neku vrstu prećutnog odobravanja.3 Na osnovu ovog podatka i prethodno iznetih činjenica o neravnopravnoj raspodeli društvene moći. „društvo fizički zdravih“. kako u njihovoj. ali ne tako što radi na otklanjanju uzroka tih optužbi. Osim toga. za inferiornost invalida društvo je krivo. Savremeno društvo kao „muško društvo“. Nije retkost ni da se fizički invalidi neosnovano doživljavaju i kao mentalno hendikepirani. zbog čega čak i da deca iz domova obelodane zlostavljanja koja su prošla.2 U literaturi koju sam koristila nisam uspela da pronađem veći broj podataka koji bi se odnosili na domove za nezbrinutu decu. što ponovo većim delom možemo pripisati društvu na savest. tako i u „beloj“ kulturi. 2 3 Ibid. Naime. iz svakodnevnih primera možemo da uvidimo nedostatak svesti da je Romima potrebna naša pomoć i zaštita. u odnosu na fizički zdrave osobe. pretpostaviću da se deca bez roditelja nalaze na margini društvene brige. godine 11% čine slučajevi zlostavljanja u spomenutim institucijama. „društvo belih“ odbacuje sve optužbe koje bi mogle da ga uzdrmaju. Ibid. što incestnika navodi da pomisli da žrtva neće ni shvatiti šta joj se dešava. ne plašeći se javnog mnjenja i društvenih sankcija. društvo joj neće verovati jer je i društvo tretira kao mentalno zaostalu. u Romskim porodicama skoro da ne dolazi do ućutkivanja i skrivanja zločina. jer osobe sa hendikepom posmatra kao „društvene parazite“ i time zlonamernim starateljima daje pravo da hendikepiranim osobama naplate što moraju da se staraju o njima. osim informacije da od ukupnog broja slučajeva prijavljenih Incest trauma centru u Beogradu u periodu od 2004. govore otvoreno o onome što postoji. Međutim. Bitno je spomenuti i da u podacima o zlostavljanju invalida nalazimo dokaz uticaja neravnopravne podele moći među polovima. Po pitanju Romske populacije. Osim toga. usled nemoći da se brinu sama o sebi. jer je toj deci pomoć neophodna i u onim svakodnevnim radnjama koje zdrava deca izvršavaju sa lakoćom. odnosno četiri puta češće pod rizikom od zlostavljanja u institucijama. deca koja izađu iz ovih domova često se tretiraju kao problematična. Pri traženju osnove za ovu optužbu ne moram da idem dalje od morbidnih viceva. samo je jedan u nizu. do 2006.

kao svoju krivicu i dokaz svog saučestvovanja. tretirali ga kao aseksualno biće ili ne. spomenula sam i pretnje kojima incestnici kupuju sebi sigurnost. Institut za kriminološka i sociološka istraživanja i Jugoslovenski Centar za prava deteta. 1997. nesposobna da sama odlučuju o svom životu. Dete ne ume da izrazi šta i gde mu je urađeno. Koliko god da se slažem da je to protivno logici. str. Dolazimo do momenta u kom je ćutanje deteta prouzrokovano time što dete počinje samo sebe da percipira kao krivca. Priznajem da incestuozne odrasle privlači upravo dečja bespomoćnost i nezaštićenost. Zato će. navešću 4 Mršević Z. pretnja od strane bliske osobe. Dete neće moći da iz naizgled bezopasnih milovanja i slatkih reči predvidi incest. Čak i kada se pređe na zloupotebu u vidu nepristojnih dodira i pokazivanja polnog organa detetu. Ostaviću po strani dilemu da li je dete seksualno ili aseksualno biće i pozabaviću se činjenicom da dete nema nikakva znanja o seksu i polnim organima. kao što se u slučajevima incestuiranih invalitkinji incestnici pravdaju time da žrtva ima „mentalni hendikep“ usled kog neće ni shvatiti šta joj se dešava. kada su već doživela incest. I sama Zorica Mršević na više mesta navodi besmislenost optuživanja deteta za dobrovoljno učešće u incestu ili čak optuživanje deteta za iniciranje incestuoznih odnosa.1 Dete kao meta Pošto smo istakli podelu moći na osnovu pola kao jedan od osnovnih društvenih uzroka incesta. ali i za one starije. 36. dečje genitalije su izuzetno osetljive za nadražaje zbog čega su detetu seksualni kontakti u izvesnom smislu prijatni. Incest između mita i stvarnosti. Ova činjenica čini dete lakšom metom. jer je naučeno da su odrasli uvek u pravu. Posebno malu decu je lako zaplašiti. 4 . kojima često čak ni ime ne zna. strašna je sama po sebi jer predstavlja osnovanu egzistencijalnu pretnju – mnoge od tih pretnji fokusiraju se na razaranje porodice. ali smatram da bismo jednako uvideli detetovu bespomoćnost i zavisnost od drugih.3. Naime. društvo koje decu posmatra kao bespomoćna bića. možda je i dečja aseksualnost zapravo doživljena kao „hendikep“ usled kog dete neće nedozvoljene dodire i reči razumeti kao seksualno uznemiravanje. pretnje kojima incestnici obavezuju decu na ćutanje. jer je potrebna određena zrelost da bismo shvatili šta se dešava u incestuoznom odnosu i iz kojih pobuda. za neshvatljive postupke odraslog okriviti sebe. gubitak ljubavi. jer predstavlja decu kao „zabranjeno voće“. već se odražava na decu koju društvo posmatra kao aseksualna bića? Zorica Mršević ističe veštačku dečju aseksualnost upravo kao podsticaj za vršenje seksualnih delikata nad decom. sladak samim tim što je nedozvoljen. Beograd. Žrtve i posledice incesta 3. dete i dalje neće moći da prepozna neadekvatno seksualno ponašanje. Kada se uzmu u obzir naučenost deteta da sluša starije. Dete postaje svesno toga i doživljava užitak kao nešto prljavo i sramno. ne govore o tome. pa oni neće prouzrokovati traume ili pritužbe. objekat nedozvoljene žudnje. postavlja se pitanje zašto se ta neravnopravna raspodela moći ne zaustavlja na surovosti prema ženama. Ono što mnoge odrasle buni jeste zašto deca. Jedan od razloga jeste ono što sam u prethodnom pasusu spomenula – nedostatak reči kojima bi se opisala seksualna zloupotreba. Kao još jedan od razloga. meni se čini da je doživljaj deteta kao aseksualnog pre opravdanje nego uzrok za incest. naročito oca. pa u njemu vidi neku svoju krivicu. Pored toga. ne može nas čuditi što deca nisu u stanju da izbegnu ovaj vid seksualne zloupotrebe.4 Međutim. najverovatnije. kaje se što nije progovorilo pre i oseća da je samim tim postalo saučesnik. kao i ljubav i poverenje deteta prema incestniku kao specifičnost incesta. gubitak sigurnosti. Razlog zlostavljanja nije mu jasan. od strane društva koje detetovu reč niti čuje niti priznaje pozivajući se na nezrelost deteta.. niti će mu biti jasno iz kog razloga se ono odigrava. tereti im istovremeno na leđa dobrovoljne seksualne aktivnosti i skida sa dece etiketu aseksualnosti. Dalje.

svoju spremnost da drugima izađe u susret. op. Naime. čak i ona koja su nadarena za crtanje. 19. Nasilnim putem. granice svesti o svojim potrebama i potrebama drugih. 5 . Interesantan je podatak da seksualno zlostavljana deca. itd. problem je što se ovi psihički simptomi mogu naći kod svakog deteta koje prolazi kroz neku krizu. prilažem prvi crtež iz faze lečenja devojčice koja je seksualno zlostavljana od strane dede sa očeve strane kada je imala pet godina. Dete koje trpi seksualno zlostavljanje možemo prepoznati na osnovu različitih fizičkih simptoma. Odraslima je. od modrica ili bolova u stomaku pa do polnih bolesti. Odgovor incestuirane petogodišnjakinje na zadatak da nacrta sebe 5 Bogavac Lj. Incestno iskustvo razoriće detetovu sliku o sebi. u slučaju incesta. a opet. pokušaji suicida. kao bol..cit.2 Posledice incesta Incest je izuzetno snažna trauma koja utiče na razvoj deteta i na njegovu kasniju sposobnost uspostavljanja odnosa sa drugim ljudima. incestnik ne dopušta detetu da izgradi granice svog sigurnog prostora. kao ni granice do kojih se dete oseća lagodno razgovarajući o sopstvenim osećanjima. moramo umeti da je prepoznamo.. Već sam izložila neke razloge iz kojih ne možemo očekivati da će nam se same žrtve javiti. njegovih planova. Zato Zorica Mršević ističe da ukoliko želimo da prepoznamo seksualnu zloupotrebu. želja i potreba. Kao primer. zatim na osnovu psihičkih tegoba kao što su depresija. svoj prostor. Prepoznavanje seksualne zloupotebe od strane odraslih ključni je korak u rešavanju problema.detetovu svest o neverici odraslih. jer je to jedini način da prozremo sve maske incesta. Međutim. samopouzdanje. često ne umeju da nacrtaju sebe već crtaju samo obrise ili žvrljotine. kao sramota. naravno. inkontinencija.5 Slika 1. ućutkuju svoje dete i čak ga optužuju da laže. Deca se često susreću sa nevericom i nipodaštavanjem kada izjave nešto što odraslima zvuči čudno ili nepristojno. lakše da odbace nego da prihvate pomisao da je njihovo dete bilo zlostavljano. incestnik probija ove još nestabilne granice i time dovodi dete do zaključka da nije sposobno da samo definiše svoje potrebe i želje. verovanja i vrednosti. pa pokušavaju da zažmure pred dokazima. zato ukoliko želimo da pomognemo žrtvi. Zato žrtva stiče nejasan osećaj same sebe kao neodvojive od incestnika. pa se da pretpostaviti da će tako reagovati i na detetove pokušaje objašnjenja zloupotrebe. str. pre nego što je dete imalo priliku da ga izgradi. Moja tajna kao strah. Detetov self-koncept remeti se. moramo prvo priznati da ona postoji i da je moguće da se odigrava upravo u našem bliskom okruženju. 3. ne moraju se naći kod svakog deteta koje prolazi kroz seksualno zlostavljanje. poremećaji u ishrani.

a koje su pretrpele seksualno zlostavljanje često sebe crtaju sa izraženim ženskim atributima. ugroženi su svi međusobni odnosi. Osim toga. te ga dete tretira kao nešto prljavo i nepristojno.Iz te nemogućnosti uspostavljanja kontrole nad sopstvenim telom i životom javlja se i nedostatak samopouzdanja. po dete razarajućih pitanja dovodi do sve većeg povlačenja u sebe i sve izraženije detetove netrpeljivosti prema sebi samom. kao biće bez prava glasa. da li je saučesnik. zapravo. a odmah potom i veru u samog sebe. butina i zadnjice. Dete ne može da proceni da li je ono nečim izazvalo incest ili ne.. Kako ovaj vid zloupotrebe. od uloge deteta kao bespomoćnog i nevinog bića. koje niko ne želi da čuje. kod kojih se još uvek nisu razvile obline. doživljavajući ga kao saučesnika u incestu jer je telo „uživalo“.. seksualno zlsotavljane od strane očuha. naročito prema sopstvenom telu. Jedan od primera je crtež osmogodišnje devojčice. uništavajući na prvom mestu veru u ljude jer je dete iznevereno od strane osobe od koje bi se to najmanje očekivalo. ako nekom kaže. Taj skup teških. bez obzira na to da li je incestnik član porodice ili ne. Male devojčice. Seksualno zlostavljano dete najčešće mrzi svoje telo. ugrožene su sve uloge u porodici. 37 6 . Vrednosti koje su ugrožene incestnim zbivanjima jesu.6 Slika 2. da li ga svojim ćutanjem podržava. što je donekle prikazano u prethodnim pasusima. Razumljivo je i da incestno iksustvo ruši detetova verovanja. pa do uloge oca i majke kao zaštitnika i vaspitača. dete koje je zlostavljano prolazi kroz konstantnu konfuziju celokupnim incestnim zbivanjem i ulogom incestnika kao i vlastitom ulogom u njemu. pretpostavljam zbog koncentracije dodira incestnika na tim određenim mestima ili zbog njegovih komentara koji se odnose na te delove. obuhvata celu porodicu i na sve članove vrši razarajuće dejstvo. od odnosa deteta 6 Ibid. koji joj je stalno upućivao pohvalne komentare na račun grudi. ljubavne i prijateljske. bazične ljudske vrednosti: porodične. često i kao uzrok zbog kog se incest i odigrao.. Odgovor incestuirane osmogidšnjakinje na zadatak da nacrta sebe Možda zbog toga žene koje su bile seksualno zlostavljane u detinjstvu ispoljavaju sklonost ka nošenju vrećaste odeće i ka poremećajima u ishrani – ne bi li svoje telo načinile što sličnijim muškom i time negirale ženstvene obline koje se doživljavaju kao prljave i sramne i uzrok svega lošeg što se u detinjstvu odigralo. da li će biti kažnjeno od strane incestnika ako se usprotivi. Žrtva se konstantno oseća kao neko ko je potčinjen. neko ko ne može da se odbrani. str.

koliko jake i negativne posledice će iskustvo proživljenog incesta ostaviti na osobu. Proces žaljenja predstavlja prolazak kroz više od 10 faza koje su bogate konfliktnim. optimizam.. o traženju podrške i izvorima utehe kojima je dete pribegavalo. kao i neke lične karakteristike same žrtve – njena sposobnost racionalnog sagledavanja problema. broju učinioca. povređivanjem ili nekim sličnim negativnim ishodom. utučenost. op. oslobođenje od tuge. normalnoj roditeljskoj/rodbinskoj ljubavi i normalnom ispoljavanju te ljubavi. Prijateljstva sa suprotnim polom naročito su osetljiva kategorija jer incestuirane osobe ili teže da izbegnu svaki kontakt sa suprotnim polom.. sa tendencijom proširenja i iako su neke od navedenih stavki međusobno kontradiktorne i dobar deo navedenog može se. računajući i seksualne. smisao za humor. što će se sve negativno odraziti u sekundarnoj porodici koju dete bude zasnovalo. njeni problemi nisu okončani već naprotiv – tek počinju. strah i anksioznost.cit. Lista posledica incesta je prilično dugačka. potreba za ritualom. pa tako i sa gubitkom detinjstva i nevinosti. trauma je veća zbog već spominjane pogubnosti „silovanja“ ljubavi i poverenja. str. ili pak svakog pripadnika suprotnog pola doživljavaju kao budućeg seksualnog partnera. tuga. Međutim. dok druge beže u suprotnost i izbegavaju bilo kakav vid prisnih kontakta. kao i do sad. 7 . Pa ipak. Težina prolaska kroz taj proces kao i nerazumevanje sredine dodatno otežavaju razrešavanje post-incestnog sindroma i teraju žrtvu da ostane zaglavljena u traumi koju je još kao dete preživela. ne zadržavajući se ni u jednoj. trajanju zlostavljanja. „ostaje u svojoj ljušturi“ i ne iskazuje poverenje ni prema kome.7 7 Mršević Z. razumevanje i rasterećenje od krivice. one neće moći da kažu Ne. naći i kod normalnih osoba. poznavanje tih simptoma može dosta olakšati u utvrđivanju žrtve seksualnog zlostavljanja. Osoba koja je u detinjstvu prošla incest često ima predrasudu da se ljubav svodi isključivo na seksualni odnos i da će se nužno završiti napuštanjem. Jedan od faktora je bliskost odnosa između incestnika i žrtve – što je odnos bio prisniji. zbunjenost. ili sa gubitkom iluzije da su imale detinjstvo i nevinost. 104. Incest između mita i stvarnosti. ne zavisi samo od čina incesta već i od drugih okolnosti. sledećeg zlostavljača kom. Faze post-incestnog sindroma su (sledećim redom) : neverica. čak i kada stupa u odnose sa drugima. Ljubavne vrednosti su ugrožene usled navedenog sticanja pogrešne predstave o ljubavi i ispoljavanju te ljubavi. pa do odnosa roditelja među sobom. verovatnije je da je trauma ostavila ozbiljne posledice i da će u budućnosti razlog tih posledica ostati bolje skriven.prema roditeljima i roditelja prema detetu. u nekim izolovanim ili blažim oblicima. očajanje. Zbog toga mnoge žene koje su bile incestuirane srljaju iz veze u vezu. Takođe su značajni podaci o vrsti radnji seksualne zloupotrebe koje su vršene. o roditeljskoj ulozi. a na mahove kao da se vratio na početak. napori ka objašnjenju i redefinisanju. Drugi faktor bio bi uzrast žrtve u trenutku zloupotebe – što je osoba bila mlađa. Jedan od pokazatelja istinitosti ove tvrdnje jeste i činjenica da je veliki deo incestnika i sam bio incestuiran u detinjstvu. zbunjujućim emocijama i sam po sebi je konfuzan za osobu koja kroz njega prolazi kao i za njeno okruženje jer na mahove deluje kao da je priveden kraju. porodične vrednosti su najugroženije ukoliko je incestnik član porodice.3 Proces žaljenja Jednom kada je žrtve utvrđena i kada postane svesna da je u detinjstvu preživela incest. Tada dete stiče pogrešnu predstavu o pravilnom vaspitanju. osećaj krivice. 3. ljutnja. Prijateljske vrednosti dovode se u pitanje prvenstveno zbog tendencije seksualno zlostavljane osobe da se povuče u sebe i da. Žrtve incesta moraju da se suoče sa traumom koja je neminovno ostavila nekog traga na njima i da prođu kroz proces žaljenja koji odlikuje svako veliko suočavanje sa gubitkom.

što nije zaustavila zlostavljanje. nevinim detetom. pa i zločine koje on počini.. svakodnevnu. 1994. incestnici kreiraju priče kojima će se opravdati. Međutim. Verovatno bi nam lakše bilo da verujemo da su incestnici zveri koje nemaju ništa slično sa nama. Pošto su. društvo će tolerisati i sve njegove mane. a i sebe same. očinska osećanja. Excuses.čovek ili zver? Svako ko se barem jednom ozbiljno zamislio nad temom seksualne zloupotrebe dece sigurno je zapitao sebe kakav čovek je potrebno biti da bi mogao na takav način da naneseš detetu bol i poniženje. ima za cilj da samog incestnika predstavi kao pitomog. Pretpostaviću da do unutrašnjeg konflikta dolazi kada se slika „ledene muškarčine“ sudari sa bespomoćnim. Ta hibridna tvorevina ispoljava se kao „izopačena ljubav“ i „poremećena osećajnost“ – kao incest. Upravo ta običnost i prosečnost pomažu incestniku da izbegne kaznu za svoja nedela. Međutim. tražićemo krivce na pogrešnoj strani i nećemo moći da prihvatimo incest kao svakodnevnu pojavu sa kojom se svakodnevno treba i boriti. „Počinioci incesta su muškarci koji jednostavno imaju moć da uzmu ono što žele i – to uzimaju. „Zla veštica“ je obmana koja suprugu predstavlja kao krivca za incest. svodi se na laž da je ceo incest zapravo bio pokušaj da se detetu pomogne na 8 Snowdon R. Prevod Autonomnog ženskog centra. 9 Ibid. u krajnjem slučaju. više nego prethodne dve. pronalaziće za njega olakšice i druge šanse čak i tamo gde ne bi smelo da ih bude. najjednostavniji način razrešenja konflikta. Većina prosečnih muškaraca otisnula se u život na osnovama takvih učenja. bezosećajnost. monstrum. U slučajevima seksualne zloupotrebe deteta u kojoj su počinilac i žrtva u srodstvu. itd. bezobzirnost i grubost „alfa mužjaka“. jeste da se pronađe model ljubavi i osećajnosti koji će u sebi sačuvati svu dominantnost. koje pobuđuje ljubav i topla. akcentovanje snažnih seksualnih nagona kao bitne odrednice muškog pola. optužuje je što je zapostavila svoje bračne obaveze i. Beograd. optuživanje devojčice da je ona inicirala seksualni odnos i da se ponašala zavodnički. Naime.“ Ova rečenica Riča Snoudouna8 predstavlja upravo činjenice sa kojima ne želimo da se suočimo. Te priče se mogu svrstati u tri tipa: „Lolita“. mušku. Te faktore možemo pronaći upravo u društvenom tretmanu muškarca od samog njegovog rođenja: doživljaj rođenja muškog deteta kao nagrade za roditelje. verovatno toga svesni. Prva činjenica odnosi se na temu koja je u ovom radu već dotaknuta. ali ukoliko ne prihvatimo dokaze običnosti i ljudskosti incestnika. Excuses. Incestnici i prećutni saveznici 4. očigledno postoji nešto u „prosečnom muškarcu“ što dovodi do incesta i što bi trebalo razmotriti.4.9 „Lolita“ je tipična strategija svaljivanja krivice na dete. kada ga društvo jednom označi kao primernog čoveka. prihvatajući i sve negativno što ona nosi – bezobzirnost. dobronamernog i nedužnog. To su muškarci previše slični bilo kom drugom muškarcu. „Zla veštica“ i „Deda Mraz“. iskompleksirani perverznjak“. previše indoktrinirali u ovakva učenja i umesto realne slike o sebi prihvatili predstavu o „alfa mužjaku“. ali način na koji izražava svoju ljubav prešao je granice društveno i moralno prihvatljivog. iskustvo ljudi koji su radili sa incestnicima pokazuje drugačije. Prvi odgovori koji su se meni javili bili su „Psihopata. incestnik najčešće zaista voli svoje dete i brine o njemu. 8 . niti da se zanemare osećanja prema detetu. „Deda Mraz“ je priča koja. očigledno. pomoću kojih će zavarati društvo. temu preterane moći koju društvo daje muškarcu. Neki su se.1 Incestnik . da se ne žrtvuje ni idealna slika o sebi kao muškarcu. isticanje agresivnosti i nedostatka emocija kao karakteristika muške prirode. Druga činjenica odnosi se na ličnost samih incestnika – potpuno prosečnu. U najkraćim crtama. U tom slučaju. Working with incest offenders: Excuses. na određenom nivou svesti. a dobar deo njih još uvek „plovi na tom talasu“. grubost.

Pri tom sam nastojala da kroz sam rad iznosim neke svoje zaključke. Moguće je da je i majka. bilo da su zaštitile svoje dete. Ne samo da je društvo optužuje. ili zbog iluzije da će time spasiti porodicu od razaranja. poricanje incesta je tipična reakcija svih majki žrtava u prvom trenutku kada saznaju za incest. Sve navedeno odražava se u ranije spomenutoj priči o Zloj veštici koja predstavlja svojevrsnu obmanu za skretanje pažnje sa pravog krivca. Ukoliko nije sposobna da se suprotstavi mužu nasilniku i da odbrani sebe. Međutim. bila žrtva incesta i da se još uvek bori sa nemogućnošću da to sebi prizna. kao nekoga ko je morao da zna šta se dešava i ko je morao da zaštiti svoje dete. ukoliko se incest obelodani. jer je doživljava kao „stub porodice“. Neke se okreću protiv kćeri ne toliko iz privrženosti mužu koliko iz pokušaja da speru osećaj krivice. Nakon što sam se bliže upoznala sa temom incesta. dok je na internetu banalno lako pronaći forume posvećene strasnim obožavaocima incesta. tako da odbija da vidi i čuje dokaze o incestu nad detetom kako bi sprečila „otvaranje Pandorine kutije“ i buđenje sopstvene traume. kao i temema na kojima se članovi podstiču da iskažu sopstvene incestuozne seksualne fantazije (Primeri nekih od tih foruma su: actualincest. Mnoge majke odluče da ostanu u poricanju. baš kao i ćerka. emocionalne sigurnosti. Majku često optužuje i sama žrtva. uništenih života. ona mora da se opredeli na čiju će stranu stati – muža ili deteta. Moguće je da je majka. Kada majka otkrije incest. zablude o Zloj veštici i Loliti i koji otvoreno priznaju. Ne može se ovako ograničenim brojem stranica uhvatiti realan odraz tolikih vekova ignorisanja incesta. iz uverenja da se nekako na njoj moralo primetiti da je zlostavljana. kao ključna se provlači lažna i licemerna nesvest društva. žrtva u sopstvenoj kući. izneverenosti i bespomoćnosti.. ZAKLJUČAK Teško je zaključiti temu koja čestito nije ni započeta. a majka to nije uspela da primeti i da joj pomogne. ins-dream. bilo da se oslobodi ili da se „u sigurnoj atmosferi“ nauči ljubavnim i seksualnim odnosima kako bi bilo spremno za život. treba napomenuti da postoje i oni muškarci koji u potpunosti odbacuju masku Deda Mraza. postoje slučajevi u kojima se dete požali majci. Često majke biraju da podrže muža zbog finansijske sigurnosti. Kroz sve obrađene teme. shvatila sam koliko je zaštita dece od seksualne zloupotrebe ključna 9 . tolikih nemih i neotkrivenih. prolaze kroz određenu vrstu traume. optuživale ga ili skrivale incest. 4. koje se pod pompeznim parolama bori protiv seksualne zlupotebe deteta. da prolazi kroz pakao i da joj je potrebna pomoć. takođe.. jer je uloga majke u prevazilaženju traume često ključna. exxxtreme. ali njena spremnost ne može se porediti sa njenom nesposobnošću da ikakvo suprotstavljanje efikasno sprovede u delo. pa opet ne čini ništa kako bi zlostavljanje zaustavila. slaganja i neslaganja o navedenim temama.).bilo koji način. baveći se akterima priče o incestu. najčešće se za za krivca proglasi majka. Zato bi bilo dobro da društvo promeni stav prema majkama žrtvi seksualne zloupotebe i da pruži i njima pomoć i podršku jer i one. možda će biti spremna da se suprotstavi zbog deteta. Tako se rešavaju frustracija optužujući svoju kćer da je ona ta koja ruši dom. ili čak majka vidi dokaze incesta. kurva i slično. Međutim. snabdevene raznim fotografijama i video materijalima. Razumljivo je da se majka ne može smatrati saveznicom ukoliko nije bila svesna postojanja zlostavljanja u svojoj kući. one biti optužene. smatrajući da ću tako uhvatiti suštinu. Postoji više mogućih razloga za to. svesne da će. Pa ipak. probala sam da se približim temi što sam više mogla.2 Majka – saveznica ili žrtva? Kada se incest obelodani. svu strahotu dela koje su počinili. čak sa prenaglašenom arogancijom i bezobzirnošću. U svakom slučaju. da je lažljivica. Ovakva odluka može biti jako štetna po samu žrtvu incesta.

privlačne programe. da ne vidimo ozbiljnost niti učestalost incesta. Možda time ne bismo učinili primetnu promenu. a pri tom podstaći učenike da iskazuju svoje mišljenje i kroz razne specijalno osmišljene zadatke navesti ih da iskažu sve svoje predrasude i da uvide koliko su grešili i u čemu.tema za budućnost svih nas. mora se popraviti i stabilizovati slika deteta u društvu. Ta ideja je da se o incestu mora što više govoriti. a koliko joj se malo pažnje pridaje. 10 . ali barem nekoliko dečjih života biće spašeno što je. u svakom odeljenju. ali i oznake “zversko” i “neprirodno”. Neobična je i nezainteresovanost ljudi. uključiti u njih potresne priče žrtvi incesta. a možda čak i umanjilo broj onih sa incestuoznim porivima. kako bi se naveli mladi da dođu i čuju o čemu je reč. smatram da bi detaljno informisanje ljudi. a samim tim ni pravu težinu. Takođe je jako važna i. obogatilo redove boraca za zaštitu fundamentalnih prava deteta. ukucati „incest” na internet pretraživač ili namenski tražiti u biblioteci knjigu sa rečju „incest” u naslovu. moralo biti održano barem jedno predavanje. bez obaveze ili potajnih mračnih fantazija. jer nas je društvo toliko uljuljkalo u svoje laži. Da bi se shvatila težina incesta. Dalje će tema i informacije sami obavljati posao. ćutanja i pravdanja. Završiću ovde pokušaj skraćenog izlaganja mojih razmišljanja o prevenciji seksualne zloupotebe dece. ili još bolje radionica.hehe). realnu pretnju. Polazeći od same sebe kao primera. kad se bolje razmisli. jer ukoliko rasvetlimo uzroke koji počivaju iza incesta i ukoliko ih ljudi postanu svesni. u protivnom društvo neće osetiti njegovu svakodnevnu. Istina je da postoje programi koji su namenjeni upravo informisanju o datoj temi. na sreću. ali onako kako jeste i kako činjenice pokazuju. informisati ljude o značaju deteta za budućnost sveta. mladih prvenstveno. ukazujući na opasnosti ignorisanja. toliko se naglo ista reakcija i slegne. ili kao vannastavno predavanje). velika nagrada. Pretpostavljam da su takve teme samo još jedna podgrupa kategorije „Svako čudo za tri dana dosta” i koliko naglo izazovu burnu reakciju. barem kod nekih javiće se potreba da ih u svom životu kontrolišu (ili potraže profesionalnu pomoć) mačak. Trebalo bi osmisliti interesantne. priče o incestnicima. upoznati se sa specifičnostima detinjstva i sa mogućnostima da deci pomognemo. Problem i jeste u privlačenju ljudi. Informacije postoje. ne samo braneći ih već i podstičući ih na njihovom putu. mnogo prijatnija dužnost. a ne na način koji će časopisima doneti ekskluzivnost i novinarima priliku da napišu horor priču. Na takvim radionicama trebalo bi preći teme kojih sam se i ja dotakla u ovom radu. Smatram da bi u svakoj srednjoj školi. uprkos sve češćim slučajevima incesta koji isplivavaju u javnost. ali ne postoji interesovanje za njih. Sa incesta se mora skinuti oznaka „tabu”. koliko god nam on bljeskao pred očima. na temu incesta (u okviru nastave sociologije. Ideja kojom sam se vodila pišući prethodna tri pasusa jeste ona koja se kroz ovaj rad konstantno provlačila. ali takvi programi moraju postati masovniji. Malo je onih koji će. o incestu i njegovom stvarnom značenju i statistici.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful