P. 1
001.Povijest Graditeljstva - i Dio 2011

001.Povijest Graditeljstva - i Dio 2011

|Views: 136|Likes:
Published by Goran Rukavina

More info:

Published by: Goran Rukavina on Oct 05, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

01/25/2013

pdf

text

original

                        POVIJEST GRADITELJSTVA I  (Mezopotamija ‐ Rano kršćanstvo) 

Popis kratica i stručnih izraza    abak      pokrivna ploča kapitela  aditon      nepristupačni prostor u hramu, često svetište  agora      trg grčkih gradova ‐ mjesto trgovanja i okupljanja  akant      ukrasni element prema listovima jedne vrste strička  akropola    utvrda na uzvisini  akvedukt    vodovod  ala      krilo zgrade, napose bočno krilo atrija  altis      sveti gaj, sveto područje  ambon     govornica u obliku pulta  amfiprostil    hram koji na pročelju i začelju ima trijem sa stupovima  ante      produžeci bočnih zidova ćele  antefiks    istaknuta ukrasna ploča, čeoni crijep  antemij      vijenac ukrašen viticama i palmetama  anuli      prstenovi na dorskom kapitelu  apoditerij    svlačionica u rimskim termama  apsida  najčešće polukružna niša za govornicu, prijestolje ili oltar, dogradena na glavni  prostor  arena      borilište u amfiteatru posuto pijeskom  arhitrav  vodoravna glavna greda koja počiva na potpornjima i nosi gornji dio građevine  arhivolt    okvir polukružnog luka, istaknut od zida  arkada      niz zidanih lukova na stupovima ili stupcima  astragal    konveksni profil, često ukrašen zrnatim nizom  atika      pojas zida iznad glavnoga vijenca (često s natpisima, skulpturom i sl)  atrij      glavni prostor rimske kuće, kasnije predvorje starokršćanskih crkava  aula      dvorište, veliki prostor za okupljanje, palača  baldahin  svečana nebnica, prenosiva nebnica, zaštitni i ukrasni krov iznad oltara, niša,  kipova  baptisterij    krstionica  bastion     obrambeni istak gradskoga zida  bazilika     antička dvorana, kasnije tip crkve  baza      podnožje stupa, stupca, kipa; površina na kojoj počiva zgrada  bočni luk    (segmentni) luk na zidnoj ili na prozorskoj strani svoda  buleuterij    vijećnica grčkih gradova  cela      središnji prostor u hramu (najčešće s kultnim kipom)  ciborij      oltarni baldahin; tabernakul  cinktor     zid kojim su opasana mezopotamska svetišta  cisterna    bazen u kojem se sakuplja kišnica (najčešće podzeman)  gekumanus    os istok‐zapad u rimskom vojnom logoru  dipter      hram okružen trijemom s dvostrukim redom stupova  displuvij    rimski atrij s krovom nagnutim prema van  domus      kuća  dromos     pristupni hodnik grobnom humku (tolosu)  edikula  (mali hram) okvir niša, portala, spomenika koji se sastoji od stupova, zabata i sl.  ehin      (morski ježinac) jastuk ili jastučasta ploča na kapitelu  eksedra    niša, povišeno sjedalo, najčešće polukružnog oblika 

empora    enfilada    epistil      eutinterija    forum      frigidarij    geizon      gimnazij    hekatomped    heksastil    heroon     hipokaust    hipostil     horej      inzula      izodoman    kaldarij     kampanil    kanabe     kanelire    kapitolij    kapitel  kardo      kastrum    kavea      kazamate    kazeta      kima      konzola  krepidoma    kripta      križište     kubikul     kubus      lezena      loža/loggia    martirij     mastaba    mauzolej    megalitska gradnja  megaron    memorija    metopa  monopter  mrežište  naos     

gornji kat ugrađen u neki prostor ili prema njemu otvoren, galerija, tribina  niz soba kojih su vrata u jednoj osi  vodoravno gređe na grčkom hramu  gornji sloj temelja, ispod krepidome grčkoga hrama  trg u rimskim gradovima ‐ mjesto okupljanja i trgovanja  hladna kupelj u rimskim termama  rubni vijenac na antičkom hramu (ploča vijenca)  škola i vježbalište  hram sa celom dugačkom stotinu stopa  hram sa šest stupova na pročelju  kultno mjesto posvećeno nekom heroju (polubogu)  podno grijanje s kanalima za topli zrak  prostor čiji strop nose stupovi  žitnica, hambar, skladište robe  blok kuća okružen ulicama, rimska najamna kuća  jednake visine slojeva  topla kupelj u rimskim termama  zvonik  barake, potleušice, civilno naselje uz rimski vojni logor  uspravni polukružni žljebovi u stupovima i stupcima  područje oko glavnog hrama (prema istoimenom rimskom brežuljku)  glava stupa ili stupca, dio koji posreduje između potpornja i greda odnosno luka  os sjever‐jug u rimskom kastrumu  rimski vojni logor  (udubina) prostor za gledaoce u antičkom kazalištu  prostor utvrde posve zaštićen od hitaca  udubljeno, često ukrašeno polje stropa  traka s valovitim lisnatim ukrasom  izbočeni građevinski element koji prihvaća grede, vijence, svodove, kipove i sl.  stepenasto podnožje hrama  hodnik, grobnica, crkva ‐ najčešće podzemni  dio crkvenog prostora u kojem se križaju uzdužan i poprečan brod  spavaonica u rimskoj kući  kocka, blok  uska, plošna, uspravna traka zida koja služi raščlambi ploha  nadsvedena sjenica ili prostorija sa stupovima  spomen‐crkva nad grobom mučenika  egipatski grob, često stepenast  monumentalna grobnica  kamena gradnja od velikih blokova  glavna prostorija s ognjištem, rani oblik kuće s dvoranom  spomen‐crkva za mučenika ili sveca  polje između triglifa na dorskom hramu, najčešće ukrašeno reljefima ili oslikano  hram bez ćele, opasan jednim redom stupova (najčešće kružna građevina)  gotički  geometrijski,  često  ornamentalni  sustav  prutova  kojim  se  prozor  odvaja  od drugih građevinskih elemenata  hram, odnosno jezgra grčkoga hrama 

 radionica. parna kupelj u rimskim termama  prodavaonica. bazen krstionice  donja ploča baze stupa  povišena podgradnja  luk koji ojačava svod. prostor za svećenike u starokršćanskoj bazilici.narteks     natatio     nekropola    nimfej      NV      oktogon    opaion      opistodom    orkestra    ortostati    palestra    pandantiv    pastoforije  peripter    peristil      pilastar     pilon      piscina      plinta      podij      pojasnica    poligonalan    portik      pretorij     prezbiterij  pritanej    pronaos    propilon. natkrivena fontana s ogradom  nadmorska visina  osmerokut  "oko". koji tvore postolje zida  škola hrvanja. okomit na njegovu os  višekutan  trijem sa stupovima  službeno sjedište državnog namjesnika (pretora). prostori za presvlačenje)  hram sa svih strana okružen nizom stupova  dvorište okruženo trijemovima sa stupovima  zidni stupac s bazom i kapitelom  egipatska monumentalna vrata. propileji  proscenij    prostil      raster      rizalit      rotonda    sanktuarij    scena      segmentni luk    sima      službe  spira    stereobat  stoa    stilobat   supstrukcija  sudatorij  taberna  tablinum                  predvorje kršćanske bazilike  bazen za plivanje u rimskim termama  grad grobova (groblje)  kultno mjesto nimfa i svetište vrela. vojskovodin šator  kor. vježbalište  sferni trokut preko kojega kvadratna osnovica prelazi u kupolu  bočni prostori uz kor ranokršćanskih bazilika (sakristija. prostor s kultnom slikom ili oltarom  pozornica antičkog kazališta  stlačeni luk. prije svega za postizanje ravne plohe na neravnom zemljištu  prostorija za znojenje. povišen za nekoliko stuba  zgrada gradske uprave u grčkim gradovima  predvorje grčkoga hrama  monumentalna vrata egejskih palača i grčkih svetišta  povišena pozornica antičkog kazališta  hram sa stupovima na pročelju  pravokutna mreža linija  dio građevine izbočen kroz cijelu njezinu visinu  kružna građevina  svetište. najčešće isječak polukružnog luka  streha i oluk na grčkom hramu  gotika: tanki polustupovi koji nose svod ili luk izbočeni na unutarnjim zidovima ili  na stupcima  cilindrični element na kojem počiva baza jonskoga stupa  grubo zidani temelj grčkoga hrama  grčka dvorana sa stupovima  najviša stepenica podnožja (krepidome) grčkoga hrama  podgradnja. toranj u obliku stupca  bazen za plivanje. svjetlosni otvor u krovu ili u kupoli  prostorija iza ćele grčkoga hrama  mjesto za zbor i ples u antičkom kazalištu  uspravno postavljeni kameni blokovi ili ploče. krčma u rimskim gradovima  glavna prostorija rimske kuće  .

 sklop triju apsida (konha) u obliku lista djeteline  počasni  luk  nekoj  osobi  ili  događaju.  luk  između  kora  i  srednjeg  broda  ranokršćanske bazilike  kružni grobni humak  građevinski element savijen u obliku spirale ili puža  Mezopotamski visoki hram. kružni hram  konveksni profil na bazi jonskog stupa  "prozori" od prošupljenih kamenih ili drvenih ploča  povišeni podij (za tribune)  prolaz između arkada i prozora u gotičkim crkvama  ploča s tri uspravna utora na gredu dorskoga reda  trolist.tenija    temen    tetrastil  terme    timpan   tolos    tor    tranzene  tribunal  triforij    triglif    trikonhos  trijumfalni luk  tumul    voluta    zigurat                                      ispupčena traka na arhitravu  sveti prostor oko hrama  hram s četiri stupa na pročelju  kupališta u antici  polje zabata  kupolni grob. kružna građevina. stepenasti toranj  .

  oblikovanje  i  građenje  (napose  tesanje.  st. Sve jačim učvršćivanjem moderne arhitekture. Njima se bavi povijesno istraživanje koje u širem  opsegu  započinje  tek  u  XIX.  vode  stvaranju  moderne  arhitekture.  U  ovom  kolegiju  arhitektura  i  umjetnost  građenja  izjednačuju  se  kao  sinonimni  pojmovi. upravljanje i poduzimanje. Većinom su one rezultati dugotrajnih procesa  preobrazbe.  postaju  ‐  slično  kao  na  počeku  XX.  ideološki  nabijene  borbe  arhitektonskih  škola  raznih  smjerova    o  funkciji.  raspad  obrtničkih  i  umjetničkih  tradicija  koji  se  javljaju  na  prijelomu  19. i  to  širom  svijeta.  nezamisliva je.  st.  stvaranje.  st.    Da  bi  se  spoznali  ciljevi. Njezini su  korjeni u stvaralačkoj produkciji prošlih stoljeća.  Nakon  stoljeća  i  tisućljeća  one  daju  pouzdanu  obavijest o stvaralačkim sposobnostima svog vremena.  Taj  zadatak  ne  mogu  riješiti  pojedinci.    Arhitektura: projektiranje i građenje jedno je od sredstava pomoću kojih se čovjekov životni prostor od  pojedinačne stambene kuće pa sve do cijelih regija uređuje.  ne  računajući  gubitke  u  ratu.  st.  usporedno  s  prvim  velikim  restauratorskim  obnovama  povijesnih  građevina. prirodnom protivniku svakog historicizma.  trgovačkih  centara  i  prometnica.  koju  se  uglavnom  zaodijeva  historizirajućim  plaštem.UVOD    "Arhitektura"  i  "umjetnost  građenja"  često  su  osporavani  pojmovi. vlasti i industrije.    Arhitektura  je  već  u  prvotnom  antičkom  smislu  riječi  obuhvatan  i  mnogoslojan  pojam. a drugi (tekton)  pronalaženje.  sa  sve  jačim  nacionalističkim  težnjama. jednako kao i razvoj znanosti ili tehnike.  te  ‐  na  paradoksalan  način  ‐  s  pojavom  nove  građevinske  tehnike. Do njega se  dolazi oslobađanjem starih dijelova gradnje.  koliko  god  se  čini  revolucionarnom  i  originalnom.  Među  njima  nalaze se često i važne građevine najnovije prošlosti.  a  građenje se promatra kao njima pridružen proces realizacije.  povijesne  se  arhitekture  i  njihovo  proučavanje  oslobađaju  fatalne  uloge  spremišta  i  dobavljača  stilskih  oblika  za  proizvoljnu  uporabu. poredbenim istraživanjima i vrednovanjem  pisanih  izvora. Istraživanjem se iz njihova konačnog obličja nastoji rekonstruirati ono prvotno..  još  rjeđe  izvorni  nacrti. iskopavanjima.  Od  dva  starogrčka korijena te riječi prvi (arh‐) označava počinjanje.  Među  ostacima  sačuvanih  gradnji  (gradova  ili  pojedinačnih  građevina) malo ih je uspjelo zadržati svoje izvorno obličje.    Prikazi  povijesnih  epoha  graditeljstva  i  rekonstrukcija  pojedinih  građevina  onoliko  su  nesigurniji.  Samo  iznimno  postoje  autentični  opisi.  stoljeća.  Pri  njegovu  ispunjavanju  moraju  surađivati  mnoge  skupine projektanata.  Suvremena  faza  arhitekture.  proizvodnih  postrojenja.  tj.  i  20.  još  sačuvani  ostaci  povijesne  arhitekture.  Povijest  graditeljstva  tako  postaje  posebna  disciplina  za  temeljna  istraživanja  u  arhitekturi  koja  se  sada  protežu  i  na  najranije  već  povijesne  faze  moderne  arhitekture.  treba  najprije  odrediti  današnje  stanje  discipline  i  prisjetiti  se  temelja  graditeljstva.  stilu  i  oblicima  stvorile  su  zbrku. Arhitektura je zbroj stvaralačkih djelatnosti.  Pretjerani  rast  građevinske  produkcije.  ‐  žrtve  nezaustavljiva  rasta  gradova.  građenje  drvom). smisleno razgraničuje i oblikuje u suodnosu  s  prirodom.  U  pozivu arhitekta sjedinjena su sva ta područja djelatnosti. bez poznavanja povijesne pozadine.  Protiv  takvih  imitacija  i  adaptacija  okrenuli  su  se  koncem  stoljeća  različiti  pokreti  koji  u  XX.  Arheologija  pri  .  od  sredine  XX.  koliko  dublje  tragovi  vode  u  prošlost.  učvršćivanje.    Zahvaljujući  istraživanjima  širom  svijeta  slika  sveukupnog  povijesnog  graditeljstva  postaje  preciznija  i  slojevitija  te  izlazi  iz  pogubnih  nacionalnih  okvira.. arhitekata.  Istodobno.    Građevine  spadaju  među  najtrajnije  svjedoke  povijesti.

  U cjelini povijesni se obzor proširio.  a  kasnije  i  prostorno  planiranje  kao  koordinirajuće discipline graditeljske djelatnosti.  Istodobno  raste  i  spoznaja  kontinuiteta. reprezentacija i druge.  .  Odnos volumena i prostora u urbanizmu se identificira sa odnosom punog i praznog u gradskom tkivu.    Arhitektura  se  može  iščitati  kroz  volumen  i  prostor  (ekstremni  primjeri  arhitekture  volumena  su  piramide.  Tek  u  drugoj  polovici  XVIII  stoljeća  počinje  proučavanje  konstrukcija  na  znanstvenoj  osnovi.  ‐  projektiranje obuhvaća planiranje.  Proces nastanka građevine obuhvaća: planiranje.  U  svrhu  njezine  regulacije  u  okviru  sveukupnog  društva  razvio  se  urbanizam.  Statika  i  znanost o čvrstoći materijala tvore znanstvenu podlogu građevinske tehnike. Znamo  da  je  svaka  arhitektura  vezana  uz  svoje  doba  i  da  je  neponovljiva.  a  ekstremni  primjerak  arhitekture  prostora  je  Tolomejeva  riznica).              ‐ stubišta. osim primarne funkcije  arhitektura dobiva i sekundarne funkcije – zadovoljenje privatnih potreba. Mukotrpan i dugotrajan posao konzervacije tragova.  ‐  građenje obuhvaća izvedbu. imaginaciju i odabir konstrukcije.  ‐  program poprima funkcionalnu svrsishodnost unutar prostora.    Nastanak arhitekture  Primarna funkcija arhitekture – zaštita od prirodnih nepogoda.  povezivanje. u kojemu su međusobno povezane sadašnjost i prošlost.iskopavanjima nastoji pomoću gotovo kriminalističkih metoda na temelju rijetkih indicija prizvati oblike  ranih arhitektonskih ostvarenja.  objašnjavaju  stanke  ođ  godina  i  desetljeća  potrebnih do pojave novih. vanjska opterećenja i dinamička opterećenja. Funkcionalni zahtjevi su  zaštita. pokretna opterećenja.  komunikacija.  ‐  zadani prostorni odnosi dobivaju odgovarajući konstrukcijski sustav. imaginaciju.              ‐ svod. izvedbu.  pojedinačna opterećenja.  uređenje.  Utjecaji  se  dijele  na  tehničke/gospodarske  i  društvene/kulturne).    Konstruktivni elementi građevine su:    ‐ zid (zidni otvori)              ‐ nosač. s podjelom rada. Postignuća prošlosti danas su nam jasnija nego ikada prije.  Arhitektura  obuhvaća  sva  područja  života  i  rada  nastala  društvenim  raslojavanjem.  proizvodnja. njihovo bilježenje i  vrednovanje  s  često  skromnim  financijskim  sredstvima.  odnosno  kroz  odnos  volumena i prostora.  ‐  nastala arhitektura je u odnosu sa okolinom (fizičkom i društvenom)  ‐  tlocrt ‐ tradicionalno osnovni način predočenja koncipiranog programa.    Projektiranje ‐ koncipiranje arhitektonskog uređenja. koje često imaju hipotetičan karakter.              ‐ plošne nosive konstrukcije.              ‐ krov (krovni pokrov). znanstveno potvrđenih rekonstrukcija.  Uvjeti u kojima nastaje arhitektura se dijele na prirodne i društvene/kulturne.    Arhitektura kao ravnoteža sila  Prvi cilj svake građevine je stabilnost. odabir konstrukcije.  Postojanje građevine podrazumjeva da je rezultanta svih sila koje se pojavljuju u građevini jednaka nuli.  Sile koje se pojavljuju u građevinama razlažu se na: vlastitu težinu konstrukcije.  Stanje istraživačke znanosti mnogo je naprednije u proučavanju pojedinosti nego u rekonstrukciji cjeline.

 Aja Sofija).      ‐    gotičke katedrale (Amiens).    ‐  Sveta Sofija (Hagia Sophia. Kenzo Tange)  . koji se ne zasniva na formalnim sličnostima s pojavama organičkog života. konstrukcije i oblikovanja  ‐ primjeri su:    ‐  kanatna kuća iz Nienburga.    ‐  dorski hramovi. već na  nekim srodnim načelima postojanja prvenstveno na načelu jedinstva funkcije.    ‐  Mala sportska dvorana – Tokio (arh.Arhitektura kao organizam  Pojednostavljeni naziv.

 800. g. ono što ih razlikuje od podneblja do podneblja i  u različitim vremenskim razdobljima je stil. 2900.  zemljoradnja. pr. – Indija. no realizacije u drugoj polovici XX stoljeća upućuju na novu orjentaciju  u skladu sa aktualnim stremljenjima.  Stil  razdoblja  počiva  na  konstruktivnoj  i  formalnoj  logici  glavnih  elemenata  građevine  i  njihovom povezivanju sa građevinom (vidi: građevina kao organizam). pr. te se smatra „majkom“ umjetnosti.  Arhitektura  stvara  oblike  za  različite  zadatke  u  društvu  koje  se  raslojava.  g. piramida). pr. g. Temeljni tipovi (koji  predstavljaju optimalna rješenja) postoje dugo vremena.  povijesni  stil. ‐ Minojska kultura.Kr.  Povezivanjem  ratarstva  i  stočarstva  na  temelju  sjedilačkog  načina  življenja  nastaju  prve  regionalno ograničene seoske kulture. – Egipat. g.  Ona  počiva  na  građevinskom  programu  ‐  to  jest  na  određenom broju i vrsti prostorija i njihovom povezivanju – ovisno o funkciji građevine i predodžbama  naručitelja o njihovoj upotrebi.  (starije  kameno  doba).  Dekoracija  i  ornament  mogu  biti  pridruženi  stilu. pr. 2500. g.  Najstariji  nalazi  sežu  iz  28. način izražavanja.  socijalno  raslojavanje  i  gradovi  pretpostavka  su  za  nastanak  visokorazvijenih kultura: 3200.  ‐  stil  Stil (stilus) je latinski pojam za pisaljku. 1600.  Prestanak  ledenog  doba  omogućuje  preokret  u  načinu  života  –  neolitička  revolucija  (mlađe  kameno  doba). – Mezopotamija. Nakon industrijske revolucije ne sudjeluje  u razvoju industrijske tehnike.  U  tipovima  i  stilovima  prezentira karakter pojedinih kultura i njihovih razvojnih faza.  pr.  ‐  tipovi građevina  Za zadovoljenje istih programa arhitektura odgovara stvaranjem tipova građevina.Kr.    Arhitektura  je  kroz  povijest  oduvijek  bila  ovisna  o  općim  povijesnim  uvjetima.Kr.Kr.Kr. tehnici i umjetnosti.  Velika  postignuća  rezultat su visokog stupnja teorije i prakse u obrtu.  Tisućljetno  iskustvo  života  u  takvim manjim naseobinama sažima se u opča načela planiranja i metode konstruiranja.Kr. Funkcionalnost građevine može biti isključivo utilitarna (npr.  . g. 2000.  ali  stilovi  koji  se  na  počivaju  na  konstruktivnoj  i  formalnoj  logici  glavnih  elemenata  građevine i njihovom povezivanju sa građevinom se brzo iscrpljuju.‐1600.000  g. – Južna i Srednja Amerika  Razvoj  Evrope  presudne  poticaje  dobiva  od  mediteranskih  kultura  iz  brončanog  doba:  2600. 900‐ 200 g.  Stil  predstavlja  istovrsnost  umjetničkih  i  konstruktivnih  sredstava  kod  svih  tipova  i  oblika  građevina  jedne  epohe.  generacijski  stil.  U  znanosti  o  umjetnosti  razlikujemo:  individualni  stil.  regionalni  ili  nacionalni stil.  ‐  dekoracija i ornament  Veliki  stilovi  ne  prozlaze  iz  proizvoljnih  pobuda  za  ukrašavanjem. pr. ali i rukopis. – Kina. a kao slijedeća socijalna tvorevina nastaje grad.  1800. Razvojem društva kroz povijest programi postaju sve složeniji. ‐ Troja II‐VI.Kr.  Prirast  stanovništva. materijalni stil i dr.‐1400. g. ‐ Etruščani.    VISOKORAZVIJENE KULTURE – TEMELJI CIVILIZACIJE    Građenje  kao  planirana  konstruktivna  djelatnost  učinilo  je  ljude  neovisnoma  od  slučajnog  prirodnog  skoništa.POVIJEST GRAĐENJA – OD RANIH RAZVIJENIH KULTURA DO KRAJA ANTIKE    ‐  arhitektura kao povijesno uvjetovan oblik  Arhitektura  je  reprezentativna  umjetnost  društva.  pr. g. silos za žito)  ili simbolička (npr.  Stilska analiza je često jedina metoda koja vodi spoznaji međuodnosa kojima je neka građevina duguje  svoj povijesno uvjetovan oblik.Kr. pr. Dvije antičke velesile Grčka i Rim preuzimaju njihovo nasljeđe.‐1150.Kr. Arhitektura je do sredine XIX  stoljeća na čelu tehnike.Kr. pr. ‐ Mikenska kultura. pr.

 Uruk.e.  ‐  gradskih zidina.0  m  u  Tepe  Gaura  dosežu  promjer  od  10  m  u  Arpačiji.  Srednjeasirska  i  Novoasirska  država.  To  rezultira  oblikovanju  građevina  kao  kubičnih  tijela  koja  su  slojevito  superponirana.  građevinskom  materijalu.e. Tepe Gaura – 5. Uzdužni vez od  trske  i  drvenih  motki  povezuje  i  u  bačvasti  kostur.  Plastičko  raščlanjivanje  zidova  nije  rezultat  potrebe  za  ojačanjem  zida  već  i  primjena  prapovijesnih  tehnika  gradnje  (gradnja  lijep‐om).  koji  je  otvoren  ili  natkriven.  . predodžbama o vjeri.p.  Taj  oblik  gradnje  postaje  kanon  te  se  prenosi  kroz  povijest.  nakon  doseljavanja  semita  moć  se  premješta  u  Akad.  te  na  kraju  u  ujedinjeno  Sumersko‐Akadsko  kraljevstvo – Ur i Lagaš.  Asirci  –  Staroasirska.  Promjeri  tlocrta  od  5.  Pravokutna  kuća  –  nastaje  na  kraju  prapovjesnog  doba.p.  Građevinskoj  tehnici  i  klimi  odgovara  gradnja  masivnih  zidova.000 g.n.    Prapovjesne nastambe – ishodište mezopotamskih građevnih oblika  Mezopotamska  varijanta  kuće  u  obliku  krova  je  „zrefa“  –  koliba  od  trske.  a  kamen  se  nadomješta  opekom.p.e.n.MEZOPOTAMIJA    Sumerani na jugu stvaraju najstariju visokorazvijenu kulturu – gradovi Ur. a izumom pocakljene opeke osigurano  je  jednostavno  ukrašavanje  građevina  zidnim  slikama  i  dekoracijama  kako  bi  se  naglasio  simbolički  značaj arhitekture.  Perzijsko kraljevstvo – vladari Kir II i Darije I    Građevinski  programi.  tipovi  zgrada  i  građevinski  oblici  počivaju  na  klimi. Erida. a zatim pečenim.  Vrlo  rano  se  razvijaju  upotrebive  konstrukcije iz raspoloživa materijala – kupole s jednom ljluskom (Arpačija).  pod  vladarima  Ašurnazirpalom.  Povezani  snopovi  trske  u  jednakim se razmacima u parovima ukopavaju jedan nasuprot drugom i savijaju u rebra.Jerihon i Çatal Huyuk ‐ 6.000 g.p.  koji  se  pokriva  hasurama)  (prostirkama)  od  trske  i  prekriva glinom.p. Boje se od najranijeg doba upotrebljavaju za dekoraciju.    Konstruktivni oblik je rezultat primjene lokalnog raspoloživog građevinskog materijala – trstike. Najranije datirane pravokutne kuće su naseljima:  .750 g.    Kružne kuće nastaju iz kruga oko ognjišta – smatra se najstarijim oblikom kuće.  . Arpačija i Tel Halaf – 4.Tel Hasuna – 4. te jednostavnija aplikacija građevinskog materijala ovom tipu daju  prednost nad drugim tipovima gradnje.  Babilon  doživljava  procvat  u  Starobabilonskom  kraljevstvu  pod  Hamurabijem  i  Novobabilonskom  pod  Nabukodonozorom..n.  mogućnost povezivanja više prostora.  Osnovni  volumen  kuće  je  produžen  dodavanjem  pravokutnika. Ovaj tip gradnje pripada  tipu kuća u obliku košnice. gline i  pijeska.n.n.  Tri vodeća građevinska zadatka su gradnja:  ‐  sakralnih građevina.  Jednostavnost  primjene  pravokutne  forme.500 g.p. – imanje koje se može smatrati prototipom poljoprivrednog dobra  na kraju neolitika.e. državi i društvu.000 g.n.000 g.  privrednoj strukturi.  bez  prozora  s  unutarnjim  dvorištima  i  terasastim  ravnim  krovovima. Kiš i Lagaš.Jerihon ‐ 6. Na području Mezopotamije primjeri takve gradnje nađeni su u:  . Nipur.  ‐  palača i.  Ašurnazirpalom II i Sargonom II.  Drvo  se  doprema  iz  drugih  krajeva. Kalat Đarmo – 5.e.e.  najprije  sušenim  na  zraku.

  nakon  proširenja  carevine. završnom dijelu Hamurabi poziva podanike na poštovanje zakona.    U ovom dijelu nalaze se i prve odredbe koje se odnose na obavezne odnose sudionika u gradnji. oko 1780.      .Zakonodavstvo    ‐ detalj Hamurabijeva zakonika    Hamurabijev  zakonik  –  najtariji  sačuvani  dokument  kojima  se  određuje  zakonodavno‐pravni  sustav  jedne  države.e.  ‐  u  drugom  dijelu. godine p. Donesen je u posljednjoj dekadi njegove  vladavine.n. obećavajući nagrade i  božansku  zaštitu  od  prokletstva  i  zla.  po  Šelovoj  numeraciji.  Hamurabi  okrenuo  sređivanju  zemlje po pitanju jedinstvenog zakonodavno‐pravnog sistema.  smještena  su  282  člana  koji  su  ustvari  konkretni  zakonski  propisi i sama suština Hamurabijevog zakonika. Sastoji se od tri dijela:  ‐  u  prvom  dijelu  Hamurabi  opširno  govori  o  svojoj  ulozi  prema  svome  narodu  koja  je  određena  od  strane bogova.  svima  onima  koji  se  nalaze  unutar  zidova  njegovog  hrama  odnosno onih koji su pod njegovom vlašću i koji se pridržavaju zakona prijeteći teškim kletvama i  kaznama za one koji to ne čine i koji zakon ne priznaju.  ‐  u trećem.  Povjesničari  smatraju  da  se.

 Glavne ulice slijede geometrijsku mrežu. Akad.  Karakterizira  ga  geometrijski  raspored  cjeline.    Stambene četvrti mezopotamijskih gradova razvijaju se bez čvrstog načela reda.  Sve prostorije su orjentirane prema središnjem dvorištu i iz njega dostupne.9  km2. rijetko su  popločane i opremljene uličnim jarkom. Ulazi u prostorije su u pravilu  smješteni  u  sredini  duže  strane.  Glavne  zrgade  su  orjentirane  prema  stranama  svijeta.  Prototip  je  nađen u Uru u gradskoj četvrti iz razdoblja Larsa.p.  Sumerski  tip  „hramskog  grada“  predstavlja  najstariji  sačuvani  model  grada.  Glavna  prostorija  kuće  je  orjentirana  prema  smjeru  „dobrog  vjetra“. Nipur.  Zidine  grada  su  ovalne  forme.  ‐  sjeverna skupina – Asirci grade: Ašur.e.  Prosotrije  za  boravak  i  spavanje  najčešće su smještene na katu.e.  Prvi  put  se  u  ulici  procesije  svjesno  oblilkuje  ulični  prostor  kao  munumentalni  gradski  potez.Urbanizam  Visoko  razvijene  kulture  i  urbanizam  međusobno  su  uvjetovani.  Babilonski  urbaniizam  ujedinjuje  sumersku  i  akadsku  tradiciju  s  načelima  Asiraca.n. Proizvoljan tok i širina ulica  su i dan danas tipičan način gradnje gradskih četvrti trgovaca i obrtnika. Ninivu i Dur Šarakin. često i slijepe (suk). no što se više udaljujemo od nje  struktura sve više podjeća na onu iz Ura. Eridu.  Gradovi  imaju  oblik  pravokutnika  čiji  su  vrhovi  orjentirani  prema  stranama  svijeta. kuće su otvorene prema ulici samo jednim uskim vratima.  Abrahamova četvrt u Uru – primjer nepravilnih krivudavih ulica i nepravilne urbane strukture. Borsipu i Babilon. Dvorište je često popločano i ima podzemni odvod vode. Kalhu. Lagaš i Larsa. političke i vjerske moći društva. Kuća je prema ulici potpuno  zatvorena.  Gradovi  Mezopotamije  koncentriraju  se  u  3  skupine  koje  se  poklapaju  sa  središnjim  područjima  naseljavanja politički i kulturno vodećih naroda:  ‐  južna skupina ‐ Sumerani od 3800 g.  te  ekscentričan  položaj  palače  koja  je  poput utvrde spojena s gradskim bedemom i vodenim putem. ali unutarnja struktura „blokova“ rezultat je vlasničkih odnosa. Mari.  Ova  temeljna  shema  ostavlja  ograničnu  količinu  mjesta  za  proširenje.  Glavne palače i hramovi grupirani su  uz  rub  gradskih  zidina  kao  tornjasto  povezane  skupine  povezane  s  gradskim  bedemom  i  vodenim  putem. tek Asirci uvode susrav  glavnih ulica. Spar. Gradom dominiraju stepenasti tornjevi – zigurati.  sobe  za  primanje  i  blagovaonice. Jerihon i Çatal Huyuk su preteče ksnijih gradova.  služi  kao  preteća  dnevnog  boravka.  Primjeri  iz  Lagaša  i  Babilona  pokazuju  da  su  moguća  proširenja.p.  dok  pojedinačne  gradske  četvrti  nemaju  nikakav  planski  raspored.  Ulice su uske.  Prizemnicama  se  kasnije  često  dodaje  kat. prilagođeni konfiguraciji zemljišta.  Babilon – četvrt Merekeš – pravilnija gradnja uz glavnu ulicu procesije.  Ulična  mreža  je  proizvoljnog  toka  sa  čestim  slijepim  završecima.  Asirski gradovi su pravilniji.  središnji  položaj  glavnog  svetišta.  te  činjenicom  da  su  se  njegova  predgrađa  spojila  s  obližnjim  gradovima  Borsipom  i  Kišom  predstavlja  jedinstveni gradski krajolik u cijeloj antici.  ulična  mreža  je  paralelna  s  gradskim  bedemima.  Babilon  svojom  veličinom  od  oko  8.n.  kome  se  pristup  osigurava  iz  galerije  (koja  prati  oblik dvorišta).  ali  nisu  u  međusobnom  pravilnom odnosu.  .  ‐  središnja skupina – Akađani i Babilonci grade: Kiš. grade gradove Ur.  u  središtu  se  nalaze  palače  i  sakralne  građevine. Plan grada Ura je najstariji sačuvan  plan grada.  ali  uz  uskraćivanje  dnevnog  svjetla  prostorijama  koje  se  nalaz  u  drugom redu u odnosu na dvorište.  Grad  postaje  točka  koncentracije  gospodarske. Uruk.    Kao standardni tip stambene gradnje razvija se tip kuće s dvorištem  Preobrazba  seoskih  gospodarskih  kuća  u  kuću  s  dvorištem  dovršena  je  oko  2000  g.  Usvajanje  ulice  kao  načela  reda  stvara  pretpostavku  za  planiranje  grada.

 pretpostavlja se da palača nije imala prostorije za stanovanje. karakteristika ovih građevina je izlomljena linija vođenja prostora. obično središnji dio utvrde.   dvije  skupine  gotovo  potpuno simetričnih prostorija postavljene su paralelno. 2.100 g. 2.Sustav  kuće  s  dvorištem  postaje  opće  prihvaćen  način  tlocrtne  organizacije  –  ova  tipologija  gradnje  (kuća  s  dvorištem)  se  kao  temeljni  oblik  zadržala  na  Orijentu  do  danas. Prostor smješten unutar grada.).  Vanjsko oplošje se raščlanjuje kulama i kruništima što odgovara slici gradskih bedema.  ‐  slijedi  akadsku  koncepciju  palače  gospodara  svijeta.).  no  tlocrtni  raspored  počiva  na  kombinaciji dvorišnih sustava.  Istočni  (stariji)  dio  je  nepravilniji.p.  Na  zapadu  je  vladarev stan sa prostranim središnjim dvorištem. na jugoistočnoj strani ‐  monumentalna vrata iza kojih se nalaze prostorije posade palače.  Asirsija je vojnička apsolutistička država. Različita dvorišta se prema  potrebi programa mogu spajati ili razdvajati i na taj način se može kreirati dojam prostora.n.  g.  Dvorišta  nisu  .p.  Palača Ehursag – Ur. također ta  mogućnost razdvajanja i spajanja ima svojih prednosti u obrani.  Dur  Šarukin  (oko  710.    Najstarije palače gradili su Sumerani i Akađani:  Palača A – Kiš.  nepostojanje osi. te prema vlastitim  preodžbama nadogradili.p.poput  citadela  ‐  najsnažnije  utvrđeni.    Palača  U  primjeru  palače  vidljiv  je  razvoj  temeljnog  oblika  kuće  s  dvorištem  koji  postaje  državna  reprezentativna  građevina.n.  povezane  sa  zidinama  i  utvrđene. 1. Pojam je  u ranom novom vijeku izveden iz talijanskog cittadella.)  i  Niniva (od 701.  čiji  uglovi  su  usmjereni prema stranama svijeta – simbol carstva četiriju strana svijeta. g. izmaknuta postava vrata kad ase nalaze u nasuprotnim zidovima. što znači "mali grad")  Težište  svakog  kompleksa  su  dva  dvorišta:  ulazno  (babanu)  služi  reprezentaciji  i  državnim  poslovima  i  dvorište  palače  (bitanu)  služi  rezidenciji  i  i  jedno  krilo  namjenjeno  reprezentaciji.e.e.  Njezina  koncepcija  proširila  se  preko Sredozemlja sve do sjeverne Europe.  g. uporišta.  u mlađem (južno dograđenom) dijelu ističu se dvije dugačke dvorane na zapadu.e.800 g.  Prajezgra  ‐  kuća  s  dvorištem  ostaje  glavnim  elementom  planiranja.p.p.  iz veličine i tlostrne složenosti vidljivo je da se radi o palači koja je bila središte močne države koja  se nadmetala sa Babilonom i Asirijom (Ašurom).800 g. nepravilnost kompleksa rezultat je različitih epoha  gradnje. u središnjem dijelu skup različitih  prostorija  za  koje  se  pretpostavlja  da  su  služile  reprezentaciji  i  državnoj  upravi. stariji (sjeverni) dio sastoji se od tri skupine prostorija.  njegovu  jezgru  predstavlja  kvadratično  dvorište  sa  skupinom  prostorija  oko  prijestolne  i  svečane  dvorane  predstavlja  najveći  domet  u  gradnji  mezopotamskih  palača. od kojih jedna ima  središnje postavljen red stupova.e.  građena u dvije faze. koji se kao cjelina opasuju obrambenim zidom.  Od  palača  ističu  se:  Ašur  (XIII  st.).n.n.e.p. a reprezentativni  prostori se ukrašuju zidnim slikama na način svojstven sakralnim građevinama.  a  zapadni  (mlađi)  dio    je  pravilniji. shodno tome asirske palače su najčešće smještene na strateški  povoljnom  rubnom  položaju  grada.n.e.  temeljna  površina  je  kvadrat.  Kalhu  (oko  870.e. sačuvane su i zidni oslici iznimne kvalitete    Asirske palače  Ideja o palači vladara svijeta Asirci (a i Babilonci) su preuzeli od Sumerana i Akađana.  što  za  posljedicu  ima  proširivanje  i  raslojavanje  prostornog  programa. Svi navedeni sadržaji opasani su zajdnički zidom.p.  mlađi  (zapadni)  dio  temelji  se  na  svjesnom  planiranju.n. a opet izdvojen. Sjeverna veća namjenjena reprezentaciji i  južna namjenjena upravi.  Palača – Mari.n.

 Borsipa (oko 539.  Sa  strane  je  podignut  zigurat  koji  kao  dominanta  svojom  visinom  nadvisuje  i  palaču. Ur (oko 539. uz upotrebu slikarija.  upravnu  i  prostorije za dostojanstvenike. Najznačajnije građevine su prijestolna  dvorana  ili  dvorana  sa  stotinu  stupova  (u  istočnoj  skupini  zgrada)  i  dvorana  za  audijencije  (apadana)  koja  nadmašuje  sve  ostale  građevine  u  kompleksu.    .e.e. uz zapadno dvorište smještena je kraljeva rezidencija. u najsjevernijem uglu kompleksa nalazili su se zanmeniti  „Semiramidini viseći vrtovi“.  Dur Šarukin (Khorsabad) – palača Sargona II  palača  se  nalazi  na  rubu  grada  na  terasi  koja  je  poput  bastiona  izdignuta  iznad  gradskog  zida.    Babilonske palače  Preuzima od Akađana sklonost ka geometrijski jasnoj vanjskoj formi.n. te obrade kamena plitkim reljefom.  Od palača ističu se: Babilon (oko 625. Uz središnje  dvorište smještena je prijestolna dvorana. a od Asiraca  lociranje palače u gradu i spajanje s gradskim bedemima.).  pocakljene  opeke.). g. g. dvije  skupine  zgrada  sa  istovrsnim  građevinama  pružaju  se  paralelno  od  sjevera  prema  jugu.).  smješten  između  Eufrata  i  ulice  procesije. palača je organizirana oko pet velikih dvorišta (dimenzijom su bliži trgovima).  graditeljska  tradicija  različitih  naroda  ujedinjena  je  u  ovom carstvu u prepoznatljiv stil Perzije. aksijalnost i simetriju.  Često  su  sa  sakralnim  građevinama  i  dodatnim nizovima manjih dvorišta povezana u jedan kompleks.n.  uz  upotrebu  slikarija. Suza i Perzepolis.p.p.  Perzepol – palača Darije I  najsjajniji  primjer  reprezentativne  palače  Perzijskog  carstva.simetrično  nanizana.  Babilon – palača Nabupolasara i Nabukodonozora II  južnu  utvrdu  grada  Nabukodonozor  II  pretvara  u  palaču  –  središte  svjetskog  carstva.e.  Građevni  oblici  slijede  mezopotamsku  tradiciju.  ali  unose  i  primjenu kamena za oblaganje reprezentativnih dijelova palača.  Građevni oblici slijede mezopotamsku tradiciju.  Građevinski  blok  palače  je  trapeznog  oblika  dimenzija  oko  200  x  310  m. te obradu plohe  zida plitkim reljefom.  raspored  zgrada.  ispred  palače  prema  gradu  postoji  još  jedno  utvrđeno  područje  unutar  kojeg  su  prostori  za  vojsku.  Od palača ističu se: Pazargada.n.  Sva  tri  središnja dvorišta služila su reprezentaciji.  tradiciju  staroiranske  (staroperzijske)  gradnje  drvetom  i  povezuju  se  s  tehnikama  i  oblicima  osvojenih  zemalja. a  istočno  dvorište  (vezano  uz  ulicu  procesije)  je  služilo  raspodjelu  prometa  osoba  i  roba. pocakljene opeke.  povezana  su  sa  prijestolnom  dvoranom. g.p.  stubišta  i  svečanih  vrata  odgovara  ceremonijama nacionalnih svečanosti.  Najčešće  se  pojedinačna  pravokutna  građevinska  tijela  slične  strukture  grupiraju  na  lako  dostupnoj  terasi  u  podnožju  brijega.  Pojedinačna  građevinska  tijela  su  dvoranske  građevine  s  mnogo  stupova  (zbog  upotrebe  drveta  za  krovnu  konstrukciju stupovi su na većim razmacima) koje su sa više strana otvorena prema predvorjima.    Ahemenidske palače (Perzija)  Ne  slijede  načela  masivne  arhitekture  Mezopotamije.

 tri hrama stoje na uzvisini oko jednog manjeg dvorišta koje je zatvoreno u  potpunosti sa profanim građevinama.)  najveći  hram  stare  Mezopotamije.n.p.Hram  Hramovi kao mjesta štovanja božanstva nastaju na koncu dugog procesa religijskog sazrijevanja.  Prvotni hramovi – kultne  škrinje (vidi  primjer ‐ Hram u Eridu) predstavljaju malene prostore za žrtve i  molitvu koje odgovaraju skromnom obredu.    I Faza razvoja  Oblikovanje  unutarnjeg  prostora  je  bio  najvažniji  zadatak  slijedeće  faze  razvoja.e.e)  –  ima iste elemente kao hramovi sa škrinjom.n. hramovi u  Ašuru I Tel Agrebu odredili su smjer sakralne gradnje u Mezopotamiji. ta malena građevina  sadrži  nekoliko  glavnih  elemenata  sakralne  arhitekture  kasnijih  tisućljeća:  pravokutan  prostor  s  pravokutnom  apsidom.e.  građevinska  skupina  akropole  je  karakteristična  z  arani  stupanj  hramskog gospodarstva.000 g. no ulaz je naglašen dvama zidnim stupcima.)  prethodni tip izgrađen u strogo uređeno sveto područje poput samostan.000 g. zatvoreno snažnim zidom.)  skromno  seosko  kultno  mjesto.)  u XVI sloju Enkijeva svetišta je pronađena jedna od najstarijih „kultnih škrinja“. a svetište (sa likom božanstva) se odvaja od ostatka hrama.)  ‐  primitivni hram s dvorištem. neraščlanjene izdužene cele s jednim bočnim ulazom.n.n.  Tepe Gaura (oko 3. dvorište je usmjerneno prema kultnoj niši na sjeveroistoku.    II Faza razvoja  Nakon razdoblja Uruka razvoj hrama se prekida. Jednostavne „škrinje“ se grupiraju (u početku bez čvrstog pravila) oko  unutarnjeg dvorišta.  oltar  u  apsidi i žrtvenik u sredini prostora.  čeoni  dio  se  proširujeu  poprečni  brod  postavljen  ispred  longitudinalne cele.  Abuov hram u Tel Asmaru (oko 2. Ovaj hram.  Eridu (oko 5.e. Te škrinje su jednostavne.p.e. nove sakralne građevine su skromne.p.p.  zidne  istake  slične  kontraforima  (oblikovna.  koji  je  na  kraju  prapovjesnog  razdoblja  rezultirao  nastankom  arhaičnog  tipa  hrama  koji  se  sastoji  od  izdužene  cele  s  bočnim sporednim prostorima i ulazom na dužoj strani.p. kao i onaj koji leži zapadno jesu prema formi izdužene  cele.  iza koje leži tzv.500 g. tri „škrinje položene oko središnjeg dvorišta.  Ištarin hram u Ašuru (oko 2.p. Purpurni hram.700 g. Na kraju tog  razdoblja svetište postaje egzaktno planiranim velikim kompleksom. kod sjeverozapadnog hrama u tlocrtu se po prvi put pojavljuju bočne prostorije nalik kapelama  koje su se uvriježile u razddoblju Uruka.  kompleks pokazuje mnogo sličnosti sa akadskim palačama građenim u to doba. Slijedća faza bila je naglašavanje čeonog dijela i njegovo odjeljivanje od svetišta koje je od  tada pod nadzorom novog staleža ‐ svećenstva. kao kod seoske kuće (vidi primjer – seoska kuća  Tel Hasuna).        .700 g.n. ovaj tip hrama vrhunac dostiže u Hramu – D u Uruku  Uruk – Hram D (oko 3.  Šarin hram u Tel Agrebu ( oko 2.n. najčećše se drže  načela gradske kuće s dvorištem.300 g.  ali  i  statička  funkcija).  Vanjski  prostor  hrama  se  ograđuje  svetim  ogradnim  zidom  (kisu).e.  a  u  unutrašnjosti  se  na  čelu  cele  pojavljuju prikazi božanstava. Unjegovu središtu točno u uzdužnoj osi hrama jedna raščlanjena niša naglašava  pristup svetištu: debeli vanjski zid snažno je plastički raščlanjen. građevinost određuju aksijalnost i  simetrija.

III Faza razvoja  Sumerska i semitska kultura stavaraju monumentalne hramove koje su reprezentativan okvir za obredno  štovanje  bogova. bez hrama.e)  1.  Ištarin hram ‐ Babilon (obnovljen je oko 550 g.  Enkijev hram – Ur (oko 2.n.  Također  uz  sjevrozapadno  dvorište  podignute  su  i  tri  manje kapele.  U južnoj i srednjoj Mezopotamiji na temelju ranodinstičkih tipova hramova nastaje tip hrama sa širokom  celom. u sjeveroistočnom dijelu su  dva  manja  dvorišta  hramovima.  a  iz  kojeg  se  pristupa  u  južno  dvorište  sa  jednim  hramom.700  g.  unutarnja  dvorišta.).  Svi  hramovi  imaju  tipičan  raspored  Asirskih  hramova uz dodatak od još jedne kapele u  vidu  izdužene  cele.)  stambena palača Sargona II je povezana sa  sakralnim prostorom. Dvorište ispred hrama okružuju sporedne prostorije.)  strogo simetričan niz prostorija duž glavne osi – prvi se put svjesno nastoji iskoristiti perspektivno  pojačanje dojma dubinom prostora.  ali  nešto  skromnijih  dimenzija.  na  zapaadnom  dijelu  je  hram  sa  širokom  celom  klasičnog  sumerskog tipa. ulaz  u  kompleks  povezam  je  sa  pravokutnim  dvorištem  kojeg  okružuju  pomoćni  prostori. U glavnu celu se ulazi iz  dvorišta  preko  poprečno  postavljenog  predvorja  s  utvrđenim  portalom.)  strogo  simetrično  zatvoren  kompleks.  najveće  dvorište  okruženo  je  pratećim prostorijama. te je tako svetišta i simbolički  trostruko izolirano od vanjskog svijeta.     Asirci  na  sjeveru  ustanovljuju  vlastite  građevinske  tipove.700 g.  Slijed dvorište.  s  više  dvorišta. hram ima svoje dvorište i naglašen portal prema ulici.e.  odnosno  u  sjeverozapadno  dvorište  sa  dva  hrama. naglašen ulazni dio.  Raspored  ulaza  prilagođen je brojnim procesijama.n.  Temeljna  pravila  njihove  organizacije  su:  odvojenost  od  vanjskog  svijeta.e. što je dodatno naglašeno uvučenim portalom predcele koji je  dodatno naglašen tornjevima.n.p. iza skupine  sa hramovima u  osi sa sjeverozapadnim istaknutim hramom    stoji zigurat. tri dvorišta  i tri cele spojeni su u nepravilan sklop. Jezgra cele obavijena je nizom prostorija ili hodnikom.  Osim  slobodnostojećih  hramova  često  se  pojavljuju  kombinacije  višestrukih  hramova.  Često  se  rade  kompleksi  koji  imaju  više  hramova  –    jedan  od  prvih  takvih  višestrukih  kompleksa  se  Sin  Šamapov  hram  (oko  1.p. hramova i kapela.p.n.p.    .  Sakralni kompleks – Išali (oko 1. raščlanjivanje zidova stupcima i nišama. tri hrama.  oni  preferiraju  kombinaciju  iduženih  i  poprečnih  prostora  –  jezgra  građevine  je  izdužena  cela  koja  na  svom  završetku  ima  poprečno  postavljenu celu sa svetištem koje je osim toga i uzdignuto nekoliko stepenica.  Njegova  jezgra  jest  cela  koja  stoji  poprečno  na  glavnu  os  svetišta.e.  a  ispred  koje  stoji  još  jedna  istovrsna predcela.p.  Dur Šarukin (oko 710 g.e.n. predcela i cela primjenjuje se i u gradnji palača za prostornu skupinu oko prijestolne  dvorane.500  godina  nakon  Enkijevog  hrama  i  dalje  slijedi  istu  tlocrtnu  organizaciju.050 g.

n. zigurat je postavljen u  prostrano pravokutno dvorište sa preddvorištem.  Kod  zigurata  je  po  prvi  put  impozantna  građevinska  masa  presudno  određena  vertikalom. Najpoznatiji primjer ranog razdoblja je Bijeli hram na Anu  terasi u Uruku.700 g.    Podizanje ovakvih tornjeva pretpostavlja i ovladavanje posebnih graditeljskih vještina i tehnika gradnje.p. proporcionalno umanjene.  zahvaljujući  pocakljenom  opekom.000 g. odatle srednji krak se penje ravno sve do gornje terase.  rezultat  sistematizacije  i  želje  za  pojačavanjem  tendencija  iz  Hafačija. ovaj hram  odredio je elemente za daljnji razvoj ove tipologije koja s vremenom stremi sve više u vis. tlocrt  zigurata  mjeren  u  razini  zemlje  iznosi  oko  90x90 m.  prototip  visoke  terase.p. Uruku i  Nipuru.  ovalni  vanjski  zid  okružuje  još  jedan  ‐  unutarnji  ovalni  zid.  toran  je  stajao  u  središtu  grada  u  svetištu  boga  Marduka  u  pravokutnom  dvorištu veličine stranica oko 400 m.  Unutar ovog zida nalazi se niz prostorija koje formiraju pravokutno dvorište gdje se nasuprot ulaza  uzdiže  romboidna  terasa  visoka  6  m  čiji  vrhovi  su  orjentirane  prema  stranama  svijeta  zigurat.Stepenasta visoka terasa  postaje  stepenastim  tornjem  koji  dominira  gradovima  Kasita.  Zigurat Etemenanki – Babilon (oko 600 g.  Terase se sastoje od stotine slojeva glinene opeke između kojih su.  Na  terasi je hram.  Ovaj zigurat postao je uzorom za slilčne građevine u drugim sumerskim gradovima: Eriduu.e.  Ovalni hram – Hafači (oko 2.Zigurat  Zigurati su visoke terase ili stepenasti hramovi tornjevi.  Konopci  od  trske  protežu  se  kroz  horizontalne  slojeve  građevine  poput  „armature“. već gradnja tektonskog znaka koji prostorom dominira. radi poravnanja.  Zigurat – Ur (oko 2.  Iza klasičnog  sumerskog tipa ostupno se razvijaju sve više i strmije građevine. visine 15 m usmjeren uglovima prema stranama svijeta.e.)  Vanjske  površine  bile  su  prekrivene  najznamenitiji  zigurat.)  ovalna  forma.  Relativno  mekana  jezgra  obložena  je  vanjskim  slojem  pečene  glazirane  opeke.  ačiji  se  najbolje  sačuvani primjerci nalaze u Akar Kufu i Čoga Zombilu. sveukupna visina do krova hrama  bila je oko 90 m.  pri  čemu  nije bitna gradnja prostora. a  pristup im se osigurava preko rampi i stubišta.n.  čime  je  osigurana njihova dugovječnost.  prethodnih  hramova.5  m stoji široka cela kao hram glavnog božanstva grada Ura – božanstvo mjeseca – NANA.  podigao  da  je  Nbukodonozor  II  na  ruševinama  imao  je  plave  zidove  i  metalni  krov  (zlato?). a hram na najvišoj razini  Herodotovom  opisu.  .  zemlje. a na trećoj terasi na visini od oko 21.)  prvi  klasični  zigurat. a stube kojima se dolazi na terasu smještene su osi ulaznih vrata hrama. Preteče su im hramovi sa terasama koji zahvaljujući stalnom nadograđivanju  kultnih prostorija na ostacima građevina nadrastaju svoj okoliš. čiji se krakovi susreću pod velikim vratima na  sredini prve terase.  Asiraca  i  Babilonaca. Na  ovoj terasi se nalaze dvjie manje.  donja  terasa je pravokutnik dimenzija 52 x 56. Njihove visoke mase postaju dominanta gradova  i krajolika u Mezopotamiji.n.  njegov  naziv  znači  zigurat se uzdizao bitno strmije od bilo kojeg do  hram  kamena  temeljca  između  neba  i  tada poznatog. te se osiguravaju potpornim zidovima. u sredinu  hrama usmjereno je monumentalno trokrako stubište. položene strunjače  od  trske  u  sloju  pijeska.e.p.

  Najbolji  primjer  za  to  su  obelisk  ili  piramida  –  koji  se  teško  mogu  smatrati  zgradama. politiku i ustroj Egipta. društvo je hijerarhijski strogo podjeljeno.  Stup  se  rijetko  pojavljuje  kao  tektonska  forma  (piramide. njihove temeljne crte nastaju u eksperimentalnoj fazi na  početku Starog kraljevstvate se potvrđuju u doba piramida.  Dualizam tektonskih i organičkih oblika jedna je od trajnih značajki egipatske arhitekture.  češće  stup  ima  atribute  biljnog svijeta (lotos. papirus. palma) i to u detalju (kapitel u obliku lišća ili cvijeta) ili u cjelini (svežnjasti  stupovi).  Kompozicija sklopova.  Gospodarstvo je bazirano na poljoprivredi i trgovini.  ‐  Novo kraljevstvo:    hramovi bogova. bez obzira na veličinu pojedinog dijela ima naglašenu horizontalnost.  piramida  (pyramidion je vršak svake piramide)    Simetričnost i građenje po uzdužnoj osi – jedno od najvažnijih načela egipatske arhitekture.  Vanjski dojam počiva na oblikovanju siluete – čista ploha zida (u početku više sličnosti s Mezopotamijom  – raščlamba zida stupcima).    Konstruktivni oblici  Upotreba materijala ima simboličko značenje – profana arhitetktura se radi od opeke i drveta.  Građevinski zadaci su se mijenjali u korak sa promjenama društvenih uvjeta:  mastabe i piramide. a hramovi  i grabnice od kamena (kao znak vječne trajnosti). U unutarnjem uređenju društva kontinuirano postoje  unutarnje  suprotnosti  Gornjeg  i  Donjeg  Egipta.  te  istovremeno  određuju  povijest. a vjera se  s vremenom razvila u nedogmatski optimistički politeizam.    Rast građevinskih masa rezultat je apstrakcije i pojednostavljivanja na osnovne geometrijske oblike.  obelisk.  pogrebni  hramovi).  Upravo  ova  dva  čimbenika  (izolacija  i  unutarnje  suprotnosti)  predstavljaju  korijene  višestrukog  dualizma  egipatske  kulture. ravni krov. Konstruktivni oblici egipatske arhitekture nastaju kao  apstrakcija  i  geometrizacija  predložaka  iz  anorganskog  svijeta.  Svi građevinski oblici su dugotrajni i srodni. stoga se može tvrditi da svi  građevinski oblici imaju simboličko značenje.  S  vremenom  je  došlo  do  stapanja  dualizma  tektonskih  i  organiskih  elemenata  s  tradicionalizmom  i  simbolizmom u nerazdvojivo prožimanje fizičke i metafizičke pojavnosti.  hipostil  (dvorana  sa  stupovima)  glavni  element  profane  (stambene)  arhitekture  dobiva  svoje  novo  značenje  u  sakralnoj  arhitekturi  ‐  prolazna  dvorana  sa  naglašenim  srednjim  prolaznim  dijelom  koji  tvori  bazilikalni  presjek  (na  taj  način  je  omogućeno  osvjetljenje središnjeg dijela dvorane).  a  dijelom  kao  stilizacija  biljnih  oblika  ili  reminiscencija na drevne graditeljske tehnike.EGIPAT    Zemljopisno Egipat je predstavljao uzak pojas plodne zemlje usred pustinje (širine 2 – 20 km) koji se od  obala Sredozemlja pruža oko 1000 km prema jugu.  .  stup.  dvorište sa stupovima.  ‐  Staro kraljevstvo:    ‐  Srednje kraljevstvo:  pogrebni hramovi.  već  jedino  „tektonskim znakovima“ ‐ oni su apsolutne forme iza čije se čistoće krije višestruka simbolika. Užljebljeni završni vijenac i astragal (zaobljeni štap koji obilazi uglove zgrade) su reminiscencija  starih graditeljskih tehnika.  Velike ravne plohe idealna podloga za plitki reljef (stapanje arhitekture i likovne umjetnosti)    Egipatski  stil  mase  nastaje  svjesnim  reduciranjem  početne  raznolikosti  oblika  na  nekoliko  temeljnih  elemenata egipatske arhitekture:  ‐  pilon  (egipatska  monumentalna  vrata).

 nastaje vjerovatno u doba  vladavine  Đosera.  Najvažniji  gradovi  prijestolnice  bili  su  Memfis.p.  ‐  pravilnost tlocrtnog predloška gradskih ulica. odlukom Amenofisa IV. široka 45 m. naselja nižih službenika.  ‐  središnji položaj svetišta i palača. Grad je nakon 25 godina bio napušten.  g.  naglašena  središnja reprezentativna os ‐ kanal sa dva manja jezera.    Kahun  Naselje  namijenjeno  graditeljima  piramida  za  faraona  Sesostrisa  II.p.Urbanizam  O egipatskim gradovima ima relativno malo saznanja na temelju iskopina.5 ‐ 10 m.    Egipatski hieroglif NIOUT ‐ znak za naselje – grad  Memfis (memfis je sinonim za bijeli zid) ‐ je bio prvi velegrad staroga svijeta.  Za  razliku  od  oskudnih  podataka  o  egipatskim gradovima pronađeno je veoma mnogo pojedinačnih spomenika.e.  ‐  linearni grad (12 km).  karakterizira  ga  racionalna geometrijska shema.  Egipatski urbanizam se temeljio na slijedećim načelima:  ‐  orjentiranje prema stranama svijeta. umjetnina i spisa tako da  postoje veoma jasne predodžbe o visokoj kulturi Starog Egipta. pokraj današnjega mjesta Tell el Amarna.  trapezoidnog  oblika  dimenzija  oko  6  x  9  km.  kada  njegov  savjetnik  i  arhitekt  Imhotep  uvodi  veliko  razdoblje  arhitekture  Starog  kraljevstva. glavna ulica usporedna s Nilom. rad je zidom podijeljen na dva klasno različita dijela.  Plan grada jasno odražava namjenu i socijalnu strukturu. g. radnička naselja.  na istočnoj obali Nila.  ‐  uvođenje vode u gradsko tkivo..e.  ‐  socijalno i društveno zoniranje grada.  Teba  i  Ahetaton. gustoća izgradnje ‐ 80 zgrada/ha (robovski dio naselja).n.n.    Teba  Glavni  grad  u  Srednjem  i  Novom  kraljevstvu.  .  građevinske čestice su veličinom primjerne socijalnom statusu: od malenih ‐ površine oko 125 m2  do velikih površine 2000 ‐ 3000 m2.  predjeli  stanovanja  plemstva  i  visokih službenika.    Ahetaton / Tell el Amarna  ‐ grad sunca  Slobodnije formiran. ovaj grad se može smatrati ranim primjerom  „kolonijalnog“ grada kakav će nastati kasnije na Sredozemlju. grad je utemeljen kao nova prijestolnica oko 1380.  ‐  površina grada iznosi oko 10 ha (280x360 m).  funkcionalno  zoniranje  grada:  kraljevska  četvrt. sporedne ulice š = 1.  oko  2500.  sakralni  prostor.

 grobnica i  palača.  Kuća  u  nizu  postaje  prevladavajući  tip  stambene  arhitekture. raznovrsnija tipologija i veličina kuća. Utjecaj Mezopotamije je brzo asimiliran.  kao  i  šarenih  dekoracija  arhitetktura  dobiva  svečan i vedar karakter.  Ta  naselja  su  ponekad  uključena  u  grad  kao  strogo  odjeljene  četvrti  (Kahun).  kuće  širine  4  ‐  9  m.  Središte sklopa je veliko dvorište okruženo sa četiri palače.  Tell el Amarna  ‐  tipizirana  izgradnja.    Palače  Sačuvani rani oblici gradnje dijela Đoserovog kompleksa pokazuju oponašanje gradnje drvetom: skeletnu  konstrukciju  sa  zidnom  ispunom  od  pletera  i  krovove  od  lagano  zaobljenih  drvenih  rešetki  prekrivene  trskom.    Svetišta    Amonov hram i svetište u Karnaku  .  a  raspoređene  su  oko  prostranih  dvorišta.Stambena izgradnja  Tipologija stambene arhitekture rezultat je.  organičkog  materijala.  dimenzije  građevnih  čestica  oko  10  x  20  m.  korisna  površina 35 ‐ 160 m2 ‐ ovisno o statusu vlasnika.  stropovi  s  gredama. U ovim naseljima vlast  pod strogom kontrolom drži obrtnike.  pripadnici  viših staleža žive u kućama sa dvorištem.    Palača  Amenhotepa  II  u  Malkati  ‐  opsežan  kompleks  koji  se  sastoji  od  skupina  više  građevina  koje  se  međusobno  prožimaju.  Država  razvija  poseban oblik naselja – naselja za radnike uz veća gradilišta svetišta i nekropola.  Već kod ranih građevina pokazuju se detalji koji će određivati egipatsku arhitekturu do kasnog razdoblja:  ‐  prozori  s  rešetkama  postavljeni  ispod  krova.  oblikovanje  kapitela  i  završnog  vijenca. Kraljeva palača satoji se od dva vrlo različita  sklopa  prostorija  –  sjeverni.  upotrebom  laganog. različitih veličina.  dužine10  ‐  18  m  (iznimno  30  m).  a  ponekad  su  podignuta kao samostalna zatvorena naselja (Tell el Amarna i Deir el Medini).  istovjetne  orjentacije.  ‐  dimenzije  naselja  oko  145  x  50  m.  službeni  u  kojem  nije  prisutna  simetričnost  u  rasporedu  prostora  i  južni. umjetnike i službenike koji su upućeni u tajne hramova. ograničenog korištenja tla za novu gradnju. te koncetracije  stanovništva  u  gradove.  ceremonijalnih  trgova  i  vrtova.    Dair el Medina  Naselje iz doba Ramzesa II u kojem je bilo oko 70 kuća u nizu.  privatni koji je vrlo strogo i simetrično organiziran.

  Svetišta  se povezuju sustavom svetih  puteva.  Egipatski  je  hram  strogo  usmjerena  građevina. malena svetišta ‐ škrinje nisu sačuvani jer su bili građeni od drva.  Medinet habu je strogo (pravilno) raščlanjen i pregledan.  a  u  skladu  s  nestabilnim  društvenim  uvjetima  cijeli  kompleks  je  utvrđen.  upravnim  prostorijama okružen prstenom zgrada za osoblje i poslugu.  skladišta. Cijeli kompleks je okružen sa 17 m visokim  utvrđenim  zidom  čija  vrata  i  krunište  oponašaju  asirske  uzore.  obeliscima i  na kojima se  grade postaje – paviljoni.  Horusov hram u Edfuu ‐ pruža jasan primjer raščlambe velikoga hrama    Amonov hram u Karnaku ‐ temeljno načelo uvečano i dopunjeno neuobičajenim nizovima prostora. koji  u svim elementima odgovara velikim hramovima Novoga kraljevstva:  ‐  dva  para  pilona. te  ukoliko je hram potrebno povečati oni ga brižljivo razgrađuju i ugrađuju njegove dijelove u novi.  Prostorni  program  služi  praktičnoj  službi  hrama  sa  njezinim složenim ritualima.  hipostilne  dvorane. iza kojih se u pravilu nalazi dvorište okruženo trijemovima.  predvorje.    Hramovi  Egipatski  hram  je  kuća  u  kojoj  stanuje  božanstvo.  Egipatsko  svećenstvo se osim osnovnog poziva bavi i ušravljanjem velikih posjeda i pohrani prinosa.  čija  se  središnja  os  proteže  cijelom  dužinom  sve  do  svetišta.  koja  nastaje  stapanjem  različitih  tradicija. Egipćani hramove promatraju kao sastavne dijelove organičkoga svijeta.Nerazdvojni  dio  života  u  Egiptu  je  religija.  Tipologiji  hrama  pridružena  je  palača.  dva  dvorišta  sa  stupovima. stoga ne čudi da ga povezuje  gusta mreža puteva sa njegovim sporednim svetištima i hramom u Luksoru. Duž te osi hramovi su najčešće podignuti u tri glavna odsječka:  ulazni piloni s vratima.  Između  njih  stoje  svetišta  kao  dominantne  velike  građevine  s  jednim  ili  više  hramova unutar svetog prostora okruženog zidinama.  prema dvorištu je otvoreno predvorje ili zatvoreni hipostil (često kombinacija obojega).  Put k svetištu vodi kroz niz vrata koja slijedom otvorenih i zatvorenih prostora stvaraju ritam sužavanja i  širenja.  Amonov hram u Karnaku stoljećima je bio podizan kao državno svetište. trske i gline.  svetište  i  tipično  osnosimetrično oblikovan slijed prostora.    Hramovi i palače  Zadnja karika u razvoju hramova i palača jesu hramovi‐palače Ramezej (Tanis) i Medinet habu.  knjižnica. a kod Medinet habu‐a prevladava karakter utvrde.  sakristije  i  ophode.  a  u  središtu  se  nalazi  komora  za  svetu  barku ili lik božanstva.  Za  sve  te  aktivnosti  postoje  građevine  koje  uz  svetišta  narastaju  do  veličine  gradskih  četvrti. Remezej ima više civilni karakter. koji se dodatno pojačava izmjenom svijetla i sjene.  unutrašnjost  hrama  sadrži  kapele. koji se ukrašavaju sfingama.  Oba  monumentalna  ulaza  odgovaraju  .  Hram  je  zajedno  sa  kraljevom  palačom  i  prostorima  za  boravak  svećenstva. te održavanju  arhiva.  škola  i  radionica.  Rani hramovi. Jezgra kompleksa je monumentalan hram.

 sa četiri stepenice. sa šest stepenica.  Povijesni razvoj oblika počinje sa stepenastom  piramidom  iz  Sakare. Takva  piramida je stvorena u IV dinastiji.  kao  prelazni  oblici  slijede:  razlomljena  piramida  iz  Dahšura  (mijenja  se  nagib  sa  54º  na  43º). pa je ona povećana  na 42 m visine.  da  se  podzemnom  grobu  dodijeli  simbolička  kuća  iznad  njega.  te  crvena  piramida  iz  Dahšura  (nagib  je  kontinuiran  ‐  43º30')  ‐  gdje  pronađeno  načelo  koje  je  doživjelo  vrhunac  u  gradnji  piramida  (Kefrenova. stapanje arhitekture i skulpture – vrhunac egipatske umjetnosti. Piramida se nalazi usred sklopa građevina koje okružuje zid (277 x  545 m) i tako omeđuje Đoserov kompleks. Iz jednostavnih prostora sa poprećnom  prostorijom  nastaju  raščlanjeni  sklopovi.  Grobnica u stijeni u Gau el Kebiru  –  nizanje prostorija uzor za veliki pogrebni hram kraljice Hatšepsut u Deir el Bahari.najmodernijem  stupnju  tadašnje  gradnje  utvrda.    Grobnica u stijeni i pogrebni hram  Kroz povijest se monumentalnost u gradnji grobnica okreće sa gradnje mastaba i piramida prema gradnji  pogrebnih  hramova.  za  gradnju  su  presudne  dvorane  sa  stupcima  podignute  jedna  iznad druge i povezane sa rampama. na taj način su preuzeti oblikovni elementi Mentuhoteptovog  hrama i obje građevine optički stopljene u jedinstvenu cjelinu.).  Raščlamba  zidova  prenosi  do  detalja  raščlambu  palača  budući  da  je  mastaba  vječna  rezidencija  kraljeva.  Deir el Bahari – pogrebni hram kraljice Hatšepsut  ‐  Mentuhotep  gradi  prvi  hram  koji  ima  piramidalni  završetak.  Preoblikovanje tradicionalne grobnice začeto je gradnjom stepenaste piramide kralja Đosera u Sakari  (oko 2500 g. a 4 bočne plohe jesu jednakokračni trokuti. te služi kao model za grobnice kraljeva Starog kraljevstva.p.  U  unutrašnjost  se  ponekad  nalazi  i  više  od  50  prostorija  simetrično  raspoređenih  oko  središnje  grobne  komore  –  skladišta  za  potrebe pokojnika.    Mastaba i piramida  Prva velika arhitektura Egipta nastaje s grobovima kraljeva. Gledano s Nila ta impresivna skupina građevina sastoji se od  duge horizontale zidina.  utemeljen  u  vjeri. a uz vanjski zid leže jednostavniji grobovi u nizu dvorjana koji su pratili vladara. Njezinim graditeljem smatra se Imhotep.  Keopsova  i  Mikerinosova)  u  Gizi    (nagib je 51º52').  koji  u  nešto  strožijoj formi preuzima trodjelni sustav posljednjeg putovanja.  koji  su  određeni  ritmičkom  izmjenom  širokih  i  dugačkih  prostorija prema uzoru hramova uz piramide.  te  ravnim  ili  ukošenim  zidovima  od  glinenih  opeka. Već u prapovjesnom Egiptu se stvara običaj.  ‐ piramida u Sakari  .  Prvobitna mastaba nije bila primjerena kralju koji je uzdignut na razinu božanstva.  Gornji  katovi  tih  22  m  visokih  tornjeva  povezani  su  u  prostor koji služi kralju i njegovim damama za povremeni boravak.n.  Važan  stupanj  u  razvoju  predstavlja  gradnja  graobnica  u  stijenama.    Piramida  Klasična piramida sastavljena je od jednostavnih geometrijskih oblika: tlocrtna je površina kvadrat.  preko Tebe do ovog hrama.  500  godina  kasnije  kompleks  se  dograđuje  Hatšepsutinim  hramom. nad kojom se uzdiže masa stepenaste piramide.  Mastaba  je  izduženo  građevinsko  tijelo  s  ravnim  ili  plitko  zasvođenim  krovom. aleja sfingi vodi od hrama u Karnaku.  Postupno  ta  gradnja  dobiva  oblik  mastabe  (stepenasti  grob). da bi u konačnici bila proširena na tlocrtnu dimenziju oko 100x100 m i  visinu od oko 60 m.e. vrh je  završna točka okomice povučena iz njegova središta.

60 m. mjeru i proporcije (poznati nizovi aritmetičkih proporcija).  pogrebni  hram  stoji  ispred  nje.  Piramida  stoji  na  uzvisini  (platou  ili  terasi). Oko konične jezgre uzdižu se zidne ljuske  koje  zbog  nagnutosti  prema  jezgri  usmjeravaju  unutarnja  naprezanja  prema  jezgri.  .    Ovakvom oblikovanju osim tehničkih i formalnih razloga postoje i teološki razlozi – piramida je svežanj  sunčevih zraka na kojem se kraljev KA (duša) uzdiže prema suncu.Zahvaljujući  nagibu  piramide  dobivaju  na  visini.  Gradnja piramida se priprema podizanjem velikih mastaba s vanjskim omotačem i jezgrom.    Giza ‐piramide stoje kao dominante nad pripadajućim svetim područjem – kompleksom piramida. odatle se  razvija kombinirano u vertikalnim i horizontalnim slojevima.  ‐  bliskost s prirodom i apstrakcija.  Odustalo  se  od  gradnje  kompleksa  (kao  u  Sakari). te je na taj način postignuta još veća monumentalnost i strogoća. a visina 146.  ‐  simetričnost i aksijalnost.    Karakteristike egipatske arhitekture:  ‐  geometrija kao temeljna podloga.  tako  masa  piramide učvršćuje samu sebe.  te  postižu  klasične  proporcije  –  baza  Keopsove  piramide je 230 x 230 m.  ‐  ovladavanje tehnikom obrade kamena i upotrebom kamena kao građevinskog materijala.  dosljedno  je  primjenjena  trodjelna  koncepcija  posljednjeg puta.  ‐  visokorazvijeni smisao za harmoniju.  ‐  integracija likovne umjetnosti u arhitekturu.  a  uz  Nil  se  nalazi  „hram  u  dolini“ gdje može pristati barka sa pograbnom povorkom.

  političke  i  umjetničke  snage  egejskog  svijeta  nakon  dvije  tisuće  godina  razvitka.EGEJA – prve europske visokorazvijene kulture    Raznoliko obalno i otočno područje oko Kretskog i Egejskog mora zatvoreno na kopnu gorskim lancima i  povezano  brojnim  otocima. Nedostaci njegova krutog tijela nadoknađeni su jasnoćom oblika.  nije  zatvorena  nego  otvorena. dijelom kontinentalni karakter napose je  izražen  u  antagonizmu  minojske  i  mikenske  kulture  na  kraju  brončanog  doba.  Utjecaji  i  tradicije  preslojavaju  se.  Doseljavanjem Ahejaca i Jonjana prevlast prelazi na kopno – Mikena.    Minojska  arhitektura  upadljivo  se  razlikuje  od  kontinentalnih  visokorazvijenih  kultura.  stapaju  i  ponovo  cijepaju u regionalne kulture.)  ponovo će doći do rastvaranja prostorne granice i stapanja prostora.  no‐madstvo).  nema  određeno  usmjerenje  već  je  neusmjerena. svojim "labirintskim sustavom". Omiljen  tip građevine je megaron.  kao  i  blizina  trgovačkih  puteva  u  doba  prvih  visokorazvijenih kultura rezultirala je nastankom prvih europskih visokorazvijenih kultura.  nije  planska  nego  spontana.  slike  na  stijenama.  Raspored  prostorija izbjegava jasne neprekinute osi.  U  jednakovrijednosti  i  višeznačnosti  usmjerenja  osjeća  se  možda  djelovanje  svestrane  prostorne  orijentacije  još  iz  prapovijesnog  doba  (špilje. naglašavajući jednakovrijednost usmjerenja.  Dapače.  programima  i  pravilima.  omeđujući  karakter.  a  možda  i  djelovanje  mnogolike  i  promjenjive  maritimne  topografije  (pomorstvo).  terasama  ili  dvorištima za svjetlo.  dakle  s  društvenom  reprezentacijom.  U  njima  su  polarizirane  privredne. Kod nizova prostora omiljeni su neprekinuti prijelazi koji dijelom proizlaze iz tipičnog  pristupa prostorijama duž kontinuiranih glavnih zidova s otvorima vrata u uglovima prostorija.  Izvana  nije  određena  čvrstim  oblikom.  adicijsku  shemu  ostalih  ranih  kultura  (TROJA).  zbunjujući  i  iznenađujući neprestanim novim prijelazima.  ali  se  odriču  zatvorenosti  prostora  i  jasnog  omeđivanja  građevinskih tijela.  ona  je  njezin  ukrašeni  okvir.  XX. već je organizirana iznutra prema van.  U  brončanom  dobu  mijenja  se  politička  i  privredna  struktura  i  stvaraju  se  regionalni  kulturni  krugovi  (Trojanski. Megaron je  . Njegov različit.  motivi  se  bez  vidljiva  zastanka  vode  i  preko  uglova. Minojski i Mikonski). Svojim slikovitim karakterom minojska se arhitektura stapa s ceremonijalnim  priredbama.  Osobitost  i  oprečnost u arhitekturi jasnije su izražene nego u likovnoj umjetnosti. no ipak počiva na preglednom oblikovanju i raščlambi prostora i volumena. Dekorativne ili iluzionističke zidne slikarije oduzimaju preostalim zidnim plohama  statički.    Graditeljstvo  ranog  razdoblja  iskazuje  se  u  Egeji  više  raznolikošću  tipova  i  oblika  nego  općenito  obvezujućim  idejama.  Ona  preuzima  raščlanjivanje  i  ornamentiku  minojske  arhitekture palača.  Pri  svoj  prividnoj  iracionalnosti  u  praksi  se  potvrđuje  fleksibilnost tog načina gradnje čija se organizacija zasniva na funkcijama.  Tako  se  po  volji  mogu  otvarati  prema  sljedećim  prostorijama. Tlocrtni raspored i oblik građevina zasnovani  su  doduše  na  prevlasti  pravoga  kuta. najvažnije središte ranog brončanog doba je Troja.  Tijekom  kasnije  povijesti  (barok.  Ta  prirodna  zaštita.  Sažimanje  skupina  prostora  i  građevina  u  slikovito  određene  obuhvatne  sklopove  kudikamo  nadilazi  primitivnu. koja se u velikim  prostornim sklopovima palača sa sustavima hodnika za komunikaciju pojačava do efekta labirinta: slijed  hodnika  i  prostorija  voden  je  u  kružnom  (prostorna  spirala)  ili  ukrštenom  kretanju.  kao  i  kultura  egejskog rubnog područja.  st.  nije  jednoznačna  nego  višeznačna.  U  srednjem  brončanom  dobu  prevlast  preuzima  Kreta  –  u  njoj  se  prapovjesna  religija  i  feudalno‐ hijerarhijsko društveno uređenje povezuju s naprefnom tehnikom i civilizacijom. dijelom maritimni.    Mikenska  arhitektura  suprotna  je  minojskoj.  U  središnjim  skupinama  prostorija  kuća  gospodara  i  palača  zidovi  su  stupovima  ili  vratima  prekinuti  i  rastvoreni  na  više  strana. Te definicije općenito se više tiču slikarstva i otvorene  prirode nego arhitekture. Minojska arhitektura s aspekta doživljavanja prostora nije  statična  nego  fluidna.

  Jednostavno  usporedno  nizanje  građevinskih  tijela (TROJA II) kod mikenskih utvrda uzmiče pred stepenastom raščlambom u kojoj se glavni megaron  ističe  svojom  veličinom  ili  postavom  na  najviše  mjesto.  To  povećavanje  monumentalnosti  postaje  presudnim  čimbenikom.  no  na  Kreti  je  stilizacija  išla  u  smjeru  dekoracije.  čak  ni  kod  višedijelnih  velikih  palača  kasnog  razdoblja.  to  je  dodatno  naglašeno  kontrastnim  oslikavanjem  jarkim  bojama.  sličnost  i  usporedna  postava  građevinskih  tijela.  reduciranje  na  mali  broj  elemenata.  To  vrijedi  i  za  velike  kupolne  grobove.  S  vremenom  je  u  minojskoj  arhitekturi  došlo  do  stilizacije.  Jednostavni  temeljni  oblici  kupole  i  dromosa  monumentaliziraju  se  tehnikom  gradnje  velikim  klesancima.  Glava  potpornja  se  sastoji  od  jastučastog kapitela između prstenova i obruča.  Minojska  arhitektura  stvara  se  gradnjom  velikih  palača.    Osnovni  element  takvpg  dekorativnog  stila  je  minojski  red  (stil)  stupova  koji  se  uvijek  nalaze  na  istaknutim  dijelovima  palača  umjesto  stupaca.  Os  simetrije  gotovo  se  nikada  ne  ukršta  s  drugom.  Kod  primjene  na  pročeljima  stup  nosi ikonzolno izbačene nosive grede na kojima  leže vijenci.        Stilizirani rogovi bika – čest završetak vijenaca minojskih palača.  a  ne  tektonsko‐konstruktivno  karaktera  arhitekture. megalitska gradnja i utvrđeni grad s akropolom.  .  Začetak  takvog  dekorativnog  pristupa  vidljiv  je  na  primjeru  palminog  kapitela  iz  malog  hrama  u  Arkadesu na Kreti.  kojemu  se  pridružuje  i  vojnički  karakter  utvrda.  oblikovanje  teži  više  dekorativnom  djelovanju  nego  tektonskoj  logici.    Velike palače prestavljaju začetak graditeljske škole mediteranske arhitekture.  gdje  dolazi  do  njezina  usporednog  izmještavanja  (propilon  i  pročelje  mega‐rona  u  TIRINTU).  Na  reprezentativnim  se  mjestima  kiklopsko  ziđe  utvrda  povlači  pred  brižljivim  majstorskim  zidanjem  od  velikih  kvadara.  Jednostavna. a na  kopnu: megaron.  sužavanje  .  zbog  simboličkog  formalizma  koji  je  arhitektura  morala  imati  (npr.  Bogata  ornamentika koristi geometrijske i simboličke likove (spirale i rozete).  Iznad  kapitela  postavljena  je  snažno  istaknuta  četvrtasta  ploča  (abak)  na  kojeg  se  oslanjaju  nosive  grede.stupa  prema  dolje  protivi  se  konstrukcijskoj  logici  ili  ukrašavanje ornamentom stupova na Atrejevoj riznici bez odnosa prema konstruktivnoj funkciji).  iskorištavanje  topografske  situacije  pri  gradnji  i  raščlanjivanju  građevnih  masa. na otocima nastaju: otvoreni grad i labirint.  naglašavanje stupnjevitom raščlambom    Konstruktivni oblici  Arhitektura Egeje pokazuje raznolike tipove i oblike.  Karakteristične  temeljne  crte  mikenske  arhitekture  jesu  tektonska  jasnoća.  Stup  je  drveni  potporanj  koji  se  sužuje  prena  dolje  i  koji  stoji  na  kružnoj  ili  četvrtastoj  ploči  (plinta).  jednoznačan  oblik  građevinskog  tijela  i  prostora.  funkcionalna  forma  građevinskih  članaka  izborom  materijala  i  krajnjim  reduciranjem  zadobiva  elementarnu  monumentalnost.gradnja  s  jednoznačnim  osnosimetrič‐nim  usmjerenjem.  čijoj  kvaliteti  nisu  potrebni daljnje račlanjivanje i obrada.

    Konstrukcijski  važan  element  pored  minojskih  stupova  jesu  pravokutni  stupci  na  kojima  su  oslonjeni  arhitravi krovne grede.  Izmjena  svjetla  i  sjene  dodatno  je  osnažena  ornamentalnim  i  iluzionističkim  zidnim  slikarstvom  koje  dodatno pojačava dojam dinamičnosti i međusobnog prožimanja prostora. vidljivi drveni dijelovi kanatne konstrukcije često su dekorativno naglašavani.5  m  i  širokim  oko  3  m. stupovi.  koji  često  objedinjuju  više  funkcija  –  oni  su  istovremeno sscena za mnoge kulturne. te bogato oslikana u ukrašena.  Kontrast  svjetla  i  sjene  stvara  dojam  prozračne.  Tim  monumentalnim  vratima  pridodana  je  lažna  arhitektura  tipično  minojskoga  stila  –  u  obliku  dekorativne  ornamentike  kojom su ta vrata ukrašena.  a  svjetlarnici omogućuju izmjenu svjetla i sjene u svim dijelovima građevine.    Pored  kiklopskog  zida  od  jedva  priklesanih  blokova  kamena.  otvorene  arhitekture. Višedjelni građevinski sustav  sastavljen  je  od  više  građevinskih  blokova  razlilčitih  gabarita  koji  su  povezani  fleksibilnim  sveukupnim  rasporedom.  To se jasno razabire na vratima Atrijeve riznice u Mikeni. sklona tektonskoj monumentalnosti.  i  bila  je  plastični  razvedena  nizom  galerija  i  rizalita. Otvorena polja često su u gornjoj trećini podjeljena poprečnim gredama i na taj  način su dobivena vrata s odvojenim nadsvjetlom – karakteristični oblikovni element minojskih palača.Vanjski oblik palače odgovara fleksibilnom protočnom tlocrtnom  sustavu. istaknuti vijenci.  mikenski  način  gradnje  pokazuje  se  tamo  gdje  se  njegova  specifičnost  može  pokazati  neovisno  o  građevinskom programu – kod gradnje utvrda.  U  sačuvanim  ostacima  palača  vidljive  su  različite  slobodne  kombinacije  arhitektonskih  elemenata.    Glavna  pročelja  često  su  okrenuta  prema  velikim  središnjim  dvorištima  i  za  razliku  od  uličnih  pročelja  ovdje  su  građevinski  volumeni  brižljivo  usklađeni.  Vrhunac takve prostorne organizacije je kraljev stan u palači u Knosu – satoji se od kombinacije dvorana  sa  stupcima  sa  svjetlarnicima  i  terasama. Na taj način ulaz u graobnicu pretvoren je u simboličko pročelje palače.  na  reprezentativnim  se  građevinama  i  mjestima pojavljuje i brižljivo obrađeno kameno ziđe od kvadratnih blokova (obrada brončanim pilama i  pijeskom) polaganih u slojeve jednake visine.  U  mikenskim  rezidencijama  pojedini  oblici  i  dekorativne  tehnike  su  uglavnom  minojskog  porijekla.  Karakter otvorenosti i propusnosti vidljiv je i u središnjim skupinama prosotrija u unutrašnjosti ‐ učestale  su  dvorane  sa  stupovima. Drveni  doprozornici i dovratnici. balkoni i balustrade.  čiji  slikovit  dojam  je  pojačan  snažnim bojama i bogatimk ornamentom.  Iznad  arhitrava  (horizontalne  grade)  u  vez  zida  ostavljen  je  rasteretni  trokut  koji  je  . javne i sakralne rituale.    Novi upotrebljeni elementi kod palača su stupci.  Evansu  palača  je  imala  tri  etaže.  Uobičajeni način gradnje je zid od lomljenog kamena i žbuke i drvenim gredama za ojačavanje.  koje  se  najčešće  otvaraju  na  više  strana  i  prelaze  u  druge  prostorije.  Ta  vrata  klasični  su  primjer  mikenske  megalitske  gradnje  –  četri  masivne  ploče  ploče  onlikuju  kameni  okvir  s  prolazom  visokim  oko  3.  a  središnji prostor  „dvorana  dvostrukih  sjekira“  (naziv  potiče  vjerovatno od labirinta ‐ labrys je sinonim za dvostruku sjekiru) ima samo jedan cjelovit zid.    Od  takvog  veza  načinjeno  je  i  ziđe  uz  Lavlja  vrata  u  Mikeni. gdje dromos završava monumentalnim vratima  koja  su  kao  i  dormos  građena  velikim  kamenim  blokovima  (megalitska  gradnja). Najznačajnije sačuvano takvo dvorište  bilo  je  središnje  dvorište  palače  u  Knosu  –  pročelje  zapadnog  krila  pokazuje  svu  raskoš  minojske  arhitekture.    Mikenska arhitektura   Oprečna minojskoj arhitekturi.  Prema  A.

 zatvorenost.    Megaron – u gračkom jeziku sinonim za glavni prostor kuće ili veće građevine. ali i prilagoditi formi terena.  Među raznim varijantama u egejskom se krugu susreću dva tipa različitih proporcija:  tip dimini.  Tars. te Malijom  i Festom (izvorno Phaestum) kao glavnim gradovima pored niza manjih gradova palača kao što su Zakro. Mersina. što je naročito vidljivo kod gradnje  skupina megarona. ukruta zidane građe zbog potresa) i prostore koji  su postavljeni u nizu (nastavljaju se u nizu).  Megaron je građevina izrazito orjentirana u jednom smjeru. te kvalitetnom rašlambom  postignuto je dosljedno oblikovanje ulaznih vrata – najraniji europski primjer plastike velikog formata.  čija  se  forma  dijeli  na  manje  prostore.  Pročelje  se  najčešće  rastvara  u  otvoreno predvorje  s  bočnim zidnim produžecima (antama) i stupovima.    Urbanizam  Prva gradska kultura egejskoga kruga nastala je na kikladima – maleni snažno utvrđeni gradovi ‐ Biblos. što je bilo uvjetovano materijalom i namjenom. koji se postavljaju paralelno. no u pravilu se razlikuju svojim gabaritima. Na taj način kuća se  može jednostavno dograđivati. s pogledom na more. a kopnene megaron.  Naselja  i  urbanizma  već  u  ranom  razdoblju  dobivaju  tipičan  karakter.  Labirint – u grčkom jeziku označava arhitekturu nepregledna tlocrta. Maritimne kulture razvijaju labirint. te se tako  dobiva prostorna kompozicija volumena.  U srednje brončano doba nastaju novi gradovi s Knosom kao političkim i privrednim centrom. O zaštiti  od  eventualnih  napada  nije  se  vodilo  računa.  Megaron je građevinski volumen – dugački pravokutnik zatvorenih bočnih zidova. samodostatnost.  već  upravo  suprotno  –  orgranizacijsko načelo labirrinta se razvija skupine prostora od središta prema van. podijeljen u jedan  glavni  prostor  i  jedan  ili  dva  sporedna  prostora. U  Egejskom  uzoru  to  predstavlja  pravokutnu  kuću  s  velikom  dvoranom  kao  prostorom  za  ognjište  i  boravak.    Neolitička skupina kuća u Knososu pokazuje tipične elemente minojskog prostornog rasporeda i tehnike  zidanja: neprekinuti glavni zidovi za više kuća (štednja.    .  U Završnoj fazi dolazi do mjestimičnig prožimanja labirinta i megrona. u kojima se oblikuje shema grada sa stambenim dijelom visoko iznad obale i lukom podno  grada.  Kefalija – primjer kasnominojskog naselja sa labirintskog strukturom.  Odmjerenim vaganjem masa.konzolno nadsvođen. sesklo i mikena – odnosa stranica 1:2.  što  je  vidljivo  iz  činjenice  da  se  jedva  mogu  naći  tragovi  utvrđenja.  Monumentalno  povečanje  oblika  moguće  je  postepenim  raščlanjivanjem  nanizanih  građevinskih  tijela  (Troja II) ili naglašenim isticanjem pojedinačnog tijela unutar skupine(Tirint).     Labirint i megaron  U Egeji su se iz različitih graditeljskih tradicija oblikovala dva suprotna sustava čija suprotnost presudno  utječe na klasično graditeljstvo u Grčkoj. prostor za okupljanje.  Ta  struktura  ne  počiva  na  nužnoj  predodžbi  čvrstog  građevinskog  tijela.  tip troja – odnosa stranica 1:3  Građevinski oblik koji pokazuje krutost.  Gurnija. i dr. Trokutasti otvor je zatvoren trokutastom pločom sa reljefom.  osim  lučkih  naselja  novi  gradovi  nastaju na obrancima brda okrenuti prema unutrašnjosti i na uzvisinam. Struktura te arhitekture potječe od  ćelijasto  zbijenih  elmenata  kuće  u  srednjeazijskom  urbanizmu.

  Glavne  ulice  usmjerne  su  prema njoj. fleksibilna unutarnja organizacija u  skladu  sa  istovrsnom  vanjskom  organizacijom  kuće.  Gurnija  grad leži na uzvisini iznad zaljeva Mirabelo. vanjska stubišta su javna.  Temeljne postavke gradnje:  povezanost  glavnih  i  razdjelnih  zidova  za  više  kuće.  izbjegavanjem  krute  podjele  na  građevne  čestice omogućena je lakša prilagodba temelja i nadgradnje profilu terena. prenočište i gostionica).Kretski  urbanizam  više  voli  kumulativan  rast  u  skladu  s  postojećim  okolnostima.  javni  trg  se  nalazi  na  njenoj  južnoj  strani.  odmorište.  javne  zgrade  (npr. radijalno  postavljeni zidovi jednostavno raščlanjuju oval u niz prostorija koje su podjeljene u dvije skupine –  gospodarska  i  stambena.  Tefali).  Kod  kuća  se  temeljni  objekti bez shematske krutosti kombiniraju prema zahtjevima konkretnog programa. unutar koje su smješten  radionice. prilagođene su topografiji terena.  Od  kasnog  neolitika  uobičajena  je  gradnja  povezanih  skupina  kuća  (Knos. Knos je prvi velegrad mediterana.  vile  dvorskog  plemstva.  trgovine. no one nisu kruto postavljene.  Slično Knosu koncipirani su gradovi Malija i Fest.  Gurnija  ‐  kuće na padini.  ovakav  ustroj  i  struktura  grada  odgovara  tipu  malog grada kakav na obalama Egeje postoji sve do XX stoljeća. tlocrt je propusniji.  nego  krut  uređen  sustav.  Vasiliki – skupina kuća  kuće na padini. grupiranje prostorija iste namjene. prstenasta ulična mreža.  karavansaraj  –  preteča  motela. orjentacija prema smjeru vjetra.  prolazne. ali i manji gradovi poput Gurnije.  u  središtu  grada  stoji  mala  palača  (bez  centralnog  dvorišta).  Kamaizi – ovalna kuća – srednjeminojsko razdoblje  jedinstveni tlocrtni oblik prilagođen lokaciji n akojoj je izgrađen – stjenoviti vrh brežuljka. kulturni  i  privredni  centar  je  kraljeva  palača. a gradske četvrti tvore labirintsku  strukturu uvrježenu još od neolitika. te mala palača. ali sa unutarnjim stubištem. 80000  stanovnika za cijeli grad i 20000 stanovnika za luku. na koju se nadovezuju manje  (uže)  ulice  (slijepe.  Njegov sklop je mješavina promišljenog planiranja i organičkog rasta: Centar grada.  Oko gradske jezgre u krugu od 1500 – 1800 m predgrađe se širi u manje zgusnut vanjski dio grada. Malija) jezgra grada razvija se oko palače.  odnosno  palača  pokrajinskog  vladara.. U toj tradiciji se već u kasnom neolitiku na Kreti  razvija labirintski sustav – osebujan temelj cjelokupne minojske arhitekture.  U većim gradovima (Knos.  Broj stanovnika Knososa prema Evansu iznosio je 12000 stanovnika za središnji dio grada. a često su na padini izgrađene kao ulice sa stubama. ali i politički.  .  Od ranog razdoblja kuće se odlikuju individualnim tlocrtnim rasporedom. vertikalno povezivanje  stubama (unutarnje i vanjske).    U brončano doba nastaje karatkeristični tip grada– minojski grad palača. Na gradsku jezgru nadovezuju se četvrti vanjskog grada. ali i služe za povezivanje katova kuće.  sa  stubama  i  dr. klimi i vlastitim zamislima. oblikovanje prostorija identično oblikovanju kuće  u cjelini.    Stanovanje – Kreta  Među  ranim  kulturama  Egeje  Kikladi  i  Kreta  preuzimaju  višećelijsku  strukturu  naselja  bliskog  istoka  i  prilagođavaju je topografiji.  ova  kuća  se  može  u  funkcionalno  ‐  organizacijskom smislu smatrati pretećom kasnijih kuća gospodara. uske ulice između njih služe  kao poprečan veza.  karakterističan  tangencijalan  pristup  prostorijama.  koje  razdvaja  unutarnje  dvorište.  Knosos  ‐  oko palače se formira ovalna gradska jezgra dimenzija osi 600 x 1000 m.).

  vjersko središte. a budući da  nema utvrda palača raste na sve strane oko dvorišta. Pojedine skupine zgrada raspoređene su prema namjeni.  stambena palača.p.  Ovakav tip građevina naročito je brojan oko palače u Knosu.n. uz središnje dvorište  nalaze  se  zgrade  političko‐religiozne  funkcije  i  reprezentacije. kuće B i C pokazuju tipičan razveden vanjski oblik koji odgovara unutrašnjem  rasporedu. posebnost predstavlja dvorište sa  osam cisterni koje se nalazi na jugozapadnom uglu palače.  a  i  ima  njegovu  funkciju. građevinskom volumenu i značenju nadilazi ostale kretske palače.  Palača ‐ Knos  Po prostranosti  ‐ 22. U kasnijim fazama razvoja pojedini djelovi palače se stapaju.  a  u  raščlambi  preglednija.  gospodarsko središte.  u  arhitekturi  suzdržanija  i  rustikalnija.e sve palače su razorene    Minojska palača je imala slojevitu funkciju:  političko središte.  Upravo spajanje tolikih funkcija razlog je širenju palača i njihovoj kompliciranoj organizaciji.  Pročelja  zgrada  oko  središnjeg  dvorišta  oblikovana  su  kao  dvokatni  trijemovi  sa  stupovima  i  loggiama.p.000 m2.  U  početku  te  skupine  su  stajale  kao  odvojeni  blokovi  oko  središnjeg  dvorišta. smješten u istočnom krilu palače. sa vlastitim dvorištem. no u unutarnjoj organizaciji i funkciji  su potpuno samostalne.  jezgru  ove  dvije  kuće  čini  stambena  skupina  sa  kretskim  megaronom  i  unutarnjim  dvorištem.400 g.  koje  po  svim  karakteristikama  odgovara  javnom  trgu.e nastaje nekoliko velikih palača Knos. :  oko 1.  Individualne  su  po  maštovitim varijacijama i grupiranju.  od 1. u usporedbi s Knosom i Festom manja  je  i  jednostavnija.000 g.Kuće  gospodara  ‐  vile  višeg  staleža  koje  se  nalaze  u  okolici  i  gradu  upotrebljavaju  iste  prostorne  elemente  ranominojskih  kuća  s  motivima  kasnominojske  arhitekture  palača. Fest.  Sve  velike  palače  u  svojoj  tlocrtnoj  organizaciji  predstavljaju  varijante  zajedničke  temeljne  sheme  ‐  palače u Knosu.  u  sjeverozapadnom  uglu  nalazi se stambeni prostor – vladarev stan. Iako je  palača  u  osnovnoj  tlocrtnoj  koncepciji  identična  ostallima  razlilku  čini  položaj  kraljevog  stana  koji  je.n.  Kultura stanovanja i civilizacijski standard kasnominojskih kuća gospodara dostignuti su tek u vilama  helenizma i rimskog carskog doba.n.    Palača – Malija  podignuta je na blagoj padini iznad plodne priobalne ravnice.  pravokutno  središnje dvorište dimenzija oko 25 x 50 m orjentirano je u smjeru sjever jug.  a  ulice  su  osiguravale  povezanost s gradom i lukom.    Tilis – skupina od 3 kuće gospodara  kuća A je zatvorenija.600 g. Malija.e.    Minojska palača  Postoji više faza u razvoju palača:  oko 2.p.  društveno središte.  Središte  sklopa  je  središnje  dvorište.  Planiranje  polazi  iznutra  prema  van  i  drži  se  načela  prisutnih  kod  planiranja  kuća  ili  naselja. Knos preuzima dominaciju nad drugima graodima.  .  drugačje nego kod ostalih palača.

  .utvrde‐pribježišta (mjesta sklanjanja stanovništva određene regije.  prvi  put  se  pri  gradnji  vrata  tip  megarona  probllikuje  u  propilon.  U prostornom rasporedu zapadnog krila i kraljevog stana minojski arhitektonski sustav pokazuje svoje  mogućnosti  u  najboljem  svjetlu. ali  je utvrda trajna) i.  svjetlarnici  ga  opskrbljuju  svjetlom  i  čistim  zrakom.od  prvotnog  prilaznog  sustava  središnjem  dorištu  sačuvane  su  samo  sjeverna  i  južna  ulica.    Troja II  skupina  s  šest  megaron  na  vrhu  brda. građevine .  Polihoni  skupine  ugrađenih  megarona  povezane  su  proširenjima  i  produžecima  u  svojevrsne  prostorne  lance.  Troja II  podgrađe je opasano gradskim zidinama.  umjetnički  smišljeno  grupiranje  reprezentativnih  prostora  ponovljeno je i u istočnom krilu s kraljevim  stanom. Stanovanje je privremeno.    Utvrđeni gradovi na kopnu  Utvrđenja predstavljaju najvažnije začetke urbanog života. dijelimo ih na:  . Uobičajeno je da se oko grada formiralo podgrađe od doseljenog stanovništva. unutar gradskih zidina nastaje veliki otvoreni prostor koji služi za obrt.  U  središtu  veće  je  kraljev  megaron – dvorana dvostrukih sjekira.dinastičke utvrđene gradove (osiguranje moći određene vladarske loze) u kojima se naseljavaju  obrtnici i trgovci.u podgrađu odgovaraju tipu meagron s nizom  varijanti svojim položajem koncentrično sijede oblik brežuljka.  koji  se  satoji  od  dvije  skupine  prostora  postavljene  paralelno. trgovanje i sl.  U  slojevitosti  i  raznolikosti  nadmašuje  istovremene  kulture  kao  i  nadolazeću grčku antiku.  Dodatni  hodnici  i  prostori  (čak  i  sanitarna  prstorija  s  tekućom  vodom)  dopunjuju  ove  skupine.  ali  izmaknute. ali i  kao pribježište stanovnika koji žive u niže položenom „otvorenom gradu“. a u     središtu  manje  je  kraljičin  megaron  koji  je  za  razliku  od  kraljevog  introvertiran.  Termi V  skupine  ugrađenih  megarona  tvore  gradske  blokove.  Međusobno  su  ove  dvije  skupine  povezane  hodnikom  sa  stubištem. .  te  predstavlja  preteču kasnijih velikih baroknih stubišta.  - .  te da se i ono utvrđivalo novim zidinama.  paralelni  hodnici  na  više  razina  povezani  stubištima omogućavaju režiranje opsežnih  ceremonija.  zidine  grada  naknadno  opasuju  gusto  izgrađenu strukturu.  Glavno  stubište  sa  svojom  nadgradnjom  jedinstvena  je  u  cijeloj  antici.  prstenovi  zidina  i  megaron. kod mlađeg sloja palače južni  ulaz je  pregrađen  u  složeni  sustav  hodnika  pomoću  kojeg  su  se  posjetioci  usmjeravali  pram  svim  važnim  mjestima  u  palači.  Egejsko  dinastičko  središte  ili  vladarski  dvor  karatkerizira  kružni  oblik  zidina. gradski zid zaštićen je kulama.

  nakon  prolaza  kroz utvrdu otvara se dvorište sa kazamatama i velikim propilonom na zapadnoj strani kroz koji se  pristupa vanjskom dvorištu palače.  u  ovom  dvorištu  sve  je  podređeno  simetriji. često na najvišemu mjestu. ali i zbunjujuću nedefiniranost minojskih palača.  no  brižljivo  su  raščlanjene  kako  bi  se  isključili  mrtvi  kutovi.  te  je  na  taj  način  prevladana  tipična  formalistička  krutost  staroegejskih dinastičkih utvrda. Njezina stepneasta struktura sastavljena od  pojedinačnih kockastih volumena megaronskog tipa jasno je raščlanjena i sračunata na monumentalno  djelovanje. iskorištavaju prirodne obrambene prednosti.        .    Mikena  položaj  palače  je  takav  da  je  prirodno  zaštićena.  Na  temelju  tradicijske  gradnje  utvrđenja  na  kopnu.  Mikenske su utvrde pandan minojskim palačama. no za razliku od njih one se prema van zatvaraju poput  čvrstih blokova.  U  planu  palače  prepoznaje  se  minojski  utjecaj  –  sustav  dvorišta.  palača  stoji  na  najvišem. shema praviln eizgradnje nije  prepoznatljiva  Tirint  -   najbolje sačuvana utvrda.  hodnika  i  stubišta  međusobno  povezuje  dvije  skupine  prostorija.Mikenske utvrde  Tip utvrde na uzvisini iznad grada najbolje je ostvaren u mikenskim utvrđenim gradovima.  zidine  utvrde  slijede  oblik  hrpta  stijene. obris i vođenje ulica prilagođeni su obrisima terena.  zaravan  donje  utvrde  –  gusto  naseljeno  područje  i  2. podgrađe  (donji grad) se razvija zapadno od utvrde. jasna podjela na  dva  područja:  1.  veliki  zid  palače  proširene  je  iznatno  ojačan  na  kraju kasnomikenskog razdoblja.  na  istočnom  boku  ulazna  rampa  povezuje  donju  utvrdu  sa  gornjom. sačuvano je tek nešto temeljnih zidova nekolicine kuća iz  brončanog doba. tlocrtne dimenzije oko 300 x 40/90 m.  najširem  i  najjače  utvrđenom  mjestu.  potom  kikladskih  utvrđenih  gradova  i  minojske  arhitekture palača Ahejci i Jonjani razvijaju tip mikenske dinastičke utvrde (dinastički burg). on štiti palaču i naselje utvrde koja služi kao pribježište.  U unutrašnjosti utvrde je palača.  Prema  jugu  i  jugoistoku  podignuti  su  bastioni  sa  kazamatama.  donja  i  srednja  utvrda  –  izdignute  u  odnsu  na  prethodnu  oko  4  m. građene su na teško dostupnim mjestima.  Njeno  središte  je  prema  tradiciji  kraljev  megaron  koji  je  uklopljen u skupinu građevina. Iz ovog dvorišta se kroz unutarnji propilon  pristupa unutranjem  dvorištu  palače  s  trijemom. tri faze gradnje.  a zidove osnažuju kiklopskim zidinama i bastionima.

 Dromos je dug  36 m.  ulaz je visok 10.  brežuljkasti oblik (tumulus).  Ovaj  tip  grobnice  proširio  se  cijelim  mikenskim područjem.  široka  5  m  i  visoka  1.e.n.  konzolnu kupolu. Eubeja.  visoka  je  oko  13.  Najznačajniji primjerci su podignuti na Peleponezu. Vrata se lagano suzuju prema vrhu  što je u skladu s uobičajenim oblikom vrata u Egeji.400 godina.  koji  se  u  kasnom  razdoblju  oblikuje  kao  portal. do gradnje Panteona 118 g.p. Tirint i Leukada.  Grobnica  se  ugrađuje  u  bok  brežuljka ili se zasipavanjem oblikuje u kružni humak (tumulus)  Dromos  omogućava  prilaz  grobu.7 m. širok 6 m.)  dimenzije:  kupola  promjera  oko  14. Atika.300 ‐ 1. U presjeku ona ima parabolični  presjek  košnice  kakav  je  bi  udomaćen  an  obalama  Male  Azije  ili  Cipra. ova kupola bila je najveća kružna kupola.  Kupolu  čine  33  prstenasta  sloja  kamenja. od čega su vrata visine 5.  One  spajaju  bitne  elemente egejske grobne gradnje:  kružni oblik (tlocrt).    Atrejeva riznica (Agamemnonova grobnica) – Mikena ( oko 1.2  m).  on  završava  pred  suženim  prolazom  ‐  stomijem  (stomion)..5 m.    Središte groba je kružna kupola od konzolno izbočenih redova kamenja. ali i na otocima i u Maloj Aziji.e.  dromos i.  Pokapanje  se  vrši  u  rakama  unutar  kupole.  plastična obrada ulaznog portala simbolički predočava pročelje palače.Kupolne grobnice  Na  području  Egeje  sačuvani  su  ostaci  brojnih  grobnih  građevina  kružnog  tlocrtnog  oblika  ‐  Orhomen.  raku ili grobnu komoru.  gotovo  bez  reški.  gotovo 1.  Obje  ploče  rasterećene  su  konzolnim  trokutastim  svodom  koji  je  prama  van  zatvoren.5  m.  Od  otkopanih  grobnica  najveće  i  najreprezentativnije  su  Atrejeva  riznica  (Mikena)  i  Minijina  riznica  (Orhomena).4 m i širine 2.n.  U  svod  su  na  pravilnim  razmacima  umetnuti  brončani  klinovi koji ukrašavaju svod.  dvije  monumentalne  kamene  ploče  pokrivaju ulaz u kupolu koji je sužen na 2.  Kikladi.  .  Na Kreti se prožimaju bliskoistočne i sjevernoafričke tradicije kružnih grobnica koje se grade u različitim  tehnikama i dimenzijama. Beotiji.250 g.    Na  kopnu  se  tek  u  kasnijem  brončanom  dobu  počinju  graditi  kupolne  grobnice. Tesaliji.  materijal  i  tehnika  gradnje  identični  su  onima na Lavljim vratima.2  m.7  m  (veća  ploča  duga  je  8  m.  iznimno  kod  manjeg  broja  grobnica  vrata  iz  kupolnog  prostora  vode  u  grobnu  komoru.    visokom  trokutastom  ukrasnom  kamenom    pločom.

 Ono  se.  Početkom  arhajskoga  doba  razvoj  dostiže  točku  presudnu  za  daljnji  tijek:  hram  s  opbodnim  trijemom  (peripter) kao grčki oblik reprezentativne sakralne gradnje.  Kuće. Budući da je svojim proporcijama neovisan  o cjelovitim sklopovima. S helenizmom se pojačava internacionalni utjecaj  grčke  arhitekture:  ponajprije  na  graditeljstvo  Rimskog  Carstva.  Slobodno  grupiranje  nije  prikladno  kao  vodeće  načelo  za  urbanizam. Nošenje i opterećivanje. u Egiptu).  koje se prelaskom na monumentalnu kamenu gradnju dijelom gubi.  preko  njega  na  ranokršćansko  graditeljstvo.  Autonomija  građevinskog  tijela  ‐  od  ranog razdoblja utjelovljena u megaronu ‐ stoljećima je dominantno načelo grčkoga graditeljstva. Jonski i dorski red koji proizlaze iz  konstrukcija  drvenim  potpornjima  osiguravaju  tijelu  građevine  ipak  jedinstvo  oblika. Njihovi pomaci označavaju stilski razvitak.  Istodobno  oni  pospješuju  pojavu  tendencija  koje  djelomično  ili  posve  razgrađuju načela vrijede‐ća u doba klasike.  Logika  grčke  arhitekture. Ta usmjerenost djeluje kao jedan  od malog broja čimbenika koji unose red.  pa  i  tamo  gdje  napušta  stare  konstrukcijske  obrasce. U renesansi. usredotočuje na oblikovanje pojedinačnih građevina. U tipu helenističke agore prvi put nastaju jasno  omeđeni  trgovi  grčkih  gradova. Osamostaljuje  se oblikovni kanon koji se razvio na sakralnim građevinama.  javne  (komunalne)  gradnje.  prikladnim  razdaljinama. U klasici on  dovodi do potpune ravnoteže suprotnih elemenata forme. već isključivo tektonske.  Njihovi  dvoetažni  potezi  koji  postaju  sve  dulji  oblikuju zidove ulica i trgova širokih i preglednih linija.  Veliki  projekti  uvijek  vode  slobodnom  raspoređivanju  samostalnih  građevinskih  tijela.  U helenizmu novi građevinski tipovi i kompleksi građevina pridonose poboljšanju građevinske tehnike. kako bi  se postiglo željeno djelovanje na predviđenu mjestu.  Ti  rasteri  funkcioniraju  kao  racionalni  sustavi  reda  i  organizacije. Sile što ih oni utjelovljuju nisu kozmičke ili  transcendentalne (kao npr.  Njihov  međusobni odnos u prostoru nije podvrgnut nekoj općevažećoj shemi. Presudni poticaji za oblikovanje prostora i ovladavanje njime ne dolaze od sakralne nego od  profane  gradnje.  kazališta  i  javni  trgovi  ponajprije  trebaju  prostor  s  velikim  iskoristivim  površinama.  grede  i  krov  uvijek  su  ono  što  jesu.  Velike  ranoarhajske  drvene  građevine  odlikuju  se  gotovo  potpunim  jedinstvom  konstrukcije  i  oblika.  Pri  tome  se  prvenstveno  koriste  prirodne  terase terena.  Nakon  vrhunca  dostignutog  u  sakralnoj  arhitekturi  klasike. baroku i klasicizmu on određuje raščlambu i dekoraciju arhitekture koja se  uvelike udaljila od pretpostavki izvornoga grčkog graditeljstva.  počiva  u  čitljivosti  funkcija.  Svaka  važna  građevina  dobiva  vlastito  postolje. horizontalnost i vertikalnost vidljivi su bez alegorijskih ili simboličkih  asocijacija. s druge ono donosi oslobađanje od  prijetećeg ukrućivanja. dajući prednost sakralnoj gradnji. U  urbanizmu  se  trijemovi  razvijaju  u  djelotvoran  element.  koje  je  svojstveno  svakom  "slobodnom  rastu".  Nasuprot  okupljanju  bez  pravila.GRČKA    Jedan  od  bitnih  razloga  savršenosti  grčke  arhitekture  jest  ograničavanje  na  nekoliko  tipova  i  oblika.  a  još  i  u  gotičkim  katedralama  profili  važnih  dijelova  građevine  podsjećaju  na  grčki  oblikovni kanon.  Širenje eklekticizma s jedne strane znači kvarenje klasičnih redova. a prema potrebi i nasipavaju umjetne terase.  potporanj. koje se napose zamjećuje na konzervativnom dorskom području.  u  mnogim  se  gradovima  uvode  pravilni  sustavi  s  pravokutnim  shematizmom.  Važnije  od  pronalaska novih oblika jesu ispravne proporcije. nego je individualno određen  volumenom  građevine. može se slobodno i fleksibilno primijeniti kod novih građevinskih tipova.  te  tradicijom  i  topografskim  značajkama  pojedinog  mjesta. koja ih je usavršila u najvećoj mogućoj mjeri.  Zid.      .  grčki  arhitekti  uspijevaju  stvoriti uzorne tipove zgrada i u profanoj gradnji.  Objedinjenim  orijentiranjem  glavnih  građevina  (usporedne  linije  sljemena)  sveukupni  dojam  pojedine  skupine određuje ona snaga usmjerenosti koja proizlazi iz megarona.

  Kapiteli iz predarhajskog razdoblja stilizacija su drvenog načina gradnje (podložna daska) ‐ preširoki  za  izvedbu  u  kamenu.  u  doba  helenizma  veći  razmak  i  vitkiji  stupovi).  a  na  otocima i prostorima Male azije jonski red.    Dorski red  Već u rano arhajsko doba prešlo se sa gradnje drvetom na gradnju kamenom.  Na vrhu stupa obikuje se kapitel čija je svrha preuzimanje sile sa arhitrava i njezin prijenos na stup. ehina ‐ plitka kružna jastučasta forma i anula ‐ plitki prstenasti reljef na mjestu završetka  stupa i početka kapitela.  Trup  s  velikom  površinom  oslanjanja  osigurava  raspodjelu  tereta  na  stilobat.  Ophodnim  trijemom  ‐  peristazom  preobražena  je  jednostavna. Nakon početno paralelnog razvoja iskristalizirala  su  se  dva  reda  (sustava).  .  Geometrijska krutost i naglašeno lagano sužavanje stupa prema vrhu ublaženo je sa 16 ‐ 20 plitkih  konkavnih kanelira naglašavaju vertikalitet stupa i laganim uzdužnim zadebljanjem stupa ‐ entaza  (entasis).  Stup  utjelovljuje  statičku  funkciju  potpornja. koja se dotjeruje kroz slijedeća razdoblja (arhajsko i klasično).  Najviši  sloj  krepidome  je  stilobat  –  koji  vezom  kamena  i  rasporedom  ploča odgovara tlocrtu hrama. njezina glavna tema je hram sa svih  strana okružem trijemom s nizom stupova – peripter.  Svako  polje  stupova  podjeljeno je u dva polja triglifama (odnos fiza i peristaze je 2:!).  Kapiteli  se  sastoje  od  abaka  ‐  kvadratične  pokrovne  ploče  na  koju  jnaliježe  arhitrav.Konstruktivni oblici   Sustav i elementi grčke arhitekture oblikuju se u sakralnoj gradnji.    Pravilno oblikovani elementi podjeljeni su u četiri pojasa:  krepidoma  –  podgradnja  (stereobat). redu i sakralnoj prezentaciji.  metope  su  ukrasni  elementi  koji  zatvaraju  međuprostor  između  triglifa. Triglifa označava položaj krovnih greda. plastika građevine određena je njihovim razmakom i njihovom  vitkošću (u arhajsko doba masivniji stupovi na manjem razmaku. i svi elementi su poprimili  svoju formu.  trabeacija (epistil) – teška horizontala koja se sastoji od dijela koji nosi ‐ arhitrava (glavne grede) i  dijela koji je nošen ‐ friza koji se sastoji od triglifa i metopa.  osno  usmjerena  građevina  ranoarhajskog  hrama  u  građevinu  raščlanjenu  sa  svih  strana.  stupovi – stoje direktno na stilobatu.  Na  kopnu  i  u  zapadnom  dijelu  Velike  grčke  učvršćuje  se  dorski  red.  te  je  tim  jednostavnim  (estetskim)  zahvatom ostvarena predodžba Grka o mjeri. u klasično doba ravnoteža između  svih  elemenata.  sa  tri  stepenice  odvaja  peristazu  od  tla  odnosno  vidljivog  dijela  temelja  –  eutinterij.

81 D  Proporcionalno  se  mijenjaju  i  odnosi  arhitrava  i  friza.  Iako veći dio ornamentike pripada oblikovnom nasljeđu zajedničkom čitavoj Grčkoj u dorskom redu ono  na najstroži način ostaje vezano uz arhitektonski okvir.  .  Dorski  ugaoni konflikt. za koji se u konačnici (klasično razdoblje) primjenjuju dva temeljna rješenja:  diferncirana podjela ‐ zadnje dvije metope u frizu – razmaci nisu usklađeni s razmacima preostalih  polja. Odnos stupa prema trabeaciji osobito  je  bitan.    Ukrasi se u dorskom redu stavljaju na točno određena mjesta. simu s vodorigama.  Kao  mjerna  jedinica  (modul)  za  cijeli  red  je  prihvaćen  donji  promjer  stupa  (D)  s  njegovim  potpodjelama (1/2 D = 30 partes). meandri.u arhajskoj fazi visina trabeacije doseže 2. palmete i lavlje glave.73 D do 1.  .  . tako i u mijenjanju proporcija.  .  Tom  promjenom  nastalo  je  nekoliko  problematičnih  detalja  –  jedan  od  njih  je  tzv. čeoni crijepovi i antefaks.elemente koji su uključeni u konstrukciju ‐ kazete u stropnom gređu.  Iz njihova odnosa moguće je odrediti stilsko razdoblje kojemu pojedini hram pripada. ukrasne  trake i vrpce za profilaciju vijenca i pročelja.  triglifa  i  metopa.  Suprotstavljanjem  tereta  i   potporanja nije određen samo oblik cjeline.u klasičnoj fazi proporcija je brižljivije odvagnuta.  Također  često  se  kombiniraju  obje  metode  koje  se  nadopunjuju  zadebljanjem  ugaonih  stupova  ili  njihovim  naginjanjem  prema  hramu.kiparska djela ‐ figuralni frizovi. ali  ne utječe na jednolik karakter peristaze. zabatne skulpture i akroteriji. Npr.  ugaono stezanje – smanjuje se osni razmak stupova zadnjeg polja samo sa bočne strane ili sa obje  strane. već i struktura pojedinačnih elemenata.  koji  se  dodatno  ukrašuju  iznad  vijenca  posebno  oblikovanim  čeonim  crijepovima  (antefiksi).  odnosno  svih  elemenata  koji  tvore cjelinu.- krov – iznad friza se nalazi vijenac (geizon) i oluk (sima) – elementi s kojima počinje krov. okapnice s mutulima.  Na  zabatu  se  stvara  jak  okvir  oko  plošnog zabatnog trokuta (timpan).čistu ornamentiku ‐ kimatij (kima).75 D.  te  horizontalnim  zakrivljenjem  i  drugim  optičkim  korkcijama  pomoću kojih su grčku arhitekti problem kojeg su nužno morali rješiti pretvorili u vrlinu.    . nadgrobne  stele i tkaninu. teije i regule. Npr: stupnjevanje  krepidome  –  horizontalnost  –  zbog  stupnjevanja  čini  se  zbijenijom  ili  proširenje  stupa  u  kapitelu  zbog  prihvata sile ili plastična raščlamba epistila na nosive i nošene elemente.    Jonski red  Jonjani i Eoljani ‐ starosjedioci koje je seoba dorana potisnula iz svojih starih naseobina. pa i same cjeline.    Dva elementa određuju karakter dorske arhitekture: stup i trabeacija.elemente konstrukcije ‐ triglifi. spirale i prepleti.    Tektonska  shema  počiva  na  uravnoteženju  vertikalnih  i  horizontalnih  sila. Timpan naglašava osnu usmjerenost koja je u naravi hrama. gdje su prilagođeni tektonskoj strukturi  građevine te je svojom postavom naglašavaju. na Partenonu je odnos osi stupa : triglif : krovni crijep iznosi 1 : 2 : 4.  plitki  plastičan  zahvaljujući  obliku  pokrovnih  crijepova. Krov je  dvostrešni. su se u otočnom  jonskom  krugu  i  na  Atici  suočili  s  načelima  dorske  arhitekture  i  formirali  svoj  stil  koji  je  oblikovno  slojevitiji i dekorativniji. Ukrasne elemente možemo podijeliti na:  .  .  Ova  arhitektura  je  nastala  primjenom  načina  gradnje  kamenom  na  formu  koja  je  izvorna  rađena  iz  drveta. metope u frizu. ona se kreće oko 1. Razvoj stila očituje  se kako u promjenama pojedinosti.

  sa  stubištem ili na podgradnji koja ima stubište samo na ulaznoj strani hrama.  ukrašen  jonskom  ili  lezboskom  kimom. ponegdje se osim bogato ukrašenog oluka  pojavljuju antefiksa. o u konačnici cijela baza je raščlanjena na plintu.  stupovi ‐ se sastoje od baze.  Astragal ‐ niz zrnaca i kružnih pločica koji naglašava važne sljubnice građevine. Krov je dvostrešan.  Lezboska kima ‐ varira isto načelo s nizom srcolikih listova vodenog bilja.  i  bazi  stupa. tor.  trabeacija  ‐  je  sačuvala  lakoću  drvene  gradnje.    Volute koje se susreću na uglu sažimaju se u jednu dijagonalnu  ugaonu volutu koja je orjentirana  prema van i oprečna je rješenju vidljivom s unutarnje strane kuta gdje se volute tvrdo presjecaju. ovuli i strelice).  krov ‐ iznad trabeacije nalazi se snažno istaknut vijenac (geizon) na kojem je oluk (sima) savijen u s‐oblik  i ukrašen reljefom vitica i lavljim glavama.  ophodni  trijem  može  biti  na  podgradnji  bez  stubišta. tor.  Jonski  red  unutar  racionalno  određenog  konstrukcijskog  sustava  nudi  više  mogućnosti  za  oblikovanje  i  kombiniranje elemenata:  krepidoma  ‐  krepidoma  ima  2  ili  4  sloja.  .  arhitrav  je  raščlanjenu  tri  lagano  istaknuta  pojasa  (fascije). trupa i kapitela.  abaku.  Između  volute  i  arhitrava  umetnut  je  plošni  abak.  koju  u  arhajsko  doba  zamjenjuje  spira s torom. naročito prijelaze između  tektonskih i dekorativnih elemenata.  ‐  trup je vitkiji (8 ‐ 12 D) s laganim suženjem i entazom.  ‐  kapitel ‐ iz različitih predoblika i pojedinačnih elemenata stvoren je konačni tročlani oblik ‐ ehin (s  kimom) obuhvaća kružni presjek stupa. njihov  broj se od poletnih 48 ustaljuje na 24.  Ornament  se  pojavljuje  na  posredničkim  međučlanovima:  kapitelima.  vratu.  profilima završnih vijenaca i stropovima kazeta. na njemu počiva pplošni jastuk koji se sa obje strane savija u  spiralne  volute. Triglife i metope zamjenjuje jonska kima i zupčasti ukras ‐ vučji zubi (denticuli). kanelire se odvajaju uskim prugama.  Jonska kima ‐ ukrasna traka s presjekom četvrtine kruga (profil s jajolikim nizom. Najčešće primjenjivani su: valoviti lisnati ukras (kima) i  profil sa zrnatim nizom (astragal). trohil. slikarstvo i ornament prelaze i na konstrukcijske  elemente.  ‐  baza  ‐  u  rano  doba  stupovi  se  oslanjaju  na  stilobat  preko  plinte.  Kod jonsko‐atičke varijante umjesto zupčastog ukrasa umeće se reljefni friz s kontinuiranim plastičnim  prikazima.  Jonske građevine bogato su ukrašene skulpturama.

 Uokolo središta je stanovanje i poljodjelski krajolik. potrebi da se grad smjesti na na  istočnim padinama (izloženost istočnim vjetrovima).  kipovima.  zajednički.  komunalne  higijene.n.  gotički  pa  i  moderni  gradovi  svjesno  su  oponašali  tu  konstantu  (Aldo  Rossi.) ‐ govori o utjecaju podneblja (klime). hipodrom.  .e. kako su sa svih strana jednaki isprava se primjenjuju tamo gdje jonski kapiteli  stvara poteškoće.  palmete. st.  Apolonov hram u Didimi  dvorana dvaju stupova sa korintskim kapitelima.  Prve urbanističke teorije se pojavljuju u Grčkoj u klasično doba:  HIPOKRAT (460.  a  dovoljno  malen  da  se  građani  poznaju.‐347.e. ono je konstanta u europskom  iskustvu  grada.  zadovoljenja gospodarskih i životnih potreba i estetskom obilježju.  prepletne  trake.  Apolonov hram u Basama  najstariji sačuvan primjer korintskog kapitela pripisan je Iktinu.  pravilni  gradski  blokovi.p.n.  Grčka gradogradnja predstavlja temelj konstituiranja europskoga grada.  Gradski  centar  s  javnim  zgradama  i  vojarnama  (gimnazij. vitice akanta i ljuskasti uzorci. ali i raščlanjuju figuralni niz koji teče ispod njega  sjevernog trijema završava u kapitelu ante ‐ primjer gdje je ornament aktivno uključen u tektonsku  strukturu građevine. a dorski stupovi se isključuju zbog zbijenosti.  fontanama.    Urbanizam  Opća obilježja grčkog grada su:  grad je djelo građana.e.  20‐25  tisuća  stanovnika  –  grad  dovoljno  brojan  radi  obrane.p.  Grad  proizvođača  i  ratnika  pod  upravom  filozofa.) ‐ optimalna veličina grada: 10. Neoteros tropos –  pravokutna  mreža  ulica.  urbanističkog  zakonodavstva  te  općenito  nametnuti  individualnim građanskim slobodama obaveze od općeg kolektivnog interesa).  PLATON  (427. odnosno da arhitektura izlazi iz anonimnosti.p.  HIPODAM IZ MILETA (5.  ‐  razvijeno  urbanističko  zakonodavstvo  (potkraj  arhajskog  doba  nastoje  se  unijeti  elementi  građevnog  reda.  Teoretski  model  grada  u  obliku  paukove  mreže  (vjerojatno nigdje izveden). g.  kapitel je stajao na jedinom stupu u prolazu od cele prema prostoru izanje.Povezivanje pomoću kima profinjuje i naglašava ritam suprostavljanjih elemenata.000 stanovnika. zrnca su u odnosu 2:1  postavljena  u  odnosu  na  strelice  kime. antemiji.  U  dekorativni  repertoar  naravno  spadaju  i  uobičajeni  grčki  motivi:spirale.  U  središtu  grada  svetište/temenos  sa  hramom.  Korintske kapitele u potpunosti određuje motiv akantova lišća.  meandri.  Apolonov hram ‐ Didima  ‐  kapiteli pilastra nose završni vijenac na zidovima.  Rimski.  arapski. …).‐377. koji se kao dovršene forme pojavljuju pri  kraju klasičnoga razdoblja.  ‐  izbor  mjesta  za  grad  određuje  se  prema  mogućnostima  obrane  (nakon  arhajskoga  doba). a ne posljedica volje vladara.  Jonska  i  lezboska  kima  se  mogu  pojavljivati  samostalno.  Također  značajni  sačuvani  primjerci  kapitela  iz  tornja  vjetrova  u  Ateni  ili  pilastra  iz  Euzine  pokazuju  bogatstvo  oblika  i  pokazuju  da  se  plastička  i  slikarska  punoća  atičke  i  jonske  arhitekture  povezuje  s  osobnim rukopisom značajnih arhitekata i kipara.n. s astragalom ili bez njega.  g.  ribnjacima  i  perivojima.  Erehtej ‐ Atena  ‐  ornamentalna traka sjevernog trijema završava u kapitelu ante ‐ primjer gdje je ornament aktivno  uključen u tektonsku strukturu građevine. Arhitektura grada).)  ‐  razmatra  ideju  IDEALNOG  KRUŽNOG  GRADA  ‐  ATLANTIDA.

  Prostor  akropole  je  promjenio  nekoliko  funkcija u razvoju grčkog grada:  u  kretsko‐mikensko  i  arhajsko  doba  (do  6.e.  Iznimka u ovoj fazi predstavljaju kolonije koji se od ranog arhajskog doba (Selinunt ‐ 628.‐322. ali iz opeke.  pojedine  četvrti  i  ulice  kojie  ih  okružuju  slijede  teren.5  m  građene  su  kao  zidovi  od  kamenih  kvadara  položenih  u  ravnomjernim  slojevima. iznad podnožja sagrađen je također zid sa dvije ljuske.p.e  gradu ravnici.  Ulice grčkoga grada oblikuju se u skladu s funkcijom i položajem u gradu:  ‐  glavna ulica: 33 m u Aleksandriji. p. g.p.  ‐  stambene  ulice  planiranih  gradova  imaju  prosječnu  širinu  od  oko  4.pravokutnim sustavom poljodjelskih parcela.helenistička    Prvu  (arhajsku)  fazu  karakterizira  slobodan  rast. predio hramova).) akropola je posvećeni prostor (svetište.e. a i gradska vrata dobivaju novu formu. kulturni i društveni centar) i privatni dio grada.  - . pod  utjecajem Staroga Istoka i Etruščana.e.p. (Aristotel razlikuje:  opći/javni dio grada (akropola.  Govori  o  funkcionalnom  zoniranju  grada  ‐  sakralno‐upravne  građevine u blizini agore. knjiga 3 i 7.  zidine  slijede  formu  terena.  za  razliku  od  stambenih  ulica spontanih gradova koje imaju prosječnu širinu od oko 1.  u  novoosnovanim  gradovima‐kolonijama  potkraj  klasičnoga  doba.  st.).  .  Mantineja ‐ VIII/XIX st.  Tehnika  utvrđivanja  napredovala  je  nakon  klasičnog  razdoblja  ‐  uvodi  se  tehnika  dvostrukih  ljuski.  podižu  se  svetišta  (često  na  starim  kultnim  mjestima)  i  uređuju  se  prostori  za  javne  trgove.  građen  na  uzvisini.e.ARISTOTEL (384.n.    Pretpostavka  i  simbol  gradske  neovisnosti  jesu  gradske  zidine.n.g. trgovačke građevine na rubu grada (jednostavna opskrba). ističe prednost arhajskoga grada u ratnim uvjetima  kada  postaje  labirint  za  neprijatelje. utemeljuju kao planirani gradovi sa:  .  obje  ljuske  gradskih  zidina  u  debljini  od  2  ‐  2.)  akropola  je  utvrda  na  uzvisini  –  stanovanje  vladara i povlaštenih pojedinaca i sklanjanje okolnoga stanovništva. razoren i ponovo sagrađen 370 g.  Dvije  kule  flankiraju ulaz iz koga se nalazi ulazno dvorište u kojem se neprijatelj može okružiti inapasti odozgo.n.st.u pravilu četverokutnim obrisom naselja. ortogonalnom mrežom ulica. putova i kanala.n.  Prva  gradska  središta  nastaju  od  starih  akropola.5  m. zidine ovalnog oblika.p. higijeni i  prometu.  ukrućuju  ih  kamene  grede  postavljene  u  zemljanoj  ispuni  zida.    Razlikujemo tri faze razvoja:  .arhajska ‐ spontana (arhaioteros tropos).e. baza zida je plitki zemljani nasip.  u klasično doba (od 6. prihvaća Hipodamovu zamisao grada. gradska vrata se drže još mikenskog principa ‐ ulaz je formiran kao ulazna uličica. Funkcionalno i socijalno  zoniranje  grada  se  mijenja  kroz  povijest  ‐  primjer  akropole.klasična ‐ pravilna (neoteros tropos)  .5 m sastoji se od dvije ljuske građevne pologonalnim kamenjem i ispunom od sitnijeg kamenja i  zemlje.  Arkadijska  vrata  (gradska  vrata)  primjer  helenističke  tehnike  utvrđivanja..).strogim geometrijskim redom.) ‐ Politika. p.  .  Mesena ‐ VI st. U svojim raspravama govori o obrani. više od 100 obrambenih  kula.5 m u Pireju.  Orambeni  hodnik  na  vrhu  zida  popločan  je  kamenom.p.e.n. 14.2 m.  Obrambene  kule  pojačavaju  zidove  i  strateški ih osiguravaju. podnožje zida debele je oko  4.  i  u  helenizmu  hramovi  nisu  obvezno na akropoli već mogu biti i u donjem gradu (grupirani u centru ili raspršeni. Veličina grada  ‐ ovisi o mogućnostima prehrane stanovnika  U grčkim gradovima mogu se iščitati elemente funkcionalnog i socijalnog zoniranja.  Arhajski  urbanizam  naslanja  se  na  mikensko  nasljeđe.n.  .n.

  sve  ulice  su  uobičajene  širine  od  4  ‐  4. g.5 m.  nastao pored stare akropole na poluotoku.  Važniji  kolonijalni  gradovi  su  Massalia  (Marseille).e.  potrebne  površine utvrđene su prije početka gradnje.  dvije  dublje  uvale  služe  kao  luke.  javni  trgovi  i  građevine  uključeni  su  u  sveopći  red. te ga je učinio općeobvezatnim. oblik inzule  se  mijenja  prema  četvrtima.n. Na taj  način  je  potezima  središnjih  gradskih  funkcija  grad  podjeljen  na  tri  četvrti  različite  veličine.  a  građevine javne namjene i hramovi – oblikujući elementi grada  Inzule  (gradski  blokovi)  se  planiraju  kao  pravokutni  (bliski  kvadratu)  s  odnosom  stranica  od  4:3  (Milet.    Drugu (klasičnu) fazu ‐ neoteros tropos (neoterizo = uvoditi novosti.. Selinunt.  tako  i  poljoprivrednog zemljišta.  pravokutna  mreža  (raster)  ulica  razlaže  površinu  grada  na  inzule.  apovezane  su  potezom javnih gradskih sadržaja koje čine  agore i niz građevina javne namjene.  te  jednostavnost  i  preglednost  plana. Milet i drugi.  Svaka  inzula  se  dijeli  na  parcele  veličine  od  380  do  1520  m2. tropos = način življenja)  karakteriziraju  procesi  kolonizacije  i  ratna  razaranja  koji  zahtjevaju  brzu  izgradnju.  kako  gradskog. Odessos (Odessa).p.e. mijenjati. obnova počela 479.  osim  nekoliko  glavnih  ulica koje su širine 7.n.  Hipodam iz Mileta zagovornik je pravilnog urbanizma u teoriji i praksi.agorom na križanju glavnih ulica. Turij. g.  Hipodamova  zamisao  grada  temelji  se  na  ortogonalnoj  uličnoj  mreži. i drugi.  a  same  građevine  se  grade  u  skladu  s    raspoloživim sredstvima.  za  ljude  koji  su  jednakopravni  članovi  zajednice.  Raster  je  prilagođen  obrisu  poluotoka  koji  je  razveden.  Sačuvani dokument koji govori o načinu osnivanja takvih gradova kolonija je sačuvana kamena ploča iz  Lumbarde (otok Korčula) ‐ psefizma. Priena. Selinunt.  arhitektonski  definiran  prostor.      .7 ‐ 8.  novi  plan  grada  sažima  sve  teorije  pravilnog  urbanizma  i  iskustva  prikupljena  tijekom  kolonizacije.5  m.    Milet ‐ razoren 494.5  x  51. Olint.  Syracusa (Siracusa).  Ovaj  plan  postao  je  stoljećima  okvir  i  temeljni  obrazac  za  rast  i  povjesne  promjene  gračkog  velikoga  grada.  što  olakšava  pravilnu  i  ujednačenu  podjelu.  Neapolis  (Napulj).  Posidonia  (rimski  Paestum).5  m  se  ne  primjenjuje  kruto.p.Uvjerljiva  racionalnost  plana  učinila  ga  je  uzorom  nizu  drugih  gradova:  Pirej  (jedini  Hipodamov  grad na tlu Grčke)..  neovisnoj  o  obličju  terena.  Priena) do 5:2 (Olint).  blokovi  južne  četvrti su najveći ‐ temeljna mjera od 29.  Agora  je  bogato  oblikovana.

  karakterizira  izraženo  nastojanje  da  se  grad  prostorno oblikuje.n.  S  početkom  kolonizacije.n.n. sa svim „potrebnim“  javnim građevinama.  a  urbana  oprema  gradova  je  sve  brojnija  i  raskošnija.  g.  Arhitektura se osobađa starih oblikovnih kanona.  Iako je u gradnji ovog kompleksa sve do vladavine rimljana (car Hadrijan) sudjelovalo više naraštaja  arhitekata u krajnjem ishodu sve su građevine povezane u jedinstvenu cjelovitu kompoziciju.  no  ovdje  se  osim  toga  postiže  i  slikovito  sveukupno djelovanje kao rezultat perspektivnog povezivanja niza terasa i građevina na njima.  još  u  arhajsko  doba)  razvija  se  novi  način  pravilne  gradogradnje  (kasnije  obavezan  ‐  tzv  Hipodamski  sustav  gradnje).n.  Gimnazij  i  Demetrino  svetište  a  na  vrhu  brijega  smještena  je  utvrda  sa  sjedištem  vladara.  Opća temeljna načela za ustroj stambenih četvrti određena su već u arhajsko doba. ali do tada beznačajno mjesto proširuje  se  u  nekoliko  navrata  sa  9  ha  na  gotovo  90  ha.e.  Mezopotamija. inzule veličine 70x35 m.  utemljen  u  3.  Grad  objedinjuje  niz  sadržaja  u  dolini  nastaje  Askilepij  (liječilište).  Pergam  ‐  glavni grad maloazijskog carstva Atalida. palačom guvernera.    Stambene četvrti se isprva razvijaju bez ograničenja.  Pravilni  sustav  gradnje  gradova  kolonija  se  širi  na  područja  visokorazvijenih  kultura  (Perzija.  na  obali  Tigrisa.  Aleksandrija  metropola  helenizma.).pr.  Povezivanje  niza  raznih  sadržaja  u  jednu  cjelinu  za  grčki  urbanizam  znači  novi  program  u  čijem  se  rješavanju  stare  tradicije  grčko‐ mediteranskog  graditeljstva  spajaju  s  novim  strujanjima. a sporedne u smjeru istok‐zapad.  Povečava  se  broj  javnih  zgrada  i  javnih  prostora.  naselja‐kolonije:  Lumbarda  (o.Grčki kolonijalni gradovi na tlu hrvatske:  Issa  (Vis)  ‐  grad  osnivaju  doseljenici  iz  Sirakuze  oko  389. helenistički pravilan ortogonalan plan. strategionom. agorom.  povečava  im  se:  broj  stanovnika.K.  nasuprot  otoku  Pharu  (svjetionik).p. Gradovi  rastu.  st.  Prve  naznake  tercijarizacija  gradova  (trgovina  i  obrt).  .  Knidska  kolonija  na  otoku  Korčuli  ‐  utemeljena  možda  prije  Isse  i  Pharosa.  kuće su zatvorene prema van.  imaju  geometrijski  (ortogonalan)  plan  grada.  ima  ortogonalnu  shemu  ulica  i  odnos  veličine  stranica  inzula  od  6:5.  gusti način gradnje s potpunim zauzimanjem (izgradnjom) parcela. u sliku grada se uvode perspektivni naglasci poput glavnih osi i dominanti.  a  Salona  –  ilirsko  naselje postaje glavni emporij (trgovačka luka).  utemeljena  332.  st.e. te njihovom povezivaju u mješovite komplekse. oivičena trijemovima.  stanovnici  Issae  osnivaju  u  3.  Temeljna  jedinica  grada  je  inzula  ‐  pravilni građevinski blok okružen s četiri ulice.  površina  i  broj  funkcija..  grad  za  smještaj  vojske  i  civilnoga  stanovništva. zajednički granični zidovi. u pravilu sa unutarnjim dvorištem.  na  srednjem  dijelu  padine:  Donja  agora. koristeći nasljeđe staroegejske gradnje spretno se  prilagođavaju  terenu. a mješoviti stil odgovara i ambicijama vladara i pojavi  novih tipova građevina.p. a u klasično doba  su pridodana organizacijskim načelima pravilnog urbanizma:  osnivanje čistih stambenih četvrti bez zajedničkih kompleksa .e. strateški povoljno.  Hvar)  ‐  utemeljuju  ga  doseljenici  s  otoka  Parosa.  Korčula).  nepoznata  lokacija. sa naglašenom glavnom ulicom (uzdužna os) ‐ ulica Canopus  koja je široka 33 m.p. Egipat i dr. i dr.  Tragurion  (Trogir)  i  Epetion  (Stobreč).  Pharos  (Stari  Grad. grad se širi prema moru.  pojavljuje  se  decentralizacija  sadržaja.    Treću  (helenističku)  fazu  osim  širenja  grčke  kulture.  površina  oko  1300  ha  s  oko  milijun  stanovnika.  p.  o.  Dura Europos  grad  kolonija.  prema  planovima  arhitekata  Deinokratesa  i  Kleomenesa.  glavne ulice često u smjeru sjever‐jug.  384.  g.  g.  smještaj  između  mora  i  jezera  Mareotis..e.

 Ulice su popločane kamenom.  ovaj  sustav. koje su ponegdje povezane u poteze.  nasuprot  onom  iz  Mileta  znači  napredak  u  smislu  prihvaćanja  novih  ideja  i  teorija:  pravilan  grad  postavljenu  skladu  sa  stranama svijeta i klimom.  ali  samo  unutar  granica  građevinskog  bloka.  Prva  geometrijski  pravilna  agora  kvadratnog  oblika  nastaje  u  Pireju  prema  projektu  Hippodamusa/Hipodama.  bez  prethodnoga plana.  Tlocrtno  ona  je  trapez  dimenzija  oko  110  x  170  m.5  ‐  2.  od sjevera prema jugu pada za cca 10 m.5  m.n. 7).  kao  temeljne  jedinice  gradskog  plana.6  m  formiraju  nepravilne  inzule  s  proizvoljnim oblikom parcela.  društvenog. Osim sakralnom gradnjom i gradskim zidinama gradovi svoj prestiž iskazuju kroz agoru i  njezine građevine. funkcionalno razdvajanje prometnih funkcija pojedinih ulica.  Javne  zgrade  čine  arhitektonski  okvir oko trga.  po  sredini  inzule  (u  dužem  smjeru)  postavljen  je  prilazni  put širine 2 m. knj.  Teren  je  u  blagom  padu.  Izgradnja  trgova  prati  i  dokumentira  sva  politička  razdoblja  polisa.  kao  i  Milet  sagrađen  je  na  uzvisini  u  blizini  starog  grada.  U  klasično  i  helenističko  doba  agora  središte  političkog.  U arhajsko doba agora ima nepravilan tlocrt. agorá = trg. Parcele se mogu povečavati ili  smanjivati.  najstarija  i  .e. daleko od njega i posve izdvojeno  bit će mjesto namijenjeno trgovini (Politika. zborište.  kulturnog  i  trgovačkoga  života  u  gradu. koji dijeli inzulu na dva    bloka od pet kuća na parcelama širine  17.5  m.)  Atenska  agora  je  nastajala  na  površini  od  oko  2.  Olint ‐ novi dio grada  nastao  između  440. često visine do 12 m  i  otvorene  su  prema  unutarnjem  dvorištu. a obrtnicima će biti zabranjen ulaz.  iznimno  u  prizemljima  se  otvoraju  prodavaonice  i  radionice. javno mjesto. politička agora (Aristotel: Javni trg  nikada neće biti okaljan trgovinom.  g.p. kuće su višekatne.  uklapanje  i  stupnjevanje  građeviskih  tijela  ima  karakteristike  staroegejskog  načina  gradnje.    Agora (grč. Pojavljuje se i podjela agora prema funkciji ‐ trgovačka agora.  češće  pravokutnik  s  odnosom  stranica  od  2:1 do 5:4.  Uobičajeni  tlocrtni  oblici:  kvadrat.  ali  i  promjene  u  gradogradnji.5  ha  postupno  tijekom  nekoliko  stoljeća.Del ‐ kazališna četvrt  nastao  u  doba  helenizma  način  vođenaj  ulica.  i  430.  glavne  ulice  širine  7  m  položene  su  u  smjeru  sjever ‐ jug na međurazmaku od oko 86. skulpture i dr.  Postupno  se  sve  više  ističe  opća  društvena  i  politička  funkcija  agore. Poprečne ulice širine oko 5 m položene  su  na  međurazmaku  od  35. nema oblikovan vanjski prostor ‐ ona je mjesto okupljanja  ljudi iz okolnih seoskih naselja.75 m.3 m i dubine 16.  ulice  širine  1.  nakon  razaranja  starog  grada.  već  i  svim  društvenim  i  političkim  djelatnostima  polisa  (grada  države). a dijagonalno ju presjeca Panatenski put (dio procesijskog  puta  od  Eluzine  do  Akropole).  Ona  ne  služi  samo  trgovini  i  obrtu. skupština) je u svakom grčkom gradu središte javnog  života.  te  su  na  taj  način  formirane  pravilne  inzule  sa  odnosom  stranica  5:2.  U helenističko doba kod agora je središnji prostor trga često niži od okolnih stoa i ispunjen građevinama  (hram.

    . no  shematizam uličnog rastera ne znači da i gradsko srediište mora imati identičan shematski karakter. Tipovi se međusobno razlikuju.  metroon.n.  kuća  s  peristilom.  spretna  funkcionalna  organizacija u više razina ‐ poštuje morfologiju terena.  cijelim  sklopom  dominira  megaron  koji  se  predvorjem  nadovezje  na  središnje dvorište i ima naglašen dvostrešni  krov.  otvarajući  se  prema  unutrašnjem  dvorištu.    Stambene kuće  Stambena  izgradnja  sve  do  klasičnog  razdoblja  zaostaje  za  općim  razvojem  arhitekture.  kroz  duže  vremensko  razdoblje  agora  je  obrubljena    trijemovima. a nasuprotno dvije.  nema  kontinuirane  glavne  osi  ‐  potvrđuje  se  staroegejski  sustav  tangencijalnog pristupa.  sredinom II st. ali koji ne može zadovoljiti različite zahtjeve gradskih stambenih kuća ‐ kojima  bolje  odgovara  kumulativni  staroegejski  način  gradnje.  hram  Apolona  Patroosa  i  strategij.  Del ‐ kuća s peristilom  dvorište  je  središte  kuće.  Kuća  s  trijemom  u  Olintu  i  na  Halkidici  grade  se  na  parcelama  veličine  17  x  17  m. p.) i Stoa poikile.n.  Kod  oba  tipa  kuća  još  jednom  se  zbiva  prijelaz  ka  megaronu  koji  svojom  formom odgovara grcima.e.  Priena ‐ kuća s megaronom  ulazni  hodnik  vodi  bočno  u  unutrašnjost  kuće.  izbjagava  se  formiranje  jedne  osi.  peristil  omogućava  pristup  svim  krilima  kuće.  U  arhajsko  doba  glavni  i  sporedni  prostori  grupiraju  se  oko  središnjeg  dvorišta  bez  čvrstog  sustava. u dvjema bočnim  krililma (bez trijema) su gospodarski prostori. ovalna  kuća  ili  kuća  s  apsidama. Tek ustroj pravilnog oblika gradskih inzula dovodi do oblikovanja temeljnih tipova.     u helenističko doba nastaju atalova stoa i srednja stoa.  kuća  s  trijemom. ali utječu jedni na druge.  centar  nastaje  kroz  200‐tinjak  godina  i  postupno  urasta  u  gradsko  tkivo.p.  na  sjeveru  su  sagrađene Bazilejeve stoa (VI/V st.  Daljnji  razvoj  počiva  na  mediteranskoj  kući  s  dvorištem.  iznad  koji  je  na  vrhu  brežuljka  Hefestov  hram. Pojedinačni  tipovi  šire  se  oko  regionalnih  središta  npr.e.  kao  i  presjecanje  agore  (odraaz  staroegejske  tradicije  vođenja  prometa  tangencijalno). središte Mileta se satoji od niza otvorenih prostora koji os sjevera prema jugu  postaju sve zatvoreniji.  atenska  agora  predstavlja  simbiozu  različitih elemenata u jedinstvo puno napetosti.  Geometrijski  i  rano arhajsko razdoblje pokazuju šarolike skromne primjere stambene arhtekture kao što je npr. Ulazno krilo visine je jedne etaže.  Milet ‐ kod pravilnog urbanizma razvoj se odvija unutar zadnog okvira grada i ortogonalnog rastera.  prilazi  se  s  juga  središnjim prilazom za stanare.  kuća  s  dvorištem  i  megaronom. Dvorište ima trijem samo s ulazne i nasuprotne strane.  tolos.najvažnija  skupina  građevina  nastaje  na  zapadnoj  strani  ‐  padini  brijega  buleuterija  (gadska  vijećnica). koje potkrjepljuju helenističko opredjeljenje  za  velike  neprekinute  poteze  i  prostrane  komplekse  trgova.

  ‐  areopag ‐ vijećnica  ‐  odeon ‐ dvorana za sjednice  ‐  pritanej ‐ sjedište visokih državnih službenika  ‐  strategij ‐ za vojskovođe  ‐  basilike oikie ‐ rezidencija vladara i visokih službenika  ‐  metroon ‐ arhiva.  lječilišta  (Epidaur. to je stvar koja se prenosi nasljedno ili se stiče temeljem natječaja.  za  opremanje  150  ratnih  brodova. u Ateni gradska vijećnica do gradnje buleuterija  Javne zgrade u svrhu kulturnoga i društvenoga života  ‐  theatron ‐ kazalište  ‐  bibliotheke ‐ knjižnica.  te  da  za  određenu namjenu smisle i izvedu uvjerljiv tip građevine. palče heroja.  sagrađena  kao trobrodna građevina.  U  svakom  gradu  postojala su tijela koja upravljaju svetištima.  izvori.  Neka  svetišta  su  također  poznata  kao  proroćišta  (Delfi.    Svetišta  Kultovi  povezani  sa  svetištima  imali  su  važno  mjesto  u  svakodnevnom  životu  grka. olympeion. nag) za posmatrače. Kos) ili mjesta misterija (Eleuzina). Aleksandrija.40  x  16. koji  uvijek slijedi konfiguraciju terena ‐ terase i povišenja predstavljaju dodatke iz kasnijih faza.  Do  helenizma  umjerne u veličini.  sastajalište. Sveta se  mjesta kao područja na kojima vlada samo božanstvo gotovo uvijek omeđuju ogradom ‐ temenom. za razliku od gimnasiona moglo je biti samostalna graditeljska cjelina  ‐  therma ‐ kupalište  Komunalne građevine  ‐  arsenal  ‐  Pirej.  Javne zrade u svrhu političkoga života:  ‐  buleuterij ‐ vijećnica ‐ na koncu V stoljeća oblikuje se kao tip ‐ kvadratična dvorana s polukružnim ili  trostrano postavljenim stepenastim sjedalima po uzoru na kazalište. organiziraju svećanosti s procesijama.  Dodona  ili  Didima).  ‐  toranj vjetrova ‐ monumentalni prirodni vodeni sat  Sve  ove  građevine  primjer  su  sposobnosti  grčkih  arhitekata  da  „savladaju“  zadani  program. a takođe uče alfabet i račun)  ‐  palaestra ‐ hrvalište.  izložbena  dvorana. te izdvojena i nadvišena mjesta uz agoru. njegova jezgra je palestra (izvorno gimnasion ‐ mjesto gdje učenici izvode  gimnastičke vježbe goli (gimnos ‐ go. a u nekim  .Javne (komunalne) građevine  Uz  gradske  zidine  i  svetišta  komunalne  (javne)  građevine  predstavljaju  treće  težište  arhitektonske  i  gradograditeljske djelatnosti.25  m. te Istam  kraj  Korinta. Najvažniji dio  svetišta je oltar – na njemu se božanstvu prinose žrtve. Na takve svećanosti dolaze sudionici iz svih pripadajućih država.  One svojom čistom formom i veličinom daju karakter agorama. glazbenim i  sportskim natjecanjima. odvajajući ih od usitnjene stambene  strukture koja se skriva iza njih.  Formiraju se svetišta koja imaju panhelenski značaj prije svega Olimpija i Delfi.  Omiljena  mjesta  za  uređenje  svetišta  su  u  prirodi:  sveti  gajevi  ili  stabla. stare akropole. publiku. a u gradu grobovi. žrtvama. Pergam)  ‐  teiseion.  osobitosti  u  krajoliku.  Javne zgrade u svrhu športa i rekreacije  ‐  stadion  ‐  gimnasion ‐ vježbalište.  špilje. ali i Namija. u doba helenizma (Atena. u doba helenizma razvijaju se djelimično i u višebrodne i višeetažne građevine.  ulica  s  prodavaonicama.  Zgrada  dimenzija  118.  Ne stvara se svećenički stalež. Kultni kipovi i hramovi dolaze kasnije. Del. čija rivalstva za  to doba miruju. delfinion  ‐  stoa  ‐  univerzalna  gradnja.

  kultno  središte  svetišta  je  oltar  od  pepela  posvećen  Zeusu.  visoravan  akropole  uzdiže  se  oko  40  m  iznad  svoje  neposredne  okoline. kultnih svetišta i hrama. međuodnosi se dobivaju paralelnim  postavom  više  hramova.  kultnih  svetišta  i  hrama.  u  više  razdoblja. te bočni položaj trga za svečanosti rezultat je kultnog obreda.  Položaj hramova u svetištima ne drži se nikakve obvezujuće sheme.  Atenska Akropola  -   povijesni  razvoj  star  5.    Svetište Afaje – Egina  lokalno svetište na otvorenom.p.  st.  Iz  tog  doba  potječu  tri  glavne  građevine:  Partenon.n.p.n.e.n.e.  te  bočni  položaj  trga  za  svečanosti  rezultat  je  kultnog  obreda.p.  projekt  je  samo  fragmentarno  izveden. hram je s osno postavljenom rampom povezan s oltarom.  17.n.  Jedino je glavni hram najćešće osno povezan preko rampe s oltarom.  Erehtej  i  Propileji.  koja  su  ostvarena  nakon  447.000  godina.n. altis je zidom odvojen od skupina zgrada i trgova za natjecanje.. postoji kao jezgra  ovog  svetišta  od  I  tisućljeća  p./5.e.n.e.  ‐  služi  za  sklanjanje  stanovništva.  st. oko 500 g. odakle sa nove južne terase Partenon dominira Akropolom i panoramom grada.  ‐  utvrđeno  sjedište  heladskih  vladara. rušenjem  starog  hrama  ta  dominacija  se  pojačala. g.000.  ‐  razaranje  mletačkim  granatama. dobiva konačan oblik. koja je preko propilona povezana sa svetištem.  Monumentalni  ulazi  se  umeću  u  temen  bez  ikakva  odnosa  prema  hramu. opustošili Akropolu.e.  Olimpija  unutar svetišta je prostor Pelopej‐a ‐ sveti prostor ograđen u starom gaju (altis).p. dala je nakon završetka rata snažan poticaj da se svetište ponovno  uredi.n.p.e.  6.e. Atenin oltar koji je ostao na svom mjestu ulazi snažnije u vidno  .  g.  st.  st. do svetog prostora se dolazi  preko ulazne terase sa svećeničkim kućama.svetištima izostaju.  ‐  pretvaranje  Partenona  i  Erehteiona  u  kršćanske  crkve.   Herej ‐ Sam  radijalni  raspored  procesijskog  puta.  do  3.  ‐  pretvorba  u  svetište.p. osim na istočnoj strani gdje je (zbog svete špilje) terasa  zakošena. tek u IV  stoljeću p.e.  postavom  Partenona  u  prostor  premješteno  je  arhitektonsko  težištena  južnu  stranu  Akropole.  na  sjevernoj  strani  Erehtej  s  područjem  Pandroseja  obuhvaća najstarija svetišta utvrde.n.Veliki  projekt  rađen  u  Periklovo  doba  sa  arhitektima  Iktinom  i  Mnesiklom.  činjenica  da  su  Perzijanci  480.  tek  u  helenistizmu  izgradnjom  Rekovog  oltara  uspostavlja  se  novo  prostorno načelo.  g. na vrhu brežuljka sagrađena  je terasa koja slijedi pravokutni oblik hrama.  ali  je  odredio  sliku  Akropole  za  kasnija  vremena.  u  6.  od  16.  tri  glavna  hrama  stoje  postrance  od  glavnog  oltara  bez  ikakva  odnosaradijalni  raspored  procesijskog  puta.

n.p..  Megaron B ‐ Term ‐ u svojoj jezgri konzervirao je tip kuće gospodara iz mikenskog doba. Mjesto i  vrijeme se ne mogu točno utvrditi no predaja upućuje na Korint. Nastojanje oko jasnih pravila i povećanje monumentalnosti vodi prema stvarnom stilu čija  je cijena gubitak raznolikosti i individualnosti    U hramu ukruženom trijemovima suprostavljene strukture jednosmjernog.  jedino  svećenstvu svetišta Atene Nike uspjeva zadržati mali hram na zapadnoj padini nauštrb južnog krila  Propileja. U VIII stoljeću  dobiva ophodni trijem potkovastog oblika.n. Apolonov hram i skupina srodnih građevina bliski su kanonskom tipu koji  .  Temelji oblik hrama u antama u velikim svetištima predstavljaju riznice – npr.  ostala  svetišta  se  podređuju  glavnoj  skupini.  Pravokutne  gradnje  dijelom se nadovezuju na megaron ili njegovu izduženu varijantu ‐ kuća gospodara (Troja).  slobodan prostor između građevina ispunjava se kipovima i zavjetnim darovima.polje.p.    Hramovi  ranog  arhajskog  razdoblja  nisu  samo  individualna  rješenja  za  kultni  prostor  na  odgovarajućem mjestu.  Apolonov  hram  u  Dreru  (Kreta)  ‐  VII  st. Iz srednjeg broda dvoja vrata vode  u dvije kultne prostorije na stražnjoj strani hrama. koja ponekad  dobiva  apsidalan  završetak  (Termo  ‐  Megaron  A). posve zatvorenog megarona i  konstruiranog ophodnog trijema (peristaze) stapaju se u idealan tip grčke sakralne građevine.e. pa se po prvi put preko oba hrama dobiva široko postavljeni arhitektonski okvir – planiranjem  iz  Periklova  doba  svojim  svjesnim  vertikalnim  stupnjevanjem  i  naglašavanjem  arhitekture.  Jednostavniji  oblik  je  hram  s  antama  ili  njegova  varijanta  hram  s  dvostrukim  antama.  Iz ostataka prvih hramova vidljivi su napori u kojima se iz obilja raznih oblika postupno razvijaju temeljni  tipovi sakralnih građevina.  u  središtu  cele  nalaze se dva stupa između kojih je oltar ‐ ognjište.  uz  sjverni  rub  područja  između  Erehteja  i  Propileja  sačuvana  je  kuća  Arefora  (kuća  hramske  poslužiteljice).  ovalne  kuća  i  kuće  s  apsidom.  zbog  skučenosti  prostora  sveden  je  na  kvadratičnu  celu  bez  predvorja.n. Iza odmjerenog predvorja sa snažnim antama slijedi cela u kojoj  po prvi put dvokatni niz stupova dijeli unutrašnji prostor u tri broda.    Hram  Poticaj za gradnju hramova došao je tijekom prelaza iz kulta bez prikaza božanstava u kult s prikazima. Stupovi nose lanternu (odvod dima). u nekim se graditeljskim elementima čini kao  predstupanjvelikih hramova s celama. g.  koji  u  kasnijim  fazama čini jezgru kanonskog hrama s ophodnim trijemom.  no  u  unutrašnjosti  se  pojavljuju  kontinuirani  jedan  ili  dva  reda  stupova. kratka streha  leži na paru dvostrukih potporanja.  ‐  zadržava  oblik  mikenskog  megarona.  U  konačnici  odabran  je  izdužen  oblik  hrama  s  izduženom celom ‐ hektatomped (hram čija cela je dugačka stotinu stopa) koji postaje polazištem za  monumentalne grčke sakralne građevine.  Rani  oblici  geometrijskog  razdoblja  preuzimaju  tipove  stambenih  kuća  npr. peristaza više ne predstavlja eksperimentalan oblik. sagrađen oko 570.p. čiji se utjecaj širi do dorskog središnjeg  prostora.e.  na  trgu  ispred  Partenona  smješteno  je  Artemidino  područje  i  halkoteka.  Unutar  temena  nastaju  prva  svetišta  za  kipove  ili  skromne  kuće  za  obrede.n. sikionska riznica u Olimpiji.p.  koja je prema trijemu potpuno otvorena postavom dvaju stupaca umjesto naglašenog otvora u zidu.e.  Arhajski Afajin hram – Egina.  te  njenim  uklapanjem  u  sveukupnu  koncepciju  prevladana  je  uobičajena  autarkičnost  (samodovoljnost)  pojedinih  građevina.  Hereja  u  Olimpiji  i  Apolonovog  hram u Korintu). Naos je često hekatomped  (dugačak  100  stopa)  sa  peristazom. koji se utvrđuju krajem  VI st. već i važni stupnjevi razvoj prema kanonskom obliku.  Primjer  razvoja  vidljiv  je  na  primjerima  Apolonovog  hram  u  Termu. U VII st.e.  Hram  Atene  Nike  –  Akropola.  U ovim hramovima vidljivi su začeci oblikovanja temeljnih tipova.

  Prvi  su  put  i  cjelina  i  dijelovi  građeni  na  temelju  jedinstvene  mjerne  jedinice  ‐  njena  mjera  od  16  dorskih  stopa  odgovara  ~  5.  tek  neznatno  utječući  na  vanjštinu  kanonskog  tipa.  hram  je  samostalani  i  u  odnosu  na  druge  građevine  temena.  Na  taj  način  se  hram  kao  geometrijsko  tijelo  sučeljava  sa  slobodnim  rastom  prirode.22  m.  u  celi  je  obostrano  postavljen  red  dvokatnihg  stupova  koji  sužuju  prostor  cele  i  i  usmjeru  pažnju  u  dubinu  gdje  je  smješten  kultni  kip.  U  taj  odnos  naos  se  simetrično  uklapa.e. zidnih istaka ili polustupaca u formiranju unutarnjeg prostora cele. Osobito  prostorani čeoni trijemovi i sklop otvorenih stubišta nasuprot oltara naglašavaju usmjerenost građevine.  Velika  Grčka  preuzima  tip  dorskog  periptera.e.  klasičan  karakter  Zeusova  hrama  počiva  na  brižljivu  usaglašenju  svih  dijelova  u  organizam  savršene  ravnoteže. dobio svoj kanonski oblik Zeusovim hramom u Olimpiji.je u V st.  tlocrt  je  simetričan  i  po  uzdužnoj  i  po  poprečnoj  osi.  ona  odgovara  osnom  .  Neortodoksna  primjena  dosrkih  elemenata  bolje  odgovara  ozračju  kolonijalnih  gradova  nego  strogo  kanonsko oponašanje hramova matične zemlje.  peristaza  ima  klasičan  odnos  od  5:12  interkolumnija  na  stranama  hrama.  Dimenzije su velike. Primjeri:   Hefestov hram u Ateni.  s  ovim  hramom  dorski  tip  hrama  s  ophodnim  trijemom  (peripter)  dobiva  svoj  kanonski  oblik.  ‐    sagradio  ga  je  arhitekt  Libon  iz  Elide.  ali  sa  drugačijim  odnosom  stranica  koji  odgovara  3:9  stupova. a  rano definiranje krovnih konstrukcija velikog raspona pospješilo je širenje ophodnih trijemova.  no  drugačiji  kultni  običaji  vode  do  posebnih  regionalnih  tipova. Hram C u  Selinuntu i Hram G u Selinuntu.  Zbog  lošeg  tla  podgradnja  hrama  je  izdignuta  oko  3  m  iznad  terena  skojim  je  spojena  zemljanim  nasipom.  Klasično  doba  se  posvećuje  oblikovanju  prostora.p.  odnosno  6:13  stupova.  autarkičnost  hrama  vidljiva  je  iz  njegova  položaja  unutar  svetišta.n. Primjeri : Herin hramu Paestumu.n.p.  varira se u primjeni stupova.    Zeusov hram u Olimpiji – oko 470 – 456 g. pročelja sa 8 ili 9 stuipova nisu rijetkost. Cela je sačuvala svoj drevni uski oblik sa jednim stražnjim nedostupnim prostorom (aditonom). Apolonov hram u Basama i Hram Atene Aleje u Tegiji.  hram  je  i  kao  građevinsko tijelo određen dijalektikom odnosa između naglašene usmjerenosti (naos) i ritmičkog  svestranog  ponovljanja  (ophodni  trijem)  koje  u  igri  svijetla  i  sjene  daje  građevini  homogeni  plasticitet.

  kanonski  tip  postignut  na  ovom  hramu  oponaša  niz  hramova:  Istam  (Korint).  U  Hereju  III  jonsko  graditeljstvo  dostiže  divovski  format  koji  od  tad  postaje  karakterističan  za  glavne  hramove pokrajine. hram je planiran kao dorski peripter sa odnosom interkolumnija 16 : 6  (17 : 7 stupova). poklapanje svih konstukcijskih osi.n.p.88 x 69.e mala svetišta zamjenjuje  prvi veliki hram ‐ Herej I.  vodoriga  na  oluku  i  crijep  pokrova.  Tim  kombinacijama  pravilnog  i  nepravilnog  oživljeno  je  veliko  građevinsko  tijelo  na  sličan  način  n  akoji  određeni  pomaci  u  proporcijama  oživljavaju  onodobno  kiparstvo (Poliklet. Mnesiklo i Skopas    Jonski hramovi  Jonska arhitektura se na maloazijskoj obali brzo razvija u značajnu varijantu grčke umjetnosti.p. arhitekti Rek i Teodor počinju gradnju velikog diptera na stilobatu  od  100  x  200  samskih  lakata  (52.  u  vertikalnoj  projekciji  ophodnog  trijema  proporcijsko  načelo  je  vidljivo  u  usklađenosti  pojedinih  dijelova  i  konkordanciji  sljubnica od stilobata sve do krovnih crijepova.p.5 m).  Paestum.  dugačka  kuća  od  opeke  oblikuje  nepodjeljenu  celu.p. plastički karakter vanjštine građevine ne  trpi zbog prostranog proširivanja (vanjske dimenzije stilobata su 33.  čini  se. tako je odnos interkolumnij : friz s metopama: oluk(sima) :crijep = 1 : 2 : 4 : 8. neposredno  nakon dolaska na vlast Perikla koji pridobiva skupštinu za velebni program na Akropoli gdje glavna  građevina  postaje  Partenon.razmaku  normalnog  traveja  (polja  svoda  ili  osnomn  raznmaku  stupova).n. iako je dojam da  se  u  odnosu  na  Zeusov  hram  Partenon  odlikuje  većom  zatvorenošću  volumena.  a  odnos  interkolumnija  je  promjenjen  u  16  :  7.  Suvereno ophođenje s tradicionalnim oblikovnim nasljeđem i njegovo pretapanje u originalne tvorevine  ograničeno  je.n. kultni kip skriven iza zadnjeg potpornja.  Iza ovog tipa postoji Herej 1a –hramu je dodan ophodni trijem  Herej II – u ovom su hramu jasno razvijene osobine jonskog diptera  stupovi  postavljeni  sa  svih  strana  (kasnije  udvostručeni  =  dipter). naglašena je usmjerenost građevine.  u  tlocrtu  je  ravnoteža  između  peristaze  i  naosa  dostignuta  kod  klasičnog  hrama  promjenjena  u  korist  naosa.  triglif. pod Iktinom i Fidijom.e. Već u VII  st. osjećaj za širinu prostora osibito je vidljiv u celi unutar koje je postavljen sa  tri  strane  dvokatni  red  stupova  i  formirana  neka  vrsta  idealnog  prostornog  okvira  za  Fiidijin  kip  Atene djevice izveden od zlata i slonovače visok oko 11 m.86 m) sliči prvim hekatompedima s kopna (Apolonov hram u  Termu). gradnjom Partenona počinje klasično atičko razdoblje. Nadalje  u  istoj  osi stoje  os stupa.  – 449. koji nisu dosegli njegovu dojmljivu ujednačenost. g. vodi Kalikrat.  Pojedinačne  faze  ravzoja  mogu se dobro rekonstruirati na Hereju u Samu.  Hram  je  stradao  u  požaru  pa  njegovu  koncepciju  u  još  . druga faza gradnju započinje oko 449.  umjesto produbljivanja prostora i njegova postupnog sužavanja kod Partenona se provedeno bočno  proširivanje  i  stapanje  prostora.e.  formirani  su  duboki  pročelni  trijemovi u peristazi. Akregant i drugi.p.  postepena  korekcija  razmaka  interkolumnija).  Herej I  hekatomped (duljine 100 stopa = 32.  svaka  shematska  krutost  prevladavana  je  dobro  odmjerenim  odstupanjima  (horizontalno  zakrivljavanje.  (ali  bez  šume  stupova  kao  kod jonskih hramova). g.  Partenon  iako atenjani s ponosom istuču svoje jonsko podrijetlo oni svoje velike hramove grade u dorskom  redu – glavni hram božice Atene gradi se kao dorski peripter. Oko 570.n. g. Fidija).  tako  je  dobiven  veliki  pročelni  trijem.e.  na  uski  krug  arhitekata  koji  stoje  u  blizini  s  „graditeljskom  školom“  Akropole  ‐  Iktin.n.  reška  arhitrava.  nastaju  prve  velike  građevine  čija  je  odlika  racionalnost  konstukcije. gdje s početkom VIII st.  niz  potporanja  u  sredini  nosi  sljeme  krova.5  x  105  m).e. Elemnti koji stoje jedan poviše drugoga uvijek stoje  u odnosu 1:2. prvu fazu gradnje Partenona oko 465.  U  presjeku  je  vidljivo  da  je  taj  kanon  optičko  geometrijske  prirode  i  da  se  u  nekim  dijelovima  ne  poklapa  sa  konstrukcijom.

p.n.  na  zapadnoj  strani  hrama  glavni  prostor  Erehteja  je  u  osnom  odnosu  prema  sjevernom  trijemu nakojem je znamenje Posejdonovog trozuba i južnim trijemom s korama (karijatidama).  u  istočnoj  celi  s  trijemom  sa  šest  stupova  stoji  Atenin  kip  ‐  cilj  panatenske  povorke.    Standardni oblici hramova nisu uvijek mogli zadovoljiti raznovrsne kultove grčke religije. postolje  podgradnje  na  ulaznom  pročelju  dobiva  u  svoj  širini  stubište  kojim  je  naglašena  usmjernost  građevine.n. na krepidomi stoje  tri stube. kao propilon za Pandrosej i baldahin iznad znamenitog trozupca.  Mladi Apolonov hram – nastao na temeljima Starog didimeja  u  središtu  sklopa  stoji  naiskos  (mali  hram)  s  kultnim  kipom  u  nižem  širokom  prostoru  (sekos).    Filipej – Olimpija ‐< oko 3338. oko  640 g.  izvana  je  hram  jonski  dipter. slijedi gradnja Starog didimeja koji se u raskoši i veličini nadmeće sa uzorima iz Sama i Efeza. a peristaza od 18  jonskih stupova obuhvaća  kružnu  celu. u kojem stoje oltar i mali hram –  zbog  veličine  i  raskoši  ovaj  se  hram  ubrajao  u  antici  u  sedam  svjetskih  čuda.  na  tri  strane  kockastog volumena po dvoja vrata vode u kvadratičnu dvoranu dimenzija oko 54 x 54 m. g.    I u drugim se velikim jonskim gradovima podižu veliki hramovi. pristup u unutrašnjost hrama imaju samo povlaštene osobe. dolazi se do galerije na gornjem katu.n.  dograđen je trijem sa 12 stupova.  sjeverni  trijem  služi  kao  predvorje  Erehtejeve kuće.  a  polukružna  baza  nasuprot  ulaza  nosi  kipove od zlata i slonovače.e.3 m.  sa  stražnje  strane.    Grčka  želja  za  kompozicijskom  homogenošću  savršeno  je  postignuta  kod  kružnoga  hrama. Sačuvani su brojni ostaci iz  svih razdoblja i u raznim varijantama.  To  dvorište sa visokim zidom koji je raščlanjen pilastrima predstavlja celu.n. Na mjestu svetišta nastaje skromni sekos. što  uspostavlja  optičku  i  obrednu  vezu  s  terasom  Akropole. u središtu stoji anaktoron – cela hrama sa svetim kipom.    .e. Vanjske dimenzije hrama su 10 x 21 stup.n.p.  za  oko  5000  sudionika. g.e.  Njegova  koncepcija  se  u  temeljnim crtama sačuvala u Apolonovu hramu u Didimi. u Iv st.e. Artemij u Efezu objedinjuje tip diptera  razvijenog u Samu s obzidanim dvorištem (sekos)svog starijeg svetišta.  Telesterij ‐ Eluzina  razvija  se  u  više  faza.  u  unutrašnjosti  niz  od  9  polustupova  rašlanjuje  zid. Uza sve  zidove  protežu  se  tribine  sa  8  stuba.  neka  vrsta  heroona  za  makedonsku  kraljevsku  obitelj. Apolonovu dvoranu što leži  pod vedrim nebom (hipetralni hram). glavno  krilo hrama orjentirano istok‐zapad preuzima tradiciju Ateninog hrama na terasi utvrde na čijem je  temelju  podignut.e.p.p. stoga za njih  arhitekti uvode izmjene u kanonske oblike ili ih nadomještaju individualnim rješenjima  Erehtej  ubraja se među najstarija kultna mjesta koja je trebalo uključiti u prilikom obnove Akropole.p..  Herej IV – Polikratov dipter  stilobat je povečan na 55 x 112 m zbog pročelnih trijemova sa trostrukim redom stupova.  Tip  tolosa  postoji od prapovijesti i Grci ga preuzimaju zajedno s kultom žrtava i heroja.  dostruka  peristaza  (red  stupova)  zasniva  se  na  jedinstvenoj  mjeri  traveja od 5.  koja  se  ovom  građevinom  stavlja  u  red  bogova i heroja. strop dvorane nosi šest redova sa  po sedam jonskih stupova.  koja  je  bila  ugrađevna u padinu brijega.monumentalnijoj verziji preuzima Herej IV.  on je razoren 494.  od  malog  mikenskog  hrama  do  velike  građevine  u  V  st.

  Troja II ‐ pojavljuje se neka vrsta skraćenog megarona. te oltari ognjišta (eshara) ‐ u unutrašnjosti ranih hramova  Glavni  oltari  najčešće  su  povezani  s  hramovima  istog  božanstva. Veliki  helenistički oltari uznapredovali su do zatvorenog arhitektonskog sklopa.  podređivanjem  Partenonu  propileji  pojačavaju  njegovo  djelovanje. njegovi oblici odgovaraju različitim tipovima kulta: kružni oltari u obliku  velikih kamenovih prstenova i žrtveni stolovi ‐ njihove rane oblike spadaju žrtveni oltari i stijene ‐ oltari  na otfvorenom. kako bi ostalo mjesta za hram Atene Nike    Oltari  Oltar je središte žrtvenog čina.p. tako se propiloni u  svetištima  sastoje  od  prednjeg  i  stražnjeg  trijema  sa  po  jednim  nizom  dorskih  ili  jonskih  stupova  i  pregradnim  zidom. unutar kojeg se nalaze drvo i žrtveni stol.n.  Jedan od ulaznih sklopova koji nadilazi prethodno opisanu shemu. koje često veličinom nadmašuju same hamove.  još u arhajsko doba su podignuta vrata s pročeljem širokim 19 m s četiri stupa i pregradnim zidom s  pet prolaza za veliku svečanu Panatensku povorku.  no  zabat  nije  postavljen u osi ulaza.  te  optički  zatvaraju  prazninu  prema manjem Erehteju.  prednji  i  stražnji  trijem.  postolje  za  svećenika  ispred  žrtvenog  stola. s kraja arhajskog razdoblja. već paralelno sa središnjim zidom propilona.  te  su  s  njima  usklađeni  oblikom  i  veličinom. uzdužna os propileja paralelna je s osima hramova i usmjerena prema neizgrađenom  dijelu svetišta.  Jonija. dubini i visini.  stupovi  u  antama.  Tijekom stoljeća iz tih se oblika razvilo posebno malo građevinsko tijelo.Propilon  Propilon  je  u  arhajsko  doba  predstavljao  vrata  svetišta  od  drveta  ili  otvor  u  zidu  ojačan  stupcima.  Afajino  svetište  ‐  Egina  ‐  kvadratičan  tlocrt.  kako  bi  se  već  na  ulazu  u  svetište istaknuo jedan od glavnih motiva sakralne gradnje.  Tijekom povijesti ulazna vrata preuzimaju sve više pojedinosti arhitekture hramova. srdišnji prolazni prostor as dva predvorja između  bočnih zidova (anti). žrtveni stol oblika pravokutnika dimenzija oko 3  x  15  m. procesijski put je naglašen urezivanjem u stube i proširivanjem srednjeg  traveja (polja). Mnesiklov plan nije ostvaren u cjelini ‐ nisu izgrađena stražnja krila.  postolje  je  kao  i  kod  hrama  odignuto  od  zemlje.  Rekov oltar ‐ Herej u Samu  višestoljetno  svetište  na  kojem  su  vidljive  sve  faze  razvoja  jonskog  velikog  oltara.e.   Propileji – Mnesiklo 437.  sa  obaveznim  trokutastim  zabatom  krova  u  osi  trijema. Kao i kod arhitekture oblikuju se određeni tipovi:  Oltar Atenina hrama ‐ Paestum  veliki oltar dorskog tipa.  širina  podgradnje  odgovara  širini  krepidome obližnjeg hrama. na užim stranama  formirane  dvije  plitke  niše  u  kojima  su  kipovi  božanstava. žrtveni stol sa tri strane ograđen zidom visine 2 m.  Od  skromnog  žrtvenog  stola  ispred  svetog  ligovog  drveta. elementi oltarskog stola se kombiniraju na  različite načine i usklađuju sa kolosalnim formatom hramova.  Tirint ‐ propilon se sastoji od dva predvorja sa stupovima u antama i središnjim zidom u kojem su ulazna  vrata. a od južnog krila  izgrađen je samo bočni trijem. g. kao i u gradnji hramova. Mnesiklo povezuje zahtjeve složene situacija na  Akropoli  sa  promjenjenim  shvaćanjem  uloge  propileja  u  rasporedu  svetišta. oblikuje svoje vlastite tipove.  koje  se  dograđuje  da  bi  u  konačnici  prilikom  preuređenja  svetišta  dobilo  monumentalan  oblik  ‐  visoki  zid  sa  istaknutim  završnim  vijencem  obavija postoje tlocrtne dimenzije oko 30 x 14 m.    .  te  propilon  i  njegove  sporedne zgrade uključuje u jednu građevinsku skupinu koja je stupnjevana po širini. U završnoj fazi jonski veliki oltari postaju  samosalne građevine.

Zeusov oltar ‐ Pergam  oltar  poput  jezgre  ograđenog  trga  (temen)  stoji  na  posebnoj  terasi  akropole,  pod  otvorenim  nebom; tlocrtne dimenzije podgradnje iznose oko 36,4 x 34,2 m s pet ophodnih stuba, sa tri strane  te stube završavaju zidom, a sa zapadne strane se veliko otvoreno stubišete uspinje prema podestu  na kojem je oltarni stol; trostrani zid se nalazi na podestu i sa tri strane je obavijen nizom stupova  koji se pred pristupnim stubištem nastavljaju kao trijem. Podest na kojem se nalazi oltarni stol je na  taj  način  postao  dvorište  sa  stupovima;  u  pojasu  između  podesta  i  pete  stube  oplošje  zida  je  ukrašeno reljefom ‐ znameniti „pergamski friz“. Reljefni pojas visine je 2,3 m i dužine  oko 115 m, na  njemu  su  prikazani  prizori  iz  gigantomahije  ‐  teme  koja  je  bila  rezervirana  samo  za  zabatna  polja  (timpane) hramova.  Pergamski  oltar  je  tipičan  primjer  helenističke  arhitekture,  ona  se  više  ne  pridržava  kanonskih  pravila  klasičnih redova, već slobodno spaja njihove elmente na nov način kako bi postigla dojmljivije djelovanje  (individualni oblik i originalnost kompozicije nadvladavaju objektivnu strukturu i kanonski tip).    Kazalište  Grčko  kazalište  je  vjerska  pozornica.  Iz  povezanosti  kulta  i  igre  nastaju  oba  oblika  drame:  tragedija  i  komedija.  Dionizijev  kult  ustanovljava  praksu  odvijanja  drame  sa  glumcima,  korom  i  govornikom.  Pozornica igara postaje dionizovo svetište. Oblik grčkog kazališta razvija se iz izvođačke prakse.  Kao  površina  za  igru  služi  orkestra;  scena  –  odvaja  orkestru  od  pozadine,  zatvara  mjesto  radnje.  U  početku je scena privremenog karaktera, a kasnije postaje se zamjenjuje trajnom drvenom ili kamenom  građevinom;  prostor  za  gledaoce  –  kavea  okružuje  orkestru,  u  početku  poligonalno(trapez),  a  kasnije  polukružno  sa  stupnjevitim  izdizanjem  sjedala.  Nakon  loših  iskustava  s  drvenim  tribinama  kazališta  se  postavljaju na padinu brijega, školjkasta forma se dokazala zbog dobre preglednosti i akustičnosti.  Torik, Afrika  kazalište iz ranog razdoblja; trapezna orkestra, sa hramom i oltarom, gledalište u obliku stlačenog  luka iskopano u padinu.  Idealan  oblik  kazališta  Grci  postižu  koncentracijom  na  glavne  elemente,  te  njihovom  geometrizacijom.  Oko 420. g.p.n.e. U Ateni se orkestra izdvaja iz sklopa hrma i oltara i stvara se njen koncentrični ustroj.  Izgradnja  u  kamenu  počinje  u  Periklovo  doba  i  dovršava  se  330.  g.p.n.e.  Ovo  atensko  Dionizijevo  kazalište  postalo  je  prototip  kojeg  oponašaju  sve  kazališne  građevine  gračkog  svijeta,  razlike  su  tek  u  nebitnim pojedinostima.  Epidaur – III st.p.n.e.  znamenito već u antici zbog svoje savršenosti; oko kružne orkestre promjera 20 – 30 m podignuto je  geometrijski  pravilno  kazallište.  Osnovica  konstrukcijske  sheme  je  pravilan  peterokut  upisan  u  orkestru,  čija  osnovica  leži  u  istom  potezu  s  proscenijom.  Stariji  dio  gledališta  podjeljeno  je  u  12  segmenata (kerkides) naznačujući dvadeseterokut razvijen iz peterokuta; gledalište se sastoji od 34  reda izvedena u prvoj fazi i 20 redova koji su dodani kasnije. Gledalište sa po jednim segmentom sa  svake strane prekoračuje polukrug. Pristup u gledalište je moguć iz srednjeg i gornjeg prstenastog  prolaza;  iza  orkestre  se,  kao  u  svim  starim  kazalištima  sve  do  klasičnog  doba,  nalazi  dvoetažna  scenska  građevina  koja  zatvara  kazalište.  Jonski  trijem  postavljen  ispred  nje  služi  kao  proscenij  .  Između stupova mogu se umetnuti slike kulisa.    Stapanjem čisto geometrijske artificijalne forme s otvorenim krajolikom grčka se arhitektura u gradnji  kazališta suprotstavlja koncepciji hrama koji je autonoman u odnosu prema prirodi, 

Rim / Politika moći, organizacija, civilizacija    Koncem  VI.  st.  pr.  Kr.  Rimljani  ukidaju  vlast  kraljeva  i  oslobađaju  se  tutorstva  Etruščana.  Počinje  neprekidno širenje grada‐države RIMA.  Sveobuhvatna  rimska  civilizacija  razvija  se  zahvaljujući  vojnoj  sigurnosti,  visoko  razvijenoj  tehnici  i  privrednom  prosperitetu.  Iz  glavnoga  grada  ona  se  širi  u  provincije.  S  druge  strane,  iz  provincija  Rim  dobiva  značajne  poticaje,  prije  svega  iz  Grčke  i  s  helenističkog  istoka.  IMPERIUM  ROMANUM  prvi  put  stvara  naznake  jedinstvene  europske  kulture  čije  je  ishodište  u  prostora  Sredozemlja.  Arhitektura  i  urbanizam  isprva  se  drže  etruščanskih  i  grčkih  uzora.  Od  II.  st.  razvijaju  se  vlastiti  građevinski  tipovi  u  kojima  se  međusobno  povezuju  koncepcija,  određena  namjenom,  nova  građevinska  tehnika  i  reprezentativno  oblikovanje.  Hramovi  na  postolju,  bazilike,  terme,  kazališta  građevine  predstavljaju  prostorne  elemente  koji  u  rimskim  gradovima  dominiraju  trgovima  (forumi,  fora).  Njihov  prostorni  raspored  rimljeni  su  pretočili  u  sustav  ‐  shemu  rimskog  logora  (castrum  Romanum),  koji  i  dan  danas  određuje karakter mnogih gradova u Europi i na Bliskom istoku.    Rim / Konstruktivni oblici I  Stup  i  luk  izraz  su  različitih  oblikovnih  poimanja  i  konstrukcijskih  načela,  uvjetovanih  građevnim  materijalom, kao i kod drugih tadašnjih suvremenika stup i arhitrav potječu od gradnje drvom.  Stup  ‐  Tuskički  (toskanski)  red  preuzima  poticaje  dorske  arhitekture,  no  ne  dostiže  njezinu  monumentalnu jasnoću:  ‐  stupovi su u pravilu nekanelirani, stoje na bazi koju najčešće čine ploča i zaobljenje (plinta i tor);  ‐  kapiteli se  nadovezuju na  dorski uzor.  Uz dva glavna članka, pokrovnu ploču  (abak) i jastuk (ehin)  pojavljuju  se  i  meduprofili,  koji  stupu  daju  ukrasni  karakter,  ali  umanjuju  snagu  arhitektonskog  izraza.  Taj  oblik  Rimljani  prenose  u  kamen,  ne  mijenjajući  bitno  proporcije  drvene  gradnje,  a  sve  više preuzimaju grčke redove stupova. 

  U  doba  Republike  omiljen  je  dorski  red,  u  doba  Carstva  osim  jonskog  prije  svega  korintski  Stupovi  na  maloazijskoj  ili  atičkoj  bazi  najčešće  su  po  uzoru  na  jonske  vitki,  uski  i  duboko  kanelirani.  Kod  nekih  građevina  tijelo  je,  međutim,  glatko  i  od  materijala  koji  se  kontrastno  ističe  pred  pozadinom  (obojeni  mramor, porfir, granit).  Luk ‐ njegova konstrukcijska logika ima veliku izražajnu snagu, koja počiva na opreci između zatvorenog  zida  i  otvora  u  geometrijski  čistom  obliku  polukruga.  Rimska  arhitektura  uvelike  primjenjuje  masivno  ziđe.  Iz  uporabne  arhitekture  Rimljani  prenose  luk  i  u  reprezentativnu  gradnju,  ako  ona  nije  sakralna.  Presudno  za  stabilnost  konstrukcije  i  snagu  izraza  jest  uklapanje  luka  u  zidni  vez.  Etruščani  zbog  raspodjele  pritiska  često  upotrebljavaju  udvostručeni  luk,  pri  čemu  oba  luka,  zidana  od  umjereno  velikih  kamenova  klinasta  oblika,  kao  koncentrični  polukrugovi  polaze  iz  iste  uporišne  točke.  Rimljani  usavršavaju  tehniku  rezanja  kamena,  te  međusobno  usklađuju  tok  reški  i  oblik  klesanca.  Umjesto  dvostukog luka upotrebljavaju se veći pojedinačni klesanci koji snažno naglašavaju radijalni pravac reški.   

  Kod luka od precizno obrađenoga kamena reske su najčešće ravni potezi tanki poput vlasi ‐ često bez  žbuke. Kamen se reže u željeni klinasti oblik. Nasuprot tome luk od opeke sastoji se pravokutnih uskih  ploča. Poravnanje omogućuju reske u klinastom obliku. Lukovi od opeke na zidanim stupcima pojavljuju  se i kao otvorene arkade i kao slijepe arkade ‐ istaknute od zidova ili uvučene u njih ‐ katkad ožbukane,  katkad s vidljivom zidnom gradom. Te arkade također služe i za konstrukcijsko ojačavanje i za plastičku  raščlambu  građevinskih  masa  i  površina,  najprije  kod  substrukcija,  potpornih  zidova  i  tehničkih  građevina, kasnije i kod javnih građevina, naročito u kasnoj antici.  Iz  opreke  luka  i  zida  rimski  arhitekti  izvlače  daljnje  mogućnosti  diferencijacije.  Na  prijelazu  klinastih  kamenova  i  radijalnih  reski  luka  u  horizontalni  povez  zida  (s  dodirnim  i  naliježnim  reškama)  takozvana  točka upiranja (impost) pruža prirodni povod naglašavanju vijencem ili profiliranom trakom, od kojih luk  jasno  odskače.  Zahvaljujući  raščlambi  rubova  uz  otvore  vrata  odnosno  stupaca  arkada  pilastrima  ili  izbočenim  ugaonim  klesancima,  nastaje  arhitektura  okvira,  koja  je  isprva  vezana  uz  površinu  stijene  odnosno tijelo zida, no postupno se osamostaljuje. Postupno dolazi do povezivanja lučne i arhitravne  gradnje, pri kojoj se arhitrav zamjenjuje polukružnim profiliranim arhivoltima.  Povezivanje stupa i luka u konstrukcijskom smislu čini se nerazumnim, no rimljani ga ostvaruju iz čisto  formalnih  razloga,  otvarajući  mnoštvo  mogućnosti  za  dekorativno  raščlanjivanje  novih  građevinskih  tipova.  Čista  lučna  konstrukcija  potvrđuje  se  ponajprije  kod  velikih  tehničkih  građevina  (mostova,  akvedukata,  substrukcija).  Sakralne  i  reprezentativne  građevine  drže  se  grčkog  uzora  gradnje  sa  stupovima.  Povezivanjem  arkade  i  kolonade  nastaju  novi  sustavi  raščlambe.  Njima  se  Rimljani  oslobađaju  prinude  klasičnih  redova  stupova.  Njihovi  elementi  nisu  više  u  vezi  s  unutrašnjom  strukturom,  nego  su  pridodani  nosivoj  lučnoj  konstrukciji  kao  okviri  i  kulise.  Veće  mogućnosti  raščlanjivanja plaćene su gubitkom jedinstva konstrukcije i forme.  Tabularij  ‐ Rim, 78. g.p.n.e.  ‐  državni  arhiv  na  dominantnom  pložaju  na  padini  Kapitolija  zatvara  Forum  Romanum  prema  sjeveroistoku.  U  unutrašnjosti  trijema  s  arkadama  gornje  etaže,  pravokutni  istaci  ispred  stupaca  nose  poprečne  lukove.  Nastaje  niz  nadsvodenih  pojedinačnih  traveja.  Poklapaju  se  konstrukcija  i  oblik.  Flavijevski amfiteatar (Kolosej), posvećen 90. g.  ‐  tri  niza  arkada  što  stoje  jedan  iznad  drugog  čine  vanjski  prsten  prvotnoga  sklopa.  Stupci  su  postavljeni  na  razinu  svakog  kata.  Visinsku  razliku  do  sljedećeg  niza  stupaca  konstrukcijski  nadoknađuju  široki  pojasevi  masivnog  zida  u  zoni  svodova  i  stropova.  Optičko  rasterećivanje  te  teške  horizontalne  mase  preuzima  trokatni  niz  stupova.  On  raščlanjuje  lučni  zid  rešetkom  horizontala  i  vertikala  vitkijih  oblika.  Dugačke  horizontale  dvostrukih  vijenaca  zamjenjuju  klasični  arhitrav. 

  nastaju  novi  tipovi građevina i novi konstrukcijski sustavi. st.  lažna  arhitektura  izmjenom  svjetla  i  sjene  daje  građevinskom  tijelu živu plastičnost čiji se dojam mijenja tijekom dana. kao i svodne konstrukcije. arkade sa stupovima sa svih strana  okružuju forum u afričkom gradu Leptis Magna. Zahvaljujući elastičnosti raščlambe vanjsko se pročelje na željen način uklapa u sliku grada ili  u određenu situaciju.  obrati  vijenaca s plitkim segmentnim lukovima povezuju ih u parovima iznad bočnih prolaza u neku vrstu  monumentalnih edikula.  Pri  tome  je  njezin  karakter  često  više  određen  proizvoljnim  oplošjem  nego  praktičnom  namjenom. potporni i rasteretni lukovi.  za  Republike  njih  na  istaknutim  mjestima  u  gradovima  podižu  vojskovođe.  .  S  vremenom  se  arkade  (stupci)  ne  povezuju  samo  s  elementima  klasičnih  redova  (stupovi). stupovi.  neovisnom  o  nosivoj  konstrukciji.  nego  se  i  kolonada prožima s arkadom ‐ Hadrijanova vila u TIvoliju. Također. kako bi se istaknula os ulaza u  svetište (motiv vrata).  a  kasnije  i  sami  carevi. već optički i simbolički nosač svoda.  masivna  gradnja  prolaza  dobiva  četiri  korintska  kolosalna  stupa  na  zasebnim  postoljima. polustupovi.  Trajanov slavoluku u Timgađu (Alžir) podignutu koncem II.  vrata  i  katova  u  skladu  sa  zahtjevima  izvedbenog  programa. trokutna  polja između lukova i arhitrava.  raspored  prozora. Stupovi umjesto ravnog arhitrava nose  niz lukova. Između lukova prolaza i vijenca umetnuta je zidna niša uokvirena manjim  analogno  postavljenim  stupovima. g. npr.    U  posljednjim  stoljećima  antike  slabi  strogi  kanon  klasičnih  stupova  i  njihovih  redova.).    Pročelja ‐ kulise  Rezultat  su  želje  za  dojmljivim  oblikovanjem  pročelja  zgrada. a dekorativni medaljoni s idealiziranim glavama {clipea u reljefu) ukrašuju umetke.  Oni se.  edikule  i  ukrasni  zabati.  ‐  reprezentativnim  dekorativnom  stilu  ‐  neovisnom  o  nosivoj  konstrukciji  i  tipu  građevine.  u  carsko  doba  podiže  ih  senat.  Slobodno  raspolaganje  elementima  raščlambe  omogućuje  raščlanjivanje  fasada  i  prostora  lažnom  arhitekturom. prenose na reprezentativne  velike građevine.  Dekoraciju  dopunjuje  oblaganje zidova i podova mramornim pločama (opus sectile). Iz tehnike zidanja utilitarnih građevina nastaju stupci i  zidni istaci. pojedinačni prozori i skupine prozora. sa svjesnim odbacivanjem formalističnih dodataka (terme. kameni mozaik.  Građevinsko  tijelo  dobiva  mjere. Iako su uglavnom obloženi dekorativnim elementima.  Luk prodire i u sakralnu arhitekturu. Maksencijeva bazilika.  odnosno  oblačenje  konstrukcije  u  formalno  autonomno  oplošje.  Njegovi  elementi pretežno potječu od klasičnih redova. lukovi i slijepi lukovi. sirijskog zabata arhivolt koji polazi iz trabeacije premošćuje  srednji interkolunij ispod trokutastog zabata.  vijenci  i  dijelovi  trabeacije.  Taj  temeljni  oblik  raščlanjuje  se  od  Augustova  doba  stupovima  i  trabeacijom.    Trijumfalni i počasni lukovi  Od  II. odnosno tehnika lijevanog cementa. i dr.  Kod  prvotnog  oblika  slavoluka  s  jednim  prolazom  dva  široka  stupca  i  polukružni  bačvasti  svod  nose  tešku  atiku  s  posvetnim  natpisom  i  kipom  odnosno  četveropregom  čašćene  osobe. Kod tzv. ponekad se pojavljuju posve  čisti.  st.Terme  i  Maksencijevoj  bazilika  ‐  pojedinačni  kolosalni  stupovi  stoje  slobodno  pred  velikim  stupcima  srednjega broda ‐ stup nije samo statički. kipovi i zidne slike.  napose  onih  koja  okružuju  trgove. dovršen 216. Taj  oblik zabata pojavljuje se i u carskoj palači u Splitu iznad počasne lođe na Peristilu. a osim varijante s jednim prolazom pojavljuju se i varijante s dva i napose s tri prolaza. pilastri na kombiniranim  bazama  i  postoljima.  Stilski  pravci  istočnog  helenizma  i  potreba  za  raskoši vladara diadoha povezuju se s rimskom sklonošću velikoj gesti i predstavi.  Arhitektura  postaje  kulisom. a stvaranje novih građevinskih oblika i raščlambi odvija  se uglavnom u dva pravca:  ‐  raclonalno‐funkcionalnom masivnom stilu.

Celzova knjižnica ‐ Efez (115.g.) 

  ‐  visoka dvorana biblioteke s trokatnom galerijom u obliku Π dobiva dvokatnu fasadu; troja vrata s  nadsvjetlima i tri prozora u ravnomjernim razmacima prekidaju zid. Ispred njega na udaljenosti od  1,50  m  u  dva  kata  stoji  red  korintskih  stupova  na  zasebnim  postoljima;  u  skladu  s  osima  vrata  odnosno prozora fasada je u gornjem katu stupovima podijeljena u tri šira, a u donjem u četiri uža  polja.  Umjesto  neprekinutog  poteza  stupova,  obrati  izmjenično  istaknute  i  uvučene  trabeacije  u  prizemlju oblikuju četiri a na katu tri međusobno izmaknute jedinice slične edikulama. U prizemlju  one  su  ispunjene  nišama  s  kipovima,  na  katu  prozorima.  Nad  njima  izmjenjuju  se  dva  zabata  segmentnog luka s jednim trokutnim zabatom, čiji vrh naglašava središnju os, jednako kao neznatno  viša vrata u sredini.  Po istom načelu izgrađeni su i plastički oblikovani zidovi pozornica u rimskim kazalištima (scenae frons).    Urbanizam  Urbanizam  i  urbana  civilizacija  u  Italiji  presudne  poticaje  duguju  Etruščanima  i  Grcima.  Svoja  važna  naselja i utvrđenja kulture Villanova na uzvisinama između ARNA i TIBERA, Etruščani od IX. st. izgrađuju  u utvrđene gradove. Ubrzo dostižu vrlo visok tehnički standard pri gradnji gradskog zida, vrata, mostova,  ulica,  kanala  i  vodovoda  (gradnja  velikim  klesancima,  svodovi).  Do  konsolidacije  njihove  vlasti  nije  ustanovljena  nikakva  planska  shema.  Pri  osnivanju  novih  gradova  Etruščani  prelaze  na  pravilni  urbanizam. Plan nekoga grada smatra se isječkom i odrazom kozmičkog reda (disciplina). Pri osnivačkoj  ceremoniji njegova se načela prenose na buduči grad: tok gradskih zidina određuje brazda, pomerium,  povučena brončanim plugom, odvajajući površinu grada od okoliša. Cardo (os sjever‐jug) i decu‐manus  (os istok‐zapad) dijele grad u jednakomjerne četvrti, te određuju mjesta gradskih vrata. U središtu grada  kružna  žrtvena  jama  (mundus)  uspostavlja  vezu  s  podzemljem  (vertikalna  os).  Terasa  sa  svetištem  gradskih  božanstava  ‐  orijentirana  kao  osno  križište  ‐  nadvisuje  stambene  četvrti.  Tom  svetištu  pridružuju se druga na drugim mjestima. Neka su izvan grada, jednako kao i neke tržnice odnosno javne  ustanove.  Lokalne tradicije i topografija donekle modificiraju idealnu shemu.    Marzabotto ‐ podignutog početkom V. st.p.n.e. južno od BOLOGNE poviše rijeke RENO.  jedan  kardo  i  tri  dekumana  širine  oko  15  m  služe  kao  glavne  ulice.  Sporedni  kardi  dijele  četvrti  u  izdužene  inzule;  pored  većih  i  manjih  stambenih  kuća  nižu  se,  prvenstveno  uz  glavne  ulice,  obrtničke  radionice  i  prodavaonice;  sjeverni  dekuman  vodi  prema  svetom  području,  "akropoli". 

Jedinstveno  planiranje  povezuje  ga  sa  stambenim  dijelom  grada  u  čvrstu  cjelinu;  ulice  imaju  popločane kolnike, nogostupe i kanale. Središnji sabirni kanal (cloaca maxima) odvodi otpadne vode  u  rijeku.  Odvodu  otpadne  vode  odgovara  sustav  raspodjele  pitke  vode  iz  sabirnog  bazena  ispod  akropole; na periferiji iskopani su ostaci dviju nekropola.   Etičko  i  religiozno  uklapanje  u  kozmos  zadaje  etruščanskom  urbanizmu  estetsku  koncepciju  na  strogo  geometrijskoj podlozi. Unatoč prividnom podudaranju, u svom osnom ustroju i prostornim odnosima što  iz njega proizlaze, taj urbanizam nije identičan s grčkim.  Ovaj je već koncem VIII. st. prisutan na tlu južne Italije (CUMAE, TARENTUM), gdje se područje njegova  utjecaja  presijeca  s  etruščanskim.  Pravilni  sustavi  tu  nastaju  ranije  nego  u  matičnoj  zemlji.  Nasuprot  kasnijem  hipodamskom  urbanizmu  oni  se  često  temelje  na  osnom  križištu.  S  italskim  i  etruščanskim  plemenima uspostavlja se redovita i živa trgovačka i kulturna razmjena, obostrano se prenose utjecaji,  dolazi  do  prožimanja.  Tijekom  stoljeća  Grci  gube  svoje  gradove,  koji  naposljetku  bivaju  pridruženi  rimskoj državi.  Pompeji  grad je nastao na visoravni oko 40 m iznad    ušća rijeke SARNO, vidljiv je povjesni razvoj  grada  i  djelovanje  raznih  utjecaja;  sve  do  VI.  st.  pod  grčkim  je  utjecajem,  a  u  V.  st.  potpada  pod  etruščanski.  Nakon  još  jednoga  kraćeg  grčkog  razdoblja,  grad  osvajaju  SAMNICANI,  a  80.  g.p.n.e.  postaje  rimskom  kolonijom;  u  uličnoj  se  mreži  jasno ističe struktura staroga grada, koji su  ETRUŠČANI  okružili  bedemima  te  su  u  nepravilni  oval  upisali  osni  križ.  U  sjecištu  karda i dekumana razvija se kasnije forum.  Zidni  prsten  samnićanskoga  helenističkog  proširenja  s  12  tornjeva  i  osam  vrata  u    većem opsegu ponavlja stari, obris.  Proizvoljno  vođenje  ulica  iz  prvog  pojasa  proširenja  zamijenjeno  je  hipodamskim  sustavom.  Produžeci karda i dekumana, te jedna velika paralelna ulica širine 7 do 8,50 m čine glavne arterije u  helenističkoj mreži ulica. Paralelni dekumani širine oko 5 m raščlanjuju novi dio grada u 7 pojaseva,  a 3 m široke poprečne ulice (vici) dijele ih u uske građevinske blokove (insutae). Stara urbana jezgra  ostaje težište grada. Forum se obogaćuje trijemovima i javnim građevinama. Oko staroga Heraklova  hrama razvija se na jugoistoku forum triangulare s kazalištem i palestrom, prema grčkom obrascu.  Na granici prema stambenom dijelu grada nastaju terme. U rimsko doba stvara se novo težište na  istoku s amfiteatrom i novom velikom palestrom, sagrađenima u kutu gradskih zidina.  Izgled  Pompeja  pokazuje  presudni  utjecaj  helenizma  na  italski  urbanizam  južno  od  etruščanske  zone  utjecaja sve do razdoblja ranoga carstva. Temeljito preoblikovanje u duhu rimske arhitekture i tehničkih  građevina spriječila je provala Vezuva 79. g. Katastrofa je konzervirala grad u razdoblju brzog uspona i  povijesnog preokreta.  Rim se od prapovijesnih seoskih početaka uspinje do središta imperija. Ubrzano prerastanje u milijunski  grad u svim je razdobljima onemogućavalo provedbu brojnih planova za njegovo uređenje. Međutim, u  svim provincijama Rim je osnivao pravilne gradove. Gotovo svuda počivaju na istoj provjerenoj shemi, a  to je Castrum Romanum.  Rimski  vojni  logor  tijekom  dugotrajnih  ratova  bitan  je  čimbenik  sigurnosti.  Trajni  logori  osiguravaju  dopremu  pojačanja  ili  prezimljavanje.  Garnizoni  i  utvrde  na  važnim  točkama  zaštita  su  granica  i 

strateškog sustava cesta. Posvuda isti način podizanja logora s točno utvrđenim mjestima i funkcijama za  dijelove četa automatski jamči sigurnu reakciju u slučaju napada. Preko logora sam je Rim prisutan kao  sila  reda,  kao  organizacija,  kao  tradicija.  U  njegovu  ustroju  spajaju  se  vojna  svrhovitost  i  etruščanska  vjerska tradicija urbane topografije. 

  Novesija (NEUSS na Rajni) ‐ oko 30. g.  utvrđeni logor osiguravao je limes donje Rajne; opkop i zid omeđuju pravokutnik straničnih dužina  oko 600 x 400 m. Široka poprečna os (decumanus) ili via principalis dijeli ga u uski prednji odsječak  zvan  praetentura,  i  širi  stražnji  odsječak,  zvan  retentura.  Uzdužna  os  (cardo)  ili  via  praetoria  dijeli  oba  odsječka  u  zrcalno  jednake  polovine  radi  olakšavanja  izlaska  u  borbu;  u  retenturi  nastambe  vojnika, podijeljenih prema deset kohorti, kao zaštitni blok okružuju tehnički i organizacijski centar.  Njegova  jezgra,  koja  se  sastoji  od  simetrično  postavljenih  principija  (odnosno  pretorija)  i  palače  legata  odnosno  kvesture,  okružena  je  arsenalom,  lazaretom,  forumom  i  prostorom  za  vozila;  u  pretenturi se duž glavne ulice, iza neke vrste kolonade s prodavaonicama, nižu prostrane kuće viših  časnika,  kojima  se  sa  strane  nalaze  škola  i  zatvor.  S  obje  strane  karda  (via  praetoria)  kao  čeoni  blokovi logora nalaze se nastambe pomoćnih četa.  Za  civilne  građevine  u  logorima  nema  mjesta.  Među  prve  građevine  podignute  izvan  logora  spadaju  amfiteatri,  kasnije  često  dopunjeni  kazalištem  i  cirkom.  Pored  njih  naseljavaju  se  trgovci,  obrtnici  i  obitelji  vojnika.  Ta  naselja  za  opskrbu  uz  logor  (canabae)  brzo  izrastaju  u  civilne  gradove.  Njihova  nepravilnost u napadnoj je opreci prema castrumu.  Uska  isprepletenost  vojne  i  civilne  uprave  i  karijere,  te  istodobno  praktičan  i  normativan  način  razmišljanja  dolaze  do  izraza  i  u  sličnom  načelu  planiranja  civilnih  gradova.  Kolonije  i  gradovi  u  provincijama  kao  središta  trgovine  i  uprave  predstavljaju  imperij  s  njegovom  nadmoćnom  tehnikom  i  civilizacijom.  Pravilni  kompleksi  prilagođuju  se  lokalnim  odnosima  i  posebnim  zadacima  grada.  Osim  novoosnovanih  poluvojnički  uređenih  veteranskih  kolonija  i  postojeća  se  naselja  preoblikuju  prema  rimskom konceptu. Domaće stanovništvo jače ili slabije sudjeluje u procesu urbanizacije.  U svakom se  slučaju snažno nameće nadmoćna rimska struktura planiranja i građenja.  Augusta Treverorum (TRIER)  prsten zidina nadilazi opseg unutrašnjega logorskog sklopa. Forum je okružen kolonadama i javnim  zgradama,  zauzima  prostor  šest  inzula;  velike  carske  građevine  uglavnom  stoje  na  rubu  prvotne  kolonije:  iza  zidina  na  obali  rijeke  Mozel  spremišta  za  žito  i  Barbarine  terme,  na  istočnom  rubu  grada cirkus i amfiteatar, uključen u gradske utvrde; palače se prostire na povišenoj terasi; u blizini  Gradskih  vrata  (Porta  Nigra)  nalazi  se  konstantinska  palača,  velika  aula  palače  ("bazilika")  i  dominantno pozicioniran kompleks carskih termi; u usjeku doline Altbacha pridružuje se područje  hramova  TREVIRACA  izgrađeno  na  rimski  način.  Poput  mnogih  rimskih  gradova  sklop  TRIERA  čini  podlogu  kasnijem  srednjovjekovnom  biskupskom  gradu.  Urbanizacija  Europe  polazi  od  rimske  carske granice na Rajni i Dunavu. 

 st.  Variranje  i  daljnja  obrada  tog  monumentalnog  motiva  postalo  je  jednom od glavnih tema rimskog i europskoga graditeljstva.  preuzimaju  se  iz  grčkog  urbanizma  kao  građevine  za  ojačanje i bočnu zaštitu.  na  unutrašnjoj  strani  vratnim  krilima.)  njihovim opsežnim mladim dijelovima s početka IV.  višekratno  obnavljan  i  nadograđivan.  FERENTINUM  i  dr..  Temeljni tip vrata s jednim glavnim lukom održao se sve do kasnog razdoblja Carstva. Često je dopunjen  s  jednim  ili  dva  sporedna  prolaza  s  manjim  lukovima  za  prolaz  pješaka.Zidine  i  gradska  vrata  ‐  kod  ETRLIŠČANA  i  drugih  ITALSKIH  PLEMENA  simboli  gradske  nezavisnosti  ‐  u  Rimskom  Carstvu  reprezentiraju  moć  i  red  imperija.  u  skladu  s  konfiguracijom  zemljišta.  Servijev zid ‐ Rim (VI. ulaz i bočni tornjevi povezuju u utvrđeni  .  kasnije  se  grade  u  pravilnim  razmacima.60 m (gradska  strana) na oko 9‐10 m (poljska strana).  Sačuvani ostaci etruščanskih i italskih zidina ‐ ANSEDONIA. te kao platforme za strijelce. FERENTINUM i dr.  Suprotnost  između  zidne  površine  i  nadsvedenog  otvora  djeluje  elementarnom  snagom.  U  zidni  obruč"  uključeni  su  dijelovi  akvedukata.  i  prsobranom  s  kruništima i strelnicama.  Kao  zid  glavnoga  grada  osobito  je  snažne  strukture:  na  unutrašnjoj  strani  su  lučni  trijemovi. te gradnja s dvije ljuske  koju  su  poznavali  Grci.  visok  do  oko  8.  kod  Aurelijeva  zida  svakih  100  rimskih  stopa  =  29.  Ona  obuhvaća  sve  vrste  obrambenih  građevina  od  nasipa  i  opkopa  do  gradskih zidina opremljenih kulama. pripada agger servianus.  PERUGIA.  VOLTERRA. To osjetljivo mjesto često se dodatno osigurava i dogradnjom  ulaznog dvorišta.    Kule  U  ranom  razdoblju  su  rijetke  i  malene. Tipično je  poligonalno ziđe.  Rimljani  uvode  pečenu  opeku  i  cementnu  gradu.  ojačan  kontraforima. p.  sagrađen  za  zaštitu  Rima  nakon  270. 2.5  m. Tu prastaru tehniku  zamjenjuje racionalnije i estetski skladnije pravilno ziđe od kamenih klesanaca.  U kasnom carstvu stvara se jedinstvena tehnika: masivni.  g.  visokih  pet  do  deset  metara. Kasnije se preko gornjeg kata u obliku galerije. ali ne odveć duboki temelji.    Gradska vrata.  Temeljni oblik bačvasto nadsvedenog prolaza kroz zid sačuvao se još u nekim etruščanskim gradovima  (FALERI.  npr.  Istaknute kule preuzimaju bočnu zaštitu.  Rimska  tehnika  građenja  utvrda  objedinjuje  etruščanske i italske tradicije gradnje obrambenih zidina s poticajima iz grčko‐helenističkog urbanizma i  vlastitim  tehničkim  razvitkom.).  U  III. VOLTERRA.5‐3 m debelo  zidno tijelo od cementne strukture (opus cementicium) između ljusaka od opeka ili mješovitog obzida  (opus  mixtum).  Kod  jako  prometnih  ulica  uobičajena  su  dvostruka  vrata. zemljani nasip širok  oko 42 m.  Strukturom  uglavnom  odgovaraju  grčkim  uzorima.  Na  početku  su  kule.  a  njegovi  su  obrambeni  ophodi  dijelom  zasvođeni. st.)  Duboki  otvori  lukova  na  vanjskoj  se  strani  najčešće  zatvaraju  pokretnom  rešetkom.e.60  m.n.  kako  bi  zaustavila neprijateljske hice koji su nadletjeli vanjski obruč.  (Katkad  se  broj  prolaza  penje  na  tri  do  četiri.  Unutrašnja  zidna  ljuska  povišena  je  za  oko  3  m. logor konjaničke garde i tvrđava pretorijanaca što ju je podigao 'Liberije.  uglavnom  s  natkrivenim  ophodom. Početni oblik pravokutnika u carsko doba često se  zamjenjuje  obrambeno  pogodnijim  kružnim  ili  polukružnim  oblikom.  Miješane  tehnike  omogućuju  racionalnu uporabu raspoloživa građevnog materijala. SEGNI. čiji su blokovi učvršćeni nekom vrstom snažnih rasteretnih lukova. unutar dvaju obruča klesanaca od tufa njegova se visina penje od oko 2.   Tom  tipu  pripada  Aurelijev  zid.  st. ALATRI.  međusobno  više  ili  manje  udaljene.  Tipičan  zid  s  dvije  ljuske  prema  helenističkom  uzoru  opasuje  samnićanske  Pompeje:  debeo  je  do  6  m.  arhitektonsko  oblikovanje  ograničeno  je  na  brižljivu  obradu  čeone  strane  luka  i  zidnog  oplošja.  Etruščani i Italci usavršili su staromediteransku tehniku gradnje velikim kamenjem bez žbuke.

 Središnje dvorište otvara se i  prema vanjskoj i prema gradskoj strani sa po dva ulazna luka koji nose dvokatnu galeriju.  porta  Ostiensis  ili  porta Appia.  Na  istočnoj  uzdužnoj  strani  nalaze  se  dvije  velike  profane  građevine  i  dva  manja  svetišta.  Cardo  i  decumanus križaju se u jugoistočnom kutu  tržnice.    Forum  Tijekom vremena tržnica se preobražava u pozornicu društvene i državne reprezentacije.najveća  sačuvana  rimska  gradska  vrata  ‐  primjer  su  pretvaranja  dvostrukog  ulaza  u  reprezentativnu gradnju.  te  komicij  kao  izborno  mjesto.  pretvarajući  ga  u    jedinstveno oblikovan otvoren prostor.  iako  su  pročelja  zgrada  raznoliko  oblikovana  i  nisu  okrenuta  prema  trgu  ‐  dvokatni  trijemovi  sa  stupovima  obilaze  forum  sa  svih  strana.  na  unutrašnjoj kao plitki rizaliti ispred poteza s ulazom. nadvisuje potez zidina za nekoliko katova. u Italiji foruma.  npr.  tri  kurije  za  gradsko  vijeće  i  visoke  službenike.  u  blizini  novoga  dijela  grada.  Forum  očigledno  pripada  elementima  italskog  urbanizma pod grčkim utjecajem. samo trgovanje  premješta se na druga mjesta. Kod kasnijeg urbanizma u Rimskom Carstvu forumi su  već pri prvom premjeravanju predviđeni u sustavu rimskog logora kao zatvoreni osnosimetrični trgovi.  kao  jedina  slobodnostojeća  građevina.  trgom  u  rimskom  duhu.  ETRUŠČANI  započinju  preuređenje  ulične  mreže.  Italsko ‐ rimski forum isprva se oblikuje po uzoru na grčku agoru.  ARLES. bočne  kule  u  obliku  izduženih  pravokutnika  na  vanjskoj  su  strani  oblikovane  kao  polucilindri.  Porta Nigra u Trieru  . u  rano rimsko carsko doba na svim stranama  oko  tog  foruma  nastaju  javne  građevine  i  svetišta. nadvisujući središnje galerije za jedan kat. na suprotnoj strani trga okupljene su u  političko  središte  javne  građevine.  rimsko‐ italska oblikovanju prostora.  Kako  bi  se  povećala  obrambena  snaga.  Riječ je o anticipaciji razvitka rimskoga grada.  na  sjeveroistočnom  kutu  foruma.  dominira  hram  Jupitera  Kapitolijskoga postavljen na 3 m visoko postolje.  tržnica  živežnih  namirnica  s  prodavaonicama na vanjskoj strani i tezgama u unutrašnjosti.  odsječci  zidova  povezuju  se  s  obje  strane  koso  ili  lučno  (npr. U Rimskom Carstvu svaki grad. U etruščanskim gradovima nisu dosad  ustanovljene  naznake  niti  predstupnjevi  foruma. U Grčkoj taj razvitak vodi k oblikovanju agore.  Pompeji ‐ mogu se rekonstruirati različite razvojne faze od italske tržnice do rimskoga foruma.  prodavaonice  i  trgovačke  tezge. Tako se nadirući neprijatelj može sa susjednih kula gađati i s boka.  potom  je  SAMNIĆANI  preoblikuju  prema  helenističkim  uzorima  ‐  proširuju  je  u  smjeru  sjever‐jug  na  razmjerno  uskom  potezu između Apolonova hrama i karda.  postavljene  pod  pravim  kutom  jedne  prema  drugima:  velika  bazilika. svaka utvrda ima prostor namijenjen  forumu.  ‐  nepravilnu  tržnicu  istočno  od  Apolonova  svetišta  okružuju  kuće.  . TRIER: Mozelska vrata).blok  koji  nadvisuje  sama  vrta.  Tom  tipu  pripadaju  mnoga  vrata  Aurelijeva  zida.  nalazi  se  macellum.  Unatoč  preuzimanju  helenističkih  pročelja  s  kolonadama  (stoa)  to  preoblikovanje  nadilazi  koncepciju  grčke  agore  ‐  grčka  arhitektura  prije  svega  teži  ravnomjernom  oblikovanju  građevinskih  tijela.

 preuzimajući  kako  reprezentativne.n. Zbog dinamična političkog razvoja njegovo se obličje neprestano mijenja. potezi prodavaonica i kolonade odvajaju forum kao  idealnu i reprezentativnu zonu od ostalih gradskih četvrti. pri čemu je njihov gornji red za oko 1/3 niži od donjeg.  njegove  glavne  osi  presijecaju se na forumu ispred Jupiterova hrama (Kapitolij).    . po jedna inzula za  kapitolij i središnji trg. kao idealna simetrijska os prolazi od središta hrama preko oltara do središnje točke kružne  kurije. Kr.  Forum romanum  U  samom  Rimu  pravilni  je  kompleks  trga  ostvaren  razmjerno  kasno. dijeleći ga na sakralno područje kapitolija i na istinski forum sa zgradama državne uprave.  povezani  samo  uskim  prolazima. oni se na njega nadovezuju. P. Decumanus maximus.  tako  i  komercijalne  funkcije.  Zajedno  s  hramom  Mira  (templum  Pacis)  oni  u  kaosu staroga grada oblikuju skupinu idealno pravilnih otvorenih prostora. Nakon  pobjede  nad  KARTAGOM.)  pravilni  sklop  grada  prilagođen  je  obrisu  uzvisine  na  uzdignutoj  obali  Rajne. Usporedno ili pod pravim  kutom  međusobno  se  spajaju  požarnim  zidovima.  za  Cezarove  vladavine. Cardo.  Prije  toga  javni se život stoljećima koncentrirao na Rimskom forumu (Forum Romanum). pr.    Carski forumi nastaju zbog rasterećivanja Rimskog foruma.Forum ‐ Augusta Raurica (44. pravokutni tlocrt s odnosom stranica 2:3. glavna ulica grada u smjeru sjever‐jug. st. g. cjelokupna koncepcija foruma odgovara  službenoj arhitekturi što polazi od razvoja grada Rima.  dimenzije  zgrada  rastu.e. probija s obje strane kolonade  foruma.  za gradski forum ostavljene su u matrici grada dvije i pol inzule od oko 40 x 51 m. pola inzule za baziliku. Počeci urbanizacije Rima  jasno se očituju početkom VI.  V1TRUVIJE  od  njega  između  ostalog  zahtijeva  odgovarajuću  veličinu  u  odnosu prema broju stanovnika.  središte  grada  gubi  provincijalni  karakter.  Nastojanje  oko  obvezujućih  normi  i  čvrstih  pravila  kod  ustroja  gradskih  trgova  vodi  stvaranju  temeljnog  tipa  s  varijantama.  Svaki  trg  ima  vlastitu os simetrije i vlastitu dominantu.  KVIRINALA i PALATINA. ovdje iznimno u smjeru istok ‐  zapad. u ustroju trga nastalog isušivanjem udoline između KAPITOLIJA. te dvoetažne trijemove sa  širokim razmakom između stupova.  Pri  kraju  republike Forum dostiže svoj konačni oblik.

  no  u  cjelini  nije  provedena.  Uobičajen  krovni  otvor  jest  compluvium.  Na  forumima  prema  obvezujućoj  shemi  Rimljani  ostvaruju  homogeni  prostor  monumentalnog  djelovanja.  Problem. Dva bočna krila. koja se u IV.  U  gradu  i  u  kući  na  snazi  su  slični  prostorni  i  osni  odnosi. Ulični  prostor optički se proširuje u Forum transitorium s Minervinim hramom kao pravom dominantom.  omeđen  dvobrodnim  trijemovima.  bočno  omeđeno  dvjema  malim  knjižnicama.  cubicula.  ‐  između  oba  foruma  i  hrama  Mira.  nema  mnogo  uporišta  za  rekonstrukciju  kuća  s  više  prostorija  u  ranom  razdoblju. učvršćuje kao sveitalski tip. opaža se u zametku kod Trajanova  foruma. omogućavaju približnu rekonstrukciju prijelaznih oblika kuće ‐ iz kružne kolibe u pravokutnu  kuću  s  ognjištem. Za razliku od njega.  najčešće punom visinom u bočna krila. uspostavljajući laganu distancu prema skupini prostorija na vrtnoj  strani.  ‐  graditeljske ideje ovih trgova sažima veliki kompleks Trajanova foruma.  podignutog  pod  VESPAZIJANOM.p. i monumentalizira ih nizom  otvorenih  i  zatvorenih  prostora  koji  su  dijelom  nastali  izravnavanjem  padina  između  KAPITOLIJA  i  KVIRINALA.  Visoki  prostor  atrija  širi  se  postrance. Uski prolaz vodi u vrt. Tablin se širom otvara prema atriju.  Kod  tuskičkog  atrija  {atrium  tuscanicum)  stropne  grede  slobodno  premošćuju  prostor. Obje njezine apside ponavljaju motiv eksedri. njegov strmi zabat zaklanja  visok požarni zid na padini KVI RINALA.  kao  izraz  vjerski motiviranog reda koji prožima sva područja života.  Zbog  nedostatka prostora. ovdje se pojavljuje poprečno  postavljena Ulpijeva bazilika. a na prednjoj i stražnjoj strani veće stambene i gospodarske prostorije. Trg je  oblikovan kao jedinstven prostor. Na kraju trga ističe se hram Marsa  Osvetnika  (Mars Ultor).  g.  riješen je u kući s atrijem.  Njegov  je  ulazni  atrij  povezan  u  jedinstveno  ulično  pročelje  s  novoiz‐građenom  Julijevom  kurijom  (curia  lulia).  Na  etruščanskom  području.  Tablin  (tablinum)  spočetka  ‐  .  Mogućnost  da  ih  se  poveže  u  niz  gradskih prostora s izmjeničnim ritmom prolaza i prostornih cjelina. motiv eksedri je potisnut u drugi plan.  Ulazni  atrij  prema  ulici  i  glavna  prostorija  u  stražnjem  dijelu  najčešće  su  u  središnjoj  osi.  povezivanja  praktičnih  potreba  stambene  kuće  s  konstrukcijom  racionalne  drvene  gradnje.e.  prolazi  Argiletum  kao  povezujuća  ulica. alae. Oblik krova kuće s  atrijem  omogućava  stupnjevanje  visine  prostora  i  osvjetljenja.  zatvorene  su  prema  atriju  vratima.  kod  tetrastilnog  atrija  (atrium  tetrastylicum)  četiri  stupa  podupiru  gredu  oko  otvora  trijema.  sagradio  Forum  Iulium. Različiti oblici atrija razlikuju  se  po  krovnoj  konstrukciji.  osno  usmjeren  prema  hramu  Venere Roditeljice (Venus Genetrix).  Njegova  pregradnja  u  Nervin  forum  počinje  u  doba  VESPAZIJANA. a s vrtom ga povezuje veliki prozor.  ‐  Augustov forum nadovezuje se na bočni potez Julijeva foruma.    Stanovanje  Iz ranog razdoblja pak tek nekoliko tlocrtnih fragmenata. zvanim oeci.  U  Marzabottu  pravilne  se  inzule  stambenih  četvrti  dijelom  sastoje  od  kuća  čije  su  skupine  prostora  raspoređene  oko  središnjeg  dvorišta. a prije svega urne u obliku kolibe pronađene u  grobovima. kod starijeg displuvija krovne su plohe nagnute prema van. U uzdužnoj osi foruma  kao  efekt  iznenađenja  slijedi  malo  dvorište  s  Trajanovim  stopom. st. umjesto pravih kolonada pojavljuje se kulisna arhitektura od monumentalnih  korintskih stupova s obratima vijenaca i ukrasnim frizom ispred požarnih zidova s obje strane.  Umnožavanjem  potporanja  nastaje  korintski  atrij  (atrium  corinthicum)  sličan  peristilu.  Na  vanjskom  su  pročelju  prozori  rijetki. Polukružne kolonade obuhvaćaju u odijeljenom sakralnom području hram cara. niže prostorije.  čije  se  sve  krovne  plohe  nagnute  prema  atriju  zbog  dovoda  kišnice.n.n.  Iza  ulaza  otvara  se  trg.  omogućuju pristup prostorijama pored tablinuma.e.  Tlocrt  je  osnosimetrično  raspoređen  oko  atrija.  Na  uzdužnim  stranama  nalaze  se  male  spavaonice.  Ponavljanje  posvuda  jednakoga  imperijalnog  obrasaca  karakterizira rimsku državnu arhitekturu.  Carski  forumi  pak  strogo  se  odvajaju  jedan  od  drugoga  i  od  grada. Na mjestu uobičajenog hrama na dominantnom položaju.p.JULIJE  CEZAR  je  51.  GRCI  u  južnoj  i  ETRUŠČANI  u  srednjoj  Italiji  grade  prve  gradske  stambene  kuće. Ostale.  koja  ulazi  u  prostor  Rimskoga  foruma.

  Njihov  slijed  određen  je  izmjenom prostornih osi. Za masu stanovništva stvaraju  se  novi  tipovi:  gradske  najamne  kuće. spojene  središnjim stambenim peristilom. Postupno olakšavanje i otvaranje građevinskog tijela provodi se u  velikim vilama iz carskog razdoblja. špekulacije  zemljištem. kuhinja se kasnije odvaja. p.  Povećani  zahtjevi  i  raslojavanje  prostornih  funkcija  uvjetuju  proširenje  prostornog  programa  prema  ograničenjima koja nalaže stroga shema kuće s atrijem. Prostori uz ulično pročelje najčešće služe  kao  radionice  i  prodavaonice  (tabernae).  radionice  i  staripvi  koji  su  s  njima  povezani.  "Casa del Fauno" zauzima širinu dviju uobičajenih parcela a sastoji se od dvije kuće s atrijem.  Rana pompejanska kuća u svom ustroju odgovara ranorimskoj. nego se njihove razlike pojačavaju susljednom  primjenom i jednog i drugog tlocrta.  Atrij  postaje  dvorište  za  svjetlo. st.  Ostija  ‐  građevinski  propisi  i  pravilna  mreža  ulica  pospješuju  izgradnju  novih  tipova  gradskih  inzula.  ognjište i stol za jelo.  Viši  katovi  sadrže  manje  stanove  i  pojedinačne  sobe  u  kojima se tiskaju najamnici iz nižih slojeva i posluga. Kr.  Da  bi  se  postigla  što  veća  dobit  zemljišnim  špekulacijama. često već i kao  triklinij (triclinium).  gotovo  monumentalnog  karaktera  atrija  u  vedar  i  idiličan  vrt  s  peristilom.  središnje  prostore  međusobno  povezuju  samo  uski  prolazi.  Jedinstveno  planiranje  građevinskih  blokova  zamjenjuje  stare  sklopove  kuća  s  atrijem.  On  ujedno  označava  prijelaz  iz  strogog. Kod povezivanja više kuća jedna uglavnom služi  reprezentaciji. jedan oecus ureduje se kao soba za jelo.  Najbolje primjere te preobrazbe tijekom razdoblja II ‐ I. koji se proširio iz Kampanije.  Standard  stanovanja  i  sanitarni  uvjeti vrlo su oskudni.  "Casa  del  Fauno"  unatoč  svojoj  prostranosti  zadržava  karakter  gradske kuće zatvorene unutar inzule.  Gustoća  stanovnika  u  Rimu  carskog  doba  procjenjuje se na oko 80 000 po km2. Svaka od te četiri prostorne skupine  samostalna  je.n.  2. te stupnjevitim povećavanjem širine prostorija i jačine svjetlosti uz istodobno  smanjivanje  njihove  visine.  stvaranje  slamova  i  stalna  nestašica  stanova. st.  Iskopavanja gradskih četvrti pokazuju tipove inzula s različitim sustavima pristupa i stanovanja:  1. Posljedice su raslojavnje stanovništva. kojima je dodan i vrt s peristilom. a svakom se pristupa posebnim hodnikom i stubištem.  Velike vile heleniziranoga visokog staleža Samnićana često zauzimaju čitavu dubinu inzule.    Višestambena izgradnja  Od II.  Uske inzule s jednim srednjim hodnikom u uzdužnom smjeru i potezima soba s obje strane. broj stanovnika RIMA sve brže raste.  Uske inzule s uzdužnim srednjim nosivim zidom. pr. Unatoč tome stambena  gradnja u Rimu ostala je kaotična.e.  nedovoljno  osiguranje  od  požara  uzrokuje  požare  s  katastrofalnim  posljedicama.  Prizemlja  kao  i  dosad  služe  kao  prodavaonice. Na gornjim katovima uza svaki uzdužni zid po jedan  niz soba.  Iznad  niskoga  međukata  (mezanin)u  1.  kasnije  kao  primaći  prostor.60 m. Skupine niskih prostorija oko visokog atrija dobivaju dodatni kat do kojeg se  dolazi odvojenim stubama. a jedna  ili više njih obitelji i poslovima.  Prve  od  tih  "inzula"  nastale  su  pregradnjom. Tipičan blok s takvim stanovima za  .  Carski  građevinski  zakoni  nastoje  uvesti  red:  npr.  U  atriju  stoje  kućni  oltar. a za gradsku jezgru još i mnogo više. Prednosti  obaju tipova ne objedinjuju se u novoj miješanoj formi.  Jednostavno  proširenje  dodavanjem  peristila  pokazuje  tlocrt  kuće zvane "Casa di capitelli Ugurati".  Česti  trijemom  s  lukovima  štite  prolaznike  i  robu  od  sunca.  povećava  se  broj  katova.  više  je  puta  određena  najveća  dopuštena  visina  najamnih kuća. a koji je podijeljen u najamne stanove (cenacula).  Prelagane  konstrukcije  često  uzrokuju  urušavanje. nude Pompeji. posljednji put za cara TRAJANA na 60 rimskih stopa = 17.  nadograđivanjem  i  spajanjem kuća s atrijem. Prijelaz prema novom  rasporedu donijela je  tek  kombinacija s pokretnim sustavom helenističke kuće s peristilom.  katu  slijede  uglavnom  veći  stanovi  za  imućnije  najamnike  (piano  nobile).služi  kao  roditeljska  soba  s  bračnim  krevetom. U dijelu prizemlja nalaze se  prodavaonice  i  radionice.

  povezana  je  gospodarska  i  stambena  gradnja. kakva je Casa del Fauno u  POMPEJIMA. neizravno osvijetljenim.  Taj  velegradski  stil  življenja  nakon  propasti  Carstva  ponovo je dosegnut tek u kasnom XIX.  iza  kojeg  se  nalazi  skupina  prostorija  s  indirektnim  osvjetljenjem i zračenjem.  Stanovi  obuhvaćaju  jednu  do  četiri  prostorije  sastoje  se  dijelom  od  jednostavnih  nizova  soba.  villa  suburbana.  Casa di Serapide ‐ primjer osobito komforne inzule  ‐  središnje  dvorište  za  svjetlo  s  arkadama  služi  na  svim  katovima  kao  horizontalni  pristup  prodavaonicama  i  stanovima  što  se  nalaze  na  vanjskoj  strani. Gospodarevu kuću na poljoprivrednom dobru Vitruvije zove "villa urbana".  Za  razliku  od  nje  vile  s  trijemom  najčešće  se  sastoje  od  pravokutne  izdužene  jezgre  s  prigradenim trijemovima između rizalitno istaknutih bočnih krila ili paviljona .  galerija  ili  hodnika  prilazi  prodavaonicama  i  stanovima.  .  Na  obje  uzdužne  strane  po  jedan  gotovo  zrcalno  jednak  veliki  stan  (kuća  s  dva  pročelja):  u  uglovima  velike  sobe  s  više  prozora.  Uska  ili  srednja  inzula  s  nosivim  uzdužnim  unutrašnjim  zidom. na spoju dviju strana velike inzule. smatra se ishodištem mnogih tipova gradskih i izvangradskih  vila. topografiji i klimi. Kod stanova okrenutih  unutrašnjem  dvorištu  većina  je  soba  neizravno  osvijetljena.  4.  Vertikalnom  povezivanju  služi  središnje  stubište.  u  osi  dvorišta  visoki zasvedeni prostor u prizemlju podsjeća na tablin kuće s atrijem. 1. Taj široko rasprostranjeni  tip osobito odgovara klimi u sjevernim provincijama.  Moguća  je  višestruka  iskoristivost  sa  stanovima  različite veličine i ‐ barem djelomično ‐ dvostranog osvjetljenja. villa rustica. dobiva dnevno svjetlo samo s jedne bočne i jedne  čeone  strane.  Ispred  prodavaonica  uz  glavnu  ulicu  proteže  se  prigradeni  niz  arkada.  Njezin  oblik i veličina ovise o veličini dobra.  stambena  kuća  pripadnika  visokoga  gradskog  sloja  u  okolici  grada.  U  njoj. vrsti i opsegu proizvodnje.  natječući  se  s  gradskim  vilama.  kao  središtu  poljoprivrednog  imanja.  povezane  jednako  osvijetljenim  hodnikom. Uzor joj je.  ekscentrirano  unutrašnje  dvorište  dovodi  svjetlo  i  zrak  prostorijama  u  unutrašnjem  dijelu kuće. st.  u  koji  spadaju  i  trgovačke  ulice  javne  kuhinje  i  terme.  Nasuprot  glavnom  ulazu. no nema dokaza o postojanju kuhinja.  Casa di Diana    ‐‐  ugaona kuća.  Velike  su  stambene  kuće  sastavni  dijelovi  sveobuhvatne  organizacije  javnog  života  u  Carstvu.  Medu  različitim  tipovima tlocrta jedna se skupina nadovezuje na helenističke vile s peristilom.  treće  stubište  uspinje  se  iz  unutrašnjeg  poprečnog  hodnika. međutim.  Kod  velikih  imanja  (latifundije)  stambene  se  zgrade  odvajaju  od  gospodarskih.  a  dijelom  od  apartmana  s  glavnim  prostorijama orjentiranim prema ulici i sporednim.skromnije najamnike jest "Casa di via della Fontana".  Ta kuća povezana je zajedničkim termama sa sličnom.    Vila i palača  Rimska gospodarska kuća.  koje  u  dugim  potezima  određuju  izgled  ulice  duž  velike  inzule. stubišni pristup kao kod tipa br.  Široka  inzula  s  unutrašnjim  dvorištem  iz  kojeg  se  na  različitim  etažama  preko  arkada. samo još većom Casa degli Aurighi" čime se  stanovnicima nudi njega tijela i luksuz kupanja u samoj kući.  Arheološka  istraživanja  dokazala  su  postojanje nužnika u prizemlju i fontana u dvorištu.  3. Sa svake ulice po jedan hodnik sa stubištem omogućuje pristup unutrašnjosti građevine.

  velika  terasa  s  akademijom  i  "Timonovom  kulom"  na  nasuprotnom  kraju.  Skupina kuća što ju je na Germalu. gajevima. sagrađena vjerojatno u II.  ostakljeni  prozori  oslobađaju  prostore  ovisnosti  o  atriju  i  peristilu. ona predstavlja srž privatne ladanjske arhitekture smještene usred rezidencije.  pristupačan  samo  preko  okretnih  mostova  ‐  sa  zidovima  koji  se  konveksno  i  konkavno  povijaju.  Nakon  požara  64.Nennig ‐ vila (palača)  ‐  na luksemburškom području rijeke Mozel. Domicijanov arhitekt Rabirije zamišlja iz temelja novu koncepciju.  Poikile.  Veliki  dio  građevina  određen  je  elementima  rimske  državne  arhitekture  analogno  palačama  na  Palatinu. st.  kolonada.  svaki  s  vlastitom  orijentacijom. Njezin položaj na blagoj  uzvisini  ispred  južne  padine  Sabinskog  gorja  (costa  calda)  odlikuje  se  blagom  zimskom  klimom.  usporednom  s  padinom  jug  ‐  zapad. sjeverozapadnoj glavici Palatina.  stupovima  i  kupolama.  pokazuju  tipično  "hadrijansku" arhitekturu. alejama i bazenima. Hadrijanov privatni studio se kao članak neutralanog usmjerenja nalazi između palače i  poikile  u  polukružnom  ribnjaku.  s  nišama.  Neke. g. raščlanjen prostranim terasama s vrtovima.  međutim. uz visinsku razliku od  oko 53 m.  konfiguraciju  zemljišta:  palača  usporedna  s  padinom  sjever  ‐  istok.    U doba monarhije oblik vladavine se mijenja od Augustova principata u dominat. Položaj četiri ugrađena peristila sa skupinama stambenih i gospodarskih prostorija  odgovara uslojenom prostornom programu. te s dvije zrcalno jednake sporedne građevine oblikuju prednje dvorište stupnjevano  po širini i po visini.  Njegovi  su  ga  nasljednici  proširili  sve  do  Foruma.  pruža  se  u  smjeru  istok  ‐  zapad  na  padini  koja  se  spušta  prema  sjeveru. Simetričnost vanjštine nastavlja se i u unutrašnjosti. i vila na otoku. apsolutnu vladavinu  kralja prema helenističkom uzoru.  Areal velik oko 300 ha pruža se prema jugu između dviju udolina s potocima.  omogućavajući  izrazitiju  orijentaciju prema krajoliku.  Domicijanova palača oblikovana je u skladu s autoritarnim načinom vođenja državnih poslova. g. još sliči vilama drugih  otmjenih  Rimljana  (Casa  di  Livid).  Od  nje  je  između  ostaloga  iskopano  370  m  dugačko krilo s dvorištem koje ima eksedru i dvoranu s kupolom.  U  skladu  s  namjenom  i  osobnim  stilom  vladara  ona  može  biti  ladanjska  kuća  ili  palača. u središnjoj dvorani koja se proteže  kroz obje etaže.  te  slikovitim  bogatstvom  unutrašnjih vizura. Na južnoj  glavici palatinskoga brijega (Palatium) poravnavanjem i gradnjom supstrukcija nastaje platforma od oko  160 x 200 m za dva usporedna kompleksa građevina: to su Domus Flavia na sjeveru kao vladarska palača  .  Neron  je  sa  svojom  Domus  transitoria  planirao  lanac  vrtova.  Jednoetažni  trijemovi  sa  stupovima  protežu  se  oko  stražnje  strane  i  bočnih  fasada  glavne zgrade.  paviljona  i  vila  sve  do  Eskvilina. prije svega "Piazza d'Oro" uz palaču.  Njezinu  orijentaciju  preuzima  i  skupina  građevina  oko  "stadiona".  g. u tri faze.  No  već  je  Tiberije  na  Germalu  podigao  prostrani  kompleks  Domus  Tiberiana. poznata kao "Teatro  marittimo".  Individualni  programi  sve  češće  daju  pečat  arhitekturi  vila. Privatna kuća vladara (princeps) proširuje se u carsku palaču.  u  čijem  se  suženom  i  spuštenom  dijelu  nalazi  umjetno  jezero  zvano  Kanop  sa  Serapejem. kupio August.  Nakon katastrofalnog požara 80.  Hadrijanova vila u Tivoliju na jedinstven način predočuje oba aspekta  ‐  Hadrijan ju je gradio kao svoju rimsku rezidenciju oko 118 ‐138.  neka  vrsta  foruma  s  vrtom  okruženim  trijemovima.    Villa  imperialis  služi  kao  privatna  ljetna  vila  ili  kao  sporedna  rezidencija  s  većim  ili  manjim  brojem  dvorjanika.  Sustavi  podnog  grijanja  ublažavaju  oštrinu  klime.  Kompleks  termi  povezan  trijemovima  slijedi  smjer  duboke  međudoline. te gotovo poput tornjeva označavaju uglove  građevine. Na glavnoj zgradi trokatna bočna krila sa svojim zidanim površinama u snažanom  su kontrastu s dvoetažnim trijemom glavnog pročelja. Usred ozidanog vrta širokog  610  m  stupnjevito  se  na  visokom  postolju  (basis  villae)  diže  skupina  građevina  simetrična  po  središnjoj  osi.  Četiri  kompleksa  građevina  slijede.  pod  vodstvom  njegovih  arhitekata  Severa  i  Celera  nastaje  Domus  aurea.

  Obje  su  ustrojene  prema  načelu  peristila. One se otvaraju prema kardu proširenom u  peristil. Forumom (Forum Romanum).  30  m  široka  (!)  Aula  Regia  za  državničke  poslove. iz čijeg imena proizlazi opći naziv  palače.  "Coenatio  Jovis".n.  između  dvaju  dvorišta  s  vrtovima. Istočno krilo tvori skupina s tri  dvorane.  prema  kojoj  je  usmjerena  prostorna  os. nalazi se  carev privatni stan.  Preko nje istodobno se uspostavlja idealna veza sa starim središtem Rima..  na  kopnenim  stranama  istaknute  su  kule  koje  štite  bokove  obrambenih  zidina  visokih  18  m.  Palače  tetrarha  u  novim  upravnim  gradovima  Nikomediji.Ispod  luka  umetnutog  u  zabat  pojavljuje  se  car  koji  prima  počasti  kao  "dominus et  deus". Domicijanov Palatium.  Sirmijumu.  Raznolik građevinski program Domicijanove palače počiva na sustavu dvostrukog osnog križa.  Kardo  na  jugu  završava  dvoetažnim  vestibulom  s  pročeljem  kakvo  ima  hram. 'kapela" za božanstva carske kuće.  Usporedna glavna os palače Domus Augustana pruža se točno u suprotnom smjeru od portala u velikoj  eksedri  preko  donjeg  peristila  kroz  rezidencijalnu  palaču  sve  do  eksedre  u  istočnom  gornjem  vrtu  s  peristilom. na koju se  nadovezuje  privatni  stan  s  termama.  Domus  Flavia sjedinjuje četiri prostrana građevinska krila oko središnjeg peristila. Uzdužna i  simetrijska  os  kojoj  je  polazište  Domus  Flavia  proteže  se  preko  počasnog  balkona  na  palatinskom  prostoru do niše u dvorani za gozbe.i  Domus  Augustana  na  jugu  kao  stambena  palača.  Stambena palača s velikim brojem prostorija stupnjevito se diže na visokim supstrukcijama jugozapadne  padine. a južno kao prolazna gradnja prema jednakom peristilu u palači Domus Augustana. 12 m niže. Dvorana sa stupovima vodi prema arkadama na morskoj strani. južne kao okvir mauzoleja i kao sakralni forum.  na  čijem  se  boku  nalazi  bazilika  za  savjetovanja i audijencije.  U  istočnom  krilu  nalazila  se  vjerojatno  dvorana  za  gozbe  sa  sporednim prostorijama.  Iz  njega  se  na  palatinski  prostor  (area  Palatina) pružaju tri balkona na kojima se car pojavljuje pred poslanstvima i skupovima.  One  su. pri svečanim državnim činima ili kod gozbe car  se  najčešće  nalazi  na  povišenom  postolju  uokviren  apsidom.  U  zapadnom  krilu  kao  pandan  auli  diže  se  velika  dvorana  za  gozbe.  Točke  križanja  s  poprečnom  osi  leže  u  središtu  obaju  centralnih  peristila  s  prilazima  i  prolazima od vanjskog ophoda sve do stadiona.  U  njezinu  zapadnom  krilu nalaze se dvije usporedne dvorane s apsidama: Aula Regia i dvorana za audijencije.  koji  je  ujedno  prednje  dvorište  palače. Pri odavanju počasti.  Cardo  i  decumanus  kao  ulice  s  kolonadama  dijele  područje  utvrde  na  četiri  četvrti:  sjeverne    služe za smještaj vojne posade palače i   uprave.  Dioklecijanova palača  ‐  odražava  ugroženost  Carstva  i  ratni  karakter  epoheodabirom  sheme  vojničkog  logora  kao  tlocrtnog  predloška  za  carsku  rezidenciju.  Od  dvaju  povezujućih  krila  sjeverno  služi  kao  ulazna  dvorana  središnjeg  peristila  vladarske palače. Iza službene rezidencije uz glavni peristil.  Mediolanu  (Milano). Trijem oko visoke terase palače  (basis  villae)  objedinjuje  trojnu  skupinu  zajedničkim  pročeljem.e.  Augusti  Trevorum (Treier) i Eboraku (York) variraju prostorne skupine i tipove građevina poznate s Palatina. te lararij. kao i  kod  velikih  vila  s  trijemovima  istodobno  šetnica  uz  more  i  pristup  u  palaču. ostaje službeno središte imperija sve do Dioklecijanove reforme carstva 293/97 g.      .  vrata  osigurana  pro‐pugnakulima  obilježavaju  završne  točke  osnog  križa. Iz donje etaže sa zasvođenim potpornim "podrumima" Porta marina vodi  duž glavne osi do pristaništa. oko upuštenog dvorišta s vrtom.

p.  bazilike  rastu  prije  svega  u  duljinu. Među prvima dokumentirane su sljedeće bazilike: u Rimu basilica Porcia 189.  Konstrukcija  sa  stupovima  i  arhitravom pokazuje uvriježenu shemu bazilike.n. položeno  poprečno  na  glavnu  os  foruma.  dominira  njegovim  prostorom.Bazilika  Rimska  bazilika  je  komunalna  višenamjenska  građevina  reprezentativnog  karaktera.  izdiže  se  iznad  dvoetažnih  bočnih  prostora.  . COSA.  banka  i  burza.  podigli  Samnićani.e. arhitekt ‐ APOLODOR iz DAMASKA  ‐  najveća  po  tlocrtnoj  površini  u  sveukupnom  sklopu  carskih  foruma.  nadalje. Građevinsko tijelo zatvoreno na tri  strane.p. određen oblikom unutrašnjeg prostora uvelike je uznapredovala u  II. iznad  njega  istovrsne  galerije.  Ona  više  nije  samostalna  građevina.  Bazilika u mjestu Augusta Raurica  ‐  ponavlja  se  i  poprečni  položaj  prema  forumu  i  tlocrt  Basilice  Ulpie. ali povećanih dimenzija i s pet brodova.  samostalne  i  s  vanjske  strane.  služi  kao  zatvorena  tržnica.  Na suprotnoj strani niša u stražnjem zidu preuzima ulogu tribunala.  što  su  je  oko  130.  poput odvojenog predvorja.  Apside  su  iznutra  prostorno  samo još lagano odijeljene. šire nego duže.  Bazilika u mjestu Cosa  ‐  suprotnost bazilici iz Pompeja.  Na  temelju  sačuvanih  ostataka  građevina  pretpostavlja  se  da  je  nosilac  razvitka  bila  Kampanija.n.  Prema  urbanizmu carskog doba bazilika ulazi u standardni program svakog foruma. Njezino uzdužno pročelje.    Julijeva bazilika u Rimu ‐ posljednja velika dvoranska gradnja na Rimskom forumu  ‐  služi kao sudnica.  u  glavnoj  osi  tribunal  izoliran  od  glavnog  prostora. izvana su već posve sjedinjene s tijelom građevine.  izolirane  od  unutrašnjeg  prostora. Gotovo istodobno slijede skromne dvoranske građevine u italskim kolonijama:  ARDEA.  u  dodatnim  elementima. otvara se preko unutrašnjeg ophodnog trijema cijelom širinom prema trgu. Načelo uzdužnosti zadržava i dalje svoju važnost. te se otvaraju prema vanjskom prolazu.  Obično  se  gradi  na  rubovima  otvorenih  tržnica. ophod s kolonadama. pr.   Basilica Ulpia u Rimu. Ona na oba čeona kraja  oblikuje  zasebne  građevinske  dijelove.e.  kao  natkriveni  produžetak  foruma. kao i forum.  Bazilika u mjestu Fanu (arhitekt je Vitruvijeve) ‐ oko 27. Sempronia 170. te u pojedinačnim oblicima.  otvorena.  Presjek  tipičan  za  takve  dvorane:  središnji  prostor.  u  COSI  poprečna  os. te pravilnost i zatvorenost  prostora pripadaju. Kao novi  element preuzeta je iz forumske arhitekture polukružna eksedra (apsida).n.e.e.  U  formalnom smislu nasljeduju se helenističke tradicije.      malena  forumska  bazilika. no osna usmjerenost. no ispunjava i staru funkciju tržnice: tabernae veteres premještene su na njezinu  stražnju stranu. st.  Jednako  su  česti  pristupi i po uzdužnoj i po poprečnoj osi. italskim prostornim koncepcijama. Aemilia 179.  Razlike  počivaju  u  naglašavanju  osi  ‐  u  POMPEJIMA  uzdužna  os.p.n. nego je planirana kao dio cjeline Trajanova foruma. b.  COSA i POMPEJI variraju iste temeljne elemente: povišen srednji prostor. sagrađena je sredinom II.  g.  kao  sudnica  i  kao  opće  sastajalište.  "Vitruvijanski"  tip  gubi  na  značenju. Tijekom razvoja povećavaju se dimenzije i broj  brodova. Kr. Ophod je reduciran  samo  na  dva  bočna  broda  duž  uzdužnih  strana.  njezin  najbolje  sačuvani  primjer  je  bazilika  u  Pompejima. p. ALBA FUCENS i druge.  Kasnije  se  u  poprečnoj  osi  pridružuje  kurija  kao  samostalna prigradnja. a prozorski pojas iznad jednostrešnih bočnih nagiba krova omogućuje osvjetljenje odozgo.  na  kojima  se  najvećim  dijelom  odvija  život  mediteranskih  gradova.  b. Prema svim ostalim stranama dvorana je.  natkriven  dvostrešnim  krovom  i  slobodnonosivim  krovnim  poveznicama. st.  Preobrazba  helenističkih  tipova  građevina u tip s dvoranom (aulom).  Umjesto  helenističke  arhitekture  kolonada  javlja  se  iznutra i izvana niz rimskih arkada s bačvastim svodovima u ophodima.Njezin uzor nasljeduju brojne forumske bazilike u provincijama. g.  Počeci  nastanka  raznih  tipova  bazilike  do  sada  su  nerazjašnjeni.

 u kojima se neposredno opaža konstrukcija masivne gradnje. posljednja velika profana dvoranska građevina kasnoantičkog Rima. koji prostorno odvajaju ophode i galerije u  tradicionalnoj bazilici od srednjeg broda po uzoru na peristil. Na zidovima bočnih prostora raspoređeno je po šest polukružnih prozora u dva niza jedan  iznad  drugog.  Ispred  stupaca  tih  divovskih  arkada  stoje  pojedinačni  kolosalni  stupovi.  posve  otvorena  prema središnjem prostoru. pod Maksencijem.    Nakon dovršetka Ulpijeve bazilike.  Gornji  pojas  srednjeg  zida  gotovo  je  potpuno  rastvoren  trodijelnim  prozorima  u  obliku  .  Rasterećivanje zidova sažimanjem i razvođenjem tlačnih sila u nekoliko točaka omogućava velike otvore  u zidovima.  Prostorno jedinstvo postignuto ponavljanjem pojedinačnih elemenata jednake važnosti zamjenjuje se  jedinstvom  sveukupne  mase.  Na  južnoj  uzdužnoj  strani  dograđuje  portik  s  otvorenim  stubištem  kao  reprezentativni  ulaz  sa  Svetog  puta.  na  području  koje  je  prije  zauzimala Domus Aurea ‐ između hrama Mira (Templum Pacis) i hrama Venere i Rome.  a  u  poprečnoj  osi  dodaje  još  jednu  apsidu  kao  tribunal. Tipološki i  konstrukcijski ta je bazilika slobodnostoječa dvoranska građevina izvučena iz uobičajenog konteksta  po uzoru na velike dvorane u termama.  dijelom  plošnih  elemenata.  Ona  je  sažeta  u  nekoliko  velikih.  dijelom  plastičkih.  Maksencijeva bazilika. a  dovršena  je  312.  riječ  je  o  visokim  dvoranama  s  velikim  križnim  svodovima  i  bočnim  prostorima  s  poprečno  postavljenim  bačvastim  svodovima.  istodobno  kad  i  Ulpijeva bazilika. Od tipa tradicionalne forumske bazilike sačuvao se u tlocrtu  uzdužni  osnosimetrični  slijed  predvorja.  Stoji  na  sjeveroistoku  Foruma.  Velika  dvorana  toga  tipa  prvi  put  nastaje  u  Trajanovim  termama. izbočene u odnosu na stupac ‐  uporišne točke za tri križna svoda širokog raspona.  Trobrodan  unutrašnji  prostor  dijelom  se  širi  zahvaljujući  dodatnom  bočnom  brodu. Njezina je gradnja započeta 306.  Dug  i  strog  potez  kolonada  usmjeren  prema  apsidi  pojačava  karakter  jednoznačno  orijentirane  građevine.Bazilika u Aspendu  ‐  dobiva  monumentalan  karakter  zahvaljujući  kvadratičnom  predvorju  s  velikim  lučnim  vratima.  pod  Konstantinom.  Novi  dvoranski  tip  razvija  se  u  velikim  termalna  za  frigidarije  i  kaldarije.  te  prijelaz  u  koncepciju  prostora  velikih  dimenzija.  Obje  uzdužne  strane  otvaraju  se  s  tri  visoka  i  široka  luka  prema  bočnim  prostorima  s  bačvastim  svodovima.  Aspend).  ‐  slijedi. hadrijanski uzor.  Njihovi  korintski  kapiteli nose konzole.  Napredak  u  tehnici  gradnje  svodova  omogućava  napuštanje  postave  stupova  i  lukova  s  uskim  razmacima.  srednjeg  prostora  i  apside  (Pompeji. carska se graditeljska djelatnost u Rimu prije svega okreće podizanju  palača i termi.  čije  čeone  strane  i  gornji  pojas  zida  imaju  velike  prozore.  Umjesto  bočnih  trijemova  pojavljuju  se  na  svakoj  uzdužnoj  strani  tri  samostalna  prostora. međusobno povezana širokim prolazima.    Konstantin  se  odlučuje  za  novu  orijentaciju. Promijenio se odnos  pojedinačnih članaka  prema sveukupnom prostoru. Unutrašnji prostor više ne određuju nizovi stupova.  Ovdje počinje razvitak ranokršćanskih arhitektonskih oblika. kao i kasnije terme.

 Tijelo građevine istovremeno je konstruktivno oblikovana masa i prostorni omotač. namijenjenih  tjelesnoj  njezi.  Stabije).  Na  istočnoj  strani  iza  trijema  sa  stupovima  nalazi  se  krilo  s  kupeljima.    Terme  Terme.  vode  u  centralnu  palestru. kupanje i društveni život.).segmentnog  luka.  razvijaju  se  centri  za  rekreaciju  stanovnika  velikih  gradova:  reprezentativni  golemi  kompleksi za šport.  Terme  u  Pompejima  već  objedinjuju  bitne  prostorne  skupine  koje  kupalište  pretvaraju  u  zdravstvenu  ustanovu:  palestru  s  prostorijama  za  presvlačenje  i  odmaranje.  povezana  prije  svega  s  gimnazijima  i  palestrama.  U  oblaganju  zidnih  površina  i  stupaca  obojenim  mramornim  pločama  (opus  sectile).  privatne  terme  sastavni  su  dio  građevinskog  programa  velikih  vila  u  priobalnim  mjestima  (Pompeji.  pr. Iz običnih građevina ograničenih dimenzija. Ona su bila  zasnovana na privatnoj inicijativi: dijelom čisto komercijalne naravi.  Veliki i mali tip carskih termi objedinjuju većinu prednosti različitih tipova u jednom velikom kompleksu.  kojima  je  najčešće  pridružena  hladna  kupelj  (frigidarium)  te  parna  kupelj  (sudatoriuni). koji je na uzoran način ostvaren u Trajanovim  .   Za Rimljane svih slojeva kupanje i tjelesna njega važna su djelatnost u slobodno vrijeme.  kupališni  kompleks  prema  pompejanskom  uzoru  ali  uvećanih  dimenzija.  Augustinov  zet  Agripa  sagradio  je  25.  dva  ulaza.  Kao  prve  terme  s  osnosimetričnim  tlocrtom  nastale  su  oko  64.  One  se  sastoje od jednakog niza prostorija: apoditerij ‐ tepidarij ‐ kaldarij.  na  parceli  približno  trapezoidnog  oblika  na  sjevernom  rubu  staroga  grada.  između  prodavaonica  u  dvjema  glavnim  ulicama.  u  jednakoj  obradi  poda  te  u  ornamentalnim  i  plastički  obrađenim  kazetama.  Prema  tlocrtu  i  organizaciji  prostora  te  rane  terme pripadaju tipu u nizu: u kupališne prostore ulazi se redom i redom ih se istim putem napušta.  Njegove  nedostatke  izbjegava  prstenasti  tip.  nastaje  tip  dvostrukog  niza.  otvoren  bazen  (natatio)  i  skupinu  zagrijanih  kupališnih  prostorija  sa  svlačionicom  (apodyterium)  i  toplom  kupelji  (caldariurri).  Maksencijeva  bazilika  nema  izravnog  nasljednika  u  tipološkom  razvoju. iskorištavaju prednosti mnoštva  toplih  izvora  vulkanskog  podrijetla.  Herkulanej.  Neronove  terme. kupališta s različito zagrijanim bazenima za kupanje i plivanje spadaju od carskog doba medu  državne ustanove u svim gradovima Imperija. st.  Uvođenje  podnog  grijanja  (hipokaust)  omogućuje  djelotvorno  i  ravnomjerno  zagrijavanje  u  svakom  godišnjem dobu. kojih je u njegovo doba u Rimu bilo oko 170.  uz  gotovo  nemarni  odnos  prema  klasičnim  antičkim  sustavima  raščlanjivanja.  Već za Augusta počinje tradicija carskih termi. Već vrlo rano pojedinci i gradovi. V. napose u Kamapniji. najčešće s tendencijom  osnoj  simetriji.  Baje.  Kršćanstvo  koje  je  za  Konstantina  postalo  državnom  vjerom  stvorilo  je  svoj  tip  bazilike.  karakterističnom  za  rimsku  arhitekturu.  odvojena  prostorijama  za  loženje. tj.  Stabijske terme ‐ Pompeji  smatraju  se  najstarijim  termama.  pri kontinuiranom prijelazu iz jednog prostora u drugi. Na njezinoj zapadnoj strani nalazi se otvoren bazen s prostorijama za odmor i presvlačenje  s  obje  strane.  središtima  tjelesnoga  i  duhovnog  razvitka.  tehnika  i  dimenzije  povećavaju  se  do  reprezentativnog  mjerila  službene  državne  arhitekture.  Udvostručavanjem  prostornih  skupina.  Kolosalni  Konstantinov  kip  visok  10  m. igru.  Od početka carskog razdoblja terme se uključuju u opću organizaciju života velegrada.  Uz  njih  nastaju bazeni i parne kupelji s prostorijama za masažu i odmor (OLIMPIJA. Oni se nadovezuju na tip u nizu.  Na  vanjštini  građevine  vladaju  iste  velebne  mjere  i  površine  kao  i  unutra.  kroz  koje  u  dvoranu  prodire  obilje  prigušenog  svjetla.  Kr. put od polazišta može voditi u dva smjera i opet  se vratiti na početak.  Već  u  II.  iskazuje  se  raskoš  kasnog  carskog  razdoblja.  st.  označavaju  se  kao  kupelji  za  muškarce  i  za  žene.  Za  velike  komplekse razvijaju se različiti tipovi planiranja.  služeći  se  prvenstveno  konvencionalnim oblicima. Preteče rimske kupališne kulture jesu grčka kupališta.  u  apsidi  čeonog  zida  naglašava  glavnu  os  prostora.  Njegova  dva  dijela.  koje se mogu smatrati pretečom tipa velikih carskih termi. Prostorni planovi.  djelomično  i  cijelih  sklopova. dijelom zaklade zbog prestiža.

 gdje se prvi put u simetrijski sutav uključuju i okolni vrtovi.  ‐  za šport: bazen za plivanje (natatio) i palestra. U  velikim  termama  u  potpunosti  se  razvijaju  načela  rimske  arhitekture:  racionalnost.  U  njima  se  pored  umjetničke  opreme  u  mozaicima.termama. kanalizacijom. Poprečne veze omogućuju prelaženje ili obilazak po volji posjetioca.  povezane  s  društvenim  životom i zbivanjima:  ‐  za  osobnu  njegu  tijela:  pojedinačne  kupelji. koji je ovdje cella  media.  Maksencijeva  bazilika).  mramornim  intarzijama  (opus  sectile). Teška masivnost  ranijih građevina kod termi se zamjenjuje lakšom i raščlanjenijom  strukturom. Ona presijeca poprečnu os u frigidariju.  poput  uzdužnih  pročelja  frigidarija  okrenutih  bazenima  na  otvorenom.g.  koji  u  građevinskom  sklopu  veličine gradske četvrti omogućuje lako snalaženje zahvaljujući transparentnosti arhitekture. Simetrija i aksijalnost nisu  samo  estetski. Veliki carski tip termi sveobuhvatno  spaja nizove prostora.  odnosno  sa  strane  prema  bazenu  za  plivanje.    Dioklecijanove terme sagrađene u sjeveroistočnom dijelu Rima kao pučko kupalište  One stoje slobodno sred vrtne površine vel. Uporaba cementne građe omogućuje izvedbu bačvastih i križnih svodova velikog raspona  sa sustavom raspodjele tereta na malen broj točaka.  Posjetioci se raspoređuju od glavnog ulaza ili prema vrtovima ili prema ulazima koji se nalaze sa strane  otvorenog bazena (natatio).  . uz njih slobodne površine u vrtovima.  od  frigidarija  preko  tepidarija do kaldarija. grijanje.  Pažljivo  usklađena  visina  pojedinih  dijelova  zdanja  u  zonama  najjačeg  pritiska  svodova  odgovara  postupnom  podupiranju  (bazilikalni  presjeci).  ‐  za društvene susrete i razonodu: dvorane i trijemovi za šetnju.  prostorije  za  masažu  i  odmor:  za  skupne  kupališne  aktivnosti:  velike  dvorane  s  bazenima  s  različitim  temperaturama  vode. Vijenac eksedri i paviljona odvaja  taj  slobodni  prostor  od  gradskih  stambenih  četvrti.  ‐  za  obrazovanje:  knjižnice  i  predavaonice.  ojačane  su  velikim  stupcima  ili  su  osigurane  upornim lukovima (kontraforima).  Uzdužna  simetrijska  os  slijedi  orijentaciju  sjeveroistok‐jugozapad.  Protutežu  stvara  niži.  Podizanje  i  održavanje  velikih  kompleksa  moguće  je  samo  zahvaljujući  općoj  organizaciji  velegradskog  života s njegovim tehničkim dostignućima i uslugama: vodovodima.  paviljona i taberni. simetričnost i monumentalnost. aksijalnost.  ekonomičnost. otvorenim 109. vrtovi s građevinama poput nimfeja.  u  posebne  kupelji  i  u  prostorije  za  odmor. ulicama te carskom i  gradskom  upravom. Od dva usporedna puta jedan vodi kroz ulaznu dvoranu (predvorje) bočno  od bazena za plivanje u prostorije za prijam između palestre i frigidarija.  vanjski  prostorni  pojas  s  manjim  prostorijama  nižih  svodova  i  masivnim  vanjskim  ziđem.  U  središnjem  području  dvorane  su  vrlo  visoke. 356 x 316 m = oko 11 ha. čišćenje i nadzor. a drugi kroz vestibul u apoditerij  a  odande  u  palestru. uvriježenu od Trajanovih termi: od ulaznih vrata do središta velike eksedre kroz  središnju skupinu velikih kupališnih dvorana.  Građevinska  tehnika  nadmoćno  rješava  problem  podizanja  velikih  građevinskih  masa  i  natkrivanja  širokih prostora.  Taj tip variraju i obogaćuju divovske građevine Karakalinih i Dioklecijanovih termi.    Sposobnost  rimskoga  carskog  doba  da  stvara  nove  tipove  počiva  na  punom  ovladavanju  građevinskom tehnikom. kombinirajući ih s drugim vrstama građevinskih sklopova.  oblikovanje prostora. prije svega originali i kopije značajnih grčkih kipara.  širokog  raspona  i  velikih  otvora  (usp.  Prostorni  plan  nudi  raznolike  mogućnosti  za  fizičku  i  intelektualnu  rekreaciju. glavno čvorište svih putova i smjerova pogleda.  Sam  kupališni  pogon  zahtijeva  radnu  snagu  i  točno  isplaniran  raspored  za  dovoz  goriva.  već  su  istodobno  i  funkcionalan  i  praktičan  sustav  reda.  zidnim  slikama  i  arhitektonskim  ukrasima  nalaze  i  pojedinačna umjetnička djela.  Najosjetljivije  točke. koja se novim građevinskim programima sve više odvaja od grčkih uzora.

 kod Rimljana ono je  unutrašnji  prostor  samostalne  građevine. st. U Grčkoj je kazalište uklopljeno u organićni prostor prirode.  g. koje se sastoje od jedne hladne i jedne tople  kupelji. Prvi "ludi scaenici" prema grčkom uzom održani su 240.  te  gotovo  istodobno  Balbovo  kazalište.    Kazalište  Tradicija je kazališta u Rimu razmjerno mlada. g.  Rimsko kupalište u Badenweileru ‐ podignuto vjerojatno oko 70. Osim gradnje termi u  vojnim  logorima  i  u  gradovima  iskorištavaju  se  i  ljekovita  vrela  na  mjestu  njihova  postojanja.  Strogoj  podjeli  ovih  skupina  prostorija  po  središnjoj  osi  odgovara ustroj dvaju ozidanih ulaznih dvorišta.n. Taj prototip nasljeduju Marcelovo kazalište.  U  koncentričnim  polukrugovima  gledalište  (cavea.  Dva  zavrnuta  stubišta  povezuju ih s usporednom skupinom manjih kupelji. Tek 55‐52.  g.  odustalo  se  od  gradnje  kamenog  kazališta.  Godine  154.  i  11. što ga je odlučio  graditi  Cezar.e.  g.  a  izveo  August  između  13. Grčki  .e. gradi se drvena zgrada s polukružnim uzdizanjem nizova sjedala.n.  Njegovu  jezgru  čini  skupina  od  četiri  kupališne  dvorane  sagrađene  neposredno  iza  izvora.  VITRUVIJE  prenosi  shemu.p.  Na  njoj  su  najčešće  sjedala  magistrata. Od prostora za presvlačenje s obje strane vestibula  onaj se sjeverni može zagrijavati za hladnog vremena.  na  obje  strane  neznatno  proširen  i  straga  omeđen proćelnim zidom scene (scenaefronš).p.  te  se  opremaju odgovarajućim lječilišnim građevinama.n. a s bokova njezinim istaknutim krilima (versurae).e.e.p.n.. Trier).  te  od  zajedničke  parne  kupelji.  koju  u  osnovnim  crtama  potvrđuju  sačuvane  kazališne  građevine.  potpuno  odvojene  od  okolice  (autarkičan  prostor). Kartaga. predstava je od  samog početka namijenjena zabavi publike.  I u provincijama nastaju sklopovi prema istom uzorku (npr.p. g.n.  auditorium)  obuhvaća  orkestru  reduciranu  također  na  polukrug.p.  Kao  pozornica  služi  proscenij  (proscenium).  u  kojima  su  termalni  bazeni. Pompej na Marsovu polju gradi veliko kazalište  od kamena prema grčkom uzoru (Mitilena).  prevodeći  ih  u  novu  koncepciju  kazališnog prostora. 68.  Taj  tip  kazališta brzo se širi cijelim Carstvom te se udomaćuje i na helenističkom području. Za razliku od Grčke „igra“ nije povezana s vjerom. pod Vespazijanom  ‐  tlocrt  pokazuje  zbijen  dvostrani  sklop  tipa  u  nizu.  Rimsko  kazalište  preuzima  sve  važne  elemente  grčkog  kazališta. Njihova tradicija u mnogim mjestima traje i u XX.  Prve kazališne građevine sastoje se od provizornih drvenih postolja s pozornicom. g. iza čijeg se stražnjeg  zida  nalazi  prostor  za  presvlačenje  glumaca.e. a u KAMPANIJI je  već uobičajena gradnja od kamena. (dramatičar: Livije Andronik).  koja  se  gotovo  i  ne  upotrebljava  kao  površina  za  nastupe. Običaj gradnje termi i javnih  kupališta širi se iz RIMA cijelim Carstvom zahvaljujući moćnoj organizaciji i tehnici.

  Rimska  se  tradicija  još  izrazitije  potvrđuje  u  unutrašnjem  prostoru  i  vanjskom  obliku  građevine.e.  Senat  ih  105. Konzole na vijencu završnog trijema nose niz jarbola za razapinjanje jedara platnenog  krova.  Ono  počiva  na  sustavu  nadsvedenih.  radijalnih  stubišnih  krakova  te  potpornih  zidova. obnovljena. što ga je u II.  Tri (rjeđe pet) portala u zidu scene i po jedna na bočnim krilima služe glumcima za nastupe.n.    .  Nakon propasti Rimskog Carstva i pobjedničkog nastupa kršćanstva.e.  sa  strane  je  slobodan  i  odvojen  od  gledališta. otvorene lože za službenike kazališta ili za visoke goste.  Brojevi  koji  obilježavaju razne hodnike i stubišta odgovaraju oznakama na ulaznicama posjetilaca.000  gledalaca  u  potpunosti  se  usredotočuje na pozornicu i visoku scensku pozadinu.  koji  polukružna  orkestra  tek  dotiče  u  jednoj  točki.p.  Prsten  gledališta  i  scenska  građevina  kao  zatvorene  građevinske  mase  stoje  visoko  iznad  grada.  g.proscenij.  koncentričnih  hodnika.  Kod  slobodnostojećih  kazališta  ulazi  raspoređeni  oko  cijelog  polukruga  vode izravno na stubišta za odgovarajuće redove gledališta.  a  koji  se  spajaju  bočno  od  orkestre.  Podloga  te  egzaktne  ali  pomalo  krute  geometrije  jest  sustav  osi  koje  se  sijeku  u  središnjoj točki.n.  a  264.   Kazalište u Aspendu.  Od  186.  Izvana  visoki  prsten  zida  s  višekatnim  arkadama  obuhvaća  ljevkasto  gledalište. Za svečane ulaske  ili  masovne  prizore  predviđeni  su  lukovi  prolaza  koji  vode  ispod  gledališta.  Njihovo  je  podrijetlo  u  etruščanskim  pogrebnim  igrama.  ušle  su  u  rimsko  društvo  kao  spomen‐igre  posvećene  preminulim  članovima  otmjenih  obitelji.  pridružuju  im  se  hajke  na  životinje  slične  lovu  (venationes). st. poslije gotovo jednog tisućljeća. Slična  konstrukcija jarbola i napete užadi podržava drveni rezonantni poklopac iznad  pozornice.  Kod  VITRUVIJA se spominju još i trokutaste kulise ra okretanje. tradicija antičkog kazališta posve je  zamrla.  Igre  se  najčešće  zbivaju  u  amfiteatrima.  g.  a  kasnije  i  pomorske  bitke  (naumachiae).p. Kazalište se tako  puni  i  prazni  u  kratkom  roku. rimsko je kazalište služilo  kao polazna točka nove europske kazališne arhitekture.n.e.    Upisani  dvanaesterokut  određuje  u  zidu  scene  pet  vrata  (portali)  nasuprot  pet  stubišta  donjeg  dijela  gledališta  kavee.  g. Bogata arhitektura čeonog zida scene objedinjuje  prostor kazališta.  U  rimskom  kazalištu  krug  opisan  oko  središta  dijelom  prolazi  iza  zida  scene. pod MARKOM AURELIJEM podigao arhitekt ZENON.  Zatvoreni  prostor  za  oko  7. Kad je u doba renesanse. što stoje koso u uglovima.  proglašava  slobodnom  predstavom  za  općinstvo. Iznad njih nalaze se tribunali. spada medu  najbolje  sačuvana  kazališta  u  provincijama.p.     Afiteatar  Od  predstava  i  svakovrsnih  igara  rimsko  su  gledateljstvo  najviše  oduševljavale  borbe  gladijatora  (ludi  gladiatorii).

 Na kruništu zida jarbole pridržavaju kamene konzole. kavezima.)  pompejanski  koncept  dosegao  je  punu  zrelost  i  monumentalnost.75 m. Skupina mornara  s  krova  trijema  pomoću  konopaca  usmjerava  platneni  krov.  -   kavea  je. npr.  nastaje čvrsto kazalište za 20 000 gledalaca. podizanje prvog niza  tribina u obliku postolja i razdjelnog prstena iza njega kao prstena koji prima opterećenje visokoga  gledališta.60.  Gledaoci se raspodjeljuju prema društvenom položaju: na kružnom postolju s udobnim sjedalima i  bogato ukrašenom ogradom sjede uglednici.75. Zakrivljena ploha gledališta koja se uspinje pod kutom od 37° počiva  na sustavu od 7 koncentričnih prstenova arkada sa stupcima koje su u više katova postavljene jedne  iznad drugih.  ukrućivanje  vanjskog  zida  visokim  lučnim  nišama  između  zidanih  stupaca. srednji stalež. ako se igre nisu održavale u cirku s njegovim povišenim tribinama.  kod  kojeg  su  se  dva  polukružna prostora za gledaoce okretanjem mogla spojiti u kružno gledalište.  rampama.35 m sastavljen je kao i u POMPEJIMA od segmenata  kruga. u kojem se jasno razabiru temeljni oblik i organizacijsko načelo tog italsko‐rimskog tipa  kazališta. ta građevina od kamena i zemlje najstariji je sačuvani  primjerak.  Površina  za  predstave  počiva  na  podzemnoj  etaži  dubokoj  7‐12  m  s  hodnicima.  sagrađena  oko  arene  u  prstenovima  koji  se  koncentrično  uspinju. g. Oval arene. U Rimu  je  pod  CEZAROM  KURIJE  MLAĐI  podigao  takozvani  dvostruki  teatar  od  drva. širina 155. lode u poprečnoj osi namijenjene su caru i tribunima. Kapacitet  oko 50 000 gledalaca.  konzole  na  kruništu zida za jarbole koji nose platna za zaštitu od sunca.  Amphitheatrum Flavium (Colosseum) ‐ Rim (70 ‐ 80 g.  katu. žene i masa  puka.n.: ovalan oblik arene i gledališta. Između njih 80 radijalnih zidova prima tlačnu silu svodova i nizova  .Oblik  amfiteatara  nastaje  kao  i  kod  kazališta  ‐  od  provizornih  drvenih  tribina.  Potom na sve udaljenijim sjedalima prema gore slijede imućni građani.  Puku  su  uglavnom  namijenjena  stajaća  mjesta  ispod  trijema  na  5.e.  koje  su  na  početku  opasivale borilište na forumu. oko 49x79. dimenzije amfiteatra su: duljina 187.  kao  i  u  kazalištu. dizalima. vođenje gledalaca kroz galeriju.  Amfiteatar u Pompejima ‐ između 80‐70. odajama i arsenalom za tehničku opremu i pomagala.  stubama.  Na  vijencu  stoji  niz  jarbola za platnene zaslone. slično akveduktima.  Struktura  građevine  analogna  je  onoj  kazališta u povećanom mjerilu. visina 50.p.  podigli  su  ga  carevi  Flavijevci  VESPAZIJAN i TIT.

  st. njezina je funkcija povezana s gradnjom izrazito  reprezentativnog  foaima  utoliko  što  preuzima  brojne  prodavaonice. u Brisagneu.  Stupci  arkada  nemaju  nikakve  statičke  funkcije.  međusobno  učvršćenih  rasteretnim lukovima. jer bi se u masi građevine izgubili.  Određene  trgovačke  grane  katkad  imaju  vlastite građevine. g. g. Arles i Nimes u južnoj Francuskoj. zajedno s Trajanovim forumom. opeke i cementne građe.  Statički  sustav  služi  istodobno  i  usmjeravanju  struje  posjetilaca. Potisnoj sili gledališta u njegovu kosom usponu suprotstavlja se ovalni prsten  postolja širok oko 3.  U lučkom gradu OSTIJI opaža se oko 150.6 m i niski nosači arkada unutrašnjeg hodnika kao potpornjaci.  tržnica dijelom podupire zapadnu padinu Kvirinala. Na strani prema brijegu sačuvala se i velika zatvorena tržnica (aula coperta.  Amphitheatrum Flavium stvorio je mjerodavan tip rimskog amfiteatra. a koji su maknuti s foruma. Veliki kameni blokovi oštrih bridova postavljeni su bez žbuke. One su  smještene u prizemljima najamnih kuća duž glavnih ulica.  sjedište  privatne  uvozne  tvrtke. Sustav raščlambe  tri  donja  kata  ne  nastavlja  se  na  četvrtom.  često  iza  trijemova. Na rubovima tržnica najčešće su okupljene u  cijele  nizove  ili  blokove  prodavaonica.  Uz  ulična  pročelja  u  prizemljima  zgrada  nižu  se  potom  za  Ostiju  uobičajene  taberne. kose plohe ođ kamena. povezani samo  metalnim kopčama.  Sitni pojedinačni oblici svjesno se izbjegavaju.  Kao  statički  kostur  u  ziđu  od  opeka  služi  oko  560  stupaca  od  travertina.  IV. Poznati su primjeri na forumu u Pompejima: macellum kao tržnica živežnih namirnica  i Eumahijina zgrada za trgovinu suknom.  drugi  ispod  ulice.  što  su  se  nalazili u tom gusto izgrađenom dijelu gradske jezgre. prijelaz iz čiste gradnje spremišta (horrea) u tip sličan robnoj  kući.  već  služe  samo  raščlanjivanju  masivne  arhitekture.  U  sveukupnom  dojmu  arhitektura  od  opeka  odgovara  istodobnoj  gradnji  stanova  u  velikim  višekatnim  blokovima najamnih kuća.  U  trokatnom  bloku  građevina oko središnjeg dvorišta s arkadama okupljen je velik broj prostorija za skladištenje. a za prodaju na malo prodavaonice (tabernae). Nekoliko mlinova za masline u Tunisu (npr. Pula u Hrvatskoj.  Arhitektonska  raščlamba  uglavnom  se  poklapa  s  konstrukcijom. terasa.  dovršena je oko 110. čija  .  Međusobno  su  oni  povezani  bačvastim  svodovima.  II/III.  Trgovini su potrebna velika spremišta (horrea). upravu i  prodaju.    Građevine za trgovinu i obrt  Sačuvane su tek malobrojne proizvodne zgrade. S gornje strane  ophodni  trijem  najvišeg  sloja  tribina  služi  kao  vertikalno  kompenzacijsko  opterećenje.  odnosno  jedan  veliki  mlin  u  južnoj  Francuskoj  (Barbegal.  Iza  njih padinom vodi Via Biberatica.sa  sjedalima  u  gledalištu. skladišta  dijelom  ugrađenih  u  padinu  i  za  jednu  veliku  dvoranu. pristupnih  ulica i stubišta stvara prostor za oko 150 prodavaonica.  Monolitna  struktura  pokrova  gledališta  od  cementne  grade  pridonosi  raspodjeli  pritiska.  Pozzuoli  i  Verona  u  Italiji. sustav potpornih  zidova. aula Traiani). te vode prema ulazima i izlazima.  Trajanova tržnica u Rimu po veličini i značenju nadilazi sve privatne građevinske komplekse te vrste.  Donji  su  katovi  na  širokoj  ulici  koja  obilazi  oko  foruma  i  brzo  su  dostupni  kroz  portal  njegove  eksedre.  šest  katova  stepenasto  postavljenih  jedan  iznad  drugoga  Via  Biberatica  dijeli  u  dva  jasno  odvojena  odsječka:  jedan  iznad.  st.  npr.). ureda.  radionice  i  urede.  čiji  polukružni  oblik  ponavlja  dvoetažno  arkadno  pročelje  s  pojedinačnim  tabernama.  Takav  su  primjer  i  "Horrea  Epagathiana".  gdje  je  zidna  ploha  raščlanjena  plošnim  pilastrima  i  malim prozorima. koju na strani prema forumu obrubljuju zgrade s prodavaonicama  na kat.  Kao  u  kazalištima  brojevi  na  ulaznicama  posjetilaca  odgovaraju onima na stupcima iznad hodnika i stubišta. On postaje uzorom za velika  kazališta  u  gusto  naseljenim  i  bogatim  gradovima  Italije  i  svih  provincija.  Iznad  i  ispod  njih  stubišta vode prema različitim pojasevima tribina. El Djem u Africi.)  pokazuju  da  je  rimska  građevinska tehnika svojim konstrukcijama dorasla tipovima građevina s golemim prostorijama.  kao  kod  gradnje  arhitravima. Primijenjeni su svi tipovi svodova što ih poznaje  rimska građevinska tehnika: bačvasti i križni svod.

 Slijedi ga 62.  U  Trajanovoj  tržnici  jasno  se  vide  obrisi  novog  specifično  rimskog  stila  masivne  gradnje. g.  g. g.  CEZAR  je  u  deset  dana  dao  premostiti  RAJNU  mostom  od  brvana. istaknutim na  stupcima od opeke.    Cjelokupni sklop tržnice kao i sama pojedinačna građevina zatvorene tržnice ‐ dvorane odlikuju se  usklađenošću  funkcije.p.  st.p.e. tako da oblikuju puni krug.  U  njoj  se  spajaju  dva  građevinska  trakta. Oblikom konstrukcije oni odgovaraju VITRUVIJEVOJ teoriji.  Takve  se  konstrukcije  rabe  tijekom  čitave  antike.  poprečni  se  lukovi  svodova  otvaraju  na  galerije s prodavaonicama.  on  volumene  raščlanjuje  jednostavnim.  u  Rimu.  Mostovi  Mostovi se isprva grade samo na malom broju prijelaza preko rijeka i dolina. Njihove glavne značajke jesu:  .n.  već  ojačava  snagu  upiranja  o  bok  brijega.  Lučni  mostovi  sačuvani  ili  rekonstruirani  u  Italiji  i  provincijama  pojavljuju  se  kao  varijante  jednog  osnovnog oblika.n. a koji i na strani udoline i na strani brijega nastavljaju stepenasto podizanje cijelog  sklopa.  Pons  Aemilius.p.  g. a istodobno preuzimaju vertikalni pritisak etaže s terasom.  konstrukcije  i  forme. Slijepa ulica koja vodi između njih zasvedena je sa šest velikih križnih svodova.p.  Njegova  dva  geometrijski  savršena  polukružna  luka  dopunjena  su  ispod  rijeke  protulukovima.  a  ispred  uvučenih  gornjih  etaža.  Napredak u tehnici gradnje svodova omogućuje gradnju kamenih lučnih mostova.  Radijalno  raspoređene  taberne  s  bačvastim  svodovima  oblikuju  međusobno  sapinjuće  odjeljke  tlačnog  prstena koji odolijeva pritisku zemlje.  npr.n.p.  Pons  sublicius.  npr.  55.p.n. U  arhitekturu s lukovima od opeke ugrađeni su kontrastni elementi okvirne konstrukcije od svijetlog  kamena.  U  Rimu  u  V.  Polukružni  oblik  tržnice  ne  preuzima  samo  izvana  polukružni  oblik  eksedre  na  forumu. Šest križnih svodova od cementne građe počiva na konzola ma od kamena. Iznad taberni  poredanih  s  obje  strane. učvršćenim potpornim i poprečnim gredama.  most  od  debelih  brvana  prema  etruščanskom  uzoru.  za  KONSTANTINA u TRIERU i KOLNU (15 stupaca. prijelaz na  Tiberski  otok.e.e.  Na  putu  prema  racionalnoj  i  svrsishodnoj  arhitekturi  najdalje  je  otišla  zgrada  zatvorene  tržnice.n. 142. Otvoreni potporni lukovi premošćuju ulice s prodavaonicama na gornjoj etaži.    Inžinjerske gradnje  Za organiziranje Rimskog Carstva bila je potrebna mreža prometne i komunalne infrastrukture: putovi na  zemlji i vodi. danas još posve sačuvan Pons Fabricius.e.  Njemu  više  nije  potreban  helenistički  kanon  oblika.  179.  zamjenjuje  skelu  kojom  se  prelazio  Tiber. mostovi. g. vodovodi i kanalizacija.  nalik  drugim  zgradama  s  prodavaonicama. Izgradnja strateške mreže cesta počinje 312.točna  funkcija  nije  poznata.  tehnički  uvjetovanim formama nastalim na temelju novih konstrukcijskih odnosa. duljina 420 m).  s Apijevom cestom (Via Appia) od Rima do Kapue.n.e.  Na važnim prijelazima mostovi od kamenih stupaca s kolnicima od brvana zamjenjuju drvene mostove. svodove  najprije dobiva Pons Aemilius. luke.  odvodeći potisak svodova na zidove gornjeg niza prodavaonica.e.

  no  njegovih  11  lukova  odgovara donjima.50 m.  Kolnik koji se penje prema središtu.  Stupci mostova nisu posebno naglašeni. Tijekom gradnje oni su služili za podržavanje građevinskih skela. bilo zbog želje za ritmizacijom  stupova. Tijekom stoljeća Rim je za svoje stalno rastuće  potrebe  izgradio  24  vodovoda.4%. Otvor iznad  ljetnog  riječnog  korita  osobito  je  širok. Kod  stupaca  izloženih  struji  dograđeni  su  kljunasti  valobrani.  Osobitost  su  kameni  blokovi  koji  slično  konzolama  izbijaju  iz  luka  iznad  vijenaca  uporišta (imposta). Ozidani kanal za vodu visok 1.3‐0.  Ziđe  arkada  od  obrađenih  klesanaca  vezano  je  bez  žbuke  i  bez  metalnih  kopči.  nastao  je  u  doba  cenzora  Apija  Klaudija istodobno kad i Apijeva cesta. Zbog slabog.20 m počiva na osobito niskom nizu  arkada s 35 lukova. a vijenac označava uporišnu zonu. čija je postava stupaca usklađena s velikim arkadama. Odnos se  mijenja kod dubokih dolina gdje visoki stupci moraju podići lukove iznad dna doline. bilo zbog namjere da ih se iskoristi kod kasnijih popravaka. doline na njihovu  putu mogu se premostiti jedino pomoću visokih mostova.  ‐  .    Akvedukti  Češće  nego  kod  mostova  takve  su  arkade  karakteristične  za  akvedukte.  3. širok 1. u VERONI).  Rasteretni lukovi u zidu iznad stupaca izloženih struji i potpornjaka na obali služe za prolaz nabujalih  voda.  već  prije svega dokaz kako su visoko značenje Rimljani pridavali arhitekturi tehničkih građevina. Takva postava lukova ne  proizlazi  ni  iz  kakve  tehničke  nužnosti.e.  Zidani  vodovodi  dovode  pitku  vodu u gradove često s udaljenih izvora u brdima.  Dominantan  element  uobičajenih  mostova  gotovo  je  uvijek  luk. plošni su zidani elementi između dominantnih lukova. Donji  red arkada sastoji se od šest lukova visokih oko 20 m. za cara AUGUSTA.  4.  Određeni oblik mosta proizlazi iz broja i slijeda tih elemenata.  Aqua  Claudia.  2.85 m.  Najstariji  medu  njima. a poslije nisu  otklesani.    njime je u grad NIMES dovedena voda iz udaljenosti od oko 50 km. dvoetažni  akvedukt premošćuje dolinu rijeke GARDON u duljini od oko 275 m i na visini od oko 49 m.75 ‐ 21. a u skladu sa:  a)  širinom područja koje valja premostiti = broj i širina lukova  b)  razlikom  u  razini  između  ceste  i  površine  vode. Tada lukovi i stupci  čine jedinstvenu arkadu. g.  U  nekim  slučajevima  lukovi  su  protulukovima dopunjeni u puni krug. sagrađen također za Augusta.  Pont du Gard dio je vodovoda sagrađenog oko 15.  Osim  tih  konkretnih  pretpostavki  presudne  su  i  proporcije  luka  i  stupaca. s padom od 0. U vizuri grada jasno se ističu često višekatne arkade akvedukata.  kanal  za  vodu sazidan je od opeke i obložen vodootpornom žbukom.  odnosno  dubinom  doline  =  visina  lukova  i  nagib  kolnika do tjemene točke mosta.  Pažljivo  proporcioniranje  tih  namjenskih  građevina  nije  samo  znak  "augustovskog  klasicizma".n. ali kontinuiranog pada.  Kao  snažan  naglasak  katkad djeluje samo valobran prigraden u smjeru iz kojeg dolazi struja rijeke (npr.  već  ponajprije  služi  poboljšanju  cjelokupne  proporcije  akvedukta. uključujući i  konzolne kamenove.  Drugi  red  arkada  neznatno  je  niži. Slično oblikovanje arkada.p. prianjajući što je moguće tješnje uz luk. pokazuje most u Narniju u Umbriji. raspona od oko 15.  Nema  naglašavanja  potpornjaka  niti  funkcije nošenja.1.  Stupac  je  većinom  u  drugom  planu.  Lukovi  oblikovani  kao  čisti  polukrugovi  odnosno  segmenti  kruga.

  raščlamba  prostornih  nizova  i  stupnjevanje  visina.e.  Preuzimanjem  grčkih  oblika  arhitekture  rimsko  graditeljstvo  istupa  iz  italskog  provincijalizma.  Oko  šestostranog  prednjeg  dvorišta  podignuta  je  skupina  građevina  kao đominanta vanjskog prostora. sagrađena su terasasta svetišta kao začeci specifično rimske monumentalne arhitekture na  novoj  tehničkoj  podlozi.  Na njega se s razine ulice s obje strane uspinju stuhišne rampe. Djelovanje Jupiterova hrama osobito  je pojačano usporednom postavom jednakog. Svetište tako poprima oblik sakralnog foruma. Os cijelog kompleksa naglašena je od predvorja pa do  unutrašnjosti hrama širim razmakom srednjih stupova odnosno otvora vrata. stoji na  visokom  podiju  sa  širokim  otvorenim  stubišem.  nasutih  dijelova  i  bačvasto  nadsvedenih    prostora.  Terracini  i  Sulmonu  tip  pravilnog  svetišta  s  hramom  na  postolju.  Neuobičajeno  velik  hram. Visoka pročelna gradnja poput zida  scene zatvara trg i terasu.  sagrađeno  za  etruščanske  vladavine.Svetišta  Rimska  svetišta  svojim  ustrojem  oponašaju  etruščansku  shemu  gdje  svako  svetište  predstavlja  templum: omeđenu. Jupiterovo  svetište  na  Kapitoliju  u  Rimu. sa sjecištem osi orijentiranim prema jugu ili prema istoku.  koje  presijeca  tunel  jedne  od  glavnih  rimskih  cesta  ("Via  Tiburtina").  u  Sulino doba.  U  Palestrini. posvećenu površinu.  trijemovima  i  Otvorenim  stubištima  po  helenističkom  uzoru  povezuje  se  s  novorazvijenom  supstrukcijskom arhitekturom. Iznimni. Istodobno ona kao protuteža hramu dominira njegovim pred‐prostorom.  Svetište Herkula Pobjednika (Hercules Victor) u Tivoliju  ‐  glavna  terasa  počiva  na  visokoj  podgradnji  od  potpornih  zidova.p. kojim dominira hram na  postolju. ali nešto manjeg Bakhova hrama na južnoj strani. koji opasuje mali trg sličan orkestri.  dosljedno  je  provedena  aksijalnost.  Dvoetažni  trijemovi.  te  se  uključuje  u  jedinstvo  mediteransko‐helenističkog  svijeta  oblika. Unatoč zapreci što je  čini  visoki  toranj  oltara  s  promatračkom  kulom  prema  sirijskoj  tradiciji.  pseudodipter  prema jonsko‐maloazijskom uzoru.  Sličnost obaju tipova trga i  istovjetnost političkoga i sakralnog foruma odgovara  uskoj isprepletenosti javnoga života i kulta.  Kod rimskih svetišta tu Izvornu slobodnu površinu oni omeđuju u prostor trga.  Središnje  područje  Jupitera  Heliopolskog  dopunjuje skupina  daljnjih sakralnih građevina.        .  prilagodava  se  obliku  brežuljka  bremenitog tradicijom.    Prolaz s trojim vratima vodi u dvorište hrama. st.  Nasuprot raznolikosti grčkih svetišta Etruščani stvaraju jednu temeljnu shemu gdje se struktura starijih  prirodnih  svetišta  prilagođena  terenu  nadomješta  strukturom  prema  geometrijskim  pravilima.  Tivoliju. Na postolje hrama u visini gornjeg trijema vodi široko otvoreno stubište.  čine  arhitektonski  okvir  iz  kojega  hram  izlazi  kao  đominanta.  od  kojih  su  gornji  uvučeni.  Templum dopunjuje kuća ili jednostavnije hram za kultni kip ili žrtveni oltar.  Trg  je  okružen  dvobrodnim  trijemovima  s  nizom  ugrađenih  eksedri  i  dvorana.n. Ispred njega  upušten je u terasu stepenasti polukrug sličan kazališnoj kavei.  Podudarnost pravilnog urbanizma i svetišta dokazani su u Marzabottu u VI.  Jupiterovo svetište u Baalbeku  ‐ najveći sakralni forum rimskog Istoka  ‐  rimsko‐helenistička  shema  povezana  je  s  tradicijom  sirijskog  kulta  boga  Baala.  Na  koncu  republikanskog  razdoblja. Na sličan način svaki gradski forum dobiva jedan  hram kao  dominantu.

  Za tlocrt VITRUVIJE prenosi odnos duljine prema širini = 6:5. organizacija svetišta i temeljni oblik hramova.  Na  pročelnom zabatu često stoje plastički žive skupine figura od terakote. TARENTUM) dobiva pročelje sa šest stupova i nastavak  stupova  na  stranama. pr. upadljivo izdignuti iznad svetog područja i okolnih zgrada. Nekadašnjoj prevlasti Etruščana odgovara  njihov utjecaj na vjerske obrede.  ‐   u nadmetanju s grčkim gradovima (CUMAE.  Poznati  su  i  etruščanski  odnosno  staroitalski  hramovi  s  tlocrtom  izduljenog pravokutnika u odnosu 2:1.  . koji je sličan  forumu ‐ helenistički utjecaj. Hram je sačuvan u tlocrtu i jezgri zgrade pri svim obnovama.  prošireni  kao  i  srednja  cela. cela i predvorje zauzimaju po pola duljine.  Rimski hramovi preuzimaju navedene elemente hrama na postolju s predvorjem i otvorenim stubištem.  Tako  uz  trodijelnu  celu  nastaje  predvorje  sa  šest  traveja  i  četiri  pročelna  nosača.  etruščanski  i  grčki  elementi. dok se oblikovanje vanjštine  promijenilo u carsko doba u duhu helenističkog stila. Kr.  st. široka postava nosača predvorja u ravnini sa zidovima cele:  svi etruščanski hramovi stoje na podiju. s jednom prostranom celom i predvorjem s 2 ili 4 pročelna stupa.  Grčki  uzor  djeluje  formalno na pojedinosti arhitekture i plastičkog oblikovanja.  Hram Jupitera Kapitolijskog ‐ posvečen 509.    Od  II.  zdepastim  proporcijama  uzmiče  pred  strožom  izvedbom  i  preuzimanjem  grčkih  redova.  Njegov  pokrov  od  pečenog  glinenog  crijepa  na  strehama  i  na  čeonoj  strani  završava  raskošnim  ukrasnim  crijepovima.  pr.  jednako  tako  i  tipične  značajke  drvene  gradnje. U  produžetku  zidova  cele  stoje  po  2  stupa. npr.  naglašavaju  usmjerenje  hrama.  Središnji  traveji.  krovna  konstrukcija  i  dekoracija  imaju  naglašeno  etruščansko‐rimski  karakter.  čime  nastaje  neka  vrsta  ophodnog  trijema.  sve  se  više  opaža  utjecaj  grčkih  sakralnih  građevina.  Drevni  način  gradnje  drvetom  sa  svojim  teškim.  prostrano  predvorje  i  pun  stražnji  zid.  bez unutarnjih nosača.  na  kojima  počivaju  glavne  grede  krovišta.  umjereno  nagnut  dvostrešni  krov  sa  svih  je  strana  izrazito  napušten.  Naglašavanje usmjerenja i frontalnost često se pojačava umetanjem hrama u trg svetišta.Hram  U  rimskoj  sakralnoj  građevini  stapaju  se  staroitalski.  Trodijelna  cela.  Prve  kuće  za  kultne  kipove  potječu  vjerojatno  od  praoblika  egejskog  megarona.  na pročelnoj strani široko otvoreno stubište penje se prema predvorju sa stupovima.  Podjela  građevine  u  glavni  prostor  i  predvorje  održala  se  sve  do  kasnog  razdoblja.  Kr.

 oponašanje grčkog periptera na visokom postolju (Baalbek). Stranični odnos površine postolja pomiče se na oko 5:3 do  4:2. oblik humka zamjenjuje se monumentalno povećanim zidanim valjkom.  Pri nedostatku mjesta i kod manjih hramova događa se da niz polustupova ili pilastara.  sačuvani  hram  predstavlja  inačicu  u  graditeljskom  stilu  razdoblja  III.  Red  vitkih  korintskih  stupova  kao  slijepa  arhitektura  obilazi  građevinu  i  sa  stražnje  strane.  Umjesto  trodijelan. a na njega se nadovezuje prostrano predvorje bez unutrašnjih nosača.  Vejovov  hram na Kapitoliju).  Maison Carree u Nimesu.prije svega korintskog.  Otvoreno  stubiše  između  istaknutih  zaslona  daje  centralnoj  građevini  značajku usmjerenja.  st.  stoljećima  nakon  propasti  mikenske  kulture. tumula.  nastaju  kupolasto  nadsvedeni  centralni  prostori. Temeljnim se tipom  smatra  hram  s  jednodijelnom  celom  i  predvorjem  s  četiri  pročelna  stupa  (tetrastylos)  u  dubini  od  2‐3  jarma.  Za  svoje  monumentalne  grobnice  Rimljani  od  Etruščana  preuzimaju  staromediteranski  tip  kružnoga  grobnog humka. tlocrt se sa straničnim odnosom od oko 1:2 i  brojem  stupova  od  6:11  približava  grčkim  uzorima.  (FLAVIJEVCI.  čiji  je  stil  presudno  određen  voljom  pojedinih  careva.  prije  svega  u  Rimu  i  na  helenističkom istoku.  U  carskom  razdoblju  pojavlju  se  kombinirani  tipovi  i  kolosalne  dimenzije.  prije  svega  u  carskim  vilama. slično kao kod grčkog hrama. U proporcijama osobito su skladni hramovi s početka carskog razdoblja. Kod Hadrijanove grobnice (danas Castel Sant'Angelo) zidni valjak  na 10 m visokom kvadratičnom postolju dostiže promjer od 64 m.  koja  se  ističu  na  kružnom  podiju. "sirijski barok").  Poseban  oblik  čine  hramovi  s  poprečno  položenom  celom. prislonjen uz  zid cele.  Stupovi  korintskog  reda  stoje  na  zasebnim  postoljima.  Povećavanje  dužine  najviše  se  odražava  na  celi.  Prototipom  se  može smatrati grob CECILIJE METELE. st.  Povezivanje  zidnog  valjka  s  kupolasto  nadsvedenom  dvoranom  vodi  k  novim  oblicima  samostalnih  centralnih građevina.  njihove  prostorne  ideje  u  rimskim  centralnim  građevinama  dobile  novi  zamah.  Od sredine I. kao slijepa arhitektura nastavlja red stupova iz predvorja (NIMES).  povezan  s  oblikom  rimskog  hrama  na  postolju. g.  te  predvorjem i stubištem koje se uspinje do njega on je potpuno u rimskoj tradiciji.  kružnog hrama s celom kružnog oblika i ophodnim trijemom. visokom oko 44 m. Taj tip svoj najveći domet postiže u Augustovu mauzoleju.  prostor  cele  najčešče  je  jednodijelan.  koji  se  dižu  na  različitim  mjestima  u  RIMU  (stari  Panteon.  Isprva  Rimljani  od  Grka  preuzimaju  oblik  tolosa. umetanje apside u  stražnji zid cele. nastaje Panteon ‐ golema kružna kupola izvana se tek  jedva opaža ‐ ona optički tone u zidni omotač. Kr. Njima valja pribrojiti i niz kružnih hramova    Građevine kružnog (centralnog) tlocrta  Tehnika  i  oblici  prapovijesnih  kružnih  građevina  s  kulturnim  su  strujanjima  dospjeli  iz  istočnoga  u  zapadno  Sredozemlje. Njezini stupnjeviti prstenom služe kao prijelaz iz valjka  .  s  visokim  postoljem.  prostranom  celom. gdje se sklonost raskoši spaja s rimskom potrebom za reprezentacijom.  predvorjem  ispred  svetišta  i  otvorenim  stubištem.  Hram  Sloge  na  Forumu. bačvasti svod u ćeli.  Pročelje  je  često  prošireno na šest stupova (bexastylos) s bočnim trijemom (ald) koji. hram nastao za namjesništva Augusta i Agripe  dobro sačuvan primjer tog " augustovskog klasicizma".  Gotovo  istodobno  s  velikim  zidanim  prstenovima.  Vestin hram na Forumu ‐ Rim  kružni tlocrtni oblik se može tumačiti kao prenošenje starolatinske kružne kolibe u monumentalni  kameni  oblik.  Razmak  između  srednjih  stupova  prema  staroj  tradiciji  najčešće  je  povećan.  iznad  nadsvedene  grobne  komore. pr.  Oni  se  u  sve  većim  dimenzijama  nameću  kao  prostorne  dominante  i  kod  velikih  profanih  građevina. Mijenjaju se i tlocrti. razni oblici plastičke slijepe arhitekture na njezinim zidovima ‐ sve  su  to  značajke  različitih  epoha. na čijem  se  vrhu.  zahvaljujući  razvoju  tehnike  gradnje  svodova  (cementna  građa). vodi  duž bočnih strana do stražnjeg zida cele.  SEVERI.  gdje  su. Plitka stepenasta podgradnja još jednom izvana opisuje kružnu liniju.  nalazi  zemljani  humak  pokriven  raslinjem. a kao izniman uzor 118. Pročelja s  osam ili deset stupova.

u  kupolni  oblik.  a  na  mjestu  starog  hrama  nalazi  se  njezino  predvorje.  Tek  na  kraju  kolosalnog  predvorja  otvara se divovska kupolna dvorana. iznad ulaza i iznad njemu nasuprotne  glavne niše. Jedan  međuprostor služi kao prijelaz u rotundu. srednji trijem vodi prema ulazu u kupolnu gradnju. i drži se poznate osne sheme. g. U najvišoj petini svod je gladak. Tim uklanjanjem perspektivnog iskrivljenja kazetna struktura u punoj mjeri  djeluje  na  promatrača.  a  istodobno  kupola  pruža  gotovo  dojam  lebdenja.g)  ‐  ideja  centralnog  prostora  u  potpunosti  je  ostvarena  u  Panteonu  ‐  građevini što ju je oko 118. u kojoj završava uzdužna os svetišta.  U  njegovoj  sredini  stajao  je  oltar.  dok  rotundu  i  kupolu  gotovo  sasvim  skrivaju  okolne  zgrade.  Gornja  polovina  kugle  čini  svod  valjka.  oblik  kupole  svojom  slojevitom  simbolikom  odgovara  povezanosti  kulta  i  državne  funkcije.  Njegovo  zabatno  pročelje  s  osam  stupova  stoji  na  podiju  sa  stubama.  završni  gornji  vijenac  naglašava  začetak  kupole.  a  njezina  donja  polovina  kao  nevidljiva  sfera  dotiče  tlocrtni  krug  točno  u  središtu.    .  te  tvore  idealan  "zidni  potez".  - ‐    kugla i valjak kao osnovni geometrijski likovi.  Panteon  ‐  Rim  (oko  118.  prema trgu koji je sličan forumu od oko 60x120 m. proizlazeći iz istoga tlocrtnog kruga promjera 43.  duž  kružne  linije.  već  prema  središtu  njezina tlocrtnog kruga.  Pretprostorom  više  dominira  predvorje  (pronaos)  slično  hramu  sa  stupnjevito  udvostručenim trokutastim zabatom. nasuprot ulaznim  vratima  diže  se  predvorje.  dva  prstenasta  vijenaca dijele zid u dvije zone.  svaki  nadsveden  bačvastim  svodom  s  pozlaćenim  brončanim  kazetama.  Edikule  s  kipovima  ističu  se  kao  plastički  naglasci. započeo car HADRIJAN. nego sama kružna građevina iza njega.  Red  gornje  zone  s  istovrsnim  nizom  skupina  pilastara  i  prozorskih  niša na dva je mjesta prekinut odsječcima bačvastog svoda.  Pet  kazetnih  prstenova  dočarava  i  uspon  prema  tjemenu i vrtnju oko vertikalne osi.  Njega  pojačava  kružni  otvor (opaion) u tjemenu kupole (promjer 8.  Sedam  jarmova  raspoređeno  je  na  dva  bočna  trijema  i  jedan  širi  središnji.  Ono  je  sad  okrenuto  na  sjever.  bočni  trijemovi  završavaju  apsidama  za  kipove utemeljitelja AUGUSTA i AGRIPE. u antičko doba to pročelje nalik hramu dominira trgom.  Kod  Hadrijanova  sklopa  to  mjesto  zauzima  kupolna  gradnja. Unutarnje stepenasto sužavanje  140  kazeta  nije  centrirano  prema  središtu  kugle  u  polovini  visine  prostora.72 m) kao jedini izvor svjetla.  određuju  prostorni  dojam  u  idealnoj  proporciji  od  1:1.30 m.  Trg  pred  hramom  nasuprot  njemu  omeđivala  je  Neptunova  bazilika. U donjoj zoni izmjenjuju se duboke polukružne i pravokutne niše s  nosivim  dvostrukim  stupcima.  koja  je  tipična  za  rimski  način  mišljenja.

  a  osobito  elegantna  inačica  nastala  je  u  kasnom  carskom  razdoblju  u  takozvanom  hramu  Minerve  Iscjeliteljice (Minerva Medica) ‐ deseterokutna centralna građevina promjera oko 25 m. Donji je pojas  rastvoren  zidnim  stupcima  između  kojih  se  razvijaju  svodovi  devet  niša  konveksno  ispupčenih  prema  van.  Visoku  jezgru  građevine  izvana  obavija  je‐dnoetažni  osmerostrani  prstenasti  trijem  na  povišenom postolju s 8 x 4 stupa ispod jednostrešnog krova.  odgovaraju dvjema vanjskim etažama. Predvorje s 4 stupa i plitkim trokutnim  zabatom upućuje na sklonost osnom usmjerenju čak i kod centralne građevine. Skupine rasteretnih lukova služe dodatnom ojačavanju.  Dva  reda  superponiranih  stupova. Oni čine odjeljke velikog potpornog prstena koji. Jako rastvaranje zidnog omotača  ugrozilo je građevinu.  iznutra  se  na  kružnoj  kupoli  ističu  rebra  od  opeke  za  pojačanje.  između  kojih  se  deset  segmenata kupole gotovo neprimjetno povezuje s deseterokutom zida.  Stupci  su  međusobno  također  razuprti  pomoću  lukova. analogno  prstenu svjetlosnog otvora.  Rotunda je valjak s dvije ljuske od zida u opeci s kamenim ojačanjem.  u  završnu  ljusku  kupole. U unutrašnjosti donji  pojas  zida  raščlanjen  je  naizmjeničnim  pravokutnim  i  polukružnim  nišama.    Istodobno  oni  prostoru  oduzimaju  težinu  i  naglašavaju  prijelaz  u  kružni  oblik.  Centralni  prostor  s  kupolom  počinje  prevladavati  i  kod  kasnoantičkih  carskih  mauzoleja. a njezin okomiti teret ravnomjerno raspodjeljuje. čija konstrukcija ostaje skrivena promatraču.  eklekticizam  oblika  i  različitih  tradicija znakovi su kasne antike  . Izmjena stupaca i niša u donjoj zoni počiva upravo na  toj  raspodjeli  tereta.  Dioklecijanov mauzolej u Splitu  ‐  u  novoj  sintezi  objedinjeni  su  zidni  valjak  čiji  je  unutrašnji  prostor  nadsveden  kupolom i tolos okružen stupovima.  U  gornjem  pojasu  deseterokuta  nalaze  se  veliki  prozori  s  polukružnim  lukovima.  U  gornjoj  zoni  radijalni  prstenovi  i  rasteretni  lukovi  dodatno  dijele  prostor  između zidnih ljuski u kratke odsječke. u hram  i  grobnicu  za  diviniziranog  cara.  dok  donji  pojas  kupole  prelazi  u  zidni  sustav.  Povezivanje  različitih  tipova.  Dodavanjem  različitog  materijala  (plovućac.  Izvana  je  prijelaz  u  kupolu  postignut  stepenastim  prstenovima. u Solunu Galerijev mauzolej.  gornji  ostaje  gladak. u Rimu su sačuvani npr. pa su dogradeni kontrafori koji prihvaćaju pritisak kupole. "Tor de'  Schiavi“ i Mauzolej carice Helene.  u  njihovoj  unutrašnjosti  kružne  se  niše  suprotstavljaju silama horizontalnog pritiska. prima potisak kupole.  upušteno  stubište.  Njegov  pritisak  što  djeluje  prema van izjednačen je okomitim teretom stupnjevanih prstenova na vanjskoj ljusci kupole. Uzdužna rebra što se radijalno uspinju prema tjemenu ojačana su horizontalnim  poprečnim rebrima. sagrađena oko  320.  zamjenjujući  tradicionalan travnati humak iznad masivnoga grobnog valjka. Osam  dvostrukih stupaca preuzima teret kupole raspodijeljen preko velikih rastretnih lukova. izdiže se iznad jednog dograđenoga nadsvedenog predvorja i dvaju bočnih nimfeja.  Oktogon  sličan kuli kao jezgra građevine zamjenjuje  uobičajen zidni valjak. Svjetlosni otvor djeluje  kao  gornji  tlačni  prsten. Iz IV. otpornim na pritisak..  sadra)  ostvaruju  se  različiti  stupnjevi  potrebne  lakoće  i  čvrstoće.  mljevena  opeka.  neke  su  prolazima  između  stupova  otvorene  prema  nimfejima. st.  Prihvaćanje  sila  pritiska  osigurano  je  sustavom  rebara od opeke.  Temu  formuliranu  u  Panteonu  Rimljani  su  varirali  u  mnogim  sakralnim  i  profanim  građevinama.  postavljena  ispred  zida. Do predvorja u osi  zabata  vodi  usko. U njoj su primijenjena  sva tehnička iskustva rimskih velikih gradnji ‐ kupola se sastoji od unutrašnje i vanjske ljuske od  cementne  građe.Panteon je masivna gradnja.

  jedinstvenoj organizaciji Rimskog Carstva(sigurne ceste i brze komunikacije).  Godine  391.  načinom  života  oponaša  običaje carske kuće. Neposredno nakon  njegove smrti Carstvo je podijeljeno na dva neovisna dijela. dopušta punu slobodu vjeroispovijesti. te  pada pod vlast germanskih država proizašlih iz seobe naroda. "Sakralnu građevinu" u tipologiji i  stilu  "poganskih  hramova"  ona  štoviše  odbija. zapadna  rimska i istočna helenistička. tipove zgrada i građevinske oblike rimske profane arhitekture. opet su  se razdvojile. uz službeno ukidanje državnoga kulta. nesustavno izrasle sakralne sklopove iz prvih stoljeća. st.  Opsežna  građevinska  djelatnost  kršćanstva  započinje  u  IV. Obje sfere mediteranskog svijeta.  Time  se  političko  težište  Carstva  premjestilo  na  Istok  koji  je  brojniji  stanovništvom  i  jači  privredom. st. Iz raznolikosti oblika kasne antike nastaje samosvojna kršćanska arhitektura. a potom i vjerski. koje sad znače i politički utjecaj.  Kršćanstvo se razvija u okviru rimsko‐helenističkog društva i  kulture  kasne antike. Zapad zaostaje u kulturnom i političkom smislu.  st.KASNA ANTIKA I RANO KRŠĆANSTVO    Uspon  kršćanstva  iz  tajnosti  i  ilegalnosti  do  državne  religije  traje  oko  300  godina.  uspostavljajući  ponovo  antičko  jedinstvo  države  i  vjere. povoljnom tlu za razvijanje  religije  spasenja  i  oslobođenja  čovjeka  i  društva  medu  nižim  društvenim  slojevima  i  opće  raširenoj  toleranciji  te  vjerskom  i  filozofskom  sinkretizmu  kasnoantičkoga  rimsko‐helenističkog  društva.  nastavlja  izgrađivati  DIOKLECIJANOVU  apsolutističku  državu.  Kršćanske  zajednice  za  svoje  potrebe  prihvaćaju  tipove  kasnoantičke  profane  arhitekture.  Konstantin  Veliki. Hijerarhijsko ustrojstvo kasnorimskog carstva s  vladarem koji se izjednačuje s božanstvom. koje zamjenjuju heterogene.  PETAR  i  PAVAO  postaju  žrtve  NERONOVA  progona. koje je Imperium Romanum politički i organizacijski objedinjavao. Nakon Edikta o toleranciji.  U  unutrašnjosti  velikih  i  malih  crkava  vrlo  jednostavnog  oblika  državna  crkva  razvija materijalni sjaj carske profane arhitekture. Prvotna kuća  kršćanske zajednice postaje crkvom koja se dijeli na prostore za kler i za vjernike i tako se stvaraju novi  tipovi građevina. Državno i društveno uređenje sa svojim socijalnim suprotnostima i svijet  oblika kasne antike isprva se ne mijenjaju. pokušaji su da se državni  interesi  nametnu  upotrebom  apsolutne  sile.  gdje  godine  64.  Siriji i Maloj Aziji. a odsad s apostolima (isoapostolos) po Božjoj milosti. također Carstvo istodobno ugrožavaju  pokreti pograničnih naroda i gospodarske krize.  imućan  i  visokoobrazovan  sloj.  pogodovao  kršćanstvu  koje  carska  kuća  otvoreno  zaštićuje. Duhovni ugled Istoka sa starijom kršćanskom tradicijom  i nedostižnom grčkom filozofijom bio je nadmoćniji.  Crkva isprva ne teži za stvaranjem posve nove umjetnosti i arhitekture. društveno raslojavanje dobiva i liturgijski oblik. u Palestini (judeokršćani).  Pobjednička vjera preuzima načela.  TEODOZIJE naređuje zatvaranje hramova. Međutim. Hijerarhizacija i klerikalizacija mijenjaju i u arhitekturi  raznolikost oblika prvih stoljeća. Tijekom drugoga misionarskog putovanja apostola PAVLA stiže do Grčke i prodire sve  do  Rima.  trajne  represije  nad  sve  većim  skupinama  stanovnika oslabile su Carstvo više nego bi je oslabila tolerancija.  U  glavnim  gradovima  Carstva  i  na  najvažnijim  mjestima  kršćanske  tradicije  nastaju  velike  građevine  i  brižljivo  planirane cjeline.  U  Konstantinovu  razdoblju  dolazi  do  preorijentacije.  u  nastojanju  da  obnovi  jedinstvo  Carstva. Valerijanom i Dioklecijanom od sredine III.  često  u  pojednostavnjenim  inačicama.  Nakon  propasti  Dioklecijanove  reforme  Carstva.  Međutim.  Nov  nauk  širi  se  misionarskim djelovanjem apostola i njihovih učenika već u prvoj polovini I. najprije politički.  Brzo  širenje  kršćanstva  pospješuju medu ostalima velikom broju židovskih zajednica u dijaspori koje su bile rasadnici kršćanstva.  povezujući  je  i  s  duhovnom  snagom  sve  jačeg  kršćanstva.  . gornji slojevi sve više preuzimaju  visoke crkvene službe.  Godine  333. Taj je čin. s kojima se prožima  tijekom višestoljetnog procesa.  Taj  viši. spaja  se  s  novom  crkvenom  hijerarhijom.  Milanski  edikt  o  toleranciji 313.  Progoni  kršćana pod carevima Decijem. a kršćanstvo proglašava državnom vjerom.  Konstantin  premješta  sjedište  Carstva:  Konstantinopol  ‐  kao  opreka  poganskom  Rimu  ‐  postaje  "drugim  Rimom".  nakon  Milanskog  edikta.

  Kod  svih  se  građevina  kao  standardni  oblik  pojavljuje  prozor  polukružnog  luka  pojedinačno  ili  u  skupinama.. Da bi sjaj i boja snažnije djelovali u prostoru. Osobitost mu daje  koloristički sjaj materijala i dekoracije.  pokazuju  novi  bizantski  oblik:  impost. st. tako da je svjetlo prigušeno.  odvija  se  i  preobrazba  antičkih  oblika  kapitela  u  impostni  kapitel. U to doba stakleni i zlatni mozaici svojim nematerijalnim sjajem  zamjenjuju freske i kamene mozaike. Šupljikanje površine prenosi se ovdje čak i na  lukove arkada.  jasnoći i veličini površina.  Druga  vrsta  prozorske  ispune  jesu  tranzene. Tanki kameni elementi dijele otvore zaključene segmentnim lukom.  st.  dok  se  košarasti  kapitel  već  potpuno  udaljio  od  klasičnog  uzora.  koja  vrhunac  dosiže  početkom  VI.  imaju  impost  u  obliku jednostavnoga trapezoidnog kamenog bloka na korintskom kapitelu.  perforirane poput rešetke pravokutnim ili kružnim otvorima. Rimsko  je staklo na jednoj strani hrapavo i mutno.  gotovo  neraščlanjene površine zidova obavijaju unutrašnji prostor jednostavne kompozicije.  mramora  ili  kalcita.  velike  ploče  od  drva  ili  prozirnog  mramora.    Prozor  ‐  konstruktivni  se  elementi  građevine  dematerijaliziraju  kako  bi  se  pojačao  transcendentalni  dojam prostora. Ravenna). pojavljuje se sklonost  spiritualizaciji.  Buduči  da  galerije  (matroneji)  često izostaju.  alabastra.  Jake  drvene  rešetke  najčešće  su  ispunjene  pločama  od  stakla.Konstruktivni oblici  Kršćanske  zajednice  za  svoja  okupljanja  i  liturgijske  svečanosti  preuzimaju  tipove  i  oblike  kasnoantičke  profane arhitekture koje mijenjaju u skladu s novom namjenom. Sveta Sofija). ostalo je dovoljno zida za freske ili  mozaike s figuralnim ciklusima iz kršćanske povijesti  spasenja. zidovi. Tijekom V.  Spajanje  širokih zidanih lukova na uporišnoj ploči (abaku) klasičnih kapitela koji su prvobitno namijenjeni prihvatu  arhitrava.  Velike.  Takvo  rastvaranje  površine  oprečno  je  zatvorenu  volumenu  imposta.    Impostni  kapitel  ‐  u  V  st. Ta zona slika proteže se iznad stupova i nastavlja između otvora za svjetlo u prozorskoj zoni  sve  do  ispod  krova.  Crkve  Konstantinova  doba  izvana  pružaju  sliku  svrsishodnih  građevina  dvoranskog  tipa. mramorne ploče po svojoj su prirodi tek slabo prozirne. široka gornja strana uporištu lukova.  Kod  trapezoidno  suženog  imposta  uska  donja  strana  prilagodava  se  obliku kapitela.  g.  a  njegova  površina  šupljikavo  je  obrađena  i  ukrašena  stiliziranim  listovima  akanta. a u nekim slučajevima i stropovi ‐  dopunjuju  se  u  koloristički  cjelovitu  sliku  u  kojoj  se  različiti  dijelovi  prostora.  Maksencijeva bazilika.  element  koji  prihvaća  opterećenje.  st.  Njegov  osnovni  oblik  odgovara  trapezoidnom  bloku  imposta. Njihovo skromno oblikovanje u svjesnoj  je  opreci  prema  "poganskom"  hramu  s  raskošnim  izvanjskim  plaštem  klasičnih  redova.  "srednji  brod"  i  "bočni  brodovi".  Snažan dojam što ga ostavlja unutrašnji prostor bazilike Konstantinova doba počiva na prostranosti.  postaje  teško  izvedivo.  još  uvijek  je  laganim  ukrasnim  profilom  tektonski  jasno  ocrtan.  simbolizaciji  i  dematerijalizaciji.  prije svega u Konstantinopolu i Ravenni. Plohe koje omeđuju prostor ‐ podovi.  u  Sant'  Apollinare  Nuovo.  U  pojedinim  slučajevima  krovište  je  obloženo  oslikanim  drvenim  stropovima  s  jednakom podjelom na polja kakvu ima i pod (Akvileja.  Kapiteli  crkve  San  Vitale.  na pojedinačna polja koja se najčešće zatvaraju drvenim rešetkama.  koji  su  iz  BIZANTA  stigli  u  RAVENNU.  pod  Justinijanom. slikarstvo i dekoracija zidnih  ploha odgovaraju raskošnom stilu rimske privatne i javne izgradnje.  započete  526/527.    .  Nešto  kasnije  u  Svetoj  Sofiji  košarasti  i  zvonoliki kapiteli stapaju se s impostom u jedan element. U V. Veliki prozori segmentnog luka najčešće se  nalaze  u  čeonim  zidovima  velikih  presvodenih  građevina.  Stupovi  kasnog  V.  Uglačani  kamen  u  boji  svojim  odsjajima  oduzima  stupovima  materijalnu  težinu.  međusobno  povezuju  široko  razmaknutim  arkadama  ili  kolonadama  u  zoni  nosača. potrebno je dovesti svjetlo kroz prozore.  koji  nisu  izloženi  pritisku  svoda  (terme. što podsječa na profane bazilike i terme koje uvelike nadmašuju  crkve po bogatstvu prostornog oblikovanja i konstruktivnim zahvatima (svodovi). st.

 jednostavne zidove raščlanjuju samo lagano istaknuti  vijenci  ili  posve  plitke  trake  ukrasnih  frizova  od  normalnih  opeka  postavljenih  na  ugao  ili  od  malih  dvobojnih opeka koje.  Na  Istoku  uglavnom  se  zida  klesancima  (Sirija.  Obje  crkve  povezane  su  istovjetnim  poprečnim  prostorom koji služi i kao predvorje (narteks) i kao krstionica (baptisterij). Pristup kroz uski prolaz i bočno predvorje uvjetovan je ugradnjom  sinagoge u gusto izgrađenu gradsku četvrt.  Sudeći  po  podnom  mozaiku. oko središnjeg  prostora koji isprva nije povišen nalaze se bočni prolazi i galerije.  Usporedno  s  rastom  zajednica  nastaju  i  prve  samostalne  crkvene  građevine. Široko stubište između sporednih prostorija vodi u sada srušen  gornji kat.  različiti  prostori  okupljeni  su  oko  kvadratičnog  dvorišta.  Zurzachu (Tenedo) ‐ galo ‐ rimska crkva iz IV.  Rim ‐ od raznih titularnih crkava (titulus.  Čini  se  da  su  židovske  zajednice  još  prije  kršćana  za  svoje  sinagoge  preuzele  tip  rimske  višenamjenske  dvorane (aule).  odnosno  ravni  strop. Samo je prostor za kriterije  jasno obilježen nišom s krsnim zdencem i odgovarajućim zidnim oslikom.  na  istočnom  je  kraju  cijelu  širinu  dvorane  zauzimao  prezbiterij. Ni ovdje ništa ne upućuje na kršćansko bogoslužje.  napose  u  Ravenni. Antička je trabeacija nestala. Odmah po završetku progona širi se  intenzivan kult mučenika i svetaca. zbog kojeg se podiže mnoštvo memorijalnih crkava.  na  Zapadu. Sporedne i spojne prostorije  vode u biskupov stan. Od opreme nema ničeg što bi upućivalo na kultnu funkciju. velikim prostorima koji su samostalni ili prigradeni uz kuće zajednice.  Zamjetna  je  gradnja  dvojnih crkava. tvore ornament (baptisterij ‐ San Vitale). oni pomoću  što neupadljivijih pregradnji nastoje stvoriti skroman okvir za život zajednice.    Rani oblici kršćanskih građevina  Prvi kršćani okupljaju se u privatnim kućama. sa širokom apsidom povišenom za 40 cm. razvijenim iz zidnog veza: plošne lezene i lučne  niše ili slijepe arkade.  Uklanjanjem  jednoga  razdjelnog  zida  nastaje  prostor  za  okupljanje  od  oko  4.Vanjština crkava ostaje jednostavna.  Tu se razvija poseban plošni stil s plitkim raščlambama.  .  Memorije i martiriji nastaju u mjestima djelovanja ili na grobovima apostola. Budući da njihova vjera nije službeno priznata. prvih biskupa i mučenika  kao jednostavne.  prvi  znak  liturgijskoga  i  hijerarhijskog  razdvajanja  klera  i  zajednice  vjernika.  njeguje se tradicionalna rimska gradnja opekom. a na četvrtoj  je prema van istaknuta široka apsida. Bočni ulaz vodi prema prostoru za krštenje nastalom  natkrivanjem  prvotno  otvorenog  prostora  između  zida  dvorane  i  gradskog  zida  koji  se  ovdje  lomi  pod tupim kutom.5x11. u Siriji i Palestini. Vjerojatno  je postojao utjecaj takvog tipa sinagoga na kuće kršćanskih zajednica. Uz općinske i  biskupske crkve prislonjena je i posebna crkva za poduku obraćenika (katechumenon). Tako nastaju brojne kućne  kapele. st. vjerojatno kao posljedica masovnog pokrštavanja nakon Milanskog edikta.  Veće  crkve  sličnih  jednostavnih  oblika  nastaju  u  gradskim  biskupskim  sjedištima.)  zauzima  donji  kat  jedne  kuće  helenističko‐orijentalnog  tipa. bazilike.  Biskupske  crkva  ‐  Akvileji  ‐  pokazuje  dvije  usporedne  pravokutne  dvorane  jednake  konstrukcije  na  razdaljini  od  oko  30  m. no kao takav u skladu je i s istočnim tradicijama. Prostrana dvorana u prizemlju natkrivena  je križnim svodom na zidanim stupcima. st. st. radi se o jednostavnim.  Armenija.  Dura‐Europosu (oko 232 g. Kod sinagoge u El  Hamtnahu ophod i galerije u funkciji matroneja okružuju široki središnji prostor s tri strane.  unutar prostora antičke vojne četvrti. sastoji se od nepravilne dvorane stranične dužine oko 9 ‐ 11  m. Izmjenično uslojavanje građe oživljuje i koloristički strukturira zid. a možda su utjecaji bili i uzajamni. često tek provizorne kapele i spomen ‐ obilježja.  Mala  Azija). natpis s imenom vlasnika kuće na njezinu pročelju) sačuvana je  kuća kršćanske zajednice poznata kao "Titulus Equitii" iz III. izmjenjujući se.  uglavnom  kao  crkve  ‐  dvorane.5 m. Prve sinagoge toga tipa nastaju počev od II.  U  obje  po  šest  stupaca  nosi  krovište. a kasnije i apsida.

  Usporedno  s  njom  nalazi  se  dvorište  u  obliku  bazilike  (basilica  discoperta). gdje kršćanstvo u  .  razne  skupine  građevina.)  utemljen  na  vrhu  brežuljka  sadrži  unutar  zidina  sličnih  utvrđenju. ubrzo je.  U  IV.  Tamošnja  kršćanska  zajednica  bila  je  pod  Dioklecijanom  izložena velikim progonima.  čine  četiri  bazilike.  te  s  jednim baptisterijem. prije svega uključuje zgrade za  zbrinjavanje hodočasnika.  pod  utjecajem  velikih  građevina  nastalih  po  narudžbi  carske  obitelji. iznad  koje visoka eksedra s dva bočna natkrivena  krila  oblikuje  neku  vrstu  "transepta"  odnosno trikonhalnog prostora. očituje se u različitim organizacijskim oblicima koji uvjetuju i graditeljske programe.  Najvažnije  građevine  su  velike  dvorane  za  okupljanje  zajednice  (ecclesia).  Svetište Šimuna Stilite u Qalaat Semanu ‐ Sirija (oko 480 g.  Na hodočasničkom putu u sjeverenoj Siriji projekt manastira osim crkve.  koje  uglavnom  preuzimaju  tip  bazilike. također nastaju i u sjevernoj Africi.Jedno od ranih uporišta europskoga kršćanstva nalazi se u glavnom gradu Dalmacije Saloni (Solin) južno  od  koje  car  DIOKLECIJAN  podiže  svoju  palaču.  Za  opskrbu  hodočasnika  na  putu  do  svetišta  brinu  se  manastiri. a i dragi članovi zajednice.  dok  su  memorijalne  crkve  (memorije. čini se.  Svodne  pojasnice  prelaze  u  vertikalne  zidne  istake.  drugačiji  od  općenito antičkog.  Peristil  na  mjestu  ranijega  groblja  istodobno  služi  kao  atrij  bazilike.  Uz  crkvu  Rođenja  u  BETLEHEMU  sklopovi  najvećeg  značenja  jesu  crkva  Svetoga  groba  i  crkva  Uskrsnuća  u  Jeruzalemu.  Monaški  način  života.  MARUSINAC ‐ groba sv.  glavni  sklop.  mauzolej  se  sastoji  od  kripte  iznad  koje  je  kao  memorijalna  crkva  podignuta  visoka  presvodena  dvorana.  lezene.  Velebne dimenzije trijemova i hodnika čak i uz veliki broj hodočasnika omogućavaju odvijanje bogatoga  liturgijskog  programa  s  bogoslužjem  i  procesijama  (osobito  za  Uskrs).  "martirij".  MANASTIRINE ‐ Salona IV st  izvorno jedna memorija u starijoj apsidi s grobom mučenika.  stoljeću.  Sličnih  razmjera  su  i  mnoga  svetišta u gusto naseljenim provincijama Bliskog istoka i sjeverne Afrike. Anastazija (Stasa) otprilike istodobno kao i Manastirine  formira  se  složen  građevinski  sklop. dodan peristil s dvije  apside na suprotnoj strani.  uvjetovanu  posebnošću  obreda  i  razlikama  u  lokalnim  tradicijama. manju građevinu.  martiriji)  i  krstioničke  crkve  (baptisteriji)  uglavnom  centralnog  tlocrta.      Nesputanost  u  preuzimanju  i  povezivanju  kasnoantičkih  građevinskih  oblika. Veliki sakralni kompleksi.  kršćanska  svetišta  su  očuvala  svoju  mnogolikost.  koje  se  s  vanjske  strane  pojavljuju  kao  kontrafori. te je nastao mali sakralni kompleks.  povezana  s  izrazitom  autonomijom  života  u  raznim  provincijama.  stvara  raznolike  sakralne  komplekse.  raspoređene  u  obliku  križa  oko  zajedničkoga  središnjeg  prostora  ili  dvorišta. Kršćani su se u malim skupinama okupljali na imanjima izvan grada gdje su  pokopane mnoge žrtve progona.  Još  dvije  dodatne  crkve  povezane  su  s  prostorima  za  svećenike  i  goste.    Svetišta  Za  razliku  od  rimskoga  sakralnog  foruma.  koje  nadomješta stariju.  ta  raznolikost  uzmiče  pred  sve  jačom  tipizacijom.  Velika  svetišta  na  mjestima  kršćanske  povijesti  u  osobitom  se  broju  i  veličini  nalaze  u  Palestini.

  kao  u  trijemovima  foruma.  Polukružna apsida u gotovo cijeloj visini prostora zaključuje srednji brod.  Na  istočnoj  uzdužnoj  strani  nalazi  se  građevina  centralnog  tlocrta  u  obliku  trolista  (trikonhos).doba velikih teologa doživljava snažan procvat. jer njegova liturgijska funkcija očigledno nije presudna za život zajednice.  Osna  orijentacija  i  uzorna organizacija očituju tradicije rimske carske arhitekture.  gradi  se  između  313.  a  na  stranama  širi  od  bočnih  brodova.  i  VI. izravno povezana s bazilikom. koji se u Lateranskoj bazilici odmah pojavljuje u monumentalnoj  veličini. peristilno dvorište ispred bazilike.  već  prostori  u  polusjeni.g.  Kao okupljalište i prijelaz između ulice i crkvenog prostora služi atrij.  Dva  velika  stupa  ili  dva  zidna  istaka  postavljena  poput  pilastara  nose  ukrašen  arhivolt.  no  istodobno.  rimska  osna simetrija djeluje kao kompozicijsko načelo sve do srednjeg vijeka.  transepta  i  apside.  vijećanju  prezbitera.  primanju  izaslanstava  i  procesija.  Pavao  izvan  zidina). koju Bizant nastavlja. Visok i  širok srednji brod djeluje gotovo kao natkrivena ulica.  u  doba  cara  Konstantina.  Rasporedom  prostora  i  arhitektonskih  elemenata  Konstantinska  bazilika  označava  novi  prototip  kršćanske rimske carske arhitekture.  glavnu  točku  prema  kojoj  je  usmjerena  unutrašnjost  građevine. Lagane arkade ili kolona‐de  omeđuju  središnji  prostor.  pozivaju  na  zastajanje  i  kretanje  bočnim  brodovima.    Bazilika  Nakon  dovršenja  Maksencijeve  bazilike.  i  319.  Zidne  slike  i  ornamenti  nastavljaju  se  i  u  prozorskoj  zoni  iznad  bočnih  brodova.  Simboličke zidne slike krase čeoni zid iznad tjemena luka.  Kod  velikih  bazilika  u  istočnim  provincijama  najčešće  nedostaje  "rimski  transept".  Kod  rimskih  bazilika.  U  njezinoj  golukupoli  okupljenu  zajednicu  vjernika  s  iskupom  na  počasnom  mjestu  nadvisuju  simbolički  prikazi  Kristova  kraljevstva. Bočni brodovi dobivaju svjetlo  kroz  visoko  postavljene  prozore  na  vanjskim  zidovima. koji je  visok  koliko  i  srednji  brod.  dok  transept  služi  crkvenim  funkcijama:  liturgiji.  S  gornje  strane  prostor  često  zaključuje  otvoreno  krovište  ili  kasetirani  strop. otvara se pogled na oslikani svod apside.  visoki  lučni  ulaz  u  zidu  transepta.  Uzor Lateranske bazilike u Rimu oponašaju sljedeće velike građevine: Sv.  uzdužnih  brodova.        . Bazilika i trikonhos ‐ slično bizantskom tipu manastira.  Jezgru  kompleksa  čini  bazilika  s  galerijama. potom atrij i predvorje sa stubištem.  čiji  je  uzor  Lateranska crkva.  Granični  zidovi  središnjeg  prostora  dižu  se  tek  iznad  zone  nosača.  st. bazilika i manastir u Tebesi građeni su u više  faza  tijekom  V. Većina regionalnih  inačica rimskoga osnovnog tipa uglavnom se odnosi na zonu prezbiterija (kora). okružena ćelijama monaha koje su jedna do druge poredane  uz  njezine  zidove.  prigušeno  osvijetljeni.  Na  potezu  zida  ispred  krovnih  streha  bočnih  brodova  proteže  se  zona  slika.  Uzdužni  bazilikalni  prostor  brodova  služi  okupljanju  zajednice.  U  slijedu  atrija.  Hijerarhijska podjela zajednice očituje se u smještanju biskupske katedre i sjedala za svećenike (thronos i  syntbronoš)  u  apsidu.  prva  velika dvorana za okupljanje kršćana: bazilika u Lateranskoj palači u Rimu. lavri ‐  nalaze  se  u  prostranom  manastirskom  dvorištu  koje  štite  obrambene  zidine  i  kule. trg ili dvorište (aula). Iza poprečno postavljenog predvorja (narteks) slijedi široka dvorana s tri ili pet brodova. kao u velikim rimskim  crkvama. Crkva stoji na visokom postolju.  s  jednom  apsidom  ugrađenom  na  sirijski način između dvije bočne prostorije. dvorana stupnjevana u visinu (bazilikalni presjek) završava u širokom transeptu.  Drvene  grede  položene  u  osima  nosača  slobodno  se  pružaju  od  zida  do  zida  (nema  svodova). Ispod njega.  U  odnosu  prema  srednjem  brodu  oni  nisu  područje  tame.  najčešće  s  fontanom  u  sredini. Uzori su joj bazilike rimskog  Foruma i židovske sinagoge bazilikalnog tipa.  narteksa.  Prijelaz  iz  uzdužnog  broda  u  transept  tvori  trijumfalni  luk. a iznad visokog ciborija glavnog  oltara.  Pod  je  pokriven  mramornim  pločama  ili  kamenim  mozaikom  u  ornamentalnim  poljima. Petar i San Paolo fuori le mura  (Sv. tako npr.  te  podsjeća  fla  poprečna  krila  (alae)  rimske  antičke  kuće  s  atrijem.

  Stupnjevani  presjek  omogućuje  ravnomjeran  prodor  svjetla.  Bazilika Sant' Apolinare in Classe. trobrodna dvorana.  Bazilika  Svetog  Petra  i  Pavla  u  Gerasi  (sjeverna  Palestina)  predstavlja  rani  primjer  usporednog  postava  triju  apsida.  U  čistom  obliku  taj  tip.  Ona  počinje  nizom kružnih medaljona poviše kojih trake mozaika dijele zidnu površinu u polja unutar kojih je i  prozorska  zona.  ‐    pokazuje  strukturu  koja  se  već  potvrdila  u  Rimu:  zona  arkada. U Rimu su  galerije (matroneji) ponovo javljaju tek u VI.  osim  mnogih  drugih  crkava  u  Rimu  i  u  provincijama. prijestolnica Zapadnoga Rimskog Carstva).  Bazilike s galerijama (matronejima) odgovaraju antičkoj tradiciji rimske forumske bazilike.Kao standardni tip ustaljuje se posvuda.  . pa i na Zapadu. Raznolikost obreda i lokalnih tradicija odražava se u brojnim inačicama prezbiterijalne zone.  Arhitektura  odražava  unutarnju  hijerarhizaciju  kršćanstva  i  uspostavu društvenih prepreka između "vjerničkog puka" i klera nakon proglašenja kršćanstva državnom  vjerom.  inačice  i  posebni  oblici.  napose  u  istočnim  pokrajinama  Carstva.  bočni  brodovi  olakšavaju kretanje posjetilaca i odvijanje procesija koje širenjem kulta postaju sve učestalije.). San Lorenzo fuori le Mura). Kompozicija kora u ravenatskim crkvama s poligonalnom apsidom i bočnim prigrad‐ njama pastoforija. bazilika bez transepta s tri ili pet brodova.  Kod  rimsko‐konstantinskog  tipa  vanjski  je  oblik  određen  kontrastom  između  visokog  bloka  transepta  i  raščlanjene kompozicije uzdužnih brodova.  utjelovljuju  bazilike  u  Ravenni (od 402. Jedan  od prvih primjera je Santa Maria Maggiore u Rimu (građena 352.  amboni  i  ograde  oblikuju  posebno  područje  za  liturgijske  obrede  i  za  kler.  tvoreći samo jednostavni omotač unutrašnjeg prostora.  propovjedaonice.  Ugrađena  sjedala.  Brodovi  najčešće  odgovaraju rimskom uzoru: sklop od tri do pet brodova sa širokim i visokim srednjim te uskim i niskim  bočnim  brodovima. čiji srednji  brod gotovo cijelom širinom prelazi u polukružnu apsidu.‐366. {Santa Agnese. st.  također  osebujan  regionalni  tip  čine  mnoge  crkve  na  uzvisini  Binbirkilise  u  Maloj  Aziji  ili  bazilike s dvostrukim korom iz sjeverne Afrike i Španjolske.  pojačava  usmjerenost  prema apsidi.g.  iznad  nje  zona  slika. U skladu s regionalnim tradicijama. prostora namijenjenih sve složenijoj kultnoj službi.  Donja  zona  slika  (još  izraženija  u  Sant'Apoliinare  Nuovo. Prezbiterij je  također  spojen  s  apsidom.  Bazilika se ustaljuje kao opći osnovni oblik biskupskih i općinskih crkava.    Građevinski  volumen  bazilike  u  svom  strukturiranju  potpuno  odgovara  slijedu  unutrašnjih  prostora. Uzdužni brodovi izravno su povezani s apsidama. upućuje na istočne utjecaje. Pokraj rimskoga standardnog  tipa  nastaju. Kod tipa bez transepta bazilikalno stupnjevan presjek cijelom  dužinom  određuje  vanjštinu  građevine.  Na  srednji  brod  s  plitkim  dvostrešnim  krovom  prislonjeni  su  ispod prozorske zone jednostrešni krovovi bočnih brodova. posvećena 549.g. Transept u  rimskom obliku gotovo posvuda izostaje. apsida i  sporedni prostori priključeni su kao samostalni dijelovi ili su uključeni u jedinstven građevinski volumen.g. dok su bočni brodovi ravno završeni.

 te u izmjeni konstruktivnih  elemenata.  Prvi  baptisterij  nastaje  u  Rimu  pored  Lateranske  bazilike  pregradnjom  termalnog  zdanja:  jednostavan  kružni  prostor  Siksto  III. osmerokutni prostor okružen jednostavnim zidovima.  Ispod  te  posebno  oblikovane  prostorne  skupine  nalazi  se  kripta  naslovnog sveca.  oktogon. S obje strane srednjeg broda prezbiterij  se  preko  dva  široka  luka  dvostmke  visine  proširuje  poput  transepta  u  visoke  bočne  prostore  u  kojima  se  nastavljaju  matroneji.  te  različite  sporedne  prostorije  i  stubišta. Sklop je osno orijentiran prema stranama svijeta.  ‐  obuhvaća  unutar  zatvorenog  pravokutnika  zidina  veliku  baziliku  s  predvorjem.  bočni  brodovi  su  visinski  stupnjevani. U prozorskoj zoni umetanjem još jednog  stupca ritam se prilagođava manjoj visini prozorskih arkada.  Bijeli manastir kod Sohaga u gornjoegipatskoj pustinji. koji  slobodno stoji u prostoru.  zamijenio  je  (432. st.  krstionicu.    . Ranokršćanska se arhitektura  pri gradnji brojnih krstionica i memorijalnih crkava nastavlja na kasnoantičku tradiciju.  pored  biskupskih  crkava  za  sve  veći  broj  krštenika  grade  se  krstioničke  crkve.    Građevine centralnog tlocrta  U kasnoj antici građevine centralnog tlocrta tvore veliku tipološku skupinu.  I sustav nekih manastira određen je sažimanjem prostora za različite liturgijske funkcije u jedan cjelovit  kompleks.  pojavljuje  se  u  različitim  inačicama.  U  Šimunovu  svetištu  u  Qalaat  Semanu  debeli  kvadratični  zidni  plašt  s  pravokutnim  i  kružnim  nišama i apsidom na istočnoj strani obavija centralni oktogon koji se diže iznad kvadratičnog prizemlja s  predvorjima i sporednim prostorijama.  slijede  građevine  kvadratnog  i  kružnog  tlocrtnog  oblika  s  bazenom  za  krštenje  (piscina)  upuštenim  u  sredini  poda.  Temeljni oblik.  U  velikom  građevinskom  bloku.  U  povezivanju sporednih i glavnih prostora u složen cjelovit organizam.  Bijeli  manastir  pripada  regionalnom tipu. Njegovo bogato oblikovanje s  dvokatnom  slijepom  arhitekturom  u  opreci  je  prema  jednostavnoj  bazilici.  povezan  s  drugim  građevinskim  elementima. središte prostora. utemeljen početkom V.  a  svaki  od  njih  ima  vlastite  matroneje. Taj kor gotovo je samostalan sklop.  izduženu  bočnu  crkvu.  zasnovan  vjerojatno  na  kršćanskoj  simbolici  brojeva.  koju  je  prvotno  okruživao  ophod.  st.  Ta  "bazilika‐martirij"  projektirana  je  očigledno  za  posebne  potrebe  velikih  hodočašća.  odnosno  još  jedan  niži  oktogon  u  koji  su  ulazile  apside. Stupovi nose ili visok ciborij.Peterobrodna bazilika Sv.  Postav bazilike kao prostornoga i duhovnog središta sveukupnog kompleksa načelo je zajedničko gotovo  svim manastirima i samostanima. Dimitrija u Solunu  ‐  bogato raščlanjen prostor i vertikalna struktura s dva niza arkada gotovo jednake visine u zidovima  glavnog  broda. odvojena je stupovima od ophoda. utemeljitelja manastira.)  osmerokutnom  novom  gradnjom  s  unutrašnjom  kolonadom oko piscine.g. Piscina.  Omiljen  je  oblik  od  V. još živi tradicija egipatskih hramova. izgrađen  po uzoru na neke memorijalne crkve (Tebesa. U bazilici bočni brodovi u  obliku slova U okružuju dugački glavni brod koji se preko trijumfalnog luka otvara u trikonhalni kor  podignut iznad groba Šenutea. natkriven kupolom ili šatorastim  krovom. ili gornji kat.  niše  različitih  oblika  i  veličina  plastički  modeliraju  zidni  plašt. baptisterij u Ravenni).  Nakon  službenog  priznavanja  vjere. koji se slično lanterni ili tornju diže iznad ophoda.  zatvorenom strmim kosim zidovima.  Slijepa  arhitektura  uokviruje  zidne  slike  i  mozaike.  Nakon  jednostavnih  pravokutnih  prostora  s  posudom  za  krštenje  na  čeonoj  strani.  Dodatno obogaćenje unosi ritmizacija postignuta izmjenom nosača koji raščlanjuju oba niza arkada  u tri polja sa po četiri odnosno pet lukova na stupovima.‐440.  očituje  se  posebnost  razvoja  bizantske  arhitekture  i  njezina  različitost  nasuprot  linearnom prostornom slijedu rimskih bazilika. U Ravenni je od baptisterija ortodoksnih San Giovanni in Fonte sačuvana samo  jezgra  slična  tornju.

 koji su naizmjence ravni ili konkavni.  Grobna crkva Svete Konstance u Rimu.Memorije i martiriji.    Trikonhalne  crkve  (crkve  s  tri  kora)  javljaju  se  kao  samostalne  pojedinačne  crkve. na području careve palače  ‐  Prvi je primjer realizacije Justinijanove ideje. Tri apside ili se usko povezuju u oblik lista djeteline.  Armeniji  i  Maloj  Aziji.  Njega  u  prizemlju  okružuje  zidni  prsten  s  vijencem  niša. U arhitekturi ona se izražava sve većom samosvojnošću i sve intenzivnijim razvojem na Istoku.  te  položaj  predvorja  i  ulaza  određuju  orijentaciju  prema  glavnoj  apsidi.  Ophod  se  samo  na  jednom  mjestu  otvara  prema  poprečno  postavljenom  predvorju  s  bočnim  apsidama.  čija  kupola  počiva  na  četiri  pojasna  luka  (usp. posvećeni uspomeni mučenika i drugih važnih osoba iz ranog razdoblja kršćanstva.  Arkade  u  dvije  etaže  odvajaju  ga  od  ophoda  i  galerija  {empora)  iznad  njega.  Sirenje kulta svetaca i sve brojnija hodočašća daju od IV. st. povoda osnivanju memorija.  npr.  koje  osobito  nastoje  oko  rješavanja problema presvodenja velikih prostora.‐537.  st. pa i onih bazilikalnog tipa. st.  .  Predvorja  i  kapele  naizmjence  se  nadovezuju. jer nisu vezani uz uvijek isti obredni čin.  Crkva Sv. Prijelazni stupanj čine centralni prostori  s uskim bočnim travejima ispred bočnih apsida.  Lagano  razdvajanje  bočnih  traveja  zidnim  istacima.  no  obogaćuje  ga  okruženjem  sporednim  prostorima.  Ta  sklonost  zatvaranju  česta  je  značajka  crkava  u  Palestini i Siriji. Motiv trikonhosa sporadično se pojavljuje i na Zapadu.  oblikujući vanjski oktogon. Otvaranjem unutrašnjeg oktogona na istočnoj strani prema velikoj apsidi  s  prednjim  travejem.  Volumen  građevine  stupnjevanog  presjeka  jasno  ističe  unutrašnju  strukturu. Raznovrsni se prostori sažimaju izvana  u  jedinstven  zatvoren  volumen  građevine. crkva s kupolom snažnoga prostornog učinka. podigao ju je car Zenon  ‐  središnji  oktogon  s  unutrašnjim  ophodom  preuzima  tlocrt  Marijine  crkve  u  Jeruzalemu. unutar zidanog kubusa neznatno nepravilnih stranica.) započinje iznimno jaka graditeljska djelatnost.  Koncem  V.  Pojasnice  koje  se  pružaju  od  stupca  do  stupca  nose  kriškastu kupolu (u obliku kišobrana) s 15 segmenata.g.  Za vladavine Justinijana (527.  podignuti  su  iznad  njihovih  grobova  ili  mjesta  njihova  djelovanja.‐565.  Tako  nastali  ophod  presvoden  je  prstenastim  bačvastim  svodom. Sergija i Bakha podignuta 527. st.  u  sklopu  većih  kompleksa (Tebesa) ili kao kor neke bazilike (Sohag). Prostorni je ideal Justinijanova doba.  pridajući  građevini  tipičnu  rimsku  frontalnost  i  orijentaciju  duž  glavne  osi  koja  se  produžuje  sve  do  niše  sa  sarkofagom.    U V.  osam  visokih  zidanih  stupaca  oblikuje  unutrašnji  oktogon.  Crkva Sv.  u  kojem  još  živi  tradicija  antičkih  kružnih  hramova. kako bi se velikim i  prestižnim građevinama pokazao sjaj Crkve i Carstva. Trikonhos je centriran na  središnji  kvadrat.g. mauzolej Konstantinove kćeri  ‐  unutrašnji krug od 12 radijalno raspoređenih parova stupova povezanih arkadama nosi presvodeni  zidani  valjak  središnjeg  prostora. u osam  ravnih segmenata urezani su lučni otvori prozorskog vijenca. Primjeri izravnog nastavljanja carske tradicije jesu  mauzoleji prvih kršćanskih careva.  Na  predvorje  se  sa  strane  nadovezuje  kružna  kolonada  trijema.  Marijina crkva na brdu Garizim koncem V.  vanjski je oblik tek jednostavni omotač unutrašnjeg prostora. za razliku od  rimske bazilike Konstantinova doba.  Isprva  predvode  regionalne  graditeljske  škole. Ivana Krstitelja u Jeruzalemu  ‐  samostalna građevina.  Konstantinopol  postaje  stjecištem  istočnih  arhitektonskih  koncepcija.  Bogatstvom  oblika  nadmašuju  baptisterije.  ili oblikuju prostrani kor kao završetak dvaju ukriženih brodova. s glavnom apsidom istaknutom na istočnoj strani.  Sveta  Sofija). i VI. dolazi do sve jače političke i crkvene polarizacije između istočnog i zapadnog dijela Rimskoga  Carstva.  i  ta  građevina  centralnog  tlocrta dobiva os i orijentaciju u skladu s rimskom tradicijom.  u  Siriji.  nasuprot  dubokom  predvorju  na  zapadnoj  strani.

 međusobno su jasno razlučeni.  pa  i  važni  konstruktivni elementi.  Svi  sporedni  i  pridruženi  prostori.  Ispred  oktogona  u  širini  dva  traveja  ophoda  položeno  je  predvorje  s  bočnim  apsidama.  Unutrašnjost  Crkve  Sv.    .  Između  njih  i  apside  umetnuta  su  sporedna  stubišta.  San Vitale. nastala gotovo u isto doba (oko 526. na kojima počiva  kupola rastvorena s osam prozora.  koji  preuzimaju  sile  potiska  i  konstruktivno  učvršćuju  građevinu. dajući mu jasno usmjerenje.  Karakter pojedinih prostora određen je samo ulogom koju imaju u unutrašnjem prostom. svi se povezuju  u  višečlani organizam. oblikuje prezbiterij. a njegova je  cjelovitost postignuta prikrivanjem i ublažavanjem kontrasta.  U  vitkijim  proporcijama  unutrašnjeg  prostora  i  prizmatično  jasnom  uobličenju  višečlanog  volumena  (prikrivanje  kupole)  naznačen  je  zaokret  koji  će  uslijediti  u  srednjovjekovnoj  arhitekturi  zapadne evrope.  Razvedenost  vanjštine  odgovara  znalačkoj  i  višeslojnoj  raščlambi unutrašnjosti.g.  vertikalno  prolazi  kroz  ophod  i  empore. Pastoforije.  Trokutni  spojni  prostori  vode  u  središnji  prostor  i  omogućuju  s  obje  njegove  strane  pristup  kružnim  tomjevima  sa  zavojitim  stubištima  koja  vode  do  empora. Presudni doprinos dojmu nematerijalnosti  daju  površine  obložene  obojenim  mramorom  i  pozlaćenim  mozaikom. uobičajene u Ravenni.  Sergija  i  Bakha  i  Memorijalna  crkva  San  Vitale  odgovara  novom  bizantskom  prostornom idealu koji niz jasno omeđenih pojedinačnih prostora zamjenjuje cjelovitim organizmom.  Građevinski  volumen  ostaje  u  tradiciji  rimsko‐ravenske  arhitekture  u  opeci.‐547.  Ne  gubeći samostalnost. zapadna varijanta.  polukružno ispupčene u ophod odnosno u empore. Unutar velikih lukova nalaze se dvije etaže arkada na stupovima. S polukružnim lukovima koji ih povezuju oni oblikuju dvoetažne arkade. Iz dvoetažnog vanjskog oktogona jasno se izdiže gornji kat sličan lanterni.  služeći  istodobno  i  kao  konstruktivno  ojačanje  uglova  građevine  s  obzirom  na  potisak  svodova.  Iz  kubično  zatvorenog  tijela  građevine  ističe  se  samo  poligonalna  apsida.  pokriven  šatorastim  krovom  koji  prekriva  kupolu.  koje  istodobno  preuzimaju  potisak  središnje  kupole.  koji  je  iznad  jednoetažne  apside  otvoren  velikim  trodijelnim prozorom. iznutra je i izvana još stroži u centralnosti a u oblikovnom smislu vrhunski  dotjeran.  jednako  kao  i  sjaj  poliranih  mramornih stupova i mekani oblici šupljikasto obrađenih kapitela.U dijagonalnim su osima skupine stupova postavljene tako da oblikuju polukružne niše natkrivene  polukupolama.  Prezbiterij  poput  visokog  "kora"  s  bačvastim  svodom. Iznad svodova ophoda od stupaca oktogona do  vanjskih  zidova  zrakasto  su  pruženi  zidani  lukovi.)    ‐  u  vanjski  oktogon  relativno  tankih  zidova  upisan  je  unutrašnji  oktogon  od  poligonalnih  zidanih  stupaca.  Zidani lukovi koji su horizontalno pruženi iznad presvodenih prolaza učvršćuju stupce oktogona.  dopirući  sve  do  vanjskog  zida. otvoren u punoj visini  obiju etaža prema središnjem prostoru.  koja  zajedno  s  predtravejem. presvođenim odsječkom bačvastog svoda.  Memorijalna crkva San Vitale u Ravenni. ovdje su dodane oktogonu kao samostalni  polukružni  volumeni  s  pravokutnom  nišom.  Tim  nišama  odgovaraju  četiri  polukružne niše u uglovima vanjskoga zidnog četverokuta koje ga prilagođuju središnjem oktogonu.

  Crkva Svete Sofije.  Bazilika. U laganoj izmjeni ravnih poteza arkada sa stupovima na bočnim stranama i presvođenim nišama u  uglovima. Povezivanje  obaju  tipova  osobito  se  brzo  ostvaruje  u  istočnom  dijelu  Carstva.  Središnji  kvadrat  proširen  je  u  uzdužnom  smjeru  u  dva  trapeza. Nešto kasnije ona je ostvarena u Svetoj  Sofiji i u drugim bizantskim bazilikama s kupolom.  sukladno  odgovarajućim  funkcijama.  Između  njih  arkade  sa  stupovima  u  dvije  etaže  razgraničuju  središnji  prostor  od  bočnih  prostora.  neovisno  jedne  od  drugih.‐537. st.  svojim  jednostavnim  sklopom  zadovoljava  doduše  liturgijske  zahtjeve.  uobičajena  za  općinske  ili  biskupske  crkve. arhitekti Antemij iz Trala i Izidor iz Mileta  ‐    vanjski  pravokutnik.  određuje  tlocrt  cjeline.  i  V. te tako bočno proširuju uzdužni  prostor  u  točkama  u  kojima  bi  s  obzirom  na  osnovni  geometrijski  lik  trebalo  nastupiti  njegovo  sužavanje.  Bogati  oblici  građevina  centralnog tlocrta ne odgovaraju potrebama crkve kršćanskih zajednica.g.  tvoreći  tako  centralizirani  longitudinalni  prostor.  Crkva  Sv.  naslućuje  se  ideja  povezivanja  orijentiranog i centralnog prostora pod jednim golemim svodom.  st.  ali  ne  odgovara  visokorazvijenim  mogućnostima  kasnoantičke  građevinske  tehnike  i  potrebi  državne  crkve  za  reprezentacijom.  naznačava  program  i  rješenje  koji  će  biti  ostvareni  nešto  kasnije u crkvi Svete Sofije.  odnosno  skupina  stupaca.  Ispred  apside  na  taj  način  nastaje  neka  vrsta  trikonhosa  oko  prezbiterija.  no  kojem  su  podređeni  liturgijskom  funkcijom. Sergija i Bakha u pojedinostima djeluje još pomalo sputano i u cjelini nedovoljno centralizirano.  gdje  se  tehnički  usavršava  i  gradnja  svodova. dok kod gradnji centralnog tlocrta  jača težnja da se orijentacija odredi odgovarajućim oblikovanjem prezbiterijskog područja.  Sergija  i  Bakha. U V.g.  Unutrašnji  prostor  djeluje  prostranije  i  niže. obavljenih tamnim omotačem bočnih prostora i empora. kao polukružne niše.  koje  proširuju  prostor  i  konstruktivno  ga  učvršćuju. međutim.  Na  njegovim  uglovima  diže  se  osam  velikih  stupaca. prostor se oblikuje duž uzdužne osi stupnjevitim vertikalnim uzdizanjem. umnožavaju se pokušaji  povezivanja bazilikalnoga uzdužnog broda s korom centralnog tlocrta.  koji  tvore  konstruktivni  kostur. Kao  bočno omedenje iznad dvoetažnih arkada..  Umjesto  uobičajenih  izduženih  bočnih  brodova  glavni  je  prostor  okružen  nizom  relativno  samostalnih  bočnih  prostora.    Bazilika s kupolom  Bazilike  i  građevine  centralnog  tlocrta  razvijaju  se  u  IV.  Nasuprot  njemu u uzdužnoj se osi prema prednjem narteksu i prostranom atriju otvara glavni trodijelni ulaz s  carskim  vratima. Zbroj svih tehničkih i umjetničkih iskustava i eksperimenata iskazuje se u Konstantinopolu pod  Justinijanom izgradnjom velikih bazilika s kupolom.  Na  kosim  stranicama trapeza postavljeni su.Crkva Sv.  započeta  527.  Na  tom  tlocrtu  i  na  konstruktivnom  kosturu  koji  na  njemu čvrsto počiva.  Tijelo  građevine  kao  zatvorena  i  nepokretna  masa  nosi  kupolu.  Stupovi  na  bočnim  stranama  kvadrata  poredani  su  točno  po  unutrašnjoj  liniji  stupaca.  gotovo  kvadrat. 532.  .  Parovi  stupaca  koji  razdvajaju  bočne  prostore  određuju  usmjerenje  prema  središnjem  prostora  od  kojeg  su  optički  odvojeni  arkadama  sa  stupovima.

  U  povijesti  razvoja  kultura  Italija  zaostaje za egejskim područjem.  Bočna  krila  atrija  ispred  zapadne  strane  crkve  nastavljaju  se  duž  vanjskih  zidova  kao  natkriveni prolazi sve do krakova križa. potaknula izvedbu pojednostavnjenih replika u  provincijama. Već etruščanski hram na visokom podiju nadvisuje  svoju okolicu. rimsko  poimanje  arhitekture  kao  prostornog  omotača  pre  sudno  je  za  oblikovanje  trgova  zatvorenih  sa  svih  strana i davanje prednosti luku i svodu.  Rim  je  sklon  prostornoj  organizaciji  koja  se  zasniva  na  simetriji  i  aksijalnosti. Ivana u Efezu (prema PROKOPIJU ista kao i  crkva  Svetih  Apostola).  Na  tim  povijesnim  pretpostavkama  počiva  višeslojnost  rimske  arhitekture.. obično je viša  od drugih {crkva s pet kupola). kojemu su se divili već suvremenici. Izborom jedne od dviju osi za  os simetrije naglašava se orijentacija.  Dva  velika  kvadratična  prostora  s  obje  strane  rezbiterija  služe  kao  pastoforije. na kojoj se diže središnja kupola.  Osobito  je  značenje  za  daljnji  razvoj  bizantske  arhitekture  imao  tip  crkvi  križnog  tlocrta  s  kupolom.  Front u Perigueuxu 1120. Rimljani ga kao načelo rasporeda  primjenju ju u malim i velikim građevinskim kompleksima te u urbanizmu. Među italskim plemenima. i St.  U  tom  prividno  bestežinskom  dizanju  i  spuštanju  prostornih  obrisa  iznad  uzdužne  osi  i  njihovu  koncentriranju  u  vertikalnoj  osi  počiva  lebdeća  ravnoteža  toga  golemog  prostora.  jednako kao i manja crkva Svete Irene s dvije kupole. Svaki travej nosi po jednu kupolu. Njihovo jako rastvaranje  skupinama  prozora  (usp.g. koji nosi kupole i odterećuje bočne zidove  dijafragme sa skupinama prozora otvorenih u potkupolnom prostoru. ali je.  prostor  se  po  uzdužnoj  osi  otvara  punom  visinom  prema  udubinama  polukupola.  Tek  njihova  stoljetna  ekspanzija  stvara  rimsko‐italski  kulturni  prostor  u  kojemu  se  vlasti  te  tradicije  stapaju  s  preuzetim  utjecajima. Njegove se analogije. kod  hrama prema celi.  U  provincijama  Bizantskog  Carstva  uzori  velikih  građevina  iz  Justinijanova  doba  pojednostavnjuju  se  i  stapaju s lokalnim graditeljskim tradicijama. nalaze u istočnim visokorazvijenim kulturama.  Prožimanjem  dva  broda  nastaje  tlocrt  u  obliku  grčkog  križa  s  kvadratičnim  središnjim  travejem  i  četiri  jednaka bočna traveja. Rimljani su manjina. U kući s atrijem ona se očituje kao orijentacija prema tablinu.  Produživanjem  jednoga  kraka  križa  za  jedan  travej  nastao  je  u  ovom  slučaju  orijentiran  uzdužni  brod.  (srušena 1462). Njezin uzor tijekom srednjeg vijeka na Zapadu slijede Sv. grčki i istočnohelenistički elementi preslojavaju temeljna mediteransko ‐ italska  načela od kojih je najvažnije primarno poimanje arhitekture kao prostora.g.  Nasuprot  jasnom  bočnom  omedenju.a ispod bočnih pojasnih lukova uzdiže se zona bočnih zidova ‐ dijafragmi.  Kontrafori  i  lukovi  osiguravaju  uzdužni  zid  od  potiska  svoda. crkva Sv. u tjemenu visoka 55.  Veliki  nosivi stupci tvore s pojasnim lukovima konstruktivni kostur.‐546. Za razliku od grčkoga.  Sjecište  osi  karda  i  dekumana bilo je već osnovica etruščanskog planiranja. kao i s dvoetažnim arkadama na  stupovima. Marko u Veneciji 1063.  Točka  usmjerenja osi najčešće je istaknuta kao dominanta.  Prva  velika  građevina  tog  tipa  je  crkva  Svetih  Apostola  u  Konstantinopolu  podignuta  536. U rimskom taboru Via Praetoria kao okosnica organizacije  tabora  označava  smjer  prema  neprijatelju. Etruščanski. a na istoku već u VI. s vijencem prozora.  . a središnja. U rimskim gradovima on djeluje kao orijentacijska točka trgova okruženih kolonadama.    Nova orijentacija antičke umjetnosti  Rimska  arhitektura  svoj  specifičan  karakter  stječe  razmjerno  kasno. u bizantsko carsko doba nema izravnog nasljednika. kod foruma prema hramu.  prema  pretoriju  ili  kapitoliju. Etruščanima i Grcima.  obratno.  odnosno. Bogat razvitak prekinut je prodorom islama.  koje  pak  počivaju  na  pojasnim  lukovima  i  apsidalnim  konhama  kora  odnosno  ulazne  strane.6 m.g.  Sveta Sofija. jednako kao i ori jentacija  prema stranama svijeta.  Raščlamba  i  ritam  odgovaraju  sustavu  razrađenom  u  Konstantinopolu. velika državna i dvorska crkva.  Maksencijeva  bazilika)  najavljuje  intenzivno  osvjetljenje  prozorskog  prstena u bazi kupole.  Krakove  križa  sa  svih  strana  okružuju  ophodi  i  empore.st.

  Kršćani  odbacuju  "sakralnu  arhitekturu"  po  uzoru  na  antičke  hramuve. carskih termi u Rimu i Trieru.  Tek  u  V  st. Rimska  masivna  gradnja  razvija  se  u  slojevit  sustav.  teatar). Maksencijeve bazilike u Rimu ili aule palače u Trieru dostiže  gotovo  pretjeranu  strogost.Takvo povezivanje elemenata uvjetuje frontalnost i kompoziciju fasada.  pr.  Visokorazvijena  tehnika  omogućuje  ostvarenje  monumentalnih  građevinskih  volumena  i  prostora  Konstruktivni  uvjeti  masivne  gradnje  određuju  i  formalnu  kompoziciju  koja  u  vanjštini  pojedinih  građevina.  Građevinski  volumen  dosljedno  je  izveden  kao  omotač  prostora  i  kao  konstruktivni kostur.  st.  slobodno  grupiranje  građevinskih  tijela. a ne prema idealu. kojim dominira čist oblik velike kupole. Načela grčke arhitekture: plasticitet arhitektonskih elemenata.  te  rimska  konstrukcija  i  organizacija.  Istodobno  u  Rimu  nastaju  novi  arhitektonski  sustavi  i  novi  graditeljski  tipovi:  zgrade  za  opskrbu.  U velikim Justinijanovim građevinama u Konstantinopolu ‐ napose u Svetoj Sofiji antička arhitektura  dostiže  u  VI. sve razvijenija izgradnji  bazilika. helenistički veliki  prostori  i  formalizam.  opeke  i  cementne  grade  Ova  posljednja  tehnika  omogućuje  gradnju  svodova  u  dotad  nepoznatim  dimenzijama  i  prilagodavanje nejednakim opterećenjima koja se na različitim mjestima pojavljuju u građevini. italo‐etruščanski smisao za red.  svoj  posljednji.  lukovima  i  svodovima  od  kamena.  one  su  obodne  plohe  prostora  na  otvorenom  (forum.  već  urbanizam i u Rimu i u provincijama.  Važne  arhitektonske  teme  nisu  više  Sakralni  građevine.  . Fasade su ponajprije element  oblikovanja  urbanog  prostora. a kasnije osobito velikih termi.  st. npr.  u  kojem  se  građevni  materijal  upotrebljava  upravo  prema  svojim  statičkim  svojstvima. Ranokršćanska  arhitektura  isprva  se  u  potpunosti  razvija  u  okvirima  te  kasnoantičke  tradicije. U državnoj arhitekturi Rimskoga  Car stva prožimaju se mediteranski osjećaj za prostor.  te  repre  zentativne  zgrade  za  obavljanje  funkcija  glavnoga  grada  cijelog  Sredozemlja.  U  doba  kasne  antike  jednakim  stvaralačkim  snagama  postižu  se  novi  konstruklivni  i  oblikovni  dometi.  postupno  gube  značenje. veleban volumen građevine.  Rimska  "inženjerijska  gradnja"  iskustvima  stečenim  pri  izvođenju  vodovoda. forumu. ujednačenost  građevinskih  tijela  sa  svih  strana.  pod  utjecajem  Istoka. amfiteatara.  Kr.  Pomno  proračunata  raspodjela  pritiska  omogućava  olakša  vanje  i  rastvaranje  isprva  teških  i  zbijenih  građevinskih  masa  lukovima  i  svodovima  velikog  raspona.  na  području  istočnog  helenizma:  naznaka  temeljite  preobrazbe  mediteranske arhitekture.  velikim  prozorima i skupinama prozora.  Taj  postupak  započinje  u  II.  mogu  se  rabiti  u  slobodnim  kompozicijama.  za  upravu  i  za  stano  vanje  sve  većeg  broja  stanovnika.  a  kršćanska  svoj  prvi  vrhunac:  dematerijalizacija  i  spiritualizacija  prostora.  te  se  zadovoljavaju  jednostavnim  kutijastim  prostorima  pod  otvorenim  krovištem  ili  ravnim  stropom. te jasan.  U  bazilikama  koje  shvaćaju  kao  dvorane  za  okupljanje  odriču  se  i  tehnike  svodenja.  kontraforima. teatara.  a  ne  jednostavna  oplata  manje  vrijednih  građevina. te reprezentativna komunalna gradnja.  mostova  obrambenih  zidina  pridonosi  razvoju  nove  tehnike  građenja  masivnim  zidovima.  Razlaganjem  klasičnoga  grčkog  oblikovnog  kanona  elementi  koji  su  dotada  strogo  uvjetovani  određenim  odnosima.  ponovo  se  uvodi  gradnja  svodova. Umjesto nizanja plastički samostalnih elemenata provodi se raščlamba cjelokupne  građevinske mase Rimska racionalnost orijentira se prema stvarnosti.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->