POVIJEST GRADITELJSTVA I  (Mezopotamija ‐ Rano kršćanstvo) 

Popis kratica i stručnih izraza    abak      pokrivna ploča kapitela  aditon      nepristupačni prostor u hramu, često svetište  agora      trg grčkih gradova ‐ mjesto trgovanja i okupljanja  akant      ukrasni element prema listovima jedne vrste strička  akropola    utvrda na uzvisini  akvedukt    vodovod  ala      krilo zgrade, napose bočno krilo atrija  altis      sveti gaj, sveto područje  ambon     govornica u obliku pulta  amfiprostil    hram koji na pročelju i začelju ima trijem sa stupovima  ante      produžeci bočnih zidova ćele  antefiks    istaknuta ukrasna ploča, čeoni crijep  antemij      vijenac ukrašen viticama i palmetama  anuli      prstenovi na dorskom kapitelu  apoditerij    svlačionica u rimskim termama  apsida  najčešće polukružna niša za govornicu, prijestolje ili oltar, dogradena na glavni  prostor  arena      borilište u amfiteatru posuto pijeskom  arhitrav  vodoravna glavna greda koja počiva na potpornjima i nosi gornji dio građevine  arhivolt    okvir polukružnog luka, istaknut od zida  arkada      niz zidanih lukova na stupovima ili stupcima  astragal    konveksni profil, često ukrašen zrnatim nizom  atika      pojas zida iznad glavnoga vijenca (često s natpisima, skulpturom i sl)  atrij      glavni prostor rimske kuće, kasnije predvorje starokršćanskih crkava  aula      dvorište, veliki prostor za okupljanje, palača  baldahin  svečana nebnica, prenosiva nebnica, zaštitni i ukrasni krov iznad oltara, niša,  kipova  baptisterij    krstionica  bastion     obrambeni istak gradskoga zida  bazilika     antička dvorana, kasnije tip crkve  baza      podnožje stupa, stupca, kipa; površina na kojoj počiva zgrada  bočni luk    (segmentni) luk na zidnoj ili na prozorskoj strani svoda  buleuterij    vijećnica grčkih gradova  cela      središnji prostor u hramu (najčešće s kultnim kipom)  ciborij      oltarni baldahin; tabernakul  cinktor     zid kojim su opasana mezopotamska svetišta  cisterna    bazen u kojem se sakuplja kišnica (najčešće podzeman)  gekumanus    os istok‐zapad u rimskom vojnom logoru  dipter      hram okružen trijemom s dvostrukim redom stupova  displuvij    rimski atrij s krovom nagnutim prema van  domus      kuća  dromos     pristupni hodnik grobnom humku (tolosu)  edikula  (mali hram) okvir niša, portala, spomenika koji se sastoji od stupova, zabata i sl.  ehin      (morski ježinac) jastuk ili jastučasta ploča na kapitelu  eksedra    niša, povišeno sjedalo, najčešće polukružnog oblika 

empora    enfilada    epistil      eutinterija    forum      frigidarij    geizon      gimnazij    hekatomped    heksastil    heroon     hipokaust    hipostil     horej      inzula      izodoman    kaldarij     kampanil    kanabe     kanelire    kapitolij    kapitel  kardo      kastrum    kavea      kazamate    kazeta      kima      konzola  krepidoma    kripta      križište     kubikul     kubus      lezena      loža/loggia    martirij     mastaba    mauzolej    megalitska gradnja  megaron    memorija    metopa  monopter  mrežište  naos     

gornji kat ugrađen u neki prostor ili prema njemu otvoren, galerija, tribina  niz soba kojih su vrata u jednoj osi  vodoravno gređe na grčkom hramu  gornji sloj temelja, ispod krepidome grčkoga hrama  trg u rimskim gradovima ‐ mjesto okupljanja i trgovanja  hladna kupelj u rimskim termama  rubni vijenac na antičkom hramu (ploča vijenca)  škola i vježbalište  hram sa celom dugačkom stotinu stopa  hram sa šest stupova na pročelju  kultno mjesto posvećeno nekom heroju (polubogu)  podno grijanje s kanalima za topli zrak  prostor čiji strop nose stupovi  žitnica, hambar, skladište robe  blok kuća okružen ulicama, rimska najamna kuća  jednake visine slojeva  topla kupelj u rimskim termama  zvonik  barake, potleušice, civilno naselje uz rimski vojni logor  uspravni polukružni žljebovi u stupovima i stupcima  područje oko glavnog hrama (prema istoimenom rimskom brežuljku)  glava stupa ili stupca, dio koji posreduje između potpornja i greda odnosno luka  os sjever‐jug u rimskom kastrumu  rimski vojni logor  (udubina) prostor za gledaoce u antičkom kazalištu  prostor utvrde posve zaštićen od hitaca  udubljeno, često ukrašeno polje stropa  traka s valovitim lisnatim ukrasom  izbočeni građevinski element koji prihvaća grede, vijence, svodove, kipove i sl.  stepenasto podnožje hrama  hodnik, grobnica, crkva ‐ najčešće podzemni  dio crkvenog prostora u kojem se križaju uzdužan i poprečan brod  spavaonica u rimskoj kući  kocka, blok  uska, plošna, uspravna traka zida koja služi raščlambi ploha  nadsvedena sjenica ili prostorija sa stupovima  spomen‐crkva nad grobom mučenika  egipatski grob, često stepenast  monumentalna grobnica  kamena gradnja od velikih blokova  glavna prostorija s ognjištem, rani oblik kuće s dvoranom  spomen‐crkva za mučenika ili sveca  polje između triglifa na dorskom hramu, najčešće ukrašeno reljefima ili oslikano  hram bez ćele, opasan jednim redom stupova (najčešće kružna građevina)  gotički  geometrijski,  često  ornamentalni  sustav  prutova  kojim  se  prozor  odvaja  od drugih građevinskih elemenata  hram, odnosno jezgra grčkoga hrama 

 natkrivena fontana s ogradom  nadmorska visina  osmerokut  "oko". propileji  proscenij    prostil      raster      rizalit      rotonda    sanktuarij    scena      segmentni luk    sima      službe  spira    stereobat  stoa    stilobat   supstrukcija  sudatorij  taberna  tablinum                  predvorje kršćanske bazilike  bazen za plivanje u rimskim termama  grad grobova (groblje)  kultno mjesto nimfa i svetište vrela. parna kupelj u rimskim termama  prodavaonica. krčma u rimskim gradovima  glavna prostorija rimske kuće  . prostor s kultnom slikom ili oltarom  pozornica antičkog kazališta  stlačeni luk. prije svega za postizanje ravne plohe na neravnom zemljištu  prostorija za znojenje. koji tvore postolje zida  škola hrvanja. toranj u obliku stupca  bazen za plivanje. prostori za presvlačenje)  hram sa svih strana okružen nizom stupova  dvorište okruženo trijemovima sa stupovima  zidni stupac s bazom i kapitelom  egipatska monumentalna vrata.narteks     natatio     nekropola    nimfej      NV      oktogon    opaion      opistodom    orkestra    ortostati    palestra    pandantiv    pastoforije  peripter    peristil      pilastar     pilon      piscina      plinta      podij      pojasnica    poligonalan    portik      pretorij     prezbiterij  pritanej    pronaos    propilon. vojskovodin šator  kor. prostor za svećenike u starokršćanskoj bazilici. najčešće isječak polukružnog luka  streha i oluk na grčkom hramu  gotika: tanki polustupovi koji nose svod ili luk izbočeni na unutarnjim zidovima ili  na stupcima  cilindrični element na kojem počiva baza jonskoga stupa  grubo zidani temelj grčkoga hrama  grčka dvorana sa stupovima  najviša stepenica podnožja (krepidome) grčkoga hrama  podgradnja. vježbalište  sferni trokut preko kojega kvadratna osnovica prelazi u kupolu  bočni prostori uz kor ranokršćanskih bazilika (sakristija. povišen za nekoliko stuba  zgrada gradske uprave u grčkim gradovima  predvorje grčkoga hrama  monumentalna vrata egejskih palača i grčkih svetišta  povišena pozornica antičkog kazališta  hram sa stupovima na pročelju  pravokutna mreža linija  dio građevine izbočen kroz cijelu njezinu visinu  kružna građevina  svetište. svjetlosni otvor u krovu ili u kupoli  prostorija iza ćele grčkoga hrama  mjesto za zbor i ples u antičkom kazalištu  uspravno postavljeni kameni blokovi ili ploče. okomit na njegovu os  višekutan  trijem sa stupovima  službeno sjedište državnog namjesnika (pretora). radionica. bazen krstionice  donja ploča baze stupa  povišena podgradnja  luk koji ojačava svod.

 kružni hram  konveksni profil na bazi jonskog stupa  "prozori" od prošupljenih kamenih ili drvenih ploča  povišeni podij (za tribune)  prolaz između arkada i prozora u gotičkim crkvama  ploča s tri uspravna utora na gredu dorskoga reda  trolist. sklop triju apsida (konha) u obliku lista djeteline  počasni  luk  nekoj  osobi  ili  događaju.tenija    temen    tetrastil  terme    timpan   tolos    tor    tranzene  tribunal  triforij    triglif    trikonhos  trijumfalni luk  tumul    voluta    zigurat                                      ispupčena traka na arhitravu  sveti prostor oko hrama  hram s četiri stupa na pročelju  kupališta u antici  polje zabata  kupolni grob.  luk  između  kora  i  srednjeg  broda  ranokršćanske bazilike  kružni grobni humak  građevinski element savijen u obliku spirale ili puža  Mezopotamski visoki hram. stepenasti toranj  . kružna građevina.

 Sve jačim učvršćivanjem moderne arhitekture. vlasti i industrije.  st.  Među  njima  nalaze se često i važne građevine najnovije prošlosti.  Povijest  graditeljstva  tako  postaje  posebna  disciplina  za  temeljna  istraživanja  u  arhitekturi  koja  se  sada  protežu  i  na  najranije  već  povijesne  faze  moderne  arhitekture.    Da  bi  se  spoznali  ciljevi. smisleno razgraničuje i oblikuje u suodnosu  s  prirodom. Istraživanjem se iz njihova konačnog obličja nastoji rekonstruirati ono prvotno. a drugi (tekton)  pronalaženje.  Među  ostacima  sačuvanih  gradnji  (gradova  ili  pojedinačnih  građevina) malo ih je uspjelo zadržati svoje izvorno obličje.  Arheologija  pri  .  st.  Samo  iznimno  postoje  autentični  opisi. Do njega se  dolazi oslobađanjem starih dijelova gradnje.    Arhitektura: projektiranje i građenje jedno je od sredstava pomoću kojih se čovjekov životni prostor od  pojedinačne stambene kuće pa sve do cijelih regija uređuje.  ne  računajući  gubitke  u  ratu.  od  sredine  XX.    Građevine  spadaju  među  najtrajnije  svjedoke  povijesti.  Istodobno.    Zahvaljujući  istraživanjima  širom  svijeta  slika  sveukupnog  povijesnog  graditeljstva  postaje  preciznija  i  slojevitija  te  izlazi  iz  pogubnih  nacionalnih  okvira.  Nakon  stoljeća  i  tisućljeća  one  daju  pouzdanu  obavijest o stvaralačkim sposobnostima svog vremena.  koliko  dublje  tragovi  vode  u  prošlost.  stilu  i  oblicima  stvorile  su  zbrku. prirodnom protivniku svakog historicizma..  a  građenje se promatra kao njima pridružen proces realizacije.  građenje  drvom).  još  rjeđe  izvorni  nacrti.  U  ovom  kolegiju  arhitektura  i  umjetnost  građenja  izjednačuju  se  kao  sinonimni  pojmovi. poredbenim istraživanjima i vrednovanjem  pisanih  izvora.  ‐  žrtve  nezaustavljiva  rasta  gradova. i  to  širom  svijeta.  Protiv  takvih  imitacija  i  adaptacija  okrenuli  su  se  koncem  stoljeća  različiti  pokreti  koji  u  XX.  postaju  ‐  slično  kao  na  počeku  XX.  sa  sve  jačim  nacionalističkim  težnjama.UVOD    "Arhitektura"  i  "umjetnost  građenja"  često  su  osporavani  pojmovi.  koliko  god  se  čini  revolucionarnom  i  originalnom.    Arhitektura  je  već  u  prvotnom  antičkom  smislu  riječi  obuhvatan  i  mnogoslojan  pojam..  Suvremena  faza  arhitekture.  te  ‐  na  paradoksalan  način  ‐  s  pojavom  nove  građevinske  tehnike. Arhitektura je zbroj stvaralačkih djelatnosti. bez poznavanja povijesne pozadine.  i  20.  vode  stvaranju  moderne  arhitekture.  nezamisliva je.  treba  najprije  odrediti  današnje  stanje  discipline  i  prisjetiti  se  temelja  graditeljstva.  Taj  zadatak  ne  mogu  riješiti  pojedinci. Njima se bavi povijesno istraživanje koje u širem  opsegu  započinje  tek  u  XIX.  st.  U  pozivu arhitekta sjedinjena su sva ta područja djelatnosti.  proizvodnih  postrojenja. Većinom su one rezultati dugotrajnih procesa  preobrazbe.  raspad  obrtničkih  i  umjetničkih  tradicija  koji  se  javljaju  na  prijelomu  19. arhitekata.    Prikazi  povijesnih  epoha  graditeljstva  i  rekonstrukcija  pojedinih  građevina  onoliko  su  nesigurniji.  koju  se  uglavnom  zaodijeva  historizirajućim  plaštem. upravljanje i poduzimanje.  još  sačuvani  ostaci  povijesne  arhitekture.  stoljeća.  Pretjerani  rast  građevinske  produkcije.  povijesne  se  arhitekture  i  njihovo  proučavanje  oslobađaju  fatalne  uloge  spremišta  i  dobavljača  stilskih  oblika  za  proizvoljnu  uporabu.  oblikovanje  i  građenje  (napose  tesanje. jednako kao i razvoj znanosti ili tehnike.  stvaranje.  trgovačkih  centara  i  prometnica.  ideološki  nabijene  borbe  arhitektonskih  škola  raznih  smjerova    o  funkciji. iskopavanjima.  st.  usporedno  s  prvim  velikim  restauratorskim  obnovama  povijesnih  građevina.  Pri  njegovu  ispunjavanju  moraju  surađivati  mnoge  skupine projektanata.  Od  dva  starogrčka korijena te riječi prvi (arh‐) označava počinjanje.  tj. Njezini su  korjeni u stvaralačkoj produkciji prošlih stoljeća.  učvršćivanje.

 u kojemu su međusobno povezane sadašnjost i prošlost.  ‐  nastala arhitektura je u odnosu sa okolinom (fizičkom i društvenom)  ‐  tlocrt ‐ tradicionalno osnovni način predočenja koncipiranog programa. imaginaciju i odabir konstrukcije.  Postojanje građevine podrazumjeva da je rezultanta svih sila koje se pojavljuju u građevini jednaka nuli.  povezivanje.  U  svrhu  njezine  regulacije  u  okviru  sveukupnog  društva  razvio  se  urbanizam.    Arhitektura kao ravnoteža sila  Prvi cilj svake građevine je stabilnost.              ‐ krov (krovni pokrov). s podjelom rada. pokretna opterećenja. koje često imaju hipotetičan karakter.  Stanje istraživačke znanosti mnogo je naprednije u proučavanju pojedinosti nego u rekonstrukciji cjeline. osim primarne funkcije  arhitektura dobiva i sekundarne funkcije – zadovoljenje privatnih potreba.  .  proizvodnja.  ‐  građenje obuhvaća izvedbu.  Proces nastanka građevine obuhvaća: planiranje.  U cjelini povijesni se obzor proširio.  Arhitektura  obuhvaća  sva  područja  života  i  rada  nastala  društvenim  raslojavanjem. Mukotrpan i dugotrajan posao konzervacije tragova.  Statika  i  znanost o čvrstoći materijala tvore znanstvenu podlogu građevinske tehnike. znanstveno potvrđenih rekonstrukcija. imaginaciju. izvedbu. njihovo bilježenje i  vrednovanje  s  često  skromnim  financijskim  sredstvima.  odnosno  kroz  odnos  volumena i prostora.iskopavanjima nastoji pomoću gotovo kriminalističkih metoda na temelju rijetkih indicija prizvati oblike  ranih arhitektonskih ostvarenja.  Istodobno  raste  i  spoznaja  kontinuiteta.  Odnos volumena i prostora u urbanizmu se identificira sa odnosom punog i praznog u gradskom tkivu.  uređenje.  Uvjeti u kojima nastaje arhitektura se dijele na prirodne i društvene/kulturne. reprezentacija i druge. vanjska opterećenja i dinamička opterećenja.  ‐  program poprima funkcionalnu svrsishodnost unutar prostora.    Arhitektura  se  može  iščitati  kroz  volumen  i  prostor  (ekstremni  primjeri  arhitekture  volumena  su  piramide.    Nastanak arhitekture  Primarna funkcija arhitekture – zaštita od prirodnih nepogoda.    Projektiranje ‐ koncipiranje arhitektonskog uređenja.              ‐ svod.              ‐ plošne nosive konstrukcije.  pojedinačna opterećenja.  objašnjavaju  stanke  ođ  godina  i  desetljeća  potrebnih do pojave novih.  Utjecaji  se  dijele  na  tehničke/gospodarske  i  društvene/kulturne).  a  ekstremni  primjerak  arhitekture  prostora  je  Tolomejeva  riznica). odabir konstrukcije.  ‐  projektiranje obuhvaća planiranje.  Sile koje se pojavljuju u građevinama razlažu se na: vlastitu težinu konstrukcije.              ‐ stubišta. Znamo  da  je  svaka  arhitektura  vezana  uz  svoje  doba  i  da  je  neponovljiva.    Konstruktivni elementi građevine su:    ‐ zid (zidni otvori)              ‐ nosač.  a  kasnije  i  prostorno  planiranje  kao  koordinirajuće discipline graditeljske djelatnosti.  ‐  zadani prostorni odnosi dobivaju odgovarajući konstrukcijski sustav. Funkcionalni zahtjevi su  zaštita. Postignuća prošlosti danas su nam jasnija nego ikada prije.  komunikacija.  Tek  u  drugoj  polovici  XVIII  stoljeća  počinje  proučavanje  konstrukcija  na  znanstvenoj  osnovi.

      ‐    gotičke katedrale (Amiens).    ‐  Sveta Sofija (Hagia Sophia.    ‐  Mala sportska dvorana – Tokio (arh. konstrukcije i oblikovanja  ‐ primjeri su:    ‐  kanatna kuća iz Nienburga. Kenzo Tange)  .    ‐  dorski hramovi. već na  nekim srodnim načelima postojanja prvenstveno na načelu jedinstva funkcije. Aja Sofija). koji se ne zasniva na formalnim sličnostima s pojavama organičkog života.Arhitektura kao organizam  Pojednostavljeni naziv.

 Nakon industrijske revolucije ne sudjeluje  u razvoju industrijske tehnike.Kr.  regionalni  ili  nacionalni stil. pr. pr. – Kina. 2900.Kr.  U  tipovima  i  stilovima  prezentira karakter pojedinih kultura i njihovih razvojnih faza.  Stil  razdoblja  počiva  na  konstruktivnoj  i  formalnoj  logici  glavnih  elemenata  građevine  i  njihovom povezivanju sa građevinom (vidi: građevina kao organizam). tehnici i umjetnosti.  pr. ono što ih razlikuje od podneblja do podneblja i  u različitim vremenskim razdobljima je stil. – Mezopotamija. pr. Temeljni tipovi (koji  predstavljaju optimalna rješenja) postoje dugo vremena.  Najstariji  nalazi  sežu  iz  28.  pr. g.  Stilska analiza je često jedina metoda koja vodi spoznaji međuodnosa kojima je neka građevina duguje  svoj povijesno uvjetovan oblik. pr.    Arhitektura  je  kroz  povijest  oduvijek  bila  ovisna  o  općim  povijesnim  uvjetima. ‐ Troja II‐VI. g. g. g.‐1400.POVIJEST GRAĐENJA – OD RANIH RAZVIJENIH KULTURA DO KRAJA ANTIKE    ‐  arhitektura kao povijesno uvjetovan oblik  Arhitektura  je  reprezentativna  umjetnost  društva. 800.  Prestanak  ledenog  doba  omogućuje  preokret  u  načinu  života  –  neolitička  revolucija  (mlađe  kameno  doba). Razvojem društva kroz povijest programi postaju sve složeniji.  ‐  dekoracija i ornament  Veliki  stilovi  ne  prozlaze  iz  proizvoljnih  pobuda  za  ukrašavanjem.Kr.Kr.  1800. silos za žito)  ili simbolička (npr. 2500. pr. 1600. g. piramida).Kr. g.‐1150.  socijalno  raslojavanje  i  gradovi  pretpostavka  su  za  nastanak  visokorazvijenih kultura: 3200. materijalni stil i dr. 2000. no realizacije u drugoj polovici XX stoljeća upućuju na novu orjentaciju  u skladu sa aktualnim stremljenjima. pr.Kr.  zemljoradnja.  Stil  predstavlja  istovrsnost  umjetničkih  i  konstruktivnih  sredstava  kod  svih  tipova  i  oblika  građevina  jedne  epohe. način izražavanja.‐1600. pr. – Južna i Srednja Amerika  Razvoj  Evrope  presudne  poticaje  dobiva  od  mediteranskih  kultura  iz  brončanog  doba:  2600. ‐ Mikenska kultura.  g.  Dekoracija  i  ornament  mogu  biti  pridruženi  stilu. – Egipat. a kao slijedeća socijalna tvorevina nastaje grad.Kr.  ‐  tipovi građevina  Za zadovoljenje istih programa arhitektura odgovara stvaranjem tipova građevina.  Prirast  stanovništva.  U  znanosti  o  umjetnosti  razlikujemo:  individualni  stil.  . pr. Arhitektura je do sredine XIX  stoljeća na čelu tehnike. ali i rukopis. ‐ Etruščani.    VISOKORAZVIJENE KULTURE – TEMELJI CIVILIZACIJE    Građenje  kao  planirana  konstruktivna  djelatnost  učinilo  je  ljude  neovisnoma  od  slučajnog  prirodnog  skoništa.  (starije  kameno  doba). 900‐ 200 g. Funkcionalnost građevine može biti isključivo utilitarna (npr.  povijesni  stil.  Velika  postignuća  rezultat su visokog stupnja teorije i prakse u obrtu.  Arhitektura  stvara  oblike  za  različite  zadatke  u  društvu  koje  se  raslojava.Kr.  Ona  počiva  na  građevinskom  programu  ‐  to  jest  na  određenom broju i vrsti prostorija i njihovom povezivanju – ovisno o funkciji građevine i predodžbama  naručitelja o njihovoj upotrebi.  ‐  stil  Stil (stilus) je latinski pojam za pisaljku.  Povezivanjem  ratarstva  i  stočarstva  na  temelju  sjedilačkog  načina  življenja  nastaju  prve  regionalno ograničene seoske kulture.  generacijski  stil. – Indija.Kr. te se smatra „majkom“ umjetnosti.  Tisućljetno  iskustvo  života  u  takvim manjim naseobinama sažima se u opča načela planiranja i metode konstruiranja.  ali  stilovi  koji  se  na  počivaju  na  konstruktivnoj  i  formalnoj  logici  glavnih  elemenata  građevine i njihovom povezivanju sa građevinom se brzo iscrpljuju. g. Dvije antičke velesile Grčka i Rim preuzimaju njihovo nasljeđe.000  g. ‐ Minojska kultura.Kr.

  koji  je  otvoren  ili  natkriven.000 g.  ‐  gradskih zidina. Boje se od najranijeg doba upotrebljavaju za dekoraciju.  Perzijsko kraljevstvo – vladari Kir II i Darije I    Građevinski  programi.e.  Pravokutna  kuća  –  nastaje  na  kraju  prapovjesnog  doba.n.  Povezani  snopovi  trske  u  jednakim se razmacima u parovima ukopavaju jedan nasuprot drugom i savijaju u rebra. – imanje koje se može smatrati prototipom poljoprivrednog dobra  na kraju neolitika.  Građevinskoj  tehnici  i  klimi  odgovara  gradnja  masivnih  zidova.e. Kalat Đarmo – 5.  mogućnost povezivanja više prostora.n.  Taj  oblik  gradnje  postaje  kanon  te  se  prenosi  kroz  povijest.  Jednostavnost  primjene  pravokutne  forme.Jerihon ‐ 6. Erida.0  m  u  Tepe  Gaura  dosežu  promjer  od  10  m  u  Arpačiji.e.  Babilon  doživljava  procvat  u  Starobabilonskom  kraljevstvu  pod  Hamurabijem  i  Novobabilonskom  pod  Nabukodonozorom.  građevinskom  materijalu. predodžbama o vjeri.n. te jednostavnija aplikacija građevinskog materijala ovom tipu daju  prednost nad drugim tipovima gradnje.  najprije  sušenim  na  zraku.p.e.    Konstruktivni oblik je rezultat primjene lokalnog raspoloživog građevinskog materijala – trstike.750 g.e.  a  kamen  se  nadomješta  opekom.    Prapovjesne nastambe – ishodište mezopotamskih građevnih oblika  Mezopotamska  varijanta  kuće  u  obliku  krova  je  „zrefa“  –  koliba  od  trske. Kiš i Lagaš. a zatim pečenim.    Kružne kuće nastaju iz kruga oko ognjišta – smatra se najstarijim oblikom kuće. Uzdužni vez od  trske  i  drvenih  motki  povezuje  i  u  bačvasti  kostur.Tel Hasuna – 4.  .000 g. Na području Mezopotamije primjeri takve gradnje nađeni su u:  .  Srednjeasirska  i  Novoasirska  država.Jerihon i Çatal Huyuk ‐ 6. Ovaj tip gradnje pripada  tipu kuća u obliku košnice.. Tepe Gaura – 5.p. Nipur.  pod  vladarima  Ašurnazirpalom. Uruk. Najranije datirane pravokutne kuće su naseljima:  .000 g.  Promjeri  tlocrta  od  5.  ‐  palača i.  tipovi  zgrada  i  građevinski  oblici  počivaju  na  klimi.  Vrlo  rano  se  razvijaju  upotrebive  konstrukcije iz raspoloživa materijala – kupole s jednom ljluskom (Arpačija).  .p.  Asirci  –  Staroasirska.  koji  se  pokriva  hasurama)  (prostirkama)  od  trske  i  prekriva glinom.  Drvo  se  doprema  iz  drugih  krajeva. gline i  pijeska.  Ašurnazirpalom II i Sargonom II.p.  Osnovni  volumen  kuće  je  produžen  dodavanjem  pravokutnika.500 g.  te  na  kraju  u  ujedinjeno  Sumersko‐Akadsko  kraljevstvo – Ur i Lagaš. državi i društvu.p.n.  bez  prozora  s  unutarnjim  dvorištima  i  terasastim  ravnim  krovovima.000 g.  nakon  doseljavanja  semita  moć  se  premješta  u  Akad.  Tri vodeća građevinska zadatka su gradnja:  ‐  sakralnih građevina. Arpačija i Tel Halaf – 4.  Plastičko  raščlanjivanje  zidova  nije  rezultat  potrebe  za  ojačanjem  zida  već  i  primjena  prapovijesnih  tehnika  gradnje  (gradnja  lijep‐om).n.e.MEZOPOTAMIJA    Sumerani na jugu stvaraju najstariju visokorazvijenu kulturu – gradovi Ur.n.p. a izumom pocakljene opeke osigurano  je  jednostavno  ukrašavanje  građevina  zidnim  slikama  i  dekoracijama  kako  bi  se  naglasio  simbolički  značaj arhitekture.  privrednoj strukturi.  To  rezultira  oblikovanju  građevina  kao  kubičnih  tijela  koja  su  slojevito  superponirana.

 godine p. Sastoji se od tri dijela:  ‐  u  prvom  dijelu  Hamurabi  opširno  govori  o  svojoj  ulozi  prema  svome  narodu  koja  je  određena  od  strane bogova.  po  Šelovoj  numeraciji.    U ovom dijelu nalaze se i prve odredbe koje se odnose na obavezne odnose sudionika u gradnji.  Hamurabi  okrenuo  sređivanju  zemlje po pitanju jedinstvenog zakonodavno‐pravnog sistema. Donesen je u posljednjoj dekadi njegove  vladavine.  ‐  u trećem. obećavajući nagrade i  božansku  zaštitu  od  prokletstva  i  zla. završnom dijelu Hamurabi poziva podanike na poštovanje zakona.  Povjesničari  smatraju  da  se.  svima  onima  koji  se  nalaze  unutar  zidova  njegovog  hrama  odnosno onih koji su pod njegovom vlašću i koji se pridržavaju zakona prijeteći teškim kletvama i  kaznama za one koji to ne čine i koji zakon ne priznaju.  nakon  proširenja  carevine. oko 1780.e.  smještena  su  282  člana  koji  su  ustvari  konkretni  zakonski  propisi i sama suština Hamurabijevog zakonika.  ‐  u  drugom  dijelu.n.      .Zakonodavstvo    ‐ detalj Hamurabijeva zakonika    Hamurabijev  zakonik  –  najtariji  sačuvani  dokument  kojima  se  određuje  zakonodavno‐pravni  sustav  jedne  države.

 Lagaš i Larsa.e.Urbanizam  Visoko  razvijene  kulture  i  urbanizam  međusobno  su  uvjetovani.  ‐  sjeverna skupina – Asirci grade: Ašur. prilagođeni konfiguraciji zemljišta.  Usvajanje  ulice  kao  načela  reda  stvara  pretpostavku  za  planiranje  grada.  Sumerski  tip  „hramskog  grada“  predstavlja  najstariji  sačuvani  model  grada.  Gradovi  Mezopotamije  koncentriraju  se  u  3  skupine  koje  se  poklapaju  sa  središnjim  područjima  naseljavanja politički i kulturno vodećih naroda:  ‐  južna skupina ‐ Sumerani od 3800 g. Eridu.  središnji  položaj  glavnog  svetišta. Dvorište je često popločano i ima podzemni odvod vode. Kalhu.  dok  pojedinačne  gradske  četvrti  nemaju  nikakav  planski  raspored.  Grad  postaje  točka  koncentracije  gospodarske.  Ulična  mreža  je  proizvoljnog  toka  sa  čestim  slijepim  završecima.  Asirski gradovi su pravilniji.  Glavna  prostorija  kuće  je  orjentirana  prema  smjeru  „dobrog  vjetra“. rijetko su  popločane i opremljene uličnim jarkom.  Ova  temeljna  shema  ostavlja  ograničnu  količinu  mjesta  za  proširenje. kuće su otvorene prema ulici samo jednim uskim vratima.n.  sobe  za  primanje  i  blagovaonice.  Gradovi  imaju  oblik  pravokutnika  čiji  su  vrhovi  orjentirani  prema  stranama  svijeta.  služi  kao  preteća  dnevnog  boravka.  Glavne  zrgade  su  orjentirane  prema  stranama  svijeta.  ali  uz  uskraćivanje  dnevnog  svjetla  prostorijama  koje  se  nalaz  u  drugom redu u odnosu na dvorište.  .    Stambene četvrti mezopotamijskih gradova razvijaju se bez čvrstog načela reda. Glavne ulice slijede geometrijsku mrežu. Nipur. Gradom dominiraju stepenasti tornjevi – zigurati.  Prvi  put  se  u  ulici  procesije  svjesno  oblilkuje  ulični  prostor  kao  munumentalni  gradski  potez.  u  središtu  se  nalaze  palače  i  sakralne  građevine. Ulazi u prostorije su u pravilu  smješteni  u  sredini  duže  strane. Borsipu i Babilon.  Prosotrije  za  boravak  i  spavanje  najčešće su smještene na katu. Proizvoljan tok i širina ulica  su i dan danas tipičan način gradnje gradskih četvrti trgovaca i obrtnika.  te  činjenicom  da  su  se  njegova  predgrađa  spojila  s  obližnjim  gradovima  Borsipom  i  Kišom  predstavlja  jedinstveni gradski krajolik u cijeloj antici. Kuća je prema ulici potpuno  zatvorena.  Sve prostorije su orjentirane prema središnjem dvorištu i iz njega dostupne.p.  Babilonski  urbaniizam  ujedinjuje  sumersku  i  akadsku  tradiciju  s  načelima  Asiraca.  ‐  središnja skupina – Akađani i Babilonci grade: Kiš. Plan grada Ura je najstariji sačuvan  plan grada. Spar. Jerihon i Çatal Huyuk su preteče ksnijih gradova. tek Asirci uvode susrav  glavnih ulica.e. Mari. političke i vjerske moći društva.  ulična  mreža  je  paralelna  s  gradskim  bedemima.n.  Ulice su uske. Uruk.  Prizemnicama  se  kasnije  često  dodaje  kat.  Abrahamova četvrt u Uru – primjer nepravilnih krivudavih ulica i nepravilne urbane strukture.  Glavne palače i hramovi grupirani su  uz  rub  gradskih  zidina  kao  tornjasto  povezane  skupine  povezane  s  gradskim  bedemom  i  vodenim  putem. često i slijepe (suk).  kome  se  pristup  osigurava  iz  galerije  (koja  prati  oblik dvorišta).  te  ekscentričan  položaj  palače  koja  je  poput utvrde spojena s gradskim bedemom i vodenim putem.p. Akad.  Karakterizira  ga  geometrijski  raspored  cjeline.  ali  nisu  u  međusobnom  pravilnom odnosu. Ninivu i Dur Šarakin. grade gradove Ur.    Kao standardni tip stambene gradnje razvija se tip kuće s dvorištem  Preobrazba  seoskih  gospodarskih  kuća  u  kuću  s  dvorištem  dovršena  je  oko  2000  g.  Babilon  svojom  veličinom  od  oko  8. no što se više udaljujemo od nje  struktura sve više podjeća na onu iz Ura.  Babilon – četvrt Merekeš – pravilnija gradnja uz glavnu ulicu procesije.  Primjeri  iz  Lagaša  i  Babilona  pokazuju  da  su  moguća  proširenja.  Prototip  je  nađen u Uru u gradskoj četvrti iz razdoblja Larsa.  Zidine  grada  su  ovalne  forme.9  km2. ali unutarnja struktura „blokova“ rezultat je vlasničkih odnosa.

 Svi navedeni sadržaji opasani su zajdnički zidom.). Pojam je  u ranom novom vijeku izveden iz talijanskog cittadella.  Asirsija je vojnička apsolutistička država.p.p.p.  Palača Ehursag – Ur. uporišta. a reprezentativni  prostori se ukrašuju zidnim slikama na način svojstven sakralnim građevinama. pretpostavlja se da palača nije imala prostorije za stanovanje.    Najstarije palače gradili su Sumerani i Akađani:  Palača A – Kiš.  nepostojanje osi. 2.  temeljna  površina  je  kvadrat.  no  tlocrtni  raspored  počiva  na  kombinaciji dvorišnih sustava.  g.  ‐  slijedi  akadsku  koncepciju  palače  gospodara  svijeta.e.n. također ta  mogućnost razdvajanja i spajanja ima svojih prednosti u obrani.e.p.  što  za  posljedicu  ima  proširivanje  i  raslojavanje  prostornog  programa. karakteristika ovih građevina je izlomljena linija vođenja prostora.  Dur  Šarukin  (oko  710.  Istočni  (stariji)  dio  je  nepravilniji. g.). koji se kao cjelina opasuju obrambenim zidom.  iz veličine i tlostrne složenosti vidljivo je da se radi o palači koja je bila središte močne države koja  se nadmetala sa Babilonom i Asirijom (Ašurom).n.  g. Različita dvorišta se prema  potrebi programa mogu spajati ili razdvajati i na taj način se može kreirati dojam prostora.n. obično središnji dio utvrde.n.e.  Dvorišta  nisu  . Sjeverna veća namjenjena reprezentaciji i  južna namjenjena upravi.e. izmaknuta postava vrata kad ase nalaze u nasuprotnim zidovima.100 g.   dvije  skupine  gotovo  potpuno simetričnih prostorija postavljene su paralelno.p. 1. Prostor smješten unutar grada.n.e.)  i  Niniva (od 701.p. sačuvane su i zidni oslici iznimne kvalitete    Asirske palače  Ideja o palači vladara svijeta Asirci (a i Babilonci) su preuzeli od Sumerana i Akađana.  čiji  uglovi  su  usmjereni prema stranama svijeta – simbol carstva četiriju strana svijeta. od kojih jedna ima  središnje postavljen red stupova. nepravilnost kompleksa rezultat je različitih epoha  gradnje.  građena u dvije faze. što znači "mali grad")  Težište  svakog  kompleksa  su  dva  dvorišta:  ulazno  (babanu)  služi  reprezentaciji  i  državnim  poslovima  i  dvorište  palače  (bitanu)  služi  rezidenciji  i  i  jedno  krilo  namjenjeno  reprezentaciji.  Vanjsko oplošje se raščlanjuje kulama i kruništima što odgovara slici gradskih bedema.  u mlađem (južno dograđenom) dijelu ističu se dvije dugačke dvorane na zapadu.  Palača – Mari.Sustav  kuće  s  dvorištem  postaje  opće  prihvaćen  način  tlocrtne  organizacije  –  ova  tipologija  gradnje  (kuća  s  dvorištem)  se  kao  temeljni  oblik  zadržala  na  Orijentu  do  danas. a opet izdvojen.  njegovu  jezgru  predstavlja  kvadratično  dvorište  sa  skupinom  prostorija  oko  prijestolne  i  svečane  dvorane  predstavlja  najveći  domet  u  gradnji  mezopotamskih  palača.  Na  zapadu  je  vladarev stan sa prostranim središnjim dvorištem.    Palača  U  primjeru  palače  vidljiv  je  razvoj  temeljnog  oblika  kuće  s  dvorištem  koji  postaje  državna  reprezentativna  građevina.  mlađi  (zapadni)  dio  temelji  se  na  svjesnom  planiranju.  Kalhu  (oko  870. stariji (sjeverni) dio sastoji se od tri skupine prostorija.n.800 g.e.poput  citadela  ‐  najsnažnije  utvrđeni.). te prema vlastitim  preodžbama nadogradili. 2.e.  Prajezgra  ‐  kuća  s  dvorištem  ostaje  glavnim  elementom  planiranja.  Od  palača  ističu  se:  Ašur  (XIII  st.n.  Njezina  koncepcija  proširila  se  preko Sredozemlja sve do sjeverne Europe.800 g. u središnjem dijelu skup različitih  prostorija  za  koje  se  pretpostavlja  da  su  služile  reprezentaciji  i  državnoj  upravi.  povezane  sa  zidinama  i  utvrđene. na jugoistočnoj strani ‐  monumentalna vrata iza kojih se nalaze prostorije posade palače.p.  a  zapadni  (mlađi)  dio    je  pravilniji. shodno tome asirske palače su najčešće smještene na strateški  povoljnom  rubnom  položaju  grada.

  Perzepol – palača Darije I  najsjajniji  primjer  reprezentativne  palače  Perzijskog  carstva.  Sva  tri  središnja dvorišta služila su reprezentaciji.    .  Od palača ističu se: Babilon (oko 625.  smješten  između  Eufrata  i  ulice  procesije.  graditeljska  tradicija  različitih  naroda  ujedinjena  je  u  ovom carstvu u prepoznatljiv stil Perzije.p.  Najčešće  se  pojedinačna  pravokutna  građevinska  tijela  slične  strukture  grupiraju  na  lako  dostupnoj  terasi  u  podnožju  brijega.n.  povezana  su  sa  prijestolnom  dvoranom.    Ahemenidske palače (Perzija)  Ne  slijede  načela  masivne  arhitekture  Mezopotamije. g.  upravnu  i  prostorije za dostojanstvenike.e. dvije  skupine  zgrada  sa  istovrsnim  građevinama  pružaju  se  paralelno  od  sjevera  prema  jugu.  Građevni oblici slijede mezopotamsku tradiciju.n. te obrade kamena plitkim reljefom.).).  stubišta  i  svečanih  vrata  odgovara  ceremonijama nacionalnih svečanosti.  Pojedinačna  građevinska  tijela  su  dvoranske  građevine  s  mnogo  stupova  (zbog  upotrebe  drveta  za  krovnu  konstrukciju stupovi su na većim razmacima) koje su sa više strana otvorena prema predvorjima. Borsipa (oko 539.  Građevni  oblici  slijede  mezopotamsku  tradiciju.  ispred  palače  prema  gradu  postoji  još  jedno  utvrđeno  područje  unutar  kojeg  su  prostori  za  vojsku.  raspored  zgrada.  tradiciju  staroiranske  (staroperzijske)  gradnje  drvetom  i  povezuju  se  s  tehnikama  i  oblicima  osvojenih  zemalja. palača je organizirana oko pet velikih dvorišta (dimenzijom su bliži trgovima). pocakljene opeke.  Često  su  sa  sakralnim  građevinama  i  dodatnim nizovima manjih dvorišta povezana u jedan kompleks.).  ali  unose  i  primjenu kamena za oblaganje reprezentativnih dijelova palača.e.  Babilon – palača Nabupolasara i Nabukodonozora II  južnu  utvrdu  grada  Nabukodonozor  II  pretvara  u  palaču  –  središte  svjetskog  carstva.n.  uz  upotrebu  slikarija.  pocakljene  opeke. Uz središnje  dvorište smještena je prijestolna dvorana. uz upotrebu slikarija.  Dur Šarukin (Khorsabad) – palača Sargona II  palača  se  nalazi  na  rubu  grada  na  terasi  koja  je  poput  bastiona  izdignuta  iznad  gradskog  zida. a od Asiraca  lociranje palače u gradu i spajanje s gradskim bedemima.    Babilonske palače  Preuzima od Akađana sklonost ka geometrijski jasnoj vanjskoj formi. aksijalnost i simetriju.  Od palača ističu se: Pazargada. Najznačajnije građevine su prijestolna  dvorana  ili  dvorana  sa  stotinu  stupova  (u  istočnoj  skupini  zgrada)  i  dvorana  za  audijencije  (apadana)  koja  nadmašuje  sve  ostale  građevine  u  kompleksu.p. a  istočno  dvorište  (vezano  uz  ulicu  procesije)  je  služilo  raspodjelu  prometa  osoba  i  roba. Suza i Perzepolis.  Građevinski  blok  palače  je  trapeznog  oblika  dimenzija  oko  200  x  310  m. Ur (oko 539. u najsjevernijem uglu kompleksa nalazili su se zanmeniti  „Semiramidini viseći vrtovi“.simetrično  nanizana. te obradu plohe  zida plitkim reljefom. uz zapadno dvorište smještena je kraljeva rezidencija. g. g.e.p.  Sa  strane  je  podignut  zigurat  koji  kao  dominanta  svojom  visinom  nadvisuje  i  palaču.

  a  u  unutrašnjosti  se  na  čelu  cele  pojavljuju prikazi božanstava.000 g.n.  Eridu (oko 5.  Šarin hram u Tel Agrebu ( oko 2.)  najveći  hram  stare  Mezopotamije.  oltar  u  apsidi i žrtvenik u sredini prostora.)  ‐  primitivni hram s dvorištem.    I Faza razvoja  Oblikovanje  unutarnjeg  prostora  je  bio  najvažniji  zadatak  slijedeće  faze  razvoja. Te škrinje su jednostavne.700 g.  čeoni  dio  se  proširujeu  poprečni  brod  postavljen  ispred  longitudinalne cele.p.Hram  Hramovi kao mjesta štovanja božanstva nastaju na koncu dugog procesa religijskog sazrijevanja.n.  kompleks pokazuje mnogo sličnosti sa akadskim palačama građenim u to doba.e. Na kraju tog  razdoblja svetište postaje egzaktno planiranim velikim kompleksom.  iza koje leži tzv.    II Faza razvoja  Nakon razdoblja Uruka razvoj hrama se prekida.700 g. a svetište (sa likom božanstva) se odvaja od ostatka hrama.  Abuov hram u Tel Asmaru (oko 2.p.e.  Tepe Gaura (oko 3. Slijedća faza bila je naglašavanje čeonog dijela i njegovo odjeljivanje od svetišta koje je od  tada pod nadzorom novog staleža ‐ svećenstva.  Prvotni hramovi – kultne  škrinje (vidi  primjer ‐ Hram u Eridu) predstavljaju malene prostore za žrtve i  molitvu koje odgovaraju skromnom obredu. ovaj tip hrama vrhunac dostiže u Hramu – D u Uruku  Uruk – Hram D (oko 3. no ulaz je naglašen dvama zidnim stupcima. tri hrama stoje na uzvisini oko jednog manjeg dvorišta koje je zatvoreno u  potpunosti sa profanim građevinama. tri „škrinje položene oko središnjeg dvorišta.n.        . nove sakralne građevine su skromne.e. kod sjeverozapadnog hrama u tlocrtu se po prvi put pojavljuju bočne prostorije nalik kapelama  koje su se uvriježile u razddoblju Uruka.e. neraščlanjene izdužene cele s jednim bočnim ulazom.p.p. Jednostavne „škrinje“ se grupiraju (u početku bez čvrstog pravila) oko  unutarnjeg dvorišta. Ovaj hram. Unjegovu središtu točno u uzdužnoj osi hrama jedna raščlanjena niša naglašava  pristup svetištu: debeli vanjski zid snažno je plastički raščlanjen. kao kod seoske kuće (vidi primjer – seoska kuća  Tel Hasuna).n.p.p. najčećše se drže  načela gradske kuće s dvorištem. kao i onaj koji leži zapadno jesu prema formi izdužene  cele.  građevinska  skupina  akropole  je  karakteristična  z  arani  stupanj  hramskog gospodarstva. zatvoreno snažnim zidom.e.  ali  i  statička  funkcija). Purpurni hram. dvorište je usmjerneno prema kultnoj niši na sjeveroistoku. hramovi u  Ašuru I Tel Agrebu odredili su smjer sakralne gradnje u Mezopotamiji. ta malena građevina  sadrži  nekoliko  glavnih  elemenata  sakralne  arhitekture  kasnijih  tisućljeća:  pravokutan  prostor  s  pravokutnom  apsidom.e)  –  ima iste elemente kao hramovi sa škrinjom.  Vanjski  prostor  hrama  se  ograđuje  svetim  ogradnim  zidom  (kisu).)  skromno  seosko  kultno  mjesto.n.  Ištarin hram u Ašuru (oko 2.300 g.n.)  u XVI sloju Enkijeva svetišta je pronađena jedna od najstarijih „kultnih škrinja“.  zidne  istake  slične  kontraforima  (oblikovna.000 g.  koji  je  na  kraju  prapovjesnog  razdoblja  rezultirao  nastankom  arhaičnog  tipa  hrama  koji  se  sastoji  od  izdužene  cele  s  bočnim sporednim prostorima i ulazom na dužoj strani.)  prethodni tip izgrađen u strogo uređeno sveto područje poput samostan. građevinost određuju aksijalnost i  simetrija.500 g.

n.  na  zapaadnom  dijelu  je  hram  sa  širokom  celom  klasičnog  sumerskog tipa.p.700 g.  Enkijev hram – Ur (oko 2.p.  Svi  hramovi  imaju  tipičan  raspored  Asirskih  hramova uz dodatak od još jedne kapele u  vidu  izdužene  cele.  a  ispred  koje  stoji  još  jedna  istovrsna predcela. predcela i cela primjenjuje se i u gradnji palača za prostornu skupinu oko prijestolne  dvorane. bez hrama.n.  Često  se  rade  kompleksi  koji  imaju  više  hramova  –    jedan  od  prvih  takvih  višestrukih  kompleksa  se  Sin  Šamapov  hram  (oko  1.)  strogo  simetrično  zatvoren  kompleks.500  godina  nakon  Enkijevog  hrama  i  dalje  slijedi  istu  tlocrtnu  organizaciju.  Raspored  ulaza  prilagođen je brojnim procesijama.  ali  nešto  skromnijih  dimenzija.  Sakralni kompleks – Išali (oko 1. u sjeveroistočnom dijelu su  dva  manja  dvorišta  hramovima.  a  iz  kojeg  se  pristupa  u  južno  dvorište  sa  jednim  hramom. Dvorište ispred hrama okružuju sporedne prostorije.p. ulaz  u  kompleks  povezam  je  sa  pravokutnim  dvorištem  kojeg  okružuju  pomoćni  prostori. Jezgra cele obavijena je nizom prostorija ili hodnikom.p. iza skupine  sa hramovima u  osi sa sjeverozapadnim istaknutim hramom    stoji zigurat.  Njegova  jezgra  jest  cela  koja  stoji  poprečno  na  glavnu  os  svetišta.)  strogo simetričan niz prostorija duž glavne osi – prvi se put svjesno nastoji iskoristiti perspektivno  pojačanje dojma dubinom prostora.).e. raščlanjivanje zidova stupcima i nišama. U glavnu celu se ulazi iz  dvorišta  preko  poprečno  postavljenog  predvorja  s  utvrđenim  portalom. hramova i kapela.  unutarnja  dvorišta.  najveće  dvorište  okruženo  je  pratećim prostorijama. što je dodatno naglašeno uvučenim portalom predcele koji je  dodatno naglašen tornjevima.050 g.  Temeljna  pravila  njihove  organizacije  su:  odvojenost  od  vanjskog  svijeta.    .  s  više  dvorišta.n.  Slijed dvorište.e.e.  Ištarin hram ‐ Babilon (obnovljen je oko 550 g.III Faza razvoja  Sumerska i semitska kultura stavaraju monumentalne hramove koje su reprezentativan okvir za obredno  štovanje  bogova. hram ima svoje dvorište i naglašen portal prema ulici.e)  1.  oni  preferiraju  kombinaciju  iduženih  i  poprečnih  prostora  –  jezgra  građevine  je  izdužena  cela  koja  na  svom  završetku  ima  poprečno  postavljenu celu sa svetištem koje je osim toga i uzdignuto nekoliko stepenica. tri dvorišta  i tri cele spojeni su u nepravilan sklop.n.  U južnoj i srednjoj Mezopotamiji na temelju ranodinstičkih tipova hramova nastaje tip hrama sa širokom  celom.p. naglašen ulazni dio.  Dur Šarukin (oko 710 g.     Asirci  na  sjeveru  ustanovljuju  vlastite  građevinske  tipove.)  stambena palača Sargona II je povezana sa  sakralnim prostorom.e.n.  odnosno  u  sjeverozapadno  dvorište  sa  dva  hrama. tri hrama.  Također  uz  sjevrozapadno  dvorište  podignute  su  i  tri  manje kapele.  Osim  slobodnostojećih  hramova  često  se  pojavljuju  kombinacije  višestrukih  hramova. te je tako svetišta i simbolički  trostruko izolirano od vanjskog svijeta.700  g.

e.  prethodnih  hramova.5  m stoji široka cela kao hram glavnog božanstva grada Ura – božanstvo mjeseca – NANA.  podigao  da  je  Nbukodonozor  II  na  ruševinama  imao  je  plave  zidove  i  metalni  krov  (zlato?).)  Vanjske  površine  bile  su  prekrivene  najznamenitiji  zigurat.  Relativno  mekana  jezgra  obložena  je  vanjskim  slojem  pečene  glazirane  opeke. tlocrt  zigurata  mjeren  u  razini  zemlje  iznosi  oko  90x90 m. Uruku i  Nipuru.  njegov  naziv  znači  zigurat se uzdizao bitno strmije od bilo kojeg do  hram  kamena  temeljca  između  neba  i  tada poznatog.p.p. proporcionalno umanjene.  Konopci  od  trske  protežu  se  kroz  horizontalne  slojeve  građevine  poput  „armature“. a stube kojima se dolazi na terasu smještene su osi ulaznih vrata hrama.  Zigurat – Ur (oko 2. sveukupna visina do krova hrama  bila je oko 90 m. a hram na najvišoj razini  Herodotovom  opisu.  .)  ovalna  forma. te se osiguravaju potpornim zidovima.  Ovaj zigurat postao je uzorom za slilčne građevine u drugim sumerskim gradovima: Eriduu.n.Zigurat  Zigurati su visoke terase ili stepenasti hramovi tornjevi. Najpoznatiji primjer ranog razdoblja je Bijeli hram na Anu  terasi u Uruku. a na trećoj terasi na visini od oko 21. visine 15 m usmjeren uglovima prema stranama svijeta. u sredinu  hrama usmjereno je monumentalno trokrako stubište. Preteče su im hramovi sa terasama koji zahvaljujući stalnom nadograđivanju  kultnih prostorija na ostacima građevina nadrastaju svoj okoliš.n. položene strunjače  od  trske  u  sloju  pijeska. čiji se krakovi susreću pod velikim vratima na  sredini prve terase.  Asiraca  i  Babilonaca.  rezultat  sistematizacije  i  želje  za  pojačavanjem  tendencija  iz  Hafačija.  prototip  visoke  terase.e.  čime  je  osigurana njihova dugovječnost. a  pristup im se osigurava preko rampi i stubišta.n. Na  ovoj terasi se nalaze dvjie manje.700 g.  Zigurat Etemenanki – Babilon (oko 600 g.  Kod  zigurata  je  po  prvi  put  impozantna  građevinska  masa  presudno  određena  vertikalom.  donja  terasa je pravokutnik dimenzija 52 x 56.  ačiji  se  najbolje  sačuvani primjerci nalaze u Akar Kufu i Čoga Zombilu.  zemlje.  pri  čemu  nije bitna gradnja prostora.  Terase se sastoje od stotine slojeva glinene opeke između kojih su. zigurat je postavljen u  prostrano pravokutno dvorište sa preddvorištem.  toran  je  stajao  u  središtu  grada  u  svetištu  boga  Marduka  u  pravokutnom  dvorištu veličine stranica oko 400 m. već gradnja tektonskog znaka koji prostorom dominira.    Podizanje ovakvih tornjeva pretpostavlja i ovladavanje posebnih graditeljskih vještina i tehnika gradnje. radi poravnanja. odatle srednji krak se penje ravno sve do gornje terase.Stepenasta visoka terasa  postaje  stepenastim  tornjem  koji  dominira  gradovima  Kasita.e. Njihove visoke mase postaju dominanta gradova  i krajolika u Mezopotamiji.  ovalni  vanjski  zid  okružuje  još  jedan  ‐  unutarnji  ovalni  zid.  zahvaljujući  pocakljenom  opekom.  Iza klasičnog  sumerskog tipa ostupno se razvijaju sve više i strmije građevine.000 g.  Na  terasi je hram.p.  Unutar ovog zida nalazi se niz prostorija koje formiraju pravokutno dvorište gdje se nasuprot ulaza  uzdiže  romboidna  terasa  visoka  6  m  čiji  vrhovi  su  orjentirane  prema  stranama  svijeta  zigurat. ovaj hram  odredio je elemente za daljnji razvoj ove tipologije koja s vremenom stremi sve više u vis.  Ovalni hram – Hafači (oko 2.)  prvi  klasični  zigurat.

 ravni krov. U unutarnjem uređenju društva kontinuirano postoje  unutarnje  suprotnosti  Gornjeg  i  Donjeg  Egipta.  Stup  se  rijetko  pojavljuje  kao  tektonska  forma  (piramide. stoga se može tvrditi da svi  građevinski oblici imaju simboličko značenje.  Velike ravne plohe idealna podloga za plitki reljef (stapanje arhitekture i likovne umjetnosti)    Egipatski  stil  mase  nastaje  svjesnim  reduciranjem  početne  raznolikosti  oblika  na  nekoliko  temeljnih  elemenata egipatske arhitekture:  ‐  pilon  (egipatska  monumentalna  vrata).  Dualizam tektonskih i organičkih oblika jedna je od trajnih značajki egipatske arhitekture.  obelisk.  Kompozicija sklopova. a hramovi  i grabnice od kamena (kao znak vječne trajnosti).  hipostil  (dvorana  sa  stupovima)  glavni  element  profane  (stambene)  arhitekture  dobiva  svoje  novo  značenje  u  sakralnoj  arhitekturi  ‐  prolazna  dvorana  sa  naglašenim  srednjim  prolaznim  dijelom  koji  tvori  bazilikalni  presjek  (na  taj  način  je  omogućeno  osvjetljenje središnjeg dijela dvorane). palma) i to u detalju (kapitel u obliku lišća ili cvijeta) ili u cjelini (svežnjasti  stupovi).  piramida  (pyramidion je vršak svake piramide)    Simetričnost i građenje po uzdužnoj osi – jedno od najvažnijih načela egipatske arhitekture.EGIPAT    Zemljopisno Egipat je predstavljao uzak pojas plodne zemlje usred pustinje (širine 2 – 20 km) koji se od  obala Sredozemlja pruža oko 1000 km prema jugu.    Rast građevinskih masa rezultat je apstrakcije i pojednostavljivanja na osnovne geometrijske oblike. Konstruktivni oblici egipatske arhitekture nastaju kao  apstrakcija  i  geometrizacija  predložaka  iz  anorganskog  svijeta.  Građevinski zadaci su se mijenjali u korak sa promjenama društvenih uvjeta:  mastabe i piramide. a vjera se  s vremenom razvila u nedogmatski optimistički politeizam. papirus.  ‐  Staro kraljevstvo:    ‐  Srednje kraljevstvo:  pogrebni hramovi. društvo je hijerarhijski strogo podjeljeno.  Vanjski dojam počiva na oblikovanju siluete – čista ploha zida (u početku više sličnosti s Mezopotamijom  – raščlamba zida stupcima).  . Užljebljeni završni vijenac i astragal (zaobljeni štap koji obilazi uglove zgrade) su reminiscencija  starih graditeljskih tehnika.    Konstruktivni oblici  Upotreba materijala ima simboličko značenje – profana arhitetktura se radi od opeke i drveta.  dvorište sa stupovima.  već  jedino  „tektonskim znakovima“ ‐ oni su apsolutne forme iza čije se čistoće krije višestruka simbolika. politiku i ustroj Egipta.  te  istovremeno  određuju  povijest.  a  dijelom  kao  stilizacija  biljnih  oblika  ili  reminiscencija na drevne graditeljske tehnike. bez obzira na veličinu pojedinog dijela ima naglašenu horizontalnost.  S  vremenom  je  došlo  do  stapanja  dualizma  tektonskih  i  organiskih  elemenata  s  tradicionalizmom  i  simbolizmom u nerazdvojivo prožimanje fizičke i metafizičke pojavnosti.  pogrebni  hramovi).  stup. njihove temeljne crte nastaju u eksperimentalnoj fazi na  početku Starog kraljevstvate se potvrđuju u doba piramida.  Upravo  ova  dva  čimbenika  (izolacija  i  unutarnje  suprotnosti)  predstavljaju  korijene  višestrukog  dualizma  egipatske  kulture.  Svi građevinski oblici su dugotrajni i srodni.  Gospodarstvo je bazirano na poljoprivredi i trgovini.  češće  stup  ima  atribute  biljnog svijeta (lotos.  ‐  Novo kraljevstvo:    hramovi bogova.  Najbolji  primjer  za  to  su  obelisk  ili  piramida  –  koji  se  teško  mogu  smatrati  zgradama.

 nastaje vjerovatno u doba  vladavine  Đosera. radnička naselja.Urbanizam  O egipatskim gradovima ima relativno malo saznanja na temelju iskopina.  ‐  središnji položaj svetišta i palača.    Teba  Glavni  grad  u  Srednjem  i  Novom  kraljevstvu..  Teba  i  Ahetaton.  karakterizira  ga  racionalna geometrijska shema. naselja nižih službenika.    Ahetaton / Tell el Amarna  ‐ grad sunca  Slobodnije formiran.  ‐  površina grada iznosi oko 10 ha (280x360 m).  funkcionalno  zoniranje  grada:  kraljevska  četvrt.p. gustoća izgradnje ‐ 80 zgrada/ha (robovski dio naselja).  trapezoidnog  oblika  dimenzija  oko  6  x  9  km. sporedne ulice š = 1. široka 45 m.5 ‐ 10 m. g.  sakralni  prostor.  ‐  socijalno i društveno zoniranje grada.  .  građevinske čestice su veličinom primjerne socijalnom statusu: od malenih ‐ površine oko 125 m2  do velikih površine 2000 ‐ 3000 m2.  Plan grada jasno odražava namjenu i socijalnu strukturu. odlukom Amenofisa IV.  Za  razliku  od  oskudnih  podataka  o  egipatskim gradovima pronađeno je veoma mnogo pojedinačnih spomenika.  g. glavna ulica usporedna s Nilom.  oko  2500. umjetnina i spisa tako da  postoje veoma jasne predodžbe o visokoj kulturi Starog Egipta.e.  kada  njegov  savjetnik  i  arhitekt  Imhotep  uvodi  veliko  razdoblje  arhitekture  Starog  kraljevstva.  ‐  linearni grad (12 km). pokraj današnjega mjesta Tell el Amarna. Grad je nakon 25 godina bio napušten.e.  na istočnoj obali Nila. ovaj grad se može smatrati ranim primjerom  „kolonijalnog“ grada kakav će nastati kasnije na Sredozemlju. rad je zidom podijeljen na dva klasno različita dijela.  ‐  pravilnost tlocrtnog predloška gradskih ulica.  Najvažniji  gradovi  prijestolnice  bili  su  Memfis.    Kahun  Naselje  namijenjeno  graditeljima  piramida  za  faraona  Sesostrisa  II.    Egipatski hieroglif NIOUT ‐ znak za naselje – grad  Memfis (memfis je sinonim za bijeli zid) ‐ je bio prvi velegrad staroga svijeta.  predjeli  stanovanja  plemstva  i  visokih službenika.n.p. grad je utemeljen kao nova prijestolnica oko 1380.n.  ‐  uvođenje vode u gradsko tkivo.  naglašena  središnja reprezentativna os ‐ kanal sa dva manja jezera.  Egipatski urbanizam se temeljio na slijedećim načelima:  ‐  orjentiranje prema stranama svijeta.

 Utjecaj Mezopotamije je brzo asimiliran.  Središte sklopa je veliko dvorište okruženo sa četiri palače.  Država  razvija  poseban oblik naselja – naselja za radnike uz veća gradilišta svetišta i nekropola. te koncetracije  stanovništva  u  gradove.  a  ponekad  su  podignuta kao samostalna zatvorena naselja (Tell el Amarna i Deir el Medini).  privatni koji je vrlo strogo i simetrično organiziran.  kao  i  šarenih  dekoracija  arhitetktura  dobiva  svečan i vedar karakter. ograničenog korištenja tla za novu gradnju.  dužine10  ‐  18  m  (iznimno  30  m).  kuće  širine  4  ‐  9  m.    Dair el Medina  Naselje iz doba Ramzesa II u kojem je bilo oko 70 kuća u nizu.  Ta  naselja  su  ponekad  uključena  u  grad  kao  strogo  odjeljene  četvrti  (Kahun).  pripadnici  viših staleža žive u kućama sa dvorištem.  stropovi  s  gredama.  korisna  površina 35 ‐ 160 m2 ‐ ovisno o statusu vlasnika.  Tell el Amarna  ‐  tipizirana  izgradnja.  Kuća  u  nizu  postaje  prevladavajući  tip  stambene  arhitekture.  dimenzije  građevnih  čestica  oko  10  x  20  m. umjetnike i službenike koji su upućeni u tajne hramova.  ‐  dimenzije  naselja  oko  145  x  50  m. raznovrsnija tipologija i veličina kuća.    Palača  Amenhotepa  II  u  Malkati  ‐  opsežan  kompleks  koji  se  sastoji  od  skupina  više  građevina  koje  se  međusobno  prožimaju. različitih veličina.  službeni  u  kojem  nije  prisutna  simetričnost  u  rasporedu  prostora  i  južni.  ceremonijalnih  trgova  i  vrtova.Stambena izgradnja  Tipologija stambene arhitekture rezultat je. Kraljeva palača satoji se od dva vrlo različita  sklopa  prostorija  –  sjeverni. grobnica i  palača.    Svetišta    Amonov hram i svetište u Karnaku  .    Palače  Sačuvani rani oblici gradnje dijela Đoserovog kompleksa pokazuju oponašanje gradnje drvetom: skeletnu  konstrukciju  sa  zidnom  ispunom  od  pletera  i  krovove  od  lagano  zaobljenih  drvenih  rešetki  prekrivene  trskom.  a  raspoređene  su  oko  prostranih  dvorišta.  istovjetne  orjentacije. U ovim naseljima vlast  pod strogom kontrolom drži obrtnike.  upotrebom  laganog.  organičkog  materijala.  oblikovanje  kapitela  i  završnog  vijenca.  Već kod ranih građevina pokazuju se detalji koji će određivati egipatsku arhitekturu do kasnog razdoblja:  ‐  prozori  s  rešetkama  postavljeni  ispod  krova.

  Rani hramovi.  koja  nastaje  stapanjem  različitih  tradicija.  predvorje. trske i gline.  sakristije  i  ophode. iza kojih se u pravilu nalazi dvorište okruženo trijemovima.  Egipatski  je  hram  strogo  usmjerena  građevina. Egipćani hramove promatraju kao sastavne dijelove organičkoga svijeta.  dva  dvorišta  sa  stupovima.  Svetišta  se povezuju sustavom svetih  puteva.  Egipatsko  svećenstvo se osim osnovnog poziva bavi i ušravljanjem velikih posjeda i pohrani prinosa.  unutrašnjost  hrama  sadrži  kapele. te  ukoliko je hram potrebno povečati oni ga brižljivo razgrađuju i ugrađuju njegove dijelove u novi.  upravnim  prostorijama okružen prstenom zgrada za osoblje i poslugu. Remezej ima više civilni karakter.  Put k svetištu vodi kroz niz vrata koja slijedom otvorenih i zatvorenih prostora stvaraju ritam sužavanja i  širenja. te održavanju  arhiva. koji  u svim elementima odgovara velikim hramovima Novoga kraljevstva:  ‐  dva  para  pilona.  a  u  skladu  s  nestabilnim  društvenim  uvjetima  cijeli  kompleks  je  utvrđen.  svetište  i  tipično  osnosimetrično oblikovan slijed prostora.  škola  i  radionica.  Oba  monumentalna  ulaza  odgovaraju  .  knjižnica. koji se ukrašavaju sfingama. Jezgra kompleksa je monumentalan hram.    Hramovi i palače  Zadnja karika u razvoju hramova i palača jesu hramovi‐palače Ramezej (Tanis) i Medinet habu. stoga ne čudi da ga povezuje  gusta mreža puteva sa njegovim sporednim svetištima i hramom u Luksoru.  prema dvorištu je otvoreno predvorje ili zatvoreni hipostil (često kombinacija obojega).  a  u  središtu  se  nalazi  komora  za  svetu  barku ili lik božanstva.  Između  njih  stoje  svetišta  kao  dominantne  velike  građevine  s  jednim  ili  više  hramova unutar svetog prostora okruženog zidinama.  obeliscima i  na kojima se  grade postaje – paviljoni.  hipostilne  dvorane.  Medinet habu je strogo (pravilno) raščlanjen i pregledan.  Amonov hram u Karnaku stoljećima je bio podizan kao državno svetište. koji se dodatno pojačava izmjenom svijetla i sjene.  Prostorni  program  služi  praktičnoj  službi  hrama  sa  njezinim složenim ritualima.  Horusov hram u Edfuu ‐ pruža jasan primjer raščlambe velikoga hrama    Amonov hram u Karnaku ‐ temeljno načelo uvečano i dopunjeno neuobičajenim nizovima prostora. Duž te osi hramovi su najčešće podignuti u tri glavna odsječka:  ulazni piloni s vratima.  Tipologiji  hrama  pridružena  je  palača. Cijeli kompleks je okružen sa 17 m visokim  utvrđenim  zidom  čija  vrata  i  krunište  oponašaju  asirske  uzore. a kod Medinet habu‐a prevladava karakter utvrde.  Hram  je  zajedno  sa  kraljevom  palačom  i  prostorima  za  boravak  svećenstva.Nerazdvojni  dio  života  u  Egiptu  je  religija.    Hramovi  Egipatski  hram  je  kuća  u  kojoj  stanuje  božanstvo. malena svetišta ‐ škrinje nisu sačuvani jer su bili građeni od drva.  Za  sve  te  aktivnosti  postoje  građevine  koje  uz  svetišta  narastaju  do  veličine  gradskih  četvrti.  skladišta.  čija  se  središnja  os  proteže  cijelom  dužinom  sve  do  svetišta.

  Raščlamba  zidova  prenosi  do  detalja  raščlambu  palača  budući  da  je  mastaba  vječna  rezidencija  kraljeva.  koji  su  određeni  ritmičkom  izmjenom  širokih  i  dugačkih  prostorija prema uzoru hramova uz piramide.  Gornji  katovi  tih  22  m  visokih  tornjeva  povezani  su  u  prostor koji služi kralju i njegovim damama za povremeni boravak.    Mastaba i piramida  Prva velika arhitektura Egipta nastaje s grobovima kraljeva. na taj način su preuzeti oblikovni elementi Mentuhoteptovog  hrama i obje građevine optički stopljene u jedinstvenu cjelinu. stapanje arhitekture i skulpture – vrhunac egipatske umjetnosti.  utemeljen  u  vjeri. da bi u konačnici bila proširena na tlocrtnu dimenziju oko 100x100 m i  visinu od oko 60 m. Piramida se nalazi usred sklopa građevina koje okružuje zid (277 x  545 m) i tako omeđuje Đoserov kompleks.  koji  u  nešto  strožijoj formi preuzima trodjelni sustav posljednjeg putovanja.  Postupno  ta  gradnja  dobiva  oblik  mastabe  (stepenasti  grob). sa četiri stepenice.  ‐ piramida u Sakari  .  Keopsova  i  Mikerinosova)  u  Gizi    (nagib je 51º52').  te  ravnim  ili  ukošenim  zidovima  od  glinenih  opeka. Njezinim graditeljem smatra se Imhotep.e.  500  godina  kasnije  kompleks  se  dograđuje  Hatšepsutinim  hramom. a uz vanjski zid leže jednostavniji grobovi u nizu dvorjana koji su pratili vladara.  Grobnica u stijeni u Gau el Kebiru  –  nizanje prostorija uzor za veliki pogrebni hram kraljice Hatšepsut u Deir el Bahari.  te  crvena  piramida  iz  Dahšura  (nagib  je  kontinuiran  ‐  43º30')  ‐  gdje  pronađeno  načelo  koje  je  doživjelo  vrhunac  u  gradnji  piramida  (Kefrenova. pa je ona povećana  na 42 m visine.    Piramida  Klasična piramida sastavljena je od jednostavnih geometrijskih oblika: tlocrtna je površina kvadrat.p.  Mastaba  je  izduženo  građevinsko  tijelo  s  ravnim  ili  plitko  zasvođenim  krovom.  Prvobitna mastaba nije bila primjerena kralju koji je uzdignut na razinu božanstva. aleja sfingi vodi od hrama u Karnaku.    Grobnica u stijeni i pogrebni hram  Kroz povijest se monumentalnost u gradnji grobnica okreće sa gradnje mastaba i piramida prema gradnji  pogrebnih  hramova. sa šest stepenica.  Povijesni razvoj oblika počinje sa stepenastom  piramidom  iz  Sakare.  Preoblikovanje tradicionalne grobnice začeto je gradnjom stepenaste piramide kralja Đosera u Sakari  (oko 2500 g. vrh je  završna točka okomice povučena iz njegova središta.  kao  prelazni  oblici  slijede:  razlomljena  piramida  iz  Dahšura  (mijenja  se  nagib  sa  54º  na  43º). nad kojom se uzdiže masa stepenaste piramide.  Deir el Bahari – pogrebni hram kraljice Hatšepsut  ‐  Mentuhotep  gradi  prvi  hram  koji  ima  piramidalni  završetak. Iz jednostavnih prostora sa poprećnom  prostorijom  nastaju  raščlanjeni  sklopovi.  za  gradnju  su  presudne  dvorane  sa  stupcima  podignute  jedna  iznad druge i povezane sa rampama.  U  unutrašnjost  se  ponekad  nalazi  i  više  od  50  prostorija  simetrično  raspoređenih  oko  središnje  grobne  komore  –  skladišta  za  potrebe pokojnika. te služi kao model za grobnice kraljeva Starog kraljevstva.). Gledano s Nila ta impresivna skupina građevina sastoji se od  duge horizontale zidina. a 4 bočne plohe jesu jednakokračni trokuti. Takva  piramida je stvorena u IV dinastiji.najmodernijem  stupnju  tadašnje  gradnje  utvrda.  da  se  podzemnom  grobu  dodijeli  simbolička  kuća  iznad  njega.n. Već u prapovjesnom Egiptu se stvara običaj.  preko Tebe do ovog hrama.  Važan  stupanj  u  razvoju  predstavlja  gradnja  graobnica  u  stijenama.

    Giza ‐piramide stoje kao dominante nad pripadajućim svetim područjem – kompleksom piramida.  Odustalo  se  od  gradnje  kompleksa  (kao  u  Sakari).  Gradnja piramida se priprema podizanjem velikih mastaba s vanjskim omotačem i jezgrom.    Ovakvom oblikovanju osim tehničkih i formalnih razloga postoje i teološki razlozi – piramida je svežanj  sunčevih zraka na kojem se kraljev KA (duša) uzdiže prema suncu.  ‐  simetričnost i aksijalnost. odatle se  razvija kombinirano u vertikalnim i horizontalnim slojevima.  a  uz  Nil  se  nalazi  „hram  u  dolini“ gdje može pristati barka sa pograbnom povorkom. te je na taj način postignuta još veća monumentalnost i strogoća.  te  postižu  klasične  proporcije  –  baza  Keopsove  piramide je 230 x 230 m.  pogrebni  hram  stoji  ispred  nje.  Piramida  stoji  na  uzvisini  (platou  ili  terasi).  .Zahvaljujući  nagibu  piramide  dobivaju  na  visini.  ‐  integracija likovne umjetnosti u arhitekturu.  tako  masa  piramide učvršćuje samu sebe. mjeru i proporcije (poznati nizovi aritmetičkih proporcija).  ‐  bliskost s prirodom i apstrakcija.  ‐  ovladavanje tehnikom obrade kamena i upotrebom kamena kao građevinskog materijala.  dosljedno  je  primjenjena  trodjelna  koncepcija  posljednjeg puta. Oko konične jezgre uzdižu se zidne ljuske  koje  zbog  nagnutosti  prema  jezgri  usmjeravaju  unutarnja  naprezanja  prema  jezgri.  ‐  visokorazvijeni smisao za harmoniju.60 m.    Karakteristike egipatske arhitekture:  ‐  geometrija kao temeljna podloga. a visina 146.

  Izvana  nije  određena  čvrstim  oblikom. Omiljen  tip građevine je megaron.  Ona  preuzima  raščlanjivanje  i  ornamentiku  minojske  arhitekture palača.  U  jednakovrijednosti  i  višeznačnosti  usmjerenja  osjeća  se  možda  djelovanje  svestrane  prostorne  orijentacije  još  iz  prapovijesnog  doba  (špilje.    Mikenska  arhitektura  suprotna  je  minojskoj. naglašavajući jednakovrijednost usmjerenja. Minojska arhitektura s aspekta doživljavanja prostora nije  statična  nego  fluidna.  nije  zatvorena  nego  otvorena.  Osobitost  i  oprečnost u arhitekturi jasnije su izražene nego u likovnoj umjetnosti.  slike  na  stijenama.  zbunjujući  i  iznenađujući neprestanim novim prijelazima. Dekorativne ili iluzionističke zidne slikarije oduzimaju preostalim zidnim plohama  statički.  Tako  se  po  volji  mogu  otvarati  prema  sljedećim  prostorijama.  Pri  svoj  prividnoj  iracionalnosti  u  praksi  se  potvrđuje  fleksibilnost tog načina gradnje čija se organizacija zasniva na funkcijama.  Raspored  prostorija izbjegava jasne neprekinute osi.  Sažimanje  skupina  prostora  i  građevina  u  slikovito  određene  obuhvatne  sklopove  kudikamo  nadilazi  primitivnu.  stapaju  i  ponovo  cijepaju u regionalne kulture. dijelom kontinentalni karakter napose je  izražen  u  antagonizmu  minojske  i  mikenske  kulture  na  kraju  brončanog  doba.  a  možda  i  djelovanje  mnogolike  i  promjenjive  maritimne  topografije  (pomorstvo). Kod nizova prostora omiljeni su neprekinuti prijelazi koji dijelom proizlaze iz tipičnog  pristupa prostorijama duž kontinuiranih glavnih zidova s otvorima vrata u uglovima prostorija.  U  njima  su  polarizirane  privredne.  no‐madstvo).  motivi  se  bez  vidljiva  zastanka  vode  i  preko  uglova. Njegov različit.  omeđujući  karakter.  XX.  Utjecaji  i  tradicije  preslojavaju  se.    Minojska  arhitektura  upadljivo  se  razlikuje  od  kontinentalnih  visokorazvijenih  kultura.  Tijekom  kasnije  povijesti  (barok.  U  središnjim  skupinama  prostorija  kuća  gospodara  i  palača  zidovi  su  stupovima  ili  vratima  prekinuti  i  rastvoreni  na  više  strana. no ipak počiva na preglednom oblikovanju i raščlambi prostora i volumena. Megaron je  .  kao  i  kultura  egejskog rubnog područja. Svojim slikovitim karakterom minojska se arhitektura stapa s ceremonijalnim  priredbama.  ona  je  njezin  ukrašeni  okvir.  Dapače.  nema  određeno  usmjerenje  već  je  neusmjerena.  U  srednjem  brončanom  dobu  prevlast  preuzima  Kreta  –  u  njoj  se  prapovjesna  religija  i  feudalno‐ hijerarhijsko društveno uređenje povezuju s naprefnom tehnikom i civilizacijom.EGEJA – prve europske visokorazvijene kulture    Raznoliko obalno i otočno područje oko Kretskog i Egejskog mora zatvoreno na kopnu gorskim lancima i  povezano  brojnim  otocima. svojim "labirintskim sustavom".  političke  i  umjetničke  snage  egejskog  svijeta  nakon  dvije  tisuće  godina  razvitka.  dakle  s  društvenom  reprezentacijom.  nije  jednoznačna  nego  višeznačna. dijelom maritimni.  st.  terasama  ili  dvorištima za svjetlo.  nije  planska  nego  spontana.  adicijsku  shemu  ostalih  ranih  kultura  (TROJA). koja se u velikim  prostornim sklopovima palača sa sustavima hodnika za komunikaciju pojačava do efekta labirinta: slijed  hodnika  i  prostorija  voden  je  u  kružnom  (prostorna  spirala)  ili  ukrštenom  kretanju.  U  brončanom  dobu  mijenja  se  politička  i  privredna  struktura  i  stvaraju  se  regionalni  kulturni  krugovi  (Trojanski. već je organizirana iznutra prema van.    Graditeljstvo  ranog  razdoblja  iskazuje  se  u  Egeji  više  raznolikošću  tipova  i  oblika  nego  općenito  obvezujućim  idejama.  Doseljavanjem Ahejaca i Jonjana prevlast prelazi na kopno – Mikena.)  ponovo će doći do rastvaranja prostorne granice i stapanja prostora.  ali  se  odriču  zatvorenosti  prostora  i  jasnog  omeđivanja  građevinskih tijela. Te definicije općenito se više tiču slikarstva i otvorene  prirode nego arhitekture. Minojski i Mikonski). Nedostaci njegova krutog tijela nadoknađeni su jasnoćom oblika.  kao  i  blizina  trgovačkih  puteva  u  doba  prvih  visokorazvijenih kultura rezultirala je nastankom prvih europskih visokorazvijenih kultura. najvažnije središte ranog brončanog doba je Troja.  programima  i  pravilima.  Ta  prirodna  zaštita. Tlocrtni raspored i oblik građevina zasnovani  su  doduše  na  prevlasti  pravoga  kuta.

  Na  reprezentativnim  se  mjestima  kiklopsko  ziđe  utvrda  povlači  pred  brižljivim  majstorskim  zidanjem  od  velikih  kvadara.  .  sužavanje  .        Stilizirani rogovi bika – čest završetak vijenaca minojskih palača.  čak  ni  kod  višedijelnih  velikih  palača  kasnog  razdoblja.  Os  simetrije  gotovo  se  nikada  ne  ukršta  s  drugom.  Iznad  kapitela  postavljena  je  snažno  istaknuta  četvrtasta  ploča  (abak)  na  kojeg  se  oslanjaju  nosive  grede.  sličnost  i  usporedna  postava  građevinskih  tijela.  oblikovanje  teži  više  dekorativnom  djelovanju  nego  tektonskoj  logici.  a  ne  tektonsko‐konstruktivno  karaktera  arhitekture.  gdje  dolazi  do  njezina  usporednog  izmještavanja  (propilon  i  pročelje  mega‐rona  u  TIRINTU).  reduciranje  na  mali  broj  elemenata.  S  vremenom  je  u  minojskoj  arhitekturi  došlo  do  stilizacije. megalitska gradnja i utvrđeni grad s akropolom.stupa  prema  dolje  protivi  se  konstrukcijskoj  logici  ili  ukrašavanje ornamentom stupova na Atrejevoj riznici bez odnosa prema konstruktivnoj funkciji).gradnja  s  jednoznačnim  osnosimetrič‐nim  usmjerenjem.  Glava  potpornja  se  sastoji  od  jastučastog kapitela između prstenova i obruča. na otocima nastaju: otvoreni grad i labirint.    Velike palače prestavljaju začetak graditeljske škole mediteranske arhitekture.  Jednostavno  usporedno  nizanje  građevinskih  tijela (TROJA II) kod mikenskih utvrda uzmiče pred stepenastom raščlambom u kojoj se glavni megaron  ističe  svojom  veličinom  ili  postavom  na  najviše  mjesto.  Karakteristične  temeljne  crte  mikenske  arhitekture  jesu  tektonska  jasnoća.  čijoj  kvaliteti  nisu  potrebni daljnje račlanjivanje i obrada.  zbog  simboličkog  formalizma  koji  je  arhitektura  morala  imati  (npr.  Jednostavni  temeljni  oblici  kupole  i  dromosa  monumentaliziraju  se  tehnikom  gradnje  velikim  klesancima.  Bogata  ornamentika koristi geometrijske i simboličke likove (spirale i rozete).  iskorištavanje  topografske  situacije  pri  gradnji  i  raščlanjivanju  građevnih  masa.    Osnovni  element  takvpg  dekorativnog  stila  je  minojski  red  (stil)  stupova  koji  se  uvijek  nalaze  na  istaknutim  dijelovima  palača  umjesto  stupaca.  Minojska  arhitektura  stvara  se  gradnjom  velikih  palača.  To  povećavanje  monumentalnosti  postaje  presudnim  čimbenikom.  to  je  dodatno  naglašeno  kontrastnim  oslikavanjem  jarkim  bojama.  Jednostavna. a na  kopnu: megaron.  Kod  primjene  na  pročeljima  stup  nosi ikonzolno izbačene nosive grede na kojima  leže vijenci.  jednoznačan  oblik  građevinskog  tijela  i  prostora.  Stup  je  drveni  potporanj  koji  se  sužuje  prena  dolje  i  koji  stoji  na  kružnoj  ili  četvrtastoj  ploči  (plinta).  naglašavanje stupnjevitom raščlambom    Konstruktivni oblici  Arhitektura Egeje pokazuje raznolike tipove i oblike.  Začetak  takvog  dekorativnog  pristupa  vidljiv  je  na  primjeru  palminog  kapitela  iz  malog  hrama  u  Arkadesu na Kreti.  funkcionalna  forma  građevinskih  članaka  izborom  materijala  i  krajnjim  reduciranjem  zadobiva  elementarnu  monumentalnost.  no  na  Kreti  je  stilizacija  išla  u  smjeru  dekoracije.  To  vrijedi  i  za  velike  kupolne  grobove.  kojemu  se  pridružuje  i  vojnički  karakter  utvrda.

    Konstrukcijski  važan  element  pored  minojskih  stupova  jesu  pravokutni  stupci  na  kojima  su  oslonjeni  arhitravi krovne grede. Drveni  doprozornici i dovratnici. Višedjelni građevinski sustav  sastavljen  je  od  više  građevinskih  blokova  razlilčitih  gabarita  koji  su  povezani  fleksibilnim  sveukupnim  rasporedom.  Ta  vrata  klasični  su  primjer  mikenske  megalitske  gradnje  –  četri  masivne  ploče  ploče  onlikuju  kameni  okvir  s  prolazom  visokim  oko  3.  i  bila  je  plastični  razvedena  nizom  galerija  i  rizalita. gdje dromos završava monumentalnim vratima  koja  su  kao  i  dormos  građena  velikim  kamenim  blokovima  (megalitska  gradnja).  U  mikenskim  rezidencijama  pojedini  oblici  i  dekorativne  tehnike  su  uglavnom  minojskog  porijekla.5  m  i  širokim  oko  3  m. te bogato oslikana u ukrašena. balkoni i balustrade.  Tim  monumentalnim  vratima  pridodana  je  lažna  arhitektura  tipično  minojskoga  stila  –  u  obliku  dekorativne  ornamentike  kojom su ta vrata ukrašena. Na taj način ulaz u graobnicu pretvoren je u simboličko pročelje palače. Otvorena polja često su u gornjoj trećini podjeljena poprečnim gredama i na taj  način su dobivena vrata s odvojenim nadsvjetlom – karakteristični oblikovni element minojskih palača.Vanjski oblik palače odgovara fleksibilnom protočnom tlocrtnom  sustavu.  koji  često  objedinjuju  više  funkcija  –  oni  su  istovremeno sscena za mnoge kulturne.    Mikenska arhitektura   Oprečna minojskoj arhitekturi.  otvorene  arhitekture.    Novi upotrebljeni elementi kod palača su stupci.    Od  takvog  veza  načinjeno  je  i  ziđe  uz  Lavlja  vrata  u  Mikeni.  a  središnji prostor  „dvorana  dvostrukih  sjekira“  (naziv  potiče  vjerovatno od labirinta ‐ labrys je sinonim za dvostruku sjekiru) ima samo jedan cjelovit zid.  U  sačuvanim  ostacima  palača  vidljive  su  različite  slobodne  kombinacije  arhitektonskih  elemenata. Najznačajnije sačuvano takvo dvorište  bilo  je  središnje  dvorište  palače  u  Knosu  –  pročelje  zapadnog  krila  pokazuje  svu  raskoš  minojske  arhitekture.  To se jasno razabire na vratima Atrijeve riznice u Mikeni.  čiji  slikovit  dojam  je  pojačan  snažnim bojama i bogatimk ornamentom.  Vrhunac takve prostorne organizacije je kraljev stan u palači u Knosu – satoji se od kombinacije dvorana  sa  stupcima  sa  svjetlarnicima  i  terasama. vidljivi drveni dijelovi kanatne konstrukcije često su dekorativno naglašavani.  Karakter otvorenosti i propusnosti vidljiv je i u središnjim skupinama prosotrija u unutrašnjosti ‐ učestale  su  dvorane  sa  stupovima.  Kontrast  svjetla  i  sjene  stvara  dojam  prozračne.  koje  se  najčešće  otvaraju  na  više  strana  i  prelaze  u  druge  prostorije.  mikenski  način  gradnje  pokazuje  se  tamo  gdje  se  njegova  specifičnost  može  pokazati  neovisno  o  građevinskom programu – kod gradnje utvrda.    Glavna  pročelja  često  su  okrenuta  prema  velikim  središnjim  dvorištima  i  za  razliku  od  uličnih  pročelja  ovdje  su  građevinski  volumeni  brižljivo  usklađeni.  Prema  A.    Pored  kiklopskog  zida  od  jedva  priklesanih  blokova  kamena.  a  svjetlarnici omogućuju izmjenu svjetla i sjene u svim dijelovima građevine.  Uobičajeni način gradnje je zid od lomljenog kamena i žbuke i drvenim gredama za ojačavanje.  na  reprezentativnim  se  građevinama  i  mjestima pojavljuje i brižljivo obrađeno kameno ziđe od kvadratnih blokova (obrada brončanim pilama i  pijeskom) polaganih u slojeve jednake visine. istaknuti vijenci.  Izmjena  svjetla  i  sjene  dodatno  je  osnažena  ornamentalnim  i  iluzionističkim  zidnim  slikarstvom  koje  dodatno pojačava dojam dinamičnosti i međusobnog prožimanja prostora. sklona tektonskoj monumentalnosti.  Evansu  palača  je  imala  tri  etaže. stupovi.  Iznad  arhitrava  (horizontalne  grade)  u  vez  zida  ostavljen  je  rasteretni  trokut  koji  je  . javne i sakralne rituale.

  U srednje brončano doba nastaju novi gradovi s Knosom kao političkim i privrednim centrom.  Kefalija – primjer kasnominojskog naselja sa labirintskog strukturom. zatvorenost.konzolno nadsvođen.    Megaron – u gračkom jeziku sinonim za glavni prostor kuće ili veće građevine. O zaštiti  od  eventualnih  napada  nije  se  vodilo  računa.  Odmjerenim vaganjem masa. Struktura te arhitekture potječe od  ćelijasto  zbijenih  elmenata  kuće  u  srednjeazijskom  urbanizmu. samodostatnost.  osim  lučkih  naselja  novi  gradovi  nastaju na obrancima brda okrenuti prema unutrašnjosti i na uzvisinam. što je bilo uvjetovano materijalom i namjenom.  već  upravo  suprotno  –  orgranizacijsko načelo labirrinta se razvija skupine prostora od središta prema van.     Labirint i megaron  U Egeji su se iz različitih graditeljskih tradicija oblikovala dva suprotna sustava čija suprotnost presudno  utječe na klasično graditeljstvo u Grčkoj. ukruta zidane građe zbog potresa) i prostore koji  su postavljeni u nizu (nastavljaju se u nizu).  Monumentalno  povečanje  oblika  moguće  je  postepenim  raščlanjivanjem  nanizanih  građevinskih  tijela  (Troja II) ili naglašenim isticanjem pojedinačnog tijela unutar skupine(Tirint). U  Egejskom  uzoru  to  predstavlja  pravokutnu  kuću  s  velikom  dvoranom  kao  prostorom  za  ognjište  i  boravak. sesklo i mikena – odnosa stranica 1:2.  čija  se  forma  dijeli  na  manje  prostore. Na taj način kuća se  može jednostavno dograđivati.    Urbanizam  Prva gradska kultura egejskoga kruga nastala je na kikladima – maleni snažno utvrđeni gradovi ‐ Biblos. u kojima se oblikuje shema grada sa stambenim dijelom visoko iznad obale i lukom podno  grada. te Malijom  i Festom (izvorno Phaestum) kao glavnim gradovima pored niza manjih gradova palača kao što su Zakro.  tip troja – odnosa stranica 1:3  Građevinski oblik koji pokazuje krutost.  Megaron je građevina izrazito orjentirana u jednom smjeru. no u pravilu se razlikuju svojim gabaritima.  Gurnija.  U Završnoj fazi dolazi do mjestimičnig prožimanja labirinta i megrona.  Megaron je građevinski volumen – dugački pravokutnik zatvorenih bočnih zidova.  Pročelje  se  najčešće  rastvara  u  otvoreno predvorje  s  bočnim zidnim produžecima (antama) i stupovima.  Tars. te kvalitetnom rašlambom  postignuto je dosljedno oblikovanje ulaznih vrata – najraniji europski primjer plastike velikog formata. ali i prilagoditi formi terena. i dr. podijeljen u jedan  glavni  prostor  i  jedan  ili  dva  sporedna  prostora. koji se postavljaju paralelno.  što  je  vidljivo  iz  činjenice  da  se  jedva  mogu  naći  tragovi  utvrđenja. s pogledom na more. Maritimne kulture razvijaju labirint. te se tako  dobiva prostorna kompozicija volumena.  Labirint – u grčkom jeziku označava arhitekturu nepregledna tlocrta.    .  Naselja  i  urbanizma  već  u  ranom  razdoblju  dobivaju  tipičan  karakter.    Neolitička skupina kuća u Knososu pokazuje tipične elemente minojskog prostornog rasporeda i tehnike  zidanja: neprekinuti glavni zidovi za više kuća (štednja.  Ta  struktura  ne  počiva  na  nužnoj  predodžbi  čvrstog  građevinskog  tijela. što je naročito vidljivo kod gradnje  skupina megarona.  Među raznim varijantama u egejskom se krugu susreću dva tipa različitih proporcija:  tip dimini. prostor za okupljanje. a kopnene megaron. Mersina. Trokutasti otvor je zatvoren trokutastom pločom sa reljefom.

 orjentacija prema smjeru vjetra.  Gurnija  ‐  kuće na padini.  . Knos je prvi velegrad mediterana.  odmorište.  Vasiliki – skupina kuća  kuće na padini. ali i služe za povezivanje katova kuće. vertikalno povezivanje  stubama (unutarnje i vanjske). te mala palača.  Temeljne postavke gradnje:  povezanost  glavnih  i  razdjelnih  zidova  za  više  kuće. radijalno  postavljeni zidovi jednostavno raščlanjuju oval u niz prostorija koje su podjeljene u dvije skupine –  gospodarska  i  stambena.  nego  krut  uređen  sustav.  Kod  kuća  se  temeljni  objekti bez shematske krutosti kombiniraju prema zahtjevima konkretnog programa.  u  središtu  grada  stoji  mala  palača  (bez  centralnog  dvorišta). a gradske četvrti tvore labirintsku  strukturu uvrježenu još od neolitika. ali sa unutarnjim stubištem.  izbjegavanjem  krute  podjele  na  građevne  čestice omogućena je lakša prilagodba temelja i nadgradnje profilu terena. ali i manji gradovi poput Gurnije.. uske ulice između njih služe  kao poprečan veza. unutar koje su smješten  radionice.  vile  dvorskog  plemstva. tlocrt je propusniji.  Od  kasnog  neolitika  uobičajena  je  gradnja  povezanih  skupina  kuća  (Knos.  odnosno  palača  pokrajinskog  vladara. a često su na padini izgrađene kao ulice sa stubama. 80000  stanovnika za cijeli grad i 20000 stanovnika za luku.  javne  zgrade  (npr.  Broj stanovnika Knososa prema Evansu iznosio je 12000 stanovnika za središnji dio grada.  karakterističan  tangencijalan  pristup  prostorijama.  Od ranog razdoblja kuće se odlikuju individualnim tlocrtnim rasporedom.  ovakav  ustroj  i  struktura  grada  odgovara  tipu  malog grada kakav na obalama Egeje postoji sve do XX stoljeća. oblikovanje prostorija identično oblikovanju kuće  u cjelini.).  Njegov sklop je mješavina promišljenog planiranja i organičkog rasta: Centar grada. Malija) jezgra grada razvija se oko palače. prenočište i gostionica).  javni  trg  se  nalazi  na  njenoj  južnoj  strani. klimi i vlastitim zamislima.  karavansaraj  –  preteča  motela.  koje  razdvaja  unutarnje  dvorište.    U brončano doba nastaje karatkeristični tip grada– minojski grad palača.  Kamaizi – ovalna kuća – srednjeminojsko razdoblje  jedinstveni tlocrtni oblik prilagođen lokaciji n akojoj je izgrađen – stjenoviti vrh brežuljka.  Glavne  ulice  usmjerne  su  prema njoj.  U većim gradovima (Knos.  sa  stubama  i  dr.  prolazne.  Slično Knosu koncipirani su gradovi Malija i Fest. kulturni  i  privredni  centar  je  kraljeva  palača.  Oko gradske jezgre u krugu od 1500 – 1800 m predgrađe se širi u manje zgusnut vanjski dio grada.  ova  kuća  se  može  u  funkcionalno  ‐  organizacijskom smislu smatrati pretećom kasnijih kuća gospodara. Na gradsku jezgru nadovezuju se četvrti vanjskog grada. ali i politički. fleksibilna unutarnja organizacija u  skladu  sa  istovrsnom  vanjskom  organizacijom  kuće. prilagođene su topografiji terena.Kretski  urbanizam  više  voli  kumulativan  rast  u  skladu  s  postojećim  okolnostima. grupiranje prostorija iste namjene.    Stanovanje – Kreta  Među  ranim  kulturama  Egeje  Kikladi  i  Kreta  preuzimaju  višećelijsku  strukturu  naselja  bliskog  istoka  i  prilagođavaju je topografiji.  trgovine.  Knosos  ‐  oko palače se formira ovalna gradska jezgra dimenzija osi 600 x 1000 m. vanjska stubišta su javna. U toj tradiciji se već u kasnom neolitiku na Kreti  razvija labirintski sustav – osebujan temelj cjelokupne minojske arhitekture. prstenasta ulična mreža.  Gurnija  grad leži na uzvisini iznad zaljeva Mirabelo. na koju se nadovezuju manje  (uže)  ulice  (slijepe. no one nisu kruto postavljene.  Tefali).

  Upravo spajanje tolikih funkcija razlog je širenju palača i njihovoj kompliciranoj organizaciji.p.e nastaje nekoliko velikih palača Knos.600 g. Fest. u usporedbi s Knosom i Festom manja  je  i  jednostavnija.    Palača – Malija  podignuta je na blagoj padini iznad plodne priobalne ravnice. građevinskom volumenu i značenju nadilazi ostale kretske palače.  gospodarsko središte.  a  u  raščlambi  preglednija.  a  i  ima  njegovu  funkciju.e.  od 1.  Sve  velike  palače  u  svojoj  tlocrtnoj  organizaciji  predstavljaju  varijante  zajedničke  temeljne  sheme  ‐  palače u Knosu. U kasnijim fazama razvoja pojedini djelovi palače se stapaju.  Pročelja  zgrada  oko  središnjeg  dvorišta  oblikovana  su  kao  dvokatni  trijemovi  sa  stupovima  i  loggiama.000 m2. sa vlastitim dvorištem.n.Kuće  gospodara  ‐  vile  višeg  staleža  koje  se  nalaze  u  okolici  i  gradu  upotrebljavaju  iste  prostorne  elemente  ranominojskih  kuća  s  motivima  kasnominojske  arhitekture  palača. no u unutarnjoj organizaciji i funkciji  su potpuno samostalne.  u  arhitekturi  suzdržanija  i  rustikalnija.n.p. smješten u istočnom krilu palače.  Središte  sklopa  je  središnje  dvorište.400 g. Malija.    Minojska palača  Postoji više faza u razvoju palača:  oko 2. Pojedine skupine zgrada raspoređene su prema namjeni.  a  ulice  su  osiguravale  povezanost s gradom i lukom. kuće B i C pokazuju tipičan razveden vanjski oblik koji odgovara unutrašnjem  rasporedu.    Tilis – skupina od 3 kuće gospodara  kuća A je zatvorenija.  .  Individualne  su  po  maštovitim varijacijama i grupiranju.n.  u  sjeverozapadnom  uglu  nalazi se stambeni prostor – vladarev stan.e sve palače su razorene    Minojska palača je imala slojevitu funkciju:  političko središte.  Planiranje  polazi  iznutra  prema  van  i  drži  se  načela  prisutnih  kod  planiranja  kuća  ili  naselja. a budući da  nema utvrda palača raste na sve strane oko dvorišta. posebnost predstavlja dvorište sa  osam cisterni koje se nalazi na jugozapadnom uglu palače. Iako je  palača  u  osnovnoj  tlocrtnoj  koncepciji  identična  ostallima  razlilku  čini  položaj  kraljevog  stana  koji  je.  drugačje nego kod ostalih palača. uz središnje dvorište  nalaze  se  zgrade  političko‐religiozne  funkcije  i  reprezentacije.  Kultura stanovanja i civilizacijski standard kasnominojskih kuća gospodara dostignuti su tek u vilama  helenizma i rimskog carskog doba.  jezgru  ove  dvije  kuće  čini  stambena  skupina  sa  kretskim  megaronom  i  unutarnjim  dvorištem.  Ovakav tip građevina naročito je brojan oko palače u Knosu.  vjersko središte.  pravokutno  središnje dvorište dimenzija oko 25 x 50 m orjentirano je u smjeru sjever jug. :  oko 1. Knos preuzima dominaciju nad drugima graodima.  društveno središte.  U  početku  te  skupine  su  stajale  kao  odvojeni  blokovi  oko  središnjeg  dvorišta.  Palača ‐ Knos  Po prostranosti  ‐ 22.000 g.  koje  po  svim  karakteristikama  odgovara  javnom  trgu.p.  stambena palača.

 . Uobičajeno je da se oko grada formiralo podgrađe od doseljenog stanovništva.  Polihoni  skupine  ugrađenih  megarona  povezane  su  proširenjima  i  produžecima  u  svojevrsne  prostorne  lance. trgovanje i sl. ali i  kao pribježište stanovnika koji žive u niže položenom „otvorenom gradu“. unutar gradskih zidina nastaje veliki otvoreni prostor koji služi za obrt.    Utvrđeni gradovi na kopnu  Utvrđenja predstavljaju najvažnije začetke urbanog života. Stanovanje je privremeno.  paralelni  hodnici  na  više  razina  povezani  stubištima omogućavaju režiranje opsežnih  ceremonija.  ali  izmaknute.  Glavno  stubište  sa  svojom  nadgradnjom  jedinstvena  je  u  cijeloj  antici.  U prostornom rasporedu zapadnog krila i kraljevog stana minojski arhitektonski sustav pokazuje svoje  mogućnosti  u  najboljem  svjetlu. kod mlađeg sloja palače južni  ulaz je  pregrađen  u  složeni  sustav  hodnika  pomoću  kojeg  su  se  posjetioci  usmjeravali  pram  svim  važnim  mjestima  u  palači. a u     središtu  manje  je  kraljičin  megaron  koji  je  za  razliku  od  kraljevog  introvertiran. dijelimo ih na:  .  . ali  je utvrda trajna) i.  Egejsko  dinastičko  središte  ili  vladarski  dvor  karatkerizira  kružni  oblik  zidina. gradski zid zaštićen je kulama.  umjetnički  smišljeno  grupiranje  reprezentativnih  prostora  ponovljeno je i u istočnom krilu s kraljevim  stanom.    Troja II  skupina  s  šest  megaron  na  vrhu  brda.  Termi V  skupine  ugrađenih  megarona  tvore  gradske  blokove.  Međusobno  su  ove  dvije  skupine  povezane  hodnikom  sa  stubištem.  Dodatni  hodnici  i  prostori  (čak  i  sanitarna  prstorija  s  tekućom  vodom)  dopunjuju  ove  skupine.  U  središtu  veće  je  kraljev  megaron – dvorana dvostrukih sjekira.  Troja II  podgrađe je opasano gradskim zidinama.  - .  svjetlarnici  ga  opskrbljuju  svjetlom  i  čistim  zrakom.  te  predstavlja  preteču kasnijih velikih baroknih stubišta.  U  slojevitosti  i  raznolikosti  nadmašuje  istovremene  kulture  kao  i  nadolazeću grčku antiku.  te da se i ono utvrđivalo novim zidinama.  prstenovi  zidina  i  megaron.u podgrađu odgovaraju tipu meagron s nizom  varijanti svojim položajem koncentrično sijede oblik brežuljka.dinastičke utvrđene gradove (osiguranje moći određene vladarske loze) u kojima se naseljavaju  obrtnici i trgovci.  zidine  grada  naknadno  opasuju  gusto  izgrađenu strukturu.utvrde‐pribježišta (mjesta sklanjanja stanovništva određene regije.od  prvotnog  prilaznog  sustava  središnjem  dorištu  sačuvane  su  samo  sjeverna  i  južna  ulica.  prvi  put  se  pri  gradnji  vrata  tip  megarona  probllikuje  u  propilon.  koji  se  satoji  od  dvije  skupine  prostora  postavljene  paralelno. građevine .

  hodnika  i  stubišta  međusobno  povezuje  dvije  skupine  prostorija.  potom  kikladskih  utvrđenih  gradova  i  minojske  arhitekture palača Ahejci i Jonjani razvijaju tip mikenske dinastičke utvrde (dinastički burg).  Prema  jugu  i  jugoistoku  podignuti  su  bastioni  sa  kazamatama.  zidine  utvrde  slijede  oblik  hrpta  stijene. ali i zbunjujuću nedefiniranost minojskih palača.  Na  temelju  tradicijske  gradnje  utvrđenja  na  kopnu. Njezina stepneasta struktura sastavljena od  pojedinačnih kockastih volumena megaronskog tipa jasno je raščlanjena i sračunata na monumentalno  djelovanje.  U  planu  palače  prepoznaje  se  minojski  utjecaj  –  sustav  dvorišta.  a zidove osnažuju kiklopskim zidinama i bastionima.  palača  stoji  na  najvišem. Iz ovog dvorišta se kroz unutarnji propilon  pristupa unutranjem  dvorištu  palače  s  trijemom.  nakon  prolaza  kroz utvrdu otvara se dvorište sa kazamatama i velikim propilonom na zapadnoj strani kroz koji se  pristupa vanjskom dvorištu palače. često na najvišemu mjestu.Mikenske utvrde  Tip utvrde na uzvisini iznad grada najbolje je ostvaren u mikenskim utvrđenim gradovima.  veliki  zid  palače  proširene  je  iznatno  ojačan  na  kraju kasnomikenskog razdoblja.  na  istočnom  boku  ulazna  rampa  povezuje  donju  utvrdu  sa  gornjom. tri faze gradnje.  zaravan  donje  utvrde  –  gusto  naseljeno  područje  i  2. jasna podjela na  dva  područja:  1. sačuvano je tek nešto temeljnih zidova nekolicine kuća iz  brončanog doba.        .  donja  i  srednja  utvrda  –  izdignute  u  odnsu  na  prethodnu  oko  4  m. on štiti palaču i naselje utvrde koja služi kao pribježište.    Mikena  položaj  palače  je  takav  da  je  prirodno  zaštićena. iskorištavaju prirodne obrambene prednosti.  te  je  na  taj  način  prevladana  tipična  formalistička  krutost  staroegejskih dinastičkih utvrda. shema praviln eizgradnje nije  prepoznatljiva  Tirint  -   najbolje sačuvana utvrda.  U unutrašnjosti utvrde je palača. građene su na teško dostupnim mjestima.  najširem  i  najjače  utvrđenom  mjestu. podgrađe  (donji grad) se razvija zapadno od utvrde. tlocrtne dimenzije oko 300 x 40/90 m. obris i vođenje ulica prilagođeni su obrisima terena. no za razliku od njih one se prema van zatvaraju poput  čvrstih blokova.  no  brižljivo  su  raščlanjene  kako  bi  se  isključili  mrtvi  kutovi.  u  ovom  dvorištu  sve  je  podređeno  simetriji.  Njeno  središte  je  prema  tradiciji  kraljev  megaron  koji  je  uklopljen u skupinu građevina.  Mikenske su utvrde pandan minojskim palačama.

7  m  (veća  ploča  duga  je  8  m.    Na  kopnu  se  tek  u  kasnijem  brončanom  dobu  počinju  graditi  kupolne  grobnice. Tirint i Leukada.  brežuljkasti oblik (tumulus).2  m). Tesaliji.5 m.  visoka  je  oko  13.)  dimenzije:  kupola  promjera  oko  14.  konzolnu kupolu.  iznimno  kod  manjeg  broja  grobnica  vrata  iz  kupolnog  prostora  vode  u  grobnu  komoru.  ulaz je visok 10. do gradnje Panteona 118 g..  gotovo 1.  gotovo  bez  reški.  on  završava  pred  suženim  prolazom  ‐  stomijem  (stomion).  koji  se  u  kasnom  razdoblju  oblikuje  kao  portal.7 m.  materijal  i  tehnika  gradnje  identični  su  onima na Lavljim vratima.  Ovaj  tip  grobnice  proširio  se  cijelim  mikenskim područjem.5  m.  Od  otkopanih  grobnica  najveće  i  najreprezentativnije  su  Atrejeva  riznica  (Mikena)  i  Minijina  riznica  (Orhomena).e. U presjeku ona ima parabolični  presjek  košnice  kakav  je  bi  udomaćen  an  obalama  Male  Azije  ili  Cipra.  dvije  monumentalne  kamene  ploče  pokrivaju ulaz u kupolu koji je sužen na 2.  Kupolu  čine  33  prstenasta  sloja  kamenja.  Obje  ploče  rasterećene  su  konzolnim  trokutastim  svodom  koji  je  prama  van  zatvoren.n. Vrata se lagano suzuju prema vrhu  što je u skladu s uobičajenim oblikom vrata u Egeji.250 g.400 godina. Dromos je dug  36 m.    Središte groba je kružna kupola od konzolno izbočenih redova kamenja. Beotiji.300 ‐ 1. širok 6 m.  široka  5  m  i  visoka  1.  plastična obrada ulaznog portala simbolički predočava pročelje palače.4 m i širine 2.    Atrejeva riznica (Agamemnonova grobnica) – Mikena ( oko 1.e.2  m.p.  .n.Kupolne grobnice  Na  području  Egeje  sačuvani  su  ostaci  brojnih  grobnih  građevina  kružnog  tlocrtnog  oblika  ‐  Orhomen. Eubeja.  raku ili grobnu komoru.  Kikladi.  Grobnica  se  ugrađuje  u  bok  brežuljka ili se zasipavanjem oblikuje u kružni humak (tumulus)  Dromos  omogućava  prilaz  grobu. ali i na otocima i u Maloj Aziji. od čega su vrata visine 5.  U  svod  su  na  pravilnim  razmacima  umetnuti  brončani  klinovi koji ukrašavaju svod.  Pokapanje  se  vrši  u  rakama  unutar  kupole.  Na Kreti se prožimaju bliskoistočne i sjevernoafričke tradicije kružnih grobnica koje se grade u različitim  tehnikama i dimenzijama.  One  spajaju  bitne  elemente egejske grobne gradnje:  kružni oblik (tlocrt). Atika.  dromos i.  Najznačajniji primjerci su podignuti na Peleponezu.    visokom  trokutastom  ukrasnom  kamenom    pločom. ova kupola bila je najveća kružna kupola.

  Kuće.GRČKA    Jedan  od  bitnih  razloga  savršenosti  grčke  arhitekture  jest  ograničavanje  na  nekoliko  tipova  i  oblika.  a  još  i  u  gotičkim  katedralama  profili  važnih  dijelova  građevine  podsjećaju  na  grčki  oblikovni kanon. a prema potrebi i nasipavaju umjetne terase. Osamostaljuje  se oblikovni kanon koji se razvio na sakralnim građevinama. Ta usmjerenost djeluje kao jedan  od malog broja čimbenika koji unose red. Sile što ih oni utjelovljuju nisu kozmičke ili  transcendentalne (kao npr. usredotočuje na oblikovanje pojedinačnih građevina.  Veliki  projekti  uvijek  vode  slobodnom  raspoređivanju  samostalnih  građevinskih  tijela.  preko  njega  na  ranokršćansko  graditeljstvo.  Njihov  međusobni odnos u prostoru nije podvrgnut nekoj općevažećoj shemi.  koje se prelaskom na monumentalnu kamenu gradnju dijelom gubi. koje se napose zamjećuje na konzervativnom dorskom području. kako bi  se postiglo željeno djelovanje na predviđenu mjestu.  Slobodno  grupiranje  nije  prikladno  kao  vodeće  načelo  za  urbanizam.  Nakon  vrhunca  dostignutog  u  sakralnoj  arhitekturi  klasike.  Velike  ranoarhajske  drvene  građevine  odlikuju  se  gotovo  potpunim  jedinstvom  konstrukcije  i  oblika. Budući da je svojim proporcijama neovisan  o cjelovitim sklopovima.  potporanj. S helenizmom se pojačava internacionalni utjecaj  grčke  arhitekture:  ponajprije  na  graditeljstvo  Rimskog  Carstva.  Važnije  od  pronalaska novih oblika jesu ispravne proporcije. Njihovi pomaci označavaju stilski razvitak.  koje  je  svojstveno  svakom  "slobodnom  rastu". Nošenje i opterećivanje.  Logika  grčke  arhitekture.  Ti  rasteri  funkcioniraju  kao  racionalni  sustavi  reda  i  organizacije.  počiva  u  čitljivosti  funkcija. Jonski i dorski red koji proizlaze iz  konstrukcija  drvenim  potpornjima  osiguravaju  tijelu  građevine  ipak  jedinstvo  oblika. već isključivo tektonske.  Svaka  važna  građevina  dobiva  vlastito  postolje. horizontalnost i vertikalnost vidljivi su bez alegorijskih ili simboličkih  asocijacija.  javne  (komunalne)  gradnje.  pa  i  tamo  gdje  napušta  stare  konstrukcijske  obrasce. baroku i klasicizmu on određuje raščlambu i dekoraciju arhitekture koja se  uvelike udaljila od pretpostavki izvornoga grčkog graditeljstva.  Pri  tome  se  prvenstveno  koriste  prirodne  terase terena.  Istodobno  oni  pospješuju  pojavu  tendencija  koje  djelomično  ili  posve  razgrađuju načela vrijede‐ća u doba klasike.  Njihovi  dvoetažni  potezi  koji  postaju  sve  dulji  oblikuju zidove ulica i trgova širokih i preglednih linija.  Zid. nego je individualno određen  volumenom  građevine.  grčki  arhitekti  uspijevaju  stvoriti uzorne tipove zgrada i u profanoj gradnji. dajući prednost sakralnoj gradnji.  kazališta  i  javni  trgovi  ponajprije  trebaju  prostor  s  velikim  iskoristivim  površinama. U klasici on  dovodi do potpune ravnoteže suprotnih elemenata forme.  Objedinjenim  orijentiranjem  glavnih  građevina  (usporedne  linije  sljemena)  sveukupni  dojam  pojedine  skupine određuje ona snaga usmjerenosti koja proizlazi iz megarona. u Egiptu).  Početkom  arhajskoga  doba  razvoj  dostiže  točku  presudnu  za  daljnji  tijek:  hram  s  opbodnim  trijemom  (peripter) kao grčki oblik reprezentativne sakralne gradnje. U  urbanizmu  se  trijemovi  razvijaju  u  djelotvoran  element. U renesansi. Presudni poticaji za oblikovanje prostora i ovladavanje njime ne dolaze od sakralne nego od  profane  gradnje.  u  mnogim  se  gradovima  uvode  pravilni  sustavi  s  pravokutnim  shematizmom.      .  grede  i  krov  uvijek  su  ono  što  jesu. s druge ono donosi oslobađanje od  prijetećeg ukrućivanja.  prikladnim  razdaljinama.  Širenje eklekticizma s jedne strane znači kvarenje klasičnih redova. može se slobodno i fleksibilno primijeniti kod novih građevinskih tipova.  Autonomija  građevinskog  tijela  ‐  od  ranog razdoblja utjelovljena u megaronu ‐ stoljećima je dominantno načelo grčkoga graditeljstva.  Nasuprot  okupljanju  bez  pravila.  U helenizmu novi građevinski tipovi i kompleksi građevina pridonose poboljšanju građevinske tehnike. koja ih je usavršila u najvećoj mogućoj mjeri. Ono  se.  te  tradicijom  i  topografskim  značajkama  pojedinog  mjesta. U tipu helenističke agore prvi put nastaju jasno  omeđeni  trgovi  grčkih  gradova.

 Triglifa označava položaj krovnih greda.Konstruktivni oblici   Sustav i elementi grčke arhitekture oblikuju se u sakralnoj gradnji.    Dorski red  Već u rano arhajsko doba prešlo se sa gradnje drvetom na gradnju kamenom.    Pravilno oblikovani elementi podjeljeni su u četiri pojasa:  krepidoma  –  podgradnja  (stereobat).  metope  su  ukrasni  elementi  koji  zatvaraju  međuprostor  između  triglifa. Nakon početno paralelnog razvoja iskristalizirala  su  se  dva  reda  (sustava). ehina ‐ plitka kružna jastučasta forma i anula ‐ plitki prstenasti reljef na mjestu završetka  stupa i početka kapitela.  Trup  s  velikom  površinom  oslanjanja  osigurava  raspodjelu  tereta  na  stilobat. plastika građevine određena je njihovim razmakom i njihovom  vitkošću (u arhajsko doba masivniji stupovi na manjem razmaku.  Na  kopnu  i  u  zapadnom  dijelu  Velike  grčke  učvršćuje  se  dorski  red.  sa  tri  stepenice  odvaja  peristazu  od  tla  odnosno  vidljivog  dijela  temelja  –  eutinterij.  stupovi – stoje direktno na stilobatu.  trabeacija (epistil) – teška horizontala koja se sastoji od dijela koji nosi ‐ arhitrava (glavne grede) i  dijela koji je nošen ‐ friza koji se sastoji od triglifa i metopa. i svi elementi su poprimili  svoju formu.  osno  usmjerena  građevina  ranoarhajskog  hrama  u  građevinu  raščlanjenu  sa  svih  strana.  Kapiteli iz predarhajskog razdoblja stilizacija su drvenog načina gradnje (podložna daska) ‐ preširoki  za  izvedbu  u  kamenu.  Kapiteli  se  sastoje  od  abaka  ‐  kvadratične  pokrovne  ploče  na  koju  jnaliježe  arhitrav.  Geometrijska krutost i naglašeno lagano sužavanje stupa prema vrhu ublaženo je sa 16 ‐ 20 plitkih  konkavnih kanelira naglašavaju vertikalitet stupa i laganim uzdužnim zadebljanjem stupa ‐ entaza  (entasis).  Najviši  sloj  krepidome  je  stilobat  –  koji  vezom  kamena  i  rasporedom  ploča odgovara tlocrtu hrama.  a  na  otocima i prostorima Male azije jonski red. redu i sakralnoj prezentaciji. u klasično doba ravnoteža između  svih  elemenata. njezina glavna tema je hram sa svih  strana okružem trijemom s nizom stupova – peripter.  u  doba  helenizma  veći  razmak  i  vitkiji  stupovi).  te  je  tim  jednostavnim  (estetskim)  zahvatom ostvarena predodžba Grka o mjeri.  Ophodnim  trijemom  ‐  peristazom  preobražena  je  jednostavna. koja se dotjeruje kroz slijedeća razdoblja (arhajsko i klasično).  Svako  polje  stupova  podjeljeno je u dva polja triglifama (odnos fiza i peristaze je 2:!).  Na vrhu stupa obikuje se kapitel čija je svrha preuzimanje sile sa arhitrava i njezin prijenos na stup.  Stup  utjelovljuje  statičku  funkciju  potpornja.  .

  Iz njihova odnosa moguće je odrediti stilsko razdoblje kojemu pojedini hram pripada. na Partenonu je odnos osi stupa : triglif : krovni crijep iznosi 1 : 2 : 4.    . Krov je  dvostrešni. ukrasne  trake i vrpce za profilaciju vijenca i pročelja.  . pa i same cjeline.čistu ornamentiku ‐ kimatij (kima).  Na  zabatu  se  stvara  jak  okvir  oko  plošnog zabatnog trokuta (timpan).kiparska djela ‐ figuralni frizovi.elemente koji su uključeni u konstrukciju ‐ kazete u stropnom gređu.  te  horizontalnim  zakrivljenjem  i  drugim  optičkim  korkcijama  pomoću kojih su grčku arhitekti problem kojeg su nužno morali rješiti pretvorili u vrlinu. čeoni crijepovi i antefaks. ali  ne utječe na jednolik karakter peristaze.75 D.  Suprotstavljanjem  tereta  i   potporanja nije određen samo oblik cjeline. okapnice s mutulima. meandri.    Dva elementa određuju karakter dorske arhitekture: stup i trabeacija.  .- krov – iznad friza se nalazi vijenac (geizon) i oluk (sima) – elementi s kojima počinje krov. nadgrobne  stele i tkaninu. simu s vodorigama.    Jonski red  Jonjani i Eoljani ‐ starosjedioci koje je seoba dorana potisnula iz svojih starih naseobina. ona se kreće oko 1.  ugaono stezanje – smanjuje se osni razmak stupova zadnjeg polja samo sa bočne strane ili sa obje  strane.  Dorski  ugaoni konflikt.  koji  se  dodatno  ukrašuju  iznad  vijenca  posebno  oblikovanim  čeonim  crijepovima  (antefiksi).u arhajskoj fazi visina trabeacije doseže 2.    Tektonska  shema  počiva  na  uravnoteženju  vertikalnih  i  horizontalnih  sila.  Kao  mjerna  jedinica  (modul)  za  cijeli  red  je  prihvaćen  donji  promjer  stupa  (D)  s  njegovim  potpodjelama (1/2 D = 30 partes).    Ukrasi se u dorskom redu stavljaju na točno određena mjesta.  plitki  plastičan  zahvaljujući  obliku  pokrovnih  crijepova.73 D do 1. Timpan naglašava osnu usmjerenost koja je u naravi hrama. metope u frizu.  triglifa  i  metopa.81 D  Proporcionalno  se  mijenjaju  i  odnosi  arhitrava  i  friza.  Tom  promjenom  nastalo  je  nekoliko  problematičnih  detalja  –  jedan  od  njih  je  tzv.  Ova  arhitektura  je  nastala  primjenom  načina  gradnje  kamenom  na  formu  koja  je  izvorna  rađena  iz  drveta. za koji se u konačnici (klasično razdoblje) primjenjuju dva temeljna rješenja:  diferncirana podjela ‐ zadnje dvije metope u frizu – razmaci nisu usklađeni s razmacima preostalih  polja. već i struktura pojedinačnih elemenata. Razvoj stila očituje  se kako u promjenama pojedinosti. Odnos stupa prema trabeaciji osobito  je  bitan.  Također  često  se  kombiniraju  obje  metode  koje  se  nadopunjuju  zadebljanjem  ugaonih  stupova  ili  njihovim  naginjanjem  prema  hramu. zabatne skulpture i akroteriji. su se u otočnom  jonskom  krugu  i  na  Atici  suočili  s  načelima  dorske  arhitekture  i  formirali  svoj  stil  koji  je  oblikovno  slojevitiji i dekorativniji.  odnosno  svih  elemenata  koji  tvore cjelinu.elemente konstrukcije ‐ triglifi. gdje su prilagođeni tektonskoj strukturi  građevine te je svojom postavom naglašavaju. Ukrasne elemente možemo podijeliti na:  . tako i u mijenjanju proporcija. teije i regule.  . Npr. palmete i lavlje glave. Npr: stupnjevanje  krepidome  –  horizontalnost  –  zbog  stupnjevanja  čini  se  zbijenijom  ili  proširenje  stupa  u  kapitelu  zbog  prihvata sile ili plastična raščlamba epistila na nosive i nošene elemente.  Iako veći dio ornamentike pripada oblikovnom nasljeđu zajedničkom čitavoj Grčkoj u dorskom redu ono  na najstroži način ostaje vezano uz arhitektonski okvir.u klasičnoj fazi proporcija je brižljivije odvagnuta.  . spirale i prepleti.  .

  Jonska kima ‐ ukrasna traka s presjekom četvrtine kruga (profil s jajolikim nizom.  i  bazi  stupa.  abaku.  ophodni  trijem  može  biti  na  podgradnji  bez  stubišta.  .  ‐  baza  ‐  u  rano  doba  stupovi  se  oslanjaju  na  stilobat  preko  plinte. ponegdje se osim bogato ukrašenog oluka  pojavljuju antefiksa. tor. o u konačnici cijela baza je raščlanjena na plintu. kanelire se odvajaju uskim prugama.  profilima završnih vijenaca i stropovima kazeta. Krov je dvostrešan.    Volute koje se susreću na uglu sažimaju se u jednu dijagonalnu  ugaonu volutu koja je orjentirana  prema van i oprečna je rješenju vidljivom s unutarnje strane kuta gdje se volute tvrdo presjecaju.  Jonski  red  unutar  racionalno  određenog  konstrukcijskog  sustava  nudi  više  mogućnosti  za  oblikovanje  i  kombiniranje elemenata:  krepidoma  ‐  krepidoma  ima  2  ili  4  sloja.  ‐  kapitel ‐ iz različitih predoblika i pojedinačnih elemenata stvoren je konačni tročlani oblik ‐ ehin (s  kimom) obuhvaća kružni presjek stupa. tor. naročito prijelaze između  tektonskih i dekorativnih elemenata.  Lezboska kima ‐ varira isto načelo s nizom srcolikih listova vodenog bilja.  Astragal ‐ niz zrnaca i kružnih pločica koji naglašava važne sljubnice građevine. njihov  broj se od poletnih 48 ustaljuje na 24. Najčešće primjenjivani su: valoviti lisnati ukras (kima) i  profil sa zrnatim nizom (astragal).  ukrašen  jonskom  ili  lezboskom  kimom.  Između  volute  i  arhitrava  umetnut  je  plošni  abak. trupa i kapitela.  krov ‐ iznad trabeacije nalazi se snažno istaknut vijenac (geizon) na kojem je oluk (sima) savijen u s‐oblik  i ukrašen reljefom vitica i lavljim glavama. ovuli i strelice). trohil.  koju  u  arhajsko  doba  zamjenjuje  spira s torom.  trabeacija  ‐  je  sačuvala  lakoću  drvene  gradnje. Triglife i metope zamjenjuje jonska kima i zupčasti ukras ‐ vučji zubi (denticuli).  ‐  trup je vitkiji (8 ‐ 12 D) s laganim suženjem i entazom.  sa  stubištem ili na podgradnji koja ima stubište samo na ulaznoj strani hrama. na njemu počiva pplošni jastuk koji se sa obje strane savija u  spiralne  volute.  Ornament  se  pojavljuje  na  posredničkim  međučlanovima:  kapitelima.  Kod jonsko‐atičke varijante umjesto zupčastog ukrasa umeće se reljefni friz s kontinuiranim plastičnim  prikazima. slikarstvo i ornament prelaze i na konstrukcijske  elemente.  Jonske građevine bogato su ukrašene skulpturama.  stupovi ‐ se sastoje od baze.  vratu.  arhitrav  je  raščlanjenu  tri  lagano  istaknuta  pojasa  (fascije).

  meandri.p. st.) ‐ optimalna veličina grada: 10.  palmete.  Korintske kapitele u potpunosti određuje motiv akantova lišća. …). Uokolo središta je stanovanje i poljodjelski krajolik. potrebi da se grad smjesti na na  istočnim padinama (izloženost istočnim vjetrovima).    Urbanizam  Opća obilježja grčkog grada su:  grad je djelo građana. a ne posljedica volje vladara.  komunalne  higijene.  Apolonov hram u Didimi  dvorana dvaju stupova sa korintskim kapitelima.  U  središtu  grada  svetište/temenos  sa  hramom.  zadovoljenja gospodarskih i životnih potreba i estetskom obilježju.  20‐25  tisuća  stanovnika  –  grad  dovoljno  brojan  radi  obrane.p.  ‐  razvijeno  urbanističko  zakonodavstvo  (potkraj  arhajskog  doba  nastoje  se  unijeti  elementi  građevnog  reda.  Rimski. kako su sa svih strana jednaki isprava se primjenjuju tamo gdje jonski kapiteli  stvara poteškoće.  g.n.e.e.  Grad  proizvođača  i  ratnika  pod  upravom  filozofa.  Gradski  centar  s  javnim  zgradama  i  vojarnama  (gimnazij.  Jonska  i  lezboska  kima  se  mogu  pojavljivati  samostalno.  Apolonov hram u Basama  najstariji sačuvan primjer korintskog kapitela pripisan je Iktinu.  HIPODAM IZ MILETA (5. odnosno da arhitektura izlazi iz anonimnosti.Povezivanje pomoću kima profinjuje i naglašava ritam suprostavljanjih elemenata.  . Arhitektura grada).  Grčka gradogradnja predstavlja temelj konstituiranja europskoga grada.‐347.  Apolonov hram ‐ Didima  ‐  kapiteli pilastra nose završni vijenac na zidovima.  pravilni  gradski  blokovi.n. vitice akanta i ljuskasti uzorci.  kapitel je stajao na jedinom stupu u prolazu od cele prema prostoru izanje.  prepletne  trake.) ‐ govori o utjecaju podneblja (klime). Neoteros tropos –  pravokutna  mreža  ulica.  kipovima.  Također  značajni  sačuvani  primjerci  kapitela  iz  tornja  vjetrova  u  Ateni  ili  pilastra  iz  Euzine  pokazuju  bogatstvo  oblika  i  pokazuju  da  se  plastička  i  slikarska  punoća  atičke  i  jonske  arhitekture  povezuje  s  osobnim rukopisom značajnih arhitekata i kipara.  gotički  pa  i  moderni  gradovi  svjesno  su  oponašali  tu  konstantu  (Aldo  Rossi. a dorski stupovi se isključuju zbog zbijenosti.e.  U  dekorativni  repertoar  naravno  spadaju  i  uobičajeni  grčki  motivi:spirale.  Erehtej ‐ Atena  ‐  ornamentalna traka sjevernog trijema završava u kapitelu ante ‐ primjer gdje je ornament aktivno  uključen u tektonsku strukturu građevine. zrnca su u odnosu 2:1  postavljena  u  odnosu  na  strelice  kime. ali i raščlanjuju figuralni niz koji teče ispod njega  sjevernog trijema završava u kapitelu ante ‐ primjer gdje je ornament aktivno uključen u tektonsku  strukturu građevine.n.  zajednički.  fontanama.p. hipodrom.000 stanovnika.  a  dovoljno  malen  da  se  građani  poznaju. ono je konstanta u europskom  iskustvu  grada.  urbanističkog  zakonodavstva  te  općenito  nametnuti  individualnim građanskim slobodama obaveze od općeg kolektivnog interesa). s astragalom ili bez njega.  Teoretski  model  grada  u  obliku  paukove  mreže  (vjerojatno nigdje izveden).)  ‐  razmatra  ideju  IDEALNOG  KRUŽNOG  GRADA  ‐  ATLANTIDA.  Prve urbanističke teorije se pojavljuju u Grčkoj u klasično doba:  HIPOKRAT (460.  ribnjacima  i  perivojima.  PLATON  (427. antemiji.  arapski. koji se kao dovršene forme pojavljuju pri  kraju klasičnoga razdoblja.  ‐  izbor  mjesta  za  grad  određuje  se  prema  mogućnostima  obrane  (nakon  arhajskoga  doba).‐377. g.

  . putova i kanala.5  m  građene  su  kao  zidovi  od  kamenih  kvadara  položenih  u  ravnomjernim  slojevima.5 m sastoji se od dvije ljuske građevne pologonalnim kamenjem i ispunom od sitnijeg kamenja i  zemlje. p. trgovačke građevine na rubu grada (jednostavna opskrba).  ‐  stambene  ulice  planiranih  gradova  imaju  prosječnu  širinu  od  oko  4.e.  Obrambene  kule  pojačavaju  zidove  i  strateški ih osiguravaju.  . knjiga 3 i 7. predio hramova). a i gradska vrata dobivaju novu formu.    Pretpostavka  i  simbol  gradske  neovisnosti  jesu  gradske  zidine.helenistička    Prvu  (arhajsku)  fazu  karakterizira  slobodan  rast.  i  u  helenizmu  hramovi  nisu  obvezno na akropoli već mogu biti i u donjem gradu (grupirani u centru ili raspršeni.  zidine  slijede  formu  terena.  u klasično doba (od 6. iznad podnožja sagrađen je također zid sa dvije ljuske.st.p.e.2 m.e.  Orambeni  hodnik  na  vrhu  zida  popločan  je  kamenom.    Razlikujemo tri faze razvoja:  .  građen  na  uzvisini.).  st.ARISTOTEL (384.) ‐ Politika. utemeljuju kao planirani gradovi sa:  .).  Tehnika  utvrđivanja  napredovala  je  nakon  klasičnog  razdoblja  ‐  uvodi  se  tehnika  dvostrukih  ljuski. razoren i ponovo sagrađen 370 g.g.  Arkadijska  vrata  (gradska  vrata)  primjer  helenističke  tehnike  utvrđivanja.arhajska ‐ spontana (arhaioteros tropos).n. higijeni i  prometu.) akropola je posvećeni prostor (svetište.5  m.n.  .  Ulice grčkoga grada oblikuju se u skladu s funkcijom i položajem u gradu:  ‐  glavna ulica: 33 m u Aleksandriji. kulturni i društveni centar) i privatni dio grada.  Mantineja ‐ VIII/XIX st.  pojedine  četvrti  i  ulice  kojie  ih  okružuju  slijede  teren.e.  Dvije  kule  flankiraju ulaz iz koga se nalazi ulazno dvorište u kojem se neprijatelj može okružiti inapasti odozgo.e.‐322.n. ortogonalnom mrežom ulica.5 m u Pireju.n.  Mesena ‐ VI st.p.  Arhajski  urbanizam  naslanja  se  na  mikensko  nasljeđe. pod  utjecajem Staroga Istoka i Etruščana.  Iznimka u ovoj fazi predstavljaju kolonije koji se od ranog arhajskog doba (Selinunt ‐ 628.  Prva  gradska  središta  nastaju  od  starih  akropola. prihvaća Hipodamovu zamisao grada. podnožje zida debele je oko  4.n.pravokutnim sustavom poljodjelskih parcela. baza zida je plitki zemljani nasip.  podižu  se  svetišta  (često  na  starim  kultnim  mjestima)  i  uređuju  se  prostori  za  javne  trgove.)  akropola  je  utvrda  na  uzvisini  –  stanovanje  vladara i povlaštenih pojedinaca i sklanjanje okolnoga stanovništva.  obje  ljuske  gradskih  zidina  u  debljini  od  2  ‐  2.p. 14.n. ističe prednost arhajskoga grada u ratnim uvjetima  kada  postaje  labirint  za  neprijatelje. Veličina grada  ‐ ovisi o mogućnostima prehrane stanovnika  U grčkim gradovima mogu se iščitati elemente funkcionalnog i socijalnog zoniranja.u pravilu četverokutnim obrisom naselja. (Aristotel razlikuje:  opći/javni dio grada (akropola. p. Funkcionalno i socijalno  zoniranje  grada  se  mijenja  kroz  povijest  ‐  primjer  akropole.klasična ‐ pravilna (neoteros tropos)  .n. više od 100 obrambenih  kula. gradska vrata se drže još mikenskog principa ‐ ulaz je formiran kao ulazna uličica.strogim geometrijskim redom.  za  razliku  od  stambenih  ulica spontanih gradova koje imaju prosječnu širinu od oko 1.  Govori  o  funkcionalnom  zoniranju  grada  ‐  sakralno‐upravne  građevine u blizini agore. U svojim raspravama govori o obrani.  - . ali iz opeke..  Prostor  akropole  je  promjenio  nekoliko  funkcija u razvoju grčkog grada:  u  kretsko‐mikensko  i  arhajsko  doba  (do  6.  ukrućuju  ih  kamene  grede  postavljene  u  zemljanoj  ispuni  zida.p.e  gradu ravnici.  u  novoosnovanim  gradovima‐kolonijama  potkraj  klasičnoga  doba. g.e. zidine ovalnog oblika.p.

 Milet i drugi.  kako  gradskog.  Posidonia  (rimski  Paestum).  apovezane  su  potezom javnih gradskih sadržaja koje čine  agore i niz građevina javne namjene.  a  same  građevine  se  grade  u  skladu  s    raspoloživim sredstvima.  Važniji  kolonijalni  gradovi  su  Massalia  (Marseille).  Hipodamova  zamisao  grada  temelji  se  na  ortogonalnoj  uličnoj  mreži.  neovisnoj  o  obličju  terena. mijenjati.e.    Drugu (klasičnu) fazu ‐ neoteros tropos (neoterizo = uvoditi novosti. Selinunt.  sve  ulice  su  uobičajene  širine  od  4  ‐  4. Turij.7 ‐ 8..  Priena) do 5:2 (Olint).p.n. g.  Agora  je  bogato  oblikovana.  što  olakšava  pravilnu  i  ujednačenu  podjelu. Odessos (Odessa). Priena. tropos = način življenja)  karakteriziraju  procesi  kolonizacije  i  ratna  razaranja  koji  zahtjevaju  brzu  izgradnju.  arhitektonski  definiran  prostor. oblik inzule  se  mijenja  prema  četvrtima.  blokovi  južne  četvrti su najveći ‐ temeljna mjera od 29.5  x  51. g.    Milet ‐ razoren 494.  javni  trgovi  i  građevine  uključeni  su  u  sveopći  red.  pravokutna  mreža  (raster)  ulica  razlaže  površinu  grada  na  inzule.  dvije  dublje  uvale  služe  kao  luke. Olint.5  m.n.  Neapolis  (Napulj).  Syracusa (Siracusa).  Sačuvani dokument koji govori o načinu osnivanja takvih gradova kolonija je sačuvana kamena ploča iz  Lumbarde (otok Korčula) ‐ psefizma.  a  građevine javne namjene i hramovi – oblikujući elementi grada  Inzule  (gradski  blokovi)  se  planiraju  kao  pravokutni  (bliski  kvadratu)  s  odnosom  stranica  od  4:3  (Milet.p.5  m  se  ne  primjenjuje  kruto.  te  jednostavnost  i  preglednost  plana. Selinunt.Uvjerljiva  racionalnost  plana  učinila  ga  je  uzorom  nizu  drugih  gradova:  Pirej  (jedini  Hipodamov  grad na tlu Grčke). i drugi. Na taj  način  je  potezima  središnjih  gradskih  funkcija  grad  podjeljen  na  tri  četvrti  različite  veličine.  Hipodam iz Mileta zagovornik je pravilnog urbanizma u teoriji i praksi. te ga je učinio općeobvezatnim.e.5 m.  Raster  je  prilagođen  obrisu  poluotoka  koji  je  razveden.  nastao pored stare akropole na poluotoku.  Ovaj  plan  postao  je  stoljećima  okvir  i  temeljni  obrazac  za  rast  i  povjesne  promjene  gračkog  velikoga  grada..  Svaka  inzula  se  dijeli  na  parcele  veličine  od  380  do  1520  m2.  osim  nekoliko  glavnih  ulica koje su širine 7.  tako  i  poljoprivrednog zemljišta.      . obnova počela 479.  potrebne  površine utvrđene su prije početka gradnje.  za  ljude  koji  su  jednakopravni  članovi  zajednice.  novi  plan  grada  sažima  sve  teorije  pravilnog  urbanizma  i  iskustva  prikupljena  tijekom  kolonizacije.agorom na križanju glavnih ulica.

  gusti način gradnje s potpunim zauzimanjem (izgradnjom) parcela. u pravilu sa unutarnjim dvorištem.p.p.  Pergam  ‐  glavni grad maloazijskog carstva Atalida. ali do tada beznačajno mjesto proširuje  se  u  nekoliko  navrata  sa  9  ha  na  gotovo  90  ha.  Mezopotamija. a sporedne u smjeru istok‐zapad.pr.  Prve  naznake  tercijarizacija  gradova  (trgovina  i  obrt).  Opća temeljna načela za ustroj stambenih četvrti određena su već u arhajsko doba.  Gimnazij  i  Demetrino  svetište  a  na  vrhu  brijega  smještena  je  utvrda  sa  sjedištem  vladara.  povečava  im  se:  broj  stanovnika.  kuće su zatvorene prema van. koristeći nasljeđe staroegejske gradnje spretno se  prilagođavaju  terenu.  no  ovdje  se  osim  toga  postiže  i  slikovito  sveukupno djelovanje kao rezultat perspektivnog povezivanja niza terasa i građevina na njima..  384.  Knidska  kolonija  na  otoku  Korčuli  ‐  utemeljena  možda  prije  Isse  i  Pharosa. strateški povoljno.  prema  planovima  arhitekata  Deinokratesa  i  Kleomenesa.n.  glavne ulice često u smjeru sjever‐jug.  Aleksandrija  metropola  helenizma. a u klasično doba  su pridodana organizacijskim načelima pravilnog urbanizma:  osnivanje čistih stambenih četvrti bez zajedničkih kompleksa .  Dura Europos  grad  kolonija.  pojavljuje  se  decentralizacija  sadržaja.K. u sliku grada se uvode perspektivni naglasci poput glavnih osi i dominanti. zajednički granični zidovi.  p. Gradovi  rastu.  Korčula).  Iako je u gradnji ovog kompleksa sve do vladavine rimljana (car Hadrijan) sudjelovalo više naraštaja  arhitekata u krajnjem ishodu sve su građevine povezane u jedinstvenu cjelovitu kompoziciju.  S  početkom  kolonizacije.e.p.  naselja‐kolonije:  Lumbarda  (o.  još  u  arhajsko  doba)  razvija  se  novi  način  pravilne  gradogradnje  (kasnije  obavezan  ‐  tzv  Hipodamski  sustav  gradnje). sa naglašenom glavnom ulicom (uzdužna os) ‐ ulica Canopus  koja je široka 33 m.  Povezivanje  niza  raznih  sadržaja  u  jednu  cjelinu  za  grčki  urbanizam  znači  novi  program  u  čijem  se  rješavanju  stare  tradicije  grčko‐ mediteranskog  graditeljstva  spajaju  s  novim  strujanjima.  smještaj  između  mora  i  jezera  Mareotis.  .  na  obali  Tigrisa.  Tragurion  (Trogir)  i  Epetion  (Stobreč).  Hvar)  ‐  utemeljuju  ga  doseljenici  s  otoka  Parosa.  Temeljna  jedinica  grada  je  inzula  ‐  pravilni građevinski blok okružen s četiri ulice.  stanovnici  Issae  osnivaju  u  3.  st.  utemeljena  332. strategionom.  Povečava  se  broj  javnih  zgrada  i  javnih  prostora. palačom guvernera.. inzule veličine 70x35 m.  g. a mješoviti stil odgovara i ambicijama vladara i pojavi  novih tipova građevina.  g.  nasuprot  otoku  Pharu  (svjetionik).  grad  za  smještaj  vojske  i  civilnoga  stanovništva. helenistički pravilan ortogonalan plan.e. oivičena trijemovima.n. i dr.  Pravilni  sustav  gradnje  gradova  kolonija  se  širi  na  područja  visokorazvijenih  kultura  (Perzija.e.  Arhitektura se osobađa starih oblikovnih kanona.  Grad  objedinjuje  niz  sadržaja  u  dolini  nastaje  Askilepij  (liječilište). grad se širi prema moru.n.Grčki kolonijalni gradovi na tlu hrvatske:  Issa  (Vis)  ‐  grad  osnivaju  doseljenici  iz  Sirakuze  oko  389.  g.).n. sa svim „potrebnim“  javnim građevinama. Egipat i dr. te njihovom povezivaju u mješovite komplekse.  površina  i  broj  funkcija.    Stambene četvrti se isprva razvijaju bez ograničenja.  o.  a  urbana  oprema  gradova  je  sve  brojnija  i  raskošnija.  na  srednjem  dijelu  padine:  Donja  agora.  površina  oko  1300  ha  s  oko  milijun  stanovnika.  utemljen  u  3.  a  Salona  –  ilirsko  naselje postaje glavni emporij (trgovačka luka).  imaju  geometrijski  (ortogonalan)  plan  grada.e.  Pharos  (Stari  Grad.  karakterizira  izraženo  nastojanje  da  se  grad  prostorno oblikuje. agorom.  ima  ortogonalnu  shemu  ulica  i  odnos  veličine  stranica  inzula  od  6:5.  st.  nepoznata  lokacija.    Treću  (helenističku)  fazu  osim  širenja  grčke  kulture.

  najstarija  i  .  Izgradnja  trgova  prati  i  dokumentira  sva  politička  razdoblja  polisa. 7). politička agora (Aristotel: Javni trg  nikada neće biti okaljan trgovinom.5  ha  postupno  tijekom  nekoliko  stoljeća.)  Atenska  agora  je  nastajala  na  površini  od  oko  2.3 m i dubine 16. agorá = trg.  kulturnog  i  trgovačkoga  života  u  gradu.  nasuprot  onom  iz  Mileta  znači  napredak  u  smislu  prihvaćanja  novih  ideja  i  teorija:  pravilan  grad  postavljenu  skladu  sa  stranama svijeta i klimom.p. koje su ponegdje povezane u poteze. skulpture i dr.  Postupno  se  sve  više  ističe  opća  društvena  i  politička  funkcija  agore. Ulice su popločane kamenom.n.  od sjevera prema jugu pada za cca 10 m.  nakon  razaranja  starog  grada.5  m.  U  klasično  i  helenističko  doba  agora  središte  političkog.5  m. nema oblikovan vanjski prostor ‐ ona je mjesto okupljanja  ljudi iz okolnih seoskih naselja. Poprečne ulice širine oko 5 m položene  su  na  međurazmaku  od  35.  glavne  ulice  širine  7  m  položene  su  u  smjeru  sjever ‐ jug na međurazmaku od oko 86.  češće  pravokutnik  s  odnosom  stranica  od  2:1 do 5:4. javno mjesto.  Prva  geometrijski  pravilna  agora  kvadratnog  oblika  nastaje  u  Pireju  prema  projektu  Hippodamusa/Hipodama.  već  i  svim  društvenim  i  političkim  djelatnostima  polisa  (grada  države).  ali  samo  unutar  granica  građevinskog  bloka. funkcionalno razdvajanje prometnih funkcija pojedinih ulica.  U helenističko doba kod agora je središnji prostor trga često niži od okolnih stoa i ispunjen građevinama  (hram. knj.  kao  temeljne  jedinice  gradskog  plana. koji dijeli inzulu na dva    bloka od pet kuća na parcelama širine  17.  bez  prethodnoga plana. skupština) je u svakom grčkom gradu središte javnog  života. Pojavljuje se i podjela agora prema funkciji ‐ trgovačka agora.  Tlocrtno  ona  je  trapez  dimenzija  oko  110  x  170  m.  Uobičajeni  tlocrtni  oblici:  kvadrat.  Teren  je  u  blagom  padu.5  ‐  2.  Ona  ne  služi  samo  trgovini  i  obrtu.  g.75 m. Osim sakralnom gradnjom i gradskim zidinama gradovi svoj prestiž iskazuju kroz agoru i  njezine građevine. kuće su višekatne.    Agora (grč.  iznimno  u  prizemljima  se  otvoraju  prodavaonice  i  radionice. Parcele se mogu povečavati ili  smanjivati.  kao  i  Milet  sagrađen  je  na  uzvisini  u  blizini  starog  grada.  i  430.  po  sredini  inzule  (u  dužem  smjeru)  postavljen  je  prilazni  put širine 2 m. zborište. a dijagonalno ju presjeca Panatenski put (dio procesijskog  puta  od  Eluzine  do  Akropole).  uklapanje  i  stupnjevanje  građeviskih  tijela  ima  karakteristike  staroegejskog  načina  gradnje. a obrtnicima će biti zabranjen ulaz.  U arhajsko doba agora ima nepravilan tlocrt.  ovaj  sustav.  Olint ‐ novi dio grada  nastao  između  440.Del ‐ kazališna četvrt  nastao  u  doba  helenizma  način  vođenaj  ulica.6  m  formiraju  nepravilne  inzule  s  proizvoljnim oblikom parcela.  društvenog.  Javne  zgrade  čine  arhitektonski  okvir oko trga. daleko od njega i posve izdvojeno  bit će mjesto namijenjeno trgovini (Politika.  ali  i  promjene  u  gradogradnji.e.  ulice  širine  1.  te  su  na  taj  način  formirane  pravilne  inzule  sa  odnosom  stranica  5:2. često visine do 12 m  i  otvorene  su  prema  unutarnjem  dvorištu.

 ali utječu jedni na druge. ovalna  kuća  ili  kuća  s  apsidama.  Kod  oba  tipa  kuća  još  jednom  se  zbiva  prijelaz  ka  megaronu  koji  svojom  formom odgovara grcima. Pojedinačni  tipovi  šire  se  oko  regionalnih  središta  npr.  iznad  koji  je  na  vrhu  brežuljka  Hefestov  hram.  centar  nastaje  kroz  200‐tinjak  godina  i  postupno  urasta  u  gradsko  tkivo.  tolos. u dvjema bočnim  krililma (bez trijema) su gospodarski prostori. Dvorište ima trijem samo s ulazne i nasuprotne strane.  Del ‐ kuća s peristilom  dvorište  je  središte  kuće.  Milet ‐ kod pravilnog urbanizma razvoj se odvija unutar zadnog okvira grada i ortogonalnog rastera. a nasuprotno dvije.  cijelim  sklopom  dominira  megaron  koji  se  predvorjem  nadovezje  na  središnje dvorište i ima naglašen dvostrešni  krov.  kuća  s  dvorištem  i  megaronom. no  shematizam uličnog rastera ne znači da i gradsko srediište mora imati identičan shematski karakter.n.  prilazi  se  s  juga  središnjim prilazom za stanare.  sredinom II st.  U  arhajsko  doba  glavni  i  sporedni  prostori  grupiraju  se  oko  središnjeg  dvorišta  bez  čvrstog  sustava.) i Stoa poikile. ali koji ne može zadovoljiti različite zahtjeve gradskih stambenih kuća ‐ kojima  bolje  odgovara  kumulativni  staroegejski  način  gradnje.  izbjagava  se  formiranje  jedne  osi.  kuća  s  trijemom.  Daljnji  razvoj  počiva  na  mediteranskoj  kući  s  dvorištem.p. Tek ustroj pravilnog oblika gradskih inzula dovodi do oblikovanja temeljnih tipova.  hram  Apolona  Patroosa  i  strategij.  Geometrijski  i  rano arhajsko razdoblje pokazuju šarolike skromne primjere stambene arhtekture kao što je npr.e.  otvarajući  se  prema  unutrašnjem  dvorištu.  nema  kontinuirane  glavne  osi  ‐  potvrđuje  se  staroegejski  sustav  tangencijalnog pristupa.  spretna  funkcionalna  organizacija u više razina ‐ poštuje morfologiju terena.    . središte Mileta se satoji od niza otvorenih prostora koji os sjevera prema jugu  postaju sve zatvoreniji.  Priena ‐ kuća s megaronom  ulazni  hodnik  vodi  bočno  u  unutrašnjost  kuće.    Stambene kuće  Stambena  izgradnja  sve  do  klasičnog  razdoblja  zaostaje  za  općim  razvojem  arhitekture.  na  sjeveru  su  sagrađene Bazilejeve stoa (VI/V st.  peristil  omogućava  pristup  svim  krilima  kuće.n.  metroon.  kroz  duže  vremensko  razdoblje  agora  je  obrubljena    trijemovima. koje potkrjepljuju helenističko opredjeljenje  za  velike  neprekinute  poteze  i  prostrane  komplekse  trgova. Tipovi se međusobno razlikuju.  kuća  s  peristilom.najvažnija  skupina  građevina  nastaje  na  zapadnoj  strani  ‐  padini  brijega  buleuterija  (gadska  vijećnica). Ulazno krilo visine je jedne etaže.e. p.  kao  i  presjecanje  agore  (odraaz  staroegejske  tradicije  vođenja  prometa  tangencijalno).  atenska  agora  predstavlja  simbiozu  različitih elemenata u jedinstvo puno napetosti.  Kuća  s  trijemom  u  Olintu  i  na  Halkidici  grade  se  na  parcelama  veličine  17  x  17  m.     u helenističko doba nastaju atalova stoa i srednja stoa.

 te izdvojena i nadvišena mjesta uz agoru. organiziraju svećanosti s procesijama.  Formiraju se svetišta koja imaju panhelenski značaj prije svega Olimpija i Delfi.  Ne stvara se svećenički stalež.  Javne zrade u svrhu političkoga života:  ‐  buleuterij ‐ vijećnica ‐ na koncu V stoljeća oblikuje se kao tip ‐ kvadratična dvorana s polukružnim ili  trostrano postavljenim stepenastim sjedalima po uzoru na kazalište. palče heroja. Sveta se  mjesta kao područja na kojima vlada samo božanstvo gotovo uvijek omeđuju ogradom ‐ temenom.    Svetišta  Kultovi  povezani  sa  svetištima  imali  su  važno  mjesto  u  svakodnevnom  životu  grka.40  x  16. delfinion  ‐  stoa  ‐  univerzalna  gradnja.Javne (komunalne) građevine  Uz  gradske  zidine  i  svetišta  komunalne  (javne)  građevine  predstavljaju  treće  težište  arhitektonske  i  gradograditeljske djelatnosti. Najvažniji dio  svetišta je oltar – na njemu se božanstvu prinose žrtve. u doba helenizma razvijaju se djelimično i u višebrodne i višeetažne građevine. odvajajući ih od usitnjene stambene  strukture koja se skriva iza njih.  te  da  za  određenu namjenu smisle i izvedu uvjerljiv tip građevine.  sagrađena  kao trobrodna građevina. u doba helenizma (Atena. u Ateni gradska vijećnica do gradnje buleuterija  Javne zgrade u svrhu kulturnoga i društvenoga života  ‐  theatron ‐ kazalište  ‐  bibliotheke ‐ knjižnica. nag) za posmatrače. Del.  izvori.  izložbena  dvorana.  lječilišta  (Epidaur.  Neka  svetišta  su  također  poznata  kao  proroćišta  (Delfi.  za  opremanje  150  ratnih  brodova. to je stvar koja se prenosi nasljedno ili se stiče temeljem natječaja.  U  svakom  gradu  postojala su tijela koja upravljaju svetištima.  špilje. čija rivalstva za  to doba miruju.  ‐  areopag ‐ vijećnica  ‐  odeon ‐ dvorana za sjednice  ‐  pritanej ‐ sjedište visokih državnih službenika  ‐  strategij ‐ za vojskovođe  ‐  basilike oikie ‐ rezidencija vladara i visokih službenika  ‐  metroon ‐ arhiva.  Zgrada  dimenzija  118.  osobitosti  u  krajoliku. olympeion. koji  uvijek slijedi konfiguraciju terena ‐ terase i povišenja predstavljaju dodatke iz kasnijih faza.  Do  helenizma  umjerne u veličini. a u nekim  .  ulica  s  prodavaonicama. njegova jezgra je palestra (izvorno gimnasion ‐ mjesto gdje učenici izvode  gimnastičke vježbe goli (gimnos ‐ go. Na takve svećanosti dolaze sudionici iz svih pripadajućih država. za razliku od gimnasiona moglo je biti samostalna graditeljska cjelina  ‐  therma ‐ kupalište  Komunalne građevine  ‐  arsenal  ‐  Pirej.  Dodona  ili  Didima). žrtvama.25  m. Kultni kipovi i hramovi dolaze kasnije.  ‐  toranj vjetrova ‐ monumentalni prirodni vodeni sat  Sve  ove  građevine  primjer  su  sposobnosti  grčkih  arhitekata  da  „savladaju“  zadani  program. Kos) ili mjesta misterija (Eleuzina). a u gradu grobovi. te Istam  kraj  Korinta.  sastajalište. stare akropole. a takođe uče alfabet i račun)  ‐  palaestra ‐ hrvalište. ali i Namija. Pergam)  ‐  teiseion. glazbenim i  sportskim natjecanjima. publiku.  Omiljena  mjesta  za  uređenje  svetišta  su  u  prirodi:  sveti  gajevi  ili  stabla. Aleksandrija.  One svojom čistom formom i veličinom daju karakter agorama.  Javne zgrade u svrhu športa i rekreacije  ‐  stadion  ‐  gimnasion ‐ vježbalište.

 Atenin oltar koji je ostao na svom mjestu ulazi snažnije u vidno  .  g. oko 500 g.  st.e.n.e.  ali  je  odredio  sliku  Akropole  za  kasnija  vremena.  Položaj hramova u svetištima ne drži se nikakve obvezujuće sheme.  Iz  tog  doba  potječu  tri  glavne  građevine:  Partenon.  ‐  utvrđeno  sjedište  heladskih  vladara.  Olimpija  unutar svetišta je prostor Pelopej‐a ‐ sveti prostor ograđen u starom gaju (altis). dobiva konačan oblik.  Erehtej  i  Propileji.e.p.  koja  su  ostvarena  nakon  447. na vrhu brežuljka sagrađena  je terasa koja slijedi pravokutni oblik hrama.  činjenica  da  su  Perzijanci  480.  tek  u  helenistizmu  izgradnjom  Rekovog  oltara  uspostavlja  se  novo  prostorno načelo.n.  te  bočni  položaj  trga  za  svečanosti  rezultat  je  kultnog  obreda.  Monumentalni  ulazi  se  umeću  u  temen  bez  ikakva  odnosa  prema  hramu.  ‐  pretvorba  u  svetište.p.e.p.  kultnih  svetišta  i  hrama.n. dala je nakon završetka rata snažan poticaj da se svetište ponovno  uredi.  postavom  Partenona  u  prostor  premješteno  je  arhitektonsko  težištena  južnu  stranu  Akropole.000.n.  visoravan  akropole  uzdiže  se  oko  40  m  iznad  svoje  neposredne  okoline.n. te bočni položaj trga za svečanosti rezultat je kultnog obreda.e.n. altis je zidom odvojen od skupina zgrada i trgova za natjecanje.e. rušenjem  starog  hrama  ta  dominacija  se  pojačala.p.svetištima izostaju.  na  sjevernoj  strani  Erehtej  s  područjem  Pandroseja  obuhvaća najstarija svetišta utvrde. opustošili Akropolu.  17.  u  više  razdoblja.  kultno  središte  svetišta  je  oltar  od  pepela  posvećen  Zeusu.n.  g.  tri  glavna  hrama  stoje  postrance  od  glavnog  oltara  bez  ikakva  odnosaradijalni  raspored  procesijskog  puta.e. tek u IV  stoljeću p. osim na istočnoj strani gdje je (zbog svete špilje) terasa  zakošena.p..  do  3.  Atenska Akropola  -   povijesni  razvoj  star  5.  ‐  razaranje  mletačkim  granatama. kultnih svetišta i hrama.  st.  ‐  služi  za  sklanjanje  stanovništva.  st.Veliki  projekt  rađen  u  Periklovo  doba  sa  arhitektima  Iktinom  i  Mnesiklom.  6. do svetog prostora se dolazi  preko ulazne terase sa svećeničkim kućama.p.    Svetište Afaje – Egina  lokalno svetište na otvorenom./5.  u  6.  st.000  godina.  Jedino je glavni hram najćešće osno povezan preko rampe s oltarom.  projekt  je  samo  fragmentarno  izveden. odakle sa nove južne terase Partenon dominira Akropolom i panoramom grada.   Herej ‐ Sam  radijalni  raspored  procesijskog  puta.  od  16.e. međuodnosi se dobivaju paralelnim  postavom  više  hramova. g. hram je s osno postavljenom rampom povezan s oltarom. postoji kao jezgra  ovog  svetišta  od  I  tisućljeća  p. koja je preko propilona povezana sa svetištem.  ‐  pretvaranje  Partenona  i  Erehteiona  u  kršćanske  crkve.n.

 Naos je često hekatomped  (dugačak  100  stopa)  sa  peristazom.  na  trgu  ispred  Partenona  smješteno  je  Artemidino  područje  i  halkoteka. Mjesto i  vrijeme se ne mogu točno utvrditi no predaja upućuje na Korint. pa se po prvi put preko oba hrama dobiva široko postavljeni arhitektonski okvir – planiranjem  iz  Periklova  doba  svojim  svjesnim  vertikalnim  stupnjevanjem  i  naglašavanjem  arhitekture. kratka streha  leži na paru dvostrukih potporanja. Apolonov hram i skupina srodnih građevina bliski su kanonskom tipu koji  .    Hram  Poticaj za gradnju hramova došao je tijekom prelaza iz kulta bez prikaza božanstava u kult s prikazima.  Unutar  temena  nastaju  prva  svetišta  za  kipove  ili  skromne  kuće  za  obrede.  te  njenim  uklapanjem  u  sveukupnu  koncepciju  prevladana  je  uobičajena  autarkičnost  (samodovoljnost)  pojedinih  građevina.p. sikionska riznica u Olimpiji.  Rani  oblici  geometrijskog  razdoblja  preuzimaju  tipove  stambenih  kuća  npr.n.e.n.p.  koji  u  kasnijim  fazama čini jezgru kanonskog hrama s ophodnim trijemom.e. u nekim se graditeljskim elementima čini kao  predstupanjvelikih hramova s celama.  Jednostavniji  oblik  je  hram  s  antama  ili  njegova  varijanta  hram  s  dvostrukim  antama.  Pravokutne  gradnje  dijelom se nadovezuju na megaron ili njegovu izduženu varijantu ‐ kuća gospodara (Troja).n.  ostala  svetišta  se  podređuju  glavnoj  skupini.  U ovim hramovima vidljivi su začeci oblikovanja temeljnih tipova.  Primjer  razvoja  vidljiv  je  na  primjerima  Apolonovog  hram  u  Termu. koji se utvrđuju krajem  VI st.    Hramovi  ranog  arhajskog  razdoblja  nisu  samo  individualna  rješenja  za  kultni  prostor  na  odgovarajućem mjestu. Iza odmjerenog predvorja sa snažnim antama slijedi cela u kojoj  po prvi put dvokatni niz stupova dijeli unutrašnji prostor u tri broda. već i važni stupnjevi razvoj prema kanonskom obliku.  Arhajski Afajin hram – Egina.  Iz ostataka prvih hramova vidljivi su napori u kojima se iz obilja raznih oblika postupno razvijaju temeljni  tipovi sakralnih građevina. peristaza više ne predstavlja eksperimentalan oblik. Nastojanje oko jasnih pravila i povećanje monumentalnosti vodi prema stvarnom stilu čija  je cijena gubitak raznolikosti i individualnosti    U hramu ukruženom trijemovima suprostavljene strukture jednosmjernog.  koja je prema trijemu potpuno otvorena postavom dvaju stupaca umjesto naglašenog otvora u zidu.  Hram  Atene  Nike  –  Akropola.  slobodan prostor između građevina ispunjava se kipovima i zavjetnim darovima.e. koja ponekad  dobiva  apsidalan  završetak  (Termo  ‐  Megaron  A). Iz srednjeg broda dvoja vrata vode  u dvije kultne prostorije na stražnjoj strani hrama.  Temelji oblik hrama u antama u velikim svetištima predstavljaju riznice – npr..e. posve zatvorenog megarona i  konstruiranog ophodnog trijema (peristaze) stapaju se u idealan tip grčke sakralne građevine. U VIII stoljeću  dobiva ophodni trijem potkovastog oblika.  u  središtu  cele  nalaze se dva stupa između kojih je oltar ‐ ognjište.p.  Hereja  u  Olimpiji  i  Apolonovog  hram u Korintu).polje.  zbog  skučenosti  prostora  sveden  je  na  kvadratičnu  celu  bez  predvorja.  ‐  zadržava  oblik  mikenskog  megarona.  Megaron B ‐ Term ‐ u svojoj jezgri konzervirao je tip kuće gospodara iz mikenskog doba. sagrađen oko 570. čiji se utjecaj širi do dorskog središnjeg  prostora.  Apolonov  hram  u  Dreru  (Kreta)  ‐  VII  st. g. Stupovi nose lanternu (odvod dima).  U  konačnici  odabran  je  izdužen  oblik  hrama  s  izduženom celom ‐ hektatomped (hram čija cela je dugačka stotinu stopa) koji postaje polazištem za  monumentalne grčke sakralne građevine.  ovalne  kuća  i  kuće  s  apsidom.n. U VII st.  no  u  unutrašnjosti  se  pojavljuju  kontinuirani  jedan  ili  dva  reda  stupova.  jedino  svećenstvu svetišta Atene Nike uspjeva zadržati mali hram na zapadnoj padini nauštrb južnog krila  Propileja.  uz  sjverni  rub  područja  između  Erehteja  i  Propileja  sačuvana  je  kuća  Arefora  (kuća  hramske  poslužiteljice).p.

 a  rano definiranje krovnih konstrukcija velikog raspona pospješilo je širenje ophodnih trijemova.  Klasično  doba  se  posvećuje  oblikovanju  prostora.e. pročelja sa 8 ili 9 stuipova nisu rijetkost.  tek  neznatno  utječući  na  vanjštinu  kanonskog  tipa.  tlocrt  je  simetričan  i  po  uzdužnoj  i  po  poprečnoj  osi.  ‐    sagradio  ga  je  arhitekt  Libon  iz  Elide.  Velika  Grčka  preuzima  tip  dorskog  periptera.  Zbog  lošeg  tla  podgradnja  hrama  je  izdignuta  oko  3  m  iznad  terena  skojim  je  spojena  zemljanim  nasipom.  peristaza  ima  klasičan  odnos  od  5:12  interkolumnija  na  stranama  hrama.  autarkičnost  hrama  vidljiva  je  iz  njegova  položaja  unutar  svetišta. zidnih istaka ili polustupaca u formiranju unutarnjeg prostora cele.p. dobio svoj kanonski oblik Zeusovim hramom u Olimpiji.p.  no  drugačiji  kultni  običaji  vode  do  posebnih  regionalnih  tipova.  u  celi  je  obostrano  postavljen  red  dvokatnihg  stupova  koji  sužuju  prostor  cele  i  i  usmjeru  pažnju  u  dubinu  gdje  je  smješten  kultni  kip.  U  taj  odnos  naos  se  simetrično  uklapa.  Neortodoksna  primjena  dosrkih  elemenata  bolje  odgovara  ozračju  kolonijalnih  gradova  nego  strogo  kanonsko oponašanje hramova matične zemlje.e.  varira se u primjeni stupova.n. Hram C u  Selinuntu i Hram G u Selinuntu.  odnosno  6:13  stupova. Primjeri:   Hefestov hram u Ateni.  hram  je  i  kao  građevinsko tijelo određen dijalektikom odnosa između naglašene usmjerenosti (naos) i ritmičkog  svestranog  ponovljanja  (ophodni  trijem)  koje  u  igri  svijetla  i  sjene  daje  građevini  homogeni  plasticitet.22  m.je u V st.n.  Prvi  su  put  i  cjelina  i  dijelovi  građeni  na  temelju  jedinstvene  mjerne  jedinice  ‐  njena  mjera  od  16  dorskih  stopa  odgovara  ~  5.  klasičan  karakter  Zeusova  hrama  počiva  na  brižljivu  usaglašenju  svih  dijelova  u  organizam  savršene  ravnoteže.  ona  odgovara  osnom  .  ali  sa  drugačijim  odnosom  stranica  koji  odgovara  3:9  stupova.  Dimenzije su velike. Osobito  prostorani čeoni trijemovi i sklop otvorenih stubišta nasuprot oltara naglašavaju usmjerenost građevine. Cela je sačuvala svoj drevni uski oblik sa jednim stražnjim nedostupnim prostorom (aditonom). Primjeri : Herin hramu Paestumu.  hram  je  samostalani  i  u  odnosu  na  druge  građevine  temena.  s  ovim  hramom  dorski  tip  hrama  s  ophodnim  trijemom  (peripter)  dobiva  svoj  kanonski  oblik.  Na  taj  način  se  hram  kao  geometrijsko  tijelo  sučeljava  sa  slobodnim  rastom  prirode. Apolonov hram u Basama i Hram Atene Aleje u Tegiji.    Zeusov hram u Olimpiji – oko 470 – 456 g.

  reška  arhitrava.n.  triglif.  na  uski  krug  arhitekata  koji  stoje  u  blizini  s  „graditeljskom  školom“  Akropole  ‐  Iktin. plastički karakter vanjštine građevine ne  trpi zbog prostranog proširivanja (vanjske dimenzije stilobata su 33.  nastaju  prve  velike  građevine  čija  je  odlika  racionalnost  konstukcije.  Hram  je  stradao  u  požaru  pa  njegovu  koncepciju  u  još  .e.p.n.86 m) sliči prvim hekatompedima s kopna (Apolonov hram u  Termu).  svaka  shematska  krutost  prevladavana  je  dobro  odmjerenim  odstupanjima  (horizontalno  zakrivljavanje.  tako  je  dobiven  veliki  pročelni  trijem.  Paestum.n.  Suvereno ophođenje s tradicionalnim oblikovnim nasljeđem i njegovo pretapanje u originalne tvorevine  ograničeno  je.  kanonski  tip  postignut  na  ovom  hramu  oponaša  niz  hramova:  Istam  (Korint). kultni kip skriven iza zadnjeg potpornja. vodi Kalikrat. naglašena je usmjerenost građevine. hram je planiran kao dorski peripter sa odnosom interkolumnija 16 : 6  (17 : 7 stupova). Akregant i drugi.  (ali  bez  šume  stupova  kao  kod jonskih hramova). Oko 570. arhitekti Rek i Teodor počinju gradnju velikog diptera na stilobatu  od  100  x  200  samskih  lakata  (52.  a  odnos  interkolumnija  je  promjenjen  u  16  :  7.  niz  potporanja  u  sredini  nosi  sljeme  krova.e.p.razmaku  normalnog  traveja  (polja  svoda  ili  osnomn  raznmaku  stupova).  U  Hereju  III  jonsko  graditeljstvo  dostiže  divovski  format  koji  od  tad  postaje  karakterističan  za  glavne  hramove pokrajine. osjećaj za širinu prostora osibito je vidljiv u celi unutar koje je postavljen sa  tri  strane  dvokatni  red  stupova  i  formirana  neka  vrsta  idealnog  prostornog  okvira  za  Fiidijin  kip  Atene djevice izveden od zlata i slonovače visok oko 11 m. g. Nadalje  u  istoj  osi stoje  os stupa. tako je odnos interkolumnij : friz s metopama: oluk(sima) :crijep = 1 : 2 : 4 : 8.p.p. koji nisu dosegli njegovu dojmljivu ujednačenost.  vodoriga  na  oluku  i  crijep  pokrova.n. gradnjom Partenona počinje klasično atičko razdoblje. Elemnti koji stoje jedan poviše drugoga uvijek stoje  u odnosu 1:2. gdje s početkom VIII st.5  x  105  m).p.  Herej I  hekatomped (duljine 100 stopa = 32.  postepena  korekcija  razmaka  interkolumnija).  U  presjeku  je  vidljivo  da  je  taj  kanon  optičko  geometrijske  prirode  i  da  se  u  nekim  dijelovima  ne  poklapa  sa  konstrukcijom.  Tim  kombinacijama  pravilnog  i  nepravilnog  oživljeno  je  veliko  građevinsko  tijelo  na  sličan  način  n  akoji  određeni  pomaci  u  proporcijama  oživljavaju  onodobno  kiparstvo (Poliklet.  Pojedinačne  faze  ravzoja  mogu se dobro rekonstruirati na Hereju u Samu.n. pod Iktinom i Fidijom.88 x 69. iako je dojam da  se  u  odnosu  na  Zeusov  hram  Partenon  odlikuje  većom  zatvorenošću  volumena. druga faza gradnju započinje oko 449.  u  tlocrtu  je  ravnoteža  između  peristaze  i  naosa  dostignuta  kod  klasičnog  hrama  promjenjena  u  korist  naosa. Mnesiklo i Skopas    Jonski hramovi  Jonska arhitektura se na maloazijskoj obali brzo razvija u značajnu varijantu grčke umjetnosti.  Partenon  iako atenjani s ponosom istuču svoje jonsko podrijetlo oni svoje velike hramove grade u dorskom  redu – glavni hram božice Atene gradi se kao dorski peripter.  formirani  su  duboki  pročelni  trijemovi u peristazi.  umjesto produbljivanja prostora i njegova postupnog sužavanja kod Partenona se provedeno bočno  proširivanje  i  stapanje  prostora.  čini  se.  – 449. g. g.  Iza ovog tipa postoji Herej 1a –hramu je dodan ophodni trijem  Herej II – u ovom su hramu jasno razvijene osobine jonskog diptera  stupovi  postavljeni  sa  svih  strana  (kasnije  udvostručeni  =  dipter).e.e.  dugačka  kuća  od  opeke  oblikuje  nepodjeljenu  celu.  u  vertikalnoj  projekciji  ophodnog  trijema  proporcijsko  načelo  je  vidljivo  u  usklađenosti  pojedinih  dijelova  i  konkordanciji  sljubnica od stilobata sve do krovnih crijepova. Već u VII  st. poklapanje svih konstukcijskih osi.5 m). Fidija). neposredno  nakon dolaska na vlast Perikla koji pridobiva skupštinu za velebni program na Akropoli gdje glavna  građevina  postaje  Partenon. prvu fazu gradnje Partenona oko 465.e mala svetišta zamjenjuje  prvi veliki hram ‐ Herej I.

3 m.  na  zapadnoj  strani  hrama  glavni  prostor  Erehteja  je  u  osnom  odnosu  prema  sjevernom  trijemu nakojem je znamenje Posejdonovog trozuba i južnim trijemom s korama (karijatidama). Na mjestu svetišta nastaje skromni sekos.    Filipej – Olimpija ‐< oko 3338.  koja  se  ovom  građevinom  stavlja  u  red  bogova i heroja. Sačuvani su brojni ostaci iz  svih razdoblja i u raznim varijantama. postolje  podgradnje  na  ulaznom  pročelju  dobiva  u  svoj  širini  stubište  kojim  je  naglašena  usmjernost  građevine. g.  u  istočnoj  celi  s  trijemom  sa  šest  stupova  stoji  Atenin  kip  ‐  cilj  panatenske  povorke.e. g.    I u drugim se velikim jonskim gradovima podižu veliki hramovi.n. strop dvorane nosi šest redova sa  po sedam jonskih stupova. oko  640 g. kao propilon za Pandrosej i baldahin iznad znamenitog trozupca.n.p.n. Apolonovu dvoranu što leži  pod vedrim nebom (hipetralni hram).  Mladi Apolonov hram – nastao na temeljima Starog didimeja  u  središtu  sklopa  stoji  naiskos  (mali  hram)  s  kultnim  kipom  u  nižem  širokom  prostoru  (sekos).  Tip  tolosa  postoji od prapovijesti i Grci ga preuzimaju zajedno s kultom žrtava i heroja. glavno  krilo hrama orjentirano istok‐zapad preuzima tradiciju Ateninog hrama na terasi utvrde na čijem je  temelju  podignut.  za  oko  5000  sudionika.  u  unutrašnjosti  niz  od  9  polustupova  rašlanjuje  zid.  on je razoren 494..  koja  je  bila  ugrađevna u padinu brijega.    Grčka  želja  za  kompozicijskom  homogenošću  savršeno  je  postignuta  kod  kružnoga  hrama.monumentalnijoj verziji preuzima Herej IV.  Herej IV – Polikratov dipter  stilobat je povečan na 55 x 112 m zbog pročelnih trijemova sa trostrukim redom stupova. na krepidomi stoje  tri stube. slijedi gradnja Starog didimeja koji se u raskoši i veličini nadmeće sa uzorima iz Sama i Efeza.  neka  vrsta  heroona  za  makedonsku  kraljevsku  obitelj.p. što  uspostavlja  optičku  i  obrednu  vezu  s  terasom  Akropole.  sa  stražnje  strane. Artemij u Efezu objedinjuje tip diptera  razvijenog u Samu s obzidanim dvorištem (sekos)svog starijeg svetišta.p.n.  sjeverni  trijem  služi  kao  predvorje  Erehtejeve kuće. u Iv st.    .  dostruka  peristaza  (red  stupova)  zasniva  se  na  jedinstvenoj  mjeri  traveja od 5. a peristaza od 18  jonskih stupova obuhvaća  kružnu  celu.  na  tri  strane  kockastog volumena po dvoja vrata vode u kvadratičnu dvoranu dimenzija oko 54 x 54 m.    Standardni oblici hramova nisu uvijek mogli zadovoljiti raznovrsne kultove grčke religije.  a  polukružna  baza  nasuprot  ulaza  nosi  kipove od zlata i slonovače.e.p.  To  dvorište sa visokim zidom koji je raščlanjen pilastrima predstavlja celu.p. u središtu stoji anaktoron – cela hrama sa svetim kipom. Uza sve  zidove  protežu  se  tribine  sa  8  stuba.  Njegova  koncepcija  se  u  temeljnim crtama sačuvala u Apolonovu hramu u Didimi. u kojem stoje oltar i mali hram –  zbog  veličine  i  raskoši  ovaj  se  hram  ubrajao  u  antici  u  sedam  svjetskih  čuda. stoga za njih  arhitekti uvode izmjene u kanonske oblike ili ih nadomještaju individualnim rješenjima  Erehtej  ubraja se među najstarija kultna mjesta koja je trebalo uključiti u prilikom obnove Akropole.  od  malog  mikenskog  hrama  do  velike  građevine  u  V  st.  Telesterij ‐ Eluzina  razvija  se  u  više  faza. dolazi se do galerije na gornjem katu.e. Vanjske dimenzije hrama su 10 x 21 stup.  dograđen je trijem sa 12 stupova.e.  izvana  je  hram  jonski  dipter.n. pristup u unutrašnjost hrama imaju samo povlaštene osobe.e.

n. koje često veličinom nadmašuju same hamove.  Tijekom stoljeća iz tih se oblika razvilo posebno malo građevinsko tijelo. Kao i kod arhitekture oblikuju se određeni tipovi:  Oltar Atenina hrama ‐ Paestum  veliki oltar dorskog tipa.  te  optički  zatvaraju  prazninu  prema manjem Erehteju. g. žrtveni stol sa tri strane ograđen zidom visine 2 m. na užim stranama  formirane  dvije  plitke  niše  u  kojima  su  kipovi  božanstava.  Jedan od ulaznih sklopova koji nadilazi prethodno opisanu shemu. Veliki  helenistički oltari uznapredovali su do zatvorenog arhitektonskog sklopa. elementi oltarskog stola se kombiniraju na  različite načine i usklađuju sa kolosalnim formatom hramova. dubini i visini.  još u arhajsko doba su podignuta vrata s pročeljem širokim 19 m s četiri stupa i pregradnim zidom s  pet prolaza za veliku svečanu Panatensku povorku. a od južnog krila  izgrađen je samo bočni trijem. žrtveni stol oblika pravokutnika dimenzija oko 3  x  15  m.  Tijekom povijesti ulazna vrata preuzimaju sve više pojedinosti arhitekture hramova. U završnoj fazi jonski veliki oltari postaju  samosalne građevine.Propilon  Propilon  je  u  arhajsko  doba  predstavljao  vrata  svetišta  od  drveta  ili  otvor  u  zidu  ojačan  stupcima. kako bi ostalo mjesta za hram Atene Nike    Oltari  Oltar je središte žrtvenog čina. Mnesiklo povezuje zahtjeve složene situacija na  Akropoli  sa  promjenjenim  shvaćanjem  uloge  propileja  u  rasporedu  svetišta.  širina  podgradnje  odgovara  širini  krepidome obližnjeg hrama. unutar kojeg se nalaze drvo i žrtveni stol.  Od  skromnog  žrtvenog  stola  ispred  svetog  ligovog  drveta.  sa  obaveznim  trokutastim  zabatom  krova  u  osi  trijema. srdišnji prolazni prostor as dva predvorja između  bočnih zidova (anti).  prednji  i  stražnji  trijem.  Tirint ‐ propilon se sastoji od dva predvorja sa stupovima u antama i središnjim zidom u kojem su ulazna  vrata. kao i u gradnji hramova. procesijski put je naglašen urezivanjem u stube i proširivanjem srednjeg  traveja (polja).  koje  se  dograđuje  da  bi  u  konačnici  prilikom  preuređenja  svetišta  dobilo  monumentalan  oblik  ‐  visoki  zid  sa  istaknutim  završnim  vijencem  obavija postoje tlocrtne dimenzije oko 30 x 14 m. uzdužna os propileja paralelna je s osima hramova i usmjerena prema neizgrađenom  dijelu svetišta.e.  Troja II ‐ pojavljuje se neka vrsta skraćenog megarona. njegovi oblici odgovaraju različitim tipovima kulta: kružni oltari u obliku  velikih kamenovih prstenova i žrtveni stolovi ‐ njihove rane oblike spadaju žrtveni oltari i stijene ‐ oltari  na otfvorenom.  kako  bi  se  već  na  ulazu  u  svetište istaknuo jedan od glavnih motiva sakralne gradnje. već paralelno sa središnjim zidom propilona.  no  zabat  nije  postavljen u osi ulaza.   Propileji – Mnesiklo 437.  stupovi  u  antama.  te  propilon  i  njegove  sporedne zgrade uključuje u jednu građevinsku skupinu koja je stupnjevana po širini.  Jonija. Mnesiklov plan nije ostvaren u cjelini ‐ nisu izgrađena stražnja krila.  podređivanjem  Partenonu  propileji  pojačavaju  njegovo  djelovanje.  te  su  s  njima  usklađeni  oblikom  i  veličinom.  postolje  za  svećenika  ispred  žrtvenog  stola.  Rekov oltar ‐ Herej u Samu  višestoljetno  svetište  na  kojem  su  vidljive  sve  faze  razvoja  jonskog  velikog  oltara. oblikuje svoje vlastite tipove.  Afajino  svetište  ‐  Egina  ‐  kvadratičan  tlocrt. s kraja arhajskog razdoblja. tako se propiloni u  svetištima  sastoje  od  prednjeg  i  stražnjeg  trijema  sa  po  jednim  nizom  dorskih  ili  jonskih  stupova  i  pregradnim  zidom.    . te oltari ognjišta (eshara) ‐ u unutrašnjosti ranih hramova  Glavni  oltari  najčešće  su  povezani  s  hramovima  istog  božanstva.p.  postolje  je  kao  i  kod  hrama  odignuto  od  zemlje.

Zeusov oltar ‐ Pergam  oltar  poput  jezgre  ograđenog  trga  (temen)  stoji  na  posebnoj  terasi  akropole,  pod  otvorenim  nebom; tlocrtne dimenzije podgradnje iznose oko 36,4 x 34,2 m s pet ophodnih stuba, sa tri strane  te stube završavaju zidom, a sa zapadne strane se veliko otvoreno stubišete uspinje prema podestu  na kojem je oltarni stol; trostrani zid se nalazi na podestu i sa tri strane je obavijen nizom stupova  koji se pred pristupnim stubištem nastavljaju kao trijem. Podest na kojem se nalazi oltarni stol je na  taj  način  postao  dvorište  sa  stupovima;  u  pojasu  između  podesta  i  pete  stube  oplošje  zida  je  ukrašeno reljefom ‐ znameniti „pergamski friz“. Reljefni pojas visine je 2,3 m i dužine  oko 115 m, na  njemu  su  prikazani  prizori  iz  gigantomahije  ‐  teme  koja  je  bila  rezervirana  samo  za  zabatna  polja  (timpane) hramova.  Pergamski  oltar  je  tipičan  primjer  helenističke  arhitekture,  ona  se  više  ne  pridržava  kanonskih  pravila  klasičnih redova, već slobodno spaja njihove elmente na nov način kako bi postigla dojmljivije djelovanje  (individualni oblik i originalnost kompozicije nadvladavaju objektivnu strukturu i kanonski tip).    Kazalište  Grčko  kazalište  je  vjerska  pozornica.  Iz  povezanosti  kulta  i  igre  nastaju  oba  oblika  drame:  tragedija  i  komedija.  Dionizijev  kult  ustanovljava  praksu  odvijanja  drame  sa  glumcima,  korom  i  govornikom.  Pozornica igara postaje dionizovo svetište. Oblik grčkog kazališta razvija se iz izvođačke prakse.  Kao  površina  za  igru  služi  orkestra;  scena  –  odvaja  orkestru  od  pozadine,  zatvara  mjesto  radnje.  U  početku je scena privremenog karaktera, a kasnije postaje se zamjenjuje trajnom drvenom ili kamenom  građevinom;  prostor  za  gledaoce  –  kavea  okružuje  orkestru,  u  početku  poligonalno(trapez),  a  kasnije  polukružno  sa  stupnjevitim  izdizanjem  sjedala.  Nakon  loših  iskustava  s  drvenim  tribinama  kazališta  se  postavljaju na padinu brijega, školjkasta forma se dokazala zbog dobre preglednosti i akustičnosti.  Torik, Afrika  kazalište iz ranog razdoblja; trapezna orkestra, sa hramom i oltarom, gledalište u obliku stlačenog  luka iskopano u padinu.  Idealan  oblik  kazališta  Grci  postižu  koncentracijom  na  glavne  elemente,  te  njihovom  geometrizacijom.  Oko 420. g.p.n.e. U Ateni se orkestra izdvaja iz sklopa hrma i oltara i stvara se njen koncentrični ustroj.  Izgradnja  u  kamenu  počinje  u  Periklovo  doba  i  dovršava  se  330.  g.p.n.e.  Ovo  atensko  Dionizijevo  kazalište  postalo  je  prototip  kojeg  oponašaju  sve  kazališne  građevine  gračkog  svijeta,  razlike  su  tek  u  nebitnim pojedinostima.  Epidaur – III st.p.n.e.  znamenito već u antici zbog svoje savršenosti; oko kružne orkestre promjera 20 – 30 m podignuto je  geometrijski  pravilno  kazallište.  Osnovica  konstrukcijske  sheme  je  pravilan  peterokut  upisan  u  orkestru,  čija  osnovica  leži  u  istom  potezu  s  proscenijom.  Stariji  dio  gledališta  podjeljeno  je  u  12  segmenata (kerkides) naznačujući dvadeseterokut razvijen iz peterokuta; gledalište se sastoji od 34  reda izvedena u prvoj fazi i 20 redova koji su dodani kasnije. Gledalište sa po jednim segmentom sa  svake strane prekoračuje polukrug. Pristup u gledalište je moguć iz srednjeg i gornjeg prstenastog  prolaza;  iza  orkestre  se,  kao  u  svim  starim  kazalištima  sve  do  klasičnog  doba,  nalazi  dvoetažna  scenska  građevina  koja  zatvara  kazalište.  Jonski  trijem  postavljen  ispred  nje  služi  kao  proscenij  .  Između stupova mogu se umetnuti slike kulisa.    Stapanjem čisto geometrijske artificijalne forme s otvorenim krajolikom grčka se arhitektura u gradnji  kazališta suprotstavlja koncepciji hrama koji je autonoman u odnosu prema prirodi, 

Rim / Politika moći, organizacija, civilizacija    Koncem  VI.  st.  pr.  Kr.  Rimljani  ukidaju  vlast  kraljeva  i  oslobađaju  se  tutorstva  Etruščana.  Počinje  neprekidno širenje grada‐države RIMA.  Sveobuhvatna  rimska  civilizacija  razvija  se  zahvaljujući  vojnoj  sigurnosti,  visoko  razvijenoj  tehnici  i  privrednom  prosperitetu.  Iz  glavnoga  grada  ona  se  širi  u  provincije.  S  druge  strane,  iz  provincija  Rim  dobiva  značajne  poticaje,  prije  svega  iz  Grčke  i  s  helenističkog  istoka.  IMPERIUM  ROMANUM  prvi  put  stvara  naznake  jedinstvene  europske  kulture  čije  je  ishodište  u  prostora  Sredozemlja.  Arhitektura  i  urbanizam  isprva  se  drže  etruščanskih  i  grčkih  uzora.  Od  II.  st.  razvijaju  se  vlastiti  građevinski  tipovi  u  kojima  se  međusobno  povezuju  koncepcija,  određena  namjenom,  nova  građevinska  tehnika  i  reprezentativno  oblikovanje.  Hramovi  na  postolju,  bazilike,  terme,  kazališta  građevine  predstavljaju  prostorne  elemente  koji  u  rimskim  gradovima  dominiraju  trgovima  (forumi,  fora).  Njihov  prostorni  raspored  rimljeni  su  pretočili  u  sustav  ‐  shemu  rimskog  logora  (castrum  Romanum),  koji  i  dan  danas  određuje karakter mnogih gradova u Europi i na Bliskom istoku.    Rim / Konstruktivni oblici I  Stup  i  luk  izraz  su  različitih  oblikovnih  poimanja  i  konstrukcijskih  načela,  uvjetovanih  građevnim  materijalom, kao i kod drugih tadašnjih suvremenika stup i arhitrav potječu od gradnje drvom.  Stup  ‐  Tuskički  (toskanski)  red  preuzima  poticaje  dorske  arhitekture,  no  ne  dostiže  njezinu  monumentalnu jasnoću:  ‐  stupovi su u pravilu nekanelirani, stoje na bazi koju najčešće čine ploča i zaobljenje (plinta i tor);  ‐  kapiteli se  nadovezuju na  dorski uzor.  Uz dva glavna članka, pokrovnu ploču  (abak) i jastuk (ehin)  pojavljuju  se  i  meduprofili,  koji  stupu  daju  ukrasni  karakter,  ali  umanjuju  snagu  arhitektonskog  izraza.  Taj  oblik  Rimljani  prenose  u  kamen,  ne  mijenjajući  bitno  proporcije  drvene  gradnje,  a  sve  više preuzimaju grčke redove stupova. 

  U  doba  Republike  omiljen  je  dorski  red,  u  doba  Carstva  osim  jonskog  prije  svega  korintski  Stupovi  na  maloazijskoj  ili  atičkoj  bazi  najčešće  su  po  uzoru  na  jonske  vitki,  uski  i  duboko  kanelirani.  Kod  nekih  građevina  tijelo  je,  međutim,  glatko  i  od  materijala  koji  se  kontrastno  ističe  pred  pozadinom  (obojeni  mramor, porfir, granit).  Luk ‐ njegova konstrukcijska logika ima veliku izražajnu snagu, koja počiva na opreci između zatvorenog  zida  i  otvora  u  geometrijski  čistom  obliku  polukruga.  Rimska  arhitektura  uvelike  primjenjuje  masivno  ziđe.  Iz  uporabne  arhitekture  Rimljani  prenose  luk  i  u  reprezentativnu  gradnju,  ako  ona  nije  sakralna.  Presudno  za  stabilnost  konstrukcije  i  snagu  izraza  jest  uklapanje  luka  u  zidni  vez.  Etruščani  zbog  raspodjele  pritiska  često  upotrebljavaju  udvostručeni  luk,  pri  čemu  oba  luka,  zidana  od  umjereno  velikih  kamenova  klinasta  oblika,  kao  koncentrični  polukrugovi  polaze  iz  iste  uporišne  točke.  Rimljani  usavršavaju  tehniku  rezanja  kamena,  te  međusobno  usklađuju  tok  reški  i  oblik  klesanca.  Umjesto  dvostukog luka upotrebljavaju se veći pojedinačni klesanci koji snažno naglašavaju radijalni pravac reški.   

  Kod luka od precizno obrađenoga kamena reske su najčešće ravni potezi tanki poput vlasi ‐ često bez  žbuke. Kamen se reže u željeni klinasti oblik. Nasuprot tome luk od opeke sastoji se pravokutnih uskih  ploča. Poravnanje omogućuju reske u klinastom obliku. Lukovi od opeke na zidanim stupcima pojavljuju  se i kao otvorene arkade i kao slijepe arkade ‐ istaknute od zidova ili uvučene u njih ‐ katkad ožbukane,  katkad s vidljivom zidnom gradom. Te arkade također služe i za konstrukcijsko ojačavanje i za plastičku  raščlambu  građevinskih  masa  i  površina,  najprije  kod  substrukcija,  potpornih  zidova  i  tehničkih  građevina, kasnije i kod javnih građevina, naročito u kasnoj antici.  Iz  opreke  luka  i  zida  rimski  arhitekti  izvlače  daljnje  mogućnosti  diferencijacije.  Na  prijelazu  klinastih  kamenova  i  radijalnih  reski  luka  u  horizontalni  povez  zida  (s  dodirnim  i  naliježnim  reškama)  takozvana  točka upiranja (impost) pruža prirodni povod naglašavanju vijencem ili profiliranom trakom, od kojih luk  jasno  odskače.  Zahvaljujući  raščlambi  rubova  uz  otvore  vrata  odnosno  stupaca  arkada  pilastrima  ili  izbočenim  ugaonim  klesancima,  nastaje  arhitektura  okvira,  koja  je  isprva  vezana  uz  površinu  stijene  odnosno tijelo zida, no postupno se osamostaljuje. Postupno dolazi do povezivanja lučne i arhitravne  gradnje, pri kojoj se arhitrav zamjenjuje polukružnim profiliranim arhivoltima.  Povezivanje stupa i luka u konstrukcijskom smislu čini se nerazumnim, no rimljani ga ostvaruju iz čisto  formalnih  razloga,  otvarajući  mnoštvo  mogućnosti  za  dekorativno  raščlanjivanje  novih  građevinskih  tipova.  Čista  lučna  konstrukcija  potvrđuje  se  ponajprije  kod  velikih  tehničkih  građevina  (mostova,  akvedukata,  substrukcija).  Sakralne  i  reprezentativne  građevine  drže  se  grčkog  uzora  gradnje  sa  stupovima.  Povezivanjem  arkade  i  kolonade  nastaju  novi  sustavi  raščlambe.  Njima  se  Rimljani  oslobađaju  prinude  klasičnih  redova  stupova.  Njihovi  elementi  nisu  više  u  vezi  s  unutrašnjom  strukturom,  nego  su  pridodani  nosivoj  lučnoj  konstrukciji  kao  okviri  i  kulise.  Veće  mogućnosti  raščlanjivanja plaćene su gubitkom jedinstva konstrukcije i forme.  Tabularij  ‐ Rim, 78. g.p.n.e.  ‐  državni  arhiv  na  dominantnom  pložaju  na  padini  Kapitolija  zatvara  Forum  Romanum  prema  sjeveroistoku.  U  unutrašnjosti  trijema  s  arkadama  gornje  etaže,  pravokutni  istaci  ispred  stupaca  nose  poprečne  lukove.  Nastaje  niz  nadsvodenih  pojedinačnih  traveja.  Poklapaju  se  konstrukcija  i  oblik.  Flavijevski amfiteatar (Kolosej), posvećen 90. g.  ‐  tri  niza  arkada  što  stoje  jedan  iznad  drugog  čine  vanjski  prsten  prvotnoga  sklopa.  Stupci  su  postavljeni  na  razinu  svakog  kata.  Visinsku  razliku  do  sljedećeg  niza  stupaca  konstrukcijski  nadoknađuju  široki  pojasevi  masivnog  zida  u  zoni  svodova  i  stropova.  Optičko  rasterećivanje  te  teške  horizontalne  mase  preuzima  trokatni  niz  stupova.  On  raščlanjuje  lučni  zid  rešetkom  horizontala  i  vertikala  vitkijih  oblika.  Dugačke  horizontale  dvostrukih  vijenaca  zamjenjuju  klasični  arhitrav. 

 polustupovi.  Oni se. dovršen 216. i dr. sa svjesnim odbacivanjem formalističnih dodataka (terme.  obrati  vijenaca s plitkim segmentnim lukovima povezuju ih u parovima iznad bočnih prolaza u neku vrstu  monumentalnih edikula.  za  Republike  njih  na  istaknutim  mjestima  u  gradovima  podižu  vojskovođe.  . Kod tzv. g. ponekad se pojavljuju posve  čisti.  vrata  i  katova  u  skladu  sa  zahtjevima  izvedbenog  programa.  Taj  temeljni  oblik  raščlanjuje  se  od  Augustova  doba  stupovima  i  trabeacijom.  S  vremenom  se  arkade  (stupci)  ne  povezuju  samo  s  elementima  klasičnih  redova  (stupovi).). kameni mozaik. a stvaranje novih građevinskih oblika i raščlambi odvija  se uglavnom u dva pravca:  ‐  raclonalno‐funkcionalnom masivnom stilu.  Trajanov slavoluku u Timgađu (Alžir) podignutu koncem II. trokutna  polja između lukova i arhitrava. stupovi.    Trijumfalni i počasni lukovi  Od  II. Iako su uglavnom obloženi dekorativnim elementima.  odnosno  oblačenje  konstrukcije  u  formalno  autonomno  oplošje. potporni i rasteretni lukovi. Između lukova prolaza i vijenca umetnuta je zidna niša uokvirena manjim  analogno  postavljenim  stupovima.    U  posljednjim  stoljećima  antike  slabi  strogi  kanon  klasičnih  stupova  i  njihovih  redova.  Stilski  pravci  istočnog  helenizma  i  potreba  za  raskoši vladara diadoha povezuju se s rimskom sklonošću velikoj gesti i predstavi. a dekorativni medaljoni s idealiziranim glavama {clipea u reljefu) ukrašuju umetke. Iz tehnike zidanja utilitarnih građevina nastaju stupci i  zidni istaci. sirijskog zabata arhivolt koji polazi iz trabeacije premošćuje  srednji interkolunij ispod trokutastog zabata.  lažna  arhitektura  izmjenom  svjetla  i  sjene  daje  građevinskom  tijelu živu plastičnost čiji se dojam mijenja tijekom dana. Taj  oblik zabata pojavljuje se i u carskoj palači u Splitu iznad počasne lođe na Peristilu.  Luk prodire i u sakralnu arhitekturu.  Pri  tome  je  njezin  karakter  često  više  određen  proizvoljnim  oplošjem  nego  praktičnom  namjenom.  nego  se  i  kolonada prožima s arkadom ‐ Hadrijanova vila u TIvoliju. kako bi se istaknula os ulaza u  svetište (motiv vrata). Zahvaljujući elastičnosti raščlambe vanjsko se pročelje na željen način uklapa u sliku grada ili  u određenu situaciju. arkade sa stupovima sa svih strana  okružuju forum u afričkom gradu Leptis Magna.  Kod  prvotnog  oblika  slavoluka  s  jednim  prolazom  dva  široka  stupca  i  polukružni  bačvasti  svod  nose  tešku  atiku  s  posvetnim  natpisom  i  kipom  odnosno  četveropregom  čašćene  osobe. već optički i simbolički nosač svoda. st.  vijenci  i  dijelovi  trabeacije.Terme  i  Maksencijevoj  bazilika  ‐  pojedinačni  kolosalni  stupovi  stoje  slobodno  pred  velikim  stupcima  srednjega broda ‐ stup nije samo statički.  st. Maksencijeva bazilika.  edikule  i  ukrasni  zabati.  Slobodno  raspolaganje  elementima  raščlambe  omogućuje  raščlanjivanje  fasada  i  prostora  lažnom  arhitekturom.  ‐  reprezentativnim  dekorativnom  stilu  ‐  neovisnom  o  nosivoj  konstrukciji  i  tipu  građevine. pilastri na kombiniranim  bazama  i  postoljima.  raspored  prozora.  u  carsko  doba  podiže  ih  senat.  a  kasnije  i  sami  carevi. Stupovi umjesto ravnog arhitrava nose  niz lukova. odnosno tehnika lijevanog cementa. npr. lukovi i slijepi lukovi.  napose  onih  koja  okružuju  trgove.    Pročelja ‐ kulise  Rezultat  su  želje  za  dojmljivim  oblikovanjem  pročelja  zgrada.  Arhitektura  postaje  kulisom. prenose na reprezentativne  velike građevine.  Dekoraciju  dopunjuje  oblaganje zidova i podova mramornim pločama (opus sectile).  Građevinsko  tijelo  dobiva  mjere. kipovi i zidne slike. pojedinačni prozori i skupine prozora. kao i svodne konstrukcije. Također.  nastaju  novi  tipovi građevina i novi konstrukcijski sustavi.  masivna  gradnja  prolaza  dobiva  četiri  korintska  kolosalna  stupa  na  zasebnim  postoljima.  neovisnom  o  nosivoj  konstrukciji.  Njegovi  elementi pretežno potječu od klasičnih redova. a osim varijante s jednim prolazom pojavljuju se i varijante s dva i napose s tri prolaza.

Celzova knjižnica ‐ Efez (115.g.) 

  ‐  visoka dvorana biblioteke s trokatnom galerijom u obliku Π dobiva dvokatnu fasadu; troja vrata s  nadsvjetlima i tri prozora u ravnomjernim razmacima prekidaju zid. Ispred njega na udaljenosti od  1,50  m  u  dva  kata  stoji  red  korintskih  stupova  na  zasebnim  postoljima;  u  skladu  s  osima  vrata  odnosno prozora fasada je u gornjem katu stupovima podijeljena u tri šira, a u donjem u četiri uža  polja.  Umjesto  neprekinutog  poteza  stupova,  obrati  izmjenično  istaknute  i  uvučene  trabeacije  u  prizemlju oblikuju četiri a na katu tri međusobno izmaknute jedinice slične edikulama. U prizemlju  one  su  ispunjene  nišama  s  kipovima,  na  katu  prozorima.  Nad  njima  izmjenjuju  se  dva  zabata  segmentnog luka s jednim trokutnim zabatom, čiji vrh naglašava središnju os, jednako kao neznatno  viša vrata u sredini.  Po istom načelu izgrađeni su i plastički oblikovani zidovi pozornica u rimskim kazalištima (scenae frons).    Urbanizam  Urbanizam  i  urbana  civilizacija  u  Italiji  presudne  poticaje  duguju  Etruščanima  i  Grcima.  Svoja  važna  naselja i utvrđenja kulture Villanova na uzvisinama između ARNA i TIBERA, Etruščani od IX. st. izgrađuju  u utvrđene gradove. Ubrzo dostižu vrlo visok tehnički standard pri gradnji gradskog zida, vrata, mostova,  ulica,  kanala  i  vodovoda  (gradnja  velikim  klesancima,  svodovi).  Do  konsolidacije  njihove  vlasti  nije  ustanovljena  nikakva  planska  shema.  Pri  osnivanju  novih  gradova  Etruščani  prelaze  na  pravilni  urbanizam. Plan nekoga grada smatra se isječkom i odrazom kozmičkog reda (disciplina). Pri osnivačkoj  ceremoniji njegova se načela prenose na buduči grad: tok gradskih zidina određuje brazda, pomerium,  povučena brončanim plugom, odvajajući površinu grada od okoliša. Cardo (os sjever‐jug) i decu‐manus  (os istok‐zapad) dijele grad u jednakomjerne četvrti, te određuju mjesta gradskih vrata. U središtu grada  kružna  žrtvena  jama  (mundus)  uspostavlja  vezu  s  podzemljem  (vertikalna  os).  Terasa  sa  svetištem  gradskih  božanstava  ‐  orijentirana  kao  osno  križište  ‐  nadvisuje  stambene  četvrti.  Tom  svetištu  pridružuju se druga na drugim mjestima. Neka su izvan grada, jednako kao i neke tržnice odnosno javne  ustanove.  Lokalne tradicije i topografija donekle modificiraju idealnu shemu.    Marzabotto ‐ podignutog početkom V. st.p.n.e. južno od BOLOGNE poviše rijeke RENO.  jedan  kardo  i  tri  dekumana  širine  oko  15  m  služe  kao  glavne  ulice.  Sporedni  kardi  dijele  četvrti  u  izdužene  inzule;  pored  većih  i  manjih  stambenih  kuća  nižu  se,  prvenstveno  uz  glavne  ulice,  obrtničke  radionice  i  prodavaonice;  sjeverni  dekuman  vodi  prema  svetom  području,  "akropoli". 

Jedinstveno  planiranje  povezuje  ga  sa  stambenim  dijelom  grada  u  čvrstu  cjelinu;  ulice  imaju  popločane kolnike, nogostupe i kanale. Središnji sabirni kanal (cloaca maxima) odvodi otpadne vode  u  rijeku.  Odvodu  otpadne  vode  odgovara  sustav  raspodjele  pitke  vode  iz  sabirnog  bazena  ispod  akropole; na periferiji iskopani su ostaci dviju nekropola.   Etičko  i  religiozno  uklapanje  u  kozmos  zadaje  etruščanskom  urbanizmu  estetsku  koncepciju  na  strogo  geometrijskoj podlozi. Unatoč prividnom podudaranju, u svom osnom ustroju i prostornim odnosima što  iz njega proizlaze, taj urbanizam nije identičan s grčkim.  Ovaj je već koncem VIII. st. prisutan na tlu južne Italije (CUMAE, TARENTUM), gdje se područje njegova  utjecaja  presijeca  s  etruščanskim.  Pravilni  sustavi  tu  nastaju  ranije  nego  u  matičnoj  zemlji.  Nasuprot  kasnijem  hipodamskom  urbanizmu  oni  se  često  temelje  na  osnom  križištu.  S  italskim  i  etruščanskim  plemenima uspostavlja se redovita i živa trgovačka i kulturna razmjena, obostrano se prenose utjecaji,  dolazi  do  prožimanja.  Tijekom  stoljeća  Grci  gube  svoje  gradove,  koji  naposljetku  bivaju  pridruženi  rimskoj državi.  Pompeji  grad je nastao na visoravni oko 40 m iznad    ušća rijeke SARNO, vidljiv je povjesni razvoj  grada  i  djelovanje  raznih  utjecaja;  sve  do  VI.  st.  pod  grčkim  je  utjecajem,  a  u  V.  st.  potpada  pod  etruščanski.  Nakon  još  jednoga  kraćeg  grčkog  razdoblja,  grad  osvajaju  SAMNICANI,  a  80.  g.p.n.e.  postaje  rimskom  kolonijom;  u  uličnoj  se  mreži  jasno ističe struktura staroga grada, koji su  ETRUŠČANI  okružili  bedemima  te  su  u  nepravilni  oval  upisali  osni  križ.  U  sjecištu  karda i dekumana razvija se kasnije forum.  Zidni  prsten  samnićanskoga  helenističkog  proširenja  s  12  tornjeva  i  osam  vrata  u    većem opsegu ponavlja stari, obris.  Proizvoljno  vođenje  ulica  iz  prvog  pojasa  proširenja  zamijenjeno  je  hipodamskim  sustavom.  Produžeci karda i dekumana, te jedna velika paralelna ulica širine 7 do 8,50 m čine glavne arterije u  helenističkoj mreži ulica. Paralelni dekumani širine oko 5 m raščlanjuju novi dio grada u 7 pojaseva,  a 3 m široke poprečne ulice (vici) dijele ih u uske građevinske blokove (insutae). Stara urbana jezgra  ostaje težište grada. Forum se obogaćuje trijemovima i javnim građevinama. Oko staroga Heraklova  hrama razvija se na jugoistoku forum triangulare s kazalištem i palestrom, prema grčkom obrascu.  Na granici prema stambenom dijelu grada nastaju terme. U rimsko doba stvara se novo težište na  istoku s amfiteatrom i novom velikom palestrom, sagrađenima u kutu gradskih zidina.  Izgled  Pompeja  pokazuje  presudni  utjecaj  helenizma  na  italski  urbanizam  južno  od  etruščanske  zone  utjecaja sve do razdoblja ranoga carstva. Temeljito preoblikovanje u duhu rimske arhitekture i tehničkih  građevina spriječila je provala Vezuva 79. g. Katastrofa je konzervirala grad u razdoblju brzog uspona i  povijesnog preokreta.  Rim se od prapovijesnih seoskih početaka uspinje do središta imperija. Ubrzano prerastanje u milijunski  grad u svim je razdobljima onemogućavalo provedbu brojnih planova za njegovo uređenje. Međutim, u  svim provincijama Rim je osnivao pravilne gradove. Gotovo svuda počivaju na istoj provjerenoj shemi, a  to je Castrum Romanum.  Rimski  vojni  logor  tijekom  dugotrajnih  ratova  bitan  je  čimbenik  sigurnosti.  Trajni  logori  osiguravaju  dopremu  pojačanja  ili  prezimljavanje.  Garnizoni  i  utvrde  na  važnim  točkama  zaštita  su  granica  i 

strateškog sustava cesta. Posvuda isti način podizanja logora s točno utvrđenim mjestima i funkcijama za  dijelove četa automatski jamči sigurnu reakciju u slučaju napada. Preko logora sam je Rim prisutan kao  sila  reda,  kao  organizacija,  kao  tradicija.  U  njegovu  ustroju  spajaju  se  vojna  svrhovitost  i  etruščanska  vjerska tradicija urbane topografije. 

  Novesija (NEUSS na Rajni) ‐ oko 30. g.  utvrđeni logor osiguravao je limes donje Rajne; opkop i zid omeđuju pravokutnik straničnih dužina  oko 600 x 400 m. Široka poprečna os (decumanus) ili via principalis dijeli ga u uski prednji odsječak  zvan  praetentura,  i  širi  stražnji  odsječak,  zvan  retentura.  Uzdužna  os  (cardo)  ili  via  praetoria  dijeli  oba  odsječka  u  zrcalno  jednake  polovine  radi  olakšavanja  izlaska  u  borbu;  u  retenturi  nastambe  vojnika, podijeljenih prema deset kohorti, kao zaštitni blok okružuju tehnički i organizacijski centar.  Njegova  jezgra,  koja  se  sastoji  od  simetrično  postavljenih  principija  (odnosno  pretorija)  i  palače  legata  odnosno  kvesture,  okružena  je  arsenalom,  lazaretom,  forumom  i  prostorom  za  vozila;  u  pretenturi se duž glavne ulice, iza neke vrste kolonade s prodavaonicama, nižu prostrane kuće viših  časnika,  kojima  se  sa  strane  nalaze  škola  i  zatvor.  S  obje  strane  karda  (via  praetoria)  kao  čeoni  blokovi logora nalaze se nastambe pomoćnih četa.  Za  civilne  građevine  u  logorima  nema  mjesta.  Među  prve  građevine  podignute  izvan  logora  spadaju  amfiteatri,  kasnije  često  dopunjeni  kazalištem  i  cirkom.  Pored  njih  naseljavaju  se  trgovci,  obrtnici  i  obitelji  vojnika.  Ta  naselja  za  opskrbu  uz  logor  (canabae)  brzo  izrastaju  u  civilne  gradove.  Njihova  nepravilnost u napadnoj je opreci prema castrumu.  Uska  isprepletenost  vojne  i  civilne  uprave  i  karijere,  te  istodobno  praktičan  i  normativan  način  razmišljanja  dolaze  do  izraza  i  u  sličnom  načelu  planiranja  civilnih  gradova.  Kolonije  i  gradovi  u  provincijama  kao  središta  trgovine  i  uprave  predstavljaju  imperij  s  njegovom  nadmoćnom  tehnikom  i  civilizacijom.  Pravilni  kompleksi  prilagođuju  se  lokalnim  odnosima  i  posebnim  zadacima  grada.  Osim  novoosnovanih  poluvojnički  uređenih  veteranskih  kolonija  i  postojeća  se  naselja  preoblikuju  prema  rimskom konceptu. Domaće stanovništvo jače ili slabije sudjeluje u procesu urbanizacije.  U svakom se  slučaju snažno nameće nadmoćna rimska struktura planiranja i građenja.  Augusta Treverorum (TRIER)  prsten zidina nadilazi opseg unutrašnjega logorskog sklopa. Forum je okružen kolonadama i javnim  zgradama,  zauzima  prostor  šest  inzula;  velike  carske  građevine  uglavnom  stoje  na  rubu  prvotne  kolonije:  iza  zidina  na  obali  rijeke  Mozel  spremišta  za  žito  i  Barbarine  terme,  na  istočnom  rubu  grada cirkus i amfiteatar, uključen u gradske utvrde; palače se prostire na povišenoj terasi; u blizini  Gradskih  vrata  (Porta  Nigra)  nalazi  se  konstantinska  palača,  velika  aula  palače  ("bazilika")  i  dominantno pozicioniran kompleks carskih termi; u usjeku doline Altbacha pridružuje se područje  hramova  TREVIRACA  izgrađeno  na  rimski  način.  Poput  mnogih  rimskih  gradova  sklop  TRIERA  čini  podlogu  kasnijem  srednjovjekovnom  biskupskom  gradu.  Urbanizacija  Europe  polazi  od  rimske  carske granice na Rajni i Dunavu. 

  kod  Aurelijeva  zida  svakih  100  rimskih  stopa  =  29.  kako  bi  zaustavila neprijateljske hice koji su nadletjeli vanjski obruč.  Temeljni tip vrata s jednim glavnim lukom održao se sve do kasnog razdoblja Carstva.  kasnije  se  grade  u  pravilnim  razmacima.  Temeljni oblik bačvasto nadsvedenog prolaza kroz zid sačuvao se još u nekim etruščanskim gradovima  (FALERI.  Unutrašnja  zidna  ljuska  povišena  je  za  oko  3  m.  Etruščani i Italci usavršili su staromediteransku tehniku gradnje velikim kamenjem bez žbuke. Tipično je  poligonalno ziđe.  PERUGIA.  na  unutrašnjoj  strani  vratnim  krilima.  Istaknute kule preuzimaju bočnu zaštitu. Često je dopunjen  s  jednim  ili  dva  sporedna  prolaza  s  manjim  lukovima  za  prolaz  pješaka. p.  u  skladu  s  konfiguracijom  zemljišta.  Kao  zid  glavnoga  grada  osobito  je  snažne  strukture:  na  unutrašnjoj  strani  su  lučni  trijemovi.  visokih  pet  do  deset  metara. ali ne odveć duboki temelji. pripada agger servianus. st.  st. unutar dvaju obruča klesanaca od tufa njegova se visina penje od oko 2. 2. Tu prastaru tehniku  zamjenjuje racionalnije i estetski skladnije pravilno ziđe od kamenih klesanaca. To osjetljivo mjesto često se dodatno osigurava i dogradnjom  ulaznog dvorišta.  visok  do  oko  8.5‐3 m debelo  zidno tijelo od cementne strukture (opus cementicium) između ljusaka od opeka ili mješovitog obzida  (opus  mixtum).  U kasnom carstvu stvara se jedinstvena tehnika: masivni.). Početni oblik pravokutnika u carsko doba često se  zamjenjuje  obrambeno  pogodnijim  kružnim  ili  polukružnim  oblikom.    Gradska vrata.  uglavnom  s  natkrivenim  ophodom.  Rimska  tehnika  građenja  utvrda  objedinjuje  etruščanske i italske tradicije gradnje obrambenih zidina s poticajima iz grčko‐helenističkog urbanizma i  vlastitim  tehničkim  razvitkom. ulaz i bočni tornjevi povezuju u utvrđeni  .  a  njegovi  su  obrambeni  ophodi  dijelom  zasvođeni.  npr. ALATRI.n.  Miješane  tehnike  omogućuju  racionalnu uporabu raspoloživa građevnog materijala..Zidine  i  gradska  vrata  ‐  kod  ETRLIŠČANA  i  drugih  ITALSKIH  PLEMENA  simboli  gradske  nezavisnosti  ‐  u  Rimskom  Carstvu  reprezentiraju  moć  i  red  imperija. zemljani nasip širok  oko 42 m.  Rimljani  uvode  pečenu  opeku  i  cementnu  gradu. te kao platforme za strijelce.  Strukturom  uglavnom  odgovaraju  grčkim  uzorima.  U  zidni  obruč"  uključeni  su  dijelovi  akvedukata.  FERENTINUM  i  dr.  Variranje  i  daljnja  obrada  tog  monumentalnog  motiva  postalo  je  jednom od glavnih tema rimskog i europskoga graditeljstva. logor konjaničke garde i tvrđava pretorijanaca što ju je podigao 'Liberije. te gradnja s dvije ljuske  koju  su  poznavali  Grci.   Tom  tipu  pripada  Aurelijev  zid.  Kod  jako  prometnih  ulica  uobičajena  su  dvostruka  vrata.e. VOLTERRA.  VOLTERRA.  i  prsobranom  s  kruništima i strelnicama.5  m.  Ona  obuhvaća  sve  vrste  obrambenih  građevina  od  nasipa  i  opkopa  do  gradskih zidina opremljenih kulama.  višekratno  obnavljan  i  nadograđivan.  (Katkad  se  broj  prolaza  penje  na  tri  do  četiri. Kasnije se preko gornjeg kata u obliku galerije.  ojačan  kontraforima.  Servijev zid ‐ Rim (VI.)  Duboki  otvori  lukova  na  vanjskoj  se  strani  najčešće  zatvaraju  pokretnom  rešetkom. st.  Sačuvani ostaci etruščanskih i italskih zidina ‐ ANSEDONIA.  Na  početku  su  kule.  arhitektonsko  oblikovanje  ograničeno  je  na  brižljivu  obradu  čeone  strane  luka  i  zidnog  oplošja.  Tipičan  zid  s  dvije  ljuske  prema  helenističkom  uzoru  opasuje  samnićanske  Pompeje:  debeo  je  do  6  m.  međusobno  više  ili  manje  udaljene.  g.  U  III. SEGNI.60  m. čiji su blokovi učvršćeni nekom vrstom snažnih rasteretnih lukova.60 m (gradska  strana) na oko 9‐10 m (poljska strana).)  njihovim opsežnim mladim dijelovima s početka IV.  preuzimaju  se  iz  grčkog  urbanizma  kao  građevine  za  ojačanje i bočnu zaštitu.  Suprotnost  između  zidne  površine  i  nadsvedenog  otvora  djeluje  elementarnom  snagom.    Kule  U  ranom  razdoblju  su  rijetke  i  malene. FERENTINUM i dr.  sagrađen  za  zaštitu  Rima  nakon  270.

 bočne  kule  u  obliku  izduženih  pravokutnika  na  vanjskoj  su  strani  oblikovane  kao  polucilindri.  Porta Nigra u Trieru  .  iako  su  pročelja  zgrada  raznoliko  oblikovana  i  nisu  okrenuta  prema  trgu  ‐  dvokatni  trijemovi  sa  stupovima  obilaze  forum  sa  svih  strana.  .  tržnica  živežnih  namirnica  s  prodavaonicama na vanjskoj strani i tezgama u unutrašnjosti. na suprotnoj strani trga okupljene su u  političko  središte  javne  građevine.  rimsko‐ italska oblikovanju prostora. Tako se nadirući neprijatelj može sa susjednih kula gađati i s boka.  Tom  tipu  pripadaju  mnoga  vrata  Aurelijeva  zida.  na  unutrašnjoj kao plitki rizaliti ispred poteza s ulazom.  u  blizini  novoga  dijela  grada.  ARLES.  nalazi  se  macellum.  Forum  očigledno  pripada  elementima  italskog  urbanizma pod grčkim utjecajem. Središnje dvorište otvara se i  prema vanjskoj i prema gradskoj strani sa po dva ulazna luka koji nose dvokatnu galeriju. U Grčkoj taj razvitak vodi k oblikovanju agore. nadvisuje potez zidina za nekoliko katova.  postavljene  pod  pravim  kutom  jedne  prema  drugima:  velika  bazilika.  Riječ je o anticipaciji razvitka rimskoga grada.  ETRUŠČANI  započinju  preuređenje  ulične  mreže.  tri  kurije  za  gradsko  vijeće  i  visoke  službenike. u Italiji foruma.  te  komicij  kao  izborno  mjesto.  Kako  bi  se  povećala  obrambena  snaga.  kao  jedina  slobodnostojeća  građevina. nadvisujući središnje galerije za jedan kat.  pretvarajući  ga  u    jedinstveno oblikovan otvoren prostor.  Pompeji ‐ mogu se rekonstruirati različite razvojne faze od italske tržnice do rimskoga foruma.    Forum  Tijekom vremena tržnica se preobražava u pozornicu društvene i državne reprezentacije.  dominira  hram  Jupitera  Kapitolijskoga postavljen na 3 m visoko postolje. U etruščanskim gradovima nisu dosad  ustanovljene  naznake  niti  predstupnjevi  foruma.  Cardo  i  decumanus križaju se u jugoistočnom kutu  tržnice. svaka utvrda ima prostor namijenjen  forumu. u  rano rimsko carsko doba na svim stranama  oko  tog  foruma  nastaju  javne  građevine  i  svetišta.  potom  je  SAMNIĆANI  preoblikuju  prema  helenističkim  uzorima  ‐  proširuju  je  u  smjeru  sjever‐jug  na  razmjerno  uskom  potezu između Apolonova hrama i karda.  porta  Ostiensis  ili  porta Appia.  Unatoč  preuzimanju  helenističkih  pročelja  s  kolonadama  (stoa)  to  preoblikovanje  nadilazi  koncepciju  grčke  agore  ‐  grčka  arhitektura  prije  svega  teži  ravnomjernom  oblikovanju  građevinskih  tijela. Kod kasnijeg urbanizma u Rimskom Carstvu forumi su  već pri prvom premjeravanju predviđeni u sustavu rimskog logora kao zatvoreni osnosimetrični trgovi.blok  koji  nadvisuje  sama  vrta.  trgom  u  rimskom  duhu. TRIER: Mozelska vrata).  Italsko ‐ rimski forum isprva se oblikuje po uzoru na grčku agoru.  ‐  nepravilnu  tržnicu  istočno  od  Apolonova  svetišta  okružuju  kuće.  prodavaonice  i  trgovačke  tezge.najveća  sačuvana  rimska  gradska  vrata  ‐  primjer  su  pretvaranja  dvostrukog  ulaza  u  reprezentativnu gradnju. U Rimskom Carstvu svaki grad.  npr.  Na  istočnoj  uzdužnoj  strani  nalaze  se  dvije  velike  profane  građevine  i  dva  manja  svetišta.  na  sjeveroistočnom  kutu  foruma. samo trgovanje  premješta se na druga mjesta.  odsječci  zidova  povezuju  se  s  obje  strane  koso  ili  lučno  (npr.

  V1TRUVIJE  od  njega  između  ostalog  zahtijeva  odgovarajuću  veličinu  u  odnosu prema broju stanovnika.  Pri  kraju  republike Forum dostiže svoj konačni oblik. pola inzule za baziliku. pravokutni tlocrt s odnosom stranica 2:3.  njegove  glavne  osi  presijecaju se na forumu ispred Jupiterova hrama (Kapitolij).  KVIRINALA i PALATINA.  povezani  samo  uskim  prolazima.n.  Svaki  trg  ima  vlastitu os simetrije i vlastitu dominantu. glavna ulica grada u smjeru sjever‐jug. pri čemu je njihov gornji red za oko 1/3 niži od donjeg. ovdje iznimno u smjeru istok ‐  zapad. probija s obje strane kolonade  foruma.    .  središte  grada  gubi  provincijalni  karakter. Nakon  pobjede  nad  KARTAGOM. g. preuzimajući  kako  reprezentativne.  tako  i  komercijalne  funkcije. oni se na njega nadovezuju. cjelokupna koncepcija foruma odgovara  službenoj arhitekturi što polazi od razvoja grada Rima.e. Usporedno ili pod pravim  kutom  međusobno  se  spajaju  požarnim  zidovima. Cardo. dijeleći ga na sakralno područje kapitolija i na istinski forum sa zgradama državne uprave.Forum ‐ Augusta Raurica (44. te dvoetažne trijemove sa  širokim razmakom između stupova. P.  za gradski forum ostavljene su u matrici grada dvije i pol inzule od oko 40 x 51 m. pr.  za  Cezarove  vladavine.  Forum romanum  U  samom  Rimu  pravilni  je  kompleks  trga  ostvaren  razmjerno  kasno. po jedna inzula za  kapitolij i središnji trg.  Zajedno  s  hramom  Mira  (templum  Pacis)  oni  u  kaosu staroga grada oblikuju skupinu idealno pravilnih otvorenih prostora.    Carski forumi nastaju zbog rasterećivanja Rimskog foruma. st. Decumanus maximus. Zbog dinamična političkog razvoja njegovo se obličje neprestano mijenja.)  pravilni  sklop  grada  prilagođen  je  obrisu  uzvisine  na  uzdignutoj  obali  Rajne. Kr. u ustroju trga nastalog isušivanjem udoline između KAPITOLIJA. kao idealna simetrijska os prolazi od središta hrama preko oltara do središnje točke kružne  kurije. potezi prodavaonica i kolonade odvajaju forum kao  idealnu i reprezentativnu zonu od ostalih gradskih četvrti.  Nastojanje  oko  obvezujućih  normi  i  čvrstih  pravila  kod  ustroja  gradskih  trgova  vodi  stvaranju  temeljnog  tipa  s  varijantama.  dimenzije  zgrada  rastu.  Prije  toga  javni se život stoljećima koncentrirao na Rimskom forumu (Forum Romanum). Počeci urbanizacije Rima  jasno se očituju početkom VI.

 st.  U  gradu  i  u  kući  na  snazi  su  slični  prostorni  i  osni  odnosi. Trg je  oblikovan kao jedinstven prostor. Polukružne kolonade obuhvaćaju u odijeljenom sakralnom području hram cara.  Njegov  je  ulazni  atrij  povezan  u  jedinstveno  ulično  pročelje  s  novoiz‐građenom  Julijevom  kurijom  (curia  lulia).  U  Marzabottu  pravilne  se  inzule  stambenih  četvrti  dijelom  sastoje  od  kuća  čije  su  skupine  prostora  raspoređene  oko  središnjeg  dvorišta. kod starijeg displuvija krovne su plohe nagnute prema van.  Ponavljanje  posvuda  jednakoga  imperijalnog  obrasaca  karakterizira rimsku državnu arhitekturu.  cubicula. zvanim oeci. a prije svega urne u obliku kolibe pronađene u  grobovima.  Problem. Ulični  prostor optički se proširuje u Forum transitorium s Minervinim hramom kao pravom dominantom. učvršćuje kao sveitalski tip. i monumentalizira ih nizom  otvorenih  i  zatvorenih  prostora  koji  su  dijelom  nastali  izravnavanjem  padina  između  KAPITOLIJA  i  KVIRINALA.e. Uski prolaz vodi u vrt.  Uobičajen  krovni  otvor  jest  compluvium.  Njegova  pregradnja  u  Nervin  forum  počinje  u  doba  VESPAZIJANA. Različiti oblici atrija razlikuju  se  po  krovnoj  konstrukciji.  osno  usmjeren  prema  hramu  Venere Roditeljice (Venus Genetrix). alae. Za razliku od njega.  Na  etruščanskom  području. Dva bočna krila.n. opaža se u zametku kod Trajanova  foruma.  čije  se  sve  krovne  plohe  nagnute  prema  atriju  zbog  dovoda  kišnice.  ‐  graditeljske ideje ovih trgova sažima veliki kompleks Trajanova foruma.e.    Stanovanje  Iz ranog razdoblja pak tek nekoliko tlocrtnih fragmenata.  Umnožavanjem  potporanja  nastaje  korintski  atrij  (atrium  corinthicum)  sličan  peristilu. motiv eksedri je potisnut u drugi plan.  Zbog  nedostatka prostora.  povezivanja  praktičnih  potreba  stambene  kuće  s  konstrukcijom  racionalne  drvene  gradnje.JULIJE  CEZAR  je  51.  ‐  između  oba  foruma  i  hrama  Mira. omogućavaju približnu rekonstrukciju prijelaznih oblika kuće ‐ iz kružne kolibe u pravokutnu  kuću  s  ognjištem.  podignutog  pod  VESPAZIJANOM.  GRCI  u  južnoj  i  ETRUŠČANI  u  srednjoj  Italiji  grade  prve  gradske  stambene  kuće.  bočno  omeđeno  dvjema  malim  knjižnicama.  omeđen  dvobrodnim  trijemovima.  sagradio  Forum  Iulium.n.  kao  izraz  vjerski motiviranog reda koji prožima sva područja života. U uzdužnoj osi foruma  kao  efekt  iznenađenja  slijedi  malo  dvorište  s  Trajanovim  stopom. Na kraju trga ističe se hram Marsa  Osvetnika  (Mars Ultor).  riješen je u kući s atrijem. a na prednjoj i stražnjoj strani veće stambene i gospodarske prostorije. a s vrtom ga povezuje veliki prozor.  Ulazni  atrij  prema  ulici  i  glavna  prostorija  u  stražnjem  dijelu  najčešće  su  u  središnjoj  osi. Obje njezine apside ponavljaju motiv eksedri.  Na  forumima  prema  obvezujućoj  shemi  Rimljani  ostvaruju  homogeni  prostor  monumentalnog  djelovanja. umjesto pravih kolonada pojavljuje se kulisna arhitektura od monumentalnih  korintskih stupova s obratima vijenaca i ukrasnim frizom ispred požarnih zidova s obje strane.  g. Na mjestu uobičajenog hrama na dominantnom položaju.  zatvorene  su  prema  atriju  vratima. njegov strmi zabat zaklanja  visok požarni zid na padini KVI RINALA.  Na  vanjskom  su  pročelju  prozori  rijetki.  Na  uzdužnim  stranama  nalaze  se  male  spavaonice. Tablin se širom otvara prema atriju.  Iza  ulaza  otvara  se  trg.  omogućuju pristup prostorijama pored tablinuma. ovdje se pojavljuje poprečno  postavljena Ulpijeva bazilika. Ostale.  Tablin  (tablinum)  spočetka  ‐  .  nema  mnogo  uporišta  za  rekonstrukciju  kuća  s  više  prostorija  u  ranom  razdoblju.p. koja se u IV.  ‐  Augustov forum nadovezuje se na bočni potez Julijeva foruma.  Visoki  prostor  atrija  širi  se  postrance. niže prostorije. Oblik krova kuće s  atrijem  omogućava  stupnjevanje  visine  prostora  i  osvjetljenja.  kod  tetrastilnog  atrija  (atrium  tetrastylicum)  četiri  stupa  podupiru  gredu  oko  otvora  trijema.  Tlocrt  je  osnosimetrično  raspoređen  oko  atrija.  Kod  tuskičkog  atrija  {atrium  tuscanicum)  stropne  grede  slobodno  premošćuju  prostor. uspostavljajući laganu distancu prema skupini prostorija na vrtnoj  strani.p.  no  u  cjelini  nije  provedena.  Mogućnost  da  ih  se  poveže  u  niz  gradskih prostora s izmjeničnim ritmom prolaza i prostornih cjelina.  Carski  forumi  pak  strogo  se  odvajaju  jedan  od  drugoga  i  od  grada.  prolazi  Argiletum  kao  povezujuća  ulica.  koja  ulazi  u  prostor  Rimskoga  foruma.  najčešće punom visinom u bočna krila.

  radionice  i  staripvi  koji  su  s  njima  povezani.  Viši  katovi  sadrže  manje  stanove  i  pojedinačne  sobe  u  kojima se tiskaju najamnici iz nižih slojeva i posluga. kuhinja se kasnije odvaja. pr. Kr. spojene  središnjim stambenim peristilom. Tipičan blok s takvim stanovima za  . jedan oecus ureduje se kao soba za jelo. nego se njihove razlike pojačavaju susljednom  primjenom i jednog i drugog tlocrta. koji se proširio iz Kampanije. a svakom se pristupa posebnim hodnikom i stubištem. Kod povezivanja više kuća jedna uglavnom služi  reprezentaciji.  Carski  građevinski  zakoni  nastoje  uvesti  red:  npr. st. Unatoč tome stambena  gradnja u Rimu ostala je kaotična.  Njihov  slijed  određen  je  izmjenom prostornih osi.  Česti  trijemom  s  lukovima  štite  prolaznike  i  robu  od  sunca.  Jednostavno  proširenje  dodavanjem  peristila  pokazuje  tlocrt  kuće zvane "Casa di capitelli Ugurati".  katu  slijede  uglavnom  veći  stanovi  za  imućnije  najamnike  (piano  nobile).  Atrij  postaje  dvorište  za  svjetlo.  središnje  prostore  međusobno  povezuju  samo  uski  prolazi. Prednosti  obaju tipova ne objedinjuju se u novoj miješanoj formi. Na gornjim katovima uza svaki uzdužni zid po jedan  niz soba.  "Casa  del  Fauno"  unatoč  svojoj  prostranosti  zadržava  karakter  gradske kuće zatvorene unutar inzule. posljednji put za cara TRAJANA na 60 rimskih stopa = 17.  Najbolje primjere te preobrazbe tijekom razdoblja II ‐ I.  Rana pompejanska kuća u svom ustroju odgovara ranorimskoj.  Ostija  ‐  građevinski  propisi  i  pravilna  mreža  ulica  pospješuju  izgradnju  novih  tipova  gradskih  inzula. Posljedice su raslojavnje stanovništva.  više  je  puta  određena  najveća  dopuštena  visina  najamnih kuća. Skupine niskih prostorija oko visokog atrija dobivaju dodatni kat do kojeg se  dolazi odvojenim stubama. broj stanovnika RIMA sve brže raste.  U  atriju  stoje  kućni  oltar.  kasnije  kao  primaći  prostor. a koji je podijeljen u najamne stanove (cenacula).  2.  Iskopavanja gradskih četvrti pokazuju tipove inzula s različitim sustavima pristupa i stanovanja:  1. Prostori uz ulično pročelje najčešće služe  kao  radionice  i  prodavaonice  (tabernae).  Da  bi  se  postigla  što  veća  dobit  zemljišnim  špekulacijama. te stupnjevitim povećavanjem širine prostorija i jačine svjetlosti uz istodobno  smanjivanje  njihove  visine.služi  kao  roditeljska  soba  s  bračnim  krevetom.e. često već i kao  triklinij (triclinium). Za masu stanovništva stvaraju  se  novi  tipovi:  gradske  najamne  kuće. Svaka od te četiri prostorne skupine  samostalna  je. nude Pompeji.  On  ujedno  označava  prijelaz  iz  strogog.  stvaranje  slamova  i  stalna  nestašica  stanova.  Prizemlja  kao  i  dosad  služe  kao  prodavaonice. st.  "Casa del Fauno" zauzima širinu dviju uobičajenih parcela a sastoji se od dvije kuće s atrijem.  Standard  stanovanja  i  sanitarni  uvjeti vrlo su oskudni.  nadograđivanjem  i  spajanjem kuća s atrijem.  Iznad  niskoga  međukata  (mezanin)u  1.  Prve  od  tih  "inzula"  nastale  su  pregradnjom. Postupno olakšavanje i otvaranje građevinskog tijela provodi se u  velikim vilama iz carskog razdoblja.60 m.  nedovoljno  osiguranje  od  požara  uzrokuje  požare  s  katastrofalnim  posljedicama. Prijelaz prema novom  rasporedu donijela je  tek  kombinacija s pokretnim sustavom helenističke kuće s peristilom.  Uske inzule s jednim srednjim hodnikom u uzdužnom smjeru i potezima soba s obje strane. a jedna  ili više njih obitelji i poslovima.  Jedinstveno  planiranje  građevinskih  blokova  zamjenjuje  stare  sklopove  kuća  s  atrijem.  povećava  se  broj  katova. p.  Povećani  zahtjevi  i  raslojavanje  prostornih  funkcija  uvjetuju  proširenje  prostornog  programa  prema  ograničenjima koja nalaže stroga shema kuće s atrijem. špekulacije  zemljištem. a za gradsku jezgru još i mnogo više. kojima je dodan i vrt s peristilom.  Gustoća  stanovnika  u  Rimu  carskog  doba  procjenjuje se na oko 80 000 po km2.  ognjište i stol za jelo.n.  Velike vile heleniziranoga visokog staleža Samnićana često zauzimaju čitavu dubinu inzule.  gotovo  monumentalnog  karaktera  atrija  u  vedar  i  idiličan  vrt  s  peristilom.  Prelagane  konstrukcije  često  uzrokuju  urušavanje.  Uske inzule s uzdužnim srednjim nosivim zidom. U dijelu prizemlja nalaze se  prodavaonice  i  radionice.    Višestambena izgradnja  Od II.

  . st.  Casa di Serapide ‐ primjer osobito komforne inzule  ‐  središnje  dvorište  za  svjetlo  s  arkadama  služi  na  svim  katovima  kao  horizontalni  pristup  prodavaonicama  i  stanovima  što  se  nalaze  na  vanjskoj  strani. topografiji i klimi.    Vila i palača  Rimska gospodarska kuća.  u  koji  spadaju  i  trgovačke  ulice  javne  kuhinje  i  terme. dobiva dnevno svjetlo samo s jedne bočne i jedne  čeone  strane.  natječući  se  s  gradskim  vilama.  galerija  ili  hodnika  prilazi  prodavaonicama  i  stanovima.  Taj  velegradski  stil  življenja  nakon  propasti  Carstva  ponovo je dosegnut tek u kasnom XIX.  Uska  ili  srednja  inzula  s  nosivim  uzdužnim  unutrašnjim  zidom.  kao  središtu  poljoprivrednog  imanja.  Vertikalnom  povezivanju  služi  središnje  stubište. smatra se ishodištem mnogih tipova gradskih i izvangradskih  vila.  Velike  su  stambene  kuće  sastavni  dijelovi  sveobuhvatne  organizacije  javnog  života  u  Carstvu. međutim. vrsti i opsegu proizvodnje.  a  dijelom  od  apartmana  s  glavnim  prostorijama orjentiranim prema ulici i sporednim. na spoju dviju strana velike inzule.  u  osi  dvorišta  visoki zasvedeni prostor u prizemlju podsjeća na tablin kuće s atrijem.skromnije najamnike jest "Casa di via della Fontana". Kod stanova okrenutih  unutrašnjem  dvorištu  većina  je  soba  neizravno  osvijetljena.  Stanovi  obuhvaćaju  jednu  do  četiri  prostorije  sastoje  se  dijelom  od  jednostavnih  nizova  soba. Taj široko rasprostranjeni  tip osobito odgovara klimi u sjevernim provincijama.  stambena  kuća  pripadnika  visokoga  gradskog  sloja  u  okolici  grada. no nema dokaza o postojanju kuhinja.  Na  obje  uzdužne  strane  po  jedan  gotovo  zrcalno  jednak  veliki  stan  (kuća  s  dva  pročelja):  u  uglovima  velike  sobe  s  više  prozora.  Kod  velikih  imanja  (latifundije)  stambene  se  zgrade  odvajaju  od  gospodarskih.  Casa di Diana    ‐‐  ugaona kuća.  4.  Za  razliku  od  nje  vile  s  trijemom  najčešće  se  sastoje  od  pravokutne  izdužene  jezgre  s  prigradenim trijemovima između rizalitno istaknutih bočnih krila ili paviljona .  Njezin  oblik i veličina ovise o veličini dobra.  Ta kuća povezana je zajedničkim termama sa sličnom. Sa svake ulice po jedan hodnik sa stubištem omogućuje pristup unutrašnjosti građevine.  povezane  jednako  osvijetljenim  hodnikom.  ekscentrirano  unutrašnje  dvorište  dovodi  svjetlo  i  zrak  prostorijama  u  unutrašnjem  dijelu kuće.  3.  Nasuprot  glavnom  ulazu. kakva je Casa del Fauno u  POMPEJIMA.  Moguća  je  višestruka  iskoristivost  sa  stanovima  različite veličine i ‐ barem djelomično ‐ dvostranog osvjetljenja.  villa  suburbana. 1. neizravno osvijetljenim.  Arheološka  istraživanja  dokazala  su  postojanje nužnika u prizemlju i fontana u dvorištu. villa rustica.  Medu  različitim  tipovima tlocrta jedna se skupina nadovezuje na helenističke vile s peristilom.  koje  u  dugim  potezima  određuju  izgled  ulice  duž  velike  inzule. stubišni pristup kao kod tipa br.  Široka  inzula  s  unutrašnjim  dvorištem  iz  kojeg  se  na  različitim  etažama  preko  arkada.  treće  stubište  uspinje  se  iz  unutrašnjeg  poprečnog  hodnika.  iza  kojeg  se  nalazi  skupina  prostorija  s  indirektnim  osvjetljenjem i zračenjem. Gospodarevu kuću na poljoprivrednom dobru Vitruvije zove "villa urbana".  povezana  je  gospodarska  i  stambena  gradnja.  U  njoj. samo još većom Casa degli Aurighi" čime se  stanovnicima nudi njega tijela i luksuz kupanja u samoj kući.  Ispred  prodavaonica  uz  glavnu  ulicu  proteže  se  prigradeni  niz  arkada. Uzor joj je.

  No  već  je  Tiberije  na  Germalu  podigao  prostrani  kompleks  Domus  Tiberiana. prije svega "Piazza d'Oro" uz palaču. raščlanjen prostranim terasama s vrtovima.  Neron  je  sa  svojom  Domus  transitoria  planirao  lanac  vrtova. Njezin položaj na blagoj  uzvisini  ispred  južne  padine  Sabinskog  gorja  (costa  calda)  odlikuje  se  blagom  zimskom  klimom. te gotovo poput tornjeva označavaju uglove  građevine. uz visinsku razliku od  oko 53 m.  ostakljeni  prozori  oslobađaju  prostore  ovisnosti  o  atriju  i  peristilu.  pokazuju  tipično  "hadrijansku" arhitekturu.  U  skladu  s  namjenom  i  osobnim  stilom  vladara  ona  može  biti  ladanjska  kuća  ili  palača.  Areal velik oko 300 ha pruža se prema jugu između dviju udolina s potocima.  paviljona  i  vila  sve  do  Eskvilina.  Njegovi  su  ga  nasljednici  proširili  sve  do  Foruma.  pruža  se  u  smjeru  istok  ‐  zapad  na  padini  koja  se  spušta  prema  sjeveru.  pod  vodstvom  njegovih  arhitekata  Severa  i  Celera  nastaje  Domus  aurea.    U doba monarhije oblik vladavine se mijenja od Augustova principata u dominat.    Villa  imperialis  služi  kao  privatna  ljetna  vila  ili  kao  sporedna  rezidencija  s  većim  ili  manjim  brojem  dvorjanika.  Veliki  dio  građevina  određen  je  elementima  rimske  državne  arhitekture  analogno  palačama  na  Palatinu. Domicijanov arhitekt Rabirije zamišlja iz temelja novu koncepciju.  svaki  s  vlastitom  orijentacijom. još sliči vilama drugih  otmjenih  Rimljana  (Casa  di  Livid). sagrađena vjerojatno u II. g. kupio August. ona predstavlja srž privatne ladanjske arhitekture smještene usred rezidencije.  Nakon katastrofalnog požara 80.  kolonada.  Domicijanova palača oblikovana je u skladu s autoritarnim načinom vođenja državnih poslova.  Poikile. i vila na otoku.  Individualni  programi  sve  češće  daju  pečat  arhitekturi  vila.  pristupačan  samo  preko  okretnih  mostova  ‐  sa  zidovima  koji  se  konveksno  i  konkavno  povijaju.  Skupina kuća što ju je na Germalu.  neka  vrsta  foruma  s  vrtom  okruženim  trijemovima.  Kompleks  termi  povezan  trijemovima  slijedi  smjer  duboke  međudoline.  te  slikovitim  bogatstvom  unutrašnjih vizura. Usred ozidanog vrta širokog  610  m  stupnjevito  se  na  visokom  postolju  (basis  villae)  diže  skupina  građevina  simetrična  po  središnjoj  osi.  konfiguraciju  zemljišta:  palača  usporedna  s  padinom  sjever  ‐  istok.  velika  terasa  s  akademijom  i  "Timonovom  kulom"  na  nasuprotnom  kraju.  Neke. Položaj četiri ugrađena peristila sa skupinama stambenih i gospodarskih prostorija  odgovara uslojenom prostornom programu.  međutim. Na glavnoj zgradi trokatna bočna krila sa svojim zidanim površinama u snažanom  su kontrastu s dvoetažnim trijemom glavnog pročelja.  u  čijem  se  suženom  i  spuštenom  dijelu  nalazi  umjetno  jezero  zvano  Kanop  sa  Serapejem.  Nakon  požara  64. gajevima. te s dvije zrcalno jednake sporedne građevine oblikuju prednje dvorište stupnjevano  po širini i po visini. Simetričnost vanjštine nastavlja se i u unutrašnjosti. st.  Njezinu  orijentaciju  preuzima  i  skupina  građevina  oko  "stadiona".  Od  nje  je  između  ostaloga  iskopano  370  m  dugačko krilo s dvorištem koje ima eksedru i dvoranu s kupolom. u tri faze. Privatna kuća vladara (princeps) proširuje se u carsku palaču. Hadrijanov privatni studio se kao članak neutralanog usmjerenja nalazi između palače i  poikile  u  polukružnom  ribnjaku.  Četiri  kompleksa  građevina  slijede.  usporednom  s  padinom  jug  ‐  zapad. poznata kao "Teatro  marittimo".  omogućavajući  izrazitiju  orijentaciju prema krajoliku. apsolutnu vladavinu  kralja prema helenističkom uzoru.  stupovima  i  kupolama.  Hadrijanova vila u Tivoliju na jedinstven način predočuje oba aspekta  ‐  Hadrijan ju je gradio kao svoju rimsku rezidenciju oko 118 ‐138.  s  nišama.Nennig ‐ vila (palača)  ‐  na luksemburškom području rijeke Mozel.  Jednoetažni  trijemovi  sa  stupovima  protežu  se  oko  stražnje  strane  i  bočnih  fasada  glavne zgrade. Na južnoj  glavici palatinskoga brijega (Palatium) poravnavanjem i gradnjom supstrukcija nastaje platforma od oko  160 x 200 m za dva usporedna kompleksa građevina: to su Domus Flavia na sjeveru kao vladarska palača  . sjeverozapadnoj glavici Palatina. u središnjoj dvorani koja se proteže  kroz obje etaže. alejama i bazenima. g.  Sustavi  podnog  grijanja  ublažavaju  oštrinu  klime.  g.

  Obje  su  ustrojene  prema  načelu  peristila. iz čijeg imena proizlazi opći naziv  palače.  prema  kojoj  je  usmjerena  prostorna  os.  na  čijem  se  boku  nalazi  bazilika  za  savjetovanja i audijencije. 12 m niže.  Mediolanu  (Milano).  30  m  široka  (!)  Aula  Regia  za  državničke  poslove.  Kardo  na  jugu  završava  dvoetažnim  vestibulom  s  pročeljem  kakvo  ima  hram. ostaje službeno središte imperija sve do Dioklecijanove reforme carstva 293/97 g. Iza službene rezidencije uz glavni peristil. Forumom (Forum Romanum). na koju se  nadovezuje  privatni  stan  s  termama. 'kapela" za božanstva carske kuće. nalazi se  carev privatni stan.. južne kao okvir mauzoleja i kao sakralni forum.  U  njezinu  zapadnom  krilu nalaze se dvije usporedne dvorane s apsidama: Aula Regia i dvorana za audijencije.  Iz  njega  se  na  palatinski  prostor  (area  Palatina) pružaju tri balkona na kojima se car pojavljuje pred poslanstvima i skupovima.  Domus  Flavia sjedinjuje četiri prostrana građevinska krila oko središnjeg peristila. kao i  kod  velikih  vila  s  trijemovima  istodobno  šetnica  uz  more  i  pristup  u  palaču. Domicijanov Palatium.Ispod  luka  umetnutog  u  zabat  pojavljuje  se  car  koji  prima  počasti  kao  "dominus et  deus".  Od  dvaju  povezujućih  krila  sjeverno  služi  kao  ulazna  dvorana  središnjeg  peristila  vladarske palače.  Raznolik građevinski program Domicijanove palače počiva na sustavu dvostrukog osnog križa.  Augusti  Trevorum (Treier) i Eboraku (York) variraju prostorne skupine i tipove građevina poznate s Palatina.  U  zapadnom  krilu  kao  pandan  auli  diže  se  velika  dvorana  za  gozbe. Pri odavanju počasti. a južno kao prolazna gradnja prema jednakom peristilu u palači Domus Augustana.  Sirmijumu. te lararij. Istočno krilo tvori skupina s tri  dvorane.  U  istočnom  krilu  nalazila  se  vjerojatno  dvorana  za  gozbe  sa  sporednim prostorijama. One se otvaraju prema kardu proširenom u  peristil.  Preko nje istodobno se uspostavlja idealna veza sa starim središtem Rima.  vrata  osigurana  pro‐pugnakulima  obilježavaju  završne  točke  osnog  križa.  Cardo  i  decumanus  kao  ulice  s  kolonadama  dijele  područje  utvrde  na  četiri  četvrti:  sjeverne    služe za smještaj vojne posade palače i   uprave.  "Coenatio  Jovis".  između  dvaju  dvorišta  s  vrtovima.  Usporedna glavna os palače Domus Augustana pruža se točno u suprotnom smjeru od portala u velikoj  eksedri  preko  donjeg  peristila  kroz  rezidencijalnu  palaču  sve  do  eksedre  u  istočnom  gornjem  vrtu  s  peristilom.  koji  je  ujedno  prednje  dvorište  palače. Dvorana sa stupovima vodi prema arkadama na morskoj strani. pri svečanim državnim činima ili kod gozbe car  se  najčešće  nalazi  na  povišenom  postolju  uokviren  apsidom.  Stambena palača s velikim brojem prostorija stupnjevito se diže na visokim supstrukcijama jugozapadne  padine. Trijem oko visoke terase palače  (basis  villae)  objedinjuje  trojnu  skupinu  zajedničkim  pročeljem.      .  Palače  tetrarha  u  novim  upravnim  gradovima  Nikomediji.  Dioklecijanova palača  ‐  odražava  ugroženost  Carstva  i  ratni  karakter  epoheodabirom  sheme  vojničkog  logora  kao  tlocrtnog  predloška  za  carsku  rezidenciju.  Točke  križanja  s  poprečnom  osi  leže  u  središtu  obaju  centralnih  peristila  s  prilazima  i  prolazima od vanjskog ophoda sve do stadiona. Uzdužna i  simetrijska  os  kojoj  je  polazište  Domus  Flavia  proteže  se  preko  počasnog  balkona  na  palatinskom  prostoru do niše u dvorani za gozbe.  One  su.n.e. oko upuštenog dvorišta s vrtom.i  Domus  Augustana  na  jugu  kao  stambena  palača.  na  kopnenim  stranama  istaknute  su  kule  koje  štite  bokove  obrambenih  zidina  visokih  18  m. Iz donje etaže sa zasvođenim potpornim "podrumima" Porta marina vodi  duž glavne osi do pristaništa.

 no osna usmjerenost.p.  Jednako  su  česti  pristupi i po uzdužnoj i po poprečnoj osi.  u  dodatnim  elementima. iznad  njega  istovrsne  galerije.  g.p.  Na  temelju  sačuvanih  ostataka  građevina  pretpostavlja  se  da  je  nosilac  razvitka  bila  Kampanija.  samostalne  i  s  vanjske  strane.  Bazilika u mjestu Cosa  ‐  suprotnost bazilici iz Pompeja.e. šire nego duže.  Obično  se  gradi  na  rubovima  otvorenih  tržnica. Aemilia 179. no ispunjava i staru funkciju tržnice: tabernae veteres premještene su na njezinu  stražnju stranu.  COSA i POMPEJI variraju iste temeljne elemente: povišen srednji prostor.  b. sagrađena je sredinom II.  . Kao novi  element preuzeta je iz forumske arhitekture polukružna eksedra (apsida).  Na suprotnoj strani niša u stražnjem zidu preuzima ulogu tribunala.      malena  forumska  bazilika. ALBA FUCENS i druge.  nadalje. Ophod je reduciran  samo  na  dva  bočna  broda  duž  uzdužnih  strana. Građevinsko tijelo zatvoreno na tri  strane.n. Među prvima dokumentirane su sljedeće bazilike: u Rimu basilica Porcia 189.  Preobrazba  helenističkih  tipova  građevina u tip s dvoranom (aulom).  Kasnije  se  u  poprečnoj  osi  pridružuje  kurija  kao  samostalna prigradnja. određen oblikom unutrašnjeg prostora uvelike je uznapredovala u  II. otvara se preko unutrašnjeg ophodnog trijema cijelom širinom prema trgu. Načelo uzdužnosti zadržava i dalje svoju važnost.  na  kojima  se  najvećim  dijelom  odvija  život  mediteranskih  gradova. Sempronia 170.  U  formalnom smislu nasljeduju se helenističke tradicije.  Konstrukcija  sa  stupovima  i  arhitravom pokazuje uvriježenu shemu bazilike.  njezin  najbolje  sačuvani  primjer  je  bazilika  u  Pompejima.  "Vitruvijanski"  tip  gubi  na  značenju.  natkriven  dvostrešnim  krovom  i  slobodnonosivim  krovnim  poveznicama.  Ona  više  nije  samostalna  građevina.e.  Počeci  nastanka  raznih  tipova  bazilike  do  sada  su  nerazjašnjeni.p. ophod s kolonadama. italskim prostornim koncepcijama.  Apside  su  iznutra  prostorno  samo još lagano odijeljene.Bazilika  Rimska  bazilika  je  komunalna  višenamjenska  građevina  reprezentativnog  karaktera. st. Kr. st. p. COSA. ali povećanih dimenzija i s pet brodova.  dominira  njegovim  prostorom.  kao  natkriveni  produžetak  foruma.n.  služi  kao  zatvorena  tržnica.n.  Razlike  počivaju  u  naglašavanju  osi  ‐  u  POMPEJIMA  uzdužna  os. Njezino uzdužno pročelje.  podigli  Samnićani. kao i forum.  što  su  je  oko  130.Njezin uzor nasljeduju brojne forumske bazilike u provincijama. te u pojedinačnim oblicima.  Umjesto  helenističke  arhitekture  kolonada  javlja  se  iznutra i izvana niz rimskih arkada s bačvastim svodovima u ophodima. izvana su već posve sjedinjene s tijelom građevine. arhitekt ‐ APOLODOR iz DAMASKA  ‐  najveća  po  tlocrtnoj  površini  u  sveukupnom  sklopu  carskih  foruma.  Presjek  tipičan  za  takve  dvorane:  središnji  prostor. položeno  poprečno  na  glavnu  os  foruma.  kao  sudnica  i  kao  opće  sastajalište.  otvorena.  poput odvojenog predvorja. Prema svim ostalim stranama dvorana je. Gotovo istodobno slijede skromne dvoranske građevine u italskim kolonijama:  ARDEA. Ona na oba čeona kraja  oblikuje  zasebne  građevinske  dijelove. nego je planirana kao dio cjeline Trajanova foruma.  izdiže  se  iznad  dvoetažnih  bočnih  prostora.  u  glavnoj  osi  tribunal  izoliran  od  glavnog  prostora.   Basilica Ulpia u Rimu.  Bazilika u mjestu Fanu (arhitekt je Vitruvijeve) ‐ oko 27. pr. Tijekom razvoja povećavaju se dimenzije i broj  brodova. b.  izolirane  od  unutrašnjeg  prostora.  Prema  urbanizmu carskog doba bazilika ulazi u standardni program svakog foruma.  banka  i  burza.e.n.  Bazilika u mjestu Augusta Raurica  ‐  ponavlja  se  i  poprečni  položaj  prema  forumu  i  tlocrt  Basilice  Ulpie.    Julijeva bazilika u Rimu ‐ posljednja velika dvoranska gradnja na Rimskom forumu  ‐  služi kao sudnica.  bazilike  rastu  prije  svega  u  duljinu. te se otvaraju prema vanjskom prolazu. a prozorski pojas iznad jednostrešnih bočnih nagiba krova omogućuje osvjetljenje odozgo. g. te pravilnost i zatvorenost  prostora pripadaju.e.  u  COSI  poprečna  os.

  Novi  dvoranski  tip  razvija  se  u  velikim  termalna  za  frigidarije  i  kaldarije. pod Maksencijem.  Rasterećivanje zidova sažimanjem i razvođenjem tlačnih sila u nekoliko točaka omogućava velike otvore  u zidovima.  posve  otvorena  prema središnjem prostoru.  srednjeg  prostora  i  apside  (Pompeji. Tipološki i  konstrukcijski ta je bazilika slobodnostoječa dvoranska građevina izvučena iz uobičajenog konteksta  po uzoru na velike dvorane u termama.  Velika  dvorana  toga  tipa  prvi  put  nastaje  u  Trajanovim  termama.  Aspend).  pod  Konstantinom. Od tipa tradicionalne forumske bazilike sačuvao se u tlocrtu  uzdužni  osnosimetrični  slijed  predvorja.  Na  južnoj  uzdužnoj  strani  dograđuje  portik  s  otvorenim  stubištem  kao  reprezentativni  ulaz  sa  Svetog  puta.  Gornji  pojas  srednjeg  zida  gotovo  je  potpuno  rastvoren  trodijelnim  prozorima  u  obliku  . u kojima se neposredno opaža konstrukcija masivne gradnje.  te  prijelaz  u  koncepciju  prostora  velikih  dimenzija.  Napredak  u  tehnici  gradnje  svodova  omogućava  napuštanje  postave  stupova  i  lukova  s  uskim  razmacima. a  dovršena  je  312.  dijelom  plastičkih.  Umjesto  bočnih  trijemova  pojavljuju  se  na  svakoj  uzdužnoj  strani  tri  samostalna  prostora. koji prostorno odvajaju ophode i galerije u  tradicionalnoj bazilici od srednjeg broda po uzoru na peristil. Na zidovima bočnih prostora raspoređeno je po šest polukružnih prozora u dva niza jedan  iznad  drugog.  Obje  uzdužne  strane  otvaraju  se  s  tri  visoka  i  široka  luka  prema  bočnim  prostorima  s  bačvastim  svodovima.  Prostorno jedinstvo postignuto ponavljanjem pojedinačnih elemenata jednake važnosti zamjenjuje se  jedinstvom  sveukupne  mase. Promijenio se odnos  pojedinačnih članaka  prema sveukupnom prostoru. hadrijanski uzor.  a  u  poprečnoj  osi  dodaje  još  jednu  apsidu  kao  tribunal.  Maksencijeva bazilika.    Nakon dovršetka Ulpijeve bazilike.    Konstantin  se  odlučuje  za  novu  orijentaciju. izbočene u odnosu na stupac ‐  uporišne točke za tri križna svoda širokog raspona.  na  području  koje  je  prije  zauzimala Domus Aurea ‐ između hrama Mira (Templum Pacis) i hrama Venere i Rome.  ‐  slijedi.  Njihovi  korintski  kapiteli nose konzole.  Ona  je  sažeta  u  nekoliko  velikih. Njezina je gradnja započeta 306.  riječ  je  o  visokim  dvoranama  s  velikim  križnim  svodovima  i  bočnim  prostorima  s  poprečno  postavljenim  bačvastim  svodovima. posljednja velika profana dvoranska građevina kasnoantičkog Rima. carska se graditeljska djelatnost u Rimu prije svega okreće podizanju  palača i termi.  Ispred  stupaca  tih  divovskih  arkada  stoje  pojedinačni  kolosalni  stupovi.  istodobno  kad  i  Ulpijeva bazilika.  Dug  i  strog  potez  kolonada  usmjeren  prema  apsidi  pojačava  karakter  jednoznačno  orijentirane  građevine.  Ovdje počinje razvitak ranokršćanskih arhitektonskih oblika.  čije  čeone  strane  i  gornji  pojas  zida  imaju  velike  prozore.  dijelom  plošnih  elemenata. kao i kasnije terme. Unutrašnji prostor više ne određuju nizovi stupova.  Trobrodan  unutrašnji  prostor  dijelom  se  širi  zahvaljujući  dodatnom  bočnom  brodu. međusobno povezana širokim prolazima.Bazilika u Aspendu  ‐  dobiva  monumentalan  karakter  zahvaljujući  kvadratičnom  predvorju  s  velikim  lučnim  vratima.  Stoji  na  sjeveroistoku  Foruma.

  u  jednakoj  obradi  poda  te  u  ornamentalnim  i  plastički  obrađenim  kazetama.).  Na  vanjštini  građevine  vladaju  iste  velebne  mjere  i  površine  kao  i  unutra. put od polazišta može voditi u dva smjera i opet  se vratiti na početak.  Za  velike  komplekse razvijaju se različiti tipovi planiranja.  razvijaju  se  centri  za  rekreaciju  stanovnika  velikih  gradova:  reprezentativni  golemi  kompleksi za šport.  Stabije).  Terme  u  Pompejima  već  objedinjuju  bitne  prostorne  skupine  koje  kupalište  pretvaraju  u  zdravstvenu  ustanovu:  palestru  s  prostorijama  za  presvlačenje  i  odmaranje.  Stabijske terme ‐ Pompeji  smatraju  se  najstarijim  termama.  Prema  tlocrtu  i  organizaciji  prostora  te  rane  terme pripadaju tipu u nizu: u kupališne prostore ulazi se redom i redom ih se istim putem napušta. V. najčešće s tendencijom  osnoj  simetriji.  Veliki i mali tip carskih termi objedinjuju većinu prednosti različitih tipova u jednom velikom kompleksu.  vode  u  centralnu  palestru. Iz običnih građevina ograničenih dimenzija.  dva  ulaza.  služeći  se  prvenstveno  konvencionalnim oblicima.  Kršćanstvo  koje  je  za  Konstantina  postalo  državnom  vjerom  stvorilo  je  svoj  tip  bazilike.  u  apsidi  čeonog  zida  naglašava  glavnu  os  prostora. kupališta s različito zagrijanim bazenima za kupanje i plivanje spadaju od carskog doba medu  državne ustanove u svim gradovima Imperija. dijelom zaklade zbog prestiža.  Kolosalni  Konstantinov  kip  visok  10  m.  pr. namijenjenih  tjelesnoj  njezi.  Baje.  Maksencijeva  bazilika  nema  izravnog  nasljednika  u  tipološkom  razvoju.  Neronove  terme.  između  prodavaonica  u  dvjema  glavnim  ulicama.  st. Prostorni planovi.  Na  istočnoj  strani  iza  trijema  sa  stupovima  nalazi  se  krilo  s  kupeljima. Tijelo građevine istovremeno je konstruktivno oblikovana masa i prostorni omotač.segmentnog  luka.  karakterističnom  za  rimsku  arhitekturu. Na njezinoj zapadnoj strani nalazi se otvoren bazen s prostorijama za odmor i presvlačenje  s  obje  strane.  Njegova  dva  dijela.  uz  gotovo  nemarni  odnos  prema  klasičnim  antičkim  sustavima  raščlanjivanja.  Već za Augusta počinje tradicija carskih termi.  kupališni  kompleks  prema  pompejanskom  uzoru  ali  uvećanih  dimenzija.  središtima  tjelesnoga  i  duhovnog  razvitka.  Kr.  kojima  je  najčešće  pridružena  hladna  kupelj  (frigidarium)  te  parna  kupelj  (sudatoriuni).  Već  u  II. kojih je u njegovo doba u Rimu bilo oko 170.  koje se mogu smatrati pretečom tipa velikih carskih termi. koji je na uzoran način ostvaren u Trajanovim  .  Augustinov  zet  Agripa  sagradio  je  25.  Udvostručavanjem  prostornih  skupina.  Herkulanej. napose u Kamapniji.  nastaje  tip  dvostrukog  niza.  Uvođenje  podnog  grijanja  (hipokaust)  omogućuje  djelotvorno  i  ravnomjerno  zagrijavanje  u  svakom  godišnjem dobu.  Kao  prve  terme  s  osnosimetričnim  tlocrtom  nastale  su  oko  64.  Od početka carskog razdoblja terme se uključuju u opću organizaciju života velegrada. st. kupanje i društveni život.  kroz  koje  u  dvoranu  prodire  obilje  prigušenog  svjetla.  One  se  sastoje od jednakog niza prostorija: apoditerij ‐ tepidarij ‐ kaldarij. Već vrlo rano pojedinci i gradovi. iskorištavaju prednosti mnoštva  toplih  izvora  vulkanskog  podrijetla.   Za Rimljane svih slojeva kupanje i tjelesna njega važna su djelatnost u slobodno vrijeme.  povezana  prije  svega  s  gimnazijima  i  palestrama. igru.  na  parceli  približno  trapezoidnog  oblika  na  sjevernom  rubu  staroga  grada. Preteče rimske kupališne kulture jesu grčka kupališta.  označavaju  se  kao  kupelji  za  muškarce  i  za  žene.  Njegove  nedostatke  izbjegava  prstenasti  tip.  odvojena  prostorijama  za  loženje.  privatne  terme  sastavni  su  dio  građevinskog  programa  velikih  vila  u  priobalnim  mjestima  (Pompeji.  iskazuje  se  raskoš  kasnog  carskog  razdoblja.  otvoren  bazen  (natatio)  i  skupinu  zagrijanih  kupališnih  prostorija  sa  svlačionicom  (apodyterium)  i  toplom  kupelji  (caldariurri).  U  oblaganju  zidnih  površina  i  stupaca  obojenim  mramornim  pločama  (opus  sectile). Ona su bila  zasnovana na privatnoj inicijativi: dijelom čisto komercijalne naravi.  pri kontinuiranom prijelazu iz jednog prostora u drugi. Oni se nadovezuju na tip u nizu.  tehnika  i  dimenzije  povećavaju  se  do  reprezentativnog  mjerila  službene  državne  arhitekture.  Uz  njih  nastaju bazeni i parne kupelji s prostorijama za masažu i odmor (OLIMPIJA. tj.  djelomično  i  cijelih  sklopova.    Terme  Terme.

  zidnim  slikama  i  arhitektonskim  ukrasima  nalaze  i  pojedinačna umjetnička djela. Vijenac eksedri i paviljona odvaja  taj  slobodni  prostor  od  gradskih  stambenih  četvrti.  Posjetioci se raspoređuju od glavnog ulaza ili prema vrtovima ili prema ulazima koji se nalaze sa strane  otvorenog bazena (natatio). kombinirajući ih s drugim vrstama građevinskih sklopova.  odnosno  sa  strane  prema  bazenu  za  plivanje.  Građevinska  tehnika  nadmoćno  rješava  problem  podizanja  velikih  građevinskih  masa  i  natkrivanja  širokih prostora.  ojačane  su  velikim  stupcima  ili  su  osigurane  upornim lukovima (kontraforima). a drugi kroz vestibul u apoditerij  a  odande  u  palestru. uz njih slobodne površine u vrtovima. čišćenje i nadzor.  širokog  raspona  i  velikih  otvora  (usp. prije svega originali i kopije značajnih grčkih kipara.  povezane  s  društvenim  životom i zbivanjima:  ‐  za  osobnu  njegu  tijela:  pojedinačne  kupelji.  ekonomičnost. Od dva usporedna puta jedan vodi kroz ulaznu dvoranu (predvorje) bočno  od bazena za plivanje u prostorije za prijam između palestre i frigidarija.  oblikovanje prostora. kanalizacijom. uvriježenu od Trajanovih termi: od ulaznih vrata do središta velike eksedre kroz  središnju skupinu velikih kupališnih dvorana.  Uzdužna  simetrijska  os  slijedi  orijentaciju  sjeveroistok‐jugozapad.  od  frigidarija  preko  tepidarija do kaldarija. glavno čvorište svih putova i smjerova pogleda. Uporaba cementne građe omogućuje izvedbu bačvastih i križnih svodova velikog raspona  sa sustavom raspodjele tereta na malen broj točaka.termama.  Maksencijeva  bazilika).  u  posebne  kupelji  i  u  prostorije  za  odmor.  već  su  istodobno  i  funkcionalan  i  praktičan  sustav  reda. 356 x 316 m = oko 11 ha.  vanjski  prostorni  pojas  s  manjim  prostorijama  nižih  svodova  i  masivnim  vanjskim  ziđem.  Najosjetljivije  točke.  poput  uzdužnih  pročelja  frigidarija  okrenutih  bazenima  na  otvorenom.  paviljona i taberni. vrtovi s građevinama poput nimfeja.  Protutežu  stvara  niži.  Podizanje  i  održavanje  velikih  kompleksa  moguće  je  samo  zahvaljujući  općoj  organizaciji  velegradskog  života s njegovim tehničkim dostignućima i uslugama: vodovodima. gdje se prvi put u simetrijski sutav uključuju i okolni vrtovi.  Prostorni  plan  nudi  raznolike  mogućnosti  za  fizičku  i  intelektualnu  rekreaciju.  mramornim  intarzijama  (opus  sectile).  ‐  za šport: bazen za plivanje (natatio) i palestra. grijanje. ulicama te carskom i  gradskom  upravom.  ‐  za društvene susrete i razonodu: dvorane i trijemovi za šetnju. Simetrija i aksijalnost nisu  samo  estetski. aksijalnost.    Dioklecijanove terme sagrađene u sjeveroistočnom dijelu Rima kao pučko kupalište  One stoje slobodno sred vrtne površine vel. simetričnost i monumentalnost. Veliki carski tip termi sveobuhvatno  spaja nizove prostora.g.  Pažljivo  usklađena  visina  pojedinih  dijelova  zdanja  u  zonama  najjačeg  pritiska  svodova  odgovara  postupnom  podupiranju  (bazilikalni  presjeci).  prostorije  za  masažu  i  odmor:  za  skupne  kupališne  aktivnosti:  velike  dvorane  s  bazenima  s  različitim  temperaturama  vode.  .  Sam  kupališni  pogon  zahtijeva  radnu  snagu  i  točno  isplaniran  raspored  za  dovoz  goriva.  Taj tip variraju i obogaćuju divovske građevine Karakalinih i Dioklecijanovih termi.  ‐  za  obrazovanje:  knjižnice  i  predavaonice. otvorenim 109.  U  središnjem  području  dvorane  su  vrlo  visoke. Teška masivnost  ranijih građevina kod termi se zamjenjuje lakšom i raščlanjenijom  strukturom. Poprečne veze omogućuju prelaženje ili obilazak po volji posjetioca. Ona presijeca poprečnu os u frigidariju.    Sposobnost  rimskoga  carskog  doba  da  stvara  nove  tipove  počiva  na  punom  ovladavanju  građevinskom tehnikom. koja se novim građevinskim programima sve više odvaja od grčkih uzora.  U  njima  se  pored  umjetničke  opreme  u  mozaicima. koji je ovdje cella  media.  koji  u  građevinskom  sklopu  veličine gradske četvrti omogućuje lako snalaženje zahvaljujući transparentnosti arhitekture. U  velikim  termama  u  potpunosti  se  razvijaju  načela  rimske  arhitekture:  racionalnost.

  potpuno  odvojene  od  okolice  (autarkičan  prostor).  koju  u  osnovnim  crtama  potvrđuju  sačuvane  kazališne  građevine. 68.e.  g.n.p.e.  te  od  zajedničke  parne  kupelji.  Dva  zavrnuta  stubišta  povezuju ih s usporednom skupinom manjih kupelji.p.  VITRUVIJE  prenosi  shemu.  te  se  opremaju odgovarajućim lječilišnim građevinama.  te  gotovo  istodobno  Balbovo  kazalište.p. gradi se drvena zgrada s polukružnim uzdizanjem nizova sjedala.  g.  na  obje  strane  neznatno  proširen  i  straga  omeđen proćelnim zidom scene (scenaefronš). (dramatičar: Livije Andronik). koje se sastoje od jedne hladne i jedne tople  kupelji.p.  a  izveo  August  između  13.e. Grčki  . Od prostora za presvlačenje s obje strane vestibula  onaj se sjeverni može zagrijavati za hladnog vremena.  auditorium)  obuhvaća  orkestru  reduciranu  također  na  polukrug. što ga je odlučio  graditi  Cezar.  Taj  tip  kazališta brzo se širi cijelim Carstvom te se udomaćuje i na helenističkom području. predstava je od  samog početka namijenjena zabavi publike. Trier).n. Običaj gradnje termi i javnih  kupališta širi se iz RIMA cijelim Carstvom zahvaljujući moćnoj organizaciji i tehnici.  koja  se  gotovo  i  ne  upotrebljava  kao  površina  za  nastupe.n.  u  kojima  su  termalni  bazeni. Taj prototip nasljeduju Marcelovo kazalište.e. g. Kartaga.    Kazalište  Tradicija je kazališta u Rimu razmjerno mlada.  Rimsko  kazalište  preuzima  sve  važne  elemente  grčkog  kazališta..e. Tek 55‐52. Pompej na Marsovu polju gradi veliko kazalište  od kamena prema grčkom uzoru (Mitilena). Osim gradnje termi u  vojnim  logorima  i  u  gradovima  iskorištavaju  se  i  ljekovita  vrela  na  mjestu  njihova  postojanja. a u KAMPANIJI je  već uobičajena gradnja od kamena.  I u provincijama nastaju sklopovi prema istom uzorku (npr.  Strogoj  podjeli  ovih  skupina  prostorija  po  središnjoj  osi  odgovara ustroj dvaju ozidanih ulaznih dvorišta.n. U Grčkoj je kazalište uklopljeno u organićni prostor prirode.  Na  njoj  su  najčešće  sjedala  magistrata. a s bokova njezinim istaknutim krilima (versurae).  Godine  154. Njihova tradicija u mnogim mjestima traje i u XX.  Njegovu  jezgru  čini  skupina  od  četiri  kupališne  dvorane  sagrađene  neposredno  iza  izvora. g. Za razliku od Grčke „igra“ nije povezana s vjerom.  prevodeći  ih  u  novu  koncepciju  kazališnog prostora. st. iza čijeg se stražnjeg  zida  nalazi  prostor  za  presvlačenje  glumaca.  Kao  pozornica  služi  proscenij  (proscenium).  odustalo  se  od  gradnje  kamenog  kazališta.  g.  Rimsko kupalište u Badenweileru ‐ podignuto vjerojatno oko 70. kod Rimljana ono je  unutrašnji  prostor  samostalne  građevine.n.p. pod Vespazijanom  ‐  tlocrt  pokazuje  zbijen  dvostrani  sklop  tipa  u  nizu.  i  11. Prvi "ludi scaenici" prema grčkom uzom održani su 240. g.  Prve kazališne građevine sastoje se od provizornih drvenih postolja s pozornicom.  U  koncentričnim  polukrugovima  gledalište  (cavea.

 tradicija antičkog kazališta posve je  zamrla. otvorene lože za službenike kazališta ili za visoke goste.  Zatvoreni  prostor  za  oko  7.n. st.proscenij.n. rimsko je kazalište služilo  kao polazna točka nove europske kazališne arhitekture.p. poslije gotovo jednog tisućljeća.e. pod MARKOM AURELIJEM podigao arhitekt ZENON. obnovljena.  Brojevi  koji  obilježavaju razne hodnike i stubišta odgovaraju oznakama na ulaznicama posjetilaca. spada medu  najbolje  sačuvana  kazališta  u  provincijama.   Kazalište u Aspendu.  Rimska  se  tradicija  još  izrazitije  potvrđuje  u  unutrašnjem  prostoru  i  vanjskom  obliku  građevine.  Kod  slobodnostojećih  kazališta  ulazi  raspoređeni  oko  cijelog  polukruga  vode izravno na stubišta za odgovarajuće redove gledališta.  sa  strane  je  slobodan  i  odvojen  od  gledališta. Konzole na vijencu završnog trijema nose niz jarbola za razapinjanje jedara platnenog  krova. što ga je u II.  a  264.     Afiteatar  Od  predstava  i  svakovrsnih  igara  rimsko  su  gledateljstvo  najviše  oduševljavale  borbe  gladijatora  (ludi  gladiatorii).  Ono  počiva  na  sustavu  nadsvedenih.p.  U  rimskom  kazalištu  krug  opisan  oko  središta  dijelom  prolazi  iza  zida  scene. Kad je u doba renesanse.  proglašava  slobodnom  predstavom  za  općinstvo.  Kod  VITRUVIJA se spominju još i trokutaste kulise ra okretanje.  Izvana  visoki  prsten  zida  s  višekatnim  arkadama  obuhvaća  ljevkasto  gledalište.n.e. Bogata arhitektura čeonog zida scene objedinjuje  prostor kazališta. Slična  konstrukcija jarbola i napete užadi podržava drveni rezonantni poklopac iznad  pozornice.  Njihovo  je  podrijetlo  u  etruščanskim  pogrebnim  igrama.  ušle  su  u  rimsko  društvo  kao  spomen‐igre  posvećene  preminulim  članovima  otmjenih  obitelji.e.  a  kasnije  i  pomorske  bitke  (naumachiae).  koncentričnih  hodnika.  pridružuju  im  se  hajke  na  životinje  slične  lovu  (venationes).  Nakon propasti Rimskog Carstva i pobjedničkog nastupa kršćanstva. Iznad njih nalaze se tribunali.000  gledalaca  u  potpunosti  se  usredotočuje na pozornicu i visoku scensku pozadinu.  g.  Senat  ih  105. što stoje koso u uglovima.  Podloga  te  egzaktne  ali  pomalo  krute  geometrije  jest  sustav  osi  koje  se  sijeku  u  središnjoj točki. Kazalište se tako  puni  i  prazni  u  kratkom  roku.p. Za svečane ulaske  ili  masovne  prizore  predviđeni  su  lukovi  prolaza  koji  vode  ispod  gledališta.  radijalnih  stubišnih  krakova  te  potpornih  zidova.  g.    .  a  koji  se  spajaju  bočno  od  orkestre.  Prsten  gledališta  i  scenska  građevina  kao  zatvorene  građevinske  mase  stoje  visoko  iznad  grada.  Od  186.  Igre  se  najčešće  zbivaju  u  amfiteatrima.  koji  polukružna  orkestra  tek  dotiče  u  jednoj  točki.    Upisani  dvanaesterokut  određuje  u  zidu  scene  pet  vrata  (portali)  nasuprot  pet  stubišta  donjeg  dijela  gledališta  kavee.  Tri (rjeđe pet) portala u zidu scene i po jedna na bočnim krilima služe glumcima za nastupe.  g.

  rampama. ta građevina od kamena i zemlje najstariji je sačuvani  primjerak.  Na  vijencu  stoji  niz  jarbola za platnene zaslone. ako se igre nisu održavale u cirku s njegovim povišenim tribinama.  nastaje čvrsto kazalište za 20 000 gledalaca.p.  Puku  su  uglavnom  namijenjena  stajaća  mjesta  ispod  trijema  na  5.: ovalan oblik arene i gledališta. Oval arene. srednji stalež.60. visina 50.)  pompejanski  koncept  dosegao  je  punu  zrelost  i  monumentalnost. Na kruništu zida jarbole pridržavaju kamene konzole.n. žene i masa  puka. npr. odajama i arsenalom za tehničku opremu i pomagala.  Amphitheatrum Flavium (Colosseum) ‐ Rim (70 ‐ 80 g.  -   kavea  je. lode u poprečnoj osi namijenjene su caru i tribunima. u kojem se jasno razabiru temeljni oblik i organizacijsko načelo tog italsko‐rimskog tipa  kazališta.  stubama. Između njih 80 radijalnih zidova prima tlačnu silu svodova i nizova  . Zakrivljena ploha gledališta koja se uspinje pod kutom od 37° počiva  na sustavu od 7 koncentričnih prstenova arkada sa stupcima koje su u više katova postavljene jedne  iznad drugih.75 m.  kao  i  u  kazalištu. U Rimu  je  pod  CEZAROM  KURIJE  MLAĐI  podigao  takozvani  dvostruki  teatar  od  drva. kavezima.  podigli  su  ga  carevi  Flavijevci  VESPAZIJAN i TIT.e. dimenzije amfiteatra su: duljina 187.Oblik  amfiteatara  nastaje  kao  i  kod  kazališta  ‐  od  provizornih  drvenih  tribina. podizanje prvog niza  tribina u obliku postolja i razdjelnog prstena iza njega kao prstena koji prima opterećenje visokoga  gledališta.  Potom na sve udaljenijim sjedalima prema gore slijede imućni građani. Skupina mornara  s  krova  trijema  pomoću  konopaca  usmjerava  platneni  krov.  konzole  na  kruništu zida za jarbole koji nose platna za zaštitu od sunca.  Struktura  građevine  analogna  je  onoj  kazališta u povećanom mjerilu.  Amfiteatar u Pompejima ‐ između 80‐70.  kod  kojeg  su  se  dva  polukružna prostora za gledaoce okretanjem mogla spojiti u kružno gledalište. g. slično akveduktima.35 m sastavljen je kao i u POMPEJIMA od segmenata  kruga. oko 49x79.  Površina  za  predstave  počiva  na  podzemnoj  etaži  dubokoj  7‐12  m  s  hodnicima. vođenje gledalaca kroz galeriju.  koje  su  na  početku  opasivale borilište na forumu.  Gledaoci se raspodjeljuju prema društvenom položaju: na kružnom postolju s udobnim sjedalima i  bogato ukrašenom ogradom sjede uglednici. dizalima.  ukrućivanje  vanjskog  zida  visokim  lučnim  nišama  između  zidanih  stupaca. širina 155.  sagrađena  oko  arene  u  prstenovima  koji  se  koncentrično  uspinju.75.  katu. Kapacitet  oko 50 000 gledalaca.

  Iznad  i  ispod  njih  stubišta vode prema različitim pojasevima tribina. skladišta  dijelom  ugrađenih  u  padinu  i  za  jednu  veliku  dvoranu.  međusobno  učvršćenih  rasteretnim lukovima.  Donji  su  katovi  na  širokoj  ulici  koja  obilazi  oko  foruma  i  brzo  su  dostupni  kroz  portal  njegove  eksedre.  gdje  je  zidna  ploha  raščlanjena  plošnim  pilastrima  i  malim prozorima.  dovršena je oko 110.)  pokazuju  da  je  rimska  građevinska tehnika svojim konstrukcijama dorasla tipovima građevina s golemim prostorijama. te vode prema ulazima i izlazima.    Građevine za trgovinu i obrt  Sačuvane su tek malobrojne proizvodne zgrade. kose plohe ođ kamena.  Monolitna  struktura  pokrova  gledališta  od  cementne  grade  pridonosi  raspodjeli  pritiska.  npr. a za prodaju na malo prodavaonice (tabernae).  Trajanova tržnica u Rimu po veličini i značenju nadilazi sve privatne građevinske komplekse te vrste.  Sitni pojedinačni oblici svjesno se izbjegavaju.  st.  drugi  ispod  ulice.  kao  kod  gradnje  arhitravima. terasa. sustav potpornih  zidova. jer bi se u masi građevine izgubili. Na rubovima tržnica najčešće su okupljene u  cijele  nizove  ili  blokove  prodavaonica.  sjedište  privatne  uvozne  tvrtke. S gornje strane  ophodni  trijem  najvišeg  sloja  tribina  služi  kao  vertikalno  kompenzacijsko  opterećenje.  st. pristupnih  ulica i stubišta stvara prostor za oko 150 prodavaonica. upravu i  prodaju.  Amphitheatrum Flavium stvorio je mjerodavan tip rimskog amfiteatra.  Kao  statički  kostur  u  ziđu  od  opeka  služi  oko  560  stupaca  od  travertina. El Djem u Africi. a koji su maknuti s foruma.  radionice  i  urede.  Međusobno  su  oni  povezani  bačvastim  svodovima. njezina je funkcija povezana s gradnjom izrazito  reprezentativnog  foaima  utoliko  što  preuzima  brojne  prodavaonice. Primijenjeni su svi tipovi svodova što ih poznaje  rimska građevinska tehnika: bačvasti i križni svod.  Stupci  arkada  nemaju  nikakve  statičke  funkcije.  često  iza  trijemova.sa  sjedalima  u  gledalištu.  Takav  su  primjer  i  "Horrea  Epagathiana". Veliki kameni blokovi oštrih bridova postavljeni su bez žbuke. ureda.  šest  katova  stepenasto  postavljenih  jedan  iznad  drugoga  Via  Biberatica  dijeli  u  dva  jasno  odvojena  odsječka:  jedan  iznad.  U lučkom gradu OSTIJI opaža se oko 150.  Statički  sustav  služi  istodobno  i  usmjeravanju  struje  posjetilaca.  čiji  polukružni  oblik  ponavlja  dvoetažno  arkadno  pročelje  s  pojedinačnim  tabernama. opeke i cementne građe.  Kao  u  kazalištima  brojevi  na  ulaznicama  posjetilaca  odgovaraju onima na stupcima iznad hodnika i stubišta. Arles i Nimes u južnoj Francuskoj. koju na strani prema forumu obrubljuju zgrade s prodavaonicama  na kat.  Arhitektonska  raščlamba  uglavnom  se  poklapa  s  konstrukcijom. g.6 m i niski nosači arkada unutrašnjeg hodnika kao potpornjaci.  već  služe  samo  raščlanjivanju  masivne  arhitekture. povezani samo  metalnim kopčama. Pula u Hrvatskoj.  Iza  njih padinom vodi Via Biberatica.  Trgovini su potrebna velika spremišta (horrea). u Brisagneu. Na strani prema brijegu sačuvala se i velika zatvorena tržnica (aula coperta. Potisnoj sili gledališta u njegovu kosom usponu suprotstavlja se ovalni prsten  postolja širok oko 3. One su  smještene u prizemljima najamnih kuća duž glavnih ulica. aula Traiani).  Pozzuoli  i  Verona  u  Italiji. zajedno s Trajanovim forumom. čija  .  što  su  se  nalazili u tom gusto izgrađenom dijelu gradske jezgre.  tržnica dijelom podupire zapadnu padinu Kvirinala. On postaje uzorom za velika  kazališta  u  gusto  naseljenim  i  bogatim  gradovima  Italije  i  svih  provincija.  Određene  trgovačke  grane  katkad  imaju  vlastite građevine.  U  sveukupnom  dojmu  arhitektura  od  opeka  odgovara  istodobnoj  gradnji  stanova  u  velikim  višekatnim  blokovima najamnih kuća.  odnosno  jedan  veliki  mlin  u  južnoj  Francuskoj  (Barbegal. prijelaz iz čiste gradnje spremišta (horrea) u tip sličan robnoj  kući.  IV.). Sustav raščlambe  tri  donja  kata  ne  nastavlja  se  na  četvrtom.  U  trokatnom  bloku  građevina oko središnjeg dvorišta s arkadama okupljen je velik broj prostorija za skladištenje. g.  Uz  ulična  pročelja  u  prizemljima  zgrada  nižu  se  potom  za  Ostiju  uobičajene  taberne. Poznati su primjeri na forumu u Pompejima: macellum kao tržnica živežnih namirnica  i Eumahijina zgrada za trgovinu suknom. Nekoliko mlinova za masline u Tunisu (npr.  II/III.

 Izgradnja strateške mreže cesta počinje 312.  Radijalno  raspoređene  taberne  s  bačvastim  svodovima  oblikuju  međusobno  sapinjuće  odjeljke  tlačnog  prstena koji odolijeva pritisku zemlje. a istodobno preuzimaju vertikalni pritisak etaže s terasom.e. istaknutim na  stupcima od opeke. Slijepa ulica koja vodi između njih zasvedena je sa šest velikih križnih svodova. vodovodi i kanalizacija.e.  nalik  drugim  zgradama  s  prodavaonicama.točna  funkcija  nije  poznata. Slijedi ga 62. učvršćenim potpornim i poprečnim gredama. g.    Cjelokupni sklop tržnice kao i sama pojedinačna građevina zatvorene tržnice ‐ dvorane odlikuju se  usklađenošću  funkcije.n.e.p. Iznad taberni  poredanih  s  obje  strane. Njihove glavne značajke jesu:  . U  arhitekturu s lukovima od opeke ugrađeni su kontrastni elementi okvirne konstrukcije od svijetlog  kamena.  g.  Njegova  dva  geometrijski  savršena  polukružna  luka  dopunjena  su  ispod  rijeke  protulukovima. g.  odvodeći potisak svodova na zidove gornjeg niza prodavaonica.  zamjenjuje  skelu  kojom  se  prelazio  Tiber.  Na važnim prijelazima mostovi od kamenih stupaca s kolnicima od brvana zamjenjuju drvene mostove. danas još posve sačuvan Pons Fabricius.  st. duljina 420 m).n. svodove  najprije dobiva Pons Aemilius. g.    Inžinjerske gradnje  Za organiziranje Rimskog Carstva bila je potrebna mreža prometne i komunalne infrastrukture: putovi na  zemlji i vodi.  već  ojačava  snagu  upiranja  o  bok  brijega.p. luke.  Polukružni  oblik  tržnice  ne  preuzima  samo  izvana  polukružni  oblik  eksedre  na  forumu. a koji i na strani udoline i na strani brijega nastavljaju stepenasto podizanje cijelog  sklopa.n.  poprečni  se  lukovi  svodova  otvaraju  na  galerije s prodavaonicama.  179. Šest križnih svodova od cementne građe počiva na konzola ma od kamena.n.  55. tako da oblikuju puni krug.p.  a  ispred  uvučenih  gornjih  etaža.  npr.n.e.  Mostovi  Mostovi se isprva grade samo na malom broju prijelaza preko rijeka i dolina.  U  Rimu  u  V.  g.  on  volumene  raščlanjuje  jednostavnim.  U  njoj  se  spajaju  dva  građevinska  trakta.e.  Takve  se  konstrukcije  rabe  tijekom  čitave  antike.  Njemu  više  nije  potreban  helenistički  kanon  oblika.p.  u  Rimu.p.  U  Trajanovoj  tržnici  jasno  se  vide  obrisi  novog  specifično  rimskog  stila  masivne  gradnje.  konstrukcije  i  forme.  Lučni  mostovi  sačuvani  ili  rekonstruirani  u  Italiji  i  provincijama  pojavljuju  se  kao  varijante  jednog  osnovnog oblika.e. prijelaz na  Tiberski  otok.  za  KONSTANTINA u TRIERU i KOLNU (15 stupaca. Oblikom konstrukcije oni odgovaraju VITRUVIJEVOJ teoriji. Otvoreni potporni lukovi premošćuju ulice s prodavaonicama na gornjoj etaži. mostovi.  Pons  Aemilius.  s Apijevom cestom (Via Appia) od Rima do Kapue.p.  npr.  Na  putu  prema  racionalnoj  i  svrsishodnoj  arhitekturi  najdalje  je  otišla  zgrada  zatvorene  tržnice.  Pons  sublicius.  most  od  debelih  brvana  prema  etruščanskom  uzoru.  tehnički  uvjetovanim formama nastalim na temelju novih konstrukcijskih odnosa.n.  CEZAR  je  u  deset  dana  dao  premostiti  RAJNU  mostom  od  brvana. 142.  Napredak u tehnici gradnje svodova omogućuje gradnju kamenih lučnih mostova.

  ‐  .  Aqua  Claudia. plošni su zidani elementi između dominantnih lukova.  odnosno  dubinom  doline  =  visina  lukova  i  nagib  kolnika do tjemene točke mosta. bilo zbog namjere da ih se iskoristi kod kasnijih popravaka.p. ali kontinuiranog pada.  nastao  je  u  doba  cenzora  Apija  Klaudija istodobno kad i Apijeva cesta. bilo zbog želje za ritmizacijom  stupova. u VERONI).  Rasteretni lukovi u zidu iznad stupaca izloženih struji i potpornjaka na obali služe za prolaz nabujalih  voda. uključujući i  konzolne kamenove. prianjajući što je moguće tješnje uz luk.  4.  3. s padom od 0.4%. U vizuri grada jasno se ističu često višekatne arkade akvedukata.  Određeni oblik mosta proizlazi iz broja i slijeda tih elemenata.  Stupci mostova nisu posebno naglašeni.  no  njegovih  11  lukova  odgovara donjima. Odnos se  mijenja kod dubokih dolina gdje visoki stupci moraju podići lukove iznad dna doline.  Kolnik koji se penje prema središtu.  Zidani  vodovodi  dovode  pitku  vodu u gradove često s udaljenih izvora u brdima.  Lukovi  oblikovani  kao  čisti  polukrugovi  odnosno  segmenti  kruga. sagrađen također za Augusta.  Osobitost  su  kameni  blokovi  koji  slično  konzolama  izbijaju  iz  luka  iznad  vijenaca  uporišta (imposta).n.  kanal  za  vodu sazidan je od opeke i obložen vodootpornom žbukom. za cara AUGUSTA. g.  U  nekim  slučajevima  lukovi  su  protulukovima dopunjeni u puni krug.  Drugi  red  arkada  neznatno  je  niži.  već  prije svega dokaz kako su visoko značenje Rimljani pridavali arhitekturi tehničkih građevina. Otvor iznad  ljetnog  riječnog  korita  osobito  je  širok. Kod  stupaca  izloženih  struji  dograđeni  su  kljunasti  valobrani. Slično oblikovanje arkada. čija je postava stupaca usklađena s velikim arkadama.  već  ponajprije  služi  poboljšanju  cjelokupne  proporcije  akvedukta.20 m počiva na osobito niskom nizu  arkada s 35 lukova.  Osim  tih  konkretnih  pretpostavki  presudne  su  i  proporcije  luka  i  stupaca.  2. Donji  red arkada sastoji se od šest lukova visokih oko 20 m. a u skladu sa:  a)  širinom područja koje valja premostiti = broj i širina lukova  b)  razlikom  u  razini  između  ceste  i  površine  vode.50 m.  Pont du Gard dio je vodovoda sagrađenog oko 15.    njime je u grad NIMES dovedena voda iz udaljenosti od oko 50 km.  Dominantan  element  uobičajenih  mostova  gotovo  je  uvijek  luk.1.  Ziđe  arkada  od  obrađenih  klesanaca  vezano  je  bez  žbuke  i  bez  metalnih  kopči. Tada lukovi i stupci  čine jedinstvenu arkadu. pokazuje most u Narniju u Umbriji. a poslije nisu  otklesani. Tijekom gradnje oni su služili za podržavanje građevinskih skela.  Stupac  je  većinom  u  drugom  planu.3‐0. Ozidani kanal za vodu visok 1.  Kao  snažan  naglasak  katkad djeluje samo valobran prigraden u smjeru iz kojeg dolazi struja rijeke (npr. Tijekom stoljeća Rim je za svoje stalno rastuće  potrebe  izgradio  24  vodovoda. Zbog slabog. doline na njihovu  putu mogu se premostiti jedino pomoću visokih mostova. Takva postava lukova ne  proizlazi  ni  iz  kakve  tehničke  nužnosti.    Akvedukti  Češće  nego  kod  mostova  takve  su  arkade  karakteristične  za  akvedukte.85 m.  Pažljivo  proporcioniranje  tih  namjenskih  građevina  nije  samo  znak  "augustovskog  klasicizma". širok 1.  Najstariji  medu  njima.e.  Nema  naglašavanja  potpornjaka  niti  funkcije nošenja. dvoetažni  akvedukt premošćuje dolinu rijeke GARDON u duljini od oko 275 m i na visini od oko 49 m.75 ‐ 21. raspona od oko 15. a vijenac označava uporišnu zonu.

  pseudodipter  prema jonsko‐maloazijskom uzoru. kojim dominira hram na  postolju.  čine  arhitektonski  okvir  iz  kojega  hram  izlazi  kao  đominanta. st.  trijemovima  i  Otvorenim  stubištima  po  helenističkom  uzoru  povezuje  se  s  novorazvijenom  supstrukcijskom arhitekturom. sagrađena su terasasta svetišta kao začeci specifično rimske monumentalne arhitekture na  novoj  tehničkoj  podlozi.  Na  koncu  republikanskog  razdoblja. Iznimni.  Jupiterovo svetište u Baalbeku  ‐ najveći sakralni forum rimskog Istoka  ‐  rimsko‐helenistička  shema  povezana  je  s  tradicijom  sirijskog  kulta  boga  Baala. posvećenu površinu.    Prolaz s trojim vratima vodi u dvorište hrama. Os cijelog kompleksa naglašena je od predvorja pa do  unutrašnjosti hrama širim razmakom srednjih stupova odnosno otvora vrata.  Dvoetažni  trijemovi.  Na njega se s razine ulice s obje strane uspinju stuhišne rampe. Djelovanje Jupiterova hrama osobito  je pojačano usporednom postavom jednakog.  Kod rimskih svetišta tu Izvornu slobodnu površinu oni omeđuju u prostor trga.  Terracini  i  Sulmonu  tip  pravilnog  svetišta  s  hramom  na  postolju.n.p.  nasutih  dijelova  i  bačvasto  nadsvedenih    prostora. Istodobno ona kao protuteža hramu dominira njegovim pred‐prostorom. Jupiterovo  svetište  na  Kapitoliju  u  Rimu.        .Svetišta  Rimska  svetišta  svojim  ustrojem  oponašaju  etruščansku  shemu  gdje  svako  svetište  predstavlja  templum: omeđenu.  Nasuprot raznolikosti grčkih svetišta Etruščani stvaraju jednu temeljnu shemu gdje se struktura starijih  prirodnih  svetišta  prilagođena  terenu  nadomješta  strukturom  prema  geometrijskim  pravilima.  Sličnost obaju tipova trga i  istovjetnost političkoga i sakralnog foruma odgovara  uskoj isprepletenosti javnoga života i kulta.  prilagodava  se  obliku  brežuljka  bremenitog tradicijom.  dosljedno  je  provedena  aksijalnost. sa sjecištem osi orijentiranim prema jugu ili prema istoku. stoji na  visokom  podiju  sa  širokim  otvorenim  stubišem.  U  Palestrini.  Tivoliju.  Podudarnost pravilnog urbanizma i svetišta dokazani su u Marzabottu u VI. Ispred njega  upušten je u terasu stepenasti polukrug sličan kazališnoj kavei. ali nešto manjeg Bakhova hrama na južnoj strani.  Svetište Herkula Pobjednika (Hercules Victor) u Tivoliju  ‐  glavna  terasa  počiva  na  visokoj  podgradnji  od  potpornih  zidova. Svetište tako poprima oblik sakralnog foruma.  te  se  uključuje  u  jedinstvo  mediteransko‐helenističkog  svijeta  oblika.  Templum dopunjuje kuća ili jednostavnije hram za kultni kip ili žrtveni oltar.  od  kojih  su  gornji  uvučeni. Na postolje hrama u visini gornjeg trijema vodi široko otvoreno stubište.  Trg  je  okružen  dvobrodnim  trijemovima  s  nizom  ugrađenih  eksedri  i  dvorana.  sagrađeno  za  etruščanske  vladavine. koji opasuje mali trg sličan orkestri.  Središnje  područje  Jupitera  Heliopolskog  dopunjuje skupina  daljnjih sakralnih građevina.  Preuzimanjem  grčkih  oblika  arhitekture  rimsko  graditeljstvo  istupa  iz  italskog  provincijalizma.  Neuobičajeno  velik  hram.  raščlamba  prostornih  nizova  i  stupnjevanje  visina.e. Visoka pročelna gradnja poput zida  scene zatvara trg i terasu. Na sličan način svaki gradski forum dobiva jedan  hram kao  dominantu.  u  Sulino doba.  koje  presijeca  tunel  jedne  od  glavnih  rimskih  cesta  ("Via  Tiburtina"). Unatoč zapreci što je  čini  visoki  toranj  oltara  s  promatračkom  kulom  prema  sirijskoj  tradiciji.  Oko  šestostranog  prednjeg  dvorišta  podignuta  je  skupina  građevina  kao đominanta vanjskog prostora.

  na pročelnoj strani široko otvoreno stubište penje se prema predvorju sa stupovima.  st. Kr.  čime  nastaje  neka  vrsta  ophodnog  trijema.  Podjela  građevine  u  glavni  prostor  i  predvorje  održala  se  sve  do  kasnog  razdoblja.  prostrano  predvorje  i  pun  stražnji  zid.  Grčki  uzor  djeluje  formalno na pojedinosti arhitekture i plastičkog oblikovanja.  na  kojima  počivaju  glavne  grede  krovišta.  pr.Hram  U  rimskoj  sakralnoj  građevini  stapaju  se  staroitalski.  umjereno  nagnut  dvostrešni  krov  sa  svih  je  strana  izrazito  napušten.  bez unutarnjih nosača.    Od  II.  Trodijelna  cela. široka postava nosača predvorja u ravnini sa zidovima cele:  svi etruščanski hramovi stoje na podiju. Nekadašnjoj prevlasti Etruščana odgovara  njihov utjecaj na vjerske obrede. cela i predvorje zauzimaju po pola duljine. pr.  Središnji  traveji. koji je sličan  forumu ‐ helenistički utjecaj. s jednom prostranom celom i predvorjem s 2 ili 4 pročelna stupa.  sve  se  više  opaža  utjecaj  grčkih  sakralnih  građevina.  Naglašavanje usmjerenja i frontalnost često se pojačava umetanjem hrama u trg svetišta. dok se oblikovanje vanjštine  promijenilo u carsko doba u duhu helenističkog stila. Hram je sačuvan u tlocrtu i jezgri zgrade pri svim obnovama.  prošireni  kao  i  srednja  cela.  naglašavaju  usmjerenje  hrama.  Za tlocrt VITRUVIJE prenosi odnos duljine prema širini = 6:5.  Na  pročelnom zabatu često stoje plastički žive skupine figura od terakote.  Tako  uz  trodijelnu  celu  nastaje  predvorje  sa  šest  traveja  i  četiri  pročelna  nosača.  etruščanski  i  grčki  elementi.  Rimski hramovi preuzimaju navedene elemente hrama na postolju s predvorjem i otvorenim stubištem. organizacija svetišta i temeljni oblik hramova. TARENTUM) dobiva pročelje sa šest stupova i nastavak  stupova  na  stranama.  zdepastim  proporcijama  uzmiče  pred  strožom  izvedbom  i  preuzimanjem  grčkih  redova.  krovna  konstrukcija  i  dekoracija  imaju  naglašeno  etruščansko‐rimski  karakter.  Drevni  način  gradnje  drvetom  sa  svojim  teškim.  Kr.  Hram Jupitera Kapitolijskog ‐ posvečen 509.  jednako  tako  i  tipične  značajke  drvene  gradnje. npr.  ‐   u nadmetanju s grčkim gradovima (CUMAE. U  produžetku  zidova  cele  stoje  po  2  stupa.  Prve  kuće  za  kultne  kipove  potječu  vjerojatno  od  praoblika  egejskog  megarona.  Poznati  su  i  etruščanski  odnosno  staroitalski  hramovi  s  tlocrtom  izduljenog pravokutnika u odnosu 2:1. upadljivo izdignuti iznad svetog područja i okolnih zgrada.  Njegov  pokrov  od  pečenog  glinenog  crijepa  na  strehama  i  na  čeonoj  strani  završava  raskošnim  ukrasnim  crijepovima.  .

  SEVERI. Taj tip svoj najveći domet postiže u Augustovu mauzoleju. tlocrt se sa straničnim odnosom od oko 1:2 i  brojem  stupova  od  6:11  približava  grčkim  uzorima.  koja  se  ističu  na  kružnom  podiju.  čiji  je  stil  presudno  određen  voljom  pojedinih  careva.  Prototipom  se  može smatrati grob CECILIJE METELE. gdje se sklonost raskoši spaja s rimskom potrebom za reprezentacijom.  U  carskom  razdoblju  pojavlju  se  kombinirani  tipovi  i  kolosalne  dimenzije.  njihove  prostorne  ideje  u  rimskim  centralnim  građevinama  dobile  novi  zamah. a na njega se nadovezuje prostrano predvorje bez unutrašnjih nosača.  stoljećima  nakon  propasti  mikenske  kulture. g.  prije  svega  u  carskim  vilama. Kr.  koji  se  dižu  na  različitim  mjestima  u  RIMU  (stari  Panteon. Kod Hadrijanove grobnice (danas Castel Sant'Angelo) zidni valjak  na 10 m visokom kvadratičnom postolju dostiže promjer od 64 m.  te  predvorjem i stubištem koje se uspinje do njega on je potpuno u rimskoj tradiciji. hram nastao za namjesništva Augusta i Agripe  dobro sačuvan primjer tog " augustovskog klasicizma". Pročelja s  osam ili deset stupova.  Povezivanje  zidnog  valjka  s  kupolasto  nadsvedenom  dvoranom  vodi  k  novim  oblicima  samostalnih  centralnih građevina.  Red  vitkih  korintskih  stupova  kao  slijepa  arhitektura  obilazi  građevinu  i  sa  stražnje  strane. oblik humka zamjenjuje se monumentalno povećanim zidanim valjkom. st. prislonjen uz  zid cele.prije svega korintskog.  predvorjem  ispred  svetišta  i  otvorenim  stubištem. kao slijepa arhitektura nastavlja red stupova iz predvorja (NIMES). nastaje Panteon ‐ golema kružna kupola izvana se tek  jedva opaža ‐ ona optički tone u zidni omotač.  Pročelje  je  često  prošireno na šest stupova (bexastylos) s bočnim trijemom (ald) koji.  Povećavanje  dužine  najviše  se  odražava  na  celi.  Umjesto  trodijelan. Plitka stepenasta podgradnja još jednom izvana opisuje kružnu liniju.  kružnog hrama s celom kružnog oblika i ophodnim trijemom. umetanje apside u  stražnji zid cele. na čijem  se  vrhu. pr.  nastaju  kupolasto  nadsvedeni  centralni  prostori.  Hram  Sloge  na  Forumu.  Razmak  između  srednjih  stupova  prema  staroj  tradiciji  najčešće  je  povećan.  Za  svoje  monumentalne  grobnice  Rimljani  od  Etruščana  preuzimaju  staromediteranski  tip  kružnoga  grobnog humka. Njezini stupnjeviti prstenom služe kao prijelaz iz valjka  .  gdje  su. visokom oko 44 m.  nalazi  zemljani  humak  pokriven  raslinjem. Mijenjaju se i tlocrti.  prostranom  celom.  Gotovo  istodobno  s  velikim  zidanim  prstenovima. vodi  duž bočnih strana do stražnjeg zida cele.  Otvoreno  stubiše  između  istaknutih  zaslona  daje  centralnoj  građevini  značajku usmjerenja.  Oni  se  u  sve  većim  dimenzijama  nameću  kao  prostorne  dominante  i  kod  velikih  profanih  građevina. slično kao kod grčkog hrama.  s  visokim  postoljem.  iznad  nadsvedene  grobne  komore.  povezan  s  oblikom  rimskog  hrama  na  postolju.  Poseban  oblik  čine  hramovi  s  poprečno  položenom  celom. razni oblici plastičke slijepe arhitekture na njezinim zidovima ‐ sve  su  to  značajke  različitih  epoha.  Maison Carree u Nimesu.  prostor  cele  najčešče  je  jednodijelan.  st. U proporcijama osobito su skladni hramovi s početka carskog razdoblja.  Isprva  Rimljani  od  Grka  preuzimaju  oblik  tolosa. Stranični odnos površine postolja pomiče se na oko 5:3 do  4:2. bačvasti svod u ćeli.  Od sredine I. tumula.  sačuvani  hram  predstavlja  inačicu  u  graditeljskom  stilu  razdoblja  III.  (FLAVIJEVCI. Njima valja pribrojiti i niz kružnih hramova    Građevine kružnog (centralnog) tlocrta  Tehnika  i  oblici  prapovijesnih  kružnih  građevina  s  kulturnim  su  strujanjima  dospjeli  iz  istočnoga  u  zapadno  Sredozemlje.  prije  svega  u  Rimu  i  na  helenističkom istoku.  Vestin hram na Forumu ‐ Rim  kružni tlocrtni oblik se može tumačiti kao prenošenje starolatinske kružne kolibe u monumentalni  kameni  oblik. Temeljnim se tipom  smatra  hram  s  jednodijelnom  celom  i  predvorjem  s  četiri  pročelna  stupa  (tetrastylos)  u  dubini  od  2‐3  jarma. "sirijski barok").  Stupovi  korintskog  reda  stoje  na  zasebnim  postoljima.  Vejovov  hram na Kapitoliju).  zahvaljujući  razvoju  tehnike  gradnje  svodova  (cementna  građa).  Pri nedostatku mjesta i kod manjih hramova događa se da niz polustupova ili pilastara. oponašanje grčkog periptera na visokom postolju (Baalbek). a kao izniman uzor 118.

  dva  prstenasta  vijenaca dijele zid u dvije zone.g)  ‐  ideja  centralnog  prostora  u  potpunosti  je  ostvarena  u  Panteonu  ‐  građevini što ju je oko 118.  Gornja  polovina  kugle  čini  svod  valjka.  Edikule  s  kipovima  ističu  se  kao  plastički  naglasci.  Njegovo  zabatno  pročelje  s  osam  stupova  stoji  na  podiju  sa  stubama. U donjoj zoni izmjenjuju se duboke polukružne i pravokutne niše s  nosivim  dvostrukim  stupcima.  Pretprostorom  više  dominira  predvorje  (pronaos)  slično  hramu  sa  stupnjevito  udvostručenim trokutastim zabatom. g.u  kupolni  oblik.  Pet  kazetnih  prstenova  dočarava  i  uspon  prema  tjemenu i vrtnju oko vertikalne osi.30 m.  a  na  mjestu  starog  hrama  nalazi  se  njezino  predvorje.  dok  rotundu  i  kupolu  gotovo  sasvim  skrivaju  okolne  zgrade. Jedan  međuprostor služi kao prijelaz u rotundu.  a  istodobno  kupola  pruža  gotovo  dojam  lebdenja.  Panteon  ‐  Rim  (oko  118.  duž  kružne  linije.  Sedam  jarmova  raspoređeno  je  na  dva  bočna  trijema  i  jedan  širi  središnji. srednji trijem vodi prema ulazu u kupolnu gradnju.  - ‐    kugla i valjak kao osnovni geometrijski likovi.  Kod  Hadrijanova  sklopa  to  mjesto  zauzima  kupolna  gradnja.  Njega  pojačava  kružni  otvor (opaion) u tjemenu kupole (promjer 8.  Ono  je  sad  okrenuto  na  sjever. U najvišoj petini svod je gladak. nego sama kružna građevina iza njega.  završni  gornji  vijenac  naglašava  začetak  kupole. započeo car HADRIJAN. nasuprot ulaznim  vratima  diže  se  predvorje. i drži se poznate osne sheme.  Red  gornje  zone  s  istovrsnim  nizom  skupina  pilastara  i  prozorskih  niša na dva je mjesta prekinut odsječcima bačvastog svoda.    .  Trg  pred  hramom  nasuprot  njemu  omeđivala  je  Neptunova  bazilika.  U  njegovoj  sredini  stajao  je  oltar. Unutarnje stepenasto sužavanje  140  kazeta  nije  centrirano  prema  središtu  kugle  u  polovini  visine  prostora.  koja  je  tipična  za  rimski  način  mišljenja. u kojoj završava uzdužna os svetišta. iznad ulaza i iznad njemu nasuprotne  glavne niše.72 m) kao jedini izvor svjetla. proizlazeći iz istoga tlocrtnog kruga promjera 43.  već  prema  središtu  njezina tlocrtnog kruga. Tim uklanjanjem perspektivnog iskrivljenja kazetna struktura u punoj mjeri  djeluje  na  promatrača.  određuju  prostorni  dojam  u  idealnoj  proporciji  od  1:1.  te  tvore  idealan  "zidni  potez".  prema trgu koji je sličan forumu od oko 60x120 m.  a  njezina  donja  polovina  kao  nevidljiva  sfera  dotiče  tlocrtni  krug  točno  u  središtu.  oblik  kupole  svojom  slojevitom  simbolikom  odgovara  povezanosti  kulta  i  državne  funkcije. u antičko doba to pročelje nalik hramu dominira trgom.  svaki  nadsveden  bačvastim  svodom  s  pozlaćenim  brončanim  kazetama.  Tek  na  kraju  kolosalnog  predvorja  otvara se divovska kupolna dvorana.  bočni  trijemovi  završavaju  apsidama  za  kipove utemeljitelja AUGUSTA i AGRIPE.

 Do predvorja u osi  zabata  vodi  usko.  iznutra  se  na  kružnoj  kupoli  ističu  rebra  od  opeke  za  pojačanje. U unutrašnjosti donji  pojas  zida  raščlanjen  je  naizmjeničnim  pravokutnim  i  polukružnim  nišama. prima potisak kupole. Donji je pojas  rastvoren  zidnim  stupcima  između  kojih  se  razvijaju  svodovi  devet  niša  konveksno  ispupčenih  prema  van.  Visoku  jezgru  građevine  izvana  obavija  je‐dnoetažni  osmerostrani  prstenasti  trijem  na  povišenom postolju s 8 x 4 stupa ispod jednostrešnog krova.  Temu  formuliranu  u  Panteonu  Rimljani  su  varirali  u  mnogim  sakralnim  i  profanim  građevinama.  a  osobito  elegantna  inačica  nastala  je  u  kasnom  carskom  razdoblju  u  takozvanom  hramu  Minerve  Iscjeliteljice (Minerva Medica) ‐ deseterokutna centralna građevina promjera oko 25 m.  neke  su  prolazima  između  stupova  otvorene  prema  nimfejima.  odgovaraju dvjema vanjskim etažama. analogno  prstenu svjetlosnog otvora. a njezin okomiti teret ravnomjerno raspodjeljuje. pa su dogradeni kontrafori koji prihvaćaju pritisak kupole. otpornim na pritisak. izdiže se iznad jednog dograđenoga nadsvedenog predvorja i dvaju bočnih nimfeja.  Dva  reda  superponiranih  stupova.  dok  donji  pojas  kupole  prelazi  u  zidni  sustav. Skupine rasteretnih lukova služe dodatnom ojačavanju.  eklekticizam  oblika  i  različitih  tradicija znakovi su kasne antike  . u Solunu Galerijev mauzolej.  U  gornjem  pojasu  deseterokuta  nalaze  se  veliki  prozori  s  polukružnim  lukovima. Iz IV. sagrađena oko  320.  u  njihovoj  unutrašnjosti  kružne  se  niše  suprotstavljaju silama horizontalnog pritiska. "Tor de'  Schiavi“ i Mauzolej carice Helene. Svjetlosni otvor djeluje  kao  gornji  tlačni  prsten.  Stupci  su  međusobno  također  razuprti  pomoću  lukova.  gornji  ostaje  gladak. Oni čine odjeljke velikog potpornog prstena koji. Osam  dvostrukih stupaca preuzima teret kupole raspodijeljen preko velikih rastretnih lukova.  sadra)  ostvaruju  se  različiti  stupnjevi  potrebne  lakoće  i  čvrstoće.  mljevena  opeka.  U  gornjoj  zoni  radijalni  prstenovi  i  rasteretni  lukovi  dodatno  dijele  prostor  između zidnih ljuski u kratke odsječke.Panteon je masivna gradnja.  Povezivanje  različitih  tipova. u hram  i  grobnicu  za  diviniziranog  cara.  Centralni  prostor  s  kupolom  počinje  prevladavati  i  kod  kasnoantičkih  carskih  mauzoleja.  Prihvaćanje  sila  pritiska  osigurano  je  sustavom  rebara od opeke. st.  Dodavanjem  različitog  materijala  (plovućac.    Istodobno  oni  prostoru  oduzimaju  težinu  i  naglašavaju  prijelaz  u  kružni  oblik.  upušteno  stubište. Predvorje s 4 stupa i plitkim trokutnim  zabatom upućuje na sklonost osnom usmjerenju čak i kod centralne građevine.  Oktogon  sličan kuli kao jezgra građevine zamjenjuje  uobičajen zidni valjak. Uzdužna rebra što se radijalno uspinju prema tjemenu ojačana su horizontalnim  poprečnim rebrima. u Rimu su sačuvani npr.  postavljena  ispred  zida.  između  kojih  se  deset  segmenata kupole gotovo neprimjetno povezuje s deseterokutom zida.  Izvana  je  prijelaz  u  kupolu  postignut  stepenastim  prstenovima.  zamjenjujući  tradicionalan travnati humak iznad masivnoga grobnog valjka.. čija konstrukcija ostaje skrivena promatraču.  Dioklecijanov mauzolej u Splitu  ‐  u  novoj  sintezi  objedinjeni  su  zidni  valjak  čiji  je  unutrašnji  prostor  nadsveden  kupolom i tolos okružen stupovima.  Njegov  pritisak  što  djeluje  prema van izjednačen je okomitim teretom stupnjevanih prstenova na vanjskoj ljusci kupole. Izmjena stupaca i niša u donjoj zoni počiva upravo na  toj  raspodjeli  tereta. U njoj su primijenjena  sva tehnička iskustva rimskih velikih gradnji ‐ kupola se sastoji od unutrašnje i vanjske ljuske od  cementne  građe. Jako rastvaranje zidnog omotača  ugrozilo je građevinu.  Rotunda je valjak s dvije ljuske od zida u opeci s kamenim ojačanjem.  u  završnu  ljusku  kupole.

  trajne  represije  nad  sve  većim  skupinama  stanovnika oslabile su Carstvo više nego bi je oslabila tolerancija.  Nakon  propasti  Dioklecijanove  reforme  Carstva. Obje sfere mediteranskog svijeta. spaja  se  s  novom  crkvenom  hijerarhijom. Taj je čin.  Progoni  kršćana pod carevima Decijem.  nastavlja  izgrađivati  DIOKLECIJANOVU  apsolutističku  državu.  Nov  nauk  širi  se  misionarskim djelovanjem apostola i njihovih učenika već u prvoj polovini I.  nakon  Milanskog  edikta. Državno i društveno uređenje sa svojim socijalnim suprotnostima i svijet  oblika kasne antike isprva se ne mijenjaju. "Sakralnu građevinu" u tipologiji i  stilu  "poganskih  hramova"  ona  štoviše  odbija.  Brzo  širenje  kršćanstva  pospješuju medu ostalima velikom broju židovskih zajednica u dijaspori koje su bile rasadnici kršćanstva.  Time  se  političko  težište  Carstva  premjestilo  na  Istok  koji  je  brojniji  stanovništvom  i  jači  privredom.  Kršćanstvo se razvija u okviru rimsko‐helenističkog društva i  kulture  kasne antike. a kršćanstvo proglašava državnom vjerom. koje je Imperium Romanum politički i organizacijski objedinjavao.  imućan  i  visokoobrazovan  sloj. povoljnom tlu za razvijanje  religije  spasenja  i  oslobođenja  čovjeka  i  društva  medu  nižim  društvenim  slojevima  i  opće  raširenoj  toleranciji  te  vjerskom  i  filozofskom  sinkretizmu  kasnoantičkoga  rimsko‐helenističkog  društva.  U  glavnim  gradovima  Carstva  i  na  najvažnijim  mjestima  kršćanske  tradicije  nastaju  velike  građevine  i  brižljivo  planirane cjeline. Neposredno nakon  njegove smrti Carstvo je podijeljeno na dva neovisna dijela. najprije politički.  Siriji i Maloj Aziji. Duhovni ugled Istoka sa starijom kršćanskom tradicijom  i nedostižnom grčkom filozofijom bio je nadmoćniji.  Godine  391.  Taj  viši.  U  unutrašnjosti  velikih  i  malih  crkava  vrlo  jednostavnog  oblika  državna  crkva  razvija materijalni sjaj carske profane arhitekture. st.  U  Konstantinovu  razdoblju  dolazi  do  preorijentacije. koje zamjenjuju heterogene. te  pada pod vlast germanskih država proizašlih iz seobe naroda. a potom i vjerski.  Kršćanske  zajednice  za  svoje  potrebe  prihvaćaju  tipove  kasnoantičke  profane  arhitekture. gornji slojevi sve više preuzimaju  visoke crkvene službe.  Konstantin  premješta  sjedište  Carstva:  Konstantinopol  ‐  kao  opreka  poganskom  Rimu  ‐  postaje  "drugim  Rimom".  . Valerijanom i Dioklecijanom od sredine III.  povezujući  je  i  s  duhovnom  snagom  sve  jačeg  kršćanstva. društveno raslojavanje dobiva i liturgijski oblik.  Milanski  edikt  o  toleranciji 313. uz službeno ukidanje državnoga kulta. zapadna  rimska i istočna helenistička.  Crkva isprva ne teži za stvaranjem posve nove umjetnosti i arhitekture.  često  u  pojednostavnjenim  inačicama.  pogodovao  kršćanstvu  koje  carska  kuća  otvoreno  zaštićuje. st. Hijerarhizacija i klerikalizacija mijenjaju i u arhitekturi  raznolikost oblika prvih stoljeća. Tijekom drugoga misionarskog putovanja apostola PAVLA stiže do Grčke i prodire sve  do  Rima.  načinom  života  oponaša  običaje carske kuće.  Pobjednička vjera preuzima načela. s kojima se prožima  tijekom višestoljetnog procesa. tipove zgrada i građevinske oblike rimske profane arhitekture. nesustavno izrasle sakralne sklopove iz prvih stoljeća.  TEODOZIJE naređuje zatvaranje hramova. Nakon Edikta o toleranciji.KASNA ANTIKA I RANO KRŠĆANSTVO    Uspon  kršćanstva  iz  tajnosti  i  ilegalnosti  do  državne  religije  traje  oko  300  godina. Iz raznolikosti oblika kasne antike nastaje samosvojna kršćanska arhitektura. opet su  se razdvojile.  gdje  godine  64.  u  nastojanju  da  obnovi  jedinstvo  Carstva.  jedinstvenoj organizaciji Rimskog Carstva(sigurne ceste i brze komunikacije). Hijerarhijsko ustrojstvo kasnorimskog carstva s  vladarem koji se izjednačuje s božanstvom. Zapad zaostaje u kulturnom i političkom smislu. koje sad znače i politički utjecaj.  PETAR  i  PAVAO  postaju  žrtve  NERONOVA  progona.  uspostavljajući  ponovo  antičko  jedinstvo  države  i  vjere. u Palestini (judeokršćani). također Carstvo istodobno ugrožavaju  pokreti pograničnih naroda i gospodarske krize. a odsad s apostolima (isoapostolos) po Božjoj milosti.  Opsežna  građevinska  djelatnost  kršćanstva  započinje  u  IV. Međutim.  Međutim.  Godine  333. Prvotna kuća  kršćanske zajednice postaje crkvom koja se dijeli na prostore za kler i za vjernike i tako se stvaraju novi  tipovi građevina. pokušaji su da se državni  interesi  nametnu  upotrebom  apsolutne  sile. dopušta punu slobodu vjeroispovijesti.  Konstantin  Veliki.  st.

 U to doba stakleni i zlatni mozaici svojim nematerijalnim sjajem  zamjenjuju freske i kamene mozaike.  element  koji  prihvaća  opterećenje. Njihovo skromno oblikovanje u svjesnoj  je  opreci  prema  "poganskom"  hramu  s  raskošnim  izvanjskim  plaštem  klasičnih  redova. st.  započete  526/527.    Prozor  ‐  konstruktivni  se  elementi  građevine  dematerijaliziraju  kako  bi  se  pojačao  transcendentalni  dojam prostora.  simbolizaciji  i  dematerijalizaciji.  još  uvijek  je  laganim  ukrasnim  profilom  tektonski  jasno  ocrtan.    .  Nešto  kasnije  u  Svetoj  Sofiji  košarasti  i  zvonoliki kapiteli stapaju se s impostom u jedan element.  postaje  teško  izvedivo. a u nekim slučajevima i stropovi ‐  dopunjuju  se  u  koloristički  cjelovitu  sliku  u  kojoj  se  različiti  dijelovi  prostora.  Kapiteli  crkve  San  Vitale.  koji  nisu  izloženi  pritisku  svoda  (terme.  koja  vrhunac  dosiže  početkom  VI.  Crkve  Konstantinova  doba  izvana  pružaju  sliku  svrsishodnih  građevina  dvoranskog  tipa. što podsječa na profane bazilike i terme koje uvelike nadmašuju  crkve po bogatstvu prostornog oblikovanja i konstruktivnim zahvatima (svodovi).  alabastra.  Kod  svih  se  građevina  kao  standardni  oblik  pojavljuje  prozor  polukružnog  luka  pojedinačno  ili  u  skupinama.  Jake  drvene  rešetke  najčešće  su  ispunjene  pločama  od  stakla.  pod  Justinijanom. st.  Stupovi  kasnog  V.  g.  gotovo  neraščlanjene površine zidova obavijaju unutrašnji prostor jednostavne kompozicije. U V.    Impostni  kapitel  ‐  u  V  st.  a  njegova  površina  šupljikavo  je  obrađena  i  ukrašena  stiliziranim  listovima  akanta.  Uglačani  kamen  u  boji  svojim  odsjajima  oduzima  stupovima  materijalnu  težinu. Šupljikanje površine prenosi se ovdje čak i na  lukove arkada.  Spajanje  širokih zidanih lukova na uporišnoj ploči (abaku) klasičnih kapitela koji su prvobitno namijenjeni prihvatu  arhitrava. široka gornja strana uporištu lukova.  Maksencijeva bazilika.  imaju  impost  u  obliku jednostavnoga trapezoidnog kamenog bloka na korintskom kapitelu..  Njegov  osnovni  oblik  odgovara  trapezoidnom  bloku  imposta. potrebno je dovesti svjetlo kroz prozore.  na pojedinačna polja koja se najčešće zatvaraju drvenim rešetkama. Tijekom V. pojavljuje se sklonost  spiritualizaciji. Osobitost mu daje  koloristički sjaj materijala i dekoracije.  Takvo  rastvaranje  površine  oprečno  je  zatvorenu  volumenu  imposta.  prije svega u Konstantinopolu i Ravenni. slikarstvo i dekoracija zidnih  ploha odgovaraju raskošnom stilu rimske privatne i javne izgradnje. Sveta Sofija).  Buduči  da  galerije  (matroneji)  često izostaju. tako da je svjetlo prigušeno.  Druga  vrsta  prozorske  ispune  jesu  tranzene. Plohe koje omeđuju prostor ‐ podovi.  Kod  trapezoidno  suženog  imposta  uska  donja  strana  prilagodava  se  obliku kapitela.Konstruktivni oblici  Kršćanske  zajednice  za  svoja  okupljanja  i  liturgijske  svečanosti  preuzimaju  tipove  i  oblike  kasnoantičke  profane arhitekture koje mijenjaju u skladu s novom namjenom. Ta zona slika proteže se iznad stupova i nastavlja između otvora za svjetlo u prozorskoj zoni  sve  do  ispod  krova. Ravenna). Rimsko  je staklo na jednoj strani hrapavo i mutno.  odvija  se  i  preobrazba  antičkih  oblika  kapitela  u  impostni  kapitel.  dok  se  košarasti  kapitel  već  potpuno  udaljio  od  klasičnog  uzora. Veliki prozori segmentnog luka najčešće se  nalaze  u  čeonim  zidovima  velikih  presvodenih  građevina.  st.  u  Sant'  Apollinare  Nuovo.  U  pojedinim  slučajevima  krovište  je  obloženo  oslikanim  drvenim  stropovima  s  jednakom podjelom na polja kakvu ima i pod (Akvileja.  međusobno  povezuju  široko  razmaknutim  arkadama  ili  kolonadama  u  zoni  nosača.  pokazuju  novi  bizantski  oblik:  impost.  koji  su  iz  BIZANTA  stigli  u  RAVENNU. Da bi sjaj i boja snažnije djelovali u prostoru.  mramora  ili  kalcita. mramorne ploče po svojoj su prirodi tek slabo prozirne. Tanki kameni elementi dijele otvore zaključene segmentnim lukom.  velike  ploče  od  drva  ili  prozirnog  mramora.  Snažan dojam što ga ostavlja unutrašnji prostor bazilike Konstantinova doba počiva na prostranosti.  Velike.  "srednji  brod"  i  "bočni  brodovi".  perforirane poput rešetke pravokutnim ili kružnim otvorima. zidovi. ostalo je dovoljno zida za freske ili  mozaike s figuralnim ciklusima iz kršćanske povijesti  spasenja.  st.  jasnoći i veličini površina.

  .  Biskupske  crkva  ‐  Akvileji  ‐  pokazuje  dvije  usporedne  pravokutne  dvorane  jednake  konstrukcije  na  razdaljini  od  oko  30  m.  Memorije i martiriji nastaju u mjestima djelovanja ili na grobovima apostola. jednostavne zidove raščlanjuju samo lagano istaknuti  vijenci  ili  posve  plitke  trake  ukrasnih  frizova  od  normalnih  opeka  postavljenih  na  ugao  ili  od  malih  dvobojnih opeka koje.  unutar prostora antičke vojne četvrti.  Zurzachu (Tenedo) ‐ galo ‐ rimska crkva iz IV.  U  obje  po  šest  stupaca  nosi  krovište. bazilike. Prve sinagoge toga tipa nastaju počev od II. Kod sinagoge u El  Hamtnahu ophod i galerije u funkciji matroneja okružuju široki središnji prostor s tri strane. Od opreme nema ničeg što bi upućivalo na kultnu funkciju. st. a možda su utjecaji bili i uzajamni. Tako nastaju brojne kućne  kapele. Prostrana dvorana u prizemlju natkrivena  je križnim svodom na zidanim stupcima. a kasnije i apsida. st.  Armenija.  Veće  crkve  sličnih  jednostavnih  oblika  nastaju  u  gradskim  biskupskim  sjedištima.  Rim ‐ od raznih titularnih crkava (titulus. Vjerojatno  je postojao utjecaj takvog tipa sinagoga na kuće kršćanskih zajednica. izmjenjujući se.  prvi  znak  liturgijskoga  i  hijerarhijskog  razdvajanja  klera  i  zajednice  vjernika. sa širokom apsidom povišenom za 40 cm. a na četvrtoj  je prema van istaknuta široka apsida. Sporedne i spojne prostorije  vode u biskupov stan. no kao takav u skladu je i s istočnim tradicijama.)  zauzima  donji  kat  jedne  kuće  helenističko‐orijentalnog  tipa.  različiti  prostori  okupljeni  su  oko  kvadratičnog  dvorišta.    Rani oblici kršćanskih građevina  Prvi kršćani okupljaju se u privatnim kućama. oko središnjeg  prostora koji isprva nije povišen nalaze se bočni prolazi i galerije. Ni ovdje ništa ne upućuje na kršćansko bogoslužje. prvih biskupa i mučenika  kao jednostavne. natpis s imenom vlasnika kuće na njezinu pročelju) sačuvana je  kuća kršćanske zajednice poznata kao "Titulus Equitii" iz III.  Uklanjanjem  jednoga  razdjelnog  zida  nastaje  prostor  za  okupljanje  od  oko  4. Budući da njihova vjera nije službeno priznata.  Tu se razvija poseban plošni stil s plitkim raščlambama.Vanjština crkava ostaje jednostavna. sastoji se od nepravilne dvorane stranične dužine oko 9 ‐ 11  m.  Dura‐Europosu (oko 232 g. tvore ornament (baptisterij ‐ San Vitale). vjerojatno kao posljedica masovnog pokrštavanja nakon Milanskog edikta. Pristup kroz uski prolaz i bočno predvorje uvjetovan je ugradnjom  sinagoge u gusto izgrađenu gradsku četvrt. st.  njeguje se tradicionalna rimska gradnja opekom.  uglavnom  kao  crkve  ‐  dvorane. Uz općinske i  biskupske crkve prislonjena je i posebna crkva za poduku obraćenika (katechumenon). velikim prostorima koji su samostalni ili prigradeni uz kuće zajednice. u Siriji i Palestini. Izmjenično uslojavanje građe oživljuje i koloristički strukturira zid. Bočni ulaz vodi prema prostoru za krštenje nastalom  natkrivanjem  prvotno  otvorenog  prostora  između  zida  dvorane  i  gradskog  zida  koji  se  ovdje  lomi  pod tupim kutom. radi se o jednostavnim.  Zamjetna  je  gradnja  dvojnih crkava.5 m. Odmah po završetku progona širi se  intenzivan kult mučenika i svetaca.  napose  u  Ravenni. oni pomoću  što neupadljivijih pregradnji nastoje stvoriti skroman okvir za život zajednice. Samo je prostor za kriterije  jasno obilježen nišom s krsnim zdencem i odgovarajućim zidnim oslikom. Antička je trabeacija nestala.  odnosno  ravni  strop. često tek provizorne kapele i spomen ‐ obilježja.  Usporedno  s  rastom  zajednica  nastaju  i  prve  samostalne  crkvene  građevine.  Čini  se  da  su  židovske  zajednice  još  prije  kršćana  za  svoje  sinagoge  preuzele  tip  rimske  višenamjenske  dvorane (aule). Široko stubište između sporednih prostorija vodi u sada srušen  gornji kat.  Na  Istoku  uglavnom  se  zida  klesancima  (Sirija.  Sudeći  po  podnom  mozaiku. razvijenim iz zidnog veza: plošne lezene i lučne  niše ili slijepe arkade.  na  istočnom  je  kraju  cijelu  širinu  dvorane  zauzimao  prezbiterij. zbog kojeg se podiže mnoštvo memorijalnih crkava.5x11.  Mala  Azija).  Obje  crkve  povezane  su  istovjetnim  poprečnim  prostorom koji služi i kao predvorje (narteks) i kao krstionica (baptisterij).  na  Zapadu.

 Anastazija (Stasa) otprilike istodobno kao i Manastirine  formira  se  složen  građevinski  sklop.  Velebne dimenzije trijemova i hodnika čak i uz veliki broj hodočasnika omogućavaju odvijanje bogatoga  liturgijskog  programa  s  bogoslužjem  i  procesijama  (osobito  za  Uskrs).  stoljeću.  Peristil  na  mjestu  ranijega  groblja  istodobno  služi  kao  atrij  bazilike.  mauzolej  se  sastoji  od  kripte  iznad  koje  je  kao  memorijalna  crkva  podignuta  visoka  presvodena  dvorana.  stvara  raznolike  sakralne  komplekse.)  utemljen  na  vrhu  brežuljka  sadrži  unutar  zidina  sličnih  utvrđenju. manju građevinu.  koje  nadomješta stariju.  uvjetovanu  posebnošću  obreda  i  razlikama  u  lokalnim  tradicijama.  U  IV.    Svetišta  Za  razliku  od  rimskoga  sakralnog  foruma.  "martirij".  Svetište Šimuna Stilite u Qalaat Semanu ‐ Sirija (oko 480 g. također nastaju i u sjevernoj Africi.  dok  su  memorijalne  crkve  (memorije.  MARUSINAC ‐ groba sv. ubrzo je.  pod  utjecajem  velikih  građevina  nastalih  po  narudžbi  carske  obitelji. Kršćani su se u malim skupinama okupljali na imanjima izvan grada gdje su  pokopane mnoge žrtve progona.  martiriji)  i  krstioničke  crkve  (baptisteriji)  uglavnom  centralnog  tlocrta.  MANASTIRINE ‐ Salona IV st  izvorno jedna memorija u starijoj apsidi s grobom mučenika.  Na hodočasničkom putu u sjeverenoj Siriji projekt manastira osim crkve.  Monaški  način  života. prije svega uključuje zgrade za  zbrinjavanje hodočasnika.  čine  četiri  bazilike. gdje kršćanstvo u  .  Tamošnja  kršćanska  zajednica  bila  je  pod  Dioklecijanom  izložena velikim progonima.  Velika  svetišta  na  mjestima  kršćanske  povijesti  u  osobitom  se  broju  i  veličini  nalaze  u  Palestini.  Najvažnije  građevine  su  velike  dvorane  za  okupljanje  zajednice  (ecclesia).  Svodne  pojasnice  prelaze  u  vertikalne  zidne  istake. a i dragi članovi zajednice.  koje  se  s  vanjske  strane  pojavljuju  kao  kontrafori.  drugačiji  od  općenito antičkog.  Usporedno  s  njom  nalazi  se  dvorište  u  obliku  bazilike  (basilica  discoperta).  koje  uglavnom  preuzimaju  tip  bazilike.  Za  opskrbu  hodočasnika  na  putu  do  svetišta  brinu  se  manastiri.  glavni  sklop.  lezene.Jedno od ranih uporišta europskoga kršćanstva nalazi se u glavnom gradu Dalmacije Saloni (Solin) južno  od  koje  car  DIOKLECIJAN  podiže  svoju  palaču.  te  s  jednim baptisterijem.  Uz  crkvu  Rođenja  u  BETLEHEMU  sklopovi  najvećeg  značenja  jesu  crkva  Svetoga  groba  i  crkva  Uskrsnuća  u  Jeruzalemu.  Sličnih  razmjera  su  i  mnoga  svetišta u gusto naseljenim provincijama Bliskog istoka i sjeverne Afrike.  kršćanska  svetišta  su  očuvala  svoju  mnogolikost. čini se. iznad  koje visoka eksedra s dva bočna natkrivena  krila  oblikuje  neku  vrstu  "transepta"  odnosno trikonhalnog prostora. očituje se u različitim organizacijskim oblicima koji uvjetuju i graditeljske programe.  razne  skupine  građevina.  Još  dvije  dodatne  crkve  povezane  su  s  prostorima  za  svećenike  i  goste. te je nastao mali sakralni kompleks.      Nesputanost  u  preuzimanju  i  povezivanju  kasnoantičkih  građevinskih  oblika. dodan peristil s dvije  apside na suprotnoj strani.  povezana  s  izrazitom  autonomijom  života  u  raznim  provincijama.  ta  raznolikost  uzmiče  pred  sve  jačom  tipizacijom. Veliki sakralni kompleksi.  raspoređene  u  obliku  križa  oko  zajedničkoga  središnjeg  prostora  ili  dvorišta.

 peristilno dvorište ispred bazilike.  Polukružna apsida u gotovo cijeloj visini prostora zaključuje srednji brod.  visoki  lučni  ulaz  u  zidu  transepta.  u  doba  cara  Konstantina. kao u velikim rimskim  crkvama.  Jezgru  kompleksa  čini  bazilika  s  galerijama.  Osna  orijentacija  i  uzorna organizacija očituju tradicije rimske carske arhitekture.  st.    Bazilika  Nakon  dovršenja  Maksencijeve  bazilike.  kao  u  trijemovima  foruma.  s  jednom  apsidom  ugrađenom  na  sirijski način između dvije bočne prostorije. trg ili dvorište (aula). lavri ‐  nalaze  se  u  prostranom  manastirskom  dvorištu  koje  štite  obrambene  zidine  i  kule. a iznad visokog ciborija glavnog  oltara.  uzdužnih  brodova. otvara se pogled na oslikani svod apside.  i  319. okružena ćelijama monaha koje su jedna do druge poredane  uz  njezine  zidove.  Granični  zidovi  središnjeg  prostora  dižu  se  tek  iznad  zone  nosača. Lagane arkade ili kolona‐de  omeđuju  središnji  prostor.  U  njezinoj  golukupoli  okupljenu  zajednicu  vjernika  s  iskupom  na  počasnom  mjestu  nadvisuju  simbolički  prikazi  Kristova  kraljevstva. izravno povezana s bazilikom.  i  VI.  U  slijedu  atrija.  vijećanju  prezbitera.doba velikih teologa doživljava snažan procvat. Bočni brodovi dobivaju svjetlo  kroz  visoko  postavljene  prozore  na  vanjskim  zidovima. bazilika i manastir u Tebesi građeni su u više  faza  tijekom  V. Iza poprečno postavljenog predvorja (narteks) slijedi široka dvorana s tri ili pet brodova.  Simboličke zidne slike krase čeoni zid iznad tjemena luka.  čiji  je  uzor  Lateranska crkva.  Kod  rimskih  bazilika.  Na  potezu  zida  ispred  krovnih  streha  bočnih  brodova  proteže  se  zona  slika. Petar i San Paolo fuori le mura  (Sv.  a  na  stranama  širi  od  bočnih  brodova.  prigušeno  osvijetljeni.  Na  istočnoj  uzdužnoj  strani  nalazi  se  građevina  centralnog  tlocrta  u  obliku  trolista  (trikonhos).  Pod  je  pokriven  mramornim  pločama  ili  kamenim  mozaikom  u  ornamentalnim  poljima.  rimska  osna simetrija djeluje kao kompozicijsko načelo sve do srednjeg vijeka.  dok  transept  služi  crkvenim  funkcijama:  liturgiji.  Hijerarhijska podjela zajednice očituje se u smještanju biskupske katedre i sjedala za svećenike (thronos i  syntbronoš)  u  apsidu.  te  podsjeća  fla  poprečna  krila  (alae)  rimske  antičke  kuće  s  atrijem.  Dva  velika  stupa  ili  dva  zidna  istaka  postavljena  poput  pilastara  nose  ukrašen  arhivolt.  Pavao  izvan  zidina).  najčešće  s  fontanom  u  sredini. dvorana stupnjevana u visinu (bazilikalni presjek) završava u širokom transeptu.  Rasporedom  prostora  i  arhitektonskih  elemenata  Konstantinska  bazilika  označava  novi  prototip  kršćanske rimske carske arhitekture. Crkva stoji na visokom postolju.  gradi  se  između  313.  Prijelaz  iz  uzdužnog  broda  u  transept  tvori  trijumfalni  luk.  Kod  velikih  bazilika  u  istočnim  provincijama  najčešće  nedostaje  "rimski  transept".  Uzor Lateranske bazilike u Rimu oponašaju sljedeće velike građevine: Sv.  Zidne  slike  i  ornamenti  nastavljaju  se  i  u  prozorskoj  zoni  iznad  bočnih  brodova. potom atrij i predvorje sa stubištem.  pozivaju  na  zastajanje  i  kretanje  bočnim  brodovima. Bazilika i trikonhos ‐ slično bizantskom tipu manastira. Visok i  širok srednji brod djeluje gotovo kao natkrivena ulica.  prva  velika dvorana za okupljanje kršćana: bazilika u Lateranskoj palači u Rimu.  primanju  izaslanstava  i  procesija.  glavnu  točku  prema  kojoj  je  usmjerena  unutrašnjost  građevine.  Uzdužni  bazilikalni  prostor  brodova  služi  okupljanju  zajednice.  već  prostori  u  polusjeni. Uzori su joj bazilike rimskog  Foruma i židovske sinagoge bazilikalnog tipa.  no  istodobno.  U  odnosu  prema  srednjem  brodu  oni  nisu  područje  tame. jer njegova liturgijska funkcija očigledno nije presudna za život zajednice.        . tako npr.  transepta  i  apside. koji je  visok  koliko  i  srednji  brod. koji se u Lateranskoj bazilici odmah pojavljuje u monumentalnoj  veličini. Većina regionalnih  inačica rimskoga osnovnog tipa uglavnom se odnosi na zonu prezbiterija (kora). Ispod njega.  narteksa.  Kao okupljalište i prijelaz između ulice i crkvenog prostora služi atrij.g.  S  gornje  strane  prostor  često  zaključuje  otvoreno  krovište  ili  kasetirani  strop. koju Bizant nastavlja.  Drvene  grede  položene  u  osima  nosača  slobodno  se  pružaju  od  zida  do  zida  (nema  svodova).

  U  čistom  obliku  taj  tip.).  pojačava  usmjerenost  prema apsidi. Prezbiterij je  također  spojen  s  apsidom. Uzdužni brodovi izravno su povezani s apsidama.  iznad  nje  zona  slika.Kao standardni tip ustaljuje se posvuda.  ‐    pokazuje  strukturu  koja  se  već  potvrdila  u  Rimu:  zona  arkada.  bočni  brodovi  olakšavaju kretanje posjetilaca i odvijanje procesija koje širenjem kulta postaju sve učestalije. st. Jedan  od prvih primjera je Santa Maria Maggiore u Rimu (građena 352.  amboni  i  ograde  oblikuju  posebno  područje  za  liturgijske  obrede  i  za  kler. U Rimu su  galerije (matroneji) ponovo javljaju tek u VI. Kompozicija kora u ravenatskim crkvama s poligonalnom apsidom i bočnim prigrad‐ njama pastoforija. posvećena 549.g. Kod tipa bez transepta bazilikalno stupnjevan presjek cijelom  dužinom  određuje  vanjštinu  građevine. trobrodna dvorana. prijestolnica Zapadnoga Rimskog Carstva).  propovjedaonice.  Brodovi  najčešće  odgovaraju rimskom uzoru: sklop od tri do pet brodova sa širokim i visokim srednjim te uskim i niskim  bočnim  brodovima. bazilika bez transepta s tri ili pet brodova.  Donja  zona  slika  (još  izraženija  u  Sant'Apoliinare  Nuovo. apsida i  sporedni prostori priključeni su kao samostalni dijelovi ili su uključeni u jedinstven građevinski volumen. čiji srednji  brod gotovo cijelom širinom prelazi u polukružnu apsidu. Raznolikost obreda i lokalnih tradicija odražava se u brojnim inačicama prezbiterijalne zone. dok su bočni brodovi ravno završeni.  Bazilika se ustaljuje kao opći osnovni oblik biskupskih i općinskih crkava. Pokraj rimskoga standardnog  tipa  nastaju.  Arhitektura  odražava  unutarnju  hijerarhizaciju  kršćanstva  i  uspostavu društvenih prepreka između "vjerničkog puka" i klera nakon proglašenja kršćanstva državnom  vjerom.  inačice  i  posebni  oblici.  Bazilike s galerijama (matronejima) odgovaraju antičkoj tradiciji rimske forumske bazilike. San Lorenzo fuori le Mura).  tvoreći samo jednostavni omotač unutrašnjeg prostora.  Bazilika Sant' Apolinare in Classe. U skladu s regionalnim tradicijama. {Santa Agnese.  također  osebujan  regionalni  tip  čine  mnoge  crkve  na  uzvisini  Binbirkilise  u  Maloj  Aziji  ili  bazilike s dvostrukim korom iz sjeverne Afrike i Španjolske.  Ugrađena  sjedala.  . Transept u  rimskom obliku gotovo posvuda izostaje. pa i na Zapadu.  napose  u  istočnim  pokrajinama  Carstva.g.  Kod  rimsko‐konstantinskog  tipa  vanjski  je  oblik  određen  kontrastom  između  visokog  bloka  transepta  i  raščlanjene kompozicije uzdužnih brodova.  Ona  počinje  nizom kružnih medaljona poviše kojih trake mozaika dijele zidnu površinu u polja unutar kojih je i  prozorska  zona. prostora namijenjenih sve složenijoj kultnoj službi.  utjelovljuju  bazilike  u  Ravenni (od 402.  Stupnjevani  presjek  omogućuje  ravnomjeran  prodor  svjetla. upućuje na istočne utjecaje.  Bazilika  Svetog  Petra  i  Pavla  u  Gerasi  (sjeverna  Palestina)  predstavlja  rani  primjer  usporednog  postava  triju  apsida.  Na  srednji  brod  s  plitkim  dvostrešnim  krovom  prislonjeni  su  ispod prozorske zone jednostrešni krovovi bočnih brodova.  osim  mnogih  drugih  crkava  u  Rimu  i  u  provincijama.g.    Građevinski  volumen  bazilike  u  svom  strukturiranju  potpuno  odgovara  slijedu  unutrašnjih  prostora.‐366.

  U  velikom  građevinskom  bloku.  pored  biskupskih  crkava  za  sve  veći  broj  krštenika  grade  se  krstioničke  crkve.g. baptisterij u Ravenni).  odnosno  još  jedan  niži  oktogon  u  koji  su  ulazile  apside. izgrađen  po uzoru na neke memorijalne crkve (Tebesa.  Prvi  baptisterij  nastaje  u  Rimu  pored  Lateranske  bazilike  pregradnjom  termalnog  zdanja:  jednostavan  kružni  prostor  Siksto  III.)  osmerokutnom  novom  gradnjom  s  unutrašnjom  kolonadom oko piscine.  koju  je  prvotno  okruživao  ophod.  U  povezivanju sporednih i glavnih prostora u složen cjelovit organizam.  zasnovan  vjerojatno  na  kršćanskoj  simbolici  brojeva.  zamijenio  je  (432.  Omiljen  je  oblik  od  V. Piscina.  Bijeli  manastir  pripada  regionalnom tipu. utemeljen početkom V.  niše  različitih  oblika  i  veličina  plastički  modeliraju  zidni  plašt. Dimitrija u Solunu  ‐  bogato raščlanjen prostor i vertikalna struktura s dva niza arkada gotovo jednake visine u zidovima  glavnog  broda.  I sustav nekih manastira određen je sažimanjem prostora za različite liturgijske funkcije u jedan cjelovit  kompleks.  povezan  s  drugim  građevinskim  elementima. koji se slično lanterni ili tornju diže iznad ophoda.  ‐  obuhvaća  unutar  zatvorenog  pravokutnika  zidina  veliku  baziliku  s  predvorjem. te u izmjeni konstruktivnih  elemenata. koji  slobodno stoji u prostoru.  izduženu  bočnu  crkvu.  Slijepa  arhitektura  uokviruje  zidne  slike  i  mozaike. Ranokršćanska se arhitektura  pri gradnji brojnih krstionica i memorijalnih crkava nastavlja na kasnoantičku tradiciju. osmerokutni prostor okružen jednostavnim zidovima. S obje strane srednjeg broda prezbiterij  se  preko  dva  široka  luka  dvostmke  visine  proširuje  poput  transepta  u  visoke  bočne  prostore  u  kojima  se  nastavljaju  matroneji.  pojavljuje  se  u  različitim  inačicama.    Građevine centralnog tlocrta  U kasnoj antici građevine centralnog tlocrta tvore veliku tipološku skupinu.  krstionicu. ili gornji kat.  Postav bazilike kao prostornoga i duhovnog središta sveukupnog kompleksa načelo je zajedničko gotovo  svim manastirima i samostanima.  bočni  brodovi  su  visinski  stupnjevani. Taj kor gotovo je samostalan sklop. odvojena je stupovima od ophoda.  st.  Nakon  službenog  priznavanja  vjere.Peterobrodna bazilika Sv. središte prostora.  zatvorenom strmim kosim zidovima. utemeljitelja manastira. natkriven kupolom ili šatorastim  krovom.‐440.  slijede  građevine  kvadratnog  i  kružnog  tlocrtnog  oblika  s  bazenom  za  krštenje  (piscina)  upuštenim  u  sredini  poda. još živi tradicija egipatskih hramova. Stupovi nose ili visok ciborij.  očituje  se  posebnost  razvoja  bizantske  arhitekture  i  njezina  različitost  nasuprot  linearnom prostornom slijedu rimskih bazilika.  a  svaki  od  njih  ima  vlastite  matroneje. U prozorskoj zoni umetanjem još jednog  stupca ritam se prilagođava manjoj visini prozorskih arkada.  U  Šimunovu  svetištu  u  Qalaat  Semanu  debeli  kvadratični  zidni  plašt  s  pravokutnim  i  kružnim  nišama i apsidom na istočnoj strani obavija centralni oktogon koji se diže iznad kvadratičnog prizemlja s  predvorjima i sporednim prostorijama. U Ravenni je od baptisterija ortodoksnih San Giovanni in Fonte sačuvana samo  jezgra  slična  tornju. st.  Ispod  te  posebno  oblikovane  prostorne  skupine  nalazi  se  kripta  naslovnog sveca.    . Njegovo bogato oblikovanje s  dvokatnom  slijepom  arhitekturom  u  opreci  je  prema  jednostavnoj  bazilici.  Ta  "bazilika‐martirij"  projektirana  je  očigledno  za  posebne  potrebe  velikih  hodočašća.  Dodatno obogaćenje unosi ritmizacija postignuta izmjenom nosača koji raščlanjuju oba niza arkada  u tri polja sa po četiri odnosno pet lukova na stupovima.  te  različite  sporedne  prostorije  i  stubišta. Sklop je osno orijentiran prema stranama svijeta.  oktogon.  Temeljni oblik.  Bijeli manastir kod Sohaga u gornjoegipatskoj pustinji.  Nakon  jednostavnih  pravokutnih  prostora  s  posudom  za  krštenje  na  čeonoj  strani. U bazilici bočni brodovi u  obliku slova U okružuju dugački glavni brod koji se preko trijumfalnog luka otvara u trikonhalni kor  podignut iznad groba Šenutea.

 Raznovrsni se prostori sažimaju izvana  u  jedinstven  zatvoren  volumen  građevine. Trikonhos je centriran na  središnji  kvadrat.‐565.  ili oblikuju prostrani kor kao završetak dvaju ukriženih brodova.  Koncem  V. jer nisu vezani uz uvijek isti obredni čin. Tri apside ili se usko povezuju u oblik lista djeteline.  npr.  koje  osobito  nastoje  oko  rješavanja problema presvodenja velikih prostora. koji su naizmjence ravni ili konkavni.  Crkva Sv.  Za vladavine Justinijana (527.  čija  kupola  počiva  na  četiri  pojasna  luka  (usp.  u  kojem  još  živi  tradicija  antičkih  kružnih  hramova. U arhitekturi ona se izražava sve većom samosvojnošću i sve intenzivnijim razvojem na Istoku.  Bogatstvom  oblika  nadmašuju  baptisterije.  u  Siriji. na području careve palače  ‐  Prvi je primjer realizacije Justinijanove ideje.  Grobna crkva Svete Konstance u Rimu.  Konstantinopol  postaje  stjecištem  istočnih  arhitektonskih  koncepcija. i VI. dolazi do sve jače političke i crkvene polarizacije između istočnog i zapadnog dijela Rimskoga  Carstva. Otvaranjem unutrašnjeg oktogona na istočnoj strani prema velikoj apsidi  s  prednjim  travejem.  podignuti  su  iznad  njihovih  grobova  ili  mjesta  njihova  djelovanja. Motiv trikonhosa sporadično se pojavljuje i na Zapadu. posvećeni uspomeni mučenika i drugih važnih osoba iz ranog razdoblja kršćanstva.  Tako  nastali  ophod  presvoden  je  prstenastim  bačvastim  svodom.  Na  predvorje  se  sa  strane  nadovezuje  kružna  kolonada  trijema.g. pa i onih bazilikalnog tipa. Primjeri izravnog nastavljanja carske tradicije jesu  mauzoleji prvih kršćanskih careva.  Isprva  predvode  regionalne  graditeljske  škole.  Lagano  razdvajanje  bočnih  traveja  zidnim  istacima.  Armeniji  i  Maloj  Aziji. s glavnom apsidom istaknutom na istočnoj strani.  Crkva Sv. za razliku od  rimske bazilike Konstantinova doba. crkva s kupolom snažnoga prostornog učinka. st.Memorije i martiriji.g.  Ophod  se  samo  na  jednom  mjestu  otvara  prema  poprečno  postavljenom  predvorju  s  bočnim  apsidama.  u  sklopu  većih  kompleksa (Tebesa) ili kao kor neke bazilike (Sohag). povoda osnivanju memorija.  Njega  u  prizemlju  okružuje  zidni  prsten  s  vijencem  niša.  Marijina crkva na brdu Garizim koncem V.  st.  nasuprot  dubokom  predvorju  na  zapadnoj  strani.) započinje iznimno jaka graditeljska djelatnost. st. unutar zidanog kubusa neznatno nepravilnih stranica.  te  položaj  predvorja  i  ulaza  određuju  orijentaciju  prema  glavnoj  apsidi.  Arkade  u  dvije  etaže  odvajaju  ga  od  ophoda  i  galerija  {empora)  iznad  njega.  no  obogaćuje  ga  okruženjem  sporednim  prostorima.  Sveta  Sofija).  i  ta  građevina  centralnog  tlocrta dobiva os i orijentaciju u skladu s rimskom tradicijom.  .    Trikonhalne  crkve  (crkve  s  tri  kora)  javljaju  se  kao  samostalne  pojedinačne  crkve. Sergija i Bakha podignuta 527.  Predvorja  i  kapele  naizmjence  se  nadovezuju.  Pojasnice  koje  se  pružaju  od  stupca  do  stupca  nose  kriškastu kupolu (u obliku kišobrana) s 15 segmenata. podigao ju je car Zenon  ‐  središnji  oktogon  s  unutrašnjim  ophodom  preuzima  tlocrt  Marijine  crkve  u  Jeruzalemu.  Sirenje kulta svetaca i sve brojnija hodočašća daju od IV. st. Ivana Krstitelja u Jeruzalemu  ‐  samostalna građevina. mauzolej Konstantinove kćeri  ‐  unutrašnji krug od 12 radijalno raspoređenih parova stupova povezanih arkadama nosi presvodeni  zidani  valjak  središnjeg  prostora.  Ta  sklonost  zatvaranju  česta  je  značajka  crkava  u  Palestini i Siriji. u osam  ravnih segmenata urezani su lučni otvori prozorskog vijenca.‐537.    U V.  osam  visokih  zidanih  stupaca  oblikuje  unutrašnji  oktogon.  vanjski je oblik tek jednostavni omotač unutrašnjeg prostora. kako bi se velikim i  prestižnim građevinama pokazao sjaj Crkve i Carstva.  oblikujući vanjski oktogon. Prostorni je ideal Justinijanova doba. Prijelazni stupanj čine centralni prostori  s uskim bočnim travejima ispred bočnih apsida.  pridajući  građevini  tipičnu  rimsku  frontalnost  i  orijentaciju  duž  glavne  osi  koja  se  produžuje  sve  do  niše  sa  sarkofagom.  Volumen  građevine  stupnjevanog  presjeka  jasno  ističe  unutrašnju  strukturu.

U dijagonalnim su osima skupine stupova postavljene tako da oblikuju polukružne niše natkrivene  polukupolama.  Trokutni  spojni  prostori  vode  u  središnji  prostor  i  omogućuju  s  obje  njegove  strane  pristup  kružnim  tomjevima  sa  zavojitim  stubištima  koja  vode  do  empora.  koja  zajedno  s  predtravejem.  dopirući  sve  do  vanjskog  zida. S polukružnim lukovima koji ih povezuju oni oblikuju dvoetažne arkade. Iz dvoetažnog vanjskog oktogona jasno se izdiže gornji kat sličan lanterni.  Iz  kubično  zatvorenog  tijela  građevine  ističe  se  samo  poligonalna  apsida.  San Vitale.‐547. a njegova je  cjelovitost postignuta prikrivanjem i ublažavanjem kontrasta.  Između  njih  i  apside  umetnuta  su  sporedna  stubišta.  Ne  gubeći samostalnost. na kojima počiva  kupola rastvorena s osam prozora. iznutra je i izvana još stroži u centralnosti a u oblikovnom smislu vrhunski  dotjeran. zapadna varijanta.  jednako  kao  i  sjaj  poliranih  mramornih stupova i mekani oblici šupljikasto obrađenih kapitela. Presudni doprinos dojmu nematerijalnosti  daju  površine  obložene  obojenim  mramorom  i  pozlaćenim  mozaikom.  pa  i  važni  konstruktivni elementi.  Unutrašnjost  Crkve  Sv.  vertikalno  prolazi  kroz  ophod  i  empore. Iznad svodova ophoda od stupaca oktogona do  vanjskih  zidova  zrakasto  su  pruženi  zidani  lukovi. nastala gotovo u isto doba (oko 526.  Tim  nišama  odgovaraju  četiri  polukružne niše u uglovima vanjskoga zidnog četverokuta koje ga prilagođuju središnjem oktogonu.  Sergija  i  Bakha  i  Memorijalna  crkva  San  Vitale  odgovara  novom  bizantskom  prostornom idealu koji niz jasno omeđenih pojedinačnih prostora zamjenjuje cjelovitim organizmom.    .  koji  preuzimaju  sile  potiska  i  konstruktivno  učvršćuju  građevinu. međusobno su jasno razlučeni.  Prezbiterij  poput  visokog  "kora"  s  bačvastim  svodom.  Građevinski  volumen  ostaje  u  tradiciji  rimsko‐ravenske  arhitekture  u  opeci. Pastoforije. presvođenim odsječkom bačvastog svoda.)    ‐  u  vanjski  oktogon  relativno  tankih  zidova  upisan  je  unutrašnji  oktogon  od  poligonalnih  zidanih  stupaca.  Ispred  oktogona  u  širini  dva  traveja  ophoda  položeno  je  predvorje  s  bočnim  apsidama.g.  Karakter pojedinih prostora određen je samo ulogom koju imaju u unutrašnjem prostom.  Memorijalna crkva San Vitale u Ravenni.  Razvedenost  vanjštine  odgovara  znalačkoj  i  višeslojnoj  raščlambi unutrašnjosti. svi se povezuju  u  višečlani organizam. otvoren u punoj visini  obiju etaža prema središnjem prostoru.  koje  istodobno  preuzimaju  potisak  središnje  kupole.  U  vitkijim  proporcijama  unutrašnjeg  prostora  i  prizmatično  jasnom  uobličenju  višečlanog  volumena  (prikrivanje  kupole)  naznačen  je  zaokret  koji  će  uslijediti  u  srednjovjekovnoj  arhitekturi  zapadne evrope.  koji  je  iznad  jednoetažne  apside  otvoren  velikim  trodijelnim prozorom. uobičajene u Ravenni.  Svi  sporedni  i  pridruženi  prostori. dajući mu jasno usmjerenje. ovdje su dodane oktogonu kao samostalni  polukružni  volumeni  s  pravokutnom  nišom. Unutar velikih lukova nalaze se dvije etaže arkada na stupovima.  pokriven  šatorastim  krovom  koji  prekriva  kupolu.  služeći  istodobno  i  kao  konstruktivno  ojačanje  uglova  građevine  s  obzirom  na  potisak  svodova.  Zidani lukovi koji su horizontalno pruženi iznad presvodenih prolaza učvršćuju stupce oktogona. oblikuje prezbiterij.  polukružno ispupčene u ophod odnosno u empore.

 st.g.Crkva Sv.  Umjesto  uobičajenih  izduženih  bočnih  brodova  glavni  je  prostor  okružen  nizom  relativno  samostalnih  bočnih  prostora.  Bazilika.  Stupovi  na  bočnim  stranama  kvadrata  poredani  su  točno  po  unutrašnjoj  liniji  stupaca.  Parovi  stupaca  koji  razdvajaju  bočne  prostore  određuju  usmjerenje  prema  središnjem  prostora  od  kojeg  su  optički  odvojeni  arkadama  sa  stupovima.  započeta  527.  sukladno  odgovarajućim  funkcijama.  Crkva  Sv. dok kod gradnji centralnog tlocrta  jača težnja da se orijentacija odredi odgovarajućim oblikovanjem prezbiterijskog područja.  koji  tvore  konstruktivni  kostur.  Središnji  kvadrat  proširen  je  u  uzdužnom  smjeru  u  dva  trapeza. U laganoj izmjeni ravnih poteza arkada sa stupovima na bočnim stranama i presvođenim nišama u  uglovima.  Na  tom  tlocrtu  i  na  konstruktivnom  kosturu  koji  na  njemu čvrsto počiva.  odnosno  skupina  stupaca.  Unutrašnji  prostor  djeluje  prostranije  i  niže. Nešto kasnije ona je ostvarena u Svetoj  Sofiji i u drugim bizantskim bazilikama s kupolom. Kao  bočno omedenje iznad dvoetažnih arkada.  st.‐537.  i  V. arhitekti Antemij iz Trala i Izidor iz Mileta  ‐    vanjski  pravokutnik. prostor se oblikuje duž uzdužne osi stupnjevitim vertikalnim uzdizanjem. te tako bočno proširuju uzdužni  prostor  u  točkama  u  kojima  bi  s  obzirom  na  osnovni  geometrijski  lik  trebalo  nastupiti  njegovo  sužavanje.  Nasuprot  njemu u uzdužnoj se osi prema prednjem narteksu i prostranom atriju otvara glavni trodijelni ulaz s  carskim  vratima. Povezivanje  obaju  tipova  osobito  se  brzo  ostvaruje  u  istočnom  dijelu  Carstva. umnožavaju se pokušaji  povezivanja bazilikalnoga uzdužnog broda s korom centralnog tlocrta.  ali  ne  odgovara  visokorazvijenim  mogućnostima  kasnoantičke  građevinske  tehnike  i  potrebi  državne  crkve  za  reprezentacijom. kao polukružne niše.  Tijelo  građevine  kao  zatvorena  i  nepokretna  masa  nosi  kupolu.  Sergija  i  Bakha.  uobičajena  za  općinske  ili  biskupske  crkve. U V.  Na  njegovim  uglovima  diže  se  osam  velikih  stupaca.g.  Ispred  apside  na  taj  način  nastaje  neka  vrsta  trikonhosa  oko  prezbiterija.  Između  njih  arkade  sa  stupovima  u  dvije  etaže  razgraničuju  središnji  prostor  od  bočnih  prostora. međutim.  gotovo  kvadrat.  no  kojem  su  podređeni  liturgijskom  funkcijom. obavljenih tamnim omotačem bočnih prostora i empora.  tvoreći  tako  centralizirani  longitudinalni  prostor.  gdje  se  tehnički  usavršava  i  gradnja  svodova. 532. Sergija i Bakha u pojedinostima djeluje još pomalo sputano i u cjelini nedovoljno centralizirano.  Na  kosim  stranicama trapeza postavljeni su.  određuje  tlocrt  cjeline.    Bazilika s kupolom  Bazilike  i  građevine  centralnog  tlocrta  razvijaju  se  u  IV.  naslućuje  se  ideja  povezivanja  orijentiranog i centralnog prostora pod jednim golemim svodom.  svojim  jednostavnim  sklopom  zadovoljava  doduše  liturgijske  zahtjeve. Zbroj svih tehničkih i umjetničkih iskustava i eksperimenata iskazuje se u Konstantinopolu pod  Justinijanom izgradnjom velikih bazilika s kupolom.  .  koje  proširuju  prostor  i  konstruktivno  ga  učvršćuju.  naznačava  program  i  rješenje  koji  će  biti  ostvareni  nešto  kasnije u crkvi Svete Sofije.  neovisno  jedne  od  drugih.  Crkva Svete Sofije.  Bogati  oblici  građevina  centralnog tlocrta ne odgovaraju potrebama crkve kršćanskih zajednica..

  Dva  velika  kvadratična  prostora  s  obje  strane  rezbiterija  služe  kao  pastoforije.  Prožimanjem  dva  broda  nastaje  tlocrt  u  obliku  grčkog  križa  s  kvadratičnim  središnjim  travejem  i  četiri  jednaka bočna traveja.  (srušena 1462). koji nosi kupole i odterećuje bočne zidove  dijafragme sa skupinama prozora otvorenih u potkupolnom prostoru. Njezin uzor tijekom srednjeg vijeka na Zapadu slijede Sv.  Krakove  križa  sa  svih  strana  okružuju  ophodi  i  empore.  Front u Perigueuxu 1120. kod foruma prema hramu. U kući s atrijem ona se očituje kao orijentacija prema tablinu. rimsko  poimanje  arhitekture  kao  prostornog  omotača  pre  sudno  je  za  oblikovanje  trgova  zatvorenih  sa  svih  strana i davanje prednosti luku i svodu.g. grčki i istočnohelenistički elementi preslojavaju temeljna mediteransko ‐ italska  načela od kojih je najvažnije primarno poimanje arhitekture kao prostora. u tjemenu visoka 55. Etruščanski. Rimljani su manjina.  Produživanjem  jednoga  kraka  križa  za  jedan  travej  nastao  je  u  ovom  slučaju  orijentiran  uzdužni  brod.  .st. Svaki travej nosi po jednu kupolu. potaknula izvedbu pojednostavnjenih replika u  provincijama. Među italskim plemenima.  Na  tim  povijesnim  pretpostavkama  počiva  višeslojnost  rimske  arhitekture.  Kontrafori  i  lukovi  osiguravaju  uzdužni  zid  od  potiska  svoda.  Prva  velika  građevina  tog  tipa  je  crkva  Svetih  Apostola  u  Konstantinopolu  podignuta  536. i St.  Sjecište  osi  karda  i  dekumana bilo je već osnovica etruščanskog planiranja. Ivana u Efezu (prema PROKOPIJU ista kao i  crkva  Svetih  Apostola). obično je viša  od drugih {crkva s pet kupola).‐546. Izborom jedne od dviju osi za  os simetrije naglašava se orijentacija.  Sveta Sofija.  Rim  je  sklon  prostornoj  organizaciji  koja  se  zasniva  na  simetriji  i  aksijalnosti.  U  provincijama  Bizantskog  Carstva  uzori  velikih  građevina  iz  Justinijanova  doba  pojednostavnjuju  se  i  stapaju s lokalnim graditeljskim tradicijama. velika državna i dvorska crkva. U rimskim gradovima on djeluje kao orijentacijska točka trgova okruženih kolonadama.  prostor  se  po  uzdužnoj  osi  otvara  punom  visinom  prema  udubinama  polukupola. nalaze u istočnim visokorazvijenim kulturama.  Tek  njihova  stoljetna  ekspanzija  stvara  rimsko‐italski  kulturni  prostor  u  kojemu  se  vlasti  te  tradicije  stapaju  s  preuzetim  utjecajima. kod  hrama prema celi.  Veliki  nosivi stupci tvore s pojasnim lukovima konstruktivni kostur. crkva Sv. U rimskom taboru Via Praetoria kao okosnica organizacije  tabora  označava  smjer  prema  neprijatelju. Etruščanima i Grcima.  Bočna  krila  atrija  ispred  zapadne  strane  crkve  nastavljaju  se  duž  vanjskih  zidova  kao  natkriveni prolazi sve do krakova križa. na kojoj se diže središnja kupola. Bogat razvitak prekinut je prodorom islama.  Maksencijeva  bazilika)  najavljuje  intenzivno  osvjetljenje  prozorskog  prstena u bazi kupole..  Osobito  je  značenje  za  daljnji  razvoj  bizantske  arhitekture  imao  tip  crkvi  križnog  tlocrta  s  kupolom. s vijencem prozora. u bizantsko carsko doba nema izravnog nasljednika. a na istoku već u VI.  prema  pretoriju  ili  kapitoliju.  Raščlamba  i  ritam  odgovaraju  sustavu  razrađenom  u  Konstantinopolu.  Nasuprot  jasnom  bočnom  omedenju. Njegove se analogije.  odnosno. kojemu su se divili već suvremenici.  Točka  usmjerenja osi najčešće je istaknuta kao dominanta.  U  povijesti  razvoja  kultura  Italija  zaostaje za egejskim područjem.  obratno.a ispod bočnih pojasnih lukova uzdiže se zona bočnih zidova ‐ dijafragmi. Marko u Veneciji 1063. a središnja.  koje  pak  počivaju  na  pojasnim  lukovima  i  apsidalnim  konhama  kora  odnosno  ulazne  strane.    Nova orijentacija antičke umjetnosti  Rimska  arhitektura  svoj  specifičan  karakter  stječe  razmjerno  kasno. Već etruščanski hram na visokom podiju nadvisuje  svoju okolicu. Za razliku od grčkoga.g. Rimljani ga kao načelo rasporeda  primjenju ju u malim i velikim građevinskim kompleksima te u urbanizmu.  jednako kao i manja crkva Svete Irene s dvije kupole.g.  U  tom  prividno  bestežinskom  dizanju  i  spuštanju  prostornih  obrisa  iznad  uzdužne  osi  i  njihovu  koncentriranju  u  vertikalnoj  osi  počiva  lebdeća  ravnoteža  toga  golemog  prostora. ali je. Njihovo jako rastvaranje  skupinama  prozora  (usp. kao i s dvoetažnim arkadama na  stupovima.6 m. jednako kao i ori jentacija  prema stranama svijeta.

  Istodobno  u  Rimu  nastaju  novi  arhitektonski  sustavi  i  novi  graditeljski  tipovi:  zgrade  za  opskrbu. Načela grčke arhitekture: plasticitet arhitektonskih elemenata.  postupno  gube  značenje. ujednačenost  građevinskih  tijela  sa  svih  strana. U državnoj arhitekturi Rimskoga  Car stva prožimaju se mediteranski osjećaj za prostor.  za  upravu  i  za  stano  vanje  sve  većeg  broja  stanovnika. forumu.  već  urbanizam i u Rimu i u provincijama.  U  bazilikama  koje  shvaćaju  kao  dvorane  za  okupljanje  odriču  se  i  tehnike  svodenja.  ponovo  se  uvodi  gradnja  svodova. amfiteatara.  u  kojem  se  građevni  materijal  upotrebljava  upravo  prema  svojim  statičkim  svojstvima.  svoj  posljednji.  teatar).  kontraforima.  Građevinski  volumen  dosljedno  je  izveden  kao  omotač  prostora  i  kao  konstruktivni kostur. Maksencijeve bazilike u Rimu ili aule palače u Trieru dostiže  gotovo  pretjeranu  strogost. Fasade su ponajprije element  oblikovanja  urbanog  prostora.  velikim  prozorima i skupinama prozora. npr. Rimska  masivna  gradnja  razvija  se  u  slojevit  sustav.  Taj  postupak  započinje  u  II.  opeke  i  cementne  grade  Ova  posljednja  tehnika  omogućuje  gradnju  svodova  u  dotad  nepoznatim  dimenzijama  i  prilagodavanje nejednakim opterećenjima koja se na različitim mjestima pojavljuju u građevini.  slobodno  grupiranje  građevinskih  tijela.  a  kršćanska  svoj  prvi  vrhunac:  dematerijalizacija  i  spiritualizacija  prostora.  te  rimska  konstrukcija  i  organizacija.  Pomno  proračunata  raspodjela  pritiska  omogućava  olakša  vanje  i  rastvaranje  isprva  teških  i  zbijenih  građevinskih  masa  lukovima  i  svodovima  velikog  raspona.  pr. te jasan. helenistički veliki  prostori  i  formalizam.  te  se  zadovoljavaju  jednostavnim  kutijastim  prostorima  pod  otvorenim  krovištem  ili  ravnim  stropom. teatara.  mostova  obrambenih  zidina  pridonosi  razvoju  nove  tehnike  građenja  masivnim  zidovima.  na  području  istočnog  helenizma:  naznaka  temeljite  preobrazbe  mediteranske arhitekture.  te  repre  zentativne  zgrade  za  obavljanje  funkcija  glavnoga  grada  cijelog  Sredozemlja. sve razvijenija izgradnji  bazilika.  st.  st.  one  su  obodne  plohe  prostora  na  otvorenom  (forum.  Rimska  "inženjerijska  gradnja"  iskustvima  stečenim  pri  izvođenju  vodovoda. carskih termi u Rimu i Trieru. a ne prema idealu. te reprezentativna komunalna gradnja. Ranokršćanska  arhitektura  isprva  se  u  potpunosti  razvija  u  okvirima  te  kasnoantičke  tradicije.  U velikim Justinijanovim građevinama u Konstantinopolu ‐ napose u Svetoj Sofiji antička arhitektura  dostiže  u  VI. Umjesto nizanja plastički samostalnih elemenata provodi se raščlamba cjelokupne  građevinske mase Rimska racionalnost orijentira se prema stvarnosti. a kasnije osobito velikih termi.  Razlaganjem  klasičnoga  grčkog  oblikovnog  kanona  elementi  koji  su  dotada  strogo  uvjetovani  određenim  odnosima.  Kr.Takvo povezivanje elemenata uvjetuje frontalnost i kompoziciju fasada.  Važne  arhitektonske  teme  nisu  više  Sakralni  građevine.  .  mogu  se  rabiti  u  slobodnim  kompozicijama. kojim dominira čist oblik velike kupole.  pod  utjecajem  Istoka. veleban volumen građevine.  U  doba  kasne  antike  jednakim  stvaralačkim  snagama  postižu  se  novi  konstruklivni  i  oblikovni  dometi.  lukovima  i  svodovima  od  kamena. italo‐etruščanski smisao za red.  Tek  u  V  st.  a  ne  jednostavna  oplata  manje  vrijednih  građevina.  Kršćani  odbacuju  "sakralnu  arhitekturu"  po  uzoru  na  antičke  hramuve.  Visokorazvijena  tehnika  omogućuje  ostvarenje  monumentalnih  građevinskih  volumena  i  prostora  Konstruktivni  uvjeti  masivne  gradnje  određuju  i  formalnu  kompoziciju  koja  u  vanjštini  pojedinih  građevina.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful