POVIJEST GRADITELJSTVA I  (Mezopotamija ‐ Rano kršćanstvo) 

Popis kratica i stručnih izraza    abak      pokrivna ploča kapitela  aditon      nepristupačni prostor u hramu, često svetište  agora      trg grčkih gradova ‐ mjesto trgovanja i okupljanja  akant      ukrasni element prema listovima jedne vrste strička  akropola    utvrda na uzvisini  akvedukt    vodovod  ala      krilo zgrade, napose bočno krilo atrija  altis      sveti gaj, sveto područje  ambon     govornica u obliku pulta  amfiprostil    hram koji na pročelju i začelju ima trijem sa stupovima  ante      produžeci bočnih zidova ćele  antefiks    istaknuta ukrasna ploča, čeoni crijep  antemij      vijenac ukrašen viticama i palmetama  anuli      prstenovi na dorskom kapitelu  apoditerij    svlačionica u rimskim termama  apsida  najčešće polukružna niša za govornicu, prijestolje ili oltar, dogradena na glavni  prostor  arena      borilište u amfiteatru posuto pijeskom  arhitrav  vodoravna glavna greda koja počiva na potpornjima i nosi gornji dio građevine  arhivolt    okvir polukružnog luka, istaknut od zida  arkada      niz zidanih lukova na stupovima ili stupcima  astragal    konveksni profil, često ukrašen zrnatim nizom  atika      pojas zida iznad glavnoga vijenca (često s natpisima, skulpturom i sl)  atrij      glavni prostor rimske kuće, kasnije predvorje starokršćanskih crkava  aula      dvorište, veliki prostor za okupljanje, palača  baldahin  svečana nebnica, prenosiva nebnica, zaštitni i ukrasni krov iznad oltara, niša,  kipova  baptisterij    krstionica  bastion     obrambeni istak gradskoga zida  bazilika     antička dvorana, kasnije tip crkve  baza      podnožje stupa, stupca, kipa; površina na kojoj počiva zgrada  bočni luk    (segmentni) luk na zidnoj ili na prozorskoj strani svoda  buleuterij    vijećnica grčkih gradova  cela      središnji prostor u hramu (najčešće s kultnim kipom)  ciborij      oltarni baldahin; tabernakul  cinktor     zid kojim su opasana mezopotamska svetišta  cisterna    bazen u kojem se sakuplja kišnica (najčešće podzeman)  gekumanus    os istok‐zapad u rimskom vojnom logoru  dipter      hram okružen trijemom s dvostrukim redom stupova  displuvij    rimski atrij s krovom nagnutim prema van  domus      kuća  dromos     pristupni hodnik grobnom humku (tolosu)  edikula  (mali hram) okvir niša, portala, spomenika koji se sastoji od stupova, zabata i sl.  ehin      (morski ježinac) jastuk ili jastučasta ploča na kapitelu  eksedra    niša, povišeno sjedalo, najčešće polukružnog oblika 

empora    enfilada    epistil      eutinterija    forum      frigidarij    geizon      gimnazij    hekatomped    heksastil    heroon     hipokaust    hipostil     horej      inzula      izodoman    kaldarij     kampanil    kanabe     kanelire    kapitolij    kapitel  kardo      kastrum    kavea      kazamate    kazeta      kima      konzola  krepidoma    kripta      križište     kubikul     kubus      lezena      loža/loggia    martirij     mastaba    mauzolej    megalitska gradnja  megaron    memorija    metopa  monopter  mrežište  naos     

gornji kat ugrađen u neki prostor ili prema njemu otvoren, galerija, tribina  niz soba kojih su vrata u jednoj osi  vodoravno gređe na grčkom hramu  gornji sloj temelja, ispod krepidome grčkoga hrama  trg u rimskim gradovima ‐ mjesto okupljanja i trgovanja  hladna kupelj u rimskim termama  rubni vijenac na antičkom hramu (ploča vijenca)  škola i vježbalište  hram sa celom dugačkom stotinu stopa  hram sa šest stupova na pročelju  kultno mjesto posvećeno nekom heroju (polubogu)  podno grijanje s kanalima za topli zrak  prostor čiji strop nose stupovi  žitnica, hambar, skladište robe  blok kuća okružen ulicama, rimska najamna kuća  jednake visine slojeva  topla kupelj u rimskim termama  zvonik  barake, potleušice, civilno naselje uz rimski vojni logor  uspravni polukružni žljebovi u stupovima i stupcima  područje oko glavnog hrama (prema istoimenom rimskom brežuljku)  glava stupa ili stupca, dio koji posreduje između potpornja i greda odnosno luka  os sjever‐jug u rimskom kastrumu  rimski vojni logor  (udubina) prostor za gledaoce u antičkom kazalištu  prostor utvrde posve zaštićen od hitaca  udubljeno, često ukrašeno polje stropa  traka s valovitim lisnatim ukrasom  izbočeni građevinski element koji prihvaća grede, vijence, svodove, kipove i sl.  stepenasto podnožje hrama  hodnik, grobnica, crkva ‐ najčešće podzemni  dio crkvenog prostora u kojem se križaju uzdužan i poprečan brod  spavaonica u rimskoj kući  kocka, blok  uska, plošna, uspravna traka zida koja služi raščlambi ploha  nadsvedena sjenica ili prostorija sa stupovima  spomen‐crkva nad grobom mučenika  egipatski grob, često stepenast  monumentalna grobnica  kamena gradnja od velikih blokova  glavna prostorija s ognjištem, rani oblik kuće s dvoranom  spomen‐crkva za mučenika ili sveca  polje između triglifa na dorskom hramu, najčešće ukrašeno reljefima ili oslikano  hram bez ćele, opasan jednim redom stupova (najčešće kružna građevina)  gotički  geometrijski,  često  ornamentalni  sustav  prutova  kojim  se  prozor  odvaja  od drugih građevinskih elemenata  hram, odnosno jezgra grčkoga hrama 

 povišen za nekoliko stuba  zgrada gradske uprave u grčkim gradovima  predvorje grčkoga hrama  monumentalna vrata egejskih palača i grčkih svetišta  povišena pozornica antičkog kazališta  hram sa stupovima na pročelju  pravokutna mreža linija  dio građevine izbočen kroz cijelu njezinu visinu  kružna građevina  svetište. radionica. vojskovodin šator  kor. parna kupelj u rimskim termama  prodavaonica.narteks     natatio     nekropola    nimfej      NV      oktogon    opaion      opistodom    orkestra    ortostati    palestra    pandantiv    pastoforije  peripter    peristil      pilastar     pilon      piscina      plinta      podij      pojasnica    poligonalan    portik      pretorij     prezbiterij  pritanej    pronaos    propilon. prostor za svećenike u starokršćanskoj bazilici. bazen krstionice  donja ploča baze stupa  povišena podgradnja  luk koji ojačava svod. prije svega za postizanje ravne plohe na neravnom zemljištu  prostorija za znojenje. prostori za presvlačenje)  hram sa svih strana okružen nizom stupova  dvorište okruženo trijemovima sa stupovima  zidni stupac s bazom i kapitelom  egipatska monumentalna vrata. vježbalište  sferni trokut preko kojega kvadratna osnovica prelazi u kupolu  bočni prostori uz kor ranokršćanskih bazilika (sakristija. propileji  proscenij    prostil      raster      rizalit      rotonda    sanktuarij    scena      segmentni luk    sima      službe  spira    stereobat  stoa    stilobat   supstrukcija  sudatorij  taberna  tablinum                  predvorje kršćanske bazilike  bazen za plivanje u rimskim termama  grad grobova (groblje)  kultno mjesto nimfa i svetište vrela. najčešće isječak polukružnog luka  streha i oluk na grčkom hramu  gotika: tanki polustupovi koji nose svod ili luk izbočeni na unutarnjim zidovima ili  na stupcima  cilindrični element na kojem počiva baza jonskoga stupa  grubo zidani temelj grčkoga hrama  grčka dvorana sa stupovima  najviša stepenica podnožja (krepidome) grčkoga hrama  podgradnja. natkrivena fontana s ogradom  nadmorska visina  osmerokut  "oko". toranj u obliku stupca  bazen za plivanje. okomit na njegovu os  višekutan  trijem sa stupovima  službeno sjedište državnog namjesnika (pretora). krčma u rimskim gradovima  glavna prostorija rimske kuće  . koji tvore postolje zida  škola hrvanja. svjetlosni otvor u krovu ili u kupoli  prostorija iza ćele grčkoga hrama  mjesto za zbor i ples u antičkom kazalištu  uspravno postavljeni kameni blokovi ili ploče. prostor s kultnom slikom ili oltarom  pozornica antičkog kazališta  stlačeni luk.

tenija    temen    tetrastil  terme    timpan   tolos    tor    tranzene  tribunal  triforij    triglif    trikonhos  trijumfalni luk  tumul    voluta    zigurat                                      ispupčena traka na arhitravu  sveti prostor oko hrama  hram s četiri stupa na pročelju  kupališta u antici  polje zabata  kupolni grob. sklop triju apsida (konha) u obliku lista djeteline  počasni  luk  nekoj  osobi  ili  događaju. kružni hram  konveksni profil na bazi jonskog stupa  "prozori" od prošupljenih kamenih ili drvenih ploča  povišeni podij (za tribune)  prolaz između arkada i prozora u gotičkim crkvama  ploča s tri uspravna utora na gredu dorskoga reda  trolist. kružna građevina. stepenasti toranj  .  luk  između  kora  i  srednjeg  broda  ranokršćanske bazilike  kružni grobni humak  građevinski element savijen u obliku spirale ili puža  Mezopotamski visoki hram.

 prirodnom protivniku svakog historicizma.  Arheologija  pri  .  postaju  ‐  slično  kao  na  počeku  XX.  Taj  zadatak  ne  mogu  riješiti  pojedinci.  učvršćivanje. Istraživanjem se iz njihova konačnog obličja nastoji rekonstruirati ono prvotno.  Protiv  takvih  imitacija  i  adaptacija  okrenuli  su  se  koncem  stoljeća  različiti  pokreti  koji  u  XX.  Pri  njegovu  ispunjavanju  moraju  surađivati  mnoge  skupine projektanata. Većinom su one rezultati dugotrajnih procesa  preobrazbe.  tj. a drugi (tekton)  pronalaženje.    Arhitektura: projektiranje i građenje jedno je od sredstava pomoću kojih se čovjekov životni prostor od  pojedinačne stambene kuće pa sve do cijelih regija uređuje.  Suvremena  faza  arhitekture.  U  ovom  kolegiju  arhitektura  i  umjetnost  građenja  izjednačuju  se  kao  sinonimni  pojmovi.  koliko  dublje  tragovi  vode  u  prošlost.  ne  računajući  gubitke  u  ratu.  stilu  i  oblicima  stvorile  su  zbrku.    Zahvaljujući  istraživanjima  širom  svijeta  slika  sveukupnog  povijesnog  graditeljstva  postaje  preciznija  i  slojevitija  te  izlazi  iz  pogubnih  nacionalnih  okvira.UVOD    "Arhitektura"  i  "umjetnost  građenja"  često  su  osporavani  pojmovi..  usporedno  s  prvim  velikim  restauratorskim  obnovama  povijesnih  građevina.  treba  najprije  odrediti  današnje  stanje  discipline  i  prisjetiti  se  temelja  graditeljstva.  oblikovanje  i  građenje  (napose  tesanje. upravljanje i poduzimanje.  proizvodnih  postrojenja..  Među  njima  nalaze se često i važne građevine najnovije prošlosti. Arhitektura je zbroj stvaralačkih djelatnosti.  Od  dva  starogrčka korijena te riječi prvi (arh‐) označava počinjanje.  sa  sve  jačim  nacionalističkim  težnjama. Sve jačim učvršćivanjem moderne arhitekture.  povijesne  se  arhitekture  i  njihovo  proučavanje  oslobađaju  fatalne  uloge  spremišta  i  dobavljača  stilskih  oblika  za  proizvoljnu  uporabu. Do njega se  dolazi oslobađanjem starih dijelova gradnje.  st. i  to  širom  svijeta. Njezini su  korjeni u stvaralačkoj produkciji prošlih stoljeća.  st.  još  sačuvani  ostaci  povijesne  arhitekture.  stvaranje.  Među  ostacima  sačuvanih  gradnji  (gradova  ili  pojedinačnih  građevina) malo ih je uspjelo zadržati svoje izvorno obličje.  st. iskopavanjima.  ‐  žrtve  nezaustavljiva  rasta  gradova.  građenje  drvom). arhitekata. smisleno razgraničuje i oblikuje u suodnosu  s  prirodom.  Povijest  graditeljstva  tako  postaje  posebna  disciplina  za  temeljna  istraživanja  u  arhitekturi  koja  se  sada  protežu  i  na  najranije  već  povijesne  faze  moderne  arhitekture.    Građevine  spadaju  među  najtrajnije  svjedoke  povijesti.  te  ‐  na  paradoksalan  način  ‐  s  pojavom  nove  građevinske  tehnike.  Istodobno.  trgovačkih  centara  i  prometnica.  st.  a  građenje se promatra kao njima pridružen proces realizacije.  i  20. jednako kao i razvoj znanosti ili tehnike. Njima se bavi povijesno istraživanje koje u širem  opsegu  započinje  tek  u  XIX. bez poznavanja povijesne pozadine.  stoljeća. vlasti i industrije.  vode  stvaranju  moderne  arhitekture.  još  rjeđe  izvorni  nacrti.  nezamisliva je. poredbenim istraživanjima i vrednovanjem  pisanih  izvora.    Prikazi  povijesnih  epoha  graditeljstva  i  rekonstrukcija  pojedinih  građevina  onoliko  su  nesigurniji.  ideološki  nabijene  borbe  arhitektonskih  škola  raznih  smjerova    o  funkciji.  koju  se  uglavnom  zaodijeva  historizirajućim  plaštem.  Samo  iznimno  postoje  autentični  opisi.  U  pozivu arhitekta sjedinjena su sva ta područja djelatnosti.  koliko  god  se  čini  revolucionarnom  i  originalnom.    Arhitektura  je  već  u  prvotnom  antičkom  smislu  riječi  obuhvatan  i  mnogoslojan  pojam.    Da  bi  se  spoznali  ciljevi.  Nakon  stoljeća  i  tisućljeća  one  daju  pouzdanu  obavijest o stvaralačkim sposobnostima svog vremena.  raspad  obrtničkih  i  umjetničkih  tradicija  koji  se  javljaju  na  prijelomu  19.  od  sredine  XX.  Pretjerani  rast  građevinske  produkcije.

  pojedinačna opterećenja. s podjelom rada. osim primarne funkcije  arhitektura dobiva i sekundarne funkcije – zadovoljenje privatnih potreba. pokretna opterećenja.  ‐  projektiranje obuhvaća planiranje. Mukotrpan i dugotrajan posao konzervacije tragova.    Arhitektura kao ravnoteža sila  Prvi cilj svake građevine je stabilnost. izvedbu. u kojemu su međusobno povezane sadašnjost i prošlost.              ‐ stubišta.  ‐  program poprima funkcionalnu svrsishodnost unutar prostora. Postignuća prošlosti danas su nam jasnija nego ikada prije.  Sile koje se pojavljuju u građevinama razlažu se na: vlastitu težinu konstrukcije.  odnosno  kroz  odnos  volumena i prostora. imaginaciju i odabir konstrukcije.              ‐ plošne nosive konstrukcije. vanjska opterećenja i dinamička opterećenja.  Proces nastanka građevine obuhvaća: planiranje.              ‐ krov (krovni pokrov).  uređenje.  a  ekstremni  primjerak  arhitekture  prostora  je  Tolomejeva  riznica).  povezivanje.  Postojanje građevine podrazumjeva da je rezultanta svih sila koje se pojavljuju u građevini jednaka nuli.    Arhitektura  se  može  iščitati  kroz  volumen  i  prostor  (ekstremni  primjeri  arhitekture  volumena  su  piramide.  a  kasnije  i  prostorno  planiranje  kao  koordinirajuće discipline graditeljske djelatnosti.  Statika  i  znanost o čvrstoći materijala tvore znanstvenu podlogu građevinske tehnike. Funkcionalni zahtjevi su  zaštita.  objašnjavaju  stanke  ođ  godina  i  desetljeća  potrebnih do pojave novih. znanstveno potvrđenih rekonstrukcija.  Uvjeti u kojima nastaje arhitektura se dijele na prirodne i društvene/kulturne.  Stanje istraživačke znanosti mnogo je naprednije u proučavanju pojedinosti nego u rekonstrukciji cjeline. reprezentacija i druge.  proizvodnja.  U cjelini povijesni se obzor proširio. imaginaciju.  .              ‐ svod.  Istodobno  raste  i  spoznaja  kontinuiteta. odabir konstrukcije.  komunikacija.    Projektiranje ‐ koncipiranje arhitektonskog uređenja.  Tek  u  drugoj  polovici  XVIII  stoljeća  počinje  proučavanje  konstrukcija  na  znanstvenoj  osnovi.iskopavanjima nastoji pomoću gotovo kriminalističkih metoda na temelju rijetkih indicija prizvati oblike  ranih arhitektonskih ostvarenja.  ‐  zadani prostorni odnosi dobivaju odgovarajući konstrukcijski sustav.    Konstruktivni elementi građevine su:    ‐ zid (zidni otvori)              ‐ nosač.  ‐  nastala arhitektura je u odnosu sa okolinom (fizičkom i društvenom)  ‐  tlocrt ‐ tradicionalno osnovni način predočenja koncipiranog programa.  U  svrhu  njezine  regulacije  u  okviru  sveukupnog  društva  razvio  se  urbanizam. koje često imaju hipotetičan karakter. Znamo  da  je  svaka  arhitektura  vezana  uz  svoje  doba  i  da  je  neponovljiva.  Odnos volumena i prostora u urbanizmu se identificira sa odnosom punog i praznog u gradskom tkivu.  Utjecaji  se  dijele  na  tehničke/gospodarske  i  društvene/kulturne). njihovo bilježenje i  vrednovanje  s  često  skromnim  financijskim  sredstvima.  Arhitektura  obuhvaća  sva  područja  života  i  rada  nastala  društvenim  raslojavanjem.  ‐  građenje obuhvaća izvedbu.    Nastanak arhitekture  Primarna funkcija arhitekture – zaštita od prirodnih nepogoda.

    ‐  Sveta Sofija (Hagia Sophia. Aja Sofija).      ‐    gotičke katedrale (Amiens). već na  nekim srodnim načelima postojanja prvenstveno na načelu jedinstva funkcije. koji se ne zasniva na formalnim sličnostima s pojavama organičkog života.    ‐  Mala sportska dvorana – Tokio (arh. Kenzo Tange)  .    ‐  dorski hramovi. konstrukcije i oblikovanja  ‐ primjeri su:    ‐  kanatna kuća iz Nienburga.Arhitektura kao organizam  Pojednostavljeni naziv.

  U  znanosti  o  umjetnosti  razlikujemo:  individualni  stil.Kr. Razvojem društva kroz povijest programi postaju sve složeniji. no realizacije u drugoj polovici XX stoljeća upućuju na novu orjentaciju  u skladu sa aktualnim stremljenjima. 2000. materijalni stil i dr.  . – Egipat. piramida).  Ona  počiva  na  građevinskom  programu  ‐  to  jest  na  određenom broju i vrsti prostorija i njihovom povezivanju – ovisno o funkciji građevine i predodžbama  naručitelja o njihovoj upotrebi.POVIJEST GRAĐENJA – OD RANIH RAZVIJENIH KULTURA DO KRAJA ANTIKE    ‐  arhitektura kao povijesno uvjetovan oblik  Arhitektura  je  reprezentativna  umjetnost  društva. 1600. pr. pr. ono što ih razlikuje od podneblja do podneblja i  u različitim vremenskim razdobljima je stil.  generacijski  stil.    Arhitektura  je  kroz  povijest  oduvijek  bila  ovisna  o  općim  povijesnim  uvjetima.  g. 800. Arhitektura je do sredine XIX  stoljeća na čelu tehnike. 2500. pr.  socijalno  raslojavanje  i  gradovi  pretpostavka  su  za  nastanak  visokorazvijenih kultura: 3200.  zemljoradnja. g. ‐ Etruščani.    VISOKORAZVIJENE KULTURE – TEMELJI CIVILIZACIJE    Građenje  kao  planirana  konstruktivna  djelatnost  učinilo  je  ljude  neovisnoma  od  slučajnog  prirodnog  skoništa.  regionalni  ili  nacionalni stil. a kao slijedeća socijalna tvorevina nastaje grad.  povijesni  stil. pr. – Mezopotamija. g. – Kina. Nakon industrijske revolucije ne sudjeluje  u razvoju industrijske tehnike.  U  tipovima  i  stilovima  prezentira karakter pojedinih kultura i njihovih razvojnih faza.000  g.  Stilska analiza je često jedina metoda koja vodi spoznaji međuodnosa kojima je neka građevina duguje  svoj povijesno uvjetovan oblik. Dvije antičke velesile Grčka i Rim preuzimaju njihovo nasljeđe. ‐ Minojska kultura. Funkcionalnost građevine može biti isključivo utilitarna (npr.  Najstariji  nalazi  sežu  iz  28. način izražavanja.  Stil  razdoblja  počiva  na  konstruktivnoj  i  formalnoj  logici  glavnih  elemenata  građevine  i  njihovom povezivanju sa građevinom (vidi: građevina kao organizam).Kr. ‐ Troja II‐VI.  ‐  dekoracija i ornament  Veliki  stilovi  ne  prozlaze  iz  proizvoljnih  pobuda  za  ukrašavanjem.Kr.Kr.‐1150.  ali  stilovi  koji  se  na  počivaju  na  konstruktivnoj  i  formalnoj  logici  glavnih  elemenata  građevine i njihovom povezivanju sa građevinom se brzo iscrpljuju.  ‐  tipovi građevina  Za zadovoljenje istih programa arhitektura odgovara stvaranjem tipova građevina.  (starije  kameno  doba). 900‐ 200 g. – Indija.  Velika  postignuća  rezultat su visokog stupnja teorije i prakse u obrtu. g. pr. pr.  Tisućljetno  iskustvo  života  u  takvim manjim naseobinama sažima se u opča načela planiranja i metode konstruiranja. Temeljni tipovi (koji  predstavljaju optimalna rješenja) postoje dugo vremena. ‐ Mikenska kultura.  Povezivanjem  ratarstva  i  stočarstva  na  temelju  sjedilačkog  načina  življenja  nastaju  prve  regionalno ograničene seoske kulture.  Prirast  stanovništva. silos za žito)  ili simbolička (npr.Kr. tehnici i umjetnosti. g.Kr.  1800.Kr.Kr.  Prestanak  ledenog  doba  omogućuje  preokret  u  načinu  života  –  neolitička  revolucija  (mlađe  kameno  doba).  Stil  predstavlja  istovrsnost  umjetničkih  i  konstruktivnih  sredstava  kod  svih  tipova  i  oblika  građevina  jedne  epohe.  ‐  stil  Stil (stilus) je latinski pojam za pisaljku.  pr. ali i rukopis. g.Kr. 2900. pr. g.‐1600.Kr.  pr.‐1400. pr.  Arhitektura  stvara  oblike  za  različite  zadatke  u  društvu  koje  se  raslojava. – Južna i Srednja Amerika  Razvoj  Evrope  presudne  poticaje  dobiva  od  mediteranskih  kultura  iz  brončanog  doba:  2600. g.  Dekoracija  i  ornament  mogu  biti  pridruženi  stilu. te se smatra „majkom“ umjetnosti.

  tipovi  zgrada  i  građevinski  oblici  počivaju  na  klimi.  mogućnost povezivanja više prostora. Boje se od najranijeg doba upotrebljavaju za dekoraciju.p.n.e. Kiš i Lagaš. Na području Mezopotamije primjeri takve gradnje nađeni su u:  .  Pravokutna  kuća  –  nastaje  na  kraju  prapovjesnog  doba. gline i  pijeska. Ovaj tip gradnje pripada  tipu kuća u obliku košnice.n. Uruk.  Osnovni  volumen  kuće  je  produžen  dodavanjem  pravokutnika. – imanje koje se može smatrati prototipom poljoprivrednog dobra  na kraju neolitika.0  m  u  Tepe  Gaura  dosežu  promjer  od  10  m  u  Arpačiji. Arpačija i Tel Halaf – 4.  .  Povezani  snopovi  trske  u  jednakim se razmacima u parovima ukopavaju jedan nasuprot drugom i savijaju u rebra. a izumom pocakljene opeke osigurano  je  jednostavno  ukrašavanje  građevina  zidnim  slikama  i  dekoracijama  kako  bi  se  naglasio  simbolički  značaj arhitekture. predodžbama o vjeri. Uzdužni vez od  trske  i  drvenih  motki  povezuje  i  u  bačvasti  kostur.  nakon  doseljavanja  semita  moć  se  premješta  u  Akad.e.e.Jerihon i Çatal Huyuk ‐ 6.p.  Asirci  –  Staroasirska.p.  privrednoj strukturi.  Promjeri  tlocrta  od  5. a zatim pečenim.  koji  je  otvoren  ili  natkriven.  Srednjeasirska  i  Novoasirska  država.  bez  prozora  s  unutarnjim  dvorištima  i  terasastim  ravnim  krovovima.Jerihon ‐ 6.  Tri vodeća građevinska zadatka su gradnja:  ‐  sakralnih građevina.p.  .n. Nipur. Tepe Gaura – 5.  To  rezultira  oblikovanju  građevina  kao  kubičnih  tijela  koja  su  slojevito  superponirana.Tel Hasuna – 4.  ‐  gradskih zidina.  te  na  kraju  u  ujedinjeno  Sumersko‐Akadsko  kraljevstvo – Ur i Lagaš.  Građevinskoj  tehnici  i  klimi  odgovara  gradnja  masivnih  zidova.  Ašurnazirpalom II i Sargonom II.  građevinskom  materijalu.  Jednostavnost  primjene  pravokutne  forme. Najranije datirane pravokutne kuće su naseljima:  .MEZOPOTAMIJA    Sumerani na jugu stvaraju najstariju visokorazvijenu kulturu – gradovi Ur..n.  koji  se  pokriva  hasurama)  (prostirkama)  od  trske  i  prekriva glinom.n.500 g.    Prapovjesne nastambe – ishodište mezopotamskih građevnih oblika  Mezopotamska  varijanta  kuće  u  obliku  krova  je  „zrefa“  –  koliba  od  trske.  Perzijsko kraljevstvo – vladari Kir II i Darije I    Građevinski  programi. državi i društvu.750 g.e.  Taj  oblik  gradnje  postaje  kanon  te  se  prenosi  kroz  povijest.  Babilon  doživljava  procvat  u  Starobabilonskom  kraljevstvu  pod  Hamurabijem  i  Novobabilonskom  pod  Nabukodonozorom.e.000 g.000 g.n.  pod  vladarima  Ašurnazirpalom.  najprije  sušenim  na  zraku.    Konstruktivni oblik je rezultat primjene lokalnog raspoloživog građevinskog materijala – trstike. Kalat Đarmo – 5.  ‐  palača i.000 g.p.e.  Drvo  se  doprema  iz  drugih  krajeva. Erida.000 g.  Vrlo  rano  se  razvijaju  upotrebive  konstrukcije iz raspoloživa materijala – kupole s jednom ljluskom (Arpačija).  Plastičko  raščlanjivanje  zidova  nije  rezultat  potrebe  za  ojačanjem  zida  već  i  primjena  prapovijesnih  tehnika  gradnje  (gradnja  lijep‐om).p.    Kružne kuće nastaju iz kruga oko ognjišta – smatra se najstarijim oblikom kuće.  a  kamen  se  nadomješta  opekom. te jednostavnija aplikacija građevinskog materijala ovom tipu daju  prednost nad drugim tipovima gradnje.

 oko 1780.e.  svima  onima  koji  se  nalaze  unutar  zidova  njegovog  hrama  odnosno onih koji su pod njegovom vlašću i koji se pridržavaju zakona prijeteći teškim kletvama i  kaznama za one koji to ne čine i koji zakon ne priznaju.Zakonodavstvo    ‐ detalj Hamurabijeva zakonika    Hamurabijev  zakonik  –  najtariji  sačuvani  dokument  kojima  se  određuje  zakonodavno‐pravni  sustav  jedne  države. Donesen je u posljednjoj dekadi njegove  vladavine. obećavajući nagrade i  božansku  zaštitu  od  prokletstva  i  zla. završnom dijelu Hamurabi poziva podanike na poštovanje zakona.  ‐  u  drugom  dijelu.  ‐  u trećem.      . Sastoji se od tri dijela:  ‐  u  prvom  dijelu  Hamurabi  opširno  govori  o  svojoj  ulozi  prema  svome  narodu  koja  je  određena  od  strane bogova. godine p.  nakon  proširenja  carevine.  Povjesničari  smatraju  da  se.  Hamurabi  okrenuo  sređivanju  zemlje po pitanju jedinstvenog zakonodavno‐pravnog sistema.  po  Šelovoj  numeraciji.  smještena  su  282  člana  koji  su  ustvari  konkretni  zakonski  propisi i sama suština Hamurabijevog zakonika.    U ovom dijelu nalaze se i prve odredbe koje se odnose na obavezne odnose sudionika u gradnji.n.

 Borsipu i Babilon.  sobe  za  primanje  i  blagovaonice. Nipur.  središnji  položaj  glavnog  svetišta. rijetko su  popločane i opremljene uličnim jarkom. kuće su otvorene prema ulici samo jednim uskim vratima.n.  Babilonski  urbaniizam  ujedinjuje  sumersku  i  akadsku  tradiciju  s  načelima  Asiraca. grade gradove Ur.  ali  uz  uskraćivanje  dnevnog  svjetla  prostorijama  koje  se  nalaz  u  drugom redu u odnosu na dvorište. Akad.n.  te  ekscentričan  položaj  palače  koja  je  poput utvrde spojena s gradskim bedemom i vodenim putem. Uruk.  Sve prostorije su orjentirane prema središnjem dvorištu i iz njega dostupne.  Babilon  svojom  veličinom  od  oko  8.e.    Stambene četvrti mezopotamijskih gradova razvijaju se bez čvrstog načela reda.  Primjeri  iz  Lagaša  i  Babilona  pokazuju  da  su  moguća  proširenja.  Abrahamova četvrt u Uru – primjer nepravilnih krivudavih ulica i nepravilne urbane strukture. Gradom dominiraju stepenasti tornjevi – zigurati. Mari. no što se više udaljujemo od nje  struktura sve više podjeća na onu iz Ura. Lagaš i Larsa. Spar.  Ova  temeljna  shema  ostavlja  ograničnu  količinu  mjesta  za  proširenje.  ‐  središnja skupina – Akađani i Babilonci grade: Kiš.p. tek Asirci uvode susrav  glavnih ulica.  Glavne  zrgade  su  orjentirane  prema  stranama  svijeta.p.  Sumerski  tip  „hramskog  grada“  predstavlja  najstariji  sačuvani  model  grada.  u  središtu  se  nalaze  palače  i  sakralne  građevine.  Babilon – četvrt Merekeš – pravilnija gradnja uz glavnu ulicu procesije. često i slijepe (suk).  Karakterizira  ga  geometrijski  raspored  cjeline.    Kao standardni tip stambene gradnje razvija se tip kuće s dvorištem  Preobrazba  seoskih  gospodarskih  kuća  u  kuću  s  dvorištem  dovršena  je  oko  2000  g.  Prvi  put  se  u  ulici  procesije  svjesno  oblilkuje  ulični  prostor  kao  munumentalni  gradski  potez.  te  činjenicom  da  su  se  njegova  predgrađa  spojila  s  obližnjim  gradovima  Borsipom  i  Kišom  predstavlja  jedinstveni gradski krajolik u cijeloj antici.  ‐  sjeverna skupina – Asirci grade: Ašur. Kuća je prema ulici potpuno  zatvorena.  Zidine  grada  su  ovalne  forme.  dok  pojedinačne  gradske  četvrti  nemaju  nikakav  planski  raspored. Ninivu i Dur Šarakin. Jerihon i Çatal Huyuk su preteče ksnijih gradova.  Glavna  prostorija  kuće  je  orjentirana  prema  smjeru  „dobrog  vjetra“.  ulična  mreža  je  paralelna  s  gradskim  bedemima. Eridu. Dvorište je često popločano i ima podzemni odvod vode. Ulazi u prostorije su u pravilu  smješteni  u  sredini  duže  strane. Kalhu.  Prosotrije  za  boravak  i  spavanje  najčešće su smještene na katu.9  km2. ali unutarnja struktura „blokova“ rezultat je vlasničkih odnosa.  .  Grad  postaje  točka  koncentracije  gospodarske.  Prototip  je  nađen u Uru u gradskoj četvrti iz razdoblja Larsa.  Ulice su uske.  ali  nisu  u  međusobnom  pravilnom odnosu. Plan grada Ura je najstariji sačuvan  plan grada.  Prizemnicama  se  kasnije  često  dodaje  kat.e.Urbanizam  Visoko  razvijene  kulture  i  urbanizam  međusobno  su  uvjetovani.  kome  se  pristup  osigurava  iz  galerije  (koja  prati  oblik dvorišta).  Glavne palače i hramovi grupirani su  uz  rub  gradskih  zidina  kao  tornjasto  povezane  skupine  povezane  s  gradskim  bedemom  i  vodenim  putem.  služi  kao  preteća  dnevnog  boravka. Glavne ulice slijede geometrijsku mrežu. Proizvoljan tok i širina ulica  su i dan danas tipičan način gradnje gradskih četvrti trgovaca i obrtnika.  Asirski gradovi su pravilniji. prilagođeni konfiguraciji zemljišta.  Gradovi  imaju  oblik  pravokutnika  čiji  su  vrhovi  orjentirani  prema  stranama  svijeta.  Usvajanje  ulice  kao  načela  reda  stvara  pretpostavku  za  planiranje  grada.  Ulična  mreža  je  proizvoljnog  toka  sa  čestim  slijepim  završecima. političke i vjerske moći društva.  Gradovi  Mezopotamije  koncentriraju  se  u  3  skupine  koje  se  poklapaju  sa  središnjim  područjima  naseljavanja politički i kulturno vodećih naroda:  ‐  južna skupina ‐ Sumerani od 3800 g.

p.n.  iz veličine i tlostrne složenosti vidljivo je da se radi o palači koja je bila središte močne države koja  se nadmetala sa Babilonom i Asirijom (Ašurom).). Različita dvorišta se prema  potrebi programa mogu spajati ili razdvajati i na taj način se može kreirati dojam prostora. 2.  no  tlocrtni  raspored  počiva  na  kombinaciji dvorišnih sustava.  što  za  posljedicu  ima  proširivanje  i  raslojavanje  prostornog  programa.n.  Na  zapadu  je  vladarev stan sa prostranim središnjim dvorištem. što znači "mali grad")  Težište  svakog  kompleksa  su  dva  dvorišta:  ulazno  (babanu)  služi  reprezentaciji  i  državnim  poslovima  i  dvorište  palače  (bitanu)  služi  rezidenciji  i  i  jedno  krilo  namjenjeno  reprezentaciji.  Od  palača  ističu  se:  Ašur  (XIII  st.  Kalhu  (oko  870.  Vanjsko oplošje se raščlanjuje kulama i kruništima što odgovara slici gradskih bedema. Svi navedeni sadržaji opasani su zajdnički zidom. Prostor smješten unutar grada. a reprezentativni  prostori se ukrašuju zidnim slikama na način svojstven sakralnim građevinama.  Palača Ehursag – Ur.e.100 g. uporišta.   dvije  skupine  gotovo  potpuno simetričnih prostorija postavljene su paralelno.  Dur  Šarukin  (oko  710.e.  g.  Asirsija je vojnička apsolutistička država. nepravilnost kompleksa rezultat je različitih epoha  gradnje.  mlađi  (zapadni)  dio  temelji  se  na  svjesnom  planiranju.800 g.e.  Palača – Mari.poput  citadela  ‐  najsnažnije  utvrđeni. obično središnji dio utvrde.p.p.n.  g. koji se kao cjelina opasuju obrambenim zidom.p.  Dvorišta  nisu  .)  i  Niniva (od 701.e.n.  temeljna  površina  je  kvadrat. također ta  mogućnost razdvajanja i spajanja ima svojih prednosti u obrani. na jugoistočnoj strani ‐  monumentalna vrata iza kojih se nalaze prostorije posade palače. Pojam je  u ranom novom vijeku izveden iz talijanskog cittadella.800 g.p.  a  zapadni  (mlađi)  dio    je  pravilniji. g. od kojih jedna ima  središnje postavljen red stupova. u središnjem dijelu skup različitih  prostorija  za  koje  se  pretpostavlja  da  su  služile  reprezentaciji  i  državnoj  upravi.e.  Istočni  (stariji)  dio  je  nepravilniji.  čiji  uglovi  su  usmjereni prema stranama svijeta – simbol carstva četiriju strana svijeta.  u mlađem (južno dograđenom) dijelu ističu se dvije dugačke dvorane na zapadu. a opet izdvojen.  Njezina  koncepcija  proširila  se  preko Sredozemlja sve do sjeverne Europe. 2.e. Sjeverna veća namjenjena reprezentaciji i  južna namjenjena upravi.  građena u dvije faze.n.n. karakteristika ovih građevina je izlomljena linija vođenja prostora.e. shodno tome asirske palače su najčešće smještene na strateški  povoljnom  rubnom  položaju  grada.p.    Najstarije palače gradili su Sumerani i Akađani:  Palača A – Kiš. stariji (sjeverni) dio sastoji se od tri skupine prostorija. sačuvane su i zidni oslici iznimne kvalitete    Asirske palače  Ideja o palači vladara svijeta Asirci (a i Babilonci) su preuzeli od Sumerana i Akađana.  povezane  sa  zidinama  i  utvrđene.    Palača  U  primjeru  palače  vidljiv  je  razvoj  temeljnog  oblika  kuće  s  dvorištem  koji  postaje  državna  reprezentativna  građevina.p. izmaknuta postava vrata kad ase nalaze u nasuprotnim zidovima.  Prajezgra  ‐  kuća  s  dvorištem  ostaje  glavnim  elementom  planiranja. te prema vlastitim  preodžbama nadogradili.  ‐  slijedi  akadsku  koncepciju  palače  gospodara  svijeta.Sustav  kuće  s  dvorištem  postaje  opće  prihvaćen  način  tlocrtne  organizacije  –  ova  tipologija  gradnje  (kuća  s  dvorištem)  se  kao  temeljni  oblik  zadržala  na  Orijentu  do  danas.).n.  njegovu  jezgru  predstavlja  kvadratično  dvorište  sa  skupinom  prostorija  oko  prijestolne  i  svečane  dvorane  predstavlja  najveći  domet  u  gradnji  mezopotamskih  palača.).  nepostojanje osi. pretpostavlja se da palača nije imala prostorije za stanovanje. 1.

 Najznačajnije građevine su prijestolna  dvorana  ili  dvorana  sa  stotinu  stupova  (u  istočnoj  skupini  zgrada)  i  dvorana  za  audijencije  (apadana)  koja  nadmašuje  sve  ostale  građevine  u  kompleksu.  Građevinski  blok  palače  je  trapeznog  oblika  dimenzija  oko  200  x  310  m.simetrično  nanizana.  tradiciju  staroiranske  (staroperzijske)  gradnje  drvetom  i  povezuju  se  s  tehnikama  i  oblicima  osvojenih  zemalja. te obradu plohe  zida plitkim reljefom.  smješten  između  Eufrata  i  ulice  procesije.e.  povezana  su  sa  prijestolnom  dvoranom.  Pojedinačna  građevinska  tijela  su  dvoranske  građevine  s  mnogo  stupova  (zbog  upotrebe  drveta  za  krovnu  konstrukciju stupovi su na većim razmacima) koje su sa više strana otvorena prema predvorjima.  stubišta  i  svečanih  vrata  odgovara  ceremonijama nacionalnih svečanosti.  Građevni oblici slijede mezopotamsku tradiciju.  Često  su  sa  sakralnim  građevinama  i  dodatnim nizovima manjih dvorišta povezana u jedan kompleks. Suza i Perzepolis.  upravnu  i  prostorije za dostojanstvenike.    Ahemenidske palače (Perzija)  Ne  slijede  načela  masivne  arhitekture  Mezopotamije. palača je organizirana oko pet velikih dvorišta (dimenzijom su bliži trgovima).n.n.  Od palača ističu se: Babilon (oko 625.e.  Građevni  oblici  slijede  mezopotamsku  tradiciju. Uz središnje  dvorište smještena je prijestolna dvorana.p.  Sa  strane  je  podignut  zigurat  koji  kao  dominanta  svojom  visinom  nadvisuje  i  palaču. u najsjevernijem uglu kompleksa nalazili su se zanmeniti  „Semiramidini viseći vrtovi“.  Od palača ističu se: Pazargada. uz upotrebu slikarija.  raspored  zgrada. aksijalnost i simetriju.p.  ispred  palače  prema  gradu  postoji  još  jedno  utvrđeno  područje  unutar  kojeg  su  prostori  za  vojsku. Borsipa (oko 539.n. dvije  skupine  zgrada  sa  istovrsnim  građevinama  pružaju  se  paralelno  od  sjevera  prema  jugu.  Sva  tri  središnja dvorišta služila su reprezentaciji.).  graditeljska  tradicija  različitih  naroda  ujedinjena  je  u  ovom carstvu u prepoznatljiv stil Perzije.  Perzepol – palača Darije I  najsjajniji  primjer  reprezentativne  palače  Perzijskog  carstva.p. a  istočno  dvorište  (vezano  uz  ulicu  procesije)  je  služilo  raspodjelu  prometa  osoba  i  roba.  pocakljene  opeke. te obrade kamena plitkim reljefom.  Babilon – palača Nabupolasara i Nabukodonozora II  južnu  utvrdu  grada  Nabukodonozor  II  pretvara  u  palaču  –  središte  svjetskog  carstva. g.).    . Ur (oko 539.    Babilonske palače  Preuzima od Akađana sklonost ka geometrijski jasnoj vanjskoj formi. uz zapadno dvorište smještena je kraljeva rezidencija.).e.  uz  upotrebu  slikarija. g. a od Asiraca  lociranje palače u gradu i spajanje s gradskim bedemima. pocakljene opeke. g.  Najčešće  se  pojedinačna  pravokutna  građevinska  tijela  slične  strukture  grupiraju  na  lako  dostupnoj  terasi  u  podnožju  brijega.  Dur Šarukin (Khorsabad) – palača Sargona II  palača  se  nalazi  na  rubu  grada  na  terasi  koja  je  poput  bastiona  izdignuta  iznad  gradskog  zida.  ali  unose  i  primjenu kamena za oblaganje reprezentativnih dijelova palača.

 nove sakralne građevine su skromne.  kompleks pokazuje mnogo sličnosti sa akadskim palačama građenim u to doba.  Ištarin hram u Ašuru (oko 2.e. dvorište je usmjerneno prema kultnoj niši na sjeveroistoku.n.)  skromno  seosko  kultno  mjesto.  Vanjski  prostor  hrama  se  ograđuje  svetim  ogradnim  zidom  (kisu). tri hrama stoje na uzvisini oko jednog manjeg dvorišta koje je zatvoreno u  potpunosti sa profanim građevinama. najčećše se drže  načela gradske kuće s dvorištem. Purpurni hram.  čeoni  dio  se  proširujeu  poprečni  brod  postavljen  ispred  longitudinalne cele.        .    II Faza razvoja  Nakon razdoblja Uruka razvoj hrama se prekida. neraščlanjene izdužene cele s jednim bočnim ulazom.e.  iza koje leži tzv.p.  oltar  u  apsidi i žrtvenik u sredini prostora. ovaj tip hrama vrhunac dostiže u Hramu – D u Uruku  Uruk – Hram D (oko 3.)  najveći  hram  stare  Mezopotamije.e.n. Te škrinje su jednostavne.Hram  Hramovi kao mjesta štovanja božanstva nastaju na koncu dugog procesa religijskog sazrijevanja. ta malena građevina  sadrži  nekoliko  glavnih  elemenata  sakralne  arhitekture  kasnijih  tisućljeća:  pravokutan  prostor  s  pravokutnom  apsidom.  građevinska  skupina  akropole  je  karakteristična  z  arani  stupanj  hramskog gospodarstva.    I Faza razvoja  Oblikovanje  unutarnjeg  prostora  je  bio  najvažniji  zadatak  slijedeće  faze  razvoja.)  u XVI sloju Enkijeva svetišta je pronađena jedna od najstarijih „kultnih škrinja“. Slijedća faza bila je naglašavanje čeonog dijela i njegovo odjeljivanje od svetišta koje je od  tada pod nadzorom novog staleža ‐ svećenstva. tri „škrinje položene oko središnjeg dvorišta. kao kod seoske kuće (vidi primjer – seoska kuća  Tel Hasuna). građevinost određuju aksijalnost i  simetrija.  zidne  istake  slične  kontraforima  (oblikovna. Unjegovu središtu točno u uzdužnoj osi hrama jedna raščlanjena niša naglašava  pristup svetištu: debeli vanjski zid snažno je plastički raščlanjen.700 g.  Prvotni hramovi – kultne  škrinje (vidi  primjer ‐ Hram u Eridu) predstavljaju malene prostore za žrtve i  molitvu koje odgovaraju skromnom obredu.p.000 g.500 g.  ali  i  statička  funkcija).000 g.  Eridu (oko 5. hramovi u  Ašuru I Tel Agrebu odredili su smjer sakralne gradnje u Mezopotamiji.e. no ulaz je naglašen dvama zidnim stupcima.  Šarin hram u Tel Agrebu ( oko 2.p.)  ‐  primitivni hram s dvorištem.n. zatvoreno snažnim zidom.  a  u  unutrašnjosti  se  na  čelu  cele  pojavljuju prikazi božanstava.  Abuov hram u Tel Asmaru (oko 2.n.  Tepe Gaura (oko 3. kod sjeverozapadnog hrama u tlocrtu se po prvi put pojavljuju bočne prostorije nalik kapelama  koje su se uvriježile u razddoblju Uruka.e)  –  ima iste elemente kao hramovi sa škrinjom. a svetište (sa likom božanstva) se odvaja od ostatka hrama.700 g.n. Jednostavne „škrinje“ se grupiraju (u početku bez čvrstog pravila) oko  unutarnjeg dvorišta.e.300 g. kao i onaj koji leži zapadno jesu prema formi izdužene  cele.p.n.)  prethodni tip izgrađen u strogo uređeno sveto područje poput samostan. Na kraju tog  razdoblja svetište postaje egzaktno planiranim velikim kompleksom.p. Ovaj hram.  koji  je  na  kraju  prapovjesnog  razdoblja  rezultirao  nastankom  arhaičnog  tipa  hrama  koji  se  sastoji  od  izdužene  cele  s  bočnim sporednim prostorima i ulazom na dužoj strani.p.

 tri hrama.  na  zapaadnom  dijelu  je  hram  sa  širokom  celom  klasičnog  sumerskog tipa.  Temeljna  pravila  njihove  organizacije  su:  odvojenost  od  vanjskog  svijeta.e)  1.e. hramova i kapela.  Slijed dvorište.700  g.  oni  preferiraju  kombinaciju  iduženih  i  poprečnih  prostora  –  jezgra  građevine  je  izdužena  cela  koja  na  svom  završetku  ima  poprečno  postavljenu celu sa svetištem koje je osim toga i uzdignuto nekoliko stepenica. iza skupine  sa hramovima u  osi sa sjeverozapadnim istaknutim hramom    stoji zigurat.).     Asirci  na  sjeveru  ustanovljuju  vlastite  građevinske  tipove.  a  iz  kojeg  se  pristupa  u  južno  dvorište  sa  jednim  hramom.  Enkijev hram – Ur (oko 2. predcela i cela primjenjuje se i u gradnji palača za prostornu skupinu oko prijestolne  dvorane.e. tri dvorišta  i tri cele spojeni su u nepravilan sklop.)  strogo  simetrično  zatvoren  kompleks.  Raspored  ulaza  prilagođen je brojnim procesijama. naglašen ulazni dio.n.  Njegova  jezgra  jest  cela  koja  stoji  poprečno  na  glavnu  os  svetišta.)  strogo simetričan niz prostorija duž glavne osi – prvi se put svjesno nastoji iskoristiti perspektivno  pojačanje dojma dubinom prostora.III Faza razvoja  Sumerska i semitska kultura stavaraju monumentalne hramove koje su reprezentativan okvir za obredno  štovanje  bogova. bez hrama.p. U glavnu celu se ulazi iz  dvorišta  preko  poprečno  postavljenog  predvorja  s  utvrđenim  portalom.n.  unutarnja  dvorišta.  Dur Šarukin (oko 710 g. Dvorište ispred hrama okružuju sporedne prostorije.050 g. što je dodatno naglašeno uvučenim portalom predcele koji je  dodatno naglašen tornjevima.700 g.  Ištarin hram ‐ Babilon (obnovljen je oko 550 g.  U južnoj i srednjoj Mezopotamiji na temelju ranodinstičkih tipova hramova nastaje tip hrama sa širokom  celom.)  stambena palača Sargona II je povezana sa  sakralnim prostorom.p.n. Jezgra cele obavijena je nizom prostorija ili hodnikom. raščlanjivanje zidova stupcima i nišama.  Također  uz  sjevrozapadno  dvorište  podignute  su  i  tri  manje kapele.  najveće  dvorište  okruženo  je  pratećim prostorijama. hram ima svoje dvorište i naglašen portal prema ulici.  Često  se  rade  kompleksi  koji  imaju  više  hramova  –    jedan  od  prvih  takvih  višestrukih  kompleksa  se  Sin  Šamapov  hram  (oko  1.p. u sjeveroistočnom dijelu su  dva  manja  dvorišta  hramovima. te je tako svetišta i simbolički  trostruko izolirano od vanjskog svijeta.e.500  godina  nakon  Enkijevog  hrama  i  dalje  slijedi  istu  tlocrtnu  organizaciju.e.  Osim  slobodnostojećih  hramova  često  se  pojavljuju  kombinacije  višestrukih  hramova.  odnosno  u  sjeverozapadno  dvorište  sa  dva  hrama.    .  s  više  dvorišta.n.  ali  nešto  skromnijih  dimenzija.  a  ispred  koje  stoji  još  jedna  istovrsna predcela. ulaz  u  kompleks  povezam  je  sa  pravokutnim  dvorištem  kojeg  okružuju  pomoćni  prostori.  Svi  hramovi  imaju  tipičan  raspored  Asirskih  hramova uz dodatak od još jedne kapele u  vidu  izdužene  cele.p.p.n.  Sakralni kompleks – Išali (oko 1.

e.p.  rezultat  sistematizacije  i  želje  za  pojačavanjem  tendencija  iz  Hafačija.  zemlje.  donja  terasa je pravokutnik dimenzija 52 x 56. a na trećoj terasi na visini od oko 21. a stube kojima se dolazi na terasu smještene su osi ulaznih vrata hrama.  čime  je  osigurana njihova dugovječnost. Na  ovoj terasi se nalaze dvjie manje.  Kod  zigurata  je  po  prvi  put  impozantna  građevinska  masa  presudno  određena  vertikalom.Stepenasta visoka terasa  postaje  stepenastim  tornjem  koji  dominira  gradovima  Kasita.700 g.5  m stoji široka cela kao hram glavnog božanstva grada Ura – božanstvo mjeseca – NANA.  Iza klasičnog  sumerskog tipa ostupno se razvijaju sve više i strmije građevine.  Ovalni hram – Hafači (oko 2. te se osiguravaju potpornim zidovima.  Konopci  od  trske  protežu  se  kroz  horizontalne  slojeve  građevine  poput  „armature“. odatle srednji krak se penje ravno sve do gornje terase.p. zigurat je postavljen u  prostrano pravokutno dvorište sa preddvorištem.  Na  terasi je hram.  njegov  naziv  znači  zigurat se uzdizao bitno strmije od bilo kojeg do  hram  kamena  temeljca  između  neba  i  tada poznatog.  ovalni  vanjski  zid  okružuje  još  jedan  ‐  unutarnji  ovalni  zid.  zahvaljujući  pocakljenom  opekom. a  pristup im se osigurava preko rampi i stubišta.  Relativno  mekana  jezgra  obložena  je  vanjskim  slojem  pečene  glazirane  opeke.000 g.  ačiji  se  najbolje  sačuvani primjerci nalaze u Akar Kufu i Čoga Zombilu.  toran  je  stajao  u  središtu  grada  u  svetištu  boga  Marduka  u  pravokutnom  dvorištu veličine stranica oko 400 m.  Terase se sastoje od stotine slojeva glinene opeke između kojih su. položene strunjače  od  trske  u  sloju  pijeska.)  ovalna  forma.  podigao  da  je  Nbukodonozor  II  na  ruševinama  imao  je  plave  zidove  i  metalni  krov  (zlato?). već gradnja tektonskog znaka koji prostorom dominira.  prethodnih  hramova.  Asiraca  i  Babilonaca. Preteče su im hramovi sa terasama koji zahvaljujući stalnom nadograđivanju  kultnih prostorija na ostacima građevina nadrastaju svoj okoliš. u sredinu  hrama usmjereno je monumentalno trokrako stubište.n.  Unutar ovog zida nalazi se niz prostorija koje formiraju pravokutno dvorište gdje se nasuprot ulaza  uzdiže  romboidna  terasa  visoka  6  m  čiji  vrhovi  su  orjentirane  prema  stranama  svijeta  zigurat.  Zigurat Etemenanki – Babilon (oko 600 g.  Zigurat – Ur (oko 2. visine 15 m usmjeren uglovima prema stranama svijeta.    Podizanje ovakvih tornjeva pretpostavlja i ovladavanje posebnih graditeljskih vještina i tehnika gradnje.  prototip  visoke  terase.e. Uruku i  Nipuru. radi poravnanja. Njihove visoke mase postaju dominanta gradova  i krajolika u Mezopotamiji.n.)  prvi  klasični  zigurat.  Ovaj zigurat postao je uzorom za slilčne građevine u drugim sumerskim gradovima: Eriduu.Zigurat  Zigurati su visoke terase ili stepenasti hramovi tornjevi. a hram na najvišoj razini  Herodotovom  opisu. sveukupna visina do krova hrama  bila je oko 90 m.p.  .)  Vanjske  površine  bile  su  prekrivene  najznamenitiji  zigurat.  pri  čemu  nije bitna gradnja prostora. tlocrt  zigurata  mjeren  u  razini  zemlje  iznosi  oko  90x90 m. Najpoznatiji primjer ranog razdoblja je Bijeli hram na Anu  terasi u Uruku.e. ovaj hram  odredio je elemente za daljnji razvoj ove tipologije koja s vremenom stremi sve više u vis. proporcionalno umanjene.n. čiji se krakovi susreću pod velikim vratima na  sredini prve terase.

  piramida  (pyramidion je vršak svake piramide)    Simetričnost i građenje po uzdužnoj osi – jedno od najvažnijih načela egipatske arhitekture.  Vanjski dojam počiva na oblikovanju siluete – čista ploha zida (u početku više sličnosti s Mezopotamijom  – raščlamba zida stupcima). njihove temeljne crte nastaju u eksperimentalnoj fazi na  početku Starog kraljevstvate se potvrđuju u doba piramida. a hramovi  i grabnice od kamena (kao znak vječne trajnosti). stoga se može tvrditi da svi  građevinski oblici imaju simboličko značenje.  . Užljebljeni završni vijenac i astragal (zaobljeni štap koji obilazi uglove zgrade) su reminiscencija  starih graditeljskih tehnika.  Građevinski zadaci su se mijenjali u korak sa promjenama društvenih uvjeta:  mastabe i piramide. papirus.  Velike ravne plohe idealna podloga za plitki reljef (stapanje arhitekture i likovne umjetnosti)    Egipatski  stil  mase  nastaje  svjesnim  reduciranjem  početne  raznolikosti  oblika  na  nekoliko  temeljnih  elemenata egipatske arhitekture:  ‐  pilon  (egipatska  monumentalna  vrata).  stup.  obelisk.  ‐  Novo kraljevstvo:    hramovi bogova. bez obzira na veličinu pojedinog dijela ima naglašenu horizontalnost.  već  jedino  „tektonskim znakovima“ ‐ oni su apsolutne forme iza čije se čistoće krije višestruka simbolika.  Najbolji  primjer  za  to  su  obelisk  ili  piramida  –  koji  se  teško  mogu  smatrati  zgradama. društvo je hijerarhijski strogo podjeljeno.  te  istovremeno  određuju  povijest.  S  vremenom  je  došlo  do  stapanja  dualizma  tektonskih  i  organiskih  elemenata  s  tradicionalizmom  i  simbolizmom u nerazdvojivo prožimanje fizičke i metafizičke pojavnosti.  Stup  se  rijetko  pojavljuje  kao  tektonska  forma  (piramide. ravni krov.  a  dijelom  kao  stilizacija  biljnih  oblika  ili  reminiscencija na drevne graditeljske tehnike.  hipostil  (dvorana  sa  stupovima)  glavni  element  profane  (stambene)  arhitekture  dobiva  svoje  novo  značenje  u  sakralnoj  arhitekturi  ‐  prolazna  dvorana  sa  naglašenim  srednjim  prolaznim  dijelom  koji  tvori  bazilikalni  presjek  (na  taj  način  je  omogućeno  osvjetljenje središnjeg dijela dvorane).    Rast građevinskih masa rezultat je apstrakcije i pojednostavljivanja na osnovne geometrijske oblike.  Upravo  ova  dva  čimbenika  (izolacija  i  unutarnje  suprotnosti)  predstavljaju  korijene  višestrukog  dualizma  egipatske  kulture.    Konstruktivni oblici  Upotreba materijala ima simboličko značenje – profana arhitetktura se radi od opeke i drveta. U unutarnjem uređenju društva kontinuirano postoje  unutarnje  suprotnosti  Gornjeg  i  Donjeg  Egipta.  dvorište sa stupovima.  ‐  Staro kraljevstvo:    ‐  Srednje kraljevstvo:  pogrebni hramovi. politiku i ustroj Egipta. a vjera se  s vremenom razvila u nedogmatski optimistički politeizam.  pogrebni  hramovi).  Dualizam tektonskih i organičkih oblika jedna je od trajnih značajki egipatske arhitekture.  Gospodarstvo je bazirano na poljoprivredi i trgovini.  Svi građevinski oblici su dugotrajni i srodni.  Kompozicija sklopova. palma) i to u detalju (kapitel u obliku lišća ili cvijeta) ili u cjelini (svežnjasti  stupovi). Konstruktivni oblici egipatske arhitekture nastaju kao  apstrakcija  i  geometrizacija  predložaka  iz  anorganskog  svijeta.EGIPAT    Zemljopisno Egipat je predstavljao uzak pojas plodne zemlje usred pustinje (širine 2 – 20 km) koji se od  obala Sredozemlja pruža oko 1000 km prema jugu.  češće  stup  ima  atribute  biljnog svijeta (lotos.

  trapezoidnog  oblika  dimenzija  oko  6  x  9  km.e.p. ovaj grad se može smatrati ranim primjerom  „kolonijalnog“ grada kakav će nastati kasnije na Sredozemlju.Urbanizam  O egipatskim gradovima ima relativno malo saznanja na temelju iskopina.e..  ‐  središnji položaj svetišta i palača.  karakterizira  ga  racionalna geometrijska shema.    Egipatski hieroglif NIOUT ‐ znak za naselje – grad  Memfis (memfis je sinonim za bijeli zid) ‐ je bio prvi velegrad staroga svijeta. rad je zidom podijeljen na dva klasno različita dijela. sporedne ulice š = 1.  Za  razliku  od  oskudnih  podataka  o  egipatskim gradovima pronađeno je veoma mnogo pojedinačnih spomenika. grad je utemeljen kao nova prijestolnica oko 1380.  kada  njegov  savjetnik  i  arhitekt  Imhotep  uvodi  veliko  razdoblje  arhitekture  Starog  kraljevstva.  sakralni  prostor.  .    Teba  Glavni  grad  u  Srednjem  i  Novom  kraljevstvu. široka 45 m. odlukom Amenofisa IV.p.  ‐  površina grada iznosi oko 10 ha (280x360 m). gustoća izgradnje ‐ 80 zgrada/ha (robovski dio naselja). naselja nižih službenika.  građevinske čestice su veličinom primjerne socijalnom statusu: od malenih ‐ površine oko 125 m2  do velikih površine 2000 ‐ 3000 m2. Grad je nakon 25 godina bio napušten.  ‐  pravilnost tlocrtnog predloška gradskih ulica.    Kahun  Naselje  namijenjeno  graditeljima  piramida  za  faraona  Sesostrisa  II. glavna ulica usporedna s Nilom.  funkcionalno  zoniranje  grada:  kraljevska  četvrt.  Plan grada jasno odražava namjenu i socijalnu strukturu. pokraj današnjega mjesta Tell el Amarna. umjetnina i spisa tako da  postoje veoma jasne predodžbe o visokoj kulturi Starog Egipta.n. g.    Ahetaton / Tell el Amarna  ‐ grad sunca  Slobodnije formiran.  g. radnička naselja.  Teba  i  Ahetaton.  na istočnoj obali Nila. nastaje vjerovatno u doba  vladavine  Đosera.  ‐  socijalno i društveno zoniranje grada.  Najvažniji  gradovi  prijestolnice  bili  su  Memfis.  ‐  linearni grad (12 km).  naglašena  središnja reprezentativna os ‐ kanal sa dva manja jezera.n.  predjeli  stanovanja  plemstva  i  visokih službenika.  Egipatski urbanizam se temeljio na slijedećim načelima:  ‐  orjentiranje prema stranama svijeta.5 ‐ 10 m.  oko  2500.  ‐  uvođenje vode u gradsko tkivo.

  oblikovanje  kapitela  i  završnog  vijenca.  dužine10  ‐  18  m  (iznimno  30  m).  a  raspoređene  su  oko  prostranih  dvorišta.  istovjetne  orjentacije. umjetnike i službenike koji su upućeni u tajne hramova. različitih veličina. grobnica i  palača.  ceremonijalnih  trgova  i  vrtova.    Dair el Medina  Naselje iz doba Ramzesa II u kojem je bilo oko 70 kuća u nizu. te koncetracije  stanovništva  u  gradove.  Kuća  u  nizu  postaje  prevladavajući  tip  stambene  arhitekture.  Ta  naselja  su  ponekad  uključena  u  grad  kao  strogo  odjeljene  četvrti  (Kahun). Kraljeva palača satoji se od dva vrlo različita  sklopa  prostorija  –  sjeverni.  privatni koji je vrlo strogo i simetrično organiziran.  korisna  površina 35 ‐ 160 m2 ‐ ovisno o statusu vlasnika.  kao  i  šarenih  dekoracija  arhitetktura  dobiva  svečan i vedar karakter.  kuće  širine  4  ‐  9  m.  Središte sklopa je veliko dvorište okruženo sa četiri palače.  organičkog  materijala.  Već kod ranih građevina pokazuju se detalji koji će određivati egipatsku arhitekturu do kasnog razdoblja:  ‐  prozori  s  rešetkama  postavljeni  ispod  krova.    Svetišta    Amonov hram i svetište u Karnaku  .  upotrebom  laganog. Utjecaj Mezopotamije je brzo asimiliran. ograničenog korištenja tla za novu gradnju.Stambena izgradnja  Tipologija stambene arhitekture rezultat je.  pripadnici  viših staleža žive u kućama sa dvorištem.    Palače  Sačuvani rani oblici gradnje dijela Đoserovog kompleksa pokazuju oponašanje gradnje drvetom: skeletnu  konstrukciju  sa  zidnom  ispunom  od  pletera  i  krovove  od  lagano  zaobljenih  drvenih  rešetki  prekrivene  trskom.    Palača  Amenhotepa  II  u  Malkati  ‐  opsežan  kompleks  koji  se  sastoji  od  skupina  više  građevina  koje  se  međusobno  prožimaju. raznovrsnija tipologija i veličina kuća.  ‐  dimenzije  naselja  oko  145  x  50  m.  stropovi  s  gredama.  dimenzije  građevnih  čestica  oko  10  x  20  m.  službeni  u  kojem  nije  prisutna  simetričnost  u  rasporedu  prostora  i  južni.  a  ponekad  su  podignuta kao samostalna zatvorena naselja (Tell el Amarna i Deir el Medini).  Država  razvija  poseban oblik naselja – naselja za radnike uz veća gradilišta svetišta i nekropola.  Tell el Amarna  ‐  tipizirana  izgradnja. U ovim naseljima vlast  pod strogom kontrolom drži obrtnike.

 koji  u svim elementima odgovara velikim hramovima Novoga kraljevstva:  ‐  dva  para  pilona.  Između  njih  stoje  svetišta  kao  dominantne  velike  građevine  s  jednim  ili  više  hramova unutar svetog prostora okruženog zidinama.  Tipologiji  hrama  pridružena  je  palača. Remezej ima više civilni karakter. malena svetišta ‐ škrinje nisu sačuvani jer su bili građeni od drva.  a  u  središtu  se  nalazi  komora  za  svetu  barku ili lik božanstva.  dva  dvorišta  sa  stupovima.  a  u  skladu  s  nestabilnim  društvenim  uvjetima  cijeli  kompleks  je  utvrđen.  Svetišta  se povezuju sustavom svetih  puteva.  Horusov hram u Edfuu ‐ pruža jasan primjer raščlambe velikoga hrama    Amonov hram u Karnaku ‐ temeljno načelo uvečano i dopunjeno neuobičajenim nizovima prostora.  svetište  i  tipično  osnosimetrično oblikovan slijed prostora.  Egipatski  je  hram  strogo  usmjerena  građevina.  Amonov hram u Karnaku stoljećima je bio podizan kao državno svetište.  knjižnica.    Hramovi  Egipatski  hram  je  kuća  u  kojoj  stanuje  božanstvo.  čija  se  središnja  os  proteže  cijelom  dužinom  sve  do  svetišta. trske i gline.    Hramovi i palače  Zadnja karika u razvoju hramova i palača jesu hramovi‐palače Ramezej (Tanis) i Medinet habu. Cijeli kompleks je okružen sa 17 m visokim  utvrđenim  zidom  čija  vrata  i  krunište  oponašaju  asirske  uzore. Jezgra kompleksa je monumentalan hram.Nerazdvojni  dio  života  u  Egiptu  je  religija.  Oba  monumentalna  ulaza  odgovaraju  . Egipćani hramove promatraju kao sastavne dijelove organičkoga svijeta.  prema dvorištu je otvoreno predvorje ili zatvoreni hipostil (često kombinacija obojega).  škola  i  radionica.  Hram  je  zajedno  sa  kraljevom  palačom  i  prostorima  za  boravak  svećenstva. koji se ukrašavaju sfingama.  Za  sve  te  aktivnosti  postoje  građevine  koje  uz  svetišta  narastaju  do  veličine  gradskih  četvrti.  skladišta. te održavanju  arhiva.  hipostilne  dvorane. Duž te osi hramovi su najčešće podignuti u tri glavna odsječka:  ulazni piloni s vratima.  Rani hramovi. koji se dodatno pojačava izmjenom svijetla i sjene.  Medinet habu je strogo (pravilno) raščlanjen i pregledan.  Put k svetištu vodi kroz niz vrata koja slijedom otvorenih i zatvorenih prostora stvaraju ritam sužavanja i  širenja.  predvorje. te  ukoliko je hram potrebno povečati oni ga brižljivo razgrađuju i ugrađuju njegove dijelove u novi. iza kojih se u pravilu nalazi dvorište okruženo trijemovima.  Egipatsko  svećenstvo se osim osnovnog poziva bavi i ušravljanjem velikih posjeda i pohrani prinosa. a kod Medinet habu‐a prevladava karakter utvrde.  koja  nastaje  stapanjem  različitih  tradicija.  sakristije  i  ophode.  unutrašnjost  hrama  sadrži  kapele.  upravnim  prostorijama okružen prstenom zgrada za osoblje i poslugu.  obeliscima i  na kojima se  grade postaje – paviljoni. stoga ne čudi da ga povezuje  gusta mreža puteva sa njegovim sporednim svetištima i hramom u Luksoru.  Prostorni  program  služi  praktičnoj  službi  hrama  sa  njezinim složenim ritualima.

 te služi kao model za grobnice kraljeva Starog kraljevstva.  Postupno  ta  gradnja  dobiva  oblik  mastabe  (stepenasti  grob).  koji  su  određeni  ritmičkom  izmjenom  širokih  i  dugačkih  prostorija prema uzoru hramova uz piramide. sa četiri stepenice.  Mastaba  je  izduženo  građevinsko  tijelo  s  ravnim  ili  plitko  zasvođenim  krovom.    Piramida  Klasična piramida sastavljena je od jednostavnih geometrijskih oblika: tlocrtna je površina kvadrat.  koji  u  nešto  strožijoj formi preuzima trodjelni sustav posljednjeg putovanja. vrh je  završna točka okomice povučena iz njegova središta. aleja sfingi vodi od hrama u Karnaku.  Gornji  katovi  tih  22  m  visokih  tornjeva  povezani  su  u  prostor koji služi kralju i njegovim damama za povremeni boravak.  Keopsova  i  Mikerinosova)  u  Gizi    (nagib je 51º52'). da bi u konačnici bila proširena na tlocrtnu dimenziju oko 100x100 m i  visinu od oko 60 m.  preko Tebe do ovog hrama.). Piramida se nalazi usred sklopa građevina koje okružuje zid (277 x  545 m) i tako omeđuje Đoserov kompleks.  ‐ piramida u Sakari  .  Deir el Bahari – pogrebni hram kraljice Hatšepsut  ‐  Mentuhotep  gradi  prvi  hram  koji  ima  piramidalni  završetak.  kao  prelazni  oblici  slijede:  razlomljena  piramida  iz  Dahšura  (mijenja  se  nagib  sa  54º  na  43º).    Grobnica u stijeni i pogrebni hram  Kroz povijest se monumentalnost u gradnji grobnica okreće sa gradnje mastaba i piramida prema gradnji  pogrebnih  hramova.  za  gradnju  su  presudne  dvorane  sa  stupcima  podignute  jedna  iznad druge i povezane sa rampama.  Raščlamba  zidova  prenosi  do  detalja  raščlambu  palača  budući  da  je  mastaba  vječna  rezidencija  kraljeva.p.n.  Povijesni razvoj oblika počinje sa stepenastom  piramidom  iz  Sakare. Takva  piramida je stvorena u IV dinastiji. a uz vanjski zid leže jednostavniji grobovi u nizu dvorjana koji su pratili vladara.  Grobnica u stijeni u Gau el Kebiru  –  nizanje prostorija uzor za veliki pogrebni hram kraljice Hatšepsut u Deir el Bahari. na taj način su preuzeti oblikovni elementi Mentuhoteptovog  hrama i obje građevine optički stopljene u jedinstvenu cjelinu. Iz jednostavnih prostora sa poprećnom  prostorijom  nastaju  raščlanjeni  sklopovi. Njezinim graditeljem smatra se Imhotep.najmodernijem  stupnju  tadašnje  gradnje  utvrda. pa je ona povećana  na 42 m visine. stapanje arhitekture i skulpture – vrhunac egipatske umjetnosti. Gledano s Nila ta impresivna skupina građevina sastoji se od  duge horizontale zidina.  te  ravnim  ili  ukošenim  zidovima  od  glinenih  opeka. sa šest stepenica.  Prvobitna mastaba nije bila primjerena kralju koji je uzdignut na razinu božanstva.  Preoblikovanje tradicionalne grobnice začeto je gradnjom stepenaste piramide kralja Đosera u Sakari  (oko 2500 g.e.  Važan  stupanj  u  razvoju  predstavlja  gradnja  graobnica  u  stijenama. Već u prapovjesnom Egiptu se stvara običaj.  da  se  podzemnom  grobu  dodijeli  simbolička  kuća  iznad  njega. a 4 bočne plohe jesu jednakokračni trokuti.  te  crvena  piramida  iz  Dahšura  (nagib  je  kontinuiran  ‐  43º30')  ‐  gdje  pronađeno  načelo  koje  je  doživjelo  vrhunac  u  gradnji  piramida  (Kefrenova.    Mastaba i piramida  Prva velika arhitektura Egipta nastaje s grobovima kraljeva.  utemeljen  u  vjeri.  500  godina  kasnije  kompleks  se  dograđuje  Hatšepsutinim  hramom.  U  unutrašnjost  se  ponekad  nalazi  i  više  od  50  prostorija  simetrično  raspoređenih  oko  središnje  grobne  komore  –  skladišta  za  potrebe pokojnika. nad kojom se uzdiže masa stepenaste piramide.

 a visina 146.Zahvaljujući  nagibu  piramide  dobivaju  na  visini.    Giza ‐piramide stoje kao dominante nad pripadajućim svetim područjem – kompleksom piramida.  .  ‐  visokorazvijeni smisao za harmoniju.  te  postižu  klasične  proporcije  –  baza  Keopsove  piramide je 230 x 230 m.  ‐  integracija likovne umjetnosti u arhitekturu.    Karakteristike egipatske arhitekture:  ‐  geometrija kao temeljna podloga. mjeru i proporcije (poznati nizovi aritmetičkih proporcija).  a  uz  Nil  se  nalazi  „hram  u  dolini“ gdje može pristati barka sa pograbnom povorkom.  Odustalo  se  od  gradnje  kompleksa  (kao  u  Sakari).  ‐  ovladavanje tehnikom obrade kamena i upotrebom kamena kao građevinskog materijala.60 m. odatle se  razvija kombinirano u vertikalnim i horizontalnim slojevima.    Ovakvom oblikovanju osim tehničkih i formalnih razloga postoje i teološki razlozi – piramida je svežanj  sunčevih zraka na kojem se kraljev KA (duša) uzdiže prema suncu. Oko konične jezgre uzdižu se zidne ljuske  koje  zbog  nagnutosti  prema  jezgri  usmjeravaju  unutarnja  naprezanja  prema  jezgri.  Piramida  stoji  na  uzvisini  (platou  ili  terasi).  tako  masa  piramide učvršćuje samu sebe. te je na taj način postignuta još veća monumentalnost i strogoća.  ‐  bliskost s prirodom i apstrakcija.  ‐  simetričnost i aksijalnost.  dosljedno  je  primjenjena  trodjelna  koncepcija  posljednjeg puta.  pogrebni  hram  stoji  ispred  nje.  Gradnja piramida se priprema podizanjem velikih mastaba s vanjskim omotačem i jezgrom.

  nema  određeno  usmjerenje  već  je  neusmjerena.  motivi  se  bez  vidljiva  zastanka  vode  i  preko  uglova. Nedostaci njegova krutog tijela nadoknađeni su jasnoćom oblika.  Raspored  prostorija izbjegava jasne neprekinute osi. koja se u velikim  prostornim sklopovima palača sa sustavima hodnika za komunikaciju pojačava do efekta labirinta: slijed  hodnika  i  prostorija  voden  je  u  kružnom  (prostorna  spirala)  ili  ukrštenom  kretanju.  U  njima  su  polarizirane  privredne.  no‐madstvo).  U  brončanom  dobu  mijenja  se  politička  i  privredna  struktura  i  stvaraju  se  regionalni  kulturni  krugovi  (Trojanski.  Doseljavanjem Ahejaca i Jonjana prevlast prelazi na kopno – Mikena.  st.  omeđujući  karakter.  političke  i  umjetničke  snage  egejskog  svijeta  nakon  dvije  tisuće  godina  razvitka.  zbunjujući  i  iznenađujući neprestanim novim prijelazima.  stapaju  i  ponovo  cijepaju u regionalne kulture.  a  možda  i  djelovanje  mnogolike  i  promjenjive  maritimne  topografije  (pomorstvo). Tlocrtni raspored i oblik građevina zasnovani  su  doduše  na  prevlasti  pravoga  kuta.  Osobitost  i  oprečnost u arhitekturi jasnije su izražene nego u likovnoj umjetnosti. Megaron je  .  U  središnjim  skupinama  prostorija  kuća  gospodara  i  palača  zidovi  su  stupovima  ili  vratima  prekinuti  i  rastvoreni  na  više  strana. no ipak počiva na preglednom oblikovanju i raščlambi prostora i volumena.  Utjecaji  i  tradicije  preslojavaju  se.  Ona  preuzima  raščlanjivanje  i  ornamentiku  minojske  arhitekture palača.  Tijekom  kasnije  povijesti  (barok.  Dapače.  nije  planska  nego  spontana.    Graditeljstvo  ranog  razdoblja  iskazuje  se  u  Egeji  više  raznolikošću  tipova  i  oblika  nego  općenito  obvezujućim  idejama.  ali  se  odriču  zatvorenosti  prostora  i  jasnog  omeđivanja  građevinskih tijela.  Ta  prirodna  zaštita.  nije  jednoznačna  nego  višeznačna.  terasama  ili  dvorištima za svjetlo.  U  srednjem  brončanom  dobu  prevlast  preuzima  Kreta  –  u  njoj  se  prapovjesna  religija  i  feudalno‐ hijerarhijsko društveno uređenje povezuju s naprefnom tehnikom i civilizacijom. Njegov različit.)  ponovo će doći do rastvaranja prostorne granice i stapanja prostora. Te definicije općenito se više tiču slikarstva i otvorene  prirode nego arhitekture.  XX.  programima  i  pravilima.    Mikenska  arhitektura  suprotna  je  minojskoj. svojim "labirintskim sustavom".  Tako  se  po  volji  mogu  otvarati  prema  sljedećim  prostorijama.    Minojska  arhitektura  upadljivo  se  razlikuje  od  kontinentalnih  visokorazvijenih  kultura.  slike  na  stijenama. već je organizirana iznutra prema van.  dakle  s  društvenom  reprezentacijom. najvažnije središte ranog brončanog doba je Troja. naglašavajući jednakovrijednost usmjerenja.  Pri  svoj  prividnoj  iracionalnosti  u  praksi  se  potvrđuje  fleksibilnost tog načina gradnje čija se organizacija zasniva na funkcijama. Minojska arhitektura s aspekta doživljavanja prostora nije  statična  nego  fluidna. Svojim slikovitim karakterom minojska se arhitektura stapa s ceremonijalnim  priredbama.  U  jednakovrijednosti  i  višeznačnosti  usmjerenja  osjeća  se  možda  djelovanje  svestrane  prostorne  orijentacije  još  iz  prapovijesnog  doba  (špilje.  ona  je  njezin  ukrašeni  okvir.  adicijsku  shemu  ostalih  ranih  kultura  (TROJA). Kod nizova prostora omiljeni su neprekinuti prijelazi koji dijelom proizlaze iz tipičnog  pristupa prostorijama duž kontinuiranih glavnih zidova s otvorima vrata u uglovima prostorija.  nije  zatvorena  nego  otvorena.  kao  i  kultura  egejskog rubnog područja.  kao  i  blizina  trgovačkih  puteva  u  doba  prvih  visokorazvijenih kultura rezultirala je nastankom prvih europskih visokorazvijenih kultura. Minojski i Mikonski). dijelom maritimni.  Izvana  nije  određena  čvrstim  oblikom.  Sažimanje  skupina  prostora  i  građevina  u  slikovito  određene  obuhvatne  sklopove  kudikamo  nadilazi  primitivnu. Omiljen  tip građevine je megaron.EGEJA – prve europske visokorazvijene kulture    Raznoliko obalno i otočno područje oko Kretskog i Egejskog mora zatvoreno na kopnu gorskim lancima i  povezano  brojnim  otocima. dijelom kontinentalni karakter napose je  izražen  u  antagonizmu  minojske  i  mikenske  kulture  na  kraju  brončanog  doba. Dekorativne ili iluzionističke zidne slikarije oduzimaju preostalim zidnim plohama  statički.

  Karakteristične  temeljne  crte  mikenske  arhitekture  jesu  tektonska  jasnoća.  To  povećavanje  monumentalnosti  postaje  presudnim  čimbenikom.  Jednostavno  usporedno  nizanje  građevinskih  tijela (TROJA II) kod mikenskih utvrda uzmiče pred stepenastom raščlambom u kojoj se glavni megaron  ističe  svojom  veličinom  ili  postavom  na  najviše  mjesto.  zbog  simboličkog  formalizma  koji  je  arhitektura  morala  imati  (npr.  Jednostavna.  naglašavanje stupnjevitom raščlambom    Konstruktivni oblici  Arhitektura Egeje pokazuje raznolike tipove i oblike.gradnja  s  jednoznačnim  osnosimetrič‐nim  usmjerenjem.        Stilizirani rogovi bika – čest završetak vijenaca minojskih palača.  oblikovanje  teži  više  dekorativnom  djelovanju  nego  tektonskoj  logici.stupa  prema  dolje  protivi  se  konstrukcijskoj  logici  ili  ukrašavanje ornamentom stupova na Atrejevoj riznici bez odnosa prema konstruktivnoj funkciji).  no  na  Kreti  je  stilizacija  išla  u  smjeru  dekoracije.  Minojska  arhitektura  stvara  se  gradnjom  velikih  palača. a na  kopnu: megaron.  sužavanje  .  jednoznačan  oblik  građevinskog  tijela  i  prostora.  a  ne  tektonsko‐konstruktivno  karaktera  arhitekture.  to  je  dodatno  naglašeno  kontrastnim  oslikavanjem  jarkim  bojama.  čijoj  kvaliteti  nisu  potrebni daljnje račlanjivanje i obrada.  Iznad  kapitela  postavljena  je  snažno  istaknuta  četvrtasta  ploča  (abak)  na  kojeg  se  oslanjaju  nosive  grede.  Bogata  ornamentika koristi geometrijske i simboličke likove (spirale i rozete).  funkcionalna  forma  građevinskih  članaka  izborom  materijala  i  krajnjim  reduciranjem  zadobiva  elementarnu  monumentalnost.  Stup  je  drveni  potporanj  koji  se  sužuje  prena  dolje  i  koji  stoji  na  kružnoj  ili  četvrtastoj  ploči  (plinta).  Kod  primjene  na  pročeljima  stup  nosi ikonzolno izbačene nosive grede na kojima  leže vijenci.  gdje  dolazi  do  njezina  usporednog  izmještavanja  (propilon  i  pročelje  mega‐rona  u  TIRINTU).  sličnost  i  usporedna  postava  građevinskih  tijela.  Začetak  takvog  dekorativnog  pristupa  vidljiv  je  na  primjeru  palminog  kapitela  iz  malog  hrama  u  Arkadesu na Kreti.  Jednostavni  temeljni  oblici  kupole  i  dromosa  monumentaliziraju  se  tehnikom  gradnje  velikim  klesancima.  čak  ni  kod  višedijelnih  velikih  palača  kasnog  razdoblja.  kojemu  se  pridružuje  i  vojnički  karakter  utvrda.  iskorištavanje  topografske  situacije  pri  gradnji  i  raščlanjivanju  građevnih  masa.    Osnovni  element  takvpg  dekorativnog  stila  je  minojski  red  (stil)  stupova  koji  se  uvijek  nalaze  na  istaknutim  dijelovima  palača  umjesto  stupaca.    Velike palače prestavljaju začetak graditeljske škole mediteranske arhitekture.  reduciranje  na  mali  broj  elemenata. megalitska gradnja i utvrđeni grad s akropolom. na otocima nastaju: otvoreni grad i labirint.  Na  reprezentativnim  se  mjestima  kiklopsko  ziđe  utvrda  povlači  pred  brižljivim  majstorskim  zidanjem  od  velikih  kvadara.  Os  simetrije  gotovo  se  nikada  ne  ukršta  s  drugom.  To  vrijedi  i  za  velike  kupolne  grobove.  Glava  potpornja  se  sastoji  od  jastučastog kapitela između prstenova i obruča.  S  vremenom  je  u  minojskoj  arhitekturi  došlo  do  stilizacije.  .

  U  mikenskim  rezidencijama  pojedini  oblici  i  dekorativne  tehnike  su  uglavnom  minojskog  porijekla.    Glavna  pročelja  često  su  okrenuta  prema  velikim  središnjim  dvorištima  i  za  razliku  od  uličnih  pročelja  ovdje  su  građevinski  volumeni  brižljivo  usklađeni.  Kontrast  svjetla  i  sjene  stvara  dojam  prozračne. stupovi.  mikenski  način  gradnje  pokazuje  se  tamo  gdje  se  njegova  specifičnost  može  pokazati  neovisno  o  građevinskom programu – kod gradnje utvrda. javne i sakralne rituale.  na  reprezentativnim  se  građevinama  i  mjestima pojavljuje i brižljivo obrađeno kameno ziđe od kvadratnih blokova (obrada brončanim pilama i  pijeskom) polaganih u slojeve jednake visine.  Izmjena  svjetla  i  sjene  dodatno  je  osnažena  ornamentalnim  i  iluzionističkim  zidnim  slikarstvom  koje  dodatno pojačava dojam dinamičnosti i međusobnog prožimanja prostora.    Od  takvog  veza  načinjeno  je  i  ziđe  uz  Lavlja  vrata  u  Mikeni. istaknuti vijenci. Otvorena polja često su u gornjoj trećini podjeljena poprečnim gredama i na taj  način su dobivena vrata s odvojenim nadsvjetlom – karakteristični oblikovni element minojskih palača. sklona tektonskoj monumentalnosti.  Karakter otvorenosti i propusnosti vidljiv je i u središnjim skupinama prosotrija u unutrašnjosti ‐ učestale  su  dvorane  sa  stupovima.  Vrhunac takve prostorne organizacije je kraljev stan u palači u Knosu – satoji se od kombinacije dvorana  sa  stupcima  sa  svjetlarnicima  i  terasama.  Ta  vrata  klasični  su  primjer  mikenske  megalitske  gradnje  –  četri  masivne  ploče  ploče  onlikuju  kameni  okvir  s  prolazom  visokim  oko  3.    Pored  kiklopskog  zida  od  jedva  priklesanih  blokova  kamena.  U  sačuvanim  ostacima  palača  vidljive  su  različite  slobodne  kombinacije  arhitektonskih  elemenata.  Prema  A. Višedjelni građevinski sustav  sastavljen  je  od  više  građevinskih  blokova  razlilčitih  gabarita  koji  su  povezani  fleksibilnim  sveukupnim  rasporedom.    Mikenska arhitektura   Oprečna minojskoj arhitekturi. balkoni i balustrade.  Iznad  arhitrava  (horizontalne  grade)  u  vez  zida  ostavljen  je  rasteretni  trokut  koji  je  . gdje dromos završava monumentalnim vratima  koja  su  kao  i  dormos  građena  velikim  kamenim  blokovima  (megalitska  gradnja). vidljivi drveni dijelovi kanatne konstrukcije često su dekorativno naglašavani.  To se jasno razabire na vratima Atrijeve riznice u Mikeni.  Tim  monumentalnim  vratima  pridodana  je  lažna  arhitektura  tipično  minojskoga  stila  –  u  obliku  dekorativne  ornamentike  kojom su ta vrata ukrašena. Na taj način ulaz u graobnicu pretvoren je u simboličko pročelje palače.  koji  često  objedinjuju  više  funkcija  –  oni  su  istovremeno sscena za mnoge kulturne.  a  svjetlarnici omogućuju izmjenu svjetla i sjene u svim dijelovima građevine.  Evansu  palača  je  imala  tri  etaže. te bogato oslikana u ukrašena.5  m  i  širokim  oko  3  m.  koje  se  najčešće  otvaraju  na  više  strana  i  prelaze  u  druge  prostorije. Drveni  doprozornici i dovratnici.Vanjski oblik palače odgovara fleksibilnom protočnom tlocrtnom  sustavu.  Uobičajeni način gradnje je zid od lomljenog kamena i žbuke i drvenim gredama za ojačavanje.  a  središnji prostor  „dvorana  dvostrukih  sjekira“  (naziv  potiče  vjerovatno od labirinta ‐ labrys je sinonim za dvostruku sjekiru) ima samo jedan cjelovit zid.  čiji  slikovit  dojam  je  pojačan  snažnim bojama i bogatimk ornamentom. Najznačajnije sačuvano takvo dvorište  bilo  je  središnje  dvorište  palače  u  Knosu  –  pročelje  zapadnog  krila  pokazuje  svu  raskoš  minojske  arhitekture.  i  bila  je  plastični  razvedena  nizom  galerija  i  rizalita.    Novi upotrebljeni elementi kod palača su stupci.    Konstrukcijski  važan  element  pored  minojskih  stupova  jesu  pravokutni  stupci  na  kojima  su  oslonjeni  arhitravi krovne grede.  otvorene  arhitekture.

  U Završnoj fazi dolazi do mjestimičnig prožimanja labirinta i megrona. koji se postavljaju paralelno.     Labirint i megaron  U Egeji su se iz različitih graditeljskih tradicija oblikovala dva suprotna sustava čija suprotnost presudno  utječe na klasično graditeljstvo u Grčkoj. te kvalitetnom rašlambom  postignuto je dosljedno oblikovanje ulaznih vrata – najraniji europski primjer plastike velikog formata.  Naselja  i  urbanizma  već  u  ranom  razdoblju  dobivaju  tipičan  karakter. Maritimne kulture razvijaju labirint. no u pravilu se razlikuju svojim gabaritima.  Labirint – u grčkom jeziku označava arhitekturu nepregledna tlocrta.  Megaron je građevinski volumen – dugački pravokutnik zatvorenih bočnih zidova. a kopnene megaron.  Tars.  već  upravo  suprotno  –  orgranizacijsko načelo labirrinta se razvija skupine prostora od središta prema van. i dr. sesklo i mikena – odnosa stranica 1:2.    Neolitička skupina kuća u Knososu pokazuje tipične elemente minojskog prostornog rasporeda i tehnike  zidanja: neprekinuti glavni zidovi za više kuća (štednja.konzolno nadsvođen. samodostatnost.  što  je  vidljivo  iz  činjenice  da  se  jedva  mogu  naći  tragovi  utvrđenja.  tip troja – odnosa stranica 1:3  Građevinski oblik koji pokazuje krutost.    .  Kefalija – primjer kasnominojskog naselja sa labirintskog strukturom. Na taj način kuća se  može jednostavno dograđivati.  Megaron je građevina izrazito orjentirana u jednom smjeru. u kojima se oblikuje shema grada sa stambenim dijelom visoko iznad obale i lukom podno  grada. što je naročito vidljivo kod gradnje  skupina megarona. U  Egejskom  uzoru  to  predstavlja  pravokutnu  kuću  s  velikom  dvoranom  kao  prostorom  za  ognjište  i  boravak. podijeljen u jedan  glavni  prostor  i  jedan  ili  dva  sporedna  prostora. O zaštiti  od  eventualnih  napada  nije  se  vodilo  računa. Trokutasti otvor je zatvoren trokutastom pločom sa reljefom.  Monumentalno  povečanje  oblika  moguće  je  postepenim  raščlanjivanjem  nanizanih  građevinskih  tijela  (Troja II) ili naglašenim isticanjem pojedinačnog tijela unutar skupine(Tirint). što je bilo uvjetovano materijalom i namjenom.  U srednje brončano doba nastaju novi gradovi s Knosom kao političkim i privrednim centrom. Mersina.  osim  lučkih  naselja  novi  gradovi  nastaju na obrancima brda okrenuti prema unutrašnjosti i na uzvisinam.  Pročelje  se  najčešće  rastvara  u  otvoreno predvorje  s  bočnim zidnim produžecima (antama) i stupovima. ukruta zidane građe zbog potresa) i prostore koji  su postavljeni u nizu (nastavljaju se u nizu). te se tako  dobiva prostorna kompozicija volumena. zatvorenost. s pogledom na more. te Malijom  i Festom (izvorno Phaestum) kao glavnim gradovima pored niza manjih gradova palača kao što su Zakro. prostor za okupljanje.  Odmjerenim vaganjem masa.  Gurnija. Struktura te arhitekture potječe od  ćelijasto  zbijenih  elmenata  kuće  u  srednjeazijskom  urbanizmu.    Urbanizam  Prva gradska kultura egejskoga kruga nastala je na kikladima – maleni snažno utvrđeni gradovi ‐ Biblos. ali i prilagoditi formi terena.    Megaron – u gračkom jeziku sinonim za glavni prostor kuće ili veće građevine.  Ta  struktura  ne  počiva  na  nužnoj  predodžbi  čvrstog  građevinskog  tijela.  Među raznim varijantama u egejskom se krugu susreću dva tipa različitih proporcija:  tip dimini.  čija  se  forma  dijeli  na  manje  prostore.

 80000  stanovnika za cijeli grad i 20000 stanovnika za luku.  Tefali).  Temeljne postavke gradnje:  povezanost  glavnih  i  razdjelnih  zidova  za  više  kuće.).  u  središtu  grada  stoji  mala  palača  (bez  centralnog  dvorišta). vanjska stubišta su javna.  Slično Knosu koncipirani su gradovi Malija i Fest. kulturni  i  privredni  centar  je  kraljeva  palača. U toj tradiciji se već u kasnom neolitiku na Kreti  razvija labirintski sustav – osebujan temelj cjelokupne minojske arhitekture. Knos je prvi velegrad mediterana.  karavansaraj  –  preteča  motela.  Gurnija  ‐  kuće na padini.. vertikalno povezivanje  stubama (unutarnje i vanjske).  U većim gradovima (Knos. Malija) jezgra grada razvija se oko palače. ali i služe za povezivanje katova kuće.  ovakav  ustroj  i  struktura  grada  odgovara  tipu  malog grada kakav na obalama Egeje postoji sve do XX stoljeća. prstenasta ulična mreža. orjentacija prema smjeru vjetra.  Od ranog razdoblja kuće se odlikuju individualnim tlocrtnim rasporedom. te mala palača.  Gurnija  grad leži na uzvisini iznad zaljeva Mirabelo. na koju se nadovezuju manje  (uže)  ulice  (slijepe. no one nisu kruto postavljene.  .  ova  kuća  se  može  u  funkcionalno  ‐  organizacijskom smislu smatrati pretećom kasnijih kuća gospodara.  Knosos  ‐  oko palače se formira ovalna gradska jezgra dimenzija osi 600 x 1000 m.  vile  dvorskog  plemstva. unutar koje su smješten  radionice.  Kod  kuća  se  temeljni  objekti bez shematske krutosti kombiniraju prema zahtjevima konkretnog programa. fleksibilna unutarnja organizacija u  skladu  sa  istovrsnom  vanjskom  organizacijom  kuće. ali sa unutarnjim stubištem.  Vasiliki – skupina kuća  kuće na padini. ali i manji gradovi poput Gurnije.  sa  stubama  i  dr.  koje  razdvaja  unutarnje  dvorište. prilagođene su topografiji terena.  trgovine.    U brončano doba nastaje karatkeristični tip grada– minojski grad palača.  nego  krut  uređen  sustav.  odmorište.  izbjegavanjem  krute  podjele  na  građevne  čestice omogućena je lakša prilagodba temelja i nadgradnje profilu terena.Kretski  urbanizam  više  voli  kumulativan  rast  u  skladu  s  postojećim  okolnostima.  Od  kasnog  neolitika  uobičajena  je  gradnja  povezanih  skupina  kuća  (Knos.  Glavne  ulice  usmjerne  su  prema njoj. klimi i vlastitim zamislima.  javne  zgrade  (npr. grupiranje prostorija iste namjene. ali i politički. tlocrt je propusniji.  javni  trg  se  nalazi  na  njenoj  južnoj  strani.  karakterističan  tangencijalan  pristup  prostorijama. a gradske četvrti tvore labirintsku  strukturu uvrježenu još od neolitika. oblikovanje prostorija identično oblikovanju kuće  u cjelini.  odnosno  palača  pokrajinskog  vladara.  Oko gradske jezgre u krugu od 1500 – 1800 m predgrađe se širi u manje zgusnut vanjski dio grada.  Njegov sklop je mješavina promišljenog planiranja i organičkog rasta: Centar grada. prenočište i gostionica).  Broj stanovnika Knososa prema Evansu iznosio je 12000 stanovnika za središnji dio grada. Na gradsku jezgru nadovezuju se četvrti vanjskog grada. radijalno  postavljeni zidovi jednostavno raščlanjuju oval u niz prostorija koje su podjeljene u dvije skupine –  gospodarska  i  stambena.  Kamaizi – ovalna kuća – srednjeminojsko razdoblje  jedinstveni tlocrtni oblik prilagođen lokaciji n akojoj je izgrađen – stjenoviti vrh brežuljka. a često su na padini izgrađene kao ulice sa stubama.    Stanovanje – Kreta  Među  ranim  kulturama  Egeje  Kikladi  i  Kreta  preuzimaju  višećelijsku  strukturu  naselja  bliskog  istoka  i  prilagođavaju je topografiji. uske ulice između njih služe  kao poprečan veza.  prolazne.

e nastaje nekoliko velikih palača Knos.  .n. no u unutarnjoj organizaciji i funkciji  su potpuno samostalne.  Individualne  su  po  maštovitim varijacijama i grupiranju.  Pročelja  zgrada  oko  središnjeg  dvorišta  oblikovana  su  kao  dvokatni  trijemovi  sa  stupovima  i  loggiama. uz središnje dvorište  nalaze  se  zgrade  političko‐religiozne  funkcije  i  reprezentacije.600 g. Pojedine skupine zgrada raspoređene su prema namjeni.    Tilis – skupina od 3 kuće gospodara  kuća A je zatvorenija.e.  Planiranje  polazi  iznutra  prema  van  i  drži  se  načela  prisutnih  kod  planiranja  kuća  ili  naselja.  u  arhitekturi  suzdržanija  i  rustikalnija.n.000 m2. sa vlastitim dvorištem.p.  od 1. Iako je  palača  u  osnovnoj  tlocrtnoj  koncepciji  identična  ostallima  razlilku  čini  položaj  kraljevog  stana  koji  je.  društveno središte.  a  i  ima  njegovu  funkciju. U kasnijim fazama razvoja pojedini djelovi palače se stapaju.  u  sjeverozapadnom  uglu  nalazi se stambeni prostor – vladarev stan.  Upravo spajanje tolikih funkcija razlog je širenju palača i njihovoj kompliciranoj organizaciji.  vjersko središte.    Minojska palača  Postoji više faza u razvoju palača:  oko 2.  drugačje nego kod ostalih palača. Fest.  a  u  raščlambi  preglednija.p.  Ovakav tip građevina naročito je brojan oko palače u Knosu. Malija.  U  početku  te  skupine  su  stajale  kao  odvojeni  blokovi  oko  središnjeg  dvorišta.000 g. a budući da  nema utvrda palača raste na sve strane oko dvorišta.  Sve  velike  palače  u  svojoj  tlocrtnoj  organizaciji  predstavljaju  varijante  zajedničke  temeljne  sheme  ‐  palače u Knosu.  Kultura stanovanja i civilizacijski standard kasnominojskih kuća gospodara dostignuti su tek u vilama  helenizma i rimskog carskog doba.    Palača – Malija  podignuta je na blagoj padini iznad plodne priobalne ravnice. :  oko 1. kuće B i C pokazuju tipičan razveden vanjski oblik koji odgovara unutrašnjem  rasporedu. smješten u istočnom krilu palače.  a  ulice  su  osiguravale  povezanost s gradom i lukom.  Palača ‐ Knos  Po prostranosti  ‐ 22.  Središte  sklopa  je  središnje  dvorište.Kuće  gospodara  ‐  vile  višeg  staleža  koje  se  nalaze  u  okolici  i  gradu  upotrebljavaju  iste  prostorne  elemente  ranominojskih  kuća  s  motivima  kasnominojske  arhitekture  palača.  stambena palača.  jezgru  ove  dvije  kuće  čini  stambena  skupina  sa  kretskim  megaronom  i  unutarnjim  dvorištem.p.  pravokutno  središnje dvorište dimenzija oko 25 x 50 m orjentirano je u smjeru sjever jug.400 g.n.  koje  po  svim  karakteristikama  odgovara  javnom  trgu. u usporedbi s Knosom i Festom manja  je  i  jednostavnija. građevinskom volumenu i značenju nadilazi ostale kretske palače.  gospodarsko središte.e sve palače su razorene    Minojska palača je imala slojevitu funkciju:  političko središte. Knos preuzima dominaciju nad drugima graodima. posebnost predstavlja dvorište sa  osam cisterni koje se nalazi na jugozapadnom uglu palače.

 gradski zid zaštićen je kulama.  Egejsko  dinastičko  središte  ili  vladarski  dvor  karatkerizira  kružni  oblik  zidina. Stanovanje je privremeno.  Termi V  skupine  ugrađenih  megarona  tvore  gradske  blokove. a u     središtu  manje  je  kraljičin  megaron  koji  je  za  razliku  od  kraljevog  introvertiran.  te da se i ono utvrđivalo novim zidinama. građevine .  Troja II  podgrađe je opasano gradskim zidinama.  - . kod mlađeg sloja palače južni  ulaz je  pregrađen  u  složeni  sustav  hodnika  pomoću  kojeg  su  se  posjetioci  usmjeravali  pram  svim  važnim  mjestima  u  palači. .  Polihoni  skupine  ugrađenih  megarona  povezane  su  proširenjima  i  produžecima  u  svojevrsne  prostorne  lance. trgovanje i sl. ali i  kao pribježište stanovnika koji žive u niže položenom „otvorenom gradu“.    Troja II  skupina  s  šest  megaron  na  vrhu  brda.  U  slojevitosti  i  raznolikosti  nadmašuje  istovremene  kulture  kao  i  nadolazeću grčku antiku. dijelimo ih na:  .  svjetlarnici  ga  opskrbljuju  svjetlom  i  čistim  zrakom.  umjetnički  smišljeno  grupiranje  reprezentativnih  prostora  ponovljeno je i u istočnom krilu s kraljevim  stanom.od  prvotnog  prilaznog  sustava  središnjem  dorištu  sačuvane  su  samo  sjeverna  i  južna  ulica.  U prostornom rasporedu zapadnog krila i kraljevog stana minojski arhitektonski sustav pokazuje svoje  mogućnosti  u  najboljem  svjetlu.  paralelni  hodnici  na  više  razina  povezani  stubištima omogućavaju režiranje opsežnih  ceremonija. Uobičajeno je da se oko grada formiralo podgrađe od doseljenog stanovništva.  Međusobno  su  ove  dvije  skupine  povezane  hodnikom  sa  stubištem.  koji  se  satoji  od  dvije  skupine  prostora  postavljene  paralelno. unutar gradskih zidina nastaje veliki otvoreni prostor koji služi za obrt.utvrde‐pribježišta (mjesta sklanjanja stanovništva određene regije.  prvi  put  se  pri  gradnji  vrata  tip  megarona  probllikuje  u  propilon.dinastičke utvrđene gradove (osiguranje moći određene vladarske loze) u kojima se naseljavaju  obrtnici i trgovci.  zidine  grada  naknadno  opasuju  gusto  izgrađenu strukturu.  te  predstavlja  preteču kasnijih velikih baroknih stubišta.  prstenovi  zidina  i  megaron.  .  U  središtu  veće  je  kraljev  megaron – dvorana dvostrukih sjekira.  ali  izmaknute.u podgrađu odgovaraju tipu meagron s nizom  varijanti svojim položajem koncentrično sijede oblik brežuljka. ali  je utvrda trajna) i.  Dodatni  hodnici  i  prostori  (čak  i  sanitarna  prstorija  s  tekućom  vodom)  dopunjuju  ove  skupine.    Utvrđeni gradovi na kopnu  Utvrđenja predstavljaju najvažnije začetke urbanog života.  Glavno  stubište  sa  svojom  nadgradnjom  jedinstvena  je  u  cijeloj  antici.

  te  je  na  taj  način  prevladana  tipična  formalistička  krutost  staroegejskih dinastičkih utvrda.  U unutrašnjosti utvrde je palača. Njezina stepneasta struktura sastavljena od  pojedinačnih kockastih volumena megaronskog tipa jasno je raščlanjena i sračunata na monumentalno  djelovanje.  Mikenske su utvrde pandan minojskim palačama. građene su na teško dostupnim mjestima.    Mikena  položaj  palače  je  takav  da  je  prirodno  zaštićena.  veliki  zid  palače  proširene  je  iznatno  ojačan  na  kraju kasnomikenskog razdoblja.  Na  temelju  tradicijske  gradnje  utvrđenja  na  kopnu. ali i zbunjujuću nedefiniranost minojskih palača.  Njeno  središte  je  prema  tradiciji  kraljev  megaron  koji  je  uklopljen u skupinu građevina.  Prema  jugu  i  jugoistoku  podignuti  su  bastioni  sa  kazamatama. Iz ovog dvorišta se kroz unutarnji propilon  pristupa unutranjem  dvorištu  palače  s  trijemom. no za razliku od njih one se prema van zatvaraju poput  čvrstih blokova.        .  hodnika  i  stubišta  međusobno  povezuje  dvije  skupine  prostorija.  zidine  utvrde  slijede  oblik  hrpta  stijene.Mikenske utvrde  Tip utvrde na uzvisini iznad grada najbolje je ostvaren u mikenskim utvrđenim gradovima.  na  istočnom  boku  ulazna  rampa  povezuje  donju  utvrdu  sa  gornjom. podgrađe  (donji grad) se razvija zapadno od utvrde. često na najvišemu mjestu. on štiti palaču i naselje utvrde koja služi kao pribježište.  nakon  prolaza  kroz utvrdu otvara se dvorište sa kazamatama i velikim propilonom na zapadnoj strani kroz koji se  pristupa vanjskom dvorištu palače.  zaravan  donje  utvrde  –  gusto  naseljeno  područje  i  2. tlocrtne dimenzije oko 300 x 40/90 m.  no  brižljivo  su  raščlanjene  kako  bi  se  isključili  mrtvi  kutovi. obris i vođenje ulica prilagođeni su obrisima terena. tri faze gradnje.  donja  i  srednja  utvrda  –  izdignute  u  odnsu  na  prethodnu  oko  4  m.  potom  kikladskih  utvrđenih  gradova  i  minojske  arhitekture palača Ahejci i Jonjani razvijaju tip mikenske dinastičke utvrde (dinastički burg).  U  planu  palače  prepoznaje  se  minojski  utjecaj  –  sustav  dvorišta. sačuvano je tek nešto temeljnih zidova nekolicine kuća iz  brončanog doba. iskorištavaju prirodne obrambene prednosti. shema praviln eizgradnje nije  prepoznatljiva  Tirint  -   najbolje sačuvana utvrda.  palača  stoji  na  najvišem.  u  ovom  dvorištu  sve  je  podređeno  simetriji.  a zidove osnažuju kiklopskim zidinama i bastionima. jasna podjela na  dva  područja:  1.  najširem  i  najjače  utvrđenom  mjestu.

  Obje  ploče  rasterećene  su  konzolnim  trokutastim  svodom  koji  je  prama  van  zatvoren.  . U presjeku ona ima parabolični  presjek  košnice  kakav  je  bi  udomaćen  an  obalama  Male  Azije  ili  Cipra.  Kikladi. Tesaliji.  dvije  monumentalne  kamene  ploče  pokrivaju ulaz u kupolu koji je sužen na 2.400 godina.  dromos i. Eubeja.. širok 6 m.250 g.5  m.4 m i širine 2.)  dimenzije:  kupola  promjera  oko  14.  Na Kreti se prožimaju bliskoistočne i sjevernoafričke tradicije kružnih grobnica koje se grade u različitim  tehnikama i dimenzijama.  ulaz je visok 10.  koji  se  u  kasnom  razdoblju  oblikuje  kao  portal.    Atrejeva riznica (Agamemnonova grobnica) – Mikena ( oko 1.    Središte groba je kružna kupola od konzolno izbočenih redova kamenja. ova kupola bila je najveća kružna kupola.2  m).7  m  (veća  ploča  duga  je  8  m. ali i na otocima i u Maloj Aziji. Vrata se lagano suzuju prema vrhu  što je u skladu s uobičajenim oblikom vrata u Egeji.2  m.p.  U  svod  su  na  pravilnim  razmacima  umetnuti  brončani  klinovi koji ukrašavaju svod.  Pokapanje  se  vrši  u  rakama  unutar  kupole.  konzolnu kupolu.  brežuljkasti oblik (tumulus). od čega su vrata visine 5.  Najznačajniji primjerci su podignuti na Peleponezu.  materijal  i  tehnika  gradnje  identični  su  onima na Lavljim vratima.  on  završava  pred  suženim  prolazom  ‐  stomijem  (stomion).  Ovaj  tip  grobnice  proširio  se  cijelim  mikenskim područjem.Kupolne grobnice  Na  području  Egeje  sačuvani  su  ostaci  brojnih  grobnih  građevina  kružnog  tlocrtnog  oblika  ‐  Orhomen. Tirint i Leukada.e.  iznimno  kod  manjeg  broja  grobnica  vrata  iz  kupolnog  prostora  vode  u  grobnu  komoru.300 ‐ 1.  Grobnica  se  ugrađuje  u  bok  brežuljka ili se zasipavanjem oblikuje u kružni humak (tumulus)  Dromos  omogućava  prilaz  grobu.  široka  5  m  i  visoka  1. do gradnje Panteona 118 g.  Kupolu  čine  33  prstenasta  sloja  kamenja.  Od  otkopanih  grobnica  najveće  i  najreprezentativnije  su  Atrejeva  riznica  (Mikena)  i  Minijina  riznica  (Orhomena). Beotiji.n.n. Dromos je dug  36 m.  plastična obrada ulaznog portala simbolički predočava pročelje palače.5 m.  visoka  je  oko  13.  One  spajaju  bitne  elemente egejske grobne gradnje:  kružni oblik (tlocrt). Atika.e.  gotovo 1.7 m.  gotovo  bez  reški.    Na  kopnu  se  tek  u  kasnijem  brončanom  dobu  počinju  graditi  kupolne  grobnice.    visokom  trokutastom  ukrasnom  kamenom    pločom.  raku ili grobnu komoru.

  koje  je  svojstveno  svakom  "slobodnom  rastu".GRČKA    Jedan  od  bitnih  razloga  savršenosti  grčke  arhitekture  jest  ograničavanje  na  nekoliko  tipova  i  oblika. Ono  se.  a  još  i  u  gotičkim  katedralama  profili  važnih  dijelova  građevine  podsjećaju  na  grčki  oblikovni kanon.  Logika  grčke  arhitekture.  Njihov  međusobni odnos u prostoru nije podvrgnut nekoj općevažećoj shemi.  Svaka  važna  građevina  dobiva  vlastito  postolje. Jonski i dorski red koji proizlaze iz  konstrukcija  drvenim  potpornjima  osiguravaju  tijelu  građevine  ipak  jedinstvo  oblika. baroku i klasicizmu on određuje raščlambu i dekoraciju arhitekture koja se  uvelike udaljila od pretpostavki izvornoga grčkog graditeljstva.  Velike  ranoarhajske  drvene  građevine  odlikuju  se  gotovo  potpunim  jedinstvom  konstrukcije  i  oblika.  Važnije  od  pronalaska novih oblika jesu ispravne proporcije.  Početkom  arhajskoga  doba  razvoj  dostiže  točku  presudnu  za  daljnji  tijek:  hram  s  opbodnim  trijemom  (peripter) kao grčki oblik reprezentativne sakralne gradnje. Sile što ih oni utjelovljuju nisu kozmičke ili  transcendentalne (kao npr.  Objedinjenim  orijentiranjem  glavnih  građevina  (usporedne  linije  sljemena)  sveukupni  dojam  pojedine  skupine određuje ona snaga usmjerenosti koja proizlazi iz megarona. u Egiptu).  u  mnogim  se  gradovima  uvode  pravilni  sustavi  s  pravokutnim  shematizmom. dajući prednost sakralnoj gradnji.  Njihovi  dvoetažni  potezi  koji  postaju  sve  dulji  oblikuju zidove ulica i trgova širokih i preglednih linija.  Veliki  projekti  uvijek  vode  slobodnom  raspoređivanju  samostalnih  građevinskih  tijela. Njihovi pomaci označavaju stilski razvitak. s druge ono donosi oslobađanje od  prijetećeg ukrućivanja. U tipu helenističke agore prvi put nastaju jasno  omeđeni  trgovi  grčkih  gradova.  Pri  tome  se  prvenstveno  koriste  prirodne  terase terena.  Nasuprot  okupljanju  bez  pravila. a prema potrebi i nasipavaju umjetne terase. horizontalnost i vertikalnost vidljivi su bez alegorijskih ili simboličkih  asocijacija. U renesansi.  U helenizmu novi građevinski tipovi i kompleksi građevina pridonose poboljšanju građevinske tehnike.  Zid. Ta usmjerenost djeluje kao jedan  od malog broja čimbenika koji unose red. U klasici on  dovodi do potpune ravnoteže suprotnih elemenata forme. U  urbanizmu  se  trijemovi  razvijaju  u  djelotvoran  element.  Kuće. Nošenje i opterećivanje.  Širenje eklekticizma s jedne strane znači kvarenje klasičnih redova.  te  tradicijom  i  topografskim  značajkama  pojedinog  mjesta.      . Budući da je svojim proporcijama neovisan  o cjelovitim sklopovima.  preko  njega  na  ranokršćansko  graditeljstvo.  Nakon  vrhunca  dostignutog  u  sakralnoj  arhitekturi  klasike.  počiva  u  čitljivosti  funkcija. koja ih je usavršila u najvećoj mogućoj mjeri. kako bi  se postiglo željeno djelovanje na predviđenu mjestu.  prikladnim  razdaljinama. Presudni poticaji za oblikovanje prostora i ovladavanje njime ne dolaze od sakralne nego od  profane  gradnje.  javne  (komunalne)  gradnje.  grede  i  krov  uvijek  su  ono  što  jesu.  potporanj. koje se napose zamjećuje na konzervativnom dorskom području.  Slobodno  grupiranje  nije  prikladno  kao  vodeće  načelo  za  urbanizam. već isključivo tektonske. Osamostaljuje  se oblikovni kanon koji se razvio na sakralnim građevinama.  kazališta  i  javni  trgovi  ponajprije  trebaju  prostor  s  velikim  iskoristivim  površinama.  Ti  rasteri  funkcioniraju  kao  racionalni  sustavi  reda  i  organizacije.  koje se prelaskom na monumentalnu kamenu gradnju dijelom gubi. usredotočuje na oblikovanje pojedinačnih građevina.  grčki  arhitekti  uspijevaju  stvoriti uzorne tipove zgrada i u profanoj gradnji.  Istodobno  oni  pospješuju  pojavu  tendencija  koje  djelomično  ili  posve  razgrađuju načela vrijede‐ća u doba klasike. nego je individualno određen  volumenom  građevine.  pa  i  tamo  gdje  napušta  stare  konstrukcijske  obrasce. može se slobodno i fleksibilno primijeniti kod novih građevinskih tipova. S helenizmom se pojačava internacionalni utjecaj  grčke  arhitekture:  ponajprije  na  graditeljstvo  Rimskog  Carstva.  Autonomija  građevinskog  tijela  ‐  od  ranog razdoblja utjelovljena u megaronu ‐ stoljećima je dominantno načelo grčkoga graditeljstva.

  Najviši  sloj  krepidome  je  stilobat  –  koji  vezom  kamena  i  rasporedom  ploča odgovara tlocrtu hrama.  Kapiteli iz predarhajskog razdoblja stilizacija su drvenog načina gradnje (podložna daska) ‐ preširoki  za  izvedbu  u  kamenu.Konstruktivni oblici   Sustav i elementi grčke arhitekture oblikuju se u sakralnoj gradnji.  a  na  otocima i prostorima Male azije jonski red.    Pravilno oblikovani elementi podjeljeni su u četiri pojasa:  krepidoma  –  podgradnja  (stereobat).  Ophodnim  trijemom  ‐  peristazom  preobražena  je  jednostavna. koja se dotjeruje kroz slijedeća razdoblja (arhajsko i klasično).  Na vrhu stupa obikuje se kapitel čija je svrha preuzimanje sile sa arhitrava i njezin prijenos na stup.  Trup  s  velikom  površinom  oslanjanja  osigurava  raspodjelu  tereta  na  stilobat. Nakon početno paralelnog razvoja iskristalizirala  su  se  dva  reda  (sustava).  te  je  tim  jednostavnim  (estetskim)  zahvatom ostvarena predodžba Grka o mjeri. Triglifa označava položaj krovnih greda.    Dorski red  Već u rano arhajsko doba prešlo se sa gradnje drvetom na gradnju kamenom. redu i sakralnoj prezentaciji.  .  Geometrijska krutost i naglašeno lagano sužavanje stupa prema vrhu ublaženo je sa 16 ‐ 20 plitkih  konkavnih kanelira naglašavaju vertikalitet stupa i laganim uzdužnim zadebljanjem stupa ‐ entaza  (entasis).  Kapiteli  se  sastoje  od  abaka  ‐  kvadratične  pokrovne  ploče  na  koju  jnaliježe  arhitrav.  osno  usmjerena  građevina  ranoarhajskog  hrama  u  građevinu  raščlanjenu  sa  svih  strana.  Na  kopnu  i  u  zapadnom  dijelu  Velike  grčke  učvršćuje  se  dorski  red. u klasično doba ravnoteža između  svih  elemenata.  u  doba  helenizma  veći  razmak  i  vitkiji  stupovi).  Stup  utjelovljuje  statičku  funkciju  potpornja. plastika građevine određena je njihovim razmakom i njihovom  vitkošću (u arhajsko doba masivniji stupovi na manjem razmaku. i svi elementi su poprimili  svoju formu.  trabeacija (epistil) – teška horizontala koja se sastoji od dijela koji nosi ‐ arhitrava (glavne grede) i  dijela koji je nošen ‐ friza koji se sastoji od triglifa i metopa. njezina glavna tema je hram sa svih  strana okružem trijemom s nizom stupova – peripter.  sa  tri  stepenice  odvaja  peristazu  od  tla  odnosno  vidljivog  dijela  temelja  –  eutinterij.  Svako  polje  stupova  podjeljeno je u dva polja triglifama (odnos fiza i peristaze je 2:!).  metope  su  ukrasni  elementi  koji  zatvaraju  međuprostor  između  triglifa.  stupovi – stoje direktno na stilobatu. ehina ‐ plitka kružna jastučasta forma i anula ‐ plitki prstenasti reljef na mjestu završetka  stupa i početka kapitela.

 Krov je  dvostrešni. metope u frizu.  Kao  mjerna  jedinica  (modul)  za  cijeli  red  je  prihvaćen  donji  promjer  stupa  (D)  s  njegovim  potpodjelama (1/2 D = 30 partes).    Tektonska  shema  počiva  na  uravnoteženju  vertikalnih  i  horizontalnih  sila.kiparska djela ‐ figuralni frizovi. okapnice s mutulima.čistu ornamentiku ‐ kimatij (kima). su se u otočnom  jonskom  krugu  i  na  Atici  suočili  s  načelima  dorske  arhitekture  i  formirali  svoj  stil  koji  je  oblikovno  slojevitiji i dekorativniji.  Na  zabatu  se  stvara  jak  okvir  oko  plošnog zabatnog trokuta (timpan).  plitki  plastičan  zahvaljujući  obliku  pokrovnih  crijepova.    Dva elementa određuju karakter dorske arhitekture: stup i trabeacija.  Ova  arhitektura  je  nastala  primjenom  načina  gradnje  kamenom  na  formu  koja  je  izvorna  rađena  iz  drveta.  Iz njihova odnosa moguće je odrediti stilsko razdoblje kojemu pojedini hram pripada.  Tom  promjenom  nastalo  je  nekoliko  problematičnih  detalja  –  jedan  od  njih  je  tzv.81 D  Proporcionalno  se  mijenjaju  i  odnosi  arhitrava  i  friza. Npr. nadgrobne  stele i tkaninu. čeoni crijepovi i antefaks.  .  .    Jonski red  Jonjani i Eoljani ‐ starosjedioci koje je seoba dorana potisnula iz svojih starih naseobina. već i struktura pojedinačnih elemenata. palmete i lavlje glave.    Ukrasi se u dorskom redu stavljaju na točno određena mjesta. ona se kreće oko 1. Razvoj stila očituje  se kako u promjenama pojedinosti. teije i regule. zabatne skulpture i akroteriji.  koji  se  dodatno  ukrašuju  iznad  vijenca  posebno  oblikovanim  čeonim  crijepovima  (antefiksi).75 D. Npr: stupnjevanje  krepidome  –  horizontalnost  –  zbog  stupnjevanja  čini  se  zbijenijom  ili  proširenje  stupa  u  kapitelu  zbog  prihvata sile ili plastična raščlamba epistila na nosive i nošene elemente.u klasičnoj fazi proporcija je brižljivije odvagnuta.  ugaono stezanje – smanjuje se osni razmak stupova zadnjeg polja samo sa bočne strane ili sa obje  strane.u arhajskoj fazi visina trabeacije doseže 2.  Također  često  se  kombiniraju  obje  metode  koje  se  nadopunjuju  zadebljanjem  ugaonih  stupova  ili  njihovim  naginjanjem  prema  hramu. gdje su prilagođeni tektonskoj strukturi  građevine te je svojom postavom naglašavaju. pa i same cjeline.  Iako veći dio ornamentike pripada oblikovnom nasljeđu zajedničkom čitavoj Grčkoj u dorskom redu ono  na najstroži način ostaje vezano uz arhitektonski okvir.elemente konstrukcije ‐ triglifi. na Partenonu je odnos osi stupa : triglif : krovni crijep iznosi 1 : 2 : 4. Timpan naglašava osnu usmjerenost koja je u naravi hrama. Ukrasne elemente možemo podijeliti na:  . meandri.  odnosno  svih  elemenata  koji  tvore cjelinu.  triglifa  i  metopa.elemente koji su uključeni u konstrukciju ‐ kazete u stropnom gređu. za koji se u konačnici (klasično razdoblje) primjenjuju dva temeljna rješenja:  diferncirana podjela ‐ zadnje dvije metope u frizu – razmaci nisu usklađeni s razmacima preostalih  polja.  Suprotstavljanjem  tereta  i   potporanja nije određen samo oblik cjeline.  Dorski  ugaoni konflikt.  .  te  horizontalnim  zakrivljenjem  i  drugim  optičkim  korkcijama  pomoću kojih su grčku arhitekti problem kojeg su nužno morali rješiti pretvorili u vrlinu.    . ukrasne  trake i vrpce za profilaciju vijenca i pročelja.- krov – iznad friza se nalazi vijenac (geizon) i oluk (sima) – elementi s kojima počinje krov. tako i u mijenjanju proporcija.  . ali  ne utječe na jednolik karakter peristaze. Odnos stupa prema trabeaciji osobito  je  bitan. simu s vodorigama.  .73 D do 1. spirale i prepleti.

  krov ‐ iznad trabeacije nalazi se snažno istaknut vijenac (geizon) na kojem je oluk (sima) savijen u s‐oblik  i ukrašen reljefom vitica i lavljim glavama.    Volute koje se susreću na uglu sažimaju se u jednu dijagonalnu  ugaonu volutu koja je orjentirana  prema van i oprečna je rješenju vidljivom s unutarnje strane kuta gdje se volute tvrdo presjecaju. Triglife i metope zamjenjuje jonska kima i zupčasti ukras ‐ vučji zubi (denticuli). na njemu počiva pplošni jastuk koji se sa obje strane savija u  spiralne  volute. Krov je dvostrešan.  Lezboska kima ‐ varira isto načelo s nizom srcolikih listova vodenog bilja. njihov  broj se od poletnih 48 ustaljuje na 24.  Astragal ‐ niz zrnaca i kružnih pločica koji naglašava važne sljubnice građevine.  ‐  trup je vitkiji (8 ‐ 12 D) s laganim suženjem i entazom.  trabeacija  ‐  je  sačuvala  lakoću  drvene  gradnje.  ‐  kapitel ‐ iz različitih predoblika i pojedinačnih elemenata stvoren je konačni tročlani oblik ‐ ehin (s  kimom) obuhvaća kružni presjek stupa. naročito prijelaze između  tektonskih i dekorativnih elemenata. trupa i kapitela. ovuli i strelice).  sa  stubištem ili na podgradnji koja ima stubište samo na ulaznoj strani hrama.  .  stupovi ‐ se sastoje od baze.  arhitrav  je  raščlanjenu  tri  lagano  istaknuta  pojasa  (fascije).  profilima završnih vijenaca i stropovima kazeta.  vratu.  Jonski  red  unutar  racionalno  određenog  konstrukcijskog  sustava  nudi  više  mogućnosti  za  oblikovanje  i  kombiniranje elemenata:  krepidoma  ‐  krepidoma  ima  2  ili  4  sloja.  Između  volute  i  arhitrava  umetnut  je  plošni  abak.  Jonske građevine bogato su ukrašene skulpturama. Najčešće primjenjivani su: valoviti lisnati ukras (kima) i  profil sa zrnatim nizom (astragal).  Jonska kima ‐ ukrasna traka s presjekom četvrtine kruga (profil s jajolikim nizom. tor. kanelire se odvajaju uskim prugama.  Kod jonsko‐atičke varijante umjesto zupčastog ukrasa umeće se reljefni friz s kontinuiranim plastičnim  prikazima. slikarstvo i ornament prelaze i na konstrukcijske  elemente.  ‐  baza  ‐  u  rano  doba  stupovi  se  oslanjaju  na  stilobat  preko  plinte.  ophodni  trijem  može  biti  na  podgradnji  bez  stubišta.  ukrašen  jonskom  ili  lezboskom  kimom. tor.  abaku.  koju  u  arhajsko  doba  zamjenjuje  spira s torom. o u konačnici cijela baza je raščlanjena na plintu.  Ornament  se  pojavljuje  na  posredničkim  međučlanovima:  kapitelima. trohil.  i  bazi  stupa. ponegdje se osim bogato ukrašenog oluka  pojavljuju antefiksa.

  komunalne  higijene.  PLATON  (427.‐347. vitice akanta i ljuskasti uzorci.  meandri.    Urbanizam  Opća obilježja grčkog grada su:  grad je djelo građana.  U  dekorativni  repertoar  naravno  spadaju  i  uobičajeni  grčki  motivi:spirale. kako su sa svih strana jednaki isprava se primjenjuju tamo gdje jonski kapiteli  stvara poteškoće.  Korintske kapitele u potpunosti određuje motiv akantova lišća.n. odnosno da arhitektura izlazi iz anonimnosti.  Grad  proizvođača  i  ratnika  pod  upravom  filozofa. Neoteros tropos –  pravokutna  mreža  ulica.  kipovima.  Prve urbanističke teorije se pojavljuju u Grčkoj u klasično doba:  HIPOKRAT (460.  U  središtu  grada  svetište/temenos  sa  hramom.  Gradski  centar  s  javnim  zgradama  i  vojarnama  (gimnazij.  ‐  razvijeno  urbanističko  zakonodavstvo  (potkraj  arhajskog  doba  nastoje  se  unijeti  elementi  građevnog  reda.  pravilni  gradski  blokovi.Povezivanje pomoću kima profinjuje i naglašava ritam suprostavljanjih elemenata.  ‐  izbor  mjesta  za  grad  određuje  se  prema  mogućnostima  obrane  (nakon  arhajskoga  doba). Arhitektura grada).)  ‐  razmatra  ideju  IDEALNOG  KRUŽNOG  GRADA  ‐  ATLANTIDA.n.  .p.  ribnjacima  i  perivojima.  Apolonov hram ‐ Didima  ‐  kapiteli pilastra nose završni vijenac na zidovima. zrnca su u odnosu 2:1  postavljena  u  odnosu  na  strelice  kime.  arapski.  kapitel je stajao na jedinom stupu u prolazu od cele prema prostoru izanje. Uokolo središta je stanovanje i poljodjelski krajolik.  Jonska  i  lezboska  kima  se  mogu  pojavljivati  samostalno.  20‐25  tisuća  stanovnika  –  grad  dovoljno  brojan  radi  obrane.  Apolonov hram u Didimi  dvorana dvaju stupova sa korintskim kapitelima.  palmete. ali i raščlanjuju figuralni niz koji teče ispod njega  sjevernog trijema završava u kapitelu ante ‐ primjer gdje je ornament aktivno uključen u tektonsku  strukturu građevine.  zajednički. …).  HIPODAM IZ MILETA (5. s astragalom ili bez njega.e. potrebi da se grad smjesti na na  istočnim padinama (izloženost istočnim vjetrovima).) ‐ optimalna veličina grada: 10. g.  zadovoljenja gospodarskih i životnih potreba i estetskom obilježju.n. st.  urbanističkog  zakonodavstva  te  općenito  nametnuti  individualnim građanskim slobodama obaveze od općeg kolektivnog interesa).000 stanovnika.  Erehtej ‐ Atena  ‐  ornamentalna traka sjevernog trijema završava u kapitelu ante ‐ primjer gdje je ornament aktivno  uključen u tektonsku strukturu građevine.  g. hipodrom.  Rimski. a ne posljedica volje vladara.  Grčka gradogradnja predstavlja temelj konstituiranja europskoga grada.  Teoretski  model  grada  u  obliku  paukove  mreže  (vjerojatno nigdje izveden).e. a dorski stupovi se isključuju zbog zbijenosti.  a  dovoljno  malen  da  se  građani  poznaju.e.) ‐ govori o utjecaju podneblja (klime).p.  gotički  pa  i  moderni  gradovi  svjesno  su  oponašali  tu  konstantu  (Aldo  Rossi.p. ono je konstanta u europskom  iskustvu  grada.‐377.  Također  značajni  sačuvani  primjerci  kapitela  iz  tornja  vjetrova  u  Ateni  ili  pilastra  iz  Euzine  pokazuju  bogatstvo  oblika  i  pokazuju  da  se  plastička  i  slikarska  punoća  atičke  i  jonske  arhitekture  povezuje  s  osobnim rukopisom značajnih arhitekata i kipara.  fontanama. antemiji.  Apolonov hram u Basama  najstariji sačuvan primjer korintskog kapitela pripisan je Iktinu. koji se kao dovršene forme pojavljuju pri  kraju klasičnoga razdoblja.  prepletne  trake.

 14. predio hramova). trgovačke građevine na rubu grada (jednostavna opskrba). U svojim raspravama govori o obrani.  u  novoosnovanim  gradovima‐kolonijama  potkraj  klasičnoga  doba.  Obrambene  kule  pojačavaju  zidove  i  strateški ih osiguravaju.n. knjiga 3 i 7.  podižu  se  svetišta  (često  na  starim  kultnim  mjestima)  i  uređuju  se  prostori  za  javne  trgove.strogim geometrijskim redom.e.e.).  Mantineja ‐ VIII/XIX st.n. prihvaća Hipodamovu zamisao grada.e  gradu ravnici.2 m.  pojedine  četvrti  i  ulice  kojie  ih  okružuju  slijede  teren.  Iznimka u ovoj fazi predstavljaju kolonije koji se od ranog arhajskog doba (Selinunt ‐ 628. ortogonalnom mrežom ulica. p. higijeni i  prometu. iznad podnožja sagrađen je također zid sa dvije ljuske. podnožje zida debele je oko  4.5  m.  Prva  gradska  središta  nastaju  od  starih  akropola.g.n.  za  razliku  od  stambenih  ulica spontanih gradova koje imaju prosječnu širinu od oko 1..5 m sastoji se od dvije ljuske građevne pologonalnim kamenjem i ispunom od sitnijeg kamenja i  zemlje.  Govori  o  funkcionalnom  zoniranju  grada  ‐  sakralno‐upravne  građevine u blizini agore.n.  .  . baza zida je plitki zemljani nasip.p.e.st.ARISTOTEL (384.5 m u Pireju.    Razlikujemo tri faze razvoja:  .  ukrućuju  ih  kamene  grede  postavljene  u  zemljanoj  ispuni  zida.) ‐ Politika. pod  utjecajem Staroga Istoka i Etruščana.  Orambeni  hodnik  na  vrhu  zida  popločan  je  kamenom.klasična ‐ pravilna (neoteros tropos)  .e.arhajska ‐ spontana (arhaioteros tropos). razoren i ponovo sagrađen 370 g. Funkcionalno i socijalno  zoniranje  grada  se  mijenja  kroz  povijest  ‐  primjer  akropole. Veličina grada  ‐ ovisi o mogućnostima prehrane stanovnika  U grčkim gradovima mogu se iščitati elemente funkcionalnog i socijalnog zoniranja.).  Mesena ‐ VI st.  Prostor  akropole  je  promjenio  nekoliko  funkcija u razvoju grčkog grada:  u  kretsko‐mikensko  i  arhajsko  doba  (do  6. zidine ovalnog oblika. gradska vrata se drže još mikenskog principa ‐ ulaz je formiran kao ulazna uličica.n.  Dvije  kule  flankiraju ulaz iz koga se nalazi ulazno dvorište u kojem se neprijatelj može okružiti inapasti odozgo.5  m  građene  su  kao  zidovi  od  kamenih  kvadara  položenih  u  ravnomjernim  slojevima. kulturni i društveni centar) i privatni dio grada.n.p.  Arhajski  urbanizam  naslanja  se  na  mikensko  nasljeđe. a i gradska vrata dobivaju novu formu.  .  Tehnika  utvrđivanja  napredovala  je  nakon  klasičnog  razdoblja  ‐  uvodi  se  tehnika  dvostrukih  ljuski.e.  i  u  helenizmu  hramovi  nisu  obvezno na akropoli već mogu biti i u donjem gradu (grupirani u centru ili raspršeni.  zidine  slijede  formu  terena.p. g. putova i kanala. ističe prednost arhajskoga grada u ratnim uvjetima  kada  postaje  labirint  za  neprijatelje. ali iz opeke. p.helenistička    Prvu  (arhajsku)  fazu  karakterizira  slobodan  rast.  obje  ljuske  gradskih  zidina  u  debljini  od  2  ‐  2.  u klasično doba (od 6.‐322. (Aristotel razlikuje:  opći/javni dio grada (akropola.pravokutnim sustavom poljodjelskih parcela.)  akropola  je  utvrda  na  uzvisini  –  stanovanje  vladara i povlaštenih pojedinaca i sklanjanje okolnoga stanovništva.  građen  na  uzvisini.) akropola je posvećeni prostor (svetište.  Arkadijska  vrata  (gradska  vrata)  primjer  helenističke  tehnike  utvrđivanja.u pravilu četverokutnim obrisom naselja.p.  Ulice grčkoga grada oblikuju se u skladu s funkcijom i položajem u gradu:  ‐  glavna ulica: 33 m u Aleksandriji.e.  ‐  stambene  ulice  planiranih  gradova  imaju  prosječnu  širinu  od  oko  4. više od 100 obrambenih  kula. utemeljuju kao planirani gradovi sa:  .    Pretpostavka  i  simbol  gradske  neovisnosti  jesu  gradske  zidine.  - .p.n.  st.

  Hipodam iz Mileta zagovornik je pravilnog urbanizma u teoriji i praksi.  Syracusa (Siracusa).  Svaka  inzula  se  dijeli  na  parcele  veličine  od  380  do  1520  m2.  kako  gradskog.  a  same  građevine  se  grade  u  skladu  s    raspoloživim sredstvima.  sve  ulice  su  uobičajene  širine  od  4  ‐  4. g.n.. obnova počela 479.  pravokutna  mreža  (raster)  ulica  razlaže  površinu  grada  na  inzule.  Hipodamova  zamisao  grada  temelji  se  na  ortogonalnoj  uličnoj  mreži. Na taj  način  je  potezima  središnjih  gradskih  funkcija  grad  podjeljen  na  tri  četvrti  različite  veličine.5  m  se  ne  primjenjuje  kruto.  javni  trgovi  i  građevine  uključeni  su  u  sveopći  red.p.  nastao pored stare akropole na poluotoku. te ga je učinio općeobvezatnim.agorom na križanju glavnih ulica. Olint.n. Priena. Milet i drugi.  osim  nekoliko  glavnih  ulica koje su širine 7.  tako  i  poljoprivrednog zemljišta.5 m.  a  građevine javne namjene i hramovi – oblikujući elementi grada  Inzule  (gradski  blokovi)  se  planiraju  kao  pravokutni  (bliski  kvadratu)  s  odnosom  stranica  od  4:3  (Milet.  što  olakšava  pravilnu  i  ujednačenu  podjelu.e.    Drugu (klasičnu) fazu ‐ neoteros tropos (neoterizo = uvoditi novosti.  Agora  je  bogato  oblikovana..5  x  51. Selinunt.  Priena) do 5:2 (Olint). mijenjati.  apovezane  su  potezom javnih gradskih sadržaja koje čine  agore i niz građevina javne namjene.  blokovi  južne  četvrti su najveći ‐ temeljna mjera od 29.e.7 ‐ 8.  Posidonia  (rimski  Paestum).  Sačuvani dokument koji govori o načinu osnivanja takvih gradova kolonija je sačuvana kamena ploča iz  Lumbarde (otok Korčula) ‐ psefizma.p. g. Odessos (Odessa).    Milet ‐ razoren 494. Selinunt. tropos = način življenja)  karakteriziraju  procesi  kolonizacije  i  ratna  razaranja  koji  zahtjevaju  brzu  izgradnju.  dvije  dublje  uvale  služe  kao  luke. Turij.  za  ljude  koji  su  jednakopravni  članovi  zajednice.  Neapolis  (Napulj).5  m.  neovisnoj  o  obličju  terena. oblik inzule  se  mijenja  prema  četvrtima.  te  jednostavnost  i  preglednost  plana.      .  Važniji  kolonijalni  gradovi  su  Massalia  (Marseille). i drugi.Uvjerljiva  racionalnost  plana  učinila  ga  je  uzorom  nizu  drugih  gradova:  Pirej  (jedini  Hipodamov  grad na tlu Grčke).  arhitektonski  definiran  prostor.  novi  plan  grada  sažima  sve  teorije  pravilnog  urbanizma  i  iskustva  prikupljena  tijekom  kolonizacije.  Ovaj  plan  postao  je  stoljećima  okvir  i  temeljni  obrazac  za  rast  i  povjesne  promjene  gračkog  velikoga  grada.  Raster  je  prilagođen  obrisu  poluotoka  koji  je  razveden.  potrebne  površine utvrđene su prije početka gradnje.

  karakterizira  izraženo  nastojanje  da  se  grad  prostorno oblikuje.  no  ovdje  se  osim  toga  postiže  i  slikovito  sveukupno djelovanje kao rezultat perspektivnog povezivanja niza terasa i građevina na njima.  povečava  im  se:  broj  stanovnika.p.n.p.  Povečava  se  broj  javnih  zgrada  i  javnih  prostora.p.  a  urbana  oprema  gradova  je  sve  brojnija  i  raskošnija.  prema  planovima  arhitekata  Deinokratesa  i  Kleomenesa. strateški povoljno. sa svim „potrebnim“  javnim građevinama.  Hvar)  ‐  utemeljuju  ga  doseljenici  s  otoka  Parosa.  Prve  naznake  tercijarizacija  gradova  (trgovina  i  obrt).  Aleksandrija  metropola  helenizma.  g.  Temeljna  jedinica  grada  je  inzula  ‐  pravilni građevinski blok okružen s četiri ulice.n.  grad  za  smještaj  vojske  i  civilnoga  stanovništva.  .  stanovnici  Issae  osnivaju  u  3.e.  pojavljuje  se  decentralizacija  sadržaja.  gusti način gradnje s potpunim zauzimanjem (izgradnjom) parcela.  imaju  geometrijski  (ortogonalan)  plan  grada.  površina  i  broj  funkcija. sa naglašenom glavnom ulicom (uzdužna os) ‐ ulica Canopus  koja je široka 33 m.  p.  ima  ortogonalnu  shemu  ulica  i  odnos  veličine  stranica  inzula  od  6:5.  još  u  arhajsko  doba)  razvija  se  novi  način  pravilne  gradogradnje  (kasnije  obavezan  ‐  tzv  Hipodamski  sustav  gradnje). zajednički granični zidovi. i dr.  nasuprot  otoku  Pharu  (svjetionik).  Pravilni  sustav  gradnje  gradova  kolonija  se  širi  na  područja  visokorazvijenih  kultura  (Perzija. a u klasično doba  su pridodana organizacijskim načelima pravilnog urbanizma:  osnivanje čistih stambenih četvrti bez zajedničkih kompleksa .n.  kuće su zatvorene prema van..Grčki kolonijalni gradovi na tlu hrvatske:  Issa  (Vis)  ‐  grad  osnivaju  doseljenici  iz  Sirakuze  oko  389.  Dura Europos  grad  kolonija.  Tragurion  (Trogir)  i  Epetion  (Stobreč). u pravilu sa unutarnjim dvorištem.  g.).  nepoznata  lokacija.  na  srednjem  dijelu  padine:  Donja  agora. agorom.  smještaj  između  mora  i  jezera  Mareotis.e. a sporedne u smjeru istok‐zapad.n.e.  st.  g.  Pergam  ‐  glavni grad maloazijskog carstva Atalida. grad se širi prema moru.    Treću  (helenističku)  fazu  osim  širenja  grčke  kulture.  Gimnazij  i  Demetrino  svetište  a  na  vrhu  brijega  smještena  je  utvrda  sa  sjedištem  vladara.  384.e.  Arhitektura se osobađa starih oblikovnih kanona. helenistički pravilan ortogonalan plan.    Stambene četvrti se isprva razvijaju bez ograničenja.  glavne ulice često u smjeru sjever‐jug.  na  obali  Tigrisa. oivičena trijemovima.  Opća temeljna načela za ustroj stambenih četvrti određena su već u arhajsko doba. Gradovi  rastu.  površina  oko  1300  ha  s  oko  milijun  stanovnika. koristeći nasljeđe staroegejske gradnje spretno se  prilagođavaju  terenu. palačom guvernera.  Korčula). strategionom. ali do tada beznačajno mjesto proširuje  se  u  nekoliko  navrata  sa  9  ha  na  gotovo  90  ha. u sliku grada se uvode perspektivni naglasci poput glavnih osi i dominanti.  S  početkom  kolonizacije.  Povezivanje  niza  raznih  sadržaja  u  jednu  cjelinu  za  grčki  urbanizam  znači  novi  program  u  čijem  se  rješavanju  stare  tradicije  grčko‐ mediteranskog  graditeljstva  spajaju  s  novim  strujanjima.  a  Salona  –  ilirsko  naselje postaje glavni emporij (trgovačka luka). te njihovom povezivaju u mješovite komplekse.  Knidska  kolonija  na  otoku  Korčuli  ‐  utemeljena  možda  prije  Isse  i  Pharosa.  st. inzule veličine 70x35 m.  Grad  objedinjuje  niz  sadržaja  u  dolini  nastaje  Askilepij  (liječilište).  utemeljena  332.  naselja‐kolonije:  Lumbarda  (o.. Egipat i dr.K.  Mezopotamija.  Iako je u gradnji ovog kompleksa sve do vladavine rimljana (car Hadrijan) sudjelovalo više naraštaja  arhitekata u krajnjem ishodu sve su građevine povezane u jedinstvenu cjelovitu kompoziciju.  o.pr.  utemljen  u  3. a mješoviti stil odgovara i ambicijama vladara i pojavi  novih tipova građevina.  Pharos  (Stari  Grad.

  i  430.  ali  samo  unutar  granica  građevinskog  bloka. često visine do 12 m  i  otvorene  su  prema  unutarnjem  dvorištu.  već  i  svim  društvenim  i  političkim  djelatnostima  polisa  (grada  države). zborište.  Izgradnja  trgova  prati  i  dokumentira  sva  politička  razdoblja  polisa.  Javne  zgrade  čine  arhitektonski  okvir oko trga.  kao  i  Milet  sagrađen  je  na  uzvisini  u  blizini  starog  grada.  Ona  ne  služi  samo  trgovini  i  obrtu.  ulice  širine  1.  nasuprot  onom  iz  Mileta  znači  napredak  u  smislu  prihvaćanja  novih  ideja  i  teorija:  pravilan  grad  postavljenu  skladu  sa  stranama svijeta i klimom.  Uobičajeni  tlocrtni  oblici:  kvadrat.  Prva  geometrijski  pravilna  agora  kvadratnog  oblika  nastaje  u  Pireju  prema  projektu  Hippodamusa/Hipodama.  Olint ‐ novi dio grada  nastao  između  440.n. koji dijeli inzulu na dva    bloka od pet kuća na parcelama širine  17.  g.6  m  formiraju  nepravilne  inzule  s  proizvoljnim oblikom parcela.  nakon  razaranja  starog  grada.  kao  temeljne  jedinice  gradskog  plana.  U  klasično  i  helenističko  doba  agora  središte  političkog. skulpture i dr.5  m.Del ‐ kazališna četvrt  nastao  u  doba  helenizma  način  vođenaj  ulica.  bez  prethodnoga plana.  U arhajsko doba agora ima nepravilan tlocrt.  glavne  ulice  širine  7  m  položene  su  u  smjeru  sjever ‐ jug na međurazmaku od oko 86.  te  su  na  taj  način  formirane  pravilne  inzule  sa  odnosom  stranica  5:2.  iznimno  u  prizemljima  se  otvoraju  prodavaonice  i  radionice.  ali  i  promjene  u  gradogradnji. Pojavljuje se i podjela agora prema funkciji ‐ trgovačka agora.  Tlocrtno  ona  je  trapez  dimenzija  oko  110  x  170  m.  Postupno  se  sve  više  ističe  opća  društvena  i  politička  funkcija  agore. a obrtnicima će biti zabranjen ulaz.5  m. a dijagonalno ju presjeca Panatenski put (dio procesijskog  puta  od  Eluzine  do  Akropole).  po  sredini  inzule  (u  dužem  smjeru)  postavljen  je  prilazni  put širine 2 m.  uklapanje  i  stupnjevanje  građeviskih  tijela  ima  karakteristike  staroegejskog  načina  gradnje.5  ha  postupno  tijekom  nekoliko  stoljeća. funkcionalno razdvajanje prometnih funkcija pojedinih ulica.  kulturnog  i  trgovačkoga  života  u  gradu.75 m. Ulice su popločane kamenom.3 m i dubine 16. agorá = trg. Osim sakralnom gradnjom i gradskim zidinama gradovi svoj prestiž iskazuju kroz agoru i  njezine građevine. knj.    Agora (grč.  društvenog. skupština) je u svakom grčkom gradu središte javnog  života. daleko od njega i posve izdvojeno  bit će mjesto namijenjeno trgovini (Politika. 7). nema oblikovan vanjski prostor ‐ ona je mjesto okupljanja  ljudi iz okolnih seoskih naselja.p.)  Atenska  agora  je  nastajala  na  površini  od  oko  2.  od sjevera prema jugu pada za cca 10 m.  U helenističko doba kod agora je središnji prostor trga često niži od okolnih stoa i ispunjen građevinama  (hram. Poprečne ulice širine oko 5 m položene  su  na  međurazmaku  od  35.5  ‐  2.  Teren  je  u  blagom  padu. politička agora (Aristotel: Javni trg  nikada neće biti okaljan trgovinom. kuće su višekatne.  ovaj  sustav. koje su ponegdje povezane u poteze.  češće  pravokutnik  s  odnosom  stranica  od  2:1 do 5:4.e.  najstarija  i  . Parcele se mogu povečavati ili  smanjivati. javno mjesto.

  prilazi  se  s  juga  središnjim prilazom za stanare. središte Mileta se satoji od niza otvorenih prostora koji os sjevera prema jugu  postaju sve zatvoreniji.  izbjagava  se  formiranje  jedne  osi.n. ovalna  kuća  ili  kuća  s  apsidama.  tolos.  kroz  duže  vremensko  razdoblje  agora  je  obrubljena    trijemovima.  otvarajući  se  prema  unutrašnjem  dvorištu.  hram  Apolona  Patroosa  i  strategij.    Stambene kuće  Stambena  izgradnja  sve  do  klasičnog  razdoblja  zaostaje  za  općim  razvojem  arhitekture. Tipovi se međusobno razlikuju.  kuća  s  trijemom.  sredinom II st. Ulazno krilo visine je jedne etaže. no  shematizam uličnog rastera ne znači da i gradsko srediište mora imati identičan shematski karakter. ali utječu jedni na druge.  atenska  agora  predstavlja  simbiozu  različitih elemenata u jedinstvo puno napetosti.n.e. Dvorište ima trijem samo s ulazne i nasuprotne strane.  Kuća  s  trijemom  u  Olintu  i  na  Halkidici  grade  se  na  parcelama  veličine  17  x  17  m.  kuća  s  peristilom.  Del ‐ kuća s peristilom  dvorište  je  središte  kuće.     u helenističko doba nastaju atalova stoa i srednja stoa.  Geometrijski  i  rano arhajsko razdoblje pokazuju šarolike skromne primjere stambene arhtekture kao što je npr. a nasuprotno dvije. ali koji ne može zadovoljiti različite zahtjeve gradskih stambenih kuća ‐ kojima  bolje  odgovara  kumulativni  staroegejski  način  gradnje.p.  iznad  koji  je  na  vrhu  brežuljka  Hefestov  hram.  Kod  oba  tipa  kuća  još  jednom  se  zbiva  prijelaz  ka  megaronu  koji  svojom  formom odgovara grcima.najvažnija  skupina  građevina  nastaje  na  zapadnoj  strani  ‐  padini  brijega  buleuterija  (gadska  vijećnica). u dvjema bočnim  krililma (bez trijema) su gospodarski prostori.  U  arhajsko  doba  glavni  i  sporedni  prostori  grupiraju  se  oko  središnjeg  dvorišta  bez  čvrstog  sustava.  nema  kontinuirane  glavne  osi  ‐  potvrđuje  se  staroegejski  sustav  tangencijalnog pristupa.  metroon.  Milet ‐ kod pravilnog urbanizma razvoj se odvija unutar zadnog okvira grada i ortogonalnog rastera.    . koje potkrjepljuju helenističko opredjeljenje  za  velike  neprekinute  poteze  i  prostrane  komplekse  trgova.  kuća  s  dvorištem  i  megaronom.  centar  nastaje  kroz  200‐tinjak  godina  i  postupno  urasta  u  gradsko  tkivo.  spretna  funkcionalna  organizacija u više razina ‐ poštuje morfologiju terena. Tek ustroj pravilnog oblika gradskih inzula dovodi do oblikovanja temeljnih tipova.e.  na  sjeveru  su  sagrađene Bazilejeve stoa (VI/V st.  Daljnji  razvoj  počiva  na  mediteranskoj  kući  s  dvorištem. Pojedinačni  tipovi  šire  se  oko  regionalnih  središta  npr.  peristil  omogućava  pristup  svim  krilima  kuće.) i Stoa poikile.  cijelim  sklopom  dominira  megaron  koji  se  predvorjem  nadovezje  na  središnje dvorište i ima naglašen dvostrešni  krov. p.  Priena ‐ kuća s megaronom  ulazni  hodnik  vodi  bočno  u  unutrašnjost  kuće.  kao  i  presjecanje  agore  (odraaz  staroegejske  tradicije  vođenja  prometa  tangencijalno).

 to je stvar koja se prenosi nasljedno ili se stiče temeljem natječaja.  lječilišta  (Epidaur.  sastajalište.  ‐  areopag ‐ vijećnica  ‐  odeon ‐ dvorana za sjednice  ‐  pritanej ‐ sjedište visokih državnih službenika  ‐  strategij ‐ za vojskovođe  ‐  basilike oikie ‐ rezidencija vladara i visokih službenika  ‐  metroon ‐ arhiva. a u nekim  . čija rivalstva za  to doba miruju. u Ateni gradska vijećnica do gradnje buleuterija  Javne zgrade u svrhu kulturnoga i društvenoga života  ‐  theatron ‐ kazalište  ‐  bibliotheke ‐ knjižnica. nag) za posmatrače. Pergam)  ‐  teiseion. olympeion. publiku. Aleksandrija. stare akropole.  ‐  toranj vjetrova ‐ monumentalni prirodni vodeni sat  Sve  ove  građevine  primjer  su  sposobnosti  grčkih  arhitekata  da  „savladaju“  zadani  program. glazbenim i  sportskim natjecanjima.  Do  helenizma  umjerne u veličini.  izvori. za razliku od gimnasiona moglo je biti samostalna graditeljska cjelina  ‐  therma ‐ kupalište  Komunalne građevine  ‐  arsenal  ‐  Pirej.  te  da  za  određenu namjenu smisle i izvedu uvjerljiv tip građevine. njegova jezgra je palestra (izvorno gimnasion ‐ mjesto gdje učenici izvode  gimnastičke vježbe goli (gimnos ‐ go.  Ne stvara se svećenički stalež. koji  uvijek slijedi konfiguraciju terena ‐ terase i povišenja predstavljaju dodatke iz kasnijih faza.  osobitosti  u  krajoliku. te Istam  kraj  Korinta. u doba helenizma (Atena. Sveta se  mjesta kao područja na kojima vlada samo božanstvo gotovo uvijek omeđuju ogradom ‐ temenom.  Zgrada  dimenzija  118. u doba helenizma razvijaju se djelimično i u višebrodne i višeetažne građevine. Kultni kipovi i hramovi dolaze kasnije. Del. odvajajući ih od usitnjene stambene  strukture koja se skriva iza njih. a takođe uče alfabet i račun)  ‐  palaestra ‐ hrvalište.  Formiraju se svetišta koja imaju panhelenski značaj prije svega Olimpija i Delfi. Najvažniji dio  svetišta je oltar – na njemu se božanstvu prinose žrtve. žrtvama. Na takve svećanosti dolaze sudionici iz svih pripadajućih država.  izložbena  dvorana. a u gradu grobovi.  U  svakom  gradu  postojala su tijela koja upravljaju svetištima. ali i Namija.  One svojom čistom formom i veličinom daju karakter agorama.  za  opremanje  150  ratnih  brodova. organiziraju svećanosti s procesijama.  Dodona  ili  Didima).  sagrađena  kao trobrodna građevina.  Omiljena  mjesta  za  uređenje  svetišta  su  u  prirodi:  sveti  gajevi  ili  stabla. palče heroja.  Javne zrade u svrhu političkoga života:  ‐  buleuterij ‐ vijećnica ‐ na koncu V stoljeća oblikuje se kao tip ‐ kvadratična dvorana s polukružnim ili  trostrano postavljenim stepenastim sjedalima po uzoru na kazalište.25  m.    Svetišta  Kultovi  povezani  sa  svetištima  imali  su  važno  mjesto  u  svakodnevnom  životu  grka.40  x  16.Javne (komunalne) građevine  Uz  gradske  zidine  i  svetišta  komunalne  (javne)  građevine  predstavljaju  treće  težište  arhitektonske  i  gradograditeljske djelatnosti.  špilje. Kos) ili mjesta misterija (Eleuzina). te izdvojena i nadvišena mjesta uz agoru.  Neka  svetišta  su  također  poznata  kao  proroćišta  (Delfi.  ulica  s  prodavaonicama. delfinion  ‐  stoa  ‐  univerzalna  gradnja.  Javne zgrade u svrhu športa i rekreacije  ‐  stadion  ‐  gimnasion ‐ vježbalište.

000  godina. međuodnosi se dobivaju paralelnim  postavom  više  hramova.  Olimpija  unutar svetišta je prostor Pelopej‐a ‐ sveti prostor ograđen u starom gaju (altis).  kultnih  svetišta  i  hrama.  u  više  razdoblja.  ‐  utvrđeno  sjedište  heladskih  vladara.p.  17.  ‐  pretvaranje  Partenona  i  Erehteiona  u  kršćanske  crkve.  činjenica  da  su  Perzijanci  480.n.  st.e.  ‐  služi  za  sklanjanje  stanovništva. osim na istočnoj strani gdje je (zbog svete špilje) terasa  zakošena.e.000. tek u IV  stoljeću p. postoji kao jezgra  ovog  svetišta  od  I  tisućljeća  p.  6. altis je zidom odvojen od skupina zgrada i trgova za natjecanje. g.  ‐  razaranje  mletačkim  granatama.  g.p.  postavom  Partenona  u  prostor  premješteno  je  arhitektonsko  težištena  južnu  stranu  Akropole. te bočni položaj trga za svečanosti rezultat je kultnog obreda.  projekt  je  samo  fragmentarno  izveden. Atenin oltar koji je ostao na svom mjestu ulazi snažnije u vidno  .svetištima izostaju. kultnih svetišta i hrama.  visoravan  akropole  uzdiže  se  oko  40  m  iznad  svoje  neposredne  okoline./5. dobiva konačan oblik.n.e.  Iz  tog  doba  potječu  tri  glavne  građevine:  Partenon. na vrhu brežuljka sagrađena  je terasa koja slijedi pravokutni oblik hrama. do svetog prostora se dolazi  preko ulazne terase sa svećeničkim kućama.p.n.  st.  Jedino je glavni hram najćešće osno povezan preko rampe s oltarom.n.  te  bočni  položaj  trga  za  svečanosti  rezultat  je  kultnog  obreda.  st.  Položaj hramova u svetištima ne drži se nikakve obvezujuće sheme.    Svetište Afaje – Egina  lokalno svetište na otvorenom.n.e.  do  3.p.  tri  glavna  hrama  stoje  postrance  od  glavnog  oltara  bez  ikakva  odnosaradijalni  raspored  procesijskog  puta.  g.  kultno  središte  svetišta  je  oltar  od  pepela  posvećen  Zeusu.  st. dala je nakon završetka rata snažan poticaj da se svetište ponovno  uredi. koja je preko propilona povezana sa svetištem.  u  6.  koja  su  ostvarena  nakon  447.  ‐  pretvorba  u  svetište. opustošili Akropolu.  ali  je  odredio  sliku  Akropole  za  kasnija  vremena.   Herej ‐ Sam  radijalni  raspored  procesijskog  puta. rušenjem  starog  hrama  ta  dominacija  se  pojačala.  tek  u  helenistizmu  izgradnjom  Rekovog  oltara  uspostavlja  se  novo  prostorno načelo.  Monumentalni  ulazi  se  umeću  u  temen  bez  ikakva  odnosa  prema  hramu.Veliki  projekt  rađen  u  Periklovo  doba  sa  arhitektima  Iktinom  i  Mnesiklom. odakle sa nove južne terase Partenon dominira Akropolom i panoramom grada.p.  na  sjevernoj  strani  Erehtej  s  područjem  Pandroseja  obuhvaća najstarija svetišta utvrde.n.e.e.  Atenska Akropola  -   povijesni  razvoj  star  5.n. oko 500 g..e.  Erehtej  i  Propileji.e.n.p.  od  16. hram je s osno postavljenom rampom povezan s oltarom.

n. peristaza više ne predstavlja eksperimentalan oblik. u nekim se graditeljskim elementima čini kao  predstupanjvelikih hramova s celama.n.  Unutar  temena  nastaju  prva  svetišta  za  kipove  ili  skromne  kuće  za  obrede.  ostala  svetišta  se  podređuju  glavnoj  skupini. Iza odmjerenog predvorja sa snažnim antama slijedi cela u kojoj  po prvi put dvokatni niz stupova dijeli unutrašnji prostor u tri broda. Stupovi nose lanternu (odvod dima).    Hramovi  ranog  arhajskog  razdoblja  nisu  samo  individualna  rješenja  za  kultni  prostor  na  odgovarajućem mjestu. g.e.  U  konačnici  odabran  je  izdužen  oblik  hrama  s  izduženom celom ‐ hektatomped (hram čija cela je dugačka stotinu stopa) koji postaje polazištem za  monumentalne grčke sakralne građevine.  no  u  unutrašnjosti  se  pojavljuju  kontinuirani  jedan  ili  dva  reda  stupova.  te  njenim  uklapanjem  u  sveukupnu  koncepciju  prevladana  je  uobičajena  autarkičnost  (samodovoljnost)  pojedinih  građevina. kratka streha  leži na paru dvostrukih potporanja. čiji se utjecaj širi do dorskog središnjeg  prostora.polje.  zbog  skučenosti  prostora  sveden  je  na  kvadratičnu  celu  bez  predvorja.  Hereja  u  Olimpiji  i  Apolonovog  hram u Korintu). posve zatvorenog megarona i  konstruiranog ophodnog trijema (peristaze) stapaju se u idealan tip grčke sakralne građevine. U VII st.  ‐  zadržava  oblik  mikenskog  megarona.p. već i važni stupnjevi razvoj prema kanonskom obliku.  ovalne  kuća  i  kuće  s  apsidom.e. Naos je često hekatomped  (dugačak  100  stopa)  sa  peristazom.  u  središtu  cele  nalaze se dva stupa između kojih je oltar ‐ ognjište..  Hram  Atene  Nike  –  Akropola. koja ponekad  dobiva  apsidalan  završetak  (Termo  ‐  Megaron  A).  Arhajski Afajin hram – Egina. Iz srednjeg broda dvoja vrata vode  u dvije kultne prostorije na stražnjoj strani hrama.e.  koja je prema trijemu potpuno otvorena postavom dvaju stupaca umjesto naglašenog otvora u zidu. koji se utvrđuju krajem  VI st. pa se po prvi put preko oba hrama dobiva široko postavljeni arhitektonski okvir – planiranjem  iz  Periklova  doba  svojim  svjesnim  vertikalnim  stupnjevanjem  i  naglašavanjem  arhitekture.  Iz ostataka prvih hramova vidljivi su napori u kojima se iz obilja raznih oblika postupno razvijaju temeljni  tipovi sakralnih građevina.n.  Megaron B ‐ Term ‐ u svojoj jezgri konzervirao je tip kuće gospodara iz mikenskog doba.e.  na  trgu  ispred  Partenona  smješteno  je  Artemidino  područje  i  halkoteka.  Primjer  razvoja  vidljiv  je  na  primjerima  Apolonovog  hram  u  Termu. Nastojanje oko jasnih pravila i povećanje monumentalnosti vodi prema stvarnom stilu čija  je cijena gubitak raznolikosti i individualnosti    U hramu ukruženom trijemovima suprostavljene strukture jednosmjernog.  koji  u  kasnijim  fazama čini jezgru kanonskog hrama s ophodnim trijemom.  Jednostavniji  oblik  je  hram  s  antama  ili  njegova  varijanta  hram  s  dvostrukim  antama.    Hram  Poticaj za gradnju hramova došao je tijekom prelaza iz kulta bez prikaza božanstava u kult s prikazima. U VIII stoljeću  dobiva ophodni trijem potkovastog oblika.  Temelji oblik hrama u antama u velikim svetištima predstavljaju riznice – npr.  Apolonov  hram  u  Dreru  (Kreta)  ‐  VII  st. Mjesto i  vrijeme se ne mogu točno utvrditi no predaja upućuje na Korint.  U ovim hramovima vidljivi su začeci oblikovanja temeljnih tipova.p. sagrađen oko 570.n.  Pravokutne  gradnje  dijelom se nadovezuju na megaron ili njegovu izduženu varijantu ‐ kuća gospodara (Troja).  jedino  svećenstvu svetišta Atene Nike uspjeva zadržati mali hram na zapadnoj padini nauštrb južnog krila  Propileja. Apolonov hram i skupina srodnih građevina bliski su kanonskom tipu koji  .  slobodan prostor između građevina ispunjava se kipovima i zavjetnim darovima.p.p. sikionska riznica u Olimpiji.  uz  sjverni  rub  područja  između  Erehteja  i  Propileja  sačuvana  je  kuća  Arefora  (kuća  hramske  poslužiteljice).  Rani  oblici  geometrijskog  razdoblja  preuzimaju  tipove  stambenih  kuća  npr.

 zidnih istaka ili polustupaca u formiranju unutarnjeg prostora cele.  no  drugačiji  kultni  običaji  vode  do  posebnih  regionalnih  tipova. dobio svoj kanonski oblik Zeusovim hramom u Olimpiji.p.  Na  taj  način  se  hram  kao  geometrijsko  tijelo  sučeljava  sa  slobodnim  rastom  prirode.  u  celi  je  obostrano  postavljen  red  dvokatnihg  stupova  koji  sužuju  prostor  cele  i  i  usmjeru  pažnju  u  dubinu  gdje  je  smješten  kultni  kip. Apolonov hram u Basama i Hram Atene Aleje u Tegiji.22  m.  tek  neznatno  utječući  na  vanjštinu  kanonskog  tipa.e.  Zbog  lošeg  tla  podgradnja  hrama  je  izdignuta  oko  3  m  iznad  terena  skojim  je  spojena  zemljanim  nasipom. Hram C u  Selinuntu i Hram G u Selinuntu.je u V st.  hram  je  samostalani  i  u  odnosu  na  druge  građevine  temena. Primjeri : Herin hramu Paestumu.  ona  odgovara  osnom  .  Prvi  su  put  i  cjelina  i  dijelovi  građeni  na  temelju  jedinstvene  mjerne  jedinice  ‐  njena  mjera  od  16  dorskih  stopa  odgovara  ~  5.n. pročelja sa 8 ili 9 stuipova nisu rijetkost.n.  tlocrt  je  simetričan  i  po  uzdužnoj  i  po  poprečnoj  osi.  peristaza  ima  klasičan  odnos  od  5:12  interkolumnija  na  stranama  hrama.  varira se u primjeni stupova.  autarkičnost  hrama  vidljiva  je  iz  njegova  položaja  unutar  svetišta.  ali  sa  drugačijim  odnosom  stranica  koji  odgovara  3:9  stupova. Cela je sačuvala svoj drevni uski oblik sa jednim stražnjim nedostupnim prostorom (aditonom). a  rano definiranje krovnih konstrukcija velikog raspona pospješilo je širenje ophodnih trijemova.  Klasično  doba  se  posvećuje  oblikovanju  prostora.  Dimenzije su velike. Osobito  prostorani čeoni trijemovi i sklop otvorenih stubišta nasuprot oltara naglašavaju usmjerenost građevine.p.  Neortodoksna  primjena  dosrkih  elemenata  bolje  odgovara  ozračju  kolonijalnih  gradova  nego  strogo  kanonsko oponašanje hramova matične zemlje. Primjeri:   Hefestov hram u Ateni.  klasičan  karakter  Zeusova  hrama  počiva  na  brižljivu  usaglašenju  svih  dijelova  u  organizam  savršene  ravnoteže.  U  taj  odnos  naos  se  simetrično  uklapa.e.  hram  je  i  kao  građevinsko tijelo određen dijalektikom odnosa između naglašene usmjerenosti (naos) i ritmičkog  svestranog  ponovljanja  (ophodni  trijem)  koje  u  igri  svijetla  i  sjene  daje  građevini  homogeni  plasticitet.    Zeusov hram u Olimpiji – oko 470 – 456 g.  s  ovim  hramom  dorski  tip  hrama  s  ophodnim  trijemom  (peripter)  dobiva  svoj  kanonski  oblik.  odnosno  6:13  stupova.  Velika  Grčka  preuzima  tip  dorskog  periptera.  ‐    sagradio  ga  je  arhitekt  Libon  iz  Elide.

  triglif.n. g. iako je dojam da  se  u  odnosu  na  Zeusov  hram  Partenon  odlikuje  većom  zatvorenošću  volumena.  Tim  kombinacijama  pravilnog  i  nepravilnog  oživljeno  je  veliko  građevinsko  tijelo  na  sličan  način  n  akoji  određeni  pomaci  u  proporcijama  oživljavaju  onodobno  kiparstvo (Poliklet.n.  tako  je  dobiven  veliki  pročelni  trijem.n.  Hram  je  stradao  u  požaru  pa  njegovu  koncepciju  u  još  .p. naglašena je usmjerenost građevine. Nadalje  u  istoj  osi stoje  os stupa. Fidija). gradnjom Partenona počinje klasično atičko razdoblje. druga faza gradnju započinje oko 449. neposredno  nakon dolaska na vlast Perikla koji pridobiva skupštinu za velebni program na Akropoli gdje glavna  građevina  postaje  Partenon. plastički karakter vanjštine građevine ne  trpi zbog prostranog proširivanja (vanjske dimenzije stilobata su 33.p.  vodoriga  na  oluku  i  crijep  pokrova.  Iza ovog tipa postoji Herej 1a –hramu je dodan ophodni trijem  Herej II – u ovom su hramu jasno razvijene osobine jonskog diptera  stupovi  postavljeni  sa  svih  strana  (kasnije  udvostručeni  =  dipter). tako je odnos interkolumnij : friz s metopama: oluk(sima) :crijep = 1 : 2 : 4 : 8.razmaku  normalnog  traveja  (polja  svoda  ili  osnomn  raznmaku  stupova).86 m) sliči prvim hekatompedima s kopna (Apolonov hram u  Termu).  – 449.  Pojedinačne  faze  ravzoja  mogu se dobro rekonstruirati na Hereju u Samu. vodi Kalikrat.  u  tlocrtu  je  ravnoteža  između  peristaze  i  naosa  dostignuta  kod  klasičnog  hrama  promjenjena  u  korist  naosa.p.  čini  se.5 m). Elemnti koji stoje jedan poviše drugoga uvijek stoje  u odnosu 1:2. g. kultni kip skriven iza zadnjeg potpornja. hram je planiran kao dorski peripter sa odnosom interkolumnija 16 : 6  (17 : 7 stupova).  Herej I  hekatomped (duljine 100 stopa = 32. g.  U  presjeku  je  vidljivo  da  je  taj  kanon  optičko  geometrijske  prirode  i  da  se  u  nekim  dijelovima  ne  poklapa  sa  konstrukcijom. gdje s početkom VIII st. Mnesiklo i Skopas    Jonski hramovi  Jonska arhitektura se na maloazijskoj obali brzo razvija u značajnu varijantu grčke umjetnosti. Akregant i drugi. arhitekti Rek i Teodor počinju gradnju velikog diptera na stilobatu  od  100  x  200  samskih  lakata  (52.  Suvereno ophođenje s tradicionalnim oblikovnim nasljeđem i njegovo pretapanje u originalne tvorevine  ograničeno  je.  nastaju  prve  velike  građevine  čija  je  odlika  racionalnost  konstukcije.e. poklapanje svih konstukcijskih osi.n. pod Iktinom i Fidijom.  niz  potporanja  u  sredini  nosi  sljeme  krova.  Partenon  iako atenjani s ponosom istuču svoje jonsko podrijetlo oni svoje velike hramove grade u dorskom  redu – glavni hram božice Atene gradi se kao dorski peripter. prvu fazu gradnje Partenona oko 465.  na  uski  krug  arhitekata  koji  stoje  u  blizini  s  „graditeljskom  školom“  Akropole  ‐  Iktin.  (ali  bez  šume  stupova  kao  kod jonskih hramova).  formirani  su  duboki  pročelni  trijemovi u peristazi. Već u VII  st.n.  kanonski  tip  postignut  na  ovom  hramu  oponaša  niz  hramova:  Istam  (Korint).e.p.  postepena  korekcija  razmaka  interkolumnija).  U  Hereju  III  jonsko  graditeljstvo  dostiže  divovski  format  koji  od  tad  postaje  karakterističan  za  glavne  hramove pokrajine.e.5  x  105  m).  dugačka  kuća  od  opeke  oblikuje  nepodjeljenu  celu.e.e mala svetišta zamjenjuje  prvi veliki hram ‐ Herej I.  a  odnos  interkolumnija  je  promjenjen  u  16  :  7. koji nisu dosegli njegovu dojmljivu ujednačenost.p.  u  vertikalnoj  projekciji  ophodnog  trijema  proporcijsko  načelo  je  vidljivo  u  usklađenosti  pojedinih  dijelova  i  konkordanciji  sljubnica od stilobata sve do krovnih crijepova. osjećaj za širinu prostora osibito je vidljiv u celi unutar koje je postavljen sa  tri  strane  dvokatni  red  stupova  i  formirana  neka  vrsta  idealnog  prostornog  okvira  za  Fiidijin  kip  Atene djevice izveden od zlata i slonovače visok oko 11 m.88 x 69.  reška  arhitrava.  Paestum.  svaka  shematska  krutost  prevladavana  je  dobro  odmjerenim  odstupanjima  (horizontalno  zakrivljavanje.  umjesto produbljivanja prostora i njegova postupnog sužavanja kod Partenona se provedeno bočno  proširivanje  i  stapanje  prostora. Oko 570.

 glavno  krilo hrama orjentirano istok‐zapad preuzima tradiciju Ateninog hrama na terasi utvrde na čijem je  temelju  podignut. što  uspostavlja  optičku  i  obrednu  vezu  s  terasom  Akropole. Uza sve  zidove  protežu  se  tribine  sa  8  stuba.  Njegova  koncepcija  se  u  temeljnim crtama sačuvala u Apolonovu hramu u Didimi.  Telesterij ‐ Eluzina  razvija  se  u  više  faza.  izvana  je  hram  jonski  dipter.  na  zapadnoj  strani  hrama  glavni  prostor  Erehteja  je  u  osnom  odnosu  prema  sjevernom  trijemu nakojem je znamenje Posejdonovog trozuba i južnim trijemom s korama (karijatidama).monumentalnijoj verziji preuzima Herej IV. u kojem stoje oltar i mali hram –  zbog  veličine  i  raskoši  ovaj  se  hram  ubrajao  u  antici  u  sedam  svjetskih  čuda. stoga za njih  arhitekti uvode izmjene u kanonske oblike ili ih nadomještaju individualnim rješenjima  Erehtej  ubraja se među najstarija kultna mjesta koja je trebalo uključiti u prilikom obnove Akropole.  na  tri  strane  kockastog volumena po dvoja vrata vode u kvadratičnu dvoranu dimenzija oko 54 x 54 m. g. slijedi gradnja Starog didimeja koji se u raskoši i veličini nadmeće sa uzorima iz Sama i Efeza.  Tip  tolosa  postoji od prapovijesti i Grci ga preuzimaju zajedno s kultom žrtava i heroja.  koja  je  bila  ugrađevna u padinu brijega.p.e.    Standardni oblici hramova nisu uvijek mogli zadovoljiti raznovrsne kultove grčke religije. u središtu stoji anaktoron – cela hrama sa svetim kipom.  a  polukružna  baza  nasuprot  ulaza  nosi  kipove od zlata i slonovače. Apolonovu dvoranu što leži  pod vedrim nebom (hipetralni hram).  To  dvorište sa visokim zidom koji je raščlanjen pilastrima predstavlja celu.    I u drugim se velikim jonskim gradovima podižu veliki hramovi.  u  unutrašnjosti  niz  od  9  polustupova  rašlanjuje  zid. Sačuvani su brojni ostaci iz  svih razdoblja i u raznim varijantama.  za  oko  5000  sudionika.p.n. Vanjske dimenzije hrama su 10 x 21 stup..e.  on je razoren 494. kao propilon za Pandrosej i baldahin iznad znamenitog trozupca.e. g.  koja  se  ovom  građevinom  stavlja  u  red  bogova i heroja. Artemij u Efezu objedinjuje tip diptera  razvijenog u Samu s obzidanim dvorištem (sekos)svog starijeg svetišta.  u  istočnoj  celi  s  trijemom  sa  šest  stupova  stoji  Atenin  kip  ‐  cilj  panatenske  povorke. a peristaza od 18  jonskih stupova obuhvaća  kružnu  celu.    Filipej – Olimpija ‐< oko 3338.  sa  stražnje  strane.  neka  vrsta  heroona  za  makedonsku  kraljevsku  obitelj. na krepidomi stoje  tri stube. postolje  podgradnje  na  ulaznom  pročelju  dobiva  u  svoj  širini  stubište  kojim  je  naglašena  usmjernost  građevine.    Grčka  želja  za  kompozicijskom  homogenošću  savršeno  je  postignuta  kod  kružnoga  hrama.p.p. pristup u unutrašnjost hrama imaju samo povlaštene osobe.    .  Herej IV – Polikratov dipter  stilobat je povečan na 55 x 112 m zbog pročelnih trijemova sa trostrukim redom stupova.  Mladi Apolonov hram – nastao na temeljima Starog didimeja  u  središtu  sklopa  stoji  naiskos  (mali  hram)  s  kultnim  kipom  u  nižem  širokom  prostoru  (sekos).3 m.e.p.n.  dostruka  peristaza  (red  stupova)  zasniva  se  na  jedinstvenoj  mjeri  traveja od 5.n.  dograđen je trijem sa 12 stupova. u Iv st. dolazi se do galerije na gornjem katu.  sjeverni  trijem  služi  kao  predvorje  Erehtejeve kuće. Na mjestu svetišta nastaje skromni sekos.n.  od  malog  mikenskog  hrama  do  velike  građevine  u  V  st. oko  640 g.e.n. strop dvorane nosi šest redova sa  po sedam jonskih stupova.

  Troja II ‐ pojavljuje se neka vrsta skraćenog megarona. na užim stranama  formirane  dvije  plitke  niše  u  kojima  su  kipovi  božanstava.Propilon  Propilon  je  u  arhajsko  doba  predstavljao  vrata  svetišta  od  drveta  ili  otvor  u  zidu  ojačan  stupcima.  koje  se  dograđuje  da  bi  u  konačnici  prilikom  preuređenja  svetišta  dobilo  monumentalan  oblik  ‐  visoki  zid  sa  istaknutim  završnim  vijencem  obavija postoje tlocrtne dimenzije oko 30 x 14 m.p.  Tijekom stoljeća iz tih se oblika razvilo posebno malo građevinsko tijelo. kako bi ostalo mjesta za hram Atene Nike    Oltari  Oltar je središte žrtvenog čina.  Od  skromnog  žrtvenog  stola  ispred  svetog  ligovog  drveta. U završnoj fazi jonski veliki oltari postaju  samosalne građevine.  no  zabat  nije  postavljen u osi ulaza.n. procesijski put je naglašen urezivanjem u stube i proširivanjem srednjeg  traveja (polja).  podređivanjem  Partenonu  propileji  pojačavaju  njegovo  djelovanje.  sa  obaveznim  trokutastim  zabatom  krova  u  osi  trijema.  te  propilon  i  njegove  sporedne zgrade uključuje u jednu građevinsku skupinu koja je stupnjevana po širini.  kako  bi  se  već  na  ulazu  u  svetište istaknuo jedan od glavnih motiva sakralne gradnje. Kao i kod arhitekture oblikuju se određeni tipovi:  Oltar Atenina hrama ‐ Paestum  veliki oltar dorskog tipa. Mnesiklov plan nije ostvaren u cjelini ‐ nisu izgrađena stražnja krila. oblikuje svoje vlastite tipove.  Jonija. žrtveni stol oblika pravokutnika dimenzija oko 3  x  15  m.  te  optički  zatvaraju  prazninu  prema manjem Erehteju.  Rekov oltar ‐ Herej u Samu  višestoljetno  svetište  na  kojem  su  vidljive  sve  faze  razvoja  jonskog  velikog  oltara. njegovi oblici odgovaraju različitim tipovima kulta: kružni oltari u obliku  velikih kamenovih prstenova i žrtveni stolovi ‐ njihove rane oblike spadaju žrtveni oltari i stijene ‐ oltari  na otfvorenom.  Tirint ‐ propilon se sastoji od dva predvorja sa stupovima u antama i središnjim zidom u kojem su ulazna  vrata. uzdužna os propileja paralelna je s osima hramova i usmjerena prema neizgrađenom  dijelu svetišta.    .   Propileji – Mnesiklo 437.  prednji  i  stražnji  trijem.  postolje  je  kao  i  kod  hrama  odignuto  od  zemlje. kao i u gradnji hramova. s kraja arhajskog razdoblja. žrtveni stol sa tri strane ograđen zidom visine 2 m. te oltari ognjišta (eshara) ‐ u unutrašnjosti ranih hramova  Glavni  oltari  najčešće  su  povezani  s  hramovima  istog  božanstva.  te  su  s  njima  usklađeni  oblikom  i  veličinom.  širina  podgradnje  odgovara  širini  krepidome obližnjeg hrama. g.  Jedan od ulaznih sklopova koji nadilazi prethodno opisanu shemu. Veliki  helenistički oltari uznapredovali su do zatvorenog arhitektonskog sklopa. elementi oltarskog stola se kombiniraju na  različite načine i usklađuju sa kolosalnim formatom hramova. tako se propiloni u  svetištima  sastoje  od  prednjeg  i  stražnjeg  trijema  sa  po  jednim  nizom  dorskih  ili  jonskih  stupova  i  pregradnim  zidom. a od južnog krila  izgrađen je samo bočni trijem. srdišnji prolazni prostor as dva predvorja između  bočnih zidova (anti). unutar kojeg se nalaze drvo i žrtveni stol. koje često veličinom nadmašuju same hamove.  još u arhajsko doba su podignuta vrata s pročeljem širokim 19 m s četiri stupa i pregradnim zidom s  pet prolaza za veliku svečanu Panatensku povorku. Mnesiklo povezuje zahtjeve složene situacija na  Akropoli  sa  promjenjenim  shvaćanjem  uloge  propileja  u  rasporedu  svetišta. već paralelno sa središnjim zidom propilona.  postolje  za  svećenika  ispred  žrtvenog  stola.e.  Tijekom povijesti ulazna vrata preuzimaju sve više pojedinosti arhitekture hramova.  stupovi  u  antama.  Afajino  svetište  ‐  Egina  ‐  kvadratičan  tlocrt. dubini i visini.

Zeusov oltar ‐ Pergam  oltar  poput  jezgre  ograđenog  trga  (temen)  stoji  na  posebnoj  terasi  akropole,  pod  otvorenim  nebom; tlocrtne dimenzije podgradnje iznose oko 36,4 x 34,2 m s pet ophodnih stuba, sa tri strane  te stube završavaju zidom, a sa zapadne strane se veliko otvoreno stubišete uspinje prema podestu  na kojem je oltarni stol; trostrani zid se nalazi na podestu i sa tri strane je obavijen nizom stupova  koji se pred pristupnim stubištem nastavljaju kao trijem. Podest na kojem se nalazi oltarni stol je na  taj  način  postao  dvorište  sa  stupovima;  u  pojasu  između  podesta  i  pete  stube  oplošje  zida  je  ukrašeno reljefom ‐ znameniti „pergamski friz“. Reljefni pojas visine je 2,3 m i dužine  oko 115 m, na  njemu  su  prikazani  prizori  iz  gigantomahije  ‐  teme  koja  je  bila  rezervirana  samo  za  zabatna  polja  (timpane) hramova.  Pergamski  oltar  je  tipičan  primjer  helenističke  arhitekture,  ona  se  više  ne  pridržava  kanonskih  pravila  klasičnih redova, već slobodno spaja njihove elmente na nov način kako bi postigla dojmljivije djelovanje  (individualni oblik i originalnost kompozicije nadvladavaju objektivnu strukturu i kanonski tip).    Kazalište  Grčko  kazalište  je  vjerska  pozornica.  Iz  povezanosti  kulta  i  igre  nastaju  oba  oblika  drame:  tragedija  i  komedija.  Dionizijev  kult  ustanovljava  praksu  odvijanja  drame  sa  glumcima,  korom  i  govornikom.  Pozornica igara postaje dionizovo svetište. Oblik grčkog kazališta razvija se iz izvođačke prakse.  Kao  površina  za  igru  služi  orkestra;  scena  –  odvaja  orkestru  od  pozadine,  zatvara  mjesto  radnje.  U  početku je scena privremenog karaktera, a kasnije postaje se zamjenjuje trajnom drvenom ili kamenom  građevinom;  prostor  za  gledaoce  –  kavea  okružuje  orkestru,  u  početku  poligonalno(trapez),  a  kasnije  polukružno  sa  stupnjevitim  izdizanjem  sjedala.  Nakon  loših  iskustava  s  drvenim  tribinama  kazališta  se  postavljaju na padinu brijega, školjkasta forma se dokazala zbog dobre preglednosti i akustičnosti.  Torik, Afrika  kazalište iz ranog razdoblja; trapezna orkestra, sa hramom i oltarom, gledalište u obliku stlačenog  luka iskopano u padinu.  Idealan  oblik  kazališta  Grci  postižu  koncentracijom  na  glavne  elemente,  te  njihovom  geometrizacijom.  Oko 420. g.p.n.e. U Ateni se orkestra izdvaja iz sklopa hrma i oltara i stvara se njen koncentrični ustroj.  Izgradnja  u  kamenu  počinje  u  Periklovo  doba  i  dovršava  se  330.  g.p.n.e.  Ovo  atensko  Dionizijevo  kazalište  postalo  je  prototip  kojeg  oponašaju  sve  kazališne  građevine  gračkog  svijeta,  razlike  su  tek  u  nebitnim pojedinostima.  Epidaur – III st.p.n.e.  znamenito već u antici zbog svoje savršenosti; oko kružne orkestre promjera 20 – 30 m podignuto je  geometrijski  pravilno  kazallište.  Osnovica  konstrukcijske  sheme  je  pravilan  peterokut  upisan  u  orkestru,  čija  osnovica  leži  u  istom  potezu  s  proscenijom.  Stariji  dio  gledališta  podjeljeno  je  u  12  segmenata (kerkides) naznačujući dvadeseterokut razvijen iz peterokuta; gledalište se sastoji od 34  reda izvedena u prvoj fazi i 20 redova koji su dodani kasnije. Gledalište sa po jednim segmentom sa  svake strane prekoračuje polukrug. Pristup u gledalište je moguć iz srednjeg i gornjeg prstenastog  prolaza;  iza  orkestre  se,  kao  u  svim  starim  kazalištima  sve  do  klasičnog  doba,  nalazi  dvoetažna  scenska  građevina  koja  zatvara  kazalište.  Jonski  trijem  postavljen  ispred  nje  služi  kao  proscenij  .  Između stupova mogu se umetnuti slike kulisa.    Stapanjem čisto geometrijske artificijalne forme s otvorenim krajolikom grčka se arhitektura u gradnji  kazališta suprotstavlja koncepciji hrama koji je autonoman u odnosu prema prirodi, 

Rim / Politika moći, organizacija, civilizacija    Koncem  VI.  st.  pr.  Kr.  Rimljani  ukidaju  vlast  kraljeva  i  oslobađaju  se  tutorstva  Etruščana.  Počinje  neprekidno širenje grada‐države RIMA.  Sveobuhvatna  rimska  civilizacija  razvija  se  zahvaljujući  vojnoj  sigurnosti,  visoko  razvijenoj  tehnici  i  privrednom  prosperitetu.  Iz  glavnoga  grada  ona  se  širi  u  provincije.  S  druge  strane,  iz  provincija  Rim  dobiva  značajne  poticaje,  prije  svega  iz  Grčke  i  s  helenističkog  istoka.  IMPERIUM  ROMANUM  prvi  put  stvara  naznake  jedinstvene  europske  kulture  čije  je  ishodište  u  prostora  Sredozemlja.  Arhitektura  i  urbanizam  isprva  se  drže  etruščanskih  i  grčkih  uzora.  Od  II.  st.  razvijaju  se  vlastiti  građevinski  tipovi  u  kojima  se  međusobno  povezuju  koncepcija,  određena  namjenom,  nova  građevinska  tehnika  i  reprezentativno  oblikovanje.  Hramovi  na  postolju,  bazilike,  terme,  kazališta  građevine  predstavljaju  prostorne  elemente  koji  u  rimskim  gradovima  dominiraju  trgovima  (forumi,  fora).  Njihov  prostorni  raspored  rimljeni  su  pretočili  u  sustav  ‐  shemu  rimskog  logora  (castrum  Romanum),  koji  i  dan  danas  određuje karakter mnogih gradova u Europi i na Bliskom istoku.    Rim / Konstruktivni oblici I  Stup  i  luk  izraz  su  različitih  oblikovnih  poimanja  i  konstrukcijskih  načela,  uvjetovanih  građevnim  materijalom, kao i kod drugih tadašnjih suvremenika stup i arhitrav potječu od gradnje drvom.  Stup  ‐  Tuskički  (toskanski)  red  preuzima  poticaje  dorske  arhitekture,  no  ne  dostiže  njezinu  monumentalnu jasnoću:  ‐  stupovi su u pravilu nekanelirani, stoje na bazi koju najčešće čine ploča i zaobljenje (plinta i tor);  ‐  kapiteli se  nadovezuju na  dorski uzor.  Uz dva glavna članka, pokrovnu ploču  (abak) i jastuk (ehin)  pojavljuju  se  i  meduprofili,  koji  stupu  daju  ukrasni  karakter,  ali  umanjuju  snagu  arhitektonskog  izraza.  Taj  oblik  Rimljani  prenose  u  kamen,  ne  mijenjajući  bitno  proporcije  drvene  gradnje,  a  sve  više preuzimaju grčke redove stupova. 

  U  doba  Republike  omiljen  je  dorski  red,  u  doba  Carstva  osim  jonskog  prije  svega  korintski  Stupovi  na  maloazijskoj  ili  atičkoj  bazi  najčešće  su  po  uzoru  na  jonske  vitki,  uski  i  duboko  kanelirani.  Kod  nekih  građevina  tijelo  je,  međutim,  glatko  i  od  materijala  koji  se  kontrastno  ističe  pred  pozadinom  (obojeni  mramor, porfir, granit).  Luk ‐ njegova konstrukcijska logika ima veliku izražajnu snagu, koja počiva na opreci između zatvorenog  zida  i  otvora  u  geometrijski  čistom  obliku  polukruga.  Rimska  arhitektura  uvelike  primjenjuje  masivno  ziđe.  Iz  uporabne  arhitekture  Rimljani  prenose  luk  i  u  reprezentativnu  gradnju,  ako  ona  nije  sakralna.  Presudno  za  stabilnost  konstrukcije  i  snagu  izraza  jest  uklapanje  luka  u  zidni  vez.  Etruščani  zbog  raspodjele  pritiska  često  upotrebljavaju  udvostručeni  luk,  pri  čemu  oba  luka,  zidana  od  umjereno  velikih  kamenova  klinasta  oblika,  kao  koncentrični  polukrugovi  polaze  iz  iste  uporišne  točke.  Rimljani  usavršavaju  tehniku  rezanja  kamena,  te  međusobno  usklađuju  tok  reški  i  oblik  klesanca.  Umjesto  dvostukog luka upotrebljavaju se veći pojedinačni klesanci koji snažno naglašavaju radijalni pravac reški.   

  Kod luka od precizno obrađenoga kamena reske su najčešće ravni potezi tanki poput vlasi ‐ često bez  žbuke. Kamen se reže u željeni klinasti oblik. Nasuprot tome luk od opeke sastoji se pravokutnih uskih  ploča. Poravnanje omogućuju reske u klinastom obliku. Lukovi od opeke na zidanim stupcima pojavljuju  se i kao otvorene arkade i kao slijepe arkade ‐ istaknute od zidova ili uvučene u njih ‐ katkad ožbukane,  katkad s vidljivom zidnom gradom. Te arkade također služe i za konstrukcijsko ojačavanje i za plastičku  raščlambu  građevinskih  masa  i  površina,  najprije  kod  substrukcija,  potpornih  zidova  i  tehničkih  građevina, kasnije i kod javnih građevina, naročito u kasnoj antici.  Iz  opreke  luka  i  zida  rimski  arhitekti  izvlače  daljnje  mogućnosti  diferencijacije.  Na  prijelazu  klinastih  kamenova  i  radijalnih  reski  luka  u  horizontalni  povez  zida  (s  dodirnim  i  naliježnim  reškama)  takozvana  točka upiranja (impost) pruža prirodni povod naglašavanju vijencem ili profiliranom trakom, od kojih luk  jasno  odskače.  Zahvaljujući  raščlambi  rubova  uz  otvore  vrata  odnosno  stupaca  arkada  pilastrima  ili  izbočenim  ugaonim  klesancima,  nastaje  arhitektura  okvira,  koja  je  isprva  vezana  uz  površinu  stijene  odnosno tijelo zida, no postupno se osamostaljuje. Postupno dolazi do povezivanja lučne i arhitravne  gradnje, pri kojoj se arhitrav zamjenjuje polukružnim profiliranim arhivoltima.  Povezivanje stupa i luka u konstrukcijskom smislu čini se nerazumnim, no rimljani ga ostvaruju iz čisto  formalnih  razloga,  otvarajući  mnoštvo  mogućnosti  za  dekorativno  raščlanjivanje  novih  građevinskih  tipova.  Čista  lučna  konstrukcija  potvrđuje  se  ponajprije  kod  velikih  tehničkih  građevina  (mostova,  akvedukata,  substrukcija).  Sakralne  i  reprezentativne  građevine  drže  se  grčkog  uzora  gradnje  sa  stupovima.  Povezivanjem  arkade  i  kolonade  nastaju  novi  sustavi  raščlambe.  Njima  se  Rimljani  oslobađaju  prinude  klasičnih  redova  stupova.  Njihovi  elementi  nisu  više  u  vezi  s  unutrašnjom  strukturom,  nego  su  pridodani  nosivoj  lučnoj  konstrukciji  kao  okviri  i  kulise.  Veće  mogućnosti  raščlanjivanja plaćene su gubitkom jedinstva konstrukcije i forme.  Tabularij  ‐ Rim, 78. g.p.n.e.  ‐  državni  arhiv  na  dominantnom  pložaju  na  padini  Kapitolija  zatvara  Forum  Romanum  prema  sjeveroistoku.  U  unutrašnjosti  trijema  s  arkadama  gornje  etaže,  pravokutni  istaci  ispred  stupaca  nose  poprečne  lukove.  Nastaje  niz  nadsvodenih  pojedinačnih  traveja.  Poklapaju  se  konstrukcija  i  oblik.  Flavijevski amfiteatar (Kolosej), posvećen 90. g.  ‐  tri  niza  arkada  što  stoje  jedan  iznad  drugog  čine  vanjski  prsten  prvotnoga  sklopa.  Stupci  su  postavljeni  na  razinu  svakog  kata.  Visinsku  razliku  do  sljedećeg  niza  stupaca  konstrukcijski  nadoknađuju  široki  pojasevi  masivnog  zida  u  zoni  svodova  i  stropova.  Optičko  rasterećivanje  te  teške  horizontalne  mase  preuzima  trokatni  niz  stupova.  On  raščlanjuje  lučni  zid  rešetkom  horizontala  i  vertikala  vitkijih  oblika.  Dugačke  horizontale  dvostrukih  vijenaca  zamjenjuju  klasični  arhitrav. 

).  st. Maksencijeva bazilika. Iako su uglavnom obloženi dekorativnim elementima. a stvaranje novih građevinskih oblika i raščlambi odvija  se uglavnom u dva pravca:  ‐  raclonalno‐funkcionalnom masivnom stilu. g. ponekad se pojavljuju posve  čisti. st.  Taj  temeljni  oblik  raščlanjuje  se  od  Augustova  doba  stupovima  i  trabeacijom. polustupovi.  u  carsko  doba  podiže  ih  senat.  Stilski  pravci  istočnog  helenizma  i  potreba  za  raskoši vladara diadoha povezuju se s rimskom sklonošću velikoj gesti i predstavi.  Pri  tome  je  njezin  karakter  često  više  određen  proizvoljnim  oplošjem  nego  praktičnom  namjenom. Također. arkade sa stupovima sa svih strana  okružuju forum u afričkom gradu Leptis Magna.  vijenci  i  dijelovi  trabeacije.  masivna  gradnja  prolaza  dobiva  četiri  korintska  kolosalna  stupa  na  zasebnim  postoljima. stupovi.  lažna  arhitektura  izmjenom  svjetla  i  sjene  daje  građevinskom  tijelu živu plastičnost čiji se dojam mijenja tijekom dana.  nego  se  i  kolonada prožima s arkadom ‐ Hadrijanova vila u TIvoliju. Zahvaljujući elastičnosti raščlambe vanjsko se pročelje na željen način uklapa u sliku grada ili  u određenu situaciju. sa svjesnim odbacivanjem formalističnih dodataka (terme. kipovi i zidne slike. Između lukova prolaza i vijenca umetnuta je zidna niša uokvirena manjim  analogno  postavljenim  stupovima.  Njegovi  elementi pretežno potječu od klasičnih redova.  Građevinsko  tijelo  dobiva  mjere. npr. sirijskog zabata arhivolt koji polazi iz trabeacije premošćuje  srednji interkolunij ispod trokutastog zabata.  Dekoraciju  dopunjuje  oblaganje zidova i podova mramornim pločama (opus sectile).  Arhitektura  postaje  kulisom. pojedinačni prozori i skupine prozora.    Trijumfalni i počasni lukovi  Od  II. kao i svodne konstrukcije.  Kod  prvotnog  oblika  slavoluka  s  jednim  prolazom  dva  široka  stupca  i  polukružni  bačvasti  svod  nose  tešku  atiku  s  posvetnim  natpisom  i  kipom  odnosno  četveropregom  čašćene  osobe.  a  kasnije  i  sami  carevi. Kod tzv.  Slobodno  raspolaganje  elementima  raščlambe  omogućuje  raščlanjivanje  fasada  i  prostora  lažnom  arhitekturom. Iz tehnike zidanja utilitarnih građevina nastaju stupci i  zidni istaci. a dekorativni medaljoni s idealiziranim glavama {clipea u reljefu) ukrašuju umetke.  Luk prodire i u sakralnu arhitekturu.  S  vremenom  se  arkade  (stupci)  ne  povezuju  samo  s  elementima  klasičnih  redova  (stupovi).  nastaju  novi  tipovi građevina i novi konstrukcijski sustavi. već optički i simbolički nosač svoda. lukovi i slijepi lukovi.  edikule  i  ukrasni  zabati.  . potporni i rasteretni lukovi.  raspored  prozora. dovršen 216. kameni mozaik. Stupovi umjesto ravnog arhitrava nose  niz lukova. i dr. pilastri na kombiniranim  bazama  i  postoljima.  odnosno  oblačenje  konstrukcije  u  formalno  autonomno  oplošje.  ‐  reprezentativnim  dekorativnom  stilu  ‐  neovisnom  o  nosivoj  konstrukciji  i  tipu  građevine.  Oni se.  napose  onih  koja  okružuju  trgove. prenose na reprezentativne  velike građevine.  za  Republike  njih  na  istaknutim  mjestima  u  gradovima  podižu  vojskovođe. odnosno tehnika lijevanog cementa.  vrata  i  katova  u  skladu  sa  zahtjevima  izvedbenog  programa. a osim varijante s jednim prolazom pojavljuju se i varijante s dva i napose s tri prolaza.  Trajanov slavoluku u Timgađu (Alžir) podignutu koncem II. kako bi se istaknula os ulaza u  svetište (motiv vrata).    Pročelja ‐ kulise  Rezultat  su  želje  za  dojmljivim  oblikovanjem  pročelja  zgrada. Taj  oblik zabata pojavljuje se i u carskoj palači u Splitu iznad počasne lođe na Peristilu. trokutna  polja između lukova i arhitrava.  neovisnom  o  nosivoj  konstrukciji.  obrati  vijenaca s plitkim segmentnim lukovima povezuju ih u parovima iznad bočnih prolaza u neku vrstu  monumentalnih edikula.Terme  i  Maksencijevoj  bazilika  ‐  pojedinačni  kolosalni  stupovi  stoje  slobodno  pred  velikim  stupcima  srednjega broda ‐ stup nije samo statički.    U  posljednjim  stoljećima  antike  slabi  strogi  kanon  klasičnih  stupova  i  njihovih  redova.

Celzova knjižnica ‐ Efez (115.g.) 

  ‐  visoka dvorana biblioteke s trokatnom galerijom u obliku Π dobiva dvokatnu fasadu; troja vrata s  nadsvjetlima i tri prozora u ravnomjernim razmacima prekidaju zid. Ispred njega na udaljenosti od  1,50  m  u  dva  kata  stoji  red  korintskih  stupova  na  zasebnim  postoljima;  u  skladu  s  osima  vrata  odnosno prozora fasada je u gornjem katu stupovima podijeljena u tri šira, a u donjem u četiri uža  polja.  Umjesto  neprekinutog  poteza  stupova,  obrati  izmjenično  istaknute  i  uvučene  trabeacije  u  prizemlju oblikuju četiri a na katu tri međusobno izmaknute jedinice slične edikulama. U prizemlju  one  su  ispunjene  nišama  s  kipovima,  na  katu  prozorima.  Nad  njima  izmjenjuju  se  dva  zabata  segmentnog luka s jednim trokutnim zabatom, čiji vrh naglašava središnju os, jednako kao neznatno  viša vrata u sredini.  Po istom načelu izgrađeni su i plastički oblikovani zidovi pozornica u rimskim kazalištima (scenae frons).    Urbanizam  Urbanizam  i  urbana  civilizacija  u  Italiji  presudne  poticaje  duguju  Etruščanima  i  Grcima.  Svoja  važna  naselja i utvrđenja kulture Villanova na uzvisinama između ARNA i TIBERA, Etruščani od IX. st. izgrađuju  u utvrđene gradove. Ubrzo dostižu vrlo visok tehnički standard pri gradnji gradskog zida, vrata, mostova,  ulica,  kanala  i  vodovoda  (gradnja  velikim  klesancima,  svodovi).  Do  konsolidacije  njihove  vlasti  nije  ustanovljena  nikakva  planska  shema.  Pri  osnivanju  novih  gradova  Etruščani  prelaze  na  pravilni  urbanizam. Plan nekoga grada smatra se isječkom i odrazom kozmičkog reda (disciplina). Pri osnivačkoj  ceremoniji njegova se načela prenose na buduči grad: tok gradskih zidina određuje brazda, pomerium,  povučena brončanim plugom, odvajajući površinu grada od okoliša. Cardo (os sjever‐jug) i decu‐manus  (os istok‐zapad) dijele grad u jednakomjerne četvrti, te određuju mjesta gradskih vrata. U središtu grada  kružna  žrtvena  jama  (mundus)  uspostavlja  vezu  s  podzemljem  (vertikalna  os).  Terasa  sa  svetištem  gradskih  božanstava  ‐  orijentirana  kao  osno  križište  ‐  nadvisuje  stambene  četvrti.  Tom  svetištu  pridružuju se druga na drugim mjestima. Neka su izvan grada, jednako kao i neke tržnice odnosno javne  ustanove.  Lokalne tradicije i topografija donekle modificiraju idealnu shemu.    Marzabotto ‐ podignutog početkom V. st.p.n.e. južno od BOLOGNE poviše rijeke RENO.  jedan  kardo  i  tri  dekumana  širine  oko  15  m  služe  kao  glavne  ulice.  Sporedni  kardi  dijele  četvrti  u  izdužene  inzule;  pored  većih  i  manjih  stambenih  kuća  nižu  se,  prvenstveno  uz  glavne  ulice,  obrtničke  radionice  i  prodavaonice;  sjeverni  dekuman  vodi  prema  svetom  području,  "akropoli". 

Jedinstveno  planiranje  povezuje  ga  sa  stambenim  dijelom  grada  u  čvrstu  cjelinu;  ulice  imaju  popločane kolnike, nogostupe i kanale. Središnji sabirni kanal (cloaca maxima) odvodi otpadne vode  u  rijeku.  Odvodu  otpadne  vode  odgovara  sustav  raspodjele  pitke  vode  iz  sabirnog  bazena  ispod  akropole; na periferiji iskopani su ostaci dviju nekropola.   Etičko  i  religiozno  uklapanje  u  kozmos  zadaje  etruščanskom  urbanizmu  estetsku  koncepciju  na  strogo  geometrijskoj podlozi. Unatoč prividnom podudaranju, u svom osnom ustroju i prostornim odnosima što  iz njega proizlaze, taj urbanizam nije identičan s grčkim.  Ovaj je već koncem VIII. st. prisutan na tlu južne Italije (CUMAE, TARENTUM), gdje se područje njegova  utjecaja  presijeca  s  etruščanskim.  Pravilni  sustavi  tu  nastaju  ranije  nego  u  matičnoj  zemlji.  Nasuprot  kasnijem  hipodamskom  urbanizmu  oni  se  često  temelje  na  osnom  križištu.  S  italskim  i  etruščanskim  plemenima uspostavlja se redovita i živa trgovačka i kulturna razmjena, obostrano se prenose utjecaji,  dolazi  do  prožimanja.  Tijekom  stoljeća  Grci  gube  svoje  gradove,  koji  naposljetku  bivaju  pridruženi  rimskoj državi.  Pompeji  grad je nastao na visoravni oko 40 m iznad    ušća rijeke SARNO, vidljiv je povjesni razvoj  grada  i  djelovanje  raznih  utjecaja;  sve  do  VI.  st.  pod  grčkim  je  utjecajem,  a  u  V.  st.  potpada  pod  etruščanski.  Nakon  još  jednoga  kraćeg  grčkog  razdoblja,  grad  osvajaju  SAMNICANI,  a  80.  g.p.n.e.  postaje  rimskom  kolonijom;  u  uličnoj  se  mreži  jasno ističe struktura staroga grada, koji su  ETRUŠČANI  okružili  bedemima  te  su  u  nepravilni  oval  upisali  osni  križ.  U  sjecištu  karda i dekumana razvija se kasnije forum.  Zidni  prsten  samnićanskoga  helenističkog  proširenja  s  12  tornjeva  i  osam  vrata  u    većem opsegu ponavlja stari, obris.  Proizvoljno  vođenje  ulica  iz  prvog  pojasa  proširenja  zamijenjeno  je  hipodamskim  sustavom.  Produžeci karda i dekumana, te jedna velika paralelna ulica širine 7 do 8,50 m čine glavne arterije u  helenističkoj mreži ulica. Paralelni dekumani širine oko 5 m raščlanjuju novi dio grada u 7 pojaseva,  a 3 m široke poprečne ulice (vici) dijele ih u uske građevinske blokove (insutae). Stara urbana jezgra  ostaje težište grada. Forum se obogaćuje trijemovima i javnim građevinama. Oko staroga Heraklova  hrama razvija se na jugoistoku forum triangulare s kazalištem i palestrom, prema grčkom obrascu.  Na granici prema stambenom dijelu grada nastaju terme. U rimsko doba stvara se novo težište na  istoku s amfiteatrom i novom velikom palestrom, sagrađenima u kutu gradskih zidina.  Izgled  Pompeja  pokazuje  presudni  utjecaj  helenizma  na  italski  urbanizam  južno  od  etruščanske  zone  utjecaja sve do razdoblja ranoga carstva. Temeljito preoblikovanje u duhu rimske arhitekture i tehničkih  građevina spriječila je provala Vezuva 79. g. Katastrofa je konzervirala grad u razdoblju brzog uspona i  povijesnog preokreta.  Rim se od prapovijesnih seoskih početaka uspinje do središta imperija. Ubrzano prerastanje u milijunski  grad u svim je razdobljima onemogućavalo provedbu brojnih planova za njegovo uređenje. Međutim, u  svim provincijama Rim je osnivao pravilne gradove. Gotovo svuda počivaju na istoj provjerenoj shemi, a  to je Castrum Romanum.  Rimski  vojni  logor  tijekom  dugotrajnih  ratova  bitan  je  čimbenik  sigurnosti.  Trajni  logori  osiguravaju  dopremu  pojačanja  ili  prezimljavanje.  Garnizoni  i  utvrde  na  važnim  točkama  zaštita  su  granica  i 

strateškog sustava cesta. Posvuda isti način podizanja logora s točno utvrđenim mjestima i funkcijama za  dijelove četa automatski jamči sigurnu reakciju u slučaju napada. Preko logora sam je Rim prisutan kao  sila  reda,  kao  organizacija,  kao  tradicija.  U  njegovu  ustroju  spajaju  se  vojna  svrhovitost  i  etruščanska  vjerska tradicija urbane topografije. 

  Novesija (NEUSS na Rajni) ‐ oko 30. g.  utvrđeni logor osiguravao je limes donje Rajne; opkop i zid omeđuju pravokutnik straničnih dužina  oko 600 x 400 m. Široka poprečna os (decumanus) ili via principalis dijeli ga u uski prednji odsječak  zvan  praetentura,  i  širi  stražnji  odsječak,  zvan  retentura.  Uzdužna  os  (cardo)  ili  via  praetoria  dijeli  oba  odsječka  u  zrcalno  jednake  polovine  radi  olakšavanja  izlaska  u  borbu;  u  retenturi  nastambe  vojnika, podijeljenih prema deset kohorti, kao zaštitni blok okružuju tehnički i organizacijski centar.  Njegova  jezgra,  koja  se  sastoji  od  simetrično  postavljenih  principija  (odnosno  pretorija)  i  palače  legata  odnosno  kvesture,  okružena  je  arsenalom,  lazaretom,  forumom  i  prostorom  za  vozila;  u  pretenturi se duž glavne ulice, iza neke vrste kolonade s prodavaonicama, nižu prostrane kuće viših  časnika,  kojima  se  sa  strane  nalaze  škola  i  zatvor.  S  obje  strane  karda  (via  praetoria)  kao  čeoni  blokovi logora nalaze se nastambe pomoćnih četa.  Za  civilne  građevine  u  logorima  nema  mjesta.  Među  prve  građevine  podignute  izvan  logora  spadaju  amfiteatri,  kasnije  često  dopunjeni  kazalištem  i  cirkom.  Pored  njih  naseljavaju  se  trgovci,  obrtnici  i  obitelji  vojnika.  Ta  naselja  za  opskrbu  uz  logor  (canabae)  brzo  izrastaju  u  civilne  gradove.  Njihova  nepravilnost u napadnoj je opreci prema castrumu.  Uska  isprepletenost  vojne  i  civilne  uprave  i  karijere,  te  istodobno  praktičan  i  normativan  način  razmišljanja  dolaze  do  izraza  i  u  sličnom  načelu  planiranja  civilnih  gradova.  Kolonije  i  gradovi  u  provincijama  kao  središta  trgovine  i  uprave  predstavljaju  imperij  s  njegovom  nadmoćnom  tehnikom  i  civilizacijom.  Pravilni  kompleksi  prilagođuju  se  lokalnim  odnosima  i  posebnim  zadacima  grada.  Osim  novoosnovanih  poluvojnički  uređenih  veteranskih  kolonija  i  postojeća  se  naselja  preoblikuju  prema  rimskom konceptu. Domaće stanovništvo jače ili slabije sudjeluje u procesu urbanizacije.  U svakom se  slučaju snažno nameće nadmoćna rimska struktura planiranja i građenja.  Augusta Treverorum (TRIER)  prsten zidina nadilazi opseg unutrašnjega logorskog sklopa. Forum je okružen kolonadama i javnim  zgradama,  zauzima  prostor  šest  inzula;  velike  carske  građevine  uglavnom  stoje  na  rubu  prvotne  kolonije:  iza  zidina  na  obali  rijeke  Mozel  spremišta  za  žito  i  Barbarine  terme,  na  istočnom  rubu  grada cirkus i amfiteatar, uključen u gradske utvrde; palače se prostire na povišenoj terasi; u blizini  Gradskih  vrata  (Porta  Nigra)  nalazi  se  konstantinska  palača,  velika  aula  palače  ("bazilika")  i  dominantno pozicioniran kompleks carskih termi; u usjeku doline Altbacha pridružuje se područje  hramova  TREVIRACA  izgrađeno  na  rimski  način.  Poput  mnogih  rimskih  gradova  sklop  TRIERA  čini  podlogu  kasnijem  srednjovjekovnom  biskupskom  gradu.  Urbanizacija  Europe  polazi  od  rimske  carske granice na Rajni i Dunavu. 

  U  zidni  obruč"  uključeni  su  dijelovi  akvedukata. To osjetljivo mjesto često se dodatno osigurava i dogradnjom  ulaznog dvorišta. SEGNI.  Tipičan  zid  s  dvije  ljuske  prema  helenističkom  uzoru  opasuje  samnićanske  Pompeje:  debeo  je  do  6  m.60 m (gradska  strana) na oko 9‐10 m (poljska strana). Kasnije se preko gornjeg kata u obliku galerije.  međusobno  više  ili  manje  udaljene. p. ulaz i bočni tornjevi povezuju u utvrđeni  .  višekratno  obnavljan  i  nadograđivan.  g.  visokih  pet  do  deset  metara. FERENTINUM i dr.    Gradska vrata.  Strukturom  uglavnom  odgovaraju  grčkim  uzorima.  a  njegovi  su  obrambeni  ophodi  dijelom  zasvođeni. ALATRI. Početni oblik pravokutnika u carsko doba često se  zamjenjuje  obrambeno  pogodnijim  kružnim  ili  polukružnim  oblikom. Tu prastaru tehniku  zamjenjuje racionalnije i estetski skladnije pravilno ziđe od kamenih klesanaca.n.  sagrađen  za  zaštitu  Rima  nakon  270.  U kasnom carstvu stvara se jedinstvena tehnika: masivni.  Temeljni oblik bačvasto nadsvedenog prolaza kroz zid sačuvao se još u nekim etruščanskim gradovima  (FALERI.  Kao  zid  glavnoga  grada  osobito  je  snažne  strukture:  na  unutrašnjoj  strani  su  lučni  trijemovi. zemljani nasip širok  oko 42 m.  U  III. st. VOLTERRA.  i  prsobranom  s  kruništima i strelnicama.  Ona  obuhvaća  sve  vrste  obrambenih  građevina  od  nasipa  i  opkopa  do  gradskih zidina opremljenih kulama. Tipično je  poligonalno ziđe. ali ne odveć duboki temelji.  st.  Etruščani i Italci usavršili su staromediteransku tehniku gradnje velikim kamenjem bez žbuke.5  m.  Servijev zid ‐ Rim (VI.)  Duboki  otvori  lukova  na  vanjskoj  se  strani  najčešće  zatvaraju  pokretnom  rešetkom. st.  Na  početku  su  kule. pripada agger servianus.   Tom  tipu  pripada  Aurelijev  zid. 2.  Kod  jako  prometnih  ulica  uobičajena  su  dvostruka  vrata.  kod  Aurelijeva  zida  svakih  100  rimskih  stopa  =  29.5‐3 m debelo  zidno tijelo od cementne strukture (opus cementicium) između ljusaka od opeka ili mješovitog obzida  (opus  mixtum). čiji su blokovi učvršćeni nekom vrstom snažnih rasteretnih lukova. unutar dvaju obruča klesanaca od tufa njegova se visina penje od oko 2.    Kule  U  ranom  razdoblju  su  rijetke  i  malene. logor konjaničke garde i tvrđava pretorijanaca što ju je podigao 'Liberije.  (Katkad  se  broj  prolaza  penje  na  tri  do  četiri.60  m..Zidine  i  gradska  vrata  ‐  kod  ETRLIŠČANA  i  drugih  ITALSKIH  PLEMENA  simboli  gradske  nezavisnosti  ‐  u  Rimskom  Carstvu  reprezentiraju  moć  i  red  imperija.  arhitektonsko  oblikovanje  ograničeno  je  na  brižljivu  obradu  čeone  strane  luka  i  zidnog  oplošja.  u  skladu  s  konfiguracijom  zemljišta.  Suprotnost  između  zidne  površine  i  nadsvedenog  otvora  djeluje  elementarnom  snagom.  Miješane  tehnike  omogućuju  racionalnu uporabu raspoloživa građevnog materijala.  Sačuvani ostaci etruščanskih i italskih zidina ‐ ANSEDONIA.  Unutrašnja  zidna  ljuska  povišena  je  za  oko  3  m.  kasnije  se  grade  u  pravilnim  razmacima. te gradnja s dvije ljuske  koju  su  poznavali  Grci.).  preuzimaju  se  iz  grčkog  urbanizma  kao  građevine  za  ojačanje i bočnu zaštitu.  ojačan  kontraforima.  Istaknute kule preuzimaju bočnu zaštitu.  Rimska  tehnika  građenja  utvrda  objedinjuje  etruščanske i italske tradicije gradnje obrambenih zidina s poticajima iz grčko‐helenističkog urbanizma i  vlastitim  tehničkim  razvitkom.  PERUGIA.  npr. Često je dopunjen  s  jednim  ili  dva  sporedna  prolaza  s  manjim  lukovima  za  prolaz  pješaka.  FERENTINUM  i  dr. te kao platforme za strijelce.  na  unutrašnjoj  strani  vratnim  krilima.  Variranje  i  daljnja  obrada  tog  monumentalnog  motiva  postalo  je  jednom od glavnih tema rimskog i europskoga graditeljstva.  uglavnom  s  natkrivenim  ophodom.e.  Temeljni tip vrata s jednim glavnim lukom održao se sve do kasnog razdoblja Carstva.  Rimljani  uvode  pečenu  opeku  i  cementnu  gradu.  kako  bi  zaustavila neprijateljske hice koji su nadletjeli vanjski obruč.  VOLTERRA.)  njihovim opsežnim mladim dijelovima s početka IV.  visok  do  oko  8.

najveća  sačuvana  rimska  gradska  vrata  ‐  primjer  su  pretvaranja  dvostrukog  ulaza  u  reprezentativnu gradnju.  porta  Ostiensis  ili  porta Appia.  ‐  nepravilnu  tržnicu  istočno  od  Apolonova  svetišta  okružuju  kuće.  prodavaonice  i  trgovačke  tezge. U Rimskom Carstvu svaki grad. bočne  kule  u  obliku  izduženih  pravokutnika  na  vanjskoj  su  strani  oblikovane  kao  polucilindri.  . nadvisujući središnje galerije za jedan kat.  tri  kurije  za  gradsko  vijeće  i  visoke  službenike.  Italsko ‐ rimski forum isprva se oblikuje po uzoru na grčku agoru.  potom  je  SAMNIĆANI  preoblikuju  prema  helenističkim  uzorima  ‐  proširuju  je  u  smjeru  sjever‐jug  na  razmjerno  uskom  potezu između Apolonova hrama i karda. TRIER: Mozelska vrata). Središnje dvorište otvara se i  prema vanjskoj i prema gradskoj strani sa po dva ulazna luka koji nose dvokatnu galeriju. samo trgovanje  premješta se na druga mjesta.  pretvarajući  ga  u    jedinstveno oblikovan otvoren prostor. U Grčkoj taj razvitak vodi k oblikovanju agore.  Forum  očigledno  pripada  elementima  italskog  urbanizma pod grčkim utjecajem.  tržnica  živežnih  namirnica  s  prodavaonicama na vanjskoj strani i tezgama u unutrašnjosti.    Forum  Tijekom vremena tržnica se preobražava u pozornicu društvene i državne reprezentacije.  u  blizini  novoga  dijela  grada. na suprotnoj strani trga okupljene su u  političko  središte  javne  građevine.  npr. u Italiji foruma.blok  koji  nadvisuje  sama  vrta.  ARLES.  te  komicij  kao  izborno  mjesto.  ETRUŠČANI  započinju  preuređenje  ulične  mreže.  Riječ je o anticipaciji razvitka rimskoga grada.  iako  su  pročelja  zgrada  raznoliko  oblikovana  i  nisu  okrenuta  prema  trgu  ‐  dvokatni  trijemovi  sa  stupovima  obilaze  forum  sa  svih  strana.  kao  jedina  slobodnostojeća  građevina. Kod kasnijeg urbanizma u Rimskom Carstvu forumi su  već pri prvom premjeravanju predviđeni u sustavu rimskog logora kao zatvoreni osnosimetrični trgovi.  Porta Nigra u Trieru  .  Unatoč  preuzimanju  helenističkih  pročelja  s  kolonadama  (stoa)  to  preoblikovanje  nadilazi  koncepciju  grčke  agore  ‐  grčka  arhitektura  prije  svega  teži  ravnomjernom  oblikovanju  građevinskih  tijela.  Kako  bi  se  povećala  obrambena  snaga. U etruščanskim gradovima nisu dosad  ustanovljene  naznake  niti  predstupnjevi  foruma.  na  sjeveroistočnom  kutu  foruma.  odsječci  zidova  povezuju  se  s  obje  strane  koso  ili  lučno  (npr.  dominira  hram  Jupitera  Kapitolijskoga postavljen na 3 m visoko postolje. Tako se nadirući neprijatelj može sa susjednih kula gađati i s boka.  rimsko‐ italska oblikovanju prostora.  postavljene  pod  pravim  kutom  jedne  prema  drugima:  velika  bazilika. svaka utvrda ima prostor namijenjen  forumu.  na  unutrašnjoj kao plitki rizaliti ispred poteza s ulazom.  Pompeji ‐ mogu se rekonstruirati različite razvojne faze od italske tržnice do rimskoga foruma.  Cardo  i  decumanus križaju se u jugoistočnom kutu  tržnice.  Na  istočnoj  uzdužnoj  strani  nalaze  se  dvije  velike  profane  građevine  i  dva  manja  svetišta.  trgom  u  rimskom  duhu. nadvisuje potez zidina za nekoliko katova.  nalazi  se  macellum. u  rano rimsko carsko doba na svim stranama  oko  tog  foruma  nastaju  javne  građevine  i  svetišta.  Tom  tipu  pripadaju  mnoga  vrata  Aurelijeva  zida.

 po jedna inzula za  kapitolij i središnji trg. preuzimajući  kako  reprezentativne. ovdje iznimno u smjeru istok ‐  zapad. u ustroju trga nastalog isušivanjem udoline između KAPITOLIJA. pravokutni tlocrt s odnosom stranica 2:3.  V1TRUVIJE  od  njega  između  ostalog  zahtijeva  odgovarajuću  veličinu  u  odnosu prema broju stanovnika.  KVIRINALA i PALATINA. cjelokupna koncepcija foruma odgovara  službenoj arhitekturi što polazi od razvoja grada Rima. dijeleći ga na sakralno područje kapitolija i na istinski forum sa zgradama državne uprave.  Prije  toga  javni se život stoljećima koncentrirao na Rimskom forumu (Forum Romanum).  Zajedno  s  hramom  Mira  (templum  Pacis)  oni  u  kaosu staroga grada oblikuju skupinu idealno pravilnih otvorenih prostora. potezi prodavaonica i kolonade odvajaju forum kao  idealnu i reprezentativnu zonu od ostalih gradskih četvrti. Decumanus maximus.    .  dimenzije  zgrada  rastu. g.n. Nakon  pobjede  nad  KARTAGOM. probija s obje strane kolonade  foruma. glavna ulica grada u smjeru sjever‐jug.  Svaki  trg  ima  vlastitu os simetrije i vlastitu dominantu.  tako  i  komercijalne  funkcije. Počeci urbanizacije Rima  jasno se očituju početkom VI.  središte  grada  gubi  provincijalni  karakter. pr.  njegove  glavne  osi  presijecaju se na forumu ispred Jupiterova hrama (Kapitolij). pri čemu je njihov gornji red za oko 1/3 niži od donjeg. Zbog dinamična političkog razvoja njegovo se obličje neprestano mijenja.    Carski forumi nastaju zbog rasterećivanja Rimskog foruma.e.  Pri  kraju  republike Forum dostiže svoj konačni oblik. st. kao idealna simetrijska os prolazi od središta hrama preko oltara do središnje točke kružne  kurije.  Nastojanje  oko  obvezujućih  normi  i  čvrstih  pravila  kod  ustroja  gradskih  trgova  vodi  stvaranju  temeljnog  tipa  s  varijantama.Forum ‐ Augusta Raurica (44.  Forum romanum  U  samom  Rimu  pravilni  je  kompleks  trga  ostvaren  razmjerno  kasno. oni se na njega nadovezuju.  za  Cezarove  vladavine.  za gradski forum ostavljene su u matrici grada dvije i pol inzule od oko 40 x 51 m. pola inzule za baziliku.)  pravilni  sklop  grada  prilagođen  je  obrisu  uzvisine  na  uzdignutoj  obali  Rajne. Usporedno ili pod pravim  kutom  međusobno  se  spajaju  požarnim  zidovima. te dvoetažne trijemove sa  širokim razmakom između stupova.  povezani  samo  uskim  prolazima. Kr. P. Cardo.

e.  podignutog  pod  VESPAZIJANOM. učvršćuje kao sveitalski tip. opaža se u zametku kod Trajanova  foruma.  povezivanja  praktičnih  potreba  stambene  kuće  s  konstrukcijom  racionalne  drvene  gradnje.  riješen je u kući s atrijem.JULIJE  CEZAR  je  51.  Uobičajen  krovni  otvor  jest  compluvium. Trg je  oblikovan kao jedinstven prostor. zvanim oeci.n.e. Različiti oblici atrija razlikuju  se  po  krovnoj  konstrukciji. Ostale.  Ulazni  atrij  prema  ulici  i  glavna  prostorija  u  stražnjem  dijelu  najčešće  su  u  središnjoj  osi.  najčešće punom visinom u bočna krila. a s vrtom ga povezuje veliki prozor.  Iza  ulaza  otvara  se  trg.  Mogućnost  da  ih  se  poveže  u  niz  gradskih prostora s izmjeničnim ritmom prolaza i prostornih cjelina.  U  gradu  i  u  kući  na  snazi  su  slični  prostorni  i  osni  odnosi.  no  u  cjelini  nije  provedena. i monumentalizira ih nizom  otvorenih  i  zatvorenih  prostora  koji  su  dijelom  nastali  izravnavanjem  padina  između  KAPITOLIJA  i  KVIRINALA.  omeđen  dvobrodnim  trijemovima.  Zbog  nedostatka prostora. motiv eksedri je potisnut u drugi plan.n.  nema  mnogo  uporišta  za  rekonstrukciju  kuća  s  više  prostorija  u  ranom  razdoblju.  Njegov  je  ulazni  atrij  povezan  u  jedinstveno  ulično  pročelje  s  novoiz‐građenom  Julijevom  kurijom  (curia  lulia). Polukružne kolonade obuhvaćaju u odijeljenom sakralnom području hram cara.  čije  se  sve  krovne  plohe  nagnute  prema  atriju  zbog  dovoda  kišnice. uspostavljajući laganu distancu prema skupini prostorija na vrtnoj  strani. umjesto pravih kolonada pojavljuje se kulisna arhitektura od monumentalnih  korintskih stupova s obratima vijenaca i ukrasnim frizom ispred požarnih zidova s obje strane. Na mjestu uobičajenog hrama na dominantnom položaju.    Stanovanje  Iz ranog razdoblja pak tek nekoliko tlocrtnih fragmenata. alae. Obje njezine apside ponavljaju motiv eksedri.  g.  kao  izraz  vjerski motiviranog reda koji prožima sva područja života.  bočno  omeđeno  dvjema  malim  knjižnicama.  Tlocrt  je  osnosimetrično  raspoređen  oko  atrija.  Tablin  (tablinum)  spočetka  ‐  . Uski prolaz vodi u vrt.  Kod  tuskičkog  atrija  {atrium  tuscanicum)  stropne  grede  slobodno  premošćuju  prostor.  Na  uzdužnim  stranama  nalaze  se  male  spavaonice.  Njegova  pregradnja  u  Nervin  forum  počinje  u  doba  VESPAZIJANA. Na kraju trga ističe se hram Marsa  Osvetnika  (Mars Ultor).  Na  forumima  prema  obvezujućoj  shemi  Rimljani  ostvaruju  homogeni  prostor  monumentalnog  djelovanja. koja se u IV.  Umnožavanjem  potporanja  nastaje  korintski  atrij  (atrium  corinthicum)  sličan  peristilu. a na prednjoj i stražnjoj strani veće stambene i gospodarske prostorije. U uzdužnoj osi foruma  kao  efekt  iznenađenja  slijedi  malo  dvorište  s  Trajanovim  stopom.  prolazi  Argiletum  kao  povezujuća  ulica. njegov strmi zabat zaklanja  visok požarni zid na padini KVI RINALA.  Visoki  prostor  atrija  širi  se  postrance. Ulični  prostor optički se proširuje u Forum transitorium s Minervinim hramom kao pravom dominantom. niže prostorije.p.  sagradio  Forum  Iulium.  U  Marzabottu  pravilne  se  inzule  stambenih  četvrti  dijelom  sastoje  od  kuća  čije  su  skupine  prostora  raspoređene  oko  središnjeg  dvorišta. Dva bočna krila.  Na  etruščanskom  području. omogućavaju približnu rekonstrukciju prijelaznih oblika kuće ‐ iz kružne kolibe u pravokutnu  kuću  s  ognjištem.  GRCI  u  južnoj  i  ETRUŠČANI  u  srednjoj  Italiji  grade  prve  gradske  stambene  kuće.  ‐  Augustov forum nadovezuje se na bočni potez Julijeva foruma.  kod  tetrastilnog  atrija  (atrium  tetrastylicum)  četiri  stupa  podupiru  gredu  oko  otvora  trijema.  cubicula. Tablin se širom otvara prema atriju.  omogućuju pristup prostorijama pored tablinuma.p.  Problem. Za razliku od njega. Oblik krova kuće s  atrijem  omogućava  stupnjevanje  visine  prostora  i  osvjetljenja.  Carski  forumi  pak  strogo  se  odvajaju  jedan  od  drugoga  i  od  grada. kod starijeg displuvija krovne su plohe nagnute prema van.  Ponavljanje  posvuda  jednakoga  imperijalnog  obrasaca  karakterizira rimsku državnu arhitekturu.  koja  ulazi  u  prostor  Rimskoga  foruma.  ‐  graditeljske ideje ovih trgova sažima veliki kompleks Trajanova foruma. ovdje se pojavljuje poprečno  postavljena Ulpijeva bazilika.  osno  usmjeren  prema  hramu  Venere Roditeljice (Venus Genetrix).  ‐  između  oba  foruma  i  hrama  Mira. a prije svega urne u obliku kolibe pronađene u  grobovima. st.  Na  vanjskom  su  pročelju  prozori  rijetki.  zatvorene  su  prema  atriju  vratima.

  Iznad  niskoga  međukata  (mezanin)u  1.  kasnije  kao  primaći  prostor. Tipičan blok s takvim stanovima za  . Unatoč tome stambena  gradnja u Rimu ostala je kaotična. st. špekulacije  zemljištem.  povećava  se  broj  katova. spojene  središnjim stambenim peristilom. Postupno olakšavanje i otvaranje građevinskog tijela provodi se u  velikim vilama iz carskog razdoblja.  radionice  i  staripvi  koji  su  s  njima  povezani.  nedovoljno  osiguranje  od  požara  uzrokuje  požare  s  katastrofalnim  posljedicama.    Višestambena izgradnja  Od II.  gotovo  monumentalnog  karaktera  atrija  u  vedar  i  idiličan  vrt  s  peristilom. a za gradsku jezgru još i mnogo više.  Uske inzule s jednim srednjim hodnikom u uzdužnom smjeru i potezima soba s obje strane.  "Casa del Fauno" zauzima širinu dviju uobičajenih parcela a sastoji se od dvije kuće s atrijem. Prostori uz ulično pročelje najčešće služe  kao  radionice  i  prodavaonice  (tabernae). Prednosti  obaju tipova ne objedinjuju se u novoj miješanoj formi.  Gustoća  stanovnika  u  Rimu  carskog  doba  procjenjuje se na oko 80 000 po km2.  Iskopavanja gradskih četvrti pokazuju tipove inzula s različitim sustavima pristupa i stanovanja:  1. kojima je dodan i vrt s peristilom. broj stanovnika RIMA sve brže raste.  "Casa  del  Fauno"  unatoč  svojoj  prostranosti  zadržava  karakter  gradske kuće zatvorene unutar inzule.  nadograđivanjem  i  spajanjem kuća s atrijem. jedan oecus ureduje se kao soba za jelo.60 m.  Viši  katovi  sadrže  manje  stanove  i  pojedinačne  sobe  u  kojima se tiskaju najamnici iz nižih slojeva i posluga. Za masu stanovništva stvaraju  se  novi  tipovi:  gradske  najamne  kuće. a svakom se pristupa posebnim hodnikom i stubištem. a jedna  ili više njih obitelji i poslovima. Prijelaz prema novom  rasporedu donijela je  tek  kombinacija s pokretnim sustavom helenističke kuće s peristilom.služi  kao  roditeljska  soba  s  bračnim  krevetom.  središnje  prostore  međusobno  povezuju  samo  uski  prolazi.  Prve  od  tih  "inzula"  nastale  su  pregradnjom.  Njihov  slijed  određen  je  izmjenom prostornih osi. posljednji put za cara TRAJANA na 60 rimskih stopa = 17. često već i kao  triklinij (triclinium).  Povećani  zahtjevi  i  raslojavanje  prostornih  funkcija  uvjetuju  proširenje  prostornog  programa  prema  ograničenjima koja nalaže stroga shema kuće s atrijem. kuhinja se kasnije odvaja. p. te stupnjevitim povećavanjem širine prostorija i jačine svjetlosti uz istodobno  smanjivanje  njihove  visine.e. st.  2. nego se njihove razlike pojačavaju susljednom  primjenom i jednog i drugog tlocrta. nude Pompeji. koji se proširio iz Kampanije.  Najbolje primjere te preobrazbe tijekom razdoblja II ‐ I.  katu  slijede  uglavnom  veći  stanovi  za  imućnije  najamnike  (piano  nobile). Posljedice su raslojavnje stanovništva.  Uske inzule s uzdužnim srednjim nosivim zidom. Kod povezivanja više kuća jedna uglavnom služi  reprezentaciji. Svaka od te četiri prostorne skupine  samostalna  je.  Carski  građevinski  zakoni  nastoje  uvesti  red:  npr.  više  je  puta  određena  najveća  dopuštena  visina  najamnih kuća.  Rana pompejanska kuća u svom ustroju odgovara ranorimskoj.  Velike vile heleniziranoga visokog staleža Samnićana često zauzimaju čitavu dubinu inzule.  Česti  trijemom  s  lukovima  štite  prolaznike  i  robu  od  sunca.n.  ognjište i stol za jelo.  Standard  stanovanja  i  sanitarni  uvjeti vrlo su oskudni. Na gornjim katovima uza svaki uzdužni zid po jedan  niz soba. pr.  Jednostavno  proširenje  dodavanjem  peristila  pokazuje  tlocrt  kuće zvane "Casa di capitelli Ugurati".  Ostija  ‐  građevinski  propisi  i  pravilna  mreža  ulica  pospješuju  izgradnju  novih  tipova  gradskih  inzula.  Prizemlja  kao  i  dosad  služe  kao  prodavaonice.  Atrij  postaje  dvorište  za  svjetlo.  Jedinstveno  planiranje  građevinskih  blokova  zamjenjuje  stare  sklopove  kuća  s  atrijem. U dijelu prizemlja nalaze se  prodavaonice  i  radionice. a koji je podijeljen u najamne stanove (cenacula). Skupine niskih prostorija oko visokog atrija dobivaju dodatni kat do kojeg se  dolazi odvojenim stubama.  On  ujedno  označava  prijelaz  iz  strogog.  U  atriju  stoje  kućni  oltar.  stvaranje  slamova  i  stalna  nestašica  stanova.  Da  bi  se  postigla  što  veća  dobit  zemljišnim  špekulacijama.  Prelagane  konstrukcije  često  uzrokuju  urušavanje. Kr.

  . neizravno osvijetljenim.  Moguća  je  višestruka  iskoristivost  sa  stanovima  različite veličine i ‐ barem djelomično ‐ dvostranog osvjetljenja.  3. Uzor joj je. smatra se ishodištem mnogih tipova gradskih i izvangradskih  vila.  Stanovi  obuhvaćaju  jednu  do  četiri  prostorije  sastoje  se  dijelom  od  jednostavnih  nizova  soba.  treće  stubište  uspinje  se  iz  unutrašnjeg  poprečnog  hodnika.    Vila i palača  Rimska gospodarska kuća.  Na  obje  uzdužne  strane  po  jedan  gotovo  zrcalno  jednak  veliki  stan  (kuća  s  dva  pročelja):  u  uglovima  velike  sobe  s  više  prozora.  povezana  je  gospodarska  i  stambena  gradnja.  4.  u  koji  spadaju  i  trgovačke  ulice  javne  kuhinje  i  terme.  galerija  ili  hodnika  prilazi  prodavaonicama  i  stanovima. samo još većom Casa degli Aurighi" čime se  stanovnicima nudi njega tijela i luksuz kupanja u samoj kući.  Ispred  prodavaonica  uz  glavnu  ulicu  proteže  se  prigradeni  niz  arkada. Sa svake ulice po jedan hodnik sa stubištem omogućuje pristup unutrašnjosti građevine. vrsti i opsegu proizvodnje. dobiva dnevno svjetlo samo s jedne bočne i jedne  čeone  strane.  iza  kojeg  se  nalazi  skupina  prostorija  s  indirektnim  osvjetljenjem i zračenjem.  kao  središtu  poljoprivrednog  imanja.  u  osi  dvorišta  visoki zasvedeni prostor u prizemlju podsjeća na tablin kuće s atrijem. na spoju dviju strana velike inzule.  villa  suburbana.  Casa di Diana    ‐‐  ugaona kuća.  Za  razliku  od  nje  vile  s  trijemom  najčešće  se  sastoje  od  pravokutne  izdužene  jezgre  s  prigradenim trijemovima između rizalitno istaknutih bočnih krila ili paviljona .  Velike  su  stambene  kuće  sastavni  dijelovi  sveobuhvatne  organizacije  javnog  života  u  Carstvu.  stambena  kuća  pripadnika  visokoga  gradskog  sloja  u  okolici  grada.  Arheološka  istraživanja  dokazala  su  postojanje nužnika u prizemlju i fontana u dvorištu. Kod stanova okrenutih  unutrašnjem  dvorištu  većina  je  soba  neizravno  osvijetljena.  Kod  velikih  imanja  (latifundije)  stambene  se  zgrade  odvajaju  od  gospodarskih.  Taj  velegradski  stil  življenja  nakon  propasti  Carstva  ponovo je dosegnut tek u kasnom XIX.  koje  u  dugim  potezima  određuju  izgled  ulice  duž  velike  inzule. međutim.  povezane  jednako  osvijetljenim  hodnikom.  Njezin  oblik i veličina ovise o veličini dobra. 1. stubišni pristup kao kod tipa br.  natječući  se  s  gradskim  vilama.skromnije najamnike jest "Casa di via della Fontana". kakva je Casa del Fauno u  POMPEJIMA.  Ta kuća povezana je zajedničkim termama sa sličnom.  U  njoj.  a  dijelom  od  apartmana  s  glavnim  prostorijama orjentiranim prema ulici i sporednim. Gospodarevu kuću na poljoprivrednom dobru Vitruvije zove "villa urbana".  Vertikalnom  povezivanju  služi  središnje  stubište.  ekscentrirano  unutrašnje  dvorište  dovodi  svjetlo  i  zrak  prostorijama  u  unutrašnjem  dijelu kuće. topografiji i klimi. villa rustica.  Medu  različitim  tipovima tlocrta jedna se skupina nadovezuje na helenističke vile s peristilom.  Nasuprot  glavnom  ulazu. st. Taj široko rasprostranjeni  tip osobito odgovara klimi u sjevernim provincijama.  Casa di Serapide ‐ primjer osobito komforne inzule  ‐  središnje  dvorište  za  svjetlo  s  arkadama  služi  na  svim  katovima  kao  horizontalni  pristup  prodavaonicama  i  stanovima  što  se  nalaze  na  vanjskoj  strani.  Široka  inzula  s  unutrašnjim  dvorištem  iz  kojeg  se  na  različitim  etažama  preko  arkada.  Uska  ili  srednja  inzula  s  nosivim  uzdužnim  unutrašnjim  zidom. no nema dokaza o postojanju kuhinja.

  Jednoetažni  trijemovi  sa  stupovima  protežu  se  oko  stražnje  strane  i  bočnih  fasada  glavne zgrade.  Domicijanova palača oblikovana je u skladu s autoritarnim načinom vođenja državnih poslova.  Sustavi  podnog  grijanja  ublažavaju  oštrinu  klime. i vila na otoku. gajevima.  pod  vodstvom  njegovih  arhitekata  Severa  i  Celera  nastaje  Domus  aurea.  stupovima  i  kupolama.  Njezinu  orijentaciju  preuzima  i  skupina  građevina  oko  "stadiona".  No  već  je  Tiberije  na  Germalu  podigao  prostrani  kompleks  Domus  Tiberiana.  pruža  se  u  smjeru  istok  ‐  zapad  na  padini  koja  se  spušta  prema  sjeveru. te gotovo poput tornjeva označavaju uglove  građevine. g. g.  Veliki  dio  građevina  određen  je  elementima  rimske  državne  arhitekture  analogno  palačama  na  Palatinu.  te  slikovitim  bogatstvom  unutrašnjih vizura. Usred ozidanog vrta širokog  610  m  stupnjevito  se  na  visokom  postolju  (basis  villae)  diže  skupina  građevina  simetrična  po  središnjoj  osi.    U doba monarhije oblik vladavine se mijenja od Augustova principata u dominat.  ostakljeni  prozori  oslobađaju  prostore  ovisnosti  o  atriju  i  peristilu.  kolonada.  u  čijem  se  suženom  i  spuštenom  dijelu  nalazi  umjetno  jezero  zvano  Kanop  sa  Serapejem.  g. st. prije svega "Piazza d'Oro" uz palaču.  Njegovi  su  ga  nasljednici  proširili  sve  do  Foruma. Položaj četiri ugrađena peristila sa skupinama stambenih i gospodarskih prostorija  odgovara uslojenom prostornom programu. alejama i bazenima. Simetričnost vanjštine nastavlja se i u unutrašnjosti. kupio August. Privatna kuća vladara (princeps) proširuje se u carsku palaču.  pristupačan  samo  preko  okretnih  mostova  ‐  sa  zidovima  koji  se  konveksno  i  konkavno  povijaju. Na glavnoj zgradi trokatna bočna krila sa svojim zidanim površinama u snažanom  su kontrastu s dvoetažnim trijemom glavnog pročelja.  velika  terasa  s  akademijom  i  "Timonovom  kulom"  na  nasuprotnom  kraju.  paviljona  i  vila  sve  do  Eskvilina. sagrađena vjerojatno u II.  omogućavajući  izrazitiju  orijentaciju prema krajoliku.    Villa  imperialis  služi  kao  privatna  ljetna  vila  ili  kao  sporedna  rezidencija  s  većim  ili  manjim  brojem  dvorjanika.  pokazuju  tipično  "hadrijansku" arhitekturu.  Poikile. Domicijanov arhitekt Rabirije zamišlja iz temelja novu koncepciju.  s  nišama.  Skupina kuća što ju je na Germalu.  U  skladu  s  namjenom  i  osobnim  stilom  vladara  ona  može  biti  ladanjska  kuća  ili  palača. raščlanjen prostranim terasama s vrtovima. u tri faze.  međutim. u središnjoj dvorani koja se proteže  kroz obje etaže. te s dvije zrcalno jednake sporedne građevine oblikuju prednje dvorište stupnjevano  po širini i po visini.  Areal velik oko 300 ha pruža se prema jugu između dviju udolina s potocima.  svaki  s  vlastitom  orijentacijom.  Neke.  Nakon katastrofalnog požara 80. još sliči vilama drugih  otmjenih  Rimljana  (Casa  di  Livid).  usporednom  s  padinom  jug  ‐  zapad.  Nakon  požara  64.  konfiguraciju  zemljišta:  palača  usporedna  s  padinom  sjever  ‐  istok.  Neron  je  sa  svojom  Domus  transitoria  planirao  lanac  vrtova. Hadrijanov privatni studio se kao članak neutralanog usmjerenja nalazi između palače i  poikile  u  polukružnom  ribnjaku.  neka  vrsta  foruma  s  vrtom  okruženim  trijemovima. apsolutnu vladavinu  kralja prema helenističkom uzoru.  Kompleks  termi  povezan  trijemovima  slijedi  smjer  duboke  međudoline. Njezin položaj na blagoj  uzvisini  ispred  južne  padine  Sabinskog  gorja  (costa  calda)  odlikuje  se  blagom  zimskom  klimom.  Od  nje  je  između  ostaloga  iskopano  370  m  dugačko krilo s dvorištem koje ima eksedru i dvoranu s kupolom. Na južnoj  glavici palatinskoga brijega (Palatium) poravnavanjem i gradnjom supstrukcija nastaje platforma od oko  160 x 200 m za dva usporedna kompleksa građevina: to su Domus Flavia na sjeveru kao vladarska palača  . sjeverozapadnoj glavici Palatina. poznata kao "Teatro  marittimo". ona predstavlja srž privatne ladanjske arhitekture smještene usred rezidencije. uz visinsku razliku od  oko 53 m.Nennig ‐ vila (palača)  ‐  na luksemburškom području rijeke Mozel.  Četiri  kompleksa  građevina  slijede.  Hadrijanova vila u Tivoliju na jedinstven način predočuje oba aspekta  ‐  Hadrijan ju je gradio kao svoju rimsku rezidenciju oko 118 ‐138.  Individualni  programi  sve  češće  daju  pečat  arhitekturi  vila.

 Dvorana sa stupovima vodi prema arkadama na morskoj strani. Istočno krilo tvori skupina s tri  dvorane.i  Domus  Augustana  na  jugu  kao  stambena  palača.  U  zapadnom  krilu  kao  pandan  auli  diže  se  velika  dvorana  za  gozbe.  Mediolanu  (Milano). pri svečanim državnim činima ili kod gozbe car  se  najčešće  nalazi  na  povišenom  postolju  uokviren  apsidom.  One  su. Uzdužna i  simetrijska  os  kojoj  je  polazište  Domus  Flavia  proteže  se  preko  počasnog  balkona  na  palatinskom  prostoru do niše u dvorani za gozbe. južne kao okvir mauzoleja i kao sakralni forum.  Augusti  Trevorum (Treier) i Eboraku (York) variraju prostorne skupine i tipove građevina poznate s Palatina. iz čijeg imena proizlazi opći naziv  palače.  između  dvaju  dvorišta  s  vrtovima.  vrata  osigurana  pro‐pugnakulima  obilježavaju  završne  točke  osnog  križa.e.  na  čijem  se  boku  nalazi  bazilika  za  savjetovanja i audijencije.  Kardo  na  jugu  završava  dvoetažnim  vestibulom  s  pročeljem  kakvo  ima  hram.  Točke  križanja  s  poprečnom  osi  leže  u  središtu  obaju  centralnih  peristila  s  prilazima  i  prolazima od vanjskog ophoda sve do stadiona..  Iz  njega  se  na  palatinski  prostor  (area  Palatina) pružaju tri balkona na kojima se car pojavljuje pred poslanstvima i skupovima. ostaje službeno središte imperija sve do Dioklecijanove reforme carstva 293/97 g. One se otvaraju prema kardu proširenom u  peristil. kao i  kod  velikih  vila  s  trijemovima  istodobno  šetnica  uz  more  i  pristup  u  palaču. Iza službene rezidencije uz glavni peristil.  koji  je  ujedno  prednje  dvorište  palače.  "Coenatio  Jovis".  Domus  Flavia sjedinjuje četiri prostrana građevinska krila oko središnjeg peristila.  U  istočnom  krilu  nalazila  se  vjerojatno  dvorana  za  gozbe  sa  sporednim prostorijama.  U  njezinu  zapadnom  krilu nalaze se dvije usporedne dvorane s apsidama: Aula Regia i dvorana za audijencije. 12 m niže.  30  m  široka  (!)  Aula  Regia  za  državničke  poslove.  prema  kojoj  je  usmjerena  prostorna  os.  Obje  su  ustrojene  prema  načelu  peristila.  Preko nje istodobno se uspostavlja idealna veza sa starim središtem Rima.Ispod  luka  umetnutog  u  zabat  pojavljuje  se  car  koji  prima  počasti  kao  "dominus et  deus".  na  kopnenim  stranama  istaknute  su  kule  koje  štite  bokove  obrambenih  zidina  visokih  18  m. 'kapela" za božanstva carske kuće.  Cardo  i  decumanus  kao  ulice  s  kolonadama  dijele  područje  utvrde  na  četiri  četvrti:  sjeverne    služe za smještaj vojne posade palače i   uprave. Domicijanov Palatium. na koju se  nadovezuje  privatni  stan  s  termama.n.  Palače  tetrarha  u  novim  upravnim  gradovima  Nikomediji.  Usporedna glavna os palače Domus Augustana pruža se točno u suprotnom smjeru od portala u velikoj  eksedri  preko  donjeg  peristila  kroz  rezidencijalnu  palaču  sve  do  eksedre  u  istočnom  gornjem  vrtu  s  peristilom.      . te lararij. Pri odavanju počasti.  Stambena palača s velikim brojem prostorija stupnjevito se diže na visokim supstrukcijama jugozapadne  padine. nalazi se  carev privatni stan. Iz donje etaže sa zasvođenim potpornim "podrumima" Porta marina vodi  duž glavne osi do pristaništa.  Dioklecijanova palača  ‐  odražava  ugroženost  Carstva  i  ratni  karakter  epoheodabirom  sheme  vojničkog  logora  kao  tlocrtnog  predloška  za  carsku  rezidenciju. oko upuštenog dvorišta s vrtom.  Sirmijumu.  Raznolik građevinski program Domicijanove palače počiva na sustavu dvostrukog osnog križa. Forumom (Forum Romanum). Trijem oko visoke terase palače  (basis  villae)  objedinjuje  trojnu  skupinu  zajedničkim  pročeljem. a južno kao prolazna gradnja prema jednakom peristilu u palači Domus Augustana.  Od  dvaju  povezujućih  krila  sjeverno  služi  kao  ulazna  dvorana  središnjeg  peristila  vladarske palače.

      malena  forumska  bazilika.  g. Kao novi  element preuzeta je iz forumske arhitekture polukružna eksedra (apsida).  samostalne  i  s  vanjske  strane.  što  su  je  oko  130.Bazilika  Rimska  bazilika  je  komunalna  višenamjenska  građevina  reprezentativnog  karaktera. Aemilia 179. izvana su već posve sjedinjene s tijelom građevine.p. Tijekom razvoja povećavaju se dimenzije i broj  brodova. arhitekt ‐ APOLODOR iz DAMASKA  ‐  najveća  po  tlocrtnoj  površini  u  sveukupnom  sklopu  carskih  foruma.  poput odvojenog predvorja.  Kasnije  se  u  poprečnoj  osi  pridružuje  kurija  kao  samostalna prigradnja. sagrađena je sredinom II.  otvorena. otvara se preko unutrašnjeg ophodnog trijema cijelom širinom prema trgu.  služi  kao  zatvorena  tržnica.  izdiže  se  iznad  dvoetažnih  bočnih  prostora. pr.  u  COSI  poprečna  os. p.  podigli  Samnićani. no osna usmjerenost. iznad  njega  istovrsne  galerije.  u  dodatnim  elementima.  dominira  njegovim  prostorom. g. Ophod je reduciran  samo  na  dva  bočna  broda  duž  uzdužnih  strana. određen oblikom unutrašnjeg prostora uvelike je uznapredovala u  II. a prozorski pojas iznad jednostrešnih bočnih nagiba krova omogućuje osvjetljenje odozgo.  kao  natkriveni  produžetak  foruma.  U  formalnom smislu nasljeduju se helenističke tradicije. te u pojedinačnim oblicima. Načelo uzdužnosti zadržava i dalje svoju važnost.  b.  Presjek  tipičan  za  takve  dvorane:  središnji  prostor. položeno  poprečno  na  glavnu  os  foruma.  banka  i  burza. b.  Na  temelju  sačuvanih  ostataka  građevina  pretpostavlja  se  da  je  nosilac  razvitka  bila  Kampanija. Među prvima dokumentirane su sljedeće bazilike: u Rimu basilica Porcia 189.  Umjesto  helenističke  arhitekture  kolonada  javlja  se  iznutra i izvana niz rimskih arkada s bačvastim svodovima u ophodima.p. st.n.   Basilica Ulpia u Rimu. ophod s kolonadama.  Konstrukcija  sa  stupovima  i  arhitravom pokazuje uvriježenu shemu bazilike.  Preobrazba  helenističkih  tipova  građevina u tip s dvoranom (aulom). italskim prostornim koncepcijama.n.Njezin uzor nasljeduju brojne forumske bazilike u provincijama.e.  u  glavnoj  osi  tribunal  izoliran  od  glavnog  prostora. kao i forum. te pravilnost i zatvorenost  prostora pripadaju.n. šire nego duže. Njezino uzdužno pročelje. Prema svim ostalim stranama dvorana je.  na  kojima  se  najvećim  dijelom  odvija  život  mediteranskih  gradova.  Bazilika u mjestu Fanu (arhitekt je Vitruvijeve) ‐ oko 27.  bazilike  rastu  prije  svega  u  duljinu.  Razlike  počivaju  u  naglašavanju  osi  ‐  u  POMPEJIMA  uzdužna  os. COSA.  Ona  više  nije  samostalna  građevina.  "Vitruvijanski"  tip  gubi  na  značenju.  Bazilika u mjestu Augusta Raurica  ‐  ponavlja  se  i  poprečni  položaj  prema  forumu  i  tlocrt  Basilice  Ulpie. Gotovo istodobno slijede skromne dvoranske građevine u italskim kolonijama:  ARDEA. nego je planirana kao dio cjeline Trajanova foruma.  . Građevinsko tijelo zatvoreno na tri  strane.  Obično  se  gradi  na  rubovima  otvorenih  tržnica.  Bazilika u mjestu Cosa  ‐  suprotnost bazilici iz Pompeja.  izolirane  od  unutrašnjeg  prostora.e.e.  COSA i POMPEJI variraju iste temeljne elemente: povišen srednji prostor. no ispunjava i staru funkciju tržnice: tabernae veteres premještene su na njezinu  stražnju stranu. st. Sempronia 170.n. te se otvaraju prema vanjskom prolazu. ali povećanih dimenzija i s pet brodova.  njezin  najbolje  sačuvani  primjer  je  bazilika  u  Pompejima.  nadalje. ALBA FUCENS i druge. Ona na oba čeona kraja  oblikuje  zasebne  građevinske  dijelove.  Apside  su  iznutra  prostorno  samo još lagano odijeljene.    Julijeva bazilika u Rimu ‐ posljednja velika dvoranska gradnja na Rimskom forumu  ‐  služi kao sudnica.  Na suprotnoj strani niša u stražnjem zidu preuzima ulogu tribunala. Kr.e.  kao  sudnica  i  kao  opće  sastajalište.  Prema  urbanizmu carskog doba bazilika ulazi u standardni program svakog foruma.  Jednako  su  česti  pristupi i po uzdužnoj i po poprečnoj osi.  Počeci  nastanka  raznih  tipova  bazilike  do  sada  su  nerazjašnjeni.p.  natkriven  dvostrešnim  krovom  i  slobodnonosivim  krovnim  poveznicama.

  čije  čeone  strane  i  gornji  pojas  zida  imaju  velike  prozore.  Maksencijeva bazilika.  Napredak  u  tehnici  gradnje  svodova  omogućava  napuštanje  postave  stupova  i  lukova  s  uskim  razmacima.  ‐  slijedi.  Na  južnoj  uzdužnoj  strani  dograđuje  portik  s  otvorenim  stubištem  kao  reprezentativni  ulaz  sa  Svetog  puta.  Aspend).  riječ  je  o  visokim  dvoranama  s  velikim  križnim  svodovima  i  bočnim  prostorima  s  poprečno  postavljenim  bačvastim  svodovima.    Konstantin  se  odlučuje  za  novu  orijentaciju. kao i kasnije terme.  Trobrodan  unutrašnji  prostor  dijelom  se  širi  zahvaljujući  dodatnom  bočnom  brodu. Tipološki i  konstrukcijski ta je bazilika slobodnostoječa dvoranska građevina izvučena iz uobičajenog konteksta  po uzoru na velike dvorane u termama. Na zidovima bočnih prostora raspoređeno je po šest polukružnih prozora u dva niza jedan  iznad  drugog.  te  prijelaz  u  koncepciju  prostora  velikih  dimenzija. Njezina je gradnja započeta 306.  Rasterećivanje zidova sažimanjem i razvođenjem tlačnih sila u nekoliko točaka omogućava velike otvore  u zidovima.  Umjesto  bočnih  trijemova  pojavljuju  se  na  svakoj  uzdužnoj  strani  tri  samostalna  prostora.  Gornji  pojas  srednjeg  zida  gotovo  je  potpuno  rastvoren  trodijelnim  prozorima  u  obliku  .  Ovdje počinje razvitak ranokršćanskih arhitektonskih oblika.  na  području  koje  je  prije  zauzimala Domus Aurea ‐ između hrama Mira (Templum Pacis) i hrama Venere i Rome.  posve  otvorena  prema središnjem prostoru.Bazilika u Aspendu  ‐  dobiva  monumentalan  karakter  zahvaljujući  kvadratičnom  predvorju  s  velikim  lučnim  vratima. Unutrašnji prostor više ne određuju nizovi stupova.  pod  Konstantinom.  Stoji  na  sjeveroistoku  Foruma. hadrijanski uzor.  Novi  dvoranski  tip  razvija  se  u  velikim  termalna  za  frigidarije  i  kaldarije.  Prostorno jedinstvo postignuto ponavljanjem pojedinačnih elemenata jednake važnosti zamjenjuje se  jedinstvom  sveukupne  mase. posljednja velika profana dvoranska građevina kasnoantičkog Rima.  Dug  i  strog  potez  kolonada  usmjeren  prema  apsidi  pojačava  karakter  jednoznačno  orijentirane  građevine.  Ispred  stupaca  tih  divovskih  arkada  stoje  pojedinačni  kolosalni  stupovi.  srednjeg  prostora  i  apside  (Pompeji. carska se graditeljska djelatnost u Rimu prije svega okreće podizanju  palača i termi.  dijelom  plastičkih. Od tipa tradicionalne forumske bazilike sačuvao se u tlocrtu  uzdužni  osnosimetrični  slijed  predvorja. Promijenio se odnos  pojedinačnih članaka  prema sveukupnom prostoru. u kojima se neposredno opaža konstrukcija masivne gradnje.    Nakon dovršetka Ulpijeve bazilike.  Njihovi  korintski  kapiteli nose konzole. a  dovršena  je  312. međusobno povezana širokim prolazima. koji prostorno odvajaju ophode i galerije u  tradicionalnoj bazilici od srednjeg broda po uzoru na peristil.  Ona  je  sažeta  u  nekoliko  velikih.  istodobno  kad  i  Ulpijeva bazilika.  Obje  uzdužne  strane  otvaraju  se  s  tri  visoka  i  široka  luka  prema  bočnim  prostorima  s  bačvastim  svodovima.  Velika  dvorana  toga  tipa  prvi  put  nastaje  u  Trajanovim  termama.  dijelom  plošnih  elemenata. izbočene u odnosu na stupac ‐  uporišne točke za tri križna svoda širokog raspona.  a  u  poprečnoj  osi  dodaje  još  jednu  apsidu  kao  tribunal. pod Maksencijem.

  služeći  se  prvenstveno  konvencionalnim oblicima.  Već  u  II.  iskazuje  se  raskoš  kasnog  carskog  razdoblja. kupanje i društveni život.  Neronove  terme.  na  parceli  približno  trapezoidnog  oblika  na  sjevernom  rubu  staroga  grada.  razvijaju  se  centri  za  rekreaciju  stanovnika  velikih  gradova:  reprezentativni  golemi  kompleksi za šport.  st. Ona su bila  zasnovana na privatnoj inicijativi: dijelom čisto komercijalne naravi. namijenjenih  tjelesnoj  njezi.  Kršćanstvo  koje  je  za  Konstantina  postalo  državnom  vjerom  stvorilo  je  svoj  tip  bazilike.  između  prodavaonica  u  dvjema  glavnim  ulicama.  Udvostručavanjem  prostornih  skupina.  Maksencijeva  bazilika  nema  izravnog  nasljednika  u  tipološkom  razvoju.  Njegova  dva  dijela.  Uz  njih  nastaju bazeni i parne kupelji s prostorijama za masažu i odmor (OLIMPIJA.  Augustinov  zet  Agripa  sagradio  je  25. tj.  Uvođenje  podnog  grijanja  (hipokaust)  omogućuje  djelotvorno  i  ravnomjerno  zagrijavanje  u  svakom  godišnjem dobu.  One  se  sastoje od jednakog niza prostorija: apoditerij ‐ tepidarij ‐ kaldarij.  odvojena  prostorijama  za  loženje.  Herkulanej.  povezana  prije  svega  s  gimnazijima  i  palestrama. kupališta s različito zagrijanim bazenima za kupanje i plivanje spadaju od carskog doba medu  državne ustanove u svim gradovima Imperija.  u  jednakoj  obradi  poda  te  u  ornamentalnim  i  plastički  obrađenim  kazetama.  Na  vanjštini  građevine  vladaju  iste  velebne  mjere  i  površine  kao  i  unutra. Oni se nadovezuju na tip u nizu.  dva  ulaza.  otvoren  bazen  (natatio)  i  skupinu  zagrijanih  kupališnih  prostorija  sa  svlačionicom  (apodyterium)  i  toplom  kupelji  (caldariurri). Iz običnih građevina ograničenih dimenzija.  označavaju  se  kao  kupelji  za  muškarce  i  za  žene.  kojima  je  najčešće  pridružena  hladna  kupelj  (frigidarium)  te  parna  kupelj  (sudatoriuni).  privatne  terme  sastavni  su  dio  građevinskog  programa  velikih  vila  u  priobalnim  mjestima  (Pompeji.  U  oblaganju  zidnih  površina  i  stupaca  obojenim  mramornim  pločama  (opus  sectile).  Veliki i mali tip carskih termi objedinjuju većinu prednosti različitih tipova u jednom velikom kompleksu. iskorištavaju prednosti mnoštva  toplih  izvora  vulkanskog  podrijetla.  karakterističnom  za  rimsku  arhitekturu. Na njezinoj zapadnoj strani nalazi se otvoren bazen s prostorijama za odmor i presvlačenje  s  obje  strane.  vode  u  centralnu  palestru.  djelomično  i  cijelih  sklopova.  pri kontinuiranom prijelazu iz jednog prostora u drugi.  Njegove  nedostatke  izbjegava  prstenasti  tip.    Terme  Terme.  uz  gotovo  nemarni  odnos  prema  klasičnim  antičkim  sustavima  raščlanjivanja.  Od početka carskog razdoblja terme se uključuju u opću organizaciju života velegrada. dijelom zaklade zbog prestiža.  Već za Augusta počinje tradicija carskih termi.  kupališni  kompleks  prema  pompejanskom  uzoru  ali  uvećanih  dimenzija. Tijelo građevine istovremeno je konstruktivno oblikovana masa i prostorni omotač.  Na  istočnoj  strani  iza  trijema  sa  stupovima  nalazi  se  krilo  s  kupeljima.  središtima  tjelesnoga  i  duhovnog  razvitka.  Kolosalni  Konstantinov  kip  visok  10  m.  Stabije).  Terme  u  Pompejima  već  objedinjuju  bitne  prostorne  skupine  koje  kupalište  pretvaraju  u  zdravstvenu  ustanovu:  palestru  s  prostorijama  za  presvlačenje  i  odmaranje.).segmentnog  luka. Već vrlo rano pojedinci i gradovi. V. st.  Kao  prve  terme  s  osnosimetričnim  tlocrtom  nastale  su  oko  64.  Za  velike  komplekse razvijaju se različiti tipovi planiranja. kojih je u njegovo doba u Rimu bilo oko 170.  u  apsidi  čeonog  zida  naglašava  glavnu  os  prostora. put od polazišta može voditi u dva smjera i opet  se vratiti na početak.  tehnika  i  dimenzije  povećavaju  se  do  reprezentativnog  mjerila  službene  državne  arhitekture. Preteče rimske kupališne kulture jesu grčka kupališta. najčešće s tendencijom  osnoj  simetriji.  Prema  tlocrtu  i  organizaciji  prostora  te  rane  terme pripadaju tipu u nizu: u kupališne prostore ulazi se redom i redom ih se istim putem napušta.   Za Rimljane svih slojeva kupanje i tjelesna njega važna su djelatnost u slobodno vrijeme.  nastaje  tip  dvostrukog  niza. igru.  kroz  koje  u  dvoranu  prodire  obilje  prigušenog  svjetla.  koje se mogu smatrati pretečom tipa velikih carskih termi. napose u Kamapniji. Prostorni planovi.  Kr.  pr. koji je na uzoran način ostvaren u Trajanovim  .  Stabijske terme ‐ Pompeji  smatraju  se  najstarijim  termama.  Baje.

 Poprečne veze omogućuju prelaženje ili obilazak po volji posjetioca. čišćenje i nadzor.  Prostorni  plan  nudi  raznolike  mogućnosti  za  fizičku  i  intelektualnu  rekreaciju.  odnosno  sa  strane  prema  bazenu  za  plivanje. Vijenac eksedri i paviljona odvaja  taj  slobodni  prostor  od  gradskih  stambenih  četvrti.  povezane  s  društvenim  životom i zbivanjima:  ‐  za  osobnu  njegu  tijela:  pojedinačne  kupelji. glavno čvorište svih putova i smjerova pogleda.  ojačane  su  velikim  stupcima  ili  su  osigurane  upornim lukovima (kontraforima). koji je ovdje cella  media.    Dioklecijanove terme sagrađene u sjeveroistočnom dijelu Rima kao pučko kupalište  One stoje slobodno sred vrtne površine vel. 356 x 316 m = oko 11 ha.  već  su  istodobno  i  funkcionalan  i  praktičan  sustav  reda.  prostorije  za  masažu  i  odmor:  za  skupne  kupališne  aktivnosti:  velike  dvorane  s  bazenima  s  različitim  temperaturama  vode. prije svega originali i kopije značajnih grčkih kipara.  od  frigidarija  preko  tepidarija do kaldarija. ulicama te carskom i  gradskom  upravom.  paviljona i taberni. Uporaba cementne građe omogućuje izvedbu bačvastih i križnih svodova velikog raspona  sa sustavom raspodjele tereta na malen broj točaka. Veliki carski tip termi sveobuhvatno  spaja nizove prostora.  ekonomičnost.  Uzdužna  simetrijska  os  slijedi  orijentaciju  sjeveroistok‐jugozapad. aksijalnost. vrtovi s građevinama poput nimfeja. uz njih slobodne površine u vrtovima.    Sposobnost  rimskoga  carskog  doba  da  stvara  nove  tipove  počiva  na  punom  ovladavanju  građevinskom tehnikom.  Podizanje  i  održavanje  velikih  kompleksa  moguće  je  samo  zahvaljujući  općoj  organizaciji  velegradskog  života s njegovim tehničkim dostignućima i uslugama: vodovodima.  mramornim  intarzijama  (opus  sectile). otvorenim 109.  .g. a drugi kroz vestibul u apoditerij  a  odande  u  palestru. kanalizacijom. grijanje.  U  središnjem  području  dvorane  su  vrlo  visoke. koja se novim građevinskim programima sve više odvaja od grčkih uzora.  ‐  za društvene susrete i razonodu: dvorane i trijemovi za šetnju.  koji  u  građevinskom  sklopu  veličine gradske četvrti omogućuje lako snalaženje zahvaljujući transparentnosti arhitekture.  Najosjetljivije  točke.  Maksencijeva  bazilika). Od dva usporedna puta jedan vodi kroz ulaznu dvoranu (predvorje) bočno  od bazena za plivanje u prostorije za prijam između palestre i frigidarija.  Posjetioci se raspoređuju od glavnog ulaza ili prema vrtovima ili prema ulazima koji se nalaze sa strane  otvorenog bazena (natatio).  ‐  za šport: bazen za plivanje (natatio) i palestra.  Pažljivo  usklađena  visina  pojedinih  dijelova  zdanja  u  zonama  najjačeg  pritiska  svodova  odgovara  postupnom  podupiranju  (bazilikalni  presjeci).  širokog  raspona  i  velikih  otvora  (usp.  ‐  za  obrazovanje:  knjižnice  i  predavaonice. U  velikim  termama  u  potpunosti  se  razvijaju  načela  rimske  arhitekture:  racionalnost.  U  njima  se  pored  umjetničke  opreme  u  mozaicima. Simetrija i aksijalnost nisu  samo  estetski.termama.  zidnim  slikama  i  arhitektonskim  ukrasima  nalaze  i  pojedinačna umjetnička djela. kombinirajući ih s drugim vrstama građevinskih sklopova.  Građevinska  tehnika  nadmoćno  rješava  problem  podizanja  velikih  građevinskih  masa  i  natkrivanja  širokih prostora. Ona presijeca poprečnu os u frigidariju. gdje se prvi put u simetrijski sutav uključuju i okolni vrtovi.  Protutežu  stvara  niži.  Sam  kupališni  pogon  zahtijeva  radnu  snagu  i  točno  isplaniran  raspored  za  dovoz  goriva. uvriježenu od Trajanovih termi: od ulaznih vrata do središta velike eksedre kroz  središnju skupinu velikih kupališnih dvorana.  poput  uzdužnih  pročelja  frigidarija  okrenutih  bazenima  na  otvorenom.  u  posebne  kupelji  i  u  prostorije  za  odmor. Teška masivnost  ranijih građevina kod termi se zamjenjuje lakšom i raščlanjenijom  strukturom. simetričnost i monumentalnost.  oblikovanje prostora.  Taj tip variraju i obogaćuju divovske građevine Karakalinih i Dioklecijanovih termi.  vanjski  prostorni  pojas  s  manjim  prostorijama  nižih  svodova  i  masivnim  vanjskim  ziđem.

p.  i  11. a u KAMPANIJI je  već uobičajena gradnja od kamena.  Godine  154.  g.e. pod Vespazijanom  ‐  tlocrt  pokazuje  zbijen  dvostrani  sklop  tipa  u  nizu.  I u provincijama nastaju sklopovi prema istom uzorku (npr.  U  koncentričnim  polukrugovima  gledalište  (cavea. iza čijeg se stražnjeg  zida  nalazi  prostor  za  presvlačenje  glumaca. Grčki  .  Na  njoj  su  najčešće  sjedala  magistrata.  Taj  tip  kazališta brzo se širi cijelim Carstvom te se udomaćuje i na helenističkom području. st.  Njegovu  jezgru  čini  skupina  od  četiri  kupališne  dvorane  sagrađene  neposredno  iza  izvora. Tek 55‐52. (dramatičar: Livije Andronik).n.  Dva  zavrnuta  stubišta  povezuju ih s usporednom skupinom manjih kupelji.e.e.  te  gotovo  istodobno  Balbovo  kazalište.n.  odustalo  se  od  gradnje  kamenog  kazališta.e. U Grčkoj je kazalište uklopljeno u organićni prostor prirode.  potpuno  odvojene  od  okolice  (autarkičan  prostor). g.    Kazalište  Tradicija je kazališta u Rimu razmjerno mlada.  a  izveo  August  između  13. g. Za razliku od Grčke „igra“ nije povezana s vjerom. Osim gradnje termi u  vojnim  logorima  i  u  gradovima  iskorištavaju  se  i  ljekovita  vrela  na  mjestu  njihova  postojanja. Prvi "ludi scaenici" prema grčkom uzom održani su 240. g. koje se sastoje od jedne hladne i jedne tople  kupelji. Od prostora za presvlačenje s obje strane vestibula  onaj se sjeverni može zagrijavati za hladnog vremena.n.  na  obje  strane  neznatno  proširen  i  straga  omeđen proćelnim zidom scene (scenaefronš). Običaj gradnje termi i javnih  kupališta širi se iz RIMA cijelim Carstvom zahvaljujući moćnoj organizaciji i tehnici. Pompej na Marsovu polju gradi veliko kazalište  od kamena prema grčkom uzoru (Mitilena). 68.n. Kartaga.  te  od  zajedničke  parne  kupelji.n.  Kao  pozornica  služi  proscenij  (proscenium).. što ga je odlučio  graditi  Cezar.  koju  u  osnovnim  crtama  potvrđuju  sačuvane  kazališne  građevine.p.  Strogoj  podjeli  ovih  skupina  prostorija  po  središnjoj  osi  odgovara ustroj dvaju ozidanih ulaznih dvorišta.  u  kojima  su  termalni  bazeni.p. Njihova tradicija u mnogim mjestima traje i u XX.p.  auditorium)  obuhvaća  orkestru  reduciranu  također  na  polukrug.  koja  se  gotovo  i  ne  upotrebljava  kao  površina  za  nastupe. a s bokova njezinim istaknutim krilima (versurae).p.  Prve kazališne građevine sastoje se od provizornih drvenih postolja s pozornicom. Taj prototip nasljeduju Marcelovo kazalište. gradi se drvena zgrada s polukružnim uzdizanjem nizova sjedala.  Rimsko  kazalište  preuzima  sve  važne  elemente  grčkog  kazališta.  g.  VITRUVIJE  prenosi  shemu. predstava je od  samog početka namijenjena zabavi publike.  Rimsko kupalište u Badenweileru ‐ podignuto vjerojatno oko 70. Trier). kod Rimljana ono je  unutrašnji  prostor  samostalne  građevine.  te  se  opremaju odgovarajućim lječilišnim građevinama.  g.  prevodeći  ih  u  novu  koncepciju  kazališnog prostora.e.

  Igre  se  najčešće  zbivaju  u  amfiteatrima.  Brojevi  koji  obilježavaju razne hodnike i stubišta odgovaraju oznakama na ulaznicama posjetilaca.n. Kazalište se tako  puni  i  prazni  u  kratkom  roku.     Afiteatar  Od  predstava  i  svakovrsnih  igara  rimsko  su  gledateljstvo  najviše  oduševljavale  borbe  gladijatora  (ludi  gladiatorii).  Nakon propasti Rimskog Carstva i pobjedničkog nastupa kršćanstva.  Ono  počiva  na  sustavu  nadsvedenih.  koji  polukružna  orkestra  tek  dotiče  u  jednoj  točki. st. što stoje koso u uglovima.    .e.  sa  strane  je  slobodan  i  odvojen  od  gledališta.  ušle  su  u  rimsko  društvo  kao  spomen‐igre  posvećene  preminulim  članovima  otmjenih  obitelji.  Izvana  visoki  prsten  zida  s  višekatnim  arkadama  obuhvaća  ljevkasto  gledalište. poslije gotovo jednog tisućljeća.  g.  Kod  VITRUVIJA se spominju još i trokutaste kulise ra okretanje.  a  264. tradicija antičkog kazališta posve je  zamrla. spada medu  najbolje  sačuvana  kazališta  u  provincijama.n.  Kod  slobodnostojećih  kazališta  ulazi  raspoređeni  oko  cijelog  polukruga  vode izravno na stubišta za odgovarajuće redove gledališta.e. Za svečane ulaske  ili  masovne  prizore  predviđeni  su  lukovi  prolaza  koji  vode  ispod  gledališta.p.000  gledalaca  u  potpunosti  se  usredotočuje na pozornicu i visoku scensku pozadinu.  g.  Tri (rjeđe pet) portala u zidu scene i po jedna na bočnim krilima služe glumcima za nastupe. rimsko je kazalište služilo  kao polazna točka nove europske kazališne arhitekture.  Rimska  se  tradicija  još  izrazitije  potvrđuje  u  unutrašnjem  prostoru  i  vanjskom  obliku  građevine. Bogata arhitektura čeonog zida scene objedinjuje  prostor kazališta. Slična  konstrukcija jarbola i napete užadi podržava drveni rezonantni poklopac iznad  pozornice. Konzole na vijencu završnog trijema nose niz jarbola za razapinjanje jedara platnenog  krova. pod MARKOM AURELIJEM podigao arhitekt ZENON. Iznad njih nalaze se tribunali.  g.  pridružuju  im  se  hajke  na  životinje  slične  lovu  (venationes).p.  Prsten  gledališta  i  scenska  građevina  kao  zatvorene  građevinske  mase  stoje  visoko  iznad  grada.    Upisani  dvanaesterokut  određuje  u  zidu  scene  pet  vrata  (portali)  nasuprot  pet  stubišta  donjeg  dijela  gledališta  kavee.  koncentričnih  hodnika.  proglašava  slobodnom  predstavom  za  općinstvo.  Senat  ih  105.   Kazalište u Aspendu. što ga je u II.proscenij.  Njihovo  je  podrijetlo  u  etruščanskim  pogrebnim  igrama. otvorene lože za službenike kazališta ili za visoke goste.  radijalnih  stubišnih  krakova  te  potpornih  zidova.  a  koji  se  spajaju  bočno  od  orkestre. Kad je u doba renesanse.e.  Podloga  te  egzaktne  ali  pomalo  krute  geometrije  jest  sustav  osi  koje  se  sijeku  u  središnjoj točki.  Zatvoreni  prostor  za  oko  7. obnovljena.p.  Od  186.  a  kasnije  i  pomorske  bitke  (naumachiae).  U  rimskom  kazalištu  krug  opisan  oko  središta  dijelom  prolazi  iza  zida  scene.n.

n. žene i masa  puka. npr. vođenje gledalaca kroz galeriju.  Amfiteatar u Pompejima ‐ između 80‐70. odajama i arsenalom za tehničku opremu i pomagala. u kojem se jasno razabiru temeljni oblik i organizacijsko načelo tog italsko‐rimskog tipa  kazališta.  Potom na sve udaljenijim sjedalima prema gore slijede imućni građani.  koje  su  na  početku  opasivale borilište na forumu.Oblik  amfiteatara  nastaje  kao  i  kod  kazališta  ‐  od  provizornih  drvenih  tribina.  nastaje čvrsto kazalište za 20 000 gledalaca.  Na  vijencu  stoji  niz  jarbola za platnene zaslone. srednji stalež.60. kavezima.  rampama. U Rimu  je  pod  CEZAROM  KURIJE  MLAĐI  podigao  takozvani  dvostruki  teatar  od  drva. slično akveduktima.  kod  kojeg  su  se  dva  polukružna prostora za gledaoce okretanjem mogla spojiti u kružno gledalište. lode u poprečnoj osi namijenjene su caru i tribunima.  Gledaoci se raspodjeljuju prema društvenom položaju: na kružnom postolju s udobnim sjedalima i  bogato ukrašenom ogradom sjede uglednici. visina 50.  Puku  su  uglavnom  namijenjena  stajaća  mjesta  ispod  trijema  na  5.35 m sastavljen je kao i u POMPEJIMA od segmenata  kruga. dizalima.  Struktura  građevine  analogna  je  onoj  kazališta u povećanom mjerilu.  kao  i  u  kazalištu.  sagrađena  oko  arene  u  prstenovima  koji  se  koncentrično  uspinju.  Površina  za  predstave  počiva  na  podzemnoj  etaži  dubokoj  7‐12  m  s  hodnicima. Skupina mornara  s  krova  trijema  pomoću  konopaca  usmjerava  platneni  krov.  stubama.  podigli  su  ga  carevi  Flavijevci  VESPAZIJAN i TIT.75 m.)  pompejanski  koncept  dosegao  je  punu  zrelost  i  monumentalnost.  -   kavea  je. Na kruništu zida jarbole pridržavaju kamene konzole.75. podizanje prvog niza  tribina u obliku postolja i razdjelnog prstena iza njega kao prstena koji prima opterećenje visokoga  gledališta.p. Oval arene.e.: ovalan oblik arene i gledališta. g. Kapacitet  oko 50 000 gledalaca.  katu. širina 155.  Amphitheatrum Flavium (Colosseum) ‐ Rim (70 ‐ 80 g. dimenzije amfiteatra su: duljina 187. ta građevina od kamena i zemlje najstariji je sačuvani  primjerak. ako se igre nisu održavale u cirku s njegovim povišenim tribinama.  ukrućivanje  vanjskog  zida  visokim  lučnim  nišama  između  zidanih  stupaca.  konzole  na  kruništu zida za jarbole koji nose platna za zaštitu od sunca. Između njih 80 radijalnih zidova prima tlačnu silu svodova i nizova  . Zakrivljena ploha gledališta koja se uspinje pod kutom od 37° počiva  na sustavu od 7 koncentričnih prstenova arkada sa stupcima koje su u više katova postavljene jedne  iznad drugih. oko 49x79.

 Veliki kameni blokovi oštrih bridova postavljeni su bez žbuke. Poznati su primjeri na forumu u Pompejima: macellum kao tržnica živežnih namirnica  i Eumahijina zgrada za trgovinu suknom.  gdje  je  zidna  ploha  raščlanjena  plošnim  pilastrima  i  malim prozorima.  Monolitna  struktura  pokrova  gledališta  od  cementne  grade  pridonosi  raspodjeli  pritiska.  IV.  Trajanova tržnica u Rimu po veličini i značenju nadilazi sve privatne građevinske komplekse te vrste. zajedno s Trajanovim forumom.  Statički  sustav  služi  istodobno  i  usmjeravanju  struje  posjetilaca. te vode prema ulazima i izlazima.  što  su  se  nalazili u tom gusto izgrađenom dijelu gradske jezgre.  kao  kod  gradnje  arhitravima. jer bi se u masi građevine izgubili.)  pokazuju  da  je  rimska  građevinska tehnika svojim konstrukcijama dorasla tipovima građevina s golemim prostorijama. Sustav raščlambe  tri  donja  kata  ne  nastavlja  se  na  četvrtom.  U lučkom gradu OSTIJI opaža se oko 150. El Djem u Africi.  drugi  ispod  ulice.  već  služe  samo  raščlanjivanju  masivne  arhitekture.  Kao  statički  kostur  u  ziđu  od  opeka  služi  oko  560  stupaca  od  travertina.  čiji  polukružni  oblik  ponavlja  dvoetažno  arkadno  pročelje  s  pojedinačnim  tabernama.6 m i niski nosači arkada unutrašnjeg hodnika kao potpornjaci.  Međusobno  su  oni  povezani  bačvastim  svodovima.  Uz  ulična  pročelja  u  prizemljima  zgrada  nižu  se  potom  za  Ostiju  uobičajene  taberne.  Iznad  i  ispod  njih  stubišta vode prema različitim pojasevima tribina.  šest  katova  stepenasto  postavljenih  jedan  iznad  drugoga  Via  Biberatica  dijeli  u  dva  jasno  odvojena  odsječka:  jedan  iznad. upravu i  prodaju.  Arhitektonska  raščlamba  uglavnom  se  poklapa  s  konstrukcijom.  U  sveukupnom  dojmu  arhitektura  od  opeka  odgovara  istodobnoj  gradnji  stanova  u  velikim  višekatnim  blokovima najamnih kuća. njezina je funkcija povezana s gradnjom izrazito  reprezentativnog  foaima  utoliko  što  preuzima  brojne  prodavaonice. g.  U  trokatnom  bloku  građevina oko središnjeg dvorišta s arkadama okupljen je velik broj prostorija za skladištenje. a za prodaju na malo prodavaonice (tabernae).  Iza  njih padinom vodi Via Biberatica. skladišta  dijelom  ugrađenih  u  padinu  i  za  jednu  veliku  dvoranu. S gornje strane  ophodni  trijem  najvišeg  sloja  tribina  služi  kao  vertikalno  kompenzacijsko  opterećenje. aula Traiani).  Donji  su  katovi  na  širokoj  ulici  koja  obilazi  oko  foruma  i  brzo  su  dostupni  kroz  portal  njegove  eksedre. Potisnoj sili gledališta u njegovu kosom usponu suprotstavlja se ovalni prsten  postolja širok oko 3.  npr.  II/III.sa  sjedalima  u  gledalištu.  Određene  trgovačke  grane  katkad  imaju  vlastite građevine.  Amphitheatrum Flavium stvorio je mjerodavan tip rimskog amfiteatra.  Takav  su  primjer  i  "Horrea  Epagathiana". prijelaz iz čiste gradnje spremišta (horrea) u tip sličan robnoj  kući.  Pozzuoli  i  Verona  u  Italiji. Pula u Hrvatskoj. ureda. čija  .  odnosno  jedan  veliki  mlin  u  južnoj  Francuskoj  (Barbegal. opeke i cementne građe.  st.  tržnica dijelom podupire zapadnu padinu Kvirinala.  Stupci  arkada  nemaju  nikakve  statičke  funkcije.  Kao  u  kazalištima  brojevi  na  ulaznicama  posjetilaca  odgovaraju onima na stupcima iznad hodnika i stubišta.  Sitni pojedinačni oblici svjesno se izbjegavaju. koju na strani prema forumu obrubljuju zgrade s prodavaonicama  na kat. povezani samo  metalnim kopčama. pristupnih  ulica i stubišta stvara prostor za oko 150 prodavaonica. On postaje uzorom za velika  kazališta  u  gusto  naseljenim  i  bogatim  gradovima  Italije  i  svih  provincija. g.    Građevine za trgovinu i obrt  Sačuvane su tek malobrojne proizvodne zgrade.  međusobno  učvršćenih  rasteretnim lukovima.  sjedište  privatne  uvozne  tvrtke. Arles i Nimes u južnoj Francuskoj. terasa. One su  smještene u prizemljima najamnih kuća duž glavnih ulica. kose plohe ođ kamena. Na rubovima tržnica najčešće su okupljene u  cijele  nizove  ili  blokove  prodavaonica.  često  iza  trijemova. Nekoliko mlinova za masline u Tunisu (npr. Na strani prema brijegu sačuvala se i velika zatvorena tržnica (aula coperta. sustav potpornih  zidova. a koji su maknuti s foruma. Primijenjeni su svi tipovi svodova što ih poznaje  rimska građevinska tehnika: bačvasti i križni svod.  radionice  i  urede.  dovršena je oko 110.  st.).  Trgovini su potrebna velika spremišta (horrea). u Brisagneu.

 Iznad taberni  poredanih  s  obje  strane.  zamjenjuje  skelu  kojom  se  prelazio  Tiber.  npr. U  arhitekturu s lukovima od opeke ugrađeni su kontrastni elementi okvirne konstrukcije od svijetlog  kamena.    Cjelokupni sklop tržnice kao i sama pojedinačna građevina zatvorene tržnice ‐ dvorane odlikuju se  usklađenošću  funkcije. tako da oblikuju puni krug.točna  funkcija  nije  poznata.e.  Radijalno  raspoređene  taberne  s  bačvastim  svodovima  oblikuju  međusobno  sapinjuće  odjeljke  tlačnog  prstena koji odolijeva pritisku zemlje. mostovi.p.  55. Otvoreni potporni lukovi premošćuju ulice s prodavaonicama na gornjoj etaži.p.  s Apijevom cestom (Via Appia) od Rima do Kapue.  a  ispred  uvučenih  gornjih  etaža. 142.  Njegova  dva  geometrijski  savršena  polukružna  luka  dopunjena  su  ispod  rijeke  protulukovima. Njihove glavne značajke jesu:  .  tehnički  uvjetovanim formama nastalim na temelju novih konstrukcijskih odnosa. duljina 420 m).  Pons  Aemilius.  Napredak u tehnici gradnje svodova omogućuje gradnju kamenih lučnih mostova.e.  za  KONSTANTINA u TRIERU i KOLNU (15 stupaca.  g.    Inžinjerske gradnje  Za organiziranje Rimskog Carstva bila je potrebna mreža prometne i komunalne infrastrukture: putovi na  zemlji i vodi.  U  Trajanovoj  tržnici  jasno  se  vide  obrisi  novog  specifično  rimskog  stila  masivne  gradnje. svodove  najprije dobiva Pons Aemilius. istaknutim na  stupcima od opeke.  Na važnim prijelazima mostovi od kamenih stupaca s kolnicima od brvana zamjenjuju drvene mostove.  CEZAR  je  u  deset  dana  dao  premostiti  RAJNU  mostom  od  brvana.  nalik  drugim  zgradama  s  prodavaonicama.e.  U  njoj  se  spajaju  dva  građevinska  trakta.  st. g.  poprečni  se  lukovi  svodova  otvaraju  na  galerije s prodavaonicama.n. a koji i na strani udoline i na strani brijega nastavljaju stepenasto podizanje cijelog  sklopa.  Polukružni  oblik  tržnice  ne  preuzima  samo  izvana  polukružni  oblik  eksedre  na  forumu.  on  volumene  raščlanjuje  jednostavnim.  179. prijelaz na  Tiberski  otok.n.  npr.p. učvršćenim potpornim i poprečnim gredama.p.  g.  Na  putu  prema  racionalnoj  i  svrsishodnoj  arhitekturi  najdalje  je  otišla  zgrada  zatvorene  tržnice. Šest križnih svodova od cementne građe počiva na konzola ma od kamena.  Mostovi  Mostovi se isprva grade samo na malom broju prijelaza preko rijeka i dolina.  Takve  se  konstrukcije  rabe  tijekom  čitave  antike.e. danas još posve sačuvan Pons Fabricius.  U  Rimu  u  V. vodovodi i kanalizacija.n. Slijepa ulica koja vodi između njih zasvedena je sa šest velikih križnih svodova.p. luke.  odvodeći potisak svodova na zidove gornjeg niza prodavaonica. g.n. Slijedi ga 62.  već  ojačava  snagu  upiranja  o  bok  brijega.p.n.  u  Rimu.e. a istodobno preuzimaju vertikalni pritisak etaže s terasom. Izgradnja strateške mreže cesta počinje 312.  Njemu  više  nije  potreban  helenistički  kanon  oblika.  Pons  sublicius. Oblikom konstrukcije oni odgovaraju VITRUVIJEVOJ teoriji.  most  od  debelih  brvana  prema  etruščanskom  uzoru. g.  Lučni  mostovi  sačuvani  ili  rekonstruirani  u  Italiji  i  provincijama  pojavljuju  se  kao  varijante  jednog  osnovnog oblika.  konstrukcije  i  forme.e.n.

 sagrađen također za Augusta.  već  ponajprije  služi  poboljšanju  cjelokupne  proporcije  akvedukta.  Pont du Gard dio je vodovoda sagrađenog oko 15.1.  Ziđe  arkada  od  obrađenih  klesanaca  vezano  je  bez  žbuke  i  bez  metalnih  kopči.  Kolnik koji se penje prema središtu.  već  prije svega dokaz kako su visoko značenje Rimljani pridavali arhitekturi tehničkih građevina.  no  njegovih  11  lukova  odgovara donjima. Slično oblikovanje arkada.20 m počiva na osobito niskom nizu  arkada s 35 lukova.  odnosno  dubinom  doline  =  visina  lukova  i  nagib  kolnika do tjemene točke mosta.  Određeni oblik mosta proizlazi iz broja i slijeda tih elemenata. a poslije nisu  otklesani. za cara AUGUSTA.  Nema  naglašavanja  potpornjaka  niti  funkcije nošenja. Zbog slabog. dvoetažni  akvedukt premošćuje dolinu rijeke GARDON u duljini od oko 275 m i na visini od oko 49 m. bilo zbog želje za ritmizacijom  stupova. Ozidani kanal za vodu visok 1.    Akvedukti  Češće  nego  kod  mostova  takve  su  arkade  karakteristične  za  akvedukte. U vizuri grada jasno se ističu često višekatne arkade akvedukata.    njime je u grad NIMES dovedena voda iz udaljenosti od oko 50 km. čija je postava stupaca usklađena s velikim arkadama. Donji  red arkada sastoji se od šest lukova visokih oko 20 m. ali kontinuiranog pada.3‐0. bilo zbog namjere da ih se iskoristi kod kasnijih popravaka. s padom od 0. Tijekom stoljeća Rim je za svoje stalno rastuće  potrebe  izgradio  24  vodovoda.  Zidani  vodovodi  dovode  pitku  vodu u gradove često s udaljenih izvora u brdima. uključujući i  konzolne kamenove. Kod  stupaca  izloženih  struji  dograđeni  su  kljunasti  valobrani.  Rasteretni lukovi u zidu iznad stupaca izloženih struji i potpornjaka na obali služe za prolaz nabujalih  voda. plošni su zidani elementi između dominantnih lukova.e.  4. Tada lukovi i stupci  čine jedinstvenu arkadu. doline na njihovu  putu mogu se premostiti jedino pomoću visokih mostova.4%. širok 1.  3. a vijenac označava uporišnu zonu.  Osim  tih  konkretnih  pretpostavki  presudne  su  i  proporcije  luka  i  stupaca. Odnos se  mijenja kod dubokih dolina gdje visoki stupci moraju podići lukove iznad dna doline.  Pažljivo  proporcioniranje  tih  namjenskih  građevina  nije  samo  znak  "augustovskog  klasicizma".  Drugi  red  arkada  neznatno  je  niži. u VERONI).  ‐  . pokazuje most u Narniju u Umbriji.  U  nekim  slučajevima  lukovi  su  protulukovima dopunjeni u puni krug. Tijekom gradnje oni su služili za podržavanje građevinskih skela. g.  2.  nastao  je  u  doba  cenzora  Apija  Klaudija istodobno kad i Apijeva cesta.  Kao  snažan  naglasak  katkad djeluje samo valobran prigraden u smjeru iz kojeg dolazi struja rijeke (npr.  Dominantan  element  uobičajenih  mostova  gotovo  je  uvijek  luk.  Najstariji  medu  njima.  Stupci mostova nisu posebno naglašeni.p. raspona od oko 15.  Osobitost  su  kameni  blokovi  koji  slično  konzolama  izbijaju  iz  luka  iznad  vijenaca  uporišta (imposta). Otvor iznad  ljetnog  riječnog  korita  osobito  je  širok. a u skladu sa:  a)  širinom područja koje valja premostiti = broj i širina lukova  b)  razlikom  u  razini  između  ceste  i  površine  vode.  Stupac  je  većinom  u  drugom  planu.  Aqua  Claudia. Takva postava lukova ne  proizlazi  ni  iz  kakve  tehničke  nužnosti.n.50 m.  Lukovi  oblikovani  kao  čisti  polukrugovi  odnosno  segmenti  kruga. prianjajući što je moguće tješnje uz luk.85 m.  kanal  za  vodu sazidan je od opeke i obložen vodootpornom žbukom.75 ‐ 21.

  Preuzimanjem  grčkih  oblika  arhitekture  rimsko  graditeljstvo  istupa  iz  italskog  provincijalizma.  Oko  šestostranog  prednjeg  dvorišta  podignuta  je  skupina  građevina  kao đominanta vanjskog prostora.  Kod rimskih svetišta tu Izvornu slobodnu površinu oni omeđuju u prostor trga.  Podudarnost pravilnog urbanizma i svetišta dokazani su u Marzabottu u VI.  te  se  uključuje  u  jedinstvo  mediteransko‐helenističkog  svijeta  oblika.    Prolaz s trojim vratima vodi u dvorište hrama.  Tivoliju.  trijemovima  i  Otvorenim  stubištima  po  helenističkom  uzoru  povezuje  se  s  novorazvijenom  supstrukcijskom arhitekturom. Istodobno ona kao protuteža hramu dominira njegovim pred‐prostorom.        . ali nešto manjeg Bakhova hrama na južnoj strani.Svetišta  Rimska  svetišta  svojim  ustrojem  oponašaju  etruščansku  shemu  gdje  svako  svetište  predstavlja  templum: omeđenu.  čine  arhitektonski  okvir  iz  kojega  hram  izlazi  kao  đominanta. Na sličan način svaki gradski forum dobiva jedan  hram kao  dominantu. st. posvećenu površinu.  U  Palestrini.  pseudodipter  prema jonsko‐maloazijskom uzoru.n. Ispred njega  upušten je u terasu stepenasti polukrug sličan kazališnoj kavei.  Na njega se s razine ulice s obje strane uspinju stuhišne rampe. Na postolje hrama u visini gornjeg trijema vodi široko otvoreno stubište.  prilagodava  se  obliku  brežuljka  bremenitog tradicijom.  Središnje  područje  Jupitera  Heliopolskog  dopunjuje skupina  daljnjih sakralnih građevina.  od  kojih  su  gornji  uvučeni.  Na  koncu  republikanskog  razdoblja. Visoka pročelna gradnja poput zida  scene zatvara trg i terasu. Unatoč zapreci što je  čini  visoki  toranj  oltara  s  promatračkom  kulom  prema  sirijskoj  tradiciji. koji opasuje mali trg sličan orkestri.  Terracini  i  Sulmonu  tip  pravilnog  svetišta  s  hramom  na  postolju.e.  raščlamba  prostornih  nizova  i  stupnjevanje  visina.  Neuobičajeno  velik  hram.  u  Sulino doba.  sagrađeno  za  etruščanske  vladavine. Svetište tako poprima oblik sakralnog foruma.  Trg  je  okružen  dvobrodnim  trijemovima  s  nizom  ugrađenih  eksedri  i  dvorana. sa sjecištem osi orijentiranim prema jugu ili prema istoku. Os cijelog kompleksa naglašena je od predvorja pa do  unutrašnjosti hrama širim razmakom srednjih stupova odnosno otvora vrata. Jupiterovo  svetište  na  Kapitoliju  u  Rimu. stoji na  visokom  podiju  sa  širokim  otvorenim  stubišem.  Dvoetažni  trijemovi.  Nasuprot raznolikosti grčkih svetišta Etruščani stvaraju jednu temeljnu shemu gdje se struktura starijih  prirodnih  svetišta  prilagođena  terenu  nadomješta  strukturom  prema  geometrijskim  pravilima.p.  Jupiterovo svetište u Baalbeku  ‐ najveći sakralni forum rimskog Istoka  ‐  rimsko‐helenistička  shema  povezana  je  s  tradicijom  sirijskog  kulta  boga  Baala. Iznimni.  Templum dopunjuje kuća ili jednostavnije hram za kultni kip ili žrtveni oltar. Djelovanje Jupiterova hrama osobito  je pojačano usporednom postavom jednakog.  nasutih  dijelova  i  bačvasto  nadsvedenih    prostora.  dosljedno  je  provedena  aksijalnost.  koje  presijeca  tunel  jedne  od  glavnih  rimskih  cesta  ("Via  Tiburtina").  Svetište Herkula Pobjednika (Hercules Victor) u Tivoliju  ‐  glavna  terasa  počiva  na  visokoj  podgradnji  od  potpornih  zidova.  Sličnost obaju tipova trga i  istovjetnost političkoga i sakralnog foruma odgovara  uskoj isprepletenosti javnoga života i kulta. sagrađena su terasasta svetišta kao začeci specifično rimske monumentalne arhitekture na  novoj  tehničkoj  podlozi. kojim dominira hram na  postolju.

  Za tlocrt VITRUVIJE prenosi odnos duljine prema širini = 6:5.  prostrano  predvorje  i  pun  stražnji  zid.  Drevni  način  gradnje  drvetom  sa  svojim  teškim. Hram je sačuvan u tlocrtu i jezgri zgrade pri svim obnovama.  čime  nastaje  neka  vrsta  ophodnog  trijema.  Poznati  su  i  etruščanski  odnosno  staroitalski  hramovi  s  tlocrtom  izduljenog pravokutnika u odnosu 2:1.  jednako  tako  i  tipične  značajke  drvene  gradnje. koji je sličan  forumu ‐ helenistički utjecaj.  na pročelnoj strani široko otvoreno stubište penje se prema predvorju sa stupovima.  bez unutarnjih nosača.  Njegov  pokrov  od  pečenog  glinenog  crijepa  na  strehama  i  na  čeonoj  strani  završava  raskošnim  ukrasnim  crijepovima. organizacija svetišta i temeljni oblik hramova.Hram  U  rimskoj  sakralnoj  građevini  stapaju  se  staroitalski.  ‐   u nadmetanju s grčkim gradovima (CUMAE. pr. Nekadašnjoj prevlasti Etruščana odgovara  njihov utjecaj na vjerske obrede. široka postava nosača predvorja u ravnini sa zidovima cele:  svi etruščanski hramovi stoje na podiju. Kr.  Hram Jupitera Kapitolijskog ‐ posvečen 509.  etruščanski  i  grčki  elementi. s jednom prostranom celom i predvorjem s 2 ili 4 pročelna stupa.  krovna  konstrukcija  i  dekoracija  imaju  naglašeno  etruščansko‐rimski  karakter.  Podjela  građevine  u  glavni  prostor  i  predvorje  održala  se  sve  do  kasnog  razdoblja.    Od  II.  Rimski hramovi preuzimaju navedene elemente hrama na postolju s predvorjem i otvorenim stubištem.  Kr.  Trodijelna  cela. upadljivo izdignuti iznad svetog područja i okolnih zgrada.  Središnji  traveji. U  produžetku  zidova  cele  stoje  po  2  stupa.  Naglašavanje usmjerenja i frontalnost često se pojačava umetanjem hrama u trg svetišta. npr. cela i predvorje zauzimaju po pola duljine.  sve  se  više  opaža  utjecaj  grčkih  sakralnih  građevina.  umjereno  nagnut  dvostrešni  krov  sa  svih  je  strana  izrazito  napušten.  prošireni  kao  i  srednja  cela.  Grčki  uzor  djeluje  formalno na pojedinosti arhitekture i plastičkog oblikovanja.  Tako  uz  trodijelnu  celu  nastaje  predvorje  sa  šest  traveja  i  četiri  pročelna  nosača.  . dok se oblikovanje vanjštine  promijenilo u carsko doba u duhu helenističkog stila. TARENTUM) dobiva pročelje sa šest stupova i nastavak  stupova  na  stranama.  Prve  kuće  za  kultne  kipove  potječu  vjerojatno  od  praoblika  egejskog  megarona.  naglašavaju  usmjerenje  hrama.  zdepastim  proporcijama  uzmiče  pred  strožom  izvedbom  i  preuzimanjem  grčkih  redova.  na  kojima  počivaju  glavne  grede  krovišta.  st.  pr.  Na  pročelnom zabatu često stoje plastički žive skupine figura od terakote.

 st. oponašanje grčkog periptera na visokom postolju (Baalbek). Mijenjaju se i tlocrti.  prije  svega  u  carskim  vilama.  prostranom  celom.  Prototipom  se  može smatrati grob CECILIJE METELE.  njihove  prostorne  ideje  u  rimskim  centralnim  građevinama  dobile  novi  zamah.  Od sredine I.  Maison Carree u Nimesu.  zahvaljujući  razvoju  tehnike  gradnje  svodova  (cementna  građa). oblik humka zamjenjuje se monumentalno povećanim zidanim valjkom.  te  predvorjem i stubištem koje se uspinje do njega on je potpuno u rimskoj tradiciji. U proporcijama osobito su skladni hramovi s početka carskog razdoblja.  Povećavanje  dužine  najviše  se  odražava  na  celi.  povezan  s  oblikom  rimskog  hrama  na  postolju. pr. Njezini stupnjeviti prstenom služe kao prijelaz iz valjka  .  Razmak  između  srednjih  stupova  prema  staroj  tradiciji  najčešće  je  povećan.  Umjesto  trodijelan.  nastaju  kupolasto  nadsvedeni  centralni  prostori. tumula.  Poseban  oblik  čine  hramovi  s  poprečno  položenom  celom.  prostor  cele  najčešče  je  jednodijelan. gdje se sklonost raskoši spaja s rimskom potrebom za reprezentacijom. Temeljnim se tipom  smatra  hram  s  jednodijelnom  celom  i  predvorjem  s  četiri  pročelna  stupa  (tetrastylos)  u  dubini  od  2‐3  jarma.  Oni  se  u  sve  većim  dimenzijama  nameću  kao  prostorne  dominante  i  kod  velikih  profanih  građevina.  Povezivanje  zidnog  valjka  s  kupolasto  nadsvedenom  dvoranom  vodi  k  novim  oblicima  samostalnih  centralnih građevina. Taj tip svoj najveći domet postiže u Augustovu mauzoleju.  iznad  nadsvedene  grobne  komore. bačvasti svod u ćeli.  kružnog hrama s celom kružnog oblika i ophodnim trijemom.  nalazi  zemljani  humak  pokriven  raslinjem. Kr. Pročelja s  osam ili deset stupova. visokom oko 44 m. hram nastao za namjesništva Augusta i Agripe  dobro sačuvan primjer tog " augustovskog klasicizma". tlocrt se sa straničnim odnosom od oko 1:2 i  brojem  stupova  od  6:11  približava  grčkim  uzorima.  koji  se  dižu  na  različitim  mjestima  u  RIMU  (stari  Panteon.  Pri nedostatku mjesta i kod manjih hramova događa se da niz polustupova ili pilastara.  Red  vitkih  korintskih  stupova  kao  slijepa  arhitektura  obilazi  građevinu  i  sa  stražnje  strane.  s  visokim  postoljem. "sirijski barok").  st. Kod Hadrijanove grobnice (danas Castel Sant'Angelo) zidni valjak  na 10 m visokom kvadratičnom postolju dostiže promjer od 64 m.  U  carskom  razdoblju  pojavlju  se  kombinirani  tipovi  i  kolosalne  dimenzije.  koja  se  ističu  na  kružnom  podiju.  Pročelje  je  često  prošireno na šest stupova (bexastylos) s bočnim trijemom (ald) koji. slično kao kod grčkog hrama. nastaje Panteon ‐ golema kružna kupola izvana se tek  jedva opaža ‐ ona optički tone u zidni omotač. umetanje apside u  stražnji zid cele.  Otvoreno  stubiše  između  istaknutih  zaslona  daje  centralnoj  građevini  značajku usmjerenja.  sačuvani  hram  predstavlja  inačicu  u  graditeljskom  stilu  razdoblja  III.  Isprva  Rimljani  od  Grka  preuzimaju  oblik  tolosa. Stranični odnos površine postolja pomiče se na oko 5:3 do  4:2.  (FLAVIJEVCI. a na njega se nadovezuje prostrano predvorje bez unutrašnjih nosača.  predvorjem  ispred  svetišta  i  otvorenim  stubištem. g.  Hram  Sloge  na  Forumu. prislonjen uz  zid cele.  Stupovi  korintskog  reda  stoje  na  zasebnim  postoljima.  prije  svega  u  Rimu  i  na  helenističkom istoku.prije svega korintskog.  gdje  su. razni oblici plastičke slijepe arhitekture na njezinim zidovima ‐ sve  su  to  značajke  različitih  epoha. Njima valja pribrojiti i niz kružnih hramova    Građevine kružnog (centralnog) tlocrta  Tehnika  i  oblici  prapovijesnih  kružnih  građevina  s  kulturnim  su  strujanjima  dospjeli  iz  istočnoga  u  zapadno  Sredozemlje. na čijem  se  vrhu. Plitka stepenasta podgradnja još jednom izvana opisuje kružnu liniju.  Gotovo  istodobno  s  velikim  zidanim  prstenovima.  Vejovov  hram na Kapitoliju).  SEVERI. a kao izniman uzor 118.  Vestin hram na Forumu ‐ Rim  kružni tlocrtni oblik se može tumačiti kao prenošenje starolatinske kružne kolibe u monumentalni  kameni  oblik. vodi  duž bočnih strana do stražnjeg zida cele. kao slijepa arhitektura nastavlja red stupova iz predvorja (NIMES).  čiji  je  stil  presudno  određen  voljom  pojedinih  careva.  Za  svoje  monumentalne  grobnice  Rimljani  od  Etruščana  preuzimaju  staromediteranski  tip  kružnoga  grobnog humka.  stoljećima  nakon  propasti  mikenske  kulture.

  a  na  mjestu  starog  hrama  nalazi  se  njezino  predvorje.  dva  prstenasta  vijenaca dijele zid u dvije zone. iznad ulaza i iznad njemu nasuprotne  glavne niše. Jedan  međuprostor služi kao prijelaz u rotundu.  oblik  kupole  svojom  slojevitom  simbolikom  odgovara  povezanosti  kulta  i  državne  funkcije.30 m. proizlazeći iz istoga tlocrtnog kruga promjera 43. Tim uklanjanjem perspektivnog iskrivljenja kazetna struktura u punoj mjeri  djeluje  na  promatrača.  Red  gornje  zone  s  istovrsnim  nizom  skupina  pilastara  i  prozorskih  niša na dva je mjesta prekinut odsječcima bačvastog svoda.  dok  rotundu  i  kupolu  gotovo  sasvim  skrivaju  okolne  zgrade.  prema trgu koji je sličan forumu od oko 60x120 m. srednji trijem vodi prema ulazu u kupolnu gradnju. u antičko doba to pročelje nalik hramu dominira trgom.  bočni  trijemovi  završavaju  apsidama  za  kipove utemeljitelja AUGUSTA i AGRIPE.  Tek  na  kraju  kolosalnog  predvorja  otvara se divovska kupolna dvorana. U najvišoj petini svod je gladak. U donjoj zoni izmjenjuju se duboke polukružne i pravokutne niše s  nosivim  dvostrukim  stupcima. g.  Njega  pojačava  kružni  otvor (opaion) u tjemenu kupole (promjer 8.72 m) kao jedini izvor svjetla.  Njegovo  zabatno  pročelje  s  osam  stupova  stoji  na  podiju  sa  stubama.  koja  je  tipična  za  rimski  način  mišljenja.  te  tvore  idealan  "zidni  potez".    .  - ‐    kugla i valjak kao osnovni geometrijski likovi.  svaki  nadsveden  bačvastim  svodom  s  pozlaćenim  brončanim  kazetama.  Sedam  jarmova  raspoređeno  je  na  dva  bočna  trijema  i  jedan  širi  središnji.  Pet  kazetnih  prstenova  dočarava  i  uspon  prema  tjemenu i vrtnju oko vertikalne osi. Unutarnje stepenasto sužavanje  140  kazeta  nije  centrirano  prema  središtu  kugle  u  polovini  visine  prostora. nego sama kružna građevina iza njega.  a  istodobno  kupola  pruža  gotovo  dojam  lebdenja.  Edikule  s  kipovima  ističu  se  kao  plastički  naglasci.  Panteon  ‐  Rim  (oko  118.  duž  kružne  linije.  Ono  je  sad  okrenuto  na  sjever.u  kupolni  oblik.  završni  gornji  vijenac  naglašava  začetak  kupole.  Trg  pred  hramom  nasuprot  njemu  omeđivala  je  Neptunova  bazilika. započeo car HADRIJAN.  Pretprostorom  više  dominira  predvorje  (pronaos)  slično  hramu  sa  stupnjevito  udvostručenim trokutastim zabatom.  Gornja  polovina  kugle  čini  svod  valjka.  već  prema  središtu  njezina tlocrtnog kruga.  Kod  Hadrijanova  sklopa  to  mjesto  zauzima  kupolna  gradnja.  a  njezina  donja  polovina  kao  nevidljiva  sfera  dotiče  tlocrtni  krug  točno  u  središtu.  U  njegovoj  sredini  stajao  je  oltar.  određuju  prostorni  dojam  u  idealnoj  proporciji  od  1:1. u kojoj završava uzdužna os svetišta.g)  ‐  ideja  centralnog  prostora  u  potpunosti  je  ostvarena  u  Panteonu  ‐  građevini što ju je oko 118. i drži se poznate osne sheme. nasuprot ulaznim  vratima  diže  se  predvorje.

 prima potisak kupole.  U  gornjoj  zoni  radijalni  prstenovi  i  rasteretni  lukovi  dodatno  dijele  prostor  između zidnih ljuski u kratke odsječke. Donji je pojas  rastvoren  zidnim  stupcima  između  kojih  se  razvijaju  svodovi  devet  niša  konveksno  ispupčenih  prema  van. Oni čine odjeljke velikog potpornog prstena koji. Izmjena stupaca i niša u donjoj zoni počiva upravo na  toj  raspodjeli  tereta.  Rotunda je valjak s dvije ljuske od zida u opeci s kamenim ojačanjem.  neke  su  prolazima  između  stupova  otvorene  prema  nimfejima.  Njegov  pritisak  što  djeluje  prema van izjednačen je okomitim teretom stupnjevanih prstenova na vanjskoj ljusci kupole.  Dva  reda  superponiranih  stupova.  upušteno  stubište. Osam  dvostrukih stupaca preuzima teret kupole raspodijeljen preko velikih rastretnih lukova. pa su dogradeni kontrafori koji prihvaćaju pritisak kupole. st. Uzdužna rebra što se radijalno uspinju prema tjemenu ojačana su horizontalnim  poprečnim rebrima. otpornim na pritisak.. izdiže se iznad jednog dograđenoga nadsvedenog predvorja i dvaju bočnih nimfeja.  u  njihovoj  unutrašnjosti  kružne  se  niše  suprotstavljaju silama horizontalnog pritiska.  zamjenjujući  tradicionalan travnati humak iznad masivnoga grobnog valjka.  iznutra  se  na  kružnoj  kupoli  ističu  rebra  od  opeke  za  pojačanje.Panteon je masivna gradnja. u hram  i  grobnicu  za  diviniziranog  cara. Skupine rasteretnih lukova služe dodatnom ojačavanju. u Rimu su sačuvani npr.  dok  donji  pojas  kupole  prelazi  u  zidni  sustav. a njezin okomiti teret ravnomjerno raspodjeljuje. Jako rastvaranje zidnog omotača  ugrozilo je građevinu.    Istodobno  oni  prostoru  oduzimaju  težinu  i  naglašavaju  prijelaz  u  kružni  oblik.  Izvana  je  prijelaz  u  kupolu  postignut  stepenastim  prstenovima.  između  kojih  se  deset  segmenata kupole gotovo neprimjetno povezuje s deseterokutom zida.  Temu  formuliranu  u  Panteonu  Rimljani  su  varirali  u  mnogim  sakralnim  i  profanim  građevinama.  Stupci  su  međusobno  također  razuprti  pomoću  lukova.  postavljena  ispred  zida.  u  završnu  ljusku  kupole.  mljevena  opeka.  Visoku  jezgru  građevine  izvana  obavija  je‐dnoetažni  osmerostrani  prstenasti  trijem  na  povišenom postolju s 8 x 4 stupa ispod jednostrešnog krova.  Centralni  prostor  s  kupolom  počinje  prevladavati  i  kod  kasnoantičkih  carskih  mauzoleja.  Povezivanje  različitih  tipova.  gornji  ostaje  gladak. U njoj su primijenjena  sva tehnička iskustva rimskih velikih gradnji ‐ kupola se sastoji od unutrašnje i vanjske ljuske od  cementne  građe.  a  osobito  elegantna  inačica  nastala  je  u  kasnom  carskom  razdoblju  u  takozvanom  hramu  Minerve  Iscjeliteljice (Minerva Medica) ‐ deseterokutna centralna građevina promjera oko 25 m. U unutrašnjosti donji  pojas  zida  raščlanjen  je  naizmjeničnim  pravokutnim  i  polukružnim  nišama.  Oktogon  sličan kuli kao jezgra građevine zamjenjuje  uobičajen zidni valjak. u Solunu Galerijev mauzolej.  Prihvaćanje  sila  pritiska  osigurano  je  sustavom  rebara od opeke. Iz IV.  eklekticizam  oblika  i  različitih  tradicija znakovi su kasne antike  .  U  gornjem  pojasu  deseterokuta  nalaze  se  veliki  prozori  s  polukružnim  lukovima. Do predvorja u osi  zabata  vodi  usko. analogno  prstenu svjetlosnog otvora.  Dodavanjem  različitog  materijala  (plovućac. "Tor de'  Schiavi“ i Mauzolej carice Helene. čija konstrukcija ostaje skrivena promatraču. sagrađena oko  320.  Dioklecijanov mauzolej u Splitu  ‐  u  novoj  sintezi  objedinjeni  su  zidni  valjak  čiji  je  unutrašnji  prostor  nadsveden  kupolom i tolos okružen stupovima.  odgovaraju dvjema vanjskim etažama. Svjetlosni otvor djeluje  kao  gornji  tlačni  prsten. Predvorje s 4 stupa i plitkim trokutnim  zabatom upućuje na sklonost osnom usmjerenju čak i kod centralne građevine.  sadra)  ostvaruju  se  različiti  stupnjevi  potrebne  lakoće  i  čvrstoće.

 koje sad znače i politički utjecaj. Obje sfere mediteranskog svijeta. Nakon Edikta o toleranciji. Hijerarhijsko ustrojstvo kasnorimskog carstva s  vladarem koji se izjednačuje s božanstvom. zapadna  rimska i istočna helenistička. Međutim. a potom i vjerski.  U  glavnim  gradovima  Carstva  i  na  najvažnijim  mjestima  kršćanske  tradicije  nastaju  velike  građevine  i  brižljivo  planirane cjeline. st.  Konstantin  premješta  sjedište  Carstva:  Konstantinopol  ‐  kao  opreka  poganskom  Rimu  ‐  postaje  "drugim  Rimom".  Godine  391. uz službeno ukidanje državnoga kulta. nesustavno izrasle sakralne sklopove iz prvih stoljeća.  načinom  života  oponaša  običaje carske kuće. Tijekom drugoga misionarskog putovanja apostola PAVLA stiže do Grčke i prodire sve  do  Rima.  Kršćanske  zajednice  za  svoje  potrebe  prihvaćaju  tipove  kasnoantičke  profane  arhitekture.  Milanski  edikt  o  toleranciji 313. "Sakralnu građevinu" u tipologiji i  stilu  "poganskih  hramova"  ona  štoviše  odbija.  Međutim. Duhovni ugled Istoka sa starijom kršćanskom tradicijom  i nedostižnom grčkom filozofijom bio je nadmoćniji.  Godine  333.  gdje  godine  64.  Nakon  propasti  Dioklecijanove  reforme  Carstva. pokušaji su da se državni  interesi  nametnu  upotrebom  apsolutne  sile.  U  Konstantinovu  razdoblju  dolazi  do  preorijentacije.  povezujući  je  i  s  duhovnom  snagom  sve  jačeg  kršćanstva.  PETAR  i  PAVAO  postaju  žrtve  NERONOVA  progona.  često  u  pojednostavnjenim  inačicama. a odsad s apostolima (isoapostolos) po Božjoj milosti. Taj je čin.  Pobjednička vjera preuzima načela. a kršćanstvo proglašava državnom vjerom. u Palestini (judeokršćani). koje zamjenjuju heterogene.  Crkva isprva ne teži za stvaranjem posve nove umjetnosti i arhitekture. Zapad zaostaje u kulturnom i političkom smislu. Iz raznolikosti oblika kasne antike nastaje samosvojna kršćanska arhitektura.  Brzo  širenje  kršćanstva  pospješuju medu ostalima velikom broju židovskih zajednica u dijaspori koje su bile rasadnici kršćanstva. Državno i društveno uređenje sa svojim socijalnim suprotnostima i svijet  oblika kasne antike isprva se ne mijenjaju. spaja  se  s  novom  crkvenom  hijerarhijom. opet su  se razdvojile.  TEODOZIJE naređuje zatvaranje hramova.  nastavlja  izgrađivati  DIOKLECIJANOVU  apsolutističku  državu. tipove zgrada i građevinske oblike rimske profane arhitekture. koje je Imperium Romanum politički i organizacijski objedinjavao. te  pada pod vlast germanskih država proizašlih iz seobe naroda. Prvotna kuća  kršćanske zajednice postaje crkvom koja se dijeli na prostore za kler i za vjernike i tako se stvaraju novi  tipovi građevina.  uspostavljajući  ponovo  antičko  jedinstvo  države  i  vjere. st.  trajne  represije  nad  sve  većim  skupinama  stanovnika oslabile su Carstvo više nego bi je oslabila tolerancija.  Nov  nauk  širi  se  misionarskim djelovanjem apostola i njihovih učenika već u prvoj polovini I.  jedinstvenoj organizaciji Rimskog Carstva(sigurne ceste i brze komunikacije). s kojima se prožima  tijekom višestoljetnog procesa. dopušta punu slobodu vjeroispovijesti.  U  unutrašnjosti  velikih  i  malih  crkava  vrlo  jednostavnog  oblika  državna  crkva  razvija materijalni sjaj carske profane arhitekture.  Time  se  političko  težište  Carstva  premjestilo  na  Istok  koji  je  brojniji  stanovništvom  i  jači  privredom.  st.  u  nastojanju  da  obnovi  jedinstvo  Carstva.  Konstantin  Veliki. Valerijanom i Dioklecijanom od sredine III. Hijerarhizacija i klerikalizacija mijenjaju i u arhitekturi  raznolikost oblika prvih stoljeća.  Kršćanstvo se razvija u okviru rimsko‐helenističkog društva i  kulture  kasne antike.KASNA ANTIKA I RANO KRŠĆANSTVO    Uspon  kršćanstva  iz  tajnosti  i  ilegalnosti  do  državne  religije  traje  oko  300  godina.  Siriji i Maloj Aziji.  imućan  i  visokoobrazovan  sloj.  .  nakon  Milanskog  edikta.  Taj  viši. također Carstvo istodobno ugrožavaju  pokreti pograničnih naroda i gospodarske krize. gornji slojevi sve više preuzimaju  visoke crkvene službe. najprije politički. povoljnom tlu za razvijanje  religije  spasenja  i  oslobođenja  čovjeka  i  društva  medu  nižim  društvenim  slojevima  i  opće  raširenoj  toleranciji  te  vjerskom  i  filozofskom  sinkretizmu  kasnoantičkoga  rimsko‐helenističkog  društva.  Opsežna  građevinska  djelatnost  kršćanstva  započinje  u  IV.  Progoni  kršćana pod carevima Decijem. Neposredno nakon  njegove smrti Carstvo je podijeljeno na dva neovisna dijela. društveno raslojavanje dobiva i liturgijski oblik.  pogodovao  kršćanstvu  koje  carska  kuća  otvoreno  zaštićuje.

 U V.  odvija  se  i  preobrazba  antičkih  oblika  kapitela  u  impostni  kapitel.  Uglačani  kamen  u  boji  svojim  odsjajima  oduzima  stupovima  materijalnu  težinu. slikarstvo i dekoracija zidnih  ploha odgovaraju raskošnom stilu rimske privatne i javne izgradnje.    Impostni  kapitel  ‐  u  V  st. a u nekim slučajevima i stropovi ‐  dopunjuju  se  u  koloristički  cjelovitu  sliku  u  kojoj  se  različiti  dijelovi  prostora.  koji  nisu  izloženi  pritisku  svoda  (terme.  Druga  vrsta  prozorske  ispune  jesu  tranzene.  Jake  drvene  rešetke  najčešće  su  ispunjene  pločama  od  stakla.  st. st.Konstruktivni oblici  Kršćanske  zajednice  za  svoja  okupljanja  i  liturgijske  svečanosti  preuzimaju  tipove  i  oblike  kasnoantičke  profane arhitekture koje mijenjaju u skladu s novom namjenom. zidovi. što podsječa na profane bazilike i terme koje uvelike nadmašuju  crkve po bogatstvu prostornog oblikovanja i konstruktivnim zahvatima (svodovi).  Velike. mramorne ploče po svojoj su prirodi tek slabo prozirne.  "srednji  brod"  i  "bočni  brodovi". U to doba stakleni i zlatni mozaici svojim nematerijalnim sjajem  zamjenjuju freske i kamene mozaike.    Prozor  ‐  konstruktivni  se  elementi  građevine  dematerijaliziraju  kako  bi  se  pojačao  transcendentalni  dojam prostora.  alabastra.  pokazuju  novi  bizantski  oblik:  impost.  pod  Justinijanom.  U  pojedinim  slučajevima  krovište  je  obloženo  oslikanim  drvenim  stropovima  s  jednakom podjelom na polja kakvu ima i pod (Akvileja.  Buduči  da  galerije  (matroneji)  često izostaju.  prije svega u Konstantinopolu i Ravenni.  koja  vrhunac  dosiže  početkom  VI.  Kapiteli  crkve  San  Vitale.  postaje  teško  izvedivo. Njihovo skromno oblikovanje u svjesnoj  je  opreci  prema  "poganskom"  hramu  s  raskošnim  izvanjskim  plaštem  klasičnih  redova.  u  Sant'  Apollinare  Nuovo.  mramora  ili  kalcita. st. široka gornja strana uporištu lukova.  Maksencijeva bazilika.  Snažan dojam što ga ostavlja unutrašnji prostor bazilike Konstantinova doba počiva na prostranosti.  a  njegova  površina  šupljikavo  je  obrađena  i  ukrašena  stiliziranim  listovima  akanta. Sveta Sofija). Šupljikanje površine prenosi se ovdje čak i na  lukove arkada.  st.  započete  526/527.  međusobno  povezuju  široko  razmaknutim  arkadama  ili  kolonadama  u  zoni  nosača.  Nešto  kasnije  u  Svetoj  Sofiji  košarasti  i  zvonoliki kapiteli stapaju se s impostom u jedan element.  Spajanje  širokih zidanih lukova na uporišnoj ploči (abaku) klasičnih kapitela koji su prvobitno namijenjeni prihvatu  arhitrava. Osobitost mu daje  koloristički sjaj materijala i dekoracije. pojavljuje se sklonost  spiritualizaciji.  još  uvijek  je  laganim  ukrasnim  profilom  tektonski  jasno  ocrtan. Veliki prozori segmentnog luka najčešće se  nalaze  u  čeonim  zidovima  velikih  presvodenih  građevina.  Njegov  osnovni  oblik  odgovara  trapezoidnom  bloku  imposta.. potrebno je dovesti svjetlo kroz prozore.  na pojedinačna polja koja se najčešće zatvaraju drvenim rešetkama.  Crkve  Konstantinova  doba  izvana  pružaju  sliku  svrsishodnih  građevina  dvoranskog  tipa. Rimsko  je staklo na jednoj strani hrapavo i mutno. Tanki kameni elementi dijele otvore zaključene segmentnim lukom.  element  koji  prihvaća  opterećenje.  perforirane poput rešetke pravokutnim ili kružnim otvorima.  imaju  impost  u  obliku jednostavnoga trapezoidnog kamenog bloka na korintskom kapitelu.  Kod  trapezoidno  suženog  imposta  uska  donja  strana  prilagodava  se  obliku kapitela. ostalo je dovoljno zida za freske ili  mozaike s figuralnim ciklusima iz kršćanske povijesti  spasenja. Plohe koje omeđuju prostor ‐ podovi. Ta zona slika proteže se iznad stupova i nastavlja između otvora za svjetlo u prozorskoj zoni  sve  do  ispod  krova.  dok  se  košarasti  kapitel  već  potpuno  udaljio  od  klasičnog  uzora.  Kod  svih  se  građevina  kao  standardni  oblik  pojavljuje  prozor  polukružnog  luka  pojedinačno  ili  u  skupinama.  jasnoći i veličini površina.  Takvo  rastvaranje  površine  oprečno  je  zatvorenu  volumenu  imposta.  Stupovi  kasnog  V. tako da je svjetlo prigušeno. Tijekom V.  gotovo  neraščlanjene površine zidova obavijaju unutrašnji prostor jednostavne kompozicije.  g.  koji  su  iz  BIZANTA  stigli  u  RAVENNU. Da bi sjaj i boja snažnije djelovali u prostoru.    . Ravenna).  velike  ploče  od  drva  ili  prozirnog  mramora.  simbolizaciji  i  dematerijalizaciji.

  na  istočnom  je  kraju  cijelu  širinu  dvorane  zauzimao  prezbiterij. vjerojatno kao posljedica masovnog pokrštavanja nakon Milanskog edikta. zbog kojeg se podiže mnoštvo memorijalnih crkava. oko središnjeg  prostora koji isprva nije povišen nalaze se bočni prolazi i galerije. Budući da njihova vjera nije službeno priznata.  Mala  Azija).  na  Zapadu.  Na  Istoku  uglavnom  se  zida  klesancima  (Sirija. Ni ovdje ništa ne upućuje na kršćansko bogoslužje.5 m.  prvi  znak  liturgijskoga  i  hijerarhijskog  razdvajanja  klera  i  zajednice  vjernika.5x11. izmjenjujući se.  različiti  prostori  okupljeni  su  oko  kvadratičnog  dvorišta. Vjerojatno  je postojao utjecaj takvog tipa sinagoga na kuće kršćanskih zajednica.  Zurzachu (Tenedo) ‐ galo ‐ rimska crkva iz IV. Prostrana dvorana u prizemlju natkrivena  je križnim svodom na zidanim stupcima.  .  njeguje se tradicionalna rimska gradnja opekom.  Zamjetna  je  gradnja  dvojnih crkava. natpis s imenom vlasnika kuće na njezinu pročelju) sačuvana je  kuća kršćanske zajednice poznata kao "Titulus Equitii" iz III. sastoji se od nepravilne dvorane stranične dužine oko 9 ‐ 11  m. st. a možda su utjecaji bili i uzajamni.  unutar prostora antičke vojne četvrti. velikim prostorima koji su samostalni ili prigradeni uz kuće zajednice. Odmah po završetku progona širi se  intenzivan kult mučenika i svetaca. tvore ornament (baptisterij ‐ San Vitale).  U  obje  po  šest  stupaca  nosi  krovište.  Memorije i martiriji nastaju u mjestima djelovanja ili na grobovima apostola. Široko stubište između sporednih prostorija vodi u sada srušen  gornji kat. često tek provizorne kapele i spomen ‐ obilježja. razvijenim iz zidnog veza: plošne lezene i lučne  niše ili slijepe arkade.  Veće  crkve  sličnih  jednostavnih  oblika  nastaju  u  gradskim  biskupskim  sjedištima. Sporedne i spojne prostorije  vode u biskupov stan.  uglavnom  kao  crkve  ‐  dvorane.  Rim ‐ od raznih titularnih crkava (titulus. a na četvrtoj  je prema van istaknuta široka apsida.  Usporedno  s  rastom  zajednica  nastaju  i  prve  samostalne  crkvene  građevine. radi se o jednostavnim.  Armenija. sa širokom apsidom povišenom za 40 cm. prvih biskupa i mučenika  kao jednostavne. Uz općinske i  biskupske crkve prislonjena je i posebna crkva za poduku obraćenika (katechumenon). jednostavne zidove raščlanjuju samo lagano istaknuti  vijenci  ili  posve  plitke  trake  ukrasnih  frizova  od  normalnih  opeka  postavljenih  na  ugao  ili  od  malih  dvobojnih opeka koje. bazilike. st.  Sudeći  po  podnom  mozaiku. Tako nastaju brojne kućne  kapele.  odnosno  ravni  strop. a kasnije i apsida.    Rani oblici kršćanskih građevina  Prvi kršćani okupljaju se u privatnim kućama.  Uklanjanjem  jednoga  razdjelnog  zida  nastaje  prostor  za  okupljanje  od  oko  4.  Biskupske  crkva  ‐  Akvileji  ‐  pokazuje  dvije  usporedne  pravokutne  dvorane  jednake  konstrukcije  na  razdaljini  od  oko  30  m. Kod sinagoge u El  Hamtnahu ophod i galerije u funkciji matroneja okružuju široki središnji prostor s tri strane. no kao takav u skladu je i s istočnim tradicijama. u Siriji i Palestini. oni pomoću  što neupadljivijih pregradnji nastoje stvoriti skroman okvir za život zajednice. Antička je trabeacija nestala. Izmjenično uslojavanje građe oživljuje i koloristički strukturira zid. Od opreme nema ničeg što bi upućivalo na kultnu funkciju.  napose  u  Ravenni. Pristup kroz uski prolaz i bočno predvorje uvjetovan je ugradnjom  sinagoge u gusto izgrađenu gradsku četvrt. Samo je prostor za kriterije  jasno obilježen nišom s krsnim zdencem i odgovarajućim zidnim oslikom. Bočni ulaz vodi prema prostoru za krštenje nastalom  natkrivanjem  prvotno  otvorenog  prostora  između  zida  dvorane  i  gradskog  zida  koji  se  ovdje  lomi  pod tupim kutom.Vanjština crkava ostaje jednostavna.  Obje  crkve  povezane  su  istovjetnim  poprečnim  prostorom koji služi i kao predvorje (narteks) i kao krstionica (baptisterij).  Tu se razvija poseban plošni stil s plitkim raščlambama.)  zauzima  donji  kat  jedne  kuće  helenističko‐orijentalnog  tipa.  Čini  se  da  su  židovske  zajednice  još  prije  kršćana  za  svoje  sinagoge  preuzele  tip  rimske  višenamjenske  dvorane (aule). st.  Dura‐Europosu (oko 232 g. Prve sinagoge toga tipa nastaju počev od II.

  Usporedno  s  njom  nalazi  se  dvorište  u  obliku  bazilike  (basilica  discoperta).  "martirij". Kršćani su se u malim skupinama okupljali na imanjima izvan grada gdje su  pokopane mnoge žrtve progona. iznad  koje visoka eksedra s dva bočna natkrivena  krila  oblikuje  neku  vrstu  "transepta"  odnosno trikonhalnog prostora.  glavni  sklop.  koje  se  s  vanjske  strane  pojavljuju  kao  kontrafori.  martiriji)  i  krstioničke  crkve  (baptisteriji)  uglavnom  centralnog  tlocrta.      Nesputanost  u  preuzimanju  i  povezivanju  kasnoantičkih  građevinskih  oblika.  Najvažnije  građevine  su  velike  dvorane  za  okupljanje  zajednice  (ecclesia).  raspoređene  u  obliku  križa  oko  zajedničkoga  središnjeg  prostora  ili  dvorišta.  Svodne  pojasnice  prelaze  u  vertikalne  zidne  istake.  povezana  s  izrazitom  autonomijom  života  u  raznim  provincijama. ubrzo je.  te  s  jednim baptisterijem.  lezene.  stoljeću.  Velika  svetišta  na  mjestima  kršćanske  povijesti  u  osobitom  se  broju  i  veličini  nalaze  u  Palestini. prije svega uključuje zgrade za  zbrinjavanje hodočasnika. manju građevinu. gdje kršćanstvo u  . također nastaju i u sjevernoj Africi. čini se.  Na hodočasničkom putu u sjeverenoj Siriji projekt manastira osim crkve.  Još  dvije  dodatne  crkve  povezane  su  s  prostorima  za  svećenike  i  goste.  Sličnih  razmjera  su  i  mnoga  svetišta u gusto naseljenim provincijama Bliskog istoka i sjeverne Afrike.  čine  četiri  bazilike.  uvjetovanu  posebnošću  obreda  i  razlikama  u  lokalnim  tradicijama. a i dragi članovi zajednice.  drugačiji  od  općenito antičkog.  Monaški  način  života.  dok  su  memorijalne  crkve  (memorije.  MARUSINAC ‐ groba sv.  Tamošnja  kršćanska  zajednica  bila  je  pod  Dioklecijanom  izložena velikim progonima.  MANASTIRINE ‐ Salona IV st  izvorno jedna memorija u starijoj apsidi s grobom mučenika.  koje  nadomješta stariju.  Svetište Šimuna Stilite u Qalaat Semanu ‐ Sirija (oko 480 g.Jedno od ranih uporišta europskoga kršćanstva nalazi se u glavnom gradu Dalmacije Saloni (Solin) južno  od  koje  car  DIOKLECIJAN  podiže  svoju  palaču. dodan peristil s dvije  apside na suprotnoj strani.  koje  uglavnom  preuzimaju  tip  bazilike.  Velebne dimenzije trijemova i hodnika čak i uz veliki broj hodočasnika omogućavaju odvijanje bogatoga  liturgijskog  programa  s  bogoslužjem  i  procesijama  (osobito  za  Uskrs).  U  IV.)  utemljen  na  vrhu  brežuljka  sadrži  unutar  zidina  sličnih  utvrđenju.  pod  utjecajem  velikih  građevina  nastalih  po  narudžbi  carske  obitelji.  kršćanska  svetišta  su  očuvala  svoju  mnogolikost. Veliki sakralni kompleksi. Anastazija (Stasa) otprilike istodobno kao i Manastirine  formira  se  složen  građevinski  sklop.  stvara  raznolike  sakralne  komplekse.    Svetišta  Za  razliku  od  rimskoga  sakralnog  foruma.  mauzolej  se  sastoji  od  kripte  iznad  koje  je  kao  memorijalna  crkva  podignuta  visoka  presvodena  dvorana.  Uz  crkvu  Rođenja  u  BETLEHEMU  sklopovi  najvećeg  značenja  jesu  crkva  Svetoga  groba  i  crkva  Uskrsnuća  u  Jeruzalemu.  Za  opskrbu  hodočasnika  na  putu  do  svetišta  brinu  se  manastiri. te je nastao mali sakralni kompleks.  Peristil  na  mjestu  ranijega  groblja  istodobno  služi  kao  atrij  bazilike.  razne  skupine  građevina.  ta  raznolikost  uzmiče  pred  sve  jačom  tipizacijom. očituje se u različitim organizacijskim oblicima koji uvjetuju i graditeljske programe.

  glavnu  točku  prema  kojoj  je  usmjerena  unutrašnjost  građevine.  Pavao  izvan  zidina). koji se u Lateranskoj bazilici odmah pojavljuje u monumentalnoj  veličini. Ispod njega.  Zidne  slike  i  ornamenti  nastavljaju  se  i  u  prozorskoj  zoni  iznad  bočnih  brodova.  Dva  velika  stupa  ili  dva  zidna  istaka  postavljena  poput  pilastara  nose  ukrašen  arhivolt.  pozivaju  na  zastajanje  i  kretanje  bočnim  brodovima. koju Bizant nastavlja.        . Većina regionalnih  inačica rimskoga osnovnog tipa uglavnom se odnosi na zonu prezbiterija (kora). Visok i  širok srednji brod djeluje gotovo kao natkrivena ulica.  prva  velika dvorana za okupljanje kršćana: bazilika u Lateranskoj palači u Rimu. koji je  visok  koliko  i  srednji  brod.  transepta  i  apside. trg ili dvorište (aula).  Osna  orijentacija  i  uzorna organizacija očituju tradicije rimske carske arhitekture. bazilika i manastir u Tebesi građeni su u više  faza  tijekom  V. Lagane arkade ili kolona‐de  omeđuju  središnji  prostor.  gradi  se  između  313.  i  319.  već  prostori  u  polusjeni. izravno povezana s bazilikom.    Bazilika  Nakon  dovršenja  Maksencijeve  bazilike.  dok  transept  služi  crkvenim  funkcijama:  liturgiji. potom atrij i predvorje sa stubištem.  Kod  rimskih  bazilika.  Pod  je  pokriven  mramornim  pločama  ili  kamenim  mozaikom  u  ornamentalnim  poljima.  s  jednom  apsidom  ugrađenom  na  sirijski način između dvije bočne prostorije.  Drvene  grede  položene  u  osima  nosača  slobodno  se  pružaju  od  zida  do  zida  (nema  svodova).  u  doba  cara  Konstantina.  Polukružna apsida u gotovo cijeloj visini prostora zaključuje srednji brod.  Hijerarhijska podjela zajednice očituje se u smještanju biskupske katedre i sjedala za svećenike (thronos i  syntbronoš)  u  apsidu. Uzori su joj bazilike rimskog  Foruma i židovske sinagoge bazilikalnog tipa.  te  podsjeća  fla  poprečna  krila  (alae)  rimske  antičke  kuće  s  atrijem.  Granični  zidovi  središnjeg  prostora  dižu  se  tek  iznad  zone  nosača.  Uzor Lateranske bazilike u Rimu oponašaju sljedeće velike građevine: Sv.  visoki  lučni  ulaz  u  zidu  transepta.  uzdužnih  brodova.  kao  u  trijemovima  foruma.  U  slijedu  atrija.  Jezgru  kompleksa  čini  bazilika  s  galerijama.  st.  Kao okupljalište i prijelaz između ulice i crkvenog prostora služi atrij. Iza poprečno postavljenog predvorja (narteks) slijedi široka dvorana s tri ili pet brodova. Petar i San Paolo fuori le mura  (Sv.  i  VI.  a  na  stranama  širi  od  bočnih  brodova.g. otvara se pogled na oslikani svod apside.  no  istodobno.  prigušeno  osvijetljeni.  čiji  je  uzor  Lateranska crkva. Crkva stoji na visokom postolju.  Na  istočnoj  uzdužnoj  strani  nalazi  se  građevina  centralnog  tlocrta  u  obliku  trolista  (trikonhos). Bazilika i trikonhos ‐ slično bizantskom tipu manastira.  Rasporedom  prostora  i  arhitektonskih  elemenata  Konstantinska  bazilika  označava  novi  prototip  kršćanske rimske carske arhitekture. lavri ‐  nalaze  se  u  prostranom  manastirskom  dvorištu  koje  štite  obrambene  zidine  i  kule.  S  gornje  strane  prostor  često  zaključuje  otvoreno  krovište  ili  kasetirani  strop. okružena ćelijama monaha koje su jedna do druge poredane  uz  njezine  zidove.  Uzdužni  bazilikalni  prostor  brodova  služi  okupljanju  zajednice.  narteksa. Bočni brodovi dobivaju svjetlo  kroz  visoko  postavljene  prozore  na  vanjskim  zidovima.  U  odnosu  prema  srednjem  brodu  oni  nisu  područje  tame. peristilno dvorište ispred bazilike.doba velikih teologa doživljava snažan procvat.  najčešće  s  fontanom  u  sredini.  Kod  velikih  bazilika  u  istočnim  provincijama  najčešće  nedostaje  "rimski  transept".  Prijelaz  iz  uzdužnog  broda  u  transept  tvori  trijumfalni  luk. tako npr.  U  njezinoj  golukupoli  okupljenu  zajednicu  vjernika  s  iskupom  na  počasnom  mjestu  nadvisuju  simbolički  prikazi  Kristova  kraljevstva.  primanju  izaslanstava  i  procesija. jer njegova liturgijska funkcija očigledno nije presudna za život zajednice.  rimska  osna simetrija djeluje kao kompozicijsko načelo sve do srednjeg vijeka.  vijećanju  prezbitera.  Na  potezu  zida  ispred  krovnih  streha  bočnih  brodova  proteže  se  zona  slika. kao u velikim rimskim  crkvama.  Simboličke zidne slike krase čeoni zid iznad tjemena luka. dvorana stupnjevana u visinu (bazilikalni presjek) završava u širokom transeptu. a iznad visokog ciborija glavnog  oltara.

 dok su bočni brodovi ravno završeni.g.  Bazilike s galerijama (matronejima) odgovaraju antičkoj tradiciji rimske forumske bazilike.  Kod  rimsko‐konstantinskog  tipa  vanjski  je  oblik  određen  kontrastom  između  visokog  bloka  transepta  i  raščlanjene kompozicije uzdužnih brodova. prostora namijenjenih sve složenijoj kultnoj službi.  bočni  brodovi  olakšavaju kretanje posjetilaca i odvijanje procesija koje širenjem kulta postaju sve učestalije. trobrodna dvorana. Raznolikost obreda i lokalnih tradicija odražava se u brojnim inačicama prezbiterijalne zone.  napose  u  istočnim  pokrajinama  Carstva.). {Santa Agnese. Kod tipa bez transepta bazilikalno stupnjevan presjek cijelom  dužinom  određuje  vanjštinu  građevine.  Donja  zona  slika  (još  izraženija  u  Sant'Apoliinare  Nuovo.  .  Na  srednji  brod  s  plitkim  dvostrešnim  krovom  prislonjeni  su  ispod prozorske zone jednostrešni krovovi bočnih brodova.  Stupnjevani  presjek  omogućuje  ravnomjeran  prodor  svjetla.  Bazilika  Svetog  Petra  i  Pavla  u  Gerasi  (sjeverna  Palestina)  predstavlja  rani  primjer  usporednog  postava  triju  apsida.  pojačava  usmjerenost  prema apsidi.  ‐    pokazuje  strukturu  koja  se  već  potvrdila  u  Rimu:  zona  arkada.  tvoreći samo jednostavni omotač unutrašnjeg prostora. čiji srednji  brod gotovo cijelom širinom prelazi u polukružnu apsidu.  iznad  nje  zona  slika.‐366.g. Kompozicija kora u ravenatskim crkvama s poligonalnom apsidom i bočnim prigrad‐ njama pastoforija. st.  U  čistom  obliku  taj  tip. U skladu s regionalnim tradicijama.  također  osebujan  regionalni  tip  čine  mnoge  crkve  na  uzvisini  Binbirkilise  u  Maloj  Aziji  ili  bazilike s dvostrukim korom iz sjeverne Afrike i Španjolske. Uzdužni brodovi izravno su povezani s apsidama. prijestolnica Zapadnoga Rimskog Carstva). upućuje na istočne utjecaje.    Građevinski  volumen  bazilike  u  svom  strukturiranju  potpuno  odgovara  slijedu  unutrašnjih  prostora.  Ona  počinje  nizom kružnih medaljona poviše kojih trake mozaika dijele zidnu površinu u polja unutar kojih je i  prozorska  zona.  Brodovi  najčešće  odgovaraju rimskom uzoru: sklop od tri do pet brodova sa širokim i visokim srednjim te uskim i niskim  bočnim  brodovima. pa i na Zapadu.  Ugrađena  sjedala. posvećena 549.  utjelovljuju  bazilike  u  Ravenni (od 402.  Arhitektura  odražava  unutarnju  hijerarhizaciju  kršćanstva  i  uspostavu društvenih prepreka između "vjerničkog puka" i klera nakon proglašenja kršćanstva državnom  vjerom. apsida i  sporedni prostori priključeni su kao samostalni dijelovi ili su uključeni u jedinstven građevinski volumen.  amboni  i  ograde  oblikuju  posebno  područje  za  liturgijske  obrede  i  za  kler.g.  inačice  i  posebni  oblici.  Bazilika Sant' Apolinare in Classe. San Lorenzo fuori le Mura).  Bazilika se ustaljuje kao opći osnovni oblik biskupskih i općinskih crkava.  osim  mnogih  drugih  crkava  u  Rimu  i  u  provincijama. bazilika bez transepta s tri ili pet brodova.  propovjedaonice. Pokraj rimskoga standardnog  tipa  nastaju. Prezbiterij je  također  spojen  s  apsidom. Jedan  od prvih primjera je Santa Maria Maggiore u Rimu (građena 352.Kao standardni tip ustaljuje se posvuda. U Rimu su  galerije (matroneji) ponovo javljaju tek u VI. Transept u  rimskom obliku gotovo posvuda izostaje.

 odvojena je stupovima od ophoda. U Ravenni je od baptisterija ortodoksnih San Giovanni in Fonte sačuvana samo  jezgra  slična  tornju.  Nakon  jednostavnih  pravokutnih  prostora  s  posudom  za  krštenje  na  čeonoj  strani. još živi tradicija egipatskih hramova.  bočni  brodovi  su  visinski  stupnjevani. st.  U  Šimunovu  svetištu  u  Qalaat  Semanu  debeli  kvadratični  zidni  plašt  s  pravokutnim  i  kružnim  nišama i apsidom na istočnoj strani obavija centralni oktogon koji se diže iznad kvadratičnog prizemlja s  predvorjima i sporednim prostorijama. ili gornji kat.  pored  biskupskih  crkava  za  sve  veći  broj  krštenika  grade  se  krstioničke  crkve.g. natkriven kupolom ili šatorastim  krovom.  st.  koju  je  prvotno  okruživao  ophod. Dimitrija u Solunu  ‐  bogato raščlanjen prostor i vertikalna struktura s dva niza arkada gotovo jednake visine u zidovima  glavnog  broda. S obje strane srednjeg broda prezbiterij  se  preko  dva  široka  luka  dvostmke  visine  proširuje  poput  transepta  u  visoke  bočne  prostore  u  kojima  se  nastavljaju  matroneji.  Dodatno obogaćenje unosi ritmizacija postignuta izmjenom nosača koji raščlanjuju oba niza arkada  u tri polja sa po četiri odnosno pet lukova na stupovima.  krstionicu.  zatvorenom strmim kosim zidovima.  izduženu  bočnu  crkvu.  U  velikom  građevinskom  bloku.  Bijeli manastir kod Sohaga u gornjoegipatskoj pustinji.  pojavljuje  se  u  različitim  inačicama. koji  slobodno stoji u prostoru. utemeljen početkom V.  Bijeli  manastir  pripada  regionalnom tipu. U bazilici bočni brodovi u  obliku slova U okružuju dugački glavni brod koji se preko trijumfalnog luka otvara u trikonhalni kor  podignut iznad groba Šenutea.‐440. središte prostora. osmerokutni prostor okružen jednostavnim zidovima. izgrađen  po uzoru na neke memorijalne crkve (Tebesa.  I sustav nekih manastira određen je sažimanjem prostora za različite liturgijske funkcije u jedan cjelovit  kompleks. Njegovo bogato oblikovanje s  dvokatnom  slijepom  arhitekturom  u  opreci  je  prema  jednostavnoj  bazilici. Ranokršćanska se arhitektura  pri gradnji brojnih krstionica i memorijalnih crkava nastavlja na kasnoantičku tradiciju.  Prvi  baptisterij  nastaje  u  Rimu  pored  Lateranske  bazilike  pregradnjom  termalnog  zdanja:  jednostavan  kružni  prostor  Siksto  III.  niše  različitih  oblika  i  veličina  plastički  modeliraju  zidni  plašt. koji se slično lanterni ili tornju diže iznad ophoda.)  osmerokutnom  novom  gradnjom  s  unutrašnjom  kolonadom oko piscine.  oktogon.  Ta  "bazilika‐martirij"  projektirana  je  očigledno  za  posebne  potrebe  velikih  hodočašća. Taj kor gotovo je samostalan sklop. Sklop je osno orijentiran prema stranama svijeta.Peterobrodna bazilika Sv.  očituje  se  posebnost  razvoja  bizantske  arhitekture  i  njezina  različitost  nasuprot  linearnom prostornom slijedu rimskih bazilika.  Nakon  službenog  priznavanja  vjere.  Slijepa  arhitektura  uokviruje  zidne  slike  i  mozaike.  Ispod  te  posebno  oblikovane  prostorne  skupine  nalazi  se  kripta  naslovnog sveca.  U  povezivanju sporednih i glavnih prostora u složen cjelovit organizam. Piscina.  Temeljni oblik. te u izmjeni konstruktivnih  elemenata.  slijede  građevine  kvadratnog  i  kružnog  tlocrtnog  oblika  s  bazenom  za  krštenje  (piscina)  upuštenim  u  sredini  poda.    . U prozorskoj zoni umetanjem još jednog  stupca ritam se prilagođava manjoj visini prozorskih arkada. baptisterij u Ravenni).  povezan  s  drugim  građevinskim  elementima. utemeljitelja manastira.  ‐  obuhvaća  unutar  zatvorenog  pravokutnika  zidina  veliku  baziliku  s  predvorjem.  zamijenio  je  (432.  zasnovan  vjerojatno  na  kršćanskoj  simbolici  brojeva.  odnosno  još  jedan  niži  oktogon  u  koji  su  ulazile  apside.  Omiljen  je  oblik  od  V.  Postav bazilike kao prostornoga i duhovnog središta sveukupnog kompleksa načelo je zajedničko gotovo  svim manastirima i samostanima. Stupovi nose ili visok ciborij.  a  svaki  od  njih  ima  vlastite  matroneje.    Građevine centralnog tlocrta  U kasnoj antici građevine centralnog tlocrta tvore veliku tipološku skupinu.  te  različite  sporedne  prostorije  i  stubišta.

  Sirenje kulta svetaca i sve brojnija hodočašća daju od IV. Raznovrsni se prostori sažimaju izvana  u  jedinstven  zatvoren  volumen  građevine. st. dolazi do sve jače političke i crkvene polarizacije između istočnog i zapadnog dijela Rimskoga  Carstva.  te  položaj  predvorja  i  ulaza  određuju  orijentaciju  prema  glavnoj  apsidi.  Njega  u  prizemlju  okružuje  zidni  prsten  s  vijencem  niša. mauzolej Konstantinove kćeri  ‐  unutrašnji krug od 12 radijalno raspoređenih parova stupova povezanih arkadama nosi presvodeni  zidani  valjak  središnjeg  prostora.  koje  osobito  nastoje  oko  rješavanja problema presvodenja velikih prostora.  Predvorja  i  kapele  naizmjence  se  nadovezuju. i VI.  ili oblikuju prostrani kor kao završetak dvaju ukriženih brodova. Tri apside ili se usko povezuju u oblik lista djeteline.  Crkva Sv.  u  sklopu  većih  kompleksa (Tebesa) ili kao kor neke bazilike (Sohag). pa i onih bazilikalnog tipa.  u  Siriji.  čija  kupola  počiva  na  četiri  pojasna  luka  (usp.  vanjski je oblik tek jednostavni omotač unutrašnjeg prostora.  Arkade  u  dvije  etaže  odvajaju  ga  od  ophoda  i  galerija  {empora)  iznad  njega.) započinje iznimno jaka graditeljska djelatnost.  pridajući  građevini  tipičnu  rimsku  frontalnost  i  orijentaciju  duž  glavne  osi  koja  se  produžuje  sve  do  niše  sa  sarkofagom.Memorije i martiriji. crkva s kupolom snažnoga prostornog učinka.  osam  visokih  zidanih  stupaca  oblikuje  unutrašnji  oktogon. posvećeni uspomeni mučenika i drugih važnih osoba iz ranog razdoblja kršćanstva.  st.  Armeniji  i  Maloj  Aziji.  i  ta  građevina  centralnog  tlocrta dobiva os i orijentaciju u skladu s rimskom tradicijom.  Pojasnice  koje  se  pružaju  od  stupca  do  stupca  nose  kriškastu kupolu (u obliku kišobrana) s 15 segmenata. st.  Na  predvorje  se  sa  strane  nadovezuje  kružna  kolonada  trijema.  Isprva  predvode  regionalne  graditeljske  škole. jer nisu vezani uz uvijek isti obredni čin. Trikonhos je centriran na  središnji  kvadrat. U arhitekturi ona se izražava sve većom samosvojnošću i sve intenzivnijim razvojem na Istoku. Ivana Krstitelja u Jeruzalemu  ‐  samostalna građevina. Otvaranjem unutrašnjeg oktogona na istočnoj strani prema velikoj apsidi  s  prednjim  travejem. s glavnom apsidom istaknutom na istočnoj strani. Sergija i Bakha podignuta 527. podigao ju je car Zenon  ‐  središnji  oktogon  s  unutrašnjim  ophodom  preuzima  tlocrt  Marijine  crkve  u  Jeruzalemu.  Ta  sklonost  zatvaranju  česta  je  značajka  crkava  u  Palestini i Siriji. Prostorni je ideal Justinijanova doba.  Tako  nastali  ophod  presvoden  je  prstenastim  bačvastim  svodom.‐537.  u  kojem  još  živi  tradicija  antičkih  kružnih  hramova. na području careve palače  ‐  Prvi je primjer realizacije Justinijanove ideje.  no  obogaćuje  ga  okruženjem  sporednim  prostorima.  Bogatstvom  oblika  nadmašuju  baptisterije.g.  Crkva Sv.g.  Volumen  građevine  stupnjevanog  presjeka  jasno  ističe  unutrašnju  strukturu.    Trikonhalne  crkve  (crkve  s  tri  kora)  javljaju  se  kao  samostalne  pojedinačne  crkve.    U V. u osam  ravnih segmenata urezani su lučni otvori prozorskog vijenca.  Konstantinopol  postaje  stjecištem  istočnih  arhitektonskih  koncepcija.  Lagano  razdvajanje  bočnih  traveja  zidnim  istacima. kako bi se velikim i  prestižnim građevinama pokazao sjaj Crkve i Carstva.  . koji su naizmjence ravni ili konkavni. st. unutar zidanog kubusa neznatno nepravilnih stranica.  oblikujući vanjski oktogon.  Ophod  se  samo  na  jednom  mjestu  otvara  prema  poprečno  postavljenom  predvorju  s  bočnim  apsidama.  Za vladavine Justinijana (527.‐565.  Marijina crkva na brdu Garizim koncem V. Motiv trikonhosa sporadično se pojavljuje i na Zapadu.  npr. za razliku od  rimske bazilike Konstantinova doba.  Koncem  V. Prijelazni stupanj čine centralni prostori  s uskim bočnim travejima ispred bočnih apsida. Primjeri izravnog nastavljanja carske tradicije jesu  mauzoleji prvih kršćanskih careva.  Sveta  Sofija).  podignuti  su  iznad  njihovih  grobova  ili  mjesta  njihova  djelovanja.  Grobna crkva Svete Konstance u Rimu. povoda osnivanju memorija.  nasuprot  dubokom  predvorju  na  zapadnoj  strani.

  Tim  nišama  odgovaraju  četiri  polukružne niše u uglovima vanjskoga zidnog četverokuta koje ga prilagođuju središnjem oktogonu.  Ne  gubeći samostalnost. svi se povezuju  u  višečlani organizam.  Građevinski  volumen  ostaje  u  tradiciji  rimsko‐ravenske  arhitekture  u  opeci.    . Presudni doprinos dojmu nematerijalnosti  daju  površine  obložene  obojenim  mramorom  i  pozlaćenim  mozaikom.  koje  istodobno  preuzimaju  potisak  središnje  kupole.  Ispred  oktogona  u  širini  dva  traveja  ophoda  položeno  je  predvorje  s  bočnim  apsidama.  U  vitkijim  proporcijama  unutrašnjeg  prostora  i  prizmatično  jasnom  uobličenju  višečlanog  volumena  (prikrivanje  kupole)  naznačen  je  zaokret  koji  će  uslijediti  u  srednjovjekovnoj  arhitekturi  zapadne evrope.g.  vertikalno  prolazi  kroz  ophod  i  empore. uobičajene u Ravenni. međusobno su jasno razlučeni. na kojima počiva  kupola rastvorena s osam prozora. Iz dvoetažnog vanjskog oktogona jasno se izdiže gornji kat sličan lanterni.)    ‐  u  vanjski  oktogon  relativno  tankih  zidova  upisan  je  unutrašnji  oktogon  od  poligonalnih  zidanih  stupaca.  Između  njih  i  apside  umetnuta  su  sporedna  stubišta.  jednako  kao  i  sjaj  poliranih  mramornih stupova i mekani oblici šupljikasto obrađenih kapitela.  Trokutni  spojni  prostori  vode  u  središnji  prostor  i  omogućuju  s  obje  njegove  strane  pristup  kružnim  tomjevima  sa  zavojitim  stubištima  koja  vode  do  empora.  pa  i  važni  konstruktivni elementi.  Prezbiterij  poput  visokog  "kora"  s  bačvastim  svodom.U dijagonalnim su osima skupine stupova postavljene tako da oblikuju polukružne niše natkrivene  polukupolama. S polukružnim lukovima koji ih povezuju oni oblikuju dvoetažne arkade.  služeći  istodobno  i  kao  konstruktivno  ojačanje  uglova  građevine  s  obzirom  na  potisak  svodova. dajući mu jasno usmjerenje. zapadna varijanta.  Svi  sporedni  i  pridruženi  prostori. presvođenim odsječkom bačvastog svoda.  polukružno ispupčene u ophod odnosno u empore.  Karakter pojedinih prostora određen je samo ulogom koju imaju u unutrašnjem prostom.  koji  je  iznad  jednoetažne  apside  otvoren  velikim  trodijelnim prozorom.  koji  preuzimaju  sile  potiska  i  konstruktivno  učvršćuju  građevinu.  Razvedenost  vanjštine  odgovara  znalačkoj  i  višeslojnoj  raščlambi unutrašnjosti. Unutar velikih lukova nalaze se dvije etaže arkada na stupovima.  San Vitale.  dopirući  sve  do  vanjskog  zida.  Iz  kubično  zatvorenog  tijela  građevine  ističe  se  samo  poligonalna  apsida.  pokriven  šatorastim  krovom  koji  prekriva  kupolu.  Memorijalna crkva San Vitale u Ravenni. Pastoforije.  Unutrašnjost  Crkve  Sv. iznutra je i izvana još stroži u centralnosti a u oblikovnom smislu vrhunski  dotjeran. ovdje su dodane oktogonu kao samostalni  polukružni  volumeni  s  pravokutnom  nišom. oblikuje prezbiterij. a njegova je  cjelovitost postignuta prikrivanjem i ublažavanjem kontrasta.  Zidani lukovi koji su horizontalno pruženi iznad presvodenih prolaza učvršćuju stupce oktogona.  koja  zajedno  s  predtravejem.  Sergija  i  Bakha  i  Memorijalna  crkva  San  Vitale  odgovara  novom  bizantskom  prostornom idealu koji niz jasno omeđenih pojedinačnih prostora zamjenjuje cjelovitim organizmom. nastala gotovo u isto doba (oko 526.‐547. otvoren u punoj visini  obiju etaža prema središnjem prostoru. Iznad svodova ophoda od stupaca oktogona do  vanjskih  zidova  zrakasto  su  pruženi  zidani  lukovi.

 Povezivanje  obaju  tipova  osobito  se  brzo  ostvaruje  u  istočnom  dijelu  Carstva.  započeta  527. Kao  bočno omedenje iznad dvoetažnih arkada.  no  kojem  su  podređeni  liturgijskom  funkcijom.  odnosno  skupina  stupaca.  Na  kosim  stranicama trapeza postavljeni su.  naslućuje  se  ideja  povezivanja  orijentiranog i centralnog prostora pod jednim golemim svodom. U V. Sergija i Bakha u pojedinostima djeluje još pomalo sputano i u cjelini nedovoljno centralizirano.  sukladno  odgovarajućim  funkcijama. Nešto kasnije ona je ostvarena u Svetoj  Sofiji i u drugim bizantskim bazilikama s kupolom.  Unutrašnji  prostor  djeluje  prostranije  i  niže. kao polukružne niše.    Bazilika s kupolom  Bazilike  i  građevine  centralnog  tlocrta  razvijaju  se  u  IV.  koje  proširuju  prostor  i  konstruktivno  ga  učvršćuju.  Između  njih  arkade  sa  stupovima  u  dvije  etaže  razgraničuju  središnji  prostor  od  bočnih  prostora.  koji  tvore  konstruktivni  kostur. U laganoj izmjeni ravnih poteza arkada sa stupovima na bočnim stranama i presvođenim nišama u  uglovima. arhitekti Antemij iz Trala i Izidor iz Mileta  ‐    vanjski  pravokutnik.  Tijelo  građevine  kao  zatvorena  i  nepokretna  masa  nosi  kupolu.  Crkva Svete Sofije.  . obavljenih tamnim omotačem bočnih prostora i empora.  tvoreći  tako  centralizirani  longitudinalni  prostor.  naznačava  program  i  rješenje  koji  će  biti  ostvareni  nešto  kasnije u crkvi Svete Sofije.  Parovi  stupaca  koji  razdvajaju  bočne  prostore  određuju  usmjerenje  prema  središnjem  prostora  od  kojeg  su  optički  odvojeni  arkadama  sa  stupovima.  Na  tom  tlocrtu  i  na  konstruktivnom  kosturu  koji  na  njemu čvrsto počiva.Crkva Sv. te tako bočno proširuju uzdužni  prostor  u  točkama  u  kojima  bi  s  obzirom  na  osnovni  geometrijski  lik  trebalo  nastupiti  njegovo  sužavanje. međutim.  i  V.  Nasuprot  njemu u uzdužnoj se osi prema prednjem narteksu i prostranom atriju otvara glavni trodijelni ulaz s  carskim  vratima. umnožavaju se pokušaji  povezivanja bazilikalnoga uzdužnog broda s korom centralnog tlocrta. 532.  Ispred  apside  na  taj  način  nastaje  neka  vrsta  trikonhosa  oko  prezbiterija.  Umjesto  uobičajenih  izduženih  bočnih  brodova  glavni  je  prostor  okružen  nizom  relativno  samostalnih  bočnih  prostora..  ali  ne  odgovara  visokorazvijenim  mogućnostima  kasnoantičke  građevinske  tehnike  i  potrebi  državne  crkve  za  reprezentacijom.  Sergija  i  Bakha.  Bazilika.  Stupovi  na  bočnim  stranama  kvadrata  poredani  su  točno  po  unutrašnjoj  liniji  stupaca.g.g. Zbroj svih tehničkih i umjetničkih iskustava i eksperimenata iskazuje se u Konstantinopolu pod  Justinijanom izgradnjom velikih bazilika s kupolom.  gdje  se  tehnički  usavršava  i  gradnja  svodova.  neovisno  jedne  od  drugih.  svojim  jednostavnim  sklopom  zadovoljava  doduše  liturgijske  zahtjeve.  uobičajena  za  općinske  ili  biskupske  crkve.  Središnji  kvadrat  proširen  je  u  uzdužnom  smjeru  u  dva  trapeza. st. prostor se oblikuje duž uzdužne osi stupnjevitim vertikalnim uzdizanjem.  gotovo  kvadrat.  određuje  tlocrt  cjeline.‐537.  Bogati  oblici  građevina  centralnog tlocrta ne odgovaraju potrebama crkve kršćanskih zajednica. dok kod gradnji centralnog tlocrta  jača težnja da se orijentacija odredi odgovarajućim oblikovanjem prezbiterijskog područja.  Na  njegovim  uglovima  diže  se  osam  velikih  stupaca.  Crkva  Sv.  st.

 Bogat razvitak prekinut je prodorom islama. kod  hrama prema celi.  Bočna  krila  atrija  ispred  zapadne  strane  crkve  nastavljaju  se  duž  vanjskih  zidova  kao  natkriveni prolazi sve do krakova križa. na kojoj se diže središnja kupola.  Prva  velika  građevina  tog  tipa  je  crkva  Svetih  Apostola  u  Konstantinopolu  podignuta  536.  prostor  se  po  uzdužnoj  osi  otvara  punom  visinom  prema  udubinama  polukupola. Rimljani su manjina. Njegove se analogije. crkva Sv. Etruščanski. jednako kao i ori jentacija  prema stranama svijeta.  koje  pak  počivaju  na  pojasnim  lukovima  i  apsidalnim  konhama  kora  odnosno  ulazne  strane.  Tek  njihova  stoljetna  ekspanzija  stvara  rimsko‐italski  kulturni  prostor  u  kojemu  se  vlasti  te  tradicije  stapaju  s  preuzetim  utjecajima. Svaki travej nosi po jednu kupolu.  Dva  velika  kvadratična  prostora  s  obje  strane  rezbiterija  služe  kao  pastoforije.    Nova orijentacija antičke umjetnosti  Rimska  arhitektura  svoj  specifičan  karakter  stječe  razmjerno  kasno. rimsko  poimanje  arhitekture  kao  prostornog  omotača  pre  sudno  je  za  oblikovanje  trgova  zatvorenih  sa  svih  strana i davanje prednosti luku i svodu.  Veliki  nosivi stupci tvore s pojasnim lukovima konstruktivni kostur. Njihovo jako rastvaranje  skupinama  prozora  (usp.  Nasuprot  jasnom  bočnom  omedenju.g.  . Među italskim plemenima.  prema  pretoriju  ili  kapitoliju. Rimljani ga kao načelo rasporeda  primjenju ju u malim i velikim građevinskim kompleksima te u urbanizmu.  Sjecište  osi  karda  i  dekumana bilo je već osnovica etruščanskog planiranja.  obratno. s vijencem prozora. velika državna i dvorska crkva. Marko u Veneciji 1063.  Krakove  križa  sa  svih  strana  okružuju  ophodi  i  empore.  jednako kao i manja crkva Svete Irene s dvije kupole. ali je. i St. potaknula izvedbu pojednostavnjenih replika u  provincijama.  Raščlamba  i  ritam  odgovaraju  sustavu  razrađenom  u  Konstantinopolu. u tjemenu visoka 55. Njezin uzor tijekom srednjeg vijeka na Zapadu slijede Sv.a ispod bočnih pojasnih lukova uzdiže se zona bočnih zidova ‐ dijafragmi.g.  Rim  je  sklon  prostornoj  organizaciji  koja  se  zasniva  na  simetriji  i  aksijalnosti. a središnja.  U  provincijama  Bizantskog  Carstva  uzori  velikih  građevina  iz  Justinijanova  doba  pojednostavnjuju  se  i  stapaju s lokalnim graditeljskim tradicijama.6 m. Izborom jedne od dviju osi za  os simetrije naglašava se orijentacija. Ivana u Efezu (prema PROKOPIJU ista kao i  crkva  Svetih  Apostola).st. kojemu su se divili već suvremenici.g.‐546. Etruščanima i Grcima. U kući s atrijem ona se očituje kao orijentacija prema tablinu.  Sveta Sofija. grčki i istočnohelenistički elementi preslojavaju temeljna mediteransko ‐ italska  načela od kojih je najvažnije primarno poimanje arhitekture kao prostora. koji nosi kupole i odterećuje bočne zidove  dijafragme sa skupinama prozora otvorenih u potkupolnom prostoru.. kao i s dvoetažnim arkadama na  stupovima.  Točka  usmjerenja osi najčešće je istaknuta kao dominanta. U rimskom taboru Via Praetoria kao okosnica organizacije  tabora  označava  smjer  prema  neprijatelju. U rimskim gradovima on djeluje kao orijentacijska točka trgova okruženih kolonadama. obično je viša  od drugih {crkva s pet kupola).  Front u Perigueuxu 1120.  Produživanjem  jednoga  kraka  križa  za  jedan  travej  nastao  je  u  ovom  slučaju  orijentiran  uzdužni  brod. kod foruma prema hramu. a na istoku već u VI. Već etruščanski hram na visokom podiju nadvisuje  svoju okolicu.  (srušena 1462).  U  tom  prividno  bestežinskom  dizanju  i  spuštanju  prostornih  obrisa  iznad  uzdužne  osi  i  njihovu  koncentriranju  u  vertikalnoj  osi  počiva  lebdeća  ravnoteža  toga  golemog  prostora.  Na  tim  povijesnim  pretpostavkama  počiva  višeslojnost  rimske  arhitekture.  odnosno.  Kontrafori  i  lukovi  osiguravaju  uzdužni  zid  od  potiska  svoda.  Prožimanjem  dva  broda  nastaje  tlocrt  u  obliku  grčkog  križa  s  kvadratičnim  središnjim  travejem  i  četiri  jednaka bočna traveja.  U  povijesti  razvoja  kultura  Italija  zaostaje za egejskim područjem. u bizantsko carsko doba nema izravnog nasljednika. Za razliku od grčkoga.  Osobito  je  značenje  za  daljnji  razvoj  bizantske  arhitekture  imao  tip  crkvi  križnog  tlocrta  s  kupolom. nalaze u istočnim visokorazvijenim kulturama.  Maksencijeva  bazilika)  najavljuje  intenzivno  osvjetljenje  prozorskog  prstena u bazi kupole.

 Načela grčke arhitekture: plasticitet arhitektonskih elemenata. Rimska  masivna  gradnja  razvija  se  u  slojevit  sustav. carskih termi u Rimu i Trieru.  te  rimska  konstrukcija  i  organizacija.  Rimska  "inženjerijska  gradnja"  iskustvima  stečenim  pri  izvođenju  vodovoda.  a  ne  jednostavna  oplata  manje  vrijednih  građevina.  U  bazilikama  koje  shvaćaju  kao  dvorane  za  okupljanje  odriču  se  i  tehnike  svodenja.  mogu  se  rabiti  u  slobodnim  kompozicijama.  .  kontraforima.  Tek  u  V  st.  mostova  obrambenih  zidina  pridonosi  razvoju  nove  tehnike  građenja  masivnim  zidovima. Umjesto nizanja plastički samostalnih elemenata provodi se raščlamba cjelokupne  građevinske mase Rimska racionalnost orijentira se prema stvarnosti. italo‐etruščanski smisao za red. Fasade su ponajprije element  oblikovanja  urbanog  prostora. U državnoj arhitekturi Rimskoga  Car stva prožimaju se mediteranski osjećaj za prostor. teatara.  ponovo  se  uvodi  gradnja  svodova.  pod  utjecajem  Istoka. kojim dominira čist oblik velike kupole. a ne prema idealu.  teatar).  te  se  zadovoljavaju  jednostavnim  kutijastim  prostorima  pod  otvorenim  krovištem  ili  ravnim  stropom. te jasan.  Kr.  Razlaganjem  klasičnoga  grčkog  oblikovnog  kanona  elementi  koji  su  dotada  strogo  uvjetovani  određenim  odnosima. a kasnije osobito velikih termi.  one  su  obodne  plohe  prostora  na  otvorenom  (forum.  za  upravu  i  za  stano  vanje  sve  većeg  broja  stanovnika.  U velikim Justinijanovim građevinama u Konstantinopolu ‐ napose u Svetoj Sofiji antička arhitektura  dostiže  u  VI. veleban volumen građevine.  Pomno  proračunata  raspodjela  pritiska  omogućava  olakša  vanje  i  rastvaranje  isprva  teških  i  zbijenih  građevinskih  masa  lukovima  i  svodovima  velikog  raspona.  na  području  istočnog  helenizma:  naznaka  temeljite  preobrazbe  mediteranske arhitekture.  Visokorazvijena  tehnika  omogućuje  ostvarenje  monumentalnih  građevinskih  volumena  i  prostora  Konstruktivni  uvjeti  masivne  gradnje  određuju  i  formalnu  kompoziciju  koja  u  vanjštini  pojedinih  građevina. sve razvijenija izgradnji  bazilika.  Građevinski  volumen  dosljedno  je  izveden  kao  omotač  prostora  i  kao  konstruktivni kostur.  te  repre  zentativne  zgrade  za  obavljanje  funkcija  glavnoga  grada  cijelog  Sredozemlja.  pr.  u  kojem  se  građevni  materijal  upotrebljava  upravo  prema  svojim  statičkim  svojstvima.  već  urbanizam i u Rimu i u provincijama. amfiteatara.  Taj  postupak  započinje  u  II.Takvo povezivanje elemenata uvjetuje frontalnost i kompoziciju fasada.  Istodobno  u  Rimu  nastaju  novi  arhitektonski  sustavi  i  novi  graditeljski  tipovi:  zgrade  za  opskrbu.  st. ujednačenost  građevinskih  tijela  sa  svih  strana.  slobodno  grupiranje  građevinskih  tijela. Ranokršćanska  arhitektura  isprva  se  u  potpunosti  razvija  u  okvirima  te  kasnoantičke  tradicije. forumu.  velikim  prozorima i skupinama prozora. Maksencijeve bazilike u Rimu ili aule palače u Trieru dostiže  gotovo  pretjeranu  strogost.  postupno  gube  značenje. te reprezentativna komunalna gradnja.  Kršćani  odbacuju  "sakralnu  arhitekturu"  po  uzoru  na  antičke  hramuve.  U  doba  kasne  antike  jednakim  stvaralačkim  snagama  postižu  se  novi  konstruklivni  i  oblikovni  dometi.  a  kršćanska  svoj  prvi  vrhunac:  dematerijalizacija  i  spiritualizacija  prostora.  Važne  arhitektonske  teme  nisu  više  Sakralni  građevine. npr.  st.  opeke  i  cementne  grade  Ova  posljednja  tehnika  omogućuje  gradnju  svodova  u  dotad  nepoznatim  dimenzijama  i  prilagodavanje nejednakim opterećenjima koja se na različitim mjestima pojavljuju u građevini. helenistički veliki  prostori  i  formalizam.  lukovima  i  svodovima  od  kamena.  svoj  posljednji.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful