ZAKON O MEUNARODNOM PRIVATNOM PRAVU

I UVODNE ODREDBE
lan 1 Polje primene lan 2 Prednost ugovora lan 3 Prebivalite fizikog lica lan 4 Uobiajeno boravite fizikog lica lan 5 Dravljanstvo lan 6 Odreivanje merodavnog prava za lica bez dravljanstva i izbeglice lan 7 Sedite pravnog lica i organizacije bez svojstva pravnog lica

II OPTI DEO GLAVA PRVA

NADLENOST SUDA I DRUGOG ORGANA REPUBLIKE SRBIJE U STVARIMA S MEUNARODNIM ELEMENTOM lan 8 Utvrivanje nadlenosti lan 9 Ustaljivanje nadlenosti lan 10 Opta nadlenost u parninom postupku lan 11 Nadlenost u parnici sa vie tuenih lan 12 Nadlenost za povezane zahteve lan 13 Nadlenost za protivtubu lan 14 Opta nadlenost u vanparninom postupku lan 15 Nadlenost u postupku obezbeenja lan 16 Izuzetna nadlenost lan 17 Iskljuiva nadlenost lan 18 Sporazum o nadlenosti suda Republike Srbije lan 19 Forma sporazuma o nadlenosti lan 20 Preutni pristanak tuenog na nadlenost

GLAVA DRUGA
POSTUPAK lan 21 Merodavno pravo za postupak lan 22 Merodavno pravo za stranaku i parninu sposobnost lan 23 Obezbeenje parninih trokova lan 24 Izuzeci od obaveze obezbeenja parninih trokova lan 25 Dejstvo zahteva za obezbeenje parninih trokova lan 26 Meunarodna litispendencija

GLAVA TREA
MERODAVNO PRAVO lan 27 Popunjavanje pravnih praznina lan 28 Javni poredak lan 29 Norme neposredne primene

lan 30 Kvalifikacija lan 31 Uzvraanje i preupuivanje lan 32 Nejedinstveni pravni poredak lan 33 Utvrivanje sadrine stranog prava i njegova primena lan 34 Primena i tumaenje merodavnog prava lan 35 Opta klauzula odstupanja lan 36 Forma pravog posla i pravne radnje

III POSEBNI DEO GLAVA PRVA

STATUSNI ODNOSI ODELjAK PRVI FIZIKA LICA I LINO IME lan 37 Nadlenost lan 38 Merodavno pravo za odreivanje linog imena deteta lan 40 Priznanje stranih odluka o promeni linog imena lan 41 Zatita prava na lino ime II PROGLAENjE NESTALOG LICA ZA UMRLO I DOKAZIVANjE SMRTI lan 42 Nadlenost lan 43 Merodavno pravo lan 44 Komorijenti III STARATELjSTVO I LIENjE POSLOVNE SPOSOBNOSTI lan 45 Nadlenost lan 46 Merodavno pravo za lienje poslovne sposobnosti i starateljstvo lan 47 Merodavno pravo za zastupanje punoletnog lica IV PRAVNA I POSLOVNA SPOSOBNOST lan 48 Nadlenost lan 49 Merodavno pravo za pravnu sposobnost lan 50 Merodavno pravo za poslovnu sposobnost ODELjAK DRUGI PRAVNA LICA I ORGANIZACIJE BEZ SVOJSTVA PRAVNIH LICA lan 51 Nadlenost lan 52 Merodavno pravo lan 53 Obim primene merodavnog prava

GLAVA DRUGA
PORODINO PRAVO ODELjAK PRVI - BRAK I SKLAPANjE BRAKA lan 55 Nadlenost lan 56 Merodavno pravo za uslove za sklapanje braka pred organom Republike Srbije lan 57 Priznanje brakova sklopljenih u inostranstvu lan 58 Konzularni brakovi II DEJSTVA BRAKA lan 59 Nadlenost lan 60 Merodavno pravo lan 61 Obim merodavnog prava III BRANOIMOVINSKI REIM lan 62 Nadlenost u sluaju smrti jednog suprunika lan 63 Nadlenost u sluaju prestanka braka razvodom ili ponitenjem lan 64 Nadlenost u ostalim sluajevima lan 65 Izbor merodavnog prava lan 66 Forma sporazuma o izboru merodavnog prava lan 67 Merodavno pravo u odsustvu izbora lan 68 Promena merodavnog prava lan 69 Forma branog ugovora lan 70 Pravni odnosi sa treim licima IV IMOVINSKI ODNOSI U VANBRANOJ ZAJEDNICI lan 71 Nadlenost lan 72 Merodavno pravo V PRESTANAK BRAKA lan 73 Nadlenost za brane sporove lan 74 Merodavno pravo za nitavost braka lan 75 Izbor merodavnog prava za razvod braka lan 76 Formalna punovanost sporazuma o izboru lan 77 Merodavno pravo u odsustvu izbora lan 78 Primena prava Republike Srbije lan 79 Priznanje stranih brakorazvodnih odluka VI OINSTVO I MATERINSTVO lan 80 Nadlenost lan 81 Merodavno pravo lan 82 Obim merodavnog prava 3

VII USVOJENjE lan 83 Nadlenost lan 84 Merodavno pravo za uslove zasnivanja i dejstva usvojenja lan 85 Merodavno pravo za saglasnosti za usvojenje lan 86 Merodavno pravo za formu usvojenja lan 87 Merodavno pravo za prestanak usvojenja lan 88 Konverzija usvojenja lan 89 Priznanje usvojenja zasnovanog u inostranstvu VIII RODITELjSKO PRAVO lan 90 Nadlenost lan 91 Meunarodna otmica dece lan 92 Merodavno pravo lan 93 Obim primene merodavnog prava IX IZDRAVANjE lan 94 Nadlenost lan 95 Izbor suda lan 96 Nadlenost na osnovu zajednikog dravljanstva lan 97 Merodavno pravo

GLAVA TREA
NASLEIVANjE lan 98 Uobiajeno boravite - autonomni pojam lan 99 Nadlenost lan 100 Mere za obezbeenje i zatitu prava prema zaostavtini lan 101 Izbor merodavnog prava lan 102 Merodavno pravo u odsustvu izbora lan 103 Merodavno pravo za sadrinu zavetanja lan 104 Merodavno pravo za zavetajnu sposobnost lan 105 Merodavno pravo za formu zavetanja lan 106 Raspolaganje imovinom pravnim poslovima za ivota ostavioca lan 107 Posebni naslednopravni reimi lan 108 Obim merodavnog prava lan 109 Zaostavtina bez naslednika

GLAVA ETVRTA
STVARNOPRAVNI ODNOSI lan 110 Vrsta stvari lan 111 Nadlenost lan 112 Nadlenost za sporove o stvarnim pravima na brodu i vazduhoplovu lan 113 Merodavno pravo za stvarna prava na nepokretnim stvarima lan 114 Merodavno pravo za stvarna prava na pokretnim stvarima lan 115 Premetanje pokretne stvari u Republiku Srbiju (mobilni sukob zakona) lan 116 Merodavno pravo za stvari u prevozu 4

lan 117 Prevozna sredstva lan 118 Kulturna dobra lan 119 Obim merodavnog prava lan 120 Robne hartije od vrednosti

GLAVA PETA
HARTIJE OD VREDNOSTI KOJE DRE POSREDNICI lan 121 Definicija lan 122 Nadlenost lan 123 Merodavno pravo lan 124 Obim primene merodavnog prava

GLAVA ESTA
INTELEKTUALNA SVOJINA lan 125 Nadlenost lan 126 Merodavno pravo lan 127 Prava intelektualne svojine iz radnog odnosa

GLAVA SEDMA
UGOVORNI ODNOSI lan 128 Definicije lan 129 Nadlenost u sporovima iz ugovornih odnosa lan 130 Nadlenost u sporovima iz potroakog ugovora lan 131 Nadlenost u sporovima iz pojedinanog ugovora o radu lan 132 Izbor merodavnog prava lan 133 Merodavno pravo u odsustvu izbora lan 134 Merodavno pravo za ugovore koji se odnose na stvarna prava na nepokretnosti i zakup nepokretnosti lan 135 Merodavno pravo za ugovor o prevozu lan 136 Merodavno pravo za pojedinani ugovor o radu lan 137 Merodavno pravo za potroaki ugovor lan 138 Obim merodavnog prava lan 139 Norme neposredne primene za ugovore lan 140 Saglasnost volja i materijalna punovanost ugovora lan 141 Merodavno pravo za formu ugovora lan 142 Sposobnost za zakljuenje ugovora lan 143 Merodavno pravo za ustupanje potraivanja i ugovornu subrogaciju lan 144 Merodavno pravo za ugovor o preuzimanju duga lan 145 Merodavno pravo za prebijanje (kompenzaciju) lan 146 Merodavno pravo za akcesorni pravni posao lan 147 Merodavno pravo za ugovorno zastupanje

GLAVA OSMA
ZAJEDNIKE ODREDBE ZA UGOVORNE I VANUGOVORNE OBAVEZE lan 148 Uobiajeno boravite - autonomni pojam lan 149 Merodavno pravo za zakonsku subrogaciju lan 150 Merodavno pravo za obaveze sa vie dunika lan 151 Pravila o teretu dokazivanja

GLAVA DEVETA
VANUGOVORNA ODGOVORNOST lan 152 Definicije lan 153 Nadlenost I OPTA PRAVILA O ODREIVANjU MERODAVNOG PRAVA lan 154 Izbor merodavnog prava lan 155 Primena prava zajednikog uobiajenog boravita lan 156 Mesto nastupanja tete lan 157 Posebna klauzula odstupanja II MERODAVNO PRAVO ZA POSEBNE OBLIKE VANUGOVORNE ODGOVORNOSTI ZA TETU lan 158 Odgovornost proizvoaa za proizvode lan 159 Nelojalna konkurencija i ograniavanje slobodne trine konkurencije lan 160 teta naneta ivotnoj sredini lan 161 Povreda prava intelektualne svojine lan 162 Prekid ili usporavanje procesa rada lan 163 Drumske saobraajne nezgode lan 164 teta nastala na brodu ili u vazduhoplovu lan 165 Povreda prava linosti putem medija III MERODAVNO PRAVO ZA OSTALE VANUGOVORNE OBAVEZE lan 166 Izbor merodavnog prava lan 167 Sticanje bez osnova lan 168 Poslovodstvo bez naloga lan 169 Odgovornost za nesavesno voenje pregovora (culpa in contrahendo) IV ZAJEDNIKE ODREDBE ZA VANUGOVORNU ODGOVORNOST ZA TETU I OSTALE VANUGOVORNE OBAVEZE lan 170 Uobiajeno boravite - autonomni pojam lan 171 Obim merodavnog prava lan 172 Uzimanje u obzir propisa o bezbednosti i postupanju lan 173 Direktne tube protiv osiguravaa od odgovornosti

IV PRIZNANjE I IZVRENjE STRANIH ODLUKA

lan 174 Pojam strane sudske odluke lan 175 Priznanje strane odluke lan 176 Izvrenje strane sudske odluke I USLOVI ZA PRIZNANjE I OGLAAVANjE STRANE SUDSKE ODLUKE IZVRNOM lan 177 Uslovi za priznanje ili oglaavanje izvrnom II POSTUPAK ZA PRIZNANjE STRANE SUDSKE ODLUKE ILI OGLAAVANjE STRANE ODLUKE IZVRNOM lan 178 Pokretanje i tok postupka lan 179 Pravo na albu lan 180 Postupak po albi lan 181 Vanredni pravni lekovi lan 182 Zabrana obezbeenja plaanja trokova postupka lan 183 Mere obezbeenja lan 184 Shodna primena drugih zakona lan 185 Priznanje i oglaenje izvrnom strane sudske odluke kao prethodno pitanje lan 186 Isprave III IZVRENjE STRANE SUDSKE ODLUKE lan 187 Izvrenje strane sudske odluke

V PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 188 Primena ovog zakona lan 189 Prestanak vaenja drugih zakona lan 190 Izmene drugih zakona lan 191 Stupanje na snagu i poetak primene

ZAKON O MEUNARODNOM PRIVATNOM PRAVU

I UVODNE ODREDBE
lan 1 Polje primene U privatnopravnim odnosima sa meunarodnim elementom, ovaj Zakon ureuje: a) meunarodnu nadlenost sudova i drugih organa Republike Srbije i postupak; b) merodavno pravo i v) priznanje i izvrenje stranih sudskih odluka u Republici Srbiji. lan 2 Prednost ugovora Odredbe ovog Zakona ne primenjuju se na odnose iz lana 1 ako su oni ureeni meunarodnim ugovorom. lan 3 Prebivalite fizikog lica 1. Pod prebivalitem fizikog lica podrazumeva se mesto u kome se ono nastanilo sa namerom da u njemu stalno ivi. 2. Pretpostavlja se da fiziko lice ima prebivalite u dravi u iju je evidenciju prebivalite upisano. 3. Ako je upis iz stava 2 ovog lana izvren u vie drava, smatra se da lice ima prebivalite u onoj dravi u kojoj je izvren upis i sa kojom ima najbliu vezu. lan 4 Uobiajeno boravite fizikog lica 1. Pod uobiajenim boravitem podrazumeva se mesto u kome lice uobiajeno boravi due vreme bez obzira na nameru nastanjenja i nezavisno od upisa u evidenciju nadlenog organa ili dozvole boravka ili nastanjenja. 2. U cilju odreivanja uobiajenog boravita u smislu stava 1 ovog lana, posebno se uzimaju u obzir okolnosti line ili poslovne prirode koje ukazuju na trajnije veze sa ovim mestom ili na nameru da se takve veze zasnuju. lan 5 Dravljanstvo 1. Da li lice ima dravljanstvo odreene drave utvruje se prema pravu te drave.

2. Ako dravljanin Republike Srbije ima i dravljanstvo neke druge drave, smatra se da ima dravljanstvo samo Republike Srbije, ukoliko drugaije nije predvieno ovim ili drugim Zakonom. 3. Ako lice koje nije dravljanin Republike Srbije ima vie stranih dravljanstava, za potrebe ovog Zakona smatra se da ima dravljanstvo one drave iji je dravljanin i sa kojom ima najbliu vezu. lan 6 Odreivanje merodavnog prava za lica bez dravljanstva i izbeglice 1. Ako lice nema dravljanstvo ili se ono ne moe utvrditi, merodavno je pravo drave u kojoj ima prebivalite. 2. Ako lice bez dravljanstva nema prebivalite ni u jednoj dravi ili se ono ne moe utvrditi, merodavno je pravo drave u kojoj ima uobiajeno boravite. 3. Ako lice bez dravljanstva nema uobiajeno boravite ni u jednoj dravi ili se ono ne moe utvrditi, merodavno je pravo drave u kojoj ima boravite. 4. Ako se ni boravite ne moe utvrditi, merodavno je pravo Republike Srbije. 5. Odredbe st. 1 do 4 ovog lana primenjuju se i za odreivanje merodavnog prava u pogledu izbeglica. Alternativa: 1. Kada reenje pravnog pitanja zavisi od dravljanstva, na lica bez dravljanstva primenjuju se odredbe Konvencije o pravnom poloaju lica bez dravljnstva iz 1954. godine (Sl.list FNRJ-dodatak, br.9/1959). 2. Kada reenje pravnog pitanja zavisi od dravljanstva, na izbeglice se primenjuju odredbe Konvencije o statusu izbeglica iz 1951. godine (Sl. list FNRJ dodatak, br. 7/1960, Sl. list SFRJ dodatak, br. 15/1967). lan 7 Sedite pravnog lica i organizacije bez svojstva pravnog lica 1. Za potrebe ovog Zakona smatra se da se sedite pravnog lica i organizacije bez svojstva pravnog lica nalazi se u dravi iz koje se upravlja poslovima pravnog lica odnosno poslovima organizacije bez svojstva pravnog lica. 2. Pretpostavlja se da se sedite pravnog lica odnosno organizacije bez svojstva pravnog lica nalazi u mestu koje je upisano u javni registar kao sedite pravnog lica odnosno organizacije bez svojstva pravnog lica.

3. Ako pravno lice odnosno organizacija bez svojstva pravnog lica nije jo upisana ili se ne upisuje u javni registar, pretpostavlja se da se sedite nalazi u mestu naznaenom u aktu kojim se ureuje njihova organizacija.

II OPTI DEO
GLAVA PRVA NADLENOST SUDA I DRUGOG ORGANA REPUBLIKE SRBIJE U STVARIMA S MEUNARODNIM ELEMENTOM
lan 8 Utvrivanje nadlenosti 1. Sud ili drugi organ Republike Srbije nadlean je u stvarima sa meunarodnim elementom ako je njegova nadlenost izriito odreena meunarodnim ugovorom ili zakonom. 2. Ako u zakonu ili meunarodnom ugovoru nema izriite odredbe o nadlenosti suda Republike Srbije, sud Republike Srbije nadlean je i kad njegova nadlenost proizilazi iz odredaba kojima je ureena mesna nadlenost sudova. 3. Nadlenost suda i drugog organa Republike Srbije u stvarima s meunarodnim elementom utvruje se po slubenoj dunosti prema injenicama i okolnostima koje postoje u trenutku pokretanja postupka. 4. Sud Republike Srbije se po slubenoj dunosti oglaava nenadlenim, ukida sprovedene radnje u postupku i odbacuje tubu odnosno predlog, ako u toku postupka utvrdi da nije nadlean sud Republike Srbije, osim ukoliko nadlenost suda Republike Srbije zavisi od pristanka tuenog, a tueni je dao svoj pristanak. lan 9 Ustaljivanje nadlenosti Nadlenost suda ili drugog organa Republike Srbije postoji i ako se u toku postupka promene injenice na kojima je zasnovana. lan 10 Opta nadlenost u parninom postupku 1. Nadlenost suda Republike Srbije postoji ako tueni ima prebivalite, odnosno sedite u Republici Srbiji. 2. Ako tueni nema prebivalite u Republici Srbiji niti u kojoj drugoj dravi, nadlenost suda Republike Srbije postoji ako tueni ima uobiajeno boravite u Republici Srbiji.

10

lan 11 Nadlenost u parnici sa vie tuenih Ako u parnici ima vie tuenih sa svojstvom materijalnih suparniara, nadlenost suda Republike Srbije postoji i kada se nadlenost moe utvrditi prema jednom od njih. lan 12 Nadlenost za povezane zahteve 1. Ako je sud Republike Srbije nadlean da odluuje o jednom od vie podnetih zahteva, nadlean je da odluuje i o ostalim zahtevima ukoliko su oni povezani sa zahtevom za koji je nadlean. 2. Zahtevi su povezani ako izmeu njih postoje tako tesne veze da je opravdan zajedniki postupak i odluka, kako bi se izbeglo donoenje protivurenih odluka u odvojenim postupcima. lan 13 Nadlenost za protivtubu Ako je sud Republike Srbije nadlean za tubu nadlean je i za protivtubu. lan 14 Opta nadlenost u vanparninom postupku 1. Nadlenost suda Republike Srbije u vanparninom postupku u kome uestvuje vie lica postoji ako lice prema kome je podnet zahtev ima prebivalite odnosno sedite u Republici Srbiji. 2. Nadlenost suda Republike Srbije u jednostranakom vanparninom postupku postoji ako predlaga ima prebivalite odnosno sedite u Republici Srbiji. 3. Ako se odredbe st. 1 i 2 ovog lana ne mogu primeniti, nadlenost suda Republike Srbije postoji ako fiziko lice ima uobiajeno boravite u Republici Srbiji. lan 15 Nadlenost u postupku obezbeenja 1. Sud Republike Srbije nadlean je za odreivanje mera obezbeenja i kada po odredbama ovog Zakona nije nadlean da odluuje o glavnoj stvari. 2. Sud Republike Srbije nadlean je za odreivanje mera iz stava 1 ovog lana i kada je o glavnoj stvari pokrenut postupak pred stranmi sudom.

11

lan 16 Izuzetna nadlenost Ako ovaj Zakon ne predvia nadlenost suda ili drugog organa Republike Srbije, a postupak se ne moe pokrenuti ili voditi u inostranstvu ili se ne moe razumno zahtevati da bude pokrenut u inostranstvu, nadlean je sud ili drugi organ Republike Srbije ako spor ima dovoljnu vezu sa Republikom Srbijom. lan 17 Iskljuiva nadlenost Iskljuiva nadlenost suda ili drugog organa Republike Srbije postoji ako je izriito predviena meunarodnim ugovorom ili zakonom. lan 18 Sporazum o nadlenosti suda Republike Srbije 1. U stvarima u kojima im pravo Republike Srbije doputa da slobodno raspolau svojim pravima, stranke se mogu sporazumeti o nadlenosti suda ili sudova Republike Srbije za reavanje ve nastalog spora ili spora koji e nastati iz odreenog pravnog odnosa. 2. Nadlenost suda Republike Srbije iz stava 1 ovog lana je iskljuiva, osim ako su se stranke drugaije sporazumele. lan 19 Forma sporazuma o nadlenosti 1. Sporazum o nadlenosti zakljuuje se: a) u pisanoj formi ili usmeno uz pisanu potvrdu; ili b) u formi koja je u skladu sa praksom koju su ugovorne strane meusobno uspostavile; ili v) u meunarodnoj trgovini i prometu, u formi koja je u skladu sa obiajem koji je ugovornim stranama poznat ili je morao biti poznat i koji je u toj oblasti trgovine, odnosno prometa, opte poznat i redovno ga koriste ugovorne strane u ugovorima iste vrste. 2. Smatra se da je sporazum o nadlenosti zakljuen u pisanoj formi ako je zakljuen putem sredstava elektronske komunikacije, koja omoguavaju trajan zapis sporazuma. lan 20 Preutni pristanak tuenog na nadlenost Kada nadlenost suda Republike Srbije zavisi od pristanka tuenog da sudi sud Republike Srbije, smatra se da je tueni dao pristanak na nadlenost: a) ako u odgovoru na tubu ili u prigovoru na platni nalog nije osporio nadlenost; ili 12

b) ako se upustio u raspravljanje na pripremnom roitu, ili ako ono nije odrano, na prvom roitu za glavnu raspravu, a nije osporio nadlenost; ili v) ako je podneo protivtubu.

Alternativa (predlaga prof. dr Maja Stanivukovi): lan____ (dodatni lan o nadlenosti suda RS u imovinskim stvarima s meunarodnim elementom) predlog za mesto u sistematizaciji iznee predlaga: Sud Republike Srbije nadlean je da reava u imovinskoj stvari s meunarodnim elementom ako se na teritoriji Republike Srbije nalazi imovina tuenog, pod uslovom da: a) vrednost imovine nije nesrazmerno manja od vrednosti tubenog zahteva i b) da spor ima dovoljnu vezu sa Republikom Srbijom.

GLAVA DRUGA POSTUPAK

lan 21 Merodavno pravo za postupak Za postupak u stvarima s meunarodnim elementom koji se vodi pred sudom ili drugim organom Republike Srbije merodavno je pravo Republike Srbije. lan 22 Merodavno pravo za stranaku i parninu sposobnost 1. Za stranaku i parninu sposobnost fizikog lica merodavno je pravo drave iji je ono dravljanin. 2. Ako strani dravljanin nije parnino sposoban po odredbi stava 1 ovog lana, a parnino je sposoban po pravu Republike Srbije, moe sam preduzimati radnje u postupku. 3. Zakonski zastupnik stranog dravljanina iz stava 2 ovog lana moe preduzimati radnje u postupku samo dok strani dravljanin ne izjavi da sam preuzima voenje parnice.

13

lan 23 Obezbeenje parninih trokova 1. Kad strani dravljanin ili lice bez dravljanstva koji nemaju uobiajeno boravite u Republici Srbiji, odnosno strano pravno lice pokree parnicu pred sudom Republike Srbije, duan je da tuenom, na njegov zahtev, obezbedi parnine trokove. 2. Tueni je duan da zahtev iz stava 1 ovog lana istakne najkasnije na pripremnom roitu, a ako pripremno roite nije odrano, na prvom roitu za glavnu raspravu pre nego to se upusti u raspravljanje o glavnoj stvari. 3. Obezbeenje parninih trokova daje se u novcu, ali sud moe odobriti da se obezbeenje daje i u drugom pogodnom obliku. lan 24 Izuzeci od obaveze obezbeenja parninih trokova 1. Tueni nema pravo na obezbeenje parninih trokova: a) ako u dravi iji je dravljanin tuilac, odnosno u kojoj tuilac ima sedite, dravljani Republike Srbije i lica sa seditem u Republici Srbiji nisu duni da daju obezbeenje; b) ako tuilac uiva pravo azila u Republici Srbiji ili ako ima status izbeglice u Republici Srbiji; v) ako se tubeni zahtev odnosi na potraivanje tuioca iz njegovog radnog odnosa u Republici Srbiji; g) ako su u pitanju brani sporovi ili sporovi o utvrivanju ili osporavanju oinstva ili materinstva ili ako je u pitanju zakonsko izdravanje; d) ako je u pitanju menina ili ekovna tuba, protivtuba ili izdavanje platnog naloga. 2. U sluaju sumnje da li su dravljani Republike Srbije i pravna lica sa seditem u Republici Srbiji, u smislu stava 1 take a ovog lana, duni da daju obezbeenje u dravi dravljanstva, odnosno sedita tuioca, sud moe traiti obavetenje od ministarstva nadlenog za poslove pravosua i moe pozvati tuioca da prui dokaze o postojanju uzajamnosti. 3. Ako sud ne moe pouzdano utvrditi da uzajamnost postoji na osnovu stava 2 ovog lana strani tuilac je duan da d obezbeenje. lan 25 Dejstvo zahteva za obezbeenje parninih trokova 1. U reenju kojim usvaja zahtev za obezbeenje parninih trokova, sud odreuje iznos obezbeenja i rok u kome se obezbeenje mora dati i upozorava tuioca na posledice proputanja.

14

2. Ako tuilac u ostavljenom roku ne dokae da je dao obezbeenje za parnine trokove, smatra se da je tuba povuena. 3. Tueni koji je blagovremeno stavio zahtev da mu tuilac obezbedi parnine trokove nije duan da nastavi postupak u glavnoj stvari sve dok se pravnosnano ne odlui o njegovom zahtevu, a ako zahtev bude usvojen - dok tuilac ne poloi obezbeenje. 4. Ako sud odbije zahtev za obezbeenje parninih trokova, moe odluiti da se postupak nastavi i pre nego to reenje o odbijanju postane pravnosnano. lan 26 Meunarodna litispendencija 1. Sud Republike Srbije prekida postupak na zahtev stranke ako je u toku postupak pred stranim sudom u istoj pravnoj stvari i izmeu istih stranaka i ukoliko su ispunjeni sledei uslovi: a) da je postupak pred stranim sudom ranije pokrenut i b) da ne postoji iskljuiva nadlenost suda Republike Srbije. 2. Momenat pokretanja postupka odreuje se po pravu drave pred ijim je sudom pokrenut. 3. Identitet spora i identitet stranaka ceni se po pravu Republike Srbije. 4. Sud Republike Srbije na zahtev stranke nastavlja prekinuti postupak ako strani sud nije doneo odluku kojom meritorno reava spor ili ako je priznanje strane odluke odbijeno u Republici Srbiji.

GLAVA TREA MERODAVNO PRAVO

lan 27 Popunjavanje pravnih praznina Ako u ovom Zakonu nema odredbe o merodavnom pravu za odnos iz lana 1 stava 1 ovog Zakona, shodno se primenjuju odredbe ovog Zakona ili opteprihvaena naela i pravila meunarodnog privatnog prava. lan 28 Javni poredak 1. Nee se primeniti odredba stranog prava ije je dejstvo oigledno suprotno javnom poretku Republike Srbije.

15

2. Prilikom primene stava 1 ovog lana, naroito se uzima u obzir intenzitet povezanosti odnosa sa pravnim poretkom Republike Srbije i znaaj posledica do kojih bi dovela primena odredbe stranog prava. 3. Ako odredba stranog prava nije primenjena, umesto nje se, ukoliko je potrebno, primenjuje odredba prava Republike Srbije. lan 29 Norme neposredne primene 1. Norme prava Republike Srbije ija se primena smatra posebno vanom za zatitu javnog interesa, kao to je to politiki, drutveni i ekonomski sistem drave, primenjuju se na sve sluajeve koji ulaze u njihovo polje primene, bez obzira na pravo koje je inae merodavno. 2. Sud moe uzeti u obzir norme neposredne primene druge drave sa kojom je odnos blisko povezan. 3. Prilikom odluivanja o uzimanju u obzir normi iz stava 2 ovog lana, sud ceni njihovu prirodu i svrhu, kao i posledice njihove primene ili neprimene. lan 30 Kvalifikacija 1. Kvalifikacija injeninog stanja, pravnih odnosa i instituta od kojih zavisi odreivanje merodavnog prava vri se po pravu Republike Srbije, osim ako je ovim Zakonom drugaije predvieno. 2. Ako odreivanje merodavnog prava zavisi od kvalifikacije pravnog odnosa, instituta ili pojma koje pravo Republike Srbije ne poznaje, kvalifikacija se vri uzimanjem u obzir funkcije koju pravni odnos, institut ili pojam ima u odgovarajuem stranom pravu. 3. Pojmovi sadrani u meunarodnim ugovorima tumae se nezavisno od znaenja koje imaju u pojedinom nacionalnom pravu, osim ako je meunarodnim ugovorom drugaije odreeno. lan 31 Uzvraanje i preupuivanje Pravo strane drave se primenjuje uz iskljuenje njegovih pravila o odreivanju merodavnog prava, osim ako je ovim ili drugim Zakonom drugaije odreeno. lan 32 Nejedinstveni pravni poredak 1. Ako je merodavno pravo drave iji pravni poredak nije jedinstven, primenjuju se pravila onog pravnog podruja unutar te drave na koje upuuju pravila o odreivanju merodavnog prava Republike Srbije.

16

2. Ako pravila o odreivanju merodavnog prava Republike Srbije ne ukazuju na odreeno pravno podruje drave iji pravni poredak nije jedinstven, pravno podruje unutar te drave odreuje se po njenim pravilima. 3. Ako se pravno podruje unutar drave iji pravni poredak nije jedinstven ne moe utvrditi na nain predvien u st. 1 i 2 ovog lana, merodavno su pravila onog pravnog podruja sa kojim postoji najblia veza. lan 33 Utvrivanje sadrine stranog prava i njegova primena 1. Sud Republike Srbije po slubenoj dunosti utvruje sadrinu stranog merodavnog prava. 2. Sud Republike Srbije moe zatraiti obavetenje o sadrini stranog prava od ministarstva nadlenog za poslove pravosua. 3. Sud Republike Srbije moe zatraiti i struno miljenje o sadrini stranog prava, kao i utvrditi sadrinu stranog prava na svaki drugi pogodan nain. 4. Stranke u postupku mogu podneti isprave ili struna miljenja o sadrini stranog prava. lan 34 Primena i tumaenje merodavnog prava Odredbe i pojmovi stranog merodavnog prava tumae se i primenjuju prema smislu koji imaju u pravnom sistemu kome pripadaju. lan 35 Opta klauzula odstupanja 1. Pravo merodavno na osnovu odredaba ovog Zakona izuzetno se ne primenjuje ako je na osnovu svih okolnosti sluaja oigledno da odnos ima veoma slabu vezu sa dravom ije je pravo merodavno, a ima veoma blisku vezu sa nekom drugom dravom. 2. Ako su ispunjeni uslovi iz stava 1 ovog lana, primenjuje se pravo drave sa kojom je odnos u veoma bliskoj vezi. 3. Odredba stava 1 ovog lana se ne primenjuje ukoliko je izvren izbor merodavnog prava u skladu sa ovim Zakonom. lan 36 Forma pravog posla i pravne radnje Ako ovim ili drugim Zakonom nije drugaije odreeno, smatra se da su pravni posao i pravna radnja u pogledu forme punovani, ako su punovani bilo po pravu drave u kojoj je pravni posao sklopljen, odnosno pravna radnja preduzeta, bilo po pravu drave koje je merodavno za sadrinu pravnog posla, odnosno pravne radnje.

17

III POSEBNI DEO

GLAVA PRVA STATUSNI ODNOSI ODELjAK PRVI FIZIKA LICA I LINO IME
lan 37 Nadlenost 1. Organ Republike Srbije nadlean je za upis linog imena deteta ako je: a) dete dravljanin Republike Srbije, ili b) dete ima uobiajeno boravite na teritoriji Republike Srbije, ili v) dete je roeno ili naeno na teritoriji Republike Srbije. 2. Organ Republike Srbije nadlean je da odluuje o zahtevu za promenu linog imena ako je lice dravljanin Republike Srbije ili ima uobiajeno boravite na teritoriji Republike Srbije u trenutku podnoenja zahteva. 3. Organ Republike Srbije nadlean je da odluuje o promeni linog imena u okviru statusnih promena, ako je nadlean da odluuje o pravnom odnosu povodom koga se zahtev za promenu linog imena postavlja. lan 38 Merodavno pravo za odreivanje linog imena deteta Lino ime deteta upisuje se u matine knjige Republike Srbije ako je odreeno u skladu sa: a) pravom drave ije je dete dravljanin, ili b) pravom drave iji je dravljanin jedan od roditelja, ili v) pravom drave uobiajenog boravita deteta, ili g) pravom Republike Srbije. lan 39 Merodavno pravo za promenu linog imena 1. Za promenu linog imena u okviru statusnih promena, merodavno je: a) u sluaju sklapanja braka, prema izboru suprunika, pravo drave iji je dravljanin jedan od suprunika u trenutku sklapanja braka ili pravo drave zajednikog uobiajenog boravita suprunika, b) u sluaju razvoda braka, pravo koje se primenjuje na razvod, u skladu sa l. 75 ili 77 ovog Zakona, 18

v) u sluaju ponitaja braka, pravo koje se primenjuje na ponitaj braka, u skladu sa l. 74 ovog Zakona, g) u sluaju prestanka braka smru, pravo koje se primenjuje na lina dejstva braka, u skladu sa l. 60 ovog Zakona, d) u sluaju spora o materinstvu ili oinstvu, pravo koje se primenjuje na utvrivanje ili osporavanje oinstva ili materinstva, u skladu sa l. 81 ovog Zakona, ) u sluaju usvojenja, pravo koje se primenjuje na uslove za zasnivanje usvojenja u skladu sa l. 84 ovog Zakona, e) u sluaju prestanka usvojenja, pravo koje se primenjuje na prestanak usvojenja, u skladu sa l. 87 ovog Zakona. 2. Za promenu linog imena deteta shodno se primenjuje odredba lana 38 ovog Zakona. 3. Za promenu linog imena deteta koje ima dva ili vie dravljanstava merodavno je pravo jedne od ovih drava, pri emu se lan 5 st. 2 ovog Zakona ne primenjuje. 4. Za promenu linog imena stranog dravljanina pred organom Republike Srbije nezavisno od statusnih promena merodavno je pravo Republike Srbije. 5. Pravo na promenu linog imena i davanja saglasnosti za promenu linog imena, ureuje se pravom Republike Srbije. lan 40 Priznanje stranih odluka o promeni linog imena 1. Promena linog imena u okviru statusnih promena priznaje se u Republici Srbiji ako je priznata i strana statusna odluka kojom je ta promena izvrena. 2. Promena linog imena izvrena u inostranstvu nezavisno od statusnih promena priznaje se u Republici Srbiji ukoliko su ispunjeni i uslovi predvieni pravom Republike Srbije. lan 41 Zatita prava na lino ime Na zatitu prava na lino ime primenjuju se l. 154 do 157 ovog Zakona.

II PROGLAENjE NESTALOG LICA ZA UMRLO I DOKAZIVANjE SMRTI

lan 42 Nadlenost 1. Sud Republike Srbije nadlean je za proglaenje nestalog lica za umrlo i za dokazivanje smrti ako je ono u trenutku u kome je, prema poslednjim vestima, bilo u ivotu: a) imalo dravljanstvo Republike Srbije, ili

19

b) imalo uobiajeno boravite u Republici Srbiji. 2. Sud Republike Srbije nadlean je i kada postoji pravni interes za proglaenje umrlim ili za utvrivanje vremena smrti. lan 43 Merodavno pravo 1. Za proglaenje nestalog lica za umrlo merodavno je pravo drave iji je dravljanin ono bilo u trenutku nestanka. 2. Ako se nestalo lice ne moe proglasiti umrlim prema pravu iz stava 1 ovog lana, merodavno je pravo Republike Srbije ako za to postoji pravni interes. 3. Za dokazivanje smrti merodavno je pravo Republike Srbije. lan 44 Komorijenti 1. Kada treba utvrditi da li je jedno lice nadivelo drugo i ako se ne moe utvrditi koje je od njih prvo umrlo, za utvrivanje redosleda smrti merodavno je pravo koje se primenjuje na odnos povodom koga se ovo pitanje postavilo. 2. Ako se redosled smrti ne moe utvrditi na osnovu stava 1 ovog lana smatra se da su lica umrla istovremeno

III STARATELjSTVO I LIENjE POSLOVNE SPOSOBNOSTI

lan 45 Nadlenost 1. Organ Republike Srbije nadlean je za odluivanje o stavljanju pod starateljstvo maloletnih i punoletnih lica, kao i za lienje poslovne sposobnosti ako lice ima dravljanstvo Republike Srbije ili uobiajeno boravite u Republici Srbiji u trenutku pokretanja postupka. 2. Organ Republike Srbije nadlean je i ako se lice nalazi na njenoj teritoriji, a njegovo uobiajeno boravite se ne moe utvrditi ili ako se radi o izbeglicama ili meunarodno raseljenim licima usled nemira u dravi njihovog uobiajenog boravita. 3. Organ Republike Srbije nadlean je za preduzimanje neophodnih privremenih mera za zatitu linosti, prava i interesa stranog dravljanina koji se nalazi ili ima imovinu u Republici Srbiji o emu obavetava organ drave iji je dravljanin to lice. lan 46 Merodavno pravo za lienje poslovne sposobnosti i starateljstvo 1. Za lienje poslovne sposobnosti merodavno je:

20

a) za stranog dravljanina - pravo drave u kojoj ima uobiajeno boravite, b) za dravljanina Republike Srbije pravo Republike Srbije. 2. Organ Republike Srbije moe izuzetno primeniti ili uzeti u obzir i pravo druge drave sa kojom je situacija blisko povezana, ako je potrebno radi zatite linosti ili imovine tienika. 3. Za stavljanje pod starateljstvo, dejstva i prestanak starateljstva merodavno je pravo iz st. 1 i 2 ovog lana. lan 47 Merodavno pravo za zastupanje punoletnog lica 1. Za postojanje, obim, izmenu i prestanak ovlaenja za zastupanje koje je punoletno lice dalo za sluaj kada ono ne bude u stanju da se samo stara o sopstvenim interesima merodavno je, prema njegovom izboru: a) pravo drave iji je on dravljanin u trenutku izbora, ili b) pravo drave u kojoj ima uobiajeno boravite u trenutku izbora, ili v) pravo jedne od drava u kojoj se u trenutku izbora nalazi njegova imovina, ako se zastupanje odnosi na tu imovinu. 2. U sluaju da merodavno pravo nije izabrano, na postojanje, obim, izmenu i prestanak ovlaenja za zastupanje primenjuje se pravo drave uobiajenog boravita zastupanog lica u trenutku davanja ovlaenja za zastupanje. 3. Za sadrinu ovlaenja za zastupanje merodavno je pravo drave u kojoj se ta ovlaenja vre.

IV PRAVNA I POSLOVNA SPOSOBNOST

lan 48 Nadlenost 1. Sud Republike Srbije nadlean je za utvrivanje pravne ili poslovne sposobnosti fizikog lica ako je nadlean da odluuje o pravnom odnosu u okviru koga se pitanje pravne ili poslovne sposobnosti postavlja. 2. Sud Republike Srbije nadlean je za utvrivanje poslovne sposobnosti fizikog lica i ako nisu ispunjeni uslovi iz lana 10 ili 14 ovog Zakona, ako ono ima dravljanstvo Republike Srbije ili ima uobiajeno boravite u Republici Srbiji u trenutku pokretanja postupka.

21

lan 49 Merodavno pravo za pravnu sposobnost 1. Za pravnu sposobnost fizikog lica merodavno je pravo drave ije je ono dravljanin. 2. Primena prava iz stava 1 ovog lana obuhvata i primenu njegovih odredbi o odreivanju merodavnog prava. lan 50 Merodavno pravo za poslovnu sposobnost 1. Za poslovnu sposobnost fizikog lica merodavno je pravo drave ije je ono dravljanin. 2. Primena prava iz stava 1 ovog lana obuhvata i primenu njegovih odredbi o odreivanju merodavnog prava.
3. Lice koje bi prema pravu odreenom st. 1 i 2 ovog lana drave bilo poslovno nesposobno,

poslovno je sposobno ako ima poslovnu sposobnost po pravu mesta gde je nastala obaveza. 4. Poslovna sposobnost steena na osnovu prava iz st. 1 i 2 ovog lana ne gubi se promenom dravljanstva. 5. Za posebnu poslovnu sposobnost merodavno je pravo koje se primenjuje na pravni odnos povodom koga se pitanje postavlja.

ODELjAK DRUGI PRAVNA LICA I ORGANIZACIJE BEZ SVOJSTVA PRAVNIH LICA

lan 51 Nadlenost 1. Sud Republike Srbije iskljuivo je nadlean u sporovima o punovanosti osnivanja, nitavosti ili o prestanku pravnog lica ili organizacije bez svojstva pravnog lica ili o punovanosti odluka njihovih organa, ako pravno lice ili organizacija bez svojstva pravnog lica ima sedite u Republici Srbiji. 2. U sporovima o ostalim pitanjima iz lana 52 ovog Zakona nadlenost suda Republike Srbije odreuje se prema lanu 10 ovog Zakona. lan 52 Merodavno pravo 1. Za pravna lica i organizacije bez svojstva pravnog lica merodavno je pravo drave u kojoj su ona upisana u javni registar.

22

2. Ako pravno lice odnosno organizacija bez svojstva pravnog lica nije upisana ili se ne upisuje u javni registar, merodavno je pravo drave prema kojem se pravno lice odnosno organizacija bez svojstva pravnog lica organizovana. 3. Ako pravno lice ili organizacija bez svojstva pravnog lica deluje u skladu sa pravom drave koje nije merodavno prema stavu 2 ovog lana, tree lice se moe pozvati na pravo te drave ako mu nije bilo poznato ili nije moralo biti poznato da je merodavno pravo odreeno prema stavu 2 ovog lana. lan 53 Obim primene merodavnog prava Pravo koje je merodavno na osnovu lana 52, izmeu ostalog, ureuje: a) pravnu prirodu, pravnu i poslovnu sposobnost pravnog lica odnosno organizacije bez svojstva pravnog lica, b) osnivanje, pravnu formu i prestanak, v) ime i firmu, g) organizacionu strukturu, d) ovlaenje organa za zastupanje pravnog lica odnosno organizacije bez svojstva pravnog lica, ) sticanje i prestanak lanstva i ostvarivanje prava i obaveze po osnovu lanstva, e) odgovornost pravnog lica odnosno organizacije bez svojstva pravnog lica, njenih lanova i lanova njenih organa za obaveze pravnog lica odnosno organizacije bez svojstva pravnog lica, ) odgovornost za povredu obaveza predvienih pravom koje ureuje status pravnog lica odnosno organizacije bez svojstva pravnog lica ili statutom, z) stranaku i parninu sposobnost.

lan 54 Statusne promene 1. Za statusne promene merodavno je, za svako pravno lice odnosno organizaciju bez svojstva pravnog lica koja uestvuje u promeni, pravo odreeno lanom 52 ovog Zakona.

23

2. Trenutak punovanog okonanja statusne promene odreuje se prema pravu drave koje je prema lanu 52 ovog Zakona merodavno za pravno lice odnosno organizaciju bez svojstva pravog lica koja je nastala iz statusne promene.

24

GLAVA DRUGA PORODINO PRAVO ODELjAK PRVI - BRAK I SKLAPANjE BRAKA

lan 55 Nadlenost Organ Republike Srbije nadlean je za sklapanje braka ako je jedan od buduih suprunika dravljanin Republike Srbije ili ima uobiajeno boravite na njenoj teritoriji. lan 56 Merodavno pravo za uslove za sklapanje braka pred organom Republike Srbije 1. U pogledu materijalnih uslova za sklapanje braka, merodavno je za svakog budueg suprunika pravo drave iji je dravljanin u trenutku sklapanja braka. 2. Za formu braka merodavno je pravo Republike Srbije. lan 57 Priznanje brakova sklopljenih u inostranstvu Brak koji je punovano sklopljen u stranoj dravi priznaje se u Republici Srbiji, ako nije u oiglednoj suprotnosti sa javnim poretkom Republike Srbije. lan 58 Konzularni brakovi Dravljani Republike Srbije mogu u inostranstvu meusobno ili sa licem koje nije dravljanin drave prijema sklopiti brak pred ovlaenim konzularnim predstavnikom ili diplomatskim predstavnikom Republike Srbije koji obavlja konzularne poslove, ako se tome ne protivi drava prijema.

II DEJSTVA BRAKA
lan 59 Nadlenost Sud Republike Srbije nadlean je za sporove u vezi sa imovinskim dejstvima braka shodno l. 62, 63 i 64 stav 1 ovog Zakona.

25

lan 60 Merodavno pravo 1. Za lina i imovinska dejstva braka, osim onih koji se tiu zakonskog ili ugovornog branoimovinskog reima, merodavno je pravo zajednikog dravljanstva suprunika. 2. Ako su suprunici dravljani razliitih drava, merodavno je pravo drave u kojoj imaju uobiajeno boravite. 3. Ako su suprunici dravljani razliitih drava i nemaju uobiajeno boravite u istoj dravi, merodavno je pravo Republike Srbije. 4. Ako jedan od suprunika ima dva ili vie dravljanstava, za dejstva braka iz stava 1 ovog lana suprunici mogu da izaberu pravo drave zajednikog dravljanstva. lan 61 Obim merodavnog prava Pravo merodavno za lina i imovinska dejstva braka, osim onih koji se tiu zakonskog ili ugovornog brano-imovinskog reima, izmeu ostalog, ureuje: a) dunost voenja zajednikog ivota i uzajamnog potovanja i pomaganja; izbor rada i zanimanja; b) mesto stanovanja i voenje zajednikog domainstva; v) odgovornost suprunika za sopstvene obaveze; g) odgovornost suprunika za zajednike obaveze; d) doputenost ugovora, davanja povodom sklapanja braka i poklone izmeu suprunika i njihovog ponitaja; ) upravljanje i raspolaganje posebnom i zajednikom imovinom; e) meusobno zastupanje suprunika; ) punovanost radnje koju je preduzeo jedan suprunik prema drugom, a koja pogaa porodine interese, kao i naknada tete koju takva radnja moe prouzrokovati drugom supruniku.

III BRANOIMOVINSKI REIM

26

lan 62 Nadlenost u sluaju smrti jednog suprunika Sud Republike Srbije nadlean je za sporove u vezi sa branoimovinskim reimom u sluaju prestanka braka usled smrti jednog suprunika ako je nadlean za raspravljanje zaostavtine u skladu sa lanom 99 ovog Zakona. lan 63 Nadlenost u sluaju prestanka braka razvodom ili ponitenjem Sud Republike Srbije nadlean je za sporove u vezi sa branoimovinskim reimom u sluaju razvoda ili ponitenja braka ako je nadlean za razvod ili ponitenje braka u skladu sa lanom 73 ovog Zakona. lan 64 Nadlenost u ostalim sluajevima 1. Osim u sluajevima predvienim u lanovima 62 i 63 ovog Zakona, sud Republike Srbije nadlean je za sporove u vezi sa branoimovinskim reimom: a) ako je u trenutku pokretanja postupka uobiajeno boravite suprunika u Republici Srbiji; ili b) ako je poslednje zajedniko uobiajeno boravite suprunika bilo u Republici Srbiji, a jedan od njih i dalje ima uobiajeno boravite u Republici Srbiji u trenutku pokretanja postupka; ili v) ako je uobiajeno boravite tuenog u trenutku pokretanja postupka u Republici Srbiji; ili g) ako su suprunici u trenutku pokretanja postupka dravljani Republike Srbije, d) ako se imovina koja je predmet tubenog zahteva nalazi u Republici Srbiji. 2. Ako su za brano-imovinski reim suprunici izabrali pravo Republike Srbije mogu se sporazumeti i o nadlenosti suda Republike Srbije u pogledu te imovine. 3. Sporazum iz stava 2 ovog lana mora biti sainjen u pisanoj formi, datiran i potpisan od strane oba suprunika. lan 65 Izbor merodavnog prava Za branoimovinski reim suprunici ili budui suprunici mogu izabrati jedno od sledeih prava: a) pravo drave zajednikog uobiajenog boravita suprunika ili buduih suprunika, ili b) pravo drave uobiajenog boravita jednog od suprunika ili buduih suprunika u trenutku izbora, ili 27

v) pravo drave iji je dravljanin jedan od suprunika ili buduih suprunika u trenutku izbora. lan 66 Forma sporazuma o izboru merodavnog prava 1. Sporazum o izboru merodavnog prava za branoimovinski reim zakljuuje se u formi koju za brani ugovor propisuje izabrano pravo ili pravo drave u kojoj je sporazum zakljuen. 2. Bez obzira na stav 1 ovog lana, izbor merodavnog prava mora biti izriit i sainjen u pisanoj formi, datiran i potpisan od strane oba suprunika. lan 67 Merodavno pravo u odsustvu izbora 1. Ako suprunici nisu izabrali merodavno pravo, na branoimovinski reim primenjuje se: a) pravo drave prvog zajednikog uobiajenog boravita suprunika nakon sklapanja braka; ili, ako to nije mogue b) pravo drave zajednikog dravljanstva suprunika u trenutku sklapanja braka; ili, ako to nije mogue v) pravo drave sa kojom suprunici zajedniki imaju najbliu vezu, uzimajui u obzir sve okolnosti, a posebno mesto sklapanja braka. 2. Odredbe stava 1 taka b ovog lana se ne primenjuju ako suprunici imaju vie od jednog zajednikog dravljanstva. lan 68 Promena merodavnog prava 1. Suprunici mogu u svakom trenutku u toku trajanja braka izabrati za svoj branoimovinski reim drugo pravo od onoga koje je do tada bilo merodavno. 2. Sporazumom iz stava 1 ovog lana mogu izabrati jedno od sledeih prava: a) pravo drave u kojoj je uobiajeno boravite jednog od suprunika u trenutku izbora; ili b) pravo drave iji je dravljanin jedan od suprunika u trenutku izbora. 3. Osim ako se suprunici sporazumeju drukije, promena prava merodavnog za branoimovinski reim u toku trajanja braka proizvodi dejstva samo za budunost. 4. Ako se suprunici sporazumeju da promena merodavnog prava ima retroaktivno dejstvo, njihov sporazum ne utie na punovanost pravnih poslova preduzetih prema ranije merodavnom pravu, niti na prava treih lica steena primenom tog prava.

28

lan 69 Forma branog ugovora 1. Za formu branog ugovora merodavno je pravo drave koje se primenjuje na branoimovinski reim ili pravo drave u kojoj je brani ugovor zakljuen. 2. Bez obzira na odredbu stava 1 ovog lana, brani ugovor mora biti zakljuen u pisanoj formi, datiran i potpisan od strane oba suprunika, odnosno budua suprunika. lan 70 Pravni odnosi sa treim licima 1. Za dejstva branoimovinskog reima na pravni odnos izmeu jednog suprunika i treeg lica merodavno je pravo koje se primenjuje na branoimovinski reim. 2. Ako su u trenutku zasnivanja pravnog odnosa suprunik i tree lice imali uobiajeno boravite u istoj dravi merodavno je pravo te drave, osim: a) ako su uslovi publiciteta ispunjeni prema merodavnom pravu za branoimovinski reim; ili b) ako je u trenutku zasnivanja pravnog odnosa tree lice znalo ili moralo da zna za branoimovinski reim; ili v) ako su pravila publiciteta koja se odnose na stvarna prava na nepokretnosti ispunjena prema pravu drave u kojoj se nepokretnost nalazi.

IV IMOVINSKI ODNOSI U VANBRANOJ ZAJEDNICI

lan 71 Nadlenost Sud Republike Srbije nadlean je za sporove u vezi sa imovinskim odnosima u vanbranoj zajednici: a) za vreme trajanja, u skladu sa lanom 64 ovog Zakona; b) u sluaju prestanka raskidom, u skladu sa lanom 63 ovog Zakona; v) u sluaju prestanka usled smrti vanbranog partnera, u skladu sa lanom 62 ovog Zakona. lan 72 Merodavno pravo 1. Za imovinske odnose u vanbranoj zajednici koja nije registrovana merodavno je pravo u skladu sa l. 65 do 70 ovog Zakona. 2. Za imovinske odnose u registrovanoj vanbranoj zajednici merodavno je pravo drave u kojoj je registrovana.

29

3. Ako je vanbrana zajednica registrovana u vie drava merodavno je pravo drave u kojoj je registrovana i sa kojom postoji najblia veza.

V PRESTANAK BRAKA
lan 73 Nadlenost za brane sporove Sud Republike Srbije nadlean je za postupanje u branim sporovima i ako nisu ispunjeni uslovi iz lana 10 ovog Zakona ukoliko: a) suprunici imaju uobiajeno boravite u Republici Srbiji u trenutku pokretanja postupka, ili b) je poslednje uobiajeno boravite bilo suprunika u Republici Srbiji, a jedan od njih u trenutku pokretanja postupka i dalje ima uobiajeno boravite u Republici Srbiji, ili v) tueni ima uobiajeno boravite u Republici Srbiji, ili g) u sluaju sporazumnog razvoda braka, bilo koji suprunik ima uobiajeno boravite u Republici Srbiji u trenutku pokretanja postupka, ili d) tuilac ima uobiajeno boravite u Republici Srbiji u trajanju od najmanje godinu dana neposredno pre pokretanja postupka, ili ) tuilac, koji je dravljanin Republike Srbije, ima uobiajeno boravite u Republici Srbiji u trajanju od najmanje 6 meseci neposredno pre pokretanja postupka, ili e) oba suprunika imaju dravljanstvo Republike Srbije. lan 74 Merodavno pravo za nitavost braka Za formalne i materijalne uzroke nitavosti braka merodavno je pravo koje je primenjeno prilikom njegovog sklapanja. lan 75 Izbor merodavnog prava za razvod braka 1. Za razvod braka suprunici mogu izabrati jedno od sledeih prava: a) pravo drave uobiajenog boravita suprunika u trenutku izbora, ili b) pravo drave u kojoj su suprunici imali poslednje uobiajeno boravite ukoliko jedan od njih jo uvek tamo boravi u trenutku izbora, ili v) pravo drave iji je dravljanin jedan od suprunika u trenutku izbora, ili g) pravo Republike Srbije.

30

2. Sporazum o izboru merodavnog prava moe biti zakljuen ili promenjen najkasnije do trenutka pokretanja brakorazvodnog postupka. 3. Postojanje i punovanost sporazuma o izboru merodavnog prava za razvod ili pojedinih njegovih odredaba utvruje se prema pravu koje bi na osnovu ovog Zakona bilo merodavno za sporazum pod pretpostavkom da je sporazum ili njegova odredba punovana. lan 76 Formalna punovanost sporazuma o izboru 1. Sporazum o izboru merodavnog prava za razvod braka mora biti sainjen u pisanoj formi sa navoenjem datuma i potpisan od strane oba suprunika. 2. Sporazum sainjen korienjem sredstava elektronske komunikacije koja obezbeuju trajan zapis sporazuma smatra se jednakim sporazumu iz stava 1 ovog lana. 3. Ako pravo drave u kojoj oba suprunika imaju uobiajeno boravite u trenutku zakljuenja sporazuma predvia dodatne uslove u pogledu forme za ovu vrstu sporazuma, i ovi uslovi moraju biti ispunjeni. 4. Ako suprunici imaju uobiajena boravita u razliitim dravama u trenutku zakljuenja sporazuma, a njihova prava predviaju razliite uslove u pogledu forme, smatra se da je sporazum formalno punovaan ako ispunjava uslove prava jedne od ovih drava. lan 77 Merodavno pravo u odsustvu izbora Ako nije izabrano pravo za razvod u skladu sa lanom 75 ovog Zakona, merodavno je: a) pravo uobiajenog boravita suprunika u trenutku pokretanja postupka; ili, ako to nije mogue b) pravo drave poslednjeg uobiajenog boravita suprunika, pod uslovom da je boravak trajao najmanje godinu dana pre pokretanja postupka i da jedan od suprunika i dalje tu boravi u trenutku pokretanja postupka; ili, ako to nije mogue v) pravo drave zajednikog dravljanstva suprunika u trenutku pokretanja postupka; ili, ako to nije mogue g)pravo Republike Srbije. lan 78 Primena prava Republike Srbije Ako pravo merodavno na osnovu lanova 75 i 77 ovog Zakona ne predvia mogunost razvoda ili ne prua jednako pravo na razvod inei diskriminaciju po polu, primenjuje se pravo Republike Srbije.

31

lan 79 Priznanje stranih brakorazvodnih odluka 1. Strane brakorazvodne odluke priznaju se u skladu sa odredbama IV dela ovog Zakona o priznanju i izvrenju stranih sudskih odluka. 2. U postupku priznanja strane brakorazvodne odluke sud Republike Srbije ispituje uslove iz l. 177 ta. a, g, d, i e ovog Zakona.

VI OINSTVO I MATERINSTVO
lan 80 Nadlenost 1. Sud Republike Srbije nadlean je da postupa u sporovima o materinstvu i oinstvu i a) dete ima uobiajeno boravite u Republici Srbiji; ili b) lice ije se materinstvo, odnosno oinstvo utvruje ili osporava ima uobiajeno boravite u Republici Srbiji; ili v) dete ima dravljanstvo Republike Srbije. 2. 3. Stav 1 ovog lana primenjuje se i na utvrivanje vanbranog oinstva priznanjem. Za primenu stava 2 ovog lana relevantan je trenutak davanja izjave o priznanju. lan 81 Merodavno pravo 1. Za utvrivanje, odnosno osporavanje materinstva i oinstva merodavno je u trenutku utvrivanja porodinog statusa: a) pravo uobiajenog boravita deteta ili, b) ako je to u najboljem interesu deteta: - pravo drave ije je dete dravljanin ili - pravo drave uobiajenog boravita ili dravljanstva lica ije se oinstvo ili materinstvo utvruje. 2. Za utvrivanje vanbranog oinstva priznanjem merodavno je pravo drave pred ijim se organom daje izjava o priznanju, ili, ako je to u najboljem interesu deteta, pravo drave uobiajenog boravita ili dravljanstva lica koje daje izjavu o priznanju. 3. Za primenu stava 2 ovog lana, relevantan je trenutak davanja izjave o priznanju. ako nisu ispunjeni uslovi iz lana 10 ovog Zakona, ukoliko u trenutku pokretanja postupka:

32

4. 5.

Na ponitaj izjave o priznanju deteta primenjuje se pravo drave koje je bilo Za formu priznanja merodavno je pravo drave u kojoj se daje izjava o priznanju. lan 82 Obim merodavnog prava

merodavno za izjavu o priznanju.

Pravo merodavno na osnovu lana 81, izmeu ostalog, ureuje: a) krug lica koja imaju pravo na tubu, b) krug lica koja mogu biti tuena, v) teret dokazivanja, g) rokove, d) saglasnost deteta, majke odnosno nadlenog organa.

VII USVOJENjE
lan 83 Nadlenost 1. Organ Republike Srbije je nadlean za zasnivanje usvojenja ako jedan od usvojitelja, usvojitelj ili dete ima dravljanstvo Republike Srbije ili ima uobiajeno boravite u Republici Srbiji. 2. Sud Republike Srbije je nadlean da postupa u sporu za ponitenje usvojenja, ako su ispunjeni uslovi iz stava 1 ovog lana ili iz lana 10 ovog Zakona. lan 84 Merodavno pravo za uslove zasnivanja i dejstva usvojenja 1. Za uslove zasnivanja i dejstva usvojenja merodavno je pravo drave iji je dravljanin usvojitelj u trenutku zasnivanja usvojenja. 2. Ako suprunici ili vanbrani partneri zajedniki usvajaju, merodavno je pravo drave iji su oni dravljani u trenutku zasnivanja usvojenja. 3. Ako su suprunici ili vanbrani partneri dravljani razliitih drava merodavno je pravo drave u kojoj imaju zajedniko uobiajeno boravite u trenutku zasnivanja usvojenja. 4. Ako se merodavno pravo ne moe odrediti prema stavu 3 ovog lana merodavno je pravo Republike Srbije.

33

lan 85 Merodavno pravo za saglasnosti za usvojenje Za saglasnost za usvojenje koju daju usvojenik, roditelji usvojenika ili staratelj merodavno je pravo drave u kojoj se nalazi uobiajeno boravite usvojenika neposredno pre njegovog preseljenja u cilju usvojenja ili ako do preseljenja nije dolo, u trenutku zasnivanja usvojenja. lan 86 Merodavno pravo za formu usvojenja Za formu zasnivanja usvojenja merodavno je pravo drave u kojoj se usvojenje zasniva. lan 87 Merodavno pravo za prestanak usvojenja 1. Za prestanak usvojenja merodavno je pravo predvieno lanovima 84, 85 i 86 ovog Zakona. 2. Za posledice prestanka usvojenja merodavno je pravo drave ije je dete dravljanin u trenutku zasnivanja usvojenja. lan 88 Konverzija usvojenja Konverzija nepotpunog usvojenja zasnovanog u inostranstvu u potpuno usvojenje u Republici Srbiji mogua je pod sledei uslovima: a) da je u Republici Srbiji priznata strana odluka o nepotpunom usvojenju, b) da je pribavljena saglasnost lica od kojih se za zasnivanje usvojenja saglasnost zahteva prema pravu Republike Srbije, v) da je potpuno usvojenje u najboljem interesu usvojenika. lan 89 Priznanje usvojenja zasnovanog u inostranstvu 1. Za priznanje meunarodnog usvojenja zasnovanog u drugoj dravi ugovornici i njegovih dejstava primenjuje se Haka konvencije o zatiti dece i saradnji u oblasti meunarodnoj usvojenja iz 1993. godine. 2. Odredbe ove Konvencije u odnosima izmeu drava lanica primenjuju se i na odluku o konverziji usvojenja 3. U ostalim sluajevima, priznanje strane odluke o usvojenju odbie se ako je usvojenje oigledno suprotno javnom poretku Republike Srbije, uzimajui u obzir najbolji interes deteta.

VIII RODITELjSKO PRAVO

34

lan 90 Nadlenost Sud Republike Srbije nadlean je za sporove u vezi sa roditeljskim pravom: (1) ako dete ima uobiajeno boravite u Republici Srbiji u trenutku pokretanja postupka; (2) ako je pred nadlenim sudom u Republici Srbiji u toku postupak u branom sporu u okviru koga se odluuje i o roditeljskom pravu; (3) u sluaju deteta ije se uobiajeno boravite ne moe utvrditi, deteta izbeglice i meunarodno raseljenog deteta usled nemira u dravi njegovog uobiajenog boravita, ukoliko se dete nalazi na teritoriji Republike Srbije u trenutku pokretanja postupka. lan 91 Meunarodna otmica dece U sluajevima meunarodne otmice dece primenjuje se Haka konvencija o graanskopravnim aspektima meunarodne otmice dece iz 1980. godine (Sl. list SFRJ - Meunarodni ugovori", br. 7/91). lan 92 Merodavno pravo 1. Za roditeljsko pravo je merodavno pravo drave uobiajenog boravita deteta. 2. Ako se uobiajeno boravite deteta promeni, za roditeljsko pravo je merodavno pravo drave novog uobiajenog boravita. 3. Sud Republike Srbije moe primeniti ili uzeti u obzir i pravo druge drave sa kojom je pravni odnos blisko povezan, ako je to potrebno radi zatite linosti ili imovine deteta. lan 93 Obim merodavnog prava Pravo merodavno na osnovu lana 92 ovog Zakona, izmeu ostalog, ureuje: a) zajedniko ili samostalno vrenje roditeljskog prava, b) potpuno ili delimino lienje roditeljskog prava, v) vraanje roditeljskog prava, g) produenje roditeljskog prava, d) prestanak roditeljskog prava, ) vraanje roditeljskog prava, e) nadzor nad vrenjem roditeljskog prava, ) pravo na vienje deteta, 35

z) uvanje, podizanje, vaspitavanje i obrazovanje deteta, i) zastupanje deteta, j) upravljanje i raspolaganje imovinom deteta, k) odgovornost roditelja za tetu, l) hraniteljstvo.

IX IZDRAVANjE
lan 94 Nadlenost Sud Republike Srbije nadlean je da odluuje o izdravanju, i ako nisu ispunjeni uslovi iz lana 10 ovog Zakona: a) ako tueni uma uobiajeno boravite u Republici Srbiji, ili b) ako poverilac ima uobiajeno boravite u Republici Srbiji,ili v) ako se o izdravanju odluuje u branom sporu, sporu o materinstvu ili oinstvu ili sporu o roditeljskom pravu, koji se vodi pred sudom Republike Srbije. lan 95 Izbor suda 1. Stranke se mogu sporazumeti o nadlenosti suda Republike Srbije u sporovima o a) ako jedna od stranaka ima uobiajeno boravite u Republici Srbiji, ili b) ako je jedna od stranaka dravljanin Republike Srbije, ili v) izmeu suprunika ili bivih suprunika: ili 2. 3. 4. formi. ako se u Republici Srbiji najmanje godinu dana nalazilo njihovo poslednje zajedniko uobiajeno boravite. Uslovi iz stava 1 ovog lana treba da budu ispunjeni u trenutku zakljuenja Nadlenost iz stava 1 ovog lana je iskljuiva, osim ako stranke odrede drugaije. Sporazum o izboru suda zakljuuje se u pisanoj formi, pri emu se komunikacija sporazuma o izboru suda ili u trenutku podnoenja tube sudu. ako je sud Republike Srbije odluivao u njihovom branom sporu, izdravanju koji su nastali ili e tek nastati:

elektronskim putem koja omoguava trajan zapis sporazuma smatra ekvivalentom pisanoj

36

5. godina.

Odredbe ovog lana ne primenjuju se u sporu o izdravanju deteta mlaeg od 18 lan 96 Nadlenost na osnovu zajednikog dravljanstva

Ako se nadlenost ne moe zasnovati na osnovu lanova 94 i 95 ovog Zakona, sud Republike Srbije moe se oglasiti nadlenim ukoliko obe stranke imaju dravljanstvo Republike Srbije. lan 97 Merodavno pravo Merodavno pravo za obaveze izdravanja odreuje se na osnovu odredaba Hakog protokola o odreivanju merodavnog prava za obaveze izdravanja (2007).

GLAVA TREA NASLEIVANjE

lan 98 Uobiajeno boravite - autonomni pojam 1.U smislu ove Glave, za odreivanje uobiajenog boravita, u svakom konkretnom sluaju posebno se uzimaju u obzir: a) stvarna ili nameravana duina boravka lica u odnosnoj dravi; b) razlozi boravka; v) zakup ili kupovina stambenog prostora u odnosnoj dravi u nameri da se privremeno ili trajno uini domom; g) da u odnosnoj dravi lice ostvaruje preteni deo svoj ukupnih primanja (zarade); d) da u odnosnoj dravi ima imovinu; ) da u odnosnoj dravi lice izrava poreske obaveze; e) izjava lica koja moe potvrditi njegovu nameru o zasnivanju uobiajenog boravita u odnosnoj dravi; 2. Izjava lica da e se u nekom kasnijem trenutku vratiti u dravu iji je dravljanin nije dovoljna za postojanje uobiajenog boravita u toj dravi. lan 99 Nadlenost 1. Sud Republike Srbije je nadlean za raspravljanje celokupne zaostavine ako je ostavilac u Republici Srbijie imao prebivalite ili uobiajeno boravite u trenutku smrti.

37

2. Ako nisu ispunjeni uslovi iz stava 1 ovog lana, sud Republike Srbije je nadlean za raspravljanje zaostavtine koja se nalazi u Republici Srbiji. 2. Odredbe st. 1 i 2 ovog lana odnose se i na nadlenost u sporovima iz naslednopravnih odnosa i za sporove u vezi sa pravnim poslovima raspolaganja imovinom za ivota . lan 100 Mere za obezbeenje i zatitu prava prema zaostavtini Sud Republike Srbije je nadlean da odredi mere za obezbeenje zaostavtine i za zatitu prava prema zaostavtini koja se nalazi u Republici Srbiji. lan 101 Izbor merodavnog prava 1. Za nasleivanje svoje celokupne imovine ostavilac moe izabrati pravo drave iji je dravljanin ili pravo drave u kojoj ima uobiajeno boravite u trenutku izbora merodavnog prava. 2. Za nasleivanje nepokretne zaostavtine ostavilac moe izabrati pravo drave u kojoj se nepokretnost nalazi. 3. Izbor merodavnog prava mora biti izriit i dat u formi raspolaganja imovinom za sluaj smrti. 4. Postojanje i materijalna punovanost izbora merodavnog prava ceni se prema izabranom pravu. 5. Odredbe st. 1 do 4 ovog lana primenjuju se i na promenu i opoziv ranije izabranog merodavnog prava. lan 102 Merodavno pravo u odsustvu izbora 1. Za nasleivanje je merodavno pravo drave u kojoj je ostavilac u trenutku smrti imao uobiajeno boravite. 2. Ako je primenom stava 1 ovog lana merodavno strano pravo, primenjuju se i njegove odredbe o odreivanju merodavnog prava, ukoliko uzvraaju na pravo Republike Srbije. Alternativa (prof. dr Maja Stanivukovi): 1. Ako je iz svih okolnosti sluaja jasno da je nasleivanje oigledno u blioj vezi s drugom zemljom, a ne sa onom iz lanova 102 i 103 ovog zakona, primenjuje se pravo te druge zemlje. 2. Oigledno blia veza s drugom dravom moe se zasnivati na dravljanstvu ostavioca i na mestu gde se zaostavtina nalazi.

38

lan 103 Merodavno pravo za sadrinu zavetanja 1. Na postojanje, materijalnu punovanost, sadrinu, dejstva i tumaenje zavetanja primenjuje se pravo drave u kojoj zavetalac ima uobiajeno boravite u trenutku sastavljanja zavetanja. 2. Ako zavetanje nije punovano prema pravu iz stava 1 ovog lana, smatrae se punovanim ako ispunjava uslove prema pravu drave u kojoj zavetalac ima uobiajeno boravite u trenutku smrti. 3. Pravo iz stava 2 ovog lana primenjuje se i na sadrinu, dejstva i tumaenje zavetanja. 4. Zavetalac moe izabrati merodavno pravo u skladu sa lanom 101 ovog Zakona. 5. Odredbe st. 1 do 5 ovog lana shodno se primenjuju na ostala raspolaganja za vreme smrti. lan 104 Merodavno pravo za zavetajnu sposobnost 1. Za zavetajnu sposobnost merodavno je pravo drave u kojoj je ostavilac imao uobiajeno boravite u trenutku sastavljanja zavetanja. 2. Na steenu zavetajnu sposobnost ne utie kasnija promena merodavnog prava. lan 105 Merodavno pravo za formu zavetanja 1.Za formu zavetajnih odredaba i njihov opoziv merodavno je pravo odreeno u skladu sa Konvencijom o sukobima zakona u pogledu oblika testamentarnih odredaba, zakljuena u Hagu, 5. oktobra 1961. godine. 2. Na ostala raspolaganja za sluaj smrti analogno se primenjuje stav 1 ovog lana. lan 106 Raspolaganje imovinom pravnim poslovima za ivota ostavioca 1. Za pravne poslove kojima se raspolae imovinom za ivota, merodavno je pravo drave u kojoj lice koje raspolae imovinom ima uobiajeno boravite u trenutku zakljuenja pravnog posla. 2. Merodavno pravo za formalnu punovanost pravnih poslova iz stava 1 ovog lana odreuje se prema odredbi lana 36 ovog Zakona. 3. Ugovorne strane mogu sporazumno izabrati merodavno pravo za svoj pravni posao u skladu sa lanom 101 ovog Zakona.

39

lan 107 Posebni naslednopravni reimi Ako se nepokretnosti ili druga posebna imovina ostavioca nalaze u dravi ije pravo za njihovo nasleivanje, bilo iz socijalnih ili ekonomskih razloga, predvia poseban naslednopravni reim, odredbe o posebnom naslednopravnom reimu imaju prednost u primeni u odnosu na odredbe kojima se odreuje merodavno pravo za nasleivanje. lan 108 Obim merodavnog prava Merodavno pravo za nasleivanje ureuje, izmeu ostalog : 1. osnov pozivanja na nasleivanje, trenutak i mesto otvaranja zaostavtine; 2. krug lica koja mogu biti pozvana na nasleivanje i zakonski nasledni red; 3. veliinu naslednih delova; 4. trenutak sticanja nasledstva; 5. naslednu sposobnost i dostojnost za nasleivanje; 6. iskljuenje iz nasleivanja i odricanje od nasledstva; 7. mogunost sanaslednika da raspolau zaostavtinom i deobu zaostavtine; 8. odgovornost za dugove ostavioca; 9. da li je zaostavtina bez naslednika; 10. slobodu i oblike raspolaganja za sluaj smrti; 11. krug lica koja mogu biti univerzalni i singularni sukcesori; 12. krug nunih naslednika i veliinu nunog dela; 13. odreivanje izvrioca zavetanja. lan 109 Zaostavtina bez naslednika U sluaju zaostavtine bez naslednika, pokretna zaostavtina pripada dravi u kojoj je ostavilac imao uobiajeno boravite u trenutku smrti, a nepokretna zaostavtina dravi u kojoj se ona nalazi

40

GLAVA ETVRTA STVARNOPRAVNI ODNOSI

lan 110 Vrsta stvari Da li je jedna stvar pokretna ili nepokretna odreuje se prema pravu drave u kojoj se ona nalazi. lan 111 Nadlenost 1. Sud Republike Srbije iskljuivo je nadlean za sporove o stvarnim pravima na nepokretnosti, ukljuujui sporove nastale iz zakupa nepokretnosti, ako se nepokretnost nalazi na teritoriji Republike Srbije. 2. Izuzetno od stava 1 ovog lana, sud Republike Srbije nije iskljuivo nadlean za sporove u vezi kratkoronog zakupa nepokretnosti koja se nalazi u Republici Srbiji zakljuenog za line potrebe fizikog lica na period od najdue est uzastopnih meseci ako vlasnik i zakupac imaju prebivalite u istoj stranoj dravi. 3. Za sporove iz stava 1 ovog lana nadlenost suda Republike Srbije je iskljuena kada se nepokretnost nalazi u inostranstvu. 4. Izuzetno od stava 3 ovog lana, sud Republike Srbije je nadlean za sporove u vezi kratkoronog zakupa nepokretnosti koja se nalazi u inostranstvu zakljuenog za line potrebe fizikog lica na period od najdue est uzastopnih meseci ako vlasnik i zakupac imaju prebivalite u Republici Srbiji. 5. Sud Republike Srbije je nadlean za stvarnopravne sporove u pogledu pokretnih stvari, ako ta nadlenost postoji po odredbama l.10, 18 i 20 ovog Zakona ili ako se pokretna stvar nalazi na teritoriji Republike Srbije u trenutku podnoenja tube. lan 112 Nadlenost za sporove o stvarnim pravima na brodu i vazduhoplovu 1. Sud Republike Srbije je nadlean za sporove o stvarnim pravima na brodu, ukljuujui sporove o zakupu u pogledu broda, ako ta nadlenost postoji po odredbama lana 10 ovog Zakona, kao i kada se na teritoriji Republike Srbije vodi registar u koji je brod upisan. 2. Sud Republike Srbije je nadlean za sporove o stvarnim pravima na vazduhoplovu, ukljuujui sporove o zakupu u pogledu vazduhoplova, ako ta nadlenost postoji po odredbama l. 10, 18 i 20 ovog Zakona, kao i kada se na teritoriji Republike Srbije vodi registar u koji je vazduhoplov upisan.

41

lan 113 Merodavno pravo za stvarna prava na nepokretnim stvarima Za stvarna prava na nepokretnoj stvari merodavno je pravo drave u kojoj se ona nalazi. lan 114 Merodavno pravo za stvarna prava na pokretnim stvarima 1. Za sticanje i prestanak stvarnog prava na pokretnoj stvari merodavno je pravo drave u kojoj se pokretna stvar nalazila u trenutku preduzimanja radnje ili nastupanja injenice na kojoj se zasniva sticanje ili prestanak stvarnog prava. 2. Ako su pojedine radnje ili injenice, koje su neophodne za sticanje ili prestanak stvarnog prava na pokretnoj stvari, nastupile u jednoj dravi, smatrae se ostvarenim i u drugoj dravi u kojoj je nastupila poslednja radnja ili injenica kojom se zasniva sticanje ili prestanak stvarnog prava. 3. Za sadrinu i vrenje stvarnog prava na pokretnoj stvari merodavno je pravo drave u kojoj se ona nalazi. lan 115 Premetanje pokretne stvari u Republiku Srbiju (mobilni sukob zakona) 1. Ako se pokretna stvar na kojoj je punovano steeno stvarno pravo u inostranstvu premesti u Republiku Srbiju, steeno stvarno pravo se priznaje u Republici Srbiji ukoliko u pravu Republike Srbije postoji stvarno pravo koje je po sadrini i dejstvima ekvivalentno stvarnom pravu steenom u inostranstvu. 2. Na sadrinu i vrenje priznatog stranog stvarnog prava iz stava 1 ovog lana primenjuje se pravo Republike Srbije. 3. Ako se strano stvarno pravo iz stava 1 ovog lana prizna u obliku zalonog prava na pokretnoj stvari koje je potrebno upisati u registar zaloge koji se vodi na teritoriji Republike Srbije i ako se upis izvri u roku od 60 dana od dana kada je stvar dospela u Republiku Srbiju, danom registracije smatra se dan kada je stvar dospela na teritoriju Republike Srbije. 4. Upis zalonog prava iz stava 3 ovog lana u registar zaloge mogu traiti zalogodavac ili poverilac, pri emu nije potrebna saglasnost zalogodavca. lan 116 Merodavno pravo za stvari u prevozu 1. Za sticanje i prestanak stvarnog prava na stvari u prevozu strane mogu izabrati pravo koje je merodavno za pravni posao na osnovu koga se stie ili prestaje stvarno pravo ili pravo drave otpremanja stvari. 42

2. Ako strane nisu izabrale merodavno pravo u skladu sa stavom 1 ovog lana za sticanje i prestanak stvarnog prava na stvari u prevozu merodavno je pravo drave odredita. 3. Izbor prava iz stava 1 ovog lana ne moe uticati na prava treih lica. lan 117 Prevozna sredstva 1. Za stvarna prava na brodu merodavno je pravo drave na ijoj teritoriji se vodi upisnik u koji je brod upisan. 2. Za stvarna prava na vazduhoplovu merodavno je pravo drave na ijoj teritoriju se vodi registar u koji je vazduhoplov upisan. 3. Za stvarna prava na prevoznom sredstvu za elezniki saobraaj merodavno je pravo drave u kojoj se nalazi mesto poslovanja lica koje eksploatie ovo sredstvo prevoza. lan 118 Kulturna dobra 1. Ako je stvar koja je proglaena kulturnim dobrom odreene drave protivpravno izneta sa njene teritorije, na zahtev drave za povraaj stvari primenjuje se njeno pravo, osim ako izabere pravo drave na ijoj se teritoriji stvar nalazi u trenutku isticanja zahteva za povraaj stvari. 2. Ako pravo drave koja je odreenu stvar proglasila svojim kulturnim dobrom ne prua zatitu savesnom draocu kulturnog dobra, on se moe pozvati na zatitu koju mu prua pravo drave na ijoj se teritoriji stvar nalazi u trenutku isticanja zahteva za povraaj dobra. lan 119 Obim merodavnog prava Merodavno pravo za stvarna prava, izmeu ostalog, ureuje: a) postojanje, vrstu, predmet i obim stvarnog prava b) sadrinu stvarnog prava v) imaoca stvarnog prava g) naine sticanja, prenosa i prestanka stvarnog prava d) prenosivost stvarnog prava ) dejstva stvarnog prava prema treim licima e) obaveznost upisa stvarnog prava u registar ) zatita stvarnog prava.

43

lan 120 Robne hartije od vrednosti 1. Pravo drave koje je izriito navedeno u robnoj hartiji od vrednosti odreuje da li ona ispunjava uslove za robnu hartiju od vrednosti. 2. Ako pravo iz stava 1 ovog lana nije izriito navedeno, za ocenu ispunjenosti uslova iz stava 1 ovog lana merodavno je pravo drave u kojoj izdavalac robne hartije od vrednosti ima svoje sedite odnosno predstavnitvo, zastupnitvo ili drugu poslovnu jedinicu u okviru ijeg poslovanja je izdao robnu hartiju od vrednosti. 3. Za sticanje i prestanak stvarnog prava na robnoj hartiji od vrednosti i na samoj robi merodavno je pravo drave u kojoj se nalazi robna hartija od vrednosti u trenutku preduzimanja radnje ili nastupanja injenice na kojoj se zasniva sticanje ili prestanak prava na robnoj hartiji od vrednosti. 4. Za sadrinu i vrenje prava na robnoj hartiji od vrednosti merodavno je pravo drave u kojoj se robna hartija od vrednosti nalazi u trenutku kada se ova pitanja postavljaju. 5. Ako jedno lice neposredno istie svoja stvarna prava na robi, a drugo lice na osnovu robne hartije od vrednosti, za pravo prvenstva merodavno je pravo drave u kojoj se roba nalazi.

GLAVA PETA HARTIJE OD VREDNOSTI KOJE DRE POSREDNICI

lan 121 Definicija U smislu ove Glave, hartijama od vrednosti koje se dre na raunu posrednika naroito se smatraju akcije, obveznice, dunike hartije od vrednosti, varanti, depozitne potvrde i drugi finansijski instrumenti koji se upisuju na raun hartija od vrednosti o kojima vode rauna posrednici.

44

lan 122 Nadlenost Sud Republike Srbije je nadlean za sporove o pravima na hartijama od vrednosti koje dri posrednik ako ta nadlenost postoji prema odredbama l. 10, 18 i 20 ovog Zakona ili ako posrednik ima sedite odnosno predstavnito, zastupnitvo ili drugu poslovnu jedinicu u Republici Srbiji pod uslovima navedenim u lanu 123 stav 2 ovog Zakona. lan 123 Merodavno pravo 1. Za hartije od vrednosti koje dri posrednik merodavno je pravo drave u kojoj se nalazi sedite posrednika u trenutku zakljuenja pismenog ugovora o otvaranju i voenju rauna hartija od vrednosti, a ako pismeni ugovor ne postoji, u trenutku kada je raun hartija od vrednosti otvoren. 2. Izuzetno od stava 1 ovog lana, za hartije od vrednosti koje dri posrednik merodavno je pravo drave u kojoj se nalazi predstavnitvo, zastupnitvo ili druga poslovna jedinca posrednika pod uslovima: a) da je u okviru poslovanja te poslovne jedinice zakljuen ugovor o otvaranju i voenju rauna hartija od vrednosti odnosno otvoren raun hartija od vrednosti i b) da ta poslovna jedinica u okviru svog poslovanja sprovodi i nadzire upise na raun hartija od vrednosti, obavlja plaanja ili radnje vezane za hartije od vrednosti koje dri posrednik ili na drugi nain uestvuje u poslovnoj ili drugoj delatnosti u vezi sa odravanjem rauna hartija od vrednosti. lan 124 Obim primene merodavnog prava Pravo merodavno na osnovu lana 123, izmeu ostalog, ureuje: a) pravnu prirodu prava koje proistie iz upisa hartija od vrednosti na raun i njihova dejstva prema posredniku i treim licima; b) sticanje i raspolaganje hartijama od vrednosti, kao i njihova dejstva prema posredniku i prema treim licima; v) da li raspolaganje hartijama od vrednosti obuhvata pravo na dividende, prihode ili druge oblike raspodele ili pravo na isplatu, naknadu za prenos ili druge naknade; g) da li pravo jednog lica na hartiji od vrednosti ima dejstvo gaenja prava drugog lica ili prvenstvo u odnosu na pravo drugog lica; d) obaveze posrednika prema licu razliitom od vlasnika rauna koje istie pravo na hartiji od vrednosti, a koje je u suprotnosti sa pravom vlasnika rauna ili drugog lica; 45

) uslovi za ostvarivanje prava na hartiji od vrednosti.

GLAVA ESTA INTELEKTUALNA SVOJINA

lan 125 Nadlenost 1. Sud Republike Srbije je nadlean za sporove o pravima intelektualne svojine, kada ta nadlenost postoji prema odredbama l. 10, 18 i 20 ovog Zakona ili kada je zatita ovih prava zatraena za teritoriju Republike Srbije. 2. Sud Republike Srbije iskljuivo je nadlean za sporove koji za predmet imaju registraciju ili punovanost prava na patent, robni ili usluni ig, industrijski uzorak i model ili drugih prava industrijske svojine koja se moraju registrovati, ako je u Republici Srbiji podneta prijava za registraciju ili je izvrena registracija ili se na osnovu meunarodnog ugovora smatra da je registracija izvrena. lan 126 Merodavno pravo 1. Za postojanje, punovanost, dejstva, trajanje, prestanak, prenosivost i povredu autorskih prava, prava srodnih autorskom pravu i drugih neregistrovanih prava intelektualne svojine merodavno je pravo drave za koju je zatraena njihova zatita. 2. Za postojanje, punovanost, dejstva, trajanje, prestanak, prenosivost i povredu prava industrijske svojine merodavno je pravo drave u kojoj ono registrovano odnosno u kojoj je podneta prijava za registraciju. 3. Pri odreivanju merodavnog prava za povredu prava intelektualne svojine ne primenjuje se l. 157 i 35 ovog Zakona. lan 127 Prava intelektualne svojine iz radnog odnosa Pravo koje je merodavno za ugovor o radu odreuje imaoca prava intelektualne svojine ako je predmet ovog prava nastao u okviru radnog odnosa.

GLAVA SEDMA UGOVORNI ODNOSI

46

lan 128 Definicije 1. U smislu ove Glave, prebivalite pravnog lica ili organizacije bez svojstva pravnog lica podrazumeva: a) sedite naznaeno u aktu kojim se ureuje njihova organizacija, ili b) mesto glavne uprave, ili v) glavno mesto poslovanja. 2. Uobiajenim boravitem pravnog lica ili organizacije bez svojstva pravnog lica smatra se mesto njegove glavne uprave. 3. Uobiajenim boravitem fizikog lica koje obavlja privrednu delatnost smatra se drava u kojoj se nalazi njegovo glavno mesto poslovanja. 4. Kada je ugovor zakljuen u okviru poslovanja predstavnitva, zastupnitva ili druge poslovne jedinice ili ako u skladu sa ugovorom obaveza treba da bude izvrena od strane predstavnitva, zastupnitva ili druge poslovne jedinice, uobiajenim boravitem pravnog lica ili organizacije bez svojstva pravnog lica smatra se mesto u kome se nalazi to predstavnitvo, zastupnitvo ili druga poslovna jedinica. 5. Uobiajenog boravita utvruje se u trenutku zakljuenja ugovora. lan 129 Nadlenost u sporovima iz ugovornih odnosa 1. Sud Republike Srbije je nadlean za sporove iz ugovornih odnosa, i ako nisu ispunjeni uslovi iz l. 10, 18 i 20 ovog Zakona ako je osnov tubenog zahteva obaveza koja je izvrena ili bi trebalo da bude izvrena u Republici Srbiji. 2. Ako se stranke nisu sporazumele drugaije, smatra se da je mesto izvrenja obaveze iz stava 1 ovog lana u Republici Srbiji: a) kod ugovora o prodaji robe, ako je u skladu sa ugovorom roba isporuena ili bi trebalo da bude isporuena u Republici Srbiji; b) kod ugovora o pruanju usluga, ako su u skladu sa ugovorom usluge pruene ili bi trebalo da budu pruene u Republici Srbiji. 3. Sud Republike Srbije nadlean je za spor protiv tuenog pravnog lica u vezi poslovanja njegovog predstavnitva, zastupnitva ili poslovne jedinice ako se predstavnitvo, zastupnitvo ili poslovna jedinica nalazi u Republici Srbiji

47

lan 130 Nadlenost u sporovima iz potroakog ugovora 1. U smislu ovog lana, sporovima koji proizilaze iz potroakih ugovora smatraju se sporovi nastali iz: a) ugovora o prodaji robe na rate; ili b) ugovora o zajmu s otplatom na rate ili o bilo kom drugom obliku kredita datog radi finansiranja prodaja robe; ili v) u svim drugim sluajevima - ugovora koji je zakljuen sa licem koje obavlja privrednu ili profesionalnu delatnost u Republici Srbiji ili koje usmerava takvu delatnost ka Republici Srbiji ili ka vie drava meu kojima je i Republika Srbija, a ugovor ulazi u okvir te delatnosti, pod uslovom da potroa ima prebivalite u Republici Srbiji. 2. Ako potroa zakljui ugovor sa stranom koja nema prebivalite u Republici Srbiji, ali ima predstanitvo, zastupnitvo ili poslovnu jedinicu u Republici Srbiji, za sporove u vezi sa poslovanjem predstavnitva, zastupnitva ili druge poslovne jedinice smatra se da strana ima prebivalite u Republici Srbiji. 3. Sud Republike Srbije je nadlean za sporove potroaa protiv trgovca, i ako nisu ispunjeni uslovi iz l. 10 i 129 stav 3 ovog Zakona, ukoliko potroa ima prebivalite u Republici Srbiji. 4. Trgovac moe podneti tubu protiv potroaa samo pred sudom Republike Srbije, ako potroa ima prebivalite u Republici Srbiji. 5. Od odredaba st. 1, 3 i 4 ovog lana moe se odstupiti samo na osnovu sporazuma o nadlenosti: a) koji je zakljuen nakon nastanka spora; ili b) koji omoguava potroau da pokrene postupak i pred drugim sudom koji bi bio nadlean na osnovu kriterijuma koji nisu navedeni u ovom lanu. 6. Sporazum iz stava 5 ovog lana mora biti zakljuen u formi koju predvia lan 19 stav 1 ta. a ovog Zakona. 7. Odredbe st. 1 do 6 ovog lana ne primenjuju se na ugovore o prevozu, osim na ugovore kojima se prua kombinovana usluga putovanja i smetaja za paualnu cenu. lan 131 Nadlenost u sporovima iz pojedinanog ugovora o radu 1. Ako zaposleni zakljui pojedinani ugovor o radu sa poslodavcem koji nema prebivalite u Republici Srbiji, ali ima predstanitvo, zastupnitvo ili drugu poslovnu jedinicu u Republici

48

Srbiji, smatra se da za sporove u vezi sa poslovanjem predstavnitva, zastupnitva ili poslovne jedinice poslodavac ima prebivalite u Republici Srbiji. 2. Sud Republike Srbije je nadlean za sporove protiv poslodavca u vezi sa pojedinanim ugovorom o radu i ako nisu ispunjeni uslovi iz l. 10 i 129 stav 3 ovog Zakona: a) ako je u Republici Srbiji mesto u kome zaposleni uobiajeno obavlja rad ili poslednje mesto u kome je uobiajeno obavljao rad, ili u nedostatku toga, mesto iz koga zaposleni obavlja rad; b) ako zaposleni uobiajeno obavlja ili je uobiajeno obavljao rad u vie drava, ukoliko se poslovna jedinica koja ga je angaovala nalazi ili se nalazila u Republici Srbiji. 3. Poslodavac moe podnetu tubu protiv zaposlenog u vezi pojedinanog ugovora o radu samo sudu Republike Srbije ako zaposleni ima prebivalite u Republici Srbiji. 4. Od odredaba ovog lana moe se odstupiti samo na osnovu sporazuma o nadlenosti: a) koji je zakljuen posle nastanka spora ili b) koji omoguava zaposlenom da pokrene postupak i pred drugim sudom koji bi bio nadlean na osnovu kriterijuma koji nisu navedeni u ovom lanu. 5. Sporazum iz stava 4 ovog lana mora biti zakljuen u formi koju predvia lan 19 stav 1 ta. a ovog Zakona. lan 132 Izbor merodavnog prava

1. Za ugovor je merodavno pravo koje su ugovorne strane izabrale. 2. Izbor merodavnog prava postoji ako je uinjen izriito ili ako nesumnjivo proistie iz
odredaba ugovora ili okolnosti sluaja.

3. Ugovorne strane mogu izabrati merodavno pravo za ceo ugovor ili za jedan njegov deo. 4. Ugovorne strane se mogu u svako doba sporazumeti da izaberu merodavno pravo ili da
promene ve izabrano merodavnog prava.

5. Promena merodavnog prava o kojoj su se ugovorne strane sporazumele nakon zakljuenja

ugovora, ne moe da utie na punovanost ugovora u pogledu forme u smislu lana 141 ovog Zakona niti na steena prava treih lica.

6. Ako su svi drugi elementi ugovora u trenutku izbora merodavnog prava vezani za dravu
ije pravo nije izabrano, izbor merodavnog prava ne utie na primenu odredaba od kojih se, po pravu te druge drave, ne moe ugovorom odstupiti.

7. Postojanje i punovanost saglasnosti strana u pogledu izbora merodavnog prava utvruje se

u skladu sa odredbama l. 140, 141 i 142 ovog Zakona. 49

lan 133 Merodavno pravo u odsustvu izbora

1. Ako nije izabrano merodavno pravo za ugovor u skladu sa lanom 132 ovog Zakona i
izuzev ugovora predvienih u l. 135, 136 i 137 ovog Zakona, kao merodavno primenjuje se: a) za ugovor o prodaji robe pravo drave u kojoj se nalazi uobiajeno boravite prodavca; b) za ugovor o prodaji robe na javnoj prodaji (aukciji) pravo drave u kojoj se javna prodaja odrava, ako se mesto odravanja moe odrediti; v) za ugovor o pruanju usluga (ugovor o delu) pravo drave u kojoj se nalazi uobiajeno boravite davaoca usluga (poslenika); g) za ugovor o nalogu pravo drave u kojoj se nalazi uobiajeno boravite, odnosno sedite nalogoprimca; d) za ugovor o posredovanju pravo drave u kojoj se nalazi uobiajeno boravite, odnosno sedite posrednika; ) za ugovor o komisionu pravo drave u kojoj se nalazi uobiajeno boravite, odnosno sedite komisionara; e) za ugovor o otpremanju (pediciji) pravo drave u kojoj se nalazi uobiajeno boravite, odnosno sedite otpremnika; ) za ugovor o zakupu pokretnih stvari pravo drave u kojoj se nalazi uobiajeno boravite, odnosno sedite zakupodavca; z) za ugovor o zajmu pravo drave u kojoj se nalazi uobiajeno boravite, odnosno sedite zajmodavca; i) za ugovor o posluzi pravo drave u kojoj se nalazi prebivlaite odnosno sedite poslugodavca; j) za ugovor o ostavi pravo drave u kojoj se nalazi uobiajeno boravite, odnosno sedite ostavoprimca (depozitara); k) za ugovor o uskladitenju pravo drave u kojoj se nalazi uobiajeno boravite, odnosno sedite skladitara; l) za ugovor o zastupanju pravo drave u kojoj se nalazi redovno boravita, odnosno sedite zastupnika; lj) ugovor o raspolaganjima pravima intelektualne svojine pravo drave u kojoj se nalazi uobiajeno boravite prenosioca;

50

m) za ugovor o poklonu pravo drave u kojoj se nalazi uobiajeno boravite, odnosno sedite poklonodavca; n) za berzanske poslove pravo drave u kojoj se nalazi sedite berze, ako se sedite berze moe odrediti; nj) za ugovor o samostalnim bankarskim garancijama pravo drave u kojoj se nalazi sedite davaoca garancije; o) za ugovor o franizingu pravo drave u kojoj se nalazi uobiajeno boravite, odnosno sedite davaoca franize; p) za ugovor o faktoringu i forfetingu pravo drave u kojoj se nalazi uobiajeno boravite, odnosno sedite ustupioca potraivanja; r) za ugovor o distribuciji pravo drave u kojoj se nalazi uobiajeno boravite, odnosno sedite distributera; s) za ugovor o stranim ulaganjima pravo drave u koju je izvreno strano ulaganje; 2. Za ugovore koji nisu pomenuti u stavu 1 ovog lana i za ugovore na koje bi se mogle primeniti dve ili vie taaka iz stava 1 ovog lana pravo drave u kojoj se nalazi uobiajeno boravite ugovorne strane koja duguje ispunjenje karakteristine obaveze iz ugovora.

3. Ako iz svih okolnosti sluaja proistie da je ugovor oigledno ue vezan za dravu koja
nije navedena u st. 1 ili 2 ovog lana, primenjuje se pravo te druge drave.

4. Ako se merodavno pravo ne moe odrediti u skladu sa st. 1 ili 2 ovog lana, za ugovor
je merodavno pravo drave sa kojom je taj ugovor u najblioj vezi. lan 134 Merodavno pravo za ugovore koji se odnose na stvarna prava na nepokretnosti i zakup nepokretnosti

1. Za ugovore koji se odnose na stvarna prava na nepokretnosti ili na zakup nepokretnosti

ugovorne strane mogu izabrati merodavno pravo u skladu sa lanom 132 ovog Zakona.

2. Ako nije izabrano merodavno pravo, na ugovore iz stava 1 ovog lana primenjuje se pravo
drave u kojoj se nepokretnost nalazi.

3. Izuzetno od stava 1 ovog lana, za kratkoroni zakup nepokretnosti za line potrebe na rok
od najdue est uzastopnih meseci merodavno je pravo drave u kojoj zakupodavac ima uobiajeno boravite, ako i je zakupac fiziko lice i ima uobiajeno boravite u istoj dravi.

4. Prilikom odreivanja merodavnog prava u smislu st. 1 do 3 ovog lana ne primenjuje se

lan 35 ovog Zakona.

51

lan 135 Merodavno pravo za ugovor o prevozu 1. Ako ugovorne strane nisu za ugovor o prevozu robe izabrale merodavno pravo na osnovu lana 132 ovog Zakona, merodavno je pravo drave uobiajenog boravita prevoznika, ako se u toj dravi nalazi i mesto utovara ili mesto isporuke robe ili uobiajeno boravite poiljaoca. 2. Ako pretpostavke iz stava 1 ovog lana nisu ispunjene, merodavno je pravo mesta isporuke koje su izabrale ugovorne strane. 3. Za ugovor o prevozu putnika ugovorne strane mogu izabrati kao merodavno samo pravo drave, u kojoj: a) putnik ima uobiajeno boravite, ili b) prevoznik ima uobiajeno boravite, ili v) prevoznik ima sedite glavne uprave, ili g) se nalazi mesto polaska, ili d) se nalazi odredite. 4. Ako strane za ugovor o prevozu putnika nisu izabrale pravo iz stava 2 ovog lana, merodavno je pravo drave uobiajenog boravita putnika, ako se ili mesto polaska ili odredite nalazi u toj dravi. 5. Ako pretpostavke iz stava 4 ovog lana nisu ispunjene, merodavno je pravo drave uobiajenog boravita prevoznika. lan 136 Merodavno pravo za pojedinani ugovor o radu

1. Za pojedinani ugovor o radu merodavno je pravo izabrano u skladu sa lanom 132 ovog
Zakona.

2. Ovaj izbor ne moe imati za posledicu liavanje zaposlenog zatite koju mu obezbeuju
odredbe prava koje bi bilo merodavno u sluaju neizbora prava prema st. 3 i 5 ovog lana, a od kojih se sporazumom ne moe odstupiti.

3. U odsustvu izbora, za pojedinani ugovor o radu merodavno je pravo drave u kojoj se rad
redovno obavlja, ili se obavljao, a u odsustvu toga, pravo drave iz koje se rad redovno obavlja.

4. Ne smatra se da je promenjeno mesto uobiajenog obavljanja rada ako se rad privremeno

obavlja u drugoj dravi.

52

5. Ako merodavno pravo ne moe biti odreeno na osnovu stava 3 ovog lana, na ugovor se primenjuje pravo drave u kojoj se nalazi poslovne jedinice preko koje je zaposleni angaovan. lan 137 Merodavno pravo za potroaki ugovor

1. Bez uticaja na lan 135 ovog Zakona, za potroaki ugovor je merodavno pravo drave
u kojoj potroa ima uobiajeno boravite ukoliko trgovac: a) obavlja svoju trgovaku ili profesionalnu delatnost u dravi u kojoj potroa ima uobiajeno boravite, ili b) na bilo koji nain usmerava svoju delatnost ka toj ili vie zemalja, ukljuujui i tu dravu, a ugovor je zakljuen u okviru obavljanja te delatnosti. 2. Bez obzira na stav 1 ovog lana, ugovorne strane mogu izabrati merodavno pravo u skladu sa lanom 132 ovog Zakona. 3. Ovim izborom se potroa ne moe biti lien zatite koju mu obezbeuju odredbe prava koje bi bilo merodavno na osnovu stava 1 ovog lana, a od kojih se sporazumom ne moe odstupiti. 4. Za potroaki ugovor koji ne ispunjava uslove iz stava 1 ta. a i b ovog lana, merodavno pravo odreuje se primenom l. 132 i 133 ovog Zakona. 5. Pri odreivanju merodavnog prava ne primenjuje se lan 35 ovog Zakona. 6. Stavovi 1 do 3 ovog lana ne primenjuju se na ugovore zakljuene na finansijskom tritu, ugovore o pruanju usluga, ako se usluga prua iskljuivo u dravi koja nije drava uobiajenog boravita potroaa, ugovore o prevozu, osim ugovora o organizovanju putovanja u smislu zakona koji ureuje zatitu potroaa, ugovore iji je premet stvarno pravo na nepokretnosti ili zakup nepokretnosti, osim ugovora o time-sharing u smislu zakona koji ureuje zatitu potroaa. lan 138 Obim merodavnog prava

1. Pravo merodavno za ugovor ureuje, izmeu ostalog, sledea pitanja:

a) sadrinu i tumaenje ugovora; b) ispunjenje obaveza koje nastaju iz ugovora; v) posledice potpunog ili deliminog neispunjenja ugovornih obaveza, ukljuujui i odmeravanje naknade tete ako je propisana, u okviru ovlaenja koje sud ima prema svom procesnom pravu;

53

g) razliite naine prestanka obaveza, zastarelost potraivanja i prekluzivne rokove; d) posledice nitavosti ugovora; )odreivanje asa od kog sticalac, odnosno preuzimalac pokretne stvari stie pravo na proizvode i plodove stvari; e) odreivanje asa od kog sticalac odnosno preuzimalac pokretne stvari snosi rizik za propast stvari. 2. U pogledu naina ispunjenja i mera koje poverilac treba da preduzme u sluaju neurednog ispunjenja, uzima se u obzir pravo drave u kojoj se nalazi mesto ispunjenja. lan 139 Norme neposredne primene za ugovore 1. Sud moe dati dejstvo normama neposredne primene drave u kojoj su ugovorne obaveze izvrene ili treba da budu izvrene, u meri u kojoj ove norme ine izvrenje ugovora nezakonitim. 2. Prilikom odluivanja o davanju dejstva ovim normama, sud vodi rauna o njihovoj prirodi i cilju, kao i posledicama njihove primene ili neprimene. lan 140 Saglasnost volja i materijalna punovanost ugovora 1. Za postojanje i materijalnu punovanost ugovora ili pojedine njegove odredbe merodavno je pravo koje bi se na osnovu odredaba ovog zakona primenjivalo na ugovor ako bi ugovor ili njegova odredba bili punovani. 2. Ugovorna strana se moe pozvati na pravo drave svog uobiajenog boravita radi utvrivanja injenice da nije pristala na ugovor ako iz okolnosti sluaja proizilazi da ne bi bilo razumno ocenjivati njeno ponaanje po pravu koje bi bilo merodavno prema pravu iz stava 1 ovog lana. lan 141 Merodavno pravo za formu ugovora

1. Ugovor zakljuen izmeu lica ili njihovih zastupnika koji se nalaze u istoj dravi u trenutku
njegovog zakljuenja, punovaan je u pogledu forme ako ispunjava uslove predviene pravom koje je po ovom zakonu merodavno za sadrinu ugovora ili pravo drave u kojoj je zakljuen.

2. Ugovor zakljuen izmeu lica ili njihovih zastupnika koji se nalaze u razliitim dravama u
trenutku zakljuenja ugovora punovaan je u pogledu forme ako ispunjava uslove predviene pravom drave koje je po ovom Zakonu merodavno za sadrinu ugovora ili

54

pravom jedne od drava u kojoj se nalazi jedna ili druga strana ili njen zastupnik u trenutku zakljuenja ugovora ili pravom drave u kojoj je jedna ili druga strana imala uobiajeno boravite u tom trenutku.

3. Jednostrana pravna radnja koja se odnosi na ugovor koji je zakljuen ili koji treba zakljuiti
punovana je u pogledu forme ako ispunjava uslove predviene pravom drave ije je pravo po ovom Zakonu merodavno ili bi bilo merodavno za sadrinu ugovora ili pravom drave u kojoj je ta radnja preduzeta ili pravom drave u kojoj lice koje je tu radnju preduzelo imalo uobiajeno boravite u tom trenutku.
4.

Uz iskljuenje stavova 1 do 3 ovog lana, za formu potroakih ugovora iz lana 137 ovog Zakona, merodavno je pravo drave u kojoj potroa ima uobiajeno boravite. Uz iskljuenje stavova 1 do 4 ovog lana za formu ugovora iji je predmet stvarno pravo na nepokretnosti ili zakup nepokretnosti merodavno je pravo drave u kojoj se nepokretnost nalazi, ako se prema tom pravu: a) uslovi forme primenjuju bez obzira na to u kojoj dravi je b) ugovor zakljuen i koje je pravo merodavno za sadrinu ugovora, iod tih uslova forme ne moe odstupiti sporazumom. lan 142 Sposobnost za zakljuenje ugovora

5.

Ako je ugovor zakljuen izmeu lica koja su u trenutku zakljuenja ugovora bila prisutna u istoj dravi, fiziko lice koje je pravno i poslovno sposobno po pravu te drave moe isticati svoju pravnu i poslovnu nesposobnost po pravu neke druge drave samo ako je druga strana u ugovoru znala ili morala znati za njegovu poslovnu neposobnost. lan 143 Merodavno pravo za ustupanje potraivanja i ugovornu subrogaciju 1. Na odnos izmeu poverioca (ustupilac) koji je ustupio svoje potraivanje prema drugoj osobi (duniku) i novog poverioca (prijemnika) primenjuje se pravo koje je merodavno za ugovor o ustupanju potraivanja. 2. Pravo koje je merodavno za ustupljeno potraivanje ureuje prenosivost potraivanja, odnos izmeu novog poverioca i dunika, uslove pod kojima se ustupanje moe isticati protiv dunika i pod kojim uslovima i na koji nain se dunik oslobaa obaveze. 3. Ustupanje potraivanja u smislu ovog lana ukljuuje potpuno ustupanje, ustupanje radi obezbeenja kao i zalona prava ili druga prava obezbeenja potraivanja.

55

lan 144 Merodavno pravo za ugovor o preuzimanju duga

1. Za odnos dunika i preuzimaoca iz ugovora o preuzimanju duga merodavno je pravo koje

su dunik i preuzimalac izabrali.

2. Ako dunik i preuzimalac nisu izabrali merodavno pravo, za njihov odnos merodavno je
pravo uobiajenog boravita, odnosno sedita preuzimaoca.

3. Ako iz svih okolnosti sluaja proistie da je ugovor oigledno ue vezan za dravu koja nije
navedena u stavu 2 ovog lana, primenjuje se pravo te druge drave.

4. Izuzetno od st. 1, 2 i 3 ovog lana, pravo koje je na osnovu ovog Zakona merodavno za
preuzeti dug ureuje, izmeu ostalog, sledea pitanja: a) da li je za preuzimanje duga potreban pristanak poverioca i na koji nain se daje pristanak; b) kakvo je dejstvo ugovora o preuzimanju prema poveriocu; v) kakvo je dejstvo ugovora o preuzimanju na sporedna prava. lan 145 Merodavno pravo za prebijanje (kompenzaciju) Ako se strane nisu sporazumele o pravu merodavnom za prebijanje, na prebijanje se primenjuje pravo koje je merodavno za potraivanje u odnosu na koje se prebijanje istie. lan 146 Merodavno pravo za akcesorni pravni posao Ako stranke nisu drugaije ugovorile, za akcesorni pravi posao, merodavno je pravo koje se primenjuje na glavni pravni posao. lan 147 Merodavno pravo za ugovorno zastupanje 1. Za ugovor izmeu zastupnika (punomonika) i zastupanog (vlastodavca) merodavno pravo se odreuje primenom l. 132, 133 i 137 ovog Zakona. 2. Za postojanje, obim i dejstva zastupanja, kao i za dejstva prekoraenja granica ovlaenja za zastupanje i dejstva neovlaenog zastupanja, merodavno je pravo drave koje su izabrali zastupani i tree lice, ako je zastupnik znao ili morao znati da je izvren izbor merodavnog prava.

56

3. U odsustvu izbora merodavnog prava, za pitanja iz stava 2 ovog lana merodavno je pravo drave u kojoj je zastupnik imao uobiajeno boravite u trenutku kada je obavljena radnja zastupanja. 4. Ako tree lice nije znalo niti je moralo znati gde se nalazi uobiajeno boravite zastupnika, ili ako je ugovor o zastupanju zakljuen sa zastupnikom kome obavljanje poslova zastupanja nije profesija, ili ako je zastupnik obavljao poslove zastupanja na berzi ili aukciji, za pitanja iz stava 2 ovog lana merodavno je pravo drave u kojoj je zastupnik obavio radnju zastupanja. 5. Bez obzira na odredbe st. 2 do 4 ovog lana, ako je predmet zastupanja pravo na nepokretnosti, merodavno je pravo drave u kojoj se nepokretnost nalazi. 6. Pravo odreeno odredbama st. 1 do 5 ovog lana primenjuje se i na odnos zastupnika i treeg lica, koji je nastao iz injenice da je zastupnik postupao u skladu sa svojim ovlaenjima, da je prekoraio svoja ovlaenja ili da je postupao bez ovlaenja.

GLAVA OSMA ZAJEDNIKE ODREDBE ZA UGOVORNE I VANUGOVORNE OBAVEZE

lan 148 Uobiajeno boravite - autonomni pojam U smislu Glave sedme i Glave devete, uobiajenim boravitem fizikog lica koji dela u okviru svoje delatnosti smatra se glavno mesto njegovog poslovanja. lan 149 Merodavno pravo za zakonsku subrogaciju Ako neko lice (ispunilac) ima obavezu da umesto dunika ispuni obavezu prema poveriocu, ili je na osnovu takve svoje obaveze ve ispunilo obavezu dunika prema poveriocu, pravo koje je merodavno za obavezu ispunioca prema poveriocu odreuje da li ispunilac moe, u celini ili delimino, vriti prava koja je poverilac imao prema duniku na osnovu prava koji je bilo merodavno za njihov pravni odnos. lan 150 Merodavno pravo za obaveze sa vie dunika 1. Ako vie dunika odgovara za ispunjenje iste ugovorne obaveze pa jedan od njih u celini ili delimino ispuni obavezu prema poveriocu, pravo koje je merodavno za obavezu tog dunika prema poveriocu primenjuje se i na njegovo pravo da trai naknadu od ostalih dunika. 2. Ostali dunici mogu se pozivati na prigovore koje su imali prema poveriocu ukoliko im to doputa pravo koje je merodavno za njihovu obavezu prema poveriocu.

57

lan 151 Pravila o teretu dokazivanja

1. Pravo merodavno za ugovor na osnovu ovog zakona primenjuje se i na teret dokazivanja

ako ono u odredbama kojima se ureuju ugovorne obaveze sadri pravne pretpostavke ili pravila o tome ko snosi teret dokazivanja.

2. Postojanje ugovora ili pravna radnja moe se dokazivati na nain predvien pravom
Republike Srbije ili na nain koji je predvien u pravu na osnovu koga je taj ugovor ili pravna radnja punovaan u pogledu forme u skladu sa lanom 141 ovog Zakona, pod uslovom da se takav dokaz moe izvesti pred sudom Republike Srbije.

GLAVA DEVETA VANUGOVORNA ODGOVORNOST

lan 152 Definicije 1. U smislu ove Glave, teta predstavlja direktnu posledicu koja je proizala iz tetne radnje, sticanja bez osnova, poslovodstva bez naloga ili predugovorne odgovornosti. 2. Odredbe ove Glave primenjuje se i na vanugovorne obaveze ije je nastupanje verovatno. 3. Svako upuivanje u ovoj Glavi na tetni dogaaj, odnosi se i na dogaaje ije je nastupanje verovatno. 4. Svako upuivanje na tetu u ovoj Glavi, odnosi se i na tetu ije je nastupanje verovatno. lan 153 Nadlenost 1. Sud Republike Srbije je nadlean u sporovima o vanugovornoj odgovornosti za tetu i ako nisu ispunjeni uslovi iz l. 10, 18 i 20 ovog Zakona: a) ako je na teritoriji Republike Srbije nastala teta ili je preduzeta tetna radnja, ili b) ako je verovatno da e teta nastati na teritoriji Republike Srbije. 2. Odredba stava 1 ovog lana primenjuje se i u sporovima pokrenutim protiv osiguravaa na osnovu propisa o neposrednoj odgovornosti osiguravaa, kao i u sporovima o regresnim zahtevima na osnovu naknade tete protiv regresnih dunika.

58

I OPTA PRAVILA O ODREIVANjU MERODAVNOG PRAVA

lan 154 Izbor merodavnog prava 1. Stranke mogu izabrati merodavno pravo za vanugovornu obavezu nastalu prouzrokovanjem tete: a) nakon nastupanja tetnog dogaaja ili b) pre tetnog dogaaja, pod uslovom da stranke obavljaju privrednu delatnost. 2. Izbor merodavnog prava ne utie na prava treih lica i mora biti uinjen na izriit nain ili da nesumnjivo proistie iz okolnosti sluaja. 3. Ako su u trenutku nastupanja tetnog dogaaja sve odluujue okolnosti sluaja vezane za dravu ije pravo nije izabrano, izbor ne utie na primenu odredaba prava te druge drave koje ne mogu biti sporazumno iskljuene. 4. Odredbe st. 1 do 3 ovog lana ne primenjuju se na vanugovorne obaveze iz l. 159 i 161 ovog Zakona. lan 155 Primena prava zajednikog uobiajenog boravita Ako merodavno pravo nije izabrano, a odgovorno lice i oteeni imaju uobiajeno boravite u istoj dravi u trenutku nastanka tete, za vanugovornu odgovornost za tetu merodavno je pravo te drave. lan 156 Mesto nastupanja tete Ako strane nisu izabrale merodavno pravo, a nemaju uobiajeno boravite u istoj zemlji, za vanugovornu odgovornost za tetu je merodavno pravo drave u kojoj je nastupila teta. lan 157 Posebna klauzula odstupanja 1. Ako je iz svih okolnosti sluaja jasno da je prouzrokovanje tete oigledno u blioj vezi s drugom dravom, a ne sa onom iz lanova 155 i 156 ovog Zakona, primenjuje se pravo te druge drave. 2. Oigledno blia veza s drugom dravom moe se zasnivati posebno na ve postojeem pravnom odnosu izmeu stranaka kao to je ugovor koji je usko povezan s tetnom radnjom ili na injeninom odnosu.

59

II MERODAVNO PRAVO ZA POSEBNE OBLIKE VANUGOVORNE ODGOVORNOSTI ZA TETU

lan 158 Odgovornost proizvoaa za proizvode Pravo merodavno za vanugovornu obavezu nastalu iz tete koju je prouzrokovao proizvod sa nedostatkom, odreuje se primenom Konvencije o zakonu koji se primenjuje u sluajevima odgovornosti proizvoaa za svoje proizvode iz 1973. godine (Sl.list SFRJ Meunarodni ugovori, br.8/77). lan 159 Nelojalna konkurencija i ograniavanje slobodne trine konkurencije 1. Za vanugovornu obavezu nastalu radnjom nelojalne konkurencije merodavno je pravo drave u kojoj ta radnja utie na konkurentske odnose ili zajednike interese potroaa ili je verovatno da e na njih uticati. 2. Ako radnja nelojalne konkurencije utie iskljuivo na interese odreenog konkurenta, primenjuje se l. 155, 156 i 157 ovog Zakona. 3. Za vanugovornu obavezu nastalu radnjom ogranienja trine konkurencije merodavno je pravo drave na ije trite ogranienje utie ili je verovatno da e uticati. 4. Ako ogranienje trine konkurencije utie ili je verovatno da e proizvoditi posledice na tritu vie drava, tuilac koji podnosi tubu sudu Republike Srbije, kao sudu prebivalita ili sedita tuenog, moe svoj zahtev zasnovati na pravu Republike Srbije, pod uslovom da je trite Republike Srbije jedno od onih na kojima ogranienje trine konkurencije ima neposredne i bitne posledice. 5. Ako tuilac podnosi tubu sudu Republike Srbije kao sudu prebivalita ili sedita jednog od tuenih on moe zasnovati svoj zahtev na pravu Republike Srbije samo ako je ogranienje trine konkurencije, na kome se zasniva zahtev protiv svakog od tih tuenika, proizvelo neposredne i bitne posledice i na tritu Republike Srbije. lan 160 teta naneta ivotnoj sredini 1. Pod tetom nanetoj ivotnoj sredini u smislu ovog lana podrazumevaju se teta naneta ivotnoj sredini i teta koju usled toga pretrpe lica ili imovina. 2. Za vanugovornu obavezu nastalu iz tete nanetoj ivotnoj sredini merodavno je pravo drave u kojoj je nastupila teta

60

3. Bez obzira na odredbu stava 1 ovog lana lice koje zahteva naknadu tete moe zasnovati svoj zahtev na pravu drave u kojoj je nastupio dogaaj koji je prouzrokovao tetu. 4. Pri odreivanju merodavnog prava ne primenjuje se l. 157 i 35 ovog Zakona. lan 161 Povreda prava intelektualne svojine Na vanugovornu odgovornost prouzrokovanu povredom prava intelektualne svojine primenjuje se lan 126 ovog Zakona. lan 162 Prekid ili usporavanje procesa rada 1. Na vanugovornu obavezu koja proistie iz odgovornosti zaposlenog, poslodavca ili organizacije koja titi njihove profesionalne interese, za tetu prouzrokovanu prekidom ili usporavanjem procesa rada koji je u toku ili je sproveden, primenjuje se pravo drave u kojoj je dolo ili e doi do prekida ili usporavanja procesa rada. 2. Bez obzira na stav 1 ovog lana, ako odgovorno lice i oteeni imaju uobiajeno boravite u istoj dravi u trenutku nastanka tete ili opasnosti od nastupanja tete primenjuje se lan 155 ovog Zakona. 3. Pri odreivanju merodavnog prava ne primenjuju se l. 157 i 35 ovog Zakona. lan 163 Drumske saobraajne nezgode Pravo merodavno za vanugovornu obavezu nastalu prouzrokovanjem tete u drumskoj saobraajnoj nezgodi odreuje se na osnovu Konvencije o zakonu koji se primenjuje na drumske saobraajne nezgode iz 1971. godine (Sl.list SFRJ Meunarodni ugovori, br. 26/76). lan 164 teta nastala na brodu ili u vazduhoplovu Za tetu koja je nastala na brodu za vreme dok se nalazi na otvorenom moru ili u vazduhoplovu merodavno je pravo drave u kojoj je brod ili vazduhoplov registrovan. lan 165 Povreda prava linosti putem medija 1. Za vanugovornu odgovornost za tetu proisteklu iz povrede prava linosti putem masovnih medija, posebno putem tampe, interneta, radija, televizije ili drugih sredstava javnog informisanja, merodavno je, po izboru oteenog: a) pravo drave u kojoj se nalazi uobiajeno boravite, odnosno sedite tetnika, ili

61

b) pravo drave u kojoj se nalazi uobiajeno boravite oteenog, pod uslovom da je tetnik mogao razumno pretpostaviti da e teta nastupiti na teritoriji te drave, ili v) pravo drave u kojoj je nastupila ili preti da nastupi teta, pod uslovom da je tetnik mogao razumno pretpostaviti da e teta nastupiti u toj dravi. 2. U pogledu prava na odgovor, povodom povrede prava linosti uinjene putem masovnih medija, merodavno je pravo drave u kojoj je objavljena publikacija ili iz koje je emitovana emisija. 3. Pravo iz stava 1 ovog lana merodavno je i za povredu prava linosti prilikom obrade linih podataka, kao i za povredu prava na pribavljanje informacija u vezi sa linim podacima.

III MERODAVNO PRAVO ZA OSTALE VANUGOVORNE OBAVEZE

lan 166 Izbor merodavnog prava Za vanugovorne obaveze ureene ovim odsekom stranke mogu izabrati merodavno pravo u skladu sa lanom 154 ovog Zakona. lan 167 Sticanje bez osnova 1. Za vanugovornu obavezu proizalu iz sticanja bez osnova koja se tie postojeeg odnosa izmeu stranaka, kao to je ugovor ili odnos iz tetne radnje, koji je usko povezan sa sticanjem, merodavno je pravo koje se primenjuje na taj odnos. 2. Ako merodavno pravo ne moe biti utvreno na osnovu stava 1 ovog lana, a stranke u trenutku nastupanja dogaaja iz kojeg je nastalo sticanje bez osnova imaju uobiajeno boravite u istoj dravi, merodavno je pravo te drave. 3. Ako merodavno pravo ne moe biti utvreno na osnovu st. 1 ili 2, merodavno je pravo drave u kojoj se sticanje bez osnova dogodilo. lan 168 Poslovodstvo bez naloga 1. Ako se vanugovorna obaveza proizala iz poslovodstva bez naloga tie postojeeg odnosa izmeu stranaka, kao to je ugovor ili odnos iz tetne radnje, koji je usko povezan sa poslovodstvom bez naloga, primenjuje se pravo koje je merodavno za taj odnos. 2. Ako merodavno pravo ne moe biti utvreno na osnovu stava 1, a stranke u trenutku nastupanja dogaaja koji je prouzrokovao nastanak tete imaju svoje uobiajeno boravite u istoj dravi, merodavno je pravo te drave.

62

3. Ako se merodavno pravo ne moe utvrditi na osnovu stava 1 ili 2 ovog lana, merodavno je pravo drave u kojoj je poslovodstvo bez naloga preduzeto. lan 169 Odgovornost za nesavesno voenje pregovora (culpa in contrahendo) 1. Za vanugovornu obavezu nastalu iz pregovora koji prethode zakljuenju ugovora, bez obzira na to da li je ugovor zakljuen, merodavno je pravo koje se primenjuje na ugovor ili bi bilo primenjeno da je ugovor zakljuen. 2. Ako merodavno pravo ne moe biti utvreno na osnovu stava 1, merodavno je: a) pravo drave u kojoj je nastala teta, bez obzira na dravu u kojoj je nastupio tetni dogaaj i dravu ili drave u kojima su nastupile posredne posledice tog dogaaja; ili b) pravo drave u kojoj stranke imaju uobiajeno boravite u trenutku nastupanja tetnog dogaaja.

IV ZAJEDNIKE ODREDBE ZA VANUGOVORNU ODGOVORNOST ZA TETU I OSTALE VANUGOVORNE OBAVEZE

lan 170 Uobiajeno boravite - autonomni pojam 1.U smislu ove Glave uobiajeno boravite privrednih drutava, pravnih lica i organizacionih oblika bez svojstva pravnog lica je mesto njihove glavne uprave. 2. Ako tetni doaj nastupi ili teta nastane u okviru poslovanja predstavnitva, zastupnitva ili druge poslovne jedinice, uobiajeno boravite je mesto gde se predstavnitvo, zastupnitvo ili druga poslovna jedinica nalazi. lan 171 Obim merodavnog prava Merodavno pravo za vanugovorne obaveze, izmeu ostalog, ureuje: a) osnov, uslove i obim odgovornosti, ukljuujui i odreivanje lica koja se mogu smatrati odgovornim za radnje koje su preduzeli; b) osnove osloboenja, ogranienja i podele odgovornosti; v) postojanje, prirodu i procena tete ili zahtevane naknade; g) mere koje sud moe odrediti radi spreavanja, prestanka povrede ili tete ili radi obezbeenja isplate naknade, u skladu sa ovlaenjima koja su mu data procesnim pravom Republike Srbije;

63

d) prenosivost prava na naknadu tete, ukljuujui i nasleivanje; ) lica koja imaju pravo na naknadu tete koju su lino pretrpela; e) odgovornost za radnje drugog lica; ) odgovornost za opasnu stvar; z) nain na koji obaveza moe prestati i pravila o gubitku prava i zastarelosti, ukljuujui pravila koja se odnose na poetak roka u kome treba da se podigne tuba ili da se izvri odreena radnja pod pretnjom gubitka prava i na poetak, prekid i zastoj zastarelosti. lan 172 Uzimanje u obzir propisa o bezbednosti i postupanju Pri oceni postupanja lica za koje se tvrdi da je odgovorno, propisi o bezbednosti i postupanju koji su na snazi u mestu i u trenutku izvrenja tetne radnje uzimaju se u obzir kao injenica u meri u kojoj je to primereno. lan 173 Direktne tube protiv osiguravaa od odgovornosti Oteeni moe podneti direktnu tubu protiv osiguravaa odgovornog lica, ako to doputa merodavno pravo za vanugovornu odgovornost za tetu ili za ugovor o osiguranju.

IV PRIZNANjE I IZVRENjE STRANIH ODLUKA

lan 174 Pojam strane sudske odluke 1. Bez obzira na naziv, stranom sudskom odlukom u smislu ovog Zakona smatra se svaka odluka, koju je u privatnopravnim odnosima sa meunarodnim elementom doneo sud strane drave. 2. Stranom sudskom odlukom u smislu stava 1 ovog lana smatra se i odluka drugog organa koja je u dravi u kojoj je doneta izjednaena sa sudskom odlukom. 3. Stranom sudskom odlukom u smislu stava 1 ovog lana smatra se i sudsko poravnanje ili poravnanje zakljueno pred drugim organom ako je u dravi zakljuenja izjednaeno sa sudskim poravnanjem. 4. Stranom sudskom odlukom u smislu stava 1 ovog lana smatra se i odluka o imovinskopravnom zahtevu o kome je odlueno u krivinom postupku.

64

lan 175 Priznanje strane odluke 1. Priznati stranu sudsku odluku znai priznati joj dejstva koje ima po pravu drave u kojoj je doneta. 2. Izuzetno od stava 1 ovog lana, stranoj odluci se ne priznaju dejstva koja su oigledno suprotna javnom poretku Republike Srbije. 3. Stranoj sudskoj odluci priznaju se dejstva od trenutka pravnosnanosti u dravi u kojoj je doneta. 4. Strana sudska odluka moe se i delimino priznati ako ispunjava uslove za priznanje samo u odreenom delu, a taj deo predstavlja zasebnu celinu ije je odvojeno priznanje mogue i celishodno. Alternativa (prof. dr Vladimir Pavi) : 1. Priznati stranu sudsku odluku znai izjednaiti je u pogledu pravnog dejstva sa pravnosnanom odlukom suda Republike Srbije. 2. Strana sudska odluka moe se i delimino priznati ako ispunjava uslove za priznanje samo u odreenom svom delu, a taj deo predstavlja zasebnu celinu ije je odvojeno priznanje mogue i celishodno. lan 176 Izvrenje strane sudske odluke 1. Strana sudska odluka koja je izvrna po pravu drave u kojoj je doneta, moe biti izvrena u Republici Srbiji ako bude oglaena izvrnom od strane suda Republike Srbije. 2. Strana sudska odluka moe se u Republici Srbiji oglasiti izvrnom u celini ili delimino ako ispunjava uslove za izvrenje samo u odreenom delu, a taj deo predstavlja zasebnu celinu ije je odvojeno izvrenje mogue i celishodno.

I USLOVI ZA PRIZNANjE I OGLAAVANjE STRANE SUDSKE ODLUKE IZVRNOM

lan 177 Uslovi za priznanje ili oglaavanje izvrnom Strana sudska odluka priznaje se ili oglaava izvrnom u Republici Srbiji: a) ako je pravnosnana po pravu drave u kojoj je doneta, b) ako za reavanje spora nije iskljuivo nadlean sud ili drugi organ Republike Srbije na osnovu l. 51 stav 1, 111 stav 1 i 125 stav 2,

65

v) ako je strani sud svoju meunarodnu nadlenost zasnovao na osnovu koje pravo Republike Srbije predvia za zasnivanje meunarodne nadlenosti suda Republike Srbije za reavanje istog spora,1 g) ako odluka nije oigledno suprotna javnom poretku Republike Srbije, d) ako nije povreeno pravo na odbranu tuenog, tako to: - tuenom nije lino dostavljena tuba, poziv ili drugi akt kojim je pokrenut postupak ili nije pokuano lino dostavljanje, osim ako se na bilo koji nain upustio u raspravljanje o glavnoj stvari u prvostepenom postupku, ili - tuenom nije pruena stvarna mogunost da u postupku koji je prethodio donoenju odluke iznese svoje stavove, ili - tuenom nije dostavljena odluka iako je uestvovao u postupku ili - tuenom nije ostavljeno dovoljno vremena za pripremu odbrane od trenutka dostavljanja tube do zakazivanja roita, ) ako o istoj stvari izmeu istih stranaka ne postoji ranija domaa pravnosnana odluka ili strana odluka koja ispunjava uslove za priznanje u Republici Srbiji, e) ako pred sudom Republike Srbije nije u toku ranije pokrenut postupak izmeu istih stranaka u istoj pravnoj stvari, ) ako je izvrna po pravu drave u kojoj je doneta, ukoliko se trai njeno oglaavanje izvrnom. Alternativa (M. oguri, M. Stanivukovi): Predlaem da se u l. 177 ugradi odredba o reciprocitetu kao jednom od uslova za priznavanje odnosno oglaavanje stranih odluka izvrnim, da se utvrdi da se uzajamnost pretpostavlja a ako se postavi pitanje reciprociteta da obavetenje daje ministarstvo nadleno za poslove pravosua.

II POSTUPAK ZA PRIZNANjE STRANE SUDSKE ODLUKE ILI OGLAAVANjE STRANE ODLUKE IZVRNOM

Alternativa br. 1 (prof. dr Maja Stanivukovi): v) ako je strani sud svoju meunarodnu nadlenost zasnovao na injenicama koje pravo Republike Srbije predvia za zasnivanje meunarodne nadlenosti suda Republike Srbije u istom ili slinom sporu. Alternativa br. 2 (prof. dr Vladimir Pavi): v) ako je strani sud svoju meunarodnu nadlenost zasnovao u situaciji u kojoj su postojale injenice koje po pravu Republike Srbije predstavljaju osnov za zasnivanje meunarodne nadlenosti.

66

lan 178 Pokretanje i tok postupka 1. Svako lice koje ima pravni interes moe podneti predlog da se strana sudska odluka prizna ili oglasi izvrnom, odnosno predlog da se utvrdi da strana sudska odluka ne ispunjava uslove za priznanje. 2. Stvarno nadlean sud Republike Srbije odluuje o predlogu za priznanje ili oglaavanje strane sudske odluke izvrnom u vanparninom postupku, bez roita, ispitujui samo uslove predviene lanom 177 stav 1 ta. a, b i g, odnosno i takom . 3. U postupku iz stava 2 ovog lana odluuje sudija pojedinac. 4. Postupak iz stava 2 ovog lana je hitan i sud je duan da donese odluku u roku od 15 dana (alternativa: 30 dana) od dana prijema predloga. 5. Ako je podnet predlog za oglaavanje strane sudske odluke izvrnom u pogledu odluke kojom je odlueno o vie zahteva, a izvrnim se mogu oglasiti samo pojedini delovi odluke, sud Republike Srbije moe oglasiti izvrnim samo te delove odluke. 6. Reenje kojim je sud odluio o predlogu iz stava 1 ovog lana dostavlja se predlagau i protivniku predlagaa. lan 179 Pravo na albu 1. Protiv reenja o predlogu iz stava 1 lana 178 ovog Zakona pravo na albu imaju obe stranke. 2. Stranka se u albi moe pozvati na bilo koji od uslova predvienih lanom 177 stav 1 take a do ovog Zakona. 3. Rok za izjavljivanje albe je 30 dana od dana dostavljanja prepisa reenja. 4. Ako protivnik predlagaa nema prebivalite u Republici Srbiji rok za izjavljivanje albe je 60 dana od dana dostavljanja prepisa reenja. lan 180 Postupak po albi 1. O albi odluuje prvostepeni sud. 2. Sud obavezno zakazuje roite i poziva obe stranke. 3. Stranka koja u albi tvrdi da nisu ispunjeni uslovi iz lana 177 ovog Zakona duna je da prui sudu dokaze za svoje navode.2
2

Prof. dr Maja Stanivukovi iznee na javnoj raspravi alternativni predlog o teretu dokazivanja.

67

4. Ako prvostepeni sud po albi ne ukine svoje reenje, albu zajedno sa spisima predmeta dostavlja drugostepenom sudu. 5. Drugostepeni sud odluuje o albi u roku od 30 dana od dana dostavljanja. lan 181 Vanredni pravni lekovi Protiv reenja o priznanju ili oglaavanju izvrnom strane sudske odluke koja je ukinuta po vanrednom pravnom leku u dravi u kojoj je doneta moe se podneti predlog za ponavljanje postupka. lan 182 Zabrana obezbeenja plaanja trokova postupka U postupku po predlogu za priznanje ili oglaavanje strane sudske odluke izvrnom, kao i u postupku po pravnim lekovima nije dozvoljen zahtev za polaganje obezbeenja plaanja trokova postupka. lan 183 Mere obezbeenja Dok traje postupak po predlogu za priznanje ili oglaavanje strane sudske odluke izvrnom ili postupak po albi mogu se preduzimati mere obezbeenja na imovini koja se nalazi u Republici Srbiji. lan 184 Shodna primena drugih zakona Na pitanja postupka priznanja ili oglaavanja izvrnom strane sudske odluke koja nisu posebno ureena ovim Zakonom shodno se primenjuju odredbe zakona koji ureuje vanparnini postupak. lan 185 Priznanje i oglaenje izvrnom strane sudske odluke kao prethodno pitanje Ako se pred sudom Republike Srbije priznanje ili oglaenje strane odluke postavi kao prethodno pitanje, sud Republike Srbije nadlean je da odlui o njenom priznanju, odnosno oglaavanju izvrnom u postupku u kome odluuje o glavnom zahetvu povodom koga se pitanje postavlja. lan 186 Isprave Uz predlog za priznanje ili oglaavanje izvrnom strane sudske odluke prilau se i:

68

a) odluka u izvorniku ili overenom prepisu uz overeni prevod ovlaenog sudskog tumaa, b) potvrda da je odluka pravnosnana po pravu drave u kojoj je doneta, v) potvrda da je odluka izvrna po pravu drave u kojoj je doneta, ako se zahteva oglaavanje odluke izvrnom.

III IZVRENjE STRANE SUDSKE ODLUKE

lan 187 Izvrenje strane sudske odluke 1. Strana sudska odluka koju je sud Republike Srbije oglasio izvrnom u postupku predvienom lanom 178 ovog Zakona izvrava se po odredbama zakona Republike Srbije koji ureuje izvrni postupak. 2. Izvrni poverilac moe pokrenuti postupak izvrenja pred nadlenim sudom u Republici Srbiji na osnovu strane sudske odluke koja nije prethodno oglaena izvrnom pred domaim sudom. 3. U sluaju iz stava 2 ovog lana, nadleni sud Republike Srbije o oglaavanju strane sudske izvrnom odluuje kao o prethodnom pitanju.3 4. Na pitanja izvrenja strane sudske odluke koja nisu posebno ureena ovim zakonom shodno se primenjuju odredbe zakona koji ureuje izvrni postupak.

Videti lanove 1, 7, 21 (posebno!) i 35 st.5 Zakona o o izvrenju i obezbeenju Republike Srbije

(2011).

69

V PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE4

lan 188 Primena ovog zakona 1. Sud ili drugi organ Republike Srbije pred kojim je pokrenut postupak pre poetka primene ovog Zakona ostaje meunarodno nadlean i ako njegova meunarodna nadlenost nije predviena odredbama ovog Zakona. 2. Postupci u kojima se sud ili drugi organ Republike Srbije oglasio meunarodno nenadlenim pre poetka primene ovog Zakona mogu biti ponovo pokrenuti posle poetka primene ovog Zakona ako je njegovim odredbama predviena meunarodna nadlenost suda, odnosno drugog organa Republike Srbije i ako sporni zahtev jo moe biti istaknut. 3. Ovim Zakonom odreuje se merodavno pravo u stvarima s meunarodnim elementom povodom kojih je na dan poetka njegove primene u toku prvostepeni postupak.

Alternativni predlog gospodina oguria (Ministartvo pravde):

lan 188. Stav 1. Treba ga izostaviti zato to se ovim zakonom - Zakonom o MPP ne ureuje ni stvarna ni mesna nadlenost naih sudova. U ovom Zakonu mogu da se upotrebe sledei pojmovi: ''nadleni sud Republike Srbije'' ili ''sud Republike Srbije'', ili ''prvostepeni sud RS'' ili ''drugostepeni sud RS'' u zavisnosti od konteksta. Stav 2. Da li je ova odreba pravno mogua zavisi od odgovora na sledee pitanje: Da li se smatra kao res iudicata ako je jedan parnini predmet zavren donoenjem pravnosnane odluke o nenadlenosti, bez uputanja u raspravljanje i donoenje odluke o glavnoj stvari? Stav 3. mogao bi da glasi: ''Postupci sa meunarodnim elementom u kojima na dan stupanja na snagu ovoga zakona nije doneta prvostepena presuda zavrie se primenom odredaba ovoga zakona. Ako je u postupcima iz stava 1. ovoga lana pre stupanja na snagu ovoga zakona presuda, odnosno reenje kojim se okonava postupak ukinuto i vraeno na ponovno suenje, ponovni postupak sprovee se po odredbama ovoga zakona.'' Stav 4. da glasi: ''Postupci priznanja strane sudske odluke u kojima do dana stupanja na snagu ovoga zakona nije doneta prvostepena odluka zavrie se primenom ovoga zakona. Novi stav 5: Postupci izvrenja u kojima je do poetka primene ovoga zakona zapoeto izvrenje strane sudske odluke okonae se po odredbama ovoga zakona kojima se ureuje oglaavanje strane sudske odluke izvrnom.'' lan 189. Ako smo ovim zakonom utvrdili novi institut - oglaavanje strane sudske odluke izvrnom i ako tu odluku donosi sud nadlean za izvrenje onda bi trebalo staviti van snage i odredbu stava 3. lana 21. Zakona o izvrenju i obezbeenju (''Slubeni glasnik RS'', broj 31/2011) u celini ili deo u kome se o priznanju strane sudske odluke odluuje kao o prethodnom pitanju. lan 190. U pravnoj tehnici se ne upotrebljava ovaj stil (da se kasnijim zakonom menjaju odredbe nekog ranijeg zakona na ovakav nain) i ako je to pravno mogue. Tehnika koja je mogua sastoji se u tome da potonji zakon ureuje odreena pitanja a onda prelaznim odredbama stavlja van snage odredbe drugog zakona. Pored toga, miljenja sam da ova odredba nije potrebna zato to se na ovakav nain za sve privatnopravne odnose (bez obzira da li imaju strani elemenat ili ne) uvode novi instituti koji imaju praktian znaaj samo za privatnopravne odnose sa stranim elementom. Konkretno to znai da e sudija ili slubeno lice u postupcima u kojima se reavaju privatnopravni odnosi sa stranim elementom primenjivati odredbe ZMPP u delu kojima se ureuje uobiajeno boravite i dr.

70

4. Ovaj Zakon se primenjuje na uslove za priznanje i oglaavanje strane sudske odluke izvrnom ako je na dan poetka njegove primene u toku postupak za priznanje odnosno oglaavanje strane sudske odluke izvrnom. lan 189 Prestanak vaenja drugih zakona 1. Danom poetka primene ovog Zakona prestaje da vai Zakon o reavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja (Slubeni list SFRJ, br.43/82 i Slubeni list SRJ, br. 46/96. 2. Danom poetka primene ovog zakona prestaju da vae stav 3 lana 16, lan 27, lan 42, lan 54 i lan 60 Zakona o parninom postupku (Slubeni glasnik Republike Srbije, br. / 2011) kao i lan 65 stav 1 Zakona o arbitrai (Sl. Glasnik Republike Srbije 46/06)5 lan 190 Izmene drugih zakona Danom poetka primene ovog Zakona menjaju se odredbe sledeih zakona: a) U lanu 49 st.2 Zakona o parninom postupku re prebivalite zamenjuje se reima uobiajeno boravite; b) U lanu 48 Zakona o parninom postupku re prebivalite zamenjuje se reima uobiajeno boravite; v) U lanu 47 st. 1 Zakona o parninom postupku rei poslednje zajedniko prebivalite zamenjuju se reima poslednje uobiajeno boravite; g) U lanu 47 st.2 rei poslednje zajedniko prebivalite zamenjuju se reima poslednje uobiajeno boravite, a re prebivalite reima uobiajeno boravite; d) U lanu 44 st.1 i 2 Zakona o parninom postupku re prebivalite zamenjuje se reima uobiajeno boravite; ) U lanu 69 st. 2 Zakona o matinim knjigama (Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 20/29) posle rei izmeu dravljana Republike Srbije, treba dodati ili izmeu dravljanina Republike Srbije i stranog dravljanina. Dopunski predlog za izmenu i Zakona o arbitrai (prof. dr Vladimir Pavi):
e) U lanu 64 stav 3 Zakona o arbitrai (Sl. Glasnik Republike Srbije 46/06), briu se rei kao i odluka koju je doneo arbitrani sud u Republici ako je na arbitrani postupak primenjeno strano pravo.

Prof. Vladimir Pavi: A i stav 2 ako odustajemo od priznanja kao prethodnog pitanja u izvrnom postupku.

71

) U lanu 65 stav 4 Zakona o arbitrai (Sl. Glasnik Republike Srbije 46/06) re izvrenja menja se i glasi oglaavanja strane arbitrane odluke izvrnom. z) U lanu 66 stav 1 Zakona o arbitrai (Sl. Glasnik Republike Srbije 46/06) re izvrenje menja se i glasi oglaavanje strane arbitrane odluke izvrnom. i) U lanu 66 stav 2 Zakona o arbitrai (Sl. Glasnik Republike Srbije 46/06) re izvrenje menja se i glasi oglaavanje strane arbitrane odluke izvrnom.

lan 191 Stupanje na snagu i poetak primene Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od objavljivanja u Slubenom glasniku Republike Srbije, a primenjuje se od ... 2012. godine.

72