Pobolj ana piramidalna kruna kao najbolji uzgojni oblik za ljivu

Ovih dana su nam se javljali mnogi vo ari-amateri koji podi u nove zasade ljive sa pitanjem kako da pravilno formiraju odgovaraju i uzgojni oblik. Da bi se formirao uzgojni oblik i vo ka to pre dovela u stanje plodono enja, veoma je va no da se koriste kvalitetne sadnice i na vreme sprovedu ostale operacije (zimska i letnja rezidba, povijanje grana i letorasta, prstenovanje itd.) Kod nas je u praksi, u savremenoj proizvodnji ljiva, kao ozgojni oblik najvi e zastupljena pobolj ana piramidalna kruna. Posa ene jednogodi nje sadnice se skra uju u prole e na 110-120 cm. Ukoliko sadnice na sebi imaju prevremene gran ice, onda se one prore uju a ostale skra uju na tri do pet pupoljaka i to obi no na spoljni pupoljak. Kada mladari u prole e dostignu 10-15 cm, odstranjuju se svi koji izbijaju na deblu. Mladari koji su konkurencija vodilici se odstranjuju ili pinsiraju. Tokom jula meseca odabiraju se dva mladara na rastojanju oko 30 cm i ostave da rastu, a ostali se pinsiraju ili poviju. Na po etku druge vegetacije, grane koje su ostavljene za skeletne se skra uju za jednu tre inu, a vodilica 30-40 cm iznad nivoa ovih grana. Letorasti koji zagu uju krunu ili se ukr taju se re u do osnove. Na kraju jula ili po etkom avgusta se na ostavljenoj vodilici opet izaberu dva mladara koja su najbolje razvijena i koja se ne poklapaju sa donjim mladarima ve se pru aju u me uprostoru donjih grana. Razmak izme u ovih grana treba da bude oko 30 cm. Tako e se izabere jedan uspravni letorast za vodilicu, a konkurenti se odstrane ili pinsiraju. Na donjim skeletnim granama se odaberu dva mladara na udaljenosti 60 cm od produ nice ili centralne skeletne grane. Razmak izme u letorasta trebao bi da bude 25 -30 cm. Svo ostali mladari se pinsiraju ili savijaju. Na po etku tre e vegetacije prve dve skeletne grane se skra uju da bi se formirala druga serija sekundarnih grana. Tako e se skra uju i letorasti ostavljeni za slede e dve primarne grane i letorasti ostavljeni za sekundarne grane na prvim skeletnim granama. Produ nica se skra uje na oko 30 cm od vrhova druge serije primarnih grana. U julu se na ostavljenoj produ nici izabere jedan mladar za slede u primarnu granu, ali koji se ne poklapa sa donjim ostavljenim primarnim granama. Na tre oj i etvrtoj primarnoj grani se ostavljaju letorasti na 60 cm od produ nice sa suprotnih strana tih grana. Rastojanje izme u tih letorasta je 25-30 cm. Na donje dve primarne grane na razmaku 60 cm od prve serije sekundarnih grana se ostavljaju letorasti za drugu seriju sekundarnih grana. Na po etku etvrte vegetacije uradi se sli no kao i na po etku tre e. Samo se krajem jula na produ nici odabere jo jedan letorast za poslednju primarnu granu na produ nici. Na ostalim primarnim granama se ostavljaju mladari za nove sekundarne grane, a na sekundarnim granama mladari na kojima e se formirati nosioci rodnosti. Na po etku pete vegetacije vodilica se skra uje do slabije razvijene bo ne grane. Na gornjim primarnim granama se formiraju sekundarne grane na isti na in kao i na donjim. Broj primarnih grana treba da iznosi 5-6. u odnosu na produ etak debla donje grane zaklapaju ugao oko 45° a gornje oko 50°.

REZIDBA I FORMIRANJE UZGOJNOG OBLIKA JABUKE

Rezidba je osnovni pomolo ki postupak koji uti e na u inak ostalih aspekata tehnologije gajenja vo a. Istovremeno, ostali postupci uti u na potrebe i reakcije drveta na rezidbu. Efektno vo enje vo njaka nije skup pojedina nih tehnika gajenja, ve integrisani program postupaka koji uti u jedan na drugi. Preporuke vezane za ostale tehnike gajenja zasnivaju se na pretpostavci da su stabla pravilno formirana, a neobavljanje rezidbe mo e ograni iti njihov u inak. Rezidba je katalizator koji omogu ava delovanje ostalih tehnika gajenja. Neophodno je pratiti kontinuirano, najsavremenija tehnolo ka saznanja, koja svuda u svetu te e ka tome, da se postigne takav koncept vo arenja, koji omogu ava malu vo ku na dohvat ruke (upotreba manje bujnih vegetativnih podloga jabuke) ili (zbog samohodnih platformi) ak veliku vo ku, na kojoj je potrebno to manje ru nog rada (osim visoko produktivne berbe 2.000 ili vi e kg za 8 asova po bera u), koji moraju biti to jednostavniji, kako bi ih bilo mogu e sprovesti jeftinijom i manje stru nom radnom snagom. Rezidba ima za cilj pravilno obrazovanja krune, br e proro avanje, regulisana i zadovoljavaju a rodnost, visok kvalitet ploda, dug vek stabla, manja o te enja od biljnih bolesti, teto ina i vremenskih nepogoda.
Ekonomika rezidbe jabuke

Rezidba ima veliki udeo u tro kovima proizvodnje jabuka. Tro kovi rezidbe u estvuju sa otprilike 50% u tro kovima rada i 10 -15% u ukupnim tro kovima proizvodnje, to zavisi od cene jabuke na tr i tu, kao i od stabla razli ite starosti i gustine. Po to se velika, starija stabla sa mno tvom problema pri rezidbi postepeno prevazilaze, a zapo inje proizvodnja maldih i gu e sa enih zasada, o ekuje se zna ajna promena u tro kovima rezidbe. Iako gusti zasadi zahtevaju intenzivniju kontrolu, rezidba malih stabala je znatno efikasnija. Potreba za penjenjem uz stablo se smanjuje ili potpuno nestaje, to zna ajno pove ava produktivnost rezidbe. Kada se ve a efikasnost rezidbe ukombinuje sa ve im prinosima koji se o ekuju u gustim zasadima, treba ocekivati zna ajno smanjenje tro kova

proizvodnje. Smanjenje tro kova rezidbe bi e pokazatelj efikasnog upravljanja gustim zasadima jabuke. U poku aju da smanje tro kove rezidbe, neki proizvoda i ozibljno zanemaruju ovaj veoma va an aspekt tehnologije gajenja. Izostavljanje rezidbe je izvor zna ajnih u teda jer predstavlja veliki deo ukupnih tro kova i pla a se odmah i u gotovini. Za razliku o d propusta u za titi od teto ina, neobavljanje rezidbe ne onemogu uje prodaju roda. Posledice neodgovaraju e rezidbe se sporo razvijaju i te ko prime uju. Na alost, one su obi no dugotrajne. Prvi problem koji se uo i ako se rezidba zanemari jeste opadanj e kvaliteta ploda, to samo produbljuje ekonomski problem koji je doveo do nedostatka sredstava za rezidbu. Posle godinu ili dve zanemarivanja, tro kovi rezidbe e se zna ajno uve ati, a reakcija verovatno nece biti zadovoljavajuca. U ovakvim situacijama o bi no sledi poku aj da se ja om rezidbom nadoknade godine zanemarivanja. Ovako e se smanjiti prinos i podsta i nepotreban vegetativni porast koji e, suprotno o ekivanom, negativno uticati na kvalitet ploda i ozbiljno zakomplikovati budu u rezidbu. Za pon ovno uspostavljanje produktivnosti i kvaliteta ploda i stavljanje bujnosti pod kontrolu mogu biti potrebne tri ili etiri godine. im se uspostavi prihvatljiv odnos izmedu vegetativnog i rodnog porasta, neophodno je obavljati redovnu, godi nju i stalnu rez idbu kako bi se ova osetljiva ravnote a odr ala; tro kovi ovakve rezidbe moraju se smatrati veoma bitnim delom bud eta namenjenom proizvodnji. Da bi se postigla bolja produktivnost, vo njaci sa retko posa enim velikim i starim stablima jabuke se brzo zamenjuju manjim, gu e sa enim stablima. Mi ljenja o optimalnoj visini stabala i razmaku sadnje se razlikuju, a svi se sla u da su manja stabla ekonomski opravdanija. U pro losti prihva eni na ini gajenje visokih stabala vi e nisu zadovoljavaju i, tako da mor a do i do zna ajnih promena u pogledu visne stabala i razmaka sadnje. Jasno je da rezidbu i formiranje uzgojnog oblika kao na ine uzgoja treba prepraviti i prilagoditi gustoj sadnji. Prednosti guste sadnje na iroko se predstavljaju javnosti. O ekivanja da e ovakva stabla rano ra ati, da e imati visoke prinose i da u njih ne e biti potrebno ulo iti ve i rad, nisu se pokazala ispravna. U ispitivanima mladih stabala sa enih na razli itom odstojanju u (Va ingtonu 1976), objavljeno je da se prose an prinos u vo njacima starosti 5-12 godina nije pove avao poslednjih 17 godina. Nije prime eno da prinos zavisi od podloge, a i gustina sadnje je imala mali uticaj na prinos. Detaljnija ispitivanja otkrila su da je uticaj odre enih uzgojnih tehnika na prinos bio ve i od uticaja podloge ili gustine sadnje. Rodni potencijal ostvaren je samo u onim vo njacima sa gusto posa enim stablima u kojima je velika pa nja posve ena uzgojnim tehnikama. Prednosti gustog na ina sadnje su realne i zna ajne. Ipak, ove prednosti mo i e u potpunosti da iskoriste samo oni proizvo a i koji savesno primenjuju odgovaraju u tehniku gajenja. U pomenutom ispitivanju, jedan od najva nijih inilaca koji uti u na ranu proizvodnju je formiranje uzgojnog oblika mladih stabala. Rezidba i formiranje uzgojnog oblika se ne mogu razdvojiti, s obzirom da ove tehnike prate jedna drugu kod mladih stabala, a formiranje uzgojnog oblika mladog stabla u velikoj meri odre uje tehniku

U su tini. Umeren vegetativni porast neophodan je za razvoj velike i funkcionalne lisne povr ine kao i novih nose ih grana. Previ e bujna stabla mogu se razviti kao reakcija na prekomerno ubrenje. Idealno bi bilo da se porast mladog drveta usmeri na grane koje e biti stalno prisutne na rodnom stablu. Formiranje uzgojnog oblika takode treba da omogu i razvoj stabla koje e se u narednim godinama lako odr avati. naglasak ipak treba staviti na formiranje uzgojnog oblika. preteranog odsecanja ili zasenjivanja. Tehnika formiranja uzgojnog oblika treba da podstakne ranu rodnost i razvoj sna ne osnovne strukture grana koje e nositi te inu roda u narednim godinama. i mogu se zna ajno razlikovati u pojedinim oblastima. ali rezidba uvek igra zna ajnu ulogu. Preporuke za formiranje uzgojnog oblika zavise od uslova uspevanja. Koli ina i kvalitet roda jabuke zavise od odnosa izme u vegetativnog i generativnog porasta. pri e mu treba izbe i suvi an porast koji e se ukloniti pre dolaska na rod. i prekomeran vegetativni rast obavlja se na ra un plodova. ali ne prekomerna bujnost i dobra osvetljenost. Grane mogu biti nerodne iz razloga to je bujnost prevelika ili premala. odr ivo visoke prinose. a g re ke u primeni bilo koje od njih mogu poni titi trud koji se ula e u druge tehnike koje su deo tehnologije gajenja. Na odnos izme u vegetativnog i generativnog porasta uti e veliki broj inilaca kao to su ubrenje. Osnovni oblik treba da omogu i formiranje i odr avanje optimalnog oblika stabla. Neodgovaraju i vegetativni porast uti e na smanjenje rod nosti i veli ine plodova. U smislu ovog odr avanja. Ciljevi rezidbe i formiranja uzgojnog oblika Iako e u nerodnim godinama uvek biti potrebno obaviti rezidbu do odre enog stepena. Od podjednake je va nosti i senka . i predstavljaju glavne faktore na koje treba paziti pri odre ivanju odgovaraju ih programa rezidbe. rodne grane e brzo postati nerodne. U prethodnom nabrajanju inilaca. optimalan kvalitet ploda i efikas no upravljanje vo njakom. o dr ava optimalna bujnost rodnih grana i podsti e stalni razvoj novih nose ih grana koje zamenjuju one koje su rezidbom uklonjene. posebno temperature i svetlosti. periodi nost vezana za izlaganje svetlosti (ili zasenjivanje) je od velike va nosti. pravilnom rezidbom se uklanjaju nerodne grane. Za razvoj novih nose ih grana potrebna je umerena.rezidbe rodnog stabla. rezidba je uzgojna tehnika na koju formiranje uzgojnog oblika najvi e uti e. vremenski uslovi i te ina roda. Ove dve tehnike uti u na na in i intenzitet porasta. nedovoljne rezidbe ili njenog izostanka. Rezidba starijih stabala u velikoj meri predstavlja popravku ranije na injenih gre aka i propusta. Nedovoljna bujnost mo e biti posledica neodgovaraju eg ubrenja. Ukoliko su previ e zasenjene. Razlike u klimatskim uslovima uti u kako na bujnost. tako i na plodnost. jaku rezidbu ili gubitak roda. Drvenasta tkiva stabla se ³takmi e´ sa plodovima oko krajnjih produkata listova. Pravilna rezidba i formiranje uzgojnog oblika su veoma bitne za ranu proizvodnju. esto se ka e da je ograni a vaju i faktor za rodnost jabuke senka koju ona pravi sopstvenim stablom.

preko 13 19% u srednje patuljastim stablima visine 3. u gusto sa enim vo njacima. a precizna kontrola veli ine drveta zahteva odgovaraju u kombinaciju svih ovih promenljivih faktora. Drugi sloj prima njemu odgovaraju u koli inu. Dva najva nija faktora koja odre uju procenat ukupne lisne povr ine koja prima nedovoljnu koji inu svetlosti su veli ina i oblik kro nje. Zona do koje sti e ispod 30% ukupnog sun evog zra enja je manje rodna i daje sitnije plodove neodgovaraju e boje.43 m. Ranije je uobi ajeno re enje za ovaj problem bilo ukloniti nose e grane u jako zasenjenoj unutra njosti kro nje. Na malim razmacima sadnje. pa do 24% u stablima standardne visine od 6 metara. orezivanja. inilaca koji usporavaju rast kao i rezidbe. kojom se veli ina mo e kontrolisati samo do odre ene granice. ali efikasnost nije pobolj ana. Ovo je na izvestan na in imalo efekta po to su se tako zaista uklanjali neki plodovi u unutra njosti. ovakvom tehnikom su se nose e grane usmeravale ka gornjem i spolja njem delu kro nje. to e pobolj ati sveukupnu efikasnost dela vo njaka koji se nalazi pod stablima. Iskustva su pokazale su da unutar kro nje jabuke postoje jasne svetlosne zone. to je dovodilo do pojave veoma velikih stabala. sorte. Ipak .9 m. Ova pojava. Pored toga.susednih stabala u gusto sa enim zasadima. ubrenja. Ovaj na in rezidbe kojim se formira otvoreno sredi te kro nje mo e veoma brzo pretvoriti gusto sa en vo njak u gusti koji je nemogu e kontrolisati. Jedan od mnogobrojnih faktora koji uti u na veli inu drveta je rezidba. zemlji ta. ova tehnika brzo dovodi do pojave kro nji koje se preklapaju i zasenuju same sebe i jedne druge. a tre i deo u centru kro nje prima koli inu koja nije dovoljna za formiranje kvalitetnog roda. Re enje za postizanje bolje rodnosti nalazi se u uklanjanju nerodnog dela koji je neodgovaraju e osvetljen. Procenat ukupne lisne povr ine koja prima manje od 30% ukupne svetlosti pove ao se od 8% u patuljastim stablima visine 2. . Sloj plodova i listova na spolja njoj povr ini kro nje dobija veliku koli inu dostupne svetlosti koja prevazilazi potrebe drveta. glavni cilj rezidbe mora biti smanjenje visine drveta i povijanje grana kako bi se senka koju drvo pravi samome sebi i susednim stablima svela na najmanju mogu u meru. iako nije bila efikasna. Zasenjeni nerodni deo se s manje sa smanjenjem veli inom kro nje.4. mogla se tolerisati pri velikim razmacima sadnje.65 . Kona na veli ina drveta bi e rezultat me usobnog uticaja podloge. Slika 1: Prodiranje svetlosti u kro nju velikog stabla jabuke.

(4) reakc ije na razli ite vrste rezidbe. U kro nji oblika konusa ili piramide ve i procenat ukupne lisne mase izlo en je odgovaraju oj koli ini svetlosti. i gornje grane koje su tako postavljene i skra ene da na grane ispod njih bacaju najmanju mogu u senku. (2) tehnologiju gajenja komercijalnih sorti jabuke. U po etnom delu vegetacije porast z avisi od uskladi tenih rezervi ugljenih hidrata i azota . Ne samo da ovakvo stablo nije rodno svom svojom veli inom. Za razliku od manjih. Tako e imaju mnogo manje osnovnih grana po jedinici povr ine od stabala sa otvorenim centralnim delom. ve se njegov deo koji daje najve i rod nalazi na vrhu gde su plodovi najte e dostupni. Sastoji se od razvoja izdanaka. a najmanje strukturnih grana. Kro nja konusnog oblika zahteva centralnu vo icu. uklanjanje nerodnih grana i formiranje kro nje do efikasnog i stabilnog oblika. kompaktno i efikasno stablo koje e mo i da iskoristi maksimum dostupne sun eve svetlosti. Rezidba omogu ava formiranje krupnijih plodova. horizontalno postavljene grane. pa je i nerodna zona manja. unutra nji delovi skeletnih grana u kro njama sa otvorenim centralnim delom su nerodni. Odavde proizilazi da se u ve im kro njama transformi e ve a koli ina hranljivih materija u materije koje slu e za porast drveta. Kao to izlo enost svetlosti uti e na proizvodnju hranljivih materija u listovima. to mere za tite vo a ini efikasnijim. i (5) uticaj ostalih faktora na koje rezidba uti e. Stabla konusnog oblika iste visine i rasporeda grana imaju manje potpornih grana. najve i deo plodova razvija se u donjem delu drveta to olak ava mere nege i berbu. (3) osnove formiranja uzgojnog oblika i rezidbe. velika stabla imaju vi e osnovnih nego rodnih grana. Stabla u zasadima guste sadnje treba da imaju najvi e rodnih. a unutra njost ovakve kro nje se br e su i posle ki e. kao to su bujnost i rodnost.Stabla sa otvorenim centralnim delom. o tvoreni raspored grana koji omogu ava prodor svetlosti u unutra njost kro nje. Sledi detaljna analiza ovih faktora i njihovog me usobnog uticaja. Pored toga. Ciljevi formiranja uzgojnog oblika i rezidbe mogu se svesti na jedan glavni cilj .formirati i odr ati malo. Uspe no dostizanje ovih ciljeva zahteva razumevanje (1) fiziologije porasta stabla. mo e se zaklju iti da su osnovni razlozi za obavljanje rezidbe su postizanje to bolje izlo enosti kro nje sun evoj svetlosti. vr ne grane su kra e i grane su rodne sve do debla. sklona su formiranj u guste kro nje loptastog oblika koja jako zasenjuje donju tre inu stabla. Fiziologija porasta stabla Porast stabla jabuke odvija se na nekoliko na ina. kao i od manje o iglednog zadebljavanja izdanaka i formiranja korena. Ovako se omogu ava i lak i pristup plodovima za vreme berbe. listova i plodova koji je vidljiv. shodno tome. Iz svega to je navedeno do sada. dok ga tehnike rezidbe trebaju odr avati tokom trajanja rodnosti zasada. Za sve vrste porasta potrebne su hranljive materije koje se proizvode u listu. Zbog jako zasenjenog centralnog dela. Tehnike formiranja uzgojnog oblika trebal o bi da budu usmerene ka zasnivanju najefikasnijeg oblika kro nje.. ak iako su njihovi spolja nji krajevi rodni. ve a koli ina asimilata iz listova dostupna je za formiranje plodova. oblik i veli ina kro nje uti u na njihovu distribuciju. njihovo ujedna eno zrenje i pove ani sadr aj ecera. Pesticidi se bolje raspore uju i prijanjaju na rezidbom pravilno oblikovanoj kro nji.

Ovu sposobnost imaju izdanci i plodovi koji aktivno rastu i oni se oko hranljivih materija ³takmi e´ kako me usobno. Slabija rezidba u gusto sa enim vo njacima mo e dovesti do poja anog vegetativnog porasta. Koli ina hranljivih materija je ograni ena i injenica da su usmerene ka plodovima u razvoju smanjuje njihovu koli inu dostupnu za porast mladara i korena. ali iznad horizontale i c) ispod horizontale. to je odstojanje izmedu stabala manje. porasta letorasta i veli ine samog drveta. Slika 2 : a) vertikalan Rast grana kao reakcija na razli itu orijentisanost: b) u blizini. tako i sa ostalim ta kama porasta. to mo e imati za posledicu brzu pojavu gusti a i gubitak rodnih grana zbog zasenjivanja. Za ove procese neophodna je zdrava i funkcionalna lisna povr ina. Veliki broj plodova dovodi do smanjenog porasta korena. Kasnije tokom sezone za porast drveta i roda slu e hranljive materije proizvedene u teku oj sezoni. kao to je koren. Ta ka porasta stabla jabuke je bilo koje mesto na stablu koje mo e da usmeri kretanje hranljivih materija iz listova ka sebi. kao i za obnavljanje rezervi za pred stoje i period mirovanja i po etnu fazu porasta narednog prole a. nedostatak terminalnog porasta i razvoj nepo eljnih bujnih vodopija pod c. a uti e i na broj i bujnost izdanaka. Isprekidane crte razdvajaju jednogodi nje i dvogodi nje drvo. uloga ovog mehanizma za kontrolu porasta je ve a.koji su proizvodi fotosintetske aktivnosti u prethodnoj sezoni. kvaliteta i ponovnom cvetanju. Da bi se postigla optimalna kontrola rasta. . Na ovaj nacin plodono enje doprinosi kontroli bujnosti stabla. te inu roda treba prilagoditi najve em mogu em broju plodova odgovaraju e veli ine. Prime uje se smanjeni porast i pojava ve eg broja grana na slici b u pore enju sa a.

Proizvodnja i silazno kretanje regulatora rasta od terminalnog izdanka ograni ava formiranje izdanaka iz bo nih pupoljaka. Uop te. terminalni porast gotovo prestaje i biva zamenjen bujnim i uspravnim vodopijama blizu osnove grana (sl. ukupan porast u narednoj sezoni bi e zna ajno smanjen. c. uspravnih grana ³Deli esa´ na jako prekra ivanje grana u periodu mirovanja vegetacije. Rani porast izdanaka. neto gubitak je minimalan. Kada do e do velike vegetativne bujnosti. ako rezidba nije ekstremne jacine. Neki na ini orezivanja podsti u vegetativni porast na mestu reza to stvara varku poja anog porasta. Ako se aktivna lisna povr ina ukloni sredinom leta. Ukupan vegetativni porast e se smanjiti. proizvodi se ve a koli ina ovih materija koje inhibiraju formiranje cvetova.Uobi ajen na in porasta centralne vo ice kod jabuke prikazan je na slici 2 a. ja ina rezidbe meri se pre brojem ta aka porasta nego koli inom uklonjene drvne mas e. Po to se rezidbom uklanja potencijalna lisna povr ina za narednu vegetacionu sezonu. promeni e se pravac kretanja regulatora rasta. pre po etka kretanja hranljivih materija od listova ka drvetu. to dovodi do smanjene bujnosti u narednoj vegetaciji. Slika 3 (a. Porast u visinu se najve im delom odvija iz samog terminalnog pupoljka. Rezidba se uglavnom obavlja tokom zime. to je bujnost vegetativnog porasta ve a. a porast iz preostalih ta aka porasta prekomeran. Isprekidane crte razdvajaju drvo razli ite starosti. i. a) nije bilo prekra ivanja b) prekra ivanje jednogodi njeg drveta za jednu tre inu c) prekra ivanje za dve tre ine d) prekra ivanje za tri tre ine (cela jednogodi nja grana je uk lonjena). pojavi e se ve i broj bo nih grana i podsta i e se formiranje cvetova(sl. listova i plodova obavlja se na ra un rezervi uskladi tenih u tkivima drveta. Na kraju svake vegetacione sezone. Ako se centralna vo ica savije do skoro horizontalnog polo aja. b. nadzemni deo drveta i koren su u ravnote i. kao i uskladi tene rezerve u samom drvetu. Ovaj efekat je direktno proporcionalan koli ini uklonjene lisne mase. ali je deo koji izraste uvek manji od odstranjenog dela i porasta koji bi on ostvario. d): Reakcija porasta bujnih. Orezana grana uvek e ostvariti manji porast od neorezane. javlja se veliki broj izdanaka i mali broj cvetnih pupoljaka. Rezidbom u toku mirovanja vegetacije uklanjaju se neke ta ke porasta. Ovi prirodni regulatori rasta tako e mogu da spre e razvoj cvetova. Ako se vo ica savije ispod horizontalnog polo aja. Za razliku od zimske. ali oni obi no prelaze u rodne gran ice ili osta ju dormantni. krajnji efekat bi e pra njenje rezervi u drvetu. Izdanci se mogu formirati i iz nekoliko bo nih pupoljaka. to pove ava koli inu resursa iz korena za preostale pupoljke. 2c). letnja rezidba nema za cilj ja anje porasta. ukoliko se ukloni veoma veliki broj ta aka porasta. Ipak. kasnije tokom vegetacije listovi nanovo dopune ove rezerve. . Ovo dovodi do ja anja koje delimi no nadokna uje uklonjenu drvnu masu. 2b). slabija rezidba ima ve i uticaj na raspored porasta delova drveta nego na ukupan porast.

Prekra ivanje starijeg drveta (sl. Za razliku od uspravnih. Za razliku od toga. Da ne bi do lo do zasenjivanja ni ih delova drveta. ja a je i reakcija u vegetativnom porastu iz pupoljaka ispod reza (sl. jednogodi nje drvo se stoga retko orezuje. dvogodi nje grane se obi no prekracuju kako bi se njihova du ina smanjila. prekra ivanje uporednih horizontalnih grana dovodi do malog pove anja njihovog vegetativnog porasta u pore enju sa isto tako orijentisanim neorezanim granama. mogu se odrediti na osnovu razli itih reakcija u kretanju regulatora rasta u orezanoj grani na ove dve tehnike. 3 a -c). itava grana ili izdanak se odstranjuju na mestu spajanja sa skeletnom. Svi na ini rezidbe mogu se podeliti u dve osnovne kategorije. Medutim. i posle .Kao reakcija na ja e prekra ivanje jednogodi njeg drveta. Bujne sorte na prekra ivanje reaguju jakim vegetativnim porastom. Velika te ina roda mo e smanjiti ili ak potpuno spre iti uobi ajenu reakciju porasta na rezidbu prekra ivanjem. Kod potpunog uklanjanja.3 d) ima za posledicu prelazak potencijalno rodnih pupoljaka u bujne i nerodne vegetativne izdanke. Tako. vi e reaguju na prekra ivanje od manje bujnih sorti. Nasuprot prekra ivanju. bo nom granom ili deblom. kao to je ³Deli es´. Rezidba potpunim uklanjanjem grana zgodna je za odstranjivanje klonulih gra na i vodopija. prekra ivanje i potpuno uklanjanje grana i izdanaka. i ostavlja se neorezanim da bi se na njemu formirali cvetni pupoljci koji e u narednoj sezoni dati rod. to je ja e orezivanje jednogodi njeg drveta. Karakteristi ne reakcije u porastu bujnih uspravnih grana na prekra ivanje prikazane su na prethodnoj slici. prekra ivanje podrazumeva uklanjanje s amo jednog dela grane to ima za posledicu ometanje uobi ajenog kretanja regulatora rasta u preostalom delu grane. uo ava se poja an porast bujnih izdanaka i prelazak rodnih gran ica u vegetativne izdanke Prekra ivanje starijih grana d) ima za rezultat prelazak rodnih gran ica u nerodne i bujne vegeta tivne izdanke. Po to normalno kretanje regulatora rasta u delovima koji nisu orezani ostaje u velikoj meri isto. porast izdanaka i zadebljavanje grana nastavljaju se normalnim tokom. Ipak. po to e nova grana koja zauzme njeno mesto formirati rodne gran ice koje ce lak e mo i da izdr e te inu roda. Pri rodno bujne sorte sa jakim porastom u visinu. Reakcija na prekra ivanje mo e biti razli ita i zavisi od uticaja nekoliko faktora. rezove nastale potpunim uklanjanjem grana i izdanaka na prati dramati no pove anje bujnosti vegetativ nog porasta. rez nastao prekra ivanjem podsti e bujniji porast iz pupoljaka u svojoj blizini i proporcionalno smanjuje razvoj bo nih grana du te ho rizontalne grane. Razlike u intenzitetu porasta stabla posle skra ivanja. a tr ogodi nje kako bi se zamenila ili podmladila stara grana. odnosno potpunog uklanjanja.

nepravilne rezidbe i podmla ivanja grana. to dovodi do o te enja kore. pa ih treba prekratiti do zdrave grane ili ih potpuno ukloniti. velikog optere enja te inom roda ili nepravilne rezidbe. Na bujnost u velikoj meri uti e podloga. rezovi treba da su isti i na injeni do same osnove izdanka koji se ukla nja. a berba tih plodova je ote ana zbog njihove nedostupnosti. tj. da li je ona standardna. Patrljci i polomljene grane nastaju posle jakih vetrova. to olak ava prodor insektima i uzro nicima bolesti. srednje patuljasta ili patuljasta. zasenjuju ili se naslanjaju na rodnije skeletne grane. na primer u slu aju kada neorezana grana nema dovoljno izdanaka koji bi izneli celokupan rod. i koji po svoj prilici ne e mo i da dostignu neophodnu du inu. Vodopije su bujni vegetativni izdanci koji iscrpljuju drvo po to koriste hranjlive materije neophodne za proizvodnju ploda. U ovoj situaciji postoji veliki broj za etaka novih izdanaka koji su ned ovoljne du ine. Op ta pravila koja treba poznavati pre nego to se zapo ne sa rezidbom Kako bi se rezidba obavila na pravilan na in.ove rezidbe mo e do i do poja anog porasta. treba znati koje se sekundarne grane i izdanci na njima javljaju: 1. Patuljaste podloge daju niska stabla male bujnosti. Od dve grane koje se oslanjaju jedna na drugu treba prekratiti ili ukloniti onu koja je manje rodna. Porast se mo e podsta i uklanjanjem nekih rodnih gran ica. odnosno broj i du inu izdanaka. Rezidbu treba izvr iti tak o da se stimuli e umeren porast izdanaka. Novi izdanci izbija e posle rezidbe iz pupoljaka u osnovi uklonjene grane. 5. 3. To su uglavnom posti e orezivanjem bujnih izdanaka v r nog dela drveta koji zasenjuju donje grane. na ra vama i na mestima ranijih rezova. pa ih treba orezivati na na in koji e tu bujnost smanjiti. Njih treba prekratiti da drvo ne bi poprimilo lo u strukturu i nepravilan oblik. Na ovim mestima olak an je prodor insekata i uzro nika bolesti. esto se javljaju u osnovi kalemljenih stabala. Zasenjene grane u unutra njosti kro nje daju rod slabijeg kvaliteta. 4. Najve a i najbujnija stabla formiraju se na standardnim podlogama. 2. to e izazvati poja ani porast izdanaka. Do ove pojave uglavnom dolazi zbog prevelikog broja rodnih gran ica. i obi no nose veliki broj rodnih pupoljaka. treba poznavati bujnost drveta. Veli ina patuljastih stabala je izme u ove dve kategorije i ona se odlikuju bujnim porastom izdanaka. Pri orezivanju skeletnih grana. . Da ne bi ostali ovakvi pupoljci. Grane koje rastu nadole formiraju mali broj cvetnih pupoljaka. Prekra ivanje i potpuno uklanjanje mo e se obaviti i sa ciljem podsticanja porasta. Do ugro avanja rasta centralne vo ice dolazi kada vodopije ili izdanci u blizini vrha drveta prerastu najvi i pupoljak stabla centralne vo ice.

U starije drvo spadaju grane starosti dve ili vi e godina. kora izme u njih po inje da ometa formiranje vrstog spoja izme u njih. Oni su ve i i vi e zaobljeni od lisnih pupoljaka i obi no se nalaze na vrhovima rodnih gran ica i kratkih izdanaka. ve samo bo nih pupoljaka iz kojih e se u slede oj sezoni razviti bo ne rodne gran ice ili izdanci. Veze tih grana sa osnovom su slabije. Rezidba prekra ivanjem ili preusmeravanjem rasta obavlja se kako bi ograni io ili skrenuo rast centralne vo ice ili grana. Za ograni avanje porasta. Slika 4: Rezidba po godinama rasta grana. i na njima jo nema bo nih rodnih gran ica ili izdanaka. Uzane ra ve nastaju kada se grana formira vi e paralelno nego normalno u odnosu na deblo ili granu sa koje polazi. 7. radi lak e rezidbe. Kako obe grane rastu. Takode. Lisni pupoljci su sitniji i trouglastog su oblika. za preusmeravanje porasta treba odstraniti deo izdanka do pupoljka. 8. Intenzitet i bujnost por asta posle rezidbe zavi i e od starosti delova drveta koji su orezani.6. Kako bi se rezovi pravili na odgovaraju im mestima i izbeglo odstranjivanje prevelikog broja rodnih pupoljaka. kao i na vrhovima izdanaka. Nalaze se bo no na izdancima i rodnim gran icama. potrebno je znati razlikovati vegetativne i rodne pupoljke. pa treba ostaviti izdanak koji ima najbolji polo aj. gran ice ili grane orijentisane u eljenom smeru. Pupoljci se javljaju samo na dvogodi njim ili trogod i njim rodnim gran icama koje nisu deblje od olovke. U svakom slu aju. Pupoljci koji e dati plodove lako se prepoznaju po obliku. Reproduktivni pupoljci formiraju se u vegetacionoj sezoni koja prethodi onoj u kojoj e od njih nastati plodovi. a ostale ukloniti. granu treba prekratiti do slabog pupoljka ili bo ne gran ice. . bunasti porast javlja se kada se nekoliko gr ana razvija iz iste ta ke porasta na deblu ili grani. koje nose rodne gran ice i izdanke. s tim to se plodovi ne formiraju iz svih za etih pupoljaka. pupoljci iz kojih e se formirati plodovi u narednoj sezoni postaju vidljivi pre kraja zime. Retko se mogu prona i bo no na izdancima. na grani treba prepoznati delove koji se razlikuju po starosti. Broj pupoljaka koji daju cvetove zavisi e od uslova uspevanja tokom sezone zametanja pupoljaka i tokom predstoje eg zimskog perioda. Jednogodi nji izdanci pri vrhu grane predstavljaju najmla e drvo. a neke sorte ak formiraju pupoljk e po principu slu ajnosti i retko zame u veliki broj pupoljaka tokom godine visoke rodnosti.

grane mogu biti i na manjoj me usobnoj udaljenosti. Na njima nema novog porasta i svetlije su boje od zdravih. Kod polupatuljastih stabala gornje grane trebalo bi da budu najmanje 90 cm iznad donjih. Nekoliko op tih prakti nih saveta pri rezidbi: 1. Slika 4a : Generativni pupoljci nalaze se na vrhovima rodnih gran ica. a zavr iti sa detaljnijom rezidbom. Na bujnom stablu sa centralnom vo icom ne bi trebalo da bude vi e od pet donjih grana. 4. precizniju i efikasniju rezidbu. a slabija kod . Treba zapo eti sa pravljenjem velikih rezova. Ukloniti izdanke koji su nerodni i koji prave s enku. Kada vo ica dostigne visinu koja onemogu ava berbu. Kod patuljastih staba la. to naravno ne zna i da treba zanemariti detaljnu analizu ove tehnike koja sledi i koja e u velikoj meri pomo i pravilniju. treba je prekratiti do dvogodi njeg drveta. 2. 3. Odr avati vec formiran oblik kro nje. Treba odstraniti mrtve i odumiru e grane. Onda gornje grane treba prekratiti do odgovaraju e du ine. 2.Postupak rezidbe stabala jabuke mogu e je izraziti u pet pojednostavljenih koraka. treba odabrati drugi izdanak i otkloniti sve ostale koji su u njegovoj blizini. Ukloniti grane koje prave veliku senku. pa neke od njih treba potpuno ukloniti. esto vr ni deo kro nje ima previ e bujnih uspravnih izdanaka. a to su obi no vodopije i klonuli izdanci. Osnovni oblik centralne vo ice lako se gubi kada du ina gornjih dostigne du inu donjih grana. Treba zavr iti detaljnom rezidbom. Uklanjanje ve ih grana olak a e preglednost i ukazati koje izdanke i grane treba dalje orezivati. 1. 5. Odabrati centralnu vo icu i ukloniti ostale izdanke koji su joj konkurentni (one koje rastu u blizini vo ice). Treba orezivati kasno tokom perioda mirovanja kako b i se izbegla o te enja od hladno e. i to po op tem pravilu tako da njihova du ina iznosi oko dve tre ine du ine donjih grana. Krupniji su i vi e zaobljeni od lisnih pupoljaka. Rezidba treba da je ja a na zanemarenim stablima ili bujnim sortama. Ako se vo ica sa vije pod te inom roda.

rezidbu treba strogo ograni iti na rezove koji su neophodni za pravilan razvoj drveta. na in porasta stabla. prevremeni razvoj. Stablo bez potpore Kod mladih stabala. uklju uju i bujnost sorte. Razumno primenjen plan formiranja uzgojnog oblika i rezidbe mladog stabla elimini e kasniju potrebu za skupom korektivnom rezidbom. Na stablima sa kojih e se berba obavljati mehanizovano treba pravilno formirati uzgojni oblik od samog po etka. Na in porasta ³Zlatnog deli esa´: Uo ava se dobro definisana centralna vo ica.5). Alat koji se koristi pri orezivanju treba prilagoditi veli ini grane koja se uklanja. 8. Ovakvu rezidbu tre ba razvu i na nekoliko godina. Ne obavljati kompletnu rezidbu sa ciljem da se dosta zasenjeno drvo transformi e u rodno tokom samo jedne godine. Prekra ivanje treba obavljati rezovima tik iznad pupoljka ili grane. formira dobru strukturu i podsti e rano formiranje plodova. 4. Ne praviti rezove preblizu grani sa koje se izdanak ili druga grana odstranjuje. Uklanjanje treba obavljati rezovima tik iznad osnove grane koja se uklanja. Premazi za rane nastale orezivanjem nisu neophodni u periodu mirovanja vegetacije.manje bujnih sorti. grananje pod velikim uglom i umeren porast u visinu. Slika 5. Pristupi formiranju uzgojnog oblika i re zidbi variraju u zavisnosti od na ina porasta konkretne sorte. . Na mladim stablima skeletne grane se retko same postavljaj u u polo aj koji stablu daje maksimalnu snagu i omogu ava optimalnu izlo enost svetlosti. ve i naglasak treba staviti na tehnike formiranja uzgojnog oblik a nego na rezidbu. 6. Odabir i povijanje skeletnih grana olak avaju ove probleme i poma u u kontroli porasta i stimulaciji ranog formiranja ploda. 5. kao to je ³Zlatni deli es´ ili ³Ajdared´ mo e se sa relativno malo napora formirati u konusni oblik (sl. makaze za rezidbu za grane srednje veli ine i testeru za velike grane. a formiranje uzgojnog oblika nastaviti dok ono ne dostigne zrelost. Koristiti ru ne makaze za male gran ice. 3. Specifi ni godi nji planovi varira e u zavisnosti od nekoliko faktora. Pravila formiranja uzgojnog oblika i rezidbe mladih stabala jabuke Formiranje uzgojnog oblika i rezidbu mladog stabla jabuke treba zapo eti sa sadnjom. 7. Po to najve i broj rezova na mladim stablima podsti e vegetativni porast i odla e cvetanje. Uzgojni oblik sorti sa porastom koji ide u irinu. krajnju veli inu stabla i to da li je stablo sa ili bez potpore.

Uo ljivo je odstojanje izmedu skeletnih grana du debla. 6 -8). Slika 6. Slika 7. posle odabira skeletnih grana i skra ivanja centralne vo ice. . preveliki broj skeletnih grana i mali uglovi grananja. Uo ava se bujni porast u visinu koji je konkurentan centralnoj vo ici.Kod bujnih sorti uspravnog porasta kao to je ³Deli es´ pa nja se mora obratiti na odabir skeletnih grana i njihovo povijanje kako bi se dobio eljeni uzgojni oblik (sl. Na in porasta ³Deli esa´. Stablo prikazano na slici 6.

Nepravilan odabir skeletnih grana mo e dovesti do prestanka rasta centralne vo ice zbog formiranja njihovog prevelikog broja iz jedne ta ke debla (sl. Slika 9. podsti e formiranje cvetnih pupoljaka. smanjuje konkurentnost centralnoj vo ici i u klanjaju smetnje koje donje skeletne grane prave porastu gornjih skeletnih grana vi e na deblu. Ograni avanje porasta vo ice dovodi do gubitka njene dominacije i razvoja nepo eljnog loptastog oblika kro nje. treba obratiti pa nju na formiranje centralne vo ice. posle postavljanja tapova koji se koriste pri povijanju grana.Stablo prikazano na slici 7. sa lo om distribucijom svetlosti. Efekat koji nastaje kada su skeletne grane blizu jedna drugoj. Povijanjem se pove ava ugao grananja. smanjuje bujnost skeletnih grana.Slika 8. Gubitak dominacije centralne vo ice mo e dovesti do formiranja loptaste kro nje otvorenog sredi njeg dela.9). To kom prvih godina formiranja uzgojnog oblika. .

Plodovi koji se formiraju na glavnom izdanku moraju se ukloniti. Zasenjivanje ima za rezultat gubitak rodnih grana u unutra njosti i formiranje nepo eljnog loptastog oblika kro nje. najve i broj stabala e u blizini glavnog reza formirati mno tvo bujnih izdanaka. Jedan od ovih izdanaka. obi no onaj najbli i vrhu. a njoj konkuretne izdanke pincirati jo dok su vodenasti (sl. 10). bi e potrebno ulo iti ne to vi e truda. njihova te ina e dovesti do toga da se vo ica savije ili ³izgubi plod´ (sl. ukoliko se ovo ne obavi. 11). Formiranje centralne vo ice Tokom prve vegetacione sezone. Slika 10. Kod . to ima za posledicu njeno zasenjivanje i gubitak. treba izabrati za centralnu vo icu. kao to su ³Zlatni deli es´ i ³Ajdared´. Kod manje bujnih sorti koje prirodno rastu ka centralnoj vo ici. Efekat gubitka centralne vo ice zbog ³gubljenja ploda´. Oni se razvijaju iz 2 ± 4 pupoljka koji su najbli i vrhu. na in odr avanja sna ne i dominantne vo ice zavisi e od sorte i bujnosti. Prime uje se nagi njanje centralne vo ice nad skeletnu granu ispod nje kao i slab porast skeletnih grana na suprotnoj strani drveta. Izdanci su obi no manjevi e jednake veli ine i bujnosti sa iznenaduju e malim uglovima grananja. U narednim godinama. na po etku vegetacione sezone bi e ponekad potrebno pincirati po koji konkurentni izdanak. Porast plodova jo vi e slabi vo icu koja se obi no naginje nad skeletnu granu. U ostalim slu ajevima.

Ovaj postupak e oja ati vo icu i podsta i porast bo nih izdanaka od kojih se mogu formirati skeletne grane. Ovu rezidbu bi trebalo obaviti tokom leta.12 a) Slika 12. U blizini reza nastalog rezidbom obi no se formira mno tvo izdanaka. struktura vo ice slabi. pri emu iz jedne ta ke debla ne sme polaziti vi e od jedne skeletne grane. (a) niz skeletnih grana treba da bude na odgovaraju em me usobnom rastojanju du debla. mogu se ukloniti i preostali novi izdanci koji ugro avaju dominaciju vo ice ili mo e im se promeniti polo aj povijanjem. posebno ³Deli esa´. Bujni izdanci formiraju se iz pupoljaka najbli ih vrhu (b). Letnja rezidba kojom se posti e dominacija vo ice. vo icu bi trebalo prekratiti za otprilike jednu etvrtinu. Prva skeletna grana trebala bi da bude najmanje 45 cm iznad zemlji ta kako bi se ostavilo dovoljno prostora za kretanje opreme koja se koristi u vo njaku (sl. Izdanci koji su konkurentni vo ici uklone se dok su jo vodenasti (c). Odabir i formiranje uzgojnog oblika skeletnih grana Verovatno najva niji postupak u formiranju vo njaka visoke rodnosti sa stablima dobrog uzgojnog oblika jeste odabir i formiranje uzgojnog oblika skeletnih grana. mo e se pojaviti veliki broj konkurentnih izdanaka. kako je prikazano na sl. U ovom slu aju. Pravila odabira i formiranja uzgojnog oblika skeletnih grana. U isto vreme. Mo e biti neophodno da se vo ica redovno prekra uje i vr i odabir najpo eljnijeg izdanka svakog leta sve dok stablo ne do e na rodnost. Budu a produktivnost vo njaka je u direktnoj vezi sa pa njom koja se tokom prvih nekoliko godina posveti formiranju uzgojnog oblika sk eletnih grana. veoma sli no kao kada se formiraju kao reakcija na prvobitni rez. Kada porast u visinu pre e 45 cm. a razvoj bo nih izdanaka je ograni en u toj meri da nema dovoljno odgovaraju ih grana od kojih bi se formirale skeletne grane. Ciljevi odabira skeletnih grana i formiranja njihovog oblika jesu stvaranje niza dobro pozicioniranih grana na pravilnom me usobnom rastojanju koje e mo i da iskoriste dobru izlo enost svetlosti kako bi proizvele i iznele te ak rod. 11. Uklanjanje konkurentnih izdanaka nastavlja se u narednim godinama. Jo neodrvenela iba se prekrati pri sadnji (a). pa vo ica mo e preterano porasti u visinu.nekih sorti. Slika 11. Prva skeletna grana treba .

Ostale skeletne grane trebalo bi da budu na me usobnom rastojanju od najmanje 20 cm du debla i da budu raspore ene tako da njihov razvoj ne ometa . a ra va ja a sa pove anjem veli ine i nosivosti skeletne grane. (b) Ve i ugao grananja. Gornje skeletne grane moraju biti kra e od donjih kako bi se odr ala dobra osvetljenost donjih skeletnih grana. bolje je odmah zapo eti formiranje skeletnih grana na ovoj visini nego kasnije spu tati glavnu skeletnu granu. Ova struktura slabi ra vu i predstavlja mesto prodora saprofita i patogena. U tom slu aju. Prime uje se razvoj umetnute kore na mestu spajanja deb la i grane (strelica). Ukoliko se planira mehanizovana berba.skeletnih grana. Grananje pod manjim i ve im uglom. (a) Manji ugao grananja. prva skeletna grana trebala bi da bude 75 cm iznad zemlji ta kako bi se omogu io prilaz platforme za sakupljanje vo a. Slika 13.da bude najmanje 45 cm iznad tla (b) Pogled na stablo odozgo: prime uje se dobar raspored skeletnih grana. Godovi se rasprostiru du mesta spajanja skeletne grane i debla.

Uspravna bo na grana nastavice svoj bujni porast i ometa e razvoj skeletnih grana na vi im delovima debla. Kod sorti uspravnog porasta kao to je ³Deli es´ ce se obicno formirati mali uglovi grananja. savijanje ni ih skeletnih grana omogu ava neometani razvoj vi ih grana. po e e da se naginju jedna ka drugoj i da se me usobno zasenjuju. U ovom slu aju bo nu granu bi trebalo ukloniti po to e ona. Povijanjem se skeletne grane postavljaju tako da celom svojom du inom maksimalno iskoriste izlo enost svetlosti. Kona no. zbog svog ni eg polo aja. Kod mladog drveta postoji isku enje da se odabere itav niz dobro raspore enih grana du debla koje e biti na malom me usobnom rastojanju. Smanjenje bujnosti skeletnih grana deluje pozitivno na rast i dominacij u centralne vo ice. p ri emu se one ne bi trebale saviti ispod horizontalne linije. 14c). b). Povecanj e malih uglova grananja treba zapoceti rano. (sl. niti se skeletna grana dovodi u povoljniji polo aj. to je slu aj sa uspravnim granama. Da bi imala najvecu snagu i kapacitet no enja roda. 13b). kako grane rastu i ire se. obicno je na stablu starom 3-4 godine grana previ e kruta da bi se na ugao grananja moglo uticati bilo kojom tehnikom. Uklanjanjem uspravne grane do spoljne bo ne grane ne popravlja se prvobitini mali ugao grananja. Za razliku od dosada njeg pristupa. to racvu dosta slabi i predstavlja mesto prodora patogena i saprofita.susedne skeletne grane (sl. skeletna grana bi trebalo da se formira pod velikim uglom grananja u odnosu na deblo (sl. biti zasenjena. Mali ugao grananja obicno podrazumeva i umetnutu koru (sl. Povijanje tako e pozitivno vi e uti e na grananje du skeletne grane nego u blizini terminalnog pupoljka.b). Savijanjem skeletne grane smanjuje bujnost vegetativnog porasta i podsti e razvoj cvetnih pupoljaka. Skeletne grane trebalo bi poviti pod uglom od oko 60° u odnosu na deblo. smatra se da granu treba saviti (sl. Ja anje osnove skeletnih grana mo e dovesti do gu enja centralne vo ice. 13a). Ovaj ugao e skeletnim granama pru iti dovoljnu . Neke sorte prirodno imaju velike uglove grananja. 12 a. 14a. to e za nekoliko godina imati za posledicu formiranje nepo eljnog loptastog oblika kro nje (sl. sem ako se stabla formiraju nepravilno. 9). Iako u jednom momentu ovakva struktura mo e delov ati zadovoljavaju e. Razvoj niza dobro postavljenih skeletnih gr ana koji je prikazan na slici 12 obi no traje du e od godinu dana. Va nost povijanja skeletnih grana ne mo e se prenaglasiti.

Odvajanjem grane pove ava se ugao grananja i skeletna grana se postavlja u pravilan polo aj. Slika 14. . Po to e je glavna skeletna grana zaseniti svojim porastom. smanjena vegetativna bujnost. (c) Ispravan postupak. Formiranje uspravne skeletne grane. (b) nepravilan postupak. (a) Uspravna skeletna grana.Stablo sa potporom. Stablo sa potporom Slika 15. poja ano formiranje cvetova i pravilno pozicioniranje za budu i razvoj. Prime uje se mali ugao grananja i mala. Uklanjanje grane do uspravne bo ne grane ne pobolj ava ugao grananja niti polo aj grane i ne mo e da kontroli e bujan vegetativni porast. bo nu granu bi treba ukloniti. uspravna bo na grana.elasti nost tako da te ak rod ne e dovesti do toga da se saviju ispod horizontalne linije. Rezuiltati pravilnog formiranja skeletnih grana su ve a snaga.

Naglasak kod stabala sa potporom treba staviti na kontrolu porasta i iniciranje rane rodnosti. Kako bi se vo ica modifikovala i smanjio porast na vrhu stabla sa potporom. a oblik zrelog stabla odr ava vezivanjem. Uo ava se ponovljena modifikacija vo ice kako bi se kontrolisala bujnost vr nog dela drveta i horizontalan polo aj skeletnih grana. biraju se tako da se postigne to bolji raspored du debla. Po to kod stabala sa potporom potpuno uklanjanje dovodi do modifikovane vo ice slabijeg porasta. (sl. Prekra ivanje treba po svaku cenu izbe i. potreba za sna nom centralnom vo icom svodi se na najmanju mogu u meru. uspravnog porasta. . bunastog oblika. ali koja ina e rastu bez nje. Ovakva stabla su obi no dovoljno niska. Slabija bo na grana se zatim ve e. Tokom perioda mirovanja rezidbu potpunim uklanjanjem treba kor istiti kod odstranjivanja bujnog. kao to je to esto slu aj sa stablima na podlogama M. po to ono mo e dovesti do ve e bujnosti vegetativnog porasta. 15. trebalo bi formirati na isti na in kao kod stabala bez potpore. Formiranje uzgojnog oblika na stablu sa potporom se na izvestan na in razlikuje od formiranja oblika kod stabla bez potpore. Ovo je posebno bitno kod bujnih sorti i sorti uspravnog porasta koje nisu prilago ene ovim na inima sadnje. ali e spre iti razvoj sna nih vodopija na donjem delu. Ove mere predostro nosti su pogotovo bitne kod bujnih. (sl. Kada se kod stabla sa potporom ostavljaju skeletne grane. mora se posvetiti pa nja formiranju pravilnog rasporeda skeletnih grana kako bi se bujnost donjeg dela stabla dr ala pod kontrolom. formiranje oblika vo ice trebalo bi izvr iti rezidbom sa potpunim uklanjanjem. Slika 16. Po to nema prekra ivanja. Zrelo stablo vretenasto. porast iz slabije vo ice bi e manje bujan. koje mogu ostati vegetativne i brzo prerast i sebi namenjen prostor. Po to se potpora uglavnom obezbe uje pomocu i ane mre e ili stubova.16). i to tako to e se grane vezivati za icu ili iriti du nje.7 ili M. Za dobru rodnost presudno je da se porast stabla dr i pod kontrolom. pa nijedan njihov deo ne mo e biti previ e zasenjen i odabir skeletnih grana svodi se vi e na na in njihovog rasporeda oko debla nego na me usobno rastojanje.Uzgojni oblik stabala kojima se na izvestan period postavlja potpora. i na otklanjanje bujnog porasta tokom zimske rezidbe. postavi u polo aj vo ice i vi e se ne dira.26. uspravnih sorti. 15).

Ukoliko se sade dobro razvijene jednogodi nje sadnice.Ostali na ini rezidbe Letnja rezidba mladih stabala treba da se svede na formiranje uzgojnog oblika centralne vo ice i zakidanje nepo eljnih izdanaka ka ko bi se ograni io njihov rast. a ne njihova veli ina ima primaran uticaj na porast stabla. ako se ne planira mehanizovani na in berbe. Ukoliko se posade starije sadnice sa ve formiranim izdancima. Obi no. tj. Uop te. dok slabije prekra ivanje ima za rezultat formiranje rozete slabijih izdanaka u blizini reza i slab porast u donjem delu debla. broj plodova. 17). U ovom drugom slu aju sadnice bi trebalo prekratiti na visinu od 90 cm. kako bi se omogu io razvoj dobro raspore enih skeletnih grana. Kod ve ine sorti treba prskati u koncentraciji od 1000 ppm Alara (daminozid. njih bi trebalo prekratiti do sna ne rodne gran ice ili pupoljka kako bi se podstakao vegetativni porast i odnos izmedu izbojaka i korena doveo . sada se mogu ukloniti. Iako ovo tretiranje mo e dovesti do izvesnog smanjenja veli ine plodova u narednoj godini. trebalo bi ih skratiti na visinu od oko 75 cm iznad zemlji ta. Za veoma bujna stabla i sorte kao to je ³Deli es´. regulator rasta) i 300 ppm etephona (preparat na bazi iste supstance kao i Ethrel). to e omogu iti kontrolu vegetativnog porasta i inicirati razvoj cvetnih pupoljaka za narednu godinu. Ako mlada stabla tokom nekoliko godina nastave sa preteranom bujno cu sa malo indikacija da ce do i do rodnosti treba prskati Alar-om ili etephon kako bi se iniciralo formiranje cvetnih pupoljaka. letnje orezivanje trebalo bi odlo iti do polovine jula kako bi se smanjila mogu nost ponovnog porasta. 2-3 nedelje po zavr enom punom cvetanju. koncentraciju Alara treba pove ati na 1500 do 2000 ppm. Formiranje uzgojnog oblika i rezidba mladog drveta Mlado drvo bi u vreme sadnje trebalo orezati tako da se podstakne razvoj grana (sl. Ako su bujne vodopije po ele da rastu. ovaj tretman se ne ponavlja naredne godine po to bi etephon u ovoj koncentraciji i vremenu delovanja izazvao opadanje ve ine ili itavog roda. Jako prekra ivanje dovodi do preteranog porasta iz preostalih pupoljaka.

Uo ljiv je preterano bujni porast iz svih ta aka porasta. odabira i formiranja oblika skeletnih grana. Uop te.bli e ravnote i. Zimsku rezidbu tokom prve godine trebalo bi svesti na uklanjanje bujnih izdanaka koji ne e postati skeletne grane i na prekra ivanje vo ice ukoliko za tim postoji potreba. Povijanje treba obaviti to je mogu e ranije kako bi stablo na njega najpovoljnije odreagovalo . Tokom sadnje treba ukloniti izdanke koji se ne e ostavljati za skeletne grane. Ako je gornja skeletna grana mnogo bujnija od donje. Kako bi se nastavio njen . Skeletna grana koja se povije dok je mlada esto e nastaviti svoj porast u visinu. Prekra ivanje mladih stabala tokom sadnje. prekra ivanje skeletnih grana ne podsti e ja i porast i trebalo bi ga izbegavati. treba ga odstraniti. Izdanci koji se formiraju na donjem delu pro logodi nje vo ice mogu se odabrati za formiranje prvog reda skeletnih grana.11). sredinom leta. Treba nastaviti sa letnjom rezidbom izdanaka koji su konkurentni vo ici. pa se smanjuje rizik od slamanja grana. Lak e ih je savijati posle pucanja pupoljaka. (a) Prejako skra ivanje. trebalo bi odabrati centralnu vo icu (sl. Sve izdanke ispod 45 cm visine ili ispod prve stalne skeletne grane trebalo bi ukloniti sredinom leta. Ovaj postupak smanjuje posao oko naredne zimske rezidbe i podsti e porast izdanaka od kojih e se formirati skeletne grane. pa tako zapo inje i formiranje njihovog uzgojnog oblika. Povijanje skeletnih grana treba za po eti rano tokom druge vegetacione sezone. Rano tokom leta u prvoj godini porasta. Slika 17. Ostavljeni izdanci sa malim u glovima grananja mogu se sada poviti pomo u tapova od tvrdog drveta ili kratkih i anih ra iriva a kako bi se dobili iroki uglovi ra vanja. Nepo eljne vodopije ili izdanci koji se razvijaju sa malim uglovima grananja mogu se pincirati dok su jo vodenasti ili orezati kasnije. mo e se prekratiti. Formiranje uzgojnog oblika i rezidbu treba u narednim godinama nastaviti u smislu formiranja centralne vo ice. Uo ava se bujni porast na centralnoj vo ici i dobar porast iz izdanaka u zoni u ko joj e biti odabrane prve skeletne grane. po to je tad drvo savitljivije. (c) Preslabo prekra ivanje Uo ava se kruna lo eg porasta i slabiji porast na donjim delovima debla. (b) Prekra ivanje na pravilnu visinu. a duga ke izdanke skratiti. a ako neki plod po ne da se razvija na vo ici.

mo e do i do dodatnog irenja ove bolesti. ako se zavr i pre cvetanja. Kod kasne rezidbe. Ranija rezidba. pre nego to drvo dostigne najve u vrstinu. Ponekada neodgovaraju e vremenske prilike znac ajno odla u rezidbu. Sa razvojem drveta treba uklanjati nepotrebne grane. Generalno. trebalo bi je u slede oj sezoni ponovo poviti. Razlike u vremenskim ulovima u razli itim godinama mogu dovesti do toga da se rezidba izvodi ranije ili kasnije. bujnost i dalje velika. donje skeletne grane trebalo bi da budu du e od skeletne grane koje se nalazi iznad nje. Ako je. Po to se uspostavi osnovni oblik drveta i zapo ne formiranje plodova. rezidbu treba svesti na najmanju meru. Po etkom tre e godine potrebno je izvr iti umerenu rezidbu kako bi se rast i razvoj skeletnih grana dr ao pod kontrolom i odr ao eljeni oblik kro nje. program orezivanja treba postepeno prilago avati cilju odr avanja dobre izlo enosti svetlosti i kontroli bujnosti du itavog drveta.pravilan razvoj i sprecilo njeno naginjanje ka novim skeletnim granama. u tehnologiju gajenja treba uklju iti i primenu Alar-a na poc etku sezone. a kro nja e dobiti loptasti ili oblik sli an ki obranu. uprkos svim naporima da se umanji. ostaci od rezidbe na zemlji u vo njaku mogu ometati ostale kasno-zimske i rano prole ne radove. ali e ve kasnija rezidba dovesti do smanjenje bujnosti. Kako bi se odr ao konstantan i umeren vegetativni porast. O te enja od niskih temperatura nastala kao posledica rezidbe su veoma esto uzroci raznih vrsta raka i trule i drveta. treba primeniti odgovaraju u koli inu ubriva. Ovo je posebno bitno kada se drvetu nanose veliki rezovi. kao to su ubrenje i prva prskanja. trebalo bi primenjivati tehnike za tite od mraza kako bi se izbegle katastrofalne tete od gubit ka roda. Rezidba rodnih stabala Po to rezidba i bujnost stabla me usobno uti u jedno na drugo. zakasnela rezidba ne e negativno uticati na rodna stabla dobre bujnosti. Stabla se mogu orezivati tokom svih zimskih meseci. U oblastima sa estim mrazevima. pa novi porast zapo ne pre nego to se orezivanje zavr i. Program za tite treba da obezbedi zdravu i funkcionalnu lisnu povr inu tokom itave vegetacione sezone. . Ponekada se stabla orezuju i u periodu porasta. uravnote enim prore ivanjem plodova treba podsticati ujedna enu godi nju rodost. mo e u velikoj meri pove ati opasnost od o te enja zbog niskih temperatura. Kako bi se odr ao pravilan konusni oblik stabla. ali letnja rezidba obi no slu i za re avanje specifi nih problema i razmatra e se posebno. Ako se dozvoli da gornje skeletne grane postanu preduga ke. Ako se u vo njacima u kojima postoji problem sa crnom trule i (crna trule grana. ali se on periodu od januara do marta. grane koje nose plod na donjim skeletnim granama bi e izgubljene. Kada orezivati vo ke Rezidba rodnih stabala se uglavnom obavlja u periodu mirovanja. za sastavljanje dobrog plana rezidbe od velike su va nosti i ostali aspekti tehnologije gajenja. lista i ploda ± Botryosphaeria obtusa) rezidba vr i posle po etka porasta. Dok se ne formira uzgojni oblik. ali je najbolje rezidbu odlo iti do sredine zime. Po to te ina roda uti e na bujnost.

Previsoka i stabla sa previ e gustom kro njom mogu ote ati berbu. Ove su grane nerodne. Grana koja raste sa donje strane ve e grane (b) je jako zasenjena. dok preveliki plodovi mogu imati veze sa preteranom bujno u koja esto predstavlja reakcijiu na p rejaku rezidbu. neodgovaraju e boje i esto nale u na grane. Lo a boja ploda mo e poticati od preteranog zasenjivanja ili bujnosti. rada plodove izvanredne boje. . ve ih treba primenjivati na manje bujnim ni im granama i unutra njem delu drveta. ovo je redak slu aj. pa ih pesticidi ne mogu pokri ti na odgovaraju i na in. kako je to prikazano na slici 18. a kada se na njima i formiraju plodovi. Orijentacija rodnih grana. mekani i neodgovaraju e boje. Nedovoljna bujnost mo e biti uzrok premale veli ine plodova. Uspravna grana (a) je preterano bujna. koji se odnosi na vr ni deo stabla karakteri e se velikom bujno u i umerenom rodnosti. Slika 18. bujnost bi trebala da bude ravnomerna du inom celog stabla. nisu ni u kakvom dodiru sa granama. plodovi koji se tu formiraju su esto preveliki.Kako se orezuje Program rezidbe trebalo bi isplanirati dosta pre same razidbe. i zbog dobre izlo enosti svetlosti. odgovaraju a veli ina i boja. mogu ukazati na postojanje neprihvatljivih razlika u ja in i bujnosti na gornjim i donjim delovima stabla. me utim . Uspravni porast (a). Plodove karakteri e dobra izlo enost svetlosti. ni rezidba se ne mo e izvoditi na isti na in du celog drveta. postoji tri oblika bujnosti. Idealno. Nezadovoljavaju i rezultati suzbijanja insekata ili bolesti mogu da uka u na to da su stabla previsoka ili da su kro nje previ e guste. Horizontalne grane (c) su umereno bujne i veoma rodne. Kod najve eg broja stabala. Sve su ovo pokazatelji neodgovaraju eg na ina rezidbe i ukazuju na to da mora do i do nekih promena u na inu i/ili ja ini rezidbe. kao to su preparati koji se koriste za prore ivanje plodova ili Alar. Grane koje vise (b) su slabo bujne i jako zasenjene. Horizontalna grana (c) je umerenog porasta. lo e obojene plodove. pa je karakteri u mala bujnost i rodnost. Uglavnom bi trebalo izbegavati rezove koji dovode do poja anja bujnosti na ionako bujnim vr nim delovima stabla. umereno rodna i rada plodove koji su preveliki. Neujedna enost reakcija na regulatore rasta. Po to plodovi vise slobodno. veoma rodna. oni su mali i neodgovaraju e boje. Iskustva iz prethodne sezone treba da uka u na promene koje je neophodno napraviti u programu rezidbe. mekani. Kako se sve tri vrste porasta uobi ajeno javljaju kod najve eg broja stabala. i ra a male.

Pri rezidbi (donja slika) krajeve ovakvih grana trebalo bi prekratiti sve do bo ne grane koja je u skoro horizontalnom polo aju (a). Iako je istina da se otklanjaju potencijalno rodne grane. i da ne do e do njegove poja ane bujnosti. U ovom smislu. Veoma esto je proizvo a u koji je navikao na formiranje kro nji sa otvorenim centrom te ko da na ovaj na in orezuje vr ni deo s tabla koji ima zadatak da ni im granama obezbedi odgovaraju u izlo enost svetlosti. Iako je ovakav oblik relativno lako formirati na mladom. Kada se postigne ovakva visina. a grane koje rastu nadole iz tacaka na ve im granama treba ukloniti u potpunosti (b) . U nekim slu aje vima. sve do jakih i rodnih bo nih grana. Rezidba klonulih grana. trebalo bi se potruditi oko vr nog dela ± njegov porast treba prilagoditi tako da ne zasenjuje ni e grane. jer dovodi do velikog zasenjeivanja. Slika 19. Ovo mo e da izgleda kao da se uklanjaju najrodnije grane. mere nege i berba plodova na ni im granama su lak e nego na vi im. dve stavke su od najve e va nosti. Va nost konusnog oblika kro nje ve je ranije nagla ena. bujni izdanak ili vodopija se ponekad mogu vezati u pribli ni polo aj koji e zauzeti posle uklanjanja ovog dela grane. kako je prikazano na slici 19. bo na grana. uklanjanje jedne velike grane podsti e slabiju bujnost nego uklanjanje nekoliko manjih grana. ipak se na ve em broju ni ih grana odr ava rodnost. vr ni delovi gornjih grana se redovno uklanjaju. mo e biti neophodno sprovesti redovan program podmla ivanja grana. a po red toga. a jake bo ne grane formiraju tako da zauzmu eljeni prostor. visina drveta ne sme pre i irinu grana. kao to je ³Deli es´ umeju da klonu. Preklapanje grana susednih stabala ne sme se dozvoliti. Kao prvo.Tajna ravnomerne bujnosti du celog stabla je ujedna ena izlo enost svetlosti svih nose ih grana. Grane koje se naginju nadole (gornja slika) nemaju dobru izlo enost svetlosti i obi no zasenjuju ostale grane. Stoga je efektnije ukloniti itave grane ili njihove velike delove. pa se veli ina grane (i senke koju ona pravi) mo e zna ajno smanjiti uklanjanjem krajeva ovih grana. Kod stabala bez potpore. nego izvr iti detaljnu rezidbu na bujnom vrhu stabla. Kod ovog pristupa. Godinu ili dve pre uklanjanja vr nog dela grane. Starije grane mnogih sorti. ponekad ga je te ko odr ati na zrelom drvetu.

Izuzetak se mo e napraviti samo ako bi posle uklanjanja preterano bujnih vr nih izdanaka veliki deo grane (vi e od 46 cm) ostao bez ta aka porasta. pa njihovu bujnost treba podsta i prekra ivanjem i potpunim uklanjanjem. bez ikakvog prekra ivanja (sl. formiraju veliki broj kvalitetnih grana koj e bi trebalo sistematski ukloniti (sl. 20). pa ga stoga na vr nim delovima ve ine stabala treba izbegavati. Najbolje je obaviti je u slede a tri koraka: prvo se na ine veliki rezovi. Treba ukloniti grane najve e bujnosti i zadr ati manje bujne grane. Na delovima drveta gde je bujnost umerena a rodnost i izlo enost svetlosti zadovoljavaju i. ako to nije slu aj. Neke sorte. najbolji na in rezidbe obi no predstavlja kombinaciju ova dva ekstrema. zatim se uklone nepo eljne manje grane i izdanci. i mo e se za tititi jednom vodopijom ili izdanakom koji e se prekratiti na du inu od 4-6 pupoljaka. kako je prikazano na slici 22. 21). pogotovo one koje klonu i vise ispod glavnog dela grane. 22. potrebno je izvr iti precizniju rezidbu. Pr eterano bujne uspravne izdanke treba prekratiti samo ako se rez mo e napraviti na umereno bujnoj bo noj grani koja ima veliki ugao grananja. Starije rodne gran ice iz kojih se stalno formiraju grane esto oslabe i postanu neproduktivne. Ovakva grana je podlo nija o egotinama od sunca. U ovoj situaciji treba prekratiti jednogodi nje grane (Sl. Neke od ovih rodnih gran ica. Na donjem de lu stabla. Samu rezidbu treba nastaviti rutinski. a zavr i se preciznim orezivanjem.Slede i faktor koji treba uzeti u obzir jeste reakcija na prekra iv anje jednogodi njeg drveta. uspravne izdanke treba potpuno ukloniti. po to ona ima ve i efekat od velikih rezova. Ovakvo orezivanje podsti e vegetativni porast. Slike: 20. (slika 4). 23 . 3). 21. mo e biti potrebno obaviti rezidbu kako bi se podstakla bujnost (potpuno uklanjanje i obnavljanje rodnih gran ica) i ukloniti uspravne grane. treba u potpunosti ukloniti. gde bujnost mo e biti nezadovoljavaju a.

. i uklanjanje svih dobrih grana (c). a i b). Pravilna rezidba (donja slika) podrazumeva potpuno uklanjanje nekih uspravnih grana (d) kompletno odstranjivanje bujnog izdanka koji se formira iz rodnih grana (e). Ovakva rezidba pod sti e vegetativni porast. pri rezidbi naglasak treba staviti na uklanjanje prekomerno bujnih grana i za dr avenje grana umerenog porasta. prekra ivanje bujnog izdanka do veoma kratke i bujne bo ne grane ili bodlje (b). Slika 21: Potpuno uklanjanje kvalitetnih grana. prekra ivanje bujne vodopije do horizontalne grane umerene bujnos ti (f). Mnoge sorte formiraju veliki broj kvalitetnih izdanaka u blizini zavr etaka grana (Slika gore). a ostavljanje onog umerene bujnosti (g). i uklanjanje preterano bujnog izdanka. Rodne grane bi trebalo ukloniti i ravnomerno rasporediti du glavne grane (donja slika. Rezidba bujnih uspravnih grana. Ovo onemogu ava optimalnu izlo enost plodova svetlosti. U ovoj situaciji. Nepravilna rezidba (srednja slika) podrazumeva prekra ivanje svih uspravnih grana (a). Ovaj na in rezidbe ide u korist rodnosti. Stabla velike bujnosti esto formiraju veliki broj vodopija i bujnih uspravnih izdanaka (gore).Slika 20.

Bujnost ovih rodnih grana mo e se poja ati (donja slika) potpunim uklanjanjem nekih grana (c) i prekra ivanjem ostalih do jakog pupoljka (d) . Sredina: nepravilna rezidba. O nerodnosti rodnih gran ica (gornja slika) govori prisustvo velikog broja grana (a) i slab porast sa sitnim pupoljcima i ponekom mrtvom rodnom gran icom (b).Slika 22. Ja anje rodnih gran ica. . Gore: uobi ajeno preklapanje u redu u gustim zasadima. Slika 23. Veliki broj rezova nastalih prekra ivanjem (a) podsti e nepo eljan vegetativni porast u blizini rezova.Preklapanje grana susednih stabala.

kako bi se potpuno uklonio ili ograni io porast vr nog dela. pa stabla ve u ranim fazama porasta po inju da prelaze na me usobni prostor. U . po to su u velikom broju vo njaka stabla sa ena na premalom rastojanju za konkretan odnos podloga -sorta-zemlji te. Me usobno preklapanje predstavlja mnogo ve i problem. Gde je ovaj problem prisutan. Najefikasnije re enje jeste u potpunosti ukloniti grane koje smetaju ili ih prekratiti do jake bo ne grane koja se mo e formirati tako da se prilagodi tom delu prostora (sl. stalni i mali rezovi nastali prekra ivanjem samo podsti u vegetativni porast i nerodnost. 23). da bi se smanjilo zasenjivanje donjih grana (sl.Veliki rezovi se prave pri uklanjanju polomljenih grana. 19) ili spre ilo me usobno preklapanje grana sa susednih stabala.

19). kao i slabe gran e koje vise i koje su uvek u senci (sl. Ponekad je preporu ljivo premazati rane od velikih rezova. Me avina kiseline i lateks boje mo e se primeniti bilo kada posle nano enja reza. ako su se ove grane nalazile u senci. ravnomerno odstojanje izmedu rodnih gran ica i osigurala maksimalna izlo enost plodova svetlosti.24). i kako bi se odr ala optimalna bujnost. Ovakva struktura apsolutno nije u skladu sa konceptom guste sadnje. Slika 24. . na primer asfaltnom emulzijom. neefikasna stabla koja se te ko kontroli u.20). Me utim. stabla iji uzgojni oblik nije formiran ne razvijaju karakteristi an loptasti oblik po to veliki porast zasenjuje ni e grane. Centralna vo ica je dobro razvijena. mo e biti neophodno redovno sprovoditi postupke Slede i korak je uklanjanje nerodnog drveta. rezovi treba da budu glatki i o tri uz ivicu grane ili debla. 21 i 22).Idealni oblik stabla. Preostale grane predstavljaju efektivnu rodnu povr inu. Kazna za zanemarivanje su velika. izdanaka ili grana. Ovakvo drvo karakteri e optimal na izlo enost svetlosti i povoljan odnos izmedu strukturnog i rodnog drveta. a gornji venac grana je manji od donjeg. Rezultat je esto pojava izvrnuto konusnog oblika kro nje. ali pre po etka porasta u prole e. Ovaj nepo eljni porast mo e se kontrolisati tretiranjem rezova 1% rastvorom naftalen-sir etne kiseline u lateksu. One prave duboku senku. Gde je prisutno puno velikih rezova. kao to je to stablo na slici 25. obi no se oko velikih rezova razvija mno tvo veoma bujnih vodopija. kao to su vodopije i uspravni izdanci (sl. Veoma je bitno dobro premazati ivice reza i koru koja ga okru uje kao i drvo koje je izlo eno. odumiru i slu e kao mesta prodora trule nica drveta. Ovde se podrazumevaju i preterano bujne grane. Patrljci i vorovi sporo zaceljuju. pa je zasenjivanje svedeno na najmanju meru. Nagrada za pa nju posve enu svim detaljima rezidbe i formiranja uzgojnog oblika su mala. apsolutno zadovoljavaju i rezultat posti e se samo ako se pobolj a njihova izlo enost svetlosti.ekstremnim slu ajevima podmla ivanja. jako su konkurentne plodovima u zrenju i imaju mali rodni potencijal. skeletne grane su na odgovaraju em rastojanju i rodne su sve do debla. treba izvr iti preciznu rezidbu. U gustim zasadima. Kod svih postupaka rezidbe koji uklju uju uklanjanje vodopija. Ova rezidba podrazumeva orezivanje potpunim uklanjanjem i ja anje bujnosti rodnih gran ica (sl. kompaktna. efikasna i rodna stabla koja je lako kontrolisati (sl. porast vodopija u velikoj meri komplikuje rezidbu u narednoj godini. Nije potrebno ulo iti puno vremena i novca kako bi se popravile gre ke iz pro losti. Kod stabala velike bujnosti.

Uklonjene su bujne vodopije (a).Posledice nepravilnog formiranja uzgojnog oblika i rezidbe. . malo rodnih grana u donjem delu stabla i najve i deo nose ih grana usmerenih vi e ka gore nego horizontalno. zanemarivanje e nedvosmisleno dovesti do formiranja stabla koje je slabo izlo eno svetlosti. Slika 26. ali rodna grana prekra ena je odmah iznad grozda plodova (c) i bi e potpuno uklonjena zimskom rezidbom. Letnja rezidba.Slika 25. grana usmerena nagore prekra ena je do slabije bo ne grane (d). Gore: Deo vrha stabla tipi ne bujnosti. Uo avaju se uspravne grane i zasenjivanje plodova. nepo eljna uspravna. Dole: Pravilna letnja rezidba. U gustim zasadima. sa uspravnih grana uklonjen je porast iz teku e vegetacione sezone (b). ima nepovoljan odnos strukturnog i rodnog drveta.

previ e bujnih uspravnih grana. Cilj treba da bude uklanjanje nepo eljnih. Ovaj postupak odnosi se na stabla dobre do jake bujnosti. (sl. U ovo vreme se najbolje kontroli e bujnost.26). treba primeniti u umerenom intenzitetu. U isto vreme. Uklanjanje aktivne lisne povr ine tokom vegetacionog perioda smanjuje kasniju akumulaciju hranljivih materija u drvetu. Redovno odstranjivanje dvogodi njih i trogodi njih grana e brzo dovesti do zna ajnog smanjenja nose e povr ine. pa ga ak i kod ovakvih stabala. Preporu ljivo je letnju rezidbu obaviti u avgustu. sa naglaskom na vi e delove stabla na kojima se ovakve grane uglavnom razvijaju. Rezidbu treba ograni iti na uklanjanje trenutnog porasta iz te vegetacije.Letnja rezidba Svaka rezidba dovodi do skra ivanja stabla. Letnja rezidba mo e takode zna ajno pobolj ati boju plodova na stablima sa izra enim vegetativnim porastom. Ako se pravilno izvede. Rezidba rano tokom leta mo e podsta i nepo eljni ponovni vegetativni porast i zna ajno smanjiti cvetanje budu eg roda. Na stablima slabije bujnosti ne treba vr iti letnju rezidbu. letnja rezidba mo e biti efektna zamena za druge tehnike gajenja kojima se kontroli e bujnost. a dovoljno je kasno da se izbegne ponovni vegetativni porast i smanjenje cvetanja. Smanjena koli ina rezervi dovodi do smanjene bujnosti u narednoj sezoni. ali letnjom rezidbom se porast smanjuje mnogo vi e nego zimskom rezidbom istog intenziteta. Podmla ivanje starih stabala . ovo je pravi momenat da na uklanjanje preteranog zasenjivanja i bujnog nepo eljnog porasta na vrhovima stabala plodovi odreaguju dobrom bojom.

za uspe no podmla ivanje potrebna je izuzetno ve ta rezidba. smanjenje veli ine ovakvih stabala bi trebalo da donese neke korist i. pogotovo to je za okon anje itavog posla neophodna precizna rezidba. na ina i anja i ve tine lica koje obavlja rezidbu.Ponekad se mo e javiti potreba za smanjenjem i popravkom strukture stabala koja su velika i stara. Ovakav vegetativni porast je nerodan i ubrzo po inje da pravi specifican problem pri rezidbi. veli i ne i grade stabala. Ovim postupkom rtvuje se najbujniji i najrodniji deo drveta. pa se vegetativni porast stimuli e tamo gde je poja ana bujnost nepotrebna i nepo eljna. koristi nekoliko vrsta ma ina za i anje i prekra ivanje vrhova. ova stabla se moraju jako prekratiti na vrhu i sa strane. kontrola stabala nije merljivo olak ana. a ostavljaju slabije koje su ranije bile jako zasenjene. kao to je lak a kontrola drveta. esto se razvija gusta kro nja nepropu sna za svetlost. Smanjenje prinosa uzrokovano inicijalnim prekra ivanjem te ko se mo e nadoknaditi. bujne vodopije zasenjivanjem uti u na kvalitet plodova i koriste hranljive materije iz listova. Rezovima se ne pravi razlika izmedu grana. a nepo eljne rodne gran ice se ostavljaju po itavom drvetu. Ovo se mo e dogoditi samo u izvesnoj meri. Kod stabala sa otvorenim centralnim delom. uobi ajena reakcija je pojava velikog broja bujnih vodopija u blizini reza i ograni en porast novih bo nih grana sa ostalog dela grane. sa razli itim uspehom. Mehanizovana rezidba U jabu njacima se. Pored ovih nedostataka. Uspe no podmla ivanje velikih stabala i odr avanje njihove smanjene veli ine tra i novu generaciju nose eg drveta. Iako je. Njihova efektnost zavisi od vrste ma ine. to pove ava ozbiljnost o egotina od sunca. Reakcija vegetativnog porasta na ovo jako prekra ivanje je tako e neza dovoljavaju a. crne trule i. veliko strpljenje i vremenski period od obi no 3-5 godina. S obzirom da se novo rodno drvo mo e podi i u istom tom vremenskom periodu. a kvalitet plodova nije pobolj an. ima vi e uspravnih nego horizontalnih skeletnih grana. ali ina e u dobrom stanju. Iako o igledno nije mogu e posti i sve prednosti guste sadnje. Kako bi ovaj postupak uop te imao efekta. o te enja od niskih temperatura i sli nih o te enja koja dovode do ranog odumiranja stabala. Nasuprot o ekivanom. Kada se uspravne grane jako prekrate. Ovakav na in ne mo e u celini zameniti ru nu rezidbu. mogu e smanjiti veli inu i popraviti strukturu nekih stabala. ovaj postupak je retko vredan truda. nerodna je i baca tako veliku senku da se nove nose e grane u njenoj unutra njosti uop te ne formiraju. Najprakti niji postupak kod najve eg broja starih stabala jeste smanjiti rezidbu na najmanju meru u pore enju sa radovima u normalnom vo njaku i sa eljenim kvalitetom ploda i to pre planirati njihovu zamenu novim stablima. berba i pobolj ani kvalitet ploda. uz uklanjanje odre ene koli ine preraslog nose eg drveta. i to u zoni koja je prethodno predstavljala nerodnu unutra njost drveta. Rezultati su veoma retko zadovoljavaju i. Neuspe nost ovakve rezidbe dovodi do brzog razvoja kro nje sa puno ³ve ti ijih metli´ i ³vraninih gnezda´ koja je skoro nepropusna za . jako prekra ivanje vrhova velikih stabala esto pogoduje ja em prodoru sun evih zraka. Neizbe na posledica je zna ajno smanjenje prinosa. Glavni nedostatak mehanizovane rezidbe ja nedovoljna selektivnost. dodu e u prili no maloj meri.

svetlost. kao i mnoge druge tehnike koje se primenjuju u vo njacima. tro kovi ovog postupka mogu biti zna ajno smanjeni. Rezovi nastali ovakvim orezivanjem ja aju nepo eljni vegetativni porast uspravnih grana na stabalima sa otvorenim centralnim delom u ve oj meri nego to to ine na horizontalnim granama stabala sa centralnom vo icom. Ako se do ovog momenta uzgojni oblik formirao na pravilan na in. posle toga. kombinacija pravilne mehanizovane i dopunske ru ne rezidbe mo e u velikoj meri ubrzati uspostavljanje i odr avanje idealnog uzgojnog oblika. Ovaj proces obi no traje 3 -4 godine. sve se manji deo rezidbe mo e obaviti mehanizovano. Mehanizovana rezidba. POSTUPAK PODMLA IVANJA STAROG STABLA . je najefikasnija kod malih stabala sa centralnom vo icom i horizontalnim granama. mehanizovana rezidba je od prili no male koristi. Najbolje rezultate mehanizovana rezidba pokazala je kod stabala koja tek to nisu dostigla po eljnu optimalnu veli inu. Ako se mehanizovana rezidba uklopi sa pravilnom ru nom rezidbom. Kako drvo raste.

.

visok kvalitet ploda.ing. Letnja . manja o te enja od biljnih bolesti. br e proro avanje. zelene rezidbe. Sprovodi se u toku vegetacije. . Novije tehnologije gajenja vo a sve vi e ukazuju na neminovnost u sprovo enju letnje. dug vek stabla. a njen cilj je obrazovanje pravilnog obrazovanja krune. pa se stoga i naziva letnja-zelena. regulisana i zadovoljavaju a rodnost.zelena rezidba vo aka Rezidba vo aka je jedna od najzna ajnijih agrotehni kih mera. dipl.Cornell University TRAINING AND PRUNING APPLE TRESS sa enleskog prevela: Katarina Markovi . tj. teto ina i vremenskih nepogoda.

jer se u ovo vreme u mnogim ljivicima mogu videti o enute pojedina ne grane. zavisno od razvijenosti stabla. jer u ranijem periodu dolazi do o enjivanja letorasta). savetujem da posebno obrate pa nju na razvo enje grana prilikom formiranja bilo kojeg uzgojnog oblika. kako se ne bi razo arali u kasnijim godinama zbog o enjivanja pojedinih ili svih grana. ime se transfer sokova i hranjivih materija usmerava ka pupoljku i omogu ava njegovo aktiviranje. Ova mera daje dobre rezultate kod jabuke i kru ke. odnosi i na sve ostale vrste vo aka. jave bujni letorasti. njih osim povijanja treba uvrtati (usukati). a zavisi od razvoja toka vegetacije (u ki nim godinama ona se odla e za po etak jula kada primarna gra a po ne da prelazi u sekundarnu. Ovu meru posebno treba sprovoditi u zasadima ljiva. eventualno drugoj godini. Ova mera se. gde se te i slobodnijem formiranju uzgojnog oblika sa du im skeletnim granama. tj. eliminisanje o enjivanja grana u kasnijim godinama razvoja i pune rodnosti. jer grane postaju bujnije. a sprovodi se od godine sadnje do formiranja eljenog uzgojnog oblika (3-4 godine). Ugao grananja treba uve ati do polo aja 60-70 stepeni u odnosu na osu debla. Ova mera se sporadi no primenjivati u zasadima vo ara amatera. od polovine juna pa sve do kraja jula. dok se kod ljive ne dobijaju zadovoljavaju i rezultati. bilo zbog podloge ili smanjenja rodnosti. ili vi e grana. Tehnika posla Tradicionalno. a anska rodna. op te poznata i ra irena sorta ljive. Mo e se sprovesti ak i u dva navrata. naro ito proizvo a ima ljiva ove sorte. To je iz razloga to je breskva u tim godinama dosta bujna. zavisna je od ove mere. Kada se na stablima. Ovakav na in razvo enja letorasta ima za cilj bolje formiranje letnjih pupoljaka i smanjenje. Povijanje ili razvo enje letorasta je izuzetno zna ajna mera u formiranju uzgojnog oblika. Pored letorasta u kruni se mo e usukivati i dvogodi nje rodno drvo. a podstakla rodnost kod bujnih letorasta. Zimskom rezidbom se taj najkvalitetniji rodni potencijal uklanja. sa velikim naporom se mo e korigovati kasnije. formirali cvetni pupoljci. Ima za cilj da seuve a ugao kod svih letorasta koji u svom razvoju imaju o tar ugao u odnosu na osnovu stabla.Ovoj rezidbi predhode neke operacije kao to su: rova enje pupoljaka. a time pove ala rodnost. jer je dosta zahtevna. Vo njaci u kojima se ova mera ne sprovede. vreme sprovo enja ove mere mo e se prepustiti samim vo arima. Me utim. kako za ljivu. Ova mera se sprovodi u zavisnosti od razvoja vegetacije. dobru osvetljenost. eljeni habitus i dobro formirane cvetne pupoljke. Kada se ova mera propusti u prvoj. kada oni procene da se letorasti mogu razvoditi bez o enjivanja. Sprovodi se neposredno pred kretanje vegetacije tako to se iznad pupoljka. iz kojeg bi trebalo da se isprovocira letorast. ve ostavljene grane imaju odli an polo aj. komadi stiropora ili ak tipaljke. Posebno se mora primeniti u sistemu guste sadnje. ime se stablo uvek gubi. Rova enje je mera koja ima za cilj da se popune praznine koje su se u toku razvoja stvorile u kruni. obavlja lu no zasecanje. tj. u kasnijim godinama razvoja i pune rodnosti. a na ostavljenom delu rodnog drveta ostaju slamaste gran ice koje na sebi nose slabije formirane cvetne pupoljke koji su se razvijali u velikoj zaseni. razvo enje jednogodi njih letorasta i uvrtanje (sukanje) letorasta kako bi se smanjila bujnost. Stoga vo arime. koja danas kod mnogih vo ara zauzima sve ve e povr ine. Uklanjaju se sve grane koje idu ka unutra njosti i uspravno u odnosu na krunu. te e se savijaju i ve tada se lome i o enjuju. na kojem e se posebno uve ati formiranje cvetnih pupoljaka. kako im bi se smanjila bujnost. letnja-zelena rezidba primenjivala se kod breskve. ako se sprovede letnja rezidba breskve ova pojava se ne javlja. i to isklju ivo u mla im zasadima. imaju estu pojavu o enjivanja grana pod teretom roda i velikih oluja. . neposredno iznad samog pupoljka kalemarskim no em ili no em kalemarskih makaza. za iljenih komada ice. Izvodi se uglavnom u drugoj polovini juna. Ova mera sprovodi se raznim pomagalima tipa a kalica. Njihovo uklanjanje je mogu e i la enjem. Uostalom. i glavni rodni potencijal iznosi ka periferiji jednogodi njih letorasta.

dok su male, ili odsecanjem vo arskim makazama u kasnijem period. Mogu se odsecati do osnove grana ili ostavljati aporak, obi no sa dva pupoljka. Osnovne, skeletne grane prekra uju se na bo ne prevremene gran ice, ime se posti e formiranje uzgojnog oblika i spre avanje izdu ivanja krune. Kod jabu astih vo nih vrsta letnjom-zelenom rezidbom uklanjaju se svi letorasti koji su suvi ni u kruni i imaju vertikalan polo aj. To se uglavnom odnosi na stabla starija od etiri godine, jer suvi nih u ranijim godinama nema. Kod ovih vo nih vrsta u starijim godinama mogu se skra ivati-uklanjati starije rodne grane kada se desi da one budu preterano bujne zbog slabe rodnosti. Ovim na inom dobija se ve a osvetljenost krune, to ima za cilj bolje formiranje cvetnih pupoljaka. Iz svega pomenutog, proizilazi da je letnja-zelena rezidba neizostavna u gajenju vo a. Posle sprovedene ove rezidbe, zimska rezidba na zrelo je izuzetno jednostavna, esto samo korektivna. Dr Milisav Mitrovi Centar za vo arstvo i vinogradarstvo u a ku

UBRENJE VO AKA

Za pravilan razvoj i dobru rodnost vo a neophodni su slede i elementi: azot (N), fosfor (P), kalijum (K), magnezijum (Mg), kalcijum (ca), sumpor (S), bor (B), hlor (cl), bakar (cu), gvo e (Fe), mangan (Mn), molibden (Mo) i cink (Zn). Pre uno enja dodatnih koli ina ovih elemenata, analizom treba ustanoviti njihovo prisustvo u zemlji tu. Uno enje ve ih koli ina od onih koje su biljkama zapravo potrebne nepotrebno pove ava tro kove proizvodnje, a mo e dovesti i do opadanja kvaliteta ploda, pojave toksi nosti i nedostataka nekih drugih elemenata. Ako se ne primenjuju na adekvatan na in, ubriva mogu biti zaga iva i jezera, reka i podzemnih voda. Ona pove avaju koli ine nitrata u podzemnim vodama i fosfora u jezerima i rekama. Primenom ubriva na odgovaraju i na in i u odgovaraju im koncentracijama smanjuju se tetne posledice kretanja hranljivih materija iz biljaka i tro kovi proizvodnje. IDENTIFIKACIJA I OTKLANJANJE NEDOSTATAKA HRANLJIVIH ELEMENATA Potrebe biljaka za hranljivim elementima i identifikacija njihovih nedostataka mogu se odrediti vizuelno na osnovu odgovaraju ih simptoma na biljci i putem analize zemlji ta ili biljnog tkiva. Po to svaki od ova tri na ina ima svoje prednosti i nedostatke, treba ih kombinovati i redovno primenjivati. Vizuelna identifikacija Nedostatak ili suvi ak hranljivih elemenata obi no izaziva odre ene simptome na biljci koji ukazuju na to da prisustvo pojedinih elemenata nije zadovoljavaju e. Ukoliko se poznaju tipi ni simptomi, pa ljivim pregledom biljaka mogu se identifikovati poreme aji u prisustvu mineralnih hraniva. Na alost, esto je veoma te ko uspostaviti pravilnu dijagnozu, po to su ³klasi ni´ simptomi nedostatka ili suvi ka nekih elemenata me usobno veoma sli ni i jedan isti simptom u vo njaku se mo e javiti u vi e oblika. Dijagnoza je dodatno komplikovana kada na stablu istovremeno postoji vi e simptoma nedostatka nekoliko hranljivih elemenata. Najve i problem kod identifikacije nedostatka ili suvi ka hranljivih elemenata na osnovu simptoma jeste taj to oni ukazuju da problem ve postoji i ogleda se u smanjenom porastu, koli ini ili kvalitetu roda. cilj

ubrenja jeste da spre i probleme koji se javljaju kao posledica neadekvatnog ubrenja i manifestuju u obliku odgovaraju ih simptoma. Naj e e se javljaju nedostaci azota i kalijuma, zatim nedostaci P, Mg, B, Mn i Zn javljaju se sporadi no, dok nedostaci ca, S, cl, cu, Fe i Mo se re e pojavljuju.

1.deo eme - Nedostatak {belo polje}, 2.deo eme - Optimum hraniva {zeleno polje}, 3.deo eme Toksi nost{belo polje}. Azot (N) Stabla sa nedostatkom azota imaju kratke vr ne izdanke. Pore enja radi, na stablima sa odgovaraju om koli inom azota vr ni izdanci su slede e du ine: kod jo nerodne jabuke, kru ke i tre nje ± 30 do 60 cm; kod nerodne breskve ± 35 do 60 cm; kod rodnih stabala jabuke, kru ke i tre nje ± 20 do 30 cm; kod rodne breskve ± 30 do 38 cm. Nedostatak azota na listovima jabuke, breskve i tre nje ogleda se u svetlozelenoj do utoj boji, a na listu kru ke mogu se javiti bronzani tonovi. Ovi listovi su sitni, a njihova boja je ujedna ena, bez arenila ili pega. Azot se u biljci kre e iz starijeg tkiva ka mladim listovima koji aktivno rastu, pa se simptomi javljaju najpre na starijim listovima. Li e obi no opada rano u jesen, a izdanci su tanki. Zametanje plodova je slabo, i oni dosta opadaju u junu. Takode, mogu biti manji i esto sazrevaju i dobijaju boju ranije nego obi no. Suvi ak azota javlja se periodicno i mo e ozbiljno smanjiti kvalitet i vrstinu ploda. Na suvi ak azota ukazuju veliki, tamnozeleni listovi koji se zadr avaju na biljci do kasne jeseni. Plodovi su neodgovaraju e boje, a uskladi teni lak e gube vrstinu. Porast se nastavlja do kasnog leta i jeseni i biljke su podlo nije o te enjima od zimskih temperatura. Porast izdanaka uveliko prema uje gore navedene optimalne du ine.

Manjak fosfora usporava stvaranje cvetnih i lisnih pupoljka. U zimaju ga u obliku P2O5. Ulazi u sastav belan evina i niza fermenata i vitamina. Pri vrhu mladara . Izra eno je u vreme hladnijih prole a i leta. Poma e formiranju cvetnih pupoljka i ubrzava sazrevanje plodova i drveta ime se pove ava trajnost plodova pri uvanju i otpornost drveta prema mrazu. tamnije zeleno i ne dosti e normalnu veli inu. Kasnije li e dobija ljubi asto crvenu nijansu naro ito peteljka i nervatura bli a njoj. kao i razvoj mladara.Fosfor (P) Ima va nu ulogu u fotosintezi i disanju biljaka. Novo li e je uspravno.

ostane samo par listova purpurne crvene boje. Plodovi bivaju neugledni bez vrstine. a u slu ajevima ozbiljnijeg nedostatka mogu se pojaviti i na mladim listovima. Po to se kalijum kre e kroz biljku. Suve zone ne javljaju se izmedu lisnih nerava. Kalijum (K) Nedostatak se prvenstveno ogleda u utilu tkiva du ivica listova. simptomi se javljaju prvo na starijem li u. a sa pove anjem nedostatka ivice listova postaju suve i krte. U plodovima vo a akumuliraju se velike koli ine K. velike koli ine ovog elementa u zemlji tu mogu inhibirati usvajanje Mg ili ca i na taj na in dovesti do njihovog nedostatka. Vi ak fosfora ne uti e negativno na biljke. Ono kasnije dobija bronzanu boju i odumire. pa su simptomi nedostatka ozbiljniji i uo ljiviji kako se plodovi pribli avaju fazi pune zrelosti u veoma rodnim sezonama. breskvi i vi nji . Iako suvi ak kalijuma sam po sebi nije toksi an za biljku.nekroza i su enje ivica listova. Ove nedostatke vide ete na slede e tri fotografije: Simptom nedostatka kalijuma na jabuci. ali mo e izazvati manjak cinka.nekroza ivica i uvrtanje listova .

.

a iza njih ostaje zvezdasta zona zelene boje du glavnih nerava i u srednjem delu lista. Sli no kao kod nedostatka kalijuma. i simptomi se prvo javljaju na starijim listovima. Kako se nedostatak magnezijuma nastavlja. Vi ak toksicmo deluje posebno na mlado li e vo aka. Magnezijum se takode kre e kroz biljku. Bor (B) .Magnezijum (Mg) Nedovoljna koli ina magnezijuma dovodi do pojave hloroze tkiva du ivica listova i izmedu glavnih lisnih nerava. i to obi no sredinom vegetacione sezone. hloroti ne zone tamne i odumiru. prvi simptomi javljaju se du ivica listova.

Nedostatak bora na tre nji ± odumiranje terminalnih delova izdanaka. nepravilnog oblika i nekroza unutra nje strane kore zbog odumiranja kambijalnog tkiva. Nedostatak B kod kru ke izaziva pucanje ploda . na jabuci listovi su zadebljali i sitniji.

s obzirom da takva nisu pogodna za gajenje vo a. zbog ega je posebno potreban ko ti avom vo u. Uti e na razvoj korenovog sistema mladara i li a kao i na izgradnju ko tice. a oni koji su zametnuti pucaju. Kalcijum (ca) Slika: Nedostatak kalcijuma na plodu jabuke uzrokuje ³gorku pegavost´ ± nekroti ne lezije odmah ispod poko ice ploda. sli no kao kod pojave krastavosti koju izaziva suvi ak mangana.Do nedostatka bora obi no dolazi kod ko ti avog vo a i njegov simptom su sitniji listovi. Plodovi su boljeg kvaliteta. posebno kod . Va an je za neutralisanje kiselosti zemlji ta. Na mladim izdancima jabuke mo e doci do tamnjenja zone neposredno ispod kore. a vrhovi izdanaka u te im slu ajevima nedostatka odumiru. Zametanje plodova je slabije. Manjak kalcijuma izaziva smoloto inu. bez jasnog arenila na pojedina nim listovima. Porast novih izdanaka je jako smanjen.

dok su nervi i dalje zeleni.ko ti avih vrsta vo a. Gvo e (Fe) Poma e u obrazovanju hlorofila i u estvije u oksidacionim procesima. naro ito kod agruma i to samo na kiselim zemlji tima. Hloroza se esto javlja kod dunje i u vo njacima na tepkim zemlji tima alkalne reakcije. . Ima znatan uticaj na razvoj korena i i drugih organa vo aka. bolestima i teto inama. Sumpor (S) Sastavni je deo belan evina. esto se nalazi u nekim ubrivima i pesticidima. Vi ak kalcijuma izaziva u enje lista pri vrhu mladara. Manjak gvo a izaziva hlorozu na li u. Ono je obi no bledo uto i znatno sitnije. Uti e na pove avanje sadr aja organskih materija. Manjak se mo e odraziti na slabiji razvoj korenovog sistema. Vi ak sumpora pokazuje promene kao to su povrede na li u i plodovima. naro ito na kru ki i dunji. Doprinosi ja anju vo aka prema mrazu. masti uljenih hidrata i belan evina. a kod jabu astih dolazi do pojave o egotina na obodu lista. ali do ovoga ne dolazi s obzirom da sumpora ima u dovoljnim koli inama u svim zemlji tima.

dok glavni lisni nerv ostaje zelen.5. Mangan (Mn) Nedostatak mangana obi no se javlja u zasadima podignutim na alkalnim zemlji tima (pH iznad 7. U ozbiljnijim slu ajevima nedostatka. Pove ava sposobnost tkiva da upija vodu. Tako e na zemlji tima sa lo om drena om i visokom koncentracijom dostupnog gvo a mogu dovesti do nedostatka mangana. Kambijalno tkivo ispod kore mladih izdanaka odumire. Suvi ku mangana posebno je podlo na jabuka crveni Deli es. to dovodi do pucanja kore. koji su mnogo sitniji i u i od normalnih. Potpoma e proces fotosinteze i biosintezu belan evina i aminokiselina. Isto tako. to ima za posledicu skra ivanje internodija i pojavu bokora ili rozete listova na vrhu. u vi egodi njim zasadima. kada se javljaju prvo na starijim listovima. i onima koje izaziva nedostatak magnezijuma.Bakar (cu) U estvuje u oksidoredukcionim reakcijama. Simptomi su sli ni onima koje izaziva nedostatak gvo a. Uti e na transformaciju azotnih jedinjenja i vezivanje atmosverskog azota iz zemlji ta. dobra . koji se vitopere. esto se de ava da su u samim stablima elementi prisutni u dovoljnoj koli ini. Tkivo izme u glavnih lisnih nerava uti i postaje hloroti no. savijaju i otpadaju od vrha mladara prema osnovi. Me utim. ANALIZA ZEMLJI TA Analizom zemlji ta mo e se odrediti pH vrednost zemlji ta i proceniti sadr aj hranljivih elemenata u njemu. sledi hloroza nerava i na kraju brza nekroza cele lisne plo e. Toksi ne koli ine mangana dovode do pojave sitne krastavosti koja se obi no javlja na stablima jabuke posa enim na zemlji tu ija je pH vrednost ispod 5.0) i u su nim periodima. postoji velika razlika u koncentracijama hranljivih materija u zemlji tu i u samim biljkama. Hloroza tkiva izmedu nerava mladog li a. Du lisnih nerava najmla ih listova dolazi do hloroze. Manjak se javlja na zemlji tima sa dosta organske materije kao to je treset i dr. Cink (Zn) Simptomi nedostatka cinka vidljivi su na listovima. Visoka pH vrednost i visok nivo fosfora ili mangana mogu dovesti do nedostatka cinka. dok su ivice i vrhovi normalne zelene boje. kada se javljaju na mladim listovima. Vr ni delovi izdanaka ne dosti u svoju normalnu du inu. simptomi se mogu ra iriti i na starije listove izdanka. iako analize pokazuju da njihovo prisustvo u zemlji tu nije zadovoljavaju e. Molibden (Mo) Reguli e preno enje elektrona u najzna ajnije delove vo ke .koren i krunu. Ovaj simptom javlja se na mladim stablima na mestima na kojima se vo e ne sadi prvi put i gde u zemlji te nije une en kre . Manjak bakra pruzrokuje promenu vr nih listova.

Godinu dana pre sadnje iz svih delova vo njaka treba uzeti uzorke zemlji ta. lji povr inski deo zemlji ta se obi no uklanja i zamenjuje novom zemljom. kod kultura sa plitkim korenovim sistemom. pre sadnje mo e se izvr iti kalcifikacija ili acidifikacija zemlji ta. Ipak. Ako to vreme dozvoljava. kao to su jagode i maline. Mo e se izvr iti i inkorporacija fosfornih ili kalijumovih ubriva u koncentracijama po preporukama na osnovu analize zemlji ta. Po to se zavr i preme tanje zdravice zem ta. Uzorci se posebno uzimaju sa dubina do 20 cm i od 20 ± 40 cm. Pre sadnje treba uzeti uzorke zemlji ta i sa onih mesta namenjenih podizanju vo njaka koja su nivelisana ili cija je konfiguracija na neki na in promenjena.snabdevenost zemlji ta hranljivim materijama ne zna i i da su te iste koli ine dostupne biljkama. Kalcifikaciju zemlji ta koja se obavlja pre sadnje treba izvr iti dok pH ne dostigne vrednost 6.5-6. .8. tako da se analiziraju i oni horizonti zdravice zemlji ta koji su kisele reakcije ili sadr e kalcijum. Uzorkovanje zemlji ta pre sadnje. analize zemlji ta istovremeno mogu dati solidnu procenu prisustva hranljivih materija i u samim biljkama.

Nedostaci ili suvi ci hranljivih materija e e se javljaju kada je pH vrednost van ovih granica. Uzimanje uzoraka u ve uspostavljenim zasadima. biljke obi no mogu da usvoje dovoljne koli ine najve eg broja hranljivih materija. U starijim vo njacima pH je ni a zbog primene ubriva kisele reakcije. U ve uspostavljenim vo njacima i vinogradima. Na ovakvim mestima pH vrednost i koli ina hranljivih materija se esto zna ajno razlikuju. i ono e predstavljati nepotreban tro ak. pa je preporu ljivo vr iti uzorkovanje na svakih 3 do 5 godina. i nedostaci mnogih od njih mogu se izbe i ako se pH odr ava izmedu 6. Sa povr ine ve e od 10 ari ne bi trebalo uzimati vi e od jednog uzorka. Koli ine hranljivih materija i pH vrednost menjaju se postepeno. Niska pH vrednost mo e biti prirodna osobina zemlji ta ili posledica stalne primene kiselih azotnih ubriva. U ovakvim uslovima. Uzorke treba uzimati iz me urednog prostora koji zahvata prskalica kod suzbijanja korova. analiza zemlji ta je najbolji na in za posmatranje njegove pH vrednosti.0. U nekim drugim situacijama. S obzirom da ve ina vi egodi njih vo aka ima dubok korenov sistem. Zemlji na pH vrednost u velikoj meri uti e na dostupnost hranljivih materija biljkama. kako bi se imao uvid u stanje uspostavljenih zasada. mo e se desiti da biljke ne mogu da usvoje dovoljnu koli inu hranljivih materija ak iako ih u zdravici ima dovoljno. treba uzeti uzorke sa povr inskog dela (do 20 cm dubine) i iz zdravice zemlji ta (30-45cm dubine). Tako e bi trebalo uzeti posebne uzorke iz delova pija je dubina smanjena uklanjanjem zdravice ili pove ana njenim dodavanjem.0 i 7. biljke ne e odreagovati na dodatno ubrenje. Stoga se pri pra enju kvaliteta ishrane zasada ne treba oslanjati samo na rezultate analize zemlji ta. ak iako analize pokazuju nezadovoljavaju i sadr aj mineralnih materija u zemlji tu. a svaki uzorak treba da se sastoji od najmanje 20 proba.Kako uzorci povr inskog sloja zemlji ta ne daju dovoljno informacija o variranju pH vrednosti i nivoa hranljivih materija u zdravici. Sa delova vo njaka na kojima su druga iji tipovi zemlji ta ili koji su na razli it na in izlu eni ili ubreni treba uzeti posebne uzorke. .

Treba nabavljati samo neophodne koli ine i izbegavati skladi tenje velihih koli ina ubriva. UBRIVA ubriva su supstance koje sadr e hranljive elemente. to zna i da e biti potrebno oko 816 g kre njaka za neutralizaciju kiselosti iz svake koli ine od 454 g uree koja se unese u zemlji te. Isto kao i urea. pogotovo na peskovitom zemlji tu. ako se ne koriste i ne uvaju na pravilan na in mogu predstavljati opasnost po doma e ivotinje. amonijuma ili njihove kombinacije.6 g azota primenjenog preko ovog ubriva. ali postepeno. Ve prisutni simptomi poreme aja sadr aja hranljivih materija ukazuju na to da biljke nisu dobro snabdevene. Ispitivanjima je ustanovljeno da su amonijumova i nitratna ubriva skoro podjednako efikasna. to mo e dovesti do smanjenja prinosa ili kvaliteta ploda. i amonijacni azot koji se . Treba uzeti u obzir i reakciju zemlji ta (kisela ili bazna). Redovno uzorkovanje tokom nekoliko godina omogu i e najbolji uvid u promene i potencijalne poreme aje u sadr aju hranljivih materija. jer ako ubrivo ostane na povr ini zemlji ta po toplom vremenu. Kako bi se izbegli poreme aji u sadr aju hranljivih materija. koji je odmah dostupan biljkama. Ako je pH vrednost previ e niska. dok se amonijum zadr ava na esticama zemlji ta i te e se ispira. Ureu je najbolje primeniti po hladnom prole nom vremenu. najvi e pa nje treba obratiti na sadr aj odre enog minerala i na cenu. a cena je pristupa na. Koncentracija hranljivih materija menja se i tokom godine pod uticajem vremenskih uslova i te ine roda. ali kada temperatura zemlji ta poraste i koren postane aktivan.8. Tokom zime e e se ubri nitratnim nego amonijumovim ubrivima. Ona sadr e azot u obliku nitrata. Amonijum nitrat je jo jedan izvor azota i sadr i oko 32% ovog elementa. nedostatak Mg mo e biti posledica niske pH vrednosti zemlji ta ili veoma visoke koncentracije ca u njemu. amonijum se u zemlji tu transformi e u nitrate. Urea mo e sadr ati i razli ite koli ine nusproizvoda. treba obavljati analize biljnog tkiva koje e omogu iti lak u identifikaciju simptoma i pru iti uvid u snabdevenost biljaka mineralnim elementima. Mlade zasade treba uzorkovati e e. Ovo ubrivo sadr i nitratni azot. pre nego to do e do prvih simptoma ili smanjenja prinosa potrebno je sprovesti analizu tkiva. savetuje se uno enje kre njaka. uslove pod kojima biljke usvajaju te elemente i dodatne elemente koji se u tom ubrivu nalaze. Na primer. Njihov sadr aj u starijim zasadima se tako e menja. Kada se odlu uje koje e se ubrivo primeniti. Ima kiselu reakciju i koeficijent neutralizacije kre njaka od 1. Ve ina vo nih vrsta lak e usvaja nitrate od amonijuma.ANALIZA TKIVA Koncentracija hranljivih elemenata u biljnim tkivima jeste najpouzdaniji pokazatelj snabdevenosti vo aka hranom. pa nije potrebno vr iti analize tako esto. ponekad je neophodno izvr iti i analizu zemlji ta. Kako bi se na vreme spre ili nedostaci hranljivih materija. Nitrati se ne vezuju vrsto za zemlji ne estice. Analize biljnog tkiva su od najve e koristi ako se uzorci uzimaju na svakih 2-5 godina. po to se sadr aj hranljivih materija u njima mnogo br e menja. lako se primenjuje. Kako bi se odredio najbolji na in za popravljanje nedostatka koji je ustanovljen analizom lisnog tkiva. na in rukovanja. Azotna ubriva Biljke se obi no snabdevaju azotom godi nje i na tr i tu se mogu prona i razli ita ubriva sa ovim elementom. a visoka koncentracija ca mo e se smanjiti uno enjem magnezijum sulfata u zemlji te. ubriva mogu dovesti do korozije opreme za njihovu primenu i. ima kiselu reakciju i tra i oko 816 g kre njaka za neutralizaciju svakih 453. deo azota mo e se izgubiti isparavanjem. koji u velikim koncentracijama mo e o tetiti mlada stabla. Urea sadr i visoku koncentraciju azota (46%). ljude i ivotnu sredinu. pa su podlo ni ispiranju.

mali sadr aj azota ± 21% i relativno je skup. Mogu biti pogodni za primenu u vo njacima u kojima je potrebno uneti fosfor. i njegova cena je visoka. Kalijum magnezijum sulfat koristi se ako postoji potreba za uno enjem magnezijuma u zemlji te. odnosno pre nego to temperatura zemlji ta poraste u prole e i koren postane aktivan. Ako se primeni tokom jeseni ili zime. ali spada u skupa kalijumova ubriva. cena kao i rastvorljivost fosfora. Sav azot nalazi se u vidu nitrata. njegova dostupnost biljkama. U ovom ubrivu ima manje kalijuma (22% kalijum oksida). Do toksi nog dejstva hlorida mo e do i ako se u tek uspostavljenim vo njacima primenjuju velike koli ine ovog ubriva ( 360 kg/a) ili ako kalijum hlorid dode u direktan kontakt sa mladim stablima. Obi no je skuplje od kalijum hlorida. koje zahtevaju nisku pH vrednost zemlji ta i mo e biti pogodan za primenu u vo njacima na zemlji tima bazne reakcije. Kalijum sulfat tako e ima iroku primenu. Sav azot je u lako dostupnom nitratnom obliku. Kalcijum nitrat ne treba primenjivati tokom jeseni i zime po to odmah dolazi do ispiranja nitrata. gde postoji potreba za sni avanjem pH vrednosti. Ako postoji potreba za uno enjem velikih koli ina ovog ubriva. koje su na toksi nost hlorida osetljivije od ostalih vo nih zasada. Fosforna ubriva Kriterijumi pri odabiru ovih ubriva trebaju da budu sadr aj fosfora P2O5. Mo e se koristiti u zasadima u koje je potrebno uneti kalijum. kalcijum nitrat se esto primenjuje dopunski u maju ili junu. Kalcijum nitrat se veoma esto koristi u vo njacima. kako bi odr ali pH vrednost zemlji ta. kako bi bilo dovoljno vremena da dode do ispiranja hlorida iz zone korena pre po etka prole nog porasta. Ima visok sadr aj kalijuma ± 60 ± 62% kalijum oksida i pristupa nu cenu. ali zato sadr i i 11% magnezijuma. Najve i nedostatak ovog dubriva je nizak sadr aj azota ± 15%. i veoma esto.zadr ava u zemlji tu i sporije postaje dostupan biljkama. koji se lako ispira. Di-amonijum fosfat (DAP) i momo-amonijum fosfat (MAP) sadr e relativno malu koli inu azota ± DAP 17 %. kao to je urea ili amonijum nitrat i kre njak.i imaju jaku kiselu reakciju. ispiranjem se mo e izgubiti velika koli ina nitratnog azota. tj. Sav azot nalazi se u obliku amonijuma. Sadr i ne to manje kalijuma (50% kalijum oksida) i obi no je skuplji od kalijum hlorida. Normalni superfosfat ne upotrebljava se tako puno kao ranije . visoka cena. Naj e e se koristi u borovnicama. Kalijum nitrat sadr i veoma nisku koncentraciju azota ± 13%. Nekoliko ubriva pokazuje visoku efikasnost obezbe ivanja odgovaraju e koli ine kalijuma biljkama. s obzirom da sadr e oko 50% fosfor oksida. a MAP 11 % . Kalijumova ubriva Postoji nekoliko vrsta ubriva koja sadr e kalijum. mnogi proizvoda i. radije nekoliko puta primenjuju jeftinija azotna ubriva kisele reakcije. esto se primenjuje u borovnicama. Kalijum hlorid (KCl) je kalijumovo ubrivo ija je upotreba iroko rasprostranjena. Amonijum sulfat ima veoma kiselu reakciju. Pre nego kalcijum nirat jednom u toku godine. Kalijum nitrat sadr i 44% kalijum oksida i 13% azota i u zasadima vo a se primenjuje u izvesnoj meri. pa je odmah dostupan biljkama i ne smanjuje pH vrednost zemlji ta. ubrivo treba izabrati u zavisnosti od cene po jedinici kalijum oksida i od toga da li ono sadr i jo neke korisne elemente. Da bi se izbegli eventualni gubici azota isparavanjem do koga mo e do i posle primene uree po toplom vremenu koje je uobi ajeno za ovaj period. preporu uje se jesenja primena.

zbog niskog sadr aja fosfora (18-20%) P2O5. I ovo ubrivo uve ava kiselost zemlji ta. Generalno. Da bi se izra unale odgovaraju e koli ine primene stajnjaka. treba poznavati sadr aj hranljivih materija u njemu. od kojih je skoro celokupan sadr aj odmah dostupan biljkama. i zavisi od na ina na koji se on sakuplja i uva. Po to se sastav ovih nusproizvoda razlikuje. Oko 85% od ovog sadr aja u superfosfatu rastvorljivo je u vodi i odmah dostupno biljkama. Diamonijum fosfat (DAP) ima ne to manji sadr aj fosfor(V)oksida . Skoro celokupna koli ina oksida fosfora u DAP je odmah dostupna biljci. Ipak. Stajnjak treba primenjivati u koli inama u kojima procenat dostupnog azota ne prelazi preporu ene granice.7 kg/a fosfora. treba izvr iti analizu reprezentativnih uzoraka kako bi se odredio sadr aj hranljivih materija u njima. amonija nog azota. Kod ivinskog stajnjaka sadr aj hranljivih materija zna ajno varira. tako i u me avinama ubriva. Sporedni proizvodi koji nastaju preradom vo a. ubriva sastavljena od sve e organske materije imaju visok sadr aj hranljivih elemenata i mogu o tetiti koren stabala ako se primenjuju u velikim koli inama. MAP sadr i 48% fosfor P2O5. stajnjakom ne treba unositi vi e od 22. koji je slabo rastvorljiv u vodi (ispod 1%) i iz upotrebe ga izbacuju gore opisana ubriva sa ve im sadr ajem P2O5. 87% je rastvorljivo u vodi i obi no se koristi u me avinama ubriva. me avina stajnjaka i slame i biljni ostaci (seno i slama) mogu biti koristan izvor hranljivih materija. Uobi ajene koncentracije hranljivih materija u stajnjaku predstavljene su u tabeli. Uop te. P2O5 i K2O. Izve taji o analizi stajnjaka obi no sadr e podatke o koncentraciji ukupnog azota. Monoamonijum fosfat mo e da se primenjuje kako samostalno. Primenom MAPa pove ava se kiselost zemlji ta. ORGANSKA UBRIVA Stajnjak. Za ove proizvode nisu potrebne dozvole koje se zahtevaju za primenu ostalih vrstih otpada. Kameni fosfat ima mali sadr aj fosfor P2O5 (3-8%). U zemlji ta koja sadr e vi e od 75ppm fosfora. povr a i e erne repe mogu se tako e koristiti kao izvor hranljivih i organskih materija za snabdevanje vo a. Od ove koli ine. PREPORUKE ZA UBRENJE VO A . Stajnjak ne bi trebalo unositi u zemlji ta sa visokim sadr ajem fosfora (iznad 150 ppm). celokuopna koli ina amonija nog azota i 20-50% organski vezanog azota dostupni su biljkama u godini primene stajnjaka.46% i vi e azota (18%) od MAP-a. i 11% azota. s obzirom da biljke obi no usvajaju ovu koli inu fosfora iz zemlji ta. Koncentrovani superfosfat se e e koristi zbog visokog sadr aja P2O5 ± 46%. ali je ipak za utvr ivanje sadr aja azota potrebno uraditi posebne analize. celokupna koli ina amonija nog azota i 50% organski vezanog azota u nusproizvodima dostupni su biljkama u godini primene ovih ubriva. koli ine primene treba odrediti tako da sadr aj azota i fosfora u njima ne prede preporucene granice. ali je ovo ubrivo cenjeni izvor fosforP2O5. ali je njegova primena veoma ekonomi na.

Isto tako. Ovakva stabla treba ubriti malo ili ih skoro uop te ne ubriti. a onima na peskovitim zemlji tima i do 50% vi e od dole navedenih koli ina. Dosta proizvo a a azot primenjuje iz dva puta ± prvu polovinu odre ene koli ine u martu ili aprilu. pre primene treba ustanoviti sadr aj azota u njima i koli inu primene prilagoditi koli inama azota u mineralnim ubrivima koja se ve primenjuju. Oko starijih stabala ubrivo treba rasuti u pre niku irine kro nje. Mesta na kojima je prethodno sejana lucerka mogu imati pove ani sadr aj azota i tu treba uneti mnogo manje ubriva.5-1. Preporuke za primenu ostalih hranljivih materija date su pod pretpostavkom da postoje potrebe za njihovim dodatnim koli inama. a 20-25 cm dalje od stabla.U daljem tekstu nalaze se preporu ene koli ine primene azotnih ubriva. Na veoma peskovitim zemlji tima preporu uje se prole no ubrenje. Na potrebu biljaka za azotom najvi e uti u tip zemlji ta. kvaliteta ploda i rodnosti. Ako se koristi stajnjak ili neko drugo organsko ubrivo. Kod mladih stabala vo a i vinove loze. rezidba i na in obrade me urednog prostora. Jaka rezidba podsti e vegetativni porast i mo e smanjiti potrebe za azotom. mogu izazvati o te enja korena. i ako se biljkama dostave u visokoj koncentraciji. u traci irine 1. Mnogo je lak e primeniti dodatne koli ine azota nego iza i na kraj sa preteranim porastom do koga dovodi suvi ak ovog elementa. ubrivo treba rasuti na mesto sa koga je ono dostupno biljci. treba rasuti ubrivo u pre niku od 90 ± 120 cm oko biljke. Primena azota Iako se potreba za optimalnim koli inama azota razlikuje od jedne lokacije do druge. posle zametanja plodova. ve e koli ine unose se i u jako zakorovljene vo njake. Ove koli ine treba prilagoditi uslovima u vo njaku koji se odre uju na osnovu koncentracije azota u listu. U vo njake podignute na travnjacima i utrinama treba uneti 20-50% vi e azota nego u iste i dobro obra ene. a drugu u junu. Vo njacima podignutim na plodnoj ilova i mogu biti potrebne samo polovine preporu enih koli ina azota. Preterani porast posebno nanosi tete u mladim. Koli ina u drugoj primeni mo e se smanjiti ili potpuno izostaviti ako nije zametnuto puno plodova. kako bi se izbegla prevelika bujnost u drugom delu vegetacione sezone. U starijim vinogradima. bujnosti stabala. Tek posa ene sadnice vo a i vinove loze treba ubriti posle dovoljnih koli ina ki e i tek po to se zemlja slegne. ubrivo treba rasuti u redu. Te ko je pretpostaviti koliko se azota mo e obezbediti iz sena ili slame. Mogu e je da e biti potrebno smanjiti koli ine azota . po to posle jesenje primene mo e do i do ispiranja. gusto sa enim zasadima jabuke. tako da ukupna koli ina unetog azota ne prelazi preporu ene koli ine primene. preporuke raznih proizvo a a treba uzeti kao okvirni vodi . koje treba prilagoditi razlkama u tipovima zemlji ta i tehnologijama gajenja na pojedinim lokacijama. U pojedinim vo njacima mo e postojati potreba za primenom manje ili vi e azota od preporu enih koli ina. ali tako da se opasnost od o egotina na korenu svede na najmanju meru. Pre odre ivanja treba upoznati reakcije zasada na ubrenje. Ve ina ubriva koja se nalaze na tr i tu su soli.8 m.

Najbolje je prskati 8-10 puta u periodu od kasnog juna pa do berbe u intervalima od dve nedelje. Primeniti 9-13. Uno enje kre njaka u koli ini od 2-4 t/a ispravi e nedostatke ukoliko do njih do e. ko ti avom vo u.5 kg kalcijum hlorida po aru tokom vegetacionog perioda kako bi se postigli najbolji rezultati. ali ih retko mo e potpuno ukloniti. Fosfor (P2O5) Ako postoji potreba. gro u.koje se u zemlji te unose iz organskih ubriva ili ovu primenu potpuno prekinuti dok se ne vidi kako biljke na nju reaguju. Kalcijum (Ca) Ako se pH vrednost odr ava iznad 6. Kako bi se u zasadima ko ti avog vo a na lakim. Primena fosfora . . kru kama.. pucanje ili prerano smek avanje ploda. retko dolazi do nedostataka ovog elementa. Tabela: Preporu ene koli ine primene fosfora u pre sadnje u jabukama. i koncentracije treba smanjiti ako je vreme toplo i vla no ili ako od prethodnog prskanja nije pala ki a.kalijuma.0. treba primeniti 90-180 kg P2O5 po jednom aru. bi e potrebno primenjivati ove koli ine na svakih 3-5 godina. Treba prskati kalcijum hloridom u koli ini od 26±40 g/l u junu i julu i 40-65 g/l u avgustu i septembru. ove koli ine bi e dovoljne najve em broju vo nih vrsta tokom niza godina. to e imati isti efekat kao i primena ostalih ubriva koja sadr e istu koli inu kalcijuma. Treba prskati rastvorom kalcijuma. kalcijuma i magnezijuma Ove elemente ne treba primenjivati ukoliko za njima ne postoji dodatna potreba. jagodama i malinama Tabela:Preporu ene koli ine kalijuma za primenu pre sadnje u zasadima raznog vo a Kalijum (K2O) Primena 68-136 kg/a kalijum oksida nadoknadi e ve inu nedostataka ovog elementa. Prskanje kalcijumom mo e smanjiti ove probleme. Neodgovaraju i nivoi kalcijuma u stablima jabuke mogu da dovedu do poreme aja kao to su gorka pegavost. peskovitim zemlji tima odr ao odgovaraju i nivo kalijuma. Po to se fosfor u zemlji tu kre e veoma sporo.

Primenjuju se 2-4 t/a ili koli ine preporu ene na osnovu izve taja o analizi zemlji ta.Magnezijum (Mg) Ako treba uneti dodatne koli ine magnezijuma. Primena mikroelemenata Gde postoje nedostaci B. Mn ili Zn preporu uje se primena slede ih koncentracija ubriva: . Fe. Mo e se upotrebiti magnezijum sulfat (gorka so) u koncentraciji od 131 g/l u prva dva prskanja tokom dve ili tri godine dok kre njak ne odreaguje u zemlji tu. dolomitni kre njak je najjeftinije ubrivo.

3 kg u septembarskom prskanju posle berbe. Fungicidi Ditan i Cineb su tako e dobri izvori cinka ako se primenjuju u zasadima za koje su registrovani i u koncentracijama i vremenu primene nazna enim na etiketi. Koncentraciju ne treba pove avati vi e od dva puta. Mangan (Mn) Ukoliko je prisutan nedostatak mangana. ili komercijalne helate gvo a u koncentracijama koje se preporu uju za ranija prskanja. Ujedna enost protoka Najva niji preduslov za efikasno injektiranje ubriva u sistem jeste ujedna en protok vode u njemu. Savetuje se folijarna prihrana i helati cinka u preporu enim koncentracijama i vremenima prskanja. na in ubrizgavanja ubriva u sistem. treba ga primenjivati samo ako postoji potreba za time. Uno enje gvo a preko zemlji ta na zemlji tima sa visokom pH vrednosti su se pokazala nedovoljnim ili neefikasnim. Mo e se primeniti i folijarno u koncenraciji od 6 g bora u litri vode u prva dva prskanja ili 12 g bora u litri vode u septembru ili oktobru dok je li e jo aktivno. Gvo e (Fe) Do nedostatka gvo a dolazi na zemlji tima sa visokom pH vrednosti ili slabom drena om. treba je smanjiti dodavanjem sumpora.Bor (B) Bor se primenjuje inkorporacijom u zemlji te u koli ini od 450-600 g/a za jabuke i kru ke. Breskve su veoma osetljive na suvi ak bora ± treba ga primenjivati samo ako analize listova pokazuju njegov nedostatak. manjem oslanjanju na ki u da sprovede azot do korenovog sistema. Cink (Zn) Reakcije na uno enje Zn preko zemlji ta nezadovoljavaju e su na zemlji tima sa visokom pH vrednosti. razlike izmedu kaplja a ili njihovog zapu avanja. ravnomernijem i redovnijem snabdevanju biljaka azotom tokom itavog vegetacionog perioda i smanjenim gubicima od ispiranja azotnih ubriva. proveriti pH zemlji ta i uneti kre njak u potrebnoj koli ini. a pH je iznad 7. Preko sistema kap po kap se najce ce primenjuje azot. pa je zato najbolje da se projektovanje i postavljanje sistema poveri . 225450 g/a za tre nju i 225 g/a za breskve. Za privremenu popravku treba koristiti fungicide koji sadr e gvo e. Najva niji faktori koje treba uzeti u obzir su: ujedna en protok vode (ravnomerna primena ubriva mogu a je samo ako je i protok vode ujedna en). Neravnomeran protok vode javlja se kao posledica lo e projektovanog sistema. aluminijum sulfata ili kiselih azotnih ubriva.3-2. kapacitet injektora i odre ivanje trajanja primene. Solubor je navi e kori eno ubrivo sa borom. Ako je ovaj procenat ispod 80. vrsta ubriva. Koncentracija se ne sme pove avati vi e od dva puta.5. za primenu ubriva preko sistema je neophodno da ova ujedna enost bude najmanje 80%. Tako e se mo e koristiti i cink sulfat u kombinaciji sa jednakim koli inama hidriranog kre njaka za prva dva prskanja (12-26 g/l ) ili 1. Po to je razlika izmedu nedostatka i suvi ka bora mala. ubrenje preko sistema kap po kap ubrenje preko sistema kap po kap treba pa ljivo isplanirati. Biljke se ne mogu ravnomerno snabdeti ubrivom ako protok vode nije ujedna en. treba ga pobolj ati ili uop te ne ubriti na ovaj na in. Iako je skoro nemogu e postici 100% ravnomeran protok. Folijarnom primenom mo e se bolje kontrolisati koli ina bora koju biljka usvoji. iz svakog kaplja a u jedinici vremena treba da isti e apsolutno jednaka koli ina vode. Ako simptomi na biljkama ukazuju na nedostatak gvo a. Da bi protok vode u sistemu za navodnjavanje bio ujedna en. Ukoliko je prisutan suvi ak Mn. treba primeniti vodeni rastvor mangan sulfata u koncentraciji od 66 g/l vode ili helate mangana u koncentraciji preporu enoj za prva dva prskanja. Prednosti ovakvog na ina ubrenja ogledaju se u zna ajnoj u tedi samih ubriva (tro kovi su manji i do 50% ).

Azotna ubriva koja se mogu injektirati u sistem Azotna ubriva koja se obi no ubrizgavaju u sistem su u obliku 28%-og rastvora azota.kvalifikovanim licima. tank sa delom za ubrizgavanje ubriva ± deo vode za navodnjavanje vra a se u tank zbog razlike u pritisku izmedu ulazne i izlazne cevi na tanku u kome se nalazi rastvoreno ubrivo. U datom primeru. Za merenje protoka iz pojedina nih kaplja a koristie se male posude (od oko 200 mililitara). Vrste injektora Postoji nekoliko vrsta injektora. Izlazni kapacitet pumpe. injektiranje ubriva u sistem se ne preporu uje. brz i precizan na in merenja ravnomernosti protoka opisan je na grafiku. Ujedna enost protoka mo e se pobolj ati produ enjem vremena primene i injektiran ubriva ja dotle dokle je to isplativo. Slede e treba sabrati tri najkra a vremena i tu vrednost. ova vrednost je jedva zadovoljavaju a (77%) i ukoliko se ona ne mo e pove ati. Stepen rastvorljivosti nekoliko suvih azotnih ubriva prikazana je u tabeli. ali se u naj iroj upotrebi nalaze tri: Venturi ± te na ubriva ili rastvorena vrsta ubriva unose se u sistem na osnovu razlike u pritisku koja nastaje na su enom delu glavne cevi na mestu injektiranja. postave se ispod kaplja a i meri se vreme u sekundama potrebno da nivo vode dostigne nazna enu crtu. Jadnostavan. Ove vrednosti treba koristiti kao osnovu za odre ivanje stvarne rastvorljivosti ubriva u vodi za navodnjavanje. dok se amonijum nitrat i urea moraju prvo rastvoriti u vodi i tako injektirati u sistem. . Ovo su maksimalne koli ine iste supstance (zasi eni rastvori). Za epljenje kaplja a obi no se spre ava upotrebom filtera i pravilnim odr avanjem sistema. Vr ednost ravnomernosti protoka nalazi se u preseku ove dve linije. pretakaju a pumpa ± rastvor ubriva se unosi u sistem pomo u pumpe. U datom primeru. pritisak u sistemu i protok u glavnoj cevi se u izvesnoj meri razlikuju od sistema do sistema. ozna enu kao Tmin. Rastvor azota se mo e direktno uneti u sistem. amonijum nitrat i urea. zbir tri najkra a vremena je 100s. Svaka posuda obele i se crtom na istoj visini. Dalje se saberu tri najdu a vremena i ta vrednost (ozn ena kao Tmax) prona e na vertikalnoj osi grafika koja je ozna ena. Povuci vertikalnu liniju od Tmin i horizontalnu od Tmax. prona i na horizontalnoj osi. Na grafiku je dat primer zbira tri najdu a vremena od 200s. dok je realna rastvorljivost ubriva obi no malo slabija.

sorte. Ne treba injektirati celokupnu koli inu azota koja je namenjena za tu godinu u samo jednoj primeni. svakom stablu treba dostaviti 60 g amonijum nitrata u vreme cvetanja.tipa zemlji ta i iskustva i ciljeva proizvoda a. u nju treba uneti 500*60g. stablo kome je normalno potrebno 450g amonijum nitrata koji se primenjuje jednom godi nje po povr ini zemlji ta e imati istu bujnost.Iako koncentracija ubriva u sistemu za navodnjavanje mo e varirati u zavisnosti od vrste injektora koja se koristi. Tu koli inu dalje treba pove ati ili smanjiti u zavisnosti reakcije drveta na ubrenje. tip injektora ne e uticati na ravnomernost primene ubriva dok god je vreme ubrizgavanja dovoljno dugo da se celokupna koli ina ubriva rasporedi u vo njaku. Obi no su dovoljna dva kaplja a. Ako je jednom stablu potrebno 200 g amonijum nitrata godi nje. Koli ine azota koje se unose injektiranjem mogu biti manje i do 50-65% u pore enju sa onima koje se unose preko zemlji ta. Tako. Kako bi se pove ala efikasnost ubrenja i izbeglo spu tanje ubriva do podzemnih voda. prinos i iste koncentracije azota u li u ako se ubri injektiranjem sa 1/3-1/2 manjom koli inom azota. kako bi se odredilo koliko je ubriva potrebno za svaku sekciju pod sistemom. sposobnosti korena da sprovodi rastvor hranljivih materija. a jo 60 g i 80 g dve. Ako u datoj sekciji koja se navodnjava ima 500 stabala. Po gornjem primeru. Kada se ustanovi koja je koli ina ubriva potrebna jednom stablu.5 L vode na 38. dok se tri ili etiri kaplja a po stablu mogu koristiti na jako peskovitim zemlji tima ili kod velikih stabala. . Op te pravilo je da u peskovitim zemlji tima svakih 38. Zato ne bi trebalo navodnjavati pre ili posle primene ubriva ili ako su prognozirane jake ki e. a glinu e oko 6 l. nju treba pomno iti sa brojem stabala koja su pod sistemom kap po kap. Stabla lak e usvajaju injektiranjem une en azot zbog preciznije odre enog vremena primene i uno enja ubriva direktno u zonu korena. Injektiranje ubriva daje proizvoda u ve i stepen fleksibilnosti od primene ubriva preko zemlji ta po to se na ovaj na in ubrivo dostavlja biljkama ba onda kada im je to potrebno. Veoma je va no poznavati tip zemlji ta u vo njaku i dubinu do koje se prostire korenov sistem. 60 g po stablu uneti u vreme cvetanja.3 l vode. Npr.3 l zemlji ta. Efikasnost i ispiranje Kada se injektiranje ubriva uskladi sa planom navodnjavanja i o ekivanom koli inom padavina. Injektiranje preko sistema kap po kap bi bilo najbolje zapo eti koli inom azota koja je upola manja od one koja bi se ina e rasula po povr ini zemlji ta. odnosno etiri nedelje kasnije. od kojih e prvi biti negde u vreme cvetanja. Kolicina dubriva za injektiranje Koju koli inu ubriva treba koristiti i u kom momentu ga treba ubrizgati u sistem? Koli ina i vreme zavise od starosti stabala.3 l zemlji ta zadr ava 2. visok procenat ubriva ostaje u zoni korenovog sistema. Mo e se desiti da jedan kaplja po stablu ne bude dovoljan da obezbedi dovoljnu koli inu vode i hranljivih materija korenovom sistemu. Iz ove zone ubrivo se mo e isprati ako se u sistem unosi rastvoreno u velikoj koli ini vode ili u vremenu neposredno pre ili posle navodnjavanja ili jake ki e.potencijalnog prinosa. ispiranje treba svesti na najmanju mogu u meru. ovu koli inu treba podeliti na tri ili vi e jednakih doza i injektirati ih u intervalima od 2 nedelje. Kre njak zadr ava 4. odnosno 30 kg amonijum nitrata u vreme cvetanja.

ing. dipl. sistem treba uklju iti i pustiti da dostigne ravnote u ili stepen apsolutne operativnosti.Du ina vremena injektiranja Sistem za navodnjavanje treba da bude u funkciji du i vremenski period od onog koji je potreban za injektiranje ubriva. sistemu na toj sekciji je potrebno oko 20-30 min da dostigne ravnote u. Ako jedna sekcija koja se navodnjava pomo u jednog ventila ima oko 10a ili manje. Po to se injektiranje ubriva zavr i. . Ovako se izbegava rizik da ubrivo ostane u sistemu posle njegovog isklju ivanja i da dode do za epljenja kaplja a. Eric Hanson sa enleskog prevela: Katarina Markovi . sistem treba ostaviti uklju en 20-30 min kako bi celokupna koli ina ubriva iza la iz sistema. Pre nego to se zapo ne sa uno enjem ubriva. FERTILIZING FRUIT CROPS.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful