Pobolj ana piramidalna kruna kao najbolji uzgojni oblik za ljivu

Ovih dana su nam se javljali mnogi vo ari-amateri koji podi u nove zasade ljive sa pitanjem kako da pravilno formiraju odgovaraju i uzgojni oblik. Da bi se formirao uzgojni oblik i vo ka to pre dovela u stanje plodono enja, veoma je va no da se koriste kvalitetne sadnice i na vreme sprovedu ostale operacije (zimska i letnja rezidba, povijanje grana i letorasta, prstenovanje itd.) Kod nas je u praksi, u savremenoj proizvodnji ljiva, kao ozgojni oblik najvi e zastupljena pobolj ana piramidalna kruna. Posa ene jednogodi nje sadnice se skra uju u prole e na 110-120 cm. Ukoliko sadnice na sebi imaju prevremene gran ice, onda se one prore uju a ostale skra uju na tri do pet pupoljaka i to obi no na spoljni pupoljak. Kada mladari u prole e dostignu 10-15 cm, odstranjuju se svi koji izbijaju na deblu. Mladari koji su konkurencija vodilici se odstranjuju ili pinsiraju. Tokom jula meseca odabiraju se dva mladara na rastojanju oko 30 cm i ostave da rastu, a ostali se pinsiraju ili poviju. Na po etku druge vegetacije, grane koje su ostavljene za skeletne se skra uju za jednu tre inu, a vodilica 30-40 cm iznad nivoa ovih grana. Letorasti koji zagu uju krunu ili se ukr taju se re u do osnove. Na kraju jula ili po etkom avgusta se na ostavljenoj vodilici opet izaberu dva mladara koja su najbolje razvijena i koja se ne poklapaju sa donjim mladarima ve se pru aju u me uprostoru donjih grana. Razmak izme u ovih grana treba da bude oko 30 cm. Tako e se izabere jedan uspravni letorast za vodilicu, a konkurenti se odstrane ili pinsiraju. Na donjim skeletnim granama se odaberu dva mladara na udaljenosti 60 cm od produ nice ili centralne skeletne grane. Razmak izme u letorasta trebao bi da bude 25 -30 cm. Svo ostali mladari se pinsiraju ili savijaju. Na po etku tre e vegetacije prve dve skeletne grane se skra uju da bi se formirala druga serija sekundarnih grana. Tako e se skra uju i letorasti ostavljeni za slede e dve primarne grane i letorasti ostavljeni za sekundarne grane na prvim skeletnim granama. Produ nica se skra uje na oko 30 cm od vrhova druge serije primarnih grana. U julu se na ostavljenoj produ nici izabere jedan mladar za slede u primarnu granu, ali koji se ne poklapa sa donjim ostavljenim primarnim granama. Na tre oj i etvrtoj primarnoj grani se ostavljaju letorasti na 60 cm od produ nice sa suprotnih strana tih grana. Rastojanje izme u tih letorasta je 25-30 cm. Na donje dve primarne grane na razmaku 60 cm od prve serije sekundarnih grana se ostavljaju letorasti za drugu seriju sekundarnih grana. Na po etku etvrte vegetacije uradi se sli no kao i na po etku tre e. Samo se krajem jula na produ nici odabere jo jedan letorast za poslednju primarnu granu na produ nici. Na ostalim primarnim granama se ostavljaju mladari za nove sekundarne grane, a na sekundarnim granama mladari na kojima e se formirati nosioci rodnosti. Na po etku pete vegetacije vodilica se skra uje do slabije razvijene bo ne grane. Na gornjim primarnim granama se formiraju sekundarne grane na isti na in kao i na donjim. Broj primarnih grana treba da iznosi 5-6. u odnosu na produ etak debla donje grane zaklapaju ugao oko 45° a gornje oko 50°.

REZIDBA I FORMIRANJE UZGOJNOG OBLIKA JABUKE

Rezidba je osnovni pomolo ki postupak koji uti e na u inak ostalih aspekata tehnologije gajenja vo a. Istovremeno, ostali postupci uti u na potrebe i reakcije drveta na rezidbu. Efektno vo enje vo njaka nije skup pojedina nih tehnika gajenja, ve integrisani program postupaka koji uti u jedan na drugi. Preporuke vezane za ostale tehnike gajenja zasnivaju se na pretpostavci da su stabla pravilno formirana, a neobavljanje rezidbe mo e ograni iti njihov u inak. Rezidba je katalizator koji omogu ava delovanje ostalih tehnika gajenja. Neophodno je pratiti kontinuirano, najsavremenija tehnolo ka saznanja, koja svuda u svetu te e ka tome, da se postigne takav koncept vo arenja, koji omogu ava malu vo ku na dohvat ruke (upotreba manje bujnih vegetativnih podloga jabuke) ili (zbog samohodnih platformi) ak veliku vo ku, na kojoj je potrebno to manje ru nog rada (osim visoko produktivne berbe 2.000 ili vi e kg za 8 asova po bera u), koji moraju biti to jednostavniji, kako bi ih bilo mogu e sprovesti jeftinijom i manje stru nom radnom snagom. Rezidba ima za cilj pravilno obrazovanja krune, br e proro avanje, regulisana i zadovoljavaju a rodnost, visok kvalitet ploda, dug vek stabla, manja o te enja od biljnih bolesti, teto ina i vremenskih nepogoda.
Ekonomika rezidbe jabuke

Rezidba ima veliki udeo u tro kovima proizvodnje jabuka. Tro kovi rezidbe u estvuju sa otprilike 50% u tro kovima rada i 10 -15% u ukupnim tro kovima proizvodnje, to zavisi od cene jabuke na tr i tu, kao i od stabla razli ite starosti i gustine. Po to se velika, starija stabla sa mno tvom problema pri rezidbi postepeno prevazilaze, a zapo inje proizvodnja maldih i gu e sa enih zasada, o ekuje se zna ajna promena u tro kovima rezidbe. Iako gusti zasadi zahtevaju intenzivniju kontrolu, rezidba malih stabala je znatno efikasnija. Potreba za penjenjem uz stablo se smanjuje ili potpuno nestaje, to zna ajno pove ava produktivnost rezidbe. Kada se ve a efikasnost rezidbe ukombinuje sa ve im prinosima koji se o ekuju u gustim zasadima, treba ocekivati zna ajno smanjenje tro kova

proizvodnje. Smanjenje tro kova rezidbe bi e pokazatelj efikasnog upravljanja gustim zasadima jabuke. U poku aju da smanje tro kove rezidbe, neki proizvoda i ozibljno zanemaruju ovaj veoma va an aspekt tehnologije gajenja. Izostavljanje rezidbe je izvor zna ajnih u teda jer predstavlja veliki deo ukupnih tro kova i pla a se odmah i u gotovini. Za razliku o d propusta u za titi od teto ina, neobavljanje rezidbe ne onemogu uje prodaju roda. Posledice neodgovaraju e rezidbe se sporo razvijaju i te ko prime uju. Na alost, one su obi no dugotrajne. Prvi problem koji se uo i ako se rezidba zanemari jeste opadanj e kvaliteta ploda, to samo produbljuje ekonomski problem koji je doveo do nedostatka sredstava za rezidbu. Posle godinu ili dve zanemarivanja, tro kovi rezidbe e se zna ajno uve ati, a reakcija verovatno nece biti zadovoljavajuca. U ovakvim situacijama o bi no sledi poku aj da se ja om rezidbom nadoknade godine zanemarivanja. Ovako e se smanjiti prinos i podsta i nepotreban vegetativni porast koji e, suprotno o ekivanom, negativno uticati na kvalitet ploda i ozbiljno zakomplikovati budu u rezidbu. Za pon ovno uspostavljanje produktivnosti i kvaliteta ploda i stavljanje bujnosti pod kontrolu mogu biti potrebne tri ili etiri godine. im se uspostavi prihvatljiv odnos izmedu vegetativnog i rodnog porasta, neophodno je obavljati redovnu, godi nju i stalnu rez idbu kako bi se ova osetljiva ravnote a odr ala; tro kovi ovakve rezidbe moraju se smatrati veoma bitnim delom bud eta namenjenom proizvodnji. Da bi se postigla bolja produktivnost, vo njaci sa retko posa enim velikim i starim stablima jabuke se brzo zamenjuju manjim, gu e sa enim stablima. Mi ljenja o optimalnoj visini stabala i razmaku sadnje se razlikuju, a svi se sla u da su manja stabla ekonomski opravdanija. U pro losti prihva eni na ini gajenje visokih stabala vi e nisu zadovoljavaju i, tako da mor a do i do zna ajnih promena u pogledu visne stabala i razmaka sadnje. Jasno je da rezidbu i formiranje uzgojnog oblika kao na ine uzgoja treba prepraviti i prilagoditi gustoj sadnji. Prednosti guste sadnje na iroko se predstavljaju javnosti. O ekivanja da e ovakva stabla rano ra ati, da e imati visoke prinose i da u njih ne e biti potrebno ulo iti ve i rad, nisu se pokazala ispravna. U ispitivanima mladih stabala sa enih na razli itom odstojanju u (Va ingtonu 1976), objavljeno je da se prose an prinos u vo njacima starosti 5-12 godina nije pove avao poslednjih 17 godina. Nije prime eno da prinos zavisi od podloge, a i gustina sadnje je imala mali uticaj na prinos. Detaljnija ispitivanja otkrila su da je uticaj odre enih uzgojnih tehnika na prinos bio ve i od uticaja podloge ili gustine sadnje. Rodni potencijal ostvaren je samo u onim vo njacima sa gusto posa enim stablima u kojima je velika pa nja posve ena uzgojnim tehnikama. Prednosti gustog na ina sadnje su realne i zna ajne. Ipak, ove prednosti mo i e u potpunosti da iskoriste samo oni proizvo a i koji savesno primenjuju odgovaraju u tehniku gajenja. U pomenutom ispitivanju, jedan od najva nijih inilaca koji uti u na ranu proizvodnju je formiranje uzgojnog oblika mladih stabala. Rezidba i formiranje uzgojnog oblika se ne mogu razdvojiti, s obzirom da ove tehnike prate jedna drugu kod mladih stabala, a formiranje uzgojnog oblika mladog stabla u velikoj meri odre uje tehniku

Od podjednake je va nosti i senka . i mogu se zna ajno razlikovati u pojedinim oblastima. o dr ava optimalna bujnost rodnih grana i podsti e stalni razvoj novih nose ih grana koje zamenjuju one koje su rezidbom uklonjene. nedovoljne rezidbe ili njenog izostanka. posebno temperature i svetlosti. Pravilna rezidba i formiranje uzgojnog oblika su veoma bitne za ranu proizvodnju. Na odnos izme u vegetativnog i generativnog porasta uti e veliki broj inilaca kao to su ubrenje. Ukoliko su previ e zasenjene. Koli ina i kvalitet roda jabuke zavise od odnosa izme u vegetativnog i generativnog porasta. Preporuke za formiranje uzgojnog oblika zavise od uslova uspevanja. Drvenasta tkiva stabla se ³takmi e´ sa plodovima oko krajnjih produkata listova. Neodgovaraju i vegetativni porast uti e na smanjenje rod nosti i veli ine plodova. U prethodnom nabrajanju inilaca. Osnovni oblik treba da omogu i formiranje i odr avanje optimalnog oblika stabla. Tehnika formiranja uzgojnog oblika treba da podstakne ranu rodnost i razvoj sna ne osnovne strukture grana koje e nositi te inu roda u narednim godinama. Grane mogu biti nerodne iz razloga to je bujnost prevelika ili premala. pravilnom rezidbom se uklanjaju nerodne grane. Umeren vegetativni porast neophodan je za razvoj velike i funkcionalne lisne povr ine kao i novih nose ih grana. vremenski uslovi i te ina roda. esto se ka e da je ograni a vaju i faktor za rodnost jabuke senka koju ona pravi sopstvenim stablom. optimalan kvalitet ploda i efikas no upravljanje vo njakom. preteranog odsecanja ili zasenjivanja. i predstavljaju glavne faktore na koje treba paziti pri odre ivanju odgovaraju ih programa rezidbe. Razlike u klimatskim uslovima uti u kako na bujnost. U su tini. Previ e bujna stabla mogu se razviti kao reakcija na prekomerno ubrenje. U smislu ovog odr avanja. Idealno bi bilo da se porast mladog drveta usmeri na grane koje e biti stalno prisutne na rodnom stablu. Ove dve tehnike uti u na na in i intenzitet porasta. Ciljevi rezidbe i formiranja uzgojnog oblika Iako e u nerodnim godinama uvek biti potrebno obaviti rezidbu do odre enog stepena. a g re ke u primeni bilo koje od njih mogu poni titi trud koji se ula e u druge tehnike koje su deo tehnologije gajenja. tako i na plodnost. odr ivo visoke prinose. Nedovoljna bujnost mo e biti posledica neodgovaraju eg ubrenja. ali ne prekomerna bujnost i dobra osvetljenost.rezidbe rodnog stabla. Rezidba starijih stabala u velikoj meri predstavlja popravku ranije na injenih gre aka i propusta. Formiranje uzgojnog oblika takode treba da omogu i razvoj stabla koje e se u narednim godinama lako odr avati. jaku rezidbu ili gubitak roda. rezidba je uzgojna tehnika na koju formiranje uzgojnog oblika najvi e uti e. ali rezidba uvek igra zna ajnu ulogu. i prekomeran vegetativni rast obavlja se na ra un plodova. rodne grane e brzo postati nerodne. pri e mu treba izbe i suvi an porast koji e se ukloniti pre dolaska na rod. periodi nost vezana za izlaganje svetlosti (ili zasenjivanje) je od velike va nosti. Za razvoj novih nose ih grana potrebna je umerena. naglasak ipak treba staviti na formiranje uzgojnog oblika.

preko 13 19% u srednje patuljastim stablima visine 3. pa do 24% u stablima standardne visine od 6 metara. ovakvom tehnikom su se nose e grane usmeravale ka gornjem i spolja njem delu kro nje. . Dva najva nija faktora koja odre uju procenat ukupne lisne povr ine koja prima nedovoljnu koji inu svetlosti su veli ina i oblik kro nje.9 m.4. Iskustva su pokazale su da unutar kro nje jabuke postoje jasne svetlosne zone. Jedan od mnogobrojnih faktora koji uti u na veli inu drveta je rezidba. sorte. Drugi sloj prima njemu odgovaraju u koli inu. u gusto sa enim vo njacima. Ovaj na in rezidbe kojim se formira otvoreno sredi te kro nje mo e veoma brzo pretvoriti gusto sa en vo njak u gusti koji je nemogu e kontrolisati. Ipak . Zona do koje sti e ispod 30% ukupnog sun evog zra enja je manje rodna i daje sitnije plodove neodgovaraju e boje. glavni cilj rezidbe mora biti smanjenje visine drveta i povijanje grana kako bi se senka koju drvo pravi samome sebi i susednim stablima svela na najmanju mogu u meru. Re enje za postizanje bolje rodnosti nalazi se u uklanjanju nerodnog dela koji je neodgovaraju e osvetljen. kojom se veli ina mo e kontrolisati samo do odre ene granice. to je dovodilo do pojave veoma velikih stabala. Ovo je na izvestan na in imalo efekta po to su se tako zaista uklanjali neki plodovi u unutra njosti. Zasenjeni nerodni deo se s manje sa smanjenjem veli inom kro nje. ali efikasnost nije pobolj ana. Slika 1: Prodiranje svetlosti u kro nju velikog stabla jabuke.susednih stabala u gusto sa enim zasadima.65 . orezivanja. Pored toga. ova tehnika brzo dovodi do pojave kro nji koje se preklapaju i zasenuju same sebe i jedne druge. iako nije bila efikasna. a tre i deo u centru kro nje prima koli inu koja nije dovoljna za formiranje kvalitetnog roda. Ova pojava. zemlji ta. mogla se tolerisati pri velikim razmacima sadnje. Ranije je uobi ajeno re enje za ovaj problem bilo ukloniti nose e grane u jako zasenjenoj unutra njosti kro nje. a precizna kontrola veli ine drveta zahteva odgovaraju u kombinaciju svih ovih promenljivih faktora. Kona na veli ina drveta bi e rezultat me usobnog uticaja podloge. Sloj plodova i listova na spolja njoj povr ini kro nje dobija veliku koli inu dostupne svetlosti koja prevazilazi potrebe drveta. Procenat ukupne lisne povr ine koja prima manje od 30% ukupne svetlosti pove ao se od 8% u patuljastim stablima visine 2. to e pobolj ati sveukupnu efikasnost dela vo njaka koji se nalazi pod stablima. Na malim razmacima sadnje.43 m. ubrenja. inilaca koji usporavaju rast kao i rezidbe.

unutra nji delovi skeletnih grana u kro njama sa otvorenim centralnim delom su nerodni. (3) osnove formiranja uzgojnog oblika i rezidbe.formirati i odr ati malo. horizontalno postavljene grane. shodno tome.Stabla sa otvorenim centralnim delom. Rezidba omogu ava formiranje krupnijih plodova. Za sve vrste porasta potrebne su hranljive materije koje se proizvode u listu. a unutra njost ovakve kro nje se br e su i posle ki e. mo e se zaklju iti da su osnovni razlozi za obavljanje rezidbe su postizanje to bolje izlo enosti kro nje sun evoj svetlosti. oblik i veli ina kro nje uti u na njihovu distribuciju. velika stabla imaju vi e osnovnih nego rodnih grana. Tehnike formiranja uzgojnog oblika trebal o bi da budu usmerene ka zasnivanju najefikasnijeg oblika kro nje. Kro nja konusnog oblika zahteva centralnu vo icu. Pesticidi se bolje raspore uju i prijanjaju na rezidbom pravilno oblikovanoj kro nji. i gornje grane koje su tako postavljene i skra ene da na grane ispod njih bacaju najmanju mogu u senku. najve i deo plodova razvija se u donjem delu drveta to olak ava mere nege i berbu. U po etnom delu vegetacije porast z avisi od uskladi tenih rezervi ugljenih hidrata i azota . Tako e imaju mnogo manje osnovnih grana po jedinici povr ine od stabala sa otvorenim centralnim delom. a najmanje strukturnih grana. kompaktno i efikasno stablo koje e mo i da iskoristi maksimum dostupne sun eve svetlosti. Zbog jako zasenjenog centralnog dela. ve se njegov deo koji daje najve i rod nalazi na vrhu gde su plodovi najte e dostupni. ve a koli ina asimilata iz listova dostupna je za formiranje plodova. Uspe no dostizanje ovih ciljeva zahteva razumevanje (1) fiziologije porasta stabla. Ciljevi formiranja uzgojnog oblika i rezidbe mogu se svesti na jedan glavni cilj . Stabla konusnog oblika iste visine i rasporeda grana imaju manje potpornih grana. (2) tehnologiju gajenja komercijalnih sorti jabuke. U kro nji oblika konusa ili piramide ve i procenat ukupne lisne mase izlo en je odgovaraju oj koli ini svetlosti. vr ne grane su kra e i grane su rodne sve do debla. o tvoreni raspored grana koji omogu ava prodor svetlosti u unutra njost kro nje.. listova i plodova koji je vidljiv. i (5) uticaj ostalih faktora na koje rezidba uti e. Ovako se omogu ava i lak i pristup plodovima za vreme berbe. uklanjanje nerodnih grana i formiranje kro nje do efikasnog i stabilnog oblika. Stabla u zasadima guste sadnje treba da imaju najvi e rodnih. (4) reakc ije na razli ite vrste rezidbe. Kao to izlo enost svetlosti uti e na proizvodnju hranljivih materija u listovima. njihovo ujedna eno zrenje i pove ani sadr aj ecera. Ne samo da ovakvo stablo nije rodno svom svojom veli inom. Sastoji se od razvoja izdanaka. pa je i nerodna zona manja. Fiziologija porasta stabla Porast stabla jabuke odvija se na nekoliko na ina. Pored toga. kao i od manje o iglednog zadebljavanja izdanaka i formiranja korena. kao to su bujnost i rodnost. sklona su formiranj u guste kro nje loptastog oblika koja jako zasenjuje donju tre inu stabla. Sledi detaljna analiza ovih faktora i njihovog me usobnog uticaja. to mere za tite vo a ini efikasnijim. Za razliku od manjih. dok ga tehnike rezidbe trebaju odr avati tokom trajanja rodnosti zasada. Iz svega to je navedeno do sada. ak iako su njihovi spolja nji krajevi rodni. Odavde proizilazi da se u ve im kro njama transformi e ve a koli ina hranljivih materija u materije koje slu e za porast drveta.

ali iznad horizontale i c) ispod horizontale. Da bi se postigla optimalna kontrola rasta. nedostatak terminalnog porasta i razvoj nepo eljnih bujnih vodopija pod c. Slabija rezidba u gusto sa enim vo njacima mo e dovesti do poja anog vegetativnog porasta. Za ove procese neophodna je zdrava i funkcionalna lisna povr ina. tako i sa ostalim ta kama porasta. Na ovaj nacin plodono enje doprinosi kontroli bujnosti stabla. Ovu sposobnost imaju izdanci i plodovi koji aktivno rastu i oni se oko hranljivih materija ³takmi e´ kako me usobno. Prime uje se smanjeni porast i pojava ve eg broja grana na slici b u pore enju sa a. uloga ovog mehanizma za kontrolu porasta je ve a. to je odstojanje izmedu stabala manje.koji su proizvodi fotosintetske aktivnosti u prethodnoj sezoni. kao to je koren. . porasta letorasta i veli ine samog drveta. Koli ina hranljivih materija je ograni ena i injenica da su usmerene ka plodovima u razvoju smanjuje njihovu koli inu dostupnu za porast mladara i korena. kvaliteta i ponovnom cvetanju. kao i za obnavljanje rezervi za pred stoje i period mirovanja i po etnu fazu porasta narednog prole a. Isprekidane crte razdvajaju jednogodi nje i dvogodi nje drvo. to mo e imati za posledicu brzu pojavu gusti a i gubitak rodnih grana zbog zasenjivanja. Slika 2 : a) vertikalan Rast grana kao reakcija na razli itu orijentisanost: b) u blizini. Veliki broj plodova dovodi do smanjenog porasta korena. te inu roda treba prilagoditi najve em mogu em broju plodova odgovaraju e veli ine. Kasnije tokom sezone za porast drveta i roda slu e hranljive materije proizvedene u teku oj sezoni. Ta ka porasta stabla jabuke je bilo koje mesto na stablu koje mo e da usmeri kretanje hranljivih materija iz listova ka sebi. a uti e i na broj i bujnost izdanaka.

a porast iz preostalih ta aka porasta prekomeran. javlja se veliki broj izdanaka i mali broj cvetnih pupoljaka. kao i uskladi tene rezerve u samom drvetu. Ako se aktivna lisna povr ina ukloni sredinom leta.Uobi ajen na in porasta centralne vo ice kod jabuke prikazan je na slici 2 a. ali je deo koji izraste uvek manji od odstranjenog dela i porasta koji bi on ostvario. pre po etka kretanja hranljivih materija od listova ka drvetu. Rezidbom u toku mirovanja vegetacije uklanjaju se neke ta ke porasta. Ovo dovodi do ja anja koje delimi no nadokna uje uklonjenu drvnu masu. terminalni porast gotovo prestaje i biva zamenjen bujnim i uspravnim vodopijama blizu osnove grana (sl. Ako se centralna vo ica savije do skoro horizontalnog polo aja. to pove ava koli inu resursa iz korena za preostale pupoljke. ako rezidba nije ekstremne jacine. Isprekidane crte razdvajaju drvo razli ite starosti. b. Slika 3 (a. 2b). d): Reakcija porasta bujnih. i. Ako se vo ica savije ispod horizontalnog polo aja. listova i plodova obavlja se na ra un rezervi uskladi tenih u tkivima drveta. Neki na ini orezivanja podsti u vegetativni porast na mestu reza to stvara varku poja anog porasta. kasnije tokom vegetacije listovi nanovo dopune ove rezerve. ukupan porast u narednoj sezoni bi e zna ajno smanjen. to dovodi do smanjene bujnosti u narednoj vegetaciji. proizvodi se ve a koli ina ovih materija koje inhibiraju formiranje cvetova. promeni e se pravac kretanja regulatora rasta. c. 2c). Ukupan vegetativni porast e se smanjiti. Orezana grana uvek e ostvariti manji porast od neorezane. Kada do e do velike vegetativne bujnosti. Proizvodnja i silazno kretanje regulatora rasta od terminalnog izdanka ograni ava formiranje izdanaka iz bo nih pupoljaka. pojavi e se ve i broj bo nih grana i podsta i e se formiranje cvetova(sl. Rani porast izdanaka. Uop te. Ipak. letnja rezidba nema za cilj ja anje porasta. Za razliku od zimske. to je bujnost vegetativnog porasta ve a. Izdanci se mogu formirati i iz nekoliko bo nih pupoljaka. krajnji efekat bi e pra njenje rezervi u drvetu. Po to se rezidbom uklanja potencijalna lisna povr ina za narednu vegetacionu sezonu. Rezidba se uglavnom obavlja tokom zime. ja ina rezidbe meri se pre brojem ta aka porasta nego koli inom uklonjene drvne mas e. Ovi prirodni regulatori rasta tako e mogu da spre e razvoj cvetova. slabija rezidba ima ve i uticaj na raspored porasta delova drveta nego na ukupan porast. a) nije bilo prekra ivanja b) prekra ivanje jednogodi njeg drveta za jednu tre inu c) prekra ivanje za dve tre ine d) prekra ivanje za tri tre ine (cela jednogodi nja grana je uk lonjena). neto gubitak je minimalan. . Na kraju svake vegetacione sezone. uspravnih grana ³Deli esa´ na jako prekra ivanje grana u periodu mirovanja vegetacije. Porast u visinu se najve im delom odvija iz samog terminalnog pupoljka. nadzemni deo drveta i koren su u ravnote i. ukoliko se ukloni veoma veliki broj ta aka porasta. Ovaj efekat je direktno proporcionalan koli ini uklonjene lisne mase. ali oni obi no prelaze u rodne gran ice ili osta ju dormantni.

Ipak. ja a je i reakcija u vegetativnom porastu iz pupoljaka ispod reza (sl.3 d) ima za posledicu prelazak potencijalno rodnih pupoljaka u bujne i nerodne vegetativne izdanke. prekra ivanje uporednih horizontalnih grana dovodi do malog pove anja njihovog vegetativnog porasta u pore enju sa isto tako orijentisanim neorezanim granama. Da ne bi do lo do zasenjivanja ni ih delova drveta. a tr ogodi nje kako bi se zamenila ili podmladila stara grana. Bujne sorte na prekra ivanje reaguju jakim vegetativnim porastom. prekra ivanje i potpuno uklanjanje grana i izdanaka.Kao reakcija na ja e prekra ivanje jednogodi njeg drveta. to je ja e orezivanje jednogodi njeg drveta. vi e reaguju na prekra ivanje od manje bujnih sorti. jednogodi nje drvo se stoga retko orezuje. Reakcija na prekra ivanje mo e biti razli ita i zavisi od uticaja nekoliko faktora. Za razliku od uspravnih. Za razliku od toga. Kod potpunog uklanjanja. rez nastao prekra ivanjem podsti e bujniji porast iz pupoljaka u svojoj blizini i proporcionalno smanjuje razvoj bo nih grana du te ho rizontalne grane. mogu se odrediti na osnovu razli itih reakcija u kretanju regulatora rasta u orezanoj grani na ove dve tehnike. Velika te ina roda mo e smanjiti ili ak potpuno spre iti uobi ajenu reakciju porasta na rezidbu prekra ivanjem. odnosno potpunog uklanjanja. Razlike u intenzitetu porasta stabla posle skra ivanja. Po to normalno kretanje regulatora rasta u delovima koji nisu orezani ostaje u velikoj meri isto. rezove nastale potpunim uklanjanjem grana i izdanaka na prati dramati no pove anje bujnosti vegetativ nog porasta. Pri rodno bujne sorte sa jakim porastom u visinu. Prekra ivanje starijeg drveta (sl. itava grana ili izdanak se odstranjuju na mestu spajanja sa skeletnom. Karakteristi ne reakcije u porastu bujnih uspravnih grana na prekra ivanje prikazane su na prethodnoj slici. po to e nova grana koja zauzme njeno mesto formirati rodne gran ice koje ce lak e mo i da izdr e te inu roda. i posle . uo ava se poja an porast bujnih izdanaka i prelazak rodnih gran ica u vegetativne izdanke Prekra ivanje starijih grana d) ima za rezultat prelazak rodnih gran ica u nerodne i bujne vegeta tivne izdanke. porast izdanaka i zadebljavanje grana nastavljaju se normalnim tokom. 3 a -c). Rezidba potpunim uklanjanjem grana zgodna je za odstranjivanje klonulih gra na i vodopija. kao to je ³Deli es´. Svi na ini rezidbe mogu se podeliti u dve osnovne kategorije. Medutim. i ostavlja se neorezanim da bi se na njemu formirali cvetni pupoljci koji e u narednoj sezoni dati rod. Tako. Nasuprot prekra ivanju. prekra ivanje podrazumeva uklanjanje s amo jednog dela grane to ima za posledicu ometanje uobi ajenog kretanja regulatora rasta u preostalom delu grane. bo nom granom ili deblom. dvogodi nje grane se obi no prekracuju kako bi se njihova du ina smanjila.

Pri orezivanju skeletnih grana. U ovoj situaciji postoji veliki broj za etaka novih izdanaka koji su ned ovoljne du ine. 3. to dovodi do o te enja kore. velikog optere enja te inom roda ili nepravilne rezidbe. tj. Do ugro avanja rasta centralne vo ice dolazi kada vodopije ili izdanci u blizini vrha drveta prerastu najvi i pupoljak stabla centralne vo ice. da li je ona standardna. srednje patuljasta ili patuljasta. Vodopije su bujni vegetativni izdanci koji iscrpljuju drvo po to koriste hranjlive materije neophodne za proizvodnju ploda. to olak ava prodor insektima i uzro nicima bolesti. Porast se mo e podsta i uklanjanjem nekih rodnih gran ica. treba znati koje se sekundarne grane i izdanci na njima javljaju: 1. Prekra ivanje i potpuno uklanjanje mo e se obaviti i sa ciljem podsticanja porasta. pa ih treba orezivati na na in koji e tu bujnost smanjiti. . Najve a i najbujnija stabla formiraju se na standardnim podlogama. Rezidbu treba izvr iti tak o da se stimuli e umeren porast izdanaka. rezovi treba da su isti i na injeni do same osnove izdanka koji se ukla nja. na ra vama i na mestima ranijih rezova. Njih treba prekratiti da drvo ne bi poprimilo lo u strukturu i nepravilan oblik. esto se javljaju u osnovi kalemljenih stabala. Veli ina patuljastih stabala je izme u ove dve kategorije i ona se odlikuju bujnim porastom izdanaka. 4. Novi izdanci izbija e posle rezidbe iz pupoljaka u osnovi uklonjene grane. Zasenjene grane u unutra njosti kro nje daju rod slabijeg kvaliteta. na primer u slu aju kada neorezana grana nema dovoljno izdanaka koji bi izneli celokupan rod. Patuljaste podloge daju niska stabla male bujnosti. zasenjuju ili se naslanjaju na rodnije skeletne grane. Grane koje rastu nadole formiraju mali broj cvetnih pupoljaka. i obi no nose veliki broj rodnih pupoljaka. pa ih treba prekratiti do zdrave grane ili ih potpuno ukloniti. Op ta pravila koja treba poznavati pre nego to se zapo ne sa rezidbom Kako bi se rezidba obavila na pravilan na in. a berba tih plodova je ote ana zbog njihove nedostupnosti. treba poznavati bujnost drveta. Da ne bi ostali ovakvi pupoljci. i koji po svoj prilici ne e mo i da dostignu neophodnu du inu. Na ovim mestima olak an je prodor insekata i uzro nika bolesti. Na bujnost u velikoj meri uti e podloga. to e izazvati poja ani porast izdanaka. Patrljci i polomljene grane nastaju posle jakih vetrova. 2. Do ove pojave uglavnom dolazi zbog prevelikog broja rodnih gran ica. nepravilne rezidbe i podmla ivanja grana. To su uglavnom posti e orezivanjem bujnih izdanaka v r nog dela drveta koji zasenjuju donje grane. Od dve grane koje se oslanjaju jedna na drugu treba prekratiti ili ukloniti onu koja je manje rodna. 5. odnosno broj i du inu izdanaka.ove rezidbe mo e do i do poja anog porasta.

ve samo bo nih pupoljaka iz kojih e se u slede oj sezoni razviti bo ne rodne gran ice ili izdanci. za preusmeravanje porasta treba odstraniti deo izdanka do pupoljka. potrebno je znati razlikovati vegetativne i rodne pupoljke. Slika 4: Rezidba po godinama rasta grana. Rezidba prekra ivanjem ili preusmeravanjem rasta obavlja se kako bi ograni io ili skrenuo rast centralne vo ice ili grana. Pupoljci koji e dati plodove lako se prepoznaju po obliku. granu treba prekratiti do slabog pupoljka ili bo ne gran ice. 8. Uzane ra ve nastaju kada se grana formira vi e paralelno nego normalno u odnosu na deblo ili granu sa koje polazi. Intenzitet i bujnost por asta posle rezidbe zavi i e od starosti delova drveta koji su orezani. Za ograni avanje porasta. 7. Retko se mogu prona i bo no na izdancima. . Reproduktivni pupoljci formiraju se u vegetacionoj sezoni koja prethodi onoj u kojoj e od njih nastati plodovi.6. U svakom slu aju. i na njima jo nema bo nih rodnih gran ica ili izdanaka. Kako obe grane rastu. gran ice ili grane orijentisane u eljenom smeru. kao i na vrhovima izdanaka. a ostale ukloniti. Veze tih grana sa osnovom su slabije. U starije drvo spadaju grane starosti dve ili vi e godina. Kako bi se rezovi pravili na odgovaraju im mestima i izbeglo odstranjivanje prevelikog broja rodnih pupoljaka. pupoljci iz kojih e se formirati plodovi u narednoj sezoni postaju vidljivi pre kraja zime. s tim to se plodovi ne formiraju iz svih za etih pupoljaka. Lisni pupoljci su sitniji i trouglastog su oblika. bunasti porast javlja se kada se nekoliko gr ana razvija iz iste ta ke porasta na deblu ili grani. koje nose rodne gran ice i izdanke. Broj pupoljaka koji daju cvetove zavisi e od uslova uspevanja tokom sezone zametanja pupoljaka i tokom predstoje eg zimskog perioda. radi lak e rezidbe. Oni su ve i i vi e zaobljeni od lisnih pupoljaka i obi no se nalaze na vrhovima rodnih gran ica i kratkih izdanaka. Pupoljci se javljaju samo na dvogodi njim ili trogod i njim rodnim gran icama koje nisu deblje od olovke. pa treba ostaviti izdanak koji ima najbolji polo aj. Jednogodi nji izdanci pri vrhu grane predstavljaju najmla e drvo. kora izme u njih po inje da ometa formiranje vrstog spoja izme u njih. Nalaze se bo no na izdancima i rodnim gran icama. Takode. a neke sorte ak formiraju pupoljk e po principu slu ajnosti i retko zame u veliki broj pupoljaka tokom godine visoke rodnosti. na grani treba prepoznati delove koji se razlikuju po starosti.

Ukloniti izdanke koji su nerodni i koji prave s enku. Na bujnom stablu sa centralnom vo icom ne bi trebalo da bude vi e od pet donjih grana. a zavr iti sa detaljnijom rezidbom. treba odabrati drugi izdanak i otkloniti sve ostale koji su u njegovoj blizini. precizniju i efikasniju rezidbu. to naravno ne zna i da treba zanemariti detaljnu analizu ove tehnike koja sledi i koja e u velikoj meri pomo i pravilniju. a slabija kod . grane mogu biti i na manjoj me usobnoj udaljenosti. Rezidba treba da je ja a na zanemarenim stablima ili bujnim sortama.Postupak rezidbe stabala jabuke mogu e je izraziti u pet pojednostavljenih koraka. i to po op tem pravilu tako da njihova du ina iznosi oko dve tre ine du ine donjih grana. 1. Treba zapo eti sa pravljenjem velikih rezova. Krupniji su i vi e zaobljeni od lisnih pupoljaka. Na njima nema novog porasta i svetlije su boje od zdravih. Ako se vo ica sa vije pod te inom roda. Uklanjanje ve ih grana olak a e preglednost i ukazati koje izdanke i grane treba dalje orezivati. treba je prekratiti do dvogodi njeg drveta. Kod patuljastih staba la. Onda gornje grane treba prekratiti do odgovaraju e du ine. Treba zavr iti detaljnom rezidbom. a to su obi no vodopije i klonuli izdanci. Treba orezivati kasno tokom perioda mirovanja kako b i se izbegla o te enja od hladno e. Kada vo ica dostigne visinu koja onemogu ava berbu. esto vr ni deo kro nje ima previ e bujnih uspravnih izdanaka. 2. Odabrati centralnu vo icu i ukloniti ostale izdanke koji su joj konkurentni (one koje rastu u blizini vo ice). 2. Osnovni oblik centralne vo ice lako se gubi kada du ina gornjih dostigne du inu donjih grana. Kod polupatuljastih stabala gornje grane trebalo bi da budu najmanje 90 cm iznad donjih. Ukloniti grane koje prave veliku senku. pa neke od njih treba potpuno ukloniti. 3. Treba odstraniti mrtve i odumiru e grane. Slika 4a : Generativni pupoljci nalaze se na vrhovima rodnih gran ica. Odr avati vec formiran oblik kro nje. 4. Nekoliko op tih prakti nih saveta pri rezidbi: 1. 5.

a formiranje uzgojnog oblika nastaviti dok ono ne dostigne zrelost. Pristupi formiranju uzgojnog oblika i re zidbi variraju u zavisnosti od na ina porasta konkretne sorte. makaze za rezidbu za grane srednje veli ine i testeru za velike grane. ve i naglasak treba staviti na tehnike formiranja uzgojnog oblik a nego na rezidbu. Slika 5. rezidbu treba strogo ograni iti na rezove koji su neophodni za pravilan razvoj drveta. krajnju veli inu stabla i to da li je stablo sa ili bez potpore.manje bujnih sorti. 7. 4. Razumno primenjen plan formiranja uzgojnog oblika i rezidbe mladog stabla elimini e kasniju potrebu za skupom korektivnom rezidbom. Koristiti ru ne makaze za male gran ice. na in porasta stabla. grananje pod velikim uglom i umeren porast u visinu. Ne obavljati kompletnu rezidbu sa ciljem da se dosta zasenjeno drvo transformi e u rodno tokom samo jedne godine. Premazi za rane nastale orezivanjem nisu neophodni u periodu mirovanja vegetacije. Alat koji se koristi pri orezivanju treba prilagoditi veli ini grane koja se uklanja. Specifi ni godi nji planovi varira e u zavisnosti od nekoliko faktora. Prekra ivanje treba obavljati rezovima tik iznad pupoljka ili grane. Uklanjanje treba obavljati rezovima tik iznad osnove grane koja se uklanja.5). Na stablima sa kojih e se berba obavljati mehanizovano treba pravilno formirati uzgojni oblik od samog po etka. Ne praviti rezove preblizu grani sa koje se izdanak ili druga grana odstranjuje. 3. formira dobru strukturu i podsti e rano formiranje plodova. uklju uju i bujnost sorte. . Ovakvu rezidbu tre ba razvu i na nekoliko godina. 8. 5. Na mladim stablima skeletne grane se retko same postavljaj u u polo aj koji stablu daje maksimalnu snagu i omogu ava optimalnu izlo enost svetlosti. 6. Odabir i povijanje skeletnih grana olak avaju ove probleme i poma u u kontroli porasta i stimulaciji ranog formiranja ploda. prevremeni razvoj. Pravila formiranja uzgojnog oblika i rezidbe mladih stabala jabuke Formiranje uzgojnog oblika i rezidbu mladog stabla jabuke treba zapo eti sa sadnjom. Stablo bez potpore Kod mladih stabala. Po to najve i broj rezova na mladim stablima podsti e vegetativni porast i odla e cvetanje. kao to je ³Zlatni deli es´ ili ³Ajdared´ mo e se sa relativno malo napora formirati u konusni oblik (sl. Uzgojni oblik sorti sa porastom koji ide u irinu. Na in porasta ³Zlatnog deli esa´: Uo ava se dobro definisana centralna vo ica.

Stablo prikazano na slici 6. Slika 7. . Slika 6. 6 -8). Uo ljivo je odstojanje izmedu skeletnih grana du debla. preveliki broj skeletnih grana i mali uglovi grananja.Kod bujnih sorti uspravnog porasta kao to je ³Deli es´ pa nja se mora obratiti na odabir skeletnih grana i njihovo povijanje kako bi se dobio eljeni uzgojni oblik (sl. Uo ava se bujni porast u visinu koji je konkurentan centralnoj vo ici. Na in porasta ³Deli esa´. posle odabira skeletnih grana i skra ivanja centralne vo ice.

Povijanjem se pove ava ugao grananja.9).Slika 8. . sa lo om distribucijom svetlosti. Efekat koji nastaje kada su skeletne grane blizu jedna drugoj. posle postavljanja tapova koji se koriste pri povijanju grana. Slika 9. To kom prvih godina formiranja uzgojnog oblika. smanjuje bujnost skeletnih grana. Gubitak dominacije centralne vo ice mo e dovesti do formiranja loptaste kro nje otvorenog sredi njeg dela. treba obratiti pa nju na formiranje centralne vo ice. Ograni avanje porasta vo ice dovodi do gubitka njene dominacije i razvoja nepo eljnog loptastog oblika kro nje.Stablo prikazano na slici 7. smanjuje konkurentnost centralnoj vo ici i u klanjaju smetnje koje donje skeletne grane prave porastu gornjih skeletnih grana vi e na deblu. podsti e formiranje cvetnih pupoljaka. Nepravilan odabir skeletnih grana mo e dovesti do prestanka rasta centralne vo ice zbog formiranja njihovog prevelikog broja iz jedne ta ke debla (sl.

11). treba izabrati za centralnu vo icu. Jedan od ovih izdanaka. a njoj konkuretne izdanke pincirati jo dok su vodenasti (sl. Efekat gubitka centralne vo ice zbog ³gubljenja ploda´. njihova te ina e dovesti do toga da se vo ica savije ili ³izgubi plod´ (sl. na po etku vegetacione sezone bi e ponekad potrebno pincirati po koji konkurentni izdanak. bi e potrebno ulo iti ne to vi e truda. Izdanci su obi no manjevi e jednake veli ine i bujnosti sa iznenaduju e malim uglovima grananja. Kod manje bujnih sorti koje prirodno rastu ka centralnoj vo ici. Slika 10. obi no onaj najbli i vrhu. Porast plodova jo vi e slabi vo icu koja se obi no naginje nad skeletnu granu. U ostalim slu ajevima. najve i broj stabala e u blizini glavnog reza formirati mno tvo bujnih izdanaka. U narednim godinama. kao to su ³Zlatni deli es´ i ³Ajdared´. Oni se razvijaju iz 2 ± 4 pupoljka koji su najbli i vrhu.Plodovi koji se formiraju na glavnom izdanku moraju se ukloniti. 10). ukoliko se ovo ne obavi. to ima za posledicu njeno zasenjivanje i gubitak. Kod . Zasenjivanje ima za rezultat gubitak rodnih grana u unutra njosti i formiranje nepo eljnog loptastog oblika kro nje. Formiranje centralne vo ice Tokom prve vegetacione sezone. Prime uje se nagi njanje centralne vo ice nad skeletnu granu ispod nje kao i slab porast skeletnih grana na suprotnoj strani drveta. na in odr avanja sna ne i dominantne vo ice zavisi e od sorte i bujnosti.

struktura vo ice slabi. Jo neodrvenela iba se prekrati pri sadnji (a). Letnja rezidba kojom se posti e dominacija vo ice. pri emu iz jedne ta ke debla ne sme polaziti vi e od jedne skeletne grane. mo e se pojaviti veliki broj konkurentnih izdanaka. Bujni izdanci formiraju se iz pupoljaka najbli ih vrhu (b). mogu se ukloniti i preostali novi izdanci koji ugro avaju dominaciju vo ice ili mo e im se promeniti polo aj povijanjem. vo icu bi trebalo prekratiti za otprilike jednu etvrtinu. (a) niz skeletnih grana treba da bude na odgovaraju em me usobnom rastojanju du debla. Prva skeletna grana treba . U isto vreme. veoma sli no kao kada se formiraju kao reakcija na prvobitni rez. Prva skeletna grana trebala bi da bude najmanje 45 cm iznad zemlji ta kako bi se ostavilo dovoljno prostora za kretanje opreme koja se koristi u vo njaku (sl. Budu a produktivnost vo njaka je u direktnoj vezi sa pa njom koja se tokom prvih nekoliko godina posveti formiranju uzgojnog oblika sk eletnih grana. U blizini reza nastalog rezidbom obi no se formira mno tvo izdanaka. pa vo ica mo e preterano porasti u visinu. Pravila odabira i formiranja uzgojnog oblika skeletnih grana. Mo e biti neophodno da se vo ica redovno prekra uje i vr i odabir najpo eljnijeg izdanka svakog leta sve dok stablo ne do e na rodnost.12 a) Slika 12. Uklanjanje konkurentnih izdanaka nastavlja se u narednim godinama. Kada porast u visinu pre e 45 cm. 11. Ovu rezidbu bi trebalo obaviti tokom leta.nekih sorti. a razvoj bo nih izdanaka je ograni en u toj meri da nema dovoljno odgovaraju ih grana od kojih bi se formirale skeletne grane. Slika 11. U ovom slu aju. Izdanci koji su konkurentni vo ici uklone se dok su jo vodenasti (c). Ciljevi odabira skeletnih grana i formiranja njihovog oblika jesu stvaranje niza dobro pozicioniranih grana na pravilnom me usobnom rastojanju koje e mo i da iskoriste dobru izlo enost svetlosti kako bi proizvele i iznele te ak rod. Odabir i formiranje uzgojnog oblika skeletnih grana Verovatno najva niji postupak u formiranju vo njaka visoke rodnosti sa stablima dobrog uzgojnog oblika jeste odabir i formiranje uzgojnog oblika skeletnih grana. posebno ³Deli esa´. kako je prikazano na sl. Ovaj postupak e oja ati vo icu i podsta i porast bo nih izdanaka od kojih se mogu formirati skeletne grane.

Ukoliko se planira mehanizovana berba. Slika 13. Ova struktura slabi ra vu i predstavlja mesto prodora saprofita i patogena. (a) Manji ugao grananja. (b) Ve i ugao grananja. Grananje pod manjim i ve im uglom. prva skeletna grana trebala bi da bude 75 cm iznad zemlji ta kako bi se omogu io prilaz platforme za sakupljanje vo a. bolje je odmah zapo eti formiranje skeletnih grana na ovoj visini nego kasnije spu tati glavnu skeletnu granu.da bude najmanje 45 cm iznad tla (b) Pogled na stablo odozgo: prime uje se dobar raspored skeletnih grana. a ra va ja a sa pove anjem veli ine i nosivosti skeletne grane. U tom slu aju. Prime uje se razvoj umetnute kore na mestu spajanja deb la i grane (strelica). Ostale skeletne grane trebalo bi da budu na me usobnom rastojanju od najmanje 20 cm du debla i da budu raspore ene tako da njihov razvoj ne ometa . Godovi se rasprostiru du mesta spajanja skeletne grane i debla. Gornje skeletne grane moraju biti kra e od donjih kako bi se odr ala dobra osvetljenost donjih skeletnih grana.skeletnih grana.

13a). Povecanj e malih uglova grananja treba zapoceti rano. U ovom slu aju bo nu granu bi trebalo ukloniti po to e ona. biti zasenjena. skeletna grana bi trebalo da se formira pod velikim uglom grananja u odnosu na deblo (sl.susedne skeletne grane (sl. Povijanje tako e pozitivno vi e uti e na grananje du skeletne grane nego u blizini terminalnog pupoljka. 13b). to e za nekoliko godina imati za posledicu formiranje nepo eljnog loptastog oblika kro nje (sl. Uklanjanjem uspravne grane do spoljne bo ne grane ne popravlja se prvobitini mali ugao grananja. Povijanjem se skeletne grane postavljaju tako da celom svojom du inom maksimalno iskoriste izlo enost svetlosti. 9). b). 12 a.b). (sl. Savijanjem skeletne grane smanjuje bujnost vegetativnog porasta i podsti e razvoj cvetnih pupoljaka. zbog svog ni eg polo aja. to je slu aj sa uspravnim granama. Za razliku od dosada njeg pristupa. p ri emu se one ne bi trebale saviti ispod horizontalne linije. smatra se da granu treba saviti (sl. niti se skeletna grana dovodi u povoljniji polo aj. Kod mladog drveta postoji isku enje da se odabere itav niz dobro raspore enih grana du debla koje e biti na malom me usobnom rastojanju. Uspravna bo na grana nastavice svoj bujni porast i ometa e razvoj skeletnih grana na vi im delovima debla. Skeletne grane trebalo bi poviti pod uglom od oko 60° u odnosu na deblo. Mali ugao grananja obicno podrazumeva i umetnutu koru (sl. obicno je na stablu starom 3-4 godine grana previ e kruta da bi se na ugao grananja moglo uticati bilo kojom tehnikom. kako grane rastu i ire se. savijanje ni ih skeletnih grana omogu ava neometani razvoj vi ih grana. 14a. Va nost povijanja skeletnih grana ne mo e se prenaglasiti. Neke sorte prirodno imaju velike uglove grananja. Kona no. Ja anje osnove skeletnih grana mo e dovesti do gu enja centralne vo ice. Kod sorti uspravnog porasta kao to je ³Deli es´ ce se obicno formirati mali uglovi grananja. po e e da se naginju jedna ka drugoj i da se me usobno zasenjuju. Razvoj niza dobro postavljenih skeletnih gr ana koji je prikazan na slici 12 obi no traje du e od godinu dana. to racvu dosta slabi i predstavlja mesto prodora patogena i saprofita. sem ako se stabla formiraju nepravilno. Smanjenje bujnosti skeletnih grana deluje pozitivno na rast i dominacij u centralne vo ice. Ovaj ugao e skeletnim granama pru iti dovoljnu . Da bi imala najvecu snagu i kapacitet no enja roda. Iako u jednom momentu ovakva struktura mo e delov ati zadovoljavaju e. 14c).

Stablo sa potporom Slika 15. Slika 14.Stablo sa potporom. Po to e je glavna skeletna grana zaseniti svojim porastom. Uklanjanje grane do uspravne bo ne grane ne pobolj ava ugao grananja niti polo aj grane i ne mo e da kontroli e bujan vegetativni porast. uspravna bo na grana. (a) Uspravna skeletna grana.elasti nost tako da te ak rod ne e dovesti do toga da se saviju ispod horizontalne linije. Odvajanjem grane pove ava se ugao grananja i skeletna grana se postavlja u pravilan polo aj. Prime uje se mali ugao grananja i mala. . bo nu granu bi treba ukloniti. poja ano formiranje cvetova i pravilno pozicioniranje za budu i razvoj. (b) nepravilan postupak. smanjena vegetativna bujnost. (c) Ispravan postupak. Rezuiltati pravilnog formiranja skeletnih grana su ve a snaga. Formiranje uspravne skeletne grane.

biraju se tako da se postigne to bolji raspored du debla. porast iz slabije vo ice bi e manje bujan. 15.7 ili M. ali e spre iti razvoj sna nih vodopija na donjem delu. Kada se kod stabla sa potporom ostavljaju skeletne grane. (sl. Naglasak kod stabala sa potporom treba staviti na kontrolu porasta i iniciranje rane rodnosti. postavi u polo aj vo ice i vi e se ne dira. Slika 16. Slabija bo na grana se zatim ve e. Po to nema prekra ivanja. Formiranje uzgojnog oblika na stablu sa potporom se na izvestan na in razlikuje od formiranja oblika kod stabla bez potpore. uspravnog porasta. mora se posvetiti pa nja formiranju pravilnog rasporeda skeletnih grana kako bi se bujnost donjeg dela stabla dr ala pod kontrolom. Ove mere predostro nosti su pogotovo bitne kod bujnih. a oblik zrelog stabla odr ava vezivanjem. Po to kod stabala sa potporom potpuno uklanjanje dovodi do modifikovane vo ice slabijeg porasta. i na otklanjanje bujnog porasta tokom zimske rezidbe. Ovo je posebno bitno kod bujnih sorti i sorti uspravnog porasta koje nisu prilago ene ovim na inima sadnje. Za dobru rodnost presudno je da se porast stabla dr i pod kontrolom. . bunastog oblika. Zrelo stablo vretenasto. ali koja ina e rastu bez nje. uspravnih sorti. potreba za sna nom centralnom vo icom svodi se na najmanju mogu u meru. trebalo bi formirati na isti na in kao kod stabala bez potpore.Uzgojni oblik stabala kojima se na izvestan period postavlja potpora.16). pa nijedan njihov deo ne mo e biti previ e zasenjen i odabir skeletnih grana svodi se vi e na na in njihovog rasporeda oko debla nego na me usobno rastojanje.26. koje mogu ostati vegetativne i brzo prerast i sebi namenjen prostor. 15). Po to se potpora uglavnom obezbe uje pomocu i ane mre e ili stubova. i to tako to e se grane vezivati za icu ili iriti du nje. formiranje oblika vo ice trebalo bi izvr iti rezidbom sa potpunim uklanjanjem. po to ono mo e dovesti do ve e bujnosti vegetativnog porasta. Tokom perioda mirovanja rezidbu potpunim uklanjanjem treba kor istiti kod odstranjivanja bujnog. kao to je to esto slu aj sa stablima na podlogama M. Prekra ivanje treba po svaku cenu izbe i. Kako bi se vo ica modifikovala i smanjio porast na vrhu stabla sa potporom. Ovakva stabla su obi no dovoljno niska. (sl. Uo ava se ponovljena modifikacija vo ice kako bi se kontrolisala bujnost vr nog dela drveta i horizontalan polo aj skeletnih grana.

Kod ve ine sorti treba prskati u koncentraciji od 1000 ppm Alara (daminozid. Ako su bujne vodopije po ele da rastu. dok slabije prekra ivanje ima za rezultat formiranje rozete slabijih izdanaka u blizini reza i slab porast u donjem delu debla. koncentraciju Alara treba pove ati na 1500 do 2000 ppm. to e omogu iti kontrolu vegetativnog porasta i inicirati razvoj cvetnih pupoljaka za narednu godinu. Za veoma bujna stabla i sorte kao to je ³Deli es´. 2-3 nedelje po zavr enom punom cvetanju. 17). trebalo bi ih skratiti na visinu od oko 75 cm iznad zemlji ta. Ukoliko se sade dobro razvijene jednogodi nje sadnice. Ako mlada stabla tokom nekoliko godina nastave sa preteranom bujno cu sa malo indikacija da ce do i do rodnosti treba prskati Alar-om ili etephon kako bi se iniciralo formiranje cvetnih pupoljaka. regulator rasta) i 300 ppm etephona (preparat na bazi iste supstance kao i Ethrel). Formiranje uzgojnog oblika i rezidba mladog drveta Mlado drvo bi u vreme sadnje trebalo orezati tako da se podstakne razvoj grana (sl. Uop te. a ne njihova veli ina ima primaran uticaj na porast stabla. kako bi se omogu io razvoj dobro raspore enih skeletnih grana. U ovom drugom slu aju sadnice bi trebalo prekratiti na visinu od 90 cm.Ostali na ini rezidbe Letnja rezidba mladih stabala treba da se svede na formiranje uzgojnog oblika centralne vo ice i zakidanje nepo eljnih izdanaka ka ko bi se ograni io njihov rast. njih bi trebalo prekratiti do sna ne rodne gran ice ili pupoljka kako bi se podstakao vegetativni porast i odnos izmedu izbojaka i korena doveo . sada se mogu ukloniti. Iako ovo tretiranje mo e dovesti do izvesnog smanjenja veli ine plodova u narednoj godini. broj plodova. tj. ako se ne planira mehanizovani na in berbe. Ukoliko se posade starije sadnice sa ve formiranim izdancima. Jako prekra ivanje dovodi do preteranog porasta iz preostalih pupoljaka. letnje orezivanje trebalo bi odlo iti do polovine jula kako bi se smanjila mogu nost ponovnog porasta. Obi no. ovaj tretman se ne ponavlja naredne godine po to bi etephon u ovoj koncentraciji i vremenu delovanja izazvao opadanje ve ine ili itavog roda.

Prekra ivanje mladih stabala tokom sadnje. Zimsku rezidbu tokom prve godine trebalo bi svesti na uklanjanje bujnih izdanaka koji ne e postati skeletne grane i na prekra ivanje vo ice ukoliko za tim postoji potreba. (a) Prejako skra ivanje.bli e ravnote i. Tokom sadnje treba ukloniti izdanke koji se ne e ostavljati za skeletne grane. Povijanje treba obaviti to je mogu e ranije kako bi stablo na njega najpovoljnije odreagovalo .11). sredinom leta. Ovaj postupak smanjuje posao oko naredne zimske rezidbe i podsti e porast izdanaka od kojih e se formirati skeletne grane. Formiranje uzgojnog oblika i rezidbu treba u narednim godinama nastaviti u smislu formiranja centralne vo ice. Treba nastaviti sa letnjom rezidbom izdanaka koji su konkurentni vo ici. mo e se prekratiti. Izdanci koji se formiraju na donjem delu pro logodi nje vo ice mogu se odabrati za formiranje prvog reda skeletnih grana. treba ga odstraniti. Sve izdanke ispod 45 cm visine ili ispod prve stalne skeletne grane trebalo bi ukloniti sredinom leta. Ostavljeni izdanci sa malim u glovima grananja mogu se sada poviti pomo u tapova od tvrdog drveta ili kratkih i anih ra iriva a kako bi se dobili iroki uglovi ra vanja. a duga ke izdanke skratiti. Slika 17. (b) Prekra ivanje na pravilnu visinu. Ako je gornja skeletna grana mnogo bujnija od donje. pa tako zapo inje i formiranje njihovog uzgojnog oblika. Nepo eljne vodopije ili izdanci koji se razvijaju sa malim uglovima grananja mogu se pincirati dok su jo vodenasti ili orezati kasnije. (c) Preslabo prekra ivanje Uo ava se kruna lo eg porasta i slabiji porast na donjim delovima debla. prekra ivanje skeletnih grana ne podsti e ja i porast i trebalo bi ga izbegavati. Povijanje skeletnih grana treba za po eti rano tokom druge vegetacione sezone. po to je tad drvo savitljivije. Kako bi se nastavio njen . a ako neki plod po ne da se razvija na vo ici. Lak e ih je savijati posle pucanja pupoljaka. pa se smanjuje rizik od slamanja grana. Rano tokom leta u prvoj godini porasta. Uop te. Skeletna grana koja se povije dok je mlada esto e nastaviti svoj porast u visinu. odabira i formiranja oblika skeletnih grana. trebalo bi odabrati centralnu vo icu (sl. Uo ava se bujni porast na centralnoj vo ici i dobar porast iz izdanaka u zoni u ko joj e biti odabrane prve skeletne grane. Uo ljiv je preterano bujni porast iz svih ta aka porasta.

. Po to te ina roda uti e na bujnost. Po to se uspostavi osnovni oblik drveta i zapo ne formiranje plodova. mo e do i do dodatnog irenja ove bolesti. ali se on periodu od januara do marta. lista i ploda ± Botryosphaeria obtusa) rezidba vr i posle po etka porasta. Kada orezivati vo ke Rezidba rodnih stabala se uglavnom obavlja u periodu mirovanja. ali letnja rezidba obi no slu i za re avanje specifi nih problema i razmatra e se posebno. ali e ve kasnija rezidba dovesti do smanjenje bujnosti. mo e u velikoj meri pove ati opasnost od o te enja zbog niskih temperatura. Razlike u vremenskim ulovima u razli itim godinama mogu dovesti do toga da se rezidba izvodi ranije ili kasnije. ali je najbolje rezidbu odlo iti do sredine zime. Ako se u vo njacima u kojima postoji problem sa crnom trule i (crna trule grana. grane koje nose plod na donjim skeletnim granama bi e izgubljene. trebalo bi je u slede oj sezoni ponovo poviti. Ranija rezidba. kao to su ubrenje i prva prskanja. pre nego to drvo dostigne najve u vrstinu. zakasnela rezidba ne e negativno uticati na rodna stabla dobre bujnosti. O te enja od niskih temperatura nastala kao posledica rezidbe su veoma esto uzroci raznih vrsta raka i trule i drveta. Ponekada neodgovaraju e vremenske prilike znac ajno odla u rezidbu. trebalo bi primenjivati tehnike za tite od mraza kako bi se izbegle katastrofalne tete od gubit ka roda. za sastavljanje dobrog plana rezidbe od velike su va nosti i ostali aspekti tehnologije gajenja. Ako se dozvoli da gornje skeletne grane postanu preduga ke. Dok se ne formira uzgojni oblik. Program za tite treba da obezbedi zdravu i funkcionalnu lisnu povr inu tokom itave vegetacione sezone. program orezivanja treba postepeno prilago avati cilju odr avanja dobre izlo enosti svetlosti i kontroli bujnosti du itavog drveta. Rezidba rodnih stabala Po to rezidba i bujnost stabla me usobno uti u jedno na drugo. Generalno. Kako bi se odr ao konstantan i umeren vegetativni porast. pa novi porast zapo ne pre nego to se orezivanje zavr i. treba primeniti odgovaraju u koli inu ubriva. donje skeletne grane trebalo bi da budu du e od skeletne grane koje se nalazi iznad nje. Ovo je posebno bitno kada se drvetu nanose veliki rezovi. Ponekada se stabla orezuju i u periodu porasta. bujnost i dalje velika. Kako bi se odr ao pravilan konusni oblik stabla. ako se zavr i pre cvetanja. Ako je. Po etkom tre e godine potrebno je izvr iti umerenu rezidbu kako bi se rast i razvoj skeletnih grana dr ao pod kontrolom i odr ao eljeni oblik kro nje. Stabla se mogu orezivati tokom svih zimskih meseci. a kro nja e dobiti loptasti ili oblik sli an ki obranu. uprkos svim naporima da se umanji. uravnote enim prore ivanjem plodova treba podsticati ujedna enu godi nju rodost. rezidbu treba svesti na najmanju meru. Sa razvojem drveta treba uklanjati nepotrebne grane. ostaci od rezidbe na zemlji u vo njaku mogu ometati ostale kasno-zimske i rano prole ne radove.pravilan razvoj i sprecilo njeno naginjanje ka novim skeletnim granama. U oblastima sa estim mrazevima. Kod kasne rezidbe. u tehnologiju gajenja treba uklju iti i primenu Alar-a na poc etku sezone.

plodovi koji se tu formiraju su esto preveliki. Orijentacija rodnih grana. Kod najve eg broja stabala. kao to su preparati koji se koriste za prore ivanje plodova ili Alar. mekani. kako je to prikazano na slici 18. mogu ukazati na postojanje neprihvatljivih razlika u ja in i bujnosti na gornjim i donjim delovima stabla. Ove su grane nerodne. mekani i neodgovaraju e boje. dok preveliki plodovi mogu imati veze sa preteranom bujno u koja esto predstavlja reakcijiu na p rejaku rezidbu. postoji tri oblika bujnosti. Neujedna enost reakcija na regulatore rasta. oni su mali i neodgovaraju e boje. Uspravna grana (a) je preterano bujna. Kako se sve tri vrste porasta uobi ajeno javljaju kod najve eg broja stabala. Po to plodovi vise slobodno.Kako se orezuje Program rezidbe trebalo bi isplanirati dosta pre same razidbe. i zbog dobre izlo enosti svetlosti. Previsoka i stabla sa previ e gustom kro njom mogu ote ati berbu. odgovaraju a veli ina i boja. pa je karakteri u mala bujnost i rodnost. veoma rodna. . Idealno. Grane koje vise (b) su slabo bujne i jako zasenjene. i ra a male. Uspravni porast (a). lo e obojene plodove. pa ih pesticidi ne mogu pokri ti na odgovaraju i na in. neodgovaraju e boje i esto nale u na grane. ni rezidba se ne mo e izvoditi na isti na in du celog drveta. nisu ni u kakvom dodiru sa granama. ovo je redak slu aj. Sve su ovo pokazatelji neodgovaraju eg na ina rezidbe i ukazuju na to da mora do i do nekih promena u na inu i/ili ja ini rezidbe. Lo a boja ploda mo e poticati od preteranog zasenjivanja ili bujnosti. Horizontalna grana (c) je umerenog porasta. Plodove karakteri e dobra izlo enost svetlosti. Horizontalne grane (c) su umereno bujne i veoma rodne. me utim . koji se odnosi na vr ni deo stabla karakteri e se velikom bujno u i umerenom rodnosti. ve ih treba primenjivati na manje bujnim ni im granama i unutra njem delu drveta. bujnost bi trebala da bude ravnomerna du inom celog stabla. umereno rodna i rada plodove koji su preveliki. a kada se na njima i formiraju plodovi. Slika 18. Uglavnom bi trebalo izbegavati rezove koji dovode do poja anja bujnosti na ionako bujnim vr nim delovima stabla. Nedovoljna bujnost mo e biti uzrok premale veli ine plodova. Nezadovoljavaju i rezultati suzbijanja insekata ili bolesti mogu da uka u na to da su stabla previsoka ili da su kro nje previ e guste. rada plodove izvanredne boje. Grana koja raste sa donje strane ve e grane (b) je jako zasenjena. Iskustva iz prethodne sezone treba da uka u na promene koje je neophodno napraviti u programu rezidbe.

Va nost konusnog oblika kro nje ve je ranije nagla ena. Godinu ili dve pre uklanjanja vr nog dela grane. visina drveta ne sme pre i irinu grana. Kod ovog pristupa. mere nege i berba plodova na ni im granama su lak e nego na vi im. trebalo bi se potruditi oko vr nog dela ± njegov porast treba prilagoditi tako da ne zasenjuje ni e grane. dve stavke su od najve e va nosti. Grane koje se naginju nadole (gornja slika) nemaju dobru izlo enost svetlosti i obi no zasenjuju ostale grane. Iako je ovakav oblik relativno lako formirati na mladom. ponekad ga je te ko odr ati na zrelom drvetu. Kod stabala bez potpore. a grane koje rastu nadole iz tacaka na ve im granama treba ukloniti u potpunosti (b) . Stoga je efektnije ukloniti itave grane ili njihove velike delove. U nekim slu aje vima. a po red toga. Iako je istina da se otklanjaju potencijalno rodne grane. Kada se postigne ovakva visina. a jake bo ne grane formiraju tako da zauzmu eljeni prostor. Veoma esto je proizvo a u koji je navikao na formiranje kro nji sa otvorenim centrom te ko da na ovaj na in orezuje vr ni deo s tabla koji ima zadatak da ni im granama obezbedi odgovaraju u izlo enost svetlosti. jer dovodi do velikog zasenjeivanja. mo e biti neophodno sprovesti redovan program podmla ivanja grana. bo na grana. bujni izdanak ili vodopija se ponekad mogu vezati u pribli ni polo aj koji e zauzeti posle uklanjanja ovog dela grane. kako je prikazano na slici 19. Pri rezidbi (donja slika) krajeve ovakvih grana trebalo bi prekratiti sve do bo ne grane koja je u skoro horizontalnom polo aju (a). i da ne do e do njegove poja ane bujnosti. Starije grane mnogih sorti. Slika 19. Kao prvo.Tajna ravnomerne bujnosti du celog stabla je ujedna ena izlo enost svetlosti svih nose ih grana. Preklapanje grana susednih stabala ne sme se dozvoliti. ipak se na ve em broju ni ih grana odr ava rodnost. uklanjanje jedne velike grane podsti e slabiju bujnost nego uklanjanje nekoliko manjih grana. pa se veli ina grane (i senke koju ona pravi) mo e zna ajno smanjiti uklanjanjem krajeva ovih grana. vr ni delovi gornjih grana se redovno uklanjaju. nego izvr iti detaljnu rezidbu na bujnom vrhu stabla. sve do jakih i rodnih bo nih grana. Ovo mo e da izgleda kao da se uklanjaju najrodnije grane. U ovom smislu. kao to je ³Deli es´ umeju da klonu. Rezidba klonulih grana.

23 . najbolji na in rezidbe obi no predstavlja kombinaciju ova dva ekstrema. Treba ukloniti grane najve e bujnosti i zadr ati manje bujne grane. Na delovima drveta gde je bujnost umerena a rodnost i izlo enost svetlosti zadovoljavaju i. pa njihovu bujnost treba podsta i prekra ivanjem i potpunim uklanjanjem. 21. 21). zatim se uklone nepo eljne manje grane i izdanci. po to ona ima ve i efekat od velikih rezova. mo e biti potrebno obaviti rezidbu kako bi se podstakla bujnost (potpuno uklanjanje i obnavljanje rodnih gran ica) i ukloniti uspravne grane. U ovoj situaciji treba prekratiti jednogodi nje grane (Sl. (slika 4). Izuzetak se mo e napraviti samo ako bi posle uklanjanja preterano bujnih vr nih izdanaka veliki deo grane (vi e od 46 cm) ostao bez ta aka porasta. Ovakvo orezivanje podsti e vegetativni porast. treba u potpunosti ukloniti. Slike: 20. 3). bez ikakvog prekra ivanja (sl. i mo e se za tititi jednom vodopijom ili izdanakom koji e se prekratiti na du inu od 4-6 pupoljaka. a zavr i se preciznim orezivanjem. Samu rezidbu treba nastaviti rutinski. Na donjem de lu stabla. Neke sorte. potrebno je izvr iti precizniju rezidbu. formiraju veliki broj kvalitetnih grana koj e bi trebalo sistematski ukloniti (sl. kako je prikazano na slici 22. Starije rodne gran ice iz kojih se stalno formiraju grane esto oslabe i postanu neproduktivne. Neke od ovih rodnih gran ica. Pr eterano bujne uspravne izdanke treba prekratiti samo ako se rez mo e napraviti na umereno bujnoj bo noj grani koja ima veliki ugao grananja. uspravne izdanke treba potpuno ukloniti. gde bujnost mo e biti nezadovoljavaju a. pogotovo one koje klonu i vise ispod glavnog dela grane.Slede i faktor koji treba uzeti u obzir jeste reakcija na prekra iv anje jednogodi njeg drveta. Najbolje je obaviti je u slede a tri koraka: prvo se na ine veliki rezovi. 20). ako to nije slu aj. pa ga stoga na vr nim delovima ve ine stabala treba izbegavati. 22. Ovakva grana je podlo nija o egotinama od sunca.

Stabla velike bujnosti esto formiraju veliki broj vodopija i bujnih uspravnih izdanaka (gore). Mnoge sorte formiraju veliki broj kvalitetnih izdanaka u blizini zavr etaka grana (Slika gore). . Slika 21: Potpuno uklanjanje kvalitetnih grana. a ostavljanje onog umerene bujnosti (g). Ovakva rezidba pod sti e vegetativni porast. Pravilna rezidba (donja slika) podrazumeva potpuno uklanjanje nekih uspravnih grana (d) kompletno odstranjivanje bujnog izdanka koji se formira iz rodnih grana (e). pri rezidbi naglasak treba staviti na uklanjanje prekomerno bujnih grana i za dr avenje grana umerenog porasta. Ovo onemogu ava optimalnu izlo enost plodova svetlosti. Rodne grane bi trebalo ukloniti i ravnomerno rasporediti du glavne grane (donja slika. Nepravilna rezidba (srednja slika) podrazumeva prekra ivanje svih uspravnih grana (a). Ovaj na in rezidbe ide u korist rodnosti. U ovoj situaciji. Rezidba bujnih uspravnih grana. i uklanjanje svih dobrih grana (c). a i b). i uklanjanje preterano bujnog izdanka. prekra ivanje bujne vodopije do horizontalne grane umerene bujnos ti (f). prekra ivanje bujnog izdanka do veoma kratke i bujne bo ne grane ili bodlje (b).Slika 20.

Slika 23. Veliki broj rezova nastalih prekra ivanjem (a) podsti e nepo eljan vegetativni porast u blizini rezova. Ja anje rodnih gran ica.Preklapanje grana susednih stabala. Sredina: nepravilna rezidba. Gore: uobi ajeno preklapanje u redu u gustim zasadima.Slika 22. . O nerodnosti rodnih gran ica (gornja slika) govori prisustvo velikog broja grana (a) i slab porast sa sitnim pupoljcima i ponekom mrtvom rodnom gran icom (b). Bujnost ovih rodnih grana mo e se poja ati (donja slika) potpunim uklanjanjem nekih grana (c) i prekra ivanjem ostalih do jakog pupoljka (d) .

Najefikasnije re enje jeste u potpunosti ukloniti grane koje smetaju ili ih prekratiti do jake bo ne grane koja se mo e formirati tako da se prilagodi tom delu prostora (sl. po to su u velikom broju vo njaka stabla sa ena na premalom rastojanju za konkretan odnos podloga -sorta-zemlji te. 19) ili spre ilo me usobno preklapanje grana sa susednih stabala. U . kako bi se potpuno uklonio ili ograni io porast vr nog dela. pa stabla ve u ranim fazama porasta po inju da prelaze na me usobni prostor.Veliki rezovi se prave pri uklanjanju polomljenih grana. 23). Me usobno preklapanje predstavlja mnogo ve i problem. Gde je ovaj problem prisutan. da bi se smanjilo zasenjivanje donjih grana (sl. stalni i mali rezovi nastali prekra ivanjem samo podsti u vegetativni porast i nerodnost.

a gornji venac grana je manji od donjeg. Kazna za zanemarivanje su velika. kao to su vodopije i uspravni izdanci (sl. jako su konkurentne plodovima u zrenju i imaju mali rodni potencijal. Ovaj nepo eljni porast mo e se kontrolisati tretiranjem rezova 1% rastvorom naftalen-sir etne kiseline u lateksu. U gustim zasadima. treba izvr iti preciznu rezidbu. Kod svih postupaka rezidbe koji uklju uju uklanjanje vodopija.24). obi no se oko velikih rezova razvija mno tvo veoma bujnih vodopija. Ovde se podrazumevaju i preterano bujne grane. ravnomerno odstojanje izmedu rodnih gran ica i osigurala maksimalna izlo enost plodova svetlosti. odumiru i slu e kao mesta prodora trule nica drveta. Rezultat je esto pojava izvrnuto konusnog oblika kro nje. Slika 24. ako su se ove grane nalazile u senci. 19). Ovakva struktura apsolutno nije u skladu sa konceptom guste sadnje. pa je zasenjivanje svedeno na najmanju meru. Ova rezidba podrazumeva orezivanje potpunim uklanjanjem i ja anje bujnosti rodnih gran ica (sl. apsolutno zadovoljavaju i rezultat posti e se samo ako se pobolj a njihova izlo enost svetlosti. Nije potrebno ulo iti puno vremena i novca kako bi se popravile gre ke iz pro losti. One prave duboku senku. izdanaka ili grana. kao to je to stablo na slici 25. Me utim. Gde je prisutno puno velikih rezova. Veoma je bitno dobro premazati ivice reza i koru koja ga okru uje kao i drvo koje je izlo eno. efikasna i rodna stabla koja je lako kontrolisati (sl. Ovakvo drvo karakteri e optimal na izlo enost svetlosti i povoljan odnos izmedu strukturnog i rodnog drveta. Nagrada za pa nju posve enu svim detaljima rezidbe i formiranja uzgojnog oblika su mala. Ponekad je preporu ljivo premazati rane od velikih rezova. kompaktna. porast vodopija u velikoj meri komplikuje rezidbu u narednoj godini. i kako bi se odr ala optimalna bujnost. Centralna vo ica je dobro razvijena. na primer asfaltnom emulzijom. Preostale grane predstavljaju efektivnu rodnu povr inu. Patrljci i vorovi sporo zaceljuju. ali pre po etka porasta u prole e. Me avina kiseline i lateks boje mo e se primeniti bilo kada posle nano enja reza. rezovi treba da budu glatki i o tri uz ivicu grane ili debla. 21 i 22). Kod stabala velike bujnosti.Idealni oblik stabla. mo e biti neophodno redovno sprovoditi postupke Slede i korak je uklanjanje nerodnog drveta.ekstremnim slu ajevima podmla ivanja. . neefikasna stabla koja se te ko kontroli u.20). kao i slabe gran e koje vise i koje su uvek u senci (sl. stabla iji uzgojni oblik nije formiran ne razvijaju karakteristi an loptasti oblik po to veliki porast zasenjuje ni e grane. skeletne grane su na odgovaraju em rastojanju i rodne su sve do debla.

sa uspravnih grana uklonjen je porast iz teku e vegetacione sezone (b). . grana usmerena nagore prekra ena je do slabije bo ne grane (d).Slika 25. Letnja rezidba. nepo eljna uspravna. Dole: Pravilna letnja rezidba. Uklonjene su bujne vodopije (a). Uo avaju se uspravne grane i zasenjivanje plodova. Slika 26. U gustim zasadima. malo rodnih grana u donjem delu stabla i najve i deo nose ih grana usmerenih vi e ka gore nego horizontalno. ima nepovoljan odnos strukturnog i rodnog drveta. ali rodna grana prekra ena je odmah iznad grozda plodova (c) i bi e potpuno uklonjena zimskom rezidbom. zanemarivanje e nedvosmisleno dovesti do formiranja stabla koje je slabo izlo eno svetlosti.Posledice nepravilnog formiranja uzgojnog oblika i rezidbe. Gore: Deo vrha stabla tipi ne bujnosti.

a dovoljno je kasno da se izbegne ponovni vegetativni porast i smanjenje cvetanja. Na stablima slabije bujnosti ne treba vr iti letnju rezidbu. Cilj treba da bude uklanjanje nepo eljnih. Ako se pravilno izvede. Preporu ljivo je letnju rezidbu obaviti u avgustu. previ e bujnih uspravnih grana. Podmla ivanje starih stabala . (sl. Rezidba rano tokom leta mo e podsta i nepo eljni ponovni vegetativni porast i zna ajno smanjiti cvetanje budu eg roda. Redovno odstranjivanje dvogodi njih i trogodi njih grana e brzo dovesti do zna ajnog smanjenja nose e povr ine. letnja rezidba mo e biti efektna zamena za druge tehnike gajenja kojima se kontroli e bujnost. treba primeniti u umerenom intenzitetu. Uklanjanje aktivne lisne povr ine tokom vegetacionog perioda smanjuje kasniju akumulaciju hranljivih materija u drvetu. Letnja rezidba mo e takode zna ajno pobolj ati boju plodova na stablima sa izra enim vegetativnim porastom. Smanjena koli ina rezervi dovodi do smanjene bujnosti u narednoj sezoni. U ovo vreme se najbolje kontroli e bujnost. ovo je pravi momenat da na uklanjanje preteranog zasenjivanja i bujnog nepo eljnog porasta na vrhovima stabala plodovi odreaguju dobrom bojom. pa ga ak i kod ovakvih stabala. ali letnjom rezidbom se porast smanjuje mnogo vi e nego zimskom rezidbom istog intenziteta. U isto vreme. sa naglaskom na vi e delove stabla na kojima se ovakve grane uglavnom razvijaju. Ovaj postupak odnosi se na stabla dobre do jake bujnosti.Letnja rezidba Svaka rezidba dovodi do skra ivanja stabla.26). Rezidbu treba ograni iti na uklanjanje trenutnog porasta iz te vegetacije.

Najprakti niji postupak kod najve eg broja starih stabala jeste smanjiti rezidbu na najmanju meru u pore enju sa radovima u normalnom vo njaku i sa eljenim kvalitetom ploda i to pre planirati njihovu zamenu novim stablima. i to u zoni koja je prethodno predstavljala nerodnu unutra njost drveta. Kada se uspravne grane jako prekrate. ima vi e uspravnih nego horizontalnih skeletnih grana. Ovakav vegetativni porast je nerodan i ubrzo po inje da pravi specifican problem pri rezidbi. Ovim postupkom rtvuje se najbujniji i najrodniji deo drveta. mogu e smanjiti veli inu i popraviti strukturu nekih stabala. Nasuprot o ekivanom. S obzirom da se novo rodno drvo mo e podi i u istom tom vremenskom periodu. Njihova efektnost zavisi od vrste ma ine. a nepo eljne rodne gran ice se ostavljaju po itavom drvetu. Glavni nedostatak mehanizovane rezidbe ja nedovoljna selektivnost. smanjenje veli ine ovakvih stabala bi trebalo da donese neke korist i. berba i pobolj ani kvalitet ploda. uobi ajena reakcija je pojava velikog broja bujnih vodopija u blizini reza i ograni en porast novih bo nih grana sa ostalog dela grane. ovaj postupak je retko vredan truda. Neizbe na posledica je zna ajno smanjenje prinosa. Neuspe nost ovakve rezidbe dovodi do brzog razvoja kro nje sa puno ³ve ti ijih metli´ i ³vraninih gnezda´ koja je skoro nepropusna za . dodu e u prili no maloj meri. Reakcija vegetativnog porasta na ovo jako prekra ivanje je tako e neza dovoljavaju a. za uspe no podmla ivanje potrebna je izuzetno ve ta rezidba. koristi nekoliko vrsta ma ina za i anje i prekra ivanje vrhova. crne trule i. pa se vegetativni porast stimuli e tamo gde je poja ana bujnost nepotrebna i nepo eljna. kao to je lak a kontrola drveta. na ina i anja i ve tine lica koje obavlja rezidbu. Iako o igledno nije mogu e posti i sve prednosti guste sadnje. pogotovo to je za okon anje itavog posla neophodna precizna rezidba. jako prekra ivanje vrhova velikih stabala esto pogoduje ja em prodoru sun evih zraka. Pored ovih nedostataka. kontrola stabala nije merljivo olak ana. o te enja od niskih temperatura i sli nih o te enja koja dovode do ranog odumiranja stabala. ova stabla se moraju jako prekratiti na vrhu i sa strane. Kako bi ovaj postupak uop te imao efekta. veli i ne i grade stabala. Kod stabala sa otvorenim centralnim delom. Ovakav na in ne mo e u celini zameniti ru nu rezidbu. to pove ava ozbiljnost o egotina od sunca. nerodna je i baca tako veliku senku da se nove nose e grane u njenoj unutra njosti uop te ne formiraju. Uspe no podmla ivanje velikih stabala i odr avanje njihove smanjene veli ine tra i novu generaciju nose eg drveta. Iako je. Ovo se mo e dogoditi samo u izvesnoj meri. uz uklanjanje odre ene koli ine preraslog nose eg drveta. ali ina e u dobrom stanju. a ostavljaju slabije koje su ranije bile jako zasenjene. Rezovima se ne pravi razlika izmedu grana. Smanjenje prinosa uzrokovano inicijalnim prekra ivanjem te ko se mo e nadoknaditi. bujne vodopije zasenjivanjem uti u na kvalitet plodova i koriste hranljive materije iz listova.Ponekad se mo e javiti potreba za smanjenjem i popravkom strukture stabala koja su velika i stara. Mehanizovana rezidba U jabu njacima se. sa razli itim uspehom. veliko strpljenje i vremenski period od obi no 3-5 godina. a kvalitet plodova nije pobolj an. esto se razvija gusta kro nja nepropu sna za svetlost. Rezultati su veoma retko zadovoljavaju i.

Ovaj proces obi no traje 3 -4 godine. sve se manji deo rezidbe mo e obaviti mehanizovano. Mehanizovana rezidba. posle toga. kao i mnoge druge tehnike koje se primenjuju u vo njacima. Rezovi nastali ovakvim orezivanjem ja aju nepo eljni vegetativni porast uspravnih grana na stabalima sa otvorenim centralnim delom u ve oj meri nego to to ine na horizontalnim granama stabala sa centralnom vo icom. tro kovi ovog postupka mogu biti zna ajno smanjeni.svetlost. Najbolje rezultate mehanizovana rezidba pokazala je kod stabala koja tek to nisu dostigla po eljnu optimalnu veli inu. je najefikasnija kod malih stabala sa centralnom vo icom i horizontalnim granama. POSTUPAK PODMLA IVANJA STAROG STABLA . Ako se do ovog momenta uzgojni oblik formirao na pravilan na in. kombinacija pravilne mehanizovane i dopunske ru ne rezidbe mo e u velikoj meri ubrzati uspostavljanje i odr avanje idealnog uzgojnog oblika. Ako se mehanizovana rezidba uklopi sa pravilnom ru nom rezidbom. Kako drvo raste. mehanizovana rezidba je od prili no male koristi.

.

tj. manja o te enja od biljnih bolesti. Letnja . Sprovodi se u toku vegetacije. br e proro avanje. a njen cilj je obrazovanje pravilnog obrazovanja krune. visok kvalitet ploda. regulisana i zadovoljavaju a rodnost. dug vek stabla. Novije tehnologije gajenja vo a sve vi e ukazuju na neminovnost u sprovo enju letnje.Cornell University TRAINING AND PRUNING APPLE TRESS sa enleskog prevela: Katarina Markovi . . pa se stoga i naziva letnja-zelena. teto ina i vremenskih nepogoda. dipl.zelena rezidba vo aka Rezidba vo aka je jedna od najzna ajnijih agrotehni kih mera.ing. zelene rezidbe.

dok se kod ljive ne dobijaju zadovoljavaju i rezultati. neposredno iznad samog pupoljka kalemarskim no em ili no em kalemarskih makaza. Ovakav na in razvo enja letorasta ima za cilj bolje formiranje letnjih pupoljaka i smanjenje. Ova mera se sporadi no primenjivati u zasadima vo ara amatera. jer u ranijem periodu dolazi do o enjivanja letorasta). tj. komadi stiropora ili ak tipaljke. Vo njaci u kojima se ova mera ne sprovede. Njihovo uklanjanje je mogu e i la enjem. jave bujni letorasti. na kojem e se posebno uve ati formiranje cvetnih pupoljaka. odnosi i na sve ostale vrste vo aka. Ovu meru posebno treba sprovoditi u zasadima ljiva. Me utim. Ova mera se. a sprovodi se od godine sadnje do formiranja eljenog uzgojnog oblika (3-4 godine). Uostalom. To je iz razloga to je breskva u tim godinama dosta bujna. kako za ljivu. gde se te i slobodnijem formiranju uzgojnog oblika sa du im skeletnim granama. Ova mera daje dobre rezultate kod jabuke i kru ke. a zavisi od razvoja toka vegetacije (u ki nim godinama ona se odla e za po etak jula kada primarna gra a po ne da prelazi u sekundarnu. i to isklju ivo u mla im zasadima. Kada se na stablima. Rova enje je mera koja ima za cilj da se popune praznine koje su se u toku razvoja stvorile u kruni. jer je dosta zahtevna. Ova mera sprovodi se raznim pomagalima tipa a kalica. jer se u ovo vreme u mnogim ljivicima mogu videti o enute pojedina ne grane. Izvodi se uglavnom u drugoj polovini juna. a podstakla rodnost kod bujnih letorasta. op te poznata i ra irena sorta ljive. iz kojeg bi trebalo da se isprovocira letorast. obavlja lu no zasecanje. Stoga vo arime. Povijanje ili razvo enje letorasta je izuzetno zna ajna mera u formiranju uzgojnog oblika. . ve ostavljene grane imaju odli an polo aj. Uklanjaju se sve grane koje idu ka unutra njosti i uspravno u odnosu na krunu. jer grane postaju bujnije. tj. zavisno od razvijenosti stabla. od polovine juna pa sve do kraja jula. te e se savijaju i ve tada se lome i o enjuju. Ima za cilj da seuve a ugao kod svih letorasta koji u svom razvoju imaju o tar ugao u odnosu na osnovu stabla.Ovoj rezidbi predhode neke operacije kao to su: rova enje pupoljaka. sa velikim naporom se mo e korigovati kasnije. Zimskom rezidbom se taj najkvalitetniji rodni potencijal uklanja. naro ito proizvo a ima ljiva ove sorte. eljeni habitus i dobro formirane cvetne pupoljke. kako im bi se smanjila bujnost. ako se sprovede letnja rezidba breskve ova pojava se ne javlja. vreme sprovo enja ove mere mo e se prepustiti samim vo arima. za iljenih komada ice. kada oni procene da se letorasti mogu razvoditi bez o enjivanja. Sprovodi se neposredno pred kretanje vegetacije tako to se iznad pupoljka. Mo e se sprovesti ak i u dva navrata. Tehnika posla Tradicionalno. formirali cvetni pupoljci. koja danas kod mnogih vo ara zauzima sve ve e povr ine. dobru osvetljenost. a time pove ala rodnost. eliminisanje o enjivanja grana u kasnijim godinama razvoja i pune rodnosti. ime se transfer sokova i hranjivih materija usmerava ka pupoljku i omogu ava njegovo aktiviranje. Ova mera se sprovodi u zavisnosti od razvoja vegetacije. Ugao grananja treba uve ati do polo aja 60-70 stepeni u odnosu na osu debla. u kasnijim godinama razvoja i pune rodnosti. imaju estu pojavu o enjivanja grana pod teretom roda i velikih oluja. Pored letorasta u kruni se mo e usukivati i dvogodi nje rodno drvo. a na ostavljenom delu rodnog drveta ostaju slamaste gran ice koje na sebi nose slabije formirane cvetne pupoljke koji su se razvijali u velikoj zaseni. savetujem da posebno obrate pa nju na razvo enje grana prilikom formiranja bilo kojeg uzgojnog oblika. zavisna je od ove mere. letnja-zelena rezidba primenjivala se kod breskve. a anska rodna. ime se stablo uvek gubi. i glavni rodni potencijal iznosi ka periferiji jednogodi njih letorasta. ili vi e grana. bilo zbog podloge ili smanjenja rodnosti. njih osim povijanja treba uvrtati (usukati). eventualno drugoj godini. Posebno se mora primeniti u sistemu guste sadnje. Kada se ova mera propusti u prvoj. razvo enje jednogodi njih letorasta i uvrtanje (sukanje) letorasta kako bi se smanjila bujnost. kako se ne bi razo arali u kasnijim godinama zbog o enjivanja pojedinih ili svih grana.

dok su male, ili odsecanjem vo arskim makazama u kasnijem period. Mogu se odsecati do osnove grana ili ostavljati aporak, obi no sa dva pupoljka. Osnovne, skeletne grane prekra uju se na bo ne prevremene gran ice, ime se posti e formiranje uzgojnog oblika i spre avanje izdu ivanja krune. Kod jabu astih vo nih vrsta letnjom-zelenom rezidbom uklanjaju se svi letorasti koji su suvi ni u kruni i imaju vertikalan polo aj. To se uglavnom odnosi na stabla starija od etiri godine, jer suvi nih u ranijim godinama nema. Kod ovih vo nih vrsta u starijim godinama mogu se skra ivati-uklanjati starije rodne grane kada se desi da one budu preterano bujne zbog slabe rodnosti. Ovim na inom dobija se ve a osvetljenost krune, to ima za cilj bolje formiranje cvetnih pupoljaka. Iz svega pomenutog, proizilazi da je letnja-zelena rezidba neizostavna u gajenju vo a. Posle sprovedene ove rezidbe, zimska rezidba na zrelo je izuzetno jednostavna, esto samo korektivna. Dr Milisav Mitrovi Centar za vo arstvo i vinogradarstvo u a ku

UBRENJE VO AKA

Za pravilan razvoj i dobru rodnost vo a neophodni su slede i elementi: azot (N), fosfor (P), kalijum (K), magnezijum (Mg), kalcijum (ca), sumpor (S), bor (B), hlor (cl), bakar (cu), gvo e (Fe), mangan (Mn), molibden (Mo) i cink (Zn). Pre uno enja dodatnih koli ina ovih elemenata, analizom treba ustanoviti njihovo prisustvo u zemlji tu. Uno enje ve ih koli ina od onih koje su biljkama zapravo potrebne nepotrebno pove ava tro kove proizvodnje, a mo e dovesti i do opadanja kvaliteta ploda, pojave toksi nosti i nedostataka nekih drugih elemenata. Ako se ne primenjuju na adekvatan na in, ubriva mogu biti zaga iva i jezera, reka i podzemnih voda. Ona pove avaju koli ine nitrata u podzemnim vodama i fosfora u jezerima i rekama. Primenom ubriva na odgovaraju i na in i u odgovaraju im koncentracijama smanjuju se tetne posledice kretanja hranljivih materija iz biljaka i tro kovi proizvodnje. IDENTIFIKACIJA I OTKLANJANJE NEDOSTATAKA HRANLJIVIH ELEMENATA Potrebe biljaka za hranljivim elementima i identifikacija njihovih nedostataka mogu se odrediti vizuelno na osnovu odgovaraju ih simptoma na biljci i putem analize zemlji ta ili biljnog tkiva. Po to svaki od ova tri na ina ima svoje prednosti i nedostatke, treba ih kombinovati i redovno primenjivati. Vizuelna identifikacija Nedostatak ili suvi ak hranljivih elemenata obi no izaziva odre ene simptome na biljci koji ukazuju na to da prisustvo pojedinih elemenata nije zadovoljavaju e. Ukoliko se poznaju tipi ni simptomi, pa ljivim pregledom biljaka mogu se identifikovati poreme aji u prisustvu mineralnih hraniva. Na alost, esto je veoma te ko uspostaviti pravilnu dijagnozu, po to su ³klasi ni´ simptomi nedostatka ili suvi ka nekih elemenata me usobno veoma sli ni i jedan isti simptom u vo njaku se mo e javiti u vi e oblika. Dijagnoza je dodatno komplikovana kada na stablu istovremeno postoji vi e simptoma nedostatka nekoliko hranljivih elemenata. Najve i problem kod identifikacije nedostatka ili suvi ka hranljivih elemenata na osnovu simptoma jeste taj to oni ukazuju da problem ve postoji i ogleda se u smanjenom porastu, koli ini ili kvalitetu roda. cilj

ubrenja jeste da spre i probleme koji se javljaju kao posledica neadekvatnog ubrenja i manifestuju u obliku odgovaraju ih simptoma. Naj e e se javljaju nedostaci azota i kalijuma, zatim nedostaci P, Mg, B, Mn i Zn javljaju se sporadi no, dok nedostaci ca, S, cl, cu, Fe i Mo se re e pojavljuju.

1.deo eme - Nedostatak {belo polje}, 2.deo eme - Optimum hraniva {zeleno polje}, 3.deo eme Toksi nost{belo polje}. Azot (N) Stabla sa nedostatkom azota imaju kratke vr ne izdanke. Pore enja radi, na stablima sa odgovaraju om koli inom azota vr ni izdanci su slede e du ine: kod jo nerodne jabuke, kru ke i tre nje ± 30 do 60 cm; kod nerodne breskve ± 35 do 60 cm; kod rodnih stabala jabuke, kru ke i tre nje ± 20 do 30 cm; kod rodne breskve ± 30 do 38 cm. Nedostatak azota na listovima jabuke, breskve i tre nje ogleda se u svetlozelenoj do utoj boji, a na listu kru ke mogu se javiti bronzani tonovi. Ovi listovi su sitni, a njihova boja je ujedna ena, bez arenila ili pega. Azot se u biljci kre e iz starijeg tkiva ka mladim listovima koji aktivno rastu, pa se simptomi javljaju najpre na starijim listovima. Li e obi no opada rano u jesen, a izdanci su tanki. Zametanje plodova je slabo, i oni dosta opadaju u junu. Takode, mogu biti manji i esto sazrevaju i dobijaju boju ranije nego obi no. Suvi ak azota javlja se periodicno i mo e ozbiljno smanjiti kvalitet i vrstinu ploda. Na suvi ak azota ukazuju veliki, tamnozeleni listovi koji se zadr avaju na biljci do kasne jeseni. Plodovi su neodgovaraju e boje, a uskladi teni lak e gube vrstinu. Porast se nastavlja do kasnog leta i jeseni i biljke su podlo nije o te enjima od zimskih temperatura. Porast izdanaka uveliko prema uje gore navedene optimalne du ine.

kao i razvoj mladara. U zimaju ga u obliku P2O5.Fosfor (P) Ima va nu ulogu u fotosintezi i disanju biljaka. Ulazi u sastav belan evina i niza fermenata i vitamina. Izra eno je u vreme hladnijih prole a i leta. tamnije zeleno i ne dosti e normalnu veli inu. Novo li e je uspravno. Poma e formiranju cvetnih pupoljka i ubrzava sazrevanje plodova i drveta ime se pove ava trajnost plodova pri uvanju i otpornost drveta prema mrazu. Manjak fosfora usporava stvaranje cvetnih i lisnih pupoljka. Kasnije li e dobija ljubi asto crvenu nijansu naro ito peteljka i nervatura bli a njoj. Pri vrhu mladara .

a u slu ajevima ozbiljnijeg nedostatka mogu se pojaviti i na mladim listovima. Suve zone ne javljaju se izmedu lisnih nerava.nekroza ivica i uvrtanje listova . pa su simptomi nedostatka ozbiljniji i uo ljiviji kako se plodovi pribli avaju fazi pune zrelosti u veoma rodnim sezonama. a sa pove anjem nedostatka ivice listova postaju suve i krte. breskvi i vi nji . Ove nedostatke vide ete na slede e tri fotografije: Simptom nedostatka kalijuma na jabuci. velike koli ine ovog elementa u zemlji tu mogu inhibirati usvajanje Mg ili ca i na taj na in dovesti do njihovog nedostatka. Ono kasnije dobija bronzanu boju i odumire. Plodovi bivaju neugledni bez vrstine.ostane samo par listova purpurne crvene boje. simptomi se javljaju prvo na starijem li u.nekroza i su enje ivica listova. U plodovima vo a akumuliraju se velike koli ine K. Iako suvi ak kalijuma sam po sebi nije toksi an za biljku. ali mo e izazvati manjak cinka. Vi ak fosfora ne uti e negativno na biljke. Kalijum (K) Nedostatak se prvenstveno ogleda u utilu tkiva du ivica listova. Po to se kalijum kre e kroz biljku.

.

i to obi no sredinom vegetacione sezone. Kako se nedostatak magnezijuma nastavlja. Vi ak toksicmo deluje posebno na mlado li e vo aka. a iza njih ostaje zvezdasta zona zelene boje du glavnih nerava i u srednjem delu lista. i simptomi se prvo javljaju na starijim listovima. hloroti ne zone tamne i odumiru. Bor (B) . prvi simptomi javljaju se du ivica listova.Magnezijum (Mg) Nedovoljna koli ina magnezijuma dovodi do pojave hloroze tkiva du ivica listova i izmedu glavnih lisnih nerava. Sli no kao kod nedostatka kalijuma. Magnezijum se takode kre e kroz biljku.

na jabuci listovi su zadebljali i sitniji. Nedostatak B kod kru ke izaziva pucanje ploda . nepravilnog oblika i nekroza unutra nje strane kore zbog odumiranja kambijalnog tkiva.Nedostatak bora na tre nji ± odumiranje terminalnih delova izdanaka.

Manjak kalcijuma izaziva smoloto inu. Kalcijum (ca) Slika: Nedostatak kalcijuma na plodu jabuke uzrokuje ³gorku pegavost´ ± nekroti ne lezije odmah ispod poko ice ploda. bez jasnog arenila na pojedina nim listovima. Zametanje plodova je slabije. Uti e na razvoj korenovog sistema mladara i li a kao i na izgradnju ko tice. Na mladim izdancima jabuke mo e doci do tamnjenja zone neposredno ispod kore. Porast novih izdanaka je jako smanjen. a oni koji su zametnuti pucaju. zbog ega je posebno potreban ko ti avom vo u. s obzirom da takva nisu pogodna za gajenje vo a. posebno kod .Do nedostatka bora obi no dolazi kod ko ti avog vo a i njegov simptom su sitniji listovi. sli no kao kod pojave krastavosti koju izaziva suvi ak mangana. Va an je za neutralisanje kiselosti zemlji ta. a vrhovi izdanaka u te im slu ajevima nedostatka odumiru. Plodovi su boljeg kvaliteta.

Vi ak kalcijuma izaziva u enje lista pri vrhu mladara. Uti e na pove avanje sadr aja organskih materija. Sumpor (S) Sastavni je deo belan evina. dok su nervi i dalje zeleni. Manjak se mo e odraziti na slabiji razvoj korenovog sistema. Hloroza se esto javlja kod dunje i u vo njacima na tepkim zemlji tima alkalne reakcije. Doprinosi ja anju vo aka prema mrazu. Ima znatan uticaj na razvoj korena i i drugih organa vo aka. esto se nalazi u nekim ubrivima i pesticidima. Gvo e (Fe) Poma e u obrazovanju hlorofila i u estvije u oksidacionim procesima. ali do ovoga ne dolazi s obzirom da sumpora ima u dovoljnim koli inama u svim zemlji tima. a kod jabu astih dolazi do pojave o egotina na obodu lista. Ono je obi no bledo uto i znatno sitnije. Manjak gvo a izaziva hlorozu na li u. bolestima i teto inama. masti uljenih hidrata i belan evina. .ko ti avih vrsta vo a. naro ito na kru ki i dunji. Vi ak sumpora pokazuje promene kao to su povrede na li u i plodovima. naro ito kod agruma i to samo na kiselim zemlji tima.

dok su ivice i vrhovi normalne zelene boje. Manjak se javlja na zemlji tima sa dosta organske materije kao to je treset i dr. Ovaj simptom javlja se na mladim stablima na mestima na kojima se vo e ne sadi prvi put i gde u zemlji te nije une en kre .5. dok glavni lisni nerv ostaje zelen. Pove ava sposobnost tkiva da upija vodu. Kambijalno tkivo ispod kore mladih izdanaka odumire. ANALIZA ZEMLJI TA Analizom zemlji ta mo e se odrediti pH vrednost zemlji ta i proceniti sadr aj hranljivih elemenata u njemu. Molibden (Mo) Reguli e preno enje elektrona u najzna ajnije delove vo ke . Tkivo izme u glavnih lisnih nerava uti i postaje hloroti no. Visoka pH vrednost i visok nivo fosfora ili mangana mogu dovesti do nedostatka cinka. U ozbiljnijim slu ajevima nedostatka. Potpoma e proces fotosinteze i biosintezu belan evina i aminokiselina. Simptomi su sli ni onima koje izaziva nedostatak gvo a. Tako e na zemlji tima sa lo om drena om i visokom koncentracijom dostupnog gvo a mogu dovesti do nedostatka mangana. kada se javljaju prvo na starijim listovima. kada se javljaju na mladim listovima. Mangan (Mn) Nedostatak mangana obi no se javlja u zasadima podignutim na alkalnim zemlji tima (pH iznad 7. Hloroza tkiva izmedu nerava mladog li a.0) i u su nim periodima. Isto tako. Cink (Zn) Simptomi nedostatka cinka vidljivi su na listovima. iako analize pokazuju da njihovo prisustvo u zemlji tu nije zadovoljavaju e. Manjak bakra pruzrokuje promenu vr nih listova. Me utim. u vi egodi njim zasadima. koji se vitopere.Bakar (cu) U estvuje u oksidoredukcionim reakcijama. dobra . postoji velika razlika u koncentracijama hranljivih materija u zemlji tu i u samim biljkama. i onima koje izaziva nedostatak magnezijuma.koren i krunu. Suvi ku mangana posebno je podlo na jabuka crveni Deli es. koji su mnogo sitniji i u i od normalnih. savijaju i otpadaju od vrha mladara prema osnovi. Du lisnih nerava najmla ih listova dolazi do hloroze. Toksi ne koli ine mangana dovode do pojave sitne krastavosti koja se obi no javlja na stablima jabuke posa enim na zemlji tu ija je pH vrednost ispod 5. esto se de ava da su u samim stablima elementi prisutni u dovoljnoj koli ini. Vr ni delovi izdanaka ne dosti u svoju normalnu du inu. Uti e na transformaciju azotnih jedinjenja i vezivanje atmosverskog azota iz zemlji ta. to dovodi do pucanja kore. sledi hloroza nerava i na kraju brza nekroza cele lisne plo e. simptomi se mogu ra iriti i na starije listove izdanka. to ima za posledicu skra ivanje internodija i pojavu bokora ili rozete listova na vrhu.

Kalcifikaciju zemlji ta koja se obavlja pre sadnje treba izvr iti dok pH ne dostigne vrednost 6. pre sadnje mo e se izvr iti kalcifikacija ili acidifikacija zemlji ta.snabdevenost zemlji ta hranljivim materijama ne zna i i da su te iste koli ine dostupne biljkama. kao to su jagode i maline. lji povr inski deo zemlji ta se obi no uklanja i zamenjuje novom zemljom. analize zemlji ta istovremeno mogu dati solidnu procenu prisustva hranljivih materija i u samim biljkama. tako da se analiziraju i oni horizonti zdravice zemlji ta koji su kisele reakcije ili sadr e kalcijum. Godinu dana pre sadnje iz svih delova vo njaka treba uzeti uzorke zemlji ta. Mo e se izvr iti i inkorporacija fosfornih ili kalijumovih ubriva u koncentracijama po preporukama na osnovu analize zemlji ta. Ako to vreme dozvoljava. Po to se zavr i preme tanje zdravice zem ta. kod kultura sa plitkim korenovim sistemom. Ipak. Pre sadnje treba uzeti uzorke zemlji ta i sa onih mesta namenjenih podizanju vo njaka koja su nivelisana ili cija je konfiguracija na neki na in promenjena. Uzorci se posebno uzimaju sa dubina do 20 cm i od 20 ± 40 cm. . Uzorkovanje zemlji ta pre sadnje.8.5-6.

Sa povr ine ve e od 10 ari ne bi trebalo uzimati vi e od jednog uzorka. U ovakvim uslovima. mo e se desiti da biljke ne mogu da usvoje dovoljnu koli inu hranljivih materija ak iako ih u zdravici ima dovoljno. Uzorke treba uzimati iz me urednog prostora koji zahvata prskalica kod suzbijanja korova. U starijim vo njacima pH je ni a zbog primene ubriva kisele reakcije. Nedostaci ili suvi ci hranljivih materija e e se javljaju kada je pH vrednost van ovih granica. kako bi se imao uvid u stanje uspostavljenih zasada. U ve uspostavljenim vo njacima i vinogradima.0 i 7. i ono e predstavljati nepotreban tro ak. analiza zemlji ta je najbolji na in za posmatranje njegove pH vrednosti. Stoga se pri pra enju kvaliteta ishrane zasada ne treba oslanjati samo na rezultate analize zemlji ta.0. U nekim drugim situacijama. Uzimanje uzoraka u ve uspostavljenim zasadima. Na ovakvim mestima pH vrednost i koli ina hranljivih materija se esto zna ajno razlikuju. i nedostaci mnogih od njih mogu se izbe i ako se pH odr ava izmedu 6. ak iako analize pokazuju nezadovoljavaju i sadr aj mineralnih materija u zemlji tu.Kako uzorci povr inskog sloja zemlji ta ne daju dovoljno informacija o variranju pH vrednosti i nivoa hranljivih materija u zdravici. Sa delova vo njaka na kojima su druga iji tipovi zemlji ta ili koji su na razli it na in izlu eni ili ubreni treba uzeti posebne uzorke. treba uzeti uzorke sa povr inskog dela (do 20 cm dubine) i iz zdravice zemlji ta (30-45cm dubine). a svaki uzorak treba da se sastoji od najmanje 20 proba. Zemlji na pH vrednost u velikoj meri uti e na dostupnost hranljivih materija biljkama. Niska pH vrednost mo e biti prirodna osobina zemlji ta ili posledica stalne primene kiselih azotnih ubriva. Tako e bi trebalo uzeti posebne uzorke iz delova pija je dubina smanjena uklanjanjem zdravice ili pove ana njenim dodavanjem. biljke ne e odreagovati na dodatno ubrenje. pa je preporu ljivo vr iti uzorkovanje na svakih 3 do 5 godina. . biljke obi no mogu da usvoje dovoljne koli ine najve eg broja hranljivih materija. Koli ine hranljivih materija i pH vrednost menjaju se postepeno. S obzirom da ve ina vi egodi njih vo aka ima dubok korenov sistem.

to zna i da e biti potrebno oko 816 g kre njaka za neutralizaciju kiselosti iz svake koli ine od 454 g uree koja se unese u zemlji te. UBRIVA ubriva su supstance koje sadr e hranljive elemente. koji u velikim koncentracijama mo e o tetiti mlada stabla. Redovno uzorkovanje tokom nekoliko godina omogu i e najbolji uvid u promene i potencijalne poreme aje u sadr aju hranljivih materija. Ureu je najbolje primeniti po hladnom prole nom vremenu. Ona sadr e azot u obliku nitrata. Kako bi se izbegli poreme aji u sadr aju hranljivih materija. a cena je pristupa na. Ispitivanjima je ustanovljeno da su amonijumova i nitratna ubriva skoro podjednako efikasna. Ovo ubrivo sadr i nitratni azot. jer ako ubrivo ostane na povr ini zemlji ta po toplom vremenu. Ima kiselu reakciju i koeficijent neutralizacije kre njaka od 1. uslove pod kojima biljke usvajaju te elemente i dodatne elemente koji se u tom ubrivu nalaze. pa nije potrebno vr iti analize tako esto. Analize biljnog tkiva su od najve e koristi ako se uzorci uzimaju na svakih 2-5 godina. Ako je pH vrednost previ e niska. Treba uzeti u obzir i reakciju zemlji ta (kisela ili bazna). dok se amonijum zadr ava na esticama zemlji ta i te e se ispira. lako se primenjuje. Koncentracija hranljivih materija menja se i tokom godine pod uticajem vremenskih uslova i te ine roda. nedostatak Mg mo e biti posledica niske pH vrednosti zemlji ta ili veoma visoke koncentracije ca u njemu.8. to mo e dovesti do smanjenja prinosa ili kvaliteta ploda. deo azota mo e se izgubiti isparavanjem. Urea sadr i visoku koncentraciju azota (46%). Tokom zime e e se ubri nitratnim nego amonijumovim ubrivima. Mlade zasade treba uzorkovati e e. Kada se odlu uje koje e se ubrivo primeniti. Nitrati se ne vezuju vrsto za zemlji ne estice. ali postepeno. amonijum se u zemlji tu transformi e u nitrate. Kako bi se odredio najbolji na in za popravljanje nedostatka koji je ustanovljen analizom lisnog tkiva. Treba nabavljati samo neophodne koli ine i izbegavati skladi tenje velihih koli ina ubriva. Njihov sadr aj u starijim zasadima se tako e menja. Ve ina vo nih vrsta lak e usvaja nitrate od amonijuma. treba obavljati analize biljnog tkiva koje e omogu iti lak u identifikaciju simptoma i pru iti uvid u snabdevenost biljaka mineralnim elementima. Amonijum nitrat je jo jedan izvor azota i sadr i oko 32% ovog elementa. amonijuma ili njihove kombinacije. po to se sadr aj hranljivih materija u njima mnogo br e menja. ponekad je neophodno izvr iti i analizu zemlji ta. pa su podlo ni ispiranju. ako se ne koriste i ne uvaju na pravilan na in mogu predstavljati opasnost po doma e ivotinje. savetuje se uno enje kre njaka. Urea mo e sadr ati i razli ite koli ine nusproizvoda. ali kada temperatura zemlji ta poraste i koren postane aktivan. pre nego to do e do prvih simptoma ili smanjenja prinosa potrebno je sprovesti analizu tkiva. a visoka koncentracija ca mo e se smanjiti uno enjem magnezijum sulfata u zemlji te. i amonijacni azot koji se . na in rukovanja. ima kiselu reakciju i tra i oko 816 g kre njaka za neutralizaciju svakih 453. koji je odmah dostupan biljkama. Isto kao i urea.ANALIZA TKIVA Koncentracija hranljivih elemenata u biljnim tkivima jeste najpouzdaniji pokazatelj snabdevenosti vo aka hranom. pogotovo na peskovitom zemlji tu.6 g azota primenjenog preko ovog ubriva. ubriva mogu dovesti do korozije opreme za njihovu primenu i. Azotna ubriva Biljke se obi no snabdevaju azotom godi nje i na tr i tu se mogu prona i razli ita ubriva sa ovim elementom. Na primer. Ve prisutni simptomi poreme aja sadr aja hranljivih materija ukazuju na to da biljke nisu dobro snabdevene. Kako bi se na vreme spre ili nedostaci hranljivih materija. ljude i ivotnu sredinu. najvi e pa nje treba obratiti na sadr aj odre enog minerala i na cenu.

i imaju jaku kiselu reakciju. s obzirom da sadr e oko 50% fosfor oksida. a MAP 11 % . koji se lako ispira. Ima visok sadr aj kalijuma ± 60 ± 62% kalijum oksida i pristupa nu cenu. kao to je urea ili amonijum nitrat i kre njak. Kalcijum nitrat se veoma esto koristi u vo njacima. pa je odmah dostupan biljkama i ne smanjuje pH vrednost zemlji ta. Pre nego kalcijum nirat jednom u toku godine. ispiranjem se mo e izgubiti velika koli ina nitratnog azota. i veoma esto. Fosforna ubriva Kriterijumi pri odabiru ovih ubriva trebaju da budu sadr aj fosfora P2O5. Obi no je skuplje od kalijum hlorida. Sav azot je u lako dostupnom nitratnom obliku. koje zahtevaju nisku pH vrednost zemlji ta i mo e biti pogodan za primenu u vo njacima na zemlji tima bazne reakcije.zadr ava u zemlji tu i sporije postaje dostupan biljkama. esto se primenjuje u borovnicama. Sadr i ne to manje kalijuma (50% kalijum oksida) i obi no je skuplji od kalijum hlorida. ali zato sadr i i 11% magnezijuma. visoka cena. Najve i nedostatak ovog dubriva je nizak sadr aj azota ± 15%. mali sadr aj azota ± 21% i relativno je skup. Normalni superfosfat ne upotrebljava se tako puno kao ranije . mnogi proizvoda i. koje su na toksi nost hlorida osetljivije od ostalih vo nih zasada. radije nekoliko puta primenjuju jeftinija azotna ubriva kisele reakcije. Nekoliko ubriva pokazuje visoku efikasnost obezbe ivanja odgovaraju e koli ine kalijuma biljkama. njegova dostupnost biljkama. Kalijumova ubriva Postoji nekoliko vrsta ubriva koja sadr e kalijum. Kalijum magnezijum sulfat koristi se ako postoji potreba za uno enjem magnezijuma u zemlji te. Ako postoji potreba za uno enjem velikih koli ina ovog ubriva. cena kao i rastvorljivost fosfora. Sav azot nalazi se u obliku amonijuma. i njegova cena je visoka. Kalijum nitrat sadr i veoma nisku koncentraciju azota ± 13%. ali spada u skupa kalijumova ubriva. kako bi bilo dovoljno vremena da dode do ispiranja hlorida iz zone korena pre po etka prole nog porasta. Di-amonijum fosfat (DAP) i momo-amonijum fosfat (MAP) sadr e relativno malu koli inu azota ± DAP 17 %. Kalijum sulfat tako e ima iroku primenu. U ovom ubrivu ima manje kalijuma (22% kalijum oksida). Da bi se izbegli eventualni gubici azota isparavanjem do koga mo e do i posle primene uree po toplom vremenu koje je uobi ajeno za ovaj period. Amonijum sulfat ima veoma kiselu reakciju. odnosno pre nego to temperatura zemlji ta poraste u prole e i koren postane aktivan. Kalcijum nitrat ne treba primenjivati tokom jeseni i zime po to odmah dolazi do ispiranja nitrata. Naj e e se koristi u borovnicama. Mogu biti pogodni za primenu u vo njacima u kojima je potrebno uneti fosfor. tj. ubrivo treba izabrati u zavisnosti od cene po jedinici kalijum oksida i od toga da li ono sadr i jo neke korisne elemente. gde postoji potreba za sni avanjem pH vrednosti. Mo e se koristiti u zasadima u koje je potrebno uneti kalijum. kako bi odr ali pH vrednost zemlji ta. preporu uje se jesenja primena. Ako se primeni tokom jeseni ili zime. kalcijum nitrat se esto primenjuje dopunski u maju ili junu. Sav azot nalazi se u vidu nitrata. Kalijum hlorid (KCl) je kalijumovo ubrivo ija je upotreba iroko rasprostranjena. Do toksi nog dejstva hlorida mo e do i ako se u tek uspostavljenim vo njacima primenjuju velike koli ine ovog ubriva ( 360 kg/a) ili ako kalijum hlorid dode u direktan kontakt sa mladim stablima. Kalijum nitrat sadr i 44% kalijum oksida i 13% azota i u zasadima vo a se primenjuje u izvesnoj meri.

i 11% azota. PREPORUKE ZA UBRENJE VO A . ali je ipak za utvr ivanje sadr aja azota potrebno uraditi posebne analize. Od ove koli ine. Kod ivinskog stajnjaka sadr aj hranljivih materija zna ajno varira. me avina stajnjaka i slame i biljni ostaci (seno i slama) mogu biti koristan izvor hranljivih materija. tako i u me avinama ubriva. ORGANSKA UBRIVA Stajnjak. treba poznavati sadr aj hranljivih materija u njemu. Sporedni proizvodi koji nastaju preradom vo a. Za ove proizvode nisu potrebne dozvole koje se zahtevaju za primenu ostalih vrstih otpada. povr a i e erne repe mogu se tako e koristiti kao izvor hranljivih i organskih materija za snabdevanje vo a. celokupna koli ina amonija nog azota i 50% organski vezanog azota u nusproizvodima dostupni su biljkama u godini primene ovih ubriva. treba izvr iti analizu reprezentativnih uzoraka kako bi se odredio sadr aj hranljivih materija u njima. s obzirom da biljke obi no usvajaju ovu koli inu fosfora iz zemlji ta. Stajnjak treba primenjivati u koli inama u kojima procenat dostupnog azota ne prelazi preporu ene granice. celokuopna koli ina amonija nog azota i 20-50% organski vezanog azota dostupni su biljkama u godini primene stajnjaka. Stajnjak ne bi trebalo unositi u zemlji ta sa visokim sadr ajem fosfora (iznad 150 ppm). ubriva sastavljena od sve e organske materije imaju visok sadr aj hranljivih elemenata i mogu o tetiti koren stabala ako se primenjuju u velikim koli inama. amonija nog azota. ali je ovo ubrivo cenjeni izvor fosforP2O5. Skoro celokupna koli ina oksida fosfora u DAP je odmah dostupna biljci. Uobi ajene koncentracije hranljivih materija u stajnjaku predstavljene su u tabeli. stajnjakom ne treba unositi vi e od 22. Da bi se izra unale odgovaraju e koli ine primene stajnjaka. Kameni fosfat ima mali sadr aj fosfor P2O5 (3-8%). od kojih je skoro celokupan sadr aj odmah dostupan biljkama. MAP sadr i 48% fosfor P2O5.7 kg/a fosfora. koji je slabo rastvorljiv u vodi (ispod 1%) i iz upotrebe ga izbacuju gore opisana ubriva sa ve im sadr ajem P2O5. Izve taji o analizi stajnjaka obi no sadr e podatke o koncentraciji ukupnog azota. 87% je rastvorljivo u vodi i obi no se koristi u me avinama ubriva. U zemlji ta koja sadr e vi e od 75ppm fosfora. Koncentrovani superfosfat se e e koristi zbog visokog sadr aja P2O5 ± 46%. Diamonijum fosfat (DAP) ima ne to manji sadr aj fosfor(V)oksida . Primenom MAPa pove ava se kiselost zemlji ta. koli ine primene treba odrediti tako da sadr aj azota i fosfora u njima ne prede preporucene granice. i zavisi od na ina na koji se on sakuplja i uva.zbog niskog sadr aja fosfora (18-20%) P2O5. Ipak.46% i vi e azota (18%) od MAP-a. ali je njegova primena veoma ekonomi na. I ovo ubrivo uve ava kiselost zemlji ta. Po to se sastav ovih nusproizvoda razlikuje. Generalno. P2O5 i K2O. Oko 85% od ovog sadr aja u superfosfatu rastvorljivo je u vodi i odmah dostupno biljkama. Uop te. Monoamonijum fosfat mo e da se primenjuje kako samostalno.

Primena azota Iako se potreba za optimalnim koli inama azota razlikuje od jedne lokacije do druge. po to posle jesenje primene mo e do i do ispiranja. Pre odre ivanja treba upoznati reakcije zasada na ubrenje. ubrivo treba rasuti na mesto sa koga je ono dostupno biljci. kvaliteta ploda i rodnosti. mogu izazvati o te enja korena. Ove koli ine treba prilagoditi uslovima u vo njaku koji se odre uju na osnovu koncentracije azota u listu. bujnosti stabala. Preterani porast posebno nanosi tete u mladim. Oko starijih stabala ubrivo treba rasuti u pre niku irine kro nje. a drugu u junu. Te ko je pretpostaviti koliko se azota mo e obezbediti iz sena ili slame. koje treba prilagoditi razlkama u tipovima zemlji ta i tehnologijama gajenja na pojedinim lokacijama. Ve ina ubriva koja se nalaze na tr i tu su soli. ubrivo treba rasuti u redu. u traci irine 1. Mogu e je da e biti potrebno smanjiti koli ine azota . U pojedinim vo njacima mo e postojati potreba za primenom manje ili vi e azota od preporu enih koli ina. ali tako da se opasnost od o egotina na korenu svede na najmanju meru. Vo njacima podignutim na plodnoj ilova i mogu biti potrebne samo polovine preporu enih koli ina azota. Jaka rezidba podsti e vegetativni porast i mo e smanjiti potrebe za azotom. Mesta na kojima je prethodno sejana lucerka mogu imati pove ani sadr aj azota i tu treba uneti mnogo manje ubriva. posle zametanja plodova. Kod mladih stabala vo a i vinove loze.U daljem tekstu nalaze se preporu ene koli ine primene azotnih ubriva.8 m. U starijim vinogradima. pre primene treba ustanoviti sadr aj azota u njima i koli inu primene prilagoditi koli inama azota u mineralnim ubrivima koja se ve primenjuju. U vo njake podignute na travnjacima i utrinama treba uneti 20-50% vi e azota nego u iste i dobro obra ene. Mnogo je lak e primeniti dodatne koli ine azota nego iza i na kraj sa preteranim porastom do koga dovodi suvi ak ovog elementa. treba rasuti ubrivo u pre niku od 90 ± 120 cm oko biljke. a onima na peskovitim zemlji tima i do 50% vi e od dole navedenih koli ina. i ako se biljkama dostave u visokoj koncentraciji. ve e koli ine unose se i u jako zakorovljene vo njake. Ovakva stabla treba ubriti malo ili ih skoro uop te ne ubriti. Na potrebu biljaka za azotom najvi e uti u tip zemlji ta. rezidba i na in obrade me urednog prostora. Na veoma peskovitim zemlji tima preporu uje se prole no ubrenje. gusto sa enim zasadima jabuke. preporuke raznih proizvo a a treba uzeti kao okvirni vodi .5-1. Tek posa ene sadnice vo a i vinove loze treba ubriti posle dovoljnih koli ina ki e i tek po to se zemlja slegne. kako bi se izbegla prevelika bujnost u drugom delu vegetacione sezone. Ako se koristi stajnjak ili neko drugo organsko ubrivo. a 20-25 cm dalje od stabla. Preporuke za primenu ostalih hranljivih materija date su pod pretpostavkom da postoje potrebe za njihovim dodatnim koli inama. Koli ina u drugoj primeni mo e se smanjiti ili potpuno izostaviti ako nije zametnuto puno plodova. tako da ukupna koli ina unetog azota ne prelazi preporu ene koli ine primene. Dosta proizvo a a azot primenjuje iz dva puta ± prvu polovinu odre ene koli ine u martu ili aprilu. Isto tako.

Treba prskati kalcijum hloridom u koli ini od 26±40 g/l u junu i julu i 40-65 g/l u avgustu i septembru. gro u. Kalcijum (Ca) Ako se pH vrednost odr ava iznad 6. pucanje ili prerano smek avanje ploda. ko ti avom vo u.0.5 kg kalcijum hlorida po aru tokom vegetacionog perioda kako bi se postigli najbolji rezultati. retko dolazi do nedostataka ovog elementa. Primeniti 9-13. Treba prskati rastvorom kalcijuma. Uno enje kre njaka u koli ini od 2-4 t/a ispravi e nedostatke ukoliko do njih do e. Prskanje kalcijumom mo e smanjiti ove probleme. Fosfor (P2O5) Ako postoji potreba. Kako bi se u zasadima ko ti avog vo a na lakim.kalijuma. Primena fosfora . . bi e potrebno primenjivati ove koli ine na svakih 3-5 godina. Neodgovaraju i nivoi kalcijuma u stablima jabuke mogu da dovedu do poreme aja kao to su gorka pegavost. Po to se fosfor u zemlji tu kre e veoma sporo. kru kama.koje se u zemlji te unose iz organskih ubriva ili ovu primenu potpuno prekinuti dok se ne vidi kako biljke na nju reaguju. Tabela: Preporu ene koli ine primene fosfora u pre sadnje u jabukama. kalcijuma i magnezijuma Ove elemente ne treba primenjivati ukoliko za njima ne postoji dodatna potreba. Najbolje je prskati 8-10 puta u periodu od kasnog juna pa do berbe u intervalima od dve nedelje. ove koli ine bi e dovoljne najve em broju vo nih vrsta tokom niza godina. jagodama i malinama Tabela:Preporu ene koli ine kalijuma za primenu pre sadnje u zasadima raznog vo a Kalijum (K2O) Primena 68-136 kg/a kalijum oksida nadoknadi e ve inu nedostataka ovog elementa. treba primeniti 90-180 kg P2O5 po jednom aru.. peskovitim zemlji tima odr ao odgovaraju i nivo kalijuma. to e imati isti efekat kao i primena ostalih ubriva koja sadr e istu koli inu kalcijuma. i koncentracije treba smanjiti ako je vreme toplo i vla no ili ako od prethodnog prskanja nije pala ki a. ali ih retko mo e potpuno ukloniti.

Mo e se upotrebiti magnezijum sulfat (gorka so) u koncentraciji od 131 g/l u prva dva prskanja tokom dve ili tri godine dok kre njak ne odreaguje u zemlji tu.Magnezijum (Mg) Ako treba uneti dodatne koli ine magnezijuma. dolomitni kre njak je najjeftinije ubrivo. Fe. Mn ili Zn preporu uje se primena slede ih koncentracija ubriva: . Primena mikroelemenata Gde postoje nedostaci B. Primenjuju se 2-4 t/a ili koli ine preporu ene na osnovu izve taja o analizi zemlji ta.

Prednosti ovakvog na ina ubrenja ogledaju se u zna ajnoj u tedi samih ubriva (tro kovi su manji i do 50% ). Tako e se mo e koristiti i cink sulfat u kombinaciji sa jednakim koli inama hidriranog kre njaka za prva dva prskanja (12-26 g/l ) ili 1. Ako je ovaj procenat ispod 80. Za privremenu popravku treba koristiti fungicide koji sadr e gvo e. manjem oslanjanju na ki u da sprovede azot do korenovog sistema. pa je zato najbolje da se projektovanje i postavljanje sistema poveri . Savetuje se folijarna prihrana i helati cinka u preporu enim koncentracijama i vremenima prskanja.3-2. Po to je razlika izmedu nedostatka i suvi ka bora mala. Mangan (Mn) Ukoliko je prisutan nedostatak mangana. ravnomernijem i redovnijem snabdevanju biljaka azotom tokom itavog vegetacionog perioda i smanjenim gubicima od ispiranja azotnih ubriva.Bor (B) Bor se primenjuje inkorporacijom u zemlji te u koli ini od 450-600 g/a za jabuke i kru ke. Neravnomeran protok vode javlja se kao posledica lo e projektovanog sistema. proveriti pH zemlji ta i uneti kre njak u potrebnoj koli ini. ili komercijalne helate gvo a u koncentracijama koje se preporu uju za ranija prskanja. treba ga primenjivati samo ako postoji potreba za time.5. Koncentraciju ne treba pove avati vi e od dva puta. Solubor je navi e kori eno ubrivo sa borom. na in ubrizgavanja ubriva u sistem. Da bi protok vode u sistemu za navodnjavanje bio ujedna en. Najva niji faktori koje treba uzeti u obzir su: ujedna en protok vode (ravnomerna primena ubriva mogu a je samo ako je i protok vode ujedna en). Ukoliko je prisutan suvi ak Mn. Cink (Zn) Reakcije na uno enje Zn preko zemlji ta nezadovoljavaju e su na zemlji tima sa visokom pH vrednosti. kapacitet injektora i odre ivanje trajanja primene. Biljke se ne mogu ravnomerno snabdeti ubrivom ako protok vode nije ujedna en. Ako simptomi na biljkama ukazuju na nedostatak gvo a. a pH je iznad 7. treba ga pobolj ati ili uop te ne ubriti na ovaj na in. za primenu ubriva preko sistema je neophodno da ova ujedna enost bude najmanje 80%. treba primeniti vodeni rastvor mangan sulfata u koncentraciji od 66 g/l vode ili helate mangana u koncentraciji preporu enoj za prva dva prskanja. Iako je skoro nemogu e postici 100% ravnomeran protok. Folijarnom primenom mo e se bolje kontrolisati koli ina bora koju biljka usvoji. 225450 g/a za tre nju i 225 g/a za breskve. aluminijum sulfata ili kiselih azotnih ubriva. Koncentracija se ne sme pove avati vi e od dva puta. Mo e se primeniti i folijarno u koncenraciji od 6 g bora u litri vode u prva dva prskanja ili 12 g bora u litri vode u septembru ili oktobru dok je li e jo aktivno. Preko sistema kap po kap se najce ce primenjuje azot. vrsta ubriva.3 kg u septembarskom prskanju posle berbe. razlike izmedu kaplja a ili njihovog zapu avanja. iz svakog kaplja a u jedinici vremena treba da isti e apsolutno jednaka koli ina vode. ubrenje preko sistema kap po kap ubrenje preko sistema kap po kap treba pa ljivo isplanirati. Gvo e (Fe) Do nedostatka gvo a dolazi na zemlji tima sa visokom pH vrednosti ili slabom drena om. treba je smanjiti dodavanjem sumpora. Breskve su veoma osetljive na suvi ak bora ± treba ga primenjivati samo ako analize listova pokazuju njegov nedostatak. Ujedna enost protoka Najva niji preduslov za efikasno injektiranje ubriva u sistem jeste ujedna en protok vode u njemu. Fungicidi Ditan i Cineb su tako e dobri izvori cinka ako se primenjuju u zasadima za koje su registrovani i u koncentracijama i vremenu primene nazna enim na etiketi. Uno enje gvo a preko zemlji ta na zemlji tima sa visokom pH vrednosti su se pokazala nedovoljnim ili neefikasnim.

amonijum nitrat i urea. Izlazni kapacitet pumpe. Ujedna enost protoka mo e se pobolj ati produ enjem vremena primene i injektiran ubriva ja dotle dokle je to isplativo. dok se amonijum nitrat i urea moraju prvo rastvoriti u vodi i tako injektirati u sistem. postave se ispod kaplja a i meri se vreme u sekundama potrebno da nivo vode dostigne nazna enu crtu. . Za merenje protoka iz pojedina nih kaplja a koristie se male posude (od oko 200 mililitara). dok je realna rastvorljivost ubriva obi no malo slabija. U datom primeru. Ovo su maksimalne koli ine iste supstance (zasi eni rastvori). Rastvor azota se mo e direktno uneti u sistem. brz i precizan na in merenja ravnomernosti protoka opisan je na grafiku. pritisak u sistemu i protok u glavnoj cevi se u izvesnoj meri razlikuju od sistema do sistema. ali se u naj iroj upotrebi nalaze tri: Venturi ± te na ubriva ili rastvorena vrsta ubriva unose se u sistem na osnovu razlike u pritisku koja nastaje na su enom delu glavne cevi na mestu injektiranja. pretakaju a pumpa ± rastvor ubriva se unosi u sistem pomo u pumpe. ozna enu kao Tmin. injektiranje ubriva u sistem se ne preporu uje. Stepen rastvorljivosti nekoliko suvih azotnih ubriva prikazana je u tabeli.kvalifikovanim licima. Svaka posuda obele i se crtom na istoj visini. Vrste injektora Postoji nekoliko vrsta injektora. U datom primeru. tank sa delom za ubrizgavanje ubriva ± deo vode za navodnjavanje vra a se u tank zbog razlike u pritisku izmedu ulazne i izlazne cevi na tanku u kome se nalazi rastvoreno ubrivo. Jadnostavan. Povuci vertikalnu liniju od Tmin i horizontalnu od Tmax. Azotna ubriva koja se mogu injektirati u sistem Azotna ubriva koja se obi no ubrizgavaju u sistem su u obliku 28%-og rastvora azota. Ove vrednosti treba koristiti kao osnovu za odre ivanje stvarne rastvorljivosti ubriva u vodi za navodnjavanje. zbir tri najkra a vremena je 100s. Za epljenje kaplja a obi no se spre ava upotrebom filtera i pravilnim odr avanjem sistema. Na grafiku je dat primer zbira tri najdu a vremena od 200s. prona i na horizontalnoj osi. Dalje se saberu tri najdu a vremena i ta vrednost (ozn ena kao Tmax) prona e na vertikalnoj osi grafika koja je ozna ena. ova vrednost je jedva zadovoljavaju a (77%) i ukoliko se ona ne mo e pove ati. Vr ednost ravnomernosti protoka nalazi se u preseku ove dve linije. Slede e treba sabrati tri najkra a vremena i tu vrednost.

odnosno 30 kg amonijum nitrata u vreme cvetanja. Injektiranje ubriva daje proizvoda u ve i stepen fleksibilnosti od primene ubriva preko zemlji ta po to se na ovaj na in ubrivo dostavlja biljkama ba onda kada im je to potrebno. Koli ine azota koje se unose injektiranjem mogu biti manje i do 50-65% u pore enju sa onima koje se unose preko zemlji ta.3 l zemlji ta. . Npr.3 l vode. sposobnosti korena da sprovodi rastvor hranljivih materija. 60 g po stablu uneti u vreme cvetanja. visok procenat ubriva ostaje u zoni korenovog sistema. Kolicina dubriva za injektiranje Koju koli inu ubriva treba koristiti i u kom momentu ga treba ubrizgati u sistem? Koli ina i vreme zavise od starosti stabala. nju treba pomno iti sa brojem stabala koja su pod sistemom kap po kap.tipa zemlji ta i iskustva i ciljeva proizvoda a. Veoma je va no poznavati tip zemlji ta u vo njaku i dubinu do koje se prostire korenov sistem. a glinu e oko 6 l. Mo e se desiti da jedan kaplja po stablu ne bude dovoljan da obezbedi dovoljnu koli inu vode i hranljivih materija korenovom sistemu. prinos i iste koncentracije azota u li u ako se ubri injektiranjem sa 1/3-1/2 manjom koli inom azota. Iz ove zone ubrivo se mo e isprati ako se u sistem unosi rastvoreno u velikoj koli ini vode ili u vremenu neposredno pre ili posle navodnjavanja ili jake ki e. ispiranje treba svesti na najmanju mogu u meru. Tako. Injektiranje preko sistema kap po kap bi bilo najbolje zapo eti koli inom azota koja je upola manja od one koja bi se ina e rasula po povr ini zemlji ta. Kre njak zadr ava 4. sorte. Obi no su dovoljna dva kaplja a. Tu koli inu dalje treba pove ati ili smanjiti u zavisnosti reakcije drveta na ubrenje. kako bi se odredilo koliko je ubriva potrebno za svaku sekciju pod sistemom.3 l zemlji ta zadr ava 2. Ako u datoj sekciji koja se navodnjava ima 500 stabala. odnosno etiri nedelje kasnije. tip injektora ne e uticati na ravnomernost primene ubriva dok god je vreme ubrizgavanja dovoljno dugo da se celokupna koli ina ubriva rasporedi u vo njaku. dok se tri ili etiri kaplja a po stablu mogu koristiti na jako peskovitim zemlji tima ili kod velikih stabala. od kojih e prvi biti negde u vreme cvetanja. a jo 60 g i 80 g dve. Kako bi se pove ala efikasnost ubrenja i izbeglo spu tanje ubriva do podzemnih voda. Zato ne bi trebalo navodnjavati pre ili posle primene ubriva ili ako su prognozirane jake ki e. Stabla lak e usvajaju injektiranjem une en azot zbog preciznije odre enog vremena primene i uno enja ubriva direktno u zonu korena. ovu koli inu treba podeliti na tri ili vi e jednakih doza i injektirati ih u intervalima od 2 nedelje.5 L vode na 38. Ako je jednom stablu potrebno 200 g amonijum nitrata godi nje. Kada se ustanovi koja je koli ina ubriva potrebna jednom stablu.Iako koncentracija ubriva u sistemu za navodnjavanje mo e varirati u zavisnosti od vrste injektora koja se koristi. u nju treba uneti 500*60g. Efikasnost i ispiranje Kada se injektiranje ubriva uskladi sa planom navodnjavanja i o ekivanom koli inom padavina. Po gornjem primeru. svakom stablu treba dostaviti 60 g amonijum nitrata u vreme cvetanja. Ne treba injektirati celokupnu koli inu azota koja je namenjena za tu godinu u samo jednoj primeni. Op te pravilo je da u peskovitim zemlji tima svakih 38.potencijalnog prinosa. stablo kome je normalno potrebno 450g amonijum nitrata koji se primenjuje jednom godi nje po povr ini zemlji ta e imati istu bujnost.

Ovako se izbegava rizik da ubrivo ostane u sistemu posle njegovog isklju ivanja i da dode do za epljenja kaplja a. . sistemu na toj sekciji je potrebno oko 20-30 min da dostigne ravnote u.ing. Ako jedna sekcija koja se navodnjava pomo u jednog ventila ima oko 10a ili manje. Po to se injektiranje ubriva zavr i. Pre nego to se zapo ne sa uno enjem ubriva.Du ina vremena injektiranja Sistem za navodnjavanje treba da bude u funkciji du i vremenski period od onog koji je potreban za injektiranje ubriva. sistem treba ostaviti uklju en 20-30 min kako bi celokupna koli ina ubriva iza la iz sistema. FERTILIZING FRUIT CROPS. Eric Hanson sa enleskog prevela: Katarina Markovi . sistem treba uklju iti i pustiti da dostigne ravnote u ili stepen apsolutne operativnosti. dipl.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful