Pobolj ana piramidalna kruna kao najbolji uzgojni oblik za ljivu

Ovih dana su nam se javljali mnogi vo ari-amateri koji podi u nove zasade ljive sa pitanjem kako da pravilno formiraju odgovaraju i uzgojni oblik. Da bi se formirao uzgojni oblik i vo ka to pre dovela u stanje plodono enja, veoma je va no da se koriste kvalitetne sadnice i na vreme sprovedu ostale operacije (zimska i letnja rezidba, povijanje grana i letorasta, prstenovanje itd.) Kod nas je u praksi, u savremenoj proizvodnji ljiva, kao ozgojni oblik najvi e zastupljena pobolj ana piramidalna kruna. Posa ene jednogodi nje sadnice se skra uju u prole e na 110-120 cm. Ukoliko sadnice na sebi imaju prevremene gran ice, onda se one prore uju a ostale skra uju na tri do pet pupoljaka i to obi no na spoljni pupoljak. Kada mladari u prole e dostignu 10-15 cm, odstranjuju se svi koji izbijaju na deblu. Mladari koji su konkurencija vodilici se odstranjuju ili pinsiraju. Tokom jula meseca odabiraju se dva mladara na rastojanju oko 30 cm i ostave da rastu, a ostali se pinsiraju ili poviju. Na po etku druge vegetacije, grane koje su ostavljene za skeletne se skra uju za jednu tre inu, a vodilica 30-40 cm iznad nivoa ovih grana. Letorasti koji zagu uju krunu ili se ukr taju se re u do osnove. Na kraju jula ili po etkom avgusta se na ostavljenoj vodilici opet izaberu dva mladara koja su najbolje razvijena i koja se ne poklapaju sa donjim mladarima ve se pru aju u me uprostoru donjih grana. Razmak izme u ovih grana treba da bude oko 30 cm. Tako e se izabere jedan uspravni letorast za vodilicu, a konkurenti se odstrane ili pinsiraju. Na donjim skeletnim granama se odaberu dva mladara na udaljenosti 60 cm od produ nice ili centralne skeletne grane. Razmak izme u letorasta trebao bi da bude 25 -30 cm. Svo ostali mladari se pinsiraju ili savijaju. Na po etku tre e vegetacije prve dve skeletne grane se skra uju da bi se formirala druga serija sekundarnih grana. Tako e se skra uju i letorasti ostavljeni za slede e dve primarne grane i letorasti ostavljeni za sekundarne grane na prvim skeletnim granama. Produ nica se skra uje na oko 30 cm od vrhova druge serije primarnih grana. U julu se na ostavljenoj produ nici izabere jedan mladar za slede u primarnu granu, ali koji se ne poklapa sa donjim ostavljenim primarnim granama. Na tre oj i etvrtoj primarnoj grani se ostavljaju letorasti na 60 cm od produ nice sa suprotnih strana tih grana. Rastojanje izme u tih letorasta je 25-30 cm. Na donje dve primarne grane na razmaku 60 cm od prve serije sekundarnih grana se ostavljaju letorasti za drugu seriju sekundarnih grana. Na po etku etvrte vegetacije uradi se sli no kao i na po etku tre e. Samo se krajem jula na produ nici odabere jo jedan letorast za poslednju primarnu granu na produ nici. Na ostalim primarnim granama se ostavljaju mladari za nove sekundarne grane, a na sekundarnim granama mladari na kojima e se formirati nosioci rodnosti. Na po etku pete vegetacije vodilica se skra uje do slabije razvijene bo ne grane. Na gornjim primarnim granama se formiraju sekundarne grane na isti na in kao i na donjim. Broj primarnih grana treba da iznosi 5-6. u odnosu na produ etak debla donje grane zaklapaju ugao oko 45 a gornje oko 50.

REZIDBA I FORMIRANJE UZGOJNOG OBLIKA JABUKE

Rezidba je osnovni pomolo ki postupak koji uti e na u inak ostalih aspekata tehnologije gajenja vo a. Istovremeno, ostali postupci uti u na potrebe i reakcije drveta na rezidbu. Efektno vo enje vo njaka nije skup pojedina nih tehnika gajenja, ve integrisani program postupaka koji uti u jedan na drugi. Preporuke vezane za ostale tehnike gajenja zasnivaju se na pretpostavci da su stabla pravilno formirana, a neobavljanje rezidbe mo e ograni iti njihov u inak. Rezidba je katalizator koji omogu ava delovanje ostalih tehnika gajenja. Neophodno je pratiti kontinuirano, najsavremenija tehnolo ka saznanja, koja svuda u svetu te e ka tome, da se postigne takav koncept vo arenja, koji omogu ava malu vo ku na dohvat ruke (upotreba manje bujnih vegetativnih podloga jabuke) ili (zbog samohodnih platformi) ak veliku vo ku, na kojoj je potrebno to manje ru nog rada (osim visoko produktivne berbe 2.000 ili vi e kg za 8 asova po bera u), koji moraju biti to jednostavniji, kako bi ih bilo mogu e sprovesti jeftinijom i manje stru nom radnom snagom. Rezidba ima za cilj pravilno obrazovanja krune, br e proro avanje, regulisana i zadovoljavaju a rodnost, visok kvalitet ploda, dug vek stabla, manja o te enja od biljnih bolesti, teto ina i vremenskih nepogoda.
Ekonomika rezidbe jabuke

Rezidba ima veliki udeo u tro kovima proizvodnje jabuka. Tro kovi rezidbe u estvuju sa otprilike 50% u tro kovima rada i 10 -15% u ukupnim tro kovima proizvodnje, to zavisi od cene jabuke na tr i tu, kao i od stabla razli ite starosti i gustine. Po to se velika, starija stabla sa mno tvom problema pri rezidbi postepeno prevazilaze, a zapo inje proizvodnja maldih i gu e sa enih zasada, o ekuje se zna ajna promena u tro kovima rezidbe. Iako gusti zasadi zahtevaju intenzivniju kontrolu, rezidba malih stabala je znatno efikasnija. Potreba za penjenjem uz stablo se smanjuje ili potpuno nestaje, to zna ajno pove ava produktivnost rezidbe. Kada se ve a efikasnost rezidbe ukombinuje sa ve im prinosima koji se o ekuju u gustim zasadima, treba ocekivati zna ajno smanjenje tro kova

proizvodnje. Smanjenje tro kova rezidbe bi e pokazatelj efikasnog upravljanja gustim zasadima jabuke. U poku aju da smanje tro kove rezidbe, neki proizvoda i ozibljno zanemaruju ovaj veoma va an aspekt tehnologije gajenja. Izostavljanje rezidbe je izvor zna ajnih u teda jer predstavlja veliki deo ukupnih tro kova i pla a se odmah i u gotovini. Za razliku o d propusta u za titi od teto ina, neobavljanje rezidbe ne onemogu uje prodaju roda. Posledice neodgovaraju e rezidbe se sporo razvijaju i te ko prime uju. Na alost, one su obi no dugotrajne. Prvi problem koji se uo i ako se rezidba zanemari jeste opadanj e kvaliteta ploda, to samo produbljuje ekonomski problem koji je doveo do nedostatka sredstava za rezidbu. Posle godinu ili dve zanemarivanja, tro kovi rezidbe e se zna ajno uve ati, a reakcija verovatno nece biti zadovoljavajuca. U ovakvim situacijama o bi no sledi poku aj da se ja om rezidbom nadoknade godine zanemarivanja. Ovako e se smanjiti prinos i podsta i nepotreban vegetativni porast koji e, suprotno o ekivanom, negativno uticati na kvalitet ploda i ozbiljno zakomplikovati budu u rezidbu. Za pon ovno uspostavljanje produktivnosti i kvaliteta ploda i stavljanje bujnosti pod kontrolu mogu biti potrebne tri ili etiri godine. im se uspostavi prihvatljiv odnos izmedu vegetativnog i rodnog porasta, neophodno je obavljati redovnu, godi nju i stalnu rez idbu kako bi se ova osetljiva ravnote a odr ala; tro kovi ovakve rezidbe moraju se smatrati veoma bitnim delom bud eta namenjenom proizvodnji. Da bi se postigla bolja produktivnost, vo njaci sa retko posa enim velikim i starim stablima jabuke se brzo zamenjuju manjim, gu e sa enim stablima. Mi ljenja o optimalnoj visini stabala i razmaku sadnje se razlikuju, a svi se sla u da su manja stabla ekonomski opravdanija. U pro losti prihva eni na ini gajenje visokih stabala vi e nisu zadovoljavaju i, tako da mor a do i do zna ajnih promena u pogledu visne stabala i razmaka sadnje. Jasno je da rezidbu i formiranje uzgojnog oblika kao na ine uzgoja treba prepraviti i prilagoditi gustoj sadnji. Prednosti guste sadnje na iroko se predstavljaju javnosti. O ekivanja da e ovakva stabla rano ra ati, da e imati visoke prinose i da u njih ne e biti potrebno ulo iti ve i rad, nisu se pokazala ispravna. U ispitivanima mladih stabala sa enih na razli itom odstojanju u (Va ingtonu 1976), objavljeno je da se prose an prinos u vo njacima starosti 5-12 godina nije pove avao poslednjih 17 godina. Nije prime eno da prinos zavisi od podloge, a i gustina sadnje je imala mali uticaj na prinos. Detaljnija ispitivanja otkrila su da je uticaj odre enih uzgojnih tehnika na prinos bio ve i od uticaja podloge ili gustine sadnje. Rodni potencijal ostvaren je samo u onim vo njacima sa gusto posa enim stablima u kojima je velika pa nja posve ena uzgojnim tehnikama. Prednosti gustog na ina sadnje su realne i zna ajne. Ipak, ove prednosti mo i e u potpunosti da iskoriste samo oni proizvo a i koji savesno primenjuju odgovaraju u tehniku gajenja. U pomenutom ispitivanju, jedan od najva nijih inilaca koji uti u na ranu proizvodnju je formiranje uzgojnog oblika mladih stabala. Rezidba i formiranje uzgojnog oblika se ne mogu razdvojiti, s obzirom da ove tehnike prate jedna drugu kod mladih stabala, a formiranje uzgojnog oblika mladog stabla u velikoj meri odre uje tehniku

rezidbe rodnog stabla. Ove dve tehnike uti u na na in i intenzitet porasta, a g re ke u primeni bilo koje od njih mogu poni titi trud koji se ula e u druge tehnike koje su deo tehnologije gajenja. Pravilna rezidba i formiranje uzgojnog oblika su veoma bitne za ranu proizvodnju, odr ivo visoke prinose, optimalan kvalitet ploda i efikas no upravljanje vo njakom. Preporuke za formiranje uzgojnog oblika zavise od uslova uspevanja, posebno temperature i svetlosti, i mogu se zna ajno razlikovati u pojedinim oblastima. Razlike u klimatskim uslovima uti u kako na bujnost, tako i na plodnost, i predstavljaju glavne faktore na koje treba paziti pri odre ivanju odgovaraju ih programa rezidbe.
Ciljevi rezidbe i formiranja uzgojnog oblika

Iako e u nerodnim godinama uvek biti potrebno obaviti rezidbu do odre enog stepena, naglasak ipak treba staviti na formiranje uzgojnog oblika. Idealno bi bilo da se porast mladog drveta usmeri na grane koje e biti stalno prisutne na rodnom stablu, pri e mu treba izbe i suvi an porast koji e se ukloniti pre dolaska na rod. Tehnika formiranja uzgojnog oblika treba da podstakne ranu rodnost i razvoj sna ne osnovne strukture grana koje e nositi te inu roda u narednim godinama. Osnovni oblik treba da omogu i formiranje i odr avanje optimalnog oblika stabla. Formiranje uzgojnog oblika takode treba da omogu i razvoj stabla koje e se u narednim godinama lako odr avati. U smislu ovog odr avanja, rezidba je uzgojna tehnika na koju formiranje uzgojnog oblika najvi e uti e. Rezidba starijih stabala u velikoj meri predstavlja popravku ranije na injenih gre aka i propusta. Koli ina i kvalitet roda jabuke zavise od odnosa izme u vegetativnog i generativnog porasta. Drvenasta tkiva stabla se takmi e sa plodovima oko krajnjih produkata listova, i prekomeran vegetativni rast obavlja se na ra un plodova. Umeren vegetativni porast neophodan je za razvoj velike i funkcionalne lisne povr ine kao i novih nose ih grana. Neodgovaraju i vegetativni porast uti e na smanjenje rod nosti i veli ine plodova. Na odnos izme u vegetativnog i generativnog porasta uti e veliki broj inilaca kao to su ubrenje, vremenski uslovi i te ina roda, ali rezidba uvek igra zna ajnu ulogu. U su tini, pravilnom rezidbom se uklanjaju nerodne grane, o dr ava optimalna bujnost rodnih grana i podsti e stalni razvoj novih nose ih grana koje zamenjuju one koje su rezidbom uklonjene. Grane mogu biti nerodne iz razloga to je bujnost prevelika ili premala. Previ e bujna stabla mogu se razviti kao reakcija na prekomerno ubrenje, jaku rezidbu ili gubitak roda. Nedovoljna bujnost mo e biti posledica neodgovaraju eg ubrenja, nedovoljne rezidbe ili njenog izostanka, preteranog odsecanja ili zasenjivanja. Ukoliko su previ e zasenjene, rodne grane e brzo postati nerodne. Za razvoj novih nose ih grana potrebna je umerena, ali ne prekomerna bujnost i dobra osvetljenost. U prethodnom nabrajanju inilaca, periodi nost vezana za izlaganje svetlosti (ili zasenjivanje) je od velike va nosti. esto se ka e da je ograni a vaju i faktor za rodnost jabuke senka koju ona pravi sopstvenim stablom. Od podjednake je va nosti i senka

susednih stabala u gusto sa enim zasadima. Iskustva su pokazale su da unutar kro nje jabuke postoje jasne svetlosne zone. Sloj plodova i listova na spolja njoj povr ini kro nje dobija veliku koli inu dostupne svetlosti koja prevazilazi potrebe drveta. Drugi sloj prima njemu odgovaraju u koli inu, a tre i deo u centru kro nje prima koli inu koja nije dovoljna za formiranje kvalitetnog roda. Re enje za postizanje bolje rodnosti nalazi se u uklanjanju nerodnog dela koji je neodgovaraju e osvetljen, to e pobolj ati sveukupnu efikasnost dela vo njaka koji se nalazi pod stablima. Slika 1: Prodiranje svetlosti u kro nju velikog stabla jabuke.

Zona do koje sti e ispod 30% ukupnog sun evog zra enja je manje rodna i daje sitnije plodove neodgovaraju e boje. Ranije je uobi ajeno re enje za ovaj problem bilo ukloniti nose e grane u jako zasenjenoj unutra njosti kro nje. Ovo je na izvestan na in imalo efekta po to su se tako zaista uklanjali neki plodovi u unutra njosti, ali efikasnost nije pobolj ana. Pored toga, ovakvom tehnikom su se nose e grane usmeravale ka gornjem i spolja njem delu kro nje, to je dovodilo do pojave veoma velikih stabala. Ova pojava, iako nije bila efikasna, mogla se tolerisati pri velikim razmacima sadnje. Na malim razmacima sadnje, ova tehnika brzo dovodi do pojave kro nji koje se preklapaju i zasenuju same sebe i jedne druge. Ovaj na in rezidbe kojim se formira otvoreno sredi te kro nje mo e veoma brzo pretvoriti gusto sa en vo njak u gusti koji je nemogu e kontrolisati. Dva najva nija faktora koja odre uju procenat ukupne lisne povr ine koja prima nedovoljnu koji inu svetlosti su veli ina i oblik kro nje. Zasenjeni nerodni deo se s manje sa smanjenjem veli inom kro nje. Procenat ukupne lisne povr ine koja prima manje od 30% ukupne svetlosti pove ao se od 8% u patuljastim stablima visine 2,43 m, preko 13 19% u srednje patuljastim stablima visine 3,65 - 4,9 m, pa do 24% u stablima standardne visine od 6 metara. Jedan od mnogobrojnih faktora koji uti u na veli inu drveta je rezidba, kojom se veli ina mo e kontrolisati samo do odre ene granice. Kona na veli ina drveta bi e rezultat me usobnog uticaja podloge, sorte, zemlji ta, ubrenja, orezivanja, inilaca koji usporavaju rast kao i rezidbe, a precizna kontrola veli ine drveta zahteva odgovaraju u kombinaciju svih ovih promenljivih faktora. Ipak , u gusto sa enim vo njacima, glavni cilj rezidbe mora biti smanjenje visine drveta i povijanje grana kako bi se senka koju drvo pravi samome sebi i susednim stablima svela na najmanju mogu u meru.

Stabla sa otvorenim centralnim delom, sklona su formiranj u guste kro nje loptastog oblika koja jako zasenjuje donju tre inu stabla. Ne samo da ovakvo stablo nije rodno svom svojom veli inom, ve se njegov deo koji daje najve i rod nalazi na vrhu gde su plodovi najte e dostupni. U kro nji oblika konusa ili piramide ve i procenat ukupne lisne mase izlo en je odgovaraju oj koli ini svetlosti, pa je i nerodna zona manja. Pored toga, najve i deo plodova razvija se u donjem delu drveta to olak ava mere nege i berbu.. Kro nja konusnog oblika zahteva centralnu vo icu, o tvoreni raspored grana koji omogu ava prodor svetlosti u unutra njost kro nje, horizontalno postavljene grane, i gornje grane koje su tako postavljene i skra ene da na grane ispod njih bacaju najmanju mogu u senku. Tehnike formiranja uzgojnog oblika trebal o bi da budu usmerene ka zasnivanju najefikasnijeg oblika kro nje, dok ga tehnike rezidbe trebaju odr avati tokom trajanja rodnosti zasada. Kao to izlo enost svetlosti uti e na proizvodnju hranljivih materija u listovima, oblik i veli ina kro nje uti u na njihovu distribuciju. Za razliku od manjih, velika stabla imaju vi e osnovnih nego rodnih grana. Odavde proizilazi da se u ve im kro njama transformi e ve a koli ina hranljivih materija u materije koje slu e za porast drveta. Zbog jako zasenjenog centralnog dela, unutra nji delovi skeletnih grana u kro njama sa otvorenim centralnim delom su nerodni, ak iako su njihovi spolja nji krajevi rodni. Stabla konusnog oblika iste visine i rasporeda grana imaju manje potpornih grana, vr ne grane su kra e i grane su rodne sve do debla. Tako e imaju mnogo manje osnovnih grana po jedinici povr ine od stabala sa otvorenim centralnim delom; shodno tome, ve a koli ina asimilata iz listova dostupna je za formiranje plodova. Stabla u zasadima guste sadnje treba da imaju najvi e rodnih, a najmanje strukturnih grana. Iz svega to je navedeno do sada, mo e se zaklju iti da su osnovni razlozi za obavljanje rezidbe su postizanje to bolje izlo enosti kro nje sun evoj svetlosti, uklanjanje nerodnih grana i formiranje kro nje do efikasnog i stabilnog oblika. Rezidba omogu ava formiranje krupnijih plodova, njihovo ujedna eno zrenje i pove ani sadr aj ecera. Pesticidi se bolje raspore uju i prijanjaju na rezidbom pravilno oblikovanoj kro nji, to mere za tite vo a ini efikasnijim, a unutra njost ovakve kro nje se br e su i posle ki e. Ovako se omogu ava i lak i pristup plodovima za vreme berbe. Ciljevi formiranja uzgojnog oblika i rezidbe mogu se svesti na jedan glavni cilj - formirati i odr ati malo, kompaktno i efikasno stablo koje e mo i da iskoristi maksimum dostupne sun eve svetlosti. Uspe no dostizanje ovih ciljeva zahteva razumevanje (1) fiziologije porasta stabla, (2) tehnologiju gajenja komercijalnih sorti jabuke, (3) osnove formiranja uzgojnog oblika i rezidbe, (4) reakc ije na razli ite vrste rezidbe, i (5) uticaj ostalih faktora na koje rezidba uti e, kao to su bujnost i rodnost. Sledi detaljna analiza ovih faktora i njihovog me usobnog uticaja.
Fiziologija porasta stabla

Porast stabla jabuke odvija se na nekoliko na ina. Sastoji se od razvoja izdanaka, listova i plodova koji je vidljiv, kao i od manje o iglednog zadebljavanja izdanaka i formiranja korena. Za sve vrste porasta potrebne su hranljive materije koje se proizvode u listu. U po etnom delu vegetacije porast z avisi od uskladi tenih rezervi ugljenih hidrata i azota

koji su proizvodi fotosintetske aktivnosti u prethodnoj sezoni. Kasnije tokom sezone za porast drveta i roda slu e hranljive materije proizvedene u teku oj sezoni, kao i za obnavljanje rezervi za pred stoje i period mirovanja i po etnu fazu porasta narednog prole a. Za ove procese neophodna je zdrava i funkcionalna lisna povr ina. Ta ka porasta stabla jabuke je bilo koje mesto na stablu koje mo e da usmeri kretanje hranljivih materija iz listova ka sebi. Ovu sposobnost imaju izdanci i plodovi koji aktivno rastu i oni se oko hranljivih materija takmi e kako me usobno, tako i sa ostalim ta kama porasta, kao to je koren. Koli ina hranljivih materija je ograni ena i injenica da su usmerene ka plodovima u razvoju smanjuje njihovu koli inu dostupnu za porast mladara i korena. Veliki broj plodova dovodi do smanjenog porasta korena, a uti e i na broj i bujnost izdanaka. Na ovaj nacin plodono enje doprinosi kontroli bujnosti stabla, porasta letorasta i veli ine samog drveta. to je odstojanje izmedu stabala manje, uloga ovog mehanizma za kontrolu porasta je ve a. Slabija rezidba u gusto sa enim vo njacima mo e dovesti do poja anog vegetativnog porasta, to mo e imati za posledicu brzu pojavu gusti a i gubitak rodnih grana zbog zasenjivanja. Da bi se postigla optimalna kontrola rasta, te inu roda treba prilagoditi najve em mogu em broju plodova odgovaraju e veli ine, kvaliteta i ponovnom cvetanju. Slika 2 : a) vertikalan Rast grana kao reakcija na razli itu orijentisanost:

b) u blizini, ali iznad horizontale i c) ispod horizontale. Isprekidane crte razdvajaju jednogodi nje i dvogodi nje drvo. Prime uje se smanjeni porast i pojava ve eg broja grana na slici b u pore enju sa a; nedostatak terminalnog porasta i razvoj nepo eljnih bujnih vodopija pod c.

Uobi ajen na in porasta centralne vo ice kod jabuke prikazan je na slici 2 a. Porast u visinu se najve im delom odvija iz samog terminalnog pupoljka. Izdanci se mogu formirati i iz nekoliko bo nih pupoljaka, ali oni obi no prelaze u rodne gran ice ili osta ju dormantni. Proizvodnja i silazno kretanje regulatora rasta od terminalnog izdanka ograni ava formiranje izdanaka iz bo nih pupoljaka. Ovi prirodni regulatori rasta tako e mogu da spre e razvoj cvetova. to je bujnost vegetativnog porasta ve a, proizvodi se ve a koli ina ovih materija koje inhibiraju formiranje cvetova. Kada do e do velike vegetativne bujnosti, javlja se veliki broj izdanaka i mali broj cvetnih pupoljaka. Ako se centralna vo ica savije do skoro horizontalnog polo aja, promeni e se pravac kretanja regulatora rasta. Ukupan vegetativni porast e se smanjiti, pojavi e se ve i broj bo nih grana i podsta i e se formiranje cvetova(sl. 2b). Ako se vo ica savije ispod horizontalnog polo aja, terminalni porast gotovo prestaje i biva zamenjen bujnim i uspravnim vodopijama blizu osnove grana (sl. 2c). Orezana grana uvek e ostvariti manji porast od neorezane. Neki na ini orezivanja podsti u vegetativni porast na mestu reza to stvara varku poja anog porasta, ali je deo koji izraste uvek manji od odstranjenog dela i porasta koji bi on ostvario. Po to se rezidbom uklanja potencijalna lisna povr ina za narednu vegetacionu sezonu, kao i uskladi tene rezerve u samom drvetu, ja ina rezidbe meri se pre brojem ta aka porasta nego koli inom uklonjene drvne mas e. Rezidba se uglavnom obavlja tokom zime. Na kraju svake vegetacione sezone, nadzemni deo drveta i koren su u ravnote i. Rezidbom u toku mirovanja vegetacije uklanjaju se neke ta ke porasta, to pove ava koli inu resursa iz korena za preostale pupoljke. Ovo dovodi do ja anja koje delimi no nadokna uje uklonjenu drvnu masu; i, ako rezidba nije ekstremne jacine, neto gubitak je minimalan. Uop te, slabija rezidba ima ve i uticaj na raspored porasta delova drveta nego na ukupan porast. Ipak, ukoliko se ukloni veoma veliki broj ta aka porasta, ukupan porast u narednoj sezoni bi e zna ajno smanjen, a porast iz preostalih ta aka porasta prekomeran. Za razliku od zimske, letnja rezidba nema za cilj ja anje porasta. Rani porast izdanaka, listova i plodova obavlja se na ra un rezervi uskladi tenih u tkivima drveta; kasnije tokom vegetacije listovi nanovo dopune ove rezerve. Ako se aktivna lisna povr ina ukloni sredinom leta, pre po etka kretanja hranljivih materija od listova ka drvetu, krajnji efekat bi e pra njenje rezervi u drvetu, to dovodi do smanjene bujnosti u narednoj vegetaciji. Ovaj efekat je direktno proporcionalan koli ini uklonjene lisne mase. Slika 3 (a, b, c, d): Reakcija porasta bujnih, uspravnih grana Deli esa na jako prekra ivanje grana u periodu mirovanja vegetacije. Isprekidane crte razdvajaju drvo razli ite starosti. a) nije bilo prekra ivanja b) prekra ivanje jednogodi njeg drveta za jednu tre inu c) prekra ivanje za dve tre ine d) prekra ivanje za tri tre ine (cela jednogodi nja grana je uk lonjena).

Kao reakcija na ja e prekra ivanje jednogodi njeg drveta, uo ava se poja an porast bujnih izdanaka i prelazak rodnih gran ica u vegetativne izdanke Prekra ivanje starijih grana d) ima za rezultat prelazak rodnih gran ica u nerodne i bujne vegeta tivne izdanke.

Svi na ini rezidbe mogu se podeliti u dve osnovne kategorije, prekra ivanje i potpuno uklanjanje grana i izdanaka. Razlike u intenzitetu porasta stabla posle skra ivanja, odnosno potpunog uklanjanja, mogu se odrediti na osnovu razli itih reakcija u kretanju regulatora rasta u orezanoj grani na ove dve tehnike. Kod potpunog uklanjanja, itava grana ili izdanak se odstranjuju na mestu spajanja sa skeletnom, bo nom granom ili deblom. Za razliku od toga, prekra ivanje podrazumeva uklanjanje s amo jednog dela grane to ima za posledicu ometanje uobi ajenog kretanja regulatora rasta u preostalom delu grane. Karakteristi ne reakcije u porastu bujnih uspravnih grana na prekra ivanje prikazane su na prethodnoj slici. to je ja e orezivanje jednogodi njeg drveta, ja a je i reakcija u vegetativnom porastu iz pupoljaka ispod reza (sl. 3 a -c). Da ne bi do lo do zasenjivanja ni ih delova drveta, jednogodi nje drvo se stoga retko orezuje, i ostavlja se neorezanim da bi se na njemu formirali cvetni pupoljci koji e u narednoj sezoni dati rod. Prekra ivanje starijeg drveta (sl.3 d) ima za posledicu prelazak potencijalno rodnih pupoljaka u bujne i nerodne vegetativne izdanke. Tako, dvogodi nje grane se obi no prekracuju kako bi se njihova du ina smanjila, a tr ogodi nje kako bi se zamenila ili podmladila stara grana, po to e nova grana koja zauzme njeno mesto formirati rodne gran ice koje ce lak e mo i da izdr e te inu roda. Reakcija na prekra ivanje mo e biti razli ita i zavisi od uticaja nekoliko faktora. Pri rodno bujne sorte sa jakim porastom u visinu, kao to je Deli es, vi e reaguju na prekra ivanje od manje bujnih sorti. Bujne sorte na prekra ivanje reaguju jakim vegetativnim porastom. Za razliku od uspravnih, prekra ivanje uporednih horizontalnih grana dovodi do malog pove anja njihovog vegetativnog porasta u pore enju sa isto tako orijentisanim neorezanim granama. Ipak, rez nastao prekra ivanjem podsti e bujniji porast iz pupoljaka u svojoj blizini i proporcionalno smanjuje razvoj bo nih grana du te ho rizontalne grane. Velika te ina roda mo e smanjiti ili ak potpuno spre iti uobi ajenu reakciju porasta na rezidbu prekra ivanjem. Nasuprot prekra ivanju, rezove nastale potpunim uklanjanjem grana i izdanaka na prati dramati no pove anje bujnosti vegetativ nog porasta. Po to normalno kretanje regulatora rasta u delovima koji nisu orezani ostaje u velikoj meri isto, porast izdanaka i zadebljavanje grana nastavljaju se normalnim tokom. Rezidba potpunim uklanjanjem grana zgodna je za odstranjivanje klonulih gra na i vodopija. Medutim, i posle

ove rezidbe mo e do i do poja anog porasta. Novi izdanci izbija e posle rezidbe iz pupoljaka u osnovi uklonjene grane. Da ne bi ostali ovakvi pupoljci, rezovi treba da su isti i na injeni do same osnove izdanka koji se ukla nja. Prekra ivanje i potpuno uklanjanje mo e se obaviti i sa ciljem podsticanja porasta, na primer u slu aju kada neorezana grana nema dovoljno izdanaka koji bi izneli celokupan rod. U ovoj situaciji postoji veliki broj za etaka novih izdanaka koji su ned ovoljne du ine, i koji po svoj prilici ne e mo i da dostignu neophodnu du inu. Do ove pojave uglavnom dolazi zbog prevelikog broja rodnih gran ica, nepravilne rezidbe i podmla ivanja grana. Porast se mo e podsta i uklanjanjem nekih rodnih gran ica, to e izazvati poja ani porast izdanaka.
Op ta pravila koja treba poznavati pre nego to se zapo ne sa rezidbom

Kako bi se rezidba obavila na pravilan na in, treba poznavati bujnost drveta, odnosno broj i du inu izdanaka. Na bujnost u velikoj meri uti e podloga, tj. da li je ona standardna, srednje patuljasta ili patuljasta. Najve a i najbujnija stabla formiraju se na standardnim podlogama. Patuljaste podloge daju niska stabla male bujnosti, i obi no nose veliki broj rodnih pupoljaka. Rezidbu treba izvr iti tak o da se stimuli e umeren porast izdanaka. Veli ina patuljastih stabala je izme u ove dve kategorije i ona se odlikuju bujnim porastom izdanaka, pa ih treba orezivati na na in koji e tu bujnost smanjiti. To su uglavnom posti e orezivanjem bujnih izdanaka v r nog dela drveta koji zasenjuju donje grane. Pri orezivanju skeletnih grana, treba znati koje se sekundarne grane i izdanci na njima javljaju: 1. Vodopije su bujni vegetativni izdanci koji iscrpljuju drvo po to koriste hranjlive materije neophodne za proizvodnju ploda. esto se javljaju u osnovi kalemljenih stabala, na ra vama i na mestima ranijih rezova. 2. Patrljci i polomljene grane nastaju posle jakih vetrova, velikog optere enja te inom roda ili nepravilne rezidbe. Na ovim mestima olak an je prodor insekata i uzro nika bolesti, pa ih treba prekratiti do zdrave grane ili ih potpuno ukloniti. 3. Grane koje rastu nadole formiraju mali broj cvetnih pupoljaka, zasenjuju ili se naslanjaju na rodnije skeletne grane, to dovodi do o te enja kore, to olak ava prodor insektima i uzro nicima bolesti. Od dve grane koje se oslanjaju jedna na drugu treba prekratiti ili ukloniti onu koja je manje rodna. 4. Zasenjene grane u unutra njosti kro nje daju rod slabijeg kvaliteta, a berba tih plodova je ote ana zbog njihove nedostupnosti. 5. Do ugro avanja rasta centralne vo ice dolazi kada vodopije ili izdanci u blizini vrha drveta prerastu najvi i pupoljak stabla centralne vo ice. Njih treba prekratiti da drvo ne bi poprimilo lo u strukturu i nepravilan oblik.

6. Uzane ra ve nastaju kada se grana formira vi e paralelno nego normalno u odnosu na deblo ili granu sa koje polazi. Kako obe grane rastu, kora izme u njih po inje da ometa formiranje vrstog spoja izme u njih. 7. bunasti porast javlja se kada se nekoliko gr ana razvija iz iste ta ke porasta na deblu ili grani. Veze tih grana sa osnovom su slabije, pa treba ostaviti izdanak koji ima najbolji polo aj, a ostale ukloniti. 8. Rezidba prekra ivanjem ili preusmeravanjem rasta obavlja se kako bi ograni io ili skrenuo rast centralne vo ice ili grana. Za ograni avanje porasta, granu treba prekratiti do slabog pupoljka ili bo ne gran ice; za preusmeravanje porasta treba odstraniti deo izdanka do pupoljka, gran ice ili grane orijentisane u eljenom smeru. Takode, radi lak e rezidbe, na grani treba prepoznati delove koji se razlikuju po starosti. Jednogodi nji izdanci pri vrhu grane predstavljaju najmla e drvo, i na njima jo nema bo nih rodnih gran ica ili izdanaka, ve samo bo nih pupoljaka iz kojih e se u slede oj sezoni razviti bo ne rodne gran ice ili izdanci. U starije drvo spadaju grane starosti dve ili vi e godina, koje nose rodne gran ice i izdanke. Intenzitet i bujnost por asta posle rezidbe zavi i e od starosti delova drveta koji su orezani. Slika 4: Rezidba po godinama rasta grana.

Kako bi se rezovi pravili na odgovaraju im mestima i izbeglo odstranjivanje prevelikog broja rodnih pupoljaka, potrebno je znati razlikovati vegetativne i rodne pupoljke. Reproduktivni pupoljci formiraju se u vegetacionoj sezoni koja prethodi onoj u kojoj e od njih nastati plodovi, s tim to se plodovi ne formiraju iz svih za etih pupoljaka. Broj pupoljaka koji daju cvetove zavisi e od uslova uspevanja tokom sezone zametanja pupoljaka i tokom predstoje eg zimskog perioda, a neke sorte ak formiraju pupoljk e po principu slu ajnosti i retko zame u veliki broj pupoljaka tokom godine visoke rodnosti. U svakom slu aju, pupoljci iz kojih e se formirati plodovi u narednoj sezoni postaju vidljivi pre kraja zime. Pupoljci se javljaju samo na dvogodi njim ili trogod i njim rodnim gran icama koje nisu deblje od olovke. Pupoljci koji e dati plodove lako se prepoznaju po obliku. Oni su ve i i vi e zaobljeni od lisnih pupoljaka i obi no se nalaze na vrhovima rodnih gran ica i kratkih izdanaka. Retko se mogu prona i bo no na izdancima. Lisni pupoljci su sitniji i trouglastog su oblika. Nalaze se bo no na izdancima i rodnim gran icama, kao i na vrhovima izdanaka.

Postupak rezidbe stabala jabuke mogu e je izraziti u pet pojednostavljenih koraka, to naravno ne zna i da treba zanemariti detaljnu analizu ove tehnike koja sledi i koja e u velikoj meri pomo i pravilniju, precizniju i efikasniju rezidbu. Slika 4a : Generativni pupoljci nalaze se na vrhovima rodnih gran ica. Krupniji su i vi e zaobljeni od lisnih pupoljaka.

Treba zapo eti sa pravljenjem velikih rezova, a zavr iti sa detaljnijom rezidbom. Uklanjanje ve ih grana olak a e preglednost i ukazati koje izdanke i grane treba dalje orezivati. 1. Treba odstraniti mrtve i odumiru e grane. Na njima nema novog porasta i svetlije su boje od zdravih. 2. Odabrati centralnu vo icu i ukloniti ostale izdanke koji su joj konkurentni (one koje rastu u blizini vo ice). Kada vo ica dostigne visinu koja onemogu ava berbu, treba je prekratiti do dvogodi njeg drveta. Ako se vo ica sa vije pod te inom roda, treba odabrati drugi izdanak i otkloniti sve ostale koji su u njegovoj blizini. 3. Ukloniti grane koje prave veliku senku. Kod polupatuljastih stabala gornje grane trebalo bi da budu najmanje 90 cm iznad donjih. Kod patuljastih staba la, grane mogu biti i na manjoj me usobnoj udaljenosti. Na bujnom stablu sa centralnom vo icom ne bi trebalo da bude vi e od pet donjih grana. 4. Odr avati vec formiran oblik kro nje. Osnovni oblik centralne vo ice lako se gubi kada du ina gornjih dostigne du inu donjih grana. Onda gornje grane treba prekratiti do odgovaraju e du ine, i to po op tem pravilu tako da njihova du ina iznosi oko dve tre ine du ine donjih grana. 5. Treba zavr iti detaljnom rezidbom. Ukloniti izdanke koji su nerodni i koji prave s enku, a to su obi no vodopije i klonuli izdanci. esto vr ni deo kro nje ima previ e bujnih uspravnih izdanaka, pa neke od njih treba potpuno ukloniti.
Nekoliko op tih prakti nih saveta pri rezidbi:

1. Treba orezivati kasno tokom perioda mirovanja kako b i se izbegla o te enja od hladno e. 2. Rezidba treba da je ja a na zanemarenim stablima ili bujnim sortama, a slabija kod

manje bujnih sorti. 3. Prekra ivanje treba obavljati rezovima tik iznad pupoljka ili grane. 4. Uklanjanje treba obavljati rezovima tik iznad osnove grane koja se uklanja. 5. Ne praviti rezove preblizu grani sa koje se izdanak ili druga grana odstranjuje. 6. Ne obavljati kompletnu rezidbu sa ciljem da se dosta zasenjeno drvo transformi e u rodno tokom samo jedne godine. Ovakvu rezidbu tre ba razvu i na nekoliko godina. 7. Premazi za rane nastale orezivanjem nisu neophodni u periodu mirovanja vegetacije. 8. Alat koji se koristi pri orezivanju treba prilagoditi veli ini grane koja se uklanja. Koristiti ru ne makaze za male gran ice, makaze za rezidbu za grane srednje veli ine i testeru za velike grane.

Pravila formiranja uzgojnog oblika i rezidbe mladih stabala jabuke

Formiranje uzgojnog oblika i rezidbu mladog stabla jabuke treba zapo eti sa sadnjom, a formiranje uzgojnog oblika nastaviti dok ono ne dostigne zrelost. Razumno primenjen plan formiranja uzgojnog oblika i rezidbe mladog stabla elimini e kasniju potrebu za skupom korektivnom rezidbom, formira dobru strukturu i podsti e rano formiranje plodova. Specifi ni godi nji planovi varira e u zavisnosti od nekoliko faktora, uklju uju i bujnost sorte, na in porasta stabla, prevremeni razvoj, krajnju veli inu stabla i to da li je stablo sa ili bez potpore. Na stablima sa kojih e se berba obavljati mehanizovano treba pravilno formirati uzgojni oblik od samog po etka.

Stablo bez potpore

Kod mladih stabala, ve i naglasak treba staviti na tehnike formiranja uzgojnog oblik a nego na rezidbu. Po to najve i broj rezova na mladim stablima podsti e vegetativni porast i odla e cvetanje, rezidbu treba strogo ograni iti na rezove koji su neophodni za pravilan razvoj drveta. Na mladim stablima skeletne grane se retko same postavljaj u u polo aj koji stablu daje maksimalnu snagu i omogu ava optimalnu izlo enost svetlosti. Odabir i povijanje skeletnih grana olak avaju ove probleme i poma u u kontroli porasta i stimulaciji ranog formiranja ploda. Pristupi formiranju uzgojnog oblika i re zidbi variraju u zavisnosti od na ina porasta konkretne sorte. Uzgojni oblik sorti sa porastom koji ide u irinu, kao to je Zlatni deli es ili Ajdared mo e se sa relativno malo napora formirati u konusni oblik (sl.5). Slika 5. Na in porasta Zlatnog deli esa: Uo ava se dobro definisana centralna vo ica, grananje pod velikim uglom i umeren porast u visinu.

Kod bujnih sorti uspravnog porasta kao to je Deli es pa nja se mora obratiti na odabir skeletnih grana i njihovo povijanje kako bi se dobio eljeni uzgojni oblik (sl. 6 -8). Slika 6. Na in porasta Deli esa. Uo ava se bujni porast u visinu koji je konkurentan centralnoj vo ici, preveliki broj skeletnih grana i mali uglovi grananja.

Slika 7. Stablo prikazano na slici 6. posle odabira skeletnih grana i skra ivanja centralne vo ice. Uo ljivo je odstojanje izmedu skeletnih grana du debla.

Slika 8.Stablo prikazano na slici 7. posle postavljanja tapova koji se koriste pri povijanju grana. Povijanjem se pove ava ugao grananja, smanjuje bujnost skeletnih grana, podsti e formiranje cvetnih pupoljaka, smanjuje konkurentnost centralnoj vo ici i u klanjaju smetnje koje donje skeletne grane prave porastu gornjih skeletnih grana vi e na deblu.

Nepravilan odabir skeletnih grana mo e dovesti do prestanka rasta centralne vo ice zbog formiranja njihovog prevelikog broja iz jedne ta ke debla (sl.9). To kom prvih godina formiranja uzgojnog oblika, treba obratiti pa nju na formiranje centralne vo ice. Gubitak dominacije centralne vo ice mo e dovesti do formiranja loptaste kro nje otvorenog sredi njeg dela, sa lo om distribucijom svetlosti. Slika 9. Efekat koji nastaje kada su skeletne grane blizu jedna drugoj. Ograni avanje porasta vo ice dovodi do gubitka njene dominacije i razvoja nepo eljnog loptastog oblika kro nje.

Plodovi koji se formiraju na glavnom izdanku moraju se ukloniti; ukoliko se ovo ne obavi, njihova te ina e dovesti do toga da se vo ica savije ili izgubi plod (sl. 10). Slika 10. Efekat gubitka centralne vo ice zbog gubljenja ploda. Prime uje se nagi njanje centralne vo ice nad skeletnu granu ispod nje kao i slab porast skeletnih grana na suprotnoj strani drveta. Zasenjivanje ima za rezultat gubitak rodnih grana u unutra njosti i formiranje nepo eljnog loptastog oblika kro nje.

Porast plodova jo vi e slabi vo icu koja se obi no naginje nad skeletnu granu, to ima za posledicu njeno zasenjivanje i gubitak.
Formiranje centralne vo ice

Tokom prve vegetacione sezone, najve i broj stabala e u blizini glavnog reza formirati mno tvo bujnih izdanaka. Oni se razvijaju iz 2 4 pupoljka koji su najbli i vrhu. Izdanci su obi no manjevi e jednake veli ine i bujnosti sa iznenaduju e malim uglovima grananja. Jedan od ovih izdanaka, obi no onaj najbli i vrhu, treba izabrati za centralnu vo icu, a njoj konkuretne izdanke pincirati jo dok su vodenasti (sl. 11). U narednim godinama, na in odr avanja sna ne i dominantne vo ice zavisi e od sorte i bujnosti. Kod manje bujnih sorti koje prirodno rastu ka centralnoj vo ici, kao to su Zlatni deli es i Ajdared, na po etku vegetacione sezone bi e ponekad potrebno pincirati po koji konkurentni izdanak. U ostalim slu ajevima, bi e potrebno ulo iti ne to vi e truda. Kod

nekih sorti, posebno Deli esa, mo e se pojaviti veliki broj konkurentnih izdanaka, pa vo ica mo e preterano porasti u visinu. Kada porast u visinu pre e 45 cm, struktura vo ice slabi, a razvoj bo nih izdanaka je ograni en u toj meri da nema dovoljno odgovaraju ih grana od kojih bi se formirale skeletne grane. U ovom slu aju, vo icu bi trebalo prekratiti za otprilike jednu etvrtinu. Ovaj postupak e oja ati vo icu i podsta i porast bo nih izdanaka od kojih se mogu formirati skeletne grane. U blizini reza nastalog rezidbom obi no se formira mno tvo izdanaka, veoma sli no kao kada se formiraju kao reakcija na prvobitni rez. Ovu rezidbu bi trebalo obaviti tokom leta, kako je prikazano na sl. 11. Slika 11. Letnja rezidba kojom se posti e dominacija vo ice. Jo neodrvenela iba se prekrati pri sadnji (a). Bujni izdanci formiraju se iz pupoljaka najbli ih vrhu (b). Izdanci koji su konkurentni vo ici uklone se dok su jo vodenasti (c). Uklanjanje konkurentnih izdanaka nastavlja se u narednim godinama.

U isto vreme, mogu se ukloniti i preostali novi izdanci koji ugro avaju dominaciju vo ice ili mo e im se promeniti polo aj povijanjem. Mo e biti neophodno da se vo ica redovno prekra uje i vr i odabir najpo eljnijeg izdanka svakog leta sve dok stablo ne do e na rodnost.
Odabir i formiranje uzgojnog oblika skeletnih grana

Verovatno najva niji postupak u formiranju vo njaka visoke rodnosti sa stablima dobrog uzgojnog oblika jeste odabir i formiranje uzgojnog oblika skeletnih grana. Budu a produktivnost vo njaka je u direktnoj vezi sa pa njom koja se tokom prvih nekoliko godina posveti formiranju uzgojnog oblika sk eletnih grana. Ciljevi odabira skeletnih grana i formiranja njihovog oblika jesu stvaranje niza dobro pozicioniranih grana na pravilnom me usobnom rastojanju koje e mo i da iskoriste dobru izlo enost svetlosti kako bi proizvele i iznele te ak rod. Prva skeletna grana trebala bi da bude najmanje 45 cm iznad zemlji ta kako bi se ostavilo dovoljno prostora za kretanje opreme koja se koristi u vo njaku (sl.12 a) Slika 12. Pravila odabira i formiranja uzgojnog oblika skeletnih grana. (a) niz skeletnih grana treba da bude na odgovaraju em me usobnom rastojanju du debla, pri emu iz jedne ta ke debla ne sme polaziti vi e od jedne skeletne grane. Prva skeletna grana treba

da bude najmanje 45 cm iznad tla (b) Pogled na stablo odozgo: prime uje se dobar raspored skeletnih grana. Gornje skeletne grane moraju biti kra e od donjih kako bi se odr ala dobra osvetljenost donjih skeletnih grana.

Slika 13. Grananje pod manjim i ve im uglom. (a) Manji ugao grananja. Prime uje se razvoj umetnute kore na mestu spajanja deb la i grane (strelica). Ova struktura slabi ra vu i predstavlja mesto prodora saprofita i patogena. (b) Ve i ugao grananja. Godovi se rasprostiru du mesta spajanja skeletne grane i debla, a ra va ja a sa pove anjem veli ine i nosivosti skeletne grane.skeletnih grana.

Ukoliko se planira mehanizovana berba, prva skeletna grana trebala bi da bude 75 cm iznad zemlji ta kako bi se omogu io prilaz platforme za sakupljanje vo a. U tom slu aju, bolje je odmah zapo eti formiranje skeletnih grana na ovoj visini nego kasnije spu tati glavnu skeletnu granu. Ostale skeletne grane trebalo bi da budu na me usobnom rastojanju od najmanje 20 cm du debla i da budu raspore ene tako da njihov razvoj ne ometa

susedne skeletne grane (sl. 12 a, b). Razvoj niza dobro postavljenih skeletnih gr ana koji je prikazan na slici 12 obi no traje du e od godinu dana. Kod mladog drveta postoji isku enje da se odabere itav niz dobro raspore enih grana du debla koje e biti na malom me usobnom rastojanju. Iako u jednom momentu ovakva struktura mo e delov ati zadovoljavaju e, kako grane rastu i ire se, po e e da se naginju jedna ka drugoj i da se me usobno zasenjuju. Ja anje osnove skeletnih grana mo e dovesti do gu enja centralne vo ice, to e za nekoliko godina imati za posledicu formiranje nepo eljnog loptastog oblika kro nje (sl. 9). Da bi imala najvecu snagu i kapacitet no enja roda, skeletna grana bi trebalo da se formira pod velikim uglom grananja u odnosu na deblo (sl. 13b). Mali ugao grananja obicno podrazumeva i umetnutu koru (sl. 13a), to racvu dosta slabi i predstavlja mesto prodora patogena i saprofita. Neke sorte prirodno imaju velike uglove grananja. Kod sorti uspravnog porasta kao to je Deli es ce se obicno formirati mali uglovi grananja, sem ako se stabla formiraju nepravilno. Povecanj e malih uglova grananja treba zapoceti rano; obicno je na stablu starom 3-4 godine grana previ e kruta da bi se na ugao grananja moglo uticati bilo kojom tehnikom.

Va nost povijanja skeletnih grana ne mo e se prenaglasiti. Povijanjem se skeletne grane postavljaju tako da celom svojom du inom maksimalno iskoriste izlo enost svetlosti. Savijanjem skeletne grane smanjuje bujnost vegetativnog porasta i podsti e razvoj cvetnih pupoljaka. Smanjenje bujnosti skeletnih grana deluje pozitivno na rast i dominacij u centralne vo ice. Povijanje tako e pozitivno vi e uti e na grananje du skeletne grane nego u blizini terminalnog pupoljka, to je slu aj sa uspravnim granama. Kona no, savijanje ni ih skeletnih grana omogu ava neometani razvoj vi ih grana. Uklanjanjem uspravne grane do spoljne bo ne grane ne popravlja se prvobitini mali ugao grananja, niti se skeletna grana dovodi u povoljniji polo aj. (sl. 14a,b). Uspravna bo na grana nastavice svoj bujni porast i ometa e razvoj skeletnih grana na vi im delovima debla. Za razliku od dosada njeg pristupa, smatra se da granu treba saviti (sl. 14c). U ovom slu aju bo nu granu bi trebalo ukloniti po to e ona, zbog svog ni eg polo aja, biti zasenjena. Skeletne grane trebalo bi poviti pod uglom od oko 60 u odnosu na deblo, p ri emu se one ne bi trebale saviti ispod horizontalne linije. Ovaj ugao e skeletnim granama pru iti dovoljnu

elasti nost tako da te ak rod ne e dovesti do toga da se saviju ispod horizontalne linije. Rezuiltati pravilnog formiranja skeletnih grana su ve a snaga, smanjena vegetativna bujnost, poja ano formiranje cvetova i pravilno pozicioniranje za budu i razvoj. Slika 14. Formiranje uspravne skeletne grane. (a) Uspravna skeletna grana. Prime uje se mali ugao grananja i mala, uspravna bo na grana. (b) nepravilan postupak. Uklanjanje grane do uspravne bo ne grane ne pobolj ava ugao grananja niti polo aj grane i ne mo e da kontroli e bujan vegetativni porast. (c) Ispravan postupak. Odvajanjem grane pove ava se ugao grananja i skeletna grana se postavlja u pravilan polo aj. Po to e je glavna skeletna grana zaseniti svojim porastom, bo nu granu bi treba ukloniti.

Stablo sa potporom

Slika 15.Stablo sa potporom.

Uzgojni oblik stabala kojima se na izvestan period postavlja potpora, ali koja ina e rastu bez nje, kao to je to esto slu aj sa stablima na podlogama M.7 ili M.26, trebalo bi formirati na isti na in kao kod stabala bez potpore. Formiranje uzgojnog oblika na stablu sa potporom se na izvestan na in razlikuje od formiranja oblika kod stabla bez potpore. Po to se potpora uglavnom obezbe uje pomocu i ane mre e ili stubova, potreba za sna nom centralnom vo icom svodi se na najmanju mogu u meru. Ovakva stabla su obi no dovoljno niska, pa nijedan njihov deo ne mo e biti previ e zasenjen i odabir skeletnih grana svodi se vi e na na in njihovog rasporeda oko debla nego na me usobno rastojanje. Naglasak kod stabala sa potporom treba staviti na kontrolu porasta i iniciranje rane rodnosti, i to tako to e se grane vezivati za icu ili iriti du nje, i na otklanjanje bujnog porasta tokom zimske rezidbe. Ove mere predostro nosti su pogotovo bitne kod bujnih, uspravnih sorti, koje mogu ostati vegetativne i brzo prerast i sebi namenjen prostor. Kako bi se vo ica modifikovala i smanjio porast na vrhu stabla sa potporom, formiranje oblika vo ice trebalo bi izvr iti rezidbom sa potpunim uklanjanjem, (sl. 15,16). Tokom perioda mirovanja rezidbu potpunim uklanjanjem treba kor istiti kod odstranjivanja bujnog, uspravnog porasta. Slabija bo na grana se zatim ve e, postavi u polo aj vo ice i vi e se ne dira. (sl. 15). Po to nema prekra ivanja, porast iz slabije vo ice bi e manje bujan, ali e spre iti razvoj sna nih vodopija na donjem delu. Kada se kod stabla sa potporom ostavljaju skeletne grane, biraju se tako da se postigne to bolji raspored du debla. Po to kod stabala sa potporom potpuno uklanjanje dovodi do modifikovane vo ice slabijeg porasta, mora se posvetiti pa nja formiranju pravilnog rasporeda skeletnih grana kako bi se bujnost donjeg dela stabla dr ala pod kontrolom. Ovo je posebno bitno kod bujnih sorti i sorti uspravnog porasta koje nisu prilago ene ovim na inima sadnje. Prekra ivanje treba po svaku cenu izbe i, po to ono mo e dovesti do ve e bujnosti vegetativnog porasta. Za dobru rodnost presudno je da se porast stabla dr i pod kontrolom, a oblik zrelog stabla odr ava vezivanjem. Slika 16. Zrelo stablo vretenasto. bunastog oblika. Uo ava se ponovljena modifikacija vo ice kako bi se kontrolisala bujnost vr nog dela drveta i horizontalan polo aj skeletnih grana.

Ostali na ini rezidbe

Letnja rezidba mladih stabala treba da se svede na formiranje uzgojnog oblika centralne vo ice i zakidanje nepo eljnih izdanaka ka ko bi se ograni io njihov rast. Ako su bujne vodopije po ele da rastu, sada se mogu ukloniti. Uop te, letnje orezivanje trebalo bi odlo iti do polovine jula kako bi se smanjila mogu nost ponovnog porasta. Ako mlada stabla tokom nekoliko godina nastave sa preteranom bujno cu sa malo indikacija da ce do i do rodnosti treba prskati Alar-om ili etephon kako bi se iniciralo formiranje cvetnih pupoljaka. Kod ve ine sorti treba prskati u koncentraciji od 1000 ppm Alara (daminozid, regulator rasta) i 300 ppm etephona (preparat na bazi iste supstance kao i Ethrel), 2-3 nedelje po zavr enom punom cvetanju, to e omogu iti kontrolu vegetativnog porasta i inicirati razvoj cvetnih pupoljaka za narednu godinu. Za veoma bujna stabla i sorte kao to je Deli es, koncentraciju Alara treba pove ati na 1500 do 2000 ppm. Iako ovo tretiranje mo e dovesti do izvesnog smanjenja veli ine plodova u narednoj godini, broj plodova, a ne njihova veli ina ima primaran uticaj na porast stabla. Obi no, ovaj tretman se ne ponavlja naredne godine po to bi etephon u ovoj koncentraciji i vremenu delovanja izazvao opadanje ve ine ili itavog roda.
Formiranje uzgojnog oblika i rezidba mladog drveta

Mlado drvo bi u vreme sadnje trebalo orezati tako da se podstakne razvoj grana (sl. 17). Ukoliko se sade dobro razvijene jednogodi nje sadnice, trebalo bi ih skratiti na visinu od oko 75 cm iznad zemlji ta, tj. ako se ne planira mehanizovani na in berbe. U ovom drugom slu aju sadnice bi trebalo prekratiti na visinu od 90 cm, kako bi se omogu io razvoj dobro raspore enih skeletnih grana. Jako prekra ivanje dovodi do preteranog porasta iz preostalih pupoljaka, dok slabije prekra ivanje ima za rezultat formiranje rozete slabijih izdanaka u blizini reza i slab porast u donjem delu debla. Ukoliko se posade starije sadnice sa ve formiranim izdancima, njih bi trebalo prekratiti do sna ne rodne gran ice ili pupoljka kako bi se podstakao vegetativni porast i odnos izmedu izbojaka i korena doveo

bli e ravnote i. Tokom sadnje treba ukloniti izdanke koji se ne e ostavljati za skeletne grane, a duga ke izdanke skratiti. Slika 17. Prekra ivanje mladih stabala tokom sadnje. (a) Prejako skra ivanje. Uo ljiv je preterano bujni porast iz svih ta aka porasta. (b) Prekra ivanje na pravilnu visinu. Uo ava se bujni porast na centralnoj vo ici i dobar porast iz izdanaka u zoni u ko joj e biti odabrane prve skeletne grane. (c) Preslabo prekra ivanje Uo ava se kruna lo eg porasta i slabiji porast na donjim delovima debla.

Rano tokom leta u prvoj godini porasta, trebalo bi odabrati centralnu vo icu (sl.11). Sve izdanke ispod 45 cm visine ili ispod prve stalne skeletne grane trebalo bi ukloniti sredinom leta. Ovaj postupak smanjuje posao oko naredne zimske rezidbe i podsti e porast izdanaka od kojih e se formirati skeletne grane. Ostavljeni izdanci sa malim u glovima grananja mogu se sada poviti pomo u tapova od tvrdog drveta ili kratkih i anih ra iriva a kako bi se dobili iroki uglovi ra vanja. Zimsku rezidbu tokom prve godine trebalo bi svesti na uklanjanje bujnih izdanaka koji ne e postati skeletne grane i na prekra ivanje vo ice ukoliko za tim postoji potreba. Ako je gornja skeletna grana mnogo bujnija od donje, mo e se prekratiti. Uop te, prekra ivanje skeletnih grana ne podsti e ja i porast i trebalo bi ga izbegavati. Povijanje skeletnih grana treba za po eti rano tokom druge vegetacione sezone. Lak e ih je savijati posle pucanja pupoljaka, po to je tad drvo savitljivije, pa se smanjuje rizik od slamanja grana. Povijanje treba obaviti to je mogu e ranije kako bi stablo na njega najpovoljnije odreagovalo . Treba nastaviti sa letnjom rezidbom izdanaka koji su konkurentni vo ici, a ako neki plod po ne da se razvija na vo ici, treba ga odstraniti. Izdanci koji se formiraju na donjem delu pro logodi nje vo ice mogu se odabrati za formiranje prvog reda skeletnih grana, pa tako zapo inje i formiranje njihovog uzgojnog oblika. Nepo eljne vodopije ili izdanci koji se razvijaju sa malim uglovima grananja mogu se pincirati dok su jo vodenasti ili orezati kasnije, sredinom leta. Formiranje uzgojnog oblika i rezidbu treba u narednim godinama nastaviti u smislu formiranja centralne vo ice, odabira i formiranja oblika skeletnih grana. Skeletna grana koja se povije dok je mlada esto e nastaviti svoj porast u visinu. Kako bi se nastavio njen

pravilan razvoj i sprecilo njeno naginjanje ka novim skeletnim granama, trebalo bi je u slede oj sezoni ponovo poviti. Kako bi se odr ao pravilan konusni oblik stabla, donje skeletne grane trebalo bi da budu du e od skeletne grane koje se nalazi iznad nje. Ako se dozvoli da gornje skeletne grane postanu preduga ke, grane koje nose plod na donjim skeletnim granama bi e izgubljene, a kro nja e dobiti loptasti ili oblik sli an ki obranu. Po etkom tre e godine potrebno je izvr iti umerenu rezidbu kako bi se rast i razvoj skeletnih grana dr ao pod kontrolom i odr ao eljeni oblik kro nje. Dok se ne formira uzgojni oblik, rezidbu treba svesti na najmanju meru. Sa razvojem drveta treba uklanjati nepotrebne grane. Po to se uspostavi osnovni oblik drveta i zapo ne formiranje plodova, program orezivanja treba postepeno prilago avati cilju odr avanja dobre izlo enosti svetlosti i kontroli bujnosti du itavog drveta.
Rezidba rodnih stabala

Po to rezidba i bujnost stabla me usobno uti u jedno na drugo, za sastavljanje dobrog plana rezidbe od velike su va nosti i ostali aspekti tehnologije gajenja. Kako bi se odr ao konstantan i umeren vegetativni porast, treba primeniti odgovaraju u koli inu ubriva. Po to te ina roda uti e na bujnost, uravnote enim prore ivanjem plodova treba podsticati ujedna enu godi nju rodost. U oblastima sa estim mrazevima, trebalo bi primenjivati tehnike za tite od mraza kako bi se izbegle katastrofalne tete od gubit ka roda. Program za tite treba da obezbedi zdravu i funkcionalnu lisnu povr inu tokom itave vegetacione sezone. Ako je, uprkos svim naporima da se umanji, bujnost i dalje velika, u tehnologiju gajenja treba uklju iti i primenu Alar-a na poc etku sezone.
Kada orezivati vo ke

Rezidba rodnih stabala se uglavnom obavlja u periodu mirovanja. Ponekada se stabla orezuju i u periodu porasta, ali letnja rezidba obi no slu i za re avanje specifi nih problema i razmatra e se posebno. Stabla se mogu orezivati tokom svih zimskih meseci, ali je najbolje rezidbu odlo iti do sredine zime. Ranija rezidba, pre nego to drvo dostigne najve u vrstinu, mo e u velikoj meri pove ati opasnost od o te enja zbog niskih temperatura. Ovo je posebno bitno kada se drvetu nanose veliki rezovi. O te enja od niskih temperatura nastala kao posledica rezidbe su veoma esto uzroci raznih vrsta raka i trule i drveta. Ponekada neodgovaraju e vremenske prilike znac ajno odla u rezidbu, pa novi porast zapo ne pre nego to se orezivanje zavr i. Generalno, ako se zavr i pre cvetanja, zakasnela rezidba ne e negativno uticati na rodna stabla dobre bujnosti, ali e ve kasnija rezidba dovesti do smanjenje bujnosti. Ako se u vo njacima u kojima postoji problem sa crnom trule i (crna trule grana, lista i ploda Botryosphaeria obtusa) rezidba vr i posle po etka porasta, mo e do i do dodatnog irenja ove bolesti. Kod kasne rezidbe, ostaci od rezidbe na zemlji u vo njaku mogu ometati ostale kasno-zimske i rano prole ne radove, kao to su ubrenje i prva prskanja. Razlike u vremenskim ulovima u razli itim godinama mogu dovesti do toga da se rezidba izvodi ranije ili kasnije, ali se on periodu od januara do marta.

Kako se orezuje

Program rezidbe trebalo bi isplanirati dosta pre same razidbe. Iskustva iz prethodne sezone treba da uka u na promene koje je neophodno napraviti u programu rezidbe. Nezadovoljavaju i rezultati suzbijanja insekata ili bolesti mogu da uka u na to da su stabla previsoka ili da su kro nje previ e guste, pa ih pesticidi ne mogu pokri ti na odgovaraju i na in. Lo a boja ploda mo e poticati od preteranog zasenjivanja ili bujnosti. Nedovoljna bujnost mo e biti uzrok premale veli ine plodova, dok preveliki plodovi mogu imati veze sa preteranom bujno u koja esto predstavlja reakcijiu na p rejaku rezidbu. Previsoka i stabla sa previ e gustom kro njom mogu ote ati berbu. Neujedna enost reakcija na regulatore rasta, kao to su preparati koji se koriste za prore ivanje plodova ili Alar, mogu ukazati na postojanje neprihvatljivih razlika u ja in i bujnosti na gornjim i donjim delovima stabla. Sve su ovo pokazatelji neodgovaraju eg na ina rezidbe i ukazuju na to da mora do i do nekih promena u na inu i/ili ja ini rezidbe. Idealno, bujnost bi trebala da bude ravnomerna du inom celog stabla, me utim , ovo je redak slu aj. Kod najve eg broja stabala, postoji tri oblika bujnosti, kako je to prikazano na slici 18. Uspravni porast (a), koji se odnosi na vr ni deo stabla karakteri e se velikom bujno u i umerenom rodnosti; plodovi koji se tu formiraju su esto preveliki, mekani, neodgovaraju e boje i esto nale u na grane. Grane koje vise (b) su slabo bujne i jako zasenjene. Ove su grane nerodne, a kada se na njima i formiraju plodovi, oni su mali i neodgovaraju e boje. Horizontalne grane (c) su umereno bujne i veoma rodne. Plodove karakteri e dobra izlo enost svetlosti, odgovaraju a veli ina i boja. Po to plodovi vise slobodno, nisu ni u kakvom dodiru sa granama. Kako se sve tri vrste porasta uobi ajeno javljaju kod najve eg broja stabala, ni rezidba se ne mo e izvoditi na isti na in du celog drveta. Uglavnom bi trebalo izbegavati rezove koji dovode do poja anja bujnosti na ionako bujnim vr nim delovima stabla, ve ih treba primenjivati na manje bujnim ni im granama i unutra njem delu drveta. Slika 18. Orijentacija rodnih grana. Uspravna grana (a) je preterano bujna, umereno rodna i rada plodove koji su preveliki, mekani i neodgovaraju e boje. Grana koja raste sa donje strane ve e grane (b) je jako zasenjena, pa je karakteri u mala bujnost i rodnost, i ra a male, lo e obojene plodove. Horizontalna grana (c) je umerenog porasta, veoma rodna, i zbog dobre izlo enosti svetlosti, rada plodove izvanredne boje.

Tajna ravnomerne bujnosti du celog stabla je ujedna ena izlo enost svetlosti svih nose ih grana. Va nost konusnog oblika kro nje ve je ranije nagla ena. Iako je ovakav oblik relativno lako formirati na mladom, ponekad ga je te ko odr ati na zrelom drvetu. Preklapanje grana susednih stabala ne sme se dozvoliti, jer dovodi do velikog zasenjeivanja. Kod stabala bez potpore, visina drveta ne sme pre i irinu grana. Kada se postigne ovakva visina, trebalo bi se potruditi oko vr nog dela njegov porast treba prilagoditi tako da ne zasenjuje ni e grane, i da ne do e do njegove poja ane bujnosti. U ovom smislu, dve stavke su od najve e va nosti. Kao prvo, uklanjanje jedne velike grane podsti e slabiju bujnost nego uklanjanje nekoliko manjih grana. Stoga je efektnije ukloniti itave grane ili njihove velike delove, sve do jakih i rodnih bo nih grana, nego izvr iti detaljnu rezidbu na bujnom vrhu stabla. Starije grane mnogih sorti, kao to je Deli es umeju da klonu, pa se veli ina grane (i senke koju ona pravi) mo e zna ajno smanjiti uklanjanjem krajeva ovih grana, kako je prikazano na slici 19. U nekim slu aje vima, mo e biti neophodno sprovesti redovan program podmla ivanja grana. Kod ovog pristupa, vr ni delovi gornjih grana se redovno uklanjaju, a jake bo ne grane formiraju tako da zauzmu eljeni prostor. Godinu ili dve pre uklanjanja vr nog dela grane, bo na grana, bujni izdanak ili vodopija se ponekad mogu vezati u pribli ni polo aj koji e zauzeti posle uklanjanja ovog dela grane. Veoma esto je proizvo a u koji je navikao na formiranje kro nji sa otvorenim centrom te ko da na ovaj na in orezuje vr ni deo s tabla koji ima zadatak da ni im granama obezbedi odgovaraju u izlo enost svetlosti. Ovo mo e da izgleda kao da se uklanjaju najrodnije grane. Iako je istina da se otklanjaju potencijalno rodne grane, ipak se na ve em broju ni ih grana odr ava rodnost, a po red toga, mere nege i berba plodova na ni im granama su lak e nego na vi im. Slika 19. Rezidba klonulih grana. Grane koje se naginju nadole (gornja slika) nemaju dobru izlo enost svetlosti i obi no zasenjuju ostale grane. Pri rezidbi (donja slika) krajeve ovakvih grana trebalo bi prekratiti sve do bo ne grane koja je u skoro horizontalnom polo aju (a), a grane koje rastu nadole iz tacaka na ve im granama treba ukloniti u potpunosti (b)

Slede i faktor koji treba uzeti u obzir jeste reakcija na prekra iv anje jednogodi njeg drveta. (slika 4). Ovakvo orezivanje podsti e vegetativni porast, pa ga stoga na vr nim delovima ve ine stabala treba izbegavati. Treba ukloniti grane najve e bujnosti i zadr ati manje bujne grane, bez ikakvog prekra ivanja (sl. 20). Pr eterano bujne uspravne izdanke treba prekratiti samo ako se rez mo e napraviti na umereno bujnoj bo noj grani koja ima veliki ugao grananja; ako to nije slu aj, uspravne izdanke treba potpuno ukloniti. Izuzetak se mo e napraviti samo ako bi posle uklanjanja preterano bujnih vr nih izdanaka veliki deo grane (vi e od 46 cm) ostao bez ta aka porasta. Ovakva grana je podlo nija o egotinama od sunca, i mo e se za tititi jednom vodopijom ili izdanakom koji e se prekratiti na du inu od 4-6 pupoljaka. Na donjem de lu stabla, gde bujnost mo e biti nezadovoljavaju a, potrebno je izvr iti precizniju rezidbu, po to ona ima ve i efekat od velikih rezova. U ovoj situaciji treba prekratiti jednogodi nje grane (Sl. 3). Neke sorte, formiraju veliki broj kvalitetnih grana koj e bi trebalo sistematski ukloniti (sl. 21). Starije rodne gran ice iz kojih se stalno formiraju grane esto oslabe i postanu neproduktivne, pa njihovu bujnost treba podsta i prekra ivanjem i potpunim uklanjanjem, kako je prikazano na slici 22. Neke od ovih rodnih gran ica, pogotovo one koje klonu i vise ispod glavnog dela grane, treba u potpunosti ukloniti. Na delovima drveta gde je bujnost umerena a rodnost i izlo enost svetlosti zadovoljavaju i, mo e biti potrebno obaviti rezidbu kako bi se podstakla bujnost (potpuno uklanjanje i obnavljanje rodnih gran ica) i ukloniti uspravne grane; najbolji na in rezidbe obi no predstavlja kombinaciju ova dva ekstrema. Samu rezidbu treba nastaviti rutinski. Najbolje je obaviti je u slede a tri koraka: prvo se na ine veliki rezovi, zatim se uklone nepo eljne manje grane i izdanci, a zavr i se preciznim orezivanjem. Slike: 20, 21, 22, 23

Slika 20. Rezidba bujnih uspravnih grana. Stabla velike bujnosti esto formiraju veliki broj vodopija i bujnih uspravnih izdanaka (gore). U ovoj situaciji, pri rezidbi naglasak treba staviti na uklanjanje prekomerno bujnih grana i za dr avenje grana umerenog porasta. Nepravilna rezidba (srednja slika) podrazumeva prekra ivanje svih uspravnih grana (a), prekra ivanje bujnog izdanka do veoma kratke i bujne bo ne grane ili bodlje (b), i uklanjanje svih dobrih grana (c). Ovakva rezidba pod sti e vegetativni porast. Pravilna rezidba (donja slika) podrazumeva potpuno uklanjanje nekih uspravnih grana (d) kompletno odstranjivanje bujnog izdanka koji se formira iz rodnih grana (e), prekra ivanje bujne vodopije do horizontalne grane umerene bujnos ti (f), i uklanjanje preterano bujnog izdanka, a ostavljanje onog umerene bujnosti (g). Ovaj na in rezidbe ide u korist rodnosti.

Slika 21: Potpuno uklanjanje kvalitetnih grana. Mnoge sorte formiraju veliki broj kvalitetnih izdanaka u blizini zavr etaka grana (Slika gore). Ovo onemogu ava optimalnu izlo enost plodova svetlosti. Rodne grane bi trebalo ukloniti i ravnomerno rasporediti du glavne grane (donja slika, a i b).

Slika 22. Ja anje rodnih gran ica. O nerodnosti rodnih gran ica (gornja slika) govori prisustvo velikog broja grana (a) i slab porast sa sitnim pupoljcima i ponekom mrtvom rodnom gran icom (b). Bujnost ovih rodnih grana mo e se poja ati (donja slika) potpunim uklanjanjem nekih grana (c) i prekra ivanjem ostalih do jakog pupoljka (d) .

Slika 23.Preklapanje grana susednih stabala. Gore: uobi ajeno preklapanje u redu u gustim zasadima. Sredina: nepravilna rezidba. Veliki broj rezova nastalih prekra ivanjem (a) podsti e nepo eljan vegetativni porast u blizini rezova.

Veliki rezovi se prave pri uklanjanju polomljenih grana, kako bi se potpuno uklonio ili ograni io porast vr nog dela, da bi se smanjilo zasenjivanje donjih grana (sl. 19) ili spre ilo me usobno preklapanje grana sa susednih stabala. Me usobno preklapanje predstavlja mnogo ve i problem, po to su u velikom broju vo njaka stabla sa ena na premalom rastojanju za konkretan odnos podloga -sorta-zemlji te, pa stabla ve u ranim fazama porasta po inju da prelaze na me usobni prostor. Gde je ovaj problem prisutan, stalni i mali rezovi nastali prekra ivanjem samo podsti u vegetativni porast i nerodnost. Najefikasnije re enje jeste u potpunosti ukloniti grane koje smetaju ili ih prekratiti do jake bo ne grane koja se mo e formirati tako da se prilagodi tom delu prostora (sl. 23). U

ekstremnim slu ajevima podmla ivanja.

mo e

biti

neophodno

redovno

sprovoditi

postupke

Slede i korak je uklanjanje nerodnog drveta. Ovde se podrazumevaju i preterano bujne grane, kao to su vodopije i uspravni izdanci (sl.20), kao i slabe gran e koje vise i koje su uvek u senci (sl. 19). Preostale grane predstavljaju efektivnu rodnu povr inu, i kako bi se odr ala optimalna bujnost, ravnomerno odstojanje izmedu rodnih gran ica i osigurala maksimalna izlo enost plodova svetlosti, treba izvr iti preciznu rezidbu. Ova rezidba podrazumeva orezivanje potpunim uklanjanjem i ja anje bujnosti rodnih gran ica (sl. 21 i 22). Me utim, ako su se ove grane nalazile u senci, apsolutno zadovoljavaju i rezultat posti e se samo ako se pobolj a njihova izlo enost svetlosti. Kod svih postupaka rezidbe koji uklju uju uklanjanje vodopija, izdanaka ili grana, rezovi treba da budu glatki i o tri uz ivicu grane ili debla. Patrljci i vorovi sporo zaceljuju, odumiru i slu e kao mesta prodora trule nica drveta. Ponekad je preporu ljivo premazati rane od velikih rezova, na primer asfaltnom emulzijom. Kod stabala velike bujnosti, obi no se oko velikih rezova razvija mno tvo veoma bujnih vodopija. One prave duboku senku, jako su konkurentne plodovima u zrenju i imaju mali rodni potencijal. Gde je prisutno puno velikih rezova, porast vodopija u velikoj meri komplikuje rezidbu u narednoj godini. Ovaj nepo eljni porast mo e se kontrolisati tretiranjem rezova 1% rastvorom naftalen-sir etne kiseline u lateksu. Me avina kiseline i lateks boje mo e se primeniti bilo kada posle nano enja reza, ali pre po etka porasta u prole e. Veoma je bitno dobro premazati ivice reza i koru koja ga okru uje kao i drvo koje je izlo eno. Nagrada za pa nju posve enu svim detaljima rezidbe i formiranja uzgojnog oblika su mala, kompaktna, efikasna i rodna stabla koja je lako kontrolisati (sl.24). Nije potrebno ulo iti puno vremena i novca kako bi se popravile gre ke iz pro losti. Kazna za zanemarivanje su velika, neefikasna stabla koja se te ko kontroli u, kao to je to stablo na slici 25. U gustim zasadima, stabla iji uzgojni oblik nije formiran ne razvijaju karakteristi an loptasti oblik po to veliki porast zasenjuje ni e grane. Rezultat je esto pojava izvrnuto konusnog oblika kro nje. Ovakva struktura apsolutno nije u skladu sa konceptom guste sadnje. Slika 24.Idealni oblik stabla. Centralna vo ica je dobro razvijena, skeletne grane su na odgovaraju em rastojanju i rodne su sve do debla, a gornji venac grana je manji od donjeg, pa je zasenjivanje svedeno na najmanju meru. Ovakvo drvo karakteri e optimal na izlo enost svetlosti i povoljan odnos izmedu strukturnog i rodnog drveta.

Slika 25.Posledice nepravilnog formiranja uzgojnog oblika i rezidbe. U gustim zasadima, zanemarivanje e nedvosmisleno dovesti do formiranja stabla koje je slabo izlo eno svetlosti, ima nepovoljan odnos strukturnog i rodnog drveta, malo rodnih grana u donjem delu stabla i najve i deo nose ih grana usmerenih vi e ka gore nego horizontalno.

Slika 26. Letnja rezidba. Gore: Deo vrha stabla tipi ne bujnosti. Uo avaju se uspravne grane i zasenjivanje plodova. Dole: Pravilna letnja rezidba. Uklonjene su bujne vodopije (a); sa uspravnih grana uklonjen je porast iz teku e vegetacione sezone (b); nepo eljna uspravna, ali rodna grana prekra ena je odmah iznad grozda plodova (c) i bi e potpuno uklonjena zimskom rezidbom; grana usmerena nagore prekra ena je do slabije bo ne grane (d).

Letnja rezidba

Svaka rezidba dovodi do skra ivanja stabla, ali letnjom rezidbom se porast smanjuje mnogo vi e nego zimskom rezidbom istog intenziteta. Uklanjanje aktivne lisne povr ine tokom vegetacionog perioda smanjuje kasniju akumulaciju hranljivih materija u drvetu. Smanjena koli ina rezervi dovodi do smanjene bujnosti u narednoj sezoni. Ako se pravilno izvede, letnja rezidba mo e biti efektna zamena za druge tehnike gajenja kojima se kontroli e bujnost. Letnja rezidba mo e takode zna ajno pobolj ati boju plodova na stablima sa izra enim vegetativnim porastom. Na stablima slabije bujnosti ne treba vr iti letnju rezidbu. Ovaj postupak odnosi se na stabla dobre do jake bujnosti, pa ga ak i kod ovakvih stabala, treba primeniti u umerenom intenzitetu. Cilj treba da bude uklanjanje nepo eljnih, previ e bujnih uspravnih grana, sa naglaskom na vi e delove stabla na kojima se ovakve grane uglavnom razvijaju. Rezidbu treba ograni iti na uklanjanje trenutnog porasta iz te vegetacije. (sl.26). Redovno odstranjivanje dvogodi njih i trogodi njih grana e brzo dovesti do zna ajnog smanjenja nose e povr ine. Rezidba rano tokom leta mo e podsta i nepo eljni ponovni vegetativni porast i zna ajno smanjiti cvetanje budu eg roda. Preporu ljivo je letnju rezidbu obaviti u avgustu. U ovo vreme se najbolje kontroli e bujnost, a dovoljno je kasno da se izbegne ponovni vegetativni porast i smanjenje cvetanja. U isto vreme, ovo je pravi momenat da na uklanjanje preteranog zasenjivanja i bujnog nepo eljnog porasta na vrhovima stabala plodovi odreaguju dobrom bojom.
Podmla ivanje starih stabala

Ponekad se mo e javiti potreba za smanjenjem i popravkom strukture stabala koja su velika i stara, ali ina e u dobrom stanju. Iako o igledno nije mogu e posti i sve prednosti guste sadnje, smanjenje veli ine ovakvih stabala bi trebalo da donese neke korist i, kao to je lak a kontrola drveta, berba i pobolj ani kvalitet ploda. Rezultati su veoma retko zadovoljavaju i. Kako bi ovaj postupak uop te imao efekta, ova stabla se moraju jako prekratiti na vrhu i sa strane, uz uklanjanje odre ene koli ine preraslog nose eg drveta. Ovim postupkom rtvuje se najbujniji i najrodniji deo drveta, a ostavljaju slabije koje su ranije bile jako zasenjene. Neizbe na posledica je zna ajno smanjenje prinosa. Reakcija vegetativnog porasta na ovo jako prekra ivanje je tako e neza dovoljavaju a. Uspe no podmla ivanje velikih stabala i odr avanje njihove smanjene veli ine tra i novu generaciju nose eg drveta, i to u zoni koja je prethodno predstavljala nerodnu unutra njost drveta. Ovo se mo e dogoditi samo u izvesnoj meri. Kod stabala sa otvorenim centralnim delom, ima vi e uspravnih nego horizontalnih skeletnih grana. Kada se uspravne grane jako prekrate, uobi ajena reakcija je pojava velikog broja bujnih vodopija u blizini reza i ograni en porast novih bo nih grana sa ostalog dela grane. Nasuprot o ekivanom, bujne vodopije zasenjivanjem uti u na kvalitet plodova i koriste hranljive materije iz listova. Ovakav vegetativni porast je nerodan i ubrzo po inje da pravi specifican problem pri rezidbi. esto se razvija gusta kro nja nepropu sna za svetlost; nerodna je i baca tako veliku senku da se nove nose e grane u njenoj unutra njosti uop te ne formiraju. Smanjenje prinosa uzrokovano inicijalnim prekra ivanjem te ko se mo e nadoknaditi, kontrola stabala nije merljivo olak ana, a kvalitet plodova nije pobolj an. Pored ovih nedostataka, jako prekra ivanje vrhova velikih stabala esto pogoduje ja em prodoru sun evih zraka, to pove ava ozbiljnost o egotina od sunca, crne trule i, o te enja od niskih temperatura i sli nih o te enja koja dovode do ranog odumiranja stabala. Iako je, dodu e u prili no maloj meri, mogu e smanjiti veli inu i popraviti strukturu nekih stabala, za uspe no podmla ivanje potrebna je izuzetno ve ta rezidba, veliko strpljenje i vremenski period od obi no 3-5 godina. S obzirom da se novo rodno drvo mo e podi i u istom tom vremenskom periodu, ovaj postupak je retko vredan truda. Najprakti niji postupak kod najve eg broja starih stabala jeste smanjiti rezidbu na najmanju meru u pore enju sa radovima u normalnom vo njaku i sa eljenim kvalitetom ploda i to pre planirati njihovu zamenu novim stablima.
Mehanizovana rezidba

U jabu njacima se, sa razli itim uspehom, koristi nekoliko vrsta ma ina za i anje i prekra ivanje vrhova. Njihova efektnost zavisi od vrste ma ine, veli i ne i grade stabala, na ina i anja i ve tine lica koje obavlja rezidbu. Glavni nedostatak mehanizovane rezidbe ja nedovoljna selektivnost. Rezovima se ne pravi razlika izmedu grana, pa se vegetativni porast stimuli e tamo gde je poja ana bujnost nepotrebna i nepo eljna, a nepo eljne rodne gran ice se ostavljaju po itavom drvetu. Ovakav na in ne mo e u celini zameniti ru nu rezidbu, pogotovo to je za okon anje itavog posla neophodna precizna rezidba. Neuspe nost ovakve rezidbe dovodi do brzog razvoja kro nje sa puno ve ti ijih metli i vraninih gnezda koja je skoro nepropusna za

svetlost. Ako se mehanizovana rezidba uklopi sa pravilnom ru nom rezidbom, tro kovi ovog postupka mogu biti zna ajno smanjeni. Mehanizovana rezidba, kao i mnoge druge tehnike koje se primenjuju u vo njacima, je najefikasnija kod malih stabala sa centralnom vo icom i horizontalnim granama. Kako drvo raste, sve se manji deo rezidbe mo e obaviti mehanizovano. Rezovi nastali ovakvim orezivanjem ja aju nepo eljni vegetativni porast uspravnih grana na stabalima sa otvorenim centralnim delom u ve oj meri nego to to ine na horizontalnim granama stabala sa centralnom vo icom. Najbolje rezultate mehanizovana rezidba pokazala je kod stabala koja tek to nisu dostigla po eljnu optimalnu veli inu. Ako se do ovog momenta uzgojni oblik formirao na pravilan na in, kombinacija pravilne mehanizovane i dopunske ru ne rezidbe mo e u velikoj meri ubrzati uspostavljanje i odr avanje idealnog uzgojnog oblika. Ovaj proces obi no traje 3 -4 godine; posle toga, mehanizovana rezidba je od prili no male koristi.
POSTUPAK PODMLA IVANJA STAROG STABLA

Cornell University TRAINING AND PRUNING APPLE TRESS sa enleskog prevela: Katarina Markovi , dipl.ing.

Letnja - zelena rezidba vo aka

Rezidba vo aka je jedna od najzna ajnijih agrotehni kih mera, a njen cilj je obrazovanje pravilnog obrazovanja krune, br e proro avanje, regulisana i zadovoljavaju a rodnost, visok kvalitet ploda, dug vek stabla, manja o te enja od biljnih bolesti, teto ina i vremenskih nepogoda. Novije tehnologije gajenja vo a sve vi e ukazuju na neminovnost u sprovo enju letnje, tj. zelene rezidbe. Sprovodi se u toku vegetacije, pa se stoga i naziva letnja-zelena.

Ovoj rezidbi predhode neke operacije kao to su: rova enje pupoljaka, razvo enje jednogodi njih letorasta i uvrtanje (sukanje) letorasta kako bi se smanjila bujnost, a podstakla rodnost kod bujnih letorasta. Rova enje je mera koja ima za cilj da se popune praznine koje su se u toku razvoja stvorile u kruni. Sprovodi se neposredno pred kretanje vegetacije tako to se iznad pupoljka, iz kojeg bi trebalo da se isprovocira letorast, obavlja lu no zasecanje, neposredno iznad samog pupoljka kalemarskim no em ili no em kalemarskih makaza, ime se transfer sokova i hranjivih materija usmerava ka pupoljku i omogu ava njegovo aktiviranje. Ova mera daje dobre rezultate kod jabuke i kru ke, dok se kod ljive ne dobijaju zadovoljavaju i rezultati. Povijanje ili razvo enje letorasta je izuzetno zna ajna mera u formiranju uzgojnog oblika, a sprovodi se od godine sadnje do formiranja eljenog uzgojnog oblika (3-4 godine). Ima za cilj da seuve a ugao kod svih letorasta koji u svom razvoju imaju o tar ugao u odnosu na osnovu stabla. Ova mera sprovodi se raznim pomagalima tipa a kalica, za iljenih komada ice, komadi stiropora ili ak tipaljke. Izvodi se uglavnom u drugoj polovini juna, a zavisi od razvoja toka vegetacije (u ki nim godinama ona se odla e za po etak jula kada primarna gra a po ne da prelazi u sekundarnu, jer u ranijem periodu dolazi do o enjivanja letorasta). Uostalom, vreme sprovo enja ove mere mo e se prepustiti samim vo arima, kada oni procene da se letorasti mogu razvoditi bez o enjivanja. Ugao grananja treba uve ati do polo aja 60-70 stepeni u odnosu na osu debla. Ovakav na in razvo enja letorasta ima za cilj bolje formiranje letnjih pupoljaka i smanjenje, eliminisanje o enjivanja grana u kasnijim godinama razvoja i pune rodnosti. Vo njaci u kojima se ova mera ne sprovede, u kasnijim godinama razvoja i pune rodnosti, imaju estu pojavu o enjivanja grana pod teretom roda i velikih oluja. Kada se ova mera propusti u prvoj, eventualno drugoj godini, sa velikim naporom se mo e korigovati kasnije, jer grane postaju bujnije, te e se savijaju i ve tada se lome i o enjuju. Ovu meru posebno treba sprovoditi u zasadima ljiva, gde se te i slobodnijem formiranju uzgojnog oblika sa du im skeletnim granama. a anska rodna, op te poznata i ra irena sorta ljive, zavisna je od ove mere, jer se u ovo vreme u mnogim ljivicima mogu videti o enute pojedina ne grane, ili vi e grana, ime se stablo uvek gubi. Stoga vo arime, naro ito proizvo a ima ljiva ove sorte, savetujem da posebno obrate pa nju na razvo enje grana prilikom formiranja bilo kojeg uzgojnog oblika, kako se ne bi razo arali u kasnijim godinama zbog o enjivanja pojedinih ili svih grana. Ova mera se, kako za ljivu, odnosi i na sve ostale vrste vo aka. Posebno se mora primeniti u sistemu guste sadnje, koja danas kod mnogih vo ara zauzima sve ve e povr ine. Kada se na stablima, bilo zbog podloge ili smanjenja rodnosti, jave bujni letorasti, njih osim povijanja treba uvrtati (usukati), kako im bi se smanjila bujnost, a time pove ala rodnost, tj. formirali cvetni pupoljci. Pored letorasta u kruni se mo e usukivati i dvogodi nje rodno drvo, na kojem e se posebno uve ati formiranje cvetnih pupoljaka. Ova mera se sporadi no primenjivati u zasadima vo ara amatera, jer je dosta zahtevna. Tehnika posla Tradicionalno, letnja-zelena rezidba primenjivala se kod breskve, i to isklju ivo u mla im zasadima. To je iz razloga to je breskva u tim godinama dosta bujna, i glavni rodni potencijal iznosi ka periferiji jednogodi njih letorasta. Zimskom rezidbom se taj najkvalitetniji rodni potencijal uklanja, a na ostavljenom delu rodnog drveta ostaju slamaste gran ice koje na sebi nose slabije formirane cvetne pupoljke koji su se razvijali u velikoj zaseni. Me utim, ako se sprovede letnja rezidba breskve ova pojava se ne javlja, ve ostavljene grane imaju odli an polo aj, tj. dobru osvetljenost, eljeni habitus i dobro formirane cvetne pupoljke. Ova mera se sprovodi u zavisnosti od razvoja vegetacije, od polovine juna pa sve do kraja jula. Mo e se sprovesti ak i u dva navrata, zavisno od razvijenosti stabla. Uklanjaju se sve grane koje idu ka unutra njosti i uspravno u odnosu na krunu. Njihovo uklanjanje je mogu e i la enjem,

dok su male, ili odsecanjem vo arskim makazama u kasnijem period. Mogu se odsecati do osnove grana ili ostavljati aporak, obi no sa dva pupoljka. Osnovne, skeletne grane prekra uju se na bo ne prevremene gran ice, ime se posti e formiranje uzgojnog oblika i spre avanje izdu ivanja krune. Kod jabu astih vo nih vrsta letnjom-zelenom rezidbom uklanjaju se svi letorasti koji su suvi ni u kruni i imaju vertikalan polo aj. To se uglavnom odnosi na stabla starija od etiri godine, jer suvi nih u ranijim godinama nema. Kod ovih vo nih vrsta u starijim godinama mogu se skra ivati-uklanjati starije rodne grane kada se desi da one budu preterano bujne zbog slabe rodnosti. Ovim na inom dobija se ve a osvetljenost krune, to ima za cilj bolje formiranje cvetnih pupoljaka. Iz svega pomenutog, proizilazi da je letnja-zelena rezidba neizostavna u gajenju vo a. Posle sprovedene ove rezidbe, zimska rezidba na zrelo je izuzetno jednostavna, esto samo korektivna. Dr Milisav Mitrovi Centar za vo arstvo i vinogradarstvo u a ku

UBRENJE VO AKA

Za pravilan razvoj i dobru rodnost vo a neophodni su slede i elementi: azot (N), fosfor (P), kalijum (K), magnezijum (Mg), kalcijum (ca), sumpor (S), bor (B), hlor (cl), bakar (cu), gvo e (Fe), mangan (Mn), molibden (Mo) i cink (Zn). Pre uno enja dodatnih koli ina ovih elemenata, analizom treba ustanoviti njihovo prisustvo u zemlji tu. Uno enje ve ih koli ina od onih koje su biljkama zapravo potrebne nepotrebno pove ava tro kove proizvodnje, a mo e dovesti i do opadanja kvaliteta ploda, pojave toksi nosti i nedostataka nekih drugih elemenata. Ako se ne primenjuju na adekvatan na in, ubriva mogu biti zaga iva i jezera, reka i podzemnih voda. Ona pove avaju koli ine nitrata u podzemnim vodama i fosfora u jezerima i rekama. Primenom ubriva na odgovaraju i na in i u odgovaraju im koncentracijama smanjuju se tetne posledice kretanja hranljivih materija iz biljaka i tro kovi proizvodnje. IDENTIFIKACIJA I OTKLANJANJE NEDOSTATAKA HRANLJIVIH ELEMENATA Potrebe biljaka za hranljivim elementima i identifikacija njihovih nedostataka mogu se odrediti vizuelno na osnovu odgovaraju ih simptoma na biljci i putem analize zemlji ta ili biljnog tkiva. Po to svaki od ova tri na ina ima svoje prednosti i nedostatke, treba ih kombinovati i redovno primenjivati. Vizuelna identifikacija Nedostatak ili suvi ak hranljivih elemenata obi no izaziva odre ene simptome na biljci koji ukazuju na to da prisustvo pojedinih elemenata nije zadovoljavaju e. Ukoliko se poznaju tipi ni simptomi, pa ljivim pregledom biljaka mogu se identifikovati poreme aji u prisustvu mineralnih hraniva. Na alost, esto je veoma te ko uspostaviti pravilnu dijagnozu, po to su klasi ni simptomi nedostatka ili suvi ka nekih elemenata me usobno veoma sli ni i jedan isti simptom u vo njaku se mo e javiti u vi e oblika. Dijagnoza je dodatno komplikovana kada na stablu istovremeno postoji vi e simptoma nedostatka nekoliko hranljivih elemenata. Najve i problem kod identifikacije nedostatka ili suvi ka hranljivih elemenata na osnovu simptoma jeste taj to oni ukazuju da problem ve postoji i ogleda se u smanjenom porastu, koli ini ili kvalitetu roda. cilj

ubrenja jeste da spre i probleme koji se javljaju kao posledica neadekvatnog ubrenja i manifestuju u obliku odgovaraju ih simptoma. Naj e e se javljaju nedostaci azota i kalijuma, zatim nedostaci P, Mg, B, Mn i Zn javljaju se sporadi no, dok nedostaci ca, S, cl, cu, Fe i Mo se re e pojavljuju.

1.deo eme - Nedostatak {belo polje}, 2.deo eme - Optimum hraniva {zeleno polje}, 3.deo eme Toksi nost{belo polje}. Azot (N) Stabla sa nedostatkom azota imaju kratke vr ne izdanke. Pore enja radi, na stablima sa odgovaraju om koli inom azota vr ni izdanci su slede e du ine: kod jo nerodne jabuke, kru ke i tre nje 30 do 60 cm; kod nerodne breskve 35 do 60 cm; kod rodnih stabala jabuke, kru ke i tre nje 20 do 30 cm; kod rodne breskve 30 do 38 cm. Nedostatak azota na listovima jabuke, breskve i tre nje ogleda se u svetlozelenoj do utoj boji, a na listu kru ke mogu se javiti bronzani tonovi. Ovi listovi su sitni, a njihova boja je ujedna ena, bez arenila ili pega. Azot se u biljci kre e iz starijeg tkiva ka mladim listovima koji aktivno rastu, pa se simptomi javljaju najpre na starijim listovima. Li e obi no opada rano u jesen, a izdanci su tanki. Zametanje plodova je slabo, i oni dosta opadaju u junu. Takode, mogu biti manji i esto sazrevaju i dobijaju boju ranije nego obi no. Suvi ak azota javlja se periodicno i mo e ozbiljno smanjiti kvalitet i vrstinu ploda. Na suvi ak azota ukazuju veliki, tamnozeleni listovi koji se zadr avaju na biljci do kasne jeseni. Plodovi su neodgovaraju e boje, a uskladi teni lak e gube vrstinu. Porast se nastavlja do kasnog leta i jeseni i biljke su podlo nije o te enjima od zimskih temperatura. Porast izdanaka uveliko prema uje gore navedene optimalne du ine.

Fosfor (P) Ima va nu ulogu u fotosintezi i disanju biljaka. U zimaju ga u obliku P2O5. Ulazi u sastav belan evina i niza fermenata i vitamina. Poma e formiranju cvetnih pupoljka i ubrzava sazrevanje plodova i drveta ime se pove ava trajnost plodova pri uvanju i otpornost drveta prema mrazu. Manjak fosfora usporava stvaranje cvetnih i lisnih pupoljka, kao i razvoj mladara. Novo li e je uspravno, tamnije zeleno i ne dosti e normalnu veli inu. Kasnije li e dobija ljubi asto crvenu nijansu naro ito peteljka i nervatura bli a njoj. Izra eno je u vreme hladnijih prole a i leta. Pri vrhu mladara

ostane samo par listova purpurne crvene boje. Plodovi bivaju neugledni bez vrstine. Vi ak fosfora ne uti e negativno na biljke, ali mo e izazvati manjak cinka.

Kalijum (K) Nedostatak se prvenstveno ogleda u utilu tkiva du ivica listova. Ono kasnije dobija bronzanu boju i odumire, a sa pove anjem nedostatka ivice listova postaju suve i krte. Suve zone ne javljaju se izmedu lisnih nerava. Po to se kalijum kre e kroz biljku, simptomi se javljaju prvo na starijem li u, a u slu ajevima ozbiljnijeg nedostatka mogu se pojaviti i na mladim listovima. U plodovima vo a akumuliraju se velike koli ine K, pa su simptomi nedostatka ozbiljniji i uo ljiviji kako se plodovi pribli avaju fazi pune zrelosti u veoma rodnim sezonama. Iako suvi ak kalijuma sam po sebi nije toksi an za biljku, velike koli ine ovog elementa u zemlji tu mogu inhibirati usvajanje Mg ili ca i na taj na in dovesti do njihovog nedostatka. Ove nedostatke vide ete na slede e tri fotografije: Simptom nedostatka kalijuma na jabuci- nekroza i su enje ivica listova, breskvi i vi nji - nekroza ivica i uvrtanje listova

Magnezijum (Mg) Nedovoljna koli ina magnezijuma dovodi do pojave hloroze tkiva du ivica listova i izmedu glavnih lisnih nerava. Sli no kao kod nedostatka kalijuma, prvi simptomi javljaju se du ivica listova. Kako se nedostatak magnezijuma nastavlja, hloroti ne zone tamne i odumiru, a iza njih ostaje zvezdasta zona zelene boje du glavnih nerava i u srednjem delu lista. Magnezijum se takode kre e kroz biljku, i simptomi se prvo javljaju na starijim listovima, i to obi no sredinom vegetacione sezone. Vi ak toksicmo deluje posebno na mlado li e vo aka.

Bor (B)

Nedostatak bora na tre nji odumiranje terminalnih delova izdanaka, na jabuci listovi su zadebljali i sitniji, nepravilnog oblika i nekroza unutra nje strane kore zbog odumiranja kambijalnog tkiva. Nedostatak B kod kru ke izaziva pucanje ploda

Do nedostatka bora obi no dolazi kod ko ti avog vo a i njegov simptom su sitniji listovi, bez jasnog arenila na pojedina nim listovima. Porast novih izdanaka je jako smanjen, a vrhovi izdanaka u te im slu ajevima nedostatka odumiru. Zametanje plodova je slabije, a oni koji su zametnuti pucaju. Na mladim izdancima jabuke mo e doci do tamnjenja zone neposredno ispod kore, sli no kao kod pojave krastavosti koju izaziva suvi ak mangana. Kalcijum (ca) Slika: Nedostatak kalcijuma na plodu jabuke uzrokuje gorku pegavost nekroti ne lezije odmah ispod poko ice ploda.

Uti e na razvoj korenovog sistema mladara i li a kao i na izgradnju ko tice, zbog ega je posebno potreban ko ti avom vo u. Va an je za neutralisanje kiselosti zemlji ta, s obzirom da takva nisu pogodna za gajenje vo a. Plodovi su boljeg kvaliteta. Manjak kalcijuma izaziva smoloto inu, posebno kod

ko ti avih vrsta vo a, a kod jabu astih dolazi do pojave o egotina na obodu lista. Vi ak kalcijuma izaziva u enje lista pri vrhu mladara, naro ito na kru ki i dunji. Gvo e (Fe)

Poma e u obrazovanju hlorofila i u estvije u oksidacionim procesima. Uti e na pove avanje sadr aja organskih materija; masti uljenih hidrata i belan evina. Doprinosi ja anju vo aka prema mrazu, bolestima i teto inama. Manjak gvo a izaziva hlorozu na li u. Ono je obi no bledo uto i znatno sitnije, dok su nervi i dalje zeleni. Hloroza se esto javlja kod dunje i u vo njacima na tepkim zemlji tima alkalne reakcije. Sumpor (S) Sastavni je deo belan evina. Ima znatan uticaj na razvoj korena i i drugih organa vo aka. Manjak se mo e odraziti na slabiji razvoj korenovog sistema, ali do ovoga ne dolazi s obzirom da sumpora ima u dovoljnim koli inama u svim zemlji tima. esto se nalazi u nekim ubrivima i pesticidima. Vi ak sumpora pokazuje promene kao to su povrede na li u i plodovima, naro ito kod agruma i to samo na kiselim zemlji tima.

Bakar (cu) U estvuje u oksidoredukcionim reakcijama. Potpoma e proces fotosinteze i biosintezu belan evina i aminokiselina. Pove ava sposobnost tkiva da upija vodu. Manjak bakra pruzrokuje promenu vr nih listova, koji se vitopere, savijaju i otpadaju od vrha mladara prema osnovi. Hloroza tkiva izmedu nerava mladog li a, dok su ivice i vrhovi normalne zelene boje; sledi hloroza nerava i na kraju brza nekroza cele lisne plo e. Manjak se javlja na zemlji tima sa dosta organske materije kao to je treset i dr. Molibden (Mo) Reguli e preno enje elektrona u najzna ajnije delove vo ke - koren i krunu. Uti e na transformaciju azotnih jedinjenja i vezivanje atmosverskog azota iz zemlji ta. Mangan (Mn) Nedostatak mangana obi no se javlja u zasadima podignutim na alkalnim zemlji tima (pH iznad 7.0) i u su nim periodima. Tako e na zemlji tima sa lo om drena om i visokom koncentracijom dostupnog gvo a mogu dovesti do nedostatka mangana. Simptomi su sli ni onima koje izaziva nedostatak gvo a, kada se javljaju na mladim listovima, i onima koje izaziva nedostatak magnezijuma, kada se javljaju prvo na starijim listovima. Du lisnih nerava najmla ih listova dolazi do hloroze, dok glavni lisni nerv ostaje zelen. U ozbiljnijim slu ajevima nedostatka, simptomi se mogu ra iriti i na starije listove izdanka. Toksi ne koli ine mangana dovode do pojave sitne krastavosti koja se obi no javlja na stablima jabuke posa enim na zemlji tu ija je pH vrednost ispod 5.5. Kambijalno tkivo ispod kore mladih izdanaka odumire, to dovodi do pucanja kore. Ovaj simptom javlja se na mladim stablima na mestima na kojima se vo e ne sadi prvi put i gde u zemlji te nije une en kre . Suvi ku mangana posebno je podlo na jabuka crveni Deli es. Cink (Zn) Simptomi nedostatka cinka vidljivi su na listovima, koji su mnogo sitniji i u i od normalnih. Tkivo izme u glavnih lisnih nerava uti i postaje hloroti no. Vr ni delovi izdanaka ne dosti u svoju normalnu du inu, to ima za posledicu skra ivanje internodija i pojavu bokora ili rozete listova na vrhu. Visoka pH vrednost i visok nivo fosfora ili mangana mogu dovesti do nedostatka cinka.

ANALIZA ZEMLJI TA Analizom zemlji ta mo e se odrediti pH vrednost zemlji ta i proceniti sadr aj hranljivih elemenata u njemu. Me utim, u vi egodi njim zasadima, postoji velika razlika u koncentracijama hranljivih materija u zemlji tu i u samim biljkama. esto se de ava da su u samim stablima elementi prisutni u dovoljnoj koli ini, iako analize pokazuju da njihovo prisustvo u zemlji tu nije zadovoljavaju e. Isto tako, dobra

snabdevenost zemlji ta hranljivim materijama ne zna i i da su te iste koli ine dostupne biljkama. Ipak, kod kultura sa plitkim korenovim sistemom, kao to su jagode i maline, analize zemlji ta istovremeno mogu dati solidnu procenu prisustva hranljivih materija i u samim biljkama. Uzorkovanje zemlji ta pre sadnje. Godinu dana pre sadnje iz svih delova vo njaka treba uzeti uzorke zemlji ta. Uzorci se posebno uzimaju sa dubina do 20 cm i od 20 40 cm, tako da se analiziraju i oni horizonti zdravice zemlji ta koji su kisele reakcije ili sadr e kalcijum. Ako to vreme dozvoljava, pre sadnje mo e se izvr iti kalcifikacija ili acidifikacija zemlji ta. Kalcifikaciju zemlji ta koja se obavlja pre sadnje treba izvr iti dok pH ne dostigne vrednost 6.5-6.8. Mo e se izvr iti i inkorporacija fosfornih ili kalijumovih ubriva u koncentracijama po preporukama na osnovu analize zemlji ta. Pre sadnje treba uzeti uzorke zemlji ta i sa onih mesta namenjenih podizanju vo njaka koja su nivelisana ili cija je konfiguracija na neki na in promenjena. Po to se zavr i preme tanje zdravice zem ta, lji povr inski deo zemlji ta se obi no uklanja i zamenjuje novom zemljom.

Kako uzorci povr inskog sloja zemlji ta ne daju dovoljno informacija o variranju pH vrednosti i nivoa hranljivih materija u zdravici, treba uzeti uzorke sa povr inskog dela (do 20 cm dubine) i iz zdravice zemlji ta (30-45cm dubine). Tako e bi trebalo uzeti posebne uzorke iz delova pija je dubina smanjena uklanjanjem zdravice ili pove ana njenim dodavanjem. Na ovakvim mestima pH vrednost i koli ina hranljivih materija se esto zna ajno razlikuju. Uzimanje uzoraka u ve uspostavljenim zasadima. S obzirom da ve ina vi egodi njih vo aka ima dubok korenov sistem, ak iako analize pokazuju nezadovoljavaju i sadr aj mineralnih materija u zemlji tu, biljke obi no mogu da usvoje dovoljne koli ine najve eg broja hranljivih materija. U ovakvim uslovima, biljke ne e odreagovati na dodatno ubrenje, i ono e predstavljati nepotreban tro ak. U nekim drugim situacijama, mo e se desiti da biljke ne mogu da usvoje dovoljnu koli inu hranljivih materija ak iako ih u zdravici ima dovoljno. Stoga se pri pra enju kvaliteta ishrane zasada ne treba oslanjati samo na rezultate analize zemlji ta. U ve uspostavljenim vo njacima i vinogradima, analiza zemlji ta je najbolji na in za posmatranje njegove pH vrednosti. Zemlji na pH vrednost u velikoj meri uti e na dostupnost hranljivih materija biljkama, i nedostaci mnogih od njih mogu se izbe i ako se pH odr ava izmedu 6.0 i 7.0. Nedostaci ili suvi ci hranljivih materija e e se javljaju kada je pH vrednost van ovih granica. Niska pH vrednost mo e biti prirodna osobina zemlji ta ili posledica stalne primene kiselih azotnih ubriva. U starijim vo njacima pH je ni a zbog primene ubriva kisele reakcije. Koli ine hranljivih materija i pH vrednost menjaju se postepeno, pa je preporu ljivo vr iti uzorkovanje na svakih 3 do 5 godina, kako bi se imao uvid u stanje uspostavljenih zasada. Uzorke treba uzimati iz me urednog prostora koji zahvata prskalica kod suzbijanja korova. Sa delova vo njaka na kojima su druga iji tipovi zemlji ta ili koji su na razli it na in izlu eni ili ubreni treba uzeti posebne uzorke. Sa povr ine ve e od 10 ari ne bi trebalo uzimati vi e od jednog uzorka, a svaki uzorak treba da se sastoji od najmanje 20 proba.

ANALIZA TKIVA Koncentracija hranljivih elemenata u biljnim tkivima jeste najpouzdaniji pokazatelj snabdevenosti vo aka hranom. Kako bi se izbegli poreme aji u sadr aju hranljivih materija, treba obavljati analize biljnog tkiva koje e omogu iti lak u identifikaciju simptoma i pru iti uvid u snabdevenost biljaka mineralnim elementima. Ve prisutni simptomi poreme aja sadr aja hranljivih materija ukazuju na to da biljke nisu dobro snabdevene, to mo e dovesti do smanjenja prinosa ili kvaliteta ploda. Kako bi se na vreme spre ili nedostaci hranljivih materija, pre nego to do e do prvih simptoma ili smanjenja prinosa potrebno je sprovesti analizu tkiva. Kako bi se odredio najbolji na in za popravljanje nedostatka koji je ustanovljen analizom lisnog tkiva, ponekad je neophodno izvr iti i analizu zemlji ta. Na primer, nedostatak Mg mo e biti posledica niske pH vrednosti zemlji ta ili veoma visoke koncentracije ca u njemu. Ako je pH vrednost previ e niska, savetuje se uno enje kre njaka, a visoka koncentracija ca mo e se smanjiti uno enjem magnezijum sulfata u zemlji te. Analize biljnog tkiva su od najve e koristi ako se uzorci uzimaju na svakih 2-5 godina. Mlade zasade treba uzorkovati e e, po to se sadr aj hranljivih materija u njima mnogo br e menja. Njihov sadr aj u starijim zasadima se tako e menja, ali postepeno, pa nije potrebno vr iti analize tako esto. Koncentracija hranljivih materija menja se i tokom godine pod uticajem vremenskih uslova i te ine roda. Redovno uzorkovanje tokom nekoliko godina omogu i e najbolji uvid u promene i potencijalne poreme aje u sadr aju hranljivih materija. UBRIVA ubriva su supstance koje sadr e hranljive elemente. Kada se odlu uje koje e se ubrivo primeniti, najvi e pa nje treba obratiti na sadr aj odre enog minerala i na cenu. Treba uzeti u obzir i reakciju zemlji ta (kisela ili bazna), na in rukovanja, uslove pod kojima biljke usvajaju te elemente i dodatne elemente koji se u tom ubrivu nalaze. ubriva mogu dovesti do korozije opreme za njihovu primenu i, ako se ne koriste i ne uvaju na pravilan na in mogu predstavljati opasnost po doma e ivotinje, ljude i ivotnu sredinu. Treba nabavljati samo neophodne koli ine i izbegavati skladi tenje velihih koli ina ubriva. Azotna ubriva Biljke se obi no snabdevaju azotom godi nje i na tr i tu se mogu prona i razli ita ubriva sa ovim elementom. Ona sadr e azot u obliku nitrata, amonijuma ili njihove kombinacije. Nitrati se ne vezuju vrsto za zemlji ne estice, pa su podlo ni ispiranju, dok se amonijum zadr ava na esticama zemlji ta i te e se ispira. Tokom zime e e se ubri nitratnim nego amonijumovim ubrivima. Ve ina vo nih vrsta lak e usvaja nitrate od amonijuma, ali kada temperatura zemlji ta poraste i koren postane aktivan, amonijum se u zemlji tu transformi e u nitrate. Ispitivanjima je ustanovljeno da su amonijumova i nitratna ubriva skoro podjednako efikasna. Urea sadr i visoku koncentraciju azota (46%), lako se primenjuje, a cena je pristupa na. Ima kiselu reakciju i koeficijent neutralizacije kre njaka od 1.8, to zna i da e biti potrebno oko 816 g kre njaka za neutralizaciju kiselosti iz svake koli ine od 454 g uree koja se unese u zemlji te. Ureu je najbolje primeniti po hladnom prole nom vremenu, jer ako ubrivo ostane na povr ini zemlji ta po toplom vremenu, deo azota mo e se izgubiti isparavanjem. Urea mo e sadr ati i razli ite koli ine nusproizvoda, koji u velikim koncentracijama mo e o tetiti mlada stabla, pogotovo na peskovitom zemlji tu. Amonijum nitrat je jo jedan izvor azota i sadr i oko 32% ovog elementa. Isto kao i urea, ima kiselu reakciju i tra i oko 816 g kre njaka za neutralizaciju svakih 453,6 g azota primenjenog preko ovog ubriva. Ovo ubrivo sadr i nitratni azot, koji je odmah dostupan biljkama, i amonijacni azot koji se

zadr ava u zemlji tu i sporije postaje dostupan biljkama. Ako se primeni tokom jeseni ili zime, odnosno pre nego to temperatura zemlji ta poraste u prole e i koren postane aktivan, ispiranjem se mo e izgubiti velika koli ina nitratnog azota. Kalcijum nitrat se veoma esto koristi u vo njacima. Sav azot nalazi se u vidu nitrata, pa je odmah dostupan biljkama i ne smanjuje pH vrednost zemlji ta. Najve i nedostatak ovog dubriva je nizak sadr aj azota 15%, i veoma esto, visoka cena. Pre nego kalcijum nirat jednom u toku godine, mnogi proizvoda i, kako bi odr ali pH vrednost zemlji ta, radije nekoliko puta primenjuju jeftinija azotna ubriva kisele reakcije, kao to je urea ili amonijum nitrat i kre njak. Da bi se izbegli eventualni gubici azota isparavanjem do koga mo e do i posle primene uree po toplom vremenu koje je uobi ajeno za ovaj period, kalcijum nitrat se esto primenjuje dopunski u maju ili junu. Kalcijum nitrat ne treba primenjivati tokom jeseni i zime po to odmah dolazi do ispiranja nitrata. Amonijum sulfat ima veoma kiselu reakciju, mali sadr aj azota 21% i relativno je skup. esto se primenjuje u borovnicama, koje zahtevaju nisku pH vrednost zemlji ta i mo e biti pogodan za primenu u vo njacima na zemlji tima bazne reakcije, gde postoji potreba za sni avanjem pH vrednosti. Sav azot nalazi se u obliku amonijuma. Di-amonijum fosfat (DAP) i momo-amonijum fosfat (MAP) sadr e relativno malu koli inu azota DAP 17 %, a MAP 11 % - i imaju jaku kiselu reakciju. Mogu biti pogodni za primenu u vo njacima u kojima je potrebno uneti fosfor, s obzirom da sadr e oko 50% fosfor oksida. Kalijum nitrat sadr i veoma nisku koncentraciju azota 13%, i njegova cena je visoka. Mo e se koristiti u zasadima u koje je potrebno uneti kalijum. Sav azot je u lako dostupnom nitratnom obliku, koji se lako ispira. Kalijumova ubriva Postoji nekoliko vrsta ubriva koja sadr e kalijum. ubrivo treba izabrati u zavisnosti od cene po jedinici kalijum oksida i od toga da li ono sadr i jo neke korisne elemente. Nekoliko ubriva pokazuje visoku efikasnost obezbe ivanja odgovaraju e koli ine kalijuma biljkama. Kalijum hlorid (KCl) je kalijumovo ubrivo ija je upotreba iroko rasprostranjena. Ima visok sadr aj kalijuma 60 62% kalijum oksida i pristupa nu cenu. Do toksi nog dejstva hlorida mo e do i ako se u tek uspostavljenim vo njacima primenjuju velike koli ine ovog ubriva ( 360 kg/a) ili ako kalijum hlorid dode u direktan kontakt sa mladim stablima. Ako postoji potreba za uno enjem velikih koli ina ovog ubriva, preporu uje se jesenja primena, kako bi bilo dovoljno vremena da dode do ispiranja hlorida iz zone korena pre po etka prole nog porasta. Kalijum sulfat tako e ima iroku primenu. Sadr i ne to manje kalijuma (50% kalijum oksida) i obi no je skuplji od kalijum hlorida. Naj e e se koristi u borovnicama, koje su na toksi nost hlorida osetljivije od ostalih vo nih zasada. Kalijum magnezijum sulfat koristi se ako postoji potreba za uno enjem magnezijuma u zemlji te. U ovom ubrivu ima manje kalijuma (22% kalijum oksida), ali zato sadr i i 11% magnezijuma. Obi no je skuplje od kalijum hlorida. Kalijum nitrat sadr i 44% kalijum oksida i 13% azota i u zasadima vo a se primenjuje u izvesnoj meri, ali spada u skupa kalijumova ubriva. Fosforna ubriva Kriterijumi pri odabiru ovih ubriva trebaju da budu sadr aj fosfora P2O5, cena kao i rastvorljivost fosfora, tj. njegova dostupnost biljkama. Normalni superfosfat ne upotrebljava se tako puno kao ranije

zbog niskog sadr aja fosfora (18-20%) P2O5. Oko 85% od ovog sadr aja u superfosfatu rastvorljivo je u vodi i odmah dostupno biljkama. Koncentrovani superfosfat se e e koristi zbog visokog sadr aja P2O5 46%. Od ove koli ine, 87% je rastvorljivo u vodi i obi no se koristi u me avinama ubriva. Monoamonijum fosfat mo e da se primenjuje kako samostalno, tako i u me avinama ubriva. MAP sadr i 48% fosfor P2O5, od kojih je skoro celokupan sadr aj odmah dostupan biljkama, i 11% azota. Primenom MAPa pove ava se kiselost zemlji ta, ali je ovo ubrivo cenjeni izvor fosforP2O5. Diamonijum fosfat (DAP) ima ne to manji sadr aj fosfor(V)oksida - 46% i vi e azota (18%) od MAP-a. Skoro celokupna koli ina oksida fosfora u DAP je odmah dostupna biljci. I ovo ubrivo uve ava kiselost zemlji ta, ali je njegova primena veoma ekonomi na. Kameni fosfat ima mali sadr aj fosfor P2O5 (3-8%), koji je slabo rastvorljiv u vodi (ispod 1%) i iz upotrebe ga izbacuju gore opisana ubriva sa ve im sadr ajem P2O5. ORGANSKA UBRIVA Stajnjak, me avina stajnjaka i slame i biljni ostaci (seno i slama) mogu biti koristan izvor hranljivih materija. Da bi se izra unale odgovaraju e koli ine primene stajnjaka, treba poznavati sadr aj hranljivih materija u njemu. Uobi ajene koncentracije hranljivih materija u stajnjaku predstavljene su u tabeli, ali je ipak za utvr ivanje sadr aja azota potrebno uraditi posebne analize. Uop te, celokuopna koli ina amonija nog azota i 20-50% organski vezanog azota dostupni su biljkama u godini primene stajnjaka. Izve taji o analizi stajnjaka obi no sadr e podatke o koncentraciji ukupnog azota, amonija nog azota, P2O5 i K2O. Stajnjak treba primenjivati u koli inama u kojima procenat dostupnog azota ne prelazi preporu ene granice. U zemlji ta koja sadr e vi e od 75ppm fosfora, stajnjakom ne treba unositi vi e od 22,7 kg/a fosfora, s obzirom da biljke obi no usvajaju ovu koli inu fosfora iz zemlji ta. Stajnjak ne bi trebalo unositi u zemlji ta sa visokim sadr ajem fosfora (iznad 150 ppm). Kod ivinskog stajnjaka sadr aj hranljivih materija zna ajno varira, i zavisi od na ina na koji se on sakuplja i uva. ubriva sastavljena od sve e organske materije imaju visok sadr aj hranljivih elemenata i mogu o tetiti koren stabala ako se primenjuju u velikim koli inama. Sporedni proizvodi koji nastaju preradom vo a, povr a i e erne repe mogu se tako e koristiti kao izvor hranljivih i organskih materija za snabdevanje vo a. Za ove proizvode nisu potrebne dozvole koje se zahtevaju za primenu ostalih vrstih otpada. Ipak, koli ine primene treba odrediti tako da sadr aj azota i fosfora u njima ne prede preporucene granice. Po to se sastav ovih nusproizvoda razlikuje, treba izvr iti analizu reprezentativnih uzoraka kako bi se odredio sadr aj hranljivih materija u njima. Generalno, celokupna koli ina amonija nog azota i 50% organski vezanog azota u nusproizvodima dostupni su biljkama u godini primene ovih ubriva.

PREPORUKE ZA UBRENJE VO A

U daljem tekstu nalaze se preporu ene koli ine primene azotnih ubriva, koje treba prilagoditi razlkama u tipovima zemlji ta i tehnologijama gajenja na pojedinim lokacijama. Preporuke za primenu ostalih hranljivih materija date su pod pretpostavkom da postoje potrebe za njihovim dodatnim koli inama. Primena azota Iako se potreba za optimalnim koli inama azota razlikuje od jedne lokacije do druge, preporuke raznih proizvo a a treba uzeti kao okvirni vodi . Pre odre ivanja treba upoznati reakcije zasada na ubrenje. Mnogo je lak e primeniti dodatne koli ine azota nego iza i na kraj sa preteranim porastom do koga dovodi suvi ak ovog elementa. Preterani porast posebno nanosi tete u mladim, gusto sa enim zasadima jabuke. U pojedinim vo njacima mo e postojati potreba za primenom manje ili vi e azota od preporu enih koli ina. Ove koli ine treba prilagoditi uslovima u vo njaku koji se odre uju na osnovu koncentracije azota u listu, bujnosti stabala, kvaliteta ploda i rodnosti. Na potrebu biljaka za azotom najvi e uti u tip zemlji ta, rezidba i na in obrade me urednog prostora. Vo njacima podignutim na plodnoj ilova i mogu biti potrebne samo polovine preporu enih koli ina azota, a onima na peskovitim zemlji tima i do 50% vi e od dole navedenih koli ina. Mesta na kojima je prethodno sejana lucerka mogu imati pove ani sadr aj azota i tu treba uneti mnogo manje ubriva. U vo njake podignute na travnjacima i utrinama treba uneti 20-50% vi e azota nego u iste i dobro obra ene. Isto tako, ve e koli ine unose se i u jako zakorovljene vo njake. Jaka rezidba podsti e vegetativni porast i mo e smanjiti potrebe za azotom. Ovakva stabla treba ubriti malo ili ih skoro uop te ne ubriti. ubrivo treba rasuti na mesto sa koga je ono dostupno biljci, ali tako da se opasnost od o egotina na korenu svede na najmanju meru. Ve ina ubriva koja se nalaze na tr i tu su soli, i ako se biljkama dostave u visokoj koncentraciji, mogu izazvati o te enja korena. Kod mladih stabala vo a i vinove loze, treba rasuti ubrivo u pre niku od 90 120 cm oko biljke, a 20-25 cm dalje od stabla. Tek posa ene sadnice vo a i vinove loze treba ubriti posle dovoljnih koli ina ki e i tek po to se zemlja slegne. Oko starijih stabala ubrivo treba rasuti u pre niku irine kro nje. U starijim vinogradima, ubrivo treba rasuti u redu, u traci irine 1,5-1,8 m.

Na veoma peskovitim zemlji tima preporu uje se prole no ubrenje, po to posle jesenje primene mo e do i do ispiranja. Dosta proizvo a a azot primenjuje iz dva puta prvu polovinu odre ene koli ine u martu ili aprilu, a drugu u junu, posle zametanja plodova. Koli ina u drugoj primeni mo e se smanjiti ili potpuno izostaviti ako nije zametnuto puno plodova, kako bi se izbegla prevelika bujnost u drugom delu vegetacione sezone. Ako se koristi stajnjak ili neko drugo organsko ubrivo, pre primene treba ustanoviti sadr aj azota u njima i koli inu primene prilagoditi koli inama azota u mineralnim ubrivima koja se ve primenjuju, tako da ukupna koli ina unetog azota ne prelazi preporu ene koli ine primene. Te ko je pretpostaviti koliko se azota mo e obezbediti iz sena ili slame. Mogu e je da e biti potrebno smanjiti koli ine azota

koje se u zemlji te unose iz organskih ubriva ili ovu primenu potpuno prekinuti dok se ne vidi kako biljke na nju reaguju. Primena fosfora ,kalijuma, kalcijuma i magnezijuma Ove elemente ne treba primenjivati ukoliko za njima ne postoji dodatna potreba. Fosfor (P2O5) Ako postoji potreba, treba primeniti 90-180 kg P2O5 po jednom aru. Po to se fosfor u zemlji tu kre e veoma sporo, ove koli ine bi e dovoljne najve em broju vo nih vrsta tokom niza godina. Tabela: Preporu ene koli ine primene fosfora u pre sadnje u jabukama, kru kama, ko ti avom vo u, gro u, jagodama i malinama

Tabela:Preporu ene koli ine kalijuma za primenu pre sadnje u zasadima raznog vo a

Kalijum (K2O) Primena 68-136 kg/a kalijum oksida nadoknadi e ve inu nedostataka ovog elementa. Kako bi se u zasadima ko ti avog vo a na lakim, peskovitim zemlji tima odr ao odgovaraju i nivo kalijuma, bi e potrebno primenjivati ove koli ine na svakih 3-5 godina. Kalcijum (Ca) Ako se pH vrednost odr ava iznad 6.0., retko dolazi do nedostataka ovog elementa. Uno enje kre njaka u koli ini od 2-4 t/a ispravi e nedostatke ukoliko do njih do e. Neodgovaraju i nivoi kalcijuma u stablima jabuke mogu da dovedu do poreme aja kao to su gorka pegavost, pucanje ili prerano smek avanje ploda. Prskanje kalcijumom mo e smanjiti ove probleme, ali ih retko mo e potpuno ukloniti. Najbolje je prskati 8-10 puta u periodu od kasnog juna pa do berbe u intervalima od dve nedelje. Treba prskati kalcijum hloridom u koli ini od 2640 g/l u junu i julu i 40-65 g/l u avgustu i septembru, to e imati isti efekat kao i primena ostalih ubriva koja sadr e istu koli inu kalcijuma. Treba prskati rastvorom kalcijuma, i koncentracije treba smanjiti ako je vreme toplo i vla no ili ako od prethodnog prskanja nije pala ki a. Primeniti 9-13.5 kg kalcijum hlorida po aru tokom vegetacionog perioda kako bi se postigli najbolji rezultati.

Magnezijum (Mg) Ako treba uneti dodatne koli ine magnezijuma, dolomitni kre njak je najjeftinije ubrivo. Primenjuju se 2-4 t/a ili koli ine preporu ene na osnovu izve taja o analizi zemlji ta. Mo e se upotrebiti magnezijum sulfat (gorka so) u koncentraciji od 131 g/l u prva dva prskanja tokom dve ili tri godine dok kre njak ne odreaguje u zemlji tu. Primena mikroelemenata Gde postoje nedostaci B, Fe, Mn ili Zn preporu uje se primena slede ih koncentracija ubriva:

Bor (B) Bor se primenjuje inkorporacijom u zemlji te u koli ini od 450-600 g/a za jabuke i kru ke, 225450 g/a za tre nju i 225 g/a za breskve. Mo e se primeniti i folijarno u koncenraciji od 6 g bora u litri vode u prva dva prskanja ili 12 g bora u litri vode u septembru ili oktobru dok je li e jo aktivno. Koncentraciju ne treba pove avati vi e od dva puta. Po to je razlika izmedu nedostatka i suvi ka bora mala, treba ga primenjivati samo ako postoji potreba za time. Folijarnom primenom mo e se bolje kontrolisati koli ina bora koju biljka usvoji. Solubor je navi e kori eno ubrivo sa borom. Breskve su veoma osetljive na suvi ak bora treba ga primenjivati samo ako analize listova pokazuju njegov nedostatak. Gvo e (Fe) Do nedostatka gvo a dolazi na zemlji tima sa visokom pH vrednosti ili slabom drena om. Ako simptomi na biljkama ukazuju na nedostatak gvo a, a pH je iznad 7.5, treba je smanjiti dodavanjem sumpora, aluminijum sulfata ili kiselih azotnih ubriva. Uno enje gvo a preko zemlji ta na zemlji tima sa visokom pH vrednosti su se pokazala nedovoljnim ili neefikasnim. Za privremenu popravku treba koristiti fungicide koji sadr e gvo e, ili komercijalne helate gvo a u koncentracijama koje se preporu uju za ranija prskanja. Mangan (Mn) Ukoliko je prisutan nedostatak mangana, treba primeniti vodeni rastvor mangan sulfata u koncentraciji od 66 g/l vode ili helate mangana u koncentraciji preporu enoj za prva dva prskanja. Koncentracija se ne sme pove avati vi e od dva puta. Ukoliko je prisutan suvi ak Mn, proveriti pH zemlji ta i uneti kre njak u potrebnoj koli ini. Cink (Zn) Reakcije na uno enje Zn preko zemlji ta nezadovoljavaju e su na zemlji tima sa visokom pH vrednosti. Savetuje se folijarna prihrana i helati cinka u preporu enim koncentracijama i vremenima prskanja. Tako e se mo e koristiti i cink sulfat u kombinaciji sa jednakim koli inama hidriranog kre njaka za prva dva prskanja (12-26 g/l ) ili 1,3-2,3 kg u septembarskom prskanju posle berbe. Fungicidi Ditan i Cineb su tako e dobri izvori cinka ako se primenjuju u zasadima za koje su registrovani i u koncentracijama i vremenu primene nazna enim na etiketi. ubrenje preko sistema kap po kap ubrenje preko sistema kap po kap treba pa ljivo isplanirati. Najva niji faktori koje treba uzeti u obzir su: ujedna en protok vode (ravnomerna primena ubriva mogu a je samo ako je i protok vode ujedna en), na in ubrizgavanja ubriva u sistem, vrsta ubriva, kapacitet injektora i odre ivanje trajanja primene. Preko sistema kap po kap se najce ce primenjuje azot. Prednosti ovakvog na ina ubrenja ogledaju se u zna ajnoj u tedi samih ubriva (tro kovi su manji i do 50% ), manjem oslanjanju na ki u da sprovede azot do korenovog sistema, ravnomernijem i redovnijem snabdevanju biljaka azotom tokom itavog vegetacionog perioda i smanjenim gubicima od ispiranja azotnih ubriva. Ujedna enost protoka Najva niji preduslov za efikasno injektiranje ubriva u sistem jeste ujedna en protok vode u njemu. Biljke se ne mogu ravnomerno snabdeti ubrivom ako protok vode nije ujedna en. Da bi protok vode u sistemu za navodnjavanje bio ujedna en, iz svakog kaplja a u jedinici vremena treba da isti e apsolutno jednaka koli ina vode. Iako je skoro nemogu e postici 100% ravnomeran protok, za primenu ubriva preko sistema je neophodno da ova ujedna enost bude najmanje 80%. Ako je ovaj procenat ispod 80, treba ga pobolj ati ili uop te ne ubriti na ovaj na in. Neravnomeran protok vode javlja se kao posledica lo e projektovanog sistema, razlike izmedu kaplja a ili njihovog zapu avanja, pa je zato najbolje da se projektovanje i postavljanje sistema poveri

kvalifikovanim licima. Za epljenje kaplja a obi no se spre ava upotrebom filtera i pravilnim odr avanjem sistema. Izlazni kapacitet pumpe, pritisak u sistemu i protok u glavnoj cevi se u izvesnoj meri razlikuju od sistema do sistema. Ujedna enost protoka mo e se pobolj ati produ enjem vremena primene i injektiran ubriva ja dotle dokle je to isplativo. Jadnostavan, brz i precizan na in merenja ravnomernosti protoka opisan je na grafiku. Za merenje protoka iz pojedina nih kaplja a koristie se male posude (od oko 200 mililitara). Svaka posuda obele i se crtom na istoj visini, postave se ispod kaplja a i meri se vreme u sekundama potrebno da nivo vode dostigne nazna enu crtu. Dalje se saberu tri najdu a vremena i ta vrednost (ozn ena kao Tmax) prona e na vertikalnoj osi grafika koja je ozna ena. Na grafiku je dat primer zbira tri najdu a vremena od 200s. Slede e treba sabrati tri najkra a vremena i tu vrednost, ozna enu kao Tmin, prona i na horizontalnoj osi. U datom primeru, zbir tri najkra a vremena je 100s. Povuci vertikalnu liniju od Tmin i horizontalnu od Tmax. Vr ednost ravnomernosti protoka nalazi se u preseku ove dve linije. U datom primeru, ova vrednost je jedva zadovoljavaju a (77%) i ukoliko se ona ne mo e pove ati, injektiranje ubriva u sistem se ne preporu uje.

Azotna ubriva koja se mogu injektirati u sistem Azotna ubriva koja se obi no ubrizgavaju u sistem su u obliku 28%-og rastvora azota, amonijum nitrat i urea. Rastvor azota se mo e direktno uneti u sistem, dok se amonijum nitrat i urea moraju prvo rastvoriti u vodi i tako injektirati u sistem. Stepen rastvorljivosti nekoliko suvih azotnih ubriva prikazana je u tabeli. Ovo su maksimalne koli ine iste supstance (zasi eni rastvori), dok je realna rastvorljivost ubriva obi no malo slabija. Ove vrednosti treba koristiti kao osnovu za odre ivanje stvarne rastvorljivosti ubriva u vodi za navodnjavanje. Vrste injektora Postoji nekoliko vrsta injektora, ali se u naj iroj upotrebi nalaze tri: Venturi te na ubriva ili rastvorena vrsta ubriva unose se u sistem na osnovu razlike u pritisku koja nastaje na su enom delu glavne cevi na mestu injektiranja; pretakaju a pumpa rastvor ubriva se unosi u sistem pomo u pumpe; tank sa delom za ubrizgavanje ubriva deo vode za navodnjavanje vra a se u tank zbog razlike u pritisku izmedu ulazne i izlazne cevi na tanku u kome se nalazi rastvoreno ubrivo.

Iako koncentracija ubriva u sistemu za navodnjavanje mo e varirati u zavisnosti od vrste injektora koja se koristi, tip injektora ne e uticati na ravnomernost primene ubriva dok god je vreme ubrizgavanja dovoljno dugo da se celokupna koli ina ubriva rasporedi u vo njaku. Kolicina dubriva za injektiranje Koju koli inu ubriva treba koristiti i u kom momentu ga treba ubrizgati u sistem? Koli ina i vreme zavise od starosti stabala, sorte,potencijalnog prinosa, sposobnosti korena da sprovodi rastvor hranljivih materija,tipa zemlji ta i iskustva i ciljeva proizvoda a. Injektiranje ubriva daje proizvoda u ve i stepen fleksibilnosti od primene ubriva preko zemlji ta po to se na ovaj na in ubrivo dostavlja biljkama ba onda kada im je to potrebno. Koli ine azota koje se unose injektiranjem mogu biti manje i do 50-65% u pore enju sa onima koje se unose preko zemlji ta. Tako, stablo kome je normalno potrebno 450g amonijum nitrata koji se primenjuje jednom godi nje po povr ini zemlji ta e imati istu bujnost, prinos i iste koncentracije azota u li u ako se ubri injektiranjem sa 1/3-1/2 manjom koli inom azota. Stabla lak e usvajaju injektiranjem une en azot zbog preciznije odre enog vremena primene i uno enja ubriva direktno u zonu korena. Injektiranje preko sistema kap po kap bi bilo najbolje zapo eti koli inom azota koja je upola manja od one koja bi se ina e rasula po povr ini zemlji ta. Tu koli inu dalje treba pove ati ili smanjiti u zavisnosti reakcije drveta na ubrenje. Ne treba injektirati celokupnu koli inu azota koja je namenjena za tu godinu u samo jednoj primeni. Ako je jednom stablu potrebno 200 g amonijum nitrata godi nje, ovu koli inu treba podeliti na tri ili vi e jednakih doza i injektirati ih u intervalima od 2 nedelje, od kojih e prvi biti negde u vreme cvetanja. Npr. 60 g po stablu uneti u vreme cvetanja, a jo 60 g i 80 g dve, odnosno etiri nedelje kasnije. Kada se ustanovi koja je koli ina ubriva potrebna jednom stablu, nju treba pomno iti sa brojem stabala koja su pod sistemom kap po kap, kako bi se odredilo koliko je ubriva potrebno za svaku sekciju pod sistemom. Po gornjem primeru, svakom stablu treba dostaviti 60 g amonijum nitrata u vreme cvetanja. Ako u datoj sekciji koja se navodnjava ima 500 stabala, u nju treba uneti 500*60g, odnosno 30 kg amonijum nitrata u vreme cvetanja.

Efikasnost i ispiranje Kada se injektiranje ubriva uskladi sa planom navodnjavanja i o ekivanom koli inom padavina, visok procenat ubriva ostaje u zoni korenovog sistema. Iz ove zone ubrivo se mo e isprati ako se u sistem unosi rastvoreno u velikoj koli ini vode ili u vremenu neposredno pre ili posle navodnjavanja ili jake ki e. Zato ne bi trebalo navodnjavati pre ili posle primene ubriva ili ako su prognozirane jake ki e. Kako bi se pove ala efikasnost ubrenja i izbeglo spu tanje ubriva do podzemnih voda, ispiranje treba svesti na najmanju mogu u meru. Veoma je va no poznavati tip zemlji ta u vo njaku i dubinu do koje se prostire korenov sistem. Op te pravilo je da u peskovitim zemlji tima svakih 38.3 l zemlji ta zadr ava 2.3 l vode. Kre njak zadr ava 4.5 L vode na 38.3 l zemlji ta, a glinu e oko 6 l. Mo e se desiti da jedan kaplja po stablu ne bude dovoljan da obezbedi dovoljnu koli inu vode i hranljivih materija korenovom sistemu. Obi no su dovoljna dva kaplja a, dok se tri ili etiri kaplja a po stablu mogu koristiti na jako peskovitim zemlji tima ili kod velikih stabala.

Du ina vremena injektiranja Sistem za navodnjavanje treba da bude u funkciji du i vremenski period od onog koji je potreban za injektiranje ubriva. Pre nego to se zapo ne sa uno enjem ubriva, sistem treba uklju iti i pustiti da dostigne ravnote u ili stepen apsolutne operativnosti. Ako jedna sekcija koja se navodnjava pomo u jednog ventila ima oko 10a ili manje, sistemu na toj sekciji je potrebno oko 20-30 min da dostigne ravnote u. Po to se injektiranje ubriva zavr i, sistem treba ostaviti uklju en 20-30 min kako bi celokupna koli ina ubriva iza la iz sistema. Ovako se izbegava rizik da ubrivo ostane u sistemu posle njegovog isklju ivanja i da dode do za epljenja kaplja a.

FERTILIZING FRUIT CROPS, Eric Hanson sa enleskog prevela: Katarina Markovi , dipl.ing.