P. 1
Rezidba i Formiranje Uzgojnog Oblika Jabuke

Rezidba i Formiranje Uzgojnog Oblika Jabuke

|Views: 202|Likes:
Published by Mirza Topalovic

More info:

Published by: Mirza Topalovic on Oct 20, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

03/30/2015

pdf

text

original

Pobolj ana piramidalna kruna kao najbolji uzgojni oblik za ljivu

Ovih dana su nam se javljali mnogi vo ari-amateri koji podi u nove zasade ljive sa pitanjem kako da pravilno formiraju odgovaraju i uzgojni oblik. Da bi se formirao uzgojni oblik i vo ka to pre dovela u stanje plodono enja, veoma je va no da se koriste kvalitetne sadnice i na vreme sprovedu ostale operacije (zimska i letnja rezidba, povijanje grana i letorasta, prstenovanje itd.) Kod nas je u praksi, u savremenoj proizvodnji ljiva, kao ozgojni oblik najvi e zastupljena pobolj ana piramidalna kruna. Posa ene jednogodi nje sadnice se skra uju u prole e na 110-120 cm. Ukoliko sadnice na sebi imaju prevremene gran ice, onda se one prore uju a ostale skra uju na tri do pet pupoljaka i to obi no na spoljni pupoljak. Kada mladari u prole e dostignu 10-15 cm, odstranjuju se svi koji izbijaju na deblu. Mladari koji su konkurencija vodilici se odstranjuju ili pinsiraju. Tokom jula meseca odabiraju se dva mladara na rastojanju oko 30 cm i ostave da rastu, a ostali se pinsiraju ili poviju. Na po etku druge vegetacije, grane koje su ostavljene za skeletne se skra uju za jednu tre inu, a vodilica 30-40 cm iznad nivoa ovih grana. Letorasti koji zagu uju krunu ili se ukr taju se re u do osnove. Na kraju jula ili po etkom avgusta se na ostavljenoj vodilici opet izaberu dva mladara koja su najbolje razvijena i koja se ne poklapaju sa donjim mladarima ve se pru aju u me uprostoru donjih grana. Razmak izme u ovih grana treba da bude oko 30 cm. Tako e se izabere jedan uspravni letorast za vodilicu, a konkurenti se odstrane ili pinsiraju. Na donjim skeletnim granama se odaberu dva mladara na udaljenosti 60 cm od produ nice ili centralne skeletne grane. Razmak izme u letorasta trebao bi da bude 25 -30 cm. Svo ostali mladari se pinsiraju ili savijaju. Na po etku tre e vegetacije prve dve skeletne grane se skra uju da bi se formirala druga serija sekundarnih grana. Tako e se skra uju i letorasti ostavljeni za slede e dve primarne grane i letorasti ostavljeni za sekundarne grane na prvim skeletnim granama. Produ nica se skra uje na oko 30 cm od vrhova druge serije primarnih grana. U julu se na ostavljenoj produ nici izabere jedan mladar za slede u primarnu granu, ali koji se ne poklapa sa donjim ostavljenim primarnim granama. Na tre oj i etvrtoj primarnoj grani se ostavljaju letorasti na 60 cm od produ nice sa suprotnih strana tih grana. Rastojanje izme u tih letorasta je 25-30 cm. Na donje dve primarne grane na razmaku 60 cm od prve serije sekundarnih grana se ostavljaju letorasti za drugu seriju sekundarnih grana. Na po etku etvrte vegetacije uradi se sli no kao i na po etku tre e. Samo se krajem jula na produ nici odabere jo jedan letorast za poslednju primarnu granu na produ nici. Na ostalim primarnim granama se ostavljaju mladari za nove sekundarne grane, a na sekundarnim granama mladari na kojima e se formirati nosioci rodnosti. Na po etku pete vegetacije vodilica se skra uje do slabije razvijene bo ne grane. Na gornjim primarnim granama se formiraju sekundarne grane na isti na in kao i na donjim. Broj primarnih grana treba da iznosi 5-6. u odnosu na produ etak debla donje grane zaklapaju ugao oko 45° a gornje oko 50°.

REZIDBA I FORMIRANJE UZGOJNOG OBLIKA JABUKE

Rezidba je osnovni pomolo ki postupak koji uti e na u inak ostalih aspekata tehnologije gajenja vo a. Istovremeno, ostali postupci uti u na potrebe i reakcije drveta na rezidbu. Efektno vo enje vo njaka nije skup pojedina nih tehnika gajenja, ve integrisani program postupaka koji uti u jedan na drugi. Preporuke vezane za ostale tehnike gajenja zasnivaju se na pretpostavci da su stabla pravilno formirana, a neobavljanje rezidbe mo e ograni iti njihov u inak. Rezidba je katalizator koji omogu ava delovanje ostalih tehnika gajenja. Neophodno je pratiti kontinuirano, najsavremenija tehnolo ka saznanja, koja svuda u svetu te e ka tome, da se postigne takav koncept vo arenja, koji omogu ava malu vo ku na dohvat ruke (upotreba manje bujnih vegetativnih podloga jabuke) ili (zbog samohodnih platformi) ak veliku vo ku, na kojoj je potrebno to manje ru nog rada (osim visoko produktivne berbe 2.000 ili vi e kg za 8 asova po bera u), koji moraju biti to jednostavniji, kako bi ih bilo mogu e sprovesti jeftinijom i manje stru nom radnom snagom. Rezidba ima za cilj pravilno obrazovanja krune, br e proro avanje, regulisana i zadovoljavaju a rodnost, visok kvalitet ploda, dug vek stabla, manja o te enja od biljnih bolesti, teto ina i vremenskih nepogoda.
Ekonomika rezidbe jabuke

Rezidba ima veliki udeo u tro kovima proizvodnje jabuka. Tro kovi rezidbe u estvuju sa otprilike 50% u tro kovima rada i 10 -15% u ukupnim tro kovima proizvodnje, to zavisi od cene jabuke na tr i tu, kao i od stabla razli ite starosti i gustine. Po to se velika, starija stabla sa mno tvom problema pri rezidbi postepeno prevazilaze, a zapo inje proizvodnja maldih i gu e sa enih zasada, o ekuje se zna ajna promena u tro kovima rezidbe. Iako gusti zasadi zahtevaju intenzivniju kontrolu, rezidba malih stabala je znatno efikasnija. Potreba za penjenjem uz stablo se smanjuje ili potpuno nestaje, to zna ajno pove ava produktivnost rezidbe. Kada se ve a efikasnost rezidbe ukombinuje sa ve im prinosima koji se o ekuju u gustim zasadima, treba ocekivati zna ajno smanjenje tro kova

proizvodnje. Smanjenje tro kova rezidbe bi e pokazatelj efikasnog upravljanja gustim zasadima jabuke. U poku aju da smanje tro kove rezidbe, neki proizvoda i ozibljno zanemaruju ovaj veoma va an aspekt tehnologije gajenja. Izostavljanje rezidbe je izvor zna ajnih u teda jer predstavlja veliki deo ukupnih tro kova i pla a se odmah i u gotovini. Za razliku o d propusta u za titi od teto ina, neobavljanje rezidbe ne onemogu uje prodaju roda. Posledice neodgovaraju e rezidbe se sporo razvijaju i te ko prime uju. Na alost, one su obi no dugotrajne. Prvi problem koji se uo i ako se rezidba zanemari jeste opadanj e kvaliteta ploda, to samo produbljuje ekonomski problem koji je doveo do nedostatka sredstava za rezidbu. Posle godinu ili dve zanemarivanja, tro kovi rezidbe e se zna ajno uve ati, a reakcija verovatno nece biti zadovoljavajuca. U ovakvim situacijama o bi no sledi poku aj da se ja om rezidbom nadoknade godine zanemarivanja. Ovako e se smanjiti prinos i podsta i nepotreban vegetativni porast koji e, suprotno o ekivanom, negativno uticati na kvalitet ploda i ozbiljno zakomplikovati budu u rezidbu. Za pon ovno uspostavljanje produktivnosti i kvaliteta ploda i stavljanje bujnosti pod kontrolu mogu biti potrebne tri ili etiri godine. im se uspostavi prihvatljiv odnos izmedu vegetativnog i rodnog porasta, neophodno je obavljati redovnu, godi nju i stalnu rez idbu kako bi se ova osetljiva ravnote a odr ala; tro kovi ovakve rezidbe moraju se smatrati veoma bitnim delom bud eta namenjenom proizvodnji. Da bi se postigla bolja produktivnost, vo njaci sa retko posa enim velikim i starim stablima jabuke se brzo zamenjuju manjim, gu e sa enim stablima. Mi ljenja o optimalnoj visini stabala i razmaku sadnje se razlikuju, a svi se sla u da su manja stabla ekonomski opravdanija. U pro losti prihva eni na ini gajenje visokih stabala vi e nisu zadovoljavaju i, tako da mor a do i do zna ajnih promena u pogledu visne stabala i razmaka sadnje. Jasno je da rezidbu i formiranje uzgojnog oblika kao na ine uzgoja treba prepraviti i prilagoditi gustoj sadnji. Prednosti guste sadnje na iroko se predstavljaju javnosti. O ekivanja da e ovakva stabla rano ra ati, da e imati visoke prinose i da u njih ne e biti potrebno ulo iti ve i rad, nisu se pokazala ispravna. U ispitivanima mladih stabala sa enih na razli itom odstojanju u (Va ingtonu 1976), objavljeno je da se prose an prinos u vo njacima starosti 5-12 godina nije pove avao poslednjih 17 godina. Nije prime eno da prinos zavisi od podloge, a i gustina sadnje je imala mali uticaj na prinos. Detaljnija ispitivanja otkrila su da je uticaj odre enih uzgojnih tehnika na prinos bio ve i od uticaja podloge ili gustine sadnje. Rodni potencijal ostvaren je samo u onim vo njacima sa gusto posa enim stablima u kojima je velika pa nja posve ena uzgojnim tehnikama. Prednosti gustog na ina sadnje su realne i zna ajne. Ipak, ove prednosti mo i e u potpunosti da iskoriste samo oni proizvo a i koji savesno primenjuju odgovaraju u tehniku gajenja. U pomenutom ispitivanju, jedan od najva nijih inilaca koji uti u na ranu proizvodnju je formiranje uzgojnog oblika mladih stabala. Rezidba i formiranje uzgojnog oblika se ne mogu razdvojiti, s obzirom da ove tehnike prate jedna drugu kod mladih stabala, a formiranje uzgojnog oblika mladog stabla u velikoj meri odre uje tehniku

Neodgovaraju i vegetativni porast uti e na smanjenje rod nosti i veli ine plodova. ali rezidba uvek igra zna ajnu ulogu. posebno temperature i svetlosti. a g re ke u primeni bilo koje od njih mogu poni titi trud koji se ula e u druge tehnike koje su deo tehnologije gajenja. vremenski uslovi i te ina roda. nedovoljne rezidbe ili njenog izostanka. rodne grane e brzo postati nerodne. rezidba je uzgojna tehnika na koju formiranje uzgojnog oblika najvi e uti e. Nedovoljna bujnost mo e biti posledica neodgovaraju eg ubrenja. i mogu se zna ajno razlikovati u pojedinim oblastima. Tehnika formiranja uzgojnog oblika treba da podstakne ranu rodnost i razvoj sna ne osnovne strukture grana koje e nositi te inu roda u narednim godinama. ali ne prekomerna bujnost i dobra osvetljenost. Previ e bujna stabla mogu se razviti kao reakcija na prekomerno ubrenje. Formiranje uzgojnog oblika takode treba da omogu i razvoj stabla koje e se u narednim godinama lako odr avati. Ukoliko su previ e zasenjene. Osnovni oblik treba da omogu i formiranje i odr avanje optimalnog oblika stabla. Od podjednake je va nosti i senka . tako i na plodnost. Pravilna rezidba i formiranje uzgojnog oblika su veoma bitne za ranu proizvodnju. Idealno bi bilo da se porast mladog drveta usmeri na grane koje e biti stalno prisutne na rodnom stablu. Drvenasta tkiva stabla se ³takmi e´ sa plodovima oko krajnjih produkata listova.rezidbe rodnog stabla. Grane mogu biti nerodne iz razloga to je bujnost prevelika ili premala. preteranog odsecanja ili zasenjivanja. Preporuke za formiranje uzgojnog oblika zavise od uslova uspevanja. Ciljevi rezidbe i formiranja uzgojnog oblika Iako e u nerodnim godinama uvek biti potrebno obaviti rezidbu do odre enog stepena. odr ivo visoke prinose. pri e mu treba izbe i suvi an porast koji e se ukloniti pre dolaska na rod. optimalan kvalitet ploda i efikas no upravljanje vo njakom. U prethodnom nabrajanju inilaca. Umeren vegetativni porast neophodan je za razvoj velike i funkcionalne lisne povr ine kao i novih nose ih grana. esto se ka e da je ograni a vaju i faktor za rodnost jabuke senka koju ona pravi sopstvenim stablom. i prekomeran vegetativni rast obavlja se na ra un plodova. i predstavljaju glavne faktore na koje treba paziti pri odre ivanju odgovaraju ih programa rezidbe. U smislu ovog odr avanja. jaku rezidbu ili gubitak roda. U su tini. periodi nost vezana za izlaganje svetlosti (ili zasenjivanje) je od velike va nosti. Rezidba starijih stabala u velikoj meri predstavlja popravku ranije na injenih gre aka i propusta. Razlike u klimatskim uslovima uti u kako na bujnost. Na odnos izme u vegetativnog i generativnog porasta uti e veliki broj inilaca kao to su ubrenje. naglasak ipak treba staviti na formiranje uzgojnog oblika. Koli ina i kvalitet roda jabuke zavise od odnosa izme u vegetativnog i generativnog porasta. pravilnom rezidbom se uklanjaju nerodne grane. Ove dve tehnike uti u na na in i intenzitet porasta. Za razvoj novih nose ih grana potrebna je umerena. o dr ava optimalna bujnost rodnih grana i podsti e stalni razvoj novih nose ih grana koje zamenjuju one koje su rezidbom uklonjene.

. Re enje za postizanje bolje rodnosti nalazi se u uklanjanju nerodnog dela koji je neodgovaraju e osvetljen. Pored toga. Drugi sloj prima njemu odgovaraju u koli inu. sorte. ova tehnika brzo dovodi do pojave kro nji koje se preklapaju i zasenuju same sebe i jedne druge. to je dovodilo do pojave veoma velikih stabala. Sloj plodova i listova na spolja njoj povr ini kro nje dobija veliku koli inu dostupne svetlosti koja prevazilazi potrebe drveta. u gusto sa enim vo njacima. Zasenjeni nerodni deo se s manje sa smanjenjem veli inom kro nje.9 m. kojom se veli ina mo e kontrolisati samo do odre ene granice. Ovo je na izvestan na in imalo efekta po to su se tako zaista uklanjali neki plodovi u unutra njosti. Iskustva su pokazale su da unutar kro nje jabuke postoje jasne svetlosne zone. orezivanja.4. a tre i deo u centru kro nje prima koli inu koja nije dovoljna za formiranje kvalitetnog roda.65 .susednih stabala u gusto sa enim zasadima. ovakvom tehnikom su se nose e grane usmeravale ka gornjem i spolja njem delu kro nje. ubrenja. Ova pojava. Procenat ukupne lisne povr ine koja prima manje od 30% ukupne svetlosti pove ao se od 8% u patuljastim stablima visine 2. mogla se tolerisati pri velikim razmacima sadnje. Dva najva nija faktora koja odre uju procenat ukupne lisne povr ine koja prima nedovoljnu koji inu svetlosti su veli ina i oblik kro nje. pa do 24% u stablima standardne visine od 6 metara. preko 13 19% u srednje patuljastim stablima visine 3. zemlji ta.43 m. Kona na veli ina drveta bi e rezultat me usobnog uticaja podloge. ali efikasnost nije pobolj ana. Na malim razmacima sadnje. a precizna kontrola veli ine drveta zahteva odgovaraju u kombinaciju svih ovih promenljivih faktora. glavni cilj rezidbe mora biti smanjenje visine drveta i povijanje grana kako bi se senka koju drvo pravi samome sebi i susednim stablima svela na najmanju mogu u meru. Jedan od mnogobrojnih faktora koji uti u na veli inu drveta je rezidba. to e pobolj ati sveukupnu efikasnost dela vo njaka koji se nalazi pod stablima. Ovaj na in rezidbe kojim se formira otvoreno sredi te kro nje mo e veoma brzo pretvoriti gusto sa en vo njak u gusti koji je nemogu e kontrolisati. iako nije bila efikasna. Ranije je uobi ajeno re enje za ovaj problem bilo ukloniti nose e grane u jako zasenjenoj unutra njosti kro nje. Slika 1: Prodiranje svetlosti u kro nju velikog stabla jabuke. inilaca koji usporavaju rast kao i rezidbe. Ipak . Zona do koje sti e ispod 30% ukupnog sun evog zra enja je manje rodna i daje sitnije plodove neodgovaraju e boje.

a unutra njost ovakve kro nje se br e su i posle ki e. kompaktno i efikasno stablo koje e mo i da iskoristi maksimum dostupne sun eve svetlosti. i gornje grane koje su tako postavljene i skra ene da na grane ispod njih bacaju najmanju mogu u senku. Sledi detaljna analiza ovih faktora i njihovog me usobnog uticaja. U po etnom delu vegetacije porast z avisi od uskladi tenih rezervi ugljenih hidrata i azota . ve se njegov deo koji daje najve i rod nalazi na vrhu gde su plodovi najte e dostupni. dok ga tehnike rezidbe trebaju odr avati tokom trajanja rodnosti zasada. Pesticidi se bolje raspore uju i prijanjaju na rezidbom pravilno oblikovanoj kro nji. Fiziologija porasta stabla Porast stabla jabuke odvija se na nekoliko na ina. to mere za tite vo a ini efikasnijim.Stabla sa otvorenim centralnim delom. vr ne grane su kra e i grane su rodne sve do debla. Rezidba omogu ava formiranje krupnijih plodova. i (5) uticaj ostalih faktora na koje rezidba uti e. Ovako se omogu ava i lak i pristup plodovima za vreme berbe. Sastoji se od razvoja izdanaka. (2) tehnologiju gajenja komercijalnih sorti jabuke. a najmanje strukturnih grana. horizontalno postavljene grane. Za razliku od manjih. najve i deo plodova razvija se u donjem delu drveta to olak ava mere nege i berbu. U kro nji oblika konusa ili piramide ve i procenat ukupne lisne mase izlo en je odgovaraju oj koli ini svetlosti. Zbog jako zasenjenog centralnog dela. Iz svega to je navedeno do sada. (4) reakc ije na razli ite vrste rezidbe. Odavde proizilazi da se u ve im kro njama transformi e ve a koli ina hranljivih materija u materije koje slu e za porast drveta. pa je i nerodna zona manja. ve a koli ina asimilata iz listova dostupna je za formiranje plodova. listova i plodova koji je vidljiv. (3) osnove formiranja uzgojnog oblika i rezidbe. Tehnike formiranja uzgojnog oblika trebal o bi da budu usmerene ka zasnivanju najefikasnijeg oblika kro nje. Ciljevi formiranja uzgojnog oblika i rezidbe mogu se svesti na jedan glavni cilj .formirati i odr ati malo. kao to su bujnost i rodnost. Kao to izlo enost svetlosti uti e na proizvodnju hranljivih materija u listovima. oblik i veli ina kro nje uti u na njihovu distribuciju. shodno tome. kao i od manje o iglednog zadebljavanja izdanaka i formiranja korena. o tvoreni raspored grana koji omogu ava prodor svetlosti u unutra njost kro nje. Ne samo da ovakvo stablo nije rodno svom svojom veli inom. mo e se zaklju iti da su osnovni razlozi za obavljanje rezidbe su postizanje to bolje izlo enosti kro nje sun evoj svetlosti. Pored toga. Uspe no dostizanje ovih ciljeva zahteva razumevanje (1) fiziologije porasta stabla. Tako e imaju mnogo manje osnovnih grana po jedinici povr ine od stabala sa otvorenim centralnim delom. Stabla konusnog oblika iste visine i rasporeda grana imaju manje potpornih grana. njihovo ujedna eno zrenje i pove ani sadr aj ecera. uklanjanje nerodnih grana i formiranje kro nje do efikasnog i stabilnog oblika. sklona su formiranj u guste kro nje loptastog oblika koja jako zasenjuje donju tre inu stabla. ak iako su njihovi spolja nji krajevi rodni. unutra nji delovi skeletnih grana u kro njama sa otvorenim centralnim delom su nerodni.. velika stabla imaju vi e osnovnih nego rodnih grana. Za sve vrste porasta potrebne su hranljive materije koje se proizvode u listu. Stabla u zasadima guste sadnje treba da imaju najvi e rodnih. Kro nja konusnog oblika zahteva centralnu vo icu.

tako i sa ostalim ta kama porasta. Kasnije tokom sezone za porast drveta i roda slu e hranljive materije proizvedene u teku oj sezoni. nedostatak terminalnog porasta i razvoj nepo eljnih bujnih vodopija pod c. Ovu sposobnost imaju izdanci i plodovi koji aktivno rastu i oni se oko hranljivih materija ³takmi e´ kako me usobno. . Za ove procese neophodna je zdrava i funkcionalna lisna povr ina. Prime uje se smanjeni porast i pojava ve eg broja grana na slici b u pore enju sa a. Na ovaj nacin plodono enje doprinosi kontroli bujnosti stabla. kvaliteta i ponovnom cvetanju. Isprekidane crte razdvajaju jednogodi nje i dvogodi nje drvo. porasta letorasta i veli ine samog drveta. a uti e i na broj i bujnost izdanaka. kao to je koren. uloga ovog mehanizma za kontrolu porasta je ve a. Ta ka porasta stabla jabuke je bilo koje mesto na stablu koje mo e da usmeri kretanje hranljivih materija iz listova ka sebi. Veliki broj plodova dovodi do smanjenog porasta korena. ali iznad horizontale i c) ispod horizontale. Slika 2 : a) vertikalan Rast grana kao reakcija na razli itu orijentisanost: b) u blizini. Da bi se postigla optimalna kontrola rasta. Koli ina hranljivih materija je ograni ena i injenica da su usmerene ka plodovima u razvoju smanjuje njihovu koli inu dostupnu za porast mladara i korena. kao i za obnavljanje rezervi za pred stoje i period mirovanja i po etnu fazu porasta narednog prole a. to mo e imati za posledicu brzu pojavu gusti a i gubitak rodnih grana zbog zasenjivanja. Slabija rezidba u gusto sa enim vo njacima mo e dovesti do poja anog vegetativnog porasta.koji su proizvodi fotosintetske aktivnosti u prethodnoj sezoni. te inu roda treba prilagoditi najve em mogu em broju plodova odgovaraju e veli ine. to je odstojanje izmedu stabala manje.

Uop te. kasnije tokom vegetacije listovi nanovo dopune ove rezerve. Ukupan vegetativni porast e se smanjiti. i. Po to se rezidbom uklanja potencijalna lisna povr ina za narednu vegetacionu sezonu. d): Reakcija porasta bujnih. ja ina rezidbe meri se pre brojem ta aka porasta nego koli inom uklonjene drvne mas e. to dovodi do smanjene bujnosti u narednoj vegetaciji. ukoliko se ukloni veoma veliki broj ta aka porasta. a) nije bilo prekra ivanja b) prekra ivanje jednogodi njeg drveta za jednu tre inu c) prekra ivanje za dve tre ine d) prekra ivanje za tri tre ine (cela jednogodi nja grana je uk lonjena). to pove ava koli inu resursa iz korena za preostale pupoljke. Izdanci se mogu formirati i iz nekoliko bo nih pupoljaka.Uobi ajen na in porasta centralne vo ice kod jabuke prikazan je na slici 2 a. Ovo dovodi do ja anja koje delimi no nadokna uje uklonjenu drvnu masu. to je bujnost vegetativnog porasta ve a. Kada do e do velike vegetativne bujnosti. c. Porast u visinu se najve im delom odvija iz samog terminalnog pupoljka. neto gubitak je minimalan. listova i plodova obavlja se na ra un rezervi uskladi tenih u tkivima drveta. Ovaj efekat je direktno proporcionalan koli ini uklonjene lisne mase. Za razliku od zimske. . Na kraju svake vegetacione sezone. Ako se aktivna lisna povr ina ukloni sredinom leta. ali je deo koji izraste uvek manji od odstranjenog dela i porasta koji bi on ostvario. ako rezidba nije ekstremne jacine. b. Rezidbom u toku mirovanja vegetacije uklanjaju se neke ta ke porasta. Ako se vo ica savije ispod horizontalnog polo aja. 2b). Slika 3 (a. Proizvodnja i silazno kretanje regulatora rasta od terminalnog izdanka ograni ava formiranje izdanaka iz bo nih pupoljaka. Rani porast izdanaka. terminalni porast gotovo prestaje i biva zamenjen bujnim i uspravnim vodopijama blizu osnove grana (sl. Isprekidane crte razdvajaju drvo razli ite starosti. Rezidba se uglavnom obavlja tokom zime. kao i uskladi tene rezerve u samom drvetu. proizvodi se ve a koli ina ovih materija koje inhibiraju formiranje cvetova. nadzemni deo drveta i koren su u ravnote i. ukupan porast u narednoj sezoni bi e zna ajno smanjen. javlja se veliki broj izdanaka i mali broj cvetnih pupoljaka. promeni e se pravac kretanja regulatora rasta. krajnji efekat bi e pra njenje rezervi u drvetu. Ovi prirodni regulatori rasta tako e mogu da spre e razvoj cvetova. a porast iz preostalih ta aka porasta prekomeran. uspravnih grana ³Deli esa´ na jako prekra ivanje grana u periodu mirovanja vegetacije. Ako se centralna vo ica savije do skoro horizontalnog polo aja. slabija rezidba ima ve i uticaj na raspored porasta delova drveta nego na ukupan porast. Orezana grana uvek e ostvariti manji porast od neorezane. Ipak. letnja rezidba nema za cilj ja anje porasta. Neki na ini orezivanja podsti u vegetativni porast na mestu reza to stvara varku poja anog porasta. pre po etka kretanja hranljivih materija od listova ka drvetu. ali oni obi no prelaze u rodne gran ice ili osta ju dormantni. pojavi e se ve i broj bo nih grana i podsta i e se formiranje cvetova(sl. 2c).

Karakteristi ne reakcije u porastu bujnih uspravnih grana na prekra ivanje prikazane su na prethodnoj slici.3 d) ima za posledicu prelazak potencijalno rodnih pupoljaka u bujne i nerodne vegetativne izdanke. Tako. rezove nastale potpunim uklanjanjem grana i izdanaka na prati dramati no pove anje bujnosti vegetativ nog porasta. Medutim. odnosno potpunog uklanjanja. dvogodi nje grane se obi no prekracuju kako bi se njihova du ina smanjila. i posle . kao to je ³Deli es´. Pri rodno bujne sorte sa jakim porastom u visinu. uo ava se poja an porast bujnih izdanaka i prelazak rodnih gran ica u vegetativne izdanke Prekra ivanje starijih grana d) ima za rezultat prelazak rodnih gran ica u nerodne i bujne vegeta tivne izdanke. Ipak. Kod potpunog uklanjanja. Prekra ivanje starijeg drveta (sl. itava grana ili izdanak se odstranjuju na mestu spajanja sa skeletnom. po to e nova grana koja zauzme njeno mesto formirati rodne gran ice koje ce lak e mo i da izdr e te inu roda. ja a je i reakcija u vegetativnom porastu iz pupoljaka ispod reza (sl. Velika te ina roda mo e smanjiti ili ak potpuno spre iti uobi ajenu reakciju porasta na rezidbu prekra ivanjem. prekra ivanje uporednih horizontalnih grana dovodi do malog pove anja njihovog vegetativnog porasta u pore enju sa isto tako orijentisanim neorezanim granama. rez nastao prekra ivanjem podsti e bujniji porast iz pupoljaka u svojoj blizini i proporcionalno smanjuje razvoj bo nih grana du te ho rizontalne grane. a tr ogodi nje kako bi se zamenila ili podmladila stara grana. Za razliku od toga. to je ja e orezivanje jednogodi njeg drveta. mogu se odrediti na osnovu razli itih reakcija u kretanju regulatora rasta u orezanoj grani na ove dve tehnike. bo nom granom ili deblom. Reakcija na prekra ivanje mo e biti razli ita i zavisi od uticaja nekoliko faktora. Rezidba potpunim uklanjanjem grana zgodna je za odstranjivanje klonulih gra na i vodopija. Bujne sorte na prekra ivanje reaguju jakim vegetativnim porastom. prekra ivanje i potpuno uklanjanje grana i izdanaka. Razlike u intenzitetu porasta stabla posle skra ivanja. jednogodi nje drvo se stoga retko orezuje. Da ne bi do lo do zasenjivanja ni ih delova drveta. prekra ivanje podrazumeva uklanjanje s amo jednog dela grane to ima za posledicu ometanje uobi ajenog kretanja regulatora rasta u preostalom delu grane. 3 a -c). vi e reaguju na prekra ivanje od manje bujnih sorti. Po to normalno kretanje regulatora rasta u delovima koji nisu orezani ostaje u velikoj meri isto. Za razliku od uspravnih. Svi na ini rezidbe mogu se podeliti u dve osnovne kategorije.Kao reakcija na ja e prekra ivanje jednogodi njeg drveta. Nasuprot prekra ivanju. porast izdanaka i zadebljavanje grana nastavljaju se normalnim tokom. i ostavlja se neorezanim da bi se na njemu formirali cvetni pupoljci koji e u narednoj sezoni dati rod.

Najve a i najbujnija stabla formiraju se na standardnim podlogama. i obi no nose veliki broj rodnih pupoljaka.ove rezidbe mo e do i do poja anog porasta. Pri orezivanju skeletnih grana. Patuljaste podloge daju niska stabla male bujnosti. 4. Na bujnost u velikoj meri uti e podloga. zasenjuju ili se naslanjaju na rodnije skeletne grane. na ra vama i na mestima ranijih rezova. Njih treba prekratiti da drvo ne bi poprimilo lo u strukturu i nepravilan oblik. a berba tih plodova je ote ana zbog njihove nedostupnosti. Veli ina patuljastih stabala je izme u ove dve kategorije i ona se odlikuju bujnim porastom izdanaka. odnosno broj i du inu izdanaka. da li je ona standardna. . treba poznavati bujnost drveta. pa ih treba orezivati na na in koji e tu bujnost smanjiti. Od dve grane koje se oslanjaju jedna na drugu treba prekratiti ili ukloniti onu koja je manje rodna. 5. to e izazvati poja ani porast izdanaka. Rezidbu treba izvr iti tak o da se stimuli e umeren porast izdanaka. srednje patuljasta ili patuljasta. U ovoj situaciji postoji veliki broj za etaka novih izdanaka koji su ned ovoljne du ine. 2. treba znati koje se sekundarne grane i izdanci na njima javljaju: 1. Do ove pojave uglavnom dolazi zbog prevelikog broja rodnih gran ica. na primer u slu aju kada neorezana grana nema dovoljno izdanaka koji bi izneli celokupan rod. to dovodi do o te enja kore. Na ovim mestima olak an je prodor insekata i uzro nika bolesti. velikog optere enja te inom roda ili nepravilne rezidbe. to olak ava prodor insektima i uzro nicima bolesti. Da ne bi ostali ovakvi pupoljci. Zasenjene grane u unutra njosti kro nje daju rod slabijeg kvaliteta. tj. Porast se mo e podsta i uklanjanjem nekih rodnih gran ica. pa ih treba prekratiti do zdrave grane ili ih potpuno ukloniti. nepravilne rezidbe i podmla ivanja grana. Op ta pravila koja treba poznavati pre nego to se zapo ne sa rezidbom Kako bi se rezidba obavila na pravilan na in. i koji po svoj prilici ne e mo i da dostignu neophodnu du inu. Do ugro avanja rasta centralne vo ice dolazi kada vodopije ili izdanci u blizini vrha drveta prerastu najvi i pupoljak stabla centralne vo ice. 3. To su uglavnom posti e orezivanjem bujnih izdanaka v r nog dela drveta koji zasenjuju donje grane. Grane koje rastu nadole formiraju mali broj cvetnih pupoljaka. Novi izdanci izbija e posle rezidbe iz pupoljaka u osnovi uklonjene grane. Vodopije su bujni vegetativni izdanci koji iscrpljuju drvo po to koriste hranjlive materije neophodne za proizvodnju ploda. Prekra ivanje i potpuno uklanjanje mo e se obaviti i sa ciljem podsticanja porasta. rezovi treba da su isti i na injeni do same osnove izdanka koji se ukla nja. Patrljci i polomljene grane nastaju posle jakih vetrova. esto se javljaju u osnovi kalemljenih stabala.

i na njima jo nema bo nih rodnih gran ica ili izdanaka. gran ice ili grane orijentisane u eljenom smeru. U svakom slu aju. Jednogodi nji izdanci pri vrhu grane predstavljaju najmla e drvo. Retko se mogu prona i bo no na izdancima. Takode. s tim to se plodovi ne formiraju iz svih za etih pupoljaka. Reproduktivni pupoljci formiraju se u vegetacionoj sezoni koja prethodi onoj u kojoj e od njih nastati plodovi. Pupoljci se javljaju samo na dvogodi njim ili trogod i njim rodnim gran icama koje nisu deblje od olovke. Oni su ve i i vi e zaobljeni od lisnih pupoljaka i obi no se nalaze na vrhovima rodnih gran ica i kratkih izdanaka. Veze tih grana sa osnovom su slabije. Broj pupoljaka koji daju cvetove zavisi e od uslova uspevanja tokom sezone zametanja pupoljaka i tokom predstoje eg zimskog perioda. ve samo bo nih pupoljaka iz kojih e se u slede oj sezoni razviti bo ne rodne gran ice ili izdanci. a ostale ukloniti. Nalaze se bo no na izdancima i rodnim gran icama. radi lak e rezidbe. 8. potrebno je znati razlikovati vegetativne i rodne pupoljke. Pupoljci koji e dati plodove lako se prepoznaju po obliku. U starije drvo spadaju grane starosti dve ili vi e godina. pupoljci iz kojih e se formirati plodovi u narednoj sezoni postaju vidljivi pre kraja zime. na grani treba prepoznati delove koji se razlikuju po starosti. kora izme u njih po inje da ometa formiranje vrstog spoja izme u njih. kao i na vrhovima izdanaka. Kako bi se rezovi pravili na odgovaraju im mestima i izbeglo odstranjivanje prevelikog broja rodnih pupoljaka. 7. bunasti porast javlja se kada se nekoliko gr ana razvija iz iste ta ke porasta na deblu ili grani. Rezidba prekra ivanjem ili preusmeravanjem rasta obavlja se kako bi ograni io ili skrenuo rast centralne vo ice ili grana. pa treba ostaviti izdanak koji ima najbolji polo aj. za preusmeravanje porasta treba odstraniti deo izdanka do pupoljka. Za ograni avanje porasta. Lisni pupoljci su sitniji i trouglastog su oblika. Uzane ra ve nastaju kada se grana formira vi e paralelno nego normalno u odnosu na deblo ili granu sa koje polazi. Slika 4: Rezidba po godinama rasta grana. Intenzitet i bujnost por asta posle rezidbe zavi i e od starosti delova drveta koji su orezani. granu treba prekratiti do slabog pupoljka ili bo ne gran ice. . Kako obe grane rastu.6. koje nose rodne gran ice i izdanke. a neke sorte ak formiraju pupoljk e po principu slu ajnosti i retko zame u veliki broj pupoljaka tokom godine visoke rodnosti.

Postupak rezidbe stabala jabuke mogu e je izraziti u pet pojednostavljenih koraka. Na bujnom stablu sa centralnom vo icom ne bi trebalo da bude vi e od pet donjih grana. 3. i to po op tem pravilu tako da njihova du ina iznosi oko dve tre ine du ine donjih grana. a zavr iti sa detaljnijom rezidbom. Slika 4a : Generativni pupoljci nalaze se na vrhovima rodnih gran ica. to naravno ne zna i da treba zanemariti detaljnu analizu ove tehnike koja sledi i koja e u velikoj meri pomo i pravilniju. Ako se vo ica sa vije pod te inom roda. Rezidba treba da je ja a na zanemarenim stablima ili bujnim sortama. grane mogu biti i na manjoj me usobnoj udaljenosti. Kod patuljastih staba la. Nekoliko op tih prakti nih saveta pri rezidbi: 1. pa neke od njih treba potpuno ukloniti. Kod polupatuljastih stabala gornje grane trebalo bi da budu najmanje 90 cm iznad donjih. 2. 1. Osnovni oblik centralne vo ice lako se gubi kada du ina gornjih dostigne du inu donjih grana. treba odabrati drugi izdanak i otkloniti sve ostale koji su u njegovoj blizini. Onda gornje grane treba prekratiti do odgovaraju e du ine. treba je prekratiti do dvogodi njeg drveta. Ukloniti grane koje prave veliku senku. Uklanjanje ve ih grana olak a e preglednost i ukazati koje izdanke i grane treba dalje orezivati. Kada vo ica dostigne visinu koja onemogu ava berbu. Ukloniti izdanke koji su nerodni i koji prave s enku. a to su obi no vodopije i klonuli izdanci. Na njima nema novog porasta i svetlije su boje od zdravih. Odr avati vec formiran oblik kro nje. a slabija kod . Treba zavr iti detaljnom rezidbom. 4. 5. Odabrati centralnu vo icu i ukloniti ostale izdanke koji su joj konkurentni (one koje rastu u blizini vo ice). 2. Treba orezivati kasno tokom perioda mirovanja kako b i se izbegla o te enja od hladno e. Krupniji su i vi e zaobljeni od lisnih pupoljaka. Treba zapo eti sa pravljenjem velikih rezova. precizniju i efikasniju rezidbu. esto vr ni deo kro nje ima previ e bujnih uspravnih izdanaka. Treba odstraniti mrtve i odumiru e grane.

na in porasta stabla. 4. Prekra ivanje treba obavljati rezovima tik iznad pupoljka ili grane. Uklanjanje treba obavljati rezovima tik iznad osnove grane koja se uklanja. Stablo bez potpore Kod mladih stabala. Uzgojni oblik sorti sa porastom koji ide u irinu. 6. kao to je ³Zlatni deli es´ ili ³Ajdared´ mo e se sa relativno malo napora formirati u konusni oblik (sl.manje bujnih sorti. Premazi za rane nastale orezivanjem nisu neophodni u periodu mirovanja vegetacije. Ne obavljati kompletnu rezidbu sa ciljem da se dosta zasenjeno drvo transformi e u rodno tokom samo jedne godine. makaze za rezidbu za grane srednje veli ine i testeru za velike grane. prevremeni razvoj. 3. Alat koji se koristi pri orezivanju treba prilagoditi veli ini grane koja se uklanja. .5). Specifi ni godi nji planovi varira e u zavisnosti od nekoliko faktora. 5. Pravila formiranja uzgojnog oblika i rezidbe mladih stabala jabuke Formiranje uzgojnog oblika i rezidbu mladog stabla jabuke treba zapo eti sa sadnjom. Razumno primenjen plan formiranja uzgojnog oblika i rezidbe mladog stabla elimini e kasniju potrebu za skupom korektivnom rezidbom. grananje pod velikim uglom i umeren porast u visinu. ve i naglasak treba staviti na tehnike formiranja uzgojnog oblik a nego na rezidbu. Na stablima sa kojih e se berba obavljati mehanizovano treba pravilno formirati uzgojni oblik od samog po etka. rezidbu treba strogo ograni iti na rezove koji su neophodni za pravilan razvoj drveta. Ovakvu rezidbu tre ba razvu i na nekoliko godina. a formiranje uzgojnog oblika nastaviti dok ono ne dostigne zrelost. uklju uju i bujnost sorte. krajnju veli inu stabla i to da li je stablo sa ili bez potpore. Po to najve i broj rezova na mladim stablima podsti e vegetativni porast i odla e cvetanje. Na in porasta ³Zlatnog deli esa´: Uo ava se dobro definisana centralna vo ica. formira dobru strukturu i podsti e rano formiranje plodova. Pristupi formiranju uzgojnog oblika i re zidbi variraju u zavisnosti od na ina porasta konkretne sorte. Odabir i povijanje skeletnih grana olak avaju ove probleme i poma u u kontroli porasta i stimulaciji ranog formiranja ploda. 7. Koristiti ru ne makaze za male gran ice. 8. Na mladim stablima skeletne grane se retko same postavljaj u u polo aj koji stablu daje maksimalnu snagu i omogu ava optimalnu izlo enost svetlosti. Slika 5. Ne praviti rezove preblizu grani sa koje se izdanak ili druga grana odstranjuje.

posle odabira skeletnih grana i skra ivanja centralne vo ice.Kod bujnih sorti uspravnog porasta kao to je ³Deli es´ pa nja se mora obratiti na odabir skeletnih grana i njihovo povijanje kako bi se dobio eljeni uzgojni oblik (sl. Uo ljivo je odstojanje izmedu skeletnih grana du debla. Slika 7. Stablo prikazano na slici 6. . Uo ava se bujni porast u visinu koji je konkurentan centralnoj vo ici. 6 -8). preveliki broj skeletnih grana i mali uglovi grananja. Na in porasta ³Deli esa´. Slika 6.

sa lo om distribucijom svetlosti.Stablo prikazano na slici 7. Ograni avanje porasta vo ice dovodi do gubitka njene dominacije i razvoja nepo eljnog loptastog oblika kro nje. Nepravilan odabir skeletnih grana mo e dovesti do prestanka rasta centralne vo ice zbog formiranja njihovog prevelikog broja iz jedne ta ke debla (sl. smanjuje bujnost skeletnih grana.9). smanjuje konkurentnost centralnoj vo ici i u klanjaju smetnje koje donje skeletne grane prave porastu gornjih skeletnih grana vi e na deblu. To kom prvih godina formiranja uzgojnog oblika. Efekat koji nastaje kada su skeletne grane blizu jedna drugoj. Slika 9. podsti e formiranje cvetnih pupoljaka. posle postavljanja tapova koji se koriste pri povijanju grana. Gubitak dominacije centralne vo ice mo e dovesti do formiranja loptaste kro nje otvorenog sredi njeg dela. . Povijanjem se pove ava ugao grananja.Slika 8. treba obratiti pa nju na formiranje centralne vo ice.

Efekat gubitka centralne vo ice zbog ³gubljenja ploda´. najve i broj stabala e u blizini glavnog reza formirati mno tvo bujnih izdanaka. 11). Kod manje bujnih sorti koje prirodno rastu ka centralnoj vo ici. Porast plodova jo vi e slabi vo icu koja se obi no naginje nad skeletnu granu. Jedan od ovih izdanaka. Oni se razvijaju iz 2 ± 4 pupoljka koji su najbli i vrhu. ukoliko se ovo ne obavi. Slika 10. obi no onaj najbli i vrhu. Zasenjivanje ima za rezultat gubitak rodnih grana u unutra njosti i formiranje nepo eljnog loptastog oblika kro nje. bi e potrebno ulo iti ne to vi e truda. na po etku vegetacione sezone bi e ponekad potrebno pincirati po koji konkurentni izdanak. treba izabrati za centralnu vo icu. 10). U narednim godinama. njihova te ina e dovesti do toga da se vo ica savije ili ³izgubi plod´ (sl. U ostalim slu ajevima. a njoj konkuretne izdanke pincirati jo dok su vodenasti (sl. Izdanci su obi no manjevi e jednake veli ine i bujnosti sa iznenaduju e malim uglovima grananja. Kod .Plodovi koji se formiraju na glavnom izdanku moraju se ukloniti. kao to su ³Zlatni deli es´ i ³Ajdared´. Prime uje se nagi njanje centralne vo ice nad skeletnu granu ispod nje kao i slab porast skeletnih grana na suprotnoj strani drveta. Formiranje centralne vo ice Tokom prve vegetacione sezone. na in odr avanja sna ne i dominantne vo ice zavisi e od sorte i bujnosti. to ima za posledicu njeno zasenjivanje i gubitak.

U blizini reza nastalog rezidbom obi no se formira mno tvo izdanaka. 11. Pravila odabira i formiranja uzgojnog oblika skeletnih grana. a razvoj bo nih izdanaka je ograni en u toj meri da nema dovoljno odgovaraju ih grana od kojih bi se formirale skeletne grane. Izdanci koji su konkurentni vo ici uklone se dok su jo vodenasti (c). U isto vreme. kako je prikazano na sl. Ovu rezidbu bi trebalo obaviti tokom leta. U ovom slu aju. Ciljevi odabira skeletnih grana i formiranja njihovog oblika jesu stvaranje niza dobro pozicioniranih grana na pravilnom me usobnom rastojanju koje e mo i da iskoriste dobru izlo enost svetlosti kako bi proizvele i iznele te ak rod. Ovaj postupak e oja ati vo icu i podsta i porast bo nih izdanaka od kojih se mogu formirati skeletne grane.12 a) Slika 12. Odabir i formiranje uzgojnog oblika skeletnih grana Verovatno najva niji postupak u formiranju vo njaka visoke rodnosti sa stablima dobrog uzgojnog oblika jeste odabir i formiranje uzgojnog oblika skeletnih grana. vo icu bi trebalo prekratiti za otprilike jednu etvrtinu. Budu a produktivnost vo njaka je u direktnoj vezi sa pa njom koja se tokom prvih nekoliko godina posveti formiranju uzgojnog oblika sk eletnih grana. Prva skeletna grana treba . Uklanjanje konkurentnih izdanaka nastavlja se u narednim godinama. Slika 11. pri emu iz jedne ta ke debla ne sme polaziti vi e od jedne skeletne grane. Kada porast u visinu pre e 45 cm. Prva skeletna grana trebala bi da bude najmanje 45 cm iznad zemlji ta kako bi se ostavilo dovoljno prostora za kretanje opreme koja se koristi u vo njaku (sl. mo e se pojaviti veliki broj konkurentnih izdanaka. Bujni izdanci formiraju se iz pupoljaka najbli ih vrhu (b). Jo neodrvenela iba se prekrati pri sadnji (a). veoma sli no kao kada se formiraju kao reakcija na prvobitni rez.nekih sorti. (a) niz skeletnih grana treba da bude na odgovaraju em me usobnom rastojanju du debla. struktura vo ice slabi. posebno ³Deli esa´. pa vo ica mo e preterano porasti u visinu. Letnja rezidba kojom se posti e dominacija vo ice. Mo e biti neophodno da se vo ica redovno prekra uje i vr i odabir najpo eljnijeg izdanka svakog leta sve dok stablo ne do e na rodnost. mogu se ukloniti i preostali novi izdanci koji ugro avaju dominaciju vo ice ili mo e im se promeniti polo aj povijanjem.

bolje je odmah zapo eti formiranje skeletnih grana na ovoj visini nego kasnije spu tati glavnu skeletnu granu. Slika 13. Grananje pod manjim i ve im uglom. U tom slu aju. Prime uje se razvoj umetnute kore na mestu spajanja deb la i grane (strelica). Ostale skeletne grane trebalo bi da budu na me usobnom rastojanju od najmanje 20 cm du debla i da budu raspore ene tako da njihov razvoj ne ometa . (a) Manji ugao grananja.skeletnih grana.da bude najmanje 45 cm iznad tla (b) Pogled na stablo odozgo: prime uje se dobar raspored skeletnih grana. a ra va ja a sa pove anjem veli ine i nosivosti skeletne grane. Ukoliko se planira mehanizovana berba. Ova struktura slabi ra vu i predstavlja mesto prodora saprofita i patogena. Godovi se rasprostiru du mesta spajanja skeletne grane i debla. prva skeletna grana trebala bi da bude 75 cm iznad zemlji ta kako bi se omogu io prilaz platforme za sakupljanje vo a. (b) Ve i ugao grananja. Gornje skeletne grane moraju biti kra e od donjih kako bi se odr ala dobra osvetljenost donjih skeletnih grana.

zbog svog ni eg polo aja. kako grane rastu i ire se. Da bi imala najvecu snagu i kapacitet no enja roda. skeletna grana bi trebalo da se formira pod velikim uglom grananja u odnosu na deblo (sl. 12 a. 14a. b).b). Kod sorti uspravnog porasta kao to je ³Deli es´ ce se obicno formirati mali uglovi grananja. sem ako se stabla formiraju nepravilno. smatra se da granu treba saviti (sl. biti zasenjena.susedne skeletne grane (sl. Kona no. to e za nekoliko godina imati za posledicu formiranje nepo eljnog loptastog oblika kro nje (sl. Neke sorte prirodno imaju velike uglove grananja. Povecanj e malih uglova grananja treba zapoceti rano. obicno je na stablu starom 3-4 godine grana previ e kruta da bi se na ugao grananja moglo uticati bilo kojom tehnikom. p ri emu se one ne bi trebale saviti ispod horizontalne linije. niti se skeletna grana dovodi u povoljniji polo aj. U ovom slu aju bo nu granu bi trebalo ukloniti po to e ona. 9). Kod mladog drveta postoji isku enje da se odabere itav niz dobro raspore enih grana du debla koje e biti na malom me usobnom rastojanju. Smanjenje bujnosti skeletnih grana deluje pozitivno na rast i dominacij u centralne vo ice. Uklanjanjem uspravne grane do spoljne bo ne grane ne popravlja se prvobitini mali ugao grananja. to je slu aj sa uspravnim granama. po e e da se naginju jedna ka drugoj i da se me usobno zasenjuju. 13b). to racvu dosta slabi i predstavlja mesto prodora patogena i saprofita. Uspravna bo na grana nastavice svoj bujni porast i ometa e razvoj skeletnih grana na vi im delovima debla. 14c). (sl. Savijanjem skeletne grane smanjuje bujnost vegetativnog porasta i podsti e razvoj cvetnih pupoljaka. Razvoj niza dobro postavljenih skeletnih gr ana koji je prikazan na slici 12 obi no traje du e od godinu dana. Iako u jednom momentu ovakva struktura mo e delov ati zadovoljavaju e. Mali ugao grananja obicno podrazumeva i umetnutu koru (sl. Povijanjem se skeletne grane postavljaju tako da celom svojom du inom maksimalno iskoriste izlo enost svetlosti. Ja anje osnove skeletnih grana mo e dovesti do gu enja centralne vo ice. 13a). Za razliku od dosada njeg pristupa. Va nost povijanja skeletnih grana ne mo e se prenaglasiti. Ovaj ugao e skeletnim granama pru iti dovoljnu . savijanje ni ih skeletnih grana omogu ava neometani razvoj vi ih grana. Povijanje tako e pozitivno vi e uti e na grananje du skeletne grane nego u blizini terminalnog pupoljka. Skeletne grane trebalo bi poviti pod uglom od oko 60° u odnosu na deblo.

Prime uje se mali ugao grananja i mala. Rezuiltati pravilnog formiranja skeletnih grana su ve a snaga. (b) nepravilan postupak. Po to e je glavna skeletna grana zaseniti svojim porastom. Slika 14. Uklanjanje grane do uspravne bo ne grane ne pobolj ava ugao grananja niti polo aj grane i ne mo e da kontroli e bujan vegetativni porast. (c) Ispravan postupak. Odvajanjem grane pove ava se ugao grananja i skeletna grana se postavlja u pravilan polo aj. uspravna bo na grana. Formiranje uspravne skeletne grane. smanjena vegetativna bujnost.Stablo sa potporom. poja ano formiranje cvetova i pravilno pozicioniranje za budu i razvoj.elasti nost tako da te ak rod ne e dovesti do toga da se saviju ispod horizontalne linije. Stablo sa potporom Slika 15. (a) Uspravna skeletna grana. bo nu granu bi treba ukloniti. .

Ovo je posebno bitno kod bujnih sorti i sorti uspravnog porasta koje nisu prilago ene ovim na inima sadnje. 15).Uzgojni oblik stabala kojima se na izvestan period postavlja potpora. Kako bi se vo ica modifikovala i smanjio porast na vrhu stabla sa potporom. uspravnih sorti. Ove mere predostro nosti su pogotovo bitne kod bujnih. kao to je to esto slu aj sa stablima na podlogama M. Formiranje uzgojnog oblika na stablu sa potporom se na izvestan na in razlikuje od formiranja oblika kod stabla bez potpore.16). Po to kod stabala sa potporom potpuno uklanjanje dovodi do modifikovane vo ice slabijeg porasta. mora se posvetiti pa nja formiranju pravilnog rasporeda skeletnih grana kako bi se bujnost donjeg dela stabla dr ala pod kontrolom. Kada se kod stabla sa potporom ostavljaju skeletne grane. ali koja ina e rastu bez nje. Tokom perioda mirovanja rezidbu potpunim uklanjanjem treba kor istiti kod odstranjivanja bujnog. . uspravnog porasta. po to ono mo e dovesti do ve e bujnosti vegetativnog porasta.26. i na otklanjanje bujnog porasta tokom zimske rezidbe. Ovakva stabla su obi no dovoljno niska. Slika 16. Slabija bo na grana se zatim ve e. Prekra ivanje treba po svaku cenu izbe i. Po to se potpora uglavnom obezbe uje pomocu i ane mre e ili stubova. i to tako to e se grane vezivati za icu ili iriti du nje. bunastog oblika. biraju se tako da se postigne to bolji raspored du debla. Naglasak kod stabala sa potporom treba staviti na kontrolu porasta i iniciranje rane rodnosti. potreba za sna nom centralnom vo icom svodi se na najmanju mogu u meru. (sl. porast iz slabije vo ice bi e manje bujan. postavi u polo aj vo ice i vi e se ne dira. 15. trebalo bi formirati na isti na in kao kod stabala bez potpore. ali e spre iti razvoj sna nih vodopija na donjem delu. Uo ava se ponovljena modifikacija vo ice kako bi se kontrolisala bujnost vr nog dela drveta i horizontalan polo aj skeletnih grana. (sl. Za dobru rodnost presudno je da se porast stabla dr i pod kontrolom. Zrelo stablo vretenasto.7 ili M. a oblik zrelog stabla odr ava vezivanjem. pa nijedan njihov deo ne mo e biti previ e zasenjen i odabir skeletnih grana svodi se vi e na na in njihovog rasporeda oko debla nego na me usobno rastojanje. koje mogu ostati vegetativne i brzo prerast i sebi namenjen prostor. Po to nema prekra ivanja. formiranje oblika vo ice trebalo bi izvr iti rezidbom sa potpunim uklanjanjem.

Ako mlada stabla tokom nekoliko godina nastave sa preteranom bujno cu sa malo indikacija da ce do i do rodnosti treba prskati Alar-om ili etephon kako bi se iniciralo formiranje cvetnih pupoljaka. kako bi se omogu io razvoj dobro raspore enih skeletnih grana. sada se mogu ukloniti.Ostali na ini rezidbe Letnja rezidba mladih stabala treba da se svede na formiranje uzgojnog oblika centralne vo ice i zakidanje nepo eljnih izdanaka ka ko bi se ograni io njihov rast. tj. trebalo bi ih skratiti na visinu od oko 75 cm iznad zemlji ta. koncentraciju Alara treba pove ati na 1500 do 2000 ppm. njih bi trebalo prekratiti do sna ne rodne gran ice ili pupoljka kako bi se podstakao vegetativni porast i odnos izmedu izbojaka i korena doveo . Za veoma bujna stabla i sorte kao to je ³Deli es´. a ne njihova veli ina ima primaran uticaj na porast stabla. 17). Formiranje uzgojnog oblika i rezidba mladog drveta Mlado drvo bi u vreme sadnje trebalo orezati tako da se podstakne razvoj grana (sl. ovaj tretman se ne ponavlja naredne godine po to bi etephon u ovoj koncentraciji i vremenu delovanja izazvao opadanje ve ine ili itavog roda. Uop te. 2-3 nedelje po zavr enom punom cvetanju. letnje orezivanje trebalo bi odlo iti do polovine jula kako bi se smanjila mogu nost ponovnog porasta. broj plodova. Jako prekra ivanje dovodi do preteranog porasta iz preostalih pupoljaka. Kod ve ine sorti treba prskati u koncentraciji od 1000 ppm Alara (daminozid. Ukoliko se sade dobro razvijene jednogodi nje sadnice. regulator rasta) i 300 ppm etephona (preparat na bazi iste supstance kao i Ethrel). U ovom drugom slu aju sadnice bi trebalo prekratiti na visinu od 90 cm. Ako su bujne vodopije po ele da rastu. to e omogu iti kontrolu vegetativnog porasta i inicirati razvoj cvetnih pupoljaka za narednu godinu. Ukoliko se posade starije sadnice sa ve formiranim izdancima. dok slabije prekra ivanje ima za rezultat formiranje rozete slabijih izdanaka u blizini reza i slab porast u donjem delu debla. ako se ne planira mehanizovani na in berbe. Iako ovo tretiranje mo e dovesti do izvesnog smanjenja veli ine plodova u narednoj godini. Obi no.

Lak e ih je savijati posle pucanja pupoljaka. odabira i formiranja oblika skeletnih grana. (c) Preslabo prekra ivanje Uo ava se kruna lo eg porasta i slabiji porast na donjim delovima debla. mo e se prekratiti. Kako bi se nastavio njen . treba ga odstraniti. po to je tad drvo savitljivije. Sve izdanke ispod 45 cm visine ili ispod prve stalne skeletne grane trebalo bi ukloniti sredinom leta. Uo ava se bujni porast na centralnoj vo ici i dobar porast iz izdanaka u zoni u ko joj e biti odabrane prve skeletne grane. Izdanci koji se formiraju na donjem delu pro logodi nje vo ice mogu se odabrati za formiranje prvog reda skeletnih grana. Formiranje uzgojnog oblika i rezidbu treba u narednim godinama nastaviti u smislu formiranja centralne vo ice. Uo ljiv je preterano bujni porast iz svih ta aka porasta. Ovaj postupak smanjuje posao oko naredne zimske rezidbe i podsti e porast izdanaka od kojih e se formirati skeletne grane. Nepo eljne vodopije ili izdanci koji se razvijaju sa malim uglovima grananja mogu se pincirati dok su jo vodenasti ili orezati kasnije.bli e ravnote i. pa se smanjuje rizik od slamanja grana. Povijanje treba obaviti to je mogu e ranije kako bi stablo na njega najpovoljnije odreagovalo . Uop te. (b) Prekra ivanje na pravilnu visinu. Ostavljeni izdanci sa malim u glovima grananja mogu se sada poviti pomo u tapova od tvrdog drveta ili kratkih i anih ra iriva a kako bi se dobili iroki uglovi ra vanja. sredinom leta. Rano tokom leta u prvoj godini porasta. Zimsku rezidbu tokom prve godine trebalo bi svesti na uklanjanje bujnih izdanaka koji ne e postati skeletne grane i na prekra ivanje vo ice ukoliko za tim postoji potreba. a duga ke izdanke skratiti. Prekra ivanje mladih stabala tokom sadnje. trebalo bi odabrati centralnu vo icu (sl. (a) Prejako skra ivanje. Povijanje skeletnih grana treba za po eti rano tokom druge vegetacione sezone. Ako je gornja skeletna grana mnogo bujnija od donje. Treba nastaviti sa letnjom rezidbom izdanaka koji su konkurentni vo ici. pa tako zapo inje i formiranje njihovog uzgojnog oblika. a ako neki plod po ne da se razvija na vo ici. Slika 17. prekra ivanje skeletnih grana ne podsti e ja i porast i trebalo bi ga izbegavati.11). Tokom sadnje treba ukloniti izdanke koji se ne e ostavljati za skeletne grane. Skeletna grana koja se povije dok je mlada esto e nastaviti svoj porast u visinu.

ostaci od rezidbe na zemlji u vo njaku mogu ometati ostale kasno-zimske i rano prole ne radove. Po to te ina roda uti e na bujnost. kao to su ubrenje i prva prskanja.pravilan razvoj i sprecilo njeno naginjanje ka novim skeletnim granama. a kro nja e dobiti loptasti ili oblik sli an ki obranu. u tehnologiju gajenja treba uklju iti i primenu Alar-a na poc etku sezone. Ako je. mo e do i do dodatnog irenja ove bolesti. ali se on periodu od januara do marta. treba primeniti odgovaraju u koli inu ubriva. Kako bi se odr ao pravilan konusni oblik stabla. U oblastima sa estim mrazevima. Dok se ne formira uzgojni oblik. Po etkom tre e godine potrebno je izvr iti umerenu rezidbu kako bi se rast i razvoj skeletnih grana dr ao pod kontrolom i odr ao eljeni oblik kro nje. Kod kasne rezidbe. ako se zavr i pre cvetanja. O te enja od niskih temperatura nastala kao posledica rezidbe su veoma esto uzroci raznih vrsta raka i trule i drveta. Ako se dozvoli da gornje skeletne grane postanu preduga ke. zakasnela rezidba ne e negativno uticati na rodna stabla dobre bujnosti. ali letnja rezidba obi no slu i za re avanje specifi nih problema i razmatra e se posebno. rezidbu treba svesti na najmanju meru. donje skeletne grane trebalo bi da budu du e od skeletne grane koje se nalazi iznad nje. ali je najbolje rezidbu odlo iti do sredine zime. Ranija rezidba. Kada orezivati vo ke Rezidba rodnih stabala se uglavnom obavlja u periodu mirovanja. Ovo je posebno bitno kada se drvetu nanose veliki rezovi. uravnote enim prore ivanjem plodova treba podsticati ujedna enu godi nju rodost. Ponekada neodgovaraju e vremenske prilike znac ajno odla u rezidbu. lista i ploda ± Botryosphaeria obtusa) rezidba vr i posle po etka porasta. Kako bi se odr ao konstantan i umeren vegetativni porast. za sastavljanje dobrog plana rezidbe od velike su va nosti i ostali aspekti tehnologije gajenja. pre nego to drvo dostigne najve u vrstinu. program orezivanja treba postepeno prilago avati cilju odr avanja dobre izlo enosti svetlosti i kontroli bujnosti du itavog drveta. Stabla se mogu orezivati tokom svih zimskih meseci. trebalo bi primenjivati tehnike za tite od mraza kako bi se izbegle katastrofalne tete od gubit ka roda. pa novi porast zapo ne pre nego to se orezivanje zavr i. Program za tite treba da obezbedi zdravu i funkcionalnu lisnu povr inu tokom itave vegetacione sezone. trebalo bi je u slede oj sezoni ponovo poviti. Rezidba rodnih stabala Po to rezidba i bujnost stabla me usobno uti u jedno na drugo. uprkos svim naporima da se umanji. Razlike u vremenskim ulovima u razli itim godinama mogu dovesti do toga da se rezidba izvodi ranije ili kasnije. ali e ve kasnija rezidba dovesti do smanjenje bujnosti. Ako se u vo njacima u kojima postoji problem sa crnom trule i (crna trule grana. Po to se uspostavi osnovni oblik drveta i zapo ne formiranje plodova. bujnost i dalje velika. Sa razvojem drveta treba uklanjati nepotrebne grane. grane koje nose plod na donjim skeletnim granama bi e izgubljene. Generalno. . mo e u velikoj meri pove ati opasnost od o te enja zbog niskih temperatura. Ponekada se stabla orezuju i u periodu porasta.

i zbog dobre izlo enosti svetlosti. Uspravni porast (a). Plodove karakteri e dobra izlo enost svetlosti. kako je to prikazano na slici 18. Uglavnom bi trebalo izbegavati rezove koji dovode do poja anja bujnosti na ionako bujnim vr nim delovima stabla. Idealno. lo e obojene plodove. Po to plodovi vise slobodno. . Grane koje vise (b) su slabo bujne i jako zasenjene. Kako se sve tri vrste porasta uobi ajeno javljaju kod najve eg broja stabala. bujnost bi trebala da bude ravnomerna du inom celog stabla. nisu ni u kakvom dodiru sa granama.Kako se orezuje Program rezidbe trebalo bi isplanirati dosta pre same razidbe. mekani. Slika 18. pa ih pesticidi ne mogu pokri ti na odgovaraju i na in. Horizontalna grana (c) je umerenog porasta. Sve su ovo pokazatelji neodgovaraju eg na ina rezidbe i ukazuju na to da mora do i do nekih promena u na inu i/ili ja ini rezidbe. veoma rodna. Kod najve eg broja stabala. kao to su preparati koji se koriste za prore ivanje plodova ili Alar. ve ih treba primenjivati na manje bujnim ni im granama i unutra njem delu drveta. Nezadovoljavaju i rezultati suzbijanja insekata ili bolesti mogu da uka u na to da su stabla previsoka ili da su kro nje previ e guste. mogu ukazati na postojanje neprihvatljivih razlika u ja in i bujnosti na gornjim i donjim delovima stabla. pa je karakteri u mala bujnost i rodnost. oni su mali i neodgovaraju e boje. ni rezidba se ne mo e izvoditi na isti na in du celog drveta. Neujedna enost reakcija na regulatore rasta. Grana koja raste sa donje strane ve e grane (b) je jako zasenjena. Orijentacija rodnih grana. ovo je redak slu aj. a kada se na njima i formiraju plodovi. Uspravna grana (a) je preterano bujna. Nedovoljna bujnost mo e biti uzrok premale veli ine plodova. rada plodove izvanredne boje. Previsoka i stabla sa previ e gustom kro njom mogu ote ati berbu. neodgovaraju e boje i esto nale u na grane. Ove su grane nerodne. postoji tri oblika bujnosti. i ra a male. Iskustva iz prethodne sezone treba da uka u na promene koje je neophodno napraviti u programu rezidbe. Lo a boja ploda mo e poticati od preteranog zasenjivanja ili bujnosti. me utim . odgovaraju a veli ina i boja. koji se odnosi na vr ni deo stabla karakteri e se velikom bujno u i umerenom rodnosti. plodovi koji se tu formiraju su esto preveliki. Horizontalne grane (c) su umereno bujne i veoma rodne. dok preveliki plodovi mogu imati veze sa preteranom bujno u koja esto predstavlja reakcijiu na p rejaku rezidbu. umereno rodna i rada plodove koji su preveliki. mekani i neodgovaraju e boje.

i da ne do e do njegove poja ane bujnosti. sve do jakih i rodnih bo nih grana. nego izvr iti detaljnu rezidbu na bujnom vrhu stabla. jer dovodi do velikog zasenjeivanja. mo e biti neophodno sprovesti redovan program podmla ivanja grana. Va nost konusnog oblika kro nje ve je ranije nagla ena. Kao prvo. Godinu ili dve pre uklanjanja vr nog dela grane. bo na grana. U nekim slu aje vima. dve stavke su od najve e va nosti. Kod stabala bez potpore. kako je prikazano na slici 19. Slika 19. visina drveta ne sme pre i irinu grana. a grane koje rastu nadole iz tacaka na ve im granama treba ukloniti u potpunosti (b) . a jake bo ne grane formiraju tako da zauzmu eljeni prostor. uklanjanje jedne velike grane podsti e slabiju bujnost nego uklanjanje nekoliko manjih grana. Ovo mo e da izgleda kao da se uklanjaju najrodnije grane. Preklapanje grana susednih stabala ne sme se dozvoliti. kao to je ³Deli es´ umeju da klonu. U ovom smislu. ipak se na ve em broju ni ih grana odr ava rodnost. bujni izdanak ili vodopija se ponekad mogu vezati u pribli ni polo aj koji e zauzeti posle uklanjanja ovog dela grane.Tajna ravnomerne bujnosti du celog stabla je ujedna ena izlo enost svetlosti svih nose ih grana. vr ni delovi gornjih grana se redovno uklanjaju. Iako je ovakav oblik relativno lako formirati na mladom. a po red toga. Pri rezidbi (donja slika) krajeve ovakvih grana trebalo bi prekratiti sve do bo ne grane koja je u skoro horizontalnom polo aju (a). trebalo bi se potruditi oko vr nog dela ± njegov porast treba prilagoditi tako da ne zasenjuje ni e grane. mere nege i berba plodova na ni im granama su lak e nego na vi im. Kada se postigne ovakva visina. Iako je istina da se otklanjaju potencijalno rodne grane. Starije grane mnogih sorti. pa se veli ina grane (i senke koju ona pravi) mo e zna ajno smanjiti uklanjanjem krajeva ovih grana. Grane koje se naginju nadole (gornja slika) nemaju dobru izlo enost svetlosti i obi no zasenjuju ostale grane. Rezidba klonulih grana. Kod ovog pristupa. Veoma esto je proizvo a u koji je navikao na formiranje kro nji sa otvorenim centrom te ko da na ovaj na in orezuje vr ni deo s tabla koji ima zadatak da ni im granama obezbedi odgovaraju u izlo enost svetlosti. ponekad ga je te ko odr ati na zrelom drvetu. Stoga je efektnije ukloniti itave grane ili njihove velike delove.

uspravne izdanke treba potpuno ukloniti. najbolji na in rezidbe obi no predstavlja kombinaciju ova dva ekstrema. 21. Ovakva grana je podlo nija o egotinama od sunca. U ovoj situaciji treba prekratiti jednogodi nje grane (Sl. kako je prikazano na slici 22. pogotovo one koje klonu i vise ispod glavnog dela grane. bez ikakvog prekra ivanja (sl. 3). ako to nije slu aj. Neke sorte. Na donjem de lu stabla. Slike: 20. Starije rodne gran ice iz kojih se stalno formiraju grane esto oslabe i postanu neproduktivne. (slika 4). 21). treba u potpunosti ukloniti. zatim se uklone nepo eljne manje grane i izdanci. Neke od ovih rodnih gran ica. a zavr i se preciznim orezivanjem. pa ga stoga na vr nim delovima ve ine stabala treba izbegavati. Na delovima drveta gde je bujnost umerena a rodnost i izlo enost svetlosti zadovoljavaju i. Samu rezidbu treba nastaviti rutinski.Slede i faktor koji treba uzeti u obzir jeste reakcija na prekra iv anje jednogodi njeg drveta. formiraju veliki broj kvalitetnih grana koj e bi trebalo sistematski ukloniti (sl. Izuzetak se mo e napraviti samo ako bi posle uklanjanja preterano bujnih vr nih izdanaka veliki deo grane (vi e od 46 cm) ostao bez ta aka porasta. gde bujnost mo e biti nezadovoljavaju a. Pr eterano bujne uspravne izdanke treba prekratiti samo ako se rez mo e napraviti na umereno bujnoj bo noj grani koja ima veliki ugao grananja. pa njihovu bujnost treba podsta i prekra ivanjem i potpunim uklanjanjem. 20). mo e biti potrebno obaviti rezidbu kako bi se podstakla bujnost (potpuno uklanjanje i obnavljanje rodnih gran ica) i ukloniti uspravne grane. Najbolje je obaviti je u slede a tri koraka: prvo se na ine veliki rezovi. po to ona ima ve i efekat od velikih rezova. potrebno je izvr iti precizniju rezidbu. 22. 23 . i mo e se za tititi jednom vodopijom ili izdanakom koji e se prekratiti na du inu od 4-6 pupoljaka. Ovakvo orezivanje podsti e vegetativni porast. Treba ukloniti grane najve e bujnosti i zadr ati manje bujne grane.

Ovakva rezidba pod sti e vegetativni porast. a ostavljanje onog umerene bujnosti (g). Nepravilna rezidba (srednja slika) podrazumeva prekra ivanje svih uspravnih grana (a). Stabla velike bujnosti esto formiraju veliki broj vodopija i bujnih uspravnih izdanaka (gore). i uklanjanje svih dobrih grana (c). Rodne grane bi trebalo ukloniti i ravnomerno rasporediti du glavne grane (donja slika. U ovoj situaciji. prekra ivanje bujnog izdanka do veoma kratke i bujne bo ne grane ili bodlje (b). Slika 21: Potpuno uklanjanje kvalitetnih grana. Pravilna rezidba (donja slika) podrazumeva potpuno uklanjanje nekih uspravnih grana (d) kompletno odstranjivanje bujnog izdanka koji se formira iz rodnih grana (e).Slika 20. Rezidba bujnih uspravnih grana. Ovaj na in rezidbe ide u korist rodnosti. . Ovo onemogu ava optimalnu izlo enost plodova svetlosti. pri rezidbi naglasak treba staviti na uklanjanje prekomerno bujnih grana i za dr avenje grana umerenog porasta. a i b). i uklanjanje preterano bujnog izdanka. prekra ivanje bujne vodopije do horizontalne grane umerene bujnos ti (f). Mnoge sorte formiraju veliki broj kvalitetnih izdanaka u blizini zavr etaka grana (Slika gore).

Veliki broj rezova nastalih prekra ivanjem (a) podsti e nepo eljan vegetativni porast u blizini rezova. O nerodnosti rodnih gran ica (gornja slika) govori prisustvo velikog broja grana (a) i slab porast sa sitnim pupoljcima i ponekom mrtvom rodnom gran icom (b). . Bujnost ovih rodnih grana mo e se poja ati (donja slika) potpunim uklanjanjem nekih grana (c) i prekra ivanjem ostalih do jakog pupoljka (d) . Gore: uobi ajeno preklapanje u redu u gustim zasadima.Preklapanje grana susednih stabala. Sredina: nepravilna rezidba.Slika 22. Slika 23. Ja anje rodnih gran ica.

19) ili spre ilo me usobno preklapanje grana sa susednih stabala. stalni i mali rezovi nastali prekra ivanjem samo podsti u vegetativni porast i nerodnost. U . 23). po to su u velikom broju vo njaka stabla sa ena na premalom rastojanju za konkretan odnos podloga -sorta-zemlji te. pa stabla ve u ranim fazama porasta po inju da prelaze na me usobni prostor. Gde je ovaj problem prisutan.Veliki rezovi se prave pri uklanjanju polomljenih grana. Me usobno preklapanje predstavlja mnogo ve i problem. Najefikasnije re enje jeste u potpunosti ukloniti grane koje smetaju ili ih prekratiti do jake bo ne grane koja se mo e formirati tako da se prilagodi tom delu prostora (sl. kako bi se potpuno uklonio ili ograni io porast vr nog dela. da bi se smanjilo zasenjivanje donjih grana (sl.

Kod svih postupaka rezidbe koji uklju uju uklanjanje vodopija. apsolutno zadovoljavaju i rezultat posti e se samo ako se pobolj a njihova izlo enost svetlosti. kao i slabe gran e koje vise i koje su uvek u senci (sl.Idealni oblik stabla. obi no se oko velikih rezova razvija mno tvo veoma bujnih vodopija. jako su konkurentne plodovima u zrenju i imaju mali rodni potencijal. izdanaka ili grana. ali pre po etka porasta u prole e. neefikasna stabla koja se te ko kontroli u.20). treba izvr iti preciznu rezidbu. efikasna i rodna stabla koja je lako kontrolisati (sl. Rezultat je esto pojava izvrnuto konusnog oblika kro nje. Ovakvo drvo karakteri e optimal na izlo enost svetlosti i povoljan odnos izmedu strukturnog i rodnog drveta. One prave duboku senku. Veoma je bitno dobro premazati ivice reza i koru koja ga okru uje kao i drvo koje je izlo eno. a gornji venac grana je manji od donjeg. Slika 24. na primer asfaltnom emulzijom. Preostale grane predstavljaju efektivnu rodnu povr inu. ravnomerno odstojanje izmedu rodnih gran ica i osigurala maksimalna izlo enost plodova svetlosti. Centralna vo ica je dobro razvijena. Ponekad je preporu ljivo premazati rane od velikih rezova. Ovde se podrazumevaju i preterano bujne grane.ekstremnim slu ajevima podmla ivanja. ako su se ove grane nalazile u senci. Gde je prisutno puno velikih rezova. Kod stabala velike bujnosti. Me avina kiseline i lateks boje mo e se primeniti bilo kada posle nano enja reza. Ovakva struktura apsolutno nije u skladu sa konceptom guste sadnje.24). kompaktna. Nije potrebno ulo iti puno vremena i novca kako bi se popravile gre ke iz pro losti. skeletne grane su na odgovaraju em rastojanju i rodne su sve do debla. porast vodopija u velikoj meri komplikuje rezidbu u narednoj godini. pa je zasenjivanje svedeno na najmanju meru. kao to su vodopije i uspravni izdanci (sl. stabla iji uzgojni oblik nije formiran ne razvijaju karakteristi an loptasti oblik po to veliki porast zasenjuje ni e grane. Me utim. odumiru i slu e kao mesta prodora trule nica drveta. rezovi treba da budu glatki i o tri uz ivicu grane ili debla. Kazna za zanemarivanje su velika. mo e biti neophodno redovno sprovoditi postupke Slede i korak je uklanjanje nerodnog drveta. 19). i kako bi se odr ala optimalna bujnost. Ovaj nepo eljni porast mo e se kontrolisati tretiranjem rezova 1% rastvorom naftalen-sir etne kiseline u lateksu. Ova rezidba podrazumeva orezivanje potpunim uklanjanjem i ja anje bujnosti rodnih gran ica (sl. kao to je to stablo na slici 25. Nagrada za pa nju posve enu svim detaljima rezidbe i formiranja uzgojnog oblika su mala. . Patrljci i vorovi sporo zaceljuju. 21 i 22). U gustim zasadima.

Slika 25. U gustim zasadima. Gore: Deo vrha stabla tipi ne bujnosti. grana usmerena nagore prekra ena je do slabije bo ne grane (d). ali rodna grana prekra ena je odmah iznad grozda plodova (c) i bi e potpuno uklonjena zimskom rezidbom. ima nepovoljan odnos strukturnog i rodnog drveta. zanemarivanje e nedvosmisleno dovesti do formiranja stabla koje je slabo izlo eno svetlosti.Posledice nepravilnog formiranja uzgojnog oblika i rezidbe. Uo avaju se uspravne grane i zasenjivanje plodova. malo rodnih grana u donjem delu stabla i najve i deo nose ih grana usmerenih vi e ka gore nego horizontalno. sa uspravnih grana uklonjen je porast iz teku e vegetacione sezone (b). Slika 26. Letnja rezidba. Dole: Pravilna letnja rezidba. Uklonjene su bujne vodopije (a). nepo eljna uspravna. .

Smanjena koli ina rezervi dovodi do smanjene bujnosti u narednoj sezoni. letnja rezidba mo e biti efektna zamena za druge tehnike gajenja kojima se kontroli e bujnost. Preporu ljivo je letnju rezidbu obaviti u avgustu. Letnja rezidba mo e takode zna ajno pobolj ati boju plodova na stablima sa izra enim vegetativnim porastom. U ovo vreme se najbolje kontroli e bujnost. pa ga ak i kod ovakvih stabala. a dovoljno je kasno da se izbegne ponovni vegetativni porast i smanjenje cvetanja. Podmla ivanje starih stabala . Ovaj postupak odnosi se na stabla dobre do jake bujnosti.Letnja rezidba Svaka rezidba dovodi do skra ivanja stabla. ovo je pravi momenat da na uklanjanje preteranog zasenjivanja i bujnog nepo eljnog porasta na vrhovima stabala plodovi odreaguju dobrom bojom. U isto vreme. sa naglaskom na vi e delove stabla na kojima se ovakve grane uglavnom razvijaju. previ e bujnih uspravnih grana. (sl. Na stablima slabije bujnosti ne treba vr iti letnju rezidbu. Cilj treba da bude uklanjanje nepo eljnih. ali letnjom rezidbom se porast smanjuje mnogo vi e nego zimskom rezidbom istog intenziteta.26). treba primeniti u umerenom intenzitetu. Rezidba rano tokom leta mo e podsta i nepo eljni ponovni vegetativni porast i zna ajno smanjiti cvetanje budu eg roda. Rezidbu treba ograni iti na uklanjanje trenutnog porasta iz te vegetacije. Redovno odstranjivanje dvogodi njih i trogodi njih grana e brzo dovesti do zna ajnog smanjenja nose e povr ine. Uklanjanje aktivne lisne povr ine tokom vegetacionog perioda smanjuje kasniju akumulaciju hranljivih materija u drvetu. Ako se pravilno izvede.

ova stabla se moraju jako prekratiti na vrhu i sa strane. berba i pobolj ani kvalitet ploda. Najprakti niji postupak kod najve eg broja starih stabala jeste smanjiti rezidbu na najmanju meru u pore enju sa radovima u normalnom vo njaku i sa eljenim kvalitetom ploda i to pre planirati njihovu zamenu novim stablima. Uspe no podmla ivanje velikih stabala i odr avanje njihove smanjene veli ine tra i novu generaciju nose eg drveta. a nepo eljne rodne gran ice se ostavljaju po itavom drvetu. Iako o igledno nije mogu e posti i sve prednosti guste sadnje. Pored ovih nedostataka. jako prekra ivanje vrhova velikih stabala esto pogoduje ja em prodoru sun evih zraka. pa se vegetativni porast stimuli e tamo gde je poja ana bujnost nepotrebna i nepo eljna. koristi nekoliko vrsta ma ina za i anje i prekra ivanje vrhova. Ovakav na in ne mo e u celini zameniti ru nu rezidbu. Kod stabala sa otvorenim centralnim delom. nerodna je i baca tako veliku senku da se nove nose e grane u njenoj unutra njosti uop te ne formiraju. mogu e smanjiti veli inu i popraviti strukturu nekih stabala. dodu e u prili no maloj meri. o te enja od niskih temperatura i sli nih o te enja koja dovode do ranog odumiranja stabala. to pove ava ozbiljnost o egotina od sunca. ovaj postupak je retko vredan truda. Ovakav vegetativni porast je nerodan i ubrzo po inje da pravi specifican problem pri rezidbi. S obzirom da se novo rodno drvo mo e podi i u istom tom vremenskom periodu. a ostavljaju slabije koje su ranije bile jako zasenjene. Ovim postupkom rtvuje se najbujniji i najrodniji deo drveta. veli i ne i grade stabala. kao to je lak a kontrola drveta. Kako bi ovaj postupak uop te imao efekta. na ina i anja i ve tine lica koje obavlja rezidbu. Neizbe na posledica je zna ajno smanjenje prinosa. smanjenje veli ine ovakvih stabala bi trebalo da donese neke korist i. Mehanizovana rezidba U jabu njacima se. Kada se uspravne grane jako prekrate. uobi ajena reakcija je pojava velikog broja bujnih vodopija u blizini reza i ograni en porast novih bo nih grana sa ostalog dela grane. uz uklanjanje odre ene koli ine preraslog nose eg drveta. Rezultati su veoma retko zadovoljavaju i. Ovo se mo e dogoditi samo u izvesnoj meri. esto se razvija gusta kro nja nepropu sna za svetlost. ali ina e u dobrom stanju. bujne vodopije zasenjivanjem uti u na kvalitet plodova i koriste hranljive materije iz listova.Ponekad se mo e javiti potreba za smanjenjem i popravkom strukture stabala koja su velika i stara. Reakcija vegetativnog porasta na ovo jako prekra ivanje je tako e neza dovoljavaju a. Glavni nedostatak mehanizovane rezidbe ja nedovoljna selektivnost. Njihova efektnost zavisi od vrste ma ine. za uspe no podmla ivanje potrebna je izuzetno ve ta rezidba. Iako je. crne trule i. sa razli itim uspehom. i to u zoni koja je prethodno predstavljala nerodnu unutra njost drveta. pogotovo to je za okon anje itavog posla neophodna precizna rezidba. a kvalitet plodova nije pobolj an. ima vi e uspravnih nego horizontalnih skeletnih grana. Rezovima se ne pravi razlika izmedu grana. Smanjenje prinosa uzrokovano inicijalnim prekra ivanjem te ko se mo e nadoknaditi. Nasuprot o ekivanom. veliko strpljenje i vremenski period od obi no 3-5 godina. kontrola stabala nije merljivo olak ana. Neuspe nost ovakve rezidbe dovodi do brzog razvoja kro nje sa puno ³ve ti ijih metli´ i ³vraninih gnezda´ koja je skoro nepropusna za .

Najbolje rezultate mehanizovana rezidba pokazala je kod stabala koja tek to nisu dostigla po eljnu optimalnu veli inu. tro kovi ovog postupka mogu biti zna ajno smanjeni. kombinacija pravilne mehanizovane i dopunske ru ne rezidbe mo e u velikoj meri ubrzati uspostavljanje i odr avanje idealnog uzgojnog oblika.svetlost. je najefikasnija kod malih stabala sa centralnom vo icom i horizontalnim granama. Mehanizovana rezidba. kao i mnoge druge tehnike koje se primenjuju u vo njacima. Ako se mehanizovana rezidba uklopi sa pravilnom ru nom rezidbom. sve se manji deo rezidbe mo e obaviti mehanizovano. mehanizovana rezidba je od prili no male koristi. Ako se do ovog momenta uzgojni oblik formirao na pravilan na in. Rezovi nastali ovakvim orezivanjem ja aju nepo eljni vegetativni porast uspravnih grana na stabalima sa otvorenim centralnim delom u ve oj meri nego to to ine na horizontalnim granama stabala sa centralnom vo icom. posle toga. Kako drvo raste. Ovaj proces obi no traje 3 -4 godine. POSTUPAK PODMLA IVANJA STAROG STABLA .

.

tj.Cornell University TRAINING AND PRUNING APPLE TRESS sa enleskog prevela: Katarina Markovi .ing. dug vek stabla. regulisana i zadovoljavaju a rodnost.zelena rezidba vo aka Rezidba vo aka je jedna od najzna ajnijih agrotehni kih mera. Letnja . visok kvalitet ploda. a njen cilj je obrazovanje pravilnog obrazovanja krune. pa se stoga i naziva letnja-zelena. manja o te enja od biljnih bolesti. Novije tehnologije gajenja vo a sve vi e ukazuju na neminovnost u sprovo enju letnje. teto ina i vremenskih nepogoda. Sprovodi se u toku vegetacije. dipl. . zelene rezidbe. br e proro avanje.

iz kojeg bi trebalo da se isprovocira letorast. a zavisi od razvoja toka vegetacije (u ki nim godinama ona se odla e za po etak jula kada primarna gra a po ne da prelazi u sekundarnu. jer se u ovo vreme u mnogim ljivicima mogu videti o enute pojedina ne grane. dok se kod ljive ne dobijaju zadovoljavaju i rezultati. od polovine juna pa sve do kraja jula. zavisno od razvijenosti stabla. a podstakla rodnost kod bujnih letorasta. a sprovodi se od godine sadnje do formiranja eljenog uzgojnog oblika (3-4 godine). razvo enje jednogodi njih letorasta i uvrtanje (sukanje) letorasta kako bi se smanjila bujnost. kako za ljivu.Ovoj rezidbi predhode neke operacije kao to su: rova enje pupoljaka. Ova mera daje dobre rezultate kod jabuke i kru ke. . jer u ranijem periodu dolazi do o enjivanja letorasta). komadi stiropora ili ak tipaljke. tj. Me utim. Mo e se sprovesti ak i u dva navrata. vreme sprovo enja ove mere mo e se prepustiti samim vo arima. Ugao grananja treba uve ati do polo aja 60-70 stepeni u odnosu na osu debla. koja danas kod mnogih vo ara zauzima sve ve e povr ine. a na ostavljenom delu rodnog drveta ostaju slamaste gran ice koje na sebi nose slabije formirane cvetne pupoljke koji su se razvijali u velikoj zaseni. ime se stablo uvek gubi. formirali cvetni pupoljci. imaju estu pojavu o enjivanja grana pod teretom roda i velikih oluja. jave bujni letorasti. kako se ne bi razo arali u kasnijim godinama zbog o enjivanja pojedinih ili svih grana. u kasnijim godinama razvoja i pune rodnosti. ime se transfer sokova i hranjivih materija usmerava ka pupoljku i omogu ava njegovo aktiviranje. ako se sprovede letnja rezidba breskve ova pojava se ne javlja. jer grane postaju bujnije. Ova mera se sporadi no primenjivati u zasadima vo ara amatera. Rova enje je mera koja ima za cilj da se popune praznine koje su se u toku razvoja stvorile u kruni. Izvodi se uglavnom u drugoj polovini juna. savetujem da posebno obrate pa nju na razvo enje grana prilikom formiranja bilo kojeg uzgojnog oblika. sa velikim naporom se mo e korigovati kasnije. kada oni procene da se letorasti mogu razvoditi bez o enjivanja. Uklanjaju se sve grane koje idu ka unutra njosti i uspravno u odnosu na krunu. tj. za iljenih komada ice. kako im bi se smanjila bujnost. na kojem e se posebno uve ati formiranje cvetnih pupoljaka. Stoga vo arime. Kada se na stablima. a time pove ala rodnost. Njihovo uklanjanje je mogu e i la enjem. i to isklju ivo u mla im zasadima. Zimskom rezidbom se taj najkvalitetniji rodni potencijal uklanja. eliminisanje o enjivanja grana u kasnijim godinama razvoja i pune rodnosti. zavisna je od ove mere. neposredno iznad samog pupoljka kalemarskim no em ili no em kalemarskih makaza. Sprovodi se neposredno pred kretanje vegetacije tako to se iznad pupoljka. ili vi e grana. To je iz razloga to je breskva u tim godinama dosta bujna. Povijanje ili razvo enje letorasta je izuzetno zna ajna mera u formiranju uzgojnog oblika. bilo zbog podloge ili smanjenja rodnosti. i glavni rodni potencijal iznosi ka periferiji jednogodi njih letorasta. Pored letorasta u kruni se mo e usukivati i dvogodi nje rodno drvo. eventualno drugoj godini. ve ostavljene grane imaju odli an polo aj. naro ito proizvo a ima ljiva ove sorte. Vo njaci u kojima se ova mera ne sprovede. Ovakav na in razvo enja letorasta ima za cilj bolje formiranje letnjih pupoljaka i smanjenje. Uostalom. Ovu meru posebno treba sprovoditi u zasadima ljiva. jer je dosta zahtevna. Tehnika posla Tradicionalno. Ima za cilj da seuve a ugao kod svih letorasta koji u svom razvoju imaju o tar ugao u odnosu na osnovu stabla. obavlja lu no zasecanje. Kada se ova mera propusti u prvoj. a anska rodna. njih osim povijanja treba uvrtati (usukati). gde se te i slobodnijem formiranju uzgojnog oblika sa du im skeletnim granama. letnja-zelena rezidba primenjivala se kod breskve. Ova mera se. dobru osvetljenost. te e se savijaju i ve tada se lome i o enjuju. op te poznata i ra irena sorta ljive. eljeni habitus i dobro formirane cvetne pupoljke. Ova mera sprovodi se raznim pomagalima tipa a kalica. odnosi i na sve ostale vrste vo aka. Ova mera se sprovodi u zavisnosti od razvoja vegetacije. Posebno se mora primeniti u sistemu guste sadnje.

dok su male, ili odsecanjem vo arskim makazama u kasnijem period. Mogu se odsecati do osnove grana ili ostavljati aporak, obi no sa dva pupoljka. Osnovne, skeletne grane prekra uju se na bo ne prevremene gran ice, ime se posti e formiranje uzgojnog oblika i spre avanje izdu ivanja krune. Kod jabu astih vo nih vrsta letnjom-zelenom rezidbom uklanjaju se svi letorasti koji su suvi ni u kruni i imaju vertikalan polo aj. To se uglavnom odnosi na stabla starija od etiri godine, jer suvi nih u ranijim godinama nema. Kod ovih vo nih vrsta u starijim godinama mogu se skra ivati-uklanjati starije rodne grane kada se desi da one budu preterano bujne zbog slabe rodnosti. Ovim na inom dobija se ve a osvetljenost krune, to ima za cilj bolje formiranje cvetnih pupoljaka. Iz svega pomenutog, proizilazi da je letnja-zelena rezidba neizostavna u gajenju vo a. Posle sprovedene ove rezidbe, zimska rezidba na zrelo je izuzetno jednostavna, esto samo korektivna. Dr Milisav Mitrovi Centar za vo arstvo i vinogradarstvo u a ku

UBRENJE VO AKA

Za pravilan razvoj i dobru rodnost vo a neophodni su slede i elementi: azot (N), fosfor (P), kalijum (K), magnezijum (Mg), kalcijum (ca), sumpor (S), bor (B), hlor (cl), bakar (cu), gvo e (Fe), mangan (Mn), molibden (Mo) i cink (Zn). Pre uno enja dodatnih koli ina ovih elemenata, analizom treba ustanoviti njihovo prisustvo u zemlji tu. Uno enje ve ih koli ina od onih koje su biljkama zapravo potrebne nepotrebno pove ava tro kove proizvodnje, a mo e dovesti i do opadanja kvaliteta ploda, pojave toksi nosti i nedostataka nekih drugih elemenata. Ako se ne primenjuju na adekvatan na in, ubriva mogu biti zaga iva i jezera, reka i podzemnih voda. Ona pove avaju koli ine nitrata u podzemnim vodama i fosfora u jezerima i rekama. Primenom ubriva na odgovaraju i na in i u odgovaraju im koncentracijama smanjuju se tetne posledice kretanja hranljivih materija iz biljaka i tro kovi proizvodnje. IDENTIFIKACIJA I OTKLANJANJE NEDOSTATAKA HRANLJIVIH ELEMENATA Potrebe biljaka za hranljivim elementima i identifikacija njihovih nedostataka mogu se odrediti vizuelno na osnovu odgovaraju ih simptoma na biljci i putem analize zemlji ta ili biljnog tkiva. Po to svaki od ova tri na ina ima svoje prednosti i nedostatke, treba ih kombinovati i redovno primenjivati. Vizuelna identifikacija Nedostatak ili suvi ak hranljivih elemenata obi no izaziva odre ene simptome na biljci koji ukazuju na to da prisustvo pojedinih elemenata nije zadovoljavaju e. Ukoliko se poznaju tipi ni simptomi, pa ljivim pregledom biljaka mogu se identifikovati poreme aji u prisustvu mineralnih hraniva. Na alost, esto je veoma te ko uspostaviti pravilnu dijagnozu, po to su ³klasi ni´ simptomi nedostatka ili suvi ka nekih elemenata me usobno veoma sli ni i jedan isti simptom u vo njaku se mo e javiti u vi e oblika. Dijagnoza je dodatno komplikovana kada na stablu istovremeno postoji vi e simptoma nedostatka nekoliko hranljivih elemenata. Najve i problem kod identifikacije nedostatka ili suvi ka hranljivih elemenata na osnovu simptoma jeste taj to oni ukazuju da problem ve postoji i ogleda se u smanjenom porastu, koli ini ili kvalitetu roda. cilj

ubrenja jeste da spre i probleme koji se javljaju kao posledica neadekvatnog ubrenja i manifestuju u obliku odgovaraju ih simptoma. Naj e e se javljaju nedostaci azota i kalijuma, zatim nedostaci P, Mg, B, Mn i Zn javljaju se sporadi no, dok nedostaci ca, S, cl, cu, Fe i Mo se re e pojavljuju.

1.deo eme - Nedostatak {belo polje}, 2.deo eme - Optimum hraniva {zeleno polje}, 3.deo eme Toksi nost{belo polje}. Azot (N) Stabla sa nedostatkom azota imaju kratke vr ne izdanke. Pore enja radi, na stablima sa odgovaraju om koli inom azota vr ni izdanci su slede e du ine: kod jo nerodne jabuke, kru ke i tre nje ± 30 do 60 cm; kod nerodne breskve ± 35 do 60 cm; kod rodnih stabala jabuke, kru ke i tre nje ± 20 do 30 cm; kod rodne breskve ± 30 do 38 cm. Nedostatak azota na listovima jabuke, breskve i tre nje ogleda se u svetlozelenoj do utoj boji, a na listu kru ke mogu se javiti bronzani tonovi. Ovi listovi su sitni, a njihova boja je ujedna ena, bez arenila ili pega. Azot se u biljci kre e iz starijeg tkiva ka mladim listovima koji aktivno rastu, pa se simptomi javljaju najpre na starijim listovima. Li e obi no opada rano u jesen, a izdanci su tanki. Zametanje plodova je slabo, i oni dosta opadaju u junu. Takode, mogu biti manji i esto sazrevaju i dobijaju boju ranije nego obi no. Suvi ak azota javlja se periodicno i mo e ozbiljno smanjiti kvalitet i vrstinu ploda. Na suvi ak azota ukazuju veliki, tamnozeleni listovi koji se zadr avaju na biljci do kasne jeseni. Plodovi su neodgovaraju e boje, a uskladi teni lak e gube vrstinu. Porast se nastavlja do kasnog leta i jeseni i biljke su podlo nije o te enjima od zimskih temperatura. Porast izdanaka uveliko prema uje gore navedene optimalne du ine.

Poma e formiranju cvetnih pupoljka i ubrzava sazrevanje plodova i drveta ime se pove ava trajnost plodova pri uvanju i otpornost drveta prema mrazu. Pri vrhu mladara . tamnije zeleno i ne dosti e normalnu veli inu. U zimaju ga u obliku P2O5. Novo li e je uspravno. kao i razvoj mladara. Manjak fosfora usporava stvaranje cvetnih i lisnih pupoljka.Fosfor (P) Ima va nu ulogu u fotosintezi i disanju biljaka. Izra eno je u vreme hladnijih prole a i leta. Ulazi u sastav belan evina i niza fermenata i vitamina. Kasnije li e dobija ljubi asto crvenu nijansu naro ito peteljka i nervatura bli a njoj.

Plodovi bivaju neugledni bez vrstine. simptomi se javljaju prvo na starijem li u.ostane samo par listova purpurne crvene boje. a sa pove anjem nedostatka ivice listova postaju suve i krte. Suve zone ne javljaju se izmedu lisnih nerava. a u slu ajevima ozbiljnijeg nedostatka mogu se pojaviti i na mladim listovima. Po to se kalijum kre e kroz biljku. Kalijum (K) Nedostatak se prvenstveno ogleda u utilu tkiva du ivica listova. velike koli ine ovog elementa u zemlji tu mogu inhibirati usvajanje Mg ili ca i na taj na in dovesti do njihovog nedostatka. breskvi i vi nji . Ove nedostatke vide ete na slede e tri fotografije: Simptom nedostatka kalijuma na jabuci. Iako suvi ak kalijuma sam po sebi nije toksi an za biljku. Ono kasnije dobija bronzanu boju i odumire. Vi ak fosfora ne uti e negativno na biljke.nekroza ivica i uvrtanje listova .nekroza i su enje ivica listova. ali mo e izazvati manjak cinka. pa su simptomi nedostatka ozbiljniji i uo ljiviji kako se plodovi pribli avaju fazi pune zrelosti u veoma rodnim sezonama. U plodovima vo a akumuliraju se velike koli ine K.

.

prvi simptomi javljaju se du ivica listova. Magnezijum se takode kre e kroz biljku. Kako se nedostatak magnezijuma nastavlja. i simptomi se prvo javljaju na starijim listovima. Vi ak toksicmo deluje posebno na mlado li e vo aka.Magnezijum (Mg) Nedovoljna koli ina magnezijuma dovodi do pojave hloroze tkiva du ivica listova i izmedu glavnih lisnih nerava. Bor (B) . hloroti ne zone tamne i odumiru. a iza njih ostaje zvezdasta zona zelene boje du glavnih nerava i u srednjem delu lista. i to obi no sredinom vegetacione sezone. Sli no kao kod nedostatka kalijuma.

Nedostatak B kod kru ke izaziva pucanje ploda .Nedostatak bora na tre nji ± odumiranje terminalnih delova izdanaka. na jabuci listovi su zadebljali i sitniji. nepravilnog oblika i nekroza unutra nje strane kore zbog odumiranja kambijalnog tkiva.

bez jasnog arenila na pojedina nim listovima. Uti e na razvoj korenovog sistema mladara i li a kao i na izgradnju ko tice. s obzirom da takva nisu pogodna za gajenje vo a. zbog ega je posebno potreban ko ti avom vo u. Na mladim izdancima jabuke mo e doci do tamnjenja zone neposredno ispod kore. Plodovi su boljeg kvaliteta. posebno kod .Do nedostatka bora obi no dolazi kod ko ti avog vo a i njegov simptom su sitniji listovi. Zametanje plodova je slabije. Kalcijum (ca) Slika: Nedostatak kalcijuma na plodu jabuke uzrokuje ³gorku pegavost´ ± nekroti ne lezije odmah ispod poko ice ploda. a oni koji su zametnuti pucaju. a vrhovi izdanaka u te im slu ajevima nedostatka odumiru. Porast novih izdanaka je jako smanjen. Manjak kalcijuma izaziva smoloto inu. Va an je za neutralisanje kiselosti zemlji ta. sli no kao kod pojave krastavosti koju izaziva suvi ak mangana.

. naro ito kod agruma i to samo na kiselim zemlji tima. bolestima i teto inama. Uti e na pove avanje sadr aja organskih materija. Doprinosi ja anju vo aka prema mrazu. Vi ak sumpora pokazuje promene kao to su povrede na li u i plodovima. naro ito na kru ki i dunji. dok su nervi i dalje zeleni. Vi ak kalcijuma izaziva u enje lista pri vrhu mladara. Sumpor (S) Sastavni je deo belan evina. ali do ovoga ne dolazi s obzirom da sumpora ima u dovoljnim koli inama u svim zemlji tima. masti uljenih hidrata i belan evina. Manjak gvo a izaziva hlorozu na li u. Hloroza se esto javlja kod dunje i u vo njacima na tepkim zemlji tima alkalne reakcije. Ima znatan uticaj na razvoj korena i i drugih organa vo aka.ko ti avih vrsta vo a. Ono je obi no bledo uto i znatno sitnije. a kod jabu astih dolazi do pojave o egotina na obodu lista. Manjak se mo e odraziti na slabiji razvoj korenovog sistema. Gvo e (Fe) Poma e u obrazovanju hlorofila i u estvije u oksidacionim procesima. esto se nalazi u nekim ubrivima i pesticidima.

Manjak se javlja na zemlji tima sa dosta organske materije kao to je treset i dr. u vi egodi njim zasadima. dok glavni lisni nerv ostaje zelen. Hloroza tkiva izmedu nerava mladog li a. Uti e na transformaciju azotnih jedinjenja i vezivanje atmosverskog azota iz zemlji ta. koji su mnogo sitniji i u i od normalnih.0) i u su nim periodima. Suvi ku mangana posebno je podlo na jabuka crveni Deli es.koren i krunu. Mangan (Mn) Nedostatak mangana obi no se javlja u zasadima podignutim na alkalnim zemlji tima (pH iznad 7. U ozbiljnijim slu ajevima nedostatka.Bakar (cu) U estvuje u oksidoredukcionim reakcijama. Ovaj simptom javlja se na mladim stablima na mestima na kojima se vo e ne sadi prvi put i gde u zemlji te nije une en kre . Du lisnih nerava najmla ih listova dolazi do hloroze. Simptomi su sli ni onima koje izaziva nedostatak gvo a.5. Cink (Zn) Simptomi nedostatka cinka vidljivi su na listovima. Kambijalno tkivo ispod kore mladih izdanaka odumire. kada se javljaju prvo na starijim listovima. i onima koje izaziva nedostatak magnezijuma. dobra . to dovodi do pucanja kore. Me utim. postoji velika razlika u koncentracijama hranljivih materija u zemlji tu i u samim biljkama. to ima za posledicu skra ivanje internodija i pojavu bokora ili rozete listova na vrhu. Tkivo izme u glavnih lisnih nerava uti i postaje hloroti no. esto se de ava da su u samim stablima elementi prisutni u dovoljnoj koli ini. koji se vitopere. Pove ava sposobnost tkiva da upija vodu. Vr ni delovi izdanaka ne dosti u svoju normalnu du inu. kada se javljaju na mladim listovima. Isto tako. Toksi ne koli ine mangana dovode do pojave sitne krastavosti koja se obi no javlja na stablima jabuke posa enim na zemlji tu ija je pH vrednost ispod 5. dok su ivice i vrhovi normalne zelene boje. Potpoma e proces fotosinteze i biosintezu belan evina i aminokiselina. savijaju i otpadaju od vrha mladara prema osnovi. Visoka pH vrednost i visok nivo fosfora ili mangana mogu dovesti do nedostatka cinka. simptomi se mogu ra iriti i na starije listove izdanka. sledi hloroza nerava i na kraju brza nekroza cele lisne plo e. Manjak bakra pruzrokuje promenu vr nih listova. Molibden (Mo) Reguli e preno enje elektrona u najzna ajnije delove vo ke . ANALIZA ZEMLJI TA Analizom zemlji ta mo e se odrediti pH vrednost zemlji ta i proceniti sadr aj hranljivih elemenata u njemu. iako analize pokazuju da njihovo prisustvo u zemlji tu nije zadovoljavaju e. Tako e na zemlji tima sa lo om drena om i visokom koncentracijom dostupnog gvo a mogu dovesti do nedostatka mangana.

kod kultura sa plitkim korenovim sistemom. tako da se analiziraju i oni horizonti zdravice zemlji ta koji su kisele reakcije ili sadr e kalcijum. lji povr inski deo zemlji ta se obi no uklanja i zamenjuje novom zemljom. Uzorkovanje zemlji ta pre sadnje.5-6. Ipak.8. Mo e se izvr iti i inkorporacija fosfornih ili kalijumovih ubriva u koncentracijama po preporukama na osnovu analize zemlji ta. Kalcifikaciju zemlji ta koja se obavlja pre sadnje treba izvr iti dok pH ne dostigne vrednost 6. Uzorci se posebno uzimaju sa dubina do 20 cm i od 20 ± 40 cm. Ako to vreme dozvoljava. Po to se zavr i preme tanje zdravice zem ta. analize zemlji ta istovremeno mogu dati solidnu procenu prisustva hranljivih materija i u samim biljkama. pre sadnje mo e se izvr iti kalcifikacija ili acidifikacija zemlji ta. . Pre sadnje treba uzeti uzorke zemlji ta i sa onih mesta namenjenih podizanju vo njaka koja su nivelisana ili cija je konfiguracija na neki na in promenjena.snabdevenost zemlji ta hranljivim materijama ne zna i i da su te iste koli ine dostupne biljkama. kao to su jagode i maline. Godinu dana pre sadnje iz svih delova vo njaka treba uzeti uzorke zemlji ta.

Sa povr ine ve e od 10 ari ne bi trebalo uzimati vi e od jednog uzorka. Uzorke treba uzimati iz me urednog prostora koji zahvata prskalica kod suzbijanja korova. i ono e predstavljati nepotreban tro ak. mo e se desiti da biljke ne mogu da usvoje dovoljnu koli inu hranljivih materija ak iako ih u zdravici ima dovoljno. . biljke ne e odreagovati na dodatno ubrenje. Stoga se pri pra enju kvaliteta ishrane zasada ne treba oslanjati samo na rezultate analize zemlji ta. Niska pH vrednost mo e biti prirodna osobina zemlji ta ili posledica stalne primene kiselih azotnih ubriva. ak iako analize pokazuju nezadovoljavaju i sadr aj mineralnih materija u zemlji tu.0 i 7. analiza zemlji ta je najbolji na in za posmatranje njegove pH vrednosti. treba uzeti uzorke sa povr inskog dela (do 20 cm dubine) i iz zdravice zemlji ta (30-45cm dubine). Zemlji na pH vrednost u velikoj meri uti e na dostupnost hranljivih materija biljkama. a svaki uzorak treba da se sastoji od najmanje 20 proba. Na ovakvim mestima pH vrednost i koli ina hranljivih materija se esto zna ajno razlikuju. S obzirom da ve ina vi egodi njih vo aka ima dubok korenov sistem. U starijim vo njacima pH je ni a zbog primene ubriva kisele reakcije. Nedostaci ili suvi ci hranljivih materija e e se javljaju kada je pH vrednost van ovih granica. U ovakvim uslovima. U nekim drugim situacijama. Tako e bi trebalo uzeti posebne uzorke iz delova pija je dubina smanjena uklanjanjem zdravice ili pove ana njenim dodavanjem.Kako uzorci povr inskog sloja zemlji ta ne daju dovoljno informacija o variranju pH vrednosti i nivoa hranljivih materija u zdravici. kako bi se imao uvid u stanje uspostavljenih zasada.0. Sa delova vo njaka na kojima su druga iji tipovi zemlji ta ili koji su na razli it na in izlu eni ili ubreni treba uzeti posebne uzorke. Uzimanje uzoraka u ve uspostavljenim zasadima. biljke obi no mogu da usvoje dovoljne koli ine najve eg broja hranljivih materija. U ve uspostavljenim vo njacima i vinogradima. Koli ine hranljivih materija i pH vrednost menjaju se postepeno. i nedostaci mnogih od njih mogu se izbe i ako se pH odr ava izmedu 6. pa je preporu ljivo vr iti uzorkovanje na svakih 3 do 5 godina.

ali postepeno. Isto kao i urea. to mo e dovesti do smanjenja prinosa ili kvaliteta ploda. jer ako ubrivo ostane na povr ini zemlji ta po toplom vremenu. uslove pod kojima biljke usvajaju te elemente i dodatne elemente koji se u tom ubrivu nalaze.8. na in rukovanja. Azotna ubriva Biljke se obi no snabdevaju azotom godi nje i na tr i tu se mogu prona i razli ita ubriva sa ovim elementom. Urea sadr i visoku koncentraciju azota (46%). amonijuma ili njihove kombinacije.ANALIZA TKIVA Koncentracija hranljivih elemenata u biljnim tkivima jeste najpouzdaniji pokazatelj snabdevenosti vo aka hranom. to zna i da e biti potrebno oko 816 g kre njaka za neutralizaciju kiselosti iz svake koli ine od 454 g uree koja se unese u zemlji te. ako se ne koriste i ne uvaju na pravilan na in mogu predstavljati opasnost po doma e ivotinje. ima kiselu reakciju i tra i oko 816 g kre njaka za neutralizaciju svakih 453. pa su podlo ni ispiranju. Redovno uzorkovanje tokom nekoliko godina omogu i e najbolji uvid u promene i potencijalne poreme aje u sadr aju hranljivih materija. Ovo ubrivo sadr i nitratni azot. koji je odmah dostupan biljkama. Nitrati se ne vezuju vrsto za zemlji ne estice. po to se sadr aj hranljivih materija u njima mnogo br e menja. a cena je pristupa na. pogotovo na peskovitom zemlji tu. nedostatak Mg mo e biti posledica niske pH vrednosti zemlji ta ili veoma visoke koncentracije ca u njemu. koji u velikim koncentracijama mo e o tetiti mlada stabla. deo azota mo e se izgubiti isparavanjem. Ima kiselu reakciju i koeficijent neutralizacije kre njaka od 1. Njihov sadr aj u starijim zasadima se tako e menja. amonijum se u zemlji tu transformi e u nitrate. ljude i ivotnu sredinu. pre nego to do e do prvih simptoma ili smanjenja prinosa potrebno je sprovesti analizu tkiva. Amonijum nitrat je jo jedan izvor azota i sadr i oko 32% ovog elementa. pa nije potrebno vr iti analize tako esto. ponekad je neophodno izvr iti i analizu zemlji ta. najvi e pa nje treba obratiti na sadr aj odre enog minerala i na cenu. Ve prisutni simptomi poreme aja sadr aja hranljivih materija ukazuju na to da biljke nisu dobro snabdevene. dok se amonijum zadr ava na esticama zemlji ta i te e se ispira. Kako bi se odredio najbolji na in za popravljanje nedostatka koji je ustanovljen analizom lisnog tkiva. savetuje se uno enje kre njaka.6 g azota primenjenog preko ovog ubriva. Tokom zime e e se ubri nitratnim nego amonijumovim ubrivima. lako se primenjuje. Mlade zasade treba uzorkovati e e. ubriva mogu dovesti do korozije opreme za njihovu primenu i. Kada se odlu uje koje e se ubrivo primeniti. Kako bi se izbegli poreme aji u sadr aju hranljivih materija. Analize biljnog tkiva su od najve e koristi ako se uzorci uzimaju na svakih 2-5 godina. Ureu je najbolje primeniti po hladnom prole nom vremenu. ali kada temperatura zemlji ta poraste i koren postane aktivan. Na primer. Koncentracija hranljivih materija menja se i tokom godine pod uticajem vremenskih uslova i te ine roda. i amonijacni azot koji se . Ispitivanjima je ustanovljeno da su amonijumova i nitratna ubriva skoro podjednako efikasna. Treba uzeti u obzir i reakciju zemlji ta (kisela ili bazna). Treba nabavljati samo neophodne koli ine i izbegavati skladi tenje velihih koli ina ubriva. Ona sadr e azot u obliku nitrata. UBRIVA ubriva su supstance koje sadr e hranljive elemente. Kako bi se na vreme spre ili nedostaci hranljivih materija. Urea mo e sadr ati i razli ite koli ine nusproizvoda. Ve ina vo nih vrsta lak e usvaja nitrate od amonijuma. treba obavljati analize biljnog tkiva koje e omogu iti lak u identifikaciju simptoma i pru iti uvid u snabdevenost biljaka mineralnim elementima. a visoka koncentracija ca mo e se smanjiti uno enjem magnezijum sulfata u zemlji te. Ako je pH vrednost previ e niska.

esto se primenjuje u borovnicama. Kalijum sulfat tako e ima iroku primenu. Do toksi nog dejstva hlorida mo e do i ako se u tek uspostavljenim vo njacima primenjuju velike koli ine ovog ubriva ( 360 kg/a) ili ako kalijum hlorid dode u direktan kontakt sa mladim stablima. Sav azot nalazi se u vidu nitrata. i njegova cena je visoka. s obzirom da sadr e oko 50% fosfor oksida. Normalni superfosfat ne upotrebljava se tako puno kao ranije . odnosno pre nego to temperatura zemlji ta poraste u prole e i koren postane aktivan. Ako se primeni tokom jeseni ili zime. Fosforna ubriva Kriterijumi pri odabiru ovih ubriva trebaju da budu sadr aj fosfora P2O5. mali sadr aj azota ± 21% i relativno je skup. tj. ali spada u skupa kalijumova ubriva. Mogu biti pogodni za primenu u vo njacima u kojima je potrebno uneti fosfor. Kalijum hlorid (KCl) je kalijumovo ubrivo ija je upotreba iroko rasprostranjena. kako bi bilo dovoljno vremena da dode do ispiranja hlorida iz zone korena pre po etka prole nog porasta. ubrivo treba izabrati u zavisnosti od cene po jedinici kalijum oksida i od toga da li ono sadr i jo neke korisne elemente. ispiranjem se mo e izgubiti velika koli ina nitratnog azota. Kalcijum nitrat se veoma esto koristi u vo njacima. Naj e e se koristi u borovnicama.i imaju jaku kiselu reakciju. Amonijum sulfat ima veoma kiselu reakciju. ali zato sadr i i 11% magnezijuma. a MAP 11 % . koji se lako ispira. Sav azot je u lako dostupnom nitratnom obliku. Sadr i ne to manje kalijuma (50% kalijum oksida) i obi no je skuplji od kalijum hlorida. gde postoji potreba za sni avanjem pH vrednosti. Kalijum magnezijum sulfat koristi se ako postoji potreba za uno enjem magnezijuma u zemlji te.zadr ava u zemlji tu i sporije postaje dostupan biljkama. Kalcijum nitrat ne treba primenjivati tokom jeseni i zime po to odmah dolazi do ispiranja nitrata. Nekoliko ubriva pokazuje visoku efikasnost obezbe ivanja odgovaraju e koli ine kalijuma biljkama. koje zahtevaju nisku pH vrednost zemlji ta i mo e biti pogodan za primenu u vo njacima na zemlji tima bazne reakcije. Sav azot nalazi se u obliku amonijuma. mnogi proizvoda i. njegova dostupnost biljkama. cena kao i rastvorljivost fosfora. U ovom ubrivu ima manje kalijuma (22% kalijum oksida). preporu uje se jesenja primena. Kalijum nitrat sadr i veoma nisku koncentraciju azota ± 13%. kako bi odr ali pH vrednost zemlji ta. pa je odmah dostupan biljkama i ne smanjuje pH vrednost zemlji ta. Kalijumova ubriva Postoji nekoliko vrsta ubriva koja sadr e kalijum. Ako postoji potreba za uno enjem velikih koli ina ovog ubriva. i veoma esto. Di-amonijum fosfat (DAP) i momo-amonijum fosfat (MAP) sadr e relativno malu koli inu azota ± DAP 17 %. kalcijum nitrat se esto primenjuje dopunski u maju ili junu. visoka cena. Pre nego kalcijum nirat jednom u toku godine. kao to je urea ili amonijum nitrat i kre njak. Kalijum nitrat sadr i 44% kalijum oksida i 13% azota i u zasadima vo a se primenjuje u izvesnoj meri. koje su na toksi nost hlorida osetljivije od ostalih vo nih zasada. Obi no je skuplje od kalijum hlorida. radije nekoliko puta primenjuju jeftinija azotna ubriva kisele reakcije. Najve i nedostatak ovog dubriva je nizak sadr aj azota ± 15%. Mo e se koristiti u zasadima u koje je potrebno uneti kalijum. Ima visok sadr aj kalijuma ± 60 ± 62% kalijum oksida i pristupa nu cenu. Da bi se izbegli eventualni gubici azota isparavanjem do koga mo e do i posle primene uree po toplom vremenu koje je uobi ajeno za ovaj period.

i 11% azota. Stajnjak ne bi trebalo unositi u zemlji ta sa visokim sadr ajem fosfora (iznad 150 ppm). U zemlji ta koja sadr e vi e od 75ppm fosfora. Da bi se izra unale odgovaraju e koli ine primene stajnjaka. Kod ivinskog stajnjaka sadr aj hranljivih materija zna ajno varira. povr a i e erne repe mogu se tako e koristiti kao izvor hranljivih i organskih materija za snabdevanje vo a. MAP sadr i 48% fosfor P2O5.7 kg/a fosfora. Skoro celokupna koli ina oksida fosfora u DAP je odmah dostupna biljci. Stajnjak treba primenjivati u koli inama u kojima procenat dostupnog azota ne prelazi preporu ene granice. P2O5 i K2O. koji je slabo rastvorljiv u vodi (ispod 1%) i iz upotrebe ga izbacuju gore opisana ubriva sa ve im sadr ajem P2O5. Monoamonijum fosfat mo e da se primenjuje kako samostalno. Oko 85% od ovog sadr aja u superfosfatu rastvorljivo je u vodi i odmah dostupno biljkama. ali je ovo ubrivo cenjeni izvor fosforP2O5. PREPORUKE ZA UBRENJE VO A .46% i vi e azota (18%) od MAP-a. 87% je rastvorljivo u vodi i obi no se koristi u me avinama ubriva. Uop te. ali je njegova primena veoma ekonomi na. treba poznavati sadr aj hranljivih materija u njemu. amonija nog azota. celokupna koli ina amonija nog azota i 50% organski vezanog azota u nusproizvodima dostupni su biljkama u godini primene ovih ubriva. Od ove koli ine. ali je ipak za utvr ivanje sadr aja azota potrebno uraditi posebne analize. Kameni fosfat ima mali sadr aj fosfor P2O5 (3-8%). s obzirom da biljke obi no usvajaju ovu koli inu fosfora iz zemlji ta. me avina stajnjaka i slame i biljni ostaci (seno i slama) mogu biti koristan izvor hranljivih materija. stajnjakom ne treba unositi vi e od 22. I ovo ubrivo uve ava kiselost zemlji ta. Izve taji o analizi stajnjaka obi no sadr e podatke o koncentraciji ukupnog azota. Generalno. koli ine primene treba odrediti tako da sadr aj azota i fosfora u njima ne prede preporucene granice. Primenom MAPa pove ava se kiselost zemlji ta. Koncentrovani superfosfat se e e koristi zbog visokog sadr aja P2O5 ± 46%. treba izvr iti analizu reprezentativnih uzoraka kako bi se odredio sadr aj hranljivih materija u njima. ORGANSKA UBRIVA Stajnjak. celokuopna koli ina amonija nog azota i 20-50% organski vezanog azota dostupni su biljkama u godini primene stajnjaka. Za ove proizvode nisu potrebne dozvole koje se zahtevaju za primenu ostalih vrstih otpada. Po to se sastav ovih nusproizvoda razlikuje. Uobi ajene koncentracije hranljivih materija u stajnjaku predstavljene su u tabeli. od kojih je skoro celokupan sadr aj odmah dostupan biljkama. Sporedni proizvodi koji nastaju preradom vo a. i zavisi od na ina na koji se on sakuplja i uva. tako i u me avinama ubriva. Diamonijum fosfat (DAP) ima ne to manji sadr aj fosfor(V)oksida . ubriva sastavljena od sve e organske materije imaju visok sadr aj hranljivih elemenata i mogu o tetiti koren stabala ako se primenjuju u velikim koli inama. Ipak.zbog niskog sadr aja fosfora (18-20%) P2O5.

Primena azota Iako se potreba za optimalnim koli inama azota razlikuje od jedne lokacije do druge. Mogu e je da e biti potrebno smanjiti koli ine azota .8 m. pre primene treba ustanoviti sadr aj azota u njima i koli inu primene prilagoditi koli inama azota u mineralnim ubrivima koja se ve primenjuju. a onima na peskovitim zemlji tima i do 50% vi e od dole navedenih koli ina. Jaka rezidba podsti e vegetativni porast i mo e smanjiti potrebe za azotom. U vo njake podignute na travnjacima i utrinama treba uneti 20-50% vi e azota nego u iste i dobro obra ene.5-1. Oko starijih stabala ubrivo treba rasuti u pre niku irine kro nje. ubrivo treba rasuti u redu. kako bi se izbegla prevelika bujnost u drugom delu vegetacione sezone. i ako se biljkama dostave u visokoj koncentraciji. Dosta proizvo a a azot primenjuje iz dva puta ± prvu polovinu odre ene koli ine u martu ili aprilu. Preporuke za primenu ostalih hranljivih materija date su pod pretpostavkom da postoje potrebe za njihovim dodatnim koli inama. Na potrebu biljaka za azotom najvi e uti u tip zemlji ta. Kod mladih stabala vo a i vinove loze. gusto sa enim zasadima jabuke. koje treba prilagoditi razlkama u tipovima zemlji ta i tehnologijama gajenja na pojedinim lokacijama.U daljem tekstu nalaze se preporu ene koli ine primene azotnih ubriva. treba rasuti ubrivo u pre niku od 90 ± 120 cm oko biljke. u traci irine 1. ali tako da se opasnost od o egotina na korenu svede na najmanju meru. kvaliteta ploda i rodnosti. Isto tako. posle zametanja plodova. Ako se koristi stajnjak ili neko drugo organsko ubrivo. Preterani porast posebno nanosi tete u mladim. Tek posa ene sadnice vo a i vinove loze treba ubriti posle dovoljnih koli ina ki e i tek po to se zemlja slegne. Koli ina u drugoj primeni mo e se smanjiti ili potpuno izostaviti ako nije zametnuto puno plodova. tako da ukupna koli ina unetog azota ne prelazi preporu ene koli ine primene. Na veoma peskovitim zemlji tima preporu uje se prole no ubrenje. preporuke raznih proizvo a a treba uzeti kao okvirni vodi . Mnogo je lak e primeniti dodatne koli ine azota nego iza i na kraj sa preteranim porastom do koga dovodi suvi ak ovog elementa. Ve ina ubriva koja se nalaze na tr i tu su soli. po to posle jesenje primene mo e do i do ispiranja. bujnosti stabala. U starijim vinogradima. a 20-25 cm dalje od stabla. Mesta na kojima je prethodno sejana lucerka mogu imati pove ani sadr aj azota i tu treba uneti mnogo manje ubriva. Pre odre ivanja treba upoznati reakcije zasada na ubrenje. Ove koli ine treba prilagoditi uslovima u vo njaku koji se odre uju na osnovu koncentracije azota u listu. rezidba i na in obrade me urednog prostora. Vo njacima podignutim na plodnoj ilova i mogu biti potrebne samo polovine preporu enih koli ina azota. ve e koli ine unose se i u jako zakorovljene vo njake. a drugu u junu. U pojedinim vo njacima mo e postojati potreba za primenom manje ili vi e azota od preporu enih koli ina. Te ko je pretpostaviti koliko se azota mo e obezbediti iz sena ili slame. ubrivo treba rasuti na mesto sa koga je ono dostupno biljci. Ovakva stabla treba ubriti malo ili ih skoro uop te ne ubriti. mogu izazvati o te enja korena.

Neodgovaraju i nivoi kalcijuma u stablima jabuke mogu da dovedu do poreme aja kao to su gorka pegavost. Treba prskati rastvorom kalcijuma. i koncentracije treba smanjiti ako je vreme toplo i vla no ili ako od prethodnog prskanja nije pala ki a. Fosfor (P2O5) Ako postoji potreba. Primena fosfora . pucanje ili prerano smek avanje ploda. to e imati isti efekat kao i primena ostalih ubriva koja sadr e istu koli inu kalcijuma. jagodama i malinama Tabela:Preporu ene koli ine kalijuma za primenu pre sadnje u zasadima raznog vo a Kalijum (K2O) Primena 68-136 kg/a kalijum oksida nadoknadi e ve inu nedostataka ovog elementa.kalijuma. Uno enje kre njaka u koli ini od 2-4 t/a ispravi e nedostatke ukoliko do njih do e.0. gro u.koje se u zemlji te unose iz organskih ubriva ili ovu primenu potpuno prekinuti dok se ne vidi kako biljke na nju reaguju. Najbolje je prskati 8-10 puta u periodu od kasnog juna pa do berbe u intervalima od dve nedelje. treba primeniti 90-180 kg P2O5 po jednom aru. Po to se fosfor u zemlji tu kre e veoma sporo. kalcijuma i magnezijuma Ove elemente ne treba primenjivati ukoliko za njima ne postoji dodatna potreba. bi e potrebno primenjivati ove koli ine na svakih 3-5 godina. ko ti avom vo u.. kru kama. ali ih retko mo e potpuno ukloniti. Prskanje kalcijumom mo e smanjiti ove probleme. Primeniti 9-13. .5 kg kalcijum hlorida po aru tokom vegetacionog perioda kako bi se postigli najbolji rezultati. Treba prskati kalcijum hloridom u koli ini od 26±40 g/l u junu i julu i 40-65 g/l u avgustu i septembru. Kako bi se u zasadima ko ti avog vo a na lakim. ove koli ine bi e dovoljne najve em broju vo nih vrsta tokom niza godina. Kalcijum (Ca) Ako se pH vrednost odr ava iznad 6. Tabela: Preporu ene koli ine primene fosfora u pre sadnje u jabukama. retko dolazi do nedostataka ovog elementa. peskovitim zemlji tima odr ao odgovaraju i nivo kalijuma.

Primenjuju se 2-4 t/a ili koli ine preporu ene na osnovu izve taja o analizi zemlji ta. dolomitni kre njak je najjeftinije ubrivo.Magnezijum (Mg) Ako treba uneti dodatne koli ine magnezijuma. Primena mikroelemenata Gde postoje nedostaci B. Mn ili Zn preporu uje se primena slede ih koncentracija ubriva: . Mo e se upotrebiti magnezijum sulfat (gorka so) u koncentraciji od 131 g/l u prva dva prskanja tokom dve ili tri godine dok kre njak ne odreaguje u zemlji tu. Fe.

za primenu ubriva preko sistema je neophodno da ova ujedna enost bude najmanje 80%. treba ga primenjivati samo ako postoji potreba za time. Cink (Zn) Reakcije na uno enje Zn preko zemlji ta nezadovoljavaju e su na zemlji tima sa visokom pH vrednosti. Folijarnom primenom mo e se bolje kontrolisati koli ina bora koju biljka usvoji. Biljke se ne mogu ravnomerno snabdeti ubrivom ako protok vode nije ujedna en. aluminijum sulfata ili kiselih azotnih ubriva. razlike izmedu kaplja a ili njihovog zapu avanja.5.3-2. Savetuje se folijarna prihrana i helati cinka u preporu enim koncentracijama i vremenima prskanja. proveriti pH zemlji ta i uneti kre njak u potrebnoj koli ini.3 kg u septembarskom prskanju posle berbe. Tako e se mo e koristiti i cink sulfat u kombinaciji sa jednakim koli inama hidriranog kre njaka za prva dva prskanja (12-26 g/l ) ili 1. treba je smanjiti dodavanjem sumpora. 225450 g/a za tre nju i 225 g/a za breskve. Ukoliko je prisutan suvi ak Mn. Ujedna enost protoka Najva niji preduslov za efikasno injektiranje ubriva u sistem jeste ujedna en protok vode u njemu. manjem oslanjanju na ki u da sprovede azot do korenovog sistema. kapacitet injektora i odre ivanje trajanja primene. ubrenje preko sistema kap po kap ubrenje preko sistema kap po kap treba pa ljivo isplanirati. ili komercijalne helate gvo a u koncentracijama koje se preporu uju za ranija prskanja. Za privremenu popravku treba koristiti fungicide koji sadr e gvo e. treba primeniti vodeni rastvor mangan sulfata u koncentraciji od 66 g/l vode ili helate mangana u koncentraciji preporu enoj za prva dva prskanja. Iako je skoro nemogu e postici 100% ravnomeran protok. ravnomernijem i redovnijem snabdevanju biljaka azotom tokom itavog vegetacionog perioda i smanjenim gubicima od ispiranja azotnih ubriva. na in ubrizgavanja ubriva u sistem. vrsta ubriva. Mo e se primeniti i folijarno u koncenraciji od 6 g bora u litri vode u prva dva prskanja ili 12 g bora u litri vode u septembru ili oktobru dok je li e jo aktivno. Koncentracija se ne sme pove avati vi e od dva puta. Fungicidi Ditan i Cineb su tako e dobri izvori cinka ako se primenjuju u zasadima za koje su registrovani i u koncentracijama i vremenu primene nazna enim na etiketi. pa je zato najbolje da se projektovanje i postavljanje sistema poveri . Ako simptomi na biljkama ukazuju na nedostatak gvo a. Koncentraciju ne treba pove avati vi e od dva puta. Po to je razlika izmedu nedostatka i suvi ka bora mala. iz svakog kaplja a u jedinici vremena treba da isti e apsolutno jednaka koli ina vode. Gvo e (Fe) Do nedostatka gvo a dolazi na zemlji tima sa visokom pH vrednosti ili slabom drena om. Neravnomeran protok vode javlja se kao posledica lo e projektovanog sistema. Uno enje gvo a preko zemlji ta na zemlji tima sa visokom pH vrednosti su se pokazala nedovoljnim ili neefikasnim. treba ga pobolj ati ili uop te ne ubriti na ovaj na in. Preko sistema kap po kap se najce ce primenjuje azot. a pH je iznad 7. Ako je ovaj procenat ispod 80. Da bi protok vode u sistemu za navodnjavanje bio ujedna en. Mangan (Mn) Ukoliko je prisutan nedostatak mangana. Najva niji faktori koje treba uzeti u obzir su: ujedna en protok vode (ravnomerna primena ubriva mogu a je samo ako je i protok vode ujedna en). Breskve su veoma osetljive na suvi ak bora ± treba ga primenjivati samo ako analize listova pokazuju njegov nedostatak. Solubor je navi e kori eno ubrivo sa borom.Bor (B) Bor se primenjuje inkorporacijom u zemlji te u koli ini od 450-600 g/a za jabuke i kru ke. Prednosti ovakvog na ina ubrenja ogledaju se u zna ajnoj u tedi samih ubriva (tro kovi su manji i do 50% ).

Ovo su maksimalne koli ine iste supstance (zasi eni rastvori). tank sa delom za ubrizgavanje ubriva ± deo vode za navodnjavanje vra a se u tank zbog razlike u pritisku izmedu ulazne i izlazne cevi na tanku u kome se nalazi rastvoreno ubrivo. Na grafiku je dat primer zbira tri najdu a vremena od 200s. ali se u naj iroj upotrebi nalaze tri: Venturi ± te na ubriva ili rastvorena vrsta ubriva unose se u sistem na osnovu razlike u pritisku koja nastaje na su enom delu glavne cevi na mestu injektiranja. Za epljenje kaplja a obi no se spre ava upotrebom filtera i pravilnim odr avanjem sistema. amonijum nitrat i urea. Ove vrednosti treba koristiti kao osnovu za odre ivanje stvarne rastvorljivosti ubriva u vodi za navodnjavanje. Azotna ubriva koja se mogu injektirati u sistem Azotna ubriva koja se obi no ubrizgavaju u sistem su u obliku 28%-og rastvora azota. zbir tri najkra a vremena je 100s. pritisak u sistemu i protok u glavnoj cevi se u izvesnoj meri razlikuju od sistema do sistema. ozna enu kao Tmin.kvalifikovanim licima. postave se ispod kaplja a i meri se vreme u sekundama potrebno da nivo vode dostigne nazna enu crtu. Stepen rastvorljivosti nekoliko suvih azotnih ubriva prikazana je u tabeli. dok se amonijum nitrat i urea moraju prvo rastvoriti u vodi i tako injektirati u sistem. brz i precizan na in merenja ravnomernosti protoka opisan je na grafiku. Svaka posuda obele i se crtom na istoj visini. Dalje se saberu tri najdu a vremena i ta vrednost (ozn ena kao Tmax) prona e na vertikalnoj osi grafika koja je ozna ena. dok je realna rastvorljivost ubriva obi no malo slabija. Rastvor azota se mo e direktno uneti u sistem. Vr ednost ravnomernosti protoka nalazi se u preseku ove dve linije. Za merenje protoka iz pojedina nih kaplja a koristie se male posude (od oko 200 mililitara). U datom primeru. injektiranje ubriva u sistem se ne preporu uje. Izlazni kapacitet pumpe. ova vrednost je jedva zadovoljavaju a (77%) i ukoliko se ona ne mo e pove ati. Jadnostavan. prona i na horizontalnoj osi. U datom primeru. . Ujedna enost protoka mo e se pobolj ati produ enjem vremena primene i injektiran ubriva ja dotle dokle je to isplativo. Slede e treba sabrati tri najkra a vremena i tu vrednost. pretakaju a pumpa ± rastvor ubriva se unosi u sistem pomo u pumpe. Povuci vertikalnu liniju od Tmin i horizontalnu od Tmax. Vrste injektora Postoji nekoliko vrsta injektora.

ovu koli inu treba podeliti na tri ili vi e jednakih doza i injektirati ih u intervalima od 2 nedelje. Ako u datoj sekciji koja se navodnjava ima 500 stabala. od kojih e prvi biti negde u vreme cvetanja.tipa zemlji ta i iskustva i ciljeva proizvoda a. 60 g po stablu uneti u vreme cvetanja.potencijalnog prinosa. Ako je jednom stablu potrebno 200 g amonijum nitrata godi nje. Op te pravilo je da u peskovitim zemlji tima svakih 38. prinos i iste koncentracije azota u li u ako se ubri injektiranjem sa 1/3-1/2 manjom koli inom azota. Kada se ustanovi koja je koli ina ubriva potrebna jednom stablu. Npr.5 L vode na 38. Tako. Tu koli inu dalje treba pove ati ili smanjiti u zavisnosti reakcije drveta na ubrenje. kako bi se odredilo koliko je ubriva potrebno za svaku sekciju pod sistemom.3 l zemlji ta zadr ava 2. sorte. odnosno etiri nedelje kasnije. Veoma je va no poznavati tip zemlji ta u vo njaku i dubinu do koje se prostire korenov sistem. nju treba pomno iti sa brojem stabala koja su pod sistemom kap po kap. Stabla lak e usvajaju injektiranjem une en azot zbog preciznije odre enog vremena primene i uno enja ubriva direktno u zonu korena.3 l zemlji ta. Obi no su dovoljna dva kaplja a. visok procenat ubriva ostaje u zoni korenovog sistema. Koli ine azota koje se unose injektiranjem mogu biti manje i do 50-65% u pore enju sa onima koje se unose preko zemlji ta. Kako bi se pove ala efikasnost ubrenja i izbeglo spu tanje ubriva do podzemnih voda. stablo kome je normalno potrebno 450g amonijum nitrata koji se primenjuje jednom godi nje po povr ini zemlji ta e imati istu bujnost.3 l vode. Kolicina dubriva za injektiranje Koju koli inu ubriva treba koristiti i u kom momentu ga treba ubrizgati u sistem? Koli ina i vreme zavise od starosti stabala.Iako koncentracija ubriva u sistemu za navodnjavanje mo e varirati u zavisnosti od vrste injektora koja se koristi. odnosno 30 kg amonijum nitrata u vreme cvetanja. Ne treba injektirati celokupnu koli inu azota koja je namenjena za tu godinu u samo jednoj primeni. Injektiranje preko sistema kap po kap bi bilo najbolje zapo eti koli inom azota koja je upola manja od one koja bi se ina e rasula po povr ini zemlji ta. . Kre njak zadr ava 4. ispiranje treba svesti na najmanju mogu u meru. sposobnosti korena da sprovodi rastvor hranljivih materija. u nju treba uneti 500*60g. Iz ove zone ubrivo se mo e isprati ako se u sistem unosi rastvoreno u velikoj koli ini vode ili u vremenu neposredno pre ili posle navodnjavanja ili jake ki e. Injektiranje ubriva daje proizvoda u ve i stepen fleksibilnosti od primene ubriva preko zemlji ta po to se na ovaj na in ubrivo dostavlja biljkama ba onda kada im je to potrebno. svakom stablu treba dostaviti 60 g amonijum nitrata u vreme cvetanja. tip injektora ne e uticati na ravnomernost primene ubriva dok god je vreme ubrizgavanja dovoljno dugo da se celokupna koli ina ubriva rasporedi u vo njaku. Efikasnost i ispiranje Kada se injektiranje ubriva uskladi sa planom navodnjavanja i o ekivanom koli inom padavina. a glinu e oko 6 l. dok se tri ili etiri kaplja a po stablu mogu koristiti na jako peskovitim zemlji tima ili kod velikih stabala. Po gornjem primeru. a jo 60 g i 80 g dve. Mo e se desiti da jedan kaplja po stablu ne bude dovoljan da obezbedi dovoljnu koli inu vode i hranljivih materija korenovom sistemu. Zato ne bi trebalo navodnjavati pre ili posle primene ubriva ili ako su prognozirane jake ki e.

ing. Eric Hanson sa enleskog prevela: Katarina Markovi . Ovako se izbegava rizik da ubrivo ostane u sistemu posle njegovog isklju ivanja i da dode do za epljenja kaplja a. FERTILIZING FRUIT CROPS. dipl. .Du ina vremena injektiranja Sistem za navodnjavanje treba da bude u funkciji du i vremenski period od onog koji je potreban za injektiranje ubriva. Pre nego to se zapo ne sa uno enjem ubriva. sistem treba ostaviti uklju en 20-30 min kako bi celokupna koli ina ubriva iza la iz sistema. Ako jedna sekcija koja se navodnjava pomo u jednog ventila ima oko 10a ili manje. sistem treba uklju iti i pustiti da dostigne ravnote u ili stepen apsolutne operativnosti. Po to se injektiranje ubriva zavr i. sistemu na toj sekciji je potrebno oko 20-30 min da dostigne ravnote u.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->