Pobolj ana piramidalna kruna kao najbolji uzgojni oblik za ljivu

Ovih dana su nam se javljali mnogi vo ari-amateri koji podi u nove zasade ljive sa pitanjem kako da pravilno formiraju odgovaraju i uzgojni oblik. Da bi se formirao uzgojni oblik i vo ka to pre dovela u stanje plodono enja, veoma je va no da se koriste kvalitetne sadnice i na vreme sprovedu ostale operacije (zimska i letnja rezidba, povijanje grana i letorasta, prstenovanje itd.) Kod nas je u praksi, u savremenoj proizvodnji ljiva, kao ozgojni oblik najvi e zastupljena pobolj ana piramidalna kruna. Posa ene jednogodi nje sadnice se skra uju u prole e na 110-120 cm. Ukoliko sadnice na sebi imaju prevremene gran ice, onda se one prore uju a ostale skra uju na tri do pet pupoljaka i to obi no na spoljni pupoljak. Kada mladari u prole e dostignu 10-15 cm, odstranjuju se svi koji izbijaju na deblu. Mladari koji su konkurencija vodilici se odstranjuju ili pinsiraju. Tokom jula meseca odabiraju se dva mladara na rastojanju oko 30 cm i ostave da rastu, a ostali se pinsiraju ili poviju. Na po etku druge vegetacije, grane koje su ostavljene za skeletne se skra uju za jednu tre inu, a vodilica 30-40 cm iznad nivoa ovih grana. Letorasti koji zagu uju krunu ili se ukr taju se re u do osnove. Na kraju jula ili po etkom avgusta se na ostavljenoj vodilici opet izaberu dva mladara koja su najbolje razvijena i koja se ne poklapaju sa donjim mladarima ve se pru aju u me uprostoru donjih grana. Razmak izme u ovih grana treba da bude oko 30 cm. Tako e se izabere jedan uspravni letorast za vodilicu, a konkurenti se odstrane ili pinsiraju. Na donjim skeletnim granama se odaberu dva mladara na udaljenosti 60 cm od produ nice ili centralne skeletne grane. Razmak izme u letorasta trebao bi da bude 25 -30 cm. Svo ostali mladari se pinsiraju ili savijaju. Na po etku tre e vegetacije prve dve skeletne grane se skra uju da bi se formirala druga serija sekundarnih grana. Tako e se skra uju i letorasti ostavljeni za slede e dve primarne grane i letorasti ostavljeni za sekundarne grane na prvim skeletnim granama. Produ nica se skra uje na oko 30 cm od vrhova druge serije primarnih grana. U julu se na ostavljenoj produ nici izabere jedan mladar za slede u primarnu granu, ali koji se ne poklapa sa donjim ostavljenim primarnim granama. Na tre oj i etvrtoj primarnoj grani se ostavljaju letorasti na 60 cm od produ nice sa suprotnih strana tih grana. Rastojanje izme u tih letorasta je 25-30 cm. Na donje dve primarne grane na razmaku 60 cm od prve serije sekundarnih grana se ostavljaju letorasti za drugu seriju sekundarnih grana. Na po etku etvrte vegetacije uradi se sli no kao i na po etku tre e. Samo se krajem jula na produ nici odabere jo jedan letorast za poslednju primarnu granu na produ nici. Na ostalim primarnim granama se ostavljaju mladari za nove sekundarne grane, a na sekundarnim granama mladari na kojima e se formirati nosioci rodnosti. Na po etku pete vegetacije vodilica se skra uje do slabije razvijene bo ne grane. Na gornjim primarnim granama se formiraju sekundarne grane na isti na in kao i na donjim. Broj primarnih grana treba da iznosi 5-6. u odnosu na produ etak debla donje grane zaklapaju ugao oko 45° a gornje oko 50°.

REZIDBA I FORMIRANJE UZGOJNOG OBLIKA JABUKE

Rezidba je osnovni pomolo ki postupak koji uti e na u inak ostalih aspekata tehnologije gajenja vo a. Istovremeno, ostali postupci uti u na potrebe i reakcije drveta na rezidbu. Efektno vo enje vo njaka nije skup pojedina nih tehnika gajenja, ve integrisani program postupaka koji uti u jedan na drugi. Preporuke vezane za ostale tehnike gajenja zasnivaju se na pretpostavci da su stabla pravilno formirana, a neobavljanje rezidbe mo e ograni iti njihov u inak. Rezidba je katalizator koji omogu ava delovanje ostalih tehnika gajenja. Neophodno je pratiti kontinuirano, najsavremenija tehnolo ka saznanja, koja svuda u svetu te e ka tome, da se postigne takav koncept vo arenja, koji omogu ava malu vo ku na dohvat ruke (upotreba manje bujnih vegetativnih podloga jabuke) ili (zbog samohodnih platformi) ak veliku vo ku, na kojoj je potrebno to manje ru nog rada (osim visoko produktivne berbe 2.000 ili vi e kg za 8 asova po bera u), koji moraju biti to jednostavniji, kako bi ih bilo mogu e sprovesti jeftinijom i manje stru nom radnom snagom. Rezidba ima za cilj pravilno obrazovanja krune, br e proro avanje, regulisana i zadovoljavaju a rodnost, visok kvalitet ploda, dug vek stabla, manja o te enja od biljnih bolesti, teto ina i vremenskih nepogoda.
Ekonomika rezidbe jabuke

Rezidba ima veliki udeo u tro kovima proizvodnje jabuka. Tro kovi rezidbe u estvuju sa otprilike 50% u tro kovima rada i 10 -15% u ukupnim tro kovima proizvodnje, to zavisi od cene jabuke na tr i tu, kao i od stabla razli ite starosti i gustine. Po to se velika, starija stabla sa mno tvom problema pri rezidbi postepeno prevazilaze, a zapo inje proizvodnja maldih i gu e sa enih zasada, o ekuje se zna ajna promena u tro kovima rezidbe. Iako gusti zasadi zahtevaju intenzivniju kontrolu, rezidba malih stabala je znatno efikasnija. Potreba za penjenjem uz stablo se smanjuje ili potpuno nestaje, to zna ajno pove ava produktivnost rezidbe. Kada se ve a efikasnost rezidbe ukombinuje sa ve im prinosima koji se o ekuju u gustim zasadima, treba ocekivati zna ajno smanjenje tro kova

proizvodnje. Smanjenje tro kova rezidbe bi e pokazatelj efikasnog upravljanja gustim zasadima jabuke. U poku aju da smanje tro kove rezidbe, neki proizvoda i ozibljno zanemaruju ovaj veoma va an aspekt tehnologije gajenja. Izostavljanje rezidbe je izvor zna ajnih u teda jer predstavlja veliki deo ukupnih tro kova i pla a se odmah i u gotovini. Za razliku o d propusta u za titi od teto ina, neobavljanje rezidbe ne onemogu uje prodaju roda. Posledice neodgovaraju e rezidbe se sporo razvijaju i te ko prime uju. Na alost, one su obi no dugotrajne. Prvi problem koji se uo i ako se rezidba zanemari jeste opadanj e kvaliteta ploda, to samo produbljuje ekonomski problem koji je doveo do nedostatka sredstava za rezidbu. Posle godinu ili dve zanemarivanja, tro kovi rezidbe e se zna ajno uve ati, a reakcija verovatno nece biti zadovoljavajuca. U ovakvim situacijama o bi no sledi poku aj da se ja om rezidbom nadoknade godine zanemarivanja. Ovako e se smanjiti prinos i podsta i nepotreban vegetativni porast koji e, suprotno o ekivanom, negativno uticati na kvalitet ploda i ozbiljno zakomplikovati budu u rezidbu. Za pon ovno uspostavljanje produktivnosti i kvaliteta ploda i stavljanje bujnosti pod kontrolu mogu biti potrebne tri ili etiri godine. im se uspostavi prihvatljiv odnos izmedu vegetativnog i rodnog porasta, neophodno je obavljati redovnu, godi nju i stalnu rez idbu kako bi se ova osetljiva ravnote a odr ala; tro kovi ovakve rezidbe moraju se smatrati veoma bitnim delom bud eta namenjenom proizvodnji. Da bi se postigla bolja produktivnost, vo njaci sa retko posa enim velikim i starim stablima jabuke se brzo zamenjuju manjim, gu e sa enim stablima. Mi ljenja o optimalnoj visini stabala i razmaku sadnje se razlikuju, a svi se sla u da su manja stabla ekonomski opravdanija. U pro losti prihva eni na ini gajenje visokih stabala vi e nisu zadovoljavaju i, tako da mor a do i do zna ajnih promena u pogledu visne stabala i razmaka sadnje. Jasno je da rezidbu i formiranje uzgojnog oblika kao na ine uzgoja treba prepraviti i prilagoditi gustoj sadnji. Prednosti guste sadnje na iroko se predstavljaju javnosti. O ekivanja da e ovakva stabla rano ra ati, da e imati visoke prinose i da u njih ne e biti potrebno ulo iti ve i rad, nisu se pokazala ispravna. U ispitivanima mladih stabala sa enih na razli itom odstojanju u (Va ingtonu 1976), objavljeno je da se prose an prinos u vo njacima starosti 5-12 godina nije pove avao poslednjih 17 godina. Nije prime eno da prinos zavisi od podloge, a i gustina sadnje je imala mali uticaj na prinos. Detaljnija ispitivanja otkrila su da je uticaj odre enih uzgojnih tehnika na prinos bio ve i od uticaja podloge ili gustine sadnje. Rodni potencijal ostvaren je samo u onim vo njacima sa gusto posa enim stablima u kojima je velika pa nja posve ena uzgojnim tehnikama. Prednosti gustog na ina sadnje su realne i zna ajne. Ipak, ove prednosti mo i e u potpunosti da iskoriste samo oni proizvo a i koji savesno primenjuju odgovaraju u tehniku gajenja. U pomenutom ispitivanju, jedan od najva nijih inilaca koji uti u na ranu proizvodnju je formiranje uzgojnog oblika mladih stabala. Rezidba i formiranje uzgojnog oblika se ne mogu razdvojiti, s obzirom da ove tehnike prate jedna drugu kod mladih stabala, a formiranje uzgojnog oblika mladog stabla u velikoj meri odre uje tehniku

vremenski uslovi i te ina roda. i mogu se zna ajno razlikovati u pojedinim oblastima. Previ e bujna stabla mogu se razviti kao reakcija na prekomerno ubrenje. o dr ava optimalna bujnost rodnih grana i podsti e stalni razvoj novih nose ih grana koje zamenjuju one koje su rezidbom uklonjene. Ove dve tehnike uti u na na in i intenzitet porasta. preteranog odsecanja ili zasenjivanja. Rezidba starijih stabala u velikoj meri predstavlja popravku ranije na injenih gre aka i propusta. U prethodnom nabrajanju inilaca. pravilnom rezidbom se uklanjaju nerodne grane. tako i na plodnost. Razlike u klimatskim uslovima uti u kako na bujnost.rezidbe rodnog stabla. Formiranje uzgojnog oblika takode treba da omogu i razvoj stabla koje e se u narednim godinama lako odr avati. U su tini. Za razvoj novih nose ih grana potrebna je umerena. naglasak ipak treba staviti na formiranje uzgojnog oblika. optimalan kvalitet ploda i efikas no upravljanje vo njakom. Idealno bi bilo da se porast mladog drveta usmeri na grane koje e biti stalno prisutne na rodnom stablu. ali rezidba uvek igra zna ajnu ulogu. a g re ke u primeni bilo koje od njih mogu poni titi trud koji se ula e u druge tehnike koje su deo tehnologije gajenja. pri e mu treba izbe i suvi an porast koji e se ukloniti pre dolaska na rod. i predstavljaju glavne faktore na koje treba paziti pri odre ivanju odgovaraju ih programa rezidbe. Na odnos izme u vegetativnog i generativnog porasta uti e veliki broj inilaca kao to su ubrenje. Tehnika formiranja uzgojnog oblika treba da podstakne ranu rodnost i razvoj sna ne osnovne strukture grana koje e nositi te inu roda u narednim godinama. rodne grane e brzo postati nerodne. Ukoliko su previ e zasenjene. posebno temperature i svetlosti. Osnovni oblik treba da omogu i formiranje i odr avanje optimalnog oblika stabla. Grane mogu biti nerodne iz razloga to je bujnost prevelika ili premala. odr ivo visoke prinose. Neodgovaraju i vegetativni porast uti e na smanjenje rod nosti i veli ine plodova. Drvenasta tkiva stabla se ³takmi e´ sa plodovima oko krajnjih produkata listova. i prekomeran vegetativni rast obavlja se na ra un plodova. Od podjednake je va nosti i senka . Umeren vegetativni porast neophodan je za razvoj velike i funkcionalne lisne povr ine kao i novih nose ih grana. U smislu ovog odr avanja. periodi nost vezana za izlaganje svetlosti (ili zasenjivanje) je od velike va nosti. Koli ina i kvalitet roda jabuke zavise od odnosa izme u vegetativnog i generativnog porasta. Pravilna rezidba i formiranje uzgojnog oblika su veoma bitne za ranu proizvodnju. jaku rezidbu ili gubitak roda. Ciljevi rezidbe i formiranja uzgojnog oblika Iako e u nerodnim godinama uvek biti potrebno obaviti rezidbu do odre enog stepena. esto se ka e da je ograni a vaju i faktor za rodnost jabuke senka koju ona pravi sopstvenim stablom. Preporuke za formiranje uzgojnog oblika zavise od uslova uspevanja. ali ne prekomerna bujnost i dobra osvetljenost. rezidba je uzgojna tehnika na koju formiranje uzgojnog oblika najvi e uti e. nedovoljne rezidbe ili njenog izostanka. Nedovoljna bujnost mo e biti posledica neodgovaraju eg ubrenja.

Drugi sloj prima njemu odgovaraju u koli inu. mogla se tolerisati pri velikim razmacima sadnje. Sloj plodova i listova na spolja njoj povr ini kro nje dobija veliku koli inu dostupne svetlosti koja prevazilazi potrebe drveta. a tre i deo u centru kro nje prima koli inu koja nije dovoljna za formiranje kvalitetnog roda. orezivanja. to je dovodilo do pojave veoma velikih stabala. sorte. ova tehnika brzo dovodi do pojave kro nji koje se preklapaju i zasenuju same sebe i jedne druge. iako nije bila efikasna.43 m.susednih stabala u gusto sa enim zasadima. kojom se veli ina mo e kontrolisati samo do odre ene granice.4. Slika 1: Prodiranje svetlosti u kro nju velikog stabla jabuke. inilaca koji usporavaju rast kao i rezidbe. Kona na veli ina drveta bi e rezultat me usobnog uticaja podloge. ubrenja. a precizna kontrola veli ine drveta zahteva odgovaraju u kombinaciju svih ovih promenljivih faktora.65 . Pored toga. Dva najva nija faktora koja odre uju procenat ukupne lisne povr ine koja prima nedovoljnu koji inu svetlosti su veli ina i oblik kro nje. Ranije je uobi ajeno re enje za ovaj problem bilo ukloniti nose e grane u jako zasenjenoj unutra njosti kro nje. glavni cilj rezidbe mora biti smanjenje visine drveta i povijanje grana kako bi se senka koju drvo pravi samome sebi i susednim stablima svela na najmanju mogu u meru. ovakvom tehnikom su se nose e grane usmeravale ka gornjem i spolja njem delu kro nje. pa do 24% u stablima standardne visine od 6 metara. Zasenjeni nerodni deo se s manje sa smanjenjem veli inom kro nje. Jedan od mnogobrojnih faktora koji uti u na veli inu drveta je rezidba. Ipak . u gusto sa enim vo njacima. Iskustva su pokazale su da unutar kro nje jabuke postoje jasne svetlosne zone. Na malim razmacima sadnje. Ova pojava. ali efikasnost nije pobolj ana.9 m. preko 13 19% u srednje patuljastim stablima visine 3. zemlji ta. Procenat ukupne lisne povr ine koja prima manje od 30% ukupne svetlosti pove ao se od 8% u patuljastim stablima visine 2. Ovaj na in rezidbe kojim se formira otvoreno sredi te kro nje mo e veoma brzo pretvoriti gusto sa en vo njak u gusti koji je nemogu e kontrolisati. Ovo je na izvestan na in imalo efekta po to su se tako zaista uklanjali neki plodovi u unutra njosti. Zona do koje sti e ispod 30% ukupnog sun evog zra enja je manje rodna i daje sitnije plodove neodgovaraju e boje. Re enje za postizanje bolje rodnosti nalazi se u uklanjanju nerodnog dela koji je neodgovaraju e osvetljen. to e pobolj ati sveukupnu efikasnost dela vo njaka koji se nalazi pod stablima. .

U po etnom delu vegetacije porast z avisi od uskladi tenih rezervi ugljenih hidrata i azota . Stabla konusnog oblika iste visine i rasporeda grana imaju manje potpornih grana. ve se njegov deo koji daje najve i rod nalazi na vrhu gde su plodovi najte e dostupni. (4) reakc ije na razli ite vrste rezidbe. vr ne grane su kra e i grane su rodne sve do debla. njihovo ujedna eno zrenje i pove ani sadr aj ecera. Odavde proizilazi da se u ve im kro njama transformi e ve a koli ina hranljivih materija u materije koje slu e za porast drveta.formirati i odr ati malo. dok ga tehnike rezidbe trebaju odr avati tokom trajanja rodnosti zasada. velika stabla imaju vi e osnovnih nego rodnih grana. listova i plodova koji je vidljiv. (3) osnove formiranja uzgojnog oblika i rezidbe. horizontalno postavljene grane. Pesticidi se bolje raspore uju i prijanjaju na rezidbom pravilno oblikovanoj kro nji. ak iako su njihovi spolja nji krajevi rodni. i gornje grane koje su tako postavljene i skra ene da na grane ispod njih bacaju najmanju mogu u senku. Za sve vrste porasta potrebne su hranljive materije koje se proizvode u listu. Sastoji se od razvoja izdanaka. sklona su formiranj u guste kro nje loptastog oblika koja jako zasenjuje donju tre inu stabla. Fiziologija porasta stabla Porast stabla jabuke odvija se na nekoliko na ina. uklanjanje nerodnih grana i formiranje kro nje do efikasnog i stabilnog oblika. Stabla u zasadima guste sadnje treba da imaju najvi e rodnih. Za razliku od manjih. a unutra njost ovakve kro nje se br e su i posle ki e. mo e se zaklju iti da su osnovni razlozi za obavljanje rezidbe su postizanje to bolje izlo enosti kro nje sun evoj svetlosti. (2) tehnologiju gajenja komercijalnih sorti jabuke. pa je i nerodna zona manja. Zbog jako zasenjenog centralnog dela. Kro nja konusnog oblika zahteva centralnu vo icu. o tvoreni raspored grana koji omogu ava prodor svetlosti u unutra njost kro nje. kompaktno i efikasno stablo koje e mo i da iskoristi maksimum dostupne sun eve svetlosti. Iz svega to je navedeno do sada. najve i deo plodova razvija se u donjem delu drveta to olak ava mere nege i berbu. shodno tome. i (5) uticaj ostalih faktora na koje rezidba uti e. Pored toga. Tehnike formiranja uzgojnog oblika trebal o bi da budu usmerene ka zasnivanju najefikasnijeg oblika kro nje. Ovako se omogu ava i lak i pristup plodovima za vreme berbe. kao to su bujnost i rodnost. unutra nji delovi skeletnih grana u kro njama sa otvorenim centralnim delom su nerodni. to mere za tite vo a ini efikasnijim.. a najmanje strukturnih grana. Tako e imaju mnogo manje osnovnih grana po jedinici povr ine od stabala sa otvorenim centralnim delom. oblik i veli ina kro nje uti u na njihovu distribuciju.Stabla sa otvorenim centralnim delom. U kro nji oblika konusa ili piramide ve i procenat ukupne lisne mase izlo en je odgovaraju oj koli ini svetlosti. Ciljevi formiranja uzgojnog oblika i rezidbe mogu se svesti na jedan glavni cilj . kao i od manje o iglednog zadebljavanja izdanaka i formiranja korena. Uspe no dostizanje ovih ciljeva zahteva razumevanje (1) fiziologije porasta stabla. Kao to izlo enost svetlosti uti e na proizvodnju hranljivih materija u listovima. Rezidba omogu ava formiranje krupnijih plodova. Sledi detaljna analiza ovih faktora i njihovog me usobnog uticaja. Ne samo da ovakvo stablo nije rodno svom svojom veli inom. ve a koli ina asimilata iz listova dostupna je za formiranje plodova.

Koli ina hranljivih materija je ograni ena i injenica da su usmerene ka plodovima u razvoju smanjuje njihovu koli inu dostupnu za porast mladara i korena. Ovu sposobnost imaju izdanci i plodovi koji aktivno rastu i oni se oko hranljivih materija ³takmi e´ kako me usobno. Isprekidane crte razdvajaju jednogodi nje i dvogodi nje drvo. kao i za obnavljanje rezervi za pred stoje i period mirovanja i po etnu fazu porasta narednog prole a. nedostatak terminalnog porasta i razvoj nepo eljnih bujnih vodopija pod c. Slika 2 : a) vertikalan Rast grana kao reakcija na razli itu orijentisanost: b) u blizini. to je odstojanje izmedu stabala manje.koji su proizvodi fotosintetske aktivnosti u prethodnoj sezoni. Kasnije tokom sezone za porast drveta i roda slu e hranljive materije proizvedene u teku oj sezoni. . uloga ovog mehanizma za kontrolu porasta je ve a. porasta letorasta i veli ine samog drveta. Za ove procese neophodna je zdrava i funkcionalna lisna povr ina. Ta ka porasta stabla jabuke je bilo koje mesto na stablu koje mo e da usmeri kretanje hranljivih materija iz listova ka sebi. Da bi se postigla optimalna kontrola rasta. kao to je koren. te inu roda treba prilagoditi najve em mogu em broju plodova odgovaraju e veli ine. to mo e imati za posledicu brzu pojavu gusti a i gubitak rodnih grana zbog zasenjivanja. tako i sa ostalim ta kama porasta. ali iznad horizontale i c) ispod horizontale. Prime uje se smanjeni porast i pojava ve eg broja grana na slici b u pore enju sa a. a uti e i na broj i bujnost izdanaka. kvaliteta i ponovnom cvetanju. Veliki broj plodova dovodi do smanjenog porasta korena. Slabija rezidba u gusto sa enim vo njacima mo e dovesti do poja anog vegetativnog porasta. Na ovaj nacin plodono enje doprinosi kontroli bujnosti stabla.

Proizvodnja i silazno kretanje regulatora rasta od terminalnog izdanka ograni ava formiranje izdanaka iz bo nih pupoljaka. Rezidbom u toku mirovanja vegetacije uklanjaju se neke ta ke porasta. Ako se aktivna lisna povr ina ukloni sredinom leta. Uop te. ja ina rezidbe meri se pre brojem ta aka porasta nego koli inom uklonjene drvne mas e. Ukupan vegetativni porast e se smanjiti. javlja se veliki broj izdanaka i mali broj cvetnih pupoljaka. Ako se centralna vo ica savije do skoro horizontalnog polo aja. listova i plodova obavlja se na ra un rezervi uskladi tenih u tkivima drveta. Slika 3 (a. Porast u visinu se najve im delom odvija iz samog terminalnog pupoljka. kasnije tokom vegetacije listovi nanovo dopune ove rezerve. Orezana grana uvek e ostvariti manji porast od neorezane. slabija rezidba ima ve i uticaj na raspored porasta delova drveta nego na ukupan porast. ali oni obi no prelaze u rodne gran ice ili osta ju dormantni.Uobi ajen na in porasta centralne vo ice kod jabuke prikazan je na slici 2 a. to pove ava koli inu resursa iz korena za preostale pupoljke. 2b). Ako se vo ica savije ispod horizontalnog polo aja. Ovo dovodi do ja anja koje delimi no nadokna uje uklonjenu drvnu masu. neto gubitak je minimalan. uspravnih grana ³Deli esa´ na jako prekra ivanje grana u periodu mirovanja vegetacije. kao i uskladi tene rezerve u samom drvetu. 2c). Na kraju svake vegetacione sezone. a) nije bilo prekra ivanja b) prekra ivanje jednogodi njeg drveta za jednu tre inu c) prekra ivanje za dve tre ine d) prekra ivanje za tri tre ine (cela jednogodi nja grana je uk lonjena). Ovaj efekat je direktno proporcionalan koli ini uklonjene lisne mase. krajnji efekat bi e pra njenje rezervi u drvetu. pojavi e se ve i broj bo nih grana i podsta i e se formiranje cvetova(sl. promeni e se pravac kretanja regulatora rasta. nadzemni deo drveta i koren su u ravnote i. Kada do e do velike vegetativne bujnosti. Neki na ini orezivanja podsti u vegetativni porast na mestu reza to stvara varku poja anog porasta. to dovodi do smanjene bujnosti u narednoj vegetaciji. ali je deo koji izraste uvek manji od odstranjenog dela i porasta koji bi on ostvario. d): Reakcija porasta bujnih. pre po etka kretanja hranljivih materija od listova ka drvetu. Ovi prirodni regulatori rasta tako e mogu da spre e razvoj cvetova. c. . Za razliku od zimske. i. ako rezidba nije ekstremne jacine. terminalni porast gotovo prestaje i biva zamenjen bujnim i uspravnim vodopijama blizu osnove grana (sl. Ipak. to je bujnost vegetativnog porasta ve a. Isprekidane crte razdvajaju drvo razli ite starosti. Izdanci se mogu formirati i iz nekoliko bo nih pupoljaka. b. a porast iz preostalih ta aka porasta prekomeran. Rezidba se uglavnom obavlja tokom zime. Po to se rezidbom uklanja potencijalna lisna povr ina za narednu vegetacionu sezonu. Rani porast izdanaka. letnja rezidba nema za cilj ja anje porasta. ukoliko se ukloni veoma veliki broj ta aka porasta. ukupan porast u narednoj sezoni bi e zna ajno smanjen. proizvodi se ve a koli ina ovih materija koje inhibiraju formiranje cvetova.

ja a je i reakcija u vegetativnom porastu iz pupoljaka ispod reza (sl. Medutim. Svi na ini rezidbe mogu se podeliti u dve osnovne kategorije. rez nastao prekra ivanjem podsti e bujniji porast iz pupoljaka u svojoj blizini i proporcionalno smanjuje razvoj bo nih grana du te ho rizontalne grane. bo nom granom ili deblom. mogu se odrediti na osnovu razli itih reakcija u kretanju regulatora rasta u orezanoj grani na ove dve tehnike. Rezidba potpunim uklanjanjem grana zgodna je za odstranjivanje klonulih gra na i vodopija. a tr ogodi nje kako bi se zamenila ili podmladila stara grana. Prekra ivanje starijeg drveta (sl. prekra ivanje podrazumeva uklanjanje s amo jednog dela grane to ima za posledicu ometanje uobi ajenog kretanja regulatora rasta u preostalom delu grane. prekra ivanje uporednih horizontalnih grana dovodi do malog pove anja njihovog vegetativnog porasta u pore enju sa isto tako orijentisanim neorezanim granama. rezove nastale potpunim uklanjanjem grana i izdanaka na prati dramati no pove anje bujnosti vegetativ nog porasta.Kao reakcija na ja e prekra ivanje jednogodi njeg drveta. po to e nova grana koja zauzme njeno mesto formirati rodne gran ice koje ce lak e mo i da izdr e te inu roda. itava grana ili izdanak se odstranjuju na mestu spajanja sa skeletnom. Za razliku od uspravnih. i ostavlja se neorezanim da bi se na njemu formirali cvetni pupoljci koji e u narednoj sezoni dati rod. Reakcija na prekra ivanje mo e biti razli ita i zavisi od uticaja nekoliko faktora. to je ja e orezivanje jednogodi njeg drveta. uo ava se poja an porast bujnih izdanaka i prelazak rodnih gran ica u vegetativne izdanke Prekra ivanje starijih grana d) ima za rezultat prelazak rodnih gran ica u nerodne i bujne vegeta tivne izdanke. prekra ivanje i potpuno uklanjanje grana i izdanaka. i posle .3 d) ima za posledicu prelazak potencijalno rodnih pupoljaka u bujne i nerodne vegetativne izdanke. Kod potpunog uklanjanja. Ipak. odnosno potpunog uklanjanja. Karakteristi ne reakcije u porastu bujnih uspravnih grana na prekra ivanje prikazane su na prethodnoj slici. Po to normalno kretanje regulatora rasta u delovima koji nisu orezani ostaje u velikoj meri isto. Razlike u intenzitetu porasta stabla posle skra ivanja. vi e reaguju na prekra ivanje od manje bujnih sorti. Za razliku od toga. porast izdanaka i zadebljavanje grana nastavljaju se normalnim tokom. Velika te ina roda mo e smanjiti ili ak potpuno spre iti uobi ajenu reakciju porasta na rezidbu prekra ivanjem. Nasuprot prekra ivanju. dvogodi nje grane se obi no prekracuju kako bi se njihova du ina smanjila. kao to je ³Deli es´. Da ne bi do lo do zasenjivanja ni ih delova drveta. 3 a -c). jednogodi nje drvo se stoga retko orezuje. Pri rodno bujne sorte sa jakim porastom u visinu. Tako. Bujne sorte na prekra ivanje reaguju jakim vegetativnim porastom.

Do ugro avanja rasta centralne vo ice dolazi kada vodopije ili izdanci u blizini vrha drveta prerastu najvi i pupoljak stabla centralne vo ice. i koji po svoj prilici ne e mo i da dostignu neophodnu du inu. srednje patuljasta ili patuljasta. Pri orezivanju skeletnih grana. Porast se mo e podsta i uklanjanjem nekih rodnih gran ica. da li je ona standardna. Do ove pojave uglavnom dolazi zbog prevelikog broja rodnih gran ica. 2. to olak ava prodor insektima i uzro nicima bolesti. pa ih treba prekratiti do zdrave grane ili ih potpuno ukloniti. Vodopije su bujni vegetativni izdanci koji iscrpljuju drvo po to koriste hranjlive materije neophodne za proizvodnju ploda. 5. Od dve grane koje se oslanjaju jedna na drugu treba prekratiti ili ukloniti onu koja je manje rodna. treba znati koje se sekundarne grane i izdanci na njima javljaju: 1. Rezidbu treba izvr iti tak o da se stimuli e umeren porast izdanaka. Grane koje rastu nadole formiraju mali broj cvetnih pupoljaka. i obi no nose veliki broj rodnih pupoljaka. 4. velikog optere enja te inom roda ili nepravilne rezidbe. to e izazvati poja ani porast izdanaka. Patrljci i polomljene grane nastaju posle jakih vetrova. Na ovim mestima olak an je prodor insekata i uzro nika bolesti. Njih treba prekratiti da drvo ne bi poprimilo lo u strukturu i nepravilan oblik. 3. to dovodi do o te enja kore. a berba tih plodova je ote ana zbog njihove nedostupnosti. Op ta pravila koja treba poznavati pre nego to se zapo ne sa rezidbom Kako bi se rezidba obavila na pravilan na in. To su uglavnom posti e orezivanjem bujnih izdanaka v r nog dela drveta koji zasenjuju donje grane. esto se javljaju u osnovi kalemljenih stabala. Na bujnost u velikoj meri uti e podloga. Prekra ivanje i potpuno uklanjanje mo e se obaviti i sa ciljem podsticanja porasta. . treba poznavati bujnost drveta. na ra vama i na mestima ranijih rezova. Da ne bi ostali ovakvi pupoljci. nepravilne rezidbe i podmla ivanja grana. pa ih treba orezivati na na in koji e tu bujnost smanjiti. na primer u slu aju kada neorezana grana nema dovoljno izdanaka koji bi izneli celokupan rod. tj. rezovi treba da su isti i na injeni do same osnove izdanka koji se ukla nja. Patuljaste podloge daju niska stabla male bujnosti. U ovoj situaciji postoji veliki broj za etaka novih izdanaka koji su ned ovoljne du ine. Novi izdanci izbija e posle rezidbe iz pupoljaka u osnovi uklonjene grane.ove rezidbe mo e do i do poja anog porasta. odnosno broj i du inu izdanaka. Najve a i najbujnija stabla formiraju se na standardnim podlogama. Zasenjene grane u unutra njosti kro nje daju rod slabijeg kvaliteta. zasenjuju ili se naslanjaju na rodnije skeletne grane. Veli ina patuljastih stabala je izme u ove dve kategorije i ona se odlikuju bujnim porastom izdanaka.

Rezidba prekra ivanjem ili preusmeravanjem rasta obavlja se kako bi ograni io ili skrenuo rast centralne vo ice ili grana. Reproduktivni pupoljci formiraju se u vegetacionoj sezoni koja prethodi onoj u kojoj e od njih nastati plodovi. a ostale ukloniti. radi lak e rezidbe.6. za preusmeravanje porasta treba odstraniti deo izdanka do pupoljka. gran ice ili grane orijentisane u eljenom smeru. i na njima jo nema bo nih rodnih gran ica ili izdanaka. s tim to se plodovi ne formiraju iz svih za etih pupoljaka. . Jednogodi nji izdanci pri vrhu grane predstavljaju najmla e drvo. U svakom slu aju. Veze tih grana sa osnovom su slabije. ve samo bo nih pupoljaka iz kojih e se u slede oj sezoni razviti bo ne rodne gran ice ili izdanci. Intenzitet i bujnost por asta posle rezidbe zavi i e od starosti delova drveta koji su orezani. Oni su ve i i vi e zaobljeni od lisnih pupoljaka i obi no se nalaze na vrhovima rodnih gran ica i kratkih izdanaka. Pupoljci koji e dati plodove lako se prepoznaju po obliku. Lisni pupoljci su sitniji i trouglastog su oblika. bunasti porast javlja se kada se nekoliko gr ana razvija iz iste ta ke porasta na deblu ili grani. potrebno je znati razlikovati vegetativne i rodne pupoljke. U starije drvo spadaju grane starosti dve ili vi e godina. pa treba ostaviti izdanak koji ima najbolji polo aj. kao i na vrhovima izdanaka. 8. Za ograni avanje porasta. kora izme u njih po inje da ometa formiranje vrstog spoja izme u njih. Kako bi se rezovi pravili na odgovaraju im mestima i izbeglo odstranjivanje prevelikog broja rodnih pupoljaka. Kako obe grane rastu. Retko se mogu prona i bo no na izdancima. granu treba prekratiti do slabog pupoljka ili bo ne gran ice. 7. Broj pupoljaka koji daju cvetove zavisi e od uslova uspevanja tokom sezone zametanja pupoljaka i tokom predstoje eg zimskog perioda. koje nose rodne gran ice i izdanke. Pupoljci se javljaju samo na dvogodi njim ili trogod i njim rodnim gran icama koje nisu deblje od olovke. Takode. na grani treba prepoznati delove koji se razlikuju po starosti. Slika 4: Rezidba po godinama rasta grana. pupoljci iz kojih e se formirati plodovi u narednoj sezoni postaju vidljivi pre kraja zime. Nalaze se bo no na izdancima i rodnim gran icama. a neke sorte ak formiraju pupoljk e po principu slu ajnosti i retko zame u veliki broj pupoljaka tokom godine visoke rodnosti. Uzane ra ve nastaju kada se grana formira vi e paralelno nego normalno u odnosu na deblo ili granu sa koje polazi.

Slika 4a : Generativni pupoljci nalaze se na vrhovima rodnih gran ica. Onda gornje grane treba prekratiti do odgovaraju e du ine. Uklanjanje ve ih grana olak a e preglednost i ukazati koje izdanke i grane treba dalje orezivati. esto vr ni deo kro nje ima previ e bujnih uspravnih izdanaka. Kod polupatuljastih stabala gornje grane trebalo bi da budu najmanje 90 cm iznad donjih. 1. Osnovni oblik centralne vo ice lako se gubi kada du ina gornjih dostigne du inu donjih grana. to naravno ne zna i da treba zanemariti detaljnu analizu ove tehnike koja sledi i koja e u velikoj meri pomo i pravilniju. Ukloniti grane koje prave veliku senku. treba odabrati drugi izdanak i otkloniti sve ostale koji su u njegovoj blizini. Treba odstraniti mrtve i odumiru e grane. Treba orezivati kasno tokom perioda mirovanja kako b i se izbegla o te enja od hladno e. Kada vo ica dostigne visinu koja onemogu ava berbu. Na bujnom stablu sa centralnom vo icom ne bi trebalo da bude vi e od pet donjih grana. Kod patuljastih staba la. Rezidba treba da je ja a na zanemarenim stablima ili bujnim sortama.Postupak rezidbe stabala jabuke mogu e je izraziti u pet pojednostavljenih koraka. 3. grane mogu biti i na manjoj me usobnoj udaljenosti. Krupniji su i vi e zaobljeni od lisnih pupoljaka. Na njima nema novog porasta i svetlije su boje od zdravih. Treba zapo eti sa pravljenjem velikih rezova. a slabija kod . i to po op tem pravilu tako da njihova du ina iznosi oko dve tre ine du ine donjih grana. 5. 2. Ukloniti izdanke koji su nerodni i koji prave s enku. Odr avati vec formiran oblik kro nje. pa neke od njih treba potpuno ukloniti. 2. precizniju i efikasniju rezidbu. 4. Odabrati centralnu vo icu i ukloniti ostale izdanke koji su joj konkurentni (one koje rastu u blizini vo ice). Treba zavr iti detaljnom rezidbom. Nekoliko op tih prakti nih saveta pri rezidbi: 1. a to su obi no vodopije i klonuli izdanci. treba je prekratiti do dvogodi njeg drveta. a zavr iti sa detaljnijom rezidbom. Ako se vo ica sa vije pod te inom roda.

7. na in porasta stabla. rezidbu treba strogo ograni iti na rezove koji su neophodni za pravilan razvoj drveta. Na in porasta ³Zlatnog deli esa´: Uo ava se dobro definisana centralna vo ica. Premazi za rane nastale orezivanjem nisu neophodni u periodu mirovanja vegetacije. 4. krajnju veli inu stabla i to da li je stablo sa ili bez potpore. Po to najve i broj rezova na mladim stablima podsti e vegetativni porast i odla e cvetanje. Specifi ni godi nji planovi varira e u zavisnosti od nekoliko faktora. . kao to je ³Zlatni deli es´ ili ³Ajdared´ mo e se sa relativno malo napora formirati u konusni oblik (sl. uklju uju i bujnost sorte. 3. grananje pod velikim uglom i umeren porast u visinu. Koristiti ru ne makaze za male gran ice. Uzgojni oblik sorti sa porastom koji ide u irinu. 8. Pristupi formiranju uzgojnog oblika i re zidbi variraju u zavisnosti od na ina porasta konkretne sorte. Ovakvu rezidbu tre ba razvu i na nekoliko godina. 5. Uklanjanje treba obavljati rezovima tik iznad osnove grane koja se uklanja. Pravila formiranja uzgojnog oblika i rezidbe mladih stabala jabuke Formiranje uzgojnog oblika i rezidbu mladog stabla jabuke treba zapo eti sa sadnjom. Slika 5. Na stablima sa kojih e se berba obavljati mehanizovano treba pravilno formirati uzgojni oblik od samog po etka. a formiranje uzgojnog oblika nastaviti dok ono ne dostigne zrelost. Razumno primenjen plan formiranja uzgojnog oblika i rezidbe mladog stabla elimini e kasniju potrebu za skupom korektivnom rezidbom. ve i naglasak treba staviti na tehnike formiranja uzgojnog oblik a nego na rezidbu. formira dobru strukturu i podsti e rano formiranje plodova. Ne praviti rezove preblizu grani sa koje se izdanak ili druga grana odstranjuje. Ne obavljati kompletnu rezidbu sa ciljem da se dosta zasenjeno drvo transformi e u rodno tokom samo jedne godine. Prekra ivanje treba obavljati rezovima tik iznad pupoljka ili grane. 6. Stablo bez potpore Kod mladih stabala. prevremeni razvoj. Odabir i povijanje skeletnih grana olak avaju ove probleme i poma u u kontroli porasta i stimulaciji ranog formiranja ploda. Na mladim stablima skeletne grane se retko same postavljaj u u polo aj koji stablu daje maksimalnu snagu i omogu ava optimalnu izlo enost svetlosti.manje bujnih sorti. makaze za rezidbu za grane srednje veli ine i testeru za velike grane. Alat koji se koristi pri orezivanju treba prilagoditi veli ini grane koja se uklanja.5).

Stablo prikazano na slici 6. Uo ljivo je odstojanje izmedu skeletnih grana du debla. posle odabira skeletnih grana i skra ivanja centralne vo ice. 6 -8). Na in porasta ³Deli esa´. Slika 7. Uo ava se bujni porast u visinu koji je konkurentan centralnoj vo ici.Kod bujnih sorti uspravnog porasta kao to je ³Deli es´ pa nja se mora obratiti na odabir skeletnih grana i njihovo povijanje kako bi se dobio eljeni uzgojni oblik (sl. preveliki broj skeletnih grana i mali uglovi grananja. . Slika 6.

Povijanjem se pove ava ugao grananja. To kom prvih godina formiranja uzgojnog oblika. Ograni avanje porasta vo ice dovodi do gubitka njene dominacije i razvoja nepo eljnog loptastog oblika kro nje.9). sa lo om distribucijom svetlosti. treba obratiti pa nju na formiranje centralne vo ice. Nepravilan odabir skeletnih grana mo e dovesti do prestanka rasta centralne vo ice zbog formiranja njihovog prevelikog broja iz jedne ta ke debla (sl. podsti e formiranje cvetnih pupoljaka. smanjuje konkurentnost centralnoj vo ici i u klanjaju smetnje koje donje skeletne grane prave porastu gornjih skeletnih grana vi e na deblu. Gubitak dominacije centralne vo ice mo e dovesti do formiranja loptaste kro nje otvorenog sredi njeg dela.Stablo prikazano na slici 7. Slika 9. Efekat koji nastaje kada su skeletne grane blizu jedna drugoj. smanjuje bujnost skeletnih grana. posle postavljanja tapova koji se koriste pri povijanju grana. .Slika 8.

njihova te ina e dovesti do toga da se vo ica savije ili ³izgubi plod´ (sl. Oni se razvijaju iz 2 ± 4 pupoljka koji su najbli i vrhu. treba izabrati za centralnu vo icu. bi e potrebno ulo iti ne to vi e truda. Efekat gubitka centralne vo ice zbog ³gubljenja ploda´. Porast plodova jo vi e slabi vo icu koja se obi no naginje nad skeletnu granu. 10). na in odr avanja sna ne i dominantne vo ice zavisi e od sorte i bujnosti. na po etku vegetacione sezone bi e ponekad potrebno pincirati po koji konkurentni izdanak. 11). najve i broj stabala e u blizini glavnog reza formirati mno tvo bujnih izdanaka. Kod manje bujnih sorti koje prirodno rastu ka centralnoj vo ici. U ostalim slu ajevima. kao to su ³Zlatni deli es´ i ³Ajdared´. Zasenjivanje ima za rezultat gubitak rodnih grana u unutra njosti i formiranje nepo eljnog loptastog oblika kro nje. Slika 10. Kod . Jedan od ovih izdanaka. obi no onaj najbli i vrhu. Prime uje se nagi njanje centralne vo ice nad skeletnu granu ispod nje kao i slab porast skeletnih grana na suprotnoj strani drveta.Plodovi koji se formiraju na glavnom izdanku moraju se ukloniti. Formiranje centralne vo ice Tokom prve vegetacione sezone. Izdanci su obi no manjevi e jednake veli ine i bujnosti sa iznenaduju e malim uglovima grananja. a njoj konkuretne izdanke pincirati jo dok su vodenasti (sl. ukoliko se ovo ne obavi. U narednim godinama. to ima za posledicu njeno zasenjivanje i gubitak.

Slika 11. (a) niz skeletnih grana treba da bude na odgovaraju em me usobnom rastojanju du debla. Uklanjanje konkurentnih izdanaka nastavlja se u narednim godinama. Pravila odabira i formiranja uzgojnog oblika skeletnih grana. Budu a produktivnost vo njaka je u direktnoj vezi sa pa njom koja se tokom prvih nekoliko godina posveti formiranju uzgojnog oblika sk eletnih grana. Izdanci koji su konkurentni vo ici uklone se dok su jo vodenasti (c). pa vo ica mo e preterano porasti u visinu. Odabir i formiranje uzgojnog oblika skeletnih grana Verovatno najva niji postupak u formiranju vo njaka visoke rodnosti sa stablima dobrog uzgojnog oblika jeste odabir i formiranje uzgojnog oblika skeletnih grana. Letnja rezidba kojom se posti e dominacija vo ice. Ovu rezidbu bi trebalo obaviti tokom leta. struktura vo ice slabi. Ovaj postupak e oja ati vo icu i podsta i porast bo nih izdanaka od kojih se mogu formirati skeletne grane. Mo e biti neophodno da se vo ica redovno prekra uje i vr i odabir najpo eljnijeg izdanka svakog leta sve dok stablo ne do e na rodnost. Ciljevi odabira skeletnih grana i formiranja njihovog oblika jesu stvaranje niza dobro pozicioniranih grana na pravilnom me usobnom rastojanju koje e mo i da iskoriste dobru izlo enost svetlosti kako bi proizvele i iznele te ak rod. mogu se ukloniti i preostali novi izdanci koji ugro avaju dominaciju vo ice ili mo e im se promeniti polo aj povijanjem. U isto vreme. veoma sli no kao kada se formiraju kao reakcija na prvobitni rez. kako je prikazano na sl. Prva skeletna grana treba . Prva skeletna grana trebala bi da bude najmanje 45 cm iznad zemlji ta kako bi se ostavilo dovoljno prostora za kretanje opreme koja se koristi u vo njaku (sl. Bujni izdanci formiraju se iz pupoljaka najbli ih vrhu (b). vo icu bi trebalo prekratiti za otprilike jednu etvrtinu. Jo neodrvenela iba se prekrati pri sadnji (a). Kada porast u visinu pre e 45 cm. U ovom slu aju. mo e se pojaviti veliki broj konkurentnih izdanaka. 11.nekih sorti. a razvoj bo nih izdanaka je ograni en u toj meri da nema dovoljno odgovaraju ih grana od kojih bi se formirale skeletne grane.12 a) Slika 12. pri emu iz jedne ta ke debla ne sme polaziti vi e od jedne skeletne grane. posebno ³Deli esa´. U blizini reza nastalog rezidbom obi no se formira mno tvo izdanaka.

a ra va ja a sa pove anjem veli ine i nosivosti skeletne grane. Slika 13. Ova struktura slabi ra vu i predstavlja mesto prodora saprofita i patogena. Prime uje se razvoj umetnute kore na mestu spajanja deb la i grane (strelica).skeletnih grana. (b) Ve i ugao grananja. U tom slu aju. prva skeletna grana trebala bi da bude 75 cm iznad zemlji ta kako bi se omogu io prilaz platforme za sakupljanje vo a. Godovi se rasprostiru du mesta spajanja skeletne grane i debla.da bude najmanje 45 cm iznad tla (b) Pogled na stablo odozgo: prime uje se dobar raspored skeletnih grana. Grananje pod manjim i ve im uglom. Ostale skeletne grane trebalo bi da budu na me usobnom rastojanju od najmanje 20 cm du debla i da budu raspore ene tako da njihov razvoj ne ometa . Gornje skeletne grane moraju biti kra e od donjih kako bi se odr ala dobra osvetljenost donjih skeletnih grana. bolje je odmah zapo eti formiranje skeletnih grana na ovoj visini nego kasnije spu tati glavnu skeletnu granu. (a) Manji ugao grananja. Ukoliko se planira mehanizovana berba.

b). Povecanj e malih uglova grananja treba zapoceti rano. to je slu aj sa uspravnim granama. p ri emu se one ne bi trebale saviti ispod horizontalne linije. biti zasenjena. Povijanjem se skeletne grane postavljaju tako da celom svojom du inom maksimalno iskoriste izlo enost svetlosti. po e e da se naginju jedna ka drugoj i da se me usobno zasenjuju. Skeletne grane trebalo bi poviti pod uglom od oko 60° u odnosu na deblo. (sl. skeletna grana bi trebalo da se formira pod velikim uglom grananja u odnosu na deblo (sl. Kod mladog drveta postoji isku enje da se odabere itav niz dobro raspore enih grana du debla koje e biti na malom me usobnom rastojanju. Mali ugao grananja obicno podrazumeva i umetnutu koru (sl. Razvoj niza dobro postavljenih skeletnih gr ana koji je prikazan na slici 12 obi no traje du e od godinu dana. Neke sorte prirodno imaju velike uglove grananja. Ja anje osnove skeletnih grana mo e dovesti do gu enja centralne vo ice. kako grane rastu i ire se. U ovom slu aju bo nu granu bi trebalo ukloniti po to e ona. 13b).b). 14c). Savijanjem skeletne grane smanjuje bujnost vegetativnog porasta i podsti e razvoj cvetnih pupoljaka. Uklanjanjem uspravne grane do spoljne bo ne grane ne popravlja se prvobitini mali ugao grananja. Iako u jednom momentu ovakva struktura mo e delov ati zadovoljavaju e. 9). Kod sorti uspravnog porasta kao to je ³Deli es´ ce se obicno formirati mali uglovi grananja. Uspravna bo na grana nastavice svoj bujni porast i ometa e razvoj skeletnih grana na vi im delovima debla. niti se skeletna grana dovodi u povoljniji polo aj. Va nost povijanja skeletnih grana ne mo e se prenaglasiti. zbog svog ni eg polo aja. sem ako se stabla formiraju nepravilno. obicno je na stablu starom 3-4 godine grana previ e kruta da bi se na ugao grananja moglo uticati bilo kojom tehnikom. 13a). to racvu dosta slabi i predstavlja mesto prodora patogena i saprofita. Ovaj ugao e skeletnim granama pru iti dovoljnu . smatra se da granu treba saviti (sl. Za razliku od dosada njeg pristupa. 12 a. Kona no. to e za nekoliko godina imati za posledicu formiranje nepo eljnog loptastog oblika kro nje (sl. Da bi imala najvecu snagu i kapacitet no enja roda. 14a. savijanje ni ih skeletnih grana omogu ava neometani razvoj vi ih grana.susedne skeletne grane (sl. Smanjenje bujnosti skeletnih grana deluje pozitivno na rast i dominacij u centralne vo ice. Povijanje tako e pozitivno vi e uti e na grananje du skeletne grane nego u blizini terminalnog pupoljka.

(a) Uspravna skeletna grana. Uklanjanje grane do uspravne bo ne grane ne pobolj ava ugao grananja niti polo aj grane i ne mo e da kontroli e bujan vegetativni porast.Stablo sa potporom. Po to e je glavna skeletna grana zaseniti svojim porastom. uspravna bo na grana. Prime uje se mali ugao grananja i mala. Formiranje uspravne skeletne grane. Rezuiltati pravilnog formiranja skeletnih grana su ve a snaga.elasti nost tako da te ak rod ne e dovesti do toga da se saviju ispod horizontalne linije. (b) nepravilan postupak. smanjena vegetativna bujnost. (c) Ispravan postupak. Odvajanjem grane pove ava se ugao grananja i skeletna grana se postavlja u pravilan polo aj. . Slika 14. Stablo sa potporom Slika 15. poja ano formiranje cvetova i pravilno pozicioniranje za budu i razvoj. bo nu granu bi treba ukloniti.

formiranje oblika vo ice trebalo bi izvr iti rezidbom sa potpunim uklanjanjem. postavi u polo aj vo ice i vi e se ne dira. bunastog oblika. uspravnih sorti. po to ono mo e dovesti do ve e bujnosti vegetativnog porasta. mora se posvetiti pa nja formiranju pravilnog rasporeda skeletnih grana kako bi se bujnost donjeg dela stabla dr ala pod kontrolom. Prekra ivanje treba po svaku cenu izbe i. Slabija bo na grana se zatim ve e.Uzgojni oblik stabala kojima se na izvestan period postavlja potpora. Ovo je posebno bitno kod bujnih sorti i sorti uspravnog porasta koje nisu prilago ene ovim na inima sadnje. potreba za sna nom centralnom vo icom svodi se na najmanju mogu u meru. a oblik zrelog stabla odr ava vezivanjem. 15. uspravnog porasta. Naglasak kod stabala sa potporom treba staviti na kontrolu porasta i iniciranje rane rodnosti. . Kako bi se vo ica modifikovala i smanjio porast na vrhu stabla sa potporom. i to tako to e se grane vezivati za icu ili iriti du nje. ali koja ina e rastu bez nje.26.7 ili M. biraju se tako da se postigne to bolji raspored du debla. Slika 16. Po to nema prekra ivanja. Po to se potpora uglavnom obezbe uje pomocu i ane mre e ili stubova. Ovakva stabla su obi no dovoljno niska. Uo ava se ponovljena modifikacija vo ice kako bi se kontrolisala bujnost vr nog dela drveta i horizontalan polo aj skeletnih grana. kao to je to esto slu aj sa stablima na podlogama M. Kada se kod stabla sa potporom ostavljaju skeletne grane. pa nijedan njihov deo ne mo e biti previ e zasenjen i odabir skeletnih grana svodi se vi e na na in njihovog rasporeda oko debla nego na me usobno rastojanje. i na otklanjanje bujnog porasta tokom zimske rezidbe. Po to kod stabala sa potporom potpuno uklanjanje dovodi do modifikovane vo ice slabijeg porasta. ali e spre iti razvoj sna nih vodopija na donjem delu.16). Za dobru rodnost presudno je da se porast stabla dr i pod kontrolom. porast iz slabije vo ice bi e manje bujan. trebalo bi formirati na isti na in kao kod stabala bez potpore. (sl. Ove mere predostro nosti su pogotovo bitne kod bujnih. Tokom perioda mirovanja rezidbu potpunim uklanjanjem treba kor istiti kod odstranjivanja bujnog. Formiranje uzgojnog oblika na stablu sa potporom se na izvestan na in razlikuje od formiranja oblika kod stabla bez potpore. 15). koje mogu ostati vegetativne i brzo prerast i sebi namenjen prostor. (sl. Zrelo stablo vretenasto.

2-3 nedelje po zavr enom punom cvetanju. letnje orezivanje trebalo bi odlo iti do polovine jula kako bi se smanjila mogu nost ponovnog porasta. Jako prekra ivanje dovodi do preteranog porasta iz preostalih pupoljaka. Formiranje uzgojnog oblika i rezidba mladog drveta Mlado drvo bi u vreme sadnje trebalo orezati tako da se podstakne razvoj grana (sl. Ukoliko se sade dobro razvijene jednogodi nje sadnice. tj. Kod ve ine sorti treba prskati u koncentraciji od 1000 ppm Alara (daminozid. 17). Uop te. Za veoma bujna stabla i sorte kao to je ³Deli es´.Ostali na ini rezidbe Letnja rezidba mladih stabala treba da se svede na formiranje uzgojnog oblika centralne vo ice i zakidanje nepo eljnih izdanaka ka ko bi se ograni io njihov rast. Ako mlada stabla tokom nekoliko godina nastave sa preteranom bujno cu sa malo indikacija da ce do i do rodnosti treba prskati Alar-om ili etephon kako bi se iniciralo formiranje cvetnih pupoljaka. regulator rasta) i 300 ppm etephona (preparat na bazi iste supstance kao i Ethrel). njih bi trebalo prekratiti do sna ne rodne gran ice ili pupoljka kako bi se podstakao vegetativni porast i odnos izmedu izbojaka i korena doveo . to e omogu iti kontrolu vegetativnog porasta i inicirati razvoj cvetnih pupoljaka za narednu godinu. koncentraciju Alara treba pove ati na 1500 do 2000 ppm. kako bi se omogu io razvoj dobro raspore enih skeletnih grana. ovaj tretman se ne ponavlja naredne godine po to bi etephon u ovoj koncentraciji i vremenu delovanja izazvao opadanje ve ine ili itavog roda. sada se mogu ukloniti. ako se ne planira mehanizovani na in berbe. dok slabije prekra ivanje ima za rezultat formiranje rozete slabijih izdanaka u blizini reza i slab porast u donjem delu debla. Iako ovo tretiranje mo e dovesti do izvesnog smanjenja veli ine plodova u narednoj godini. U ovom drugom slu aju sadnice bi trebalo prekratiti na visinu od 90 cm. trebalo bi ih skratiti na visinu od oko 75 cm iznad zemlji ta. a ne njihova veli ina ima primaran uticaj na porast stabla. Obi no. Ako su bujne vodopije po ele da rastu. broj plodova. Ukoliko se posade starije sadnice sa ve formiranim izdancima.

Kako bi se nastavio njen . po to je tad drvo savitljivije. (a) Prejako skra ivanje. (c) Preslabo prekra ivanje Uo ava se kruna lo eg porasta i slabiji porast na donjim delovima debla. Prekra ivanje mladih stabala tokom sadnje. pa tako zapo inje i formiranje njihovog uzgojnog oblika. Ovaj postupak smanjuje posao oko naredne zimske rezidbe i podsti e porast izdanaka od kojih e se formirati skeletne grane. Formiranje uzgojnog oblika i rezidbu treba u narednim godinama nastaviti u smislu formiranja centralne vo ice. mo e se prekratiti. Tokom sadnje treba ukloniti izdanke koji se ne e ostavljati za skeletne grane. Zimsku rezidbu tokom prve godine trebalo bi svesti na uklanjanje bujnih izdanaka koji ne e postati skeletne grane i na prekra ivanje vo ice ukoliko za tim postoji potreba. trebalo bi odabrati centralnu vo icu (sl. pa se smanjuje rizik od slamanja grana. Uop te. (b) Prekra ivanje na pravilnu visinu. Ako je gornja skeletna grana mnogo bujnija od donje. sredinom leta. Izdanci koji se formiraju na donjem delu pro logodi nje vo ice mogu se odabrati za formiranje prvog reda skeletnih grana. Sve izdanke ispod 45 cm visine ili ispod prve stalne skeletne grane trebalo bi ukloniti sredinom leta. Slika 17. Nepo eljne vodopije ili izdanci koji se razvijaju sa malim uglovima grananja mogu se pincirati dok su jo vodenasti ili orezati kasnije. Skeletna grana koja se povije dok je mlada esto e nastaviti svoj porast u visinu.11). Lak e ih je savijati posle pucanja pupoljaka. Povijanje treba obaviti to je mogu e ranije kako bi stablo na njega najpovoljnije odreagovalo . prekra ivanje skeletnih grana ne podsti e ja i porast i trebalo bi ga izbegavati. a duga ke izdanke skratiti. Uo ava se bujni porast na centralnoj vo ici i dobar porast iz izdanaka u zoni u ko joj e biti odabrane prve skeletne grane. Uo ljiv je preterano bujni porast iz svih ta aka porasta.bli e ravnote i. Rano tokom leta u prvoj godini porasta. Ostavljeni izdanci sa malim u glovima grananja mogu se sada poviti pomo u tapova od tvrdog drveta ili kratkih i anih ra iriva a kako bi se dobili iroki uglovi ra vanja. odabira i formiranja oblika skeletnih grana. Povijanje skeletnih grana treba za po eti rano tokom druge vegetacione sezone. treba ga odstraniti. Treba nastaviti sa letnjom rezidbom izdanaka koji su konkurentni vo ici. a ako neki plod po ne da se razvija na vo ici.

Program za tite treba da obezbedi zdravu i funkcionalnu lisnu povr inu tokom itave vegetacione sezone. Po to te ina roda uti e na bujnost. Ponekada neodgovaraju e vremenske prilike znac ajno odla u rezidbu. ali letnja rezidba obi no slu i za re avanje specifi nih problema i razmatra e se posebno. mo e do i do dodatnog irenja ove bolesti. zakasnela rezidba ne e negativno uticati na rodna stabla dobre bujnosti. Dok se ne formira uzgojni oblik. trebalo bi je u slede oj sezoni ponovo poviti. ostaci od rezidbe na zemlji u vo njaku mogu ometati ostale kasno-zimske i rano prole ne radove. Stabla se mogu orezivati tokom svih zimskih meseci. Ovo je posebno bitno kada se drvetu nanose veliki rezovi. Po to se uspostavi osnovni oblik drveta i zapo ne formiranje plodova. Ako se dozvoli da gornje skeletne grane postanu preduga ke. Kada orezivati vo ke Rezidba rodnih stabala se uglavnom obavlja u periodu mirovanja. rezidbu treba svesti na najmanju meru. u tehnologiju gajenja treba uklju iti i primenu Alar-a na poc etku sezone. grane koje nose plod na donjim skeletnim granama bi e izgubljene. Razlike u vremenskim ulovima u razli itim godinama mogu dovesti do toga da se rezidba izvodi ranije ili kasnije. Ponekada se stabla orezuju i u periodu porasta. ako se zavr i pre cvetanja. a kro nja e dobiti loptasti ili oblik sli an ki obranu. lista i ploda ± Botryosphaeria obtusa) rezidba vr i posle po etka porasta. ali se on periodu od januara do marta. ali je najbolje rezidbu odlo iti do sredine zime. treba primeniti odgovaraju u koli inu ubriva. za sastavljanje dobrog plana rezidbe od velike su va nosti i ostali aspekti tehnologije gajenja. uravnote enim prore ivanjem plodova treba podsticati ujedna enu godi nju rodost. uprkos svim naporima da se umanji. Kod kasne rezidbe. . pre nego to drvo dostigne najve u vrstinu. Kako bi se odr ao konstantan i umeren vegetativni porast. Sa razvojem drveta treba uklanjati nepotrebne grane. bujnost i dalje velika. Generalno. ali e ve kasnija rezidba dovesti do smanjenje bujnosti. trebalo bi primenjivati tehnike za tite od mraza kako bi se izbegle katastrofalne tete od gubit ka roda. Rezidba rodnih stabala Po to rezidba i bujnost stabla me usobno uti u jedno na drugo. program orezivanja treba postepeno prilago avati cilju odr avanja dobre izlo enosti svetlosti i kontroli bujnosti du itavog drveta.pravilan razvoj i sprecilo njeno naginjanje ka novim skeletnim granama. Ranija rezidba. Ako se u vo njacima u kojima postoji problem sa crnom trule i (crna trule grana. Ako je. mo e u velikoj meri pove ati opasnost od o te enja zbog niskih temperatura. Kako bi se odr ao pravilan konusni oblik stabla. U oblastima sa estim mrazevima. O te enja od niskih temperatura nastala kao posledica rezidbe su veoma esto uzroci raznih vrsta raka i trule i drveta. pa novi porast zapo ne pre nego to se orezivanje zavr i. Po etkom tre e godine potrebno je izvr iti umerenu rezidbu kako bi se rast i razvoj skeletnih grana dr ao pod kontrolom i odr ao eljeni oblik kro nje. kao to su ubrenje i prva prskanja. donje skeletne grane trebalo bi da budu du e od skeletne grane koje se nalazi iznad nje.

rada plodove izvanredne boje. Uglavnom bi trebalo izbegavati rezove koji dovode do poja anja bujnosti na ionako bujnim vr nim delovima stabla. Previsoka i stabla sa previ e gustom kro njom mogu ote ati berbu. Slika 18. mekani. postoji tri oblika bujnosti. kako je to prikazano na slici 18. mekani i neodgovaraju e boje.Kako se orezuje Program rezidbe trebalo bi isplanirati dosta pre same razidbe. lo e obojene plodove. ve ih treba primenjivati na manje bujnim ni im granama i unutra njem delu drveta. Kod najve eg broja stabala. odgovaraju a veli ina i boja. Po to plodovi vise slobodno. mogu ukazati na postojanje neprihvatljivih razlika u ja in i bujnosti na gornjim i donjim delovima stabla. Ove su grane nerodne. Nedovoljna bujnost mo e biti uzrok premale veli ine plodova. Kako se sve tri vrste porasta uobi ajeno javljaju kod najve eg broja stabala. me utim . pa ih pesticidi ne mogu pokri ti na odgovaraju i na in. umereno rodna i rada plodove koji su preveliki. a kada se na njima i formiraju plodovi. . ni rezidba se ne mo e izvoditi na isti na in du celog drveta. i ra a male. nisu ni u kakvom dodiru sa granama. dok preveliki plodovi mogu imati veze sa preteranom bujno u koja esto predstavlja reakcijiu na p rejaku rezidbu. kao to su preparati koji se koriste za prore ivanje plodova ili Alar. oni su mali i neodgovaraju e boje. Horizontalna grana (c) je umerenog porasta. plodovi koji se tu formiraju su esto preveliki. ovo je redak slu aj. bujnost bi trebala da bude ravnomerna du inom celog stabla. Sve su ovo pokazatelji neodgovaraju eg na ina rezidbe i ukazuju na to da mora do i do nekih promena u na inu i/ili ja ini rezidbe. Plodove karakteri e dobra izlo enost svetlosti. Horizontalne grane (c) su umereno bujne i veoma rodne. Grane koje vise (b) su slabo bujne i jako zasenjene. i zbog dobre izlo enosti svetlosti. Idealno. Iskustva iz prethodne sezone treba da uka u na promene koje je neophodno napraviti u programu rezidbe. neodgovaraju e boje i esto nale u na grane. Lo a boja ploda mo e poticati od preteranog zasenjivanja ili bujnosti. Neujedna enost reakcija na regulatore rasta. Uspravni porast (a). veoma rodna. Nezadovoljavaju i rezultati suzbijanja insekata ili bolesti mogu da uka u na to da su stabla previsoka ili da su kro nje previ e guste. Grana koja raste sa donje strane ve e grane (b) je jako zasenjena. pa je karakteri u mala bujnost i rodnost. Orijentacija rodnih grana. Uspravna grana (a) je preterano bujna. koji se odnosi na vr ni deo stabla karakteri e se velikom bujno u i umerenom rodnosti.

Tajna ravnomerne bujnosti du celog stabla je ujedna ena izlo enost svetlosti svih nose ih grana. visina drveta ne sme pre i irinu grana. Iako je ovakav oblik relativno lako formirati na mladom. vr ni delovi gornjih grana se redovno uklanjaju. mo e biti neophodno sprovesti redovan program podmla ivanja grana. Iako je istina da se otklanjaju potencijalno rodne grane. sve do jakih i rodnih bo nih grana. ponekad ga je te ko odr ati na zrelom drvetu. ipak se na ve em broju ni ih grana odr ava rodnost. dve stavke su od najve e va nosti. Grane koje se naginju nadole (gornja slika) nemaju dobru izlo enost svetlosti i obi no zasenjuju ostale grane. jer dovodi do velikog zasenjeivanja. kao to je ³Deli es´ umeju da klonu. Rezidba klonulih grana. Veoma esto je proizvo a u koji je navikao na formiranje kro nji sa otvorenim centrom te ko da na ovaj na in orezuje vr ni deo s tabla koji ima zadatak da ni im granama obezbedi odgovaraju u izlo enost svetlosti. Slika 19. bo na grana. Kada se postigne ovakva visina. U ovom smislu. U nekim slu aje vima. kako je prikazano na slici 19. Stoga je efektnije ukloniti itave grane ili njihove velike delove. Preklapanje grana susednih stabala ne sme se dozvoliti. a grane koje rastu nadole iz tacaka na ve im granama treba ukloniti u potpunosti (b) . Kod stabala bez potpore. Ovo mo e da izgleda kao da se uklanjaju najrodnije grane. mere nege i berba plodova na ni im granama su lak e nego na vi im. trebalo bi se potruditi oko vr nog dela ± njegov porast treba prilagoditi tako da ne zasenjuje ni e grane. a po red toga. Godinu ili dve pre uklanjanja vr nog dela grane. nego izvr iti detaljnu rezidbu na bujnom vrhu stabla. uklanjanje jedne velike grane podsti e slabiju bujnost nego uklanjanje nekoliko manjih grana. a jake bo ne grane formiraju tako da zauzmu eljeni prostor. Kod ovog pristupa. Starije grane mnogih sorti. bujni izdanak ili vodopija se ponekad mogu vezati u pribli ni polo aj koji e zauzeti posle uklanjanja ovog dela grane. pa se veli ina grane (i senke koju ona pravi) mo e zna ajno smanjiti uklanjanjem krajeva ovih grana. i da ne do e do njegove poja ane bujnosti. Pri rezidbi (donja slika) krajeve ovakvih grana trebalo bi prekratiti sve do bo ne grane koja je u skoro horizontalnom polo aju (a). Va nost konusnog oblika kro nje ve je ranije nagla ena. Kao prvo.

uspravne izdanke treba potpuno ukloniti. Na delovima drveta gde je bujnost umerena a rodnost i izlo enost svetlosti zadovoljavaju i. Ovakva grana je podlo nija o egotinama od sunca. najbolji na in rezidbe obi no predstavlja kombinaciju ova dva ekstrema. bez ikakvog prekra ivanja (sl. formiraju veliki broj kvalitetnih grana koj e bi trebalo sistematski ukloniti (sl. Treba ukloniti grane najve e bujnosti i zadr ati manje bujne grane. 23 . i mo e se za tititi jednom vodopijom ili izdanakom koji e se prekratiti na du inu od 4-6 pupoljaka. pa njihovu bujnost treba podsta i prekra ivanjem i potpunim uklanjanjem.Slede i faktor koji treba uzeti u obzir jeste reakcija na prekra iv anje jednogodi njeg drveta. a zavr i se preciznim orezivanjem. po to ona ima ve i efekat od velikih rezova. 22. Starije rodne gran ice iz kojih se stalno formiraju grane esto oslabe i postanu neproduktivne. Samu rezidbu treba nastaviti rutinski. Neke od ovih rodnih gran ica. gde bujnost mo e biti nezadovoljavaju a. U ovoj situaciji treba prekratiti jednogodi nje grane (Sl. mo e biti potrebno obaviti rezidbu kako bi se podstakla bujnost (potpuno uklanjanje i obnavljanje rodnih gran ica) i ukloniti uspravne grane. ako to nije slu aj. Slike: 20. 3). kako je prikazano na slici 22. Na donjem de lu stabla. Neke sorte. 21). Najbolje je obaviti je u slede a tri koraka: prvo se na ine veliki rezovi. 21. Ovakvo orezivanje podsti e vegetativni porast. Pr eterano bujne uspravne izdanke treba prekratiti samo ako se rez mo e napraviti na umereno bujnoj bo noj grani koja ima veliki ugao grananja. 20). potrebno je izvr iti precizniju rezidbu. treba u potpunosti ukloniti. pogotovo one koje klonu i vise ispod glavnog dela grane. Izuzetak se mo e napraviti samo ako bi posle uklanjanja preterano bujnih vr nih izdanaka veliki deo grane (vi e od 46 cm) ostao bez ta aka porasta. zatim se uklone nepo eljne manje grane i izdanci. (slika 4). pa ga stoga na vr nim delovima ve ine stabala treba izbegavati.

Slika 21: Potpuno uklanjanje kvalitetnih grana. prekra ivanje bujnog izdanka do veoma kratke i bujne bo ne grane ili bodlje (b). Ovakva rezidba pod sti e vegetativni porast. Stabla velike bujnosti esto formiraju veliki broj vodopija i bujnih uspravnih izdanaka (gore). i uklanjanje svih dobrih grana (c). Rodne grane bi trebalo ukloniti i ravnomerno rasporediti du glavne grane (donja slika. Mnoge sorte formiraju veliki broj kvalitetnih izdanaka u blizini zavr etaka grana (Slika gore). a i b). i uklanjanje preterano bujnog izdanka. Ovaj na in rezidbe ide u korist rodnosti. Rezidba bujnih uspravnih grana.Slika 20. Nepravilna rezidba (srednja slika) podrazumeva prekra ivanje svih uspravnih grana (a). prekra ivanje bujne vodopije do horizontalne grane umerene bujnos ti (f). pri rezidbi naglasak treba staviti na uklanjanje prekomerno bujnih grana i za dr avenje grana umerenog porasta. a ostavljanje onog umerene bujnosti (g). . Pravilna rezidba (donja slika) podrazumeva potpuno uklanjanje nekih uspravnih grana (d) kompletno odstranjivanje bujnog izdanka koji se formira iz rodnih grana (e). Ovo onemogu ava optimalnu izlo enost plodova svetlosti. U ovoj situaciji.

. Bujnost ovih rodnih grana mo e se poja ati (donja slika) potpunim uklanjanjem nekih grana (c) i prekra ivanjem ostalih do jakog pupoljka (d) . Sredina: nepravilna rezidba. Slika 23. Ja anje rodnih gran ica. Veliki broj rezova nastalih prekra ivanjem (a) podsti e nepo eljan vegetativni porast u blizini rezova.Slika 22. Gore: uobi ajeno preklapanje u redu u gustim zasadima.Preklapanje grana susednih stabala. O nerodnosti rodnih gran ica (gornja slika) govori prisustvo velikog broja grana (a) i slab porast sa sitnim pupoljcima i ponekom mrtvom rodnom gran icom (b).

pa stabla ve u ranim fazama porasta po inju da prelaze na me usobni prostor. U . po to su u velikom broju vo njaka stabla sa ena na premalom rastojanju za konkretan odnos podloga -sorta-zemlji te. da bi se smanjilo zasenjivanje donjih grana (sl.Veliki rezovi se prave pri uklanjanju polomljenih grana. 19) ili spre ilo me usobno preklapanje grana sa susednih stabala. Gde je ovaj problem prisutan. stalni i mali rezovi nastali prekra ivanjem samo podsti u vegetativni porast i nerodnost. 23). kako bi se potpuno uklonio ili ograni io porast vr nog dela. Me usobno preklapanje predstavlja mnogo ve i problem. Najefikasnije re enje jeste u potpunosti ukloniti grane koje smetaju ili ih prekratiti do jake bo ne grane koja se mo e formirati tako da se prilagodi tom delu prostora (sl.

ali pre po etka porasta u prole e. Veoma je bitno dobro premazati ivice reza i koru koja ga okru uje kao i drvo koje je izlo eno. apsolutno zadovoljavaju i rezultat posti e se samo ako se pobolj a njihova izlo enost svetlosti. 21 i 22). Centralna vo ica je dobro razvijena. kao to je to stablo na slici 25. jako su konkurentne plodovima u zrenju i imaju mali rodni potencijal. Ovaj nepo eljni porast mo e se kontrolisati tretiranjem rezova 1% rastvorom naftalen-sir etne kiseline u lateksu. Kod svih postupaka rezidbe koji uklju uju uklanjanje vodopija. One prave duboku senku. i kako bi se odr ala optimalna bujnost. efikasna i rodna stabla koja je lako kontrolisati (sl. pa je zasenjivanje svedeno na najmanju meru. Slika 24. neefikasna stabla koja se te ko kontroli u. Nagrada za pa nju posve enu svim detaljima rezidbe i formiranja uzgojnog oblika su mala. Ovakva struktura apsolutno nije u skladu sa konceptom guste sadnje. stabla iji uzgojni oblik nije formiran ne razvijaju karakteristi an loptasti oblik po to veliki porast zasenjuje ni e grane. Rezultat je esto pojava izvrnuto konusnog oblika kro nje. mo e biti neophodno redovno sprovoditi postupke Slede i korak je uklanjanje nerodnog drveta. U gustim zasadima. Kazna za zanemarivanje su velika. kao i slabe gran e koje vise i koje su uvek u senci (sl. Patrljci i vorovi sporo zaceljuju. Gde je prisutno puno velikih rezova.24).ekstremnim slu ajevima podmla ivanja. rezovi treba da budu glatki i o tri uz ivicu grane ili debla. odumiru i slu e kao mesta prodora trule nica drveta. Ovakvo drvo karakteri e optimal na izlo enost svetlosti i povoljan odnos izmedu strukturnog i rodnog drveta. na primer asfaltnom emulzijom. Ova rezidba podrazumeva orezivanje potpunim uklanjanjem i ja anje bujnosti rodnih gran ica (sl. ravnomerno odstojanje izmedu rodnih gran ica i osigurala maksimalna izlo enost plodova svetlosti.20). Ovde se podrazumevaju i preterano bujne grane. . a gornji venac grana je manji od donjeg. Me utim. ako su se ove grane nalazile u senci. Kod stabala velike bujnosti. porast vodopija u velikoj meri komplikuje rezidbu u narednoj godini. Nije potrebno ulo iti puno vremena i novca kako bi se popravile gre ke iz pro losti. skeletne grane su na odgovaraju em rastojanju i rodne su sve do debla. obi no se oko velikih rezova razvija mno tvo veoma bujnih vodopija. Ponekad je preporu ljivo premazati rane od velikih rezova. kao to su vodopije i uspravni izdanci (sl. treba izvr iti preciznu rezidbu. 19).Idealni oblik stabla. Preostale grane predstavljaju efektivnu rodnu povr inu. izdanaka ili grana. Me avina kiseline i lateks boje mo e se primeniti bilo kada posle nano enja reza. kompaktna.

Dole: Pravilna letnja rezidba.Posledice nepravilnog formiranja uzgojnog oblika i rezidbe. sa uspravnih grana uklonjen je porast iz teku e vegetacione sezone (b). ima nepovoljan odnos strukturnog i rodnog drveta. grana usmerena nagore prekra ena je do slabije bo ne grane (d). Letnja rezidba. . ali rodna grana prekra ena je odmah iznad grozda plodova (c) i bi e potpuno uklonjena zimskom rezidbom.Slika 25. Slika 26. zanemarivanje e nedvosmisleno dovesti do formiranja stabla koje je slabo izlo eno svetlosti. nepo eljna uspravna. Uo avaju se uspravne grane i zasenjivanje plodova. malo rodnih grana u donjem delu stabla i najve i deo nose ih grana usmerenih vi e ka gore nego horizontalno. Gore: Deo vrha stabla tipi ne bujnosti. U gustim zasadima. Uklonjene su bujne vodopije (a).

pa ga ak i kod ovakvih stabala. Letnja rezidba mo e takode zna ajno pobolj ati boju plodova na stablima sa izra enim vegetativnim porastom. ovo je pravi momenat da na uklanjanje preteranog zasenjivanja i bujnog nepo eljnog porasta na vrhovima stabala plodovi odreaguju dobrom bojom. Cilj treba da bude uklanjanje nepo eljnih. U isto vreme.Letnja rezidba Svaka rezidba dovodi do skra ivanja stabla. Uklanjanje aktivne lisne povr ine tokom vegetacionog perioda smanjuje kasniju akumulaciju hranljivih materija u drvetu. (sl. Ako se pravilno izvede. letnja rezidba mo e biti efektna zamena za druge tehnike gajenja kojima se kontroli e bujnost. Ovaj postupak odnosi se na stabla dobre do jake bujnosti. Rezidbu treba ograni iti na uklanjanje trenutnog porasta iz te vegetacije. U ovo vreme se najbolje kontroli e bujnost. sa naglaskom na vi e delove stabla na kojima se ovakve grane uglavnom razvijaju. Podmla ivanje starih stabala . Preporu ljivo je letnju rezidbu obaviti u avgustu. a dovoljno je kasno da se izbegne ponovni vegetativni porast i smanjenje cvetanja. Redovno odstranjivanje dvogodi njih i trogodi njih grana e brzo dovesti do zna ajnog smanjenja nose e povr ine. Rezidba rano tokom leta mo e podsta i nepo eljni ponovni vegetativni porast i zna ajno smanjiti cvetanje budu eg roda.26). Na stablima slabije bujnosti ne treba vr iti letnju rezidbu. Smanjena koli ina rezervi dovodi do smanjene bujnosti u narednoj sezoni. ali letnjom rezidbom se porast smanjuje mnogo vi e nego zimskom rezidbom istog intenziteta. previ e bujnih uspravnih grana. treba primeniti u umerenom intenzitetu.

Rezovima se ne pravi razlika izmedu grana.Ponekad se mo e javiti potreba za smanjenjem i popravkom strukture stabala koja su velika i stara. bujne vodopije zasenjivanjem uti u na kvalitet plodova i koriste hranljive materije iz listova. ova stabla se moraju jako prekratiti na vrhu i sa strane. veli i ne i grade stabala. to pove ava ozbiljnost o egotina od sunca. Neizbe na posledica je zna ajno smanjenje prinosa. Kada se uspravne grane jako prekrate. dodu e u prili no maloj meri. a nepo eljne rodne gran ice se ostavljaju po itavom drvetu. Ovakav na in ne mo e u celini zameniti ru nu rezidbu. kontrola stabala nije merljivo olak ana. Iako o igledno nije mogu e posti i sve prednosti guste sadnje. Reakcija vegetativnog porasta na ovo jako prekra ivanje je tako e neza dovoljavaju a. Najprakti niji postupak kod najve eg broja starih stabala jeste smanjiti rezidbu na najmanju meru u pore enju sa radovima u normalnom vo njaku i sa eljenim kvalitetom ploda i to pre planirati njihovu zamenu novim stablima. Rezultati su veoma retko zadovoljavaju i. jako prekra ivanje vrhova velikih stabala esto pogoduje ja em prodoru sun evih zraka. ali ina e u dobrom stanju. berba i pobolj ani kvalitet ploda. Njihova efektnost zavisi od vrste ma ine. S obzirom da se novo rodno drvo mo e podi i u istom tom vremenskom periodu. koristi nekoliko vrsta ma ina za i anje i prekra ivanje vrhova. ima vi e uspravnih nego horizontalnih skeletnih grana. pogotovo to je za okon anje itavog posla neophodna precizna rezidba. Kako bi ovaj postupak uop te imao efekta. Pored ovih nedostataka. nerodna je i baca tako veliku senku da se nove nose e grane u njenoj unutra njosti uop te ne formiraju. Ovakav vegetativni porast je nerodan i ubrzo po inje da pravi specifican problem pri rezidbi. Mehanizovana rezidba U jabu njacima se. a ostavljaju slabije koje su ranije bile jako zasenjene. esto se razvija gusta kro nja nepropu sna za svetlost. pa se vegetativni porast stimuli e tamo gde je poja ana bujnost nepotrebna i nepo eljna. uobi ajena reakcija je pojava velikog broja bujnih vodopija u blizini reza i ograni en porast novih bo nih grana sa ostalog dela grane. mogu e smanjiti veli inu i popraviti strukturu nekih stabala. uz uklanjanje odre ene koli ine preraslog nose eg drveta. crne trule i. Glavni nedostatak mehanizovane rezidbe ja nedovoljna selektivnost. Smanjenje prinosa uzrokovano inicijalnim prekra ivanjem te ko se mo e nadoknaditi. Neuspe nost ovakve rezidbe dovodi do brzog razvoja kro nje sa puno ³ve ti ijih metli´ i ³vraninih gnezda´ koja je skoro nepropusna za . Iako je. Ovim postupkom rtvuje se najbujniji i najrodniji deo drveta. na ina i anja i ve tine lica koje obavlja rezidbu. Uspe no podmla ivanje velikih stabala i odr avanje njihove smanjene veli ine tra i novu generaciju nose eg drveta. smanjenje veli ine ovakvih stabala bi trebalo da donese neke korist i. veliko strpljenje i vremenski period od obi no 3-5 godina. a kvalitet plodova nije pobolj an. sa razli itim uspehom. o te enja od niskih temperatura i sli nih o te enja koja dovode do ranog odumiranja stabala. i to u zoni koja je prethodno predstavljala nerodnu unutra njost drveta. kao to je lak a kontrola drveta. za uspe no podmla ivanje potrebna je izuzetno ve ta rezidba. Kod stabala sa otvorenim centralnim delom. ovaj postupak je retko vredan truda. Nasuprot o ekivanom. Ovo se mo e dogoditi samo u izvesnoj meri.

Najbolje rezultate mehanizovana rezidba pokazala je kod stabala koja tek to nisu dostigla po eljnu optimalnu veli inu. Ako se mehanizovana rezidba uklopi sa pravilnom ru nom rezidbom. Rezovi nastali ovakvim orezivanjem ja aju nepo eljni vegetativni porast uspravnih grana na stabalima sa otvorenim centralnim delom u ve oj meri nego to to ine na horizontalnim granama stabala sa centralnom vo icom. Mehanizovana rezidba. mehanizovana rezidba je od prili no male koristi. Ako se do ovog momenta uzgojni oblik formirao na pravilan na in. sve se manji deo rezidbe mo e obaviti mehanizovano. je najefikasnija kod malih stabala sa centralnom vo icom i horizontalnim granama. Kako drvo raste. tro kovi ovog postupka mogu biti zna ajno smanjeni. posle toga. kombinacija pravilne mehanizovane i dopunske ru ne rezidbe mo e u velikoj meri ubrzati uspostavljanje i odr avanje idealnog uzgojnog oblika.svetlost. kao i mnoge druge tehnike koje se primenjuju u vo njacima. Ovaj proces obi no traje 3 -4 godine. POSTUPAK PODMLA IVANJA STAROG STABLA .

.

visok kvalitet ploda.zelena rezidba vo aka Rezidba vo aka je jedna od najzna ajnijih agrotehni kih mera. zelene rezidbe. tj. regulisana i zadovoljavaju a rodnost. Sprovodi se u toku vegetacije. teto ina i vremenskih nepogoda. pa se stoga i naziva letnja-zelena.ing. . Letnja . dug vek stabla. manja o te enja od biljnih bolesti. dipl. a njen cilj je obrazovanje pravilnog obrazovanja krune. Novije tehnologije gajenja vo a sve vi e ukazuju na neminovnost u sprovo enju letnje.Cornell University TRAINING AND PRUNING APPLE TRESS sa enleskog prevela: Katarina Markovi . br e proro avanje.

naro ito proizvo a ima ljiva ove sorte. op te poznata i ra irena sorta ljive. ili vi e grana. jer grane postaju bujnije. formirali cvetni pupoljci. a anska rodna. Ova mera se sporadi no primenjivati u zasadima vo ara amatera. kako im bi se smanjila bujnost. Zimskom rezidbom se taj najkvalitetniji rodni potencijal uklanja. ime se transfer sokova i hranjivih materija usmerava ka pupoljku i omogu ava njegovo aktiviranje. ako se sprovede letnja rezidba breskve ova pojava se ne javlja. Me utim. na kojem e se posebno uve ati formiranje cvetnih pupoljaka. Ova mera se sprovodi u zavisnosti od razvoja vegetacije.Ovoj rezidbi predhode neke operacije kao to su: rova enje pupoljaka. dobru osvetljenost. To je iz razloga to je breskva u tim godinama dosta bujna. Ova mera daje dobre rezultate kod jabuke i kru ke. jave bujni letorasti. Povijanje ili razvo enje letorasta je izuzetno zna ajna mera u formiranju uzgojnog oblika. u kasnijim godinama razvoja i pune rodnosti. Sprovodi se neposredno pred kretanje vegetacije tako to se iznad pupoljka. Stoga vo arime. bilo zbog podloge ili smanjenja rodnosti. njih osim povijanja treba uvrtati (usukati). tj. kada oni procene da se letorasti mogu razvoditi bez o enjivanja. Ovakav na in razvo enja letorasta ima za cilj bolje formiranje letnjih pupoljaka i smanjenje. koja danas kod mnogih vo ara zauzima sve ve e povr ine. Vo njaci u kojima se ova mera ne sprovede. Njihovo uklanjanje je mogu e i la enjem. jer u ranijem periodu dolazi do o enjivanja letorasta). jer je dosta zahtevna. Mo e se sprovesti ak i u dva navrata. te e se savijaju i ve tada se lome i o enjuju. eliminisanje o enjivanja grana u kasnijim godinama razvoja i pune rodnosti. dok se kod ljive ne dobijaju zadovoljavaju i rezultati. Ugao grananja treba uve ati do polo aja 60-70 stepeni u odnosu na osu debla. eventualno drugoj godini. kako se ne bi razo arali u kasnijim godinama zbog o enjivanja pojedinih ili svih grana. a time pove ala rodnost. i to isklju ivo u mla im zasadima. kako za ljivu. Tehnika posla Tradicionalno. odnosi i na sve ostale vrste vo aka. a zavisi od razvoja toka vegetacije (u ki nim godinama ona se odla e za po etak jula kada primarna gra a po ne da prelazi u sekundarnu. Ovu meru posebno treba sprovoditi u zasadima ljiva. od polovine juna pa sve do kraja jula. imaju estu pojavu o enjivanja grana pod teretom roda i velikih oluja. Kada se ova mera propusti u prvoj. Pored letorasta u kruni se mo e usukivati i dvogodi nje rodno drvo. Kada se na stablima. gde se te i slobodnijem formiranju uzgojnog oblika sa du im skeletnim granama. ve ostavljene grane imaju odli an polo aj. sa velikim naporom se mo e korigovati kasnije. zavisna je od ove mere. Uostalom. Ova mera sprovodi se raznim pomagalima tipa a kalica. Ima za cilj da seuve a ugao kod svih letorasta koji u svom razvoju imaju o tar ugao u odnosu na osnovu stabla. ime se stablo uvek gubi. Uklanjaju se sve grane koje idu ka unutra njosti i uspravno u odnosu na krunu. iz kojeg bi trebalo da se isprovocira letorast. Izvodi se uglavnom u drugoj polovini juna. Posebno se mora primeniti u sistemu guste sadnje. tj. Ova mera se. Rova enje je mera koja ima za cilj da se popune praznine koje su se u toku razvoja stvorile u kruni. jer se u ovo vreme u mnogim ljivicima mogu videti o enute pojedina ne grane. za iljenih komada ice. a podstakla rodnost kod bujnih letorasta. i glavni rodni potencijal iznosi ka periferiji jednogodi njih letorasta. razvo enje jednogodi njih letorasta i uvrtanje (sukanje) letorasta kako bi se smanjila bujnost. savetujem da posebno obrate pa nju na razvo enje grana prilikom formiranja bilo kojeg uzgojnog oblika. vreme sprovo enja ove mere mo e se prepustiti samim vo arima. a na ostavljenom delu rodnog drveta ostaju slamaste gran ice koje na sebi nose slabije formirane cvetne pupoljke koji su se razvijali u velikoj zaseni. letnja-zelena rezidba primenjivala se kod breskve. komadi stiropora ili ak tipaljke. eljeni habitus i dobro formirane cvetne pupoljke. obavlja lu no zasecanje. neposredno iznad samog pupoljka kalemarskim no em ili no em kalemarskih makaza. . a sprovodi se od godine sadnje do formiranja eljenog uzgojnog oblika (3-4 godine). zavisno od razvijenosti stabla.

dok su male, ili odsecanjem vo arskim makazama u kasnijem period. Mogu se odsecati do osnove grana ili ostavljati aporak, obi no sa dva pupoljka. Osnovne, skeletne grane prekra uju se na bo ne prevremene gran ice, ime se posti e formiranje uzgojnog oblika i spre avanje izdu ivanja krune. Kod jabu astih vo nih vrsta letnjom-zelenom rezidbom uklanjaju se svi letorasti koji su suvi ni u kruni i imaju vertikalan polo aj. To se uglavnom odnosi na stabla starija od etiri godine, jer suvi nih u ranijim godinama nema. Kod ovih vo nih vrsta u starijim godinama mogu se skra ivati-uklanjati starije rodne grane kada se desi da one budu preterano bujne zbog slabe rodnosti. Ovim na inom dobija se ve a osvetljenost krune, to ima za cilj bolje formiranje cvetnih pupoljaka. Iz svega pomenutog, proizilazi da je letnja-zelena rezidba neizostavna u gajenju vo a. Posle sprovedene ove rezidbe, zimska rezidba na zrelo je izuzetno jednostavna, esto samo korektivna. Dr Milisav Mitrovi Centar za vo arstvo i vinogradarstvo u a ku

UBRENJE VO AKA

Za pravilan razvoj i dobru rodnost vo a neophodni su slede i elementi: azot (N), fosfor (P), kalijum (K), magnezijum (Mg), kalcijum (ca), sumpor (S), bor (B), hlor (cl), bakar (cu), gvo e (Fe), mangan (Mn), molibden (Mo) i cink (Zn). Pre uno enja dodatnih koli ina ovih elemenata, analizom treba ustanoviti njihovo prisustvo u zemlji tu. Uno enje ve ih koli ina od onih koje su biljkama zapravo potrebne nepotrebno pove ava tro kove proizvodnje, a mo e dovesti i do opadanja kvaliteta ploda, pojave toksi nosti i nedostataka nekih drugih elemenata. Ako se ne primenjuju na adekvatan na in, ubriva mogu biti zaga iva i jezera, reka i podzemnih voda. Ona pove avaju koli ine nitrata u podzemnim vodama i fosfora u jezerima i rekama. Primenom ubriva na odgovaraju i na in i u odgovaraju im koncentracijama smanjuju se tetne posledice kretanja hranljivih materija iz biljaka i tro kovi proizvodnje. IDENTIFIKACIJA I OTKLANJANJE NEDOSTATAKA HRANLJIVIH ELEMENATA Potrebe biljaka za hranljivim elementima i identifikacija njihovih nedostataka mogu se odrediti vizuelno na osnovu odgovaraju ih simptoma na biljci i putem analize zemlji ta ili biljnog tkiva. Po to svaki od ova tri na ina ima svoje prednosti i nedostatke, treba ih kombinovati i redovno primenjivati. Vizuelna identifikacija Nedostatak ili suvi ak hranljivih elemenata obi no izaziva odre ene simptome na biljci koji ukazuju na to da prisustvo pojedinih elemenata nije zadovoljavaju e. Ukoliko se poznaju tipi ni simptomi, pa ljivim pregledom biljaka mogu se identifikovati poreme aji u prisustvu mineralnih hraniva. Na alost, esto je veoma te ko uspostaviti pravilnu dijagnozu, po to su ³klasi ni´ simptomi nedostatka ili suvi ka nekih elemenata me usobno veoma sli ni i jedan isti simptom u vo njaku se mo e javiti u vi e oblika. Dijagnoza je dodatno komplikovana kada na stablu istovremeno postoji vi e simptoma nedostatka nekoliko hranljivih elemenata. Najve i problem kod identifikacije nedostatka ili suvi ka hranljivih elemenata na osnovu simptoma jeste taj to oni ukazuju da problem ve postoji i ogleda se u smanjenom porastu, koli ini ili kvalitetu roda. cilj

ubrenja jeste da spre i probleme koji se javljaju kao posledica neadekvatnog ubrenja i manifestuju u obliku odgovaraju ih simptoma. Naj e e se javljaju nedostaci azota i kalijuma, zatim nedostaci P, Mg, B, Mn i Zn javljaju se sporadi no, dok nedostaci ca, S, cl, cu, Fe i Mo se re e pojavljuju.

1.deo eme - Nedostatak {belo polje}, 2.deo eme - Optimum hraniva {zeleno polje}, 3.deo eme Toksi nost{belo polje}. Azot (N) Stabla sa nedostatkom azota imaju kratke vr ne izdanke. Pore enja radi, na stablima sa odgovaraju om koli inom azota vr ni izdanci su slede e du ine: kod jo nerodne jabuke, kru ke i tre nje ± 30 do 60 cm; kod nerodne breskve ± 35 do 60 cm; kod rodnih stabala jabuke, kru ke i tre nje ± 20 do 30 cm; kod rodne breskve ± 30 do 38 cm. Nedostatak azota na listovima jabuke, breskve i tre nje ogleda se u svetlozelenoj do utoj boji, a na listu kru ke mogu se javiti bronzani tonovi. Ovi listovi su sitni, a njihova boja je ujedna ena, bez arenila ili pega. Azot se u biljci kre e iz starijeg tkiva ka mladim listovima koji aktivno rastu, pa se simptomi javljaju najpre na starijim listovima. Li e obi no opada rano u jesen, a izdanci su tanki. Zametanje plodova je slabo, i oni dosta opadaju u junu. Takode, mogu biti manji i esto sazrevaju i dobijaju boju ranije nego obi no. Suvi ak azota javlja se periodicno i mo e ozbiljno smanjiti kvalitet i vrstinu ploda. Na suvi ak azota ukazuju veliki, tamnozeleni listovi koji se zadr avaju na biljci do kasne jeseni. Plodovi su neodgovaraju e boje, a uskladi teni lak e gube vrstinu. Porast se nastavlja do kasnog leta i jeseni i biljke su podlo nije o te enjima od zimskih temperatura. Porast izdanaka uveliko prema uje gore navedene optimalne du ine.

Kasnije li e dobija ljubi asto crvenu nijansu naro ito peteljka i nervatura bli a njoj. Poma e formiranju cvetnih pupoljka i ubrzava sazrevanje plodova i drveta ime se pove ava trajnost plodova pri uvanju i otpornost drveta prema mrazu. Pri vrhu mladara . Manjak fosfora usporava stvaranje cvetnih i lisnih pupoljka. Ulazi u sastav belan evina i niza fermenata i vitamina. U zimaju ga u obliku P2O5. Novo li e je uspravno.Fosfor (P) Ima va nu ulogu u fotosintezi i disanju biljaka. tamnije zeleno i ne dosti e normalnu veli inu. kao i razvoj mladara. Izra eno je u vreme hladnijih prole a i leta.

simptomi se javljaju prvo na starijem li u.nekroza ivica i uvrtanje listova . pa su simptomi nedostatka ozbiljniji i uo ljiviji kako se plodovi pribli avaju fazi pune zrelosti u veoma rodnim sezonama. U plodovima vo a akumuliraju se velike koli ine K. velike koli ine ovog elementa u zemlji tu mogu inhibirati usvajanje Mg ili ca i na taj na in dovesti do njihovog nedostatka. Kalijum (K) Nedostatak se prvenstveno ogleda u utilu tkiva du ivica listova. Ono kasnije dobija bronzanu boju i odumire. ali mo e izazvati manjak cinka.ostane samo par listova purpurne crvene boje. Iako suvi ak kalijuma sam po sebi nije toksi an za biljku. Suve zone ne javljaju se izmedu lisnih nerava.nekroza i su enje ivica listova. Vi ak fosfora ne uti e negativno na biljke. a u slu ajevima ozbiljnijeg nedostatka mogu se pojaviti i na mladim listovima. Ove nedostatke vide ete na slede e tri fotografije: Simptom nedostatka kalijuma na jabuci. Plodovi bivaju neugledni bez vrstine. breskvi i vi nji . a sa pove anjem nedostatka ivice listova postaju suve i krte. Po to se kalijum kre e kroz biljku.

.

Magnezijum se takode kre e kroz biljku. Bor (B) . Sli no kao kod nedostatka kalijuma. prvi simptomi javljaju se du ivica listova. hloroti ne zone tamne i odumiru.Magnezijum (Mg) Nedovoljna koli ina magnezijuma dovodi do pojave hloroze tkiva du ivica listova i izmedu glavnih lisnih nerava. a iza njih ostaje zvezdasta zona zelene boje du glavnih nerava i u srednjem delu lista. i simptomi se prvo javljaju na starijim listovima. i to obi no sredinom vegetacione sezone. Vi ak toksicmo deluje posebno na mlado li e vo aka. Kako se nedostatak magnezijuma nastavlja.

nepravilnog oblika i nekroza unutra nje strane kore zbog odumiranja kambijalnog tkiva.Nedostatak bora na tre nji ± odumiranje terminalnih delova izdanaka. na jabuci listovi su zadebljali i sitniji. Nedostatak B kod kru ke izaziva pucanje ploda .

sli no kao kod pojave krastavosti koju izaziva suvi ak mangana. Zametanje plodova je slabije. Kalcijum (ca) Slika: Nedostatak kalcijuma na plodu jabuke uzrokuje ³gorku pegavost´ ± nekroti ne lezije odmah ispod poko ice ploda. a oni koji su zametnuti pucaju. Porast novih izdanaka je jako smanjen. zbog ega je posebno potreban ko ti avom vo u. bez jasnog arenila na pojedina nim listovima. a vrhovi izdanaka u te im slu ajevima nedostatka odumiru. Plodovi su boljeg kvaliteta. Va an je za neutralisanje kiselosti zemlji ta. Manjak kalcijuma izaziva smoloto inu. Na mladim izdancima jabuke mo e doci do tamnjenja zone neposredno ispod kore. s obzirom da takva nisu pogodna za gajenje vo a. Uti e na razvoj korenovog sistema mladara i li a kao i na izgradnju ko tice. posebno kod .Do nedostatka bora obi no dolazi kod ko ti avog vo a i njegov simptom su sitniji listovi.

Doprinosi ja anju vo aka prema mrazu. Uti e na pove avanje sadr aja organskih materija. Manjak se mo e odraziti na slabiji razvoj korenovog sistema. . naro ito na kru ki i dunji. Vi ak sumpora pokazuje promene kao to su povrede na li u i plodovima. Hloroza se esto javlja kod dunje i u vo njacima na tepkim zemlji tima alkalne reakcije. naro ito kod agruma i to samo na kiselim zemlji tima. Gvo e (Fe) Poma e u obrazovanju hlorofila i u estvije u oksidacionim procesima. esto se nalazi u nekim ubrivima i pesticidima. Sumpor (S) Sastavni je deo belan evina. Ono je obi no bledo uto i znatno sitnije. Ima znatan uticaj na razvoj korena i i drugih organa vo aka. masti uljenih hidrata i belan evina.ko ti avih vrsta vo a. Vi ak kalcijuma izaziva u enje lista pri vrhu mladara. ali do ovoga ne dolazi s obzirom da sumpora ima u dovoljnim koli inama u svim zemlji tima. dok su nervi i dalje zeleni. bolestima i teto inama. a kod jabu astih dolazi do pojave o egotina na obodu lista. Manjak gvo a izaziva hlorozu na li u.

Simptomi su sli ni onima koje izaziva nedostatak gvo a. Me utim. Vr ni delovi izdanaka ne dosti u svoju normalnu du inu. savijaju i otpadaju od vrha mladara prema osnovi. koji su mnogo sitniji i u i od normalnih. Cink (Zn) Simptomi nedostatka cinka vidljivi su na listovima. u vi egodi njim zasadima. ANALIZA ZEMLJI TA Analizom zemlji ta mo e se odrediti pH vrednost zemlji ta i proceniti sadr aj hranljivih elemenata u njemu. dok glavni lisni nerv ostaje zelen. Tako e na zemlji tima sa lo om drena om i visokom koncentracijom dostupnog gvo a mogu dovesti do nedostatka mangana. to dovodi do pucanja kore. sledi hloroza nerava i na kraju brza nekroza cele lisne plo e. Potpoma e proces fotosinteze i biosintezu belan evina i aminokiselina. Du lisnih nerava najmla ih listova dolazi do hloroze. to ima za posledicu skra ivanje internodija i pojavu bokora ili rozete listova na vrhu. iako analize pokazuju da njihovo prisustvo u zemlji tu nije zadovoljavaju e. Mangan (Mn) Nedostatak mangana obi no se javlja u zasadima podignutim na alkalnim zemlji tima (pH iznad 7. Visoka pH vrednost i visok nivo fosfora ili mangana mogu dovesti do nedostatka cinka. Manjak bakra pruzrokuje promenu vr nih listova.5. Molibden (Mo) Reguli e preno enje elektrona u najzna ajnije delove vo ke . dok su ivice i vrhovi normalne zelene boje. Suvi ku mangana posebno je podlo na jabuka crveni Deli es. Pove ava sposobnost tkiva da upija vodu. Kambijalno tkivo ispod kore mladih izdanaka odumire.Bakar (cu) U estvuje u oksidoredukcionim reakcijama. Hloroza tkiva izmedu nerava mladog li a. Uti e na transformaciju azotnih jedinjenja i vezivanje atmosverskog azota iz zemlji ta. Tkivo izme u glavnih lisnih nerava uti i postaje hloroti no. esto se de ava da su u samim stablima elementi prisutni u dovoljnoj koli ini. dobra . simptomi se mogu ra iriti i na starije listove izdanka. Isto tako. Toksi ne koli ine mangana dovode do pojave sitne krastavosti koja se obi no javlja na stablima jabuke posa enim na zemlji tu ija je pH vrednost ispod 5. Manjak se javlja na zemlji tima sa dosta organske materije kao to je treset i dr. postoji velika razlika u koncentracijama hranljivih materija u zemlji tu i u samim biljkama. U ozbiljnijim slu ajevima nedostatka.0) i u su nim periodima. i onima koje izaziva nedostatak magnezijuma.koren i krunu. kada se javljaju prvo na starijim listovima. Ovaj simptom javlja se na mladim stablima na mestima na kojima se vo e ne sadi prvi put i gde u zemlji te nije une en kre . koji se vitopere. kada se javljaju na mladim listovima.

kao to su jagode i maline. analize zemlji ta istovremeno mogu dati solidnu procenu prisustva hranljivih materija i u samim biljkama. Godinu dana pre sadnje iz svih delova vo njaka treba uzeti uzorke zemlji ta. Uzorci se posebno uzimaju sa dubina do 20 cm i od 20 ± 40 cm.5-6. tako da se analiziraju i oni horizonti zdravice zemlji ta koji su kisele reakcije ili sadr e kalcijum.snabdevenost zemlji ta hranljivim materijama ne zna i i da su te iste koli ine dostupne biljkama. Ipak. . Uzorkovanje zemlji ta pre sadnje. Po to se zavr i preme tanje zdravice zem ta. lji povr inski deo zemlji ta se obi no uklanja i zamenjuje novom zemljom. kod kultura sa plitkim korenovim sistemom.8. pre sadnje mo e se izvr iti kalcifikacija ili acidifikacija zemlji ta. Kalcifikaciju zemlji ta koja se obavlja pre sadnje treba izvr iti dok pH ne dostigne vrednost 6. Mo e se izvr iti i inkorporacija fosfornih ili kalijumovih ubriva u koncentracijama po preporukama na osnovu analize zemlji ta. Pre sadnje treba uzeti uzorke zemlji ta i sa onih mesta namenjenih podizanju vo njaka koja su nivelisana ili cija je konfiguracija na neki na in promenjena. Ako to vreme dozvoljava.

0.Kako uzorci povr inskog sloja zemlji ta ne daju dovoljno informacija o variranju pH vrednosti i nivoa hranljivih materija u zdravici. Stoga se pri pra enju kvaliteta ishrane zasada ne treba oslanjati samo na rezultate analize zemlji ta. Uzorke treba uzimati iz me urednog prostora koji zahvata prskalica kod suzbijanja korova. Tako e bi trebalo uzeti posebne uzorke iz delova pija je dubina smanjena uklanjanjem zdravice ili pove ana njenim dodavanjem. treba uzeti uzorke sa povr inskog dela (do 20 cm dubine) i iz zdravice zemlji ta (30-45cm dubine). kako bi se imao uvid u stanje uspostavljenih zasada. a svaki uzorak treba da se sastoji od najmanje 20 proba. i nedostaci mnogih od njih mogu se izbe i ako se pH odr ava izmedu 6. U ovakvim uslovima. biljke ne e odreagovati na dodatno ubrenje. analiza zemlji ta je najbolji na in za posmatranje njegove pH vrednosti. Sa delova vo njaka na kojima su druga iji tipovi zemlji ta ili koji su na razli it na in izlu eni ili ubreni treba uzeti posebne uzorke. ak iako analize pokazuju nezadovoljavaju i sadr aj mineralnih materija u zemlji tu. U nekim drugim situacijama. biljke obi no mogu da usvoje dovoljne koli ine najve eg broja hranljivih materija. i ono e predstavljati nepotreban tro ak. mo e se desiti da biljke ne mogu da usvoje dovoljnu koli inu hranljivih materija ak iako ih u zdravici ima dovoljno. U ve uspostavljenim vo njacima i vinogradima.0 i 7. U starijim vo njacima pH je ni a zbog primene ubriva kisele reakcije. Koli ine hranljivih materija i pH vrednost menjaju se postepeno. pa je preporu ljivo vr iti uzorkovanje na svakih 3 do 5 godina. Uzimanje uzoraka u ve uspostavljenim zasadima. Niska pH vrednost mo e biti prirodna osobina zemlji ta ili posledica stalne primene kiselih azotnih ubriva. Na ovakvim mestima pH vrednost i koli ina hranljivih materija se esto zna ajno razlikuju. Sa povr ine ve e od 10 ari ne bi trebalo uzimati vi e od jednog uzorka. . S obzirom da ve ina vi egodi njih vo aka ima dubok korenov sistem. Zemlji na pH vrednost u velikoj meri uti e na dostupnost hranljivih materija biljkama. Nedostaci ili suvi ci hranljivih materija e e se javljaju kada je pH vrednost van ovih granica.

Kako bi se izbegli poreme aji u sadr aju hranljivih materija. Koncentracija hranljivih materija menja se i tokom godine pod uticajem vremenskih uslova i te ine roda. dok se amonijum zadr ava na esticama zemlji ta i te e se ispira. Ona sadr e azot u obliku nitrata. koji je odmah dostupan biljkama. Ispitivanjima je ustanovljeno da su amonijumova i nitratna ubriva skoro podjednako efikasna. Treba nabavljati samo neophodne koli ine i izbegavati skladi tenje velihih koli ina ubriva. jer ako ubrivo ostane na povr ini zemlji ta po toplom vremenu. ljude i ivotnu sredinu. deo azota mo e se izgubiti isparavanjem. Ve ina vo nih vrsta lak e usvaja nitrate od amonijuma. Ako je pH vrednost previ e niska. Analize biljnog tkiva su od najve e koristi ako se uzorci uzimaju na svakih 2-5 godina.6 g azota primenjenog preko ovog ubriva. ali postepeno. to mo e dovesti do smanjenja prinosa ili kvaliteta ploda. najvi e pa nje treba obratiti na sadr aj odre enog minerala i na cenu. Redovno uzorkovanje tokom nekoliko godina omogu i e najbolji uvid u promene i potencijalne poreme aje u sadr aju hranljivih materija. koji u velikim koncentracijama mo e o tetiti mlada stabla. treba obavljati analize biljnog tkiva koje e omogu iti lak u identifikaciju simptoma i pru iti uvid u snabdevenost biljaka mineralnim elementima. a cena je pristupa na. Urea mo e sadr ati i razli ite koli ine nusproizvoda. Ve prisutni simptomi poreme aja sadr aja hranljivih materija ukazuju na to da biljke nisu dobro snabdevene. Kako bi se odredio najbolji na in za popravljanje nedostatka koji je ustanovljen analizom lisnog tkiva. ako se ne koriste i ne uvaju na pravilan na in mogu predstavljati opasnost po doma e ivotinje. uslove pod kojima biljke usvajaju te elemente i dodatne elemente koji se u tom ubrivu nalaze. Ureu je najbolje primeniti po hladnom prole nom vremenu. Treba uzeti u obzir i reakciju zemlji ta (kisela ili bazna). pa nije potrebno vr iti analize tako esto. pre nego to do e do prvih simptoma ili smanjenja prinosa potrebno je sprovesti analizu tkiva. Ima kiselu reakciju i koeficijent neutralizacije kre njaka od 1. ponekad je neophodno izvr iti i analizu zemlji ta. pa su podlo ni ispiranju. Amonijum nitrat je jo jedan izvor azota i sadr i oko 32% ovog elementa. a visoka koncentracija ca mo e se smanjiti uno enjem magnezijum sulfata u zemlji te. Ovo ubrivo sadr i nitratni azot. Na primer. na in rukovanja.ANALIZA TKIVA Koncentracija hranljivih elemenata u biljnim tkivima jeste najpouzdaniji pokazatelj snabdevenosti vo aka hranom. po to se sadr aj hranljivih materija u njima mnogo br e menja.8. Urea sadr i visoku koncentraciju azota (46%). amonijuma ili njihove kombinacije. Kako bi se na vreme spre ili nedostaci hranljivih materija. lako se primenjuje. ali kada temperatura zemlji ta poraste i koren postane aktivan. i amonijacni azot koji se . to zna i da e biti potrebno oko 816 g kre njaka za neutralizaciju kiselosti iz svake koli ine od 454 g uree koja se unese u zemlji te. Kada se odlu uje koje e se ubrivo primeniti. pogotovo na peskovitom zemlji tu. savetuje se uno enje kre njaka. ima kiselu reakciju i tra i oko 816 g kre njaka za neutralizaciju svakih 453. Nitrati se ne vezuju vrsto za zemlji ne estice. Tokom zime e e se ubri nitratnim nego amonijumovim ubrivima. ubriva mogu dovesti do korozije opreme za njihovu primenu i. Mlade zasade treba uzorkovati e e. Njihov sadr aj u starijim zasadima se tako e menja. Azotna ubriva Biljke se obi no snabdevaju azotom godi nje i na tr i tu se mogu prona i razli ita ubriva sa ovim elementom. amonijum se u zemlji tu transformi e u nitrate. Isto kao i urea. UBRIVA ubriva su supstance koje sadr e hranljive elemente. nedostatak Mg mo e biti posledica niske pH vrednosti zemlji ta ili veoma visoke koncentracije ca u njemu.

Najve i nedostatak ovog dubriva je nizak sadr aj azota ± 15%. i njegova cena je visoka. Fosforna ubriva Kriterijumi pri odabiru ovih ubriva trebaju da budu sadr aj fosfora P2O5. Da bi se izbegli eventualni gubici azota isparavanjem do koga mo e do i posle primene uree po toplom vremenu koje je uobi ajeno za ovaj period. cena kao i rastvorljivost fosfora. ali zato sadr i i 11% magnezijuma. Nekoliko ubriva pokazuje visoku efikasnost obezbe ivanja odgovaraju e koli ine kalijuma biljkama. kalcijum nitrat se esto primenjuje dopunski u maju ili junu. Kalijumova ubriva Postoji nekoliko vrsta ubriva koja sadr e kalijum. njegova dostupnost biljkama. Obi no je skuplje od kalijum hlorida. kao to je urea ili amonijum nitrat i kre njak. radije nekoliko puta primenjuju jeftinija azotna ubriva kisele reakcije. mnogi proizvoda i. U ovom ubrivu ima manje kalijuma (22% kalijum oksida). Kalijum sulfat tako e ima iroku primenu. Sav azot je u lako dostupnom nitratnom obliku. Mogu biti pogodni za primenu u vo njacima u kojima je potrebno uneti fosfor. Do toksi nog dejstva hlorida mo e do i ako se u tek uspostavljenim vo njacima primenjuju velike koli ine ovog ubriva ( 360 kg/a) ili ako kalijum hlorid dode u direktan kontakt sa mladim stablima. gde postoji potreba za sni avanjem pH vrednosti. Di-amonijum fosfat (DAP) i momo-amonijum fosfat (MAP) sadr e relativno malu koli inu azota ± DAP 17 %. Kalijum nitrat sadr i veoma nisku koncentraciju azota ± 13%. Ima visok sadr aj kalijuma ± 60 ± 62% kalijum oksida i pristupa nu cenu. Mo e se koristiti u zasadima u koje je potrebno uneti kalijum. Naj e e se koristi u borovnicama. Kalijum magnezijum sulfat koristi se ako postoji potreba za uno enjem magnezijuma u zemlji te. Amonijum sulfat ima veoma kiselu reakciju. pa je odmah dostupan biljkama i ne smanjuje pH vrednost zemlji ta. i veoma esto. preporu uje se jesenja primena. visoka cena. koji se lako ispira. Kalijum hlorid (KCl) je kalijumovo ubrivo ija je upotreba iroko rasprostranjena. esto se primenjuje u borovnicama. Ako se primeni tokom jeseni ili zime. Ako postoji potreba za uno enjem velikih koli ina ovog ubriva. ubrivo treba izabrati u zavisnosti od cene po jedinici kalijum oksida i od toga da li ono sadr i jo neke korisne elemente. Sadr i ne to manje kalijuma (50% kalijum oksida) i obi no je skuplji od kalijum hlorida. Kalcijum nitrat ne treba primenjivati tokom jeseni i zime po to odmah dolazi do ispiranja nitrata. Pre nego kalcijum nirat jednom u toku godine. a MAP 11 % .zadr ava u zemlji tu i sporije postaje dostupan biljkama. Kalijum nitrat sadr i 44% kalijum oksida i 13% azota i u zasadima vo a se primenjuje u izvesnoj meri. s obzirom da sadr e oko 50% fosfor oksida.i imaju jaku kiselu reakciju. kako bi odr ali pH vrednost zemlji ta. ali spada u skupa kalijumova ubriva. mali sadr aj azota ± 21% i relativno je skup. koje su na toksi nost hlorida osetljivije od ostalih vo nih zasada. Kalcijum nitrat se veoma esto koristi u vo njacima. Normalni superfosfat ne upotrebljava se tako puno kao ranije . kako bi bilo dovoljno vremena da dode do ispiranja hlorida iz zone korena pre po etka prole nog porasta. tj. odnosno pre nego to temperatura zemlji ta poraste u prole e i koren postane aktivan. ispiranjem se mo e izgubiti velika koli ina nitratnog azota. koje zahtevaju nisku pH vrednost zemlji ta i mo e biti pogodan za primenu u vo njacima na zemlji tima bazne reakcije. Sav azot nalazi se u vidu nitrata. Sav azot nalazi se u obliku amonijuma.

s obzirom da biljke obi no usvajaju ovu koli inu fosfora iz zemlji ta. Stajnjak ne bi trebalo unositi u zemlji ta sa visokim sadr ajem fosfora (iznad 150 ppm). Za ove proizvode nisu potrebne dozvole koje se zahtevaju za primenu ostalih vrstih otpada. od kojih je skoro celokupan sadr aj odmah dostupan biljkama. Po to se sastav ovih nusproizvoda razlikuje. ali je ipak za utvr ivanje sadr aja azota potrebno uraditi posebne analize. Uop te. treba poznavati sadr aj hranljivih materija u njemu. PREPORUKE ZA UBRENJE VO A . i 11% azota. P2O5 i K2O. koli ine primene treba odrediti tako da sadr aj azota i fosfora u njima ne prede preporucene granice. I ovo ubrivo uve ava kiselost zemlji ta.zbog niskog sadr aja fosfora (18-20%) P2O5. tako i u me avinama ubriva. amonija nog azota. Primenom MAPa pove ava se kiselost zemlji ta. Ipak. stajnjakom ne treba unositi vi e od 22. me avina stajnjaka i slame i biljni ostaci (seno i slama) mogu biti koristan izvor hranljivih materija. Izve taji o analizi stajnjaka obi no sadr e podatke o koncentraciji ukupnog azota.7 kg/a fosfora. Da bi se izra unale odgovaraju e koli ine primene stajnjaka. 87% je rastvorljivo u vodi i obi no se koristi u me avinama ubriva. ali je njegova primena veoma ekonomi na. ORGANSKA UBRIVA Stajnjak.46% i vi e azota (18%) od MAP-a. povr a i e erne repe mogu se tako e koristiti kao izvor hranljivih i organskih materija za snabdevanje vo a. ali je ovo ubrivo cenjeni izvor fosforP2O5. Stajnjak treba primenjivati u koli inama u kojima procenat dostupnog azota ne prelazi preporu ene granice. Generalno. i zavisi od na ina na koji se on sakuplja i uva. U zemlji ta koja sadr e vi e od 75ppm fosfora. koji je slabo rastvorljiv u vodi (ispod 1%) i iz upotrebe ga izbacuju gore opisana ubriva sa ve im sadr ajem P2O5. Oko 85% od ovog sadr aja u superfosfatu rastvorljivo je u vodi i odmah dostupno biljkama. Uobi ajene koncentracije hranljivih materija u stajnjaku predstavljene su u tabeli. Od ove koli ine. Sporedni proizvodi koji nastaju preradom vo a. treba izvr iti analizu reprezentativnih uzoraka kako bi se odredio sadr aj hranljivih materija u njima. MAP sadr i 48% fosfor P2O5. Skoro celokupna koli ina oksida fosfora u DAP je odmah dostupna biljci. celokuopna koli ina amonija nog azota i 20-50% organski vezanog azota dostupni su biljkama u godini primene stajnjaka. Kod ivinskog stajnjaka sadr aj hranljivih materija zna ajno varira. Kameni fosfat ima mali sadr aj fosfor P2O5 (3-8%). ubriva sastavljena od sve e organske materije imaju visok sadr aj hranljivih elemenata i mogu o tetiti koren stabala ako se primenjuju u velikim koli inama. Koncentrovani superfosfat se e e koristi zbog visokog sadr aja P2O5 ± 46%. celokupna koli ina amonija nog azota i 50% organski vezanog azota u nusproizvodima dostupni su biljkama u godini primene ovih ubriva. Diamonijum fosfat (DAP) ima ne to manji sadr aj fosfor(V)oksida . Monoamonijum fosfat mo e da se primenjuje kako samostalno.

U starijim vinogradima. gusto sa enim zasadima jabuke. Ove koli ine treba prilagoditi uslovima u vo njaku koji se odre uju na osnovu koncentracije azota u listu. pre primene treba ustanoviti sadr aj azota u njima i koli inu primene prilagoditi koli inama azota u mineralnim ubrivima koja se ve primenjuju. U pojedinim vo njacima mo e postojati potreba za primenom manje ili vi e azota od preporu enih koli ina. u traci irine 1. posle zametanja plodova. ali tako da se opasnost od o egotina na korenu svede na najmanju meru. Koli ina u drugoj primeni mo e se smanjiti ili potpuno izostaviti ako nije zametnuto puno plodova. ve e koli ine unose se i u jako zakorovljene vo njake. preporuke raznih proizvo a a treba uzeti kao okvirni vodi .5-1. ubrivo treba rasuti u redu. bujnosti stabala. kako bi se izbegla prevelika bujnost u drugom delu vegetacione sezone. Mnogo je lak e primeniti dodatne koli ine azota nego iza i na kraj sa preteranim porastom do koga dovodi suvi ak ovog elementa. rezidba i na in obrade me urednog prostora. Mogu e je da e biti potrebno smanjiti koli ine azota . mogu izazvati o te enja korena. Kod mladih stabala vo a i vinove loze. Mesta na kojima je prethodno sejana lucerka mogu imati pove ani sadr aj azota i tu treba uneti mnogo manje ubriva. Na veoma peskovitim zemlji tima preporu uje se prole no ubrenje. Tek posa ene sadnice vo a i vinove loze treba ubriti posle dovoljnih koli ina ki e i tek po to se zemlja slegne. Na potrebu biljaka za azotom najvi e uti u tip zemlji ta. Dosta proizvo a a azot primenjuje iz dva puta ± prvu polovinu odre ene koli ine u martu ili aprilu. Vo njacima podignutim na plodnoj ilova i mogu biti potrebne samo polovine preporu enih koli ina azota. Ako se koristi stajnjak ili neko drugo organsko ubrivo. a 20-25 cm dalje od stabla. po to posle jesenje primene mo e do i do ispiranja. Pre odre ivanja treba upoznati reakcije zasada na ubrenje. kvaliteta ploda i rodnosti. Preterani porast posebno nanosi tete u mladim. Oko starijih stabala ubrivo treba rasuti u pre niku irine kro nje. treba rasuti ubrivo u pre niku od 90 ± 120 cm oko biljke. tako da ukupna koli ina unetog azota ne prelazi preporu ene koli ine primene. Ve ina ubriva koja se nalaze na tr i tu su soli.8 m. a onima na peskovitim zemlji tima i do 50% vi e od dole navedenih koli ina. Jaka rezidba podsti e vegetativni porast i mo e smanjiti potrebe za azotom. Primena azota Iako se potreba za optimalnim koli inama azota razlikuje od jedne lokacije do druge. Isto tako. Te ko je pretpostaviti koliko se azota mo e obezbediti iz sena ili slame. i ako se biljkama dostave u visokoj koncentraciji. Ovakva stabla treba ubriti malo ili ih skoro uop te ne ubriti. U vo njake podignute na travnjacima i utrinama treba uneti 20-50% vi e azota nego u iste i dobro obra ene. Preporuke za primenu ostalih hranljivih materija date su pod pretpostavkom da postoje potrebe za njihovim dodatnim koli inama. koje treba prilagoditi razlkama u tipovima zemlji ta i tehnologijama gajenja na pojedinim lokacijama. ubrivo treba rasuti na mesto sa koga je ono dostupno biljci. a drugu u junu.U daljem tekstu nalaze se preporu ene koli ine primene azotnih ubriva.

kalcijuma i magnezijuma Ove elemente ne treba primenjivati ukoliko za njima ne postoji dodatna potreba. bi e potrebno primenjivati ove koli ine na svakih 3-5 godina.0. to e imati isti efekat kao i primena ostalih ubriva koja sadr e istu koli inu kalcijuma. . i koncentracije treba smanjiti ako je vreme toplo i vla no ili ako od prethodnog prskanja nije pala ki a. ali ih retko mo e potpuno ukloniti. kru kama. ko ti avom vo u. Primeniti 9-13. treba primeniti 90-180 kg P2O5 po jednom aru. Treba prskati kalcijum hloridom u koli ini od 26±40 g/l u junu i julu i 40-65 g/l u avgustu i septembru. ove koli ine bi e dovoljne najve em broju vo nih vrsta tokom niza godina. Tabela: Preporu ene koli ine primene fosfora u pre sadnje u jabukama. Neodgovaraju i nivoi kalcijuma u stablima jabuke mogu da dovedu do poreme aja kao to su gorka pegavost. peskovitim zemlji tima odr ao odgovaraju i nivo kalijuma. Kalcijum (Ca) Ako se pH vrednost odr ava iznad 6. Primena fosfora . Po to se fosfor u zemlji tu kre e veoma sporo. gro u.. pucanje ili prerano smek avanje ploda. Treba prskati rastvorom kalcijuma. jagodama i malinama Tabela:Preporu ene koli ine kalijuma za primenu pre sadnje u zasadima raznog vo a Kalijum (K2O) Primena 68-136 kg/a kalijum oksida nadoknadi e ve inu nedostataka ovog elementa. Fosfor (P2O5) Ako postoji potreba. Najbolje je prskati 8-10 puta u periodu od kasnog juna pa do berbe u intervalima od dve nedelje.kalijuma. Prskanje kalcijumom mo e smanjiti ove probleme. Kako bi se u zasadima ko ti avog vo a na lakim. Uno enje kre njaka u koli ini od 2-4 t/a ispravi e nedostatke ukoliko do njih do e.koje se u zemlji te unose iz organskih ubriva ili ovu primenu potpuno prekinuti dok se ne vidi kako biljke na nju reaguju. retko dolazi do nedostataka ovog elementa.5 kg kalcijum hlorida po aru tokom vegetacionog perioda kako bi se postigli najbolji rezultati.

dolomitni kre njak je najjeftinije ubrivo. Mo e se upotrebiti magnezijum sulfat (gorka so) u koncentraciji od 131 g/l u prva dva prskanja tokom dve ili tri godine dok kre njak ne odreaguje u zemlji tu. Primena mikroelemenata Gde postoje nedostaci B. Mn ili Zn preporu uje se primena slede ih koncentracija ubriva: . Primenjuju se 2-4 t/a ili koli ine preporu ene na osnovu izve taja o analizi zemlji ta. Fe.Magnezijum (Mg) Ako treba uneti dodatne koli ine magnezijuma.

Po to je razlika izmedu nedostatka i suvi ka bora mala. kapacitet injektora i odre ivanje trajanja primene. Biljke se ne mogu ravnomerno snabdeti ubrivom ako protok vode nije ujedna en. Mangan (Mn) Ukoliko je prisutan nedostatak mangana. Fungicidi Ditan i Cineb su tako e dobri izvori cinka ako se primenjuju u zasadima za koje su registrovani i u koncentracijama i vremenu primene nazna enim na etiketi. iz svakog kaplja a u jedinici vremena treba da isti e apsolutno jednaka koli ina vode. Koncentracija se ne sme pove avati vi e od dva puta. Da bi protok vode u sistemu za navodnjavanje bio ujedna en.3 kg u septembarskom prskanju posle berbe. Najva niji faktori koje treba uzeti u obzir su: ujedna en protok vode (ravnomerna primena ubriva mogu a je samo ako je i protok vode ujedna en). na in ubrizgavanja ubriva u sistem. Za privremenu popravku treba koristiti fungicide koji sadr e gvo e. ravnomernijem i redovnijem snabdevanju biljaka azotom tokom itavog vegetacionog perioda i smanjenim gubicima od ispiranja azotnih ubriva. razlike izmedu kaplja a ili njihovog zapu avanja. manjem oslanjanju na ki u da sprovede azot do korenovog sistema. treba je smanjiti dodavanjem sumpora. Tako e se mo e koristiti i cink sulfat u kombinaciji sa jednakim koli inama hidriranog kre njaka za prva dva prskanja (12-26 g/l ) ili 1. vrsta ubriva. ili komercijalne helate gvo a u koncentracijama koje se preporu uju za ranija prskanja. Iako je skoro nemogu e postici 100% ravnomeran protok.Bor (B) Bor se primenjuje inkorporacijom u zemlji te u koli ini od 450-600 g/a za jabuke i kru ke. Gvo e (Fe) Do nedostatka gvo a dolazi na zemlji tima sa visokom pH vrednosti ili slabom drena om. za primenu ubriva preko sistema je neophodno da ova ujedna enost bude najmanje 80%. Uno enje gvo a preko zemlji ta na zemlji tima sa visokom pH vrednosti su se pokazala nedovoljnim ili neefikasnim.3-2. proveriti pH zemlji ta i uneti kre njak u potrebnoj koli ini. Breskve su veoma osetljive na suvi ak bora ± treba ga primenjivati samo ako analize listova pokazuju njegov nedostatak. treba ga primenjivati samo ako postoji potreba za time. Prednosti ovakvog na ina ubrenja ogledaju se u zna ajnoj u tedi samih ubriva (tro kovi su manji i do 50% ). Savetuje se folijarna prihrana i helati cinka u preporu enim koncentracijama i vremenima prskanja. Folijarnom primenom mo e se bolje kontrolisati koli ina bora koju biljka usvoji. treba ga pobolj ati ili uop te ne ubriti na ovaj na in. aluminijum sulfata ili kiselih azotnih ubriva. Koncentraciju ne treba pove avati vi e od dva puta. Ukoliko je prisutan suvi ak Mn. a pH je iznad 7. Ako simptomi na biljkama ukazuju na nedostatak gvo a. 225450 g/a za tre nju i 225 g/a za breskve. Ujedna enost protoka Najva niji preduslov za efikasno injektiranje ubriva u sistem jeste ujedna en protok vode u njemu. Ako je ovaj procenat ispod 80. treba primeniti vodeni rastvor mangan sulfata u koncentraciji od 66 g/l vode ili helate mangana u koncentraciji preporu enoj za prva dva prskanja. ubrenje preko sistema kap po kap ubrenje preko sistema kap po kap treba pa ljivo isplanirati.5. Solubor je navi e kori eno ubrivo sa borom. Neravnomeran protok vode javlja se kao posledica lo e projektovanog sistema. Mo e se primeniti i folijarno u koncenraciji od 6 g bora u litri vode u prva dva prskanja ili 12 g bora u litri vode u septembru ili oktobru dok je li e jo aktivno. pa je zato najbolje da se projektovanje i postavljanje sistema poveri . Preko sistema kap po kap se najce ce primenjuje azot. Cink (Zn) Reakcije na uno enje Zn preko zemlji ta nezadovoljavaju e su na zemlji tima sa visokom pH vrednosti.

Svaka posuda obele i se crtom na istoj visini. Ove vrednosti treba koristiti kao osnovu za odre ivanje stvarne rastvorljivosti ubriva u vodi za navodnjavanje. zbir tri najkra a vremena je 100s. ali se u naj iroj upotrebi nalaze tri: Venturi ± te na ubriva ili rastvorena vrsta ubriva unose se u sistem na osnovu razlike u pritisku koja nastaje na su enom delu glavne cevi na mestu injektiranja. Ovo su maksimalne koli ine iste supstance (zasi eni rastvori). Slede e treba sabrati tri najkra a vremena i tu vrednost. Vr ednost ravnomernosti protoka nalazi se u preseku ove dve linije. Za merenje protoka iz pojedina nih kaplja a koristie se male posude (od oko 200 mililitara). Stepen rastvorljivosti nekoliko suvih azotnih ubriva prikazana je u tabeli. Dalje se saberu tri najdu a vremena i ta vrednost (ozn ena kao Tmax) prona e na vertikalnoj osi grafika koja je ozna ena. dok se amonijum nitrat i urea moraju prvo rastvoriti u vodi i tako injektirati u sistem. ova vrednost je jedva zadovoljavaju a (77%) i ukoliko se ona ne mo e pove ati. prona i na horizontalnoj osi. ozna enu kao Tmin. Povuci vertikalnu liniju od Tmin i horizontalnu od Tmax. Jadnostavan. . brz i precizan na in merenja ravnomernosti protoka opisan je na grafiku. Azotna ubriva koja se mogu injektirati u sistem Azotna ubriva koja se obi no ubrizgavaju u sistem su u obliku 28%-og rastvora azota. amonijum nitrat i urea. Za epljenje kaplja a obi no se spre ava upotrebom filtera i pravilnim odr avanjem sistema. Na grafiku je dat primer zbira tri najdu a vremena od 200s. Vrste injektora Postoji nekoliko vrsta injektora. pritisak u sistemu i protok u glavnoj cevi se u izvesnoj meri razlikuju od sistema do sistema. pretakaju a pumpa ± rastvor ubriva se unosi u sistem pomo u pumpe. injektiranje ubriva u sistem se ne preporu uje. U datom primeru. U datom primeru.kvalifikovanim licima. dok je realna rastvorljivost ubriva obi no malo slabija. tank sa delom za ubrizgavanje ubriva ± deo vode za navodnjavanje vra a se u tank zbog razlike u pritisku izmedu ulazne i izlazne cevi na tanku u kome se nalazi rastvoreno ubrivo. Rastvor azota se mo e direktno uneti u sistem. Izlazni kapacitet pumpe. postave se ispod kaplja a i meri se vreme u sekundama potrebno da nivo vode dostigne nazna enu crtu. Ujedna enost protoka mo e se pobolj ati produ enjem vremena primene i injektiran ubriva ja dotle dokle je to isplativo.

tipa zemlji ta i iskustva i ciljeva proizvoda a. tip injektora ne e uticati na ravnomernost primene ubriva dok god je vreme ubrizgavanja dovoljno dugo da se celokupna koli ina ubriva rasporedi u vo njaku. od kojih e prvi biti negde u vreme cvetanja. Injektiranje preko sistema kap po kap bi bilo najbolje zapo eti koli inom azota koja je upola manja od one koja bi se ina e rasula po povr ini zemlji ta. Obi no su dovoljna dva kaplja a.Iako koncentracija ubriva u sistemu za navodnjavanje mo e varirati u zavisnosti od vrste injektora koja se koristi. sposobnosti korena da sprovodi rastvor hranljivih materija. Tako. svakom stablu treba dostaviti 60 g amonijum nitrata u vreme cvetanja.3 l vode. Kada se ustanovi koja je koli ina ubriva potrebna jednom stablu. a glinu e oko 6 l. Veoma je va no poznavati tip zemlji ta u vo njaku i dubinu do koje se prostire korenov sistem. odnosno etiri nedelje kasnije. Tu koli inu dalje treba pove ati ili smanjiti u zavisnosti reakcije drveta na ubrenje. Kako bi se pove ala efikasnost ubrenja i izbeglo spu tanje ubriva do podzemnih voda. Kolicina dubriva za injektiranje Koju koli inu ubriva treba koristiti i u kom momentu ga treba ubrizgati u sistem? Koli ina i vreme zavise od starosti stabala.potencijalnog prinosa. Zato ne bi trebalo navodnjavati pre ili posle primene ubriva ili ako su prognozirane jake ki e. Iz ove zone ubrivo se mo e isprati ako se u sistem unosi rastvoreno u velikoj koli ini vode ili u vremenu neposredno pre ili posle navodnjavanja ili jake ki e. Ako je jednom stablu potrebno 200 g amonijum nitrata godi nje. Efikasnost i ispiranje Kada se injektiranje ubriva uskladi sa planom navodnjavanja i o ekivanom koli inom padavina. Kre njak zadr ava 4.3 l zemlji ta. prinos i iste koncentracije azota u li u ako se ubri injektiranjem sa 1/3-1/2 manjom koli inom azota. Ako u datoj sekciji koja se navodnjava ima 500 stabala. Koli ine azota koje se unose injektiranjem mogu biti manje i do 50-65% u pore enju sa onima koje se unose preko zemlji ta. dok se tri ili etiri kaplja a po stablu mogu koristiti na jako peskovitim zemlji tima ili kod velikih stabala. visok procenat ubriva ostaje u zoni korenovog sistema. kako bi se odredilo koliko je ubriva potrebno za svaku sekciju pod sistemom. nju treba pomno iti sa brojem stabala koja su pod sistemom kap po kap. Ne treba injektirati celokupnu koli inu azota koja je namenjena za tu godinu u samo jednoj primeni. 60 g po stablu uneti u vreme cvetanja. ovu koli inu treba podeliti na tri ili vi e jednakih doza i injektirati ih u intervalima od 2 nedelje. ispiranje treba svesti na najmanju mogu u meru. Stabla lak e usvajaju injektiranjem une en azot zbog preciznije odre enog vremena primene i uno enja ubriva direktno u zonu korena. a jo 60 g i 80 g dve. Mo e se desiti da jedan kaplja po stablu ne bude dovoljan da obezbedi dovoljnu koli inu vode i hranljivih materija korenovom sistemu.3 l zemlji ta zadr ava 2. Po gornjem primeru. sorte. Op te pravilo je da u peskovitim zemlji tima svakih 38. Npr. stablo kome je normalno potrebno 450g amonijum nitrata koji se primenjuje jednom godi nje po povr ini zemlji ta e imati istu bujnost.5 L vode na 38. . u nju treba uneti 500*60g. odnosno 30 kg amonijum nitrata u vreme cvetanja. Injektiranje ubriva daje proizvoda u ve i stepen fleksibilnosti od primene ubriva preko zemlji ta po to se na ovaj na in ubrivo dostavlja biljkama ba onda kada im je to potrebno.

sistem treba ostaviti uklju en 20-30 min kako bi celokupna koli ina ubriva iza la iz sistema. FERTILIZING FRUIT CROPS. .ing. sistem treba uklju iti i pustiti da dostigne ravnote u ili stepen apsolutne operativnosti. Ovako se izbegava rizik da ubrivo ostane u sistemu posle njegovog isklju ivanja i da dode do za epljenja kaplja a.Du ina vremena injektiranja Sistem za navodnjavanje treba da bude u funkciji du i vremenski period od onog koji je potreban za injektiranje ubriva. Pre nego to se zapo ne sa uno enjem ubriva. dipl. Po to se injektiranje ubriva zavr i. Eric Hanson sa enleskog prevela: Katarina Markovi . sistemu na toj sekciji je potrebno oko 20-30 min da dostigne ravnote u. Ako jedna sekcija koja se navodnjava pomo u jednog ventila ima oko 10a ili manje.