Pobolj ana piramidalna kruna kao najbolji uzgojni oblik za ljivu

Ovih dana su nam se javljali mnogi vo ari-amateri koji podi u nove zasade ljive sa pitanjem kako da pravilno formiraju odgovaraju i uzgojni oblik. Da bi se formirao uzgojni oblik i vo ka to pre dovela u stanje plodono enja, veoma je va no da se koriste kvalitetne sadnice i na vreme sprovedu ostale operacije (zimska i letnja rezidba, povijanje grana i letorasta, prstenovanje itd.) Kod nas je u praksi, u savremenoj proizvodnji ljiva, kao ozgojni oblik najvi e zastupljena pobolj ana piramidalna kruna. Posa ene jednogodi nje sadnice se skra uju u prole e na 110-120 cm. Ukoliko sadnice na sebi imaju prevremene gran ice, onda se one prore uju a ostale skra uju na tri do pet pupoljaka i to obi no na spoljni pupoljak. Kada mladari u prole e dostignu 10-15 cm, odstranjuju se svi koji izbijaju na deblu. Mladari koji su konkurencija vodilici se odstranjuju ili pinsiraju. Tokom jula meseca odabiraju se dva mladara na rastojanju oko 30 cm i ostave da rastu, a ostali se pinsiraju ili poviju. Na po etku druge vegetacije, grane koje su ostavljene za skeletne se skra uju za jednu tre inu, a vodilica 30-40 cm iznad nivoa ovih grana. Letorasti koji zagu uju krunu ili se ukr taju se re u do osnove. Na kraju jula ili po etkom avgusta se na ostavljenoj vodilici opet izaberu dva mladara koja su najbolje razvijena i koja se ne poklapaju sa donjim mladarima ve se pru aju u me uprostoru donjih grana. Razmak izme u ovih grana treba da bude oko 30 cm. Tako e se izabere jedan uspravni letorast za vodilicu, a konkurenti se odstrane ili pinsiraju. Na donjim skeletnim granama se odaberu dva mladara na udaljenosti 60 cm od produ nice ili centralne skeletne grane. Razmak izme u letorasta trebao bi da bude 25 -30 cm. Svo ostali mladari se pinsiraju ili savijaju. Na po etku tre e vegetacije prve dve skeletne grane se skra uju da bi se formirala druga serija sekundarnih grana. Tako e se skra uju i letorasti ostavljeni za slede e dve primarne grane i letorasti ostavljeni za sekundarne grane na prvim skeletnim granama. Produ nica se skra uje na oko 30 cm od vrhova druge serije primarnih grana. U julu se na ostavljenoj produ nici izabere jedan mladar za slede u primarnu granu, ali koji se ne poklapa sa donjim ostavljenim primarnim granama. Na tre oj i etvrtoj primarnoj grani se ostavljaju letorasti na 60 cm od produ nice sa suprotnih strana tih grana. Rastojanje izme u tih letorasta je 25-30 cm. Na donje dve primarne grane na razmaku 60 cm od prve serije sekundarnih grana se ostavljaju letorasti za drugu seriju sekundarnih grana. Na po etku etvrte vegetacije uradi se sli no kao i na po etku tre e. Samo se krajem jula na produ nici odabere jo jedan letorast za poslednju primarnu granu na produ nici. Na ostalim primarnim granama se ostavljaju mladari za nove sekundarne grane, a na sekundarnim granama mladari na kojima e se formirati nosioci rodnosti. Na po etku pete vegetacije vodilica se skra uje do slabije razvijene bo ne grane. Na gornjim primarnim granama se formiraju sekundarne grane na isti na in kao i na donjim. Broj primarnih grana treba da iznosi 5-6. u odnosu na produ etak debla donje grane zaklapaju ugao oko 45° a gornje oko 50°.

REZIDBA I FORMIRANJE UZGOJNOG OBLIKA JABUKE

Rezidba je osnovni pomolo ki postupak koji uti e na u inak ostalih aspekata tehnologije gajenja vo a. Istovremeno, ostali postupci uti u na potrebe i reakcije drveta na rezidbu. Efektno vo enje vo njaka nije skup pojedina nih tehnika gajenja, ve integrisani program postupaka koji uti u jedan na drugi. Preporuke vezane za ostale tehnike gajenja zasnivaju se na pretpostavci da su stabla pravilno formirana, a neobavljanje rezidbe mo e ograni iti njihov u inak. Rezidba je katalizator koji omogu ava delovanje ostalih tehnika gajenja. Neophodno je pratiti kontinuirano, najsavremenija tehnolo ka saznanja, koja svuda u svetu te e ka tome, da se postigne takav koncept vo arenja, koji omogu ava malu vo ku na dohvat ruke (upotreba manje bujnih vegetativnih podloga jabuke) ili (zbog samohodnih platformi) ak veliku vo ku, na kojoj je potrebno to manje ru nog rada (osim visoko produktivne berbe 2.000 ili vi e kg za 8 asova po bera u), koji moraju biti to jednostavniji, kako bi ih bilo mogu e sprovesti jeftinijom i manje stru nom radnom snagom. Rezidba ima za cilj pravilno obrazovanja krune, br e proro avanje, regulisana i zadovoljavaju a rodnost, visok kvalitet ploda, dug vek stabla, manja o te enja od biljnih bolesti, teto ina i vremenskih nepogoda.
Ekonomika rezidbe jabuke

Rezidba ima veliki udeo u tro kovima proizvodnje jabuka. Tro kovi rezidbe u estvuju sa otprilike 50% u tro kovima rada i 10 -15% u ukupnim tro kovima proizvodnje, to zavisi od cene jabuke na tr i tu, kao i od stabla razli ite starosti i gustine. Po to se velika, starija stabla sa mno tvom problema pri rezidbi postepeno prevazilaze, a zapo inje proizvodnja maldih i gu e sa enih zasada, o ekuje se zna ajna promena u tro kovima rezidbe. Iako gusti zasadi zahtevaju intenzivniju kontrolu, rezidba malih stabala je znatno efikasnija. Potreba za penjenjem uz stablo se smanjuje ili potpuno nestaje, to zna ajno pove ava produktivnost rezidbe. Kada se ve a efikasnost rezidbe ukombinuje sa ve im prinosima koji se o ekuju u gustim zasadima, treba ocekivati zna ajno smanjenje tro kova

proizvodnje. Smanjenje tro kova rezidbe bi e pokazatelj efikasnog upravljanja gustim zasadima jabuke. U poku aju da smanje tro kove rezidbe, neki proizvoda i ozibljno zanemaruju ovaj veoma va an aspekt tehnologije gajenja. Izostavljanje rezidbe je izvor zna ajnih u teda jer predstavlja veliki deo ukupnih tro kova i pla a se odmah i u gotovini. Za razliku o d propusta u za titi od teto ina, neobavljanje rezidbe ne onemogu uje prodaju roda. Posledice neodgovaraju e rezidbe se sporo razvijaju i te ko prime uju. Na alost, one su obi no dugotrajne. Prvi problem koji se uo i ako se rezidba zanemari jeste opadanj e kvaliteta ploda, to samo produbljuje ekonomski problem koji je doveo do nedostatka sredstava za rezidbu. Posle godinu ili dve zanemarivanja, tro kovi rezidbe e se zna ajno uve ati, a reakcija verovatno nece biti zadovoljavajuca. U ovakvim situacijama o bi no sledi poku aj da se ja om rezidbom nadoknade godine zanemarivanja. Ovako e se smanjiti prinos i podsta i nepotreban vegetativni porast koji e, suprotno o ekivanom, negativno uticati na kvalitet ploda i ozbiljno zakomplikovati budu u rezidbu. Za pon ovno uspostavljanje produktivnosti i kvaliteta ploda i stavljanje bujnosti pod kontrolu mogu biti potrebne tri ili etiri godine. im se uspostavi prihvatljiv odnos izmedu vegetativnog i rodnog porasta, neophodno je obavljati redovnu, godi nju i stalnu rez idbu kako bi se ova osetljiva ravnote a odr ala; tro kovi ovakve rezidbe moraju se smatrati veoma bitnim delom bud eta namenjenom proizvodnji. Da bi se postigla bolja produktivnost, vo njaci sa retko posa enim velikim i starim stablima jabuke se brzo zamenjuju manjim, gu e sa enim stablima. Mi ljenja o optimalnoj visini stabala i razmaku sadnje se razlikuju, a svi se sla u da su manja stabla ekonomski opravdanija. U pro losti prihva eni na ini gajenje visokih stabala vi e nisu zadovoljavaju i, tako da mor a do i do zna ajnih promena u pogledu visne stabala i razmaka sadnje. Jasno je da rezidbu i formiranje uzgojnog oblika kao na ine uzgoja treba prepraviti i prilagoditi gustoj sadnji. Prednosti guste sadnje na iroko se predstavljaju javnosti. O ekivanja da e ovakva stabla rano ra ati, da e imati visoke prinose i da u njih ne e biti potrebno ulo iti ve i rad, nisu se pokazala ispravna. U ispitivanima mladih stabala sa enih na razli itom odstojanju u (Va ingtonu 1976), objavljeno je da se prose an prinos u vo njacima starosti 5-12 godina nije pove avao poslednjih 17 godina. Nije prime eno da prinos zavisi od podloge, a i gustina sadnje je imala mali uticaj na prinos. Detaljnija ispitivanja otkrila su da je uticaj odre enih uzgojnih tehnika na prinos bio ve i od uticaja podloge ili gustine sadnje. Rodni potencijal ostvaren je samo u onim vo njacima sa gusto posa enim stablima u kojima je velika pa nja posve ena uzgojnim tehnikama. Prednosti gustog na ina sadnje su realne i zna ajne. Ipak, ove prednosti mo i e u potpunosti da iskoriste samo oni proizvo a i koji savesno primenjuju odgovaraju u tehniku gajenja. U pomenutom ispitivanju, jedan od najva nijih inilaca koji uti u na ranu proizvodnju je formiranje uzgojnog oblika mladih stabala. Rezidba i formiranje uzgojnog oblika se ne mogu razdvojiti, s obzirom da ove tehnike prate jedna drugu kod mladih stabala, a formiranje uzgojnog oblika mladog stabla u velikoj meri odre uje tehniku

Ciljevi rezidbe i formiranja uzgojnog oblika Iako e u nerodnim godinama uvek biti potrebno obaviti rezidbu do odre enog stepena. Neodgovaraju i vegetativni porast uti e na smanjenje rod nosti i veli ine plodova. nedovoljne rezidbe ili njenog izostanka. posebno temperature i svetlosti. periodi nost vezana za izlaganje svetlosti (ili zasenjivanje) je od velike va nosti. o dr ava optimalna bujnost rodnih grana i podsti e stalni razvoj novih nose ih grana koje zamenjuju one koje su rezidbom uklonjene. U prethodnom nabrajanju inilaca. tako i na plodnost. jaku rezidbu ili gubitak roda.rezidbe rodnog stabla. odr ivo visoke prinose. pravilnom rezidbom se uklanjaju nerodne grane. Idealno bi bilo da se porast mladog drveta usmeri na grane koje e biti stalno prisutne na rodnom stablu. Koli ina i kvalitet roda jabuke zavise od odnosa izme u vegetativnog i generativnog porasta. preteranog odsecanja ili zasenjivanja. rodne grane e brzo postati nerodne. Grane mogu biti nerodne iz razloga to je bujnost prevelika ili premala. pri e mu treba izbe i suvi an porast koji e se ukloniti pre dolaska na rod. i predstavljaju glavne faktore na koje treba paziti pri odre ivanju odgovaraju ih programa rezidbe. a g re ke u primeni bilo koje od njih mogu poni titi trud koji se ula e u druge tehnike koje su deo tehnologije gajenja. vremenski uslovi i te ina roda. rezidba je uzgojna tehnika na koju formiranje uzgojnog oblika najvi e uti e. Od podjednake je va nosti i senka . Na odnos izme u vegetativnog i generativnog porasta uti e veliki broj inilaca kao to su ubrenje. i prekomeran vegetativni rast obavlja se na ra un plodova. Tehnika formiranja uzgojnog oblika treba da podstakne ranu rodnost i razvoj sna ne osnovne strukture grana koje e nositi te inu roda u narednim godinama. Umeren vegetativni porast neophodan je za razvoj velike i funkcionalne lisne povr ine kao i novih nose ih grana. ali ne prekomerna bujnost i dobra osvetljenost. ali rezidba uvek igra zna ajnu ulogu. Previ e bujna stabla mogu se razviti kao reakcija na prekomerno ubrenje. Ove dve tehnike uti u na na in i intenzitet porasta. Nedovoljna bujnost mo e biti posledica neodgovaraju eg ubrenja. naglasak ipak treba staviti na formiranje uzgojnog oblika. Za razvoj novih nose ih grana potrebna je umerena. Formiranje uzgojnog oblika takode treba da omogu i razvoj stabla koje e se u narednim godinama lako odr avati. Preporuke za formiranje uzgojnog oblika zavise od uslova uspevanja. Rezidba starijih stabala u velikoj meri predstavlja popravku ranije na injenih gre aka i propusta. esto se ka e da je ograni a vaju i faktor za rodnost jabuke senka koju ona pravi sopstvenim stablom. Pravilna rezidba i formiranje uzgojnog oblika su veoma bitne za ranu proizvodnju. Drvenasta tkiva stabla se ³takmi e´ sa plodovima oko krajnjih produkata listova. Ukoliko su previ e zasenjene. i mogu se zna ajno razlikovati u pojedinim oblastima. U su tini. Razlike u klimatskim uslovima uti u kako na bujnost. optimalan kvalitet ploda i efikas no upravljanje vo njakom. U smislu ovog odr avanja. Osnovni oblik treba da omogu i formiranje i odr avanje optimalnog oblika stabla.

Ipak . Ova pojava. Ranije je uobi ajeno re enje za ovaj problem bilo ukloniti nose e grane u jako zasenjenoj unutra njosti kro nje. to e pobolj ati sveukupnu efikasnost dela vo njaka koji se nalazi pod stablima. Re enje za postizanje bolje rodnosti nalazi se u uklanjanju nerodnog dela koji je neodgovaraju e osvetljen. kojom se veli ina mo e kontrolisati samo do odre ene granice. Drugi sloj prima njemu odgovaraju u koli inu. iako nije bila efikasna.9 m. to je dovodilo do pojave veoma velikih stabala. glavni cilj rezidbe mora biti smanjenje visine drveta i povijanje grana kako bi se senka koju drvo pravi samome sebi i susednim stablima svela na najmanju mogu u meru. pa do 24% u stablima standardne visine od 6 metara. mogla se tolerisati pri velikim razmacima sadnje. Zona do koje sti e ispod 30% ukupnog sun evog zra enja je manje rodna i daje sitnije plodove neodgovaraju e boje. Kona na veli ina drveta bi e rezultat me usobnog uticaja podloge.43 m. Jedan od mnogobrojnih faktora koji uti u na veli inu drveta je rezidba. inilaca koji usporavaju rast kao i rezidbe.susednih stabala u gusto sa enim zasadima. Pored toga. u gusto sa enim vo njacima. ova tehnika brzo dovodi do pojave kro nji koje se preklapaju i zasenuju same sebe i jedne druge. sorte.4. ubrenja. Ovo je na izvestan na in imalo efekta po to su se tako zaista uklanjali neki plodovi u unutra njosti. preko 13 19% u srednje patuljastim stablima visine 3. zemlji ta. a precizna kontrola veli ine drveta zahteva odgovaraju u kombinaciju svih ovih promenljivih faktora. Na malim razmacima sadnje. . ovakvom tehnikom su se nose e grane usmeravale ka gornjem i spolja njem delu kro nje. Sloj plodova i listova na spolja njoj povr ini kro nje dobija veliku koli inu dostupne svetlosti koja prevazilazi potrebe drveta. ali efikasnost nije pobolj ana. Dva najva nija faktora koja odre uju procenat ukupne lisne povr ine koja prima nedovoljnu koji inu svetlosti su veli ina i oblik kro nje. Ovaj na in rezidbe kojim se formira otvoreno sredi te kro nje mo e veoma brzo pretvoriti gusto sa en vo njak u gusti koji je nemogu e kontrolisati. Procenat ukupne lisne povr ine koja prima manje od 30% ukupne svetlosti pove ao se od 8% u patuljastim stablima visine 2. Zasenjeni nerodni deo se s manje sa smanjenjem veli inom kro nje. Slika 1: Prodiranje svetlosti u kro nju velikog stabla jabuke. a tre i deo u centru kro nje prima koli inu koja nije dovoljna za formiranje kvalitetnog roda. Iskustva su pokazale su da unutar kro nje jabuke postoje jasne svetlosne zone.65 . orezivanja.

Sastoji se od razvoja izdanaka. Stabla konusnog oblika iste visine i rasporeda grana imaju manje potpornih grana. sklona su formiranj u guste kro nje loptastog oblika koja jako zasenjuje donju tre inu stabla. oblik i veli ina kro nje uti u na njihovu distribuciju. a unutra njost ovakve kro nje se br e su i posle ki e. i (5) uticaj ostalih faktora na koje rezidba uti e. Ovako se omogu ava i lak i pristup plodovima za vreme berbe. U po etnom delu vegetacije porast z avisi od uskladi tenih rezervi ugljenih hidrata i azota . ve se njegov deo koji daje najve i rod nalazi na vrhu gde su plodovi najte e dostupni. Zbog jako zasenjenog centralnog dela. Za razliku od manjih. (4) reakc ije na razli ite vrste rezidbe. Kao to izlo enost svetlosti uti e na proizvodnju hranljivih materija u listovima. Kro nja konusnog oblika zahteva centralnu vo icu. Pored toga. a najmanje strukturnih grana. vr ne grane su kra e i grane su rodne sve do debla. unutra nji delovi skeletnih grana u kro njama sa otvorenim centralnim delom su nerodni. (3) osnove formiranja uzgojnog oblika i rezidbe. kao to su bujnost i rodnost.formirati i odr ati malo. kao i od manje o iglednog zadebljavanja izdanaka i formiranja korena. Za sve vrste porasta potrebne su hranljive materije koje se proizvode u listu. kompaktno i efikasno stablo koje e mo i da iskoristi maksimum dostupne sun eve svetlosti. pa je i nerodna zona manja.Stabla sa otvorenim centralnim delom. o tvoreni raspored grana koji omogu ava prodor svetlosti u unutra njost kro nje. mo e se zaklju iti da su osnovni razlozi za obavljanje rezidbe su postizanje to bolje izlo enosti kro nje sun evoj svetlosti. velika stabla imaju vi e osnovnih nego rodnih grana. Stabla u zasadima guste sadnje treba da imaju najvi e rodnih. Ne samo da ovakvo stablo nije rodno svom svojom veli inom. to mere za tite vo a ini efikasnijim. horizontalno postavljene grane. Iz svega to je navedeno do sada. shodno tome. ak iako su njihovi spolja nji krajevi rodni. Sledi detaljna analiza ovih faktora i njihovog me usobnog uticaja. (2) tehnologiju gajenja komercijalnih sorti jabuke. uklanjanje nerodnih grana i formiranje kro nje do efikasnog i stabilnog oblika. njihovo ujedna eno zrenje i pove ani sadr aj ecera. Fiziologija porasta stabla Porast stabla jabuke odvija se na nekoliko na ina. Pesticidi se bolje raspore uju i prijanjaju na rezidbom pravilno oblikovanoj kro nji. Odavde proizilazi da se u ve im kro njama transformi e ve a koli ina hranljivih materija u materije koje slu e za porast drveta. Ciljevi formiranja uzgojnog oblika i rezidbe mogu se svesti na jedan glavni cilj . listova i plodova koji je vidljiv. dok ga tehnike rezidbe trebaju odr avati tokom trajanja rodnosti zasada. Tako e imaju mnogo manje osnovnih grana po jedinici povr ine od stabala sa otvorenim centralnim delom. ve a koli ina asimilata iz listova dostupna je za formiranje plodova. Tehnike formiranja uzgojnog oblika trebal o bi da budu usmerene ka zasnivanju najefikasnijeg oblika kro nje. Rezidba omogu ava formiranje krupnijih plodova. Uspe no dostizanje ovih ciljeva zahteva razumevanje (1) fiziologije porasta stabla. i gornje grane koje su tako postavljene i skra ene da na grane ispod njih bacaju najmanju mogu u senku. najve i deo plodova razvija se u donjem delu drveta to olak ava mere nege i berbu.. U kro nji oblika konusa ili piramide ve i procenat ukupne lisne mase izlo en je odgovaraju oj koli ini svetlosti.

to mo e imati za posledicu brzu pojavu gusti a i gubitak rodnih grana zbog zasenjivanja. te inu roda treba prilagoditi najve em mogu em broju plodova odgovaraju e veli ine. ali iznad horizontale i c) ispod horizontale. nedostatak terminalnog porasta i razvoj nepo eljnih bujnih vodopija pod c. a uti e i na broj i bujnost izdanaka. kao i za obnavljanje rezervi za pred stoje i period mirovanja i po etnu fazu porasta narednog prole a. tako i sa ostalim ta kama porasta. Koli ina hranljivih materija je ograni ena i injenica da su usmerene ka plodovima u razvoju smanjuje njihovu koli inu dostupnu za porast mladara i korena. Ovu sposobnost imaju izdanci i plodovi koji aktivno rastu i oni se oko hranljivih materija ³takmi e´ kako me usobno. Da bi se postigla optimalna kontrola rasta. Isprekidane crte razdvajaju jednogodi nje i dvogodi nje drvo. Za ove procese neophodna je zdrava i funkcionalna lisna povr ina. porasta letorasta i veli ine samog drveta. Slabija rezidba u gusto sa enim vo njacima mo e dovesti do poja anog vegetativnog porasta. . Veliki broj plodova dovodi do smanjenog porasta korena. to je odstojanje izmedu stabala manje. Slika 2 : a) vertikalan Rast grana kao reakcija na razli itu orijentisanost: b) u blizini. Na ovaj nacin plodono enje doprinosi kontroli bujnosti stabla. uloga ovog mehanizma za kontrolu porasta je ve a. kao to je koren.koji su proizvodi fotosintetske aktivnosti u prethodnoj sezoni. Ta ka porasta stabla jabuke je bilo koje mesto na stablu koje mo e da usmeri kretanje hranljivih materija iz listova ka sebi. kvaliteta i ponovnom cvetanju. Kasnije tokom sezone za porast drveta i roda slu e hranljive materije proizvedene u teku oj sezoni. Prime uje se smanjeni porast i pojava ve eg broja grana na slici b u pore enju sa a.

Ako se vo ica savije ispod horizontalnog polo aja. 2c). Za razliku od zimske. ali oni obi no prelaze u rodne gran ice ili osta ju dormantni. i. Ako se aktivna lisna povr ina ukloni sredinom leta. kao i uskladi tene rezerve u samom drvetu. . proizvodi se ve a koli ina ovih materija koje inhibiraju formiranje cvetova. a) nije bilo prekra ivanja b) prekra ivanje jednogodi njeg drveta za jednu tre inu c) prekra ivanje za dve tre ine d) prekra ivanje za tri tre ine (cela jednogodi nja grana je uk lonjena). to pove ava koli inu resursa iz korena za preostale pupoljke. ja ina rezidbe meri se pre brojem ta aka porasta nego koli inom uklonjene drvne mas e. krajnji efekat bi e pra njenje rezervi u drvetu. Rezidba se uglavnom obavlja tokom zime. Ovo dovodi do ja anja koje delimi no nadokna uje uklonjenu drvnu masu. to dovodi do smanjene bujnosti u narednoj vegetaciji. Porast u visinu se najve im delom odvija iz samog terminalnog pupoljka. ukupan porast u narednoj sezoni bi e zna ajno smanjen. Rezidbom u toku mirovanja vegetacije uklanjaju se neke ta ke porasta. b. pre po etka kretanja hranljivih materija od listova ka drvetu. Proizvodnja i silazno kretanje regulatora rasta od terminalnog izdanka ograni ava formiranje izdanaka iz bo nih pupoljaka. nadzemni deo drveta i koren su u ravnote i. Rani porast izdanaka. Neki na ini orezivanja podsti u vegetativni porast na mestu reza to stvara varku poja anog porasta. kasnije tokom vegetacije listovi nanovo dopune ove rezerve. ukoliko se ukloni veoma veliki broj ta aka porasta. Ako se centralna vo ica savije do skoro horizontalnog polo aja. promeni e se pravac kretanja regulatora rasta. pojavi e se ve i broj bo nih grana i podsta i e se formiranje cvetova(sl. Orezana grana uvek e ostvariti manji porast od neorezane. uspravnih grana ³Deli esa´ na jako prekra ivanje grana u periodu mirovanja vegetacije. Uop te. to je bujnost vegetativnog porasta ve a. d): Reakcija porasta bujnih. a porast iz preostalih ta aka porasta prekomeran. 2b). javlja se veliki broj izdanaka i mali broj cvetnih pupoljaka. Ovi prirodni regulatori rasta tako e mogu da spre e razvoj cvetova. Ovaj efekat je direktno proporcionalan koli ini uklonjene lisne mase. terminalni porast gotovo prestaje i biva zamenjen bujnim i uspravnim vodopijama blizu osnove grana (sl. Kada do e do velike vegetativne bujnosti. Ipak. Isprekidane crte razdvajaju drvo razli ite starosti. slabija rezidba ima ve i uticaj na raspored porasta delova drveta nego na ukupan porast. ali je deo koji izraste uvek manji od odstranjenog dela i porasta koji bi on ostvario. Slika 3 (a. ako rezidba nije ekstremne jacine. neto gubitak je minimalan. Na kraju svake vegetacione sezone.Uobi ajen na in porasta centralne vo ice kod jabuke prikazan je na slici 2 a. Izdanci se mogu formirati i iz nekoliko bo nih pupoljaka. Ukupan vegetativni porast e se smanjiti. c. letnja rezidba nema za cilj ja anje porasta. Po to se rezidbom uklanja potencijalna lisna povr ina za narednu vegetacionu sezonu. listova i plodova obavlja se na ra un rezervi uskladi tenih u tkivima drveta.

Prekra ivanje starijeg drveta (sl. rez nastao prekra ivanjem podsti e bujniji porast iz pupoljaka u svojoj blizini i proporcionalno smanjuje razvoj bo nih grana du te ho rizontalne grane. ja a je i reakcija u vegetativnom porastu iz pupoljaka ispod reza (sl. Kod potpunog uklanjanja. Za razliku od toga. mogu se odrediti na osnovu razli itih reakcija u kretanju regulatora rasta u orezanoj grani na ove dve tehnike. po to e nova grana koja zauzme njeno mesto formirati rodne gran ice koje ce lak e mo i da izdr e te inu roda. porast izdanaka i zadebljavanje grana nastavljaju se normalnim tokom. Karakteristi ne reakcije u porastu bujnih uspravnih grana na prekra ivanje prikazane su na prethodnoj slici. Pri rodno bujne sorte sa jakim porastom u visinu. jednogodi nje drvo se stoga retko orezuje. prekra ivanje uporednih horizontalnih grana dovodi do malog pove anja njihovog vegetativnog porasta u pore enju sa isto tako orijentisanim neorezanim granama. Svi na ini rezidbe mogu se podeliti u dve osnovne kategorije. Bujne sorte na prekra ivanje reaguju jakim vegetativnim porastom. Po to normalno kretanje regulatora rasta u delovima koji nisu orezani ostaje u velikoj meri isto.Kao reakcija na ja e prekra ivanje jednogodi njeg drveta. to je ja e orezivanje jednogodi njeg drveta. prekra ivanje i potpuno uklanjanje grana i izdanaka. a tr ogodi nje kako bi se zamenila ili podmladila stara grana. kao to je ³Deli es´. Za razliku od uspravnih. vi e reaguju na prekra ivanje od manje bujnih sorti. Da ne bi do lo do zasenjivanja ni ih delova drveta. i posle . Rezidba potpunim uklanjanjem grana zgodna je za odstranjivanje klonulih gra na i vodopija. 3 a -c). Velika te ina roda mo e smanjiti ili ak potpuno spre iti uobi ajenu reakciju porasta na rezidbu prekra ivanjem.3 d) ima za posledicu prelazak potencijalno rodnih pupoljaka u bujne i nerodne vegetativne izdanke. Tako. itava grana ili izdanak se odstranjuju na mestu spajanja sa skeletnom. Razlike u intenzitetu porasta stabla posle skra ivanja. Medutim. i ostavlja se neorezanim da bi se na njemu formirali cvetni pupoljci koji e u narednoj sezoni dati rod. Nasuprot prekra ivanju. dvogodi nje grane se obi no prekracuju kako bi se njihova du ina smanjila. Ipak. prekra ivanje podrazumeva uklanjanje s amo jednog dela grane to ima za posledicu ometanje uobi ajenog kretanja regulatora rasta u preostalom delu grane. uo ava se poja an porast bujnih izdanaka i prelazak rodnih gran ica u vegetativne izdanke Prekra ivanje starijih grana d) ima za rezultat prelazak rodnih gran ica u nerodne i bujne vegeta tivne izdanke. rezove nastale potpunim uklanjanjem grana i izdanaka na prati dramati no pove anje bujnosti vegetativ nog porasta. bo nom granom ili deblom. odnosno potpunog uklanjanja. Reakcija na prekra ivanje mo e biti razli ita i zavisi od uticaja nekoliko faktora.

5. 2. tj. Patrljci i polomljene grane nastaju posle jakih vetrova. To su uglavnom posti e orezivanjem bujnih izdanaka v r nog dela drveta koji zasenjuju donje grane. velikog optere enja te inom roda ili nepravilne rezidbe. pa ih treba orezivati na na in koji e tu bujnost smanjiti. Vodopije su bujni vegetativni izdanci koji iscrpljuju drvo po to koriste hranjlive materije neophodne za proizvodnju ploda. na primer u slu aju kada neorezana grana nema dovoljno izdanaka koji bi izneli celokupan rod. Njih treba prekratiti da drvo ne bi poprimilo lo u strukturu i nepravilan oblik. treba poznavati bujnost drveta. Zasenjene grane u unutra njosti kro nje daju rod slabijeg kvaliteta. Najve a i najbujnija stabla formiraju se na standardnim podlogama. odnosno broj i du inu izdanaka. Grane koje rastu nadole formiraju mali broj cvetnih pupoljaka. Veli ina patuljastih stabala je izme u ove dve kategorije i ona se odlikuju bujnim porastom izdanaka. Patuljaste podloge daju niska stabla male bujnosti. nepravilne rezidbe i podmla ivanja grana. to dovodi do o te enja kore. 3. rezovi treba da su isti i na injeni do same osnove izdanka koji se ukla nja. to e izazvati poja ani porast izdanaka. Novi izdanci izbija e posle rezidbe iz pupoljaka u osnovi uklonjene grane. da li je ona standardna. zasenjuju ili se naslanjaju na rodnije skeletne grane. . Pri orezivanju skeletnih grana. treba znati koje se sekundarne grane i izdanci na njima javljaju: 1. srednje patuljasta ili patuljasta. Rezidbu treba izvr iti tak o da se stimuli e umeren porast izdanaka. Da ne bi ostali ovakvi pupoljci. U ovoj situaciji postoji veliki broj za etaka novih izdanaka koji su ned ovoljne du ine. Od dve grane koje se oslanjaju jedna na drugu treba prekratiti ili ukloniti onu koja je manje rodna.ove rezidbe mo e do i do poja anog porasta. a berba tih plodova je ote ana zbog njihove nedostupnosti. Na bujnost u velikoj meri uti e podloga. 4. Prekra ivanje i potpuno uklanjanje mo e se obaviti i sa ciljem podsticanja porasta. i koji po svoj prilici ne e mo i da dostignu neophodnu du inu. Op ta pravila koja treba poznavati pre nego to se zapo ne sa rezidbom Kako bi se rezidba obavila na pravilan na in. i obi no nose veliki broj rodnih pupoljaka. esto se javljaju u osnovi kalemljenih stabala. Do ugro avanja rasta centralne vo ice dolazi kada vodopije ili izdanci u blizini vrha drveta prerastu najvi i pupoljak stabla centralne vo ice. Do ove pojave uglavnom dolazi zbog prevelikog broja rodnih gran ica. to olak ava prodor insektima i uzro nicima bolesti. pa ih treba prekratiti do zdrave grane ili ih potpuno ukloniti. Na ovim mestima olak an je prodor insekata i uzro nika bolesti. na ra vama i na mestima ranijih rezova. Porast se mo e podsta i uklanjanjem nekih rodnih gran ica.

6. bunasti porast javlja se kada se nekoliko gr ana razvija iz iste ta ke porasta na deblu ili grani. Retko se mogu prona i bo no na izdancima. . a ostale ukloniti. U svakom slu aju. pa treba ostaviti izdanak koji ima najbolji polo aj. a neke sorte ak formiraju pupoljk e po principu slu ajnosti i retko zame u veliki broj pupoljaka tokom godine visoke rodnosti. s tim to se plodovi ne formiraju iz svih za etih pupoljaka. U starije drvo spadaju grane starosti dve ili vi e godina. i na njima jo nema bo nih rodnih gran ica ili izdanaka. Za ograni avanje porasta. Kako obe grane rastu. Nalaze se bo no na izdancima i rodnim gran icama. Veze tih grana sa osnovom su slabije. Jednogodi nji izdanci pri vrhu grane predstavljaju najmla e drvo. pupoljci iz kojih e se formirati plodovi u narednoj sezoni postaju vidljivi pre kraja zime. na grani treba prepoznati delove koji se razlikuju po starosti. Intenzitet i bujnost por asta posle rezidbe zavi i e od starosti delova drveta koji su orezani. granu treba prekratiti do slabog pupoljka ili bo ne gran ice. Slika 4: Rezidba po godinama rasta grana. za preusmeravanje porasta treba odstraniti deo izdanka do pupoljka. Oni su ve i i vi e zaobljeni od lisnih pupoljaka i obi no se nalaze na vrhovima rodnih gran ica i kratkih izdanaka. potrebno je znati razlikovati vegetativne i rodne pupoljke. Reproduktivni pupoljci formiraju se u vegetacionoj sezoni koja prethodi onoj u kojoj e od njih nastati plodovi. gran ice ili grane orijentisane u eljenom smeru. Kako bi se rezovi pravili na odgovaraju im mestima i izbeglo odstranjivanje prevelikog broja rodnih pupoljaka. 8. kora izme u njih po inje da ometa formiranje vrstog spoja izme u njih. Pupoljci se javljaju samo na dvogodi njim ili trogod i njim rodnim gran icama koje nisu deblje od olovke. Rezidba prekra ivanjem ili preusmeravanjem rasta obavlja se kako bi ograni io ili skrenuo rast centralne vo ice ili grana. Uzane ra ve nastaju kada se grana formira vi e paralelno nego normalno u odnosu na deblo ili granu sa koje polazi. 7. koje nose rodne gran ice i izdanke. Takode. ve samo bo nih pupoljaka iz kojih e se u slede oj sezoni razviti bo ne rodne gran ice ili izdanci. radi lak e rezidbe. Pupoljci koji e dati plodove lako se prepoznaju po obliku. Broj pupoljaka koji daju cvetove zavisi e od uslova uspevanja tokom sezone zametanja pupoljaka i tokom predstoje eg zimskog perioda. kao i na vrhovima izdanaka. Lisni pupoljci su sitniji i trouglastog su oblika.

Treba orezivati kasno tokom perioda mirovanja kako b i se izbegla o te enja od hladno e. Ukloniti izdanke koji su nerodni i koji prave s enku. Kod patuljastih staba la. 4. Kod polupatuljastih stabala gornje grane trebalo bi da budu najmanje 90 cm iznad donjih. Na njima nema novog porasta i svetlije su boje od zdravih. Onda gornje grane treba prekratiti do odgovaraju e du ine. pa neke od njih treba potpuno ukloniti. 1. Osnovni oblik centralne vo ice lako se gubi kada du ina gornjih dostigne du inu donjih grana. Uklanjanje ve ih grana olak a e preglednost i ukazati koje izdanke i grane treba dalje orezivati. 2. Odabrati centralnu vo icu i ukloniti ostale izdanke koji su joj konkurentni (one koje rastu u blizini vo ice). Kada vo ica dostigne visinu koja onemogu ava berbu. to naravno ne zna i da treba zanemariti detaljnu analizu ove tehnike koja sledi i koja e u velikoj meri pomo i pravilniju. 2. Treba zapo eti sa pravljenjem velikih rezova. Nekoliko op tih prakti nih saveta pri rezidbi: 1. i to po op tem pravilu tako da njihova du ina iznosi oko dve tre ine du ine donjih grana. Krupniji su i vi e zaobljeni od lisnih pupoljaka. Ako se vo ica sa vije pod te inom roda. Rezidba treba da je ja a na zanemarenim stablima ili bujnim sortama. grane mogu biti i na manjoj me usobnoj udaljenosti. treba je prekratiti do dvogodi njeg drveta. Na bujnom stablu sa centralnom vo icom ne bi trebalo da bude vi e od pet donjih grana. a slabija kod . Ukloniti grane koje prave veliku senku.Postupak rezidbe stabala jabuke mogu e je izraziti u pet pojednostavljenih koraka. Odr avati vec formiran oblik kro nje. 3. Slika 4a : Generativni pupoljci nalaze se na vrhovima rodnih gran ica. precizniju i efikasniju rezidbu. esto vr ni deo kro nje ima previ e bujnih uspravnih izdanaka. a zavr iti sa detaljnijom rezidbom. Treba zavr iti detaljnom rezidbom. Treba odstraniti mrtve i odumiru e grane. treba odabrati drugi izdanak i otkloniti sve ostale koji su u njegovoj blizini. 5. a to su obi no vodopije i klonuli izdanci.

5. Slika 5. krajnju veli inu stabla i to da li je stablo sa ili bez potpore. uklju uju i bujnost sorte. na in porasta stabla.manje bujnih sorti. rezidbu treba strogo ograni iti na rezove koji su neophodni za pravilan razvoj drveta. Koristiti ru ne makaze za male gran ice. Ne obavljati kompletnu rezidbu sa ciljem da se dosta zasenjeno drvo transformi e u rodno tokom samo jedne godine. Odabir i povijanje skeletnih grana olak avaju ove probleme i poma u u kontroli porasta i stimulaciji ranog formiranja ploda. 8. ve i naglasak treba staviti na tehnike formiranja uzgojnog oblik a nego na rezidbu. 4. formira dobru strukturu i podsti e rano formiranje plodova. Prekra ivanje treba obavljati rezovima tik iznad pupoljka ili grane. Na mladim stablima skeletne grane se retko same postavljaj u u polo aj koji stablu daje maksimalnu snagu i omogu ava optimalnu izlo enost svetlosti. 6. Premazi za rane nastale orezivanjem nisu neophodni u periodu mirovanja vegetacije. Ovakvu rezidbu tre ba razvu i na nekoliko godina. Ne praviti rezove preblizu grani sa koje se izdanak ili druga grana odstranjuje. prevremeni razvoj. Razumno primenjen plan formiranja uzgojnog oblika i rezidbe mladog stabla elimini e kasniju potrebu za skupom korektivnom rezidbom. kao to je ³Zlatni deli es´ ili ³Ajdared´ mo e se sa relativno malo napora formirati u konusni oblik (sl.5). Pristupi formiranju uzgojnog oblika i re zidbi variraju u zavisnosti od na ina porasta konkretne sorte. Pravila formiranja uzgojnog oblika i rezidbe mladih stabala jabuke Formiranje uzgojnog oblika i rezidbu mladog stabla jabuke treba zapo eti sa sadnjom. a formiranje uzgojnog oblika nastaviti dok ono ne dostigne zrelost. makaze za rezidbu za grane srednje veli ine i testeru za velike grane. Uklanjanje treba obavljati rezovima tik iznad osnove grane koja se uklanja. Specifi ni godi nji planovi varira e u zavisnosti od nekoliko faktora. . Uzgojni oblik sorti sa porastom koji ide u irinu. grananje pod velikim uglom i umeren porast u visinu. Alat koji se koristi pri orezivanju treba prilagoditi veli ini grane koja se uklanja. Na in porasta ³Zlatnog deli esa´: Uo ava se dobro definisana centralna vo ica. Na stablima sa kojih e se berba obavljati mehanizovano treba pravilno formirati uzgojni oblik od samog po etka. Po to najve i broj rezova na mladim stablima podsti e vegetativni porast i odla e cvetanje. 7. Stablo bez potpore Kod mladih stabala. 3.

posle odabira skeletnih grana i skra ivanja centralne vo ice. Uo ava se bujni porast u visinu koji je konkurentan centralnoj vo ici. Slika 6.Kod bujnih sorti uspravnog porasta kao to je ³Deli es´ pa nja se mora obratiti na odabir skeletnih grana i njihovo povijanje kako bi se dobio eljeni uzgojni oblik (sl. Stablo prikazano na slici 6. Na in porasta ³Deli esa´. . 6 -8). preveliki broj skeletnih grana i mali uglovi grananja. Uo ljivo je odstojanje izmedu skeletnih grana du debla. Slika 7.

To kom prvih godina formiranja uzgojnog oblika. podsti e formiranje cvetnih pupoljaka. Nepravilan odabir skeletnih grana mo e dovesti do prestanka rasta centralne vo ice zbog formiranja njihovog prevelikog broja iz jedne ta ke debla (sl. sa lo om distribucijom svetlosti. Slika 9. smanjuje konkurentnost centralnoj vo ici i u klanjaju smetnje koje donje skeletne grane prave porastu gornjih skeletnih grana vi e na deblu. Povijanjem se pove ava ugao grananja.Slika 8. . treba obratiti pa nju na formiranje centralne vo ice. Gubitak dominacije centralne vo ice mo e dovesti do formiranja loptaste kro nje otvorenog sredi njeg dela. posle postavljanja tapova koji se koriste pri povijanju grana. Ograni avanje porasta vo ice dovodi do gubitka njene dominacije i razvoja nepo eljnog loptastog oblika kro nje. smanjuje bujnost skeletnih grana. Efekat koji nastaje kada su skeletne grane blizu jedna drugoj.9).Stablo prikazano na slici 7.

Plodovi koji se formiraju na glavnom izdanku moraju se ukloniti. 11). njihova te ina e dovesti do toga da se vo ica savije ili ³izgubi plod´ (sl. bi e potrebno ulo iti ne to vi e truda. Efekat gubitka centralne vo ice zbog ³gubljenja ploda´. Kod manje bujnih sorti koje prirodno rastu ka centralnoj vo ici. 10). Slika 10. a njoj konkuretne izdanke pincirati jo dok su vodenasti (sl. najve i broj stabala e u blizini glavnog reza formirati mno tvo bujnih izdanaka. U narednim godinama. na po etku vegetacione sezone bi e ponekad potrebno pincirati po koji konkurentni izdanak. treba izabrati za centralnu vo icu. na in odr avanja sna ne i dominantne vo ice zavisi e od sorte i bujnosti. U ostalim slu ajevima. Porast plodova jo vi e slabi vo icu koja se obi no naginje nad skeletnu granu. obi no onaj najbli i vrhu. Prime uje se nagi njanje centralne vo ice nad skeletnu granu ispod nje kao i slab porast skeletnih grana na suprotnoj strani drveta. Izdanci su obi no manjevi e jednake veli ine i bujnosti sa iznenaduju e malim uglovima grananja. Jedan od ovih izdanaka. to ima za posledicu njeno zasenjivanje i gubitak. Kod . ukoliko se ovo ne obavi. Formiranje centralne vo ice Tokom prve vegetacione sezone. kao to su ³Zlatni deli es´ i ³Ajdared´. Oni se razvijaju iz 2 ± 4 pupoljka koji su najbli i vrhu. Zasenjivanje ima za rezultat gubitak rodnih grana u unutra njosti i formiranje nepo eljnog loptastog oblika kro nje.

Ovu rezidbu bi trebalo obaviti tokom leta. Ciljevi odabira skeletnih grana i formiranja njihovog oblika jesu stvaranje niza dobro pozicioniranih grana na pravilnom me usobnom rastojanju koje e mo i da iskoriste dobru izlo enost svetlosti kako bi proizvele i iznele te ak rod. U ovom slu aju. Uklanjanje konkurentnih izdanaka nastavlja se u narednim godinama. mogu se ukloniti i preostali novi izdanci koji ugro avaju dominaciju vo ice ili mo e im se promeniti polo aj povijanjem.12 a) Slika 12. Jo neodrvenela iba se prekrati pri sadnji (a). mo e se pojaviti veliki broj konkurentnih izdanaka. struktura vo ice slabi. a razvoj bo nih izdanaka je ograni en u toj meri da nema dovoljno odgovaraju ih grana od kojih bi se formirale skeletne grane. pa vo ica mo e preterano porasti u visinu. veoma sli no kao kada se formiraju kao reakcija na prvobitni rez. Bujni izdanci formiraju se iz pupoljaka najbli ih vrhu (b). Odabir i formiranje uzgojnog oblika skeletnih grana Verovatno najva niji postupak u formiranju vo njaka visoke rodnosti sa stablima dobrog uzgojnog oblika jeste odabir i formiranje uzgojnog oblika skeletnih grana. U isto vreme. pri emu iz jedne ta ke debla ne sme polaziti vi e od jedne skeletne grane. Ovaj postupak e oja ati vo icu i podsta i porast bo nih izdanaka od kojih se mogu formirati skeletne grane. Letnja rezidba kojom se posti e dominacija vo ice. Pravila odabira i formiranja uzgojnog oblika skeletnih grana. Mo e biti neophodno da se vo ica redovno prekra uje i vr i odabir najpo eljnijeg izdanka svakog leta sve dok stablo ne do e na rodnost. (a) niz skeletnih grana treba da bude na odgovaraju em me usobnom rastojanju du debla. vo icu bi trebalo prekratiti za otprilike jednu etvrtinu. Budu a produktivnost vo njaka je u direktnoj vezi sa pa njom koja se tokom prvih nekoliko godina posveti formiranju uzgojnog oblika sk eletnih grana. Kada porast u visinu pre e 45 cm. Izdanci koji su konkurentni vo ici uklone se dok su jo vodenasti (c). posebno ³Deli esa´. U blizini reza nastalog rezidbom obi no se formira mno tvo izdanaka. Slika 11.nekih sorti. Prva skeletna grana trebala bi da bude najmanje 45 cm iznad zemlji ta kako bi se ostavilo dovoljno prostora za kretanje opreme koja se koristi u vo njaku (sl. 11. kako je prikazano na sl. Prva skeletna grana treba .

Ostale skeletne grane trebalo bi da budu na me usobnom rastojanju od najmanje 20 cm du debla i da budu raspore ene tako da njihov razvoj ne ometa . Ukoliko se planira mehanizovana berba. a ra va ja a sa pove anjem veli ine i nosivosti skeletne grane. Ova struktura slabi ra vu i predstavlja mesto prodora saprofita i patogena. U tom slu aju. Grananje pod manjim i ve im uglom. Gornje skeletne grane moraju biti kra e od donjih kako bi se odr ala dobra osvetljenost donjih skeletnih grana. bolje je odmah zapo eti formiranje skeletnih grana na ovoj visini nego kasnije spu tati glavnu skeletnu granu.da bude najmanje 45 cm iznad tla (b) Pogled na stablo odozgo: prime uje se dobar raspored skeletnih grana. prva skeletna grana trebala bi da bude 75 cm iznad zemlji ta kako bi se omogu io prilaz platforme za sakupljanje vo a. Prime uje se razvoj umetnute kore na mestu spajanja deb la i grane (strelica). Slika 13. (a) Manji ugao grananja. Godovi se rasprostiru du mesta spajanja skeletne grane i debla. (b) Ve i ugao grananja.skeletnih grana.

to e za nekoliko godina imati za posledicu formiranje nepo eljnog loptastog oblika kro nje (sl. obicno je na stablu starom 3-4 godine grana previ e kruta da bi se na ugao grananja moglo uticati bilo kojom tehnikom. Savijanjem skeletne grane smanjuje bujnost vegetativnog porasta i podsti e razvoj cvetnih pupoljaka. Smanjenje bujnosti skeletnih grana deluje pozitivno na rast i dominacij u centralne vo ice. Va nost povijanja skeletnih grana ne mo e se prenaglasiti. sem ako se stabla formiraju nepravilno. Iako u jednom momentu ovakva struktura mo e delov ati zadovoljavaju e. skeletna grana bi trebalo da se formira pod velikim uglom grananja u odnosu na deblo (sl. savijanje ni ih skeletnih grana omogu ava neometani razvoj vi ih grana. Ovaj ugao e skeletnim granama pru iti dovoljnu . 13a). Uklanjanjem uspravne grane do spoljne bo ne grane ne popravlja se prvobitini mali ugao grananja. 13b). 14c). Kod sorti uspravnog porasta kao to je ³Deli es´ ce se obicno formirati mali uglovi grananja. niti se skeletna grana dovodi u povoljniji polo aj. to je slu aj sa uspravnim granama. smatra se da granu treba saviti (sl. Razvoj niza dobro postavljenih skeletnih gr ana koji je prikazan na slici 12 obi no traje du e od godinu dana. to racvu dosta slabi i predstavlja mesto prodora patogena i saprofita. Povijanje tako e pozitivno vi e uti e na grananje du skeletne grane nego u blizini terminalnog pupoljka. (sl. Da bi imala najvecu snagu i kapacitet no enja roda. U ovom slu aju bo nu granu bi trebalo ukloniti po to e ona.b). po e e da se naginju jedna ka drugoj i da se me usobno zasenjuju. Neke sorte prirodno imaju velike uglove grananja. biti zasenjena. zbog svog ni eg polo aja. Kod mladog drveta postoji isku enje da se odabere itav niz dobro raspore enih grana du debla koje e biti na malom me usobnom rastojanju. Povecanj e malih uglova grananja treba zapoceti rano. Skeletne grane trebalo bi poviti pod uglom od oko 60° u odnosu na deblo. 12 a. Kona no. b). Ja anje osnove skeletnih grana mo e dovesti do gu enja centralne vo ice. Uspravna bo na grana nastavice svoj bujni porast i ometa e razvoj skeletnih grana na vi im delovima debla. p ri emu se one ne bi trebale saviti ispod horizontalne linije. kako grane rastu i ire se.susedne skeletne grane (sl. 9). 14a. Za razliku od dosada njeg pristupa. Povijanjem se skeletne grane postavljaju tako da celom svojom du inom maksimalno iskoriste izlo enost svetlosti. Mali ugao grananja obicno podrazumeva i umetnutu koru (sl.

Prime uje se mali ugao grananja i mala. Odvajanjem grane pove ava se ugao grananja i skeletna grana se postavlja u pravilan polo aj. Stablo sa potporom Slika 15. smanjena vegetativna bujnost. Formiranje uspravne skeletne grane. . poja ano formiranje cvetova i pravilno pozicioniranje za budu i razvoj. uspravna bo na grana. Rezuiltati pravilnog formiranja skeletnih grana su ve a snaga.elasti nost tako da te ak rod ne e dovesti do toga da se saviju ispod horizontalne linije.Stablo sa potporom. (b) nepravilan postupak. bo nu granu bi treba ukloniti. Po to e je glavna skeletna grana zaseniti svojim porastom. Slika 14. Uklanjanje grane do uspravne bo ne grane ne pobolj ava ugao grananja niti polo aj grane i ne mo e da kontroli e bujan vegetativni porast. (c) Ispravan postupak. (a) Uspravna skeletna grana.

15). ali e spre iti razvoj sna nih vodopija na donjem delu. (sl. Zrelo stablo vretenasto. i to tako to e se grane vezivati za icu ili iriti du nje. porast iz slabije vo ice bi e manje bujan. (sl. uspravnih sorti.16). Kako bi se vo ica modifikovala i smanjio porast na vrhu stabla sa potporom. . Ovakva stabla su obi no dovoljno niska. Naglasak kod stabala sa potporom treba staviti na kontrolu porasta i iniciranje rane rodnosti. trebalo bi formirati na isti na in kao kod stabala bez potpore. Prekra ivanje treba po svaku cenu izbe i. Kada se kod stabla sa potporom ostavljaju skeletne grane. ali koja ina e rastu bez nje. uspravnog porasta. Slika 16. postavi u polo aj vo ice i vi e se ne dira. Po to se potpora uglavnom obezbe uje pomocu i ane mre e ili stubova. mora se posvetiti pa nja formiranju pravilnog rasporeda skeletnih grana kako bi se bujnost donjeg dela stabla dr ala pod kontrolom. Formiranje uzgojnog oblika na stablu sa potporom se na izvestan na in razlikuje od formiranja oblika kod stabla bez potpore. Za dobru rodnost presudno je da se porast stabla dr i pod kontrolom. Po to nema prekra ivanja. koje mogu ostati vegetativne i brzo prerast i sebi namenjen prostor. Slabija bo na grana se zatim ve e. Po to kod stabala sa potporom potpuno uklanjanje dovodi do modifikovane vo ice slabijeg porasta.7 ili M. po to ono mo e dovesti do ve e bujnosti vegetativnog porasta. biraju se tako da se postigne to bolji raspored du debla. Tokom perioda mirovanja rezidbu potpunim uklanjanjem treba kor istiti kod odstranjivanja bujnog.26. a oblik zrelog stabla odr ava vezivanjem. pa nijedan njihov deo ne mo e biti previ e zasenjen i odabir skeletnih grana svodi se vi e na na in njihovog rasporeda oko debla nego na me usobno rastojanje.Uzgojni oblik stabala kojima se na izvestan period postavlja potpora. bunastog oblika. potreba za sna nom centralnom vo icom svodi se na najmanju mogu u meru. Ovo je posebno bitno kod bujnih sorti i sorti uspravnog porasta koje nisu prilago ene ovim na inima sadnje. kao to je to esto slu aj sa stablima na podlogama M. i na otklanjanje bujnog porasta tokom zimske rezidbe. Ove mere predostro nosti su pogotovo bitne kod bujnih. Uo ava se ponovljena modifikacija vo ice kako bi se kontrolisala bujnost vr nog dela drveta i horizontalan polo aj skeletnih grana. formiranje oblika vo ice trebalo bi izvr iti rezidbom sa potpunim uklanjanjem. 15.

sada se mogu ukloniti. Iako ovo tretiranje mo e dovesti do izvesnog smanjenja veli ine plodova u narednoj godini. to e omogu iti kontrolu vegetativnog porasta i inicirati razvoj cvetnih pupoljaka za narednu godinu. Uop te. koncentraciju Alara treba pove ati na 1500 do 2000 ppm. regulator rasta) i 300 ppm etephona (preparat na bazi iste supstance kao i Ethrel). broj plodova. Ako su bujne vodopije po ele da rastu. ovaj tretman se ne ponavlja naredne godine po to bi etephon u ovoj koncentraciji i vremenu delovanja izazvao opadanje ve ine ili itavog roda. 17). Za veoma bujna stabla i sorte kao to je ³Deli es´. a ne njihova veli ina ima primaran uticaj na porast stabla. Kod ve ine sorti treba prskati u koncentraciji od 1000 ppm Alara (daminozid. njih bi trebalo prekratiti do sna ne rodne gran ice ili pupoljka kako bi se podstakao vegetativni porast i odnos izmedu izbojaka i korena doveo . ako se ne planira mehanizovani na in berbe. dok slabije prekra ivanje ima za rezultat formiranje rozete slabijih izdanaka u blizini reza i slab porast u donjem delu debla. letnje orezivanje trebalo bi odlo iti do polovine jula kako bi se smanjila mogu nost ponovnog porasta. Jako prekra ivanje dovodi do preteranog porasta iz preostalih pupoljaka. Obi no. trebalo bi ih skratiti na visinu od oko 75 cm iznad zemlji ta. 2-3 nedelje po zavr enom punom cvetanju. Ukoliko se sade dobro razvijene jednogodi nje sadnice.Ostali na ini rezidbe Letnja rezidba mladih stabala treba da se svede na formiranje uzgojnog oblika centralne vo ice i zakidanje nepo eljnih izdanaka ka ko bi se ograni io njihov rast. kako bi se omogu io razvoj dobro raspore enih skeletnih grana. Ukoliko se posade starije sadnice sa ve formiranim izdancima. Formiranje uzgojnog oblika i rezidba mladog drveta Mlado drvo bi u vreme sadnje trebalo orezati tako da se podstakne razvoj grana (sl. Ako mlada stabla tokom nekoliko godina nastave sa preteranom bujno cu sa malo indikacija da ce do i do rodnosti treba prskati Alar-om ili etephon kako bi se iniciralo formiranje cvetnih pupoljaka. U ovom drugom slu aju sadnice bi trebalo prekratiti na visinu od 90 cm. tj.

trebalo bi odabrati centralnu vo icu (sl. mo e se prekratiti. Tokom sadnje treba ukloniti izdanke koji se ne e ostavljati za skeletne grane. (b) Prekra ivanje na pravilnu visinu. Skeletna grana koja se povije dok je mlada esto e nastaviti svoj porast u visinu. Kako bi se nastavio njen . treba ga odstraniti.11). Uo ljiv je preterano bujni porast iz svih ta aka porasta. Treba nastaviti sa letnjom rezidbom izdanaka koji su konkurentni vo ici. Ako je gornja skeletna grana mnogo bujnija od donje. Izdanci koji se formiraju na donjem delu pro logodi nje vo ice mogu se odabrati za formiranje prvog reda skeletnih grana. Prekra ivanje mladih stabala tokom sadnje. Nepo eljne vodopije ili izdanci koji se razvijaju sa malim uglovima grananja mogu se pincirati dok su jo vodenasti ili orezati kasnije. Uo ava se bujni porast na centralnoj vo ici i dobar porast iz izdanaka u zoni u ko joj e biti odabrane prve skeletne grane. a ako neki plod po ne da se razvija na vo ici. prekra ivanje skeletnih grana ne podsti e ja i porast i trebalo bi ga izbegavati. pa se smanjuje rizik od slamanja grana. Ovaj postupak smanjuje posao oko naredne zimske rezidbe i podsti e porast izdanaka od kojih e se formirati skeletne grane. pa tako zapo inje i formiranje njihovog uzgojnog oblika. Formiranje uzgojnog oblika i rezidbu treba u narednim godinama nastaviti u smislu formiranja centralne vo ice. Rano tokom leta u prvoj godini porasta. Uop te. po to je tad drvo savitljivije. (a) Prejako skra ivanje. sredinom leta. odabira i formiranja oblika skeletnih grana.bli e ravnote i. Ostavljeni izdanci sa malim u glovima grananja mogu se sada poviti pomo u tapova od tvrdog drveta ili kratkih i anih ra iriva a kako bi se dobili iroki uglovi ra vanja. Sve izdanke ispod 45 cm visine ili ispod prve stalne skeletne grane trebalo bi ukloniti sredinom leta. Zimsku rezidbu tokom prve godine trebalo bi svesti na uklanjanje bujnih izdanaka koji ne e postati skeletne grane i na prekra ivanje vo ice ukoliko za tim postoji potreba. a duga ke izdanke skratiti. Slika 17. Lak e ih je savijati posle pucanja pupoljaka. Povijanje skeletnih grana treba za po eti rano tokom druge vegetacione sezone. Povijanje treba obaviti to je mogu e ranije kako bi stablo na njega najpovoljnije odreagovalo . (c) Preslabo prekra ivanje Uo ava se kruna lo eg porasta i slabiji porast na donjim delovima debla.

Program za tite treba da obezbedi zdravu i funkcionalnu lisnu povr inu tokom itave vegetacione sezone. Kako bi se odr ao konstantan i umeren vegetativni porast. . uravnote enim prore ivanjem plodova treba podsticati ujedna enu godi nju rodost. ali je najbolje rezidbu odlo iti do sredine zime. Generalno. rezidbu treba svesti na najmanju meru. Po to se uspostavi osnovni oblik drveta i zapo ne formiranje plodova. Ako je. bujnost i dalje velika. Rezidba rodnih stabala Po to rezidba i bujnost stabla me usobno uti u jedno na drugo. grane koje nose plod na donjim skeletnim granama bi e izgubljene. u tehnologiju gajenja treba uklju iti i primenu Alar-a na poc etku sezone. Razlike u vremenskim ulovima u razli itim godinama mogu dovesti do toga da se rezidba izvodi ranije ili kasnije. lista i ploda ± Botryosphaeria obtusa) rezidba vr i posle po etka porasta.pravilan razvoj i sprecilo njeno naginjanje ka novim skeletnim granama. Po to te ina roda uti e na bujnost. ali letnja rezidba obi no slu i za re avanje specifi nih problema i razmatra e se posebno. Ovo je posebno bitno kada se drvetu nanose veliki rezovi. za sastavljanje dobrog plana rezidbe od velike su va nosti i ostali aspekti tehnologije gajenja. Kada orezivati vo ke Rezidba rodnih stabala se uglavnom obavlja u periodu mirovanja. pa novi porast zapo ne pre nego to se orezivanje zavr i. Kako bi se odr ao pravilan konusni oblik stabla. Ponekada neodgovaraju e vremenske prilike znac ajno odla u rezidbu. Ako se dozvoli da gornje skeletne grane postanu preduga ke. Kod kasne rezidbe. Dok se ne formira uzgojni oblik. a kro nja e dobiti loptasti ili oblik sli an ki obranu. ostaci od rezidbe na zemlji u vo njaku mogu ometati ostale kasno-zimske i rano prole ne radove. trebalo bi je u slede oj sezoni ponovo poviti. ali se on periodu od januara do marta. Ranija rezidba. Ponekada se stabla orezuju i u periodu porasta. Po etkom tre e godine potrebno je izvr iti umerenu rezidbu kako bi se rast i razvoj skeletnih grana dr ao pod kontrolom i odr ao eljeni oblik kro nje. pre nego to drvo dostigne najve u vrstinu. U oblastima sa estim mrazevima. uprkos svim naporima da se umanji. ako se zavr i pre cvetanja. O te enja od niskih temperatura nastala kao posledica rezidbe su veoma esto uzroci raznih vrsta raka i trule i drveta. donje skeletne grane trebalo bi da budu du e od skeletne grane koje se nalazi iznad nje. program orezivanja treba postepeno prilago avati cilju odr avanja dobre izlo enosti svetlosti i kontroli bujnosti du itavog drveta. Stabla se mogu orezivati tokom svih zimskih meseci. zakasnela rezidba ne e negativno uticati na rodna stabla dobre bujnosti. Ako se u vo njacima u kojima postoji problem sa crnom trule i (crna trule grana. mo e do i do dodatnog irenja ove bolesti. mo e u velikoj meri pove ati opasnost od o te enja zbog niskih temperatura. Sa razvojem drveta treba uklanjati nepotrebne grane. trebalo bi primenjivati tehnike za tite od mraza kako bi se izbegle katastrofalne tete od gubit ka roda. kao to su ubrenje i prva prskanja. ali e ve kasnija rezidba dovesti do smanjenje bujnosti. treba primeniti odgovaraju u koli inu ubriva.

dok preveliki plodovi mogu imati veze sa preteranom bujno u koja esto predstavlja reakcijiu na p rejaku rezidbu. Kod najve eg broja stabala. Lo a boja ploda mo e poticati od preteranog zasenjivanja ili bujnosti. i ra a male. Orijentacija rodnih grana. Uspravna grana (a) je preterano bujna. mekani. Plodove karakteri e dobra izlo enost svetlosti. Iskustva iz prethodne sezone treba da uka u na promene koje je neophodno napraviti u programu rezidbe. . rada plodove izvanredne boje. a kada se na njima i formiraju plodovi. Grana koja raste sa donje strane ve e grane (b) je jako zasenjena. Kako se sve tri vrste porasta uobi ajeno javljaju kod najve eg broja stabala. veoma rodna.Kako se orezuje Program rezidbe trebalo bi isplanirati dosta pre same razidbe. i zbog dobre izlo enosti svetlosti. bujnost bi trebala da bude ravnomerna du inom celog stabla. plodovi koji se tu formiraju su esto preveliki. pa je karakteri u mala bujnost i rodnost. Horizontalna grana (c) je umerenog porasta. nisu ni u kakvom dodiru sa granama. Slika 18. Nedovoljna bujnost mo e biti uzrok premale veli ine plodova. Uglavnom bi trebalo izbegavati rezove koji dovode do poja anja bujnosti na ionako bujnim vr nim delovima stabla. Horizontalne grane (c) su umereno bujne i veoma rodne. Idealno. Uspravni porast (a). ovo je redak slu aj. lo e obojene plodove. pa ih pesticidi ne mogu pokri ti na odgovaraju i na in. Po to plodovi vise slobodno. Grane koje vise (b) su slabo bujne i jako zasenjene. oni su mali i neodgovaraju e boje. odgovaraju a veli ina i boja. koji se odnosi na vr ni deo stabla karakteri e se velikom bujno u i umerenom rodnosti. postoji tri oblika bujnosti. Previsoka i stabla sa previ e gustom kro njom mogu ote ati berbu. mekani i neodgovaraju e boje. Ove su grane nerodne. ve ih treba primenjivati na manje bujnim ni im granama i unutra njem delu drveta. Sve su ovo pokazatelji neodgovaraju eg na ina rezidbe i ukazuju na to da mora do i do nekih promena u na inu i/ili ja ini rezidbe. neodgovaraju e boje i esto nale u na grane. kako je to prikazano na slici 18. mogu ukazati na postojanje neprihvatljivih razlika u ja in i bujnosti na gornjim i donjim delovima stabla. ni rezidba se ne mo e izvoditi na isti na in du celog drveta. Neujedna enost reakcija na regulatore rasta. me utim . Nezadovoljavaju i rezultati suzbijanja insekata ili bolesti mogu da uka u na to da su stabla previsoka ili da su kro nje previ e guste. umereno rodna i rada plodove koji su preveliki. kao to su preparati koji se koriste za prore ivanje plodova ili Alar.

Rezidba klonulih grana. ponekad ga je te ko odr ati na zrelom drvetu. Va nost konusnog oblika kro nje ve je ranije nagla ena. uklanjanje jedne velike grane podsti e slabiju bujnost nego uklanjanje nekoliko manjih grana. Kod stabala bez potpore. a po red toga. ipak se na ve em broju ni ih grana odr ava rodnost. mere nege i berba plodova na ni im granama su lak e nego na vi im. dve stavke su od najve e va nosti. Starije grane mnogih sorti. bujni izdanak ili vodopija se ponekad mogu vezati u pribli ni polo aj koji e zauzeti posle uklanjanja ovog dela grane. pa se veli ina grane (i senke koju ona pravi) mo e zna ajno smanjiti uklanjanjem krajeva ovih grana. Kada se postigne ovakva visina. Pri rezidbi (donja slika) krajeve ovakvih grana trebalo bi prekratiti sve do bo ne grane koja je u skoro horizontalnom polo aju (a). kako je prikazano na slici 19. jer dovodi do velikog zasenjeivanja. mo e biti neophodno sprovesti redovan program podmla ivanja grana. Kao prvo. Veoma esto je proizvo a u koji je navikao na formiranje kro nji sa otvorenim centrom te ko da na ovaj na in orezuje vr ni deo s tabla koji ima zadatak da ni im granama obezbedi odgovaraju u izlo enost svetlosti. i da ne do e do njegove poja ane bujnosti. vr ni delovi gornjih grana se redovno uklanjaju. Iako je istina da se otklanjaju potencijalno rodne grane. a jake bo ne grane formiraju tako da zauzmu eljeni prostor. Godinu ili dve pre uklanjanja vr nog dela grane. visina drveta ne sme pre i irinu grana. Stoga je efektnije ukloniti itave grane ili njihove velike delove. trebalo bi se potruditi oko vr nog dela ± njegov porast treba prilagoditi tako da ne zasenjuje ni e grane. Slika 19. Grane koje se naginju nadole (gornja slika) nemaju dobru izlo enost svetlosti i obi no zasenjuju ostale grane. Kod ovog pristupa. sve do jakih i rodnih bo nih grana. U ovom smislu. kao to je ³Deli es´ umeju da klonu. Ovo mo e da izgleda kao da se uklanjaju najrodnije grane. nego izvr iti detaljnu rezidbu na bujnom vrhu stabla. bo na grana. Preklapanje grana susednih stabala ne sme se dozvoliti. U nekim slu aje vima. Iako je ovakav oblik relativno lako formirati na mladom. a grane koje rastu nadole iz tacaka na ve im granama treba ukloniti u potpunosti (b) .Tajna ravnomerne bujnosti du celog stabla je ujedna ena izlo enost svetlosti svih nose ih grana.

Samu rezidbu treba nastaviti rutinski. najbolji na in rezidbe obi no predstavlja kombinaciju ova dva ekstrema. formiraju veliki broj kvalitetnih grana koj e bi trebalo sistematski ukloniti (sl. 22. zatim se uklone nepo eljne manje grane i izdanci. 21. mo e biti potrebno obaviti rezidbu kako bi se podstakla bujnost (potpuno uklanjanje i obnavljanje rodnih gran ica) i ukloniti uspravne grane. Slike: 20. U ovoj situaciji treba prekratiti jednogodi nje grane (Sl. treba u potpunosti ukloniti. uspravne izdanke treba potpuno ukloniti. Ovakva grana je podlo nija o egotinama od sunca. (slika 4). 21). pa ga stoga na vr nim delovima ve ine stabala treba izbegavati. po to ona ima ve i efekat od velikih rezova. 3). 23 . Neke sorte. bez ikakvog prekra ivanja (sl. Izuzetak se mo e napraviti samo ako bi posle uklanjanja preterano bujnih vr nih izdanaka veliki deo grane (vi e od 46 cm) ostao bez ta aka porasta. Najbolje je obaviti je u slede a tri koraka: prvo se na ine veliki rezovi. Pr eterano bujne uspravne izdanke treba prekratiti samo ako se rez mo e napraviti na umereno bujnoj bo noj grani koja ima veliki ugao grananja. Starije rodne gran ice iz kojih se stalno formiraju grane esto oslabe i postanu neproduktivne. Na delovima drveta gde je bujnost umerena a rodnost i izlo enost svetlosti zadovoljavaju i. Treba ukloniti grane najve e bujnosti i zadr ati manje bujne grane. Neke od ovih rodnih gran ica. i mo e se za tititi jednom vodopijom ili izdanakom koji e se prekratiti na du inu od 4-6 pupoljaka. Ovakvo orezivanje podsti e vegetativni porast. pa njihovu bujnost treba podsta i prekra ivanjem i potpunim uklanjanjem. Na donjem de lu stabla. pogotovo one koje klonu i vise ispod glavnog dela grane. 20). kako je prikazano na slici 22. gde bujnost mo e biti nezadovoljavaju a. a zavr i se preciznim orezivanjem.Slede i faktor koji treba uzeti u obzir jeste reakcija na prekra iv anje jednogodi njeg drveta. ako to nije slu aj. potrebno je izvr iti precizniju rezidbu.

Rezidba bujnih uspravnih grana. Ovo onemogu ava optimalnu izlo enost plodova svetlosti. a i b). i uklanjanje preterano bujnog izdanka. Mnoge sorte formiraju veliki broj kvalitetnih izdanaka u blizini zavr etaka grana (Slika gore). i uklanjanje svih dobrih grana (c). Pravilna rezidba (donja slika) podrazumeva potpuno uklanjanje nekih uspravnih grana (d) kompletno odstranjivanje bujnog izdanka koji se formira iz rodnih grana (e). Slika 21: Potpuno uklanjanje kvalitetnih grana.Slika 20. Rodne grane bi trebalo ukloniti i ravnomerno rasporediti du glavne grane (donja slika. U ovoj situaciji. a ostavljanje onog umerene bujnosti (g). Ovakva rezidba pod sti e vegetativni porast. Nepravilna rezidba (srednja slika) podrazumeva prekra ivanje svih uspravnih grana (a). prekra ivanje bujne vodopije do horizontalne grane umerene bujnos ti (f). Ovaj na in rezidbe ide u korist rodnosti. . Stabla velike bujnosti esto formiraju veliki broj vodopija i bujnih uspravnih izdanaka (gore). pri rezidbi naglasak treba staviti na uklanjanje prekomerno bujnih grana i za dr avenje grana umerenog porasta. prekra ivanje bujnog izdanka do veoma kratke i bujne bo ne grane ili bodlje (b).

O nerodnosti rodnih gran ica (gornja slika) govori prisustvo velikog broja grana (a) i slab porast sa sitnim pupoljcima i ponekom mrtvom rodnom gran icom (b).Preklapanje grana susednih stabala. Veliki broj rezova nastalih prekra ivanjem (a) podsti e nepo eljan vegetativni porast u blizini rezova. Ja anje rodnih gran ica. Bujnost ovih rodnih grana mo e se poja ati (donja slika) potpunim uklanjanjem nekih grana (c) i prekra ivanjem ostalih do jakog pupoljka (d) . Gore: uobi ajeno preklapanje u redu u gustim zasadima. . Sredina: nepravilna rezidba.Slika 22. Slika 23.

19) ili spre ilo me usobno preklapanje grana sa susednih stabala. stalni i mali rezovi nastali prekra ivanjem samo podsti u vegetativni porast i nerodnost. kako bi se potpuno uklonio ili ograni io porast vr nog dela. da bi se smanjilo zasenjivanje donjih grana (sl. 23). Gde je ovaj problem prisutan. Najefikasnije re enje jeste u potpunosti ukloniti grane koje smetaju ili ih prekratiti do jake bo ne grane koja se mo e formirati tako da se prilagodi tom delu prostora (sl. po to su u velikom broju vo njaka stabla sa ena na premalom rastojanju za konkretan odnos podloga -sorta-zemlji te.Veliki rezovi se prave pri uklanjanju polomljenih grana. Me usobno preklapanje predstavlja mnogo ve i problem. U . pa stabla ve u ranim fazama porasta po inju da prelaze na me usobni prostor.

. Kazna za zanemarivanje su velika. neefikasna stabla koja se te ko kontroli u. i kako bi se odr ala optimalna bujnost. ako su se ove grane nalazile u senci. Ova rezidba podrazumeva orezivanje potpunim uklanjanjem i ja anje bujnosti rodnih gran ica (sl. na primer asfaltnom emulzijom. Ovaj nepo eljni porast mo e se kontrolisati tretiranjem rezova 1% rastvorom naftalen-sir etne kiseline u lateksu. Kod stabala velike bujnosti. obi no se oko velikih rezova razvija mno tvo veoma bujnih vodopija. Slika 24.Idealni oblik stabla. stabla iji uzgojni oblik nije formiran ne razvijaju karakteristi an loptasti oblik po to veliki porast zasenjuje ni e grane. 21 i 22). jako su konkurentne plodovima u zrenju i imaju mali rodni potencijal. apsolutno zadovoljavaju i rezultat posti e se samo ako se pobolj a njihova izlo enost svetlosti. Me avina kiseline i lateks boje mo e se primeniti bilo kada posle nano enja reza. 19). Patrljci i vorovi sporo zaceljuju. mo e biti neophodno redovno sprovoditi postupke Slede i korak je uklanjanje nerodnog drveta. rezovi treba da budu glatki i o tri uz ivicu grane ili debla. kao to je to stablo na slici 25. kao i slabe gran e koje vise i koje su uvek u senci (sl. Me utim. Nije potrebno ulo iti puno vremena i novca kako bi se popravile gre ke iz pro losti. U gustim zasadima. odumiru i slu e kao mesta prodora trule nica drveta. efikasna i rodna stabla koja je lako kontrolisati (sl. Ovde se podrazumevaju i preterano bujne grane. izdanaka ili grana. Ovakva struktura apsolutno nije u skladu sa konceptom guste sadnje. Nagrada za pa nju posve enu svim detaljima rezidbe i formiranja uzgojnog oblika su mala. a gornji venac grana je manji od donjeg. Centralna vo ica je dobro razvijena. kompaktna. ali pre po etka porasta u prole e. Kod svih postupaka rezidbe koji uklju uju uklanjanje vodopija. Rezultat je esto pojava izvrnuto konusnog oblika kro nje. Preostale grane predstavljaju efektivnu rodnu povr inu. porast vodopija u velikoj meri komplikuje rezidbu u narednoj godini. Gde je prisutno puno velikih rezova. kao to su vodopije i uspravni izdanci (sl. skeletne grane su na odgovaraju em rastojanju i rodne su sve do debla. ravnomerno odstojanje izmedu rodnih gran ica i osigurala maksimalna izlo enost plodova svetlosti. treba izvr iti preciznu rezidbu.ekstremnim slu ajevima podmla ivanja. Veoma je bitno dobro premazati ivice reza i koru koja ga okru uje kao i drvo koje je izlo eno.20). One prave duboku senku. pa je zasenjivanje svedeno na najmanju meru. Ovakvo drvo karakteri e optimal na izlo enost svetlosti i povoljan odnos izmedu strukturnog i rodnog drveta. Ponekad je preporu ljivo premazati rane od velikih rezova.24).

Gore: Deo vrha stabla tipi ne bujnosti. Letnja rezidba. grana usmerena nagore prekra ena je do slabije bo ne grane (d). nepo eljna uspravna. Uklonjene su bujne vodopije (a). Slika 26. ima nepovoljan odnos strukturnog i rodnog drveta. ali rodna grana prekra ena je odmah iznad grozda plodova (c) i bi e potpuno uklonjena zimskom rezidbom.Slika 25. Uo avaju se uspravne grane i zasenjivanje plodova. Dole: Pravilna letnja rezidba.Posledice nepravilnog formiranja uzgojnog oblika i rezidbe. U gustim zasadima. sa uspravnih grana uklonjen je porast iz teku e vegetacione sezone (b). . malo rodnih grana u donjem delu stabla i najve i deo nose ih grana usmerenih vi e ka gore nego horizontalno. zanemarivanje e nedvosmisleno dovesti do formiranja stabla koje je slabo izlo eno svetlosti.

Letnja rezidba mo e takode zna ajno pobolj ati boju plodova na stablima sa izra enim vegetativnim porastom. Smanjena koli ina rezervi dovodi do smanjene bujnosti u narednoj sezoni. a dovoljno je kasno da se izbegne ponovni vegetativni porast i smanjenje cvetanja. ali letnjom rezidbom se porast smanjuje mnogo vi e nego zimskom rezidbom istog intenziteta. U isto vreme. Ako se pravilno izvede. ovo je pravi momenat da na uklanjanje preteranog zasenjivanja i bujnog nepo eljnog porasta na vrhovima stabala plodovi odreaguju dobrom bojom. Redovno odstranjivanje dvogodi njih i trogodi njih grana e brzo dovesti do zna ajnog smanjenja nose e povr ine. Preporu ljivo je letnju rezidbu obaviti u avgustu.Letnja rezidba Svaka rezidba dovodi do skra ivanja stabla. Ovaj postupak odnosi se na stabla dobre do jake bujnosti. letnja rezidba mo e biti efektna zamena za druge tehnike gajenja kojima se kontroli e bujnost. Na stablima slabije bujnosti ne treba vr iti letnju rezidbu. treba primeniti u umerenom intenzitetu. sa naglaskom na vi e delove stabla na kojima se ovakve grane uglavnom razvijaju. Podmla ivanje starih stabala . previ e bujnih uspravnih grana. Cilj treba da bude uklanjanje nepo eljnih. Rezidba rano tokom leta mo e podsta i nepo eljni ponovni vegetativni porast i zna ajno smanjiti cvetanje budu eg roda.26). U ovo vreme se najbolje kontroli e bujnost. (sl. Rezidbu treba ograni iti na uklanjanje trenutnog porasta iz te vegetacije. Uklanjanje aktivne lisne povr ine tokom vegetacionog perioda smanjuje kasniju akumulaciju hranljivih materija u drvetu. pa ga ak i kod ovakvih stabala.

berba i pobolj ani kvalitet ploda. dodu e u prili no maloj meri. Kod stabala sa otvorenim centralnim delom. Kada se uspravne grane jako prekrate. pa se vegetativni porast stimuli e tamo gde je poja ana bujnost nepotrebna i nepo eljna. a kvalitet plodova nije pobolj an. a ostavljaju slabije koje su ranije bile jako zasenjene. kao to je lak a kontrola drveta. bujne vodopije zasenjivanjem uti u na kvalitet plodova i koriste hranljive materije iz listova. kontrola stabala nije merljivo olak ana. crne trule i. Uspe no podmla ivanje velikih stabala i odr avanje njihove smanjene veli ine tra i novu generaciju nose eg drveta. Neuspe nost ovakve rezidbe dovodi do brzog razvoja kro nje sa puno ³ve ti ijih metli´ i ³vraninih gnezda´ koja je skoro nepropusna za . esto se razvija gusta kro nja nepropu sna za svetlost. o te enja od niskih temperatura i sli nih o te enja koja dovode do ranog odumiranja stabala. Rezultati su veoma retko zadovoljavaju i. Iako o igledno nije mogu e posti i sve prednosti guste sadnje. ima vi e uspravnih nego horizontalnih skeletnih grana. za uspe no podmla ivanje potrebna je izuzetno ve ta rezidba. Rezovima se ne pravi razlika izmedu grana. Iako je. jako prekra ivanje vrhova velikih stabala esto pogoduje ja em prodoru sun evih zraka.Ponekad se mo e javiti potreba za smanjenjem i popravkom strukture stabala koja su velika i stara. Smanjenje prinosa uzrokovano inicijalnim prekra ivanjem te ko se mo e nadoknaditi. pogotovo to je za okon anje itavog posla neophodna precizna rezidba. koristi nekoliko vrsta ma ina za i anje i prekra ivanje vrhova. to pove ava ozbiljnost o egotina od sunca. uobi ajena reakcija je pojava velikog broja bujnih vodopija u blizini reza i ograni en porast novih bo nih grana sa ostalog dela grane. Ovakav na in ne mo e u celini zameniti ru nu rezidbu. nerodna je i baca tako veliku senku da se nove nose e grane u njenoj unutra njosti uop te ne formiraju. uz uklanjanje odre ene koli ine preraslog nose eg drveta. Ovo se mo e dogoditi samo u izvesnoj meri. veliko strpljenje i vremenski period od obi no 3-5 godina. ova stabla se moraju jako prekratiti na vrhu i sa strane. i to u zoni koja je prethodno predstavljala nerodnu unutra njost drveta. Neizbe na posledica je zna ajno smanjenje prinosa. S obzirom da se novo rodno drvo mo e podi i u istom tom vremenskom periodu. Glavni nedostatak mehanizovane rezidbe ja nedovoljna selektivnost. Najprakti niji postupak kod najve eg broja starih stabala jeste smanjiti rezidbu na najmanju meru u pore enju sa radovima u normalnom vo njaku i sa eljenim kvalitetom ploda i to pre planirati njihovu zamenu novim stablima. Pored ovih nedostataka. smanjenje veli ine ovakvih stabala bi trebalo da donese neke korist i. ovaj postupak je retko vredan truda. Kako bi ovaj postupak uop te imao efekta. sa razli itim uspehom. a nepo eljne rodne gran ice se ostavljaju po itavom drvetu. na ina i anja i ve tine lica koje obavlja rezidbu. Reakcija vegetativnog porasta na ovo jako prekra ivanje je tako e neza dovoljavaju a. Mehanizovana rezidba U jabu njacima se. mogu e smanjiti veli inu i popraviti strukturu nekih stabala. ali ina e u dobrom stanju. Ovim postupkom rtvuje se najbujniji i najrodniji deo drveta. Njihova efektnost zavisi od vrste ma ine. Ovakav vegetativni porast je nerodan i ubrzo po inje da pravi specifican problem pri rezidbi. veli i ne i grade stabala. Nasuprot o ekivanom.

Najbolje rezultate mehanizovana rezidba pokazala je kod stabala koja tek to nisu dostigla po eljnu optimalnu veli inu. Ovaj proces obi no traje 3 -4 godine. Kako drvo raste.svetlost. je najefikasnija kod malih stabala sa centralnom vo icom i horizontalnim granama. kombinacija pravilne mehanizovane i dopunske ru ne rezidbe mo e u velikoj meri ubrzati uspostavljanje i odr avanje idealnog uzgojnog oblika. posle toga. tro kovi ovog postupka mogu biti zna ajno smanjeni. kao i mnoge druge tehnike koje se primenjuju u vo njacima. POSTUPAK PODMLA IVANJA STAROG STABLA . Mehanizovana rezidba. Ako se do ovog momenta uzgojni oblik formirao na pravilan na in. mehanizovana rezidba je od prili no male koristi. Rezovi nastali ovakvim orezivanjem ja aju nepo eljni vegetativni porast uspravnih grana na stabalima sa otvorenim centralnim delom u ve oj meri nego to to ine na horizontalnim granama stabala sa centralnom vo icom. sve se manji deo rezidbe mo e obaviti mehanizovano. Ako se mehanizovana rezidba uklopi sa pravilnom ru nom rezidbom.

.

Letnja . zelene rezidbe. dipl. pa se stoga i naziva letnja-zelena. tj.zelena rezidba vo aka Rezidba vo aka je jedna od najzna ajnijih agrotehni kih mera. regulisana i zadovoljavaju a rodnost. teto ina i vremenskih nepogoda. Novije tehnologije gajenja vo a sve vi e ukazuju na neminovnost u sprovo enju letnje. a njen cilj je obrazovanje pravilnog obrazovanja krune.Cornell University TRAINING AND PRUNING APPLE TRESS sa enleskog prevela: Katarina Markovi . Sprovodi se u toku vegetacije. br e proro avanje. manja o te enja od biljnih bolesti. dug vek stabla. visok kvalitet ploda. .ing.

iz kojeg bi trebalo da se isprovocira letorast. letnja-zelena rezidba primenjivala se kod breskve. a na ostavljenom delu rodnog drveta ostaju slamaste gran ice koje na sebi nose slabije formirane cvetne pupoljke koji su se razvijali u velikoj zaseni. a sprovodi se od godine sadnje do formiranja eljenog uzgojnog oblika (3-4 godine). ve ostavljene grane imaju odli an polo aj. komadi stiropora ili ak tipaljke. jer u ranijem periodu dolazi do o enjivanja letorasta). na kojem e se posebno uve ati formiranje cvetnih pupoljaka. kako se ne bi razo arali u kasnijim godinama zbog o enjivanja pojedinih ili svih grana. tj. Ovu meru posebno treba sprovoditi u zasadima ljiva. tj. njih osim povijanja treba uvrtati (usukati). neposredno iznad samog pupoljka kalemarskim no em ili no em kalemarskih makaza. u kasnijim godinama razvoja i pune rodnosti. Rova enje je mera koja ima za cilj da se popune praznine koje su se u toku razvoja stvorile u kruni. Uklanjaju se sve grane koje idu ka unutra njosti i uspravno u odnosu na krunu. Tehnika posla Tradicionalno. . Uostalom. ako se sprovede letnja rezidba breskve ova pojava se ne javlja. Zimskom rezidbom se taj najkvalitetniji rodni potencijal uklanja. Ima za cilj da seuve a ugao kod svih letorasta koji u svom razvoju imaju o tar ugao u odnosu na osnovu stabla. dobru osvetljenost. Sprovodi se neposredno pred kretanje vegetacije tako to se iznad pupoljka. Posebno se mora primeniti u sistemu guste sadnje. zavisno od razvijenosti stabla. obavlja lu no zasecanje. eljeni habitus i dobro formirane cvetne pupoljke. ili vi e grana. kako im bi se smanjila bujnost. Ova mera daje dobre rezultate kod jabuke i kru ke. kako za ljivu. gde se te i slobodnijem formiranju uzgojnog oblika sa du im skeletnim granama. Pored letorasta u kruni se mo e usukivati i dvogodi nje rodno drvo. i glavni rodni potencijal iznosi ka periferiji jednogodi njih letorasta. eventualno drugoj godini.Ovoj rezidbi predhode neke operacije kao to su: rova enje pupoljaka. Stoga vo arime. Ova mera se sprovodi u zavisnosti od razvoja vegetacije. a podstakla rodnost kod bujnih letorasta. a anska rodna. Ugao grananja treba uve ati do polo aja 60-70 stepeni u odnosu na osu debla. te e se savijaju i ve tada se lome i o enjuju. a zavisi od razvoja toka vegetacije (u ki nim godinama ona se odla e za po etak jula kada primarna gra a po ne da prelazi u sekundarnu. bilo zbog podloge ili smanjenja rodnosti. Mo e se sprovesti ak i u dva navrata. od polovine juna pa sve do kraja jula. Izvodi se uglavnom u drugoj polovini juna. kada oni procene da se letorasti mogu razvoditi bez o enjivanja. zavisna je od ove mere. i to isklju ivo u mla im zasadima. Njihovo uklanjanje je mogu e i la enjem. op te poznata i ra irena sorta ljive. jer grane postaju bujnije. ime se stablo uvek gubi. ime se transfer sokova i hranjivih materija usmerava ka pupoljku i omogu ava njegovo aktiviranje. To je iz razloga to je breskva u tim godinama dosta bujna. odnosi i na sve ostale vrste vo aka. Ova mera sprovodi se raznim pomagalima tipa a kalica. Me utim. sa velikim naporom se mo e korigovati kasnije. koja danas kod mnogih vo ara zauzima sve ve e povr ine. Ova mera se. razvo enje jednogodi njih letorasta i uvrtanje (sukanje) letorasta kako bi se smanjila bujnost. eliminisanje o enjivanja grana u kasnijim godinama razvoja i pune rodnosti. Kada se na stablima. naro ito proizvo a ima ljiva ove sorte. jave bujni letorasti. Ova mera se sporadi no primenjivati u zasadima vo ara amatera. imaju estu pojavu o enjivanja grana pod teretom roda i velikih oluja. Kada se ova mera propusti u prvoj. Povijanje ili razvo enje letorasta je izuzetno zna ajna mera u formiranju uzgojnog oblika. jer je dosta zahtevna. formirali cvetni pupoljci. a time pove ala rodnost. Ovakav na in razvo enja letorasta ima za cilj bolje formiranje letnjih pupoljaka i smanjenje. Vo njaci u kojima se ova mera ne sprovede. dok se kod ljive ne dobijaju zadovoljavaju i rezultati. vreme sprovo enja ove mere mo e se prepustiti samim vo arima. savetujem da posebno obrate pa nju na razvo enje grana prilikom formiranja bilo kojeg uzgojnog oblika. jer se u ovo vreme u mnogim ljivicima mogu videti o enute pojedina ne grane. za iljenih komada ice.

dok su male, ili odsecanjem vo arskim makazama u kasnijem period. Mogu se odsecati do osnove grana ili ostavljati aporak, obi no sa dva pupoljka. Osnovne, skeletne grane prekra uju se na bo ne prevremene gran ice, ime se posti e formiranje uzgojnog oblika i spre avanje izdu ivanja krune. Kod jabu astih vo nih vrsta letnjom-zelenom rezidbom uklanjaju se svi letorasti koji su suvi ni u kruni i imaju vertikalan polo aj. To se uglavnom odnosi na stabla starija od etiri godine, jer suvi nih u ranijim godinama nema. Kod ovih vo nih vrsta u starijim godinama mogu se skra ivati-uklanjati starije rodne grane kada se desi da one budu preterano bujne zbog slabe rodnosti. Ovim na inom dobija se ve a osvetljenost krune, to ima za cilj bolje formiranje cvetnih pupoljaka. Iz svega pomenutog, proizilazi da je letnja-zelena rezidba neizostavna u gajenju vo a. Posle sprovedene ove rezidbe, zimska rezidba na zrelo je izuzetno jednostavna, esto samo korektivna. Dr Milisav Mitrovi Centar za vo arstvo i vinogradarstvo u a ku

UBRENJE VO AKA

Za pravilan razvoj i dobru rodnost vo a neophodni su slede i elementi: azot (N), fosfor (P), kalijum (K), magnezijum (Mg), kalcijum (ca), sumpor (S), bor (B), hlor (cl), bakar (cu), gvo e (Fe), mangan (Mn), molibden (Mo) i cink (Zn). Pre uno enja dodatnih koli ina ovih elemenata, analizom treba ustanoviti njihovo prisustvo u zemlji tu. Uno enje ve ih koli ina od onih koje su biljkama zapravo potrebne nepotrebno pove ava tro kove proizvodnje, a mo e dovesti i do opadanja kvaliteta ploda, pojave toksi nosti i nedostataka nekih drugih elemenata. Ako se ne primenjuju na adekvatan na in, ubriva mogu biti zaga iva i jezera, reka i podzemnih voda. Ona pove avaju koli ine nitrata u podzemnim vodama i fosfora u jezerima i rekama. Primenom ubriva na odgovaraju i na in i u odgovaraju im koncentracijama smanjuju se tetne posledice kretanja hranljivih materija iz biljaka i tro kovi proizvodnje. IDENTIFIKACIJA I OTKLANJANJE NEDOSTATAKA HRANLJIVIH ELEMENATA Potrebe biljaka za hranljivim elementima i identifikacija njihovih nedostataka mogu se odrediti vizuelno na osnovu odgovaraju ih simptoma na biljci i putem analize zemlji ta ili biljnog tkiva. Po to svaki od ova tri na ina ima svoje prednosti i nedostatke, treba ih kombinovati i redovno primenjivati. Vizuelna identifikacija Nedostatak ili suvi ak hranljivih elemenata obi no izaziva odre ene simptome na biljci koji ukazuju na to da prisustvo pojedinih elemenata nije zadovoljavaju e. Ukoliko se poznaju tipi ni simptomi, pa ljivim pregledom biljaka mogu se identifikovati poreme aji u prisustvu mineralnih hraniva. Na alost, esto je veoma te ko uspostaviti pravilnu dijagnozu, po to su ³klasi ni´ simptomi nedostatka ili suvi ka nekih elemenata me usobno veoma sli ni i jedan isti simptom u vo njaku se mo e javiti u vi e oblika. Dijagnoza je dodatno komplikovana kada na stablu istovremeno postoji vi e simptoma nedostatka nekoliko hranljivih elemenata. Najve i problem kod identifikacije nedostatka ili suvi ka hranljivih elemenata na osnovu simptoma jeste taj to oni ukazuju da problem ve postoji i ogleda se u smanjenom porastu, koli ini ili kvalitetu roda. cilj

ubrenja jeste da spre i probleme koji se javljaju kao posledica neadekvatnog ubrenja i manifestuju u obliku odgovaraju ih simptoma. Naj e e se javljaju nedostaci azota i kalijuma, zatim nedostaci P, Mg, B, Mn i Zn javljaju se sporadi no, dok nedostaci ca, S, cl, cu, Fe i Mo se re e pojavljuju.

1.deo eme - Nedostatak {belo polje}, 2.deo eme - Optimum hraniva {zeleno polje}, 3.deo eme Toksi nost{belo polje}. Azot (N) Stabla sa nedostatkom azota imaju kratke vr ne izdanke. Pore enja radi, na stablima sa odgovaraju om koli inom azota vr ni izdanci su slede e du ine: kod jo nerodne jabuke, kru ke i tre nje ± 30 do 60 cm; kod nerodne breskve ± 35 do 60 cm; kod rodnih stabala jabuke, kru ke i tre nje ± 20 do 30 cm; kod rodne breskve ± 30 do 38 cm. Nedostatak azota na listovima jabuke, breskve i tre nje ogleda se u svetlozelenoj do utoj boji, a na listu kru ke mogu se javiti bronzani tonovi. Ovi listovi su sitni, a njihova boja je ujedna ena, bez arenila ili pega. Azot se u biljci kre e iz starijeg tkiva ka mladim listovima koji aktivno rastu, pa se simptomi javljaju najpre na starijim listovima. Li e obi no opada rano u jesen, a izdanci su tanki. Zametanje plodova je slabo, i oni dosta opadaju u junu. Takode, mogu biti manji i esto sazrevaju i dobijaju boju ranije nego obi no. Suvi ak azota javlja se periodicno i mo e ozbiljno smanjiti kvalitet i vrstinu ploda. Na suvi ak azota ukazuju veliki, tamnozeleni listovi koji se zadr avaju na biljci do kasne jeseni. Plodovi su neodgovaraju e boje, a uskladi teni lak e gube vrstinu. Porast se nastavlja do kasnog leta i jeseni i biljke su podlo nije o te enjima od zimskih temperatura. Porast izdanaka uveliko prema uje gore navedene optimalne du ine.

tamnije zeleno i ne dosti e normalnu veli inu. Poma e formiranju cvetnih pupoljka i ubrzava sazrevanje plodova i drveta ime se pove ava trajnost plodova pri uvanju i otpornost drveta prema mrazu. kao i razvoj mladara. Manjak fosfora usporava stvaranje cvetnih i lisnih pupoljka.Fosfor (P) Ima va nu ulogu u fotosintezi i disanju biljaka. Kasnije li e dobija ljubi asto crvenu nijansu naro ito peteljka i nervatura bli a njoj. U zimaju ga u obliku P2O5. Ulazi u sastav belan evina i niza fermenata i vitamina. Pri vrhu mladara . Novo li e je uspravno. Izra eno je u vreme hladnijih prole a i leta.

breskvi i vi nji . a u slu ajevima ozbiljnijeg nedostatka mogu se pojaviti i na mladim listovima.nekroza ivica i uvrtanje listova . Plodovi bivaju neugledni bez vrstine. velike koli ine ovog elementa u zemlji tu mogu inhibirati usvajanje Mg ili ca i na taj na in dovesti do njihovog nedostatka. Suve zone ne javljaju se izmedu lisnih nerava. Po to se kalijum kre e kroz biljku. Ono kasnije dobija bronzanu boju i odumire. Ove nedostatke vide ete na slede e tri fotografije: Simptom nedostatka kalijuma na jabuci.ostane samo par listova purpurne crvene boje. simptomi se javljaju prvo na starijem li u. U plodovima vo a akumuliraju se velike koli ine K. pa su simptomi nedostatka ozbiljniji i uo ljiviji kako se plodovi pribli avaju fazi pune zrelosti u veoma rodnim sezonama. Kalijum (K) Nedostatak se prvenstveno ogleda u utilu tkiva du ivica listova.nekroza i su enje ivica listova. Iako suvi ak kalijuma sam po sebi nije toksi an za biljku. ali mo e izazvati manjak cinka. a sa pove anjem nedostatka ivice listova postaju suve i krte. Vi ak fosfora ne uti e negativno na biljke.

.

prvi simptomi javljaju se du ivica listova. Bor (B) . a iza njih ostaje zvezdasta zona zelene boje du glavnih nerava i u srednjem delu lista. Magnezijum se takode kre e kroz biljku. Vi ak toksicmo deluje posebno na mlado li e vo aka. i simptomi se prvo javljaju na starijim listovima. Sli no kao kod nedostatka kalijuma. i to obi no sredinom vegetacione sezone. Kako se nedostatak magnezijuma nastavlja. hloroti ne zone tamne i odumiru.Magnezijum (Mg) Nedovoljna koli ina magnezijuma dovodi do pojave hloroze tkiva du ivica listova i izmedu glavnih lisnih nerava.

nepravilnog oblika i nekroza unutra nje strane kore zbog odumiranja kambijalnog tkiva. Nedostatak B kod kru ke izaziva pucanje ploda .Nedostatak bora na tre nji ± odumiranje terminalnih delova izdanaka. na jabuci listovi su zadebljali i sitniji.

zbog ega je posebno potreban ko ti avom vo u.Do nedostatka bora obi no dolazi kod ko ti avog vo a i njegov simptom su sitniji listovi. Manjak kalcijuma izaziva smoloto inu. posebno kod . a vrhovi izdanaka u te im slu ajevima nedostatka odumiru. bez jasnog arenila na pojedina nim listovima. Na mladim izdancima jabuke mo e doci do tamnjenja zone neposredno ispod kore. Porast novih izdanaka je jako smanjen. Va an je za neutralisanje kiselosti zemlji ta. Zametanje plodova je slabije. sli no kao kod pojave krastavosti koju izaziva suvi ak mangana. Kalcijum (ca) Slika: Nedostatak kalcijuma na plodu jabuke uzrokuje ³gorku pegavost´ ± nekroti ne lezije odmah ispod poko ice ploda. Plodovi su boljeg kvaliteta. s obzirom da takva nisu pogodna za gajenje vo a. Uti e na razvoj korenovog sistema mladara i li a kao i na izgradnju ko tice. a oni koji su zametnuti pucaju.

bolestima i teto inama. dok su nervi i dalje zeleni. Manjak se mo e odraziti na slabiji razvoj korenovog sistema. esto se nalazi u nekim ubrivima i pesticidima. naro ito na kru ki i dunji. Ima znatan uticaj na razvoj korena i i drugih organa vo aka. masti uljenih hidrata i belan evina. . naro ito kod agruma i to samo na kiselim zemlji tima. Manjak gvo a izaziva hlorozu na li u. Vi ak kalcijuma izaziva u enje lista pri vrhu mladara. Doprinosi ja anju vo aka prema mrazu. Uti e na pove avanje sadr aja organskih materija. Sumpor (S) Sastavni je deo belan evina. Hloroza se esto javlja kod dunje i u vo njacima na tepkim zemlji tima alkalne reakcije. Vi ak sumpora pokazuje promene kao to su povrede na li u i plodovima. a kod jabu astih dolazi do pojave o egotina na obodu lista. ali do ovoga ne dolazi s obzirom da sumpora ima u dovoljnim koli inama u svim zemlji tima.ko ti avih vrsta vo a. Ono je obi no bledo uto i znatno sitnije. Gvo e (Fe) Poma e u obrazovanju hlorofila i u estvije u oksidacionim procesima.

kada se javljaju na mladim listovima. Simptomi su sli ni onima koje izaziva nedostatak gvo a. koji su mnogo sitniji i u i od normalnih. kada se javljaju prvo na starijim listovima. Molibden (Mo) Reguli e preno enje elektrona u najzna ajnije delove vo ke . Tako e na zemlji tima sa lo om drena om i visokom koncentracijom dostupnog gvo a mogu dovesti do nedostatka mangana. Tkivo izme u glavnih lisnih nerava uti i postaje hloroti no. iako analize pokazuju da njihovo prisustvo u zemlji tu nije zadovoljavaju e. Visoka pH vrednost i visok nivo fosfora ili mangana mogu dovesti do nedostatka cinka. Du lisnih nerava najmla ih listova dolazi do hloroze. to dovodi do pucanja kore.Bakar (cu) U estvuje u oksidoredukcionim reakcijama. u vi egodi njim zasadima. sledi hloroza nerava i na kraju brza nekroza cele lisne plo e. Toksi ne koli ine mangana dovode do pojave sitne krastavosti koja se obi no javlja na stablima jabuke posa enim na zemlji tu ija je pH vrednost ispod 5. Hloroza tkiva izmedu nerava mladog li a. Ovaj simptom javlja se na mladim stablima na mestima na kojima se vo e ne sadi prvi put i gde u zemlji te nije une en kre . dobra . koji se vitopere. Pove ava sposobnost tkiva da upija vodu. Manjak se javlja na zemlji tima sa dosta organske materije kao to je treset i dr. Isto tako.0) i u su nim periodima. U ozbiljnijim slu ajevima nedostatka. postoji velika razlika u koncentracijama hranljivih materija u zemlji tu i u samim biljkama. Vr ni delovi izdanaka ne dosti u svoju normalnu du inu. Mangan (Mn) Nedostatak mangana obi no se javlja u zasadima podignutim na alkalnim zemlji tima (pH iznad 7. i onima koje izaziva nedostatak magnezijuma. Cink (Zn) Simptomi nedostatka cinka vidljivi su na listovima. dok glavni lisni nerv ostaje zelen. esto se de ava da su u samim stablima elementi prisutni u dovoljnoj koli ini. Kambijalno tkivo ispod kore mladih izdanaka odumire. Suvi ku mangana posebno je podlo na jabuka crveni Deli es. Potpoma e proces fotosinteze i biosintezu belan evina i aminokiselina. Manjak bakra pruzrokuje promenu vr nih listova. to ima za posledicu skra ivanje internodija i pojavu bokora ili rozete listova na vrhu.koren i krunu. Uti e na transformaciju azotnih jedinjenja i vezivanje atmosverskog azota iz zemlji ta. simptomi se mogu ra iriti i na starije listove izdanka. savijaju i otpadaju od vrha mladara prema osnovi.5. dok su ivice i vrhovi normalne zelene boje. ANALIZA ZEMLJI TA Analizom zemlji ta mo e se odrediti pH vrednost zemlji ta i proceniti sadr aj hranljivih elemenata u njemu. Me utim.

. Ipak.snabdevenost zemlji ta hranljivim materijama ne zna i i da su te iste koli ine dostupne biljkama. pre sadnje mo e se izvr iti kalcifikacija ili acidifikacija zemlji ta. Ako to vreme dozvoljava. kao to su jagode i maline. Uzorkovanje zemlji ta pre sadnje. Mo e se izvr iti i inkorporacija fosfornih ili kalijumovih ubriva u koncentracijama po preporukama na osnovu analize zemlji ta. tako da se analiziraju i oni horizonti zdravice zemlji ta koji su kisele reakcije ili sadr e kalcijum. Godinu dana pre sadnje iz svih delova vo njaka treba uzeti uzorke zemlji ta. Po to se zavr i preme tanje zdravice zem ta.5-6. Pre sadnje treba uzeti uzorke zemlji ta i sa onih mesta namenjenih podizanju vo njaka koja su nivelisana ili cija je konfiguracija na neki na in promenjena. Uzorci se posebno uzimaju sa dubina do 20 cm i od 20 ± 40 cm.8. lji povr inski deo zemlji ta se obi no uklanja i zamenjuje novom zemljom. Kalcifikaciju zemlji ta koja se obavlja pre sadnje treba izvr iti dok pH ne dostigne vrednost 6. kod kultura sa plitkim korenovim sistemom. analize zemlji ta istovremeno mogu dati solidnu procenu prisustva hranljivih materija i u samim biljkama.

S obzirom da ve ina vi egodi njih vo aka ima dubok korenov sistem. pa je preporu ljivo vr iti uzorkovanje na svakih 3 do 5 godina. Uzimanje uzoraka u ve uspostavljenim zasadima. analiza zemlji ta je najbolji na in za posmatranje njegove pH vrednosti. biljke ne e odreagovati na dodatno ubrenje. biljke obi no mogu da usvoje dovoljne koli ine najve eg broja hranljivih materija. Nedostaci ili suvi ci hranljivih materija e e se javljaju kada je pH vrednost van ovih granica.0. ak iako analize pokazuju nezadovoljavaju i sadr aj mineralnih materija u zemlji tu.0 i 7. U ve uspostavljenim vo njacima i vinogradima. Niska pH vrednost mo e biti prirodna osobina zemlji ta ili posledica stalne primene kiselih azotnih ubriva. treba uzeti uzorke sa povr inskog dela (do 20 cm dubine) i iz zdravice zemlji ta (30-45cm dubine). U starijim vo njacima pH je ni a zbog primene ubriva kisele reakcije. Tako e bi trebalo uzeti posebne uzorke iz delova pija je dubina smanjena uklanjanjem zdravice ili pove ana njenim dodavanjem. i ono e predstavljati nepotreban tro ak. kako bi se imao uvid u stanje uspostavljenih zasada. Sa delova vo njaka na kojima su druga iji tipovi zemlji ta ili koji su na razli it na in izlu eni ili ubreni treba uzeti posebne uzorke.Kako uzorci povr inskog sloja zemlji ta ne daju dovoljno informacija o variranju pH vrednosti i nivoa hranljivih materija u zdravici. U ovakvim uslovima. Sa povr ine ve e od 10 ari ne bi trebalo uzimati vi e od jednog uzorka. Stoga se pri pra enju kvaliteta ishrane zasada ne treba oslanjati samo na rezultate analize zemlji ta. Koli ine hranljivih materija i pH vrednost menjaju se postepeno. Na ovakvim mestima pH vrednost i koli ina hranljivih materija se esto zna ajno razlikuju. mo e se desiti da biljke ne mogu da usvoje dovoljnu koli inu hranljivih materija ak iako ih u zdravici ima dovoljno. U nekim drugim situacijama. Uzorke treba uzimati iz me urednog prostora koji zahvata prskalica kod suzbijanja korova. Zemlji na pH vrednost u velikoj meri uti e na dostupnost hranljivih materija biljkama. . i nedostaci mnogih od njih mogu se izbe i ako se pH odr ava izmedu 6. a svaki uzorak treba da se sastoji od najmanje 20 proba.

Ve prisutni simptomi poreme aja sadr aja hranljivih materija ukazuju na to da biljke nisu dobro snabdevene. ima kiselu reakciju i tra i oko 816 g kre njaka za neutralizaciju svakih 453. a cena je pristupa na. ali kada temperatura zemlji ta poraste i koren postane aktivan. nedostatak Mg mo e biti posledica niske pH vrednosti zemlji ta ili veoma visoke koncentracije ca u njemu. to zna i da e biti potrebno oko 816 g kre njaka za neutralizaciju kiselosti iz svake koli ine od 454 g uree koja se unese u zemlji te. ubriva mogu dovesti do korozije opreme za njihovu primenu i. Kada se odlu uje koje e se ubrivo primeniti. Amonijum nitrat je jo jedan izvor azota i sadr i oko 32% ovog elementa. ali postepeno. amonijuma ili njihove kombinacije. amonijum se u zemlji tu transformi e u nitrate. Njihov sadr aj u starijim zasadima se tako e menja. to mo e dovesti do smanjenja prinosa ili kvaliteta ploda. Ona sadr e azot u obliku nitrata. Treba nabavljati samo neophodne koli ine i izbegavati skladi tenje velihih koli ina ubriva.6 g azota primenjenog preko ovog ubriva.ANALIZA TKIVA Koncentracija hranljivih elemenata u biljnim tkivima jeste najpouzdaniji pokazatelj snabdevenosti vo aka hranom. a visoka koncentracija ca mo e se smanjiti uno enjem magnezijum sulfata u zemlji te. UBRIVA ubriva su supstance koje sadr e hranljive elemente. deo azota mo e se izgubiti isparavanjem. Urea sadr i visoku koncentraciju azota (46%). Ispitivanjima je ustanovljeno da su amonijumova i nitratna ubriva skoro podjednako efikasna. koji u velikim koncentracijama mo e o tetiti mlada stabla. ljude i ivotnu sredinu. po to se sadr aj hranljivih materija u njima mnogo br e menja. na in rukovanja. lako se primenjuje. treba obavljati analize biljnog tkiva koje e omogu iti lak u identifikaciju simptoma i pru iti uvid u snabdevenost biljaka mineralnim elementima. ako se ne koriste i ne uvaju na pravilan na in mogu predstavljati opasnost po doma e ivotinje. koji je odmah dostupan biljkama. Ureu je najbolje primeniti po hladnom prole nom vremenu. Nitrati se ne vezuju vrsto za zemlji ne estice. Ima kiselu reakciju i koeficijent neutralizacije kre njaka od 1. Analize biljnog tkiva su od najve e koristi ako se uzorci uzimaju na svakih 2-5 godina.8. Kako bi se odredio najbolji na in za popravljanje nedostatka koji je ustanovljen analizom lisnog tkiva. pa su podlo ni ispiranju. Kako bi se izbegli poreme aji u sadr aju hranljivih materija. Redovno uzorkovanje tokom nekoliko godina omogu i e najbolji uvid u promene i potencijalne poreme aje u sadr aju hranljivih materija. Na primer. Azotna ubriva Biljke se obi no snabdevaju azotom godi nje i na tr i tu se mogu prona i razli ita ubriva sa ovim elementom. savetuje se uno enje kre njaka. pogotovo na peskovitom zemlji tu. pa nije potrebno vr iti analize tako esto. Tokom zime e e se ubri nitratnim nego amonijumovim ubrivima. i amonijacni azot koji se . Ve ina vo nih vrsta lak e usvaja nitrate od amonijuma. Ovo ubrivo sadr i nitratni azot. Urea mo e sadr ati i razli ite koli ine nusproizvoda. ponekad je neophodno izvr iti i analizu zemlji ta. Kako bi se na vreme spre ili nedostaci hranljivih materija. Ako je pH vrednost previ e niska. pre nego to do e do prvih simptoma ili smanjenja prinosa potrebno je sprovesti analizu tkiva. najvi e pa nje treba obratiti na sadr aj odre enog minerala i na cenu. Mlade zasade treba uzorkovati e e. uslove pod kojima biljke usvajaju te elemente i dodatne elemente koji se u tom ubrivu nalaze. Isto kao i urea. Koncentracija hranljivih materija menja se i tokom godine pod uticajem vremenskih uslova i te ine roda. jer ako ubrivo ostane na povr ini zemlji ta po toplom vremenu. Treba uzeti u obzir i reakciju zemlji ta (kisela ili bazna). dok se amonijum zadr ava na esticama zemlji ta i te e se ispira.

visoka cena. Ako postoji potreba za uno enjem velikih koli ina ovog ubriva. Do toksi nog dejstva hlorida mo e do i ako se u tek uspostavljenim vo njacima primenjuju velike koli ine ovog ubriva ( 360 kg/a) ili ako kalijum hlorid dode u direktan kontakt sa mladim stablima. koji se lako ispira. ali spada u skupa kalijumova ubriva. radije nekoliko puta primenjuju jeftinija azotna ubriva kisele reakcije. koje su na toksi nost hlorida osetljivije od ostalih vo nih zasada. Sav azot je u lako dostupnom nitratnom obliku. s obzirom da sadr e oko 50% fosfor oksida. preporu uje se jesenja primena. pa je odmah dostupan biljkama i ne smanjuje pH vrednost zemlji ta. i njegova cena je visoka. Nekoliko ubriva pokazuje visoku efikasnost obezbe ivanja odgovaraju e koli ine kalijuma biljkama.i imaju jaku kiselu reakciju. Ako se primeni tokom jeseni ili zime. kalcijum nitrat se esto primenjuje dopunski u maju ili junu. kako bi bilo dovoljno vremena da dode do ispiranja hlorida iz zone korena pre po etka prole nog porasta. Pre nego kalcijum nirat jednom u toku godine. Sadr i ne to manje kalijuma (50% kalijum oksida) i obi no je skuplji od kalijum hlorida. Di-amonijum fosfat (DAP) i momo-amonijum fosfat (MAP) sadr e relativno malu koli inu azota ± DAP 17 %. U ovom ubrivu ima manje kalijuma (22% kalijum oksida). ubrivo treba izabrati u zavisnosti od cene po jedinici kalijum oksida i od toga da li ono sadr i jo neke korisne elemente. esto se primenjuje u borovnicama. gde postoji potreba za sni avanjem pH vrednosti. Kalcijum nitrat ne treba primenjivati tokom jeseni i zime po to odmah dolazi do ispiranja nitrata. cena kao i rastvorljivost fosfora. Sav azot nalazi se u obliku amonijuma. Mo e se koristiti u zasadima u koje je potrebno uneti kalijum. Kalijum sulfat tako e ima iroku primenu. Naj e e se koristi u borovnicama. i veoma esto. Fosforna ubriva Kriterijumi pri odabiru ovih ubriva trebaju da budu sadr aj fosfora P2O5. kako bi odr ali pH vrednost zemlji ta. Amonijum sulfat ima veoma kiselu reakciju. tj. Mogu biti pogodni za primenu u vo njacima u kojima je potrebno uneti fosfor. Kalijum hlorid (KCl) je kalijumovo ubrivo ija je upotreba iroko rasprostranjena. ispiranjem se mo e izgubiti velika koli ina nitratnog azota. Kalijum nitrat sadr i 44% kalijum oksida i 13% azota i u zasadima vo a se primenjuje u izvesnoj meri. Kalijumova ubriva Postoji nekoliko vrsta ubriva koja sadr e kalijum. njegova dostupnost biljkama. a MAP 11 % . Najve i nedostatak ovog dubriva je nizak sadr aj azota ± 15%. Obi no je skuplje od kalijum hlorida. Kalcijum nitrat se veoma esto koristi u vo njacima. mnogi proizvoda i. Kalijum magnezijum sulfat koristi se ako postoji potreba za uno enjem magnezijuma u zemlji te. mali sadr aj azota ± 21% i relativno je skup. Ima visok sadr aj kalijuma ± 60 ± 62% kalijum oksida i pristupa nu cenu. odnosno pre nego to temperatura zemlji ta poraste u prole e i koren postane aktivan. Da bi se izbegli eventualni gubici azota isparavanjem do koga mo e do i posle primene uree po toplom vremenu koje je uobi ajeno za ovaj period. Kalijum nitrat sadr i veoma nisku koncentraciju azota ± 13%. koje zahtevaju nisku pH vrednost zemlji ta i mo e biti pogodan za primenu u vo njacima na zemlji tima bazne reakcije. kao to je urea ili amonijum nitrat i kre njak.zadr ava u zemlji tu i sporije postaje dostupan biljkama. Normalni superfosfat ne upotrebljava se tako puno kao ranije . ali zato sadr i i 11% magnezijuma. Sav azot nalazi se u vidu nitrata.

Monoamonijum fosfat mo e da se primenjuje kako samostalno. ali je ovo ubrivo cenjeni izvor fosforP2O5. Sporedni proizvodi koji nastaju preradom vo a. Primenom MAPa pove ava se kiselost zemlji ta. Diamonijum fosfat (DAP) ima ne to manji sadr aj fosfor(V)oksida . Za ove proizvode nisu potrebne dozvole koje se zahtevaju za primenu ostalih vrstih otpada. koli ine primene treba odrediti tako da sadr aj azota i fosfora u njima ne prede preporucene granice. treba poznavati sadr aj hranljivih materija u njemu. celokuopna koli ina amonija nog azota i 20-50% organski vezanog azota dostupni su biljkama u godini primene stajnjaka. celokupna koli ina amonija nog azota i 50% organski vezanog azota u nusproizvodima dostupni su biljkama u godini primene ovih ubriva. ORGANSKA UBRIVA Stajnjak. Kod ivinskog stajnjaka sadr aj hranljivih materija zna ajno varira. Stajnjak treba primenjivati u koli inama u kojima procenat dostupnog azota ne prelazi preporu ene granice. s obzirom da biljke obi no usvajaju ovu koli inu fosfora iz zemlji ta. treba izvr iti analizu reprezentativnih uzoraka kako bi se odredio sadr aj hranljivih materija u njima. Uobi ajene koncentracije hranljivih materija u stajnjaku predstavljene su u tabeli. koji je slabo rastvorljiv u vodi (ispod 1%) i iz upotrebe ga izbacuju gore opisana ubriva sa ve im sadr ajem P2O5. PREPORUKE ZA UBRENJE VO A . ali je njegova primena veoma ekonomi na.zbog niskog sadr aja fosfora (18-20%) P2O5. me avina stajnjaka i slame i biljni ostaci (seno i slama) mogu biti koristan izvor hranljivih materija. Izve taji o analizi stajnjaka obi no sadr e podatke o koncentraciji ukupnog azota. ubriva sastavljena od sve e organske materije imaju visok sadr aj hranljivih elemenata i mogu o tetiti koren stabala ako se primenjuju u velikim koli inama. P2O5 i K2O. Od ove koli ine. Uop te. Da bi se izra unale odgovaraju e koli ine primene stajnjaka. Kameni fosfat ima mali sadr aj fosfor P2O5 (3-8%). povr a i e erne repe mogu se tako e koristiti kao izvor hranljivih i organskih materija za snabdevanje vo a. MAP sadr i 48% fosfor P2O5. Ipak. U zemlji ta koja sadr e vi e od 75ppm fosfora. 87% je rastvorljivo u vodi i obi no se koristi u me avinama ubriva. i 11% azota. ali je ipak za utvr ivanje sadr aja azota potrebno uraditi posebne analize. tako i u me avinama ubriva. amonija nog azota.46% i vi e azota (18%) od MAP-a. Koncentrovani superfosfat se e e koristi zbog visokog sadr aja P2O5 ± 46%. Stajnjak ne bi trebalo unositi u zemlji ta sa visokim sadr ajem fosfora (iznad 150 ppm). Oko 85% od ovog sadr aja u superfosfatu rastvorljivo je u vodi i odmah dostupno biljkama. stajnjakom ne treba unositi vi e od 22.7 kg/a fosfora. Po to se sastav ovih nusproizvoda razlikuje. od kojih je skoro celokupan sadr aj odmah dostupan biljkama. I ovo ubrivo uve ava kiselost zemlji ta. i zavisi od na ina na koji se on sakuplja i uva. Generalno. Skoro celokupna koli ina oksida fosfora u DAP je odmah dostupna biljci.

U pojedinim vo njacima mo e postojati potreba za primenom manje ili vi e azota od preporu enih koli ina. ubrivo treba rasuti na mesto sa koga je ono dostupno biljci. po to posle jesenje primene mo e do i do ispiranja. Preporuke za primenu ostalih hranljivih materija date su pod pretpostavkom da postoje potrebe za njihovim dodatnim koli inama. ve e koli ine unose se i u jako zakorovljene vo njake. Ako se koristi stajnjak ili neko drugo organsko ubrivo. ubrivo treba rasuti u redu. ali tako da se opasnost od o egotina na korenu svede na najmanju meru. Tek posa ene sadnice vo a i vinove loze treba ubriti posle dovoljnih koli ina ki e i tek po to se zemlja slegne.8 m. Mogu e je da e biti potrebno smanjiti koli ine azota .U daljem tekstu nalaze se preporu ene koli ine primene azotnih ubriva. Na potrebu biljaka za azotom najvi e uti u tip zemlji ta. kvaliteta ploda i rodnosti. posle zametanja plodova. Mnogo je lak e primeniti dodatne koli ine azota nego iza i na kraj sa preteranim porastom do koga dovodi suvi ak ovog elementa. U starijim vinogradima. Preterani porast posebno nanosi tete u mladim. Koli ina u drugoj primeni mo e se smanjiti ili potpuno izostaviti ako nije zametnuto puno plodova. pre primene treba ustanoviti sadr aj azota u njima i koli inu primene prilagoditi koli inama azota u mineralnim ubrivima koja se ve primenjuju. Mesta na kojima je prethodno sejana lucerka mogu imati pove ani sadr aj azota i tu treba uneti mnogo manje ubriva. u traci irine 1.5-1. bujnosti stabala. U vo njake podignute na travnjacima i utrinama treba uneti 20-50% vi e azota nego u iste i dobro obra ene. treba rasuti ubrivo u pre niku od 90 ± 120 cm oko biljke. Na veoma peskovitim zemlji tima preporu uje se prole no ubrenje. preporuke raznih proizvo a a treba uzeti kao okvirni vodi . a onima na peskovitim zemlji tima i do 50% vi e od dole navedenih koli ina. kako bi se izbegla prevelika bujnost u drugom delu vegetacione sezone. tako da ukupna koli ina unetog azota ne prelazi preporu ene koli ine primene. Kod mladih stabala vo a i vinove loze. rezidba i na in obrade me urednog prostora. Jaka rezidba podsti e vegetativni porast i mo e smanjiti potrebe za azotom. Vo njacima podignutim na plodnoj ilova i mogu biti potrebne samo polovine preporu enih koli ina azota. gusto sa enim zasadima jabuke. Te ko je pretpostaviti koliko se azota mo e obezbediti iz sena ili slame. Pre odre ivanja treba upoznati reakcije zasada na ubrenje. Ovakva stabla treba ubriti malo ili ih skoro uop te ne ubriti. a 20-25 cm dalje od stabla. a drugu u junu. Isto tako. Dosta proizvo a a azot primenjuje iz dva puta ± prvu polovinu odre ene koli ine u martu ili aprilu. i ako se biljkama dostave u visokoj koncentraciji. Oko starijih stabala ubrivo treba rasuti u pre niku irine kro nje. Ve ina ubriva koja se nalaze na tr i tu su soli. koje treba prilagoditi razlkama u tipovima zemlji ta i tehnologijama gajenja na pojedinim lokacijama. Primena azota Iako se potreba za optimalnim koli inama azota razlikuje od jedne lokacije do druge. Ove koli ine treba prilagoditi uslovima u vo njaku koji se odre uju na osnovu koncentracije azota u listu. mogu izazvati o te enja korena.

0. kru kama. treba primeniti 90-180 kg P2O5 po jednom aru. Kalcijum (Ca) Ako se pH vrednost odr ava iznad 6. Primena fosfora . Neodgovaraju i nivoi kalcijuma u stablima jabuke mogu da dovedu do poreme aja kao to su gorka pegavost. ali ih retko mo e potpuno ukloniti.. kalcijuma i magnezijuma Ove elemente ne treba primenjivati ukoliko za njima ne postoji dodatna potreba. Po to se fosfor u zemlji tu kre e veoma sporo. peskovitim zemlji tima odr ao odgovaraju i nivo kalijuma. gro u. Treba prskati kalcijum hloridom u koli ini od 26±40 g/l u junu i julu i 40-65 g/l u avgustu i septembru. bi e potrebno primenjivati ove koli ine na svakih 3-5 godina. Najbolje je prskati 8-10 puta u periodu od kasnog juna pa do berbe u intervalima od dve nedelje. Treba prskati rastvorom kalcijuma. jagodama i malinama Tabela:Preporu ene koli ine kalijuma za primenu pre sadnje u zasadima raznog vo a Kalijum (K2O) Primena 68-136 kg/a kalijum oksida nadoknadi e ve inu nedostataka ovog elementa. Prskanje kalcijumom mo e smanjiti ove probleme. Primeniti 9-13. ko ti avom vo u. to e imati isti efekat kao i primena ostalih ubriva koja sadr e istu koli inu kalcijuma. Kako bi se u zasadima ko ti avog vo a na lakim. Uno enje kre njaka u koli ini od 2-4 t/a ispravi e nedostatke ukoliko do njih do e. i koncentracije treba smanjiti ako je vreme toplo i vla no ili ako od prethodnog prskanja nije pala ki a. retko dolazi do nedostataka ovog elementa. ove koli ine bi e dovoljne najve em broju vo nih vrsta tokom niza godina.5 kg kalcijum hlorida po aru tokom vegetacionog perioda kako bi se postigli najbolji rezultati. .koje se u zemlji te unose iz organskih ubriva ili ovu primenu potpuno prekinuti dok se ne vidi kako biljke na nju reaguju.kalijuma. pucanje ili prerano smek avanje ploda. Tabela: Preporu ene koli ine primene fosfora u pre sadnje u jabukama. Fosfor (P2O5) Ako postoji potreba.

Primena mikroelemenata Gde postoje nedostaci B. Mo e se upotrebiti magnezijum sulfat (gorka so) u koncentraciji od 131 g/l u prva dva prskanja tokom dve ili tri godine dok kre njak ne odreaguje u zemlji tu. dolomitni kre njak je najjeftinije ubrivo.Magnezijum (Mg) Ako treba uneti dodatne koli ine magnezijuma. Mn ili Zn preporu uje se primena slede ih koncentracija ubriva: . Primenjuju se 2-4 t/a ili koli ine preporu ene na osnovu izve taja o analizi zemlji ta. Fe.

Ukoliko je prisutan suvi ak Mn. proveriti pH zemlji ta i uneti kre njak u potrebnoj koli ini. aluminijum sulfata ili kiselih azotnih ubriva. Solubor je navi e kori eno ubrivo sa borom. Ako je ovaj procenat ispod 80. na in ubrizgavanja ubriva u sistem. Folijarnom primenom mo e se bolje kontrolisati koli ina bora koju biljka usvoji. Neravnomeran protok vode javlja se kao posledica lo e projektovanog sistema. treba ga primenjivati samo ako postoji potreba za time. razlike izmedu kaplja a ili njihovog zapu avanja. treba primeniti vodeni rastvor mangan sulfata u koncentraciji od 66 g/l vode ili helate mangana u koncentraciji preporu enoj za prva dva prskanja.Bor (B) Bor se primenjuje inkorporacijom u zemlji te u koli ini od 450-600 g/a za jabuke i kru ke. ravnomernijem i redovnijem snabdevanju biljaka azotom tokom itavog vegetacionog perioda i smanjenim gubicima od ispiranja azotnih ubriva. Tako e se mo e koristiti i cink sulfat u kombinaciji sa jednakim koli inama hidriranog kre njaka za prva dva prskanja (12-26 g/l ) ili 1. Uno enje gvo a preko zemlji ta na zemlji tima sa visokom pH vrednosti su se pokazala nedovoljnim ili neefikasnim. Preko sistema kap po kap se najce ce primenjuje azot. Po to je razlika izmedu nedostatka i suvi ka bora mala. Ako simptomi na biljkama ukazuju na nedostatak gvo a. Biljke se ne mogu ravnomerno snabdeti ubrivom ako protok vode nije ujedna en. Koncentracija se ne sme pove avati vi e od dva puta. iz svakog kaplja a u jedinici vremena treba da isti e apsolutno jednaka koli ina vode. vrsta ubriva. kapacitet injektora i odre ivanje trajanja primene.5. Iako je skoro nemogu e postici 100% ravnomeran protok. Fungicidi Ditan i Cineb su tako e dobri izvori cinka ako se primenjuju u zasadima za koje su registrovani i u koncentracijama i vremenu primene nazna enim na etiketi. Mo e se primeniti i folijarno u koncenraciji od 6 g bora u litri vode u prva dva prskanja ili 12 g bora u litri vode u septembru ili oktobru dok je li e jo aktivno. Breskve su veoma osetljive na suvi ak bora ± treba ga primenjivati samo ako analize listova pokazuju njegov nedostatak. pa je zato najbolje da se projektovanje i postavljanje sistema poveri . treba ga pobolj ati ili uop te ne ubriti na ovaj na in. Koncentraciju ne treba pove avati vi e od dva puta.3 kg u septembarskom prskanju posle berbe. 225450 g/a za tre nju i 225 g/a za breskve. Ujedna enost protoka Najva niji preduslov za efikasno injektiranje ubriva u sistem jeste ujedna en protok vode u njemu. Cink (Zn) Reakcije na uno enje Zn preko zemlji ta nezadovoljavaju e su na zemlji tima sa visokom pH vrednosti. Prednosti ovakvog na ina ubrenja ogledaju se u zna ajnoj u tedi samih ubriva (tro kovi su manji i do 50% ). treba je smanjiti dodavanjem sumpora. za primenu ubriva preko sistema je neophodno da ova ujedna enost bude najmanje 80%. Da bi protok vode u sistemu za navodnjavanje bio ujedna en. Za privremenu popravku treba koristiti fungicide koji sadr e gvo e. Najva niji faktori koje treba uzeti u obzir su: ujedna en protok vode (ravnomerna primena ubriva mogu a je samo ako je i protok vode ujedna en). Savetuje se folijarna prihrana i helati cinka u preporu enim koncentracijama i vremenima prskanja. ubrenje preko sistema kap po kap ubrenje preko sistema kap po kap treba pa ljivo isplanirati. a pH je iznad 7.3-2. ili komercijalne helate gvo a u koncentracijama koje se preporu uju za ranija prskanja. manjem oslanjanju na ki u da sprovede azot do korenovog sistema. Gvo e (Fe) Do nedostatka gvo a dolazi na zemlji tima sa visokom pH vrednosti ili slabom drena om. Mangan (Mn) Ukoliko je prisutan nedostatak mangana.

dok se amonijum nitrat i urea moraju prvo rastvoriti u vodi i tako injektirati u sistem. Jadnostavan. Na grafiku je dat primer zbira tri najdu a vremena od 200s. Ove vrednosti treba koristiti kao osnovu za odre ivanje stvarne rastvorljivosti ubriva u vodi za navodnjavanje. injektiranje ubriva u sistem se ne preporu uje. ova vrednost je jedva zadovoljavaju a (77%) i ukoliko se ona ne mo e pove ati. Rastvor azota se mo e direktno uneti u sistem. Vrste injektora Postoji nekoliko vrsta injektora. amonijum nitrat i urea. Povuci vertikalnu liniju od Tmin i horizontalnu od Tmax. ali se u naj iroj upotrebi nalaze tri: Venturi ± te na ubriva ili rastvorena vrsta ubriva unose se u sistem na osnovu razlike u pritisku koja nastaje na su enom delu glavne cevi na mestu injektiranja. Dalje se saberu tri najdu a vremena i ta vrednost (ozn ena kao Tmax) prona e na vertikalnoj osi grafika koja je ozna ena. Stepen rastvorljivosti nekoliko suvih azotnih ubriva prikazana je u tabeli. Ujedna enost protoka mo e se pobolj ati produ enjem vremena primene i injektiran ubriva ja dotle dokle je to isplativo. tank sa delom za ubrizgavanje ubriva ± deo vode za navodnjavanje vra a se u tank zbog razlike u pritisku izmedu ulazne i izlazne cevi na tanku u kome se nalazi rastvoreno ubrivo. prona i na horizontalnoj osi. Vr ednost ravnomernosti protoka nalazi se u preseku ove dve linije. Svaka posuda obele i se crtom na istoj visini. dok je realna rastvorljivost ubriva obi no malo slabija. Ovo su maksimalne koli ine iste supstance (zasi eni rastvori). pritisak u sistemu i protok u glavnoj cevi se u izvesnoj meri razlikuju od sistema do sistema. pretakaju a pumpa ± rastvor ubriva se unosi u sistem pomo u pumpe. U datom primeru. U datom primeru. Izlazni kapacitet pumpe. . brz i precizan na in merenja ravnomernosti protoka opisan je na grafiku. postave se ispod kaplja a i meri se vreme u sekundama potrebno da nivo vode dostigne nazna enu crtu. zbir tri najkra a vremena je 100s. Za epljenje kaplja a obi no se spre ava upotrebom filtera i pravilnim odr avanjem sistema. ozna enu kao Tmin. Azotna ubriva koja se mogu injektirati u sistem Azotna ubriva koja se obi no ubrizgavaju u sistem su u obliku 28%-og rastvora azota.kvalifikovanim licima. Slede e treba sabrati tri najkra a vremena i tu vrednost. Za merenje protoka iz pojedina nih kaplja a koristie se male posude (od oko 200 mililitara).

od kojih e prvi biti negde u vreme cvetanja. Efikasnost i ispiranje Kada se injektiranje ubriva uskladi sa planom navodnjavanja i o ekivanom koli inom padavina. Kolicina dubriva za injektiranje Koju koli inu ubriva treba koristiti i u kom momentu ga treba ubrizgati u sistem? Koli ina i vreme zavise od starosti stabala. Koli ine azota koje se unose injektiranjem mogu biti manje i do 50-65% u pore enju sa onima koje se unose preko zemlji ta. Veoma je va no poznavati tip zemlji ta u vo njaku i dubinu do koje se prostire korenov sistem. Injektiranje ubriva daje proizvoda u ve i stepen fleksibilnosti od primene ubriva preko zemlji ta po to se na ovaj na in ubrivo dostavlja biljkama ba onda kada im je to potrebno.tipa zemlji ta i iskustva i ciljeva proizvoda a. odnosno 30 kg amonijum nitrata u vreme cvetanja.Iako koncentracija ubriva u sistemu za navodnjavanje mo e varirati u zavisnosti od vrste injektora koja se koristi. tip injektora ne e uticati na ravnomernost primene ubriva dok god je vreme ubrizgavanja dovoljno dugo da se celokupna koli ina ubriva rasporedi u vo njaku. Ako je jednom stablu potrebno 200 g amonijum nitrata godi nje. Ne treba injektirati celokupnu koli inu azota koja je namenjena za tu godinu u samo jednoj primeni.3 l zemlji ta. Op te pravilo je da u peskovitim zemlji tima svakih 38. prinos i iste koncentracije azota u li u ako se ubri injektiranjem sa 1/3-1/2 manjom koli inom azota. . ovu koli inu treba podeliti na tri ili vi e jednakih doza i injektirati ih u intervalima od 2 nedelje. Iz ove zone ubrivo se mo e isprati ako se u sistem unosi rastvoreno u velikoj koli ini vode ili u vremenu neposredno pre ili posle navodnjavanja ili jake ki e. Kada se ustanovi koja je koli ina ubriva potrebna jednom stablu. Zato ne bi trebalo navodnjavati pre ili posle primene ubriva ili ako su prognozirane jake ki e. nju treba pomno iti sa brojem stabala koja su pod sistemom kap po kap. Tu koli inu dalje treba pove ati ili smanjiti u zavisnosti reakcije drveta na ubrenje. Mo e se desiti da jedan kaplja po stablu ne bude dovoljan da obezbedi dovoljnu koli inu vode i hranljivih materija korenovom sistemu. Obi no su dovoljna dva kaplja a.3 l zemlji ta zadr ava 2. svakom stablu treba dostaviti 60 g amonijum nitrata u vreme cvetanja.5 L vode na 38. Ako u datoj sekciji koja se navodnjava ima 500 stabala. dok se tri ili etiri kaplja a po stablu mogu koristiti na jako peskovitim zemlji tima ili kod velikih stabala. Kako bi se pove ala efikasnost ubrenja i izbeglo spu tanje ubriva do podzemnih voda. stablo kome je normalno potrebno 450g amonijum nitrata koji se primenjuje jednom godi nje po povr ini zemlji ta e imati istu bujnost. sposobnosti korena da sprovodi rastvor hranljivih materija. Po gornjem primeru. a jo 60 g i 80 g dve. Injektiranje preko sistema kap po kap bi bilo najbolje zapo eti koli inom azota koja je upola manja od one koja bi se ina e rasula po povr ini zemlji ta. 60 g po stablu uneti u vreme cvetanja.3 l vode. Stabla lak e usvajaju injektiranjem une en azot zbog preciznije odre enog vremena primene i uno enja ubriva direktno u zonu korena.potencijalnog prinosa. ispiranje treba svesti na najmanju mogu u meru. odnosno etiri nedelje kasnije. Kre njak zadr ava 4. Npr. a glinu e oko 6 l. sorte. u nju treba uneti 500*60g. kako bi se odredilo koliko je ubriva potrebno za svaku sekciju pod sistemom. Tako. visok procenat ubriva ostaje u zoni korenovog sistema.

.Du ina vremena injektiranja Sistem za navodnjavanje treba da bude u funkciji du i vremenski period od onog koji je potreban za injektiranje ubriva. FERTILIZING FRUIT CROPS. Ako jedna sekcija koja se navodnjava pomo u jednog ventila ima oko 10a ili manje. sistem treba uklju iti i pustiti da dostigne ravnote u ili stepen apsolutne operativnosti. Eric Hanson sa enleskog prevela: Katarina Markovi . Po to se injektiranje ubriva zavr i. sistem treba ostaviti uklju en 20-30 min kako bi celokupna koli ina ubriva iza la iz sistema.ing. Pre nego to se zapo ne sa uno enjem ubriva. Ovako se izbegava rizik da ubrivo ostane u sistemu posle njegovog isklju ivanja i da dode do za epljenja kaplja a. sistemu na toj sekciji je potrebno oko 20-30 min da dostigne ravnote u. dipl.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful