Pobolj ana piramidalna kruna kao najbolji uzgojni oblik za ljivu

Ovih dana su nam se javljali mnogi vo ari-amateri koji podi u nove zasade ljive sa pitanjem kako da pravilno formiraju odgovaraju i uzgojni oblik. Da bi se formirao uzgojni oblik i vo ka to pre dovela u stanje plodono enja, veoma je va no da se koriste kvalitetne sadnice i na vreme sprovedu ostale operacije (zimska i letnja rezidba, povijanje grana i letorasta, prstenovanje itd.) Kod nas je u praksi, u savremenoj proizvodnji ljiva, kao ozgojni oblik najvi e zastupljena pobolj ana piramidalna kruna. Posa ene jednogodi nje sadnice se skra uju u prole e na 110-120 cm. Ukoliko sadnice na sebi imaju prevremene gran ice, onda se one prore uju a ostale skra uju na tri do pet pupoljaka i to obi no na spoljni pupoljak. Kada mladari u prole e dostignu 10-15 cm, odstranjuju se svi koji izbijaju na deblu. Mladari koji su konkurencija vodilici se odstranjuju ili pinsiraju. Tokom jula meseca odabiraju se dva mladara na rastojanju oko 30 cm i ostave da rastu, a ostali se pinsiraju ili poviju. Na po etku druge vegetacije, grane koje su ostavljene za skeletne se skra uju za jednu tre inu, a vodilica 30-40 cm iznad nivoa ovih grana. Letorasti koji zagu uju krunu ili se ukr taju se re u do osnove. Na kraju jula ili po etkom avgusta se na ostavljenoj vodilici opet izaberu dva mladara koja su najbolje razvijena i koja se ne poklapaju sa donjim mladarima ve se pru aju u me uprostoru donjih grana. Razmak izme u ovih grana treba da bude oko 30 cm. Tako e se izabere jedan uspravni letorast za vodilicu, a konkurenti se odstrane ili pinsiraju. Na donjim skeletnim granama se odaberu dva mladara na udaljenosti 60 cm od produ nice ili centralne skeletne grane. Razmak izme u letorasta trebao bi da bude 25 -30 cm. Svo ostali mladari se pinsiraju ili savijaju. Na po etku tre e vegetacije prve dve skeletne grane se skra uju da bi se formirala druga serija sekundarnih grana. Tako e se skra uju i letorasti ostavljeni za slede e dve primarne grane i letorasti ostavljeni za sekundarne grane na prvim skeletnim granama. Produ nica se skra uje na oko 30 cm od vrhova druge serije primarnih grana. U julu se na ostavljenoj produ nici izabere jedan mladar za slede u primarnu granu, ali koji se ne poklapa sa donjim ostavljenim primarnim granama. Na tre oj i etvrtoj primarnoj grani se ostavljaju letorasti na 60 cm od produ nice sa suprotnih strana tih grana. Rastojanje izme u tih letorasta je 25-30 cm. Na donje dve primarne grane na razmaku 60 cm od prve serije sekundarnih grana se ostavljaju letorasti za drugu seriju sekundarnih grana. Na po etku etvrte vegetacije uradi se sli no kao i na po etku tre e. Samo se krajem jula na produ nici odabere jo jedan letorast za poslednju primarnu granu na produ nici. Na ostalim primarnim granama se ostavljaju mladari za nove sekundarne grane, a na sekundarnim granama mladari na kojima e se formirati nosioci rodnosti. Na po etku pete vegetacije vodilica se skra uje do slabije razvijene bo ne grane. Na gornjim primarnim granama se formiraju sekundarne grane na isti na in kao i na donjim. Broj primarnih grana treba da iznosi 5-6. u odnosu na produ etak debla donje grane zaklapaju ugao oko 45° a gornje oko 50°.

REZIDBA I FORMIRANJE UZGOJNOG OBLIKA JABUKE

Rezidba je osnovni pomolo ki postupak koji uti e na u inak ostalih aspekata tehnologije gajenja vo a. Istovremeno, ostali postupci uti u na potrebe i reakcije drveta na rezidbu. Efektno vo enje vo njaka nije skup pojedina nih tehnika gajenja, ve integrisani program postupaka koji uti u jedan na drugi. Preporuke vezane za ostale tehnike gajenja zasnivaju se na pretpostavci da su stabla pravilno formirana, a neobavljanje rezidbe mo e ograni iti njihov u inak. Rezidba je katalizator koji omogu ava delovanje ostalih tehnika gajenja. Neophodno je pratiti kontinuirano, najsavremenija tehnolo ka saznanja, koja svuda u svetu te e ka tome, da se postigne takav koncept vo arenja, koji omogu ava malu vo ku na dohvat ruke (upotreba manje bujnih vegetativnih podloga jabuke) ili (zbog samohodnih platformi) ak veliku vo ku, na kojoj je potrebno to manje ru nog rada (osim visoko produktivne berbe 2.000 ili vi e kg za 8 asova po bera u), koji moraju biti to jednostavniji, kako bi ih bilo mogu e sprovesti jeftinijom i manje stru nom radnom snagom. Rezidba ima za cilj pravilno obrazovanja krune, br e proro avanje, regulisana i zadovoljavaju a rodnost, visok kvalitet ploda, dug vek stabla, manja o te enja od biljnih bolesti, teto ina i vremenskih nepogoda.
Ekonomika rezidbe jabuke

Rezidba ima veliki udeo u tro kovima proizvodnje jabuka. Tro kovi rezidbe u estvuju sa otprilike 50% u tro kovima rada i 10 -15% u ukupnim tro kovima proizvodnje, to zavisi od cene jabuke na tr i tu, kao i od stabla razli ite starosti i gustine. Po to se velika, starija stabla sa mno tvom problema pri rezidbi postepeno prevazilaze, a zapo inje proizvodnja maldih i gu e sa enih zasada, o ekuje se zna ajna promena u tro kovima rezidbe. Iako gusti zasadi zahtevaju intenzivniju kontrolu, rezidba malih stabala je znatno efikasnija. Potreba za penjenjem uz stablo se smanjuje ili potpuno nestaje, to zna ajno pove ava produktivnost rezidbe. Kada se ve a efikasnost rezidbe ukombinuje sa ve im prinosima koji se o ekuju u gustim zasadima, treba ocekivati zna ajno smanjenje tro kova

proizvodnje. Smanjenje tro kova rezidbe bi e pokazatelj efikasnog upravljanja gustim zasadima jabuke. U poku aju da smanje tro kove rezidbe, neki proizvoda i ozibljno zanemaruju ovaj veoma va an aspekt tehnologije gajenja. Izostavljanje rezidbe je izvor zna ajnih u teda jer predstavlja veliki deo ukupnih tro kova i pla a se odmah i u gotovini. Za razliku o d propusta u za titi od teto ina, neobavljanje rezidbe ne onemogu uje prodaju roda. Posledice neodgovaraju e rezidbe se sporo razvijaju i te ko prime uju. Na alost, one su obi no dugotrajne. Prvi problem koji se uo i ako se rezidba zanemari jeste opadanj e kvaliteta ploda, to samo produbljuje ekonomski problem koji je doveo do nedostatka sredstava za rezidbu. Posle godinu ili dve zanemarivanja, tro kovi rezidbe e se zna ajno uve ati, a reakcija verovatno nece biti zadovoljavajuca. U ovakvim situacijama o bi no sledi poku aj da se ja om rezidbom nadoknade godine zanemarivanja. Ovako e se smanjiti prinos i podsta i nepotreban vegetativni porast koji e, suprotno o ekivanom, negativno uticati na kvalitet ploda i ozbiljno zakomplikovati budu u rezidbu. Za pon ovno uspostavljanje produktivnosti i kvaliteta ploda i stavljanje bujnosti pod kontrolu mogu biti potrebne tri ili etiri godine. im se uspostavi prihvatljiv odnos izmedu vegetativnog i rodnog porasta, neophodno je obavljati redovnu, godi nju i stalnu rez idbu kako bi se ova osetljiva ravnote a odr ala; tro kovi ovakve rezidbe moraju se smatrati veoma bitnim delom bud eta namenjenom proizvodnji. Da bi se postigla bolja produktivnost, vo njaci sa retko posa enim velikim i starim stablima jabuke se brzo zamenjuju manjim, gu e sa enim stablima. Mi ljenja o optimalnoj visini stabala i razmaku sadnje se razlikuju, a svi se sla u da su manja stabla ekonomski opravdanija. U pro losti prihva eni na ini gajenje visokih stabala vi e nisu zadovoljavaju i, tako da mor a do i do zna ajnih promena u pogledu visne stabala i razmaka sadnje. Jasno je da rezidbu i formiranje uzgojnog oblika kao na ine uzgoja treba prepraviti i prilagoditi gustoj sadnji. Prednosti guste sadnje na iroko se predstavljaju javnosti. O ekivanja da e ovakva stabla rano ra ati, da e imati visoke prinose i da u njih ne e biti potrebno ulo iti ve i rad, nisu se pokazala ispravna. U ispitivanima mladih stabala sa enih na razli itom odstojanju u (Va ingtonu 1976), objavljeno je da se prose an prinos u vo njacima starosti 5-12 godina nije pove avao poslednjih 17 godina. Nije prime eno da prinos zavisi od podloge, a i gustina sadnje je imala mali uticaj na prinos. Detaljnija ispitivanja otkrila su da je uticaj odre enih uzgojnih tehnika na prinos bio ve i od uticaja podloge ili gustine sadnje. Rodni potencijal ostvaren je samo u onim vo njacima sa gusto posa enim stablima u kojima je velika pa nja posve ena uzgojnim tehnikama. Prednosti gustog na ina sadnje su realne i zna ajne. Ipak, ove prednosti mo i e u potpunosti da iskoriste samo oni proizvo a i koji savesno primenjuju odgovaraju u tehniku gajenja. U pomenutom ispitivanju, jedan od najva nijih inilaca koji uti u na ranu proizvodnju je formiranje uzgojnog oblika mladih stabala. Rezidba i formiranje uzgojnog oblika se ne mogu razdvojiti, s obzirom da ove tehnike prate jedna drugu kod mladih stabala, a formiranje uzgojnog oblika mladog stabla u velikoj meri odre uje tehniku

U smislu ovog odr avanja. rezidba je uzgojna tehnika na koju formiranje uzgojnog oblika najvi e uti e. rodne grane e brzo postati nerodne. Grane mogu biti nerodne iz razloga to je bujnost prevelika ili premala. preteranog odsecanja ili zasenjivanja. esto se ka e da je ograni a vaju i faktor za rodnost jabuke senka koju ona pravi sopstvenim stablom. Tehnika formiranja uzgojnog oblika treba da podstakne ranu rodnost i razvoj sna ne osnovne strukture grana koje e nositi te inu roda u narednim godinama. Razlike u klimatskim uslovima uti u kako na bujnost. Idealno bi bilo da se porast mladog drveta usmeri na grane koje e biti stalno prisutne na rodnom stablu. Na odnos izme u vegetativnog i generativnog porasta uti e veliki broj inilaca kao to su ubrenje. Previ e bujna stabla mogu se razviti kao reakcija na prekomerno ubrenje. pravilnom rezidbom se uklanjaju nerodne grane. odr ivo visoke prinose. Formiranje uzgojnog oblika takode treba da omogu i razvoj stabla koje e se u narednim godinama lako odr avati. nedovoljne rezidbe ili njenog izostanka. naglasak ipak treba staviti na formiranje uzgojnog oblika. i predstavljaju glavne faktore na koje treba paziti pri odre ivanju odgovaraju ih programa rezidbe. o dr ava optimalna bujnost rodnih grana i podsti e stalni razvoj novih nose ih grana koje zamenjuju one koje su rezidbom uklonjene. posebno temperature i svetlosti. Od podjednake je va nosti i senka . ali ne prekomerna bujnost i dobra osvetljenost. U prethodnom nabrajanju inilaca. Za razvoj novih nose ih grana potrebna je umerena. i prekomeran vegetativni rast obavlja se na ra un plodova. jaku rezidbu ili gubitak roda. U su tini. i mogu se zna ajno razlikovati u pojedinim oblastima. ali rezidba uvek igra zna ajnu ulogu. vremenski uslovi i te ina roda. Rezidba starijih stabala u velikoj meri predstavlja popravku ranije na injenih gre aka i propusta. pri e mu treba izbe i suvi an porast koji e se ukloniti pre dolaska na rod. a g re ke u primeni bilo koje od njih mogu poni titi trud koji se ula e u druge tehnike koje su deo tehnologije gajenja. Ukoliko su previ e zasenjene. Pravilna rezidba i formiranje uzgojnog oblika su veoma bitne za ranu proizvodnju. Osnovni oblik treba da omogu i formiranje i odr avanje optimalnog oblika stabla. Umeren vegetativni porast neophodan je za razvoj velike i funkcionalne lisne povr ine kao i novih nose ih grana. Preporuke za formiranje uzgojnog oblika zavise od uslova uspevanja. Nedovoljna bujnost mo e biti posledica neodgovaraju eg ubrenja. Koli ina i kvalitet roda jabuke zavise od odnosa izme u vegetativnog i generativnog porasta. tako i na plodnost. Ove dve tehnike uti u na na in i intenzitet porasta. Drvenasta tkiva stabla se ³takmi e´ sa plodovima oko krajnjih produkata listova. periodi nost vezana za izlaganje svetlosti (ili zasenjivanje) je od velike va nosti. Neodgovaraju i vegetativni porast uti e na smanjenje rod nosti i veli ine plodova. optimalan kvalitet ploda i efikas no upravljanje vo njakom.rezidbe rodnog stabla. Ciljevi rezidbe i formiranja uzgojnog oblika Iako e u nerodnim godinama uvek biti potrebno obaviti rezidbu do odre enog stepena.

a precizna kontrola veli ine drveta zahteva odgovaraju u kombinaciju svih ovih promenljivih faktora.susednih stabala u gusto sa enim zasadima. Ranije je uobi ajeno re enje za ovaj problem bilo ukloniti nose e grane u jako zasenjenoj unutra njosti kro nje. Slika 1: Prodiranje svetlosti u kro nju velikog stabla jabuke. Pored toga.43 m. Drugi sloj prima njemu odgovaraju u koli inu.4. zemlji ta. Ova pojava. inilaca koji usporavaju rast kao i rezidbe. . ubrenja. Jedan od mnogobrojnih faktora koji uti u na veli inu drveta je rezidba. Re enje za postizanje bolje rodnosti nalazi se u uklanjanju nerodnog dela koji je neodgovaraju e osvetljen. ovakvom tehnikom su se nose e grane usmeravale ka gornjem i spolja njem delu kro nje.9 m. Iskustva su pokazale su da unutar kro nje jabuke postoje jasne svetlosne zone. pa do 24% u stablima standardne visine od 6 metara. mogla se tolerisati pri velikim razmacima sadnje. Ovaj na in rezidbe kojim se formira otvoreno sredi te kro nje mo e veoma brzo pretvoriti gusto sa en vo njak u gusti koji je nemogu e kontrolisati. iako nije bila efikasna. to je dovodilo do pojave veoma velikih stabala. Sloj plodova i listova na spolja njoj povr ini kro nje dobija veliku koli inu dostupne svetlosti koja prevazilazi potrebe drveta. Zona do koje sti e ispod 30% ukupnog sun evog zra enja je manje rodna i daje sitnije plodove neodgovaraju e boje. sorte. kojom se veli ina mo e kontrolisati samo do odre ene granice. u gusto sa enim vo njacima. Dva najva nija faktora koja odre uju procenat ukupne lisne povr ine koja prima nedovoljnu koji inu svetlosti su veli ina i oblik kro nje. Procenat ukupne lisne povr ine koja prima manje od 30% ukupne svetlosti pove ao se od 8% u patuljastim stablima visine 2. Ipak . glavni cilj rezidbe mora biti smanjenje visine drveta i povijanje grana kako bi se senka koju drvo pravi samome sebi i susednim stablima svela na najmanju mogu u meru. a tre i deo u centru kro nje prima koli inu koja nije dovoljna za formiranje kvalitetnog roda. to e pobolj ati sveukupnu efikasnost dela vo njaka koji se nalazi pod stablima. Kona na veli ina drveta bi e rezultat me usobnog uticaja podloge. ali efikasnost nije pobolj ana. preko 13 19% u srednje patuljastim stablima visine 3. Ovo je na izvestan na in imalo efekta po to su se tako zaista uklanjali neki plodovi u unutra njosti. Na malim razmacima sadnje. orezivanja.65 . ova tehnika brzo dovodi do pojave kro nji koje se preklapaju i zasenuju same sebe i jedne druge. Zasenjeni nerodni deo se s manje sa smanjenjem veli inom kro nje.

Kao to izlo enost svetlosti uti e na proizvodnju hranljivih materija u listovima. Pesticidi se bolje raspore uju i prijanjaju na rezidbom pravilno oblikovanoj kro nji. listova i plodova koji je vidljiv. (2) tehnologiju gajenja komercijalnih sorti jabuke. ak iako su njihovi spolja nji krajevi rodni. ve se njegov deo koji daje najve i rod nalazi na vrhu gde su plodovi najte e dostupni. Za sve vrste porasta potrebne su hranljive materije koje se proizvode u listu. U po etnom delu vegetacije porast z avisi od uskladi tenih rezervi ugljenih hidrata i azota . sklona su formiranj u guste kro nje loptastog oblika koja jako zasenjuje donju tre inu stabla. Iz svega to je navedeno do sada. i gornje grane koje su tako postavljene i skra ene da na grane ispod njih bacaju najmanju mogu u senku. (3) osnove formiranja uzgojnog oblika i rezidbe. Fiziologija porasta stabla Porast stabla jabuke odvija se na nekoliko na ina. a najmanje strukturnih grana. velika stabla imaju vi e osnovnih nego rodnih grana. oblik i veli ina kro nje uti u na njihovu distribuciju. uklanjanje nerodnih grana i formiranje kro nje do efikasnog i stabilnog oblika. Pored toga. horizontalno postavljene grane. Odavde proizilazi da se u ve im kro njama transformi e ve a koli ina hranljivih materija u materije koje slu e za porast drveta. Ciljevi formiranja uzgojnog oblika i rezidbe mogu se svesti na jedan glavni cilj . Rezidba omogu ava formiranje krupnijih plodova.formirati i odr ati malo. Ne samo da ovakvo stablo nije rodno svom svojom veli inom. Za razliku od manjih. najve i deo plodova razvija se u donjem delu drveta to olak ava mere nege i berbu. a unutra njost ovakve kro nje se br e su i posle ki e. Uspe no dostizanje ovih ciljeva zahteva razumevanje (1) fiziologije porasta stabla. Sastoji se od razvoja izdanaka. kompaktno i efikasno stablo koje e mo i da iskoristi maksimum dostupne sun eve svetlosti. pa je i nerodna zona manja. vr ne grane su kra e i grane su rodne sve do debla. unutra nji delovi skeletnih grana u kro njama sa otvorenim centralnim delom su nerodni. Tehnike formiranja uzgojnog oblika trebal o bi da budu usmerene ka zasnivanju najefikasnijeg oblika kro nje. ve a koli ina asimilata iz listova dostupna je za formiranje plodova. o tvoreni raspored grana koji omogu ava prodor svetlosti u unutra njost kro nje. Tako e imaju mnogo manje osnovnih grana po jedinici povr ine od stabala sa otvorenim centralnim delom. Ovako se omogu ava i lak i pristup plodovima za vreme berbe. Stabla konusnog oblika iste visine i rasporeda grana imaju manje potpornih grana. kao to su bujnost i rodnost. shodno tome.. Zbog jako zasenjenog centralnog dela. to mere za tite vo a ini efikasnijim. kao i od manje o iglednog zadebljavanja izdanaka i formiranja korena. Stabla u zasadima guste sadnje treba da imaju najvi e rodnih. Sledi detaljna analiza ovih faktora i njihovog me usobnog uticaja. mo e se zaklju iti da su osnovni razlozi za obavljanje rezidbe su postizanje to bolje izlo enosti kro nje sun evoj svetlosti. Kro nja konusnog oblika zahteva centralnu vo icu. njihovo ujedna eno zrenje i pove ani sadr aj ecera. dok ga tehnike rezidbe trebaju odr avati tokom trajanja rodnosti zasada.Stabla sa otvorenim centralnim delom. i (5) uticaj ostalih faktora na koje rezidba uti e. U kro nji oblika konusa ili piramide ve i procenat ukupne lisne mase izlo en je odgovaraju oj koli ini svetlosti. (4) reakc ije na razli ite vrste rezidbe.

Da bi se postigla optimalna kontrola rasta. Za ove procese neophodna je zdrava i funkcionalna lisna povr ina. te inu roda treba prilagoditi najve em mogu em broju plodova odgovaraju e veli ine. Veliki broj plodova dovodi do smanjenog porasta korena. nedostatak terminalnog porasta i razvoj nepo eljnih bujnih vodopija pod c. Slika 2 : a) vertikalan Rast grana kao reakcija na razli itu orijentisanost: b) u blizini. tako i sa ostalim ta kama porasta. Na ovaj nacin plodono enje doprinosi kontroli bujnosti stabla. Kasnije tokom sezone za porast drveta i roda slu e hranljive materije proizvedene u teku oj sezoni. kvaliteta i ponovnom cvetanju.koji su proizvodi fotosintetske aktivnosti u prethodnoj sezoni. Prime uje se smanjeni porast i pojava ve eg broja grana na slici b u pore enju sa a. Koli ina hranljivih materija je ograni ena i injenica da su usmerene ka plodovima u razvoju smanjuje njihovu koli inu dostupnu za porast mladara i korena. to je odstojanje izmedu stabala manje. a uti e i na broj i bujnost izdanaka. kao i za obnavljanje rezervi za pred stoje i period mirovanja i po etnu fazu porasta narednog prole a. . porasta letorasta i veli ine samog drveta. Slabija rezidba u gusto sa enim vo njacima mo e dovesti do poja anog vegetativnog porasta. kao to je koren. Ta ka porasta stabla jabuke je bilo koje mesto na stablu koje mo e da usmeri kretanje hranljivih materija iz listova ka sebi. Isprekidane crte razdvajaju jednogodi nje i dvogodi nje drvo. to mo e imati za posledicu brzu pojavu gusti a i gubitak rodnih grana zbog zasenjivanja. ali iznad horizontale i c) ispod horizontale. Ovu sposobnost imaju izdanci i plodovi koji aktivno rastu i oni se oko hranljivih materija ³takmi e´ kako me usobno. uloga ovog mehanizma za kontrolu porasta je ve a.

proizvodi se ve a koli ina ovih materija koje inhibiraju formiranje cvetova. ja ina rezidbe meri se pre brojem ta aka porasta nego koli inom uklonjene drvne mas e. javlja se veliki broj izdanaka i mali broj cvetnih pupoljaka. ukupan porast u narednoj sezoni bi e zna ajno smanjen. Porast u visinu se najve im delom odvija iz samog terminalnog pupoljka. Za razliku od zimske. listova i plodova obavlja se na ra un rezervi uskladi tenih u tkivima drveta. Ako se aktivna lisna povr ina ukloni sredinom leta. krajnji efekat bi e pra njenje rezervi u drvetu. Na kraju svake vegetacione sezone. to pove ava koli inu resursa iz korena za preostale pupoljke. nadzemni deo drveta i koren su u ravnote i. Kada do e do velike vegetativne bujnosti. Rani porast izdanaka. Ako se centralna vo ica savije do skoro horizontalnog polo aja. pre po etka kretanja hranljivih materija od listova ka drvetu. kasnije tokom vegetacije listovi nanovo dopune ove rezerve. ali oni obi no prelaze u rodne gran ice ili osta ju dormantni. Neki na ini orezivanja podsti u vegetativni porast na mestu reza to stvara varku poja anog porasta. terminalni porast gotovo prestaje i biva zamenjen bujnim i uspravnim vodopijama blizu osnove grana (sl. to je bujnost vegetativnog porasta ve a. promeni e se pravac kretanja regulatora rasta. Rezidba se uglavnom obavlja tokom zime. b. ukoliko se ukloni veoma veliki broj ta aka porasta. ali je deo koji izraste uvek manji od odstranjenog dela i porasta koji bi on ostvario. 2c). Rezidbom u toku mirovanja vegetacije uklanjaju se neke ta ke porasta. Isprekidane crte razdvajaju drvo razli ite starosti. to dovodi do smanjene bujnosti u narednoj vegetaciji. a porast iz preostalih ta aka porasta prekomeran. Ukupan vegetativni porast e se smanjiti. c. Ovi prirodni regulatori rasta tako e mogu da spre e razvoj cvetova. Slika 3 (a. ako rezidba nije ekstremne jacine. Proizvodnja i silazno kretanje regulatora rasta od terminalnog izdanka ograni ava formiranje izdanaka iz bo nih pupoljaka. Ovo dovodi do ja anja koje delimi no nadokna uje uklonjenu drvnu masu. d): Reakcija porasta bujnih. letnja rezidba nema za cilj ja anje porasta.Uobi ajen na in porasta centralne vo ice kod jabuke prikazan je na slici 2 a. uspravnih grana ³Deli esa´ na jako prekra ivanje grana u periodu mirovanja vegetacije. Ovaj efekat je direktno proporcionalan koli ini uklonjene lisne mase. kao i uskladi tene rezerve u samom drvetu. pojavi e se ve i broj bo nih grana i podsta i e se formiranje cvetova(sl. Orezana grana uvek e ostvariti manji porast od neorezane. Ako se vo ica savije ispod horizontalnog polo aja. slabija rezidba ima ve i uticaj na raspored porasta delova drveta nego na ukupan porast. Izdanci se mogu formirati i iz nekoliko bo nih pupoljaka. Po to se rezidbom uklanja potencijalna lisna povr ina za narednu vegetacionu sezonu. a) nije bilo prekra ivanja b) prekra ivanje jednogodi njeg drveta za jednu tre inu c) prekra ivanje za dve tre ine d) prekra ivanje za tri tre ine (cela jednogodi nja grana je uk lonjena). i. Uop te. . 2b). neto gubitak je minimalan. Ipak.

Ipak. 3 a -c). a tr ogodi nje kako bi se zamenila ili podmladila stara grana. uo ava se poja an porast bujnih izdanaka i prelazak rodnih gran ica u vegetativne izdanke Prekra ivanje starijih grana d) ima za rezultat prelazak rodnih gran ica u nerodne i bujne vegeta tivne izdanke. mogu se odrediti na osnovu razli itih reakcija u kretanju regulatora rasta u orezanoj grani na ove dve tehnike. prekra ivanje i potpuno uklanjanje grana i izdanaka. jednogodi nje drvo se stoga retko orezuje. Za razliku od uspravnih. porast izdanaka i zadebljavanje grana nastavljaju se normalnim tokom. bo nom granom ili deblom. ja a je i reakcija u vegetativnom porastu iz pupoljaka ispod reza (sl. Za razliku od toga. po to e nova grana koja zauzme njeno mesto formirati rodne gran ice koje ce lak e mo i da izdr e te inu roda. Po to normalno kretanje regulatora rasta u delovima koji nisu orezani ostaje u velikoj meri isto. Velika te ina roda mo e smanjiti ili ak potpuno spre iti uobi ajenu reakciju porasta na rezidbu prekra ivanjem. Razlike u intenzitetu porasta stabla posle skra ivanja. Rezidba potpunim uklanjanjem grana zgodna je za odstranjivanje klonulih gra na i vodopija. Medutim. Karakteristi ne reakcije u porastu bujnih uspravnih grana na prekra ivanje prikazane su na prethodnoj slici. to je ja e orezivanje jednogodi njeg drveta. Reakcija na prekra ivanje mo e biti razli ita i zavisi od uticaja nekoliko faktora.Kao reakcija na ja e prekra ivanje jednogodi njeg drveta. prekra ivanje uporednih horizontalnih grana dovodi do malog pove anja njihovog vegetativnog porasta u pore enju sa isto tako orijentisanim neorezanim granama. Pri rodno bujne sorte sa jakim porastom u visinu. rez nastao prekra ivanjem podsti e bujniji porast iz pupoljaka u svojoj blizini i proporcionalno smanjuje razvoj bo nih grana du te ho rizontalne grane. itava grana ili izdanak se odstranjuju na mestu spajanja sa skeletnom. Nasuprot prekra ivanju. dvogodi nje grane se obi no prekracuju kako bi se njihova du ina smanjila. Da ne bi do lo do zasenjivanja ni ih delova drveta. i ostavlja se neorezanim da bi se na njemu formirali cvetni pupoljci koji e u narednoj sezoni dati rod. odnosno potpunog uklanjanja. Svi na ini rezidbe mogu se podeliti u dve osnovne kategorije.3 d) ima za posledicu prelazak potencijalno rodnih pupoljaka u bujne i nerodne vegetativne izdanke. Kod potpunog uklanjanja. vi e reaguju na prekra ivanje od manje bujnih sorti. rezove nastale potpunim uklanjanjem grana i izdanaka na prati dramati no pove anje bujnosti vegetativ nog porasta. kao to je ³Deli es´. Bujne sorte na prekra ivanje reaguju jakim vegetativnim porastom. i posle . prekra ivanje podrazumeva uklanjanje s amo jednog dela grane to ima za posledicu ometanje uobi ajenog kretanja regulatora rasta u preostalom delu grane. Prekra ivanje starijeg drveta (sl. Tako.

na primer u slu aju kada neorezana grana nema dovoljno izdanaka koji bi izneli celokupan rod. 4. esto se javljaju u osnovi kalemljenih stabala. Porast se mo e podsta i uklanjanjem nekih rodnih gran ica. velikog optere enja te inom roda ili nepravilne rezidbe. zasenjuju ili se naslanjaju na rodnije skeletne grane. Na bujnost u velikoj meri uti e podloga. i obi no nose veliki broj rodnih pupoljaka. da li je ona standardna. na ra vama i na mestima ranijih rezova. Op ta pravila koja treba poznavati pre nego to se zapo ne sa rezidbom Kako bi se rezidba obavila na pravilan na in. . Grane koje rastu nadole formiraju mali broj cvetnih pupoljaka. to olak ava prodor insektima i uzro nicima bolesti. Veli ina patuljastih stabala je izme u ove dve kategorije i ona se odlikuju bujnim porastom izdanaka. Najve a i najbujnija stabla formiraju se na standardnim podlogama. Prekra ivanje i potpuno uklanjanje mo e se obaviti i sa ciljem podsticanja porasta. Rezidbu treba izvr iti tak o da se stimuli e umeren porast izdanaka. Na ovim mestima olak an je prodor insekata i uzro nika bolesti. rezovi treba da su isti i na injeni do same osnove izdanka koji se ukla nja. Patrljci i polomljene grane nastaju posle jakih vetrova. tj. Patuljaste podloge daju niska stabla male bujnosti. Vodopije su bujni vegetativni izdanci koji iscrpljuju drvo po to koriste hranjlive materije neophodne za proizvodnju ploda. to e izazvati poja ani porast izdanaka. To su uglavnom posti e orezivanjem bujnih izdanaka v r nog dela drveta koji zasenjuju donje grane. i koji po svoj prilici ne e mo i da dostignu neophodnu du inu. a berba tih plodova je ote ana zbog njihove nedostupnosti. Do ugro avanja rasta centralne vo ice dolazi kada vodopije ili izdanci u blizini vrha drveta prerastu najvi i pupoljak stabla centralne vo ice. pa ih treba orezivati na na in koji e tu bujnost smanjiti. 2. odnosno broj i du inu izdanaka. nepravilne rezidbe i podmla ivanja grana.ove rezidbe mo e do i do poja anog porasta. U ovoj situaciji postoji veliki broj za etaka novih izdanaka koji su ned ovoljne du ine. Novi izdanci izbija e posle rezidbe iz pupoljaka u osnovi uklonjene grane. treba znati koje se sekundarne grane i izdanci na njima javljaju: 1. Njih treba prekratiti da drvo ne bi poprimilo lo u strukturu i nepravilan oblik. Zasenjene grane u unutra njosti kro nje daju rod slabijeg kvaliteta. to dovodi do o te enja kore. Da ne bi ostali ovakvi pupoljci. srednje patuljasta ili patuljasta. 3. Od dve grane koje se oslanjaju jedna na drugu treba prekratiti ili ukloniti onu koja je manje rodna. pa ih treba prekratiti do zdrave grane ili ih potpuno ukloniti. Do ove pojave uglavnom dolazi zbog prevelikog broja rodnih gran ica. Pri orezivanju skeletnih grana. 5. treba poznavati bujnost drveta.

bunasti porast javlja se kada se nekoliko gr ana razvija iz iste ta ke porasta na deblu ili grani.6. s tim to se plodovi ne formiraju iz svih za etih pupoljaka. Lisni pupoljci su sitniji i trouglastog su oblika. i na njima jo nema bo nih rodnih gran ica ili izdanaka. granu treba prekratiti do slabog pupoljka ili bo ne gran ice. za preusmeravanje porasta treba odstraniti deo izdanka do pupoljka. Uzane ra ve nastaju kada se grana formira vi e paralelno nego normalno u odnosu na deblo ili granu sa koje polazi. potrebno je znati razlikovati vegetativne i rodne pupoljke. Retko se mogu prona i bo no na izdancima. Nalaze se bo no na izdancima i rodnim gran icama. kora izme u njih po inje da ometa formiranje vrstog spoja izme u njih. Kako obe grane rastu. Kako bi se rezovi pravili na odgovaraju im mestima i izbeglo odstranjivanje prevelikog broja rodnih pupoljaka. a ostale ukloniti. kao i na vrhovima izdanaka. Broj pupoljaka koji daju cvetove zavisi e od uslova uspevanja tokom sezone zametanja pupoljaka i tokom predstoje eg zimskog perioda. ve samo bo nih pupoljaka iz kojih e se u slede oj sezoni razviti bo ne rodne gran ice ili izdanci. Oni su ve i i vi e zaobljeni od lisnih pupoljaka i obi no se nalaze na vrhovima rodnih gran ica i kratkih izdanaka. Slika 4: Rezidba po godinama rasta grana. gran ice ili grane orijentisane u eljenom smeru. na grani treba prepoznati delove koji se razlikuju po starosti. U starije drvo spadaju grane starosti dve ili vi e godina. Takode. Rezidba prekra ivanjem ili preusmeravanjem rasta obavlja se kako bi ograni io ili skrenuo rast centralne vo ice ili grana. radi lak e rezidbe. Jednogodi nji izdanci pri vrhu grane predstavljaju najmla e drvo. Reproduktivni pupoljci formiraju se u vegetacionoj sezoni koja prethodi onoj u kojoj e od njih nastati plodovi. pupoljci iz kojih e se formirati plodovi u narednoj sezoni postaju vidljivi pre kraja zime. Pupoljci se javljaju samo na dvogodi njim ili trogod i njim rodnim gran icama koje nisu deblje od olovke. . U svakom slu aju. Pupoljci koji e dati plodove lako se prepoznaju po obliku. koje nose rodne gran ice i izdanke. Intenzitet i bujnost por asta posle rezidbe zavi i e od starosti delova drveta koji su orezani. 8. a neke sorte ak formiraju pupoljk e po principu slu ajnosti i retko zame u veliki broj pupoljaka tokom godine visoke rodnosti. 7. pa treba ostaviti izdanak koji ima najbolji polo aj. Za ograni avanje porasta. Veze tih grana sa osnovom su slabije.

Krupniji su i vi e zaobljeni od lisnih pupoljaka. Kod polupatuljastih stabala gornje grane trebalo bi da budu najmanje 90 cm iznad donjih. pa neke od njih treba potpuno ukloniti. Slika 4a : Generativni pupoljci nalaze se na vrhovima rodnih gran ica. 1. Osnovni oblik centralne vo ice lako se gubi kada du ina gornjih dostigne du inu donjih grana. a zavr iti sa detaljnijom rezidbom. 2. treba je prekratiti do dvogodi njeg drveta. treba odabrati drugi izdanak i otkloniti sve ostale koji su u njegovoj blizini. Nekoliko op tih prakti nih saveta pri rezidbi: 1. Kod patuljastih staba la. Odabrati centralnu vo icu i ukloniti ostale izdanke koji su joj konkurentni (one koje rastu u blizini vo ice). Ukloniti grane koje prave veliku senku. Treba odstraniti mrtve i odumiru e grane.Postupak rezidbe stabala jabuke mogu e je izraziti u pet pojednostavljenih koraka. Ukloniti izdanke koji su nerodni i koji prave s enku. 4. precizniju i efikasniju rezidbu. 2. Treba zavr iti detaljnom rezidbom. Uklanjanje ve ih grana olak a e preglednost i ukazati koje izdanke i grane treba dalje orezivati. 3. Treba zapo eti sa pravljenjem velikih rezova. grane mogu biti i na manjoj me usobnoj udaljenosti. a to su obi no vodopije i klonuli izdanci. Kada vo ica dostigne visinu koja onemogu ava berbu. to naravno ne zna i da treba zanemariti detaljnu analizu ove tehnike koja sledi i koja e u velikoj meri pomo i pravilniju. Onda gornje grane treba prekratiti do odgovaraju e du ine. a slabija kod . Ako se vo ica sa vije pod te inom roda. 5. Odr avati vec formiran oblik kro nje. esto vr ni deo kro nje ima previ e bujnih uspravnih izdanaka. Na bujnom stablu sa centralnom vo icom ne bi trebalo da bude vi e od pet donjih grana. i to po op tem pravilu tako da njihova du ina iznosi oko dve tre ine du ine donjih grana. Na njima nema novog porasta i svetlije su boje od zdravih. Rezidba treba da je ja a na zanemarenim stablima ili bujnim sortama. Treba orezivati kasno tokom perioda mirovanja kako b i se izbegla o te enja od hladno e.

prevremeni razvoj. Ne praviti rezove preblizu grani sa koje se izdanak ili druga grana odstranjuje. na in porasta stabla. 4. krajnju veli inu stabla i to da li je stablo sa ili bez potpore. 8. . 6. Odabir i povijanje skeletnih grana olak avaju ove probleme i poma u u kontroli porasta i stimulaciji ranog formiranja ploda. Uzgojni oblik sorti sa porastom koji ide u irinu. rezidbu treba strogo ograni iti na rezove koji su neophodni za pravilan razvoj drveta. formira dobru strukturu i podsti e rano formiranje plodova. grananje pod velikim uglom i umeren porast u visinu. Na stablima sa kojih e se berba obavljati mehanizovano treba pravilno formirati uzgojni oblik od samog po etka. Koristiti ru ne makaze za male gran ice. Ovakvu rezidbu tre ba razvu i na nekoliko godina. Razumno primenjen plan formiranja uzgojnog oblika i rezidbe mladog stabla elimini e kasniju potrebu za skupom korektivnom rezidbom. makaze za rezidbu za grane srednje veli ine i testeru za velike grane. Po to najve i broj rezova na mladim stablima podsti e vegetativni porast i odla e cvetanje. Na mladim stablima skeletne grane se retko same postavljaj u u polo aj koji stablu daje maksimalnu snagu i omogu ava optimalnu izlo enost svetlosti. uklju uju i bujnost sorte. 5. Ne obavljati kompletnu rezidbu sa ciljem da se dosta zasenjeno drvo transformi e u rodno tokom samo jedne godine. Na in porasta ³Zlatnog deli esa´: Uo ava se dobro definisana centralna vo ica. Pravila formiranja uzgojnog oblika i rezidbe mladih stabala jabuke Formiranje uzgojnog oblika i rezidbu mladog stabla jabuke treba zapo eti sa sadnjom. kao to je ³Zlatni deli es´ ili ³Ajdared´ mo e se sa relativno malo napora formirati u konusni oblik (sl. a formiranje uzgojnog oblika nastaviti dok ono ne dostigne zrelost. Uklanjanje treba obavljati rezovima tik iznad osnove grane koja se uklanja. 3. Slika 5. Specifi ni godi nji planovi varira e u zavisnosti od nekoliko faktora. Pristupi formiranju uzgojnog oblika i re zidbi variraju u zavisnosti od na ina porasta konkretne sorte.manje bujnih sorti. 7.5). Stablo bez potpore Kod mladih stabala. Alat koji se koristi pri orezivanju treba prilagoditi veli ini grane koja se uklanja. Prekra ivanje treba obavljati rezovima tik iznad pupoljka ili grane. ve i naglasak treba staviti na tehnike formiranja uzgojnog oblik a nego na rezidbu. Premazi za rane nastale orezivanjem nisu neophodni u periodu mirovanja vegetacije.

Uo ljivo je odstojanje izmedu skeletnih grana du debla. posle odabira skeletnih grana i skra ivanja centralne vo ice. preveliki broj skeletnih grana i mali uglovi grananja. 6 -8). Slika 6. Slika 7.Kod bujnih sorti uspravnog porasta kao to je ³Deli es´ pa nja se mora obratiti na odabir skeletnih grana i njihovo povijanje kako bi se dobio eljeni uzgojni oblik (sl. Stablo prikazano na slici 6. Na in porasta ³Deli esa´. Uo ava se bujni porast u visinu koji je konkurentan centralnoj vo ici. .

smanjuje bujnost skeletnih grana. Efekat koji nastaje kada su skeletne grane blizu jedna drugoj. sa lo om distribucijom svetlosti.Slika 8. To kom prvih godina formiranja uzgojnog oblika. smanjuje konkurentnost centralnoj vo ici i u klanjaju smetnje koje donje skeletne grane prave porastu gornjih skeletnih grana vi e na deblu. posle postavljanja tapova koji se koriste pri povijanju grana. Povijanjem se pove ava ugao grananja. podsti e formiranje cvetnih pupoljaka. Ograni avanje porasta vo ice dovodi do gubitka njene dominacije i razvoja nepo eljnog loptastog oblika kro nje. Nepravilan odabir skeletnih grana mo e dovesti do prestanka rasta centralne vo ice zbog formiranja njihovog prevelikog broja iz jedne ta ke debla (sl. Slika 9. Gubitak dominacije centralne vo ice mo e dovesti do formiranja loptaste kro nje otvorenog sredi njeg dela. .9). treba obratiti pa nju na formiranje centralne vo ice.Stablo prikazano na slici 7.

kao to su ³Zlatni deli es´ i ³Ajdared´. Slika 10. U narednim godinama. Kod . najve i broj stabala e u blizini glavnog reza formirati mno tvo bujnih izdanaka. to ima za posledicu njeno zasenjivanje i gubitak.Plodovi koji se formiraju na glavnom izdanku moraju se ukloniti. 11). Prime uje se nagi njanje centralne vo ice nad skeletnu granu ispod nje kao i slab porast skeletnih grana na suprotnoj strani drveta. na in odr avanja sna ne i dominantne vo ice zavisi e od sorte i bujnosti. Oni se razvijaju iz 2 ± 4 pupoljka koji su najbli i vrhu. bi e potrebno ulo iti ne to vi e truda. Porast plodova jo vi e slabi vo icu koja se obi no naginje nad skeletnu granu. obi no onaj najbli i vrhu. Formiranje centralne vo ice Tokom prve vegetacione sezone. ukoliko se ovo ne obavi. U ostalim slu ajevima. treba izabrati za centralnu vo icu. Efekat gubitka centralne vo ice zbog ³gubljenja ploda´. na po etku vegetacione sezone bi e ponekad potrebno pincirati po koji konkurentni izdanak. a njoj konkuretne izdanke pincirati jo dok su vodenasti (sl. Kod manje bujnih sorti koje prirodno rastu ka centralnoj vo ici. njihova te ina e dovesti do toga da se vo ica savije ili ³izgubi plod´ (sl. Zasenjivanje ima za rezultat gubitak rodnih grana u unutra njosti i formiranje nepo eljnog loptastog oblika kro nje. Izdanci su obi no manjevi e jednake veli ine i bujnosti sa iznenaduju e malim uglovima grananja. 10). Jedan od ovih izdanaka.

Slika 11. 11. mo e se pojaviti veliki broj konkurentnih izdanaka. Pravila odabira i formiranja uzgojnog oblika skeletnih grana.12 a) Slika 12. Mo e biti neophodno da se vo ica redovno prekra uje i vr i odabir najpo eljnijeg izdanka svakog leta sve dok stablo ne do e na rodnost. Budu a produktivnost vo njaka je u direktnoj vezi sa pa njom koja se tokom prvih nekoliko godina posveti formiranju uzgojnog oblika sk eletnih grana. Prva skeletna grana trebala bi da bude najmanje 45 cm iznad zemlji ta kako bi se ostavilo dovoljno prostora za kretanje opreme koja se koristi u vo njaku (sl. pri emu iz jedne ta ke debla ne sme polaziti vi e od jedne skeletne grane. posebno ³Deli esa´. Ciljevi odabira skeletnih grana i formiranja njihovog oblika jesu stvaranje niza dobro pozicioniranih grana na pravilnom me usobnom rastojanju koje e mo i da iskoriste dobru izlo enost svetlosti kako bi proizvele i iznele te ak rod. vo icu bi trebalo prekratiti za otprilike jednu etvrtinu.nekih sorti. kako je prikazano na sl. (a) niz skeletnih grana treba da bude na odgovaraju em me usobnom rastojanju du debla. Bujni izdanci formiraju se iz pupoljaka najbli ih vrhu (b). Kada porast u visinu pre e 45 cm. Jo neodrvenela iba se prekrati pri sadnji (a). U blizini reza nastalog rezidbom obi no se formira mno tvo izdanaka. pa vo ica mo e preterano porasti u visinu. U isto vreme. a razvoj bo nih izdanaka je ograni en u toj meri da nema dovoljno odgovaraju ih grana od kojih bi se formirale skeletne grane. Ovaj postupak e oja ati vo icu i podsta i porast bo nih izdanaka od kojih se mogu formirati skeletne grane. Prva skeletna grana treba . Ovu rezidbu bi trebalo obaviti tokom leta. veoma sli no kao kada se formiraju kao reakcija na prvobitni rez. U ovom slu aju. struktura vo ice slabi. mogu se ukloniti i preostali novi izdanci koji ugro avaju dominaciju vo ice ili mo e im se promeniti polo aj povijanjem. Odabir i formiranje uzgojnog oblika skeletnih grana Verovatno najva niji postupak u formiranju vo njaka visoke rodnosti sa stablima dobrog uzgojnog oblika jeste odabir i formiranje uzgojnog oblika skeletnih grana. Izdanci koji su konkurentni vo ici uklone se dok su jo vodenasti (c). Letnja rezidba kojom se posti e dominacija vo ice. Uklanjanje konkurentnih izdanaka nastavlja se u narednim godinama.

Godovi se rasprostiru du mesta spajanja skeletne grane i debla. Ostale skeletne grane trebalo bi da budu na me usobnom rastojanju od najmanje 20 cm du debla i da budu raspore ene tako da njihov razvoj ne ometa . Gornje skeletne grane moraju biti kra e od donjih kako bi se odr ala dobra osvetljenost donjih skeletnih grana. prva skeletna grana trebala bi da bude 75 cm iznad zemlji ta kako bi se omogu io prilaz platforme za sakupljanje vo a. bolje je odmah zapo eti formiranje skeletnih grana na ovoj visini nego kasnije spu tati glavnu skeletnu granu. a ra va ja a sa pove anjem veli ine i nosivosti skeletne grane. Prime uje se razvoj umetnute kore na mestu spajanja deb la i grane (strelica). Slika 13. U tom slu aju. Ova struktura slabi ra vu i predstavlja mesto prodora saprofita i patogena.skeletnih grana. (a) Manji ugao grananja. (b) Ve i ugao grananja.da bude najmanje 45 cm iznad tla (b) Pogled na stablo odozgo: prime uje se dobar raspored skeletnih grana. Ukoliko se planira mehanizovana berba. Grananje pod manjim i ve im uglom.

smatra se da granu treba saviti (sl. Neke sorte prirodno imaju velike uglove grananja. to e za nekoliko godina imati za posledicu formiranje nepo eljnog loptastog oblika kro nje (sl. (sl. U ovom slu aju bo nu granu bi trebalo ukloniti po to e ona. biti zasenjena. obicno je na stablu starom 3-4 godine grana previ e kruta da bi se na ugao grananja moglo uticati bilo kojom tehnikom. 13b). Uklanjanjem uspravne grane do spoljne bo ne grane ne popravlja se prvobitini mali ugao grananja. to je slu aj sa uspravnim granama. sem ako se stabla formiraju nepravilno. po e e da se naginju jedna ka drugoj i da se me usobno zasenjuju. Savijanjem skeletne grane smanjuje bujnost vegetativnog porasta i podsti e razvoj cvetnih pupoljaka. 9). skeletna grana bi trebalo da se formira pod velikim uglom grananja u odnosu na deblo (sl. Mali ugao grananja obicno podrazumeva i umetnutu koru (sl. Iako u jednom momentu ovakva struktura mo e delov ati zadovoljavaju e. Za razliku od dosada njeg pristupa. Razvoj niza dobro postavljenih skeletnih gr ana koji je prikazan na slici 12 obi no traje du e od godinu dana. Va nost povijanja skeletnih grana ne mo e se prenaglasiti. Ovaj ugao e skeletnim granama pru iti dovoljnu . b).b).susedne skeletne grane (sl. kako grane rastu i ire se. to racvu dosta slabi i predstavlja mesto prodora patogena i saprofita. Skeletne grane trebalo bi poviti pod uglom od oko 60° u odnosu na deblo. Da bi imala najvecu snagu i kapacitet no enja roda. 12 a. p ri emu se one ne bi trebale saviti ispod horizontalne linije. Smanjenje bujnosti skeletnih grana deluje pozitivno na rast i dominacij u centralne vo ice. Kona no. Povecanj e malih uglova grananja treba zapoceti rano. Kod mladog drveta postoji isku enje da se odabere itav niz dobro raspore enih grana du debla koje e biti na malom me usobnom rastojanju. Uspravna bo na grana nastavice svoj bujni porast i ometa e razvoj skeletnih grana na vi im delovima debla. Ja anje osnove skeletnih grana mo e dovesti do gu enja centralne vo ice. Povijanjem se skeletne grane postavljaju tako da celom svojom du inom maksimalno iskoriste izlo enost svetlosti. 14a. Povijanje tako e pozitivno vi e uti e na grananje du skeletne grane nego u blizini terminalnog pupoljka. 14c). niti se skeletna grana dovodi u povoljniji polo aj. 13a). zbog svog ni eg polo aja. savijanje ni ih skeletnih grana omogu ava neometani razvoj vi ih grana. Kod sorti uspravnog porasta kao to je ³Deli es´ ce se obicno formirati mali uglovi grananja.

smanjena vegetativna bujnost. . (a) Uspravna skeletna grana. Rezuiltati pravilnog formiranja skeletnih grana su ve a snaga.elasti nost tako da te ak rod ne e dovesti do toga da se saviju ispod horizontalne linije. Slika 14. Stablo sa potporom Slika 15.Stablo sa potporom. Prime uje se mali ugao grananja i mala. poja ano formiranje cvetova i pravilno pozicioniranje za budu i razvoj. (c) Ispravan postupak. Formiranje uspravne skeletne grane. Odvajanjem grane pove ava se ugao grananja i skeletna grana se postavlja u pravilan polo aj. Uklanjanje grane do uspravne bo ne grane ne pobolj ava ugao grananja niti polo aj grane i ne mo e da kontroli e bujan vegetativni porast. (b) nepravilan postupak. uspravna bo na grana. Po to e je glavna skeletna grana zaseniti svojim porastom. bo nu granu bi treba ukloniti.

bunastog oblika. po to ono mo e dovesti do ve e bujnosti vegetativnog porasta. potreba za sna nom centralnom vo icom svodi se na najmanju mogu u meru. Naglasak kod stabala sa potporom treba staviti na kontrolu porasta i iniciranje rane rodnosti. a oblik zrelog stabla odr ava vezivanjem. Formiranje uzgojnog oblika na stablu sa potporom se na izvestan na in razlikuje od formiranja oblika kod stabla bez potpore.Uzgojni oblik stabala kojima se na izvestan period postavlja potpora.16). Ovakva stabla su obi no dovoljno niska. formiranje oblika vo ice trebalo bi izvr iti rezidbom sa potpunim uklanjanjem. (sl. porast iz slabije vo ice bi e manje bujan. Po to kod stabala sa potporom potpuno uklanjanje dovodi do modifikovane vo ice slabijeg porasta. trebalo bi formirati na isti na in kao kod stabala bez potpore. Po to nema prekra ivanja.7 ili M. ali e spre iti razvoj sna nih vodopija na donjem delu. Slabija bo na grana se zatim ve e. postavi u polo aj vo ice i vi e se ne dira. Uo ava se ponovljena modifikacija vo ice kako bi se kontrolisala bujnost vr nog dela drveta i horizontalan polo aj skeletnih grana. mora se posvetiti pa nja formiranju pravilnog rasporeda skeletnih grana kako bi se bujnost donjeg dela stabla dr ala pod kontrolom. . 15). Kako bi se vo ica modifikovala i smanjio porast na vrhu stabla sa potporom. pa nijedan njihov deo ne mo e biti previ e zasenjen i odabir skeletnih grana svodi se vi e na na in njihovog rasporeda oko debla nego na me usobno rastojanje. Za dobru rodnost presudno je da se porast stabla dr i pod kontrolom. Po to se potpora uglavnom obezbe uje pomocu i ane mre e ili stubova. i na otklanjanje bujnog porasta tokom zimske rezidbe. uspravnih sorti. koje mogu ostati vegetativne i brzo prerast i sebi namenjen prostor. Ovo je posebno bitno kod bujnih sorti i sorti uspravnog porasta koje nisu prilago ene ovim na inima sadnje. Ove mere predostro nosti su pogotovo bitne kod bujnih. ali koja ina e rastu bez nje. 15. Tokom perioda mirovanja rezidbu potpunim uklanjanjem treba kor istiti kod odstranjivanja bujnog. Zrelo stablo vretenasto. (sl.26. biraju se tako da se postigne to bolji raspored du debla. uspravnog porasta. Kada se kod stabla sa potporom ostavljaju skeletne grane. i to tako to e se grane vezivati za icu ili iriti du nje. Slika 16. kao to je to esto slu aj sa stablima na podlogama M. Prekra ivanje treba po svaku cenu izbe i.

letnje orezivanje trebalo bi odlo iti do polovine jula kako bi se smanjila mogu nost ponovnog porasta.Ostali na ini rezidbe Letnja rezidba mladih stabala treba da se svede na formiranje uzgojnog oblika centralne vo ice i zakidanje nepo eljnih izdanaka ka ko bi se ograni io njihov rast. Obi no. njih bi trebalo prekratiti do sna ne rodne gran ice ili pupoljka kako bi se podstakao vegetativni porast i odnos izmedu izbojaka i korena doveo . tj. Ako su bujne vodopije po ele da rastu. Kod ve ine sorti treba prskati u koncentraciji od 1000 ppm Alara (daminozid. broj plodova. a ne njihova veli ina ima primaran uticaj na porast stabla. kako bi se omogu io razvoj dobro raspore enih skeletnih grana. Iako ovo tretiranje mo e dovesti do izvesnog smanjenja veli ine plodova u narednoj godini. koncentraciju Alara treba pove ati na 1500 do 2000 ppm. Jako prekra ivanje dovodi do preteranog porasta iz preostalih pupoljaka. Ako mlada stabla tokom nekoliko godina nastave sa preteranom bujno cu sa malo indikacija da ce do i do rodnosti treba prskati Alar-om ili etephon kako bi se iniciralo formiranje cvetnih pupoljaka. Ukoliko se sade dobro razvijene jednogodi nje sadnice. Uop te. 17). ako se ne planira mehanizovani na in berbe. dok slabije prekra ivanje ima za rezultat formiranje rozete slabijih izdanaka u blizini reza i slab porast u donjem delu debla. regulator rasta) i 300 ppm etephona (preparat na bazi iste supstance kao i Ethrel). Ukoliko se posade starije sadnice sa ve formiranim izdancima. 2-3 nedelje po zavr enom punom cvetanju. Za veoma bujna stabla i sorte kao to je ³Deli es´. sada se mogu ukloniti. trebalo bi ih skratiti na visinu od oko 75 cm iznad zemlji ta. U ovom drugom slu aju sadnice bi trebalo prekratiti na visinu od 90 cm. Formiranje uzgojnog oblika i rezidba mladog drveta Mlado drvo bi u vreme sadnje trebalo orezati tako da se podstakne razvoj grana (sl. to e omogu iti kontrolu vegetativnog porasta i inicirati razvoj cvetnih pupoljaka za narednu godinu. ovaj tretman se ne ponavlja naredne godine po to bi etephon u ovoj koncentraciji i vremenu delovanja izazvao opadanje ve ine ili itavog roda.

bli e ravnote i. po to je tad drvo savitljivije. pa se smanjuje rizik od slamanja grana. Treba nastaviti sa letnjom rezidbom izdanaka koji su konkurentni vo ici. odabira i formiranja oblika skeletnih grana. Izdanci koji se formiraju na donjem delu pro logodi nje vo ice mogu se odabrati za formiranje prvog reda skeletnih grana. (c) Preslabo prekra ivanje Uo ava se kruna lo eg porasta i slabiji porast na donjim delovima debla. Tokom sadnje treba ukloniti izdanke koji se ne e ostavljati za skeletne grane. sredinom leta. Lak e ih je savijati posle pucanja pupoljaka. a ako neki plod po ne da se razvija na vo ici. Formiranje uzgojnog oblika i rezidbu treba u narednim godinama nastaviti u smislu formiranja centralne vo ice. Uo ljiv je preterano bujni porast iz svih ta aka porasta. Zimsku rezidbu tokom prve godine trebalo bi svesti na uklanjanje bujnih izdanaka koji ne e postati skeletne grane i na prekra ivanje vo ice ukoliko za tim postoji potreba. (a) Prejako skra ivanje. Ako je gornja skeletna grana mnogo bujnija od donje. Uo ava se bujni porast na centralnoj vo ici i dobar porast iz izdanaka u zoni u ko joj e biti odabrane prve skeletne grane. Povijanje treba obaviti to je mogu e ranije kako bi stablo na njega najpovoljnije odreagovalo . (b) Prekra ivanje na pravilnu visinu. Uop te. mo e se prekratiti. Skeletna grana koja se povije dok je mlada esto e nastaviti svoj porast u visinu.11). Nepo eljne vodopije ili izdanci koji se razvijaju sa malim uglovima grananja mogu se pincirati dok su jo vodenasti ili orezati kasnije. Ostavljeni izdanci sa malim u glovima grananja mogu se sada poviti pomo u tapova od tvrdog drveta ili kratkih i anih ra iriva a kako bi se dobili iroki uglovi ra vanja. trebalo bi odabrati centralnu vo icu (sl. Sve izdanke ispod 45 cm visine ili ispod prve stalne skeletne grane trebalo bi ukloniti sredinom leta. a duga ke izdanke skratiti. pa tako zapo inje i formiranje njihovog uzgojnog oblika. Kako bi se nastavio njen . Rano tokom leta u prvoj godini porasta. Slika 17. treba ga odstraniti. Ovaj postupak smanjuje posao oko naredne zimske rezidbe i podsti e porast izdanaka od kojih e se formirati skeletne grane. Povijanje skeletnih grana treba za po eti rano tokom druge vegetacione sezone. Prekra ivanje mladih stabala tokom sadnje. prekra ivanje skeletnih grana ne podsti e ja i porast i trebalo bi ga izbegavati.

Po to se uspostavi osnovni oblik drveta i zapo ne formiranje plodova. Ponekada neodgovaraju e vremenske prilike znac ajno odla u rezidbu. Kako bi se odr ao pravilan konusni oblik stabla. pre nego to drvo dostigne najve u vrstinu.pravilan razvoj i sprecilo njeno naginjanje ka novim skeletnim granama. Rezidba rodnih stabala Po to rezidba i bujnost stabla me usobno uti u jedno na drugo. ali letnja rezidba obi no slu i za re avanje specifi nih problema i razmatra e se posebno. a kro nja e dobiti loptasti ili oblik sli an ki obranu. Ako se u vo njacima u kojima postoji problem sa crnom trule i (crna trule grana. mo e do i do dodatnog irenja ove bolesti. rezidbu treba svesti na najmanju meru. grane koje nose plod na donjim skeletnim granama bi e izgubljene. Generalno. treba primeniti odgovaraju u koli inu ubriva. kao to su ubrenje i prva prskanja. za sastavljanje dobrog plana rezidbe od velike su va nosti i ostali aspekti tehnologije gajenja. Sa razvojem drveta treba uklanjati nepotrebne grane. Program za tite treba da obezbedi zdravu i funkcionalnu lisnu povr inu tokom itave vegetacione sezone. ostaci od rezidbe na zemlji u vo njaku mogu ometati ostale kasno-zimske i rano prole ne radove. Ako je. ali e ve kasnija rezidba dovesti do smanjenje bujnosti. bujnost i dalje velika. zakasnela rezidba ne e negativno uticati na rodna stabla dobre bujnosti. Dok se ne formira uzgojni oblik. ako se zavr i pre cvetanja. donje skeletne grane trebalo bi da budu du e od skeletne grane koje se nalazi iznad nje. mo e u velikoj meri pove ati opasnost od o te enja zbog niskih temperatura. U oblastima sa estim mrazevima. . Ako se dozvoli da gornje skeletne grane postanu preduga ke. ali se on periodu od januara do marta. u tehnologiju gajenja treba uklju iti i primenu Alar-a na poc etku sezone. Stabla se mogu orezivati tokom svih zimskih meseci. Ranija rezidba. lista i ploda ± Botryosphaeria obtusa) rezidba vr i posle po etka porasta. Kada orezivati vo ke Rezidba rodnih stabala se uglavnom obavlja u periodu mirovanja. trebalo bi primenjivati tehnike za tite od mraza kako bi se izbegle katastrofalne tete od gubit ka roda. uravnote enim prore ivanjem plodova treba podsticati ujedna enu godi nju rodost. pa novi porast zapo ne pre nego to se orezivanje zavr i. uprkos svim naporima da se umanji. Kod kasne rezidbe. Po etkom tre e godine potrebno je izvr iti umerenu rezidbu kako bi se rast i razvoj skeletnih grana dr ao pod kontrolom i odr ao eljeni oblik kro nje. O te enja od niskih temperatura nastala kao posledica rezidbe su veoma esto uzroci raznih vrsta raka i trule i drveta. Razlike u vremenskim ulovima u razli itim godinama mogu dovesti do toga da se rezidba izvodi ranije ili kasnije. Ovo je posebno bitno kada se drvetu nanose veliki rezovi. Po to te ina roda uti e na bujnost. Kako bi se odr ao konstantan i umeren vegetativni porast. trebalo bi je u slede oj sezoni ponovo poviti. Ponekada se stabla orezuju i u periodu porasta. program orezivanja treba postepeno prilago avati cilju odr avanja dobre izlo enosti svetlosti i kontroli bujnosti du itavog drveta. ali je najbolje rezidbu odlo iti do sredine zime.

Lo a boja ploda mo e poticati od preteranog zasenjivanja ili bujnosti. Kako se sve tri vrste porasta uobi ajeno javljaju kod najve eg broja stabala. kao to su preparati koji se koriste za prore ivanje plodova ili Alar. Nedovoljna bujnost mo e biti uzrok premale veli ine plodova. pa ih pesticidi ne mogu pokri ti na odgovaraju i na in.Kako se orezuje Program rezidbe trebalo bi isplanirati dosta pre same razidbe. a kada se na njima i formiraju plodovi. Po to plodovi vise slobodno. oni su mali i neodgovaraju e boje. ovo je redak slu aj. Sve su ovo pokazatelji neodgovaraju eg na ina rezidbe i ukazuju na to da mora do i do nekih promena u na inu i/ili ja ini rezidbe. mekani. umereno rodna i rada plodove koji su preveliki. Kod najve eg broja stabala. Uglavnom bi trebalo izbegavati rezove koji dovode do poja anja bujnosti na ionako bujnim vr nim delovima stabla. Grane koje vise (b) su slabo bujne i jako zasenjene. ve ih treba primenjivati na manje bujnim ni im granama i unutra njem delu drveta. postoji tri oblika bujnosti. Orijentacija rodnih grana. Horizontalne grane (c) su umereno bujne i veoma rodne. Uspravni porast (a). nisu ni u kakvom dodiru sa granama. Slika 18. . mekani i neodgovaraju e boje. Idealno. pa je karakteri u mala bujnost i rodnost. Uspravna grana (a) je preterano bujna. plodovi koji se tu formiraju su esto preveliki. bujnost bi trebala da bude ravnomerna du inom celog stabla. dok preveliki plodovi mogu imati veze sa preteranom bujno u koja esto predstavlja reakcijiu na p rejaku rezidbu. i zbog dobre izlo enosti svetlosti. mogu ukazati na postojanje neprihvatljivih razlika u ja in i bujnosti na gornjim i donjim delovima stabla. neodgovaraju e boje i esto nale u na grane. Grana koja raste sa donje strane ve e grane (b) je jako zasenjena. lo e obojene plodove. kako je to prikazano na slici 18. Ove su grane nerodne. i ra a male. veoma rodna. Iskustva iz prethodne sezone treba da uka u na promene koje je neophodno napraviti u programu rezidbe. Neujedna enost reakcija na regulatore rasta. me utim . rada plodove izvanredne boje. Horizontalna grana (c) je umerenog porasta. ni rezidba se ne mo e izvoditi na isti na in du celog drveta. Nezadovoljavaju i rezultati suzbijanja insekata ili bolesti mogu da uka u na to da su stabla previsoka ili da su kro nje previ e guste. odgovaraju a veli ina i boja. Plodove karakteri e dobra izlo enost svetlosti. Previsoka i stabla sa previ e gustom kro njom mogu ote ati berbu. koji se odnosi na vr ni deo stabla karakteri e se velikom bujno u i umerenom rodnosti.

Kod stabala bez potpore. U nekim slu aje vima. jer dovodi do velikog zasenjeivanja. Pri rezidbi (donja slika) krajeve ovakvih grana trebalo bi prekratiti sve do bo ne grane koja je u skoro horizontalnom polo aju (a). bo na grana. nego izvr iti detaljnu rezidbu na bujnom vrhu stabla. Slika 19. Grane koje se naginju nadole (gornja slika) nemaju dobru izlo enost svetlosti i obi no zasenjuju ostale grane. trebalo bi se potruditi oko vr nog dela ± njegov porast treba prilagoditi tako da ne zasenjuje ni e grane. Rezidba klonulih grana. bujni izdanak ili vodopija se ponekad mogu vezati u pribli ni polo aj koji e zauzeti posle uklanjanja ovog dela grane. Stoga je efektnije ukloniti itave grane ili njihove velike delove. Godinu ili dve pre uklanjanja vr nog dela grane.Tajna ravnomerne bujnosti du celog stabla je ujedna ena izlo enost svetlosti svih nose ih grana. a grane koje rastu nadole iz tacaka na ve im granama treba ukloniti u potpunosti (b) . Preklapanje grana susednih stabala ne sme se dozvoliti. mo e biti neophodno sprovesti redovan program podmla ivanja grana. Ovo mo e da izgleda kao da se uklanjaju najrodnije grane. a jake bo ne grane formiraju tako da zauzmu eljeni prostor. ipak se na ve em broju ni ih grana odr ava rodnost. uklanjanje jedne velike grane podsti e slabiju bujnost nego uklanjanje nekoliko manjih grana. a po red toga. vr ni delovi gornjih grana se redovno uklanjaju. Starije grane mnogih sorti. Veoma esto je proizvo a u koji je navikao na formiranje kro nji sa otvorenim centrom te ko da na ovaj na in orezuje vr ni deo s tabla koji ima zadatak da ni im granama obezbedi odgovaraju u izlo enost svetlosti. Va nost konusnog oblika kro nje ve je ranije nagla ena. mere nege i berba plodova na ni im granama su lak e nego na vi im. Iako je ovakav oblik relativno lako formirati na mladom. Kao prvo. visina drveta ne sme pre i irinu grana. kako je prikazano na slici 19. pa se veli ina grane (i senke koju ona pravi) mo e zna ajno smanjiti uklanjanjem krajeva ovih grana. sve do jakih i rodnih bo nih grana. ponekad ga je te ko odr ati na zrelom drvetu. kao to je ³Deli es´ umeju da klonu. Kada se postigne ovakva visina. dve stavke su od najve e va nosti. Iako je istina da se otklanjaju potencijalno rodne grane. Kod ovog pristupa. i da ne do e do njegove poja ane bujnosti. U ovom smislu.

Samu rezidbu treba nastaviti rutinski. 23 .Slede i faktor koji treba uzeti u obzir jeste reakcija na prekra iv anje jednogodi njeg drveta. 3). gde bujnost mo e biti nezadovoljavaju a. ako to nije slu aj. Starije rodne gran ice iz kojih se stalno formiraju grane esto oslabe i postanu neproduktivne. Ovakvo orezivanje podsti e vegetativni porast. Ovakva grana je podlo nija o egotinama od sunca. mo e biti potrebno obaviti rezidbu kako bi se podstakla bujnost (potpuno uklanjanje i obnavljanje rodnih gran ica) i ukloniti uspravne grane. Neke od ovih rodnih gran ica. U ovoj situaciji treba prekratiti jednogodi nje grane (Sl. Treba ukloniti grane najve e bujnosti i zadr ati manje bujne grane. kako je prikazano na slici 22. Pr eterano bujne uspravne izdanke treba prekratiti samo ako se rez mo e napraviti na umereno bujnoj bo noj grani koja ima veliki ugao grananja. 21). Na delovima drveta gde je bujnost umerena a rodnost i izlo enost svetlosti zadovoljavaju i. treba u potpunosti ukloniti. potrebno je izvr iti precizniju rezidbu. 20). a zavr i se preciznim orezivanjem. Slike: 20. Najbolje je obaviti je u slede a tri koraka: prvo se na ine veliki rezovi. po to ona ima ve i efekat od velikih rezova. najbolji na in rezidbe obi no predstavlja kombinaciju ova dva ekstrema. 21. zatim se uklone nepo eljne manje grane i izdanci. pa njihovu bujnost treba podsta i prekra ivanjem i potpunim uklanjanjem. Izuzetak se mo e napraviti samo ako bi posle uklanjanja preterano bujnih vr nih izdanaka veliki deo grane (vi e od 46 cm) ostao bez ta aka porasta. Na donjem de lu stabla. (slika 4). pogotovo one koje klonu i vise ispod glavnog dela grane. uspravne izdanke treba potpuno ukloniti. bez ikakvog prekra ivanja (sl. i mo e se za tititi jednom vodopijom ili izdanakom koji e se prekratiti na du inu od 4-6 pupoljaka. 22. pa ga stoga na vr nim delovima ve ine stabala treba izbegavati. formiraju veliki broj kvalitetnih grana koj e bi trebalo sistematski ukloniti (sl. Neke sorte.

a ostavljanje onog umerene bujnosti (g). Ovo onemogu ava optimalnu izlo enost plodova svetlosti. Ovaj na in rezidbe ide u korist rodnosti. Ovakva rezidba pod sti e vegetativni porast.Slika 20. prekra ivanje bujnog izdanka do veoma kratke i bujne bo ne grane ili bodlje (b). prekra ivanje bujne vodopije do horizontalne grane umerene bujnos ti (f). Mnoge sorte formiraju veliki broj kvalitetnih izdanaka u blizini zavr etaka grana (Slika gore). U ovoj situaciji. Rezidba bujnih uspravnih grana. . pri rezidbi naglasak treba staviti na uklanjanje prekomerno bujnih grana i za dr avenje grana umerenog porasta. Nepravilna rezidba (srednja slika) podrazumeva prekra ivanje svih uspravnih grana (a). Pravilna rezidba (donja slika) podrazumeva potpuno uklanjanje nekih uspravnih grana (d) kompletno odstranjivanje bujnog izdanka koji se formira iz rodnih grana (e). a i b). Slika 21: Potpuno uklanjanje kvalitetnih grana. Rodne grane bi trebalo ukloniti i ravnomerno rasporediti du glavne grane (donja slika. i uklanjanje preterano bujnog izdanka. Stabla velike bujnosti esto formiraju veliki broj vodopija i bujnih uspravnih izdanaka (gore). i uklanjanje svih dobrih grana (c).

Preklapanje grana susednih stabala. Slika 23. Gore: uobi ajeno preklapanje u redu u gustim zasadima. Veliki broj rezova nastalih prekra ivanjem (a) podsti e nepo eljan vegetativni porast u blizini rezova.Slika 22. O nerodnosti rodnih gran ica (gornja slika) govori prisustvo velikog broja grana (a) i slab porast sa sitnim pupoljcima i ponekom mrtvom rodnom gran icom (b). Bujnost ovih rodnih grana mo e se poja ati (donja slika) potpunim uklanjanjem nekih grana (c) i prekra ivanjem ostalih do jakog pupoljka (d) . Sredina: nepravilna rezidba. Ja anje rodnih gran ica. .

19) ili spre ilo me usobno preklapanje grana sa susednih stabala. pa stabla ve u ranim fazama porasta po inju da prelaze na me usobni prostor. Me usobno preklapanje predstavlja mnogo ve i problem. Najefikasnije re enje jeste u potpunosti ukloniti grane koje smetaju ili ih prekratiti do jake bo ne grane koja se mo e formirati tako da se prilagodi tom delu prostora (sl. U . kako bi se potpuno uklonio ili ograni io porast vr nog dela. da bi se smanjilo zasenjivanje donjih grana (sl. stalni i mali rezovi nastali prekra ivanjem samo podsti u vegetativni porast i nerodnost.Veliki rezovi se prave pri uklanjanju polomljenih grana. 23). po to su u velikom broju vo njaka stabla sa ena na premalom rastojanju za konkretan odnos podloga -sorta-zemlji te. Gde je ovaj problem prisutan.

Me utim. stabla iji uzgojni oblik nije formiran ne razvijaju karakteristi an loptasti oblik po to veliki porast zasenjuje ni e grane. Ovaj nepo eljni porast mo e se kontrolisati tretiranjem rezova 1% rastvorom naftalen-sir etne kiseline u lateksu. Rezultat je esto pojava izvrnuto konusnog oblika kro nje. Preostale grane predstavljaju efektivnu rodnu povr inu. ali pre po etka porasta u prole e. a gornji venac grana je manji od donjeg. kompaktna. ravnomerno odstojanje izmedu rodnih gran ica i osigurala maksimalna izlo enost plodova svetlosti. Nije potrebno ulo iti puno vremena i novca kako bi se popravile gre ke iz pro losti. kao to je to stablo na slici 25. apsolutno zadovoljavaju i rezultat posti e se samo ako se pobolj a njihova izlo enost svetlosti. Patrljci i vorovi sporo zaceljuju. Veoma je bitno dobro premazati ivice reza i koru koja ga okru uje kao i drvo koje je izlo eno. odumiru i slu e kao mesta prodora trule nica drveta. pa je zasenjivanje svedeno na najmanju meru. Ovakvo drvo karakteri e optimal na izlo enost svetlosti i povoljan odnos izmedu strukturnog i rodnog drveta. One prave duboku senku. Kod stabala velike bujnosti. treba izvr iti preciznu rezidbu. porast vodopija u velikoj meri komplikuje rezidbu u narednoj godini. kao i slabe gran e koje vise i koje su uvek u senci (sl. Me avina kiseline i lateks boje mo e se primeniti bilo kada posle nano enja reza. Nagrada za pa nju posve enu svim detaljima rezidbe i formiranja uzgojnog oblika su mala. Kazna za zanemarivanje su velika. efikasna i rodna stabla koja je lako kontrolisati (sl. 21 i 22). Kod svih postupaka rezidbe koji uklju uju uklanjanje vodopija. . Ova rezidba podrazumeva orezivanje potpunim uklanjanjem i ja anje bujnosti rodnih gran ica (sl. U gustim zasadima. Ponekad je preporu ljivo premazati rane od velikih rezova. jako su konkurentne plodovima u zrenju i imaju mali rodni potencijal. kao to su vodopije i uspravni izdanci (sl. obi no se oko velikih rezova razvija mno tvo veoma bujnih vodopija. Gde je prisutno puno velikih rezova. i kako bi se odr ala optimalna bujnost. 19). na primer asfaltnom emulzijom. Ovde se podrazumevaju i preterano bujne grane. neefikasna stabla koja se te ko kontroli u. izdanaka ili grana. Centralna vo ica je dobro razvijena.20). rezovi treba da budu glatki i o tri uz ivicu grane ili debla.24). skeletne grane su na odgovaraju em rastojanju i rodne su sve do debla. mo e biti neophodno redovno sprovoditi postupke Slede i korak je uklanjanje nerodnog drveta. Ovakva struktura apsolutno nije u skladu sa konceptom guste sadnje.ekstremnim slu ajevima podmla ivanja.Idealni oblik stabla. ako su se ove grane nalazile u senci. Slika 24.

ima nepovoljan odnos strukturnog i rodnog drveta. Letnja rezidba. sa uspravnih grana uklonjen je porast iz teku e vegetacione sezone (b). . Gore: Deo vrha stabla tipi ne bujnosti. Dole: Pravilna letnja rezidba.Slika 25.Posledice nepravilnog formiranja uzgojnog oblika i rezidbe. Uo avaju se uspravne grane i zasenjivanje plodova. grana usmerena nagore prekra ena je do slabije bo ne grane (d). Slika 26. nepo eljna uspravna. zanemarivanje e nedvosmisleno dovesti do formiranja stabla koje je slabo izlo eno svetlosti. ali rodna grana prekra ena je odmah iznad grozda plodova (c) i bi e potpuno uklonjena zimskom rezidbom. U gustim zasadima. malo rodnih grana u donjem delu stabla i najve i deo nose ih grana usmerenih vi e ka gore nego horizontalno. Uklonjene su bujne vodopije (a).

letnja rezidba mo e biti efektna zamena za druge tehnike gajenja kojima se kontroli e bujnost. sa naglaskom na vi e delove stabla na kojima se ovakve grane uglavnom razvijaju. ali letnjom rezidbom se porast smanjuje mnogo vi e nego zimskom rezidbom istog intenziteta. Ovaj postupak odnosi se na stabla dobre do jake bujnosti. Na stablima slabije bujnosti ne treba vr iti letnju rezidbu. treba primeniti u umerenom intenzitetu. pa ga ak i kod ovakvih stabala. Rezidbu treba ograni iti na uklanjanje trenutnog porasta iz te vegetacije. Letnja rezidba mo e takode zna ajno pobolj ati boju plodova na stablima sa izra enim vegetativnim porastom.26). Ako se pravilno izvede. Smanjena koli ina rezervi dovodi do smanjene bujnosti u narednoj sezoni. Cilj treba da bude uklanjanje nepo eljnih. Uklanjanje aktivne lisne povr ine tokom vegetacionog perioda smanjuje kasniju akumulaciju hranljivih materija u drvetu. Preporu ljivo je letnju rezidbu obaviti u avgustu. (sl.Letnja rezidba Svaka rezidba dovodi do skra ivanja stabla. a dovoljno je kasno da se izbegne ponovni vegetativni porast i smanjenje cvetanja. U isto vreme. U ovo vreme se najbolje kontroli e bujnost. previ e bujnih uspravnih grana. Rezidba rano tokom leta mo e podsta i nepo eljni ponovni vegetativni porast i zna ajno smanjiti cvetanje budu eg roda. ovo je pravi momenat da na uklanjanje preteranog zasenjivanja i bujnog nepo eljnog porasta na vrhovima stabala plodovi odreaguju dobrom bojom. Redovno odstranjivanje dvogodi njih i trogodi njih grana e brzo dovesti do zna ajnog smanjenja nose e povr ine. Podmla ivanje starih stabala .

Njihova efektnost zavisi od vrste ma ine. jako prekra ivanje vrhova velikih stabala esto pogoduje ja em prodoru sun evih zraka. bujne vodopije zasenjivanjem uti u na kvalitet plodova i koriste hranljive materije iz listova. Smanjenje prinosa uzrokovano inicijalnim prekra ivanjem te ko se mo e nadoknaditi. uobi ajena reakcija je pojava velikog broja bujnih vodopija u blizini reza i ograni en porast novih bo nih grana sa ostalog dela grane. Rezovima se ne pravi razlika izmedu grana. na ina i anja i ve tine lica koje obavlja rezidbu. Uspe no podmla ivanje velikih stabala i odr avanje njihove smanjene veli ine tra i novu generaciju nose eg drveta. uz uklanjanje odre ene koli ine preraslog nose eg drveta. Neuspe nost ovakve rezidbe dovodi do brzog razvoja kro nje sa puno ³ve ti ijih metli´ i ³vraninih gnezda´ koja je skoro nepropusna za . Kako bi ovaj postupak uop te imao efekta. pa se vegetativni porast stimuli e tamo gde je poja ana bujnost nepotrebna i nepo eljna. Iako je. a nepo eljne rodne gran ice se ostavljaju po itavom drvetu. ali ina e u dobrom stanju. ova stabla se moraju jako prekratiti na vrhu i sa strane. sa razli itim uspehom. nerodna je i baca tako veliku senku da se nove nose e grane u njenoj unutra njosti uop te ne formiraju. smanjenje veli ine ovakvih stabala bi trebalo da donese neke korist i. Nasuprot o ekivanom. za uspe no podmla ivanje potrebna je izuzetno ve ta rezidba. Kada se uspravne grane jako prekrate. Glavni nedostatak mehanizovane rezidbe ja nedovoljna selektivnost.Ponekad se mo e javiti potreba za smanjenjem i popravkom strukture stabala koja su velika i stara. ovaj postupak je retko vredan truda. Iako o igledno nije mogu e posti i sve prednosti guste sadnje. Reakcija vegetativnog porasta na ovo jako prekra ivanje je tako e neza dovoljavaju a. pogotovo to je za okon anje itavog posla neophodna precizna rezidba. Najprakti niji postupak kod najve eg broja starih stabala jeste smanjiti rezidbu na najmanju meru u pore enju sa radovima u normalnom vo njaku i sa eljenim kvalitetom ploda i to pre planirati njihovu zamenu novim stablima. Ovo se mo e dogoditi samo u izvesnoj meri. a ostavljaju slabije koje su ranije bile jako zasenjene. Rezultati su veoma retko zadovoljavaju i. kontrola stabala nije merljivo olak ana. kao to je lak a kontrola drveta. Ovakav vegetativni porast je nerodan i ubrzo po inje da pravi specifican problem pri rezidbi. veliko strpljenje i vremenski period od obi no 3-5 godina. dodu e u prili no maloj meri. Ovakav na in ne mo e u celini zameniti ru nu rezidbu. o te enja od niskih temperatura i sli nih o te enja koja dovode do ranog odumiranja stabala. a kvalitet plodova nije pobolj an. Pored ovih nedostataka. to pove ava ozbiljnost o egotina od sunca. Kod stabala sa otvorenim centralnim delom. Mehanizovana rezidba U jabu njacima se. ima vi e uspravnih nego horizontalnih skeletnih grana. i to u zoni koja je prethodno predstavljala nerodnu unutra njost drveta. Ovim postupkom rtvuje se najbujniji i najrodniji deo drveta. S obzirom da se novo rodno drvo mo e podi i u istom tom vremenskom periodu. Neizbe na posledica je zna ajno smanjenje prinosa. mogu e smanjiti veli inu i popraviti strukturu nekih stabala. veli i ne i grade stabala. koristi nekoliko vrsta ma ina za i anje i prekra ivanje vrhova. esto se razvija gusta kro nja nepropu sna za svetlost. berba i pobolj ani kvalitet ploda. crne trule i.

Ovaj proces obi no traje 3 -4 godine. Najbolje rezultate mehanizovana rezidba pokazala je kod stabala koja tek to nisu dostigla po eljnu optimalnu veli inu. Kako drvo raste. Ako se do ovog momenta uzgojni oblik formirao na pravilan na in. mehanizovana rezidba je od prili no male koristi. Mehanizovana rezidba. je najefikasnija kod malih stabala sa centralnom vo icom i horizontalnim granama. kombinacija pravilne mehanizovane i dopunske ru ne rezidbe mo e u velikoj meri ubrzati uspostavljanje i odr avanje idealnog uzgojnog oblika.svetlost. posle toga. tro kovi ovog postupka mogu biti zna ajno smanjeni. Ako se mehanizovana rezidba uklopi sa pravilnom ru nom rezidbom. sve se manji deo rezidbe mo e obaviti mehanizovano. POSTUPAK PODMLA IVANJA STAROG STABLA . kao i mnoge druge tehnike koje se primenjuju u vo njacima. Rezovi nastali ovakvim orezivanjem ja aju nepo eljni vegetativni porast uspravnih grana na stabalima sa otvorenim centralnim delom u ve oj meri nego to to ine na horizontalnim granama stabala sa centralnom vo icom.

.

br e proro avanje. zelene rezidbe. a njen cilj je obrazovanje pravilnog obrazovanja krune. Letnja . dipl. teto ina i vremenskih nepogoda.ing. pa se stoga i naziva letnja-zelena. . dug vek stabla.zelena rezidba vo aka Rezidba vo aka je jedna od najzna ajnijih agrotehni kih mera. manja o te enja od biljnih bolesti. regulisana i zadovoljavaju a rodnost. tj.Cornell University TRAINING AND PRUNING APPLE TRESS sa enleskog prevela: Katarina Markovi . Sprovodi se u toku vegetacije. visok kvalitet ploda. Novije tehnologije gajenja vo a sve vi e ukazuju na neminovnost u sprovo enju letnje.

. jer je dosta zahtevna. Posebno se mora primeniti u sistemu guste sadnje. Sprovodi se neposredno pred kretanje vegetacije tako to se iznad pupoljka. ili vi e grana. jer grane postaju bujnije. Ugao grananja treba uve ati do polo aja 60-70 stepeni u odnosu na osu debla. u kasnijim godinama razvoja i pune rodnosti. bilo zbog podloge ili smanjenja rodnosti. a time pove ala rodnost. kako im bi se smanjila bujnost. koja danas kod mnogih vo ara zauzima sve ve e povr ine. neposredno iznad samog pupoljka kalemarskim no em ili no em kalemarskih makaza. zavisna je od ove mere. njih osim povijanja treba uvrtati (usukati). za iljenih komada ice. a sprovodi se od godine sadnje do formiranja eljenog uzgojnog oblika (3-4 godine). ime se stablo uvek gubi. dobru osvetljenost. ve ostavljene grane imaju odli an polo aj. i to isklju ivo u mla im zasadima. Kada se na stablima. od polovine juna pa sve do kraja jula. a zavisi od razvoja toka vegetacije (u ki nim godinama ona se odla e za po etak jula kada primarna gra a po ne da prelazi u sekundarnu. Ova mera se sprovodi u zavisnosti od razvoja vegetacije. a anska rodna. komadi stiropora ili ak tipaljke. eliminisanje o enjivanja grana u kasnijim godinama razvoja i pune rodnosti. Mo e se sprovesti ak i u dva navrata. vreme sprovo enja ove mere mo e se prepustiti samim vo arima. To je iz razloga to je breskva u tim godinama dosta bujna. razvo enje jednogodi njih letorasta i uvrtanje (sukanje) letorasta kako bi se smanjila bujnost. Ovakav na in razvo enja letorasta ima za cilj bolje formiranje letnjih pupoljaka i smanjenje. tj. a podstakla rodnost kod bujnih letorasta. naro ito proizvo a ima ljiva ove sorte. letnja-zelena rezidba primenjivala se kod breskve. obavlja lu no zasecanje. Uostalom. Ova mera daje dobre rezultate kod jabuke i kru ke. Zimskom rezidbom se taj najkvalitetniji rodni potencijal uklanja. savetujem da posebno obrate pa nju na razvo enje grana prilikom formiranja bilo kojeg uzgojnog oblika. Kada se ova mera propusti u prvoj. kako se ne bi razo arali u kasnijim godinama zbog o enjivanja pojedinih ili svih grana. Uklanjaju se sve grane koje idu ka unutra njosti i uspravno u odnosu na krunu. Povijanje ili razvo enje letorasta je izuzetno zna ajna mera u formiranju uzgojnog oblika. eljeni habitus i dobro formirane cvetne pupoljke. eventualno drugoj godini. jer se u ovo vreme u mnogim ljivicima mogu videti o enute pojedina ne grane. Ova mera se sporadi no primenjivati u zasadima vo ara amatera. gde se te i slobodnijem formiranju uzgojnog oblika sa du im skeletnim granama. Me utim. jer u ranijem periodu dolazi do o enjivanja letorasta). kada oni procene da se letorasti mogu razvoditi bez o enjivanja. ako se sprovede letnja rezidba breskve ova pojava se ne javlja. Ova mera se. op te poznata i ra irena sorta ljive. Pored letorasta u kruni se mo e usukivati i dvogodi nje rodno drvo. sa velikim naporom se mo e korigovati kasnije. Rova enje je mera koja ima za cilj da se popune praznine koje su se u toku razvoja stvorile u kruni. tj. a na ostavljenom delu rodnog drveta ostaju slamaste gran ice koje na sebi nose slabije formirane cvetne pupoljke koji su se razvijali u velikoj zaseni. kako za ljivu. i glavni rodni potencijal iznosi ka periferiji jednogodi njih letorasta. odnosi i na sve ostale vrste vo aka. Vo njaci u kojima se ova mera ne sprovede. ime se transfer sokova i hranjivih materija usmerava ka pupoljku i omogu ava njegovo aktiviranje. Izvodi se uglavnom u drugoj polovini juna. Ovu meru posebno treba sprovoditi u zasadima ljiva. Tehnika posla Tradicionalno. iz kojeg bi trebalo da se isprovocira letorast. imaju estu pojavu o enjivanja grana pod teretom roda i velikih oluja. dok se kod ljive ne dobijaju zadovoljavaju i rezultati. Stoga vo arime. zavisno od razvijenosti stabla. Ima za cilj da seuve a ugao kod svih letorasta koji u svom razvoju imaju o tar ugao u odnosu na osnovu stabla. te e se savijaju i ve tada se lome i o enjuju. formirali cvetni pupoljci. jave bujni letorasti.Ovoj rezidbi predhode neke operacije kao to su: rova enje pupoljaka. Njihovo uklanjanje je mogu e i la enjem. na kojem e se posebno uve ati formiranje cvetnih pupoljaka. Ova mera sprovodi se raznim pomagalima tipa a kalica.

dok su male, ili odsecanjem vo arskim makazama u kasnijem period. Mogu se odsecati do osnove grana ili ostavljati aporak, obi no sa dva pupoljka. Osnovne, skeletne grane prekra uju se na bo ne prevremene gran ice, ime se posti e formiranje uzgojnog oblika i spre avanje izdu ivanja krune. Kod jabu astih vo nih vrsta letnjom-zelenom rezidbom uklanjaju se svi letorasti koji su suvi ni u kruni i imaju vertikalan polo aj. To se uglavnom odnosi na stabla starija od etiri godine, jer suvi nih u ranijim godinama nema. Kod ovih vo nih vrsta u starijim godinama mogu se skra ivati-uklanjati starije rodne grane kada se desi da one budu preterano bujne zbog slabe rodnosti. Ovim na inom dobija se ve a osvetljenost krune, to ima za cilj bolje formiranje cvetnih pupoljaka. Iz svega pomenutog, proizilazi da je letnja-zelena rezidba neizostavna u gajenju vo a. Posle sprovedene ove rezidbe, zimska rezidba na zrelo je izuzetno jednostavna, esto samo korektivna. Dr Milisav Mitrovi Centar za vo arstvo i vinogradarstvo u a ku

UBRENJE VO AKA

Za pravilan razvoj i dobru rodnost vo a neophodni su slede i elementi: azot (N), fosfor (P), kalijum (K), magnezijum (Mg), kalcijum (ca), sumpor (S), bor (B), hlor (cl), bakar (cu), gvo e (Fe), mangan (Mn), molibden (Mo) i cink (Zn). Pre uno enja dodatnih koli ina ovih elemenata, analizom treba ustanoviti njihovo prisustvo u zemlji tu. Uno enje ve ih koli ina od onih koje su biljkama zapravo potrebne nepotrebno pove ava tro kove proizvodnje, a mo e dovesti i do opadanja kvaliteta ploda, pojave toksi nosti i nedostataka nekih drugih elemenata. Ako se ne primenjuju na adekvatan na in, ubriva mogu biti zaga iva i jezera, reka i podzemnih voda. Ona pove avaju koli ine nitrata u podzemnim vodama i fosfora u jezerima i rekama. Primenom ubriva na odgovaraju i na in i u odgovaraju im koncentracijama smanjuju se tetne posledice kretanja hranljivih materija iz biljaka i tro kovi proizvodnje. IDENTIFIKACIJA I OTKLANJANJE NEDOSTATAKA HRANLJIVIH ELEMENATA Potrebe biljaka za hranljivim elementima i identifikacija njihovih nedostataka mogu se odrediti vizuelno na osnovu odgovaraju ih simptoma na biljci i putem analize zemlji ta ili biljnog tkiva. Po to svaki od ova tri na ina ima svoje prednosti i nedostatke, treba ih kombinovati i redovno primenjivati. Vizuelna identifikacija Nedostatak ili suvi ak hranljivih elemenata obi no izaziva odre ene simptome na biljci koji ukazuju na to da prisustvo pojedinih elemenata nije zadovoljavaju e. Ukoliko se poznaju tipi ni simptomi, pa ljivim pregledom biljaka mogu se identifikovati poreme aji u prisustvu mineralnih hraniva. Na alost, esto je veoma te ko uspostaviti pravilnu dijagnozu, po to su ³klasi ni´ simptomi nedostatka ili suvi ka nekih elemenata me usobno veoma sli ni i jedan isti simptom u vo njaku se mo e javiti u vi e oblika. Dijagnoza je dodatno komplikovana kada na stablu istovremeno postoji vi e simptoma nedostatka nekoliko hranljivih elemenata. Najve i problem kod identifikacije nedostatka ili suvi ka hranljivih elemenata na osnovu simptoma jeste taj to oni ukazuju da problem ve postoji i ogleda se u smanjenom porastu, koli ini ili kvalitetu roda. cilj

ubrenja jeste da spre i probleme koji se javljaju kao posledica neadekvatnog ubrenja i manifestuju u obliku odgovaraju ih simptoma. Naj e e se javljaju nedostaci azota i kalijuma, zatim nedostaci P, Mg, B, Mn i Zn javljaju se sporadi no, dok nedostaci ca, S, cl, cu, Fe i Mo se re e pojavljuju.

1.deo eme - Nedostatak {belo polje}, 2.deo eme - Optimum hraniva {zeleno polje}, 3.deo eme Toksi nost{belo polje}. Azot (N) Stabla sa nedostatkom azota imaju kratke vr ne izdanke. Pore enja radi, na stablima sa odgovaraju om koli inom azota vr ni izdanci su slede e du ine: kod jo nerodne jabuke, kru ke i tre nje ± 30 do 60 cm; kod nerodne breskve ± 35 do 60 cm; kod rodnih stabala jabuke, kru ke i tre nje ± 20 do 30 cm; kod rodne breskve ± 30 do 38 cm. Nedostatak azota na listovima jabuke, breskve i tre nje ogleda se u svetlozelenoj do utoj boji, a na listu kru ke mogu se javiti bronzani tonovi. Ovi listovi su sitni, a njihova boja je ujedna ena, bez arenila ili pega. Azot se u biljci kre e iz starijeg tkiva ka mladim listovima koji aktivno rastu, pa se simptomi javljaju najpre na starijim listovima. Li e obi no opada rano u jesen, a izdanci su tanki. Zametanje plodova je slabo, i oni dosta opadaju u junu. Takode, mogu biti manji i esto sazrevaju i dobijaju boju ranije nego obi no. Suvi ak azota javlja se periodicno i mo e ozbiljno smanjiti kvalitet i vrstinu ploda. Na suvi ak azota ukazuju veliki, tamnozeleni listovi koji se zadr avaju na biljci do kasne jeseni. Plodovi su neodgovaraju e boje, a uskladi teni lak e gube vrstinu. Porast se nastavlja do kasnog leta i jeseni i biljke su podlo nije o te enjima od zimskih temperatura. Porast izdanaka uveliko prema uje gore navedene optimalne du ine.

Poma e formiranju cvetnih pupoljka i ubrzava sazrevanje plodova i drveta ime se pove ava trajnost plodova pri uvanju i otpornost drveta prema mrazu. Kasnije li e dobija ljubi asto crvenu nijansu naro ito peteljka i nervatura bli a njoj. Ulazi u sastav belan evina i niza fermenata i vitamina. kao i razvoj mladara. Pri vrhu mladara . Novo li e je uspravno. Izra eno je u vreme hladnijih prole a i leta.Fosfor (P) Ima va nu ulogu u fotosintezi i disanju biljaka. tamnije zeleno i ne dosti e normalnu veli inu. Manjak fosfora usporava stvaranje cvetnih i lisnih pupoljka. U zimaju ga u obliku P2O5.

Suve zone ne javljaju se izmedu lisnih nerava. U plodovima vo a akumuliraju se velike koli ine K. Ove nedostatke vide ete na slede e tri fotografije: Simptom nedostatka kalijuma na jabuci.nekroza ivica i uvrtanje listova . pa su simptomi nedostatka ozbiljniji i uo ljiviji kako se plodovi pribli avaju fazi pune zrelosti u veoma rodnim sezonama. Po to se kalijum kre e kroz biljku. Vi ak fosfora ne uti e negativno na biljke. ali mo e izazvati manjak cinka. a u slu ajevima ozbiljnijeg nedostatka mogu se pojaviti i na mladim listovima. Kalijum (K) Nedostatak se prvenstveno ogleda u utilu tkiva du ivica listova. simptomi se javljaju prvo na starijem li u. Ono kasnije dobija bronzanu boju i odumire. velike koli ine ovog elementa u zemlji tu mogu inhibirati usvajanje Mg ili ca i na taj na in dovesti do njihovog nedostatka. Plodovi bivaju neugledni bez vrstine.nekroza i su enje ivica listova. Iako suvi ak kalijuma sam po sebi nije toksi an za biljku. breskvi i vi nji .ostane samo par listova purpurne crvene boje. a sa pove anjem nedostatka ivice listova postaju suve i krte.

.

Bor (B) . Vi ak toksicmo deluje posebno na mlado li e vo aka. Kako se nedostatak magnezijuma nastavlja. hloroti ne zone tamne i odumiru. i to obi no sredinom vegetacione sezone. prvi simptomi javljaju se du ivica listova.Magnezijum (Mg) Nedovoljna koli ina magnezijuma dovodi do pojave hloroze tkiva du ivica listova i izmedu glavnih lisnih nerava. Sli no kao kod nedostatka kalijuma. Magnezijum se takode kre e kroz biljku. a iza njih ostaje zvezdasta zona zelene boje du glavnih nerava i u srednjem delu lista. i simptomi se prvo javljaju na starijim listovima.

na jabuci listovi su zadebljali i sitniji.Nedostatak bora na tre nji ± odumiranje terminalnih delova izdanaka. nepravilnog oblika i nekroza unutra nje strane kore zbog odumiranja kambijalnog tkiva. Nedostatak B kod kru ke izaziva pucanje ploda .

Va an je za neutralisanje kiselosti zemlji ta. sli no kao kod pojave krastavosti koju izaziva suvi ak mangana. a vrhovi izdanaka u te im slu ajevima nedostatka odumiru. a oni koji su zametnuti pucaju.Do nedostatka bora obi no dolazi kod ko ti avog vo a i njegov simptom su sitniji listovi. Porast novih izdanaka je jako smanjen. Zametanje plodova je slabije. s obzirom da takva nisu pogodna za gajenje vo a. bez jasnog arenila na pojedina nim listovima. zbog ega je posebno potreban ko ti avom vo u. Uti e na razvoj korenovog sistema mladara i li a kao i na izgradnju ko tice. Plodovi su boljeg kvaliteta. posebno kod . Kalcijum (ca) Slika: Nedostatak kalcijuma na plodu jabuke uzrokuje ³gorku pegavost´ ± nekroti ne lezije odmah ispod poko ice ploda. Na mladim izdancima jabuke mo e doci do tamnjenja zone neposredno ispod kore. Manjak kalcijuma izaziva smoloto inu.

masti uljenih hidrata i belan evina. Sumpor (S) Sastavni je deo belan evina. esto se nalazi u nekim ubrivima i pesticidima. a kod jabu astih dolazi do pojave o egotina na obodu lista. ali do ovoga ne dolazi s obzirom da sumpora ima u dovoljnim koli inama u svim zemlji tima. Ima znatan uticaj na razvoj korena i i drugih organa vo aka. Hloroza se esto javlja kod dunje i u vo njacima na tepkim zemlji tima alkalne reakcije. . Gvo e (Fe) Poma e u obrazovanju hlorofila i u estvije u oksidacionim procesima. Doprinosi ja anju vo aka prema mrazu. dok su nervi i dalje zeleni. Ono je obi no bledo uto i znatno sitnije. Vi ak sumpora pokazuje promene kao to su povrede na li u i plodovima. naro ito kod agruma i to samo na kiselim zemlji tima. Uti e na pove avanje sadr aja organskih materija. Manjak gvo a izaziva hlorozu na li u. Manjak se mo e odraziti na slabiji razvoj korenovog sistema.ko ti avih vrsta vo a. naro ito na kru ki i dunji. Vi ak kalcijuma izaziva u enje lista pri vrhu mladara. bolestima i teto inama.

Tako e na zemlji tima sa lo om drena om i visokom koncentracijom dostupnog gvo a mogu dovesti do nedostatka mangana. Hloroza tkiva izmedu nerava mladog li a. Potpoma e proces fotosinteze i biosintezu belan evina i aminokiselina. Isto tako. Ovaj simptom javlja se na mladim stablima na mestima na kojima se vo e ne sadi prvi put i gde u zemlji te nije une en kre . Pove ava sposobnost tkiva da upija vodu. Visoka pH vrednost i visok nivo fosfora ili mangana mogu dovesti do nedostatka cinka. koji su mnogo sitniji i u i od normalnih. Me utim. i onima koje izaziva nedostatak magnezijuma. Toksi ne koli ine mangana dovode do pojave sitne krastavosti koja se obi no javlja na stablima jabuke posa enim na zemlji tu ija je pH vrednost ispod 5. Mangan (Mn) Nedostatak mangana obi no se javlja u zasadima podignutim na alkalnim zemlji tima (pH iznad 7. savijaju i otpadaju od vrha mladara prema osnovi. kada se javljaju prvo na starijim listovima. Du lisnih nerava najmla ih listova dolazi do hloroze.5. koji se vitopere. to dovodi do pucanja kore. dok glavni lisni nerv ostaje zelen. postoji velika razlika u koncentracijama hranljivih materija u zemlji tu i u samim biljkama. to ima za posledicu skra ivanje internodija i pojavu bokora ili rozete listova na vrhu. simptomi se mogu ra iriti i na starije listove izdanka. u vi egodi njim zasadima. U ozbiljnijim slu ajevima nedostatka. Uti e na transformaciju azotnih jedinjenja i vezivanje atmosverskog azota iz zemlji ta. Manjak se javlja na zemlji tima sa dosta organske materije kao to je treset i dr. Kambijalno tkivo ispod kore mladih izdanaka odumire. Suvi ku mangana posebno je podlo na jabuka crveni Deli es. Molibden (Mo) Reguli e preno enje elektrona u najzna ajnije delove vo ke .0) i u su nim periodima. dobra . Manjak bakra pruzrokuje promenu vr nih listova. kada se javljaju na mladim listovima. esto se de ava da su u samim stablima elementi prisutni u dovoljnoj koli ini. sledi hloroza nerava i na kraju brza nekroza cele lisne plo e. Vr ni delovi izdanaka ne dosti u svoju normalnu du inu. dok su ivice i vrhovi normalne zelene boje. Tkivo izme u glavnih lisnih nerava uti i postaje hloroti no. Simptomi su sli ni onima koje izaziva nedostatak gvo a. ANALIZA ZEMLJI TA Analizom zemlji ta mo e se odrediti pH vrednost zemlji ta i proceniti sadr aj hranljivih elemenata u njemu.Bakar (cu) U estvuje u oksidoredukcionim reakcijama.koren i krunu. Cink (Zn) Simptomi nedostatka cinka vidljivi su na listovima. iako analize pokazuju da njihovo prisustvo u zemlji tu nije zadovoljavaju e.

Kalcifikaciju zemlji ta koja se obavlja pre sadnje treba izvr iti dok pH ne dostigne vrednost 6. Ipak. kao to su jagode i maline. Po to se zavr i preme tanje zdravice zem ta. Pre sadnje treba uzeti uzorke zemlji ta i sa onih mesta namenjenih podizanju vo njaka koja su nivelisana ili cija je konfiguracija na neki na in promenjena. analize zemlji ta istovremeno mogu dati solidnu procenu prisustva hranljivih materija i u samim biljkama.8. Mo e se izvr iti i inkorporacija fosfornih ili kalijumovih ubriva u koncentracijama po preporukama na osnovu analize zemlji ta. .5-6. Godinu dana pre sadnje iz svih delova vo njaka treba uzeti uzorke zemlji ta. Uzorkovanje zemlji ta pre sadnje. pre sadnje mo e se izvr iti kalcifikacija ili acidifikacija zemlji ta. lji povr inski deo zemlji ta se obi no uklanja i zamenjuje novom zemljom. tako da se analiziraju i oni horizonti zdravice zemlji ta koji su kisele reakcije ili sadr e kalcijum. kod kultura sa plitkim korenovim sistemom.snabdevenost zemlji ta hranljivim materijama ne zna i i da su te iste koli ine dostupne biljkama. Uzorci se posebno uzimaju sa dubina do 20 cm i od 20 ± 40 cm. Ako to vreme dozvoljava.

S obzirom da ve ina vi egodi njih vo aka ima dubok korenov sistem.Kako uzorci povr inskog sloja zemlji ta ne daju dovoljno informacija o variranju pH vrednosti i nivoa hranljivih materija u zdravici. i nedostaci mnogih od njih mogu se izbe i ako se pH odr ava izmedu 6. Sa povr ine ve e od 10 ari ne bi trebalo uzimati vi e od jednog uzorka. i ono e predstavljati nepotreban tro ak.0. treba uzeti uzorke sa povr inskog dela (do 20 cm dubine) i iz zdravice zemlji ta (30-45cm dubine). U ve uspostavljenim vo njacima i vinogradima. U nekim drugim situacijama. U starijim vo njacima pH je ni a zbog primene ubriva kisele reakcije. Zemlji na pH vrednost u velikoj meri uti e na dostupnost hranljivih materija biljkama. mo e se desiti da biljke ne mogu da usvoje dovoljnu koli inu hranljivih materija ak iako ih u zdravici ima dovoljno. ak iako analize pokazuju nezadovoljavaju i sadr aj mineralnih materija u zemlji tu. biljke obi no mogu da usvoje dovoljne koli ine najve eg broja hranljivih materija. a svaki uzorak treba da se sastoji od najmanje 20 proba.0 i 7. Nedostaci ili suvi ci hranljivih materija e e se javljaju kada je pH vrednost van ovih granica. Sa delova vo njaka na kojima su druga iji tipovi zemlji ta ili koji su na razli it na in izlu eni ili ubreni treba uzeti posebne uzorke. U ovakvim uslovima. Na ovakvim mestima pH vrednost i koli ina hranljivih materija se esto zna ajno razlikuju. pa je preporu ljivo vr iti uzorkovanje na svakih 3 do 5 godina. Uzorke treba uzimati iz me urednog prostora koji zahvata prskalica kod suzbijanja korova. Niska pH vrednost mo e biti prirodna osobina zemlji ta ili posledica stalne primene kiselih azotnih ubriva. Stoga se pri pra enju kvaliteta ishrane zasada ne treba oslanjati samo na rezultate analize zemlji ta. . analiza zemlji ta je najbolji na in za posmatranje njegove pH vrednosti. Koli ine hranljivih materija i pH vrednost menjaju se postepeno. biljke ne e odreagovati na dodatno ubrenje. Tako e bi trebalo uzeti posebne uzorke iz delova pija je dubina smanjena uklanjanjem zdravice ili pove ana njenim dodavanjem. kako bi se imao uvid u stanje uspostavljenih zasada. Uzimanje uzoraka u ve uspostavljenim zasadima.

Analize biljnog tkiva su od najve e koristi ako se uzorci uzimaju na svakih 2-5 godina. pa su podlo ni ispiranju. treba obavljati analize biljnog tkiva koje e omogu iti lak u identifikaciju simptoma i pru iti uvid u snabdevenost biljaka mineralnim elementima. Azotna ubriva Biljke se obi no snabdevaju azotom godi nje i na tr i tu se mogu prona i razli ita ubriva sa ovim elementom. pogotovo na peskovitom zemlji tu. nedostatak Mg mo e biti posledica niske pH vrednosti zemlji ta ili veoma visoke koncentracije ca u njemu. Ureu je najbolje primeniti po hladnom prole nom vremenu. Ako je pH vrednost previ e niska. amonijuma ili njihove kombinacije. Tokom zime e e se ubri nitratnim nego amonijumovim ubrivima. Urea mo e sadr ati i razli ite koli ine nusproizvoda. ali postepeno. Ona sadr e azot u obliku nitrata. Kako bi se izbegli poreme aji u sadr aju hranljivih materija. Mlade zasade treba uzorkovati e e. savetuje se uno enje kre njaka. ponekad je neophodno izvr iti i analizu zemlji ta. ljude i ivotnu sredinu. Redovno uzorkovanje tokom nekoliko godina omogu i e najbolji uvid u promene i potencijalne poreme aje u sadr aju hranljivih materija. Treba uzeti u obzir i reakciju zemlji ta (kisela ili bazna). Kako bi se odredio najbolji na in za popravljanje nedostatka koji je ustanovljen analizom lisnog tkiva. po to se sadr aj hranljivih materija u njima mnogo br e menja. pre nego to do e do prvih simptoma ili smanjenja prinosa potrebno je sprovesti analizu tkiva. i amonijacni azot koji se . Treba nabavljati samo neophodne koli ine i izbegavati skladi tenje velihih koli ina ubriva. ima kiselu reakciju i tra i oko 816 g kre njaka za neutralizaciju svakih 453. najvi e pa nje treba obratiti na sadr aj odre enog minerala i na cenu. koji je odmah dostupan biljkama. koji u velikim koncentracijama mo e o tetiti mlada stabla. ubriva mogu dovesti do korozije opreme za njihovu primenu i. Na primer. dok se amonijum zadr ava na esticama zemlji ta i te e se ispira. Amonijum nitrat je jo jedan izvor azota i sadr i oko 32% ovog elementa. Isto kao i urea. UBRIVA ubriva su supstance koje sadr e hranljive elemente. Nitrati se ne vezuju vrsto za zemlji ne estice. na in rukovanja. amonijum se u zemlji tu transformi e u nitrate. a visoka koncentracija ca mo e se smanjiti uno enjem magnezijum sulfata u zemlji te. ali kada temperatura zemlji ta poraste i koren postane aktivan. Kako bi se na vreme spre ili nedostaci hranljivih materija.ANALIZA TKIVA Koncentracija hranljivih elemenata u biljnim tkivima jeste najpouzdaniji pokazatelj snabdevenosti vo aka hranom. deo azota mo e se izgubiti isparavanjem. ako se ne koriste i ne uvaju na pravilan na in mogu predstavljati opasnost po doma e ivotinje.8. Koncentracija hranljivih materija menja se i tokom godine pod uticajem vremenskih uslova i te ine roda. Kada se odlu uje koje e se ubrivo primeniti. jer ako ubrivo ostane na povr ini zemlji ta po toplom vremenu. to zna i da e biti potrebno oko 816 g kre njaka za neutralizaciju kiselosti iz svake koli ine od 454 g uree koja se unese u zemlji te. Ve prisutni simptomi poreme aja sadr aja hranljivih materija ukazuju na to da biljke nisu dobro snabdevene. Njihov sadr aj u starijim zasadima se tako e menja. Ispitivanjima je ustanovljeno da su amonijumova i nitratna ubriva skoro podjednako efikasna. Ve ina vo nih vrsta lak e usvaja nitrate od amonijuma. Ovo ubrivo sadr i nitratni azot. to mo e dovesti do smanjenja prinosa ili kvaliteta ploda. lako se primenjuje. Ima kiselu reakciju i koeficijent neutralizacije kre njaka od 1. pa nije potrebno vr iti analize tako esto.6 g azota primenjenog preko ovog ubriva. Urea sadr i visoku koncentraciju azota (46%). uslove pod kojima biljke usvajaju te elemente i dodatne elemente koji se u tom ubrivu nalaze. a cena je pristupa na.

kalcijum nitrat se esto primenjuje dopunski u maju ili junu. preporu uje se jesenja primena. Fosforna ubriva Kriterijumi pri odabiru ovih ubriva trebaju da budu sadr aj fosfora P2O5. ali zato sadr i i 11% magnezijuma. i veoma esto. koje zahtevaju nisku pH vrednost zemlji ta i mo e biti pogodan za primenu u vo njacima na zemlji tima bazne reakcije. i njegova cena je visoka. Kalijum hlorid (KCl) je kalijumovo ubrivo ija je upotreba iroko rasprostranjena. Sav azot je u lako dostupnom nitratnom obliku.i imaju jaku kiselu reakciju. esto se primenjuje u borovnicama. Sadr i ne to manje kalijuma (50% kalijum oksida) i obi no je skuplji od kalijum hlorida.zadr ava u zemlji tu i sporije postaje dostupan biljkama. Sav azot nalazi se u vidu nitrata. Sav azot nalazi se u obliku amonijuma. Da bi se izbegli eventualni gubici azota isparavanjem do koga mo e do i posle primene uree po toplom vremenu koje je uobi ajeno za ovaj period. ispiranjem se mo e izgubiti velika koli ina nitratnog azota. Normalni superfosfat ne upotrebljava se tako puno kao ranije . kako bi bilo dovoljno vremena da dode do ispiranja hlorida iz zone korena pre po etka prole nog porasta. s obzirom da sadr e oko 50% fosfor oksida. Ako postoji potreba za uno enjem velikih koli ina ovog ubriva. Kalcijum nitrat se veoma esto koristi u vo njacima. odnosno pre nego to temperatura zemlji ta poraste u prole e i koren postane aktivan. njegova dostupnost biljkama. ubrivo treba izabrati u zavisnosti od cene po jedinici kalijum oksida i od toga da li ono sadr i jo neke korisne elemente. kako bi odr ali pH vrednost zemlji ta. mali sadr aj azota ± 21% i relativno je skup. mnogi proizvoda i. Nekoliko ubriva pokazuje visoku efikasnost obezbe ivanja odgovaraju e koli ine kalijuma biljkama. kao to je urea ili amonijum nitrat i kre njak. Kalijumova ubriva Postoji nekoliko vrsta ubriva koja sadr e kalijum. Obi no je skuplje od kalijum hlorida. Do toksi nog dejstva hlorida mo e do i ako se u tek uspostavljenim vo njacima primenjuju velike koli ine ovog ubriva ( 360 kg/a) ili ako kalijum hlorid dode u direktan kontakt sa mladim stablima. Di-amonijum fosfat (DAP) i momo-amonijum fosfat (MAP) sadr e relativno malu koli inu azota ± DAP 17 %. a MAP 11 % . ali spada u skupa kalijumova ubriva. Kalijum sulfat tako e ima iroku primenu. Mo e se koristiti u zasadima u koje je potrebno uneti kalijum. U ovom ubrivu ima manje kalijuma (22% kalijum oksida). radije nekoliko puta primenjuju jeftinija azotna ubriva kisele reakcije. pa je odmah dostupan biljkama i ne smanjuje pH vrednost zemlji ta. Kalijum nitrat sadr i veoma nisku koncentraciju azota ± 13%. koji se lako ispira. koje su na toksi nost hlorida osetljivije od ostalih vo nih zasada. Mogu biti pogodni za primenu u vo njacima u kojima je potrebno uneti fosfor. Ima visok sadr aj kalijuma ± 60 ± 62% kalijum oksida i pristupa nu cenu. Kalijum magnezijum sulfat koristi se ako postoji potreba za uno enjem magnezijuma u zemlji te. Naj e e se koristi u borovnicama. gde postoji potreba za sni avanjem pH vrednosti. tj. Amonijum sulfat ima veoma kiselu reakciju. cena kao i rastvorljivost fosfora. visoka cena. Pre nego kalcijum nirat jednom u toku godine. Kalijum nitrat sadr i 44% kalijum oksida i 13% azota i u zasadima vo a se primenjuje u izvesnoj meri. Kalcijum nitrat ne treba primenjivati tokom jeseni i zime po to odmah dolazi do ispiranja nitrata. Najve i nedostatak ovog dubriva je nizak sadr aj azota ± 15%. Ako se primeni tokom jeseni ili zime.

celokupna koli ina amonija nog azota i 50% organski vezanog azota u nusproizvodima dostupni su biljkama u godini primene ovih ubriva. od kojih je skoro celokupan sadr aj odmah dostupan biljkama. ORGANSKA UBRIVA Stajnjak. Uop te. Monoamonijum fosfat mo e da se primenjuje kako samostalno. Koncentrovani superfosfat se e e koristi zbog visokog sadr aja P2O5 ± 46%. U zemlji ta koja sadr e vi e od 75ppm fosfora. I ovo ubrivo uve ava kiselost zemlji ta. PREPORUKE ZA UBRENJE VO A . ali je njegova primena veoma ekonomi na. Kameni fosfat ima mali sadr aj fosfor P2O5 (3-8%). ali je ovo ubrivo cenjeni izvor fosforP2O5. Za ove proizvode nisu potrebne dozvole koje se zahtevaju za primenu ostalih vrstih otpada. P2O5 i K2O. MAP sadr i 48% fosfor P2O5. Diamonijum fosfat (DAP) ima ne to manji sadr aj fosfor(V)oksida . 87% je rastvorljivo u vodi i obi no se koristi u me avinama ubriva. stajnjakom ne treba unositi vi e od 22. me avina stajnjaka i slame i biljni ostaci (seno i slama) mogu biti koristan izvor hranljivih materija. Uobi ajene koncentracije hranljivih materija u stajnjaku predstavljene su u tabeli. tako i u me avinama ubriva. treba izvr iti analizu reprezentativnih uzoraka kako bi se odredio sadr aj hranljivih materija u njima. Sporedni proizvodi koji nastaju preradom vo a.46% i vi e azota (18%) od MAP-a. ubriva sastavljena od sve e organske materije imaju visok sadr aj hranljivih elemenata i mogu o tetiti koren stabala ako se primenjuju u velikim koli inama. celokuopna koli ina amonija nog azota i 20-50% organski vezanog azota dostupni su biljkama u godini primene stajnjaka. treba poznavati sadr aj hranljivih materija u njemu. Skoro celokupna koli ina oksida fosfora u DAP je odmah dostupna biljci. koji je slabo rastvorljiv u vodi (ispod 1%) i iz upotrebe ga izbacuju gore opisana ubriva sa ve im sadr ajem P2O5. ali je ipak za utvr ivanje sadr aja azota potrebno uraditi posebne analize. i 11% azota. Primenom MAPa pove ava se kiselost zemlji ta. Oko 85% od ovog sadr aja u superfosfatu rastvorljivo je u vodi i odmah dostupno biljkama.7 kg/a fosfora. povr a i e erne repe mogu se tako e koristiti kao izvor hranljivih i organskih materija za snabdevanje vo a.zbog niskog sadr aja fosfora (18-20%) P2O5. Ipak. Izve taji o analizi stajnjaka obi no sadr e podatke o koncentraciji ukupnog azota. Generalno. koli ine primene treba odrediti tako da sadr aj azota i fosfora u njima ne prede preporucene granice. i zavisi od na ina na koji se on sakuplja i uva. Da bi se izra unale odgovaraju e koli ine primene stajnjaka. Od ove koli ine. Stajnjak ne bi trebalo unositi u zemlji ta sa visokim sadr ajem fosfora (iznad 150 ppm). Stajnjak treba primenjivati u koli inama u kojima procenat dostupnog azota ne prelazi preporu ene granice. Kod ivinskog stajnjaka sadr aj hranljivih materija zna ajno varira. Po to se sastav ovih nusproizvoda razlikuje. s obzirom da biljke obi no usvajaju ovu koli inu fosfora iz zemlji ta. amonija nog azota.

koje treba prilagoditi razlkama u tipovima zemlji ta i tehnologijama gajenja na pojedinim lokacijama. Oko starijih stabala ubrivo treba rasuti u pre niku irine kro nje. Na potrebu biljaka za azotom najvi e uti u tip zemlji ta. U pojedinim vo njacima mo e postojati potreba za primenom manje ili vi e azota od preporu enih koli ina. mogu izazvati o te enja korena. a 20-25 cm dalje od stabla. Koli ina u drugoj primeni mo e se smanjiti ili potpuno izostaviti ako nije zametnuto puno plodova. i ako se biljkama dostave u visokoj koncentraciji. Mogu e je da e biti potrebno smanjiti koli ine azota . Ovakva stabla treba ubriti malo ili ih skoro uop te ne ubriti. Te ko je pretpostaviti koliko se azota mo e obezbediti iz sena ili slame. kako bi se izbegla prevelika bujnost u drugom delu vegetacione sezone. Ako se koristi stajnjak ili neko drugo organsko ubrivo. ali tako da se opasnost od o egotina na korenu svede na najmanju meru. Ve ina ubriva koja se nalaze na tr i tu su soli. Preporuke za primenu ostalih hranljivih materija date su pod pretpostavkom da postoje potrebe za njihovim dodatnim koli inama. preporuke raznih proizvo a a treba uzeti kao okvirni vodi . ubrivo treba rasuti u redu. Pre odre ivanja treba upoznati reakcije zasada na ubrenje. Preterani porast posebno nanosi tete u mladim. Mesta na kojima je prethodno sejana lucerka mogu imati pove ani sadr aj azota i tu treba uneti mnogo manje ubriva. po to posle jesenje primene mo e do i do ispiranja. Kod mladih stabala vo a i vinove loze. rezidba i na in obrade me urednog prostora. u traci irine 1. U vo njake podignute na travnjacima i utrinama treba uneti 20-50% vi e azota nego u iste i dobro obra ene. a drugu u junu. Primena azota Iako se potreba za optimalnim koli inama azota razlikuje od jedne lokacije do druge. Na veoma peskovitim zemlji tima preporu uje se prole no ubrenje. U starijim vinogradima. treba rasuti ubrivo u pre niku od 90 ± 120 cm oko biljke. kvaliteta ploda i rodnosti.5-1. a onima na peskovitim zemlji tima i do 50% vi e od dole navedenih koli ina. Isto tako. Jaka rezidba podsti e vegetativni porast i mo e smanjiti potrebe za azotom. tako da ukupna koli ina unetog azota ne prelazi preporu ene koli ine primene. Ove koli ine treba prilagoditi uslovima u vo njaku koji se odre uju na osnovu koncentracije azota u listu.U daljem tekstu nalaze se preporu ene koli ine primene azotnih ubriva. gusto sa enim zasadima jabuke.8 m. bujnosti stabala. Mnogo je lak e primeniti dodatne koli ine azota nego iza i na kraj sa preteranim porastom do koga dovodi suvi ak ovog elementa. Dosta proizvo a a azot primenjuje iz dva puta ± prvu polovinu odre ene koli ine u martu ili aprilu. pre primene treba ustanoviti sadr aj azota u njima i koli inu primene prilagoditi koli inama azota u mineralnim ubrivima koja se ve primenjuju. ubrivo treba rasuti na mesto sa koga je ono dostupno biljci. Tek posa ene sadnice vo a i vinove loze treba ubriti posle dovoljnih koli ina ki e i tek po to se zemlja slegne. ve e koli ine unose se i u jako zakorovljene vo njake. Vo njacima podignutim na plodnoj ilova i mogu biti potrebne samo polovine preporu enih koli ina azota. posle zametanja plodova.

Kalcijum (Ca) Ako se pH vrednost odr ava iznad 6. Kako bi se u zasadima ko ti avog vo a na lakim. ali ih retko mo e potpuno ukloniti. Uno enje kre njaka u koli ini od 2-4 t/a ispravi e nedostatke ukoliko do njih do e. gro u. Po to se fosfor u zemlji tu kre e veoma sporo. Primeniti 9-13. i koncentracije treba smanjiti ako je vreme toplo i vla no ili ako od prethodnog prskanja nije pala ki a. kru kama. to e imati isti efekat kao i primena ostalih ubriva koja sadr e istu koli inu kalcijuma. treba primeniti 90-180 kg P2O5 po jednom aru. Tabela: Preporu ene koli ine primene fosfora u pre sadnje u jabukama. peskovitim zemlji tima odr ao odgovaraju i nivo kalijuma. Treba prskati rastvorom kalcijuma. ove koli ine bi e dovoljne najve em broju vo nih vrsta tokom niza godina. bi e potrebno primenjivati ove koli ine na svakih 3-5 godina.kalijuma. jagodama i malinama Tabela:Preporu ene koli ine kalijuma za primenu pre sadnje u zasadima raznog vo a Kalijum (K2O) Primena 68-136 kg/a kalijum oksida nadoknadi e ve inu nedostataka ovog elementa. Fosfor (P2O5) Ako postoji potreba..0. ko ti avom vo u. Primena fosfora . . Neodgovaraju i nivoi kalcijuma u stablima jabuke mogu da dovedu do poreme aja kao to su gorka pegavost.koje se u zemlji te unose iz organskih ubriva ili ovu primenu potpuno prekinuti dok se ne vidi kako biljke na nju reaguju. pucanje ili prerano smek avanje ploda. retko dolazi do nedostataka ovog elementa. Najbolje je prskati 8-10 puta u periodu od kasnog juna pa do berbe u intervalima od dve nedelje. kalcijuma i magnezijuma Ove elemente ne treba primenjivati ukoliko za njima ne postoji dodatna potreba. Treba prskati kalcijum hloridom u koli ini od 26±40 g/l u junu i julu i 40-65 g/l u avgustu i septembru.5 kg kalcijum hlorida po aru tokom vegetacionog perioda kako bi se postigli najbolji rezultati. Prskanje kalcijumom mo e smanjiti ove probleme.

dolomitni kre njak je najjeftinije ubrivo. Primena mikroelemenata Gde postoje nedostaci B. Fe. Mo e se upotrebiti magnezijum sulfat (gorka so) u koncentraciji od 131 g/l u prva dva prskanja tokom dve ili tri godine dok kre njak ne odreaguje u zemlji tu. Primenjuju se 2-4 t/a ili koli ine preporu ene na osnovu izve taja o analizi zemlji ta. Mn ili Zn preporu uje se primena slede ih koncentracija ubriva: .Magnezijum (Mg) Ako treba uneti dodatne koli ine magnezijuma.

treba primeniti vodeni rastvor mangan sulfata u koncentraciji od 66 g/l vode ili helate mangana u koncentraciji preporu enoj za prva dva prskanja. aluminijum sulfata ili kiselih azotnih ubriva. Tako e se mo e koristiti i cink sulfat u kombinaciji sa jednakim koli inama hidriranog kre njaka za prva dva prskanja (12-26 g/l ) ili 1. Cink (Zn) Reakcije na uno enje Zn preko zemlji ta nezadovoljavaju e su na zemlji tima sa visokom pH vrednosti. Prednosti ovakvog na ina ubrenja ogledaju se u zna ajnoj u tedi samih ubriva (tro kovi su manji i do 50% ). treba ga pobolj ati ili uop te ne ubriti na ovaj na in. proveriti pH zemlji ta i uneti kre njak u potrebnoj koli ini. 225450 g/a za tre nju i 225 g/a za breskve. iz svakog kaplja a u jedinici vremena treba da isti e apsolutno jednaka koli ina vode.3 kg u septembarskom prskanju posle berbe. na in ubrizgavanja ubriva u sistem. Ako simptomi na biljkama ukazuju na nedostatak gvo a. kapacitet injektora i odre ivanje trajanja primene. manjem oslanjanju na ki u da sprovede azot do korenovog sistema. Uno enje gvo a preko zemlji ta na zemlji tima sa visokom pH vrednosti su se pokazala nedovoljnim ili neefikasnim.3-2. razlike izmedu kaplja a ili njihovog zapu avanja. Po to je razlika izmedu nedostatka i suvi ka bora mala. ubrenje preko sistema kap po kap ubrenje preko sistema kap po kap treba pa ljivo isplanirati. Ujedna enost protoka Najva niji preduslov za efikasno injektiranje ubriva u sistem jeste ujedna en protok vode u njemu. Savetuje se folijarna prihrana i helati cinka u preporu enim koncentracijama i vremenima prskanja. Preko sistema kap po kap se najce ce primenjuje azot. Neravnomeran protok vode javlja se kao posledica lo e projektovanog sistema. ravnomernijem i redovnijem snabdevanju biljaka azotom tokom itavog vegetacionog perioda i smanjenim gubicima od ispiranja azotnih ubriva.Bor (B) Bor se primenjuje inkorporacijom u zemlji te u koli ini od 450-600 g/a za jabuke i kru ke. Ako je ovaj procenat ispod 80. Iako je skoro nemogu e postici 100% ravnomeran protok. Mangan (Mn) Ukoliko je prisutan nedostatak mangana. Koncentraciju ne treba pove avati vi e od dva puta. Da bi protok vode u sistemu za navodnjavanje bio ujedna en. treba je smanjiti dodavanjem sumpora. Solubor je navi e kori eno ubrivo sa borom. Koncentracija se ne sme pove avati vi e od dva puta. Folijarnom primenom mo e se bolje kontrolisati koli ina bora koju biljka usvoji. Za privremenu popravku treba koristiti fungicide koji sadr e gvo e. pa je zato najbolje da se projektovanje i postavljanje sistema poveri . a pH je iznad 7.5. Najva niji faktori koje treba uzeti u obzir su: ujedna en protok vode (ravnomerna primena ubriva mogu a je samo ako je i protok vode ujedna en). Breskve su veoma osetljive na suvi ak bora ± treba ga primenjivati samo ako analize listova pokazuju njegov nedostatak. za primenu ubriva preko sistema je neophodno da ova ujedna enost bude najmanje 80%. Ukoliko je prisutan suvi ak Mn. Fungicidi Ditan i Cineb su tako e dobri izvori cinka ako se primenjuju u zasadima za koje su registrovani i u koncentracijama i vremenu primene nazna enim na etiketi. Mo e se primeniti i folijarno u koncenraciji od 6 g bora u litri vode u prva dva prskanja ili 12 g bora u litri vode u septembru ili oktobru dok je li e jo aktivno. treba ga primenjivati samo ako postoji potreba za time. Gvo e (Fe) Do nedostatka gvo a dolazi na zemlji tima sa visokom pH vrednosti ili slabom drena om. Biljke se ne mogu ravnomerno snabdeti ubrivom ako protok vode nije ujedna en. ili komercijalne helate gvo a u koncentracijama koje se preporu uju za ranija prskanja. vrsta ubriva.

postave se ispod kaplja a i meri se vreme u sekundama potrebno da nivo vode dostigne nazna enu crtu. U datom primeru. zbir tri najkra a vremena je 100s.kvalifikovanim licima. prona i na horizontalnoj osi. ozna enu kao Tmin. brz i precizan na in merenja ravnomernosti protoka opisan je na grafiku. Stepen rastvorljivosti nekoliko suvih azotnih ubriva prikazana je u tabeli. Ove vrednosti treba koristiti kao osnovu za odre ivanje stvarne rastvorljivosti ubriva u vodi za navodnjavanje. Svaka posuda obele i se crtom na istoj visini. Na grafiku je dat primer zbira tri najdu a vremena od 200s. amonijum nitrat i urea. injektiranje ubriva u sistem se ne preporu uje. tank sa delom za ubrizgavanje ubriva ± deo vode za navodnjavanje vra a se u tank zbog razlike u pritisku izmedu ulazne i izlazne cevi na tanku u kome se nalazi rastvoreno ubrivo. Slede e treba sabrati tri najkra a vremena i tu vrednost. pritisak u sistemu i protok u glavnoj cevi se u izvesnoj meri razlikuju od sistema do sistema. pretakaju a pumpa ± rastvor ubriva se unosi u sistem pomo u pumpe. Vrste injektora Postoji nekoliko vrsta injektora. dok se amonijum nitrat i urea moraju prvo rastvoriti u vodi i tako injektirati u sistem. Jadnostavan. Ovo su maksimalne koli ine iste supstance (zasi eni rastvori). . Ujedna enost protoka mo e se pobolj ati produ enjem vremena primene i injektiran ubriva ja dotle dokle je to isplativo. Dalje se saberu tri najdu a vremena i ta vrednost (ozn ena kao Tmax) prona e na vertikalnoj osi grafika koja je ozna ena. Za epljenje kaplja a obi no se spre ava upotrebom filtera i pravilnim odr avanjem sistema. ali se u naj iroj upotrebi nalaze tri: Venturi ± te na ubriva ili rastvorena vrsta ubriva unose se u sistem na osnovu razlike u pritisku koja nastaje na su enom delu glavne cevi na mestu injektiranja. Azotna ubriva koja se mogu injektirati u sistem Azotna ubriva koja se obi no ubrizgavaju u sistem su u obliku 28%-og rastvora azota. Izlazni kapacitet pumpe. Rastvor azota se mo e direktno uneti u sistem. Za merenje protoka iz pojedina nih kaplja a koristie se male posude (od oko 200 mililitara). U datom primeru. Povuci vertikalnu liniju od Tmin i horizontalnu od Tmax. dok je realna rastvorljivost ubriva obi no malo slabija. ova vrednost je jedva zadovoljavaju a (77%) i ukoliko se ona ne mo e pove ati. Vr ednost ravnomernosti protoka nalazi se u preseku ove dve linije.

odnosno etiri nedelje kasnije. Iz ove zone ubrivo se mo e isprati ako se u sistem unosi rastvoreno u velikoj koli ini vode ili u vremenu neposredno pre ili posle navodnjavanja ili jake ki e. Po gornjem primeru. a glinu e oko 6 l. dok se tri ili etiri kaplja a po stablu mogu koristiti na jako peskovitim zemlji tima ili kod velikih stabala.Iako koncentracija ubriva u sistemu za navodnjavanje mo e varirati u zavisnosti od vrste injektora koja se koristi. .3 l vode. Kada se ustanovi koja je koli ina ubriva potrebna jednom stablu. Tu koli inu dalje treba pove ati ili smanjiti u zavisnosti reakcije drveta na ubrenje. Npr. stablo kome je normalno potrebno 450g amonijum nitrata koji se primenjuje jednom godi nje po povr ini zemlji ta e imati istu bujnost. 60 g po stablu uneti u vreme cvetanja. Tako. Obi no su dovoljna dva kaplja a. Ako u datoj sekciji koja se navodnjava ima 500 stabala. ispiranje treba svesti na najmanju mogu u meru. Ne treba injektirati celokupnu koli inu azota koja je namenjena za tu godinu u samo jednoj primeni. sposobnosti korena da sprovodi rastvor hranljivih materija. Koli ine azota koje se unose injektiranjem mogu biti manje i do 50-65% u pore enju sa onima koje se unose preko zemlji ta.3 l zemlji ta. Kolicina dubriva za injektiranje Koju koli inu ubriva treba koristiti i u kom momentu ga treba ubrizgati u sistem? Koli ina i vreme zavise od starosti stabala.tipa zemlji ta i iskustva i ciljeva proizvoda a. Injektiranje preko sistema kap po kap bi bilo najbolje zapo eti koli inom azota koja je upola manja od one koja bi se ina e rasula po povr ini zemlji ta. Ako je jednom stablu potrebno 200 g amonijum nitrata godi nje. visok procenat ubriva ostaje u zoni korenovog sistema. kako bi se odredilo koliko je ubriva potrebno za svaku sekciju pod sistemom. nju treba pomno iti sa brojem stabala koja su pod sistemom kap po kap. Veoma je va no poznavati tip zemlji ta u vo njaku i dubinu do koje se prostire korenov sistem.3 l zemlji ta zadr ava 2. a jo 60 g i 80 g dve. Zato ne bi trebalo navodnjavati pre ili posle primene ubriva ili ako su prognozirane jake ki e. tip injektora ne e uticati na ravnomernost primene ubriva dok god je vreme ubrizgavanja dovoljno dugo da se celokupna koli ina ubriva rasporedi u vo njaku. Injektiranje ubriva daje proizvoda u ve i stepen fleksibilnosti od primene ubriva preko zemlji ta po to se na ovaj na in ubrivo dostavlja biljkama ba onda kada im je to potrebno. u nju treba uneti 500*60g. Mo e se desiti da jedan kaplja po stablu ne bude dovoljan da obezbedi dovoljnu koli inu vode i hranljivih materija korenovom sistemu. Kre njak zadr ava 4. od kojih e prvi biti negde u vreme cvetanja. Kako bi se pove ala efikasnost ubrenja i izbeglo spu tanje ubriva do podzemnih voda. prinos i iste koncentracije azota u li u ako se ubri injektiranjem sa 1/3-1/2 manjom koli inom azota. Stabla lak e usvajaju injektiranjem une en azot zbog preciznije odre enog vremena primene i uno enja ubriva direktno u zonu korena. odnosno 30 kg amonijum nitrata u vreme cvetanja.potencijalnog prinosa. sorte.5 L vode na 38. Efikasnost i ispiranje Kada se injektiranje ubriva uskladi sa planom navodnjavanja i o ekivanom koli inom padavina. Op te pravilo je da u peskovitim zemlji tima svakih 38. svakom stablu treba dostaviti 60 g amonijum nitrata u vreme cvetanja. ovu koli inu treba podeliti na tri ili vi e jednakih doza i injektirati ih u intervalima od 2 nedelje.

Po to se injektiranje ubriva zavr i. sistem treba uklju iti i pustiti da dostigne ravnote u ili stepen apsolutne operativnosti. sistemu na toj sekciji je potrebno oko 20-30 min da dostigne ravnote u. FERTILIZING FRUIT CROPS. . Eric Hanson sa enleskog prevela: Katarina Markovi . dipl. sistem treba ostaviti uklju en 20-30 min kako bi celokupna koli ina ubriva iza la iz sistema.Du ina vremena injektiranja Sistem za navodnjavanje treba da bude u funkciji du i vremenski period od onog koji je potreban za injektiranje ubriva.ing. Ako jedna sekcija koja se navodnjava pomo u jednog ventila ima oko 10a ili manje. Ovako se izbegava rizik da ubrivo ostane u sistemu posle njegovog isklju ivanja i da dode do za epljenja kaplja a. Pre nego to se zapo ne sa uno enjem ubriva.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful