Apsolutno zdravlje

SAVRENO ZDRAVLJE I DUG IVOT Kako da pomognemo sebi i drugima?

PREDGOVOR

Zaista je zauujue koliko se fundamentalnih odgovora moe nai kada pokuavate da reite zagonetku dugog ivota i produene mladosti. Prilikom svojih istraivanja otkrio sam u svemu to je stvoreno jedan jednostavan plan kako se stvarno moe dostii taj naoko nedostini cilj. Mi ljudi se nalazimo u jednom zaista zavidnom poloaju. Mi stvarno moemo da ostanemo mladi veoma dugo i stvarno imamo i mogunost da se podmladimo. Na alost, tu mogunost prepoznaje i koristi veoma malo ljudi. Ovaj materijal treba zato da poslui svima koji se usuuju da zamisle taj cilj; koji se usuuju da sanjaju san o zdravlju i mladosti. Ona treba da poslui da jedan san postane stvarnost. Veoma potujem ljude koji se usuuju da bace pogled preko ivice svoga tanjira da bi videli da li se ono, to se svakome ini normalno i svakodnevno moe uskladiti s njihovim iskustvom i injenicama.Zar, onda, ne bi bilo dobro kada biste se i vi, dragi itaoci, duboko i ozbiljno zamislili nad temom dugotrajne mladosti i pitanjem kako bi se proces starenja stvarno mogao usporiti i ivot produiti.

Iako ljudi vrlo brzo proiruju podruje svoga znanja, zaista zauuje injenica da samo povrno, ali i sa tako malo stvarnog uspeha, razmiljaju upravo o ovoj temi. Meutim, kao da se ispod povrine nae prividne nezainteresovanosti ipak krije i neki strah, prikriveni strah od starenja i prestanka ivota. Zar nije istina da taj strah i s njime povezana beznadenost imaju i svoje opravdanje? Nomalno starenje nije naime ba tako normalno kao to emo videti. Samo zato to se to svakome dogaa i to niko ne uspeva da se toga oslobodi, nije i dokaz da to zaista tako mora da bude! Zato emo na stranicama ove knjige upoznati ljude i saznati njihove tajne, ljude koji su uprkos svojoj dubokoj starosti stvarno ostali mladi i koji e to jo dugo i ostati. Na temelju dananjeg stanja nauke jedna dugotrajna mladost je postala veoma dostina. Da li ste se ve zapitali zato se proces starenja tako istrajno, skoro nezapaeno i s tako zastraujuim automatizmom odvija? Ne? Zato ne? Verovatno zato to ste se na taj proces i sami ve navikli. Ali, postoji li neki opravdani razlog da se moramo naviknuti na neto tako neugodno i neprihvatljivo? Svakako da ne postoji ukoliko oveku stoji na raspolaganju neka alternativa, zar ne? Zato su samo retki uspeli da raskinu okove te opteusvojene navike u razmiljanju? Sasvim jednostavno, zato to niko ne moe uspeno sauvati mladost i snagu ukoliko ne prihvati i ne primenjuje odreena pravila i zakonitosti ovog naeg davno stvorenog sveta! Pred oima nam stoji istina, koju veina ljudi previa. To je istina o jednom posebnom sistemu ivota koji, ako se pravilno primeni, moe da dovede do stvarnosti jednog istinskog podmlaivanja. Kada nas je Bog u poetku stvorio, predvideo nam je veni ivot. Iako posle pada u greh nemamo vie pristup drvetu ivota, ipak moemo uz potovanje prirodnih zakona, koje je Bog proglasio, osigurati sebi jednu dugotrajnu mladost. U treem delu ovog materijala baviu se mnogo podrobnije pitanjem kako da svoje znanje sasvim jednostavno ugradimo u svoj ivot i kako da sve to smo saznali praktino primenimo. 2

Vano: pravo podmlaivanje, istinski antiaging, ne mora da prouzrokuje visoke trokove da bi bilo uspeno. Prirodno podmlaivanje trai samo malo razmljanja, usvajanja novih navika i iznad svega, spremnosti na uenje. Kako bi, onda, bilo kada biste i vi, bez obzira u kojim se godinama upravo nalazite, prihvatili priliku da sve do svog vrlo dalekog ivotnog cilja ostanete stvarno mladi i vrsti? Ili, naravno, da to ponovo postanete? Vi ete imati priliku da vidite kako se taj cilj moe zauujue uspeno istvariti. Zamislite samo sebi da nee biti ni teko ni nelogino da se ta zamisao korak po korak i ostvari. Prilikom istraivanja za ovaj materijal dodatno sam pregledao mnotvo spisa i informacija, ali sam ugradio svoja vlastita iskustva sa ovom temom. Naravno, izvestiu vas i o najnovijim, najsenzacionalnijim antiaging saznanjima savremene nauke. O spektakularnim gentehnikim utopijama i hormonskim manipulacijama i o tome koje nove vitamine, ivotne namirnice i vrste sportova predstavljaju trend u bulevardskim medijima da bi se sauvala mladost, govoriu takoe. Sve to je sada postalo jedno ogromno trite. ovek bi mogao da stekne utisak da se neki uspesi na podruju odravanja mladosti i zdravlja mogu postii jedino uz ulaganje velikih materijalnih sredstava. Zar ta sredstva zasta mogu da zaustave proces starenja? Ima dovoljno dobrih saveta i ima dovoljno pametnih rei, ali jednostavno nedovoljno informacija kako da se ova tema prirodno i praktino prenese u ivot. eleo bih ipak da naglasim da ivimo u jednom veoma zagaenom svetu i da smo izloeni velikom stresu tako da kod nekih ljudi uprkos najboljem nanu ivota mogu da se pojave poneke opasne bolesti. Time samo elim da naglasim da se ne moemo osloniti samo na svoja nastojanja, ve da nam je potrebno da gajimo duboko poverenje u Boga i u Njegovu mo da nam pomogne u borbi protiv bolesti i slabosti. Poto nas je Bog u Novom zavetu pozvao da uvamo svoje telo kao svojevrsni hram Svetoga Duha, treba taj poziv da shvatimo kao potvrdu da treba da usvojimo i nain ivota u skladu 3

s pravilima zdravog i moralnog sistema ponaanja. Zato elim da vam u ovoj knjizi prikaem kako da dostignemo taj apsolutno zdravi nain ivota i ponaanja. Prof. Dr. Valter Fajt (Walter Veith) nam je kao psiholog, geolog i zoolog putem svoje serije zdravstvenih predavanja Zadivljujua otkria , koja postoji i na disketama, u kojoj navodi savrene naune dokaze, prikazao koje su prednosti zdrave ishrane i koje mane ima uobiajena ishrana i pokrenuo me je da navedem i rezultate njegovih istraivanja koja nam mogu pruiti savrene smernice. Svakome bih preporuio ta predavanja, jer nam pruaju mogunost da saznamo mnoge vane podatke i nauna objanjenja, koja se ne mogu nai u naruenim i izmanipulisanim istraivanjima, koja u sadanje vreme preplavljuju trite.

UVOD ovek prema starenju ima jedan veoma udan odnos. Kao dete eli da veoma brzo odraste i sazri, ali u poodmakloj dobi veina ljudi bi dala sve to ima da se vrati u godine mladosti ili ak detinjstva. Kako je s vama? Sada ste verovatno 30-40-50-60 godina stari. Moda se stekli i prve sede vlasi, moda vam se u koa polako oputa, ulo vida slabi, pa niste sprenni da se s time pomirite ili jednostavno elite da to due zadrite sveinu svoje mladosti. Zar nam nisu oduvek govorili da ve poetkom dvadesetih godina, dakle, kada smo tek potpuno odrasli, poinje nae starenje? Ali, zato mora da bude tako? Dobro pitanje! Ne postoji uistinu nijedan prirodni uzrok, osim masivnog nepoznavanja tog podruja, kojim bi se mogla opravdati ta pojava! Pod uslovom da prihvatimo odreena saznanja, sve ove pojave se mogu bez hemije i hirurkog noa vratiti na poetnu taku. To je nova poruka i saznanje koje vam nudi ova knjiga! Da, vae telo je sposobno za obnavljanje! Proces starenja je u stvari mogue preokrenuti! Postoje dokazani sluajevi ezdesetgodnjaka, 4

bez kose na glavi, kojima je kosa ponovo narasla, zahvaljujui podmlaivanju koe na glavi. Naizgled nemogue se dogodilo: skoro etrdeset godina stara ela bila je korak po korak popunjena novom kosom. To u stvari dokazuje samo jedno, naime, da se ta stara koa na glavi vratila u stanje koje je imala u dvadesetim godinama ivota, da se podmladila! Da se vratila u doba kada je to nezadrivo ispadanje kose i zapoelo! Vi ete u ovom materijalu doiveti i stvari koje e uiniti da se promeni vaa slika sveta, koju ste godinama stvarali. I to i jeste moja namera! U najmanju ruku mora se reformisati potpuna slika procesa starenja koji ste sebi zamislili. Dosta ve s nepotrvenim naklapanjima o starenju i bolestima! Istina o tome nas podmlauje i upravo ono to stvarno deluje i podmlauje u krajnjoj liniji je ono to i treba uzimati u obzir. to ranije zaponete primenjivati metodu (trei deo), to ste neoptereeniji u tom trenutku, to ete bre postii uspehe i to e vam biti potrebno manje strpljenja. Ve prema tome koliko ste sebe prisilili da se upustite u ovaj proces podmlaivanja, bie vam potrebno vie li manje istrajnosti i volje da sebe zadrite na putu novog naina ivota i sticanja nove mladosti. Ako ovek duboko pronikne u ovu temu, brzo e ustanoviti da je uprkos mnogostukim podrujima na koja se ona odnosi, ona genijalno jednostavna, iako zahteva prelaenje kroz mnogobrojne uzastopne faze. Upravo zato je ovaj materijal zbog preglednosti podeljen na tri potpuno odeljena dela i nivoa. Prvi deo obrauje problem starenja i sam njegov proces. To je deo koji razjanjava i degenerativni karakter savremenog naina ivota. Drugi deo prilazi temi s mentalne strane, ali prikazuje i prirodne zakone mladosti. Ovaj deo e vam pomoi da istrajete u prouavanju i da sauvate zdravu motivaciju.

Trei deo se posveuje praktinoj primeni. To je deo koji nam je najpotrebniji i o kojemu u stvari i najradije piem. Ovde knjiga menja i svoj karakter, od knjige koja razjanjava postaje praktino uputstvo koje vas vodi napred korak po korak. Drugim reima, prvi deo se obraa mozgu, drugi je namenjen srcu, a trei sjedinjuje oba prethodna u praksu proseca podmlaivanja. Posle itanja celog materijala dobijate u ruke sva ljudima dostupna sredstva da postignete svoj cilj. Upoznaete povezanosti i ne samo da ete ih upoznati, ve ete imati u rukama podatke kako da na najlaki nain sve to ste saznati prenesete u svoj praktini ivot. Informacije dovode stvari u eljeni oblik. Ova infomacija dovodi i vas u va idealni oblik i u idealnu sliku. Mogu da vam obeam da e se tu nai poneto za svaki tip oveka, za svaki eljeni rezultat i svaku eljenu brzinu. eleo bih jo jednom da naglasim da je unutranje zdravlje ije se izraavanje vidi spolja na telu, najvanije i da ovek te spoljanje manifestacije treba da koristi jedino zato da nadgleda i da proverava svoje telesno zdravlje. Dogovor Jedan dogovor ipak moram da postignem sa svakim od vas. To je u izvesnom smislu, ipak neka vrsta uslova: Poneto od onoga to ete itati bie vam novo i nepoznato, strano. Upravo zato vam pozivam da ono to sledi, propustite kroz filtere svog zdravog razuma. Moda e biti neophodno da neto od onoga to znate odbacite, da prepoznate nove slojeve znanja koji su se daleko bolje pokazali u praktinom ivotu. Nema u stvarnom smslu te rei nita stvarno novo da se naui. Morate samo prepoznati kao staro ono to vam se prua kao novo, jer sve to zaista morate da nauite i nije stvarno novo. Na alost, ove nove- stare istine se esto potiskuju ili ismejavaju, jer mi iznad sebe imamo podruja moi koja se iz svojih vlastitih interesa 6

trude da oveanstvo sazna to je mogue manje o zakonima zdravlja da se ne bi tako brzo umnoavalo i da bi krugovi kojima pripada farmaceutska industrija mogli da umnoavaju svoja bogatstva. Zato njihovi medikamenti priguuju neke simptome, ali zato stvaraju nove bolesti , tako da farmaceutska industrija moe da prouzvodi sve nove nove lekove i stvara sve vei dohodak. U ovoj knjizi radi se samo o tome da se ljudima pomogne da pravilnim nainom ivota postignu ili sauvaju zdravlje i da naue na ive u okviru zdravog sistema ivota.

OBJANJENJE: TA ZNAI STARENJE? Mladost se sama odrava ukoliko joj sam ovek ne stavlja na put nikakve prepreke! ovek je uspeo u skoro svemu to je sebi postavio kao cilj, samo jedno nije uspeo da rei: problem starenja koji ga titi. Taj jedan jedini oajniki teret i jedino strahovanje ljudskog roda. Zato teret? Zato to su starost i njegove posledice tako neugodne! Jedno, na alost, nismo ni u koli uspeli da nauimo: sveopti zakon uzroka i posledice. Taj jedan jedini zakon ini da ljudi stare, jer to ovek seje to mora na kraju i da poanje. Na alost mnogi ne znaju ta e ponjeti, jer ne znaju ni ta seju. Sa druge strane, upravo taj zakon, kada se pravilno primeni, moe nas i podmladiti. Stariji ljudi slabije vide, slabije uju, ulo mirisa poputa, sve je nekako maglovitije oko nas, ak se ini da je i naa drutvena vrednost u opadanju. Kao da ljudi oveka vie ne uzimaju tako ozbiljno kao nekada. Osim toga, nekako kao da nas sve boli. Svakako da to nisu nikakvi privlani izgledi. Nismo tako ni planirali da bude. Star i lomljiv da bude, nije nikakva ala prirode, ne, to je krenje prirodnih zdravstvenih zakona! Nesvesno i nenamerno

krenje! Sve to ivi u skladu s prirodom ne doivljava probleme starenja i propadanja u takvoj meri i na takav nain! Sva stvorenja u slobodnoj divljoj prirodi ive sve do kraja svog ivota kao sposobna i zdrava bia, u stvari niko nje u stanju da prepozna starost mnogih divljih ivotinja jednostavno zato to se ona i ne primeuje. Ponekad se pomaemo time da im brojimo zube ili neto slino. Ili, da li ste ve videli neku irafu koja hoda sa tapom ili elavog lava koji nosi naoare? Da li sre videli gorilu koji pati od hemoroida i medveda koji ima astmu? Ne, bolesne ivotinje se mogu videti samo u zoolokom vrtu ili tamo gde zajedno sa ovekom dele istu ivotnu sredinu. Kada ivotinje dostignu svoju najdublju starost, tada sve se sve dogaa vrlo brzo i one odlaze. Samo jedno ne ine: ne propadaju polako kao ovek. Kod njih to ide brzo, jer ive u skladu s redom stvaranja, koji se veoma razlikuje od sistema po kojem ive takozvani civilizovani ljudi. ovek je dodir sa zdravljem i poznavanje zdravlja rtvovao svom intelektu umesto da ivi u savrenom skladu s njegovim zakonima. ivot je postao polagano samoubistvo. Kako je to mogue i otkada se do dogaa? Objanjenje ta je starenje? ta se tu stvarno dogaa? ta se stvarno s nama dogodilo? Mi smo se jednostavno samo civilizovali i ta civilizacija nam je postala pravo prokletstvo. Ona je uinila da smo iskljuili sve svoje prirodne instinkte. Instinkt je u stvari isto to i zdrava intuicija, prepoznavanje svega to je prirodno i u skladu s prirodom. Civilizacija je sa svoje strane vetaka i strana prirodi, skoro uvek suprotna prirodi. Prirodne potrebe su zamenjene vetakim potrebama, koje kao posledicu imaju trajno samounitavanje. To je jedna vrsta kolektivnog samoubistva.

U meuvremenu ljudi su otkrili da je sve to jedna vrsta bolesti. Tu bolest strunjaci pravilno nazivaju civilatoza. Civilatoza je stvarno opis jedne savremene bolesti, bolesti koju su ljudi sami nesvesno i nenamerno izazvali, bolesti koja spreava ljude da dostignu svoj cilj da ive kao zdrava i mladolika bia. Civilatoza je jedan opti pojam za oko 250 raznih smrtonosnih bolesti od kojih ljudi umiru. Meutim, moe se navesti oko etrdeset hiljada raznih bolesti od kojih ljudi mogu da obole, ali od kojih ne umiru. Divlje ivotinje i divlji ljudi poznaju samo pet bolesti. Meutim, kasnije emo vie o tome govoriti.

PRVI DEO Civilizacija nije nita drugo nego jedan tanki nanos boje, koji prva kia moe da spere! (August Rodin, francuski umetnik) Pre nego to se pozabavimo prirodnim, biolokim i pravim programom antiaginga, vano je da shvatimo kako stvarno izgleda proces starenja. Zapravo nam posmatranje samog problema nee mnogo pomoi, ali nam je neophodno da bismo shvatili njegovu problematiku. Mi u stvari tragamo da reenjem problema starenja, al moramo zapoeti svoje istraivanje na pravom mestu. Kakav je to proces koji nas od ivahnog mladia i devojke pretvara u oronulog starca i nemonu starcu? Prvo da navedemo simptome te bolesti, da je tako nazovemo, jer sve to se u procesu starenja odigrava veoma slino simptomima neke bolesti. Evo jednog malog prikaza: Arterioskleroza, tromboza, alergija, rak, reumatizam, djabetes, artroza, prostatitis, hemoroidi, parkinson, alchajmer, gljivina oboljenja, paraziti, smetnje u krvotoku, ispadanje zuba, ispadanje kose, seda kosa, bore, visok krvni pritisak, osteoporoza, krivljenje 9

kime, problemi sa meuprljenovima, karijes, proirene vene, lomljivi nokti, umanjeni libido .... Nema nikakvog smisla sve te probleme navoditi po imenu, poto ja i vi nikada neemo doi u dodir s njima ukoliko budemo potovali naela koja e biti predstavljena u ovoj knjizi. Za nas e sve postati vrlo jednostavno, jer emo nauiti da sve posmatramo potpuno drugim oima. Simptomi starenja su, dakle, isti kao i simptomi ovih bolesti. Slabosti se jednostavno gomilaju jedna na drugu. A onda, kada telo vie ne moe da izdri, kada iscrpi sve svoje izvore, struja se jednostavno iskljuuje. Zato? Zato to neko nije platio raun! Kakav raun? Ne znamo ni za kakve raune! Bore, jetrene mrlje, opadanje kose, loi zubi, sve je to predstavljalo znake upozorenja. Da bi sve te raune mogao da plati, ovek mora da zna kako da se unapred pripremi i osigura. Veoma je vano znati kako ovek treba da se ponaa, koje zakontosti se iza svega kriju. Onaj koji bez znanja i bezbrino prolazi kroz ivot, vrlo brzo e isprazniti svoj ivotni konto. Meutim, onaj koj eli da postane zdravstveni milionar mora na vreme, unapred, da svoje ivotne godine uloi uz velike kamate. Uprkos svem napretku nauke starenje je postalo bre, iako se proseno oekivanje ivota povealo. Meutim, takav dui ivot i nije neko naroito dostgnue, jer znai samo due i polaganije propadanje i slabljenje u toku vetaki odravanog ivota. Takvo vetako odravanje ivota u nekom pretrpanom starakom domu i s njime povezano mazohistiko posmatranje svakodnevnog vlastitog starenja svakako da nije neto emu bismo se mogli radovati.

Iz godine u godinu sve vie milijardi gotovog novca se ulae u medikamente, samo da bi se taj proces obuzdao. Meutim, time se uklanjaju, bar prividno, samo simptomi, a ne i njihovi dublji uzroci. Samo kada se prepoznaju i proue uzroci neto e se stvarno moi uiniti. Ali, kakve veze sve to ima s naom temom? Tano uzevi, sve to ne osigurava totalno zdravlje i blistavu mladost predstavlja samo 10

odugovlaenje i produavanje procesa starenja. ovek se raa zdrav i ist, ali samo onda ako je majka u toku trudnoe ivela na odgovarajui nain. U toku daljeg toka ivota, ovek se truje svakim zalogajem, udisajem vazduha, ali i svakom zatrovanom milju. Zato? Zato to ga niko nije obavestio ta treba da ini i kako da se ponaa! Na televiziji se reklamiraju proizvodi, a ne zdravlje. Apoteke ive od toga isto onako kao i lekari. Veina ljudi nema ni pojma ta se s njima vrlo sporo dogaa i upravo to je tragino. A sve zajedno je u naelu tako jednostavno i lako shvatljivo. Svako bi mogao da bude savreno zdrav. Sve poinje, kao i sve ostalo u ivotu, pravilnim razmiljanjem. Na temelju pravilnog razmiljanja usvajaju se nove navike. Na temelju navika odreuje se sudbina. Jer sve to se ikada uini ima svoj poetak u mislima. I upravo to je tematika drugog dela ove knjige. Dananja medicina ini sve to je u njenoj moi, ali to jednostavno nije dovoljno. Ona mora suvie esto da doivljava neuspehe i poraze, zato to suvie komplikuje ono to je samo po sebi tako jednostavno (nazvano kolska medicina). Medicina je tehniki raskona, ali neto vie od ograniavanja tete beli mantil na alost esto ne moe da postigne. Lekari pokuavaju da neto konzerviraju, ali ne mogu da mu uliju ivot. Trebalo bi da i oni uzmu u svoje ruke svoj telesni ivot i da ga zdravim sistemom ponaanja i uz Boju pomo spasu od propasti. Bilo bi savreno kada bi ovek iveo gledajui dovoljno unapred da nikada ne mora da zatrai lekarsku pomo. Kao to je ve bilo reeno, nai lekari troe bezbrojne prekobrojne sate na svoje pacijente. Oni sami spadaju u grupu koja ima najmanje ivotno oekivanje (proseno 58 godina) i na alost esto ne mogu da pomognu. Osim toga, alosno je to se samo bolesti prouavaju, iako bi bilo loginije da se izuava i istrauje zdravlje. Naravno da morate potraiti pomo lekara kada doe do telesnih problema. Ali, niste obavezni da mu sve poverujete. Posluite se jednostavno svojim zdravim razumom!

11

Naravno da i lekari imaju svoje asno mesto u naem svetu. ta biste inae inili posle nekog tekog saobraajnog udesa bez hirurga? Ipak, ovek mora da kae da medicinari, iako raspolau jednim visokim akademskim obrazovanjem i irokim znanjem, nisu stekli u toku kolovanja i sposobnost da prepoznaju ta je dobro za nae srednjerono i dugorono zdravlje. kolska medcina, na mnogim podrujima potpuno zastarela, polazi od pretpostavke da je prirodno da ovek bude bolestan i da je u samoj njegovoj prirodi da stari. Meutim, moram da kaem da je prirodno i normalno da ovek bude potpuno zdrav i u blistavom mladalakom obliku. Postavite se jednom na neku raskrsnicu i posmatrajte ljude koji prolaze. Tekim koracima i uronjeni u svoju alosnu ogranienost idu svojim putem. A reenje naih telesnih problema uopte ne bi bilo teko kada tu odgovornost ne bismo tako olako prebacivali na ve preopretereene lekare umesto da se sami potrudimo da steknemo neophodno znanje. Nita ne donosi i dalje iveti normalno i civilizovano. Vi i ja se moramo postarati da sve bude dobro, moramo preduzeti neto sa svoje strane. Mi se moramo postarati za nove uzroke koji e dovesti do novih posledica, naime, da izgledamo mladi da dugo ivimo. To je pravi proces antaginga. Vae telo je jedna udesne i prekrasna maina, koja je potpuno obnovljiva koja sama sebe podmlauje sama sebi pomae. Samo treba znati kako i koje poluge treba pokrenuti da bi se to dogodilo. Tee postaje samo u sluaju kada su organi neopozivo uniteni, ali ak i tada esto moe doi do poboljanja. Sluajte sada paljvo ono to e vas intuitivno pokrenuti i uiniti da u praksi primenite ono to ste nauili. Eksperment

12

Pre nekoliko godina u dravi Arizona u Americi proveden je jedan nauni eksperiment. U eksperment su bila ukljuena tri brana para. Dve godine su iveli u jednoj vrsti biosfere, koja se savreno sama obnavljala. Udisali su proieni, jonizovani vazduh i hranili se samo biljkama koje su sami sadili. Sve je bilo savreno regulisano, pa su imali mogunost da ive onako kako je to Bog od samog poetka predvideo. Gerontolozi, strunjaci za prouavanje starenja, medicinskog fakulteta u Los Angelesu su nakon toga pregledali sva tri para i ustanovili da bi imali ivotno oekivanje od najmanje 160 godina kada bi nastavili da ive u ovoj istoj biosferi (dr Jack Stockwell). Od stvaranja na dalje nema ni jednog jedinog razloga zato bi ovek posle izvesnog broja godina morao da ostari telesno i duhovno. Samo pad u greh i uskraivanje pristupa drvetu ivota su uinili da nam je trenutno veni ivot nedostupan. Bog eli da nam tu mogunost ponovo stavi na raspolaganje i to e se i dogoditi prilikom Hristovog drugog dolaska onima koji su se u sva protekla vremena odluili da stanu na Njegovu stranu. Meutim, ni sada smrt ne mora da doe tako brzo, kao to se to mnogima sada dogaa. Ako sada ve odmahujete glavom, mislim da ete jo mnogo puta i jo odlunije to isto initi dok budete itali sledee stranice. Ve je 1915. godine nosilac Nobelove nagrade dr Alexis Carrel dokazao da je sama elija izvorno nanjena da veno postoji. Samo se tenost u kojoj pliva degenerie. Ovaj genijalni istraiva odravao je jedno kokoije srce 28 godina u ivotu tako to mu je svakoga dana menjao hranljivu otopinu u kojoj se srce nalazilo. Ova otopina je imala skoro isti mineralni sastav kao i krv. Srce se savreno hranilo i rezultati razmene materija su svakoga dana savreno uklanjani. Tek kada je dr Carrel prestao da otopinu redovno menja srce je uginulo.

13

Ovo otkrie zaista ima veliko znaenje. Jer ono znai: kada se neka elija savreno hrani i kada se rezultati razmene materija i otrovi potpuno uklanjaju, elija ima izgleda na veoma dug ivot: Ne samo 67 godina kao kod mukarca i 76 godina kao kod ena u zapadnoj Evropi. Ovde se nalazi klju problema i ova jedna reenica me oduevljava: Savreno ishranjene elije i savreno uklonjeni otrovi i otpadne materije znae veoma dug ivot! I ljudske elije su u stvari bile besmrtne, kao to je objanjeno u smislu pada u greh. Meutim, bez otpadnih materija i otrova i celo ljudsko telo moe veoma dugo da ivi! Poznato je da su nae matine i polne elije praktino besmrtne. Kako dolazi do toga? Jednostavno tako to telo ono to mu je najvanije najpaljivije titi od otrova. Kada bi i ostale elije bile na isti nain tiene, i one bi ivele nezamislivo dugo. ovek koji se na savren i svojoj vrsti primeren nain hrani, svakako da bi imao mogunost (naravno ne u potpunosti, jer se mora uzeti u obzir genetsko naslee i zagaena okolina) da doivi biblijsku starost. Kada bismo imali mogunost i kada bismo zaista uspeli da sve taloge koje smo u toku godina nakupili uklonimo iz tela, bili bismo ponovo mladi. Samo kako da to postgnemo? Hajde da idemo dalje i da svoje oduevljenje bar za trenutak malo priguimo! Svaka bolest ostavlja oveka u bar neto dubljoj starosti, u stvari ini da ovek stari. Lake se moe razumeti ta je bolest i kako nastaje u odnosu na proces starenja, ako bacimo pogled na ono to se dogaa bljkama. 14

Biljke rastu brzo i prirodno ako imaju na raspolaganju dobru zemlju, mnogo svetlosti i dovoljno vode. Kvalitet ova tri faktora ima neposredan uticaj na zdravlje i robusnost biljke. To su tri esencijalna ivotna sredstva biljke, koja joj se moraju osigurati. Isto je tako s nama ljudima. Telo je jedna visokorazvijena maina kojoj je potrebno visokorazvijeno gorivo. Samo ne u tom smislu da ovek mora da tri u apoteku i da kupuje veliku kolinu vitamina i drugih dodataka. Tako neto nee nam doneti mnogo uspeha, ve i zato to resorpcija tih materija zahteva postojanje zdravih creva. A njih u stvarnosti malo ko od nas ima. Prvo se celi sistem mora osloboditi tetnih naslaga. Normalni ovek je esto jo od roenja tako zagaen otrovima i drugim tetnim naslagama, drugim reima tako je pun ljake da vie nije u stanju da je se oslobodi. ta je to ljaka? ljaka su hemijski spojevi nastali od nekada kiselih, a sada neutralizovanih soli, koji su se nataloili u telu i u njemu obavljaju svoj tetni posao. To znai, kada bilo ta unesete u sebe to nije predvieno kao ljudska hrana, telo mora da uloi napor da se na bilo koji nain oslobodi otpadnih materija. To je u prvom redu zadatak bubrega i jetre. Meutim, ako ima suvie kiselina i otrova, tada su i tkiva ugroena nagrianjem. Kao zatita od toga postoji u telu takozvana ph-blokada, koja proputa samo kiseline od maksimalno 4,4. do 5,8 ph. Nai organi za izluivanje nisu u stanju da prerade otpadne materije zakiseljene preko tog stepena. Nepreraene kiseline moraju zato smesta da budu uinjene nekodljvima. One moraju da budu neutralizovane, jer bi inae nagrizle tkiva (otkazivanje bubrega). Telo mora u tu svrhu da rtvuje bazine minerale, odnosno osnovne telesne materije, koje izvlai iz raznih tkiva. Poznato je da se dogaaju snane hemijske reakcije kada se meaju kiseline i alkalno-bazine luine. Tada dolazi do nastajanja mehuria i kljuanja, a na kraju reakcije dobijamo razliite soli, u skladu sa

15

poetnom kiselinom i bazom. Naravno da takve materije nemaju ta da trae u naem telu. ta se onda dogaa? Ovaj otrovni mulj oteuje elije. Svakako da se seate gore spomenutih dugovenih, nezagaenih elija. teta se izraava tako to te elije izumiru i to se javljaju nove putem elijskog deljenja. Taj proces se zove mitoza. Naravno, do sada je sve jo bilo u redu. Kada bi to predstavljalo kraj prie, moglo bi se podneti. Jedna elija umire i druga dolazi na njeno mesto. Meutim, problem je u tome to se elije ne mogu bezgranino mnogo puta deliti i to se ee dele to je celi proces polaganiji i obnova tee sporije. Kada se onda elija vie ne moe deliti ili se deli suvie polako tako da se novi dotok zagaenja u celularnu tenost vie ne moe podneti, tada je zauvek izgubljena. Ukratko reeno, starenje je sasvim jednostravno hemijsko zaguenje. Hemisko zaguenje na temelju zanemarenog, nesvesnog trovanja, koje se pokazuje u obliku nebrojenih bolesti. Svaka takozvana bolest (potencijal starenja) je kriza trovanjem (toksinemija); to znai da su se u krvi nakupili toksini, otrovi, iznad prihvatljive granice; a kriza, takozvana bolest (lokalno starenje) zamenjuje izluivanje. Prehlada se pretvara u hronini katar; gripa dovodi do zapaljenja plua, a zapaljenje plua moe dovesti do opasnog kraja, ako se izluivanje zakoi putem medikamenata: (dr I. H. Tilden) Na koji nain ovi otrovi izazivaju troenje elija i kako one stare? Koji su to u stvari otrovi? Telomeri - tapin smrti Usmerimo prvo svoj pogled na tehniko-fiziki proces starenja.

16

U unutranjosti elije postoji mehanzam, takozvani telomeri, koji se zbog uticaja toksina vremenom troe i tako pretvaraju u tehnikogenetske faktore starenja. Telomeri (grki telos kraj i meras deo) su male zatitne kapice na poetku i na kraju hromozomskog lanca. Ovi telomeri se nalaze u svakoj eliji unutar elijskog jezgra i tite nasledno dobro. Posebno je vana, strunjaci su to tek nedavno otkrli, funkcja ovih malih kapica. Oni su slini tapinu ili upaljau na nekoj bombi i u toku godina se zbog istroenosti skrauju. On tako postaju tapini starenja i smrti. Telomeri su delovi koji uvaju eliju od izroavanja, izopaavanja. Meutm, svaki put kada se elija zbog ljake ili istroenosti mora deliti, telomeri se skrauju. U nekom izvesnom trenutku bomba eksplodira i elija umire. I ljaka skrauje telomere. to su kapice telomera krae, to je krai i ivot elije, a time i ivot celog organizma, celog tela. Svi mi smo u onoj meri zdravi i mladi koliko su zdrave mlade nae elije.

Ovaj proces se najbolje moe uporediti s radom aparata za kopiranje. Kada elite da kopirate neki dokument, sa svakim novim primerkom kopija postaje sve blea i neitkija, sve manje lii na original. Nasledne informacije u eliji isto tako postaju sve neitkije i loije sa svakim novim deljenjem elije i mladost prolazi. Mlade elije se mnogo ee i bre dele od starijih, a one su sa svoje strane ipak bre od vrlo starih zagaenih elija. Meutim, na sreu postoji u naem telu i jedan enzim koji se zove telomeraza. To je upravo enzim koji prilikom svakog deljenja elije ponovo izgrauje kapice telomera i ini da one ponovo rastu. Telomeraza je ujedno enzim koji ini da elije raka i polne elije postaju dugovene. Dodavanjem telomeraze se moe postii da se ivotni vek jednoelijskih organizama skoro udvostrui. Meutim, to nije tako senzacionalno, jer se dogaa samo u laboratoriji i to jedino kod crva 17

Meutim, elim da kaem da se biopostojea telomeraza, dakle, telomeraza koja se proizvodi u jednom zdravom telu koje ivi u skladu sa zakonima prirode, stalno umnoava i ima je dovoljno za blistavu mladost organizma. Samo vlastita, prirodna telomeraza moe nas na tom putu odrati mladima i sveima. Ovde se odigrava jedna meuigra koju telo po svojoj mudrosti igra samo sa sobom i koja se ne moe vetaki i isto tehniki imitirati. Meutim, moemo ipak unaprediti zalihe i proizvodnju telomeraze u telu na sasvim prirodan nain. Telo slobodno od ljake proizvodi vie telomeraze i tako unapreuje svoju mladost. ta spreava proces podmlaivanja? Gentehnika, hormoni rastenja (HGH), melationin i antioksidanti koji nisu prirodnog porekla ne predstavljaju stvarne izvore mladosti. Oni mogu samo neto osveiti fasadu, ali zaista nas ne mogu iznutra podmladiti na elijskom nivou. Prema tome, ne moemo se osloniti na tehniku i na nauku. One ne mogu da spee prolaznost mladosti. Jedini raspoloivi put je da se osvestimo i da svoje telo oistimo i odrimo istim. Zajedno s produenim ivotnim vekom oveka dolazi i do civilizacijski uslovljenih sve veih oteenja i strukturalnih promena najvanijih biomolekula: peroksidacija masnoa oksidacija aminokiselina umreavanje proteina (krstasto povezivanje) Stvaranje eerno-proteinskih spojeva (saharizacija) 18

 Umanjivanje aktivnosti enzima Umanjivanje elijskog kapaciteta za uklanjanje otrova Nagomilavanje elijskog mulja Poveavanje oteenja DNA Smanjena aktivnost reparaturnog DNA enzima telomeraze Smetnje u sintezi proteina Poveano stvaranje auto-antitela. DNA u elijama trpi svakoga dana oko 55 hiljada pojedinanih kidanja lanca, koji se moraju ponovo popravljati. Telomerasa veoma uspeno titi nae DNA. Metodom koja se objanjava u ovoj knjizi sada je mogue ponovo veoma uspeno zaustaviti propadanje elija. ta sada moemo uiniti da svakoga dana sve vie i vie stranih materija ne ugroavaju nae zdravlje?

Kako bi se moglo spreiti zagaivanje elija naeg organizma? Dokle god se budemo hranili i dokle god budemo disali onako kako to sada inimo iie i dalje onako kako sada ide! Ili, da se tanije izrazimo: sve dok ovek i dalje bude u tolikoj meri uzimao neprirodnu hranu i dokle god bude nepravilno udisao zagaeni vazduh, sve e i dalje ii kao to sada ide! ljake nastaju tako to ovek uzima u sebe i ono to bi bolje bilo da uote ne uzima. Poneke ivotne namirnice su toliko dobitno orijentisane, toliko usklaene s obiajima potroakog drutva da vie ni same bakterije ne ele da imaju posla s njima. A to sigurno neto znai. Pre nekog vremena sam proitao neto veoma udno i neobino o problemima s kojima se suoavaju 19

pogrebnici. Naime, posle pogreba se nekada moralo ekati dvadesetak godina da bi se u isti grob mogao jo neko sahraniti. Godinama s time nije bilo nkakvih problema. Danas vie nije tako jednostavno, jer oni koji su nekada bili sahranjeni ne vraaju se vie tako brzo u prah iz kojega su izali. Treba da prou mnoge i mnoge godine dok se prah zaista vrati prahu i zemlja zemlji. Razlog se krije u injenici da ni same bakterije ne pokazuju vie nikakvog interesovanja prema telima koja su u tolikoj meri zagaena otrovima, hemijom i medikamentima. Telo je svakodnevnim uzimanjem otrova postalo iznenaujue dugotrajno odrivo, skoro mumificirano. Zdravstvena svest prosenog potroaa, otrovna ljaka, u prvom redu nastala kao posledica uzimanja medikamenata i otrova u namirnicama kao da ponitavaju rad tih mikroskopskih delatnika i to ak i u zemljama za koje smatramo da spadaju u zdravije. Mislim da nas to mora pokrenuti na razmiljanje. Osim toga, veina ljudi jede suvie mnogo i suvie gurmanski, to ponovo namee problem poveane proizvodnje loih proizvoda razmene materija. Ljudi znaju na temelju eksperimenata s pacovima, koji su morali da poste ili da manje jedu, da su oni zbog smanjene proizvodnje proizvoda razmene materija i otrova koji su s njome povezani iveli skoro dvostruko due od proseka ili od onih koji su se obilato hranili. ovek je stvarno putem reklama ili potroake groznice koju podgrejavaju mediji postao duboko osvedoen da mu je potrebno mnogo da bi mogao mnogo da stekne, ali nije tako u stvarnosti! Sasvm suprotno tome. Onome koji se pravilno hrani, potrebno je manje i ima mnogo mnogo, mnogo manje problema s time. Da bismo to jo jednom pregledno objasnili: bez ljake i konzumnih otrova nema ni neprirodnog starenja. I sasvim usputno, mi smo zaista za neto mnogo vie stvoreni nego to je kratkotrajna potronja! Sada je vano za nas da prepoznamo kako da uspeno spreimo zub vremena da nam ne izgricka duinu naeg ivota.

20

Protivnik mladosti Protivnici te toliko eljene mladosti se brzo mogu pronai. To su materije u naoj ishrani koje su neprilagoene naim ljudskim potrebama, otrovne materije koje imaju ili mogu da imaju negativno delovanje na elije naeg organizma. To mogu da budu, na primer, i otrovne materije u nekoj biljci. Mi ih znamo, poevi od oksalne kiseline (troi i neutralizuje kalcijum, ali je u presnom stanju dobra za peristaltiku creva) u rabarbari i u cvekli (bolje je umereno troiti) pa sve do otrovne cijanidne kiseline u gorkim bademima i u manioku. Jedan mali primer delovanja cijanidne kiseline: cijanidna kiselina se u telu asimlacijom i vezivanjem s kalijumom pretvara u soni cijanid, tanije u kalijumcijanid, u trgovini pozmat pod imenom cijankalijum. To je samo jedna od sonih ljaka, koju inae nikako ne podnosimo. Ipak, biljni svet sainjava jedan mnogo bolji deo ishrane od svih drugih takozvanih ivotnih namirnica. Osim toga imamo i ve spomenute proizvode razmene materija i otrove nastale razmenom materija, koji u telu stvaraju neeljene naslage ljake kiselihsoli. ljake nastaju civilizovanim i pogrenim navikama u ishrani. Svaki od nas se s njima suoava, na primer, u naim supermarketima s njihovom preobilnom ponudom robe svake vrste. To su totalna iskuenja za nae jadno ulo ukusa, zar ne? Naa sredstva masovne komunkacije stalno pokuavaju da nam putem reklame nametnu svoja pravila o tome ta treba da jedemo i ta da pijemo. I ponovo iskuenje za nae ulo ukusa! I upravo zahvaljujui reklami jezik vie stvarno ne zna ta je pravilna ishrana i ta nije. Mozak se skoro hipnotiki hvata za reklamne predloge industrije i trgovine i ruke kupuju ne razmiljajui. I ta preostaje osim nekontrolisanog uzimanja velikih koliina hrane i istovremenog izgladnjivanja kraj punih lonaca! alosno, zar ne? Da se slobodno izrazimo, ovek se prejeda do smrti (stari) dok istovremeno pati od velikih nedostataka u ishrani! Osea veliki nedostatak ivotno vanih materija, nastalih i zbog zakiseljanja tla, iz kojega biljke vie nisu u stanju da izvuku hranljive materije u neophodnoj koliini. Hranljive materije, koje su, osim toga, prilikom uzimanja zagaene svim otpacima razmene materija u ljudskom telu. Osim toga, ljudska koa 21

u toku starenja postaje suvlja i tanja, slina papiru, zato to anorganske (kisele) materije u vodi iz vodovoda, iz loe mneralne vode i lanih dodataka mineralnih materija ne uspevaju da vodu unesu i veu uz vezivno tkivo u organizmu. Obratimo se sada jo jednom ukratko dobrim organskim materijama koje sniavaju nivo kiselosti u organizmu. Organske, bioloke mineralne materije su samo materije izvuene iz biljnih izvora. Anorganski minerali kao to su fosfor, hlor, fluor i sumpor podiu kiselost organizma, dok organski minerali kao to su kalijum, natrijum i kalcijum podu bazinost tela. Telu je potrebno i jedno i drugo, ali putem sadanjeg naina ivota teite potronje se nedvosmisleno prebacilo na najizrazitiji oblik podizanja kiselosti. Posebno u biljkama minerali se pojavljuju u organskom i koloidalnom, odnosno u monoatomalnom obliku. Dakle, u bioprihvatljivom obliku! Mi, na primer, vidimo da se samo dobri minerali mogu potpuno rastvoriti u vodi, dok se mrtvi minerali taloe na dnu posude. Uzmite au soka od povra ili voa i ostavite je da stoji. On e i posle dugo vremena ostati ravnomerno rasporeen. Oni imaju i jedan elektriki, ivi, jonizirajui naboj, a on polarizuje ono to je kolodialno. Meutim, rastopite neki mineralni dodatak kao to je, na primer, umea tableta magnezijuma, u ai punoj vode. ta se dogaa? S gornje strane, umi zapenueno, a s donje se bioloki neprihvatljiv sloj taloi na dnu ae. Tano to isto se dogaa i u telu. Mineral stoji neupotrebljen negde u tkivima. Kada se neki viak anorganskih minerala deponuje u telu, tada se popujavaju mesta na kojima bi se mogli deponovati ivotno vani minerali. Ali to nije i jedini problem. Navodim vam sada jednu drugu sliku da bismo osvetlili problematku denaturizacije. Prilikom jedne male etnje sreo sam se na ulici s nekom starom gospoom. Imala je neto preko 70 godina i ispriala mi je neto to mi je ponovo potvrdilo da postoji ova nezgoda. Ispriala mi je da je jo pre 30 godina, dok je vodila u etnju svoje pse, primetila da kukuruz na njivama ima samo po jedan klip. Sada je veoma uznemiruje injenica da danas svaka biljka ima po dva li ak po tri klipa. Osim toga, razmak izmeu dve biljke je sada smanjen 22

skoro na polovinu. Kada mi je jo kazala da je na mnogim klipovima primetila izrasline sline raku, i ja sam bio uznemiren. Biljka koja boluje od raka? Svakako da se nije moglo raditi o pravom raku, od kojega se razbolevaju ljudi, ali je sigurno pokazivalo u kakvom stanju se nalazi danas naa civilizacija. Biljke se vetaki ubre i preubruju da bi se dobilo vie roda na manjem prostoru. Posledica je da biljke postaju izloene parazitima. injenica je da biljkama nje potrebna skoro nikakva hemijska zatita kada se gaje na prirodnom, zdravom tlu, koje je bogato prirodnim mineralima. Umesto toga, uvodi se genska tehnika i na taj nain stvaraju novi, veoma teki problemi; igra se surova, nepotedna igra s prirodom koja mora da ima svoje teke, dugotrajne posledice. I sam ovek se hrani praznim namirnicama i zato postaje na isti nain osetljiv prema bolestima. Osoba koja uiva prirodno zdrave namirnice je mnogo otpornija od nenih izdanaka nae prenapregnute civilizacije. Ona je sposobnja da postigne uspehe u radu, ona je budnija, psihiki i fiziki stablnija. Koju starost bi ovek stvarno mogao da postigne? Na poetku Biblije stoje napisane u 1. Mojsijevoj 6,3 esto pogreno shvaene rei da oveku stoji na raspolaganju samo sto dvadeset godina ivota. Meutim, prilikom paljivijeg razmatranja vrlo se brzo moe ustanoviti da je to bila samo jedna gorka Boja konstatacija. Bila je to samo jedno s ljubavlju izreeno upozorenje da danas tako sveopte prhvaeni nain ivota moe doneti samo skraivanje duine ivota. Trebalo je, naime, tako kae Biblija, da ljudi toga vremena ive do hiljadu godina. Biblija kao napisana Boja Re ne stoji s tim tvrenjem usamljena i nepotvrena. U skoro svim poznatim starim spisima nalazimo izvetaje da je postojalo jedno vreme kada su ljudi dugo, veoma dugo iveli. I to zato, izmeu ostaloga, to nisu bili u toj meri svatojedi kao 23

mi danas, ve su iveli u skladu s prirodom. Ti ljudi su bili u daleko veoj meri povezani s Bogom i s prirodom nego mi danas, to im je i donelo tako dobre rezultate. To je bilo, tako kau stare knjige, zlatno doba oveanstva. Uprkos svemu i danas ima ljudi koji ive u skladu s prirodom i zajedno s prirodom. I to utie sasvim jasno i odreeno na duinu njihovog ivota. Postoje i celi narodi koji u svom jeziku nemaju nijednu re kojom bi oznaavali starost, jer svi njegovi pripadnici, bez obzira na starost, izgledaju mladi i svei. Oni jednostavno ne pokazuju nikakve karakteristike starenja. Nijedno stvorenje na zemlji nije tako alosno bolesno kao savremenii ovek. I nijedno stvorenje ne kri toliko zakone svoje vlastite prirode kao civilizovani ovek. I stvarno, poznajemo mnoge kulture u istoriji overanstva koje su dostizale normalnu, zdravu starost od minimalno stotinjak godina do 240 godina, na primer, Rusi u Gruziji, neke plemenske grupe u Azerbejdanu, pleme Aksarka na severnom Uralu, mali narod Hunza na istoku Pakistana, ili poneki ljudi na planini Himalaja i u Tibetu, jedno indijansko pleme u Ekvadoru, jedno malo selo na Siciliji, Titikake u junom, Peruu, stanovnici ostrva Okinava i naravno Jermeni. Jednog slubeno najstarijeg oveka otkrili su istraivai na jermenskom Kavkazu. irali Muslimov je prema svojim dokumentima, rodnom listu, krtenici, vojnoj knjiici i rodnim listovima njegove dece bio 167 godina star. Umro je u 168. godini ivota. Jedan drugi dobro dokumentovani sluaj je bio i sluaj dr Lee, koji je roen 1677. godine na kineskoj strani planine Karakorum. Kada je napunio 150 godina dobio je dokument od kineske vlade, kojim mu je ona estitala na tako dubokoj starosti. Kada je dostigao dve stotine godina ivota, dobio je jo jednu estitku. Posle toga je iveo jo novih 56 godina. O njegovoj smrti 1933. godine izvestile su sve svetske novine, meu njima i londonski Tajms i njujorki Tajms. Na planini Himalaja, tanije u Tibetu, ima monaha koji svi izgledaju kao mladii od 25 godina, bez obzira na svoju stvarnu starost. 24

Meutim, to se sigurno ne moe pripisati njihovoj religiji, ve pre svega injenici da ive na jedan poseban nain, da jedu malo, ali pravilno, da sami uzgajaju svoje namirnice, i da znaju tajnu ivotne snage. U pravilu, dorukuju kau od itarica, ruaju zrelo voe i veeraju neto malo povra. Ne meaju meusobno razne namirnice, ve sve jedu posebno. Izgleda da im sve to veoma dobro prija. Od vas niko ne trai sada neto to vam se na kraju krajeva nee dopasti. Nadam se da sve to treba da uinite nee biti teko. Pravila igre zaista nee biti teka. Svakako da ulo ukusa nee biti niim uskraeno. Osim toga, oseaete se vrlo brzo mnogo bolje u svom telu. Meutim, ni nain ivota ovih prirodnih naroda nije potpuno savren. Ipak su ili su bili beskrajno blie pravom cilju od takozvanih civilizovanih naroda. To se moe videti i po injenici da ne poznaju takve pojave kao to je, na primer, opadanje kose. Opadanje kose i elava glava zapaa se samo u savremenoj civilizaciji. Prema tome, uopte nije istina kao to se tvrdi da se takozvane nasledne bolesti mogu naslediti. Nasleuje se samo sklonost prema stvaranju otrovnih nataloenih slojeva u telu. Indijanci, Kinezi i svi ostali narodi poznaju ili nasleuju ove karakteristike starenja samo zajednikim ivljenjem s belim ljudima u naoj grandioznoj civilizaciji. Ljudi koji ive prirodnim nainom ivota nemaju ove i sline probleme. ljake u telu, sada to ve znamo, su stabilne nataloene neutralne soli, koje nastaju prilikom razmene materija od odreenih prehrambenih sredstava. Ove nekadanje kiseline moraju pre toga da budu neutralizovane alkalnim mineralima iz kostiju, zuba i tako dalje. Odreene kiseline, koje nastaju od odreenih prehrambenih materija, kao to su, na primer, sona kiselina, neutraliu se preko kalcijuma u kostima i zubima, to kao posledicu moe da ima osteoporozu i oteenje zuba. Odreene kiseline gutaju sada jednostavno cink ili bakar tako da moe da se pojavi elavost.

25

Ako jo uzmemo u obzir da se ljudsko telo od 30 do 35% sastoji od najsitnijih minerala u koloidalnom obliku (atoma), onda se moe shvatiti koliki je ovde potencijal neprimeen koji bi mogao da uestvuje u nautralizovanju ljake. Ali, to jo ne znai da one mogu da poslue samo kao dobra zatita od kiselina, ve i da se dragoceni depoi minerala stalno izmova zamenjuju depoima ljake, koji ine da telo postaje staro i ukoeno. Ovaj proces se odvija skoro nezapaeno. Tek kada se posuda prepuni, ili na takozvanoj taki bufurkacije, nastaje iznenada primetljiva bolest. To je takozvana toksika kriza, drugi naziv za polaganu smrt, za bolest i starenje. Odreene mineralne naslage bivaju tada unitene i to mpostaje vidljivo u obliku negativnih simptoma. Dva faktora odreuju te simptome, to jest, lokano odvijanje procesa starenja: stepen nastalih naslaga ljake razliit sastav ljake Bolest je lokalno starenje. Time je ona i super jasan dokaz starenja ali i veoma znaajan faktor starenja. Zato se ljudi ale na tako razliite smetnje, ve prema organu koji je napadnut, i koje se mogu ukloniti samo u skladu s veliinom naslednih svojstava i debljinom naslaga ljake. Sve to dovodi do takozvanog oteenja elija. Ja sam ustanovio da, kada se govori o naslednim bolestima, da se uopte ili veoma malo govori o nasleenim svojstvima od roditelja ili ak daljih predaka. Nasleene bolesti su u stvari nasleene sklonosti da se toksini i ljake lageruju u odreenbim podrujima tela. Na tim podrujima nastaje onda jedno hemijsko oteenje, bolest. Ili, bolje reeno, jedan lokalni proces starenja. Bazine naslage ili spremita minerala su: 26

koa kosa krvni sudovi nokti tetive hrskavica zglobne kapsule kosti zubi

Nestajanje mineralnih spremita je jedan drugi naziv za nestajanje mladosti.

Drski (za sada) slobodni radikali Slobodni ragikali su izuzetno opasni proizvodi razmene materija u organizmu, sposobni da brzo reaguju na prisutnost drugih materija i da se spajaju s njima. Oni ubrzavaju proces starenja i propadanja organizma. Imaju potencijal da nasledne osobine veoma oteuju tako to direktno presecaju veze baza u DNK lancima. Ovaj radikalni oblik kiseonika naziva se hiperoksid ili hidroksil. On ima sklonost da privlai druge molekule i atomske elektrone. Ovaj proces je slian ranju automobila. To dovodi do drugih problema i do preranog umiranja. Kratko reeno, ove pojave su, osim ljaka, stvarni protivnici mladosti i mogu oveku zaista da zagore ivot, ako nije stanju da neto preduzme protiv njih. Meutim, mi smo sada zaista u mogunosti da neto preduzmemo!

27

U obinim sluajevima se za reenje problema slobodnih radikala preporuuju lovci slobodnih radikala kao to su vitamin E (i OPC, vitamin B17). I to je dobro. Meutim, dolaze li te materije u poslednje vreme tamo gde su poslane ili se gube u dungli civilatoze negde na drugom mestu u telu? Koji su to, dakle, faktori koji ine da prehrambene materije zaista postaju u pravoj meri upotrebljive i korisne, dakle, bioraspoloive? Neko moe da guta velike koliine vetakih vitamina, ali e oni najveim delom biti kao neupotrebljeni ponovo izbaeni iz tela. Uz to, neki od njih mogu usputno delovati i kao kancerogeni elementi u telu umesto kao lek. ivotinje u slobodi nemaju potrebe za njima. Amerikanci imaju najviu konzumaciju vetakih vitamina u svetu. Ipak, stoje tek na 25 mestu naroda s najviim oekivanim ivotnim vekom. Istovremeno, pojaavaju slobodni radikali i kisele ljake oksidativno jedni druge i tako nastaje zaista snaan potencijal starenja. Oba faktora starenja nastaju u odreenom smislu odvojeno jedan od drugoga, ali se meusobno pojaavaju. Oni se ne zbiraju meusobno, ve umnoavaju. Kada se onda i teki metali pojave na pozornici, postaje opasno. Naravno, sada nam se postavlja i pitanje kako bi ovek najbolje, ali ne i najskuplje, svakoga dana nabavljao dovoljno idealnih i prirodnih lovaca na slobodne radikale, i kako da se pre toga oslobodi ljaka i otrova, tako da ti prehrambeni proizvodi postignu najbolje rezultate? Kiseli? Da li ste kiseli? Tako pitaju nekoga koji izgleda obeshrabren. I zaista prezakiseljenost organizma veoma snano deluje na raspoloenje i na psihu. Prezakiseljeni ljudi su esto depresivni i suvie ozbiljni. Moda je upravo to i razlog da junjaci i ljudi koji se preteno hrane bazama izgledaju veselije i vedrije od veine severnjaka.

28

I vi svakako znate razliku izmeu nekog smirenog i ozbiljnog severnoevropljanina i jednog temperamentnog junjaka, to se tie slobodno izraene ivotne radosti, iako bismo samo mogli da preporuimo disciplinu i red severnjaka. U svakom sluaju, ozbiljno i natmureno lice ini oveka bar optiki starijim. Onaj koji se vie smeje, jednostavno je zdraviji i ostaje due mlad. Kiselina ini starim i natmurenim, to je dokazano. Sama re acidoza, bolesna prezakiseljenost organizma, dolazi od latinske rei acidus kiseo. Osim toga, elim da naglasim da kiseline u stvari ne smatram u svakom sluaju tetnima (na primer, desno obrtanu mlenu kiselinu). Meutim, one se u naem nainu ivota preesto pojavljuju, na ta stavljam odluujui naglasak. Oko 85% nae hrane treba da deluje bazino na nae telo, tako da bi se uspeno odrao mladalaki izgled. Meutim, ipak se na naim tanjirima nae skoro 90% hrane koja deluje kiselo. Odakle da znam da li sam i ja prezakiseljen u prepunjen ljake? Postoji jedna brza i jednostavna metoda da bi se to ustanovilo. Izbrojte svoje udisaje, koliko puta u jednom minutu udahnete i izdahnete. Ako je u mirnom stanju ee od od 5 do 12 puta u minuti (idealna vrednost), onda ste verovatno veoma civilizovani. To sve zavisi od toga to telo ugljendioksid upotrebljava za regulisanje pHvrednosti. Kada je telo prezakiseljeno, onda mozak zapoveda bre disanje, tako da se kiseli ugljendioksid bre izbaci iz plua, poto upravo kod prezakiseljenosti i ukusnih obroka, bogatih ugljenim hidratima, dolazi do njegovog poveanog pojavljivanja. To je, osim toga, i jedan od dodatnih faktora zato se kod bavljenja sportom bre die. Telu je neophodno vie kiseonika (i azota) i zato mora istovremeno bre disati da bi se reilo toksinog ugljendioksida. Dalji znaci su: sve, to se ne oseamo kao apsolutnu lepotu, istou, sposobnost i mladost. Na isti nain i preesto pojavljivanje garavice moe da nam poslui kao znak. U stvari, najvei broj takozvanih

29

telesnih neredovnosti moe se povezati s prezakiseljenou celokupnog organizma. Prezakiseljenost ima, na temelju svih posmatranja, sve generacije i sve drutvene slojeve u svojoj vlasti. S izuzetkom nekih naroda! Ve dugo se zna da stanovnici ostrva Krita, Okinave i June Italije stoje na elu liste bazinih naroda. Na Kritu se ljudi u takvoj meri hrane uravnoteeno i u skladu sa svojom vrstom, da skoro uopte ne doivljavaju sluajeve modanog udara, sranih bolesti i raka. To i nije toliko zadivljujue, jer ti isti mudri Kriani, kao i ve spomenuti Japanci i Italijani, hrane se skoro iskljuivo namirnicama koje grade baze, uz dodatak veoma malo onih koji stvaraju kiseline. Veoma primerno, zar ne? Kiseline nastaju zbog: upotrebe eera upotrebe kafe jedenja mesa (pomama za belanevinama) upotrebe opojnih sredstava nadimanja zbog truljenja i vrenja nedovoljnog vakanja i natapanja pljuvakom proizvoda od belog brana stresa nemira zbog straha, ljutine, vike, depresije, neraspoloenja pogreno primenjenog sporta industijski rafinirane soli brze hrane pritiska

Ukratko: zbog udaljavanja od prirode! Pozitivni uzronici nastajanja baza su: uzimanje povra (osim prokolice) 30

uzimanje zrelog voa uzimanje presne hrane uzimanjhe salata biljne belanevine ajevi biljni, ne crni ili zeleni biljni sokovi semenje i oraasti plodovi ivopt bez urbe umereno, pravilno bavljenje sportom, kretanje ljubav svei vazduh i svetlost prirodni dodaci hrani

Ukratko: prirodnost vraanje prirodi! Kiseline pojedinano: mokrana kiselina nastaje uzimanjem ivotinjskih belanevina i propadanjem elija azotna kiselina uzimanjem sira i turije Siretnba kiselina nastaje uzimanjem slatkia i loih masnoa Sumporna kiselina nastaje uzimanjem svinjskog mesa Taninska kiselina i hlorogena kiselina uzimanjem crnog aja i kafe Acetilsalicilna kiselina nastaje uzimanjem lekova protiv bolova Oksalna kiselina nastaje uzimanjem rabarbare, spanaa (umerena koliina bezopasna), kakaoa Mlena kiselina nastaje telesnim prenaprezanjem Sona kiselina nastaje zbog ljutine, straha, briga i stresa Otrovi pojedinano: nikotin 31

kofein boje sredstva za ienje kozmetika vetake arome sredstva za konzervisanje zubni otrovi, amalgam teki metali razreivai insekticidi, herbicidi, pesticidi, fungicidi ukupno ovek dolazi u dodir sa preko 40 hiljada otrova

Ono to bubrezi i beika ne uspeju da izlue, to mora crevo da izlui, Ono to oni ne mogu da izlue, moraju plua da izlue, Ono to plua ne mogu da izlue, mora da izae preko koe, Ono to koa ne uspe da izlui, vodi u smrt. (Iz kineske medicine) Razmislite o tome da konana acidoza, odnosno prezakieljenje, znai unitavanje elija i time i polagano izumiranje mladosti. Dovoljan razlog za nastojanje da se taj proces uspeno zaustavi i da se preokrene. Mora se jo napomenuti zbog jasnoe da nije ni svaka baza zdrava. Cijankalijum je veoma bazian, ali i veoma otrovan. Isto tako nisu ni sve kiseline loe; neke vone kiseline i desnoobrtana mlena kiselina su veoma vane. udesna sredstva Postoji li zaista neko udesno sredstvo? Zar ne bi bilo lepo kada bi zaista postojala neka udesna vodica koja bi mogla da rei sve te probleme! Moda stvarno i postoji tako neto, ovo ili ono prirodno sredstvo. Upravo to emo i uzeti u razmatranje. Stalno se pojavljuju novi zdravi sokovi i ajevi, a oni koji su stvarno zdravi imaju jedno zajedniko: svi su bazni i deluju nasuprot 32

prezakiseljenju. Slino kao i bakina starodrevna domaa apoteka, sa oblozima, kupusnim listovima i tinkturama. Te stvari su bogate mineralima, bazine, esto bogate enzimima, i izvlae iz tela uz pomo osmoze kiseline i daju zauzvrat upotrebljive minerale. Na taj nain te dragocene stvari oslobaaju telo ljake. Meutim, to traje ponekad suvie dugo, zato to je stanje akutno, i zato treba za proces podmlaivanja upotrebiti bolje usmerena sredstva koja imaju vie probojne snage. Pravo podmlaivanje deluje samo zajedno sa pravilnom sistematikom i uzrono-posledinom vezom. Lako je shvatiti da vitamini, enzimi i retki elementi, pored minerala i sekundarnih biljnih materija, nalaze svoje mesto u telu jedino kada je to mesto ve unapred pripremljeno za odgovarajue ienje, oslobaanje od ljake. To je isto kao i kod preuzimanja kue. Ako stari, stanari ne oslobode mesto, ne moe se niko novi useliti u kuu, odnosno u telo. Zato je izuzetno vano, da se telo prvo temeljito oslobodi ljake, jer e inae veliki deo vaih skupo plaenih dodataka ishrani zavriti u toaletu umesto u vaim telesnim spremitima. Sa druge strane, potpomau te lekarije, ali samo kada su nainjene u skladu s prirodom, prirodno oslobaanje od ljake. Ipak danas i ja vidim da se one nainom na koji se reklamiraju na tritu suvie jednostrano hvale. Moramo biti veoma paljivi da te dragocene lekarije ne uzimamo samo zato da zaepimo pukotine u staroj tali. Mnogo je uspenije, kada se pre toga naini jedno temeljito proleno spremanje i ienje. Tada i prehrambene materije mnogo bolje dolaze do izraaja. Uzmite, na primer, kou, koja u normalnom sluaju, to bivamo zreliji i stariji, postaje suvlja, odmaenija, i na povrini grublja i ispucanija. Debljina koe se smanjuje i elastini sudovi degeneriu, a naboranost koe postaje sve vea. Vezivno tkivo izgleda kao da se oputa. Dvostruki podbradak, oputena koa i visei uglovi usana. Zamislite sada sledee! Uzmete gips i meate ga s mnogo vode, tako da lepo ostane tean. Uzmite sada jednu elastinu krpu i namoite je u teni gips. Priekajte da se osui. ta se dogodilo? Krpa vie nije 33

posebno elastina. Da li je tako? Ali to nije nikakav problem kada se radi o koi. Uzmete jednostavno neto preskupe antiaging kreme koja se reklamira, namaete kou i priekate da deluje. Uskoro sve izgleda mnogo glatkije. Ima u kremi dovoljno glicerina (on isprva ini kou glatkijom, ali onda i suvljom i zavisnom od kreme) da ak i suvu etiopsku zemlju izgladi. U najboljem sluaju sve te kreme ine glatkijom povrinu koe, dok njena osnova ostaje suva kao barut. Jedino to puca malo manje. Bolje je da temeljito operete kou i da je oistite od grube neistoe. Tek tada mogu nekoliko kapi hranljive rastopine da stignu na svoje pravo mesto i da uine da sve postane zaista glatko i mekano. Onako kako i treba da izgleda. Hranljiva tenost ne bi mnogo mogla da postigne da je bila primenjena pre pranja i ienja koe.

Mladalaka lepota dolazi i iznutra i spolja Naravno da ja nemam nita protiv prirodnih biljnih vitaminskih preparata i krema. Sve to ima svoje pravo opravdanje. Meutim, vrlo esto se dogaa da svi oni udaraju samo u zidine tvrdih blokada ljake. Prvo se moraju ukloniti blokade ljake, tako da se istinska lepota iznutra moe pokazati i na povrini. Sve to je bilo poznato jo starim Grcima i Rimljanimaq, Egipanima, u stvari svim starim narodima hiljadama godina. Upravo zato su se oni negovali iskljuivo baznim preparatima za negu koe, a ne kao danas kiselim preparatima. Sredstva za negovanje, koja su u stanju da izjedu nerajui elik na posudi za sapun, i te kako mogu da nakode i koi. Mi emo kasnije malo tanije istraiti zato je pravilna spoljna nega tako vana u procesu podmlaivanja iznutra. Nefretete, Kleopatra i najlepe ene antike prale su kosu sokovima bobiastog voa i zemlje za pranje. Nisu upotrebljavale nikakve kreme, jer im nisu ni bile potrebne. Te ene nisu imale nikakvog drugog posla osim da izgledaju lepo i negovano. To im je izgleda veoma uspevalo, ako se veruje njihovim savremenicima.

34

Celokupna nega tela bila je orijentisana na baze i prema tome prirodna i u skladu s prirodom. ak i ve spomenuti sokovi bobiastog voa: naime, njihove organske kiseline su se pretvarale u baze izvan tela i u telu. Kao primer: limunov sok je u ustima neverovatno kiseo, ali u telu deluje visoko bazino, jer je bogat mineralima i raspolae prirodnim, organskim vonim kiselinama.

Sve te prekrasne i udesne materije su ve tada spolja pomagale da se telo oslobodi ljake, tako da postrane mnogo spremnije da prihvati tu pravu lepotu koja dolazi iznutra. Jedna savremena telesna nega sa losionom za tuiranje i amponom sadri uglavnom sodijum-lauret-sulfat (to je obino sredstvo za ienje podova garaa iz 6o-tih godina devetnaestog veka). Danas ono ima uglavnom kiselu pH-vrednost od 5,8. ponekad i manje od 5,0 i potiskuje kisele telesne izluevine natrag u telo, umesto da ih uklanja. To nije nikakva prava telesna nega. Osim toga, ovek se mora mnogo ee tuirati i kupati, jer jednostavno nije u stanju da se pravilno i prirodno opere. U prvom trenutku, takvo sredstvo ini da koa spolja izgleda ista, ali da u daljem toku postaje zavisna od takvih proizvoda. Da li je to sluajno? Osim toga, i toliko esto spominjani zatitni kiseli telesni sloj je samo zaostatak iz nenaunih izvora. Roen neposredno iz bubnjanja reklamne mainerije koja eli da nam proda svoje nepotrebne i nekorisne proizvode. Taj toliko hvaljeni kiseli zatitni sloj uopte ne postoji. Ova pojava ima jednostavno svoj temelj u tome da telo pokuava da se rei kiselina preko koe. Jadno telo uopte ne pokuava da se preko kiselog sloja zatiti od uticaja svoje okoline. U stvarnosti eli samo da se oslobodi kiselog otpada. To je samo njegov pokuaj da se na svoj nain oslobodi onoga to mu smeta. Telo upada u paniku zbog prezakiseljenosti, eli da sprei nagrizanje tkiva, a sve to industrija ima da mu ponudi je da svojim sredstvima za negovanje koe ponovo natera kiseline natrag u telo, umesto da pomogne telu da se oslobodi kiselog otpada.

35

Da li ste znali da sve ide tako daleko da se prilikom izrade sapuna iz sapunske luine vadi prirodni glicerin da bi se kasnije upotrebio u kozmetici i u industriji. Sapunu se onda dodaje vetaki, denaturisani glicerin koji je u stanju da kou uasno osui. Ako to nije glupo, ta je onda? to se tie opasne kozmetike, treba ozbiljno upozoriti na upotrebu mineralnih ulja iz nafte u obliku parafina, parabena i vazelina (petrolatum) prilikom izrade krema. Sve se to moe saznati na temelju itanja liste sastojaka. Oni su neverovatno nezdravi i utiskuju se duboko u donje slojeve koe, tako i posle mnogo godina posle upotrebe ostaju u telu. Ove hemikalije ine da koa postane suva i oputena, unitavaju enzime, veoma su otrovni i nagomilavaju se u jetri, koja zbog toga trpi osetna oteenja. Osim toga, izazivai bolesti i gljivice uivaju neizrecivo u civilizovanoj, kiseloj sredini savremenog potroakog drutva. Bebe nemaju nikakav kiseli zatitni sloj i priroda ve zna zato. To je i razlog zato naoare, satovi i nakit bivaju oteeni kiselinama koje izlaze na kou, ve prema tome koliko se u neijem telu nagomilalo ljake i otrova. Pravilna nega je uvek bazino orijentisana. Samo takva prirodna nega ini da koa postaje lepa, mlada i zategnuta. Ljudi antike nisu bili glupi. Danas vie niko nije u stanju da piramide sagradi na isti nain. Ja bih ak rekao da je ovek u ta davna vremena daleko vie znao ta je zaista dobro za oveka pojedinca, u najmanju ruku u smislu ishrane. Danas, meutim, obavetavaju nas nesebini mediji ta treba da jedemo i pijemo, kako treba da se negujemo, i to sve prema uputstvima proizvoaa koji su pre svega zainteresovani za profit. I to sve na nau tetu! Zatim, ovek se ne nalazi u procesu razvitka, evolucije, ve izrazite degeneracije. Kada onda u telu neto ne stigne tamo gde je trebalo da doe, zato to se ve u tom delu tela nagomilao sloj otpada i 36

ljake, ili kada se ono to je telu neophodno nije ni unelo putem ishrane, nastaje manjak, nedostatak. Ako nedostaje bakra, ili ako on ne moe zbog ljake da se probije do svog mesta, nastaju sede kose i bolovi u zglobovima. Ako nedostaje cinka ili on ne uspava da se probije do svog mesta, ispada kosa, umanjuje se libido i sposobnost zaea (sklonost koja se vrlo pojaava). Cink osim toga ima vanu ulogu u deljenju celija, nastajanju DNA lanaca i u proizvodnji preko 300 enzima. Ako nedostaju fosfor, kalcijum i silicijum, stradaju u odreenim okolnostima gustina kostiju i vezivna tkiva. Ako nedostaje gvoa ili ono ne uspeva da se probije, tada moe doi do malokrvnosti i slino. Meutim, kada se telo na odgovarajui nain oslobodi kiselina i ljake, potrebna nam je jedna mnogo manja koliina tih prehrambenih elemenata da bismo se snabdeli. To znai, to se telo bolje oslobodilo ljake i to je istije, to se manje namirnica mora doturati spolja da bi ovek ostao zdrav. To ujedno znai da e se sve manje tetnih i otrovnih materija unositi u organizam putem hrane. Tada bismo mogli da jedemo manje i da s tim u vezi uivamo u mnogo boljim i primerenijim namirnicama boljeg kvaliteta. Bolje je nasititi se manjom koliinom bolje hrane nego se hvaliti obiljem pogrene i manje kvalitetne.

Haos u preporuivanju prehrambene vrednosti namirnica Preporuke o prehrambenoj vrednosti koju sadanja nauka daje za vitamine, retke elemente i minerale veoma se razlikuju, ponekad uz faktor 120 u onome to svaki ovek navodno treba da uzima svakoga dana. Svakodnevno neophodna koliina vitamina C je, na primer, jednom propisana kao 75 miligrama, dok je drugi strunjaci podiu ak i na 1000 ili vie miligrama. Razlog je u tome to uopte nije lako odrediti pravu koliinu, jer je svaki ovek fizioloki toliko razliit i upravo zato toliko razliito reaguje da je svako odreivanje prave dnevne doze stvarno nemogue. Nemogue zbog razliitog stanja tkiva i popunjenosti spremita hranljivih materija. Isto tako nemogue i zbog stepena zasienosti ljakom svakog organa i svake pojedinane lezde. Vidimo, dakle, da nam preporuka ne moe 37

mnogo pomoi kada se trudimo da otkrijemo kakve su nae potrebe. Meutim, kada budemo uzimali dovoljno onoga to nam priroda nudi, neemo vie biti primorani da sebi postavljamo to pitanje. Priroda je prebogato nama na raspolaganju i ona svakome od nas prua pravo obilje hranljivih namirnica, tako da ne moramo uopte pitati koliko i ega btreba da uzimamo. Jo neto: ukoliko je neka od naih lezda prezasiena ljakom, dolazi do manjka hormona i pogrenog delovanja organa. Kada je, na primer, pankreas zbog nedostatka hormona ometen u svojoj funkciji, verovatno e vrlo brzo doi do pojave dijabetesa ili starakog dijabetesa. To se moe dogoditi sa i svakom drugom lezdom sa unutranjim luenjem. Takvim ljudima je potrebna jedna sasvim druga mera i jedna sasvim druga preporuka dnevne koliine vitamina i minerala newgo zdravim osobama. I upravo zato su te preporuke nesigurne i prema mom miljenju potpuno nepotrebne, posebno kada se uzme u obzir da nam se u rukama nalazi pravo sredstvo, a to je znanje kako da uspostavimo pravu ravnoteu razmene materija u svom organizmu. DALJI FAKTORI Otrovi koji razaraju elije Kiseline i njihove ljake su najgori otrovi koji unitavaju elije. Otrovi, kao to su teki metali i petrohemijski rastvarai unitavaju enzime, koji su nam neophodni da bismo uopte mogli da preraujemo vitamine. Bez enzima nema ni upotrebljivih vitamina i hranljivih materija. Osim toga, vetaka svetlost unitava dragocene hranljive materije na isti nain kao i elektrosmog, zraenje mobilnog telefona, mikrotalasnih pei i stotine drugih aparata. Meutim, zdravo, isto telo prepauje sve to vrlo dobro. Prema tome, ne treba troiti mnogo vremena na razmiljanju o svim tim faktorima iz nae ivotne sredine. Upravo zato to je takvo razmiljanje nepotrebno, nije ni predmet prouavanja ove knjige.

38

Uopte ne bi bilo teko da se sve ovo provede u delo u ovo nae moderno vreme. Meutim, problem je u tome to nam suvie malo pravih informacija stoji na raspolaganju. Znaenje koloidalnih rastopina za bioloki sistem Da li ste znali da velika veina preparata koje kupujete u apotekama nema nikakvog stvarnog delovanja? To se dogaa zato to organizam u koji se ponaa prema prirodnim zakovima moe da prihvati i preradi samo minerale organsko-biljnog porekla i to samo u koloidalnom obliku. Koloidalno znai da nam materije stoje na raspolaganju u veliini atoma ili atomskog grozda i da imaju elektriki aktivan naboj. Samo u tom obliku su zaista biopodnoljivi i bioupotrebljivi. Koloidi u ivim tenostima su nerastopljive najmanje estice minerala i metala ili sloenijih molekula, koje se zbog svojih negativnih elektrinih naboja meusobno odbijaju i koje se zato ne mogu nagomilavati u vee delie. to su sitniji ti delii koloidi to je vea delatna povrina (povezana s veliinom delia-koloida) i u njima sadrana energija. Sredina u kojoj se odvija ivot naziva se koloidalna sredina. Danas ve znamo da su svi ivi organizmi sastavljeni od visokostruktuisanih koloida ili tekuih kristala i da je to temelj jednog snanog koloidalnog biokompjutera. Tako nastale strukture tekuih kristala ureuju elijsku tenost, to znai da suavaju entropiju raspadanje elijske tenosti i da oslobaaju i uvaju energiju. Nauka o koloidima je mlada i malo se zna o tim molekulima koji su nabijeni energijom. Kod svakog zdravog bia su pojedinani korpuskularni delii krvi odvojeni. Oni se ne lepe ni meusobno ni na zidove arterija i krvnih sudova. Ako se ugrozi stabilnost tog sistema, odnosno, ako se umanji naboj tih koloidalnih elemenata, nastaje opasnost po celokupni sistem. Ako nestabilnost potraje, nastaju razliite bolesti.

39

Stabilnost sistema se naruava ishranom, uzimanjem mineralnih soli i raznim vrstama stresa, na primer, izlaganjem elektromagnetskim poljima svetiljki, televizora, kompjutera i tako dalje. Anorganski minerali u otopljenom stanju pojavljuju se u tekoj vodi za pie. Telo ne moe da upotrebi minerale u tom obliku i oni se najveim delom ponovo izbacuju. Ostatak se ipak skladiti i akumulira u telu. Zakreavanje u uznapredovanom stepenu je posledica tog procesa. Proseni ovek uzima u toku svog ivota dovoljno anorganskih minerala da bi se od njih mogla podii njegova kamena statua u originalnoj veliini. (P. Flanagan) Za mnoge telesne funkcije vani minerali moraju se, dakle, uzimati u organskom, koloidalnom obliku, najbolje iz sveeg voa i povra.

Kratko objanjenje pojmova: makroestini minerali su minerali u esticama koje su vee od koloida. Oni se taloe u vodi ili zamuuju vodu kada se ona uzburka. elije ih ne mogu upotrebiti bez nekog velikog napora, jer su suvie velike. One su anorganske tj. nisu bioupotrebljive. Organski upotrebljivi minerali su rastopljeni ili koloidalni minerali. Rastvoreni minerali su pojedinani ioni ili atomi, koji su rastopljeni u vodi i koji se kao delii ne vide. Oni mogu da budu anorganski ili organski. Koloidalni minerali su veoma sitni delii materije s prenikom manjim od jednog desetmilionitog dela milimetra. Koloidalni delii se ne nagomilavaju u grozdove i rastapaju se u pojedinane atome ili molekule sve dok su stabilni.

40

Naa tkiva (70-90% od vode, kod starijih ljudi jo samo 50-55% vode) sastoje se zajedno s belanevinama od sledeih minerala: kalijuma, silicijuma, kalcijuma, natrijuma, magnezijuma, i fosfora. To su materije od kojih se satroji nae elije u tkivima, enzimi i hormoni. Osim toga, tu su i elementi u tragovima: hrom, mangan, cink, gvoe, jod, sumpor, molibden i selen. Razlika izmeu minerala i elemenata u tragovima je samo u tome to su ovi drugi potrebni relu samo u malim koliinama. Sve ove materije moraju biti u bioupotrebljivom obliku, u pravilnoj konstelaciji i nastale prirodnim putem. Isto se to dogaa i sa vetaki izolovanim vitaminskim preparatima. Oni ne mogu da deluju onako kako bi trebalo, jer u tim komercijalnim proizvodima sekundarne biljne materije, flavonoidi, vitaminoidi, enzimi i druge nisu sadrane. Oni nisu potpuni i zato nemaju snage. Verovatno imaju i ti proizvodi u sebi potencijal za stvaranje ljake. Jedna jabuka sadri u sebi vie od 400 vitalnih materija. Naa civilizacija sa svojom najveim delom prodanom naukom, nije u stanju da naini nita to bi bar liilo na prirodni plod. Druge naune studije su ustanovile da davanje spomenutih vetakih materija vie pogoduje nastanku raka nego to se bori protiv njega. U stvarnosti to ovako izgleda: ako telo vie nije u stanju da samo sebi pomogne, dozvoljava parazitima, gljivicama i raku da te stvari obaviju kapsulama ili da ih prerade u toku razmene materija putem stranih organizama, tako da postanu potroljive ili bar nekodljive. Normalne, zdrave elije koje iznenada ni zbog ega polude i ponu se nekontrolisano deliti, postoje stvarno samo u bajkama. Da znate, upravo sam prodrmao jedno nauno osinje gnezdo kada sam izjavio da rak jednostavno nije jedna ni iz ega nastala nekontrolisana izraslina. Na alost, upravo tako glasi pogreno miljenje dananje patoloke kolske medicine. Njime se ljudi iz oiglednih i finansijskih razloga dre u strahu i neznanju. Neto za vae lino ohrabrenje:

41

Rak nigde i nikada ne moe nastati u jednoj telesnoj sredini koja ima pH- vrednost veu od 6,5. Ukoliko budemo potovali ove zdravstvene predloge ova tema nee biti vredna razmatranja. Rak je uvek jedna od opcija tela kada ono vie nije u stanju da se izbori s otrovima i kiselou. To je jednostavno poziv u pomo. Danas znamo da je tkivo raka uvek kiselo. ak i vie od toga. Naunici su ustanovili da se odreene bakterije, virusi i gljivice na tim mestima razmnoavaju i time prouzrokuju izrasline raka. Rak, prema tome, kao svoj prvi uzrok ima prezakiseljenje. Ono onda lokalno izaziva toksinu krizu, koja dovodi do bakterijskog napada i onda dalje do nama ve poznate izrasline koju nazivamo rak. Rak je samo deponija otpadaka. Ako nema prezakiseljnosti nema ni raka! Neeljeni podstanari Ljudi jedva da u to veruju, ali nisu samo nae domae ivotinje podlone napadima parazita. I sam gospodar dovoljno esto i redovno dobija jedan broj parazita. Nisu to samo dosadne ui u kosi, koje su se nekada pojavljivale u mnogim dejim vrtiima. Paraziti se u ljudskom telu najee pojavljuju u crevima i ostaju dugo neprimeeni. Dramatino je ovo stanje samo zato to je crevo tako vano po nae zdravlje. Ukoliko je crevo optereeno ljakom, imaemo skoro uvek potencijalni problem s parazitima. Najvei broj parazita u crevima opstaje samo u kiseloj sredini. Naglaavamo da je tanko crevo lako bazino i da je debelo crevo lako kiselo. Ako je crevna flora uglavnom suvie kisela, dolazi do problema s parazitina, gljivicama, loim crevnim bakterijama i ponekad s crvima. To se dogaa mnogo ee nego to se misli (oko 50-80% stanovnitva je izloeno bar najezdi gljivica). Ovi podstanari ine da u crevima dolazi do jakog vrenja. Tako nastaju manje ili vee povrede, koje ni najmanje ne unapreuju zdravlje iako se i to ponekad uje. Objasniu zato se to tako odvija. 42

Kada nastaju gasovi i kada se dugo vremena zadravaju, tada se mogu u vlanoj sredini creva vrlo brzo pretvoriti u nagrizajuce kiseline. To smo jo u koli nauili. Gasovi plus pritisak plus vlaga jednako kiselina. Osim toga, ostavljaju te gljivice (Candida albicans) svoje gadne otrove kao proizvod svoje razmene materija. Acetaldehid i aflatoksini nastaju neposredno u ljudskom crevu. I tako se ti toksini ubrajaju u vae vlastite prirodne otrove nastale razmnenom materija, osim onih koji nastaju delovanjem miliona i miliona gljivica. Zaista mi je ao, ako ete veeras loe spavati. Ali, im budete proitali ovu knjiicu, im budete imali na raspolaganju jednostavna sredstva i im ih budete primenili, tada ete mnogo bolje i mirnije spavati nego ikada pre toga. Tada ete znati da se sve to vie nikada nee vama dogaati. Lepo, zar ne! Prezakiseljenost izaziva nedostatak minerala, to sa svoje strane ponovo podupire prezakiseljenost, koja dovodi do pojave parazita, i do otrovnih proizvoda razmene materija, kojima se telo posle toga jo jae prezakiseljuje i truje. ivotno vane enzimske reakcije su na temelju svega toga ugroene i prekinute. Svaka pojedinana taka se pojaava pod delovanjem drugih, i sve to nije nita drugo ve trajno i nezaustavljivo starenje. Moglo bi se zato kazati da se civilizacijski faktori na mnogo naina meusobno pojaavaju. Isto to vredi i za bakterije i viruse. Bakterije i virusi nikada nisu u stanju da napadnu zdrava tkiva. One se mogu umnoavati samo u bolesnim tkivima. Ovi najmanji od svih strvojeda mogu da nau svoju hranu iskljuivo u bolesnom, ostarelom i ljakom zagaenom tkivu. Medicinari Paster i Bernard su upravo zbog toga jo u devetnaestom stoleu vodili otre bitke, koje su dugo vremena ostajale nereene. Paster je bio osvedoen da su klice odgovorne za nastajanje bolesti. Meutim, Bernard je mislio da su odgovorna prema bolestima neotporna tkiva. Sukob ove dvojice medicinara se produavao godinama i tek je na svojoj samrtnikoj postelji Paster priznao da je Bernard u pravu.

43

Na alost na tom podruju medicina i dalje sledi Pastera, iako je i on sam priznao svoju veliku zabludu. Gde se u telu okupljaju ti razbojnici? Naravno da za ljake postoje omiljena podruja na kojima se nagomilavaju i taloe. Mesta na kojima se te materije taloe i nagomilavaju su vrlo razliita i zavise od nasleenih sklonosti roditelja i drugih predaka. Da jo jednom ponovimo: nasledne bolesti su nasleene sklonosti da se u odreenim delovima tela nagomilavaju toksini. Upravo zato lie slike bolesti potomaka vrlo esto na slike njihovih dedova i roditelja. To je i razlog to ljudi danas na kolskomedicinski nain pokuavaju da unapred predvide i izraunaju bolesti u porodici tako to e prouavati bolesti otaca. To se klasino pokuava, na primer, kod raka. Jedan drugi primer! Deda je imao velianstvenu elu, koja je zapoela da se pojavljuje jo u prvim dvadesetim godinama njegovog ivota. Ista ta sklonost pokazala se jednu generaciju dalje kod oca. Meutim, da je oatac imao bar malo sree morao se taj simptom s majine strane genetski promeniti ili bar oslabiti, prebaciti na sledeu generaciju ili ak pojaati. U takvom sluaju mogao se sin ili unuk ve unapred radovati ranom opadanju kose. Svi to znamo. Bilo koja telesna karakteristika se dalje moe naslediti. Mama onda kae da su slatke ui naslee od bake, a okice od tate. Meutim, ne nasleuju se samo spoljanje karakteristike, ve i one unutranje. Na temelju toga nastaju onda sklonosti prema odreenim simptomima. Simptomima kao to su opadanje kose, loi zubi, slaba i oputena vezivna tkiva, alergije i mnogo toga. Osim toga, to se moe pripisati i injenici da se, osim opteproirene sklonosti prema nainu ivota koji pogoduje nastajanju acidoze, u porodicama s generaciju na generaciju prenosi i sklonost prema 44

odreenim prehrambenim artiklima i nainu kuvanja koji postaje prava porodina tradicija pothranjenosti, nedostajanja nekih prehrambenih materija. To je sigurno jo jedan faktor u nastajanju odreenih naslednih sklonosti. Mnogo je ipak vanija gentehnika mustra nasleena od predaka, naime, sklonost prema lokalnom nastajanju naslaga kisele ljake. U samim genima ne postoji program nekog unapred oblikovanog procesa starenja, ve mu je uvek neophodan neki podsticaj spolja. (dr Hartmuth Heine) Mukarac i ena se veoma razlikuju u svom metabolizmu kiselih materija. Osim toga, ove treba dodati i injenicu da se mukarci uopte bitno loije, muki, hrane. Kod mukaraca je esto jo od malih nogu usaeno shvatanje kako treba da izgleda ishrana, svojstvena mukarcu. Radi se o namirnicima koje, tako se misli, daju mnogo snage. Meutim, upravo je to pogreno! Snagu daje ono to prilikom varenja ne troi mnogo energije, ve proizvodi i dodaje novu energiju. Mi emo se u treem delu ove knjige posvetiti tim pravim, snanim i podmlaujuim hranljivim materijama. Ali, da se vratimo razlikama u stvaranju naslaga ljake kod mukaraca i kod ena! Mukarac po jednoj odreenoj shemi skladiti otpad razmene materija tamo gde se nalaze najvei bazini mineralni potencijali. To su na alost esto njegovo vlasite na glavi ili vezivna tkiva, ve prema nasleenom tipu ljake. Zatim, u unutranje organe, pa u krvne sudove i naravno, veoma esto u crevo. Onda dolazi do ispadanja kose, do smetnji u sranom krvotoku, do debelih kobasiastih prstiju, do podbuhlosti. I natekline su uvek siguran znak kisele zatrovanosti. Telo panino pokuava da otrove u tkivima razvodni nagomilavanjem tenosti. Na taj nain nastaju edemi, natekline. Neki ljudi prerauju ljake potpuno nevidljivo u unutranjosti tela u kamenje u organima (kamen u bubrezima i u ui), u bolove u krstima (demineralizacija meuprljenova) i tako dalje. 45

Kamenac u zubima je jedna tvrda i spolja vidljiva ljaka bazine pljuvake i kiselog jela. Sluajno sam posmatranjem ustanovio da se odreeni tipovi ljake kod mukarca posle 25 godine ivota mogu ovako podeliti: Tip 1 ima snanu kosu, najee manju kosmatost tela, sklonost prema debelim prstima i manje nenim vezivnim tkivima, kao i veu debljinu koe. Tip 2 se prepoznaje po opadanju kose i jasnijim i otrijim konturama koe. Tip 3 ima manje primetljive spoljanje karakteristike, meutim, prerauje nevidljivo svoje ljake u unutranjosti tela u bolove u krstima, u probleme s krvnim sudovima, u kamenje i tako dalje. Ova podela nije uvek potpuno jasna, jer ima i mnogo meovitih tipova, ali je skoro uvek vidljiva. Ja sam je nazvao tipovima civilatoze kod mukaraca. Kod ene, kod, dakle, lepeg pola, ova podela ne funkcionie tako jednostavno zbog njenog stalnog izbacivanja kiselina putem mesenog ciklusa. Treba dodati da neki mukarci pate od esto nekontrolisane, nagonske sklonost prema ejakulaciji, od takozvane prerane ejakulacije. I mukarac se, dakle, oslobaa otrova, iako u manjoj meri, putem elakulacije. Pri kraju treeg dela ove knjige ponovo emo se pozabaviti raznim tipovima ljake i njihovim odlaganjem. Razliitosti u procesu starenja kod mukaraca i ena Polovi imaju neto vremenski razliit proces starenja, pa emo ga neto blie razmotriti.

46

Dok mukarac mora permanentno da izbacuje kiseline i da viak skladiti, ena ima prednost da jednom meseno putem mesenog ciklusa izbacuje ljake koje su se u meuvremenu nakupile u materici. Upravo zato, bar statistiki, ene ive devet godina due od mukaraca. Upravo je to i razlog da kod nekih ena dolazi do velikih kiselih menstruacionih problema. ene su sklone da kiseline skladite u svojoj mineralima veoma bogatoj sluzokoi materice. Ovaj kiseli bol moe da bude veoma neugodan i predstavlja poziv u pomo eninog tela. Zato treba biti veoma paljiv kada menstruacije postanu neredovne, duge ili obilne. Telo time eli da upozori da su njegovi zatitni kapaciteti iscrpljeni. Inae je sasvim prirodno da vezivna tkiva slue kao meuskladita kiselina. Jedna od posledica je celulit. Celulit nije nita drugo nego maleno neugodno skladite ljake koje ovek ni sportom, iako se to esto pogreno tvrdi, nikako ne moe ukloniti. ak ta vie, ako se suvie i na pogrean nain bavite sportom, nastaje velika koliina mlene kiseline koja jo vie zakiseljuje telo i pogorava stanje. Ipak postoji jedna vrlo uspena mogunost kako se moemo suprotstaviti tom problemu, naime, takozvanim bazinim kupkama. U treem delu knjige emo videti kako se to ini. Zgrene vene se ne mogu izleiti, tako se bar govori. Meutim, i to su civilizacijski uslovljene estetske mane, koje se mogu veoma brzo savladati i to bez potpuno nepotrebnog i opasnog hirurkog noa. Govorili smo o sluzokoi materice kao o zatiti od kiselina i kao o skladitu kiselina. Moda se ovde moe potraiti objanjenje za mnoge male i velike bolesti novoroenadi i dece, koje su oigledno dobili ve prilikom roenja? Kod oba pola se moe zapaziti jedna oigledna zajednika hijerarhija taloenja mineralnog otpada. Ono poinje u krvi, zatim u masnim tkivima, zatim slede vezivna tkiva, hrskavica, zatim miii, zidovi krvnih sudova, i na poslednjem mestu unutranji organi, kod kojih srce i mozak poslednji dolaze na red. To se dogaa paralelno s otapanjem i pranjenjem skladita hranljivih materija i minerala zbog neutralizacije kiselina u vlasitu, vilicama, hrskavici i kostima.

47

CIVILATOZA Posledice svega toga se zovu jednim imenom civilatoza. To je pokuaj dananje opte zdravstvene nauke da zlu koje smo sami sebi prouzrokovali da neko ime. U ovoj shemi se veoma lako zapaa hijerarhija u procesu taloenja ljake u tkivima. Setite se samo kiselih kia koje padaju na drvee u naim umama. Potpuno isto to se dogaa i u elijama ljudskog organizma, koje dobijaju suvie namirnica iz kojih nastaju kiseline. Kisela kia spira mineralne soli iz tla i neutralizuje ih. Stabla u umi ostaju bez donjih grana i umiru. To je isto tako vetako meanje u savreno delo stvaranja kao i starenje elija. Dozvolite nam da ovaj proces unitavanja ivotne sredine vratimo unazad.

NASLEENO ZLO Upravo smo se zapitali zato se u celom svetu raa sve vie beba s neurodermitisom, ekcemima, alergijama i oslabljenim organima. Svako tree dete se danas u industrijski razvijenim zemljama raa obolelo od neurodermitisa. Bolesti, kao to smo ve videli, ne nastaju jednostavno ni iz ega. One najveim deloim imaju svoje uzroke u nekom prethodnom dogaanju i u civilizacijski prouzrokovanom tovljenju. Meutim, kako bi jedna neduna beba mogla da tako neto uasno donese sa sobom? Kada jedna ena zatrudni, tada se oploeno jajace ugnezdi u sluzokoi materice. Ali, ta se dogaa kada je sluzokoa materice zbog upotrebe sasvim normalnih namirnica potpuno zagaena ljakom i dete koje raste u majinoj utrobi mora devet meseci da raste u tako zagaenoj sredini? Embrion, odnosno beba mora da strada zbog toga. Ne postoji nikakva takozvana barijera placente. Otrovi se jednostavno s majke prenose na dete. Nema protiv toga nikakve zatite, jer u prirodi takvi sluajevi

48

industrijskog zagaenja ne postoje pa zato nema ni bilo kakvog prirodnog izluivanja otrova ni zatitnog mehanizma. Jedna ena je u mladim godinama, sve do svoje dvadesete, bolovala od zapaljenja bubrega. Lekar, koji ju je leio, doao je zakljuka da e sve tekoe nestati zajedno s prvim detetom koje e dobiti. I tako je i bilo. Meutim, dete koje je donela na svet, sve do svoje 21. godine ivota imalo je problema s mokrenjem, a kasnije su se tekoe neto umanjile. Ta patnja, veroivatno posledica nekog toksinog procesa taloenja ljake, verovatno se prenela nasleem. esto ujem da neka ena ne dozvoljava sebi da u toku trudnoe pije alkohol ili da pui i9 to je dobro. Meutim, smee od 20,30, ili vie godina upotrebe ivotnih namirnica budue dete e preuzeti usput, nesvesno onoga to ini. To svakako da nijedna majka ne eli. Ali, ko e joj to ispriati, ko e je obavestiti!? Oigledno niko .... Kada elite da dobijete decu, ureite sebi u seanje sve to stoji u ovoj knjizi. Ne moete svojim potomcima nita bolje ostaviti nego poruku da svoj ivot provedu onako zdravi i neoptereeni koliko je to god vie mogue! Ako decu ve imate, svakako da e vam biti jo mnogo lake da svojim tienicima ostavite u naslee veoma uspenu kuru za mravljenje, kuru za podmlaivanje. To bi bila kola za ivot, a deca bi usput nauila da ne moraju da ine sve to drugi ine. Lozinka: izgradnja karaktera. I to nazivam pravom roditeljskom ljubavlju. Ovde se krije i razlog zato je trudnoa u neto vioj starosti pomalo rizina. to je ena starija, to postoji i vie prenosivog nataloenog otrovnog materijala koji bi majka mogla da prenese na svoje neroeno dete. Meutim, uz pravilnu ishranu i nain ivota ona moe sigurno ak i u mnogo kasnijoj starosti da bez opasnosti donese svoje dete na svet.

49

Zanimljivo je gledati da dete u majinoj utrobi (plodna voda) i dugo posle raanja ima pH- vrednost od 8-8,5. ivot, dakle, nastaje u bazinoj sredini. BRZA HRANA PRAZNA HRANA Kada ujete re brza hrana svakako da odmah pomislite na hamburger i prene krompirie. U toku jedne godine normalni ovek pojede 60 kilograma eera, 30 kilograma masnoe, 50 kilograma belog brana, 8 kilograma rie, 12 kilograma krompira, 2,5 kilograma sladoleda. Sve to ovek pojede, ostavlja tragove ljake u njegovom telu. Pre svega ako se normalno hrani. Domaica ulae svaki mogui trud da skuva neto ukusno za celu porodicu. Svakako da je to pohvalno nastojanje. Ipak, ne elim da tu privlanu sliku o njoj na bilo koji nain naruim. Meutim, veoma je sigurno da se tu krije mnotvo onoga to nije nameravala da uini ili da prui svojim ukuanima. Svakako da svaka domaica priprema hranu da bi njena porodica bila pravilno i dobro nahranjena i zdrava. Ali, ta se dogaa kada dobra kuharica nema pojma o skrivenim otrovima u svakodnevnom hlebu? Hoete li stvarno da saznate ta e se dogoditi? Nalazite se u opasnosti da ustanovite da neto od te hrane neete eleti da uzimate zato da biste osigurali sebi zdraviji, mladalakiji ivot. Zato nam sada prestoji posao objanjavanja i otkrivanja. ovek je jedino bie na ovoj planeti koje svoju hranu prvo ubije kuhanjem ili peenjem, zatim je soli i tek onda jede. Jedino bie koje, iako je odraslo, i dalje pije mleko. Kada ovek tako ivi nasuprot svome zdravlju, nije nikakvo udo da umire pre vremena. Osim toga, ima meu nama onih koji fanatino ele da utede neto vremena, koji zato samo raspakuju gotovu hranu i ukljue mikrotalasnu penicu. To nije nikakvo stvarno uvanje vremena, jer e vas na kraju krajeva sigurno kotati jednog dela vaeg ivota. Ima sigurno jo mnotvo varijacija ovog istog procesa. Meutim, sve to sigurno ve znate zahvaljui reklamama na televiziji, zar ne? Ali, da li 50

vam je ve neko pokazao ta se dogaa sa sasvim obinim namirnicama i njihovim sastojcima poto smo ih pripremili? Hrana za pse je bolja! Deca s uroenim telesnim nedostacima se danas jedva mogu prebrojati. Svetska zdravstvena organizacija je pre nekoliko godinba izdala jednu studiju o 33 industrijski najrazvijenijih zemalja u svetu i o nekoliko zadravstvenih kategorija. to se tie duine oekivanog ivota Sjedinujene Amerike Drave su zauzele 25 mesto. U 24 zemlje na svetu ljudi, dakle, ive due nego u Sjedinjenim Dravama. to se tie procenra dece koja su preivela prvu godinu ivota, Amerika se nalazi na 23. mestu. Dvadeset i dve zemlje na svetu omoguuju svojim novoroenim bebama bolje mogunosti da preive prvu godinu ivota od dece u Sjedinjenim Dravama. to se tie takozvanih profesionalnih bolesti, Sjedinjene Drave se nalaze na poslednjem mestu. Zato je to tako? Zato to Amerikanci imaju posebno veliki nedostatak minerala u svojoj ishrani. Ve pre mnogo godina, Ministarstvo poljoprivrede i stoarstva uputilo je farmerima savet da svoju stoku namenjenu klanju od samog poetka osiguraju protiv bolesti kao to su alchajmer, reumatski artritis, dijabetes, zakreenje sranih krvnih sudova i bolesti sranih miia da ne bi za kratko vreme doiveli bankrot. Pre oko 5o godina poeli su mnogi raneri i farmeri da shvataju da mineralne soli u stonoj hrani mogu da sauvaju njihovu stoku od mnogih bolesti. Od tog vremena na sve strane su se mogle videti ovce koje su zaboravljale da pasu, konji oboleli od dijabetesa, koji su padali u komu i lipsavali, svinje s tako uznapredovalom osteoporozom da su im zadnje noge u vreme parenja pucale na dve polovine. To je sve bilo na dnevnom redu. Kasnije su ti raneri saznali kako da svoju stoku sauvaju od skoro svih bolesti. Obogaivali su stonu hranu prirodnim vitaminima i biopodnoljivim biljnim mineralima. Znate li stvarni broj dece koja se u Sjedinjenim Dravama raaju s uroenim manama? Odnos je jedan prema pet hiljada! Kod stoke taj odnos je jedan prema petstotina hiljada! Dakle, stotinu puta povoljniji! Temelj je sledei: hrana za pse, koju proizvodi Health Packing Company, obogaena je sa 40 prirodnih biogenih minerala. Hrana za 51

laboratorijske ivotinje sadri u pravilu oko 28 tih mineralnih dodataka. Poite sada u bilo koju trgovinu u vaoj blizini i itajte listu sastojaka u jednoj konzervi hrane za bebe. Neete nai ni jednu jedinu konzervu na kojoj je navedeno vie od 12 minerala. To je i vie nego zabrinjavajue. Ili? Kada ste na televiziji videli nekog bolesnog psa? A da vidite neko bolesno dete, moraete se za vreme odmora nai u nekom kolskom dvoritu nai ete ih u velikom mnotvu! Deca, koja kalju, kijaju, mrcaju, povraaju ili viu jo mnogo pre nego to e odrasti ve su predodreena za bolesti i degeneraciju. Mnoga od te dece mogu spolja izgledati zdrava ona nose neke druge probleme u sebi, imaju problema s koncentracijom ili su hiperaktivna ili i jedno i drugo. Kada mislimo o tome da svojoj deci putem prikladne ishrane ponudimo jednu zdraviju budunost, ne smemo zaboraviti da svoje budue majke u pravom smislu snabdemo prirodnim vitaminima i biljnim mineralima. (dr Jackoson Stockwell) Po mom miljenju je prirodna ishrana, bogata mineralima, jedini nain da uinimo korak napred u kulturi ishrane. Trebalo bi da sebe tako kultiviemo da neku namirnicu smatramo privlanom samo u sluaju da sadri visoki procenat prirodnih minerala, a ne onda kada nas privlai jedino svojim ukusom. POTPUNO NORMALNI SVAKODNEVNI OTROVI Koliko je istinita stara poslovica koja tvrdi da sam ovek svojim noem i viljukom sebi grob kopa. Uzmimo u razmatranje nekoliko svakodnevnih namirnica da bismo videli da li nam te ivotne namirnice zaista daju ivot ili nam oduzimaju dane naeg dragocenog ivotnog veka. U treem delu ove knjige saznaete sve o veoma ukusnim alternativama, koje su osim toga i jeftinije. Otrove iz sredstava za rastvaranje, iz vodice za brijanje, kozmetike i tako dalje, koji ubrzavaju proces starenja, ne bih po njihovom delovanju na telo i duh sada uopte spominjao. Podmlaujue alternative tim sredstvima prouavaemo tek u treem delu ove knjige.

52

 KAO PRVO PROUIEMO RAFINIRANI EER U ranija vremena je eer bio tako skup da se kupovao samo u apotekama. Danas savremeni industrijski eer spada u najjeftinije ivotne namirnice, koje poznajemo. eer je jeftin u pravom smislu te rei. On je tako jeftin da se direktno ili indirektno, pojavljuje u skoro svakoj kupljenoj namirnici. ak i u kobasicama. On se kao sredstvo za punjenje upotrebljava u proizvodima kojima je neophodno poveati vrstinu. Ili, drugim reima, budui proizvod se u fabrikim halama jednostavno ini ukusnijim. Zatim, takvi proizvodi postaju na takav nain i dugotrajniji, zato to se ne dopadaju ni bakterijama. Meutim, ljudima su zato samo privlaniji. Ono za ta se bakterije ne zanimaju, moralo bi pametnom oveku izgledati u najmanju ruku bar sumljivo, zar ne? Centralna taka celog problema je meutim injenica da potroa, dakle ja i vi, treba da postane zavisan. Jer tamo, gde je u inae vetakom prehrambenom proizvodu sadran i eer, ulo ukusa moe biti zavedeno i prevareno. Telu se predstavlja la da se u tom proizvodu nalaze visokovredne i korisne namirnice. Meutim, njih tu nema uopte ili vrlo malo. Telo reaguje na slast eera, ali bez ikakvih drugih korisnih sastojaka koji bi se mogli, na primer, dobiti iz samo jedne jedine jabuke. Telo nije u stanju da svojim ulima naini razliku izmeu table okolade i jedne pomorande. To dolazi jednostavno iz injenice da je i najbolja ovekova prirodna hrana uglavnom slatka. Upravo zato e telo sve to je slatko proglaavati visoko vrednim. Na kraju imate jedno prevareno telo, koje, na alost, nije dobilo ono to su mu njegova ula najavila. Telo je prevareno, ali i potpuno zbunjeno. Jedno neprirodno visoko luenje inzulina je posledica, da ga vetaki dotok eera ne bi jo vie izbacio iz ravnotee. Sledi neto to se posebno kod dece i mladih esto moe veoma jasno videti. Naime, elja za jo vie tih namirnica! eer je droga broj jedan. eer je ulazna ili polazna droga za sadanju pogrenu ishranu. 53

Ukoliko sebi u toku jedne ili dve sedmice uskratite sve eerne proizvode, uskoro ete zapaziti da prvo dobijate estoku glad za njima i da se ponaate kao neki narkoman, nervozno, agresivno, pa sve do problema s nesanicom. Posle toga ete, poto ste savladali prve simptome zavisnosti, iznenada primetiti da su vam ukusne i druge namirnice koje su stvarno od prirode primamljive i ukusne i unapreuju zdravlje. Ako onda herojski jo neko vreme izdrite, tada vam udni i neobini ukus eera vie uopte nee biti prijatan. Svakako da sada mislite da je sve gotovo. Daleko od toga! Ne samo da su telu obeane prehrambene vrednosti uskraene upotrebom eera, ve je dolo i do njihove potronje. U prirodi postoji zakon uravnoteenja. Taj zakon budi u stvorenjima nesvesnu elju da se dve razliite stvari s razliitim potencijalima uravnotee. Na primer, kiseline i baze se uravnoteuju i tako nastaju soli. Vrua i hladna voda se meaju meusobno i nastaje mlaka voda. Oluja pri kojoj se meaju topli i hladni vazduh i naelo osmoze deluju tano prema naelima tog zakona uravnoteenja. Kao to je poznato, eer se dobija iz eerne trske ili eerne repe. U svom prvobitnom obliku taj tako dobijeni eerni sirup ima visoki sadraj prekrasnih hranljivih sastojaka. To je jedna mineralno, vitaminsko, retkoelementska bomba najbolje vrste. Posle rafiniranja preostaje samo jo najsmrtonosniji i najneupotrebljiviji sastojak, koji se moe zamisliti. I sada dolazi do izraaja zakon uravnoteenosti. Kada eer stigne u telo, dolazi do izraaja njegova sklonost da se ponovo povee sa sastojcima koji su mu oduzeti procesom rafiniranja. Kada uzmete u obzir da je taj tamni sirup, melasa pre rafinisanja, natproseno bogat gvoem, kalijumom, kalcijumom i pre svega celokupnim nizom vitamina lepote iz grupe B, sve do vitamina B1, moete sebi zamisliti ta se dogodilo posle rafinisanja. Skladita minerala i skladita vitamina u telu bivaju opljakana. Preko polovine, naime 51% sirupa iz eerne trske i eerne repe sastoji se od dragocenih prehrambenih materija, od kojih samo bedni ostatak dobijamo kao potroai, koji ni o emu nemaju pojma. Verujte mi, to to je preostalo uopte ne potpomae

54

nae podmlaivanje. Ali, koga to udi kada znamo da ljudi kradu pelama med i daju im umesto njega jeftini eerni dodatak. eer je, dakle, droga broj jedan, koja sadri prilinu koliinu pravog potencijala starenja! Potronja eera odluujue oslabljuje proizvodnju hormona podmlaivanja, ali i koliinu vitamina lepote niza B vitamina. Proizvodnja hormona mladosti broj jedan somatotrobina uzimanjem eera se veoma smanjuje. Meutim, zaudiete se kada saznate da postoje i zdrave i ukusne alternative za eer! ZA INDUSTRIJSKU SO VAI TO ISTO. UKRATKO: Nepreraena kamena so (Himalajska so) sadri tano 84 elementa. Posle prerade sadri jo samo dva elementa, svaki od njih krajnje nezdrav za telo. Naime, anorganski natrijum i otrovni hlor. I ponovo, i ovde stupa na scenu zakon uravnoteenja i telu bivaju uskraene upravo one materije i mikroelementi koji su u prvobitnoj soli bili sadrani. To su tano 82 elementa. Umesto njih, radi bolje rastresenosti, soli se dodaje aluminujumsilikat, koji je otrovan! Aluminijum u telu je dokazan kao uzrok Parkinsonove bolesti, drugih oboljenja nervnog sistema i raka. Zato bi bilo potrebno da kvarimo svoj ukus time to emo pokuavati da bezukusnu industrijsku hranu popravimo dodavanjem otrovne soli! Prirodnu hranu ne treba dalje poboljavati i to ini da so, bar u toj koliini, postaje nepotrebna. So nije hranljiva materija! Indijanci, Eskimi, i mnogi drugi narodi nisu poznavali so, pa je nisu mogli ni upotrebljavati, i to im uopte nije nakodilo! Sasvim suprotno tome! Kada su prvi istraivai doprli do Indijanaca u Americi, oni nisu jo znali za upotrebu soli, pa nisu poznavali ni visoki krvni pritisak, srane bolesti ili probleme s bubrezima. Osim toga, ti ljudi su se isticali svojim telesnim savrenstvom i lepotom. Tek kada im je beli ovek doneo so i tehniku konzerviranja putem soli, zlo je poelo da se iri i Indijanci su degenerisali isto tako brzo kao i beli ljudi pre njih. Prosena potronja industrijske soli kree se od 12 do 20 grama dnevno po stanovniku. Zdravi bubrezi mogu da prerade samo 5 do 7 55

grama soli dnevno. Ostalu gramaturu telo pokuava da razvodni celijskom tenou da bi izbeglo oteenja tkiva. Kada izvor presui, telo je pimorano da preostalu so povezuje s ostacima razmene materija iz hrane i da tako stvara nerastopivu sonu ljaku. To je i uzrok zato ovek, najveim delom u jutro, osea tako snanu e. Sa dobrim organskim namirnicama i prikladnom ishranom oveku u stvarnosti i nije potrebna nikakva dodatna so. to manje to bolje! Skoro svi ljudi na alost ne ostaju zdravi i elastini kao u mladosti. Zato gledajte unapred i promenite svoj stari izanali nain ivota! Meutim, i sa samom himalaja solju treba biti oprezan , jer je industrija poela da joj dodaje fluor! BELANEVINE SU ONO TO NAMIRNICI DAJE VISOKU VREDNOST Upravo je to ono to smo decenijama sluali i zbog ega danas snosimo posledice. Vaoj prekrasnoj maini, zdravom telu, potrebno je malo ali visokovrednih biljnih i bazino metaboliuih belanevina da bi ostalo zdravo. Ve i zato to zdravo telo mora da troi znaajno manje belanevina zbog smanjene potrebe za stalnim unitavanjem kiselina. Suvie belanevina veoma teti telu, a onoliko koliko se danas preporuuje sigurno e nas unititi, dugorono gledano. Sve vie i vie shvataju ak i takozvani strunjaci, i iznenada je to postalo najnoviji hit, da ovek ne sme uzimati suvie belanevina. I jednostavno reeno, ti ljudi su u pravu. Daleko je od mene pomisao da vam preporuujem ta treba da jedete i ta treba da izbegavate. Meutim, moja je namera da vam ovde iznesem jednostavne injenice, tako da moete da ivite dugotrajnim, mladalakim nainom ivota. Ne morate se svega to govorim stoprocentno drati, to je preputeno vama. Pozivam vas jedino da prerazmotrite svoje navike. Znam da u time ponekom od svojih savremenika ugroziti njegovu svetu kravu, u stvarnom smislu te rei, ali preuzimam tu odgovornost.

56

 MESO Razmislite sada o ukusu i mirisu jedne jabuke ili svee ubranih malina! Zamislite onda da udiete i miris presnog mesa! ta od toga e uiniti da vam se nakupi voda u ustima, a ta da osetite odbojnost? Oigledno je ta! Zato postoje bombone ili sladoled s ukusom voa, a nikada s ukusom peenog odreska ili kobasice? I to je oigledno, zar ne? Ni uz najbolju volju danas ne mogu da zamislim da jedem meso, iako sam bio tipini mesoder. Tada sam se smejao kao i svaki lekar vegetarijancima koje sam poznavao. Danas je moje najmilije jelo esenski hleb koji sam ispeem (recept u treem delu knjige), s nekoliko kriki avokada na njemu! U meuvremenu sam zavoleo sveu vonu salatu i svaku presnu biljnu salatu. Spreman sam da idem kilometrima da bih pronaao svee smokve. Ranije nisam bio u stanju ni da poverujem da u jednoga dana tako neto voleti. Meutim, ukus je jedna veoma promenljiva veliina. On se povodi uglavnom za navikama. Skoro iskljuivo za navikama! Polazei od svog sadanjeg ugla posmatranja veoma brzo shvatamo da svaka vrsta bolesti, a posebno raka, veoma brzo doprinosi da ovek propada, odnosno stari. Toliko nam je jasno. Kod mesodera mogunost da ovek oboli od rada je veoma visoka, dok se suprotno tome takva mogunost kod bezmesnog naina ivota sputa skoro na nulu. Jedenjem mesa nastali visoki nivo mokrane kiseline je veoma upadljiv kod ljudi koji su oboleli od raka. Najvii je u centru i najblioj okolini zloudne izrasline. Naravno, rak prouzrokuju virusi, otrovi i druge materije, i mi svi zato imamo elije raka u svom telu, ali eksplozivno razvijanje tumora se dogaa jedino u prezakiselenom delu tela. Statistiki gledano, stanovnik Nemake u toku svog ivota pojede proseno 649 celih ivotinja : 7 krava, 22 svinje, 2o ovaca i jaganjaca i 600 peradi.

57

Proseni Amerikanac pojede u toku svog ivota proseno 11 krava, 3 jagnjeta, 23 svinje, 45 urki, 1100 kokoaka i 431 kilogram ribe. Samo je kod Finaca potronja mesa vea i oni dre pred Amerikancima rekord u broju obolelih od bolesti srca i krvnih sudova i raka. Meso je za nas, posebno u toj koliini, ne samo vie nego nekorisno, ve i jedan od najvanijih faktora u procesu starenja (adrenalin, hormoni, smrtni strah, otrov u leini ptomain). Visoka cena za jedno kratko uivanje! Kada upotrebljavam pojam meso, mislim time na svaku ivotinju, i na svako nama povereno ivo stvorenje, koje se pretvara u mrtvi proizvod i zbog toga mora pre toga da bude ubijeno. ivotinjsko telo na naem stolu je osim toga, usput da napomenemo, leina stara dva do pet dana! Meutim, reklama pokuava da pranjem mozga ubedi ljude da njihova porodica ni na koji drugi nain ne moe da bude pravilno i zdravo ishranjena osim jedenjem mesa. Profit! Aha, malo kobasice detetu! Najbolji komad jagnjetine, sone govedine, mekane svinjetine, svee (teki metali) ribe i francuske piletine! Tako se hvale ti proizvodi. Vrlo uspena reklamna izreka je glasila: Meso, komad ivotne snage!! ovee! Pa ta jadna ivotinja je mrtva. Gde se tu krije ivotna snaga, koju je nekada imala? Meso stvarno sadri odreene hranljive materije koje su vane. Radi se o belanevinama, zinku, gvou i B vitaminima. Ako se stvar tanije pogleda, to je samo pola rauna, jer preno, peeno ili kuvano meso uglavnom sve te materije sadri u umrtvljenom, vruinom promenjenom, anorganskom obliku. Telo nije u stanju da ih pravilno asimiluje. U presnom stanju bi to jo bilo mogue, ali ga onda ne bismo mogli ni savakati. Svi nama poznati mesoderi jednostavno gutaju svoju hranu bez vakanja. Bilo bi zato mnogo bolje kada bismo se makar umerili u potronji mesa. Postoji pravo obilje prekrasnih namirnica kojima bismo mogli zadovoljiti svoje telesne potrebe! ovek je zaista u stanju da se veoma dobro hrani izbegavajui sve mane mesne ishrane. Ima toliko toga u izobilju, bez izlaganja opasnostima prezakiseljenja mesnom hranom!

58

Neko je nekada rekao: Ako se na putu nekog deteta nau jagnje i jabuka, ja u ti pokloniti auto ukoliko se dete bude poigralo jabukom i ako bude pojelo jagnje! Pre nego to su ljudi posle potopa bili kondicionirani da jedu tela mrtvih ivotinja, bilo je strano njihovim prirodnim sklonostima i oseanjima da uopte na to i pomisle. Trebalo je da doe do jednog ogromnog pranja mozga da bi se tako neto moglo prodati savremenim ljudima. Pre svega zato to je ljudima poznato da postoje i mnogo bolje i vee i ukusnije grilovane poslastice nego to su hamburgeri. Poslastice koje ovek sam mnogo bre i lake i jeftinije moe da pripremi. Svakako da nije ni suvie mudro ubiti neku ivotinju ili na trnici kupovati neke njene delove, jer to naem telu donosi samo i iskljuivo tete. Ljudi dovode eksplozivno irenje raka u neposrednu vezu s poveanjem potronje mesa. To je poznato. Neko je nekada rekao: Sve dok ljudi budu jeli ivotinje, rak e jesti ljude! Zakon uzroka i posledice, zar ne? Malo statistike: 83 do 89% poljoprivrednog zemljita se upotrebljava iskljuivo u svrhu tovljenja ivotinja i njihovog pripremanja za potronju. Na jednom hektaru zemlje moglo bi se uzgajiti 22.500 kilograma krompira ili 40 tona celera, ali isti taj komad zemlje moe da proizvede samo 50 do 185 kilograma mesa. To je, dakle, neverovatno rasipanje izvora. Prema tome, na naoj zemlji bi moglo da ivi jo mnogo vie ljudi bez opasnosti od nestaice ili gladi. I sve to jedan mesoder dobija od mesa je viak mokrane kiseline. Mokrana kiselina je beliasta, kristalinska materija bez mirisa, koja se pojavljuje u urinu.... Ona je skoro nerastopiva u vodi, alkoholu i eteru, ali topiva u rastopini bazinih soli. (dr Webster) TA JE SA MESOM? Skoro da zaprepauje injenica da svakog vegetarijanca svakom prilikom i svaki put iznova ljudi pitaju da li je mogue jesti makar ribu? udno, pa zar i riba koja se pri na tiganju nije mrtva? Zar i ona nije imala lice? Pol Mekkartni je jednom rekao: Ja ne jedem nita od onoga to je nekada imalo lice! Ali, stavimo etike razloge ustranu!

59

Svaki koji jede ribu iz zdravstvenih ili drugih razloga, treba da jo jednom o tome razmisli. U mesu ribe mogu se otrovi, koji se nalaze u okolnoj vodi, koncentrisati sve do devet miliona puta. (dr Neal Barnard) Ipak, riba ima veliki prednost pred ivotinjskim mesom ve i zato to je bogata masnim kiselinama omega 3. ta stvarno donose naem telu prave, prirodne belanevine koje su nam svakoga dana neophodne? Razmislite jo jednom, koje ivotinje su najsnanije i koje imaju najrazvijenije miie? Najvee i najsnanije kopnene ivotinje su na nae najvee iznenaenje iskljuivo biljoderi. Gorila moe da naraste lako do 2 metra visine i da tei 275 kilograma (u civilizaciji, u zoolokom vrtu ak i 330 kilograma). Sami miii! Miii nastali jedino jedenjem voa, korenja i lia. Nalazim da je ta injenica veoma ubedljiva i dostojna razmiljanja. Oko godine 1930. iveo je tada veoma popularni snagator po imenu Do Grinstajn, pravo brdo miia, koji se hranio iskljuivo presnim povrem i voem. U jednoj autobiografskoj knjizi je ak opisan sluaj jednog izuzetnog lava koji je odbijao da jede meso i koji se hranio iskljuivo povrem. Lav nije bio samo zdrav, ve i veoma snaan. Ipak verujem da ne bi svaki lav bio oduevljen time. U jednom nemakom cirkusu su zbog nedostatka novca godinama hranili lava skoro iskljuivo zelenim povrem, s veoma malo mesa, i on je bio zdrav kao lav! (Ipak su hrani dodavali i neto taurina!) Da navedemo i nekoliko primera poznatih sportista, koji se nisu hranili mesom: Dejv Skot (Dave Scott) pobednik u triatlonu na Havajima Pavo Nurmi (Paavo Nurmi) najuspeniji dugopruga svih vremena, devet zlatnih medalja, 22 svetska relorda Janis Kouros (Yiannis Kourous) dri sve svetske rekorde na ultradugim prugama (trao tri dana bez sna) 60

 Kim o (Kim Cho) svetski rekord sa 55 godina, 33 hiljade sklekova za 24 sata Karl Luis (Carl Lewis) svetski rekord na sto metara (godinu dana pre toga preao na veganski nain ishrane) Edvin Mouzes (Edwin Moses) 4oo metara s preponama, deset godina nepobeen, dve zlatne olimpijske medalje, etiri svetska rekorda Ridli Abele (Ridgeley Abele) osmostruki pobednik na internacionalnim i amerikim karate ampionatima Andreas Kaling (Andreas Cahling) mister univerzum i bodibilder Bil Perls (Bill Pearls) viestruki mister univerzum Martina Navratilova, Juta Miler (Jutta Mueler), Desmond Hauard (Desmond Howard), Denis Rodman (Dennis Rodman), Bili Din King (Billie Jean King), Henk Aaron (Hank Aaron), Al Erter (All Oerter), Toni Larusa (Toni Larussa), Marv Livaj (Marv Levy) i mnogi drugi Prema tome, zaista je velika zabluda kada se veruje da povre ne omoguava rastenje miia. Sasvim suprotno tome! Visokovredne belanevine, neophodne telu, nalazimo u biljnoj hrani u vie nego dovoljnoj koliini i to u najboljem biolokom obliku. U jednom kiselinama zatrovanom telu stalno se neto razgrauje, posebno u miiima. To je i osnovni razlog zato nastaje umor miia, ak i posle svega nekoliko pokreta. Povre je bazino i zato miii, izgraeni uz pomo povra, ostaju tamo gde i pripadaju. Neto zanimljivo iz istorije: Tri miliona Danaca iveli su za vreme rata prisilno na vegetarijanskoj ishrani i zato u najboljem zdravstvenom

61

stanju i imali su kao posledicu najmanji procenat smrtnosti u celoj danskoj istoriji. U Sjedinjenim Amerikim Dravama, po vlastitim izjavama, 87% inspektora ivotnih namirnica namenjenih uzgoju pilia vie ne jedu pilee meso! (Christian Opitz)

Zato, iz kojeg razloga? Godine 1620. panci su otkrili Latronska ostrva. Na tim ostrvima stanovnici su iveli iskljuivo na biljnoj hrani. Tada tamo nije bilo nikakvih jestivih kimenjaka ili slinih ivotinja koje bi se mogle jesti. Ti ljudi su opisani kao izuzetna bia. Bolesti su bile skoro nepoznate, bili su sposobni za velika fizika dostignua i zdravi dostizali i starost od preko stotinu godina. Isto se to odnosi na Bantu pleme u Africi, na Tarahumare u brdima Meksika, na Kikuju u Keniji, na Karaj-Guarane na Jamajki, na stanovnike Portinina u Italiji, da navedemo samo neke. Sve to je bilo potvreno navodima prave nauke: to vie ivotinjskih belanevina ovek uzima, to se vie kalcijuma iz spremita (kosti, zubi) izluuje putem urina. Ponovo posledica prirodnog naina ivota. Manjom koliinom namirnica boljeg kvaliteta esto dobijamo daleko vie! MASTI I ULJA Skoro da je komino posmatrati kakva histerija vlada oko masnoa i ulja. Na sve strane se pria samo o kodljivim posledicama vika holesterina. Na sve strane se zato tedi na masnoama da ovek ne bi pao kao rtva naslaga na arterijama, poznatih pod imenom arterioskleroza. Telo, meutim, i samo proizvodi svakoga dana do 1000 miligrama holesterina. Prema tome, treba praviti razliku izmeu dobrog (HDL) i loeg (LDL) holesterina. Trebalo bi da ljudi znaju da je 62

dobri holesterin-holesterol nezamenljiv u prosecu nastajanja vitamina D u koi pod uticajem sunevih zraka. I tek kada dovoljno vlastitog vitamina D bude proizvedeno delovanjem sunevih zraka, postaje mogue iskoriavanje dodatog kalcijuma. Sve to stvara lanac meuzavisnosti. Sve to spada zajedno. Meutim, mora se paziti na pravilan meusobni odnos izmeu unesenih zasienih i nezasienih masnih kiselina, jer je on veoma vaan. Prema tome, nije svaka masnoa prava masnoa, niti je svako ulje pravo ulje. Margarin je zaista doibar primer toga kako se neobavetenim potroaima (taj naziv je zaista potcenjivaki) prodaje neki proizvod kao zdrava namirnica, iako to uopte nije sluaj. Poetni proizvod. sirovina, za proizvodnju margarina su ulja, kokosovi orasi, soja, riblje ulje, loj i slino. Sve se to zajedno samelje i pomea u testo. Onda se dodaje n-Hexal, jedan rastvara (jedna vrsta odstanjivaa mrlja), jedna frakcija benzina, koja iz te meavine izdvaja svako ulje. Zatim se obavlja rafinacija, priliko koje se uklanja sve to je prirodno i zdravo (vitamini i tako dalje). Preostaje jedna hemijski ista, sterilna masnoa. Posle toga se masa uzbeljuje, uklanjaju se kiseline, lecitin, isti od sluzi, dezodorie, hidrogenizuje, deli na frakcije, zgunjava i tako dalje... Posle toga je ta masnoa bez mirisa i nema nikakvog ukusa. Upravo se zato lukavo dodaju sintetiki vitamini, masne kiseline i aromatine materije i tako nastane neto to bi trebalo da lii na maslac, bar po ukusu i mirisu. Poto ste sve proitali sigurno nemate vie volje da probate takav jedan proizvod. Osim toga, kupcima se preutkuje da prili9kom tog zaista izmudrovanog procesa denaturizacije nastaju takozvane transmasnoe. U prirodnim namirnicama one se pojavljuju u zanemarljivo malim koliinama zvog loih uslova lagerovanja. U navodno tako zdravom margarinu one se pojavljuju u nezamislivo velikom procentu od 61%. Transmasti veoma snano deluju na organizam. To vam je najbolja plastina hrana s kojom ete najbre dobiti celulit. Ne postoji nita drugo to tako brzo, tako snano deluje na nastajanje celulita kao margarin. Ova masnoa veoma snano umanjuje i imunitet organizma. Poznata je reenica: Ako hoe da umre od sranog udara jedi maslac; ako eli da umre od raka, jedi margarin! Sve hidrogenizovane i na taj nain otvrdnule masnoe unitavaju metabolizam masnoa u telu.

63

Metabolizam masnoa u telu je neizmerno vaan, posebno kod ljudi koji imaju problema s vikom teine. Maslac, okolada, svinjska mast, i naravno sve ostale masnoe ivotinjskog porekla sade mnogo zasienih masnih kiselina. Upravo zato je preporuljivo upotrebljavati samo biljna ulja i masnoe. Pre svega maslinoivo ulje (posebno paziti na kvalitet, samo od zrelih crnih maslina), koje sadri najvie nezasienih i viestruko nezasienih masnih kiselina. Tek posle njega slede ostala biljna ulja: repino ulje, kudeljno ulje, suncokretovo ulje, orahovo ulje, bundevino ulje, kukuruzno ulje, i tako dalje, naravno, samo hladno ceena ulja prilikom proizvodnje. Vaan je i kvalitet upotrebljenog ulja. Nijedno ulje, bez obzira koje, ne sme da bude suvie pregrejavano, tako da pone da se pui, jer tada nastaje otrovni benzol. Posebno treba biti paljiv kada se radi o tiganjima. Tada moe i najbolje ulje vrlo brzo da bude uniteno i da postane tetno.

* MLEKO JE NAJBOLJA NAMIRNICA KOJA POSTOJI Tako je, ali samo u sluaju da se radi o teletu! Ljudsko telo moe najkasnije do druge godine ivota da vari mleko. Posle toga se u telu vie ne proizvodi enzim laktaze, koji razgrauje laktazu u mleku. Mleko je jo jedan osnovni uzrok nastajanja celulita. To je isto kao kada telo pokuava da iskoristi plastiku. I jo mnogo gore. Iz izvesnih razloga, jer ne zna ta e s njime, telo uskladitava nesvarljive sastojke bilo gde u telu; kod ena negde na donjem delu lea ili na butinama. Kod mene su se pojavljivali pritevi i veliki irevi. Tek kada sam prvi put postio, palo mi je u oi da vie nemam priteva i tako je izaziva bio prepoznat. Jedino ikada popijeno mleko trebalo bi da bude mleko vlastite majke u toku prve dve godine ivota, jer je neophodno i zdravo. Ostala mleka su za telad, a ne za ljude. ovek je u stvari jedino stvorenje koje pije mleko i to mleko jedne druge vrste. Da, ali odakle da dobijem sada svoj kalcijum? Kalcijum je veoma vaan za kosti i zube. Svakako ne iz kravljeg mleka! Nama je, na alost, vrlo uspeno sugerisana misao da je mleko, zato to je tako belo, siguran izvor kalcijuma. Onda i u majonezu ima mnogo kalcijuma, mogao bi ovek da pomisli, zar ne? Uzmite samo malo ulja 64

i vode, pomeajte u posudi za pravljenje koktela, dodajte, moda, nekoliko kapi umanca kao rastvara, meajte i imaete tenost koja je bela kao mleko. Svaka emulzija je bela. To u prvom redu nema nikakve veze sa sadrinom kalcijuma, ve sa prelamanjem svetlosti. Preraeno mleko nije nikakav izvor kalcijuma, ve njegov pljaka! Dokazano je da kalcijum iz mleka telu uopte ne koristi, jer posebno preraeno mleko spada meu izazivae kiselosti, pa je zato sklono da uzima kalcijum iz tela da bi dolo do neutralizacije kiselina. U trgovini ste vi vani samo kao potroai, vae zdravlje trgovcu uopte nije vano. Dobro upotrebljivi kalcijum se obilno moe dobiti iz povra, a ne iz mleka, pa ga tamo i potraite! Kod oko 8 hiljada Kineza iz poljoprivrednog kraja, koji ni mleko ni sir ne poznaju kao izvore kalcijuma, istraivai su ustanovili da nemaju znakova osteoporoze, koja je kod nas tako iroko rasprostranjena. Oni su pokrivali svoje potrebe u kalcijumu samo iz biljne hrane. Istovremeno se kod te grupe (ali i kod dela Japanaca i Afrikanaca) zapazilo kasnije pojavljivanje menopauze (neki su dobijali menopauzu tek u 7o godini ivota, iako se u javnosti o tome nije govorilo) i osetno sporije starenje (jedva da imaju bora ili sede kose). Zato ne bismo i mi na Zapadu mogli pokrivati svoje potrebe za kalcijumom iz biljnih izvora? Kalcijum se normalno kree iz creva u krvne sudove i odatle, na primer, u zajednitvu sa fosforom u kosti. Kisela metabolika sredina neutralizuje kalcijum najveim delom da bi izgladila nove prilive kiselina u telo. Obraeno mleko stvara jednu toliko kiselu sredinu da se prilikom metabolizma mleka vie kalcijuma troi, nego to se stavlja na raspolaganje telu. Eto, zaista je veoma lako dokazati kodljivost mleka, zar ne? Isto je tako i sa nepodnoljivou laktoze: nepodnoljivost laktoze je u mnogim narodima iroko rasprostranjena i pogaa pripadnike raznih naroda koji ive u Americi. Ima je oko 95 posto Azijata, 74 posto Indijanaca, 70 posto Afrikanaca, 53 posto Junoamerikanaca, i 15 posto Evropljana. Pojavljuju se i razni simptomi ove nepodnoljivosti, kao to su problemi sa elucem i crevima, proliv i nadutost, to je

65

znak da te osobe nisu u stanju da proizvode enzime koji prerauju mleni eer. Zatim se kod osoba koje troe mleko, osim tih neeljenih simptoma, zapaa i opasnost da dobiju druge hronine bolesti i tekoe. Mit, da je osteoporoza izazvana nedostatkom kalcijuma, izmiljen je da bi se bolje prodavalo mleko i preparati kalcijuma. Jednostavno to nije istina! ene u Sjedinjenim Dravama uzimaju najveu koliinu kalcijuma na svetu i uprkos tome procenat osteoporoze kod njih je meu najviima u svetu. Troenje jo veih koliina mlenih proizoda i preparata kalcijuma ne bi apsolutno nita u tome promenilo. (DR John McDougall, McDougall Program for Women)

Povezanost izmeu uzimanja ivotinjskih belanevina i broja preloma kostiju izgleda da je isto toliko snana kao i veza izmeu puenja i raka na pluima. (dr T. Colin Campbell) U meuvremenu izgleda da je potpuno jasno da mleko nije nikakvo reenje za gustinu kostiju. Sasvim suprotno tome, ono je deo problema. (dr Charles Attwood) Koja ivotinja ima najvee zube i najvre kosti? Zar to nije slon? ta mislite, koliko tona mleka mora da popije slon da bi svoje mone kljove i kosti (67% kalcijuma) razvio? Odmah zapaate ta hou da dokaem. Smatram da je nesavreno pisati neki tekst, koji e samo izgledati privlano. Meni je lepo kada vidim da ljudi dou k sebi, da bi sami razmiljali i slobodno proiveli svoj ivot. Onaj koji nema volje da dobije rak, modani udar, osteoporozu ili kardiovaskularne bolesti, taj bi morao da ozbiljno porazmisli o svojim normalnim navikama pri jelu. Ako, dakle, elite da zadrite svoje vlastite zube, nemojte piti preraeno mleko! Jo neto na kraju: mleko je kao proizvod luenja mlenih zlezda sve drugo samo ne i privlano. U jednom litru sveeg mleka ima proseno 363 hiljade belih krvnih zrnaca i 24400 bakterija slino nekom razvodnjenom gnoju. 66

Svee mleko je zato mnogo podnoljivije od preraenog, fabrikog mleka, pa se ak sasvim lako bazino do neutralno metabolie. Samo, skoro je nemogue dobiti svee i neobraeno mleko. Meutim, i to manje tetno svee mleko je samo manje tetno i nije pogodno za nau ishranu. Meu mlenim proizvodima tvrdi sir je neto najgore to ovek moe da uzme u sebe. On se vari 20 sati i sadri najveu koncentraciju otrova i masnoa. Posle sazrevanja u bakterijskoj sredini ne sadri zdrave prehrambene materije. U takvom stanju ni bakterije ne ele da ga jedu. To je proizvod koji je 20 puta nezdraviji od mesa i svega ostaloga zajedno. Nita tako ne unitava telo kao tvrdi sir, a posebno se to odnosi na ubuali sir. U ishrani je samo jedno jo opasnije: hleb, kada je vlaan i kiseo, s mnogo kvasca, i u sveem stanju ...Postoje izvetaji o ljudima koji su umrli posle uzimanja takvog hleba, iako slubeno nije bilo mogue ustanoviti uzrok smrti... I ljudi i ivotinje su do dve godine starosti i samo tada u stanju da proizvode enzim za varenje mleka, ali je svakom telu i tada potrebno mleko njegove vrste, koje je u toj fazi razvoja veoma vano. Kada ta faza razvoja proe, onda je i mleko vlastite vrste opasno. Dokazano je prouavanjem da mleko prouzrokuje veinu alergija, pojavu sluzi, raznih autoimunih bolesti kao to su MS, astma, leukemija, osteoporoza i druge bolesti. Meutim, ova saznanja su iz nekih razloga uskraena javnosti, pa se pruaju ak i sasvim suprotne informacije.

NE BITI SAVRENO ZDRAV, ZNAI STARITI Imate li suhu kou na laktovima, da li vam se zubno meso povlai, pojavljuje li se seda kosa? Te pojave svakako ne ukazuju na savreno zdravlje, a da ne govorimo o drugim bolestima kasnijih godina, zar ne? Biti bolestan znai stariti, a i samo starenje je jedna 67

vrsta bolesti. Mnogi starenje ne posmatraju kao bolest, ali u ja to odmah dokazati. Postoje simptomi koji bi, kada ne bi bili tako uobiajeni i svakodnevni kod starijih ljudi, svakako bili svrstavani u simptome bolesti. Na primer, ono to se vidi na licu! ta ini da neko starije lice izgleda staro? ta je bilo drugaije na tom istom licu dok je bilo mlado? Kazau vam odmah! Ui postaju vee, a isto tako i nos, vezivno i zatitno tkivo visi, koa je tanka. Sve u svemu lice se veoma menja svakim danom. Oigledno je da je hrskaviasto tkivo nosa i uiju prekrasan sakuplja naslaga ljake (otvrdnuli, kiseli, mineralni sloj) i upravo zbog toga raste. Ljudima kao da stoji napisano nasred ela upozorenje: uvaj se, stari!

BOLESTI ZBOG PREZAKISELJENOSTI I NJIHOVE POSLEDICE ALERGIJE STARAKI EER ALCHAJMER ARTERIOSKLEROZA ARTROZA ASTMA PROBLEMI S HRSKAVICOM BRONHITIS BOLESTI ZLEZDA S UNUTRANJIM LUENJEM SMETNJE U PROTOKU KRVI ENSKE BOLESTI

68

 GLJIVICE NA NOGAMA GLJIVICE NA POLNIM ORGANIMA GIHT SIVA MRENA HEMOROIDI SRANI UDAR POVIEN KRVNI PRITISAK POVIEN NIVO HOLESTEROLA IMPOTENCIJA KARIJES NERLODNOST ZADAH TELA ZGRENE VENE RAK OTEENJE JETRE BRUH BOLESTI ELUCA I CREVA SINUSITIS KAMENJE U BUBREZIMA I UI EDEMI 69

 OTVORENE RANE NA NOGAMA OSTEOPOROZA PARKINSON OBOLOJENJE PROSTATE REUMATIZAM MODANI UDAR ZNOJENJE NOGU PUCANJE TETIVA GARAVICA TINITIS ZUJANJE U UIMA PREVELIKA TELESNA TEINA BRADAVICE Iako se sve ne moe neposredno pripisati prezakiseljenosti, ona priprema put tim bolestima i degeneraciji. Gajim veoma visoko potovanje prema mudrosti starijih ljudi, elim to posebno da naglasim. Meutim, verujte mi, niko se ne raduje onome to se u starosti urezuje u njegovo lice u obliku bora. OPASNA OBAMRLOST

70

Crvena krvna zrnca se zovu eritrociti. U normalnom sluaju su ta mikroskopski sitna telaca okrugla i elastina, Ako to nisu, ima problema s prokrvljavanjem. Dok krui kroz telo, krv prolazi i kroz kapilare. To su sitni krvni sudovi koji dopiru do svake elije u organizmu. Kapilari su neverovatno tanki. Tako tanki da je jedno crveno krvno zrnce (7,5 mikrona) dva ili tri puta deblje od kapilara (2 mikrona). Naa crvena krvna zrnca su u normalnom sluaju veoma elastina, tako elastina da su u stanju da sebe tako utanje da prou i kroz kapilar. Tom prilikom zauzimaju oblik malih torpeda. Samo tako mogu eritrociti da prodru do svake elije da bi je snabdeli kiseonikom i hranljivim materijama i da bi preuzeli otpatke razmene materija. Tako se to dogaa u normalnom sluaju. Meutim, veoma esto se dogaa da ta crvena krvna zrnca budu tako alosno oteena da vie nisu u stanju da svoju ulogu pravilno odigraju. Crvena krvna zrnca postaju pod uticajem prezakiseljenosti potpuno ukoena. Dolazi do takozvane kisele ukoenosti i do pothranjenosti tkiva. Zbog optereenja kiselinama ukoe se i otvrdnu crvena krvna zrnca i nisu vie dovoljno elastina da se prilagode uskim prolazima kroz kapilare. To je osnovni uzrok loe prokrvljenosti i veoma uticajan faktor starenja. To je ujedno i prvi faktor sranog udara (infarkt doslovno znai zapuenost). Ukoenost eritrocita ili kisela ukoenost je tako jo jedna dalja teka forma starenja u slagalici starenja. Slabo prokrvljene elije organizma, koje nemaju nikakvu mogunost da se oslobode otpadnih materija i da se na odgovarajui nain nahrane hranljivim materijama, umiru mnogo bre. One se dave u svom vlastitom mulju i nedovoljnom snabdevanju kiuseonikom. Dolazi do loijeg prokrvljavanja kapilarnih krvnih sudova, to dovodi do nedostatka kiseonika u tkivima. Time izumiru zdrave elije, dolazi do vrenja i viestruke prezakiseljenosti. To je najgori stepen propadanja elija. Tome treba dodati i slepljivanje eritrocita i stvaranje nizova crvenih krvnih zrnaca. To su u odreenom smislu samo jo plivajue, neaktivne grudvice, koje izgledaju kao da ih je neko naslagao jednu na drugu. Time postaju potpuno neaktivne. 71

Ali sve to nije ni upola tako strano kao to su za svaki sluaj pripremljeni i omiljeni medikamenti. Tako su omiljeni da vie ni ne ele da napuste telo. I posle nekoliko desetaka godina mogu se u crevima pronai ostaci medikamenata i lekova koje je ovek kao dete uzeo. Zamislite sada da neko dete dobije lek protiv zauki ili upale i da se posle 5o godina taj isti lek moe pronai u crevima! I ne samo to. Sve to smo ikada pojeli, ostavlja svoj trag u obliku ljake u telu. Te ljake rastu vrlo polako, ali sigurno. Kako da ih se oslobodimo? Najbolje na prirodan nain, bez propratnih negativnih pojava. Da, sve to ste u obliku ljake i otrova ikada uskladitili u telu, zaista se moe izbaciti iz tkiva. Samo ako ovek zna kako!

KAI MI KOLIKO TI JE MLADO CREVO I JA U TI KAZATI K0LIKO SI STAR! Pored prezakiseljenosti tela loa funkcija creva je odluujui faktor u procesu starenja. Stanje i kvalitet koe, kose i svih ostalih elija veoma utie na opte stanje creva i obrnuto. Svoje stanje creva moete, dakle, oitati na svojoj vlastitoj koi. Svaka smetnja u crevima, izraava se negde na telu. Bilo da se radi o bubuljicama, osipu, alergiji, bolovima, astmi, ak i depresivnom raspoloenju i mnogim drugim pojavama. Neto vie od 80% imunog sistema stoji pod uticajem stanja creva. Ako je crevo podivljalo pod uticajem civilizacije, ako su se na njemu nataloile kisele ljake, hranljive materije se vie ne mogu pravilno asimilovati i preraditi. Dolazi do manjka hranljivih materija u telu, bez obzira koliko i kako se osoba hrani. Kada crevo vie nije u stanju da pravilno asimiluje hranljive materije iz hrane, konano e doi do nedostatka minerala za neutralizaciju kiselina. Krug se tako zatvara. Prema tome, zaista je odluujue da li 72

je crevo isto i prohodno ili nije. Mlada creva, mlada osoba. Ili, ovee, mlad si koliko su ti mlada creva! Onaj koji suvie brzo, suvie mnogo, suvie teko i suvie kasno jede, ne sme se uditi vrenju u svojim crevima. Svako vrenje proizvodi gasove kao to su metan, ugljendioksid, skatol, indol i tako dalje. Dok se u tankom crevu odigrava vrenje, dolazi do snanog procesa truljenja u debelom crevu. Postoje, dakle, gasovi od vrenja i gasovi od raspadanja materija. Ti gasovi su uglavnom sumporovodonik, fosforovodonik, ugljenovodonik, hlorovodonik, amonijak. Ti gasovi sa svoje strane dodatno prezakiseljuju crevo. Nadimanja su vrlo tetna po telo i ne smeju se potceniti. Svaki mali vetar postaje malo ali stalno kiselo optereenje svojim posledinim stvaranjem ljake neposredno u crevu. To se ovako moe objasniti: kada se, na primer, uvodi hlorni gas u vodu, smesta nastaje sona kiselina. Neto potpuno isto nastaje kada se nagomilani i zadravani vetrovi u crevu pritiskom kroz zidove creva uvode u telesnu tenost. U jednom bolesnom i civilizovanom crevu moe se asimilovanje mikroskopskih hranljivih sastojaka vremenom potpuno obustaviti. Ovde bih mogao da preporuim colon cleansing kit of Blessed Herbs, zato to samo ispiranje debelog creva veoma malo pomae. Colon Kit uklanja ljake i naslage koje se kod nekih ljudi ve godinama nakupljaju, tako da se u nekim sluajevima stomak posle samo jedne sedmice leenja ovim sredstvom osetno smanjuje. ODAKLE DOLAZI LO VID? Poznato je da psi, na primer, vole slatkie, ali i da vremenom oni ostavljaju posledice na oima ivotinje. Bakica koja slabo vidi i slabo uje daje svom dragom ljubimcu esto komad omiljene okoladne torte. I tako, posle nekog vremena, svi pate od istih problema.

73

Kod stalnog uzimanja ovakve degenerisane civilizovane hrane posle dosta godina kristalizuju se pomalo, ali stalno soli ljake u tkivima. U naem sluaju, u ivanim elijama i nervnim vezama u oima. Osim toga, dolazi do zamagljivanja vida, odnosno do oneienja soiva. Ova pojava je poznata pod imenom siva zvezda. esto se moe pojaviti i takozvana makula degeneracija. Kod malog psia nae bake pokazuje se to istim znacima kao i kod oveka. Meutim, sigurno da to nije nikakva sluajnost, ve da samo pokazuje da se s jadnim keriem kada je izloen takvim ugodnostima dogaa ono isto to se dogaa ljudima. Civilizovani pas moe isto tako da oboli od ispadanja dlake, loih zuba, artritisa, sede dlake kao i civilizovani ovek. Kada neki pas izgubi dlake, gazda se uspanii, ali kada deda oelavi to svima izgleda normalno. Vukovi u divljini nemaju tih problema, a oni su, kao to je poznato, preci bakinog ljubimca. Meutim, ivci oiju nisu i jedini ivci koji mogu da budu napadnuti. Nervni zavreci svih vrsta mogu u telu vremenom da dobiju kristale fosfata, mokrane kiseline i drugih zagaivaa, i da tako njihova funkcija bude ugroena. Sasvim je svejedno da li se radi o oima, uima, ulu mirisa i ukusa, sve otupi i izgubi otrinu u jednom svetu tupih i nezdravih uivanja. Radosna je vest da se ovi ivci zahvaljujui programu koji nudi ova knjiga polako mogu ponovo povratiti i da se njihova funkcija ponovo moe popraviti. Iako su ivci istovremeno i elije, to su ipak elije koje se najpolaganije oporavljaju. Meutim, ipak se mogu oporaviti! Ovaj na primer je samo jedan u mnotvu drugih starosnih pojava i starosnih bolesti. Ipak, sve one poivaju na jednom te istom znaajnom naelu. PREVELIKO NAPREZANJE KOJE IZAZIVA ZNOJENJE

Neka ena, koja se veoma brinula zbog povlaenja zubnog mesa, zatraila je od mene savet. Razgovarai smo o njenim navikama pri jedenju i o njenom zdravstvenom programu. On se hranila relativno 74

primerno i nije nam preostalo mnogo toga to bismo mogli da proglasimo za uzronika problema. Sve dok skoro usputno nije izjavila da se veoma mnogo i esto bavi sportom. To u stvari i nije bilo neto loe. Meutim, ona je bila sklona prevelikom znojenju. Kazala je da ve posle nekoliko minuta tranja na spravi bude potpuno mokra od znoja. Bila je uprkos svojih 5o godina relativno mrava i hranila se umereno. Jela je, dakle, male koliine hrane, to takoe ne mora da bude loe. Problem je bio samo u tome to je sebe prilikom vebanja toliko naprezala, plaei se dobijanja na teini, da je znojem gubila veliki deo svojih minerala, koji su odgovorni za zdravo i snano zubno meso. Svoje svakodnevno vebanje obavljala je, osim toga, u zagaenoj i neprozraenoj sredini, dobijajui nedovoljno kiseonika i podiui puls na 130 udara u minutu. Time se u miiima prikupljalo toliko mlene kiseline da su njeni telesni minerali morali da budu potroeni na neutralizovanje mlene kiseline. Bili su to, verovatno, upravo minerali, meu njima i silicijum, za kojima je njeno zubno meso upravo vapilo. Ono to je ipak padalo u oi bili su njeni jaki nokti na prstima i snana kosa. Ona oigledno nije imala deficit minerala u tim tkivima, iako je to kod preteranog sporta est sluaj. Osim toga, mnogo je puila, to je dodatno troilo velike koliine minerala u ustuma. Neumereni sportisti pate vrlo esto od pothranjenosti i od velikog znojenja. Ova ena je samo propustila da uzme vie hranljivih materija prilikom jela, materija koje je znojem gubila zbog preteranog vebanja i puenja. Bolje bi bilo da se umereno bavila aerobinim sportom, jer tada ne bi istovremeno gubila sve svoje naslage korisnih minerala. Slikovito predstavljeno, bavljenje sportom u neprovetrenim prostorijama je isto kao kada bismo vatru u elijama (mitohondrijama) snabdevali nedovoljnim koliinama kiseonika. Ona bi poela da se leluja i da se pui. To bi onda dovodilo neizostavno do jednog neeljenog vika mlene kiseline, koja je uzrok upali miia posle vebanja. U prirodi se neto slino dogaa jedino kada se radi o ivotu i smrti. Ima ljudi koji pomiljaju da ono to je dobro valja ee ponavljati, i da ponavljanjem postaje jo bolje i zdravije. Oni sebi ele dobro, ali 75

ne poznaju zakone zdravlja i zato nanose sebi tetu svojim ekstremnim i neprirodnim navikama. VODA NIJE SVAKA VODA Vrlo malo ljudi u takozvanom civilizovanom svetu i dalje zna da voda nije samo za pranje. Danas je uobiajeno da se e gasi kafom, limunadom, pivom, mlekom i kokakolom, iako nema nita bolje od svee, iste vode da se zadovolje prirodne potrebe za tenostima. Zato se, misle oni, stalno na sve strane ponavlja i naglaava da je oveku potrebno da svakoga dana popije dve do tri litre iste vode? Zato to zbog dananjih navika u ishrani ovek mora to pre i to bolje da razvodni otrove koje je uzeo da ne bi propao! Njemu je potrebna ista voda, dok ga sve ostalo samo optereuje! Upravo zato mnogi posle jednog obilnog uzimanja drugih tenosti boluju od podnadulosti. Bilo je ak i smrtnih sluajeva kod ljudi koji su popili 5 do 7 litara neke tenosti dnevno! Jedno je pri tome zaista vano znati: samo ista voda prolazi kroz elijske membrane i zato samo ona moe zaista da osvei telo. Sve ostalo ga optereuje. Prava pijaa voda je skoro slobodna od minerala, slobodna od mrtvih, bionepotroivih makroklusterovanih minerala. Ti mrtvi minerali se u telu ponaaju kao pesak u olji aja. Oni se taloe i posle toga vremenom betoniraju sve to je s njima dolo u dodir. Upravo zato ljudi u starosti postaju sve nepokretniji, polaganiji, uznutra okamenjeni. Danas se rauna meu mineralne vode samo ona voda koja u sebi ima veliku koliinu minerala. U reklamama se na sve strane reklamira visoki mineralni sadraj neke mineralne vode, iako je on sve samo ne zdrav. Veina mineralnih voda predstavlja teno kamenje koje se nudi za pie. U tom sluaju ne izaziva stalno prokapljivanje rastenje stalagmita i stalaktita, ve stalno gutanje vode ini da se to isto dogaa u organizmu. U toku jednog normalnog ivota upravo zato stalno opada sadraj vode u telu i nadometa se, bar delimino, zagaenim telesnim tenostima. I nedostatak vode ima jedan snaan uticaj na prevremeno starenje. Starou uslovljeno gubljenje vode 76

dogaa se istovremeno sa stvaranjem naslaga tih anorganskih minerala u elijskoj tenosti i u tkivima. Postoji razlika izmeu biopotroivih koloidnih organskih minerala i grubih anorganskih minerala. Anorganski kalcijumkarbonat, na primer, oblae arterije i izaziva zajedno s drugim civilizacionim faktorima u tim ivotno vanim krvnim sudovima naslage ljake. Mi smo u stvari toliko stari koliko su stare nae arterije. Za nae elijske membrane i elijsku tenost svako zagaenje neorganskim, znai nekoloidalnim materijama, isto je to i pokuaj da se teniska loptica progura kroz usku rupu u ianoj ogradi. Loptica jednostavno ne prolazi. Telo nije stvoreno za tako neto. To znai da ono vie nema nikakve mogunosti da se oslobodi otpadaka razmene materija, zato to se takav sluaj u prirodi ne dogaa pa nije ni predvien za reavanje. Telu ne preostaje nita drugo ve da se vremenom zabetonira. Obina voda mora u ljudskom telu da se pretvori u ivu vodu s kristalinskim strukturama i niskom povrinskom prenapetou. ovek moe da pije litre vode i da opet pati od nedostatka vode, jer voda koju je popio nije mogla da bude prilagoena njegovim potrebama. Telo je tada moe podneti samo uz pripomo drugih izvora. Transport hranljivih materija u elije i oslobaanje tela od otrova zavise od toga da li voda u elijama i oko elija (intra i extra celularna voda) ima manju povrinsku napetost od hranljivih materija i otrova. Samo u tom sluaju mogu se materije umreiti, to znai vezati uz molekule vode tako da transport u elije (hranljive materije) i transport iz elija (otrovi) moe da funkcionie. Voda, koja je za telo zaista korisna, slobodna je od anorganskih minerala i metala, slobodna od ugljendioksida (negazirana), i slobodna od bilo kakvih limunadnih kvaritelja ukusa. Dobra voda ima visok negativni ionski naboj, negativno je ionski naelektrisana. Da bi otrovne materije mogle da napuste telo i da bi hranljive materije mogle da budu unesene, elija mora da doe u neposredan dodir s vodom; mi svi znamo da se voda i ulja (masnoe u elijskom zidu) ne vezuju; menbrana gornje povrine elije se sastoji od jedne uljaste materije. Zato obina voda sa 73din/cm okruuje eliju, ali 77

nije u neposrednom dodiru sa povrinom elije. Zato hranljive materije ne mogu da prodru u nju, niti se otrovne materije mogu izbaciti iz nje. Meutim, redosled molekularne strukture umanjuje entropiju vode. To znai da slobodna energija po Gibbsu raste. Porast slobodne energije u vodi znai da voda sada moe da podupire hemijske reakcije lake i uz manju potronju energije nego ranije. (P. Flanagan)

Pre nekoliko godina bio sam u pustinji Negev na odmoru. Bili smo tamo celoga dana u pokretu i ja sam imao na raspolaganju samo negaziranu istu vodu, koja je, osim toga, bila na temperaturi okolnog pustinjskoig vazduha. Bilo je veoma vrue, oko 39-40 stepeni u hladu (nedostajala nam je samo kesica aja). Retko mi je voda bila tako ukusna i osveavajua kao tada. Danas pijem samo sveu vodu, siromanu mineralima. I ugljendioksid je prevara, da bi zavedeni potroai postali zavisni od jedne vode loeg ukusa. Ljudi takve vode piju mnogo vie (profit), ali to je dobro samo povrinski posmatrano. U stvarnosti imamo ponovo mnogo vie problema s time nego to bi se i moglo zamisliti. Ugljendioksid pokriva lo ukus denaturisane fabrike vode. To se odmah zapaa kada jednom pustite gaziranu vodu da stoji ili je meate tako da se ugljendioksid izgubi, i onda dobijete originalni ukus te vode. Kiselkasta i odbojna! Ugljendioksid naravno zakiseljuje u velikoj meri telo, a pre svega bubrege i mokrani mehur. Kada su bubrezi prezakiseljeni , tada se gubi njihova sposobnost da izluuju kiseline na pravilan nain. Vremenom se sve manje kiselina izbacuje iz tela i biva potrebno sve vie tkiva kao slagalite ljake. Samo jedan mali gutljaj, i jedno tako ogromno delovanje! Veina flairanih voda sadri upravo one minerale i hemikalije koje prouzrokuju prerano starenje ili su njoj one vetaki dodate. Mi pronalazimo onda te tekue kamenolome ponovo u arterijama, venama, zglobovima, oima, uima, nosu, grlu, unoj kesici, bubrezima, zubnom kamencu i tako dalje. Zidovi arterija su tada puni plake, naslaga ljake, zglobovi postaju nepokretni i kripe, glas postaje staraki, tako da vie ne uspeva da pogodi visoke tonove i

78

zato pomalo podrhtava. Da uopte ne govorimo o tome ta te naslage u mozgu mogu da uine. Da bismo podvukli hitnost potrebe da se osigura dobra snabdevenost vodom, hteo bih da vam opiem jedan pokuaj u kojemu se veoma dobro moe videti kako se ponaaju razne vrste vode kada ih podvrgnemo isparavanju. Mene je u tom okviru zanimalo ta e ostati na dnu posude kada se zagrejana voda potpuno ispari. Kao prvo sam upotrebio destilisanu vodu, zatim vodu iz vodovoda, a kao poslednju jednu jeftiniju, ali stvarno dobru flairanu vodu siromanu mineralima. Za uporeenje mi je posluila prazna posuda, tako da sam mogao videti kako izgleda neupotrebljena posuda. Napunio sam tri posude raznim vrstama vode i uinio da se voda ispari. Naravno, pre eksperimenta sam dobro oprao sve posude. Posle tog malog pokuaja bio sam iskreno uasnut (zbog debelog taloga kod vode iz vodovoda). Meutim, to mi je odgovorilo na mnoga pitanja. U kupaonici se naslage krenjaka vide veoma dobro. Tano to isto se dogaa i u naem telu. Jo je veoma vano spomenuti koliko je opasan fluor koji se nalazi u vodi. U medijima se on hvali kao dobra pomo naim zubima i eksperti u naem svetu preporuuju ga posebno naoj deci. Prilikom studiranja medicine naravno da se isto to govori u okviru medicinske nauke buduim lekarima. Profesor univerziteta koji ne bi zastupao to miljenje izlae se opasnosti da izgubi svoje mesto. Zato sam i ja bio prisiljen da ovaj spis pripremim bez navoenja imena autora. Time ne elim da opiem u looj svetlosti celokupni nivo svetske medicinske nauke. Naravno da smo svi sreni da postoje lekari koji pomau ljudima. Jedino to time elim da naglasim je da se lekarima na jednom uskom podruju njihovog obrazovanja pre svega na podruju pravilne ishrane namerno ne stavljaju na uvid i raspolaganje prava naela zdravog naina ivota.

79

Radi se u prvom redu o novom svetskom poretku koji se raa pred naim oima i o monicima i njihovim grupama koje se kriju iza njegove fasade. Ove grupe se staraju da vei deo ljudskog roda naui to manje o zdravom nainu ishrane, i da se tako farmaceutskoj industriji omogui da stie sve vee i vee profite, jer su upravo njeni vlasnici pripadnici tih grupa. U toku drugog svetskog rata nacisti su prvo isprobali delovanje fluora u nacistikim koncentracionim logorima. Fluor se skladiti prvenstveno u mozgu i prourokuje 30 procentnu redukciju inteligencije, tako da ljudi postaju tuplji i posluniji. Njime se prouzrokuju i tumori u mozgu, to je u kombinaciji sa zraenjem iz mobilnih aparata dovelo do ekstremnog poveanja broja tumora na mozgu. Posle drugog svetskog rata poelo je meanje fluora sa pijaom vodom, a u poslednje vreme on se dodaje i flairanoj vodi. Kao prvo morao se fluor staviti u poznatu Evian vodu, da bi joj se dozvolio izvoz u Sjedinjene Amerike Drave. Upravo zato je ak i kuvanje s vodom iz vodovoda zbog fluora i krenjaka postalo veoma tetno. Normalnim filterima se moe ukloniti samo krenjak, ali ne i fluor.

KOJE ZADATKE TREBA DA OBAVI VODA U NAEM TELU?

ona upravlja energetskim izvorima u telu ona regulie delovanje elektrolita u telu ona regulie delovanje kiselina i baza u telu ona regulie temperaturu tela

80

 ona regulie osmotski pritisak Prilikom roenja nae telo se sastoji od skoro 90 procenata vode. U starosti preostaje jo jedva neto manje od 60 procenata vode. Starost je doba sue i isuivanja zbog ljaka. Podela ove telesne vode meu raznim delovima tela i organima nije jednolika: na mozak se sastoji od preko 80 postotaka vode skoro 80 procenata vode sadri i naa krv oko 70 posto vode sadre nai miii skoro 25 posto vode nalazi se u naim kostima oko 30 posto vode nalazi se u ekstracelularnim podrujima, ali isto toliko i u elijama opko 10 posto vode sadre nai krvni sudovi Tako je to s vodom koja se nalazi u naem telu, ali ta je s vodom koja ponovo naputa nae telo? U mnogim starim kulturama, pa i u naoj, bilo je nekada ljudi koje su nazivali pregledai urina. Oni su uspevali da po izgledu urina prepoznaju u kakvom se stanju nalazi pacijent i kako deluje njegov metabolizam mineralnih materija i vode u organizmu. Ova vrsta postavljanja dijagnoze je skoro potpuno izumrla, ali je ostavila iza sebe konkretne zakljuke o optereenju ljakama i o snabdevanju telesnih tenosti mineralnim materijama. Nae pitanje sada glasi: kako se ponaa normalna razmena minerala u toku godina? Transformacija minerala iz skladita u kisele ljake je istovremeno i neutralizacija kiselina, troenje mineralnih materija i starenje. 81

Koliko je vaan pravilan krvotok videemo u sledeem poglavlju!

PROKRVLJENJE ovek stari i zbog sve slabijeg i nedovoljnog prokrvljenja. Zbog sve vee optereenosti ljakama dolazi sve ee do nedovoljnog snabdevanja elija kiseonikom i hranljivim materijama. Poinje bezazleno hladnim rukama i nogama ili optom zimogroljivou i povezano je s kiselom ukoenou crvenih krvnih zrnaca. Dobra prokrvljenost je veoma vana. Njome se dobija vea sposobnost regeneracije na osnovu boljeg snabdevanja. Bazino delujue hranljive materije ine da krv ostaje tena i gipka, tako da moe da dostigne i do poslednjeg dela naeg tela i da ga snabde. Loa prokrvljenost je posledica ve spomenute kisele ukoenosti eritrocita.

MALI POMAGAI Enzim (od grkog, en znai u, a zime kiselo testo) je protein ili belanevina, koja slui kao katalizator za hemijske reakcije (on ih omoguuje). Enzimi igraju vodeu ulogu u razmeni materija kod svih ivih organizama. Sve biohemijske reakcije, od varenja (pepsin) pa sve do kopiranja naslednih informacija (DNA- polimeraza) omoguuju enzimi i oni njima upravljaju. Enzimi sniavaju nivo takozvane energije aktiviranja. To je energija koja je proseno potrebna da se jedna reakcija ili razmena materija uopte pokrene. Kada u telu zavlada hronina nestaica enzima, a to se dogaa kod svakog civilizovanog oveka, tada iz tog jednog jedinog razloga ne moe da doe do asimilacije hranljivih materija, kao to su vitamini, minerali i retki metali niti njihovog ugraivanja. To je taj svakodnevni nedostatak enzima zbog kojega se ne moe odvijati nikakva vitalna 82

reakcija u telu. Ovde se maka ujeda u vlastiti rep, jer se minerali istovremeno ponaaju kao enzimi za enzime (dr Swope) Poto u elijama vladaju nie temperature od onih koje su neophodne da bi se te reakcije razmene materija obavljale bez tih katalizatorskih enzima, bio bi regularni metabolizam u ivim organizmima bez enzima potpuno nemogu. Osim toga, poto zbog smanjenja energije aktiviranja reaguje meusobno jedan vei broj estica, poveava se brzina reakcije i s time povezani proces razmene materija. One materije koje enzimi aktiviraju zovu se substrati. Enzimi su visoko specifini i deluju po takozvanom naelu brave i kjljua. To znai da jedan odreeni enzim samo s jednim vrlo ogranienim brojem odgovarajuih materija, najee samo s jednom, reaguje (specifikacija substrata). Da bi jedan ivi organizam mogao da nesmetano deluje potrebno mu je oko deset hiljada razliitih enzima. Nauno poznato i istraeeno je do sada jedva oko 3 hiljade enzima. Enzimi su i nai katalizatori na naem ivotnom putu. Bez tih pomagaa ne dogaa se nijedna hemijska reakcija u telesnom sistemu. Uzmite samo jedan komad eera u kocki i pokuajte ga zapaliti! Nee vam uspeti. Meutim, pokuajte ipak jo jednom! Stavite ovaj put malo pepela na kocku eera. Odmah dolazi do reakcije i kocka gori. Upravo to ine i enzimi za svaku reakciju u naem telu. Oni deluju kao katalizatori, koji podiu spremnost na reakciju, time to smanjuju nivo energije potrebne za poetak reakcije. Ukoliko su ove reakcije enzima na bilo koji nain civilizatorskom umetnou ometene, ne mogu se vie odvijati ni telesne reakcije. Vitamini se vie ne koriste, minerali se ne ugrauju u tkiva, celi sistem se mora raspasti pre ili kasnije. ovek stari. Da bi mogli da funkcioniu, enzimima je potrebna jedna tano stalna ph-vrednost od 7,34 do 7,40. Ako je ona nia ili via, prestaju odmah odreeni procesi, kojima upravljaju reakcije enzima. Prestaje i celokupna 83

razmena materija. Jednostavno je tako i nikako drukije. Redovno se dogaa da se enzimi unitavaju kuvanjem. To je i razlog zato ljudsko telo kuvanu hranu tretira kao strano telo. Prilikom uzimanja kuvane hrane dolazi do rapidnog poveanja belih krvnih zrnaca (leukocita) u naem organizmu da bi se telo oslobodilo provalnika. Proces neumerenog poveavanja broja leukocita prilikom varenja naziva se i probavna leukozitoza. Radi se dakle o jednoj zapaljenskoj reakciji koja je prolaznog karaktera, ali koja zbog estog i obilnog unoenja kuvane hrane predstavlja proces koji se mora uzeti ozbiljno, jer na dugi rok sigurno spreava bela krvna zrnca da se koncentriu na svoj stvarni zadatak, naime, na uklanjanje izumrlih elija i na borbu protiv elija raka. Telo posmatra kuvanu hranu kao strano telo i s pravom poveava aktivnost i broj belih krvnih zrnaca u svoju odbranu. Presna, neobraena hrana sadri sve enzime neophodne za varenje, enzime koji potpuno nedostaju obraenoj, kuvanoj hrani. Kada u takvom sluaju telo ne moe da dobije neophodne enzime putem hrane, mora ih samo proizvesti, ukoliko je za to jo sposobno, i za to potroiti i energije i sirovina. Meutim, upravo zahvaljujui naem savremenom nainu ivota esto imamo za to samo ograniene mogunosti. I tako se te hranljive materije, koje treba da budu upotrebljene za izgradnju naih antiaging enzima telomeraze, sasvim nepotrebno dodaju aparatu za varenje da bi obradile tu kuvanu plastinu hranu. Neki naunici misle da je osnovni uzrok skoro svih bolesti i preranog procesa starenja upravo nedostatak tih enzima koje samo telo proizvodi. Slaem se s njima. Jedan primer nedostajanja samo jednog jedinog enzima: neke odreene kiseline ne mogu jednostavno da budu izluene preko bubrega. Da bi mogle da budu izbaene moraju da dou u vezu s jednim odreenim enzimom, koji se s njima povezuje. Ovaj enzim se u normalnom sluaju proizvodi u bubrezima, ali ukoliko nedostaje cinka (skoro kod svakoga) ili prilikom upotrebe odreenih medikamenata, ovaj mehanizam vie ne funkcionie. Ove kiseline se 84

onda moraju ukloniti s puta i biti prebaene u jedno odreeno skladite. Na putu e biti neutralizovane delovanjem jednog dragocenog minerala i tako pretvorene u klasinu ljaku. One e svoju neutralizaciju pronai upravo na mestu na kojemu se nalazi najblii i najbogatiji izvor tog minerala. Kod nedostatka selena, koji se javlja kod skoro svakoga, ponovo se ne moe proizvesti jedan odreeni enzim, koji je nadlean za izgradnju miia. Ova pojava moe da ima kao posledicu akutno nestajanje miine mase. Posmatrajte jednom malo paljivije u ogledalu kou ispod svojih oiju. Pokazuju li se promene u boji koje vuku na crvenozelenu ili braonkastu boju? Takve promene ukazuju na nedostatak selena. Verovatno su izazvane otrovnim uticajem tekih metala ili ive. Industrijska obrada hrane nanosi enzimima, naim malim pomonicima, konani udarac: kuvana, pretvorena u prah, zgnjeena, separirana, pasterizirana, homogenizirana, isceena, otvrdnuta, peena, rafinirana, ozraena, dopunjena sredstvima za pojaanje ukusa, za konzerviranje, stabilizatorima, sredstvima protiv zgrudvavanja, aromama, vezivnim sredstvima, emulgatorima, zaslaivaima, otpenjivaima, bojama, ovlaivaima, popunjivaima, elatinima, odvajaima, konzervansima .... Iskreno verujem da je skoro 90 posto roba koje se prodaju u samoposlugama tako denaturisano da bi moralo biti odbaeno kao nepogodno za ljudsku ishranu. Ukoliko ovek uzima preteno mrtvu (delovanjem topline ili na drugi nain denaturisanu) hranu, ivot ga naputa polako ali sigurno, i put prema preranoj smrti zbog nedostatka ivotne snage je poploan mnogostrukim hroninim bolestima i patnjama. Sasvim odreene namirnice kao to je presno voe, oraasti plodovi, uljne semenke, i nekuvane itarice, imaju kod pravilne primene sposobnost da pojaaju delatnost katalizatora razmene materija i verovatno svih drugih telesnih enzima desetak puta iznad normale. Time postiu idelano aktiviranje svih hormonskih lezda, svih organa, 85

celokupnog vezivnog tkiva, miia, ivaca i imunolokog sistema. U okviru kratkog vremena moe se telo temeljito osloboditi otrova i otpadnih materija metabolizma i podii razmenu materija u elijama na jedan sasvim novi nivo. Uglavnom se moe kazati da enzimi: razgrauju aterosklerotine naslage, ali i holesterinske ljake da se staraju oko unutranje, ali i spoljanje lepote da odravaju telo u ivahnom, mladalakom i sposobnom stanju podiu snagu i izdrljivost krajnje usporavaju proces starenja odgovorni su za duevno blagostanje i duhovnu bistrinu vezuju i izbacuju sve otrove i slobodne radikale poboljavaju sposobnost krvi da tee reguliu odnos kiselina i baza upravljaju hormonalnim sistemom Nai dragoceni mali pomagai mogu se uporediti sa siunim graevinskim radnicima. Oni bez prestanka prerauju materije i neprestano ugrauju nove delove. Oni stvaraju skladne mladalake odnose u telu. Ako vie ne bude ovih malih radnika, a novi se ne pojave, cela graevina vremenom postaje ruevna i polako poinje da se raspada. Upravo to se dogaa kada se u telu enzimi vie ne stvaraju ili se ne uzimaju putem ishrane. ovek se doslovno razilazi. Neka istraivanja su bar navodno pokazala da se i sami enzimi u snano prezakiseljenoj sredini mogu pretvoriti u jake otrove. 86

Kada se delovanje enzima zbog prezakiseljenosti ne moe odvijati, dogaa se da telo i same enzime, koji se sastoje od aminokiselina, poinje posmatrati kao strana tela. To dovodi do jedne vrste unutranje autoimune reakcije (leukocitoze) to jest, do alergija, astme, reumatizma, raka, opadanja kose, jetrenih mrlja, bradavica i tako dalje ... To sve jo nije dovoljno istraeno, ne zna se koje reakcije se pojedinano dogaaju, ali je ipak poznato da je to zaista snaan faktor starenja organizma. Jasno je ipak da se oslobaanje od kiselina, ljaka i otrova i to je neobino vano, snabdevanje hranljivim materijama i enzimima mora uvek istovremeno odvijati. Telo se mora kao celina obnoviti i vratiti u prirodno stanje. Onaj koji pokuava da se oslobodi ljake, ali ne uzima visokodozirane hranljive materije, vrlo verovatno e se fiziki neugodno oseati. U najgorem sluaju, moe mu se dogoditi da doe samo do premetanja ljake s mesta na mesto u telu i do novih, drugaijih simptoma. U svakom sluaju sada je jasno: bez neophodnih enzima hrana se u naem organizmu ponaa kao neka vrsta plastike. Jedna maina se troi, ali ne i ovek. Svaka elija u organizmu se stalno obnavlja. (dr Fleming)

I telomeraza je enzim. Ako imamo dovoljno, u samom telu pripremljene telomeraze, teoretski bi znailo da skoro ne bismo ni starili, ako se uporedimo s prosenim ovekom. Ali, da bismo mogli da osiguramo sebi dovoljno telomeraze, mora se zaustaviti gubljenje minerala, dakle, graevnog materijala tog enzima i tome spreiti i prezakiseljenje. Nikl, olovo, kadmium, arsen, a pre svega iva, deluju u naem telesnom sistemu kao snani otrovi za enzime. A upravo s tim materijama savremeni ovek veoma esto dolazi u dodir. Enzimi 87

mogu pravilno da deluju samo onda kada imaju temperaturu tela. Osim toga, mora da im odgovara i meusobni odnos kiselina i baza i ne smeju da padnu kao rtve ovekovog denaturisanja. Meutim, gde se mogu osigurati svi ti uslovi? Stvarno vie nikoga ne udi to se brzo starenje smatra tako normalnom pojavom da o njemu niko i ne razmilja ozbiljno. I da kaemo i neku re o tome to se sve smatra normalnim! Nekada sam smatrao da je potpuno normalno da se ovek, zahvaljujui denaturisanoj kuhinji i obrocima, dugo zadrava u toaletu i da skoro svakodnevno ima posla sa snanim grevima i kolikama. Upravo zato to sam to smatrao tako normalnim, nisam nikome o tome ni priao. Smatrao sam da se to svakome dogaa. Potpuno isto tako ljudi misle i o procesu starenja. Ali, to ipak nije tako normalna pojava kao to ljudi misle! Ukratko reeno, to znai: Starenje je hemijsko troenje zbog nedostatka enzima i propadanja enzima zahvaljujui svakodnevno nametanoj civilatozi. Starenje je i nagomilavanje ljake, prezakiseljenost, nagrienost tkiva, trovanje, pojava gljivica, infekcije bakterijama i virusima, istovremeno odustajanje od prirodnog naina ivota i prirodnog reda u ivotu.

Enzime moete sebi predstaviti kao nosioce proteina, nabijene ivotnom energijom. Meutim, poto se baterija u depnoj lampi moe potroiti, i mi moramo nauiti da konzerviemo ili obnovimo svoju ivotnu energiju. Kuvane namirnice iscrpljuju nae zlezde, koje proizvode enzime, dok ih biljna presna hrana stimulie. (Barbara Simonsohn) NEKORISNE HORMONSKE TERAPIJE

88

Verujete li zaista da je sveprisutna euforija zbog hormonskih terapija stvarno reenje pojave prerane starosti? Zato nije, odmah e se objasniti. Mi znamo da trudna ena negde od sedmog meseca trudnoe (samo zdrave ene) dobija prekrasnu kosu, lepu kou i da upravo blista. Razlog svim tim pojavama je delovanje hormona koji se zove HGH (ljudski hormon rastenja somatotropin). Ovaj hormon ne deluje samo u korist budueg deteta, ve i u korist budue majke. Meutim, druga strana medalje je mogue iscrpljivanje njenih rezervi. O tome ve dugo postoji poslovica koja glasi: Svaka beba staje majku jedan zub! ili trudnike strije. Ovaj hormon po imenu HGH mobilizuje sve rezerve majke za novi mladi ivot. To meutim znai da se te rezerve veoma brzo mogu potroiti. A to uopte nije dobro. Ukoliko se ena pre trudnoe i u toku trudnoe dovolojno dugo zdravo hrani, nee imati nikakvih ozbiljnih problema. Ukoliko se rezerve ozbiljno iscrpe, dolazi do takozvane trudnike histerije kada ena plae bez ikakvog stvarnog razloga ili je veoma nervozna i lako zapaljiva. Ali, da se vratimo terapiji hormonima! Putem ovog trudnoom uslovljenog prirodnog podizanja nivoa hormona mobiliu se poslednje rezerve minerala i hranljivih materija. To isto se dogtaa i prilikom davanja vetakog HGH hormona. Pri tome, davanjem vetakog hormona enama koje nisu trudnice, nastaje visoki rizik da se one razbole od tipinih bolesti. Hormonska supstitucija je samo tada opravdana kada se iz bilo kojih razloga pojavi manjak hormona. Vidimo, dakle, da ta terapija nikako nije reenje problema. Naime, koren problema nalazi se na nekom drugom mestu Dobra vest u svemu tome je injenica da kada se telo i odgovarajue lezde oslobode naslaga ljake, zlezde poinju da deluju ponovo potpuno normalno u mladalakom stilu i koliini. Istovremeno stoji nam ponovo na raspolaganju prirodna poetna sirovina za 89

sveobuhvatno mladalako luenje hormona. I to spada u pozitivne sporedne efekte nae bioloke i prirodne hormonske terapije. RECIKLIRANJE? Sledea fatalna zabluda je pretpostavka da terapija sveim elijama ili podizanje lica nude neku razumnu mogunost leenja simptoma starosti. To je zaista samo osveenje fasade bez uticanja na unutranje bie i bez trajnih efekata. Vae telo je reverzibilna maina i nisu mu potrebni vetaki zahvati, osim kod tekih oteenja organa. Nemojte dozvoliti da vas iko mota oko prsta, jer kada upoznate stvarne i uspene metode kojima ete se uspeno regenerisati, tada ete sve te neuspene i preterano skupe metode posmatrati kao besmislene. Da ponovimo ukratko: Starenje je, dakle, odreeni nedostatak neophodnih materija u elijama izazvan nastajanjem ljaka. Nagrizajue ljake deluju negativno na hormonske zlezde. Nauili smo i neto o telomerima, videli smo koju odluujuu ulogu imaju enzimi i koji su potajni uzroci raka. Bilo nam je i vano da nauimo da veoma dug telesni ivot u najmanju ruku teoretski izgleda potpuno realan i dostiiv, kao to je dokazao eksperiment dr Karela. elije mogu da ive veoma, veoma dugo, ukoliko ih ne zagaujemo i ne punimo naslagama ljaka. Moglo bi se skoro kazati da ovek ne umire prirodnim putem, on izvrava samoubistvo uzimajui otrove i nagomilavajui ljake. Prirodna fizika smrt je danak koji dajemo oholosti i neznanju oveka, njegovoj nespremnosti da upozna svoju prirodu, njegovom odbacivanju Boga i Njegovih prirodnih zakona, zbog ega je ovek izgubio i obeani veni ivot, iako u mnogim sluejevima jo moemo da posmatramo ostatke te biostrukture i da znamo da je stvorena da veno ivi.

90

Iako nismo u stanju da sebi osiguramo besmrtnost, ipak smo svojim zdravim nainom ivota u stanju da ostanemo veoma dugo u zdravom stanju, tako da starenje dugo vremena ne bude vidljivo. Starenje je jedna vrsta bolesti. Samo savreno zdravlje moe da vas odri mladima. Stvarna mladost je potpuna sloboda od naslaga ljake. Nita drugo ne mora da se dogodi. Sve to nikada i nije bilo predvieno. I samo i ako hoemo mi moemo da pokrenemo kazaljke sata mladosti unazad. Neizleive bolesti se ipak mogu izleiti (lokalno starenje). Kosa vam opet moe porasti. Proirene vene mogu nestati. Moda ak moe narasti, ukoliko uopte bude potrebno, nova garnitura belih zuba. Moglo bi se jo neverovano mnogo pisati o svim ovim pojavama i injenicama. Ali, ve ono to je o svemu tome do sada bilo reeno ili napisano imalo je samo jednu jedinu svrhu, da vas pokrene na razmiljanje i delovanje. eleo sam, u stvari, da vas pripremim za korak napred u razmiljanju i ivljenju.

DRUGI DEO MENTALNI ASPEKT Sledei redovi slue kao priprema za prema praksi orijentisani trei deo ove knjige.

91

Jedno bolesno telo, optereeno ljakom, bavi se uglavnom tekim, loim mislima. Ako se telo oslobodi svega toga, bavi se sve boljim i korisnijim mislima. ovek iznenada ne stoji vie negde pored sebe, ve je u stanju da se uspeno udubljuje u svoje raspoloenje, svoj karakter i u svoje ivotne uslove, tamo gde je pre toga vladala samo rezignacija, preputanje. Navike pri ishrani imaju neposredan uticaj na jasnou naeg razmiljanja. Upravo zato nije uopte udno da u Novom zavetu Biblije stoji da se deranje i pijanstvo ubrajaju meu najtee grehe i da bi trebalo da nae telo postane hram Svetoga Duha. Time Bog eli da nam kae da na mozak nezdravim nainom ivota moe toliko da se pokvari da ovek postane nesposoban da neguje ostala podruja svog karaktera i ivota i da mu nije nephodno da se nae u stadijumu alchajmera i slinih stanja... Kada ovek izgubi vlast nad sobom prilikom jela i pia, jasna je posledica da e izgubiti vlast nad sobom i na drugim podrujima postojanja. Jo je Tomas Alva Edison rekao da ne upotrebljava alkohol i meso, jer eli da i dalje uspeno slui svojim razumom. Poto se telo oslobodi otrovnog mulja, i misli postaju istije. ovek se navikava na jedan novi, jasniji nain razmiljanja. On je tada u poloaju da postane snaniji od svojih nagona i da lake uspostavlja vezu sa Bogom. Putem svog nezdravog naina ivota ljudski rod je poprimio i jedno izopaeno gledite o brzom starenju kao o neemu to je normalno i razumljivo. Sluate o nekome koji je umro u 85. godini ivota i automatski dodajete: O, doekao je lepe godine! ta bi bilo, kada bi tek brojka od 100 godina predstavljala lepe godine? To bi uinilo da brojka 85 postane relativna, da ne kaemo, smena, zar ne? Da li bi tako dug ivot bio nekako dosadan, toliko bezizgledan da oveku ne bi ni palo na pamet da se bavi mislima o nekoj dubokoj starosti? Moglo bi zaista biti tako, ako bi se mislilo o ivotu u haotinim prilikama, punom raznih bolesti i nesrea, daleko od 92

rodbine i prijatelja, a posebno daleko od Boga? Meutim, svakome koji raspolae zdravim razumom i rasuivanjem, koji je zdrav i u snazi, svakako da ne bi izgledalo dosadno iveti bar malo due od ovog sadanjeg oekivanog ivota. Brzo starenje je zato jedna vrlo loa navika, zar ne? Navike nastaju jedino uz pomo utabanih puteva u nainu razmiljanja i ponaanja. Na isti takav nain mogu se usvojiti i nove navike ukoliko se neprestano bavimo novim mislima i ponaanjima. Nekorisne navike se stiu u prvom redu na osnovu masivnih dezinformacija o naem podruju postojanja, ogranienim gledanjem na stvarnost i na etiku ponaanja. Zar nije stvarno tako da sve to znamo na neki nain dobijamo upakovano u nain razmiljanja i delovanja medija? Odakle znamo da je istina to verujemo da znamo? Verovatno velikim delom iz medija. Otvoreno govorei: samo ono to mediji prenose i onako kako prenose je ono to znamo i doivljavamo. Da bih to objasnio ispriau vam alu o dva pua. Tata pu kazao je sveano svom sinu: Sada si dovoljno odrastao, sine moj, da bi upoznao celi svet. Svet se ne prostire samo do one tamo ograde, ne sine moj, svet je mnogo, mnogo vei i granica mu je tamo gde poinje uma! Postoji jedna od biologa priznata zakonitost u prirodi koja se odnosi na moguu duinu ivota. Vreme od roenja neke ivotinje do njene zrelosti iznosi 1/7 do 1/17 njenog celokupnog ivota. Kada bismo, dakle, pretpostavili da je ovek u 21. godini ivota odrastao, moe se lako izraunati da mu je odreeno da doivi srarost od najmanje 147 i najvie 357 godina. Drugi naunici su razvili jednu drugu teoriju, koja kae da jedan ovek moe da potroi samo 50 miliona kalorija. Posle toga bi i njegove elije sagorele. Polazei od injenice da ja ovu kalorijsku teoriju uopte ne priznajem (ini mi se da je kalorijska vrednost neke namirnice manje vana), 93

moglo bi se ipak izraunati da bismo, kada bismo koristili svakoga dana samo 1000 kalorija umesto predvienih 2700, mogli da poivimo oko 137 godina. Uz opte prihvaenu vrednost od 2700 kalorija doiveli bismo ipak 137 godina starosti. Meutim, s opte preporuenom dozom hrane na fiziki ivot bi bio 2,7 puta krai. U stvarnosti su sva ljudska tela genetski tako proraunata da mogu izai i s manje od 1000 kalorija dnevno i ak ostati najmlai po izgledu. Teorija o iscrpljenim elijama je i ovako apsurdna, jer elija nikada ne sagori, ve se samo zatruje otrovima. U jednome imaju naunici potpuno pravo: to se manje gorivog materijala uzima, to se elija manje zagauje ljakom i manje propada. Ostale blokade, kao to je pogreno disanje su faktor koji se ne sme potceniti. Izgleda neverovatno, ali ak i neto tako fundamentalno kao to je disanje veina naih savremenika dosledno pogreno obavlja. Pogreno je to ljudi suvie plitko udiu. Oni udiu veinom preko grudi, to je potpuno pogreno. Dalje, zahvaljujui svom pogrenom nainu ivota, udiu i suvie brzo i suvie esto. Bebe, sportisti, pevai i ivotinje to i dalje ine pravilno. Oni udiu iskljuivo duboko stomakom i upravo zato im je potrebno i manje udisaja. Za celi energetski sistem tela je veoma vano da nauimo da pravilno udiemo. Nainite probu! Posmatrajte sebe, najbolje s jednom rukom na stomaku, leei na leima. Verovatno ete primetiti da se va stomak ne pokree ba mnogo, ali se zato pokreu grudi. Jednostavno reenje je da nauimo i uvebamo novu tehniku disanja. S naim programom novih ivotnih navika to e se samo od sebe srediti. Kada sam jednom prilikom nekoliko sedmica postio uzimajui samo negaziranu vodu, palo mi je u oi da se moje disanje izuzetno usporilo. Ja sam udisao jednom dok je moja supruga, ali i ostali prijatelji, udisala tri do etiri puta u isto vreme. Osim toga, oseao sam se u toku tog vremena posta bolje nego ikada pre toga. Post isti 94

telo tako prekrasno, a oieno telo jednostavno mora da die sporije. Kada se potreba za disanjem javlja ee, telo u stvari pokuava da se to bre oslobodi ugljendioksida, odnosno ugljine kiseline, pa zato bre die. Jedan dalji znak blokade je vea potreba za snom. Telu je potrebno vie vremena da se regenerie i zahteva vie mira i sna. San od nekoliko sekundi trajanja u toku dana je siguran znak i opomena da konano stanemo na zdravu stranu ivota. Nedostatak svetlosti u denaturiranoj hrani takoe moe da ima kao posledicu razne vrste blokade.

SVETLOST Godine 1923. ruski naunik Aleksandar Gurvi otkrio je na ivim organizmima kao to su lukovice i ra ultraslabe emisije svetlosti. Zraenje na spektralnom podruju od 260 nm nazvao je mitogenetskim zraenjem. Ovo otkrie su kasnije potvrdili drugi naunici. Gurvi je posmatrao da se broj deljenja elija u korenu lukovice poveavao kada bi drugu lukovicu stavio u njenu blizinu. Posmatrao je isti takav efekt i kada se jedna tanka ploa kvarcnog stakla nalazila izmeu lukovica. Zatim je uzeo sveu svinjsku krv i nalio je u dve staklene ae. Stavio je ae na udaljenost od nekoiliko santimetara jednu od druge i u jednu od njih dodao je izazivae bolesti. Krv je odmah proizvela antitela da bi unitila izazivae bolesti. Zadivljujue je bilo da je u drugoj ai u kojoj nije bilo izazivaa bolesti dolo do iste pojave, krv je reagovala na potpuni isti nain i proizvela antitela. Prema tome, dolo je do razmene informacija. Kada je postavio jedan neprovidni zid od drveta izmeu aa nita se nije dogaalo. elije komuniciraju i razgovaraju meusobno brzinom svetlosti putem emisije svetlosti.

95

PROFESOR FRITZ-ALBERT POPP NAZVAO JE OVO ZRAENJE BIOFOTONI Primanje biofotona se izmeu ostaloga dogaa preko sunevog zraenja i biva primljeno i preko oiju i konih pigmenata u obliku fotona suneve svetlosti koji se u elijama pretvaraju u biofotone. Drugo primanje se dogaa prilikom uzimanja biljnih proizvoda koji su u fari rastenja primili mnogo svetlosti koju su u elijama uskladitili kao fotone, tanije reeno kao hlorofil. Sve vie je u toku poslednjih godina prodiralo saznanje da biofotoni u naem telu predstavljaju nosioce informacija i da su sposobni da informacije brzinom svetlosti prenose od elije do elije. Kada biofotoni u naem organizmu ne bi bili spreavani blokadama u svom radu, uskoro bi kao posledica morao nastati vidljivi efekt podmlaivanja. I kod ljudi se ovo svetljenje elija moe izmeriti i na osnovu intenziteta zraenja biofotona izvui zakljuak o optem stanju organizma. Zanimljivo podruje istraivanja, zar ne? Svetlost biofotona upravlja ne samo internim telesnim funkcijama. Kao i svako zraenje svetlosti i ono se moe zraiti iz svog izvora. U meuvremenu je metoda merenja ovog zraenja iskoriena u industriji za merenje emisija svetlosti, ali i za osiguranje kvaliteta ivotnih namirnica. Tamo je izmeu ostaloga merena razlika kvaliteta izmeu jaja kokoaka koje se slobodno kreu poljem i onih u zatvorenim prostorijama, i stvarno je danas i za normalne industrijske materijaliste ovo merenje postalo uobiajeno kao neto svakodnevno i prihvaeno. Jer, uprkos istom materijalnom sastavu, svetlosni udeo je odluujui u odreivanju stvarnog kvaliteta jaja i njihovog ukusa. JEDNA JABUKA U ARABIJI

96

Zaista je zanimljivo kada ovek ima priliku da posmatra kako trgovci navode potroaa da kupi njihov proizvod koji mu uopte ne treba i kako ga varaju. Mislim to u doslovnom smislu te rei! Njemu se za njegove pritube (civilisatoze) nude bezbrojni egzotini dodaci ishrani i lekovita sredstva. Meutim, radi se preteno o trgovakim trikovima, o prevarama na koje nasedaju neduni ljudi. Ginseng, nuni, ekstrakt koljke, gingko biloba, udne alge u raznim oblicima i bojama, sokovi, prakovi, tablete... Da u najblioj okolini rastu mnogo bolja antiaging sredstva u trgovakoj sredini niko i ne pomilja. Pre prilino dugo vremena bila je naa sasvim obina domaa jabuka veoma cenjeno lekovito sredstvo u dalekoj Arabiji. Dugaki karavani su prevozili eljeno lekovito sredstvo i skupo voe mesecima kroz usijanu pustinju. Jabuke su odravane u sveem stanju tako to su drane u meinama punim vode. Te jabuke iz inostranstva su u Arabiji plaane suvim zlatom i menjale nekoliko vlasnika i trgovaca. Na svean nain su ih zatim uzimali bogati bolesnici i vrlo brzo se zapaalo njihovo iznenaujue snano lekovito delovanje. Sve to me veoma podsea na ponaanje ljudi u naim prodavnicama zdrave hrane. Molim vas da me pogreno ne razumete, ima u njima veoma dobrih i zdravih namirnica i ja sam se u njima snabdevam svime to mi je neophodno, ali u svakoj zemlji na svetu raste sve to je njenim stanovnicima potrebno! Kada elite prirodni vitamin C, tada ete sigurno dobiti ponudu da kupite acerola vinju iz dalekih krajeva i uz to veoma skupu. To je zaista prekrasan plod s visokim sadrajem vitamina C! Ali, da li ste znali da na dosadni, domai ipak sadri skoro istu koliinu C vitamina? A njega ina na sve strane i skoro besplatno! Slino je neto i s udesnom biljkom ili korenom koji se naziva ginseng. Azijski ginseng ima skoro isto delovanje kao i na sasvim normalni domai ren sa oblinje trnice! Skoro da sam siguran da

97

neki lukavi azijski trgovac prodaje svojim naivnim sunarodnicima na obini ren kao neko super lekovito sredstvo ili kao dodatak ishrani. Potpuno je isto i s mnogim drugim sredstvima koja se ponekad prodaju po veoma skupoj ceni. Ako ih sebi moete dozvoliti ili hoete da ih platite nema nikakvog razloga da to i ne uinite, ali bar treba da znate ta inite! Meutim, i kod nas se s malo novca mogu nabaviti izvanredna antiaging sredstva. U treem delu ete moi da vidite koja su to sredstva i verujem da ete se iznenaditi koliko vam stoje na dohvat ruke! PRAVA, ISTA VODA Istinska, dobra voda ne moe se tako lako dobiti, moram da priznam. Ona je, meutim, najvanija za odravanje mladolikosti tela. Znam da je neprijatno iskreno govorei ali ipak moram da napomenem. Homeopati govore o vodi iz vodovoda kao o razreenim i potencijalnim fekalijama. PA, ONDA, IVELI! Voda, koja dolazi iz vodovoda, naputa preista kao hemijski ista, ali ne i kao bioloki ista. Ako ovek mima mogunost izbora, trebalo bi da potrai sebi neki bolji izvor tenosti. iva voda se razlikuje u svim takama od vode iz vodovoda i od najpoznatijih flairanih voda. Postoje dobri trikovi da se od denaturisane vode opet naini iva voda. Kako da se voda na pravilan nain filtrira bie podrobnije objanjeno u sledeem delu knjige. Vana za dobru vodu je njena povrinska napetost i time i njena snaga vezivanja prljavtine i ljake. Telo je jedino tada pravilno osveeno kada se ispune odreene norme kvaliteta vode za pie. SLUZ

98

Sve dok oveku bude potreban toaletni papir, sve dotle e i stariti! Provokativno, zar ne? Meutim, da li ste ikada posmatrali da neki pas, majmun, zec, slon, ptica ... upotrebljavaju toaletni papir? Ni ja nisam. Zato? Samo zato to se oni jednostavno prirodno i prema svojoj vrsti hrane (ne uzimaju hranu od koje nastaje sluz ili mukus!). Tako je oigledno, a ipak se niko jednostavno ne pita zato se ovek, kao jedno tako nadmono bie koje neprestano pokuava da popravi prirodu, slui jednom tako primitivnom metodom ienja i zato mu je ona uopte potrebna! Zato mu je potrebno neto za ime takozvane nie vrste oigledno nemaju potrebe! Ja kaem: prirodni, nama uroeni instinkti su daleko bolji od svakog degenerisanog ovekovog intelekta koji misli da sve bolje zna. Samo ovek ima taj samounitavajui potencijal, koji, nema nijedno drugo ivo stvorenje na Zemlji. Sve dok ovek iz nosa, grla, uiju, koe i oiju bude luio sluz ili kako se ve zove to luenje, on e stariti. Sve to je jasan znak jednog toksinog kruenja, jednog lokalnog propadanja elija. Telo na taj nain pokuava da na sebe skrene panju. To je jezik vaeg tela. Posmatrajte jednom kako posle jedne sveane veere ili gozbe, na primer za Novu godinu, imate osetno vie naslaga peska u oima, mnogo vie masti u uima ili vie posla kada idete u toalet. Mogu da vam posvedoim, svega toga e nestati im se ovek ponovo vrati prirodnom sistemu zdravog naina ivota i ponaanja. Ako si spreman da promeni svoj ivot, moe ti se pomoi. (Hipokrat, 460-377. godine pre Hrista) Ova jednostavna i vaim linim posebnim potrebama prilagoena metoda povee vas na jedno putovanje na kojemu ete sami moi da odredite ta vam izgleda prihvatljivo i vama prilagoeno da biste svoje telo odrali u mladalakom stanju ili da biste ga ponovo vratili u mladost. U skladu s vaim linim ciljem i eljenim posledicama. 99

Svaki koji ovu jednostavnu metodu pravilno i istrajno u bar najvanijim takama sledi, moe potencijalno, kao zdrava osoba, dostii vrlo duboku starost, iako biblijska starost od skoro 1ooo godina za nas vie nije dostina, jer smo se suvie genetski degenerisali, jer je i svet oko nas suvie zagaen i promenjen Meutim, i dalje sve nije izgubljeno, jer e svi koji su se odluili za Hrista posle Njegovog dolaska dobiti veni ivot i jednio novo besprekorno telo. Nae telo je, kao to je ve reeno, u poetku, neposredno posle pada uz greh i gubitka venog ivota, bilo u stanju da dostigne legendarnu starost od 500 do 1000 godina. Meutim, pri punom zdravlju, doiveti proseno 120 ili vie godina Nije uopte loe, zar ne? Bez karakteristika starosti, sa svojim vlastitim zubima u ustima, pri punoj snazi, u skladu s uloenim trudom i voljom! ta je, onda, kod te metode praktino ostvarenje i konani cilj? Ponovo vraena fizika mladost! Na cilj prilikom primene ove jednostavne metode je da, koliko god je to mogue, ivimo osloboeni od ljaka koje blokiraju mladost, od ljaka koje se inae rasporeuju u svakom uglu naeg tela, od pete pa do glave. Kada se te ljake koje blokiraju proces podmlaivanja jednom uklone, dolazi samo od sebe do skoro revolucionarnog podmlaivanja tela. Ako, onda, sam ovek vie ne stavlja maldosti nita na put, ona e se i odravati sama od sebe. To znai prenapunjena spremita mineralnih materija, vitamina, enzima i hranljivih sastojaka, sa nezagaenim i nenagrienim lezdama, organima i tkivima. Ova metoda, ako se istrajno primenjuje, dovodi do vrstih, elastinih vezivnih tkiva, pune sjajne kose, zdravih zuba, glatke koe, istih krvnih sudova, stabilnih kostiju, zdravog libida, opte ivotne snage, jedne nove ivotjne radosti i jednog spoljanjeg poeljnog mladalakog izgleda. 100

Osim toga, vie ivotne radosti znai i da ete se vie smejati, pa e i crte vaeg lica zraiti novom vedrinom, to i ve isto optiki znai da ete se podmladiti. Samo uz pomo jednog trajnog i uspenog ponovnog mineralizovanja mogu se dugo vremena sauvati mladost i lepota, duevna, telesna i duhovna snaga. Izbacivanje ljaka znai izbacivanje otrova, sticanje elastinosti, pojaanje krvotoka, sticanje energije, produavanje ivota i vlaanje lepote. (Peter Jentschura) U samom poetku objanjavanja one uspene i prirodne metode uvanja i vraanja mladosti elim da nabrojim neke od njenih ispitanih dostignua i da ih objasnim. Zatim sledi mnotvo predloga, vebi, recepata i uputstava. Mnotvo upravo zato to na civilizovani nain ivota zahteva sveopte ispravljanje, ali i zato to se ova metoda mora prilagoditi svakoj osobi pojedinano. Kraj ove knjige sainjavaju koraci koje svaki od nas treba pojedinano da preduzme da bi se oslobodio svoga tipa ljake, i da bismo onda svi mi mogli da uivamo u potpunom delovanju ove metode. Probajte sve to vam na podruju informacija mogu da ponudim. Pronaite koji blagoslov i dobitak u obliku podmlaivanja moete da dobijete upotrebom predloene metode. Budite strpljivi sami sa sobom. Nekim uspesima je potrebno vreme da bi se pokazali. Ona metoda nije neka horuk metoda, ve jedno nauno dokazano aktiviranje svih neophodnih parametara za trajnu mladost, u onoj meri koliko je stvarno intenzivno elimo postii ili sauvati. Neznanje koje traje vie decenija ne moe se nadoknaditi u toku dve sedmice. Svemu je potrebno vreme. Meutim, to tanije i bolje budete sledili ove savete, to ete ranije videli i plodove. 101

Civilizovana prehrana ini da prilikom razmene materija nastaju kiseline, koje se dalje neutralizacijom s telesnim bazama pretvaraju u sone ljake. Pri tome se ivotna snaga neprestano gubi. Videli smo kako se mladost u telu putem civilizatoze polako i svakodnevno korak po korak gubi. Meutim, isto onako kao to se u telu mineralna spremita putem civilizatorskih prezakiseljenja, zatrovanosti i izjedanja polako iscrpljuju i u skladu s time taloe kisele mineralne soli, mogue je da se ovaj proces preokrene ukoliko naslage ljake zamenimo odgovarajuim bazino-organskim mineralima koji su biopotroljivi, i koji doprinose sa se naa spremita i zajedno s njima i nae telo svesno podmlauje. Ovo ponovno mineralizovanje naih spremita donosi sobom i novo podmlaivanje, koje se izraava preko istoe, elastinosti i zraenja. Sve to se trajno moe postii jedino putem ukusne, nama ljudima prilagoene prehrane.

NAMA LJUDIMA PRILAGOENA ISHRANA

Nama ljudima prillagoena ishrana je jedini oblik hrane koji ne dovodi do prevremene starosti. Ljudima prilagoena ishrana je ve sama po sebi jedino snano sredstvo za uklanjanje naslaga ljake, koje naem telu prua priliku da samo sebe polako obnavlja, regenerie. Samo, moe da protekne prilino mnogo vremena dok se ne postignu veliki uspesi. Zato je tako vano da se ovaj proces ubrza, da se sticanje zdravlja ubrza. Meutim, nepromiljeno i prenagljeno delovanje ovde ipak nije dozvoljeno. Sve treba i valja da protekne svojim prirodnim tokom.

102

Pre nego to se sada pozabavimno ne tako svakodnevnim mogunostima podmlaivanja, bacimo pogled na najbolji nalin svakodnevne ishrane.

Neka vam vaa ishrana poslui kao lekovito sredstvo. (Hipokrat, 460-377. godine pre Hrista)

Namirnica koja vam najbolje prija, koja je i najukusnija, je najbolja namirnica! (Naravno, poto se nae telo oslobodi i oisti od brze hrane!) ta se dogaa kada se neko prikloni prirodnoj, pravilnoj ishrani i ponaanju? Dogaa se jedno izuzetno udo! U pravilu, on vrlo brzo poinje da uiva u stvarima i prehrambenim materijama koje ga do tada nisu vie oduevljavale. Zar nije stvarno tako da nam uvek najbolje prija svaka hrana kada smo veoma gladni? Zar nai centri za ukus nisu najosetljiviji i zar ne prigovaraju najmanje upravo onda kada imamo prazninu u stomaku? Ukus je navika koja se veoma lako i brzo menja. Ako se posluimo svojom voljom imamo u rukama dovoljno snano sredstvo da odredimo ta emo u budunosti na dobro svoga tela jesti i ta emo odbiti da jedemo. Ukus se u stvari mora nama pokoravati, a ne mi njemu. Trebalo bi da ozbiljno porazmislimo o tome hoemo li dozvoljavati da i dalje budemo robovi jezika. Ono to je zdravo, vrlo esto se ne prepoznaje kao zdravo, iako je veoma dobro i ak ukusnije nego alternative koje smo izabrali. Kada se ovek navikne na zdravu hranu, tada nam iznenada vie uopte ne prijaju ukusi koje smo do tada veoma cenili. ulo ukusa nam se na neki nain ponovo vratilo. Priroda nam je ponovo ukusna, a sve ono drugo vie ne elimo niti nam prija.

103

Meni se stalno skuplja voda u ustima kada razmiljam o svee ubranoj jabuci ili o organik-tikvicama sa umakom od avokada. Posle izvesnog vremena prestala je da me privlai takozvana denaturisana civilizovana hrana. Ona mi je jednostavno dosadna, jer bljutavi ukus te mrtve hrane, koji pokuavamo popraviti brdom soli u zaina nije mi vie privlaan. On mi ak ponekad izaziva i muninu. Ljudi, koji jedu meso, veoma zainjene sosove, bogate kolae i konzerve, ne mogu istovremeno eleti jednostavna, zdrava i hranljiva jela niti su im ona ukusna. Njihov ukus je tako pokvaren, da nemaju nikakvog apetita prema vou i povru, sokovima i semenkama, Oni ne mogu ni oekivati da e im biti ukusne sasvim drugaije namirnice. Ako u poetku oseaju ak i odbojnost prema zdravim namirnicama, bilo bi najbolje za njih da neko vreme poste, sve dok im se ukus ne promeni. Post e se pokazati kao lek, kao medicina, jer pretovareni i pogreno hranjeni eludac e tada imati priliku da se odmori i da nae malo mira. Stvarna glad moe se zadopvoljiti i najjednostavnijom hranom. U onoj meri u kojoj telo postaje istije i zdravije, telo sve manje podnosi ukusnu hranu koja mu je do tada bila tako privlana. Kada se ovek jedno vreme navikne na presnu hranu, tada mogu kuvana jela i ivotinjski proizvodi izazivazi ak i muninu i smetnje u varenju. Telo odbija, kao i kod zdravog deteta, neodgovarajuu hranu i pie. Loa ishrana na koju smo se navikli oslabljuje telo, koje je vie uopte ne brani, ali e polse mnogo godina poslati raun u obliku hroninih bolesti. (Viktoras Kulvinskas) Zdravu hranu moete prepoznati po tome to joj nije potreban nikakav pojaiva ukusa. Kome je potrebno soli ili karija u vonoj salati ili u sosu od ampinjona, u banani ili breskvi? Ustanovio sam da se samo mrtva hrana mora zainjavati. To se deava zato to je ovek kuvanjem unitio ivot i njegov ukus u svojoj hrani. So i zaini varaju telo to se tie vrednosti hrane koje u stvarnosti nema. I tako se nezdrava parabola nezdravih ukusa kree sve dalje i dalje, sve dok ovek ne pone oseati sve veu potrebu i za solju i za 104

zainima. Nastaje snana glad za denaturisanim muljem, za jelima koja i nosu nita drugo nego mulj. ak i nekadanji zavisnici, narkomani, ustanovljavaju posle promene ishrane, ak su time uvek iznova zadivljeni, da vie ne oseaju ni potrebu za svojim nekada omiljenim jelima, ali ni za svojim nekada neophodnim sredstvima za uivanje. Nekada nisu mogli ni da zamisle ivot bez njih, a sada im vie nisu potrebna. Posle odvikavanja ovek se pita kako je tako dugo mogao da im robuje. Prefinjeni ukusi i arome prirode pojavljuju se ponovo tek onda u punoj meri kada naa civilizovanom hranom otupljena ula ponovo postanu osetljiva. Posle toga ne ostaju nikakve elje neispunjene i nikakve potrebe nezadovoljene. Kada se sada u najveem broju sluajeva hranimo hranom koja je potpuno prilagoena naim potrebama, tada nam nee nakoditi ako ponekad uzmemo i neto kuvane hrane. ta je to tako loe u kuvanju hrane: skrob se pretvara u lepak (podstie proizvodnju sluzi) nezasiene masne kiseline se pretvaraju u zasiene belanevine se denaturiu i gube svoju trodimenzionalnu strukturu gubi se prirodni ukus gubi se prirodna aroma ispiraju se mineralne materije mineralne materije iz organskih spojeva bivaju izbaene termolabilni vitamini, kao to je vitamin C, bivaju uniteni 105

 odreena ravnotea vitamina biva naruena unitavaju sew svi enzimi, koje telo upotrebljava za preradu hrane (za autolitiko varenje) ili za svoje vlastite potrebe putem zagrejavanja dolazi do vrenja u crevu, to sa svoje strane dovodi do prezakiseljenosti nastaju nove tetne materije u toku takozvane Maillard reakcije organski upotrebljive mineralne materije u toku procesa kuvanja postaju nerastvorljive u vodi i na taj nain neupotrebljive Ipak, mnogo tetnije od kuvanih namirnica su prene namirnice. Zato bi bilo veoma dobro da pazimo da se ne vraamo svojim starim navikama, da nas navike takozvane civilizacije ne uhvate ponovo u svoje lance i da na celokupni razvoj ne krene pogrenim putem. Jelo je na alost postalo strast, manija, iako je moralo da bude samo nevina radost. Namirnice, koje su u prirodnom stanju i koje zato treba da nam najvie prijaju, to su upravo namirnice koje nas odravaju mladima i zdravima. Upravo namirnice koje nam najvie pomau da ostanemo mladi u stvarnosti su namirnice koje nam najvie prijaju, najvie odgovaraju naem nepokvarenom ukusu. Mi se moramo samo svojim ukusom na to podsetiti. To su one poslastice kojima nije potrebna ni so ni bilo kakav sos da bi bile ukusne. Neke stvari ovek jednostavno nema mogunosti da popravlja, one su najbolje takve kakve jesu! Mislite o bananama i ananasu, o krukama i smokvama, o argarepi ili kelerabi, o keu orasima ili naim orasima, o mangu, jagodama i malinama! Nita, ba nita ne prija vie niti daje vie energije i snage podmlaivanja!

106

To su zaista najosnovnije namirnice koje postoje. Namirnice koje najvie prijaju su uistinu i najbolje namirnice. U njih je Stvoritelj ve u poetku ugradio mladost! Ipak, na najvei broj tih namirnica se tek moramo naviknuti. Zato emo se potruditi da pronaemo ta ovek treba da jede i da pije da bi svome telu osigurao ono to mu je stvarno potrebno.

TREI DEO

NAMIRNICE KOJE DELUJU BAZINO I KISELO Ne postoji nikakva jednostrana ishrana, postoji samo pogrena ili pravilna ishrana.

107

Mi sada delimo namirnice u dve velike grupe:u jednu koja se u telu metabolizuje bazino, i drugu koja se metabolizuje kiselo. Pri tome nije vano da li je neto kiselo, da li se u ustima osea kao kiselo, kao, na primer, limun. Kiseli limun se u telu prerauje visoko bazino i na taj nain pomae da se osetno oslobodimo kiselina. Objanjenje tabele: Treba da pravimo razliku izmeu namirnica koje daju kiseline i namirnica koje pojaavaju delovanje kiselina. Beli eer je sam po sebi neutralan, ali veoma pojaava delovanje kiselina i ima visoku strarnu vrednost od -38 prala. Samo na azijski nain pripremljena ria ima skoro neutralnu vrednost od -2 prala i to se tumai time to se voda za kuvanje ne baca kao to je obiaj pri zapadnjakom nainu pripremanja s mnogo suvine vode. Tako u vodi za kuvanje ostaju sauvane neutralizujue baze. Mahunarke, krompiri i tofu predstavljaju mali izuzetak, prvo to se mogu upotrebiti jedino kuvane, a drugo to daju visoko vredne bazine biljne belanevine, koje se ne mogu upotrebiti u presnom stanju. VIAK BAZA + Sok od stabljika isklijalog jema Rotkva, crna Soja lecitin Trava, rukola, svea +42,0 46,0 +39,5 +38,0 +30,0

108

Krastavci, miroija, svea Smokve, osuene Granulat soje ljive, osuene Maslaak Salata Paradajz Groice Spana ipak od rue Celer Lomljena boranija Banane Crvena repa Mandarine Pomorande Ogrozd Limun argarepa Groe

+30,0 +27,0 +25,0 +25,0 +22,5 +14,0 +13,5 +13,0 +13,0 +13,0 +13,0 +11,5 +11,0 12,5 +11,0 +11,0 +10,5 +9,5 +9,5 +9,5 +7,5

109

Rabarbara Beli kupus Lubenice Krompir Rotkvice Kajsije Breskve Malina Ribizle Borovnice ljive Kelj Kupus Tofu Belanevine, biljne Urme Trenje Ananas, zreo Jabuke, kruke Jagode, zrele

+7,5 +7,5 +7,5 +7,5 +7,0 +7,0 +6,5 +6,0 +6,0 +5,5 +5,0 +4,5 +4,5 +4,5 +4,5 +4,5 +3,5 4,5 +2,0 +1,5 +1,5

110

Pasulj pargla eer, nerafinisan Melasa Svee mleko, nepreraeno Soivo Zob

+1,5 +1,5 +1,0 +1,0 +0,5 +0,0 +0,0

VIAK KISELINA Kafa Limunada, kola Alkohol prema vrsti Zeetina Kobasica Svinjetina Beli eer Govedina Morska riba Jaja -48,0 -43,0 -40,0 20 -40,0 -40,0 -38,0 -38,0 -37,0 -23,0 -20,0

111

Tvrdi sirevi Haringa Kvark, nemaki sir Svei sir Crni hleb Raeni hleb okolada Slatkii Kikiriki Ria, polirana urka, perad Slatkovodna riba Marmelada Griz Ovsene pahuljice Beli hleb Paraorasi Orasi Margarin Hleb od punog zrna

-19,5 -18,5 -17,0 -17,0 -17,0 -16,5 -14,0 -13,0 -12,5 -12,5 -12,5 -10,5 -10,5 -10,0 -10,0 -10,0 -9,5 -9,0 -8,0 -6,5

112

Kukuruz Rezanci, beli Kesten Penino brano Brusnica Kornfleiks Prepeenac Knakerbrot Artioke Mleko, preraeno Briselski kupus Pavlaka Maslac Graak Ria, prirodna Voe, nezrelo Bademi (Podaci u PRAL )

-6,0 -6,0 -5,5 -5,0 -4,5 -4,0 -3,5 -3,5 -3,5 -3,0 -3,0 -2,5 -2,5 -2,0 -2,0 -1,5 -1,0

Najnezdravije namirnice, najbogatije kiselinama, su: sardine, garnele (raii), krabe (rakovice), meso uopte (najgori prenosioci kiselina su 113

zeetina, svinjetina, guetina, kobasice i jetra), eer, kikiriki (svi drugi oraasti plodovi su veoma zdravi), bela ria, ovsene pahuljice, klasini beli hleb iz trgovine, belance jajeta, i sve vrste sira! Kod pia su to ve spomenuti softdrinks, pre svega kola, kafa i alkohol. Najbazinije po svom delovanju su: Povre uopte (najbolje su miroija, rukola i crna rotkva), zrelo voe i voe uopte (pre svega sueno voe i papaja), lenici, svee masline, salate, alge i, naravno, prirodni sok od stabljika isklijalog jema. Koliko je neophodan nain ivota bogat bazama vidi se golim okom sasvim jasno kod takastog starenja, kao to su, na primer, bele pege na noktima, seda kosa i tako dalje. To su prirodne nakupine minerala sa lokalno nagrienim rupicama i koje se moe trajno zaustaviti samo ishranom koja je prilagoena potrebama oveka. Ako, dakle, elite da zadrite svoje vlastite zube, nemojte piti mleka! Ako elite mekanu, elastinu kou, hranite se zrelim voem i sveim povrem! Ako elite da zadrite kosu, jedite namirnice bogate bazama, ali ne suvie masne ili zasoljene, ili suvie slatke (izbegavajte beli eer!). Ako elite da sauvate zdravo srce sve do duboike starosti, uzimajte to je vie mogue namirnica koje podiu nivo baza u organizmu! Ako elite da sauvate potpunu sposobnost mozga, nemojte upotrebljavati pastu za zube s fluorom, aluminijumsko posue, amalgamske plombe, vodu za pie koja sadri fluor! Ako, dakle, veoma dugo kao potpuno zdrava osoba elite da uivate u svom ivotu na svim podrujima, onda proglasite namirnice bogate bazama za svoje najbolje prijatelje u kuhinji! Uzimajte najmanje 80 posto namirnica s liste baza i najvie 20 posto namirnica s liste kiselina.

114

Nema nikakvog breg naina za podmlaivanje elija nego ih bogato snabdeti biogenim mineralima i, naravno, hraniti se bazino.

VETINE ZA POETNIKE U PRIHVATANJU METODE Postoji jedna veoma uspena vetina da se izbegne u prvom delu knjige promenuta leukocitoza pri varenju. Da vas podsetimo, leukocitoza pri varenju pojavljuje se uvek kada uzimamo kuvanu hranu. Kod ove vetine radi se samo o preskakanju prepona, ali je ipak spominjemo! Jedite od sada pre svakog obroka neto presno! Bilo da se radi o jednoj argarepi, ili jednoj jabuci ili bilo emu drugome! To je jo jedna tajna iz kritske kuhinje. Sve kulture koje ive zdravo jedu prvo neku salatu, a tek onda krompire! I ve spomenuti Kriani jedu prvo salatu i tek onda ostala zdrava jela. To je takozvani mediteranski nain uivanja! Naravno da je najbolje da prvo jedete presne namirnice koje ete neto kasnije jesti kuvane. Ostavite svom elucu u meuvremenu neto prostora da prvo bar delimino provari presne namirnice koje je dobio. Vae telo se ovim malim, bezazlenim zavaravanjem nee osetiti primorano da odmah poziva u pomo celu armiju i da se brani svom snagom. Time ste postigli i jedno razumno umanjivanje tete, na koju se uvek moramo naviknuti. Osim toga ste postigli uspeh u uvanju svoje mladosti. Uprkos svemu tome, ohrabrite se da se to ee oslonite na presnu hranu i da tako razvijete ukus za ono to je zdravo9 i korisno.

Onaj koji ostaje rob svoga apetita, ini polagano, ali uspeno samoubistvo svojim noem i viljukom!

115

NAMIRNICE KOJE UVAJU MLADOST Savesnom ishranom i pravilnom metodom postaje mogue zaustaviti proces starenja i vratiti asovnik unatrag. Ovaj sistem i ova metoda fiziki poivaju na naelima topljenja ljaka vezivanja ljaka i izbacivanja ljaka Svi sledei predlozi imaju prilikom svoje primene eljenu osobinu da telo oslobaaju vode i soli (natrijumhlorid), iako se telo u pravom smislu te rei i ne oslobaa vode, ve se samo vraa u svoje normalno stanje. Nestae tada nabreklih prstiju i nogu, jer e se za to odgovorne ljake reorganizovanom vodom isprati iz tela. Ve je dugo dokazano da se jedno zdravo telo sa 1000 do 1200 kalorija dnevno, uz pravilno odabranu ishranu, najbolje moe ishraniti. Prema genetskom programu oveku je potrebno vie samo u sluaju kada neto nije u redu i kada je propadanje elija vee od njihovog obnavljanja. U odreenim okolnostima nekoga moe da uznemiri misao da se mora odrei svoje ominjene hrane, ali je upravo to prvo to ovek mora da uini da bi postigao svoj cilj, naime, podmlaivanje ili uvanje mladosti. Vaa prva pobeda bie upravo u tome da vam se predloene alternative uine veoma ukusnima. Naravno, tek poto se va jezik odui od vetakih ukusa na koje ste navikli. Radujte se i malim zdravstvenim krizama koje se s vremena na vreme mogu pojavljivati. One su samo znak da se vae telo oslobaa starih ljaka i otrova.

116

Neka vam ishrana poslui kao sredstvo za podmlaivanje

Evo vam nekoliko recepata za primenu metode: voe i voni sokovi

ovek je bioloki gledano zaista voojed, to i Biblija potvruje. On je zaista pre pada u greh jeo samo voe i semenke. ovekova prirodna hrana su voe, jagodiasto voe, oraasto voe, krtole, korenje, semenke, salate, izdanci, lie i neto proklijalih itarica, po mogunosti sve to u presnom obliku, ukoliko nije ba neophodno da se kratko termiki obrade, kaoi to je to sluaj kod itarica. Kada se ovek zaista navikne na takve izvore hrane, mora se iskreno pitati kako bi se i mogao hraniti na neki drugi nain. Jer nita tako ne osveava i nita manje ne optereuje od jedne svee pomorande ili sone jabuke. Voe je ono to zaista daje snagu, zato to veoma malo energije zahteva u procesu varenja. Najbolje u svemu tome je, naravno, kada se ovek navikne, da bar za doruak uzima samo voe. Prvo to telo dobija svakoga dana trrebalo bi da bude i najbolje. Poto je celokupni na program razmene materija oigledno i zauujue slian programu svih stvorenja koja se hrane biljem, pokuaemo da te slinosti detaljnije prouimo: Naa pljuvaka je isto tako bazina, nai zubi su izrazito predestinirani da jedu voe, semenke i presno zelenje. I nae crevo je stvoreno na isti nain, a osim toga nemamo ni kande kao to bi trebalo da smo krvoedne ivotinje, ve ravne nokte i palac kao stvorenja koja jedu voe. Ja tu nita nisam doprineo niti je to bila moja zamisao, ve je to prirodni program koji nam je usadio Stvoritelj i nita drugo.

117

Upravo zato najvie zdravlje i najbolja mladost zavise od poslunosti tom Stvoriteljevom ugraenom programu i alatu. Meni je sada potpuno jasno zato se samo malo ljudi odluuje da sledi ovaj primer. oveku je zaista potrebno mnogo truda i panje da ponovo ugradi u svoj ivot ono to mu je civilizacija u zaetku unitila. Ipakl, pred nama se otvara jedan put, jednostavan i prihvatljiv, samo ako ovek zaista eli da primeni ta jednostavna pravila. Samo poetak izgleda neto tei, ali onda sve krene kao samo od sebe. To je samo pitanje navike. Meutim, ni sam izbor zrelog voa nije ponekad najbolji u naim industrijalizovanim zemljama. Pitanje je samo da li se prilagoavamo optem ludilu ili uspevamo da pronaemo svoj prohodan put, tako da uprkos svemu doemo do svog pravilnog izbora namirnica na koji imamo pravo kao ljudska bia. Postoji zaista takav put. Poto su nam sastojci voa neophodni nije dovoljno da samo progutamo neku vitaminsku pilulu. Nama treba neto daleko prirodnije. Original je uvek daleko bolji od kopije. Zbog nedostatka prostora ja u ovde izostaviti da nekim odreenim vrstama voa i povra ukaem prednost zbog njihovih korisnih sastojaka. Svako voe je veoma dobro. Jedite jednopstavno vrste koje vam se najvie dopadaju, ali je pri tome ipak potrebna izvesna raznovrsnost, jer se od svakog voa dobijaju druge korisne materije. Preporuujem vam da to je mogue vie zrelog voa uzimate da biste to bre popunili svoje rezerve minerala i vitamina.Ve samo to bi vam pomoglo da se uspeno oslobodite kiselina i ljaka. Meutim, malo je ljudi koji mogu sebi dopustiti da svakoga dana jedu korpu zrelog voa. Zato je dobro da sebi nabavite neki dobar sokovnik. Uz njegovu pomo moete za vrlo kratko vreme popuniti svoja spremita, mnogo bre nego da samo jedete zrelo voe. To bi trebalo da bude sokovnik veoma dobrog ili odlinog kvaliteta. Nikako nemojte uzimati aparat koji ima u sebi centrifugu i koji radi s velikim brojem obrtaja. Takav aparat e vae sokove izloiti uticaju kiseonika, to bi dovelo do oksidacije sastojaka. Prilino je alosno 118

to se ljudu u tom sluaju zavaravaju da pomau sebi u uvanju zdravlja, jer oksidirani sokovi mogu da budu i izazivai raka. Ja sam upotrebljavam sokovnik marke Bionika, koji mogu da preporuim, zajedno sa sokovnikom marke Green Power i drugima koji imaju prosebno proseno samo 100 okretaja u minutu. Meutim, onaj koji sve to prvo eli da isproba bez kupovanja skupih aparata, moe umesto sokovnika da se privremeno poslui obinim mikserom. Treba jednostavno staviti voe u njega, dobro izmiksati i posle toga procediti kroz istu krpu! Sa svakim gutljajem vonog soka koji ste sami proizveli, dobijate dragocene hranljive materije, ali i mnogo strukturisane, dakle, obraene vode koju telo moe odmah da upotrebi bez uloenog pripremnog rada. Voda iz tako proizvedenog vonog soka ne mora, dakle, da prolazi kroz proces pripreme i prilagoavanja potrebama organizma. Dajte prednost estoj upotrebi crvenog voa. Ono se odlikuje visokim sadrajem gvoa i mnogim sastojcima koji spreavanju nastajanje raka. Preko tog obilja enzima i proenzima na telesni sistem ui iznova, da proizvodi prirodnu telomerazu, na najvaniji enzim za vraanje mladosti. Molim vas da ne meate eer u kiselo voe, jer e inae dragoceno voe u telu biti tretirano kao da je kiselo. Pokuajte da pravite i sokove od povra. Ovde je klasian sok od krompira, koji kod akutnog prezakiseljenja obavlja dobar posao. Meutim, i od svakog drugog povra se moe nainiti veoma ukusan sok. Ti sokovi su zbog visokog sadraja prirodnog natrijuma veoma dobar dodatak vonim sokovima koji su bogati kalijumom, jer deluju kao uravnoteenje. Kura sokom od lubenice Veoma je uspena i kura sokom od lubenice. Ovaj sok ima, kao i svi drugi voni sokovi koje ste sami nainili, snagu da otopi neke anorganske sedimente i ljake u organizmu. Svojim visokim 119

sadrajem strukturisane vode (lubenica se sastoji skoro iskljuivo od vode) on se ponaa kao prirodan put i nain da se uskladi ekstracelularna i intracelularna voda. To znai da se ispire ak i unutranjost elije. Pijte toliko tog soka koliko samo moete podneti i nainiti. Najbolje bi bilo da pri tome nita ne jedete, dakle, da postite, ako za to imate volje i mogunosti. Ovakva kura se provodi najbolje u toku dve do tri sedmice u vreme sezone lubenica.

uklanjanje naslaga krea za starije i mlae ljude Stariji ljudi treba da provode s vremena na vreme malu kuru oslobaanja od naslaga krea. Kao to smo ve videli, upravo je troenje razlilitih namirnica i denaturisane vode razlog da se na najfinijim kanaliima naeg organizma nataloe slojevi krea i da se oni tako zatvaraju. Slino kao i kod neke maine za kuvanje kafe postoji i ovde sredstvo za uklanjanje naslaga krea, sredstvo koje jednostavno sami moete da pripremite: uzmete tri organska, neprskana limuna, tri esne belog luka i nainite od njih pire u mikseru. Prespite pire u lonac i dodajte jednu litru vode. Uinite da samo jednom kratko prokljua i onda ostavite da se ohladi. Prespite u neku flau. Od ove miksture pijte jutrom i veerom po jednu rakijsku aicu sve dok ne ispraznite flau. Ovu kuru treba provoditi dva puta godinje. oraasti plodovi i semenke Uljasti plodovi kao to su oraasti olodovi i semenke predstavljaju istinsku dragocenost. Oni uvaju u sebi celokupni potencijal ivotne snage biljke koja iz njih nastaje. Sadrana dragocena ulja i visokovredne belanevine su uivanje za telo. Najdragocenija po sadraju materija su ulja obinog oraha, oljutenog kudeljnog i lanenog semena (omega-3 i omega-6 masne kiseline). 120

Suzamovo ulje i suncokretovo ulje odlikuju se bogatim sadrajem kalcijuma, magnezijuma i vitamina E. suvo voe Sueno voe predstavlja prirodnu prehrambenu bombu. To je koncentrisana ivotna sila i obilje plemenitih mineralnih materija. Najbolje od svega su suene smokve, najbazinije voe uopte, a odmah posle njih dolaze suene kajsije, ananas, banane, ljive, kruke i urme. Nita na ovom svetu nije ukusnije od svih tih suenih koncentrata suneve energije. Masline, suve ili svee, takoe su visokovredna, alkalizujua namirnica i razlog zato mediteranski narodi, kao to su Kriani, ive due. Ako zaista ozbiljno mislite, tada nemojte nikako izbegavati presnu hranu. To znai, jedite presno sve to se moe presno jesti i to u organskom kvalitetu, jo bolje ako ga esto dopunjujete prvobitnom hranom. To najbolje odgovara zamislima o podmlaujuoj ishrani. Prvobitna hrana je hrana na bazi divljih biljaka ili njima dopunjena, biljaka kao to su kopriva, ipak, maslaak i bokvica. Kopriva sadri u uporeenju s obinom glaviastom salatom najmanje 30 puta vie vitamina C, 20 puta vie provitamina A, 40 puta vie kalcijuma, 25 puta vie magnezijuma i 5o puta vie gvoa. Glaviasta salata, bioloki odgajena, sadri, na primer, na svakih 100 grama 11 miligrama magnezijuma, 13 miligrama vitamina C, 600 miligrama belanevina. U wegmalve (malve neglecta) nasuprot tome ima 71 miligram magnezujuma, 178 miligrama vitamina C i 7200 miligrama belanevina. Prvobitna hrana je zaista veoma znaajna. Prirodnije od nje zaista ne moe biti i ona nam moe pomoi na prekrasan nain da brzo popunimo svoja spremita. 121

Ovu prodornu snagu prvobitna hrana ima samo u presnom stanju. Naime, mi sada ve znamo da hrana koje je kuvana, peena ili prena degenerie, postaje denaturisana i u skladu s time deluje kiselo. Jedite zato mnogo salate, ali upotrebljavajte pri tome limun umesto sireta. Obino sire i jabukovo takoe deluje veoma razorno na krv svojim prezakiseljujuim uticajem. Nai stari su uvek govorili da jedna kap sireta pojede sedam kapi krvi. Nemojte kod presne hrane i prvobitne hrane da tedite na ukusnim umacima. Naime, bar u poetku, verovatno e vam biti neophodno da makar malo popravite ukus hrane. Izreite svoje omiljeno povre, moda tikvice ili argarepe u rezance i umoite ih u sirup od avokada ili biljnog majoneza (najbolje vlastite proizvodnje). Sirup od avokada: uzmite jedan zreli plod avokada i uklonite koticu i kou. Panja! Postoje razne vrste avokada i morate potroiti neto vremena da pronaete vrstu koja vam odgovara. Meso ploda stavite u posudu. Neto delikatesne slaice bez sireta, neto limunovog soka, malo kamene soli (nerafinisana so iz rudnika) i ko voli: malo belog luka. Sve zajedno izmiksati u pire i imate na raspolaganju carski ukusan sirup od avokada. zamena za meso, ukusnija od samog mesa Za sve one meu nama kojiu ne mogu da odustanu od jedenja mesa! im ovek dobije ovaj recept i im ga isproba, brzo e izgubiti svaku volju da jede meso. Ovaj proizvod se pravi od vrlo jeftinih sastojaka. Dobijamo ga po ceni po kojoj se mogu dobiti jabuke ili pomorande. On je, kada se pravilno pripremi, spolja veoma rskav, a iznutra

122

izuzetno soan. Svako domainstvo ima njegove sastojke uvek u domu i svaka domaica moe za pola sata da pripremi kilogram toga mesa. Osim toga, ovaj proizvod sadri visoki procenat visoko vrednim biljnih belanevina. Kada imamo goste koji vole da jedu meso, dolazi ova ukusna namirnica esto na sto, i dobija mnoge aah i ooh kao nagradu. Pogledi puni neverovanja nam se upuuju, jer veina pretpostavlja da se radi o peenom piletu. Samo ga retki znaju pravilno oceniti. Zove se gluten. Gluten se proizvodi od brana i deluje izrazito manje kiselo od mesa. Samo najbolje iz brana se upotrebljava: biljna belanevina. Prilikom pripreme ovek sa iznenaenjem ustanovljava da se prilikom ispiranja nezdravog skroba iz brana stvara jedna elastina grudva biljnobazinih belanevina. Ova gumasta materija ima veoma dobar ukus. Meutim, ima mnogo ljudi koji su alergini na gluten, jer prilikom pijenja mleka i upotrebe mlenih proizvoda nastaju autoimune bolesti i alergije. Ovi problemi nestaju posle prelaska na zdravu hranu, tako da ovek mora da pokae malo strpljenja prema ovoj i prema drugim alergijama, koje takoe nestaju. Posle toga moete bez problema uivati u glutenu i u drugim materijama koje su vam do tada izazivale alergijske promene. Ali, da nastavimo s davanjem recepta: Gluten: uzmite oko jedan kilogram belog brana tipa 405 (jo e bolje biti ukoliko uzmete 750 grama belog peninog braka i 250 grama jemenog belog braka, kao to sam nedavno ustanovio. Sve to staviti u posudu s upravo toliko vode da se nastanbe testo kao za hleb. Obradite testo mainom sve dok ne dobijete homogeno testo. Testo tada treba staviti u vodu tako da bude pokritiveno vodom u nekoj malo vioj posudi. Ako imate dovoljno vremena, neka testo odstoji u vodi desetak minuta. Posle toga uzmite u ruku komad testa veliuine pesnice i ispirajte ga paljivo pod tankim, mlakim mlazom vode sve dok voda ne ostaje bistra. Tako postupajte prema celom testu. U meuvremenu se volumen testa neto smanjio, ali to nije nikakav problem, jer e na kraju procesa ipak ostaji oko jedan 123

kilogram materije. Sada vam je preostala jedna izuzetno gumasta masa. Oblikujte je u eljeni oblik kao to inite kada imate na raspolaganju koman mesa. Posle seenja u odreske ili oblik peenja sve dolazi u jednu posudu, punu lako uzavrele vode. Voda mora da bude zainjena zainima po elji, tako da gluten dobije eljeni ukus. Ostavite sve da se kuva oko desetak ili neto vie minuta, povremeno meajui odreske. Gluten tada raste i dobija konziustenciju mesa. Sada marinirajte masu jo jednom u svom omiljenom zainu i neka ostane da ga upija nekoliko sati. Posle toga je moete pripremiti da bude rskava u tiganju ili u penici u keramikoj posudi za peenje. Vrlo skoro ete potpuno zaboraviti na ukus mrtvog mesa i on vam uopte nee nedostajati. Probajte i uverite se sami! Na ta vas u stvari podsea ukus mesa? Kuvajte ili pecite jedno meso bez ikakvih zaina, bez soli ili nekog sosa i onda bih eleo da vidim izraz vaeg lica. Nikada vie neete eleti da probate meso, potpuno sam u to siguran! (Da li ste znali da se meso farba natrijumnitratom da bi dobilo svoju pravu boju, jer bez toga izgleda potpuno neprivlano?) Osim glutena postoje naravno i druge ukusne namirnice kao to su glutenu slino sojino meso i tempa. to se tie tempe koja se pravi od fermentisanog pasulja i deluje bazino, morate se sami informisati. Ja sam je jo nisam probao, jer smo u naem domu bili izuzetno zadovoljni glutenom. ulja i masnoe Ulje je ivotno vano. Ono je nosilac nekih vrlo razliitih dragocenih sastojaka. Pre svega vitamina D i E koji se rastvaraju u uljima i koji predstavljaju najpoznatije antioksidante. Meutim, postoje i enzimi, koji mnogo i mnogo aktivniji od vitamina E, kao to je takozvani SOD-superoksid dismutaza, enzim podmlaivanja. O tome vie kasnijim poglavljima!

124

Treba takoe paziti i na izimanje nezasienih i viestrukonezasienih masnih kiselina. Sledea biljna ulja sadre ih u obilju: maslinovo ulje, laneno ulje, konopljino ulje, (omega -3 i omega-6 masne kiseline), repino ulje, suncokretovo ulje, orahovo ulje, bundevino ulje, kukuruzno ulje i tako dalje. Vaan je kvalitet upotrebljenog ulja. Nemojte tedeti prilikom kupovine, jer vaa mladost zasluuje da dobije hladno ceena ulja koja naravno i neto vie kotaju. himalaja so Ako volite posoljenu hranu bilo bi dobro da upotreebljavate iskljuivo prirodnu so. To je pre svega takozvana himalaja so, prvobitna so, kamena so i ako nikako drukije ne ide, morska so (u najveem broju Sluajeva optereena tekim metalima). Te soli ne oduzimaju organizmu ivotno neophodne minerale, jer su ve zasiene koloidalnim mineralima, kao to smo videli u prvom delu knjige. Jo bi bilo daleko bolje, da se vremenom sve vie umanjuje koliina uzete soli. U tren oka vam vie nee ni biti neophodna. Pre svega onda, kada obraate panju na ukus namirnica koje jedete. Mnogo soli postaje potrebno samo onda kada je ulo ukusa postalo otupljenoi ili kada denaturisana hrana vie ni na ta ne podsea. Kod nekih vrsta himalaja soli moe se na alost ustanoviti da im se dodaje fluor. Fluor se prilikom studiranja zubarstva predstavlja kao najbolja zatita za zube, ali je fluor u stvari odgovoran za zatupljivanje mnotva u smislu slepog prihvatanja najavljivanog novog svetskog poretka. Jedno drugo sporedno delovanje fluora je redukcija inteligencije za 30 posto i nastajanje tumora u mozgu, jer se fluor u stvari nagomilava upravo u mozgu.

autentini esenski hleb Od svih vrsta hleba treba pre svega odbaciti hleb s pekarskim kvascem, jer seluje suvie zakiseljeno. Isto se to odnosi i na hleb 125

sa suvim kvascem. Meutim, postoji i nain da se pripremi hleb bez upotrebe pei i bez umrtljivanja dragocenih hranljivih materija. On se jednostavno priprema i uspur reeno je veoma svarljiv i pun ivotne snage. U toku klijanja razvijaju se snani enzimski lanci i mnotvo vitamina B linije, a posebno biotina. Moe se upotrebiti skoro svaka vrsta itarica, ali i njihove meavine. Preporuujem vam izmeu ostaloga bogato opremljeno sitno proso. Njegov sastav, pun minerala i retkih metala, je idealan za snanu kosu, vrste nokte i lepu kou. Pravljenje toga hleba uspeva na alost samo u leto, jer je za pravljenje esenskog hleba neophodna vrelina Sunca. Esenski hleb: Uzmite speltu ili neku drugu vrstu itarica i namoite je u nekoj posudi s neto vode. Kratko vreme pre klijanja (posle dva ili tri dana), treba zrnevlje razmrviti ili kripno samljeti u nekom aparatu. Nainite sada od te lepljive mase takne pogae i stavite ih na sunce. Kada je napolju dovoljno toplo, dovoljno je da se hleb oko podne prevrne, da bi pred vee bio gotov. Ovaj esenski hleb je izvanredno ukusan i bez dodatka soli ili kvasca. Vano je samo da nije vlaan ili kiseo, jer je nezdravo. Ovde se moe sasvim jasno videti zato prvobitnoj hrani nisu bili potrebni nikakvi poboljivai ukusa. Sasvim suprotno tome, hleb je bio ukusan sam po sebi bez ikakvog dodatka! Isklijalo zrno je u toku celog opisanog procesa enormno dobilo u sadraju ivotne snage i hranljivih materija. Enzimi i vitamini, pre svega vitamini B niza, su se eksplozivno poveali. Nemojte sebi uskratiti uivanje u tom ukusu! Meutim, kada nedostaje suneve svetlosti, nainite sebi kau od sveeg zrnevlja potopljenog u vodi. Umesto da se pogae stave na sunce, testo se moe pomeati s naribanom jabukom i potroiti kao misli, ali mnogo zdravije... Ono ima isto tako dobre osobine kao i esenski hleb, ali se spravlja mnogo, mnogo bre. Hleb u pekari je vie kodljiv nego zdrav. Vlani i kiseli hleb moe ak da se ubroji meu esto dokazane uzroke smrti, iako lekari to nerado ine, tako da se uglavnom navode drugi uzroci. 126

Onda bolje beli hleb u sluaju potrebe, koji je naravno nezdrav, ali jo nikoga nije ubio. Moete nainiti i veoma ukusne i dobre pogaice od spelte bez kvaska i ispei ih u penici. One su neto tvre, ali dobre za poveanje stabilnosti zuba, koji se ni u starosti ne klimaju. Ipak, molim vas da me ne razumete pogreno, nemojte ih suvie dugo pei tako da postanu suvie tvrde, pa da zbog toga izgubite zube. U smislu vrste itarica, nikako ne bih preporuio penicu, jer je ta vrsta suvie izmanipulisana. Bolje su starije vrste kao to su spelta i kamut, naravno, kao puno zrno. I Grahamov hleb spada meu najbolje vrste hleba i treba ga toplo preporuiti. dalje preporuke Po mom miljenju, izgleda da vegetarijanski nain ivota svojim isto fizikim uticajem na bie oveka veoma povoljno deluje na sudbinu ljudskog roda. (Albert Einstein) Pokuajte da troite kafu od itarica umesto obine kafe na koju ste navikli i koja stvara kiseline. Karo kafa i druge vrste kafe od itarica su mnogo zdravije i ne zakiseljuju nepotrebno ivot, jer se prave od jema koji je bogat mineralima i od bazinog korena cikorije. Uzimajte radije sojino mleko (pazite da soja ne bude genetski preraena) umesto kravljeg mleka. Ono je bolje i po mom miljenju mnogo ukusnije. A fitoestrogeni, koji se u njemu nalaze, veoma ublauju probleme u menopauzi, osteoporozu i tako dalje. Alternativno moete se posluiti i carskim mlekom od badema ili mlekom od rie ili oraha.

127

Pripazite i na balastne materije koje pomau da se proisti debelo crevo. Njih ete dobili i vie nego to je potrebno ako budete sledili ove jednostavne preporuke. Nemojte se brinuti ta drugi misle o onome to inite i kako se hranite, jer mnogi na taj nain samo zavaravaju svoju vlastitu savest. Upravo zato e vas takve osobe i ismejavati. Ipak, pruite im dobar primer. Nije ni suvie loe ako s vremena na vreme pojedete i neto kuvano ili neki komad takozvane prazne hrane. Vano je da je osnovni nain vae ishrane u skladu s preporukama. I kritska ili opta mediteranska kuhinja je u redu i prema tome primerna. Svee povre i salate, bogate koliine voa, dobro ulje, veoma malo ivotinjskih proizvoda kao to su mleko i meso, ali zato vie presne i prirodne, nepreraene hrane. U tome se krije tajna vitalnosti i u dubokoj starosti. Kod ljudi koji su zbog nezdravog naina ivota pretrpeli velike tete, koji se zbog neke bolesti nalaze u tekom poloaju i veoma su oslabljeni, moe se dogoditi da u toj oslabljenoj fazi ivota treba da pojedu malo mesa da bi ojaali, jer meso brzo daje snagu, ali po ceni brzog starenja i degenerativnih bolesti. Ali, kada se ovek dugo vremena zdravo hrani, dobija mnogo vie snage nego od mesa, ali bez propratnih negativnih posledica. Time samo elim da kaem da je u nekim hitnim sluajevima malo mesa privremeno neophodno... Dodatni problem kod uzimanja mesa je u tome to se sve vie gubi blagost i mekoa karaktera, ali i tome da nagoni postaju sve snaniji to vie mesa troite. Time svakako da ne mislim da se sposobnosti za brani ivot troenjem mesa poveavaju, jer su one ve dostigle svoj maksimum prirodnim nainom ishrane. Nagoni i sposobnosti su dve veoma razliite kategorije. PRIRODNI DODACI ISHRANU KOJI DOPUNJUJU SPREMITA 128

Kao veoma dragocene treba smatrati namirnice koje po mogunosti veoma brzo i uspeno dopunjavaju telesna spremita vanih hranljivih materija. Ako se samo reavate ljaka i otrova, i ne dopunjujete svoje rezerve hranljivih materija, doi e u jednom trenutku, zbog praznine u telesnim spremitima, do nelagodnosti i oseanja slabosti. Meutim, ako poznajete pravilne metode, to se lako moe izbei. Pravilno primenjene, one e doprineti da se brzo osetite kao novoroeni i ponovo mladi. Meutim, dugogodinja kisela pogrena ishrana ne moe se brzo uravnoteiti i telo dovesti u zdravo stanje, zato su nam potrebni i dodatni popunjivai spremita u telu. Svi ovde nabrojeni predlozi imaju osim toga i svojstvo da vas oslobaaju suvine vode, to znai da ponovo dovode tkiva u normalno stanje s visokim redokspotencijalom (sposobnost obnavljanja). Sve to izbacuje vodu iz tela ima i vanu ispirajuu funkciju. biljni ajevi Postoje na tritu mnogi dobri biljni ajevi (kaemo biljni za razliku od takozvanog kineskog ili pravog aja, iako je i on biljnog porekla), tako da mogu da vam nabrojim samo svoje omiljene vrste. Veina tih ajeva oslobaa telo ljake, dok ga istovremeno i remineralizuje, to se nikako ne sme potceniti, jer predstavlja i na eljeni cilj. Tanije gledano, svaki biljni aj nije nita drugo nego biljna tinktura za pie (tinktura je alkoholni rastvor biljnih delatnih materija). Meutim, ovde se radi o rastvoru u vodi. Time su sauvane sve eljene hranljive materije odreene biljke. Na taj nain svaki aj postaje prekrasna meavina raznih koloidalnih minerala u podrava na osveavajui nain nae nastojanje da odloimo starost. Mogu se preporuiti svi biljni i voni ajevi, koje volite i moete da podnesete. Pravi ili kineski aj nije preporuljiv zbog visokog sadraja teina, kofeina i fluora. Svakako da ve znamo da suvina koliina 129

fluora nikako nije dobra za zdravlje. Ona umrtvljuje u mozgu odreena podruja koja su odgovorna za volju i kreativnost. I crna i zelena vrsta pravog aja su jednako tetne, iako ih preporuuju mnoge zdravstvene ustanove. Posebno bih preporuio aj od umbira (rotbusch), aj od koprive, aj od cejlonskog cimeta, aj od ingvera, aj od lapaa (lapacho) i neke sline vrste. aj od umbira (rotbusch) sadri veoma mnogo gvoa, to je posebno vano za ene. Sadri i druge vane minerale u retke elemente u neto manjoj koncentraciji, a osim toga je i vrlo ukusan. aj od koprive sadri veoma mnogo silicijuma (mnoge starake bolesti su jednostavno znak nedostatka silicijuma) za lepu kou i za zategnutija vezivna tkiva. Oslobaa telo vika vode i bogat je raznim mineralima i retkim elementima. ak od cimeta smanjuje nivo eera u krvi. aj od ingvera izbacuje ljake iz organizma i veoma je ukusan. Veoma dobar aj za izbacivanje otrova iz sistema, sa sastojcima iz nae najblie okoline, koje moete i sami sakupiti u prirodi, sastoji se iz sledeih biljaka: Uzmete u istim koliinama lie koprive, po mogunosti mlado u prolee, korene maslaka i biljke maslaka, cveta zove, lia breze i lita kupine. Stavite u vrelu vodu i poklopite osam minuta. Dobijate prekrasan aj za izbacivanje otrova i ljaka koji je, osim toga, i veoma ukusan. Car svih podmlaujuih ajeva je po mojem miljenju aj od lapaa (lapacho). Po mojem znanju nijedan drugi aj ne moe da ponudi toliko minerala i retkih elemenata kao ovaj junoameriki aj. Zbog svog obilja materija koje sadri poveava oigledno aktivnost imunolokog sistema ak i do 48 posto. Lapao raste na plodnom tlu u podruju Amazona i predstavlja prvi izbor za osobe koje boluju od raka i side, jer je dokazano da se i tumori povlae pod njegovim uticajem. Nije nikakvo udo, kod takvog obilja materija koje bazino deluju, da nam taj aj prija. Osim toga, aj od lapaa, koji usput 130

reeno, ima ukus zemlje i vanile, predstavlja najdelotvornije prirodno sredstvo (fungicidni saponin i ksilodion) protiv gljivica i kandide albikans koje poznajemo. Potpuno je svejedno da li se radi o gljivicama u crevu ili na stopalima, iznutra i spolja primenjen, uklanja gljivice svake vrste u zadivljujue kratkom vremenu. Koliko mi znamo, gljivice nastaju samo u kiseloj sredini. Oigledno je da aj od lapaa oduzima gljivicama svojim bazinim potencijalom njihovu kiselu sredinu. Potajni savet: nakvasite lice ajem od lapaa, jer mu to daje prekrasnu, ruiastu kou i pomawe najbolje protiv bora. Lapao aj treba kupovati samo kao lie, a ne u kesicama. Svi biljni ajevi imaju bazino delovanje, poneki veoma znaajno i primetljivo, zato ih u tekim sluajevima taloenja ljaka treba piti u koliini koju ovek moe da podnese. Moe se dogoditi da se forsiranom upotrebom raznih biljnih ajeva onemogui poplava kiselina koja je estoko opteretila telo. Kada se oseate loe i imate vrtoglavicu, ili se iznenada pojavi osip na telu, imate glavobolju, tada treba da neto smanjite koliinu aja, a onda posle toga polako ponovo ponite da ga pijete, onoliko koliko vam je ugodno. Meutim, nemojte odustati, jer sve do samo pokazuje da aj deluje.

kombuha Jo jedan potajni savet je kombuha, koju svakome od srca preporuujem, a posebno onima koji misle da ne mogu da se odreknu mesa. Kombuha ima legendarnu sposobnost da iz tela ispira ljake mokrane kiseline. Kombuha je od starine poznati napitak, koji i sami moete jeftino da pripravite. Nemojte ni pod koju cenu kupovati gotovi napitak kombuhe u trgovini, jer je taj, zbog uvanja, pasterilizovan i tako postao bezvredan. U leto nema nita bolje nego popiti au zapenuane kombuhe da biste ugasili svoju e. Ona osveava svojom zapenuenou koja 131

dolazi od toga da prilikom vrenja nastaje prirodni ugljendiuoksid, koji skoro uopte ne optereuje telo. Ruska istraivanja su potvrdila da ovaj napitak ak pomae da se u najkraem vremenu izbace i radioaktivni izotopi kao to je stroncijum. Kombuha je blago s dragocenim enzimima koji pre svega potpomau metabolizam belanevina. I kao to je ve spomenuto, ak se izbacuju iz tela inae tako tvrdokorni kristali mokrane kiseline, odgovorni posebno za starake bolesti kao to su giht, reuma i mnoge druge. Relativno visoke koliine glukoronske kiseline koju sadri vezuju otrove i otpatke metabolizma i upijaju ih kao suner i tako poteuju bubrege i jetru pri istovremeno poveanom izluivanju tenosti. Sa kombuhom se lako moe obaviti jedna kura oslobaanja od ljaka. Najbolje u trajanju od nekoliko sedmica jednom do dva puta godinje. Posebno je to dobro za one koji su skloni da uzimaju velike koliine belanevina. Jo je bolje uzimati u sebe manje ivotinjskih belanevina, a izvore belanevina potraiti u visokovrednim biljnim belanevinama. Biljne belanevine se u telu, suprotno ivotinjskima, ponaaju bazino. Gljivu kombuhe moete sasvim jednostavno kupiti u apoteci ili naruiti preko interneta. Sama gljiva je elatinozna masa, jedna vetaka simbioza izmeu kvasaca i bakterija. pripremanje Pripremite aj. Pomeajte vone ajeve po svom ukusu. Neka ak petnaestak minuta odstoji. Zatim treba da se ohladi, jer je gljiva kombuhe osetljiva na vruinu. Ve prema oseaju dolazi sada na jedan litar aja 50 do 100 grama eera od trske, koji e se u toku procesa vrenja razgraditi u fruktozu i desno orijentisanu mlenu kiselinu i na taj nain izgubiti svoje tetno delovanje.

132

Prespite tenost u posudu s velikim otvorom. Stavite gljivu u vodu i poklopite posudu nekim poklopcem koji proputa vazduh. Njegova je uloga da sprei pristup vonim muicama. ekajte zavisno od temperature mesta izmeu 7 do 10 dana, sve dok se proces vrenja ne zavri. to je mesto toplije, krae e trajati proces sazrevanja. Uklonite gljivu. Posle toga malo promeajte i prespite napitak u tamne flae. Kombuha treba u flaama da sazreva jo nekoliko dana, tako da nastane malo vie prirodnog ugljendioksida. elim jo jednom da naglasim da kombuha ublauje manje ili vie samo simptome denaturisanog naina ivota. Uprkos svojim neobinim sastojcima, ona je ipak koristan napitak za uklanjanje ljaka, ali ga ne smete suvie neogranieno piti. Izbegavajte jednostavno sve vie i vie ivotinjske proizvode i pijte zato kombuhu iz zadovoljstva, a ne samo iz medicinskih razloga. desno-regularno Desnoregularno je jedan relativno novi pronalazak. On obeava da terlo za samo tri meseca potpuno oslobodi kiselina, tako bar kae proizvoa. Ja sam taj proizvod isprobao dok sam pisao ovu knjigu i mogu samo da kaem da ima neobino snano delovanje. ovek skoro da dobije utisak da prikuplja smee iz svih, pa i najdaljih uglova. Uprkos mojoj sve naprednijoj praksi podmlaivanja i u skladu s time oienom telu, ovaj proizvod mi je izazvao prave krize povezane s ienjem ljake. Ukratko reeno: deluje! On veoma lii na gore opisanu kombuhu po delovanju i ulozi, ali je osetno snaniji, ponekad ak i suvie snaan. Proizvod pod imenom Rehts-regulat (desno-regularno) je jedna veto zamiljena meavina koncentrovanih i potpuno prirodnih enzima. Ti enzimi iste telo temeljito i imaju legendarno veliki potencijal 133

podmlaivanja. Meutim, moe se nekada dogoditi, pre svega u poetku, prilikom uzimanja da se ovek osea znaajno stariji, ve i zato to veoma snano gubi ljake. Upravo zato treba hitno uzimati i alge, kao to su hlorela, spirulina ili klamat, da bi se te pojave nekako umanjile. Alge imaju jednu veoma visoku sposobnost vezivanja ljake i otpada. Kada se uzme u obzir da postoji neto oko 40 hiljada enzima, od kojih je samo jedan deli ispitan, brzo se vidi da samo jedno prirodno sredstvo, plus oveku prilagoena ishrana, moe da zadovolji potrebe za enzimima. Spolja primenjen Regulat pomae protiv bora, mrlja, bradavica, promene pigmenata i drugih starakih pojava. On stvara neverovatno meku kou, koja istovremeno deluje mladalaki. Mana je, kada se uporedi s kombuhom, to je Regulat veoma skup, ali se po mojem miljenju stvarno isplati. Naravno, ima i drugih puteva, koji e vama, moda, bolje odgovarati. Morate se tano pridravati uputstava proizvoaa. Ovde je manje bolje. Bolje je ne upotrebljavati prilikom snane optereenosti tekim metalima ili generalno prilikom zapoinjanja procesa podmlaivanja. Za poetak je najpametnije uzimati hranu bogatu enzimima i, moda, kombuhu. prirodni koncentrovani biljni ekstrakti Poto vitaminske preparate iz apoteke treba svrstati u izazivae raka umesto u lekove protiv njega, jer se te materije jednostavno ne daju sintetiki proizvesti, pomau u tom sluaju veoma paljivo dobijeni biljni ekstrakti u obliku praha, koji se, onda, meaju s vodom. Najbolji, koje sam uspeo da pronaem, pravi firma Biotikon. Kod njih se dobijaju najistiji preparati, veoma paljivo i osetljivo procesuirani. Na primer, kapsule tamjana (do 15 na dan) pomau protiv MS (skleroza multipleks?) ili tumora na mozgu i kao prirodni kortizon 134

protiv svih upala u telu. Poznajem MS pacijente koji su ustali iz invalidskih kolica poto su uzimali ovaj snani prirodni preparat bez ikakvih propratnih pojava. Pri tome elim jo jednom da napomenem da pacijent koji boluje od MS mora smesta da odbaci sve to ima ikakve veze s mlekom. I ostali biljni ekstrakti tog proizvoaa su veoma korisni da dopune dananje voe i povre siromano vitaminima i da izlee bolesti raznolikih vrsta, jer su medikamenti postali veoma tetni. prirodno koncentrisani voni sokovi Nee svako svakoga dan imati mogunost da sam sebi pravi svee vone i ostale sokove. Razume se se, meutim, da su svei sokovi skoro nezamenljivi. Veoma dobri su upravo zato kao alternativa koncentrisani voni sokovi u prirodnom obliku, bez dodatnih materija. Po mojem miljenju dolazi u obzir samo jedan proizvod po imenu ViaRubin koji odgovara svim naim zahtevima u cilju podmlaivanja. I sam ga veoma rado upotrebljavam. To je koncentrat iz zrelog voa i povra i drugih izabranih prirodnih dodataka, skoro 70 posto divljih. Pakuje se u male flae. Prilikom upotrebe se razblauje 10 mililitara voda sa aom vode i tako se dobija bogatstvo hranljivih materija. Na drugom mestu preporuujem Lavita i, moda, Juice Plus koji su najblii naim zahtevima uvanja prirodnih svojstava proizvoda. Sve te proizvod moete dobiti u specijalizovanim trgovinama ili naruiti preko interneta. stevija, slatko udo Stevija je istinski udesan proizvod za one koji ne ele ili ne mogu da se odreknu slatkia. Stevia Rebaudiana dolazi prvobitno iz June Amerike, pre svega iz Paragvaja. Indijanci iz plemena Gvarani upotrebljavaju je vekovima da bi zasladili svoj aj. Ova biljka slina bosiljku, koja tamo uglavnom raste kao divlja, ima za ljude koji se 135

bave svojim zdravljen i mladolikou zaista udesne osobine. Ona nema apsolutno nikakve energetske vrednosti, nema kalorija, ali podupire oslobaanje od ljaka i otrova, jer je bazina i bogata mineralima; ona spreava karijes, ne izaziva glad, kao to to ini eer, podupire smanjenje telesne teine, nema nikakvih sporednih neeljenih posledica; stevia je 300 puta slaa od eera, ali je antikarcinogena, deluje, dakle, protiv raka. Stevia Rebaudianu ne samo da tradicionalno upotrebljavaju stanovnici June Americi kao sredstvo za zaslaivanje, ve je ona od pre nekoliko decenija krenula u pobedniki pohod u industrijskim zemljama. Najvei potroa stevije je Japan, gde je ve 1954. godine poela njena prevlast. Kada je japanska vlada 1969. godine zabranila prodaju sintetikih zaslaivanja zbog zdravstvenih rizika, ekstremno se poveala potronja stevije i do sada je dostigla udeo na tritu od 40 posto. O steviji su obavljene mnoge naune studije. Tako je izmeu ostaloga istraivan njen uticaj na nivo eera u krvi, na krvni pritisak i na plodnost. Posle objektivnog ispitivanja i ocenjivanja tog mnotva podataka danas moemo da zakljuimo da je stevija najprirodnije, najsigurnije i najzravije sredstvo za zaslaivanje koje postoji na ovoj zemlji. Ve stoleima se stevija upotrebljava meu prastanovnicima June Amerike, Gvaranima, u trouglu Paragvaja, Brazila i Argentine kao lekovita biljka i sredstvo za zaslaivanje mate aja i tamo je poznata pod imenom Kaahee (medeni list) ili Yerba dulce (slatka biljka). Evropljani su tek 1887. godine doli u dodir sa stevijom. Stevija se sve vie i vie probija na tritu protiv ludila upotrebe eera. Ona nam osigurava nekodljivo uivanje u slatkom ukusu. Ipak elim da jo jednom naglasim koliko su opasni vetaki zaslaivai kao to je aspartam, koji ljude pretvara u hiperaktivne, izofrene i nasilniki raspoloene osobe. U jednom amerikom zatvoru su nainili eksperimenat, pa je posle uskraivanja aspartama zatvorenicima nivo nasilja meu njima opao za 80 posto.

136

 prolene kure za mravljenje Prolee je veoma pogodno za kure s divljim povrem, koje je delimino sauvalo 70 do 80 puta vei sadraj dragocenih hranljivih sastojaka od nae uobiajene salate sa trnice. Da li ste ve jeli salatu od maslaka ili od koprive? Isplati se. Prilikom sakupljanja biljaka kreete se na sveem vazduhu i posle, kao nagradu, moete uivati u svee pripremljenom obroku. Divlje povre je i dalje potpuno prirodno, nepromenjeno, prvobitno, i upravo zato nenadmano u odravanju i obnavljanju mladosti. Nai geni su ve hiljadama godina programirani na upravo takvu vrstu ishrane. Metoge gajenja dananje poljoprivrede su u uporeenju sa starim programima za nae gene neverovatno novi. I upravo zato moemo iz te prvobitne hrane da izvuemo mnogo vie ivotne energije. Postoje i druge bitno jednostavnije mogunosti, jer sada nailazimo na jedan stvarni specijalitet, na jednu tradicionalnu i na alost zaboravljenu vitaminsku bombu i mineralnu granatu. sok od peninih isklijalih stabljika i jo delotvornijih jemenih stabljika Trava itarica je jedno stvarno udesno oruje protiv starenja. Vladari starih kineskih dinastija upotrebljavali su sokove tek isklijalih stabljika za ienje krvi i jaanje. Indijanci Srednje Amerike upotrebljavali su taj svei sok za obraivanje rana. Kod nas je sok tih stabljika uglavnom bio nepoznat sve do godine 1940. kada je u jednom amerikom strunom asopisu objavljen lanak o uspesima u leenju i o podmlaujuem delovanju koji su postignuti primenom soka od isklijalih stabljika penice u 1200 sluajeva bolesti i starakih bolesti. U stvati, svakoga dana mi jedemo plod jedne vrste stabljika itarica, naime hleb. Tanije uzevi, sve itarice su samo plod odnosno seme 137

odreenih trava. Mnogo zdravija od zrnevlja je sasvim dokazano sama isklijala trava. Ona je najbolje sredstvo da jednostavno, brzo i jeftino popunimo svoja spremita vitamina, mineralnih materija, retkih elemenata i enzima. One sadre natprosenu koliinu gvoa, kalcijuma, vitamina E, vitamina C i hlorofila. Sok od stabljika jema je istinsko sredstvo za podmlaivanje tela, due i duha. On isti, usmerava uopte razmenu materija u smeru optimuma i ini da gubimo uivanje u grehu, kao to je puenje ili prekomerno jedenje. On budi uivanje u onome to je isto i usmereno prema svetlosti ... (Barbara Simonsohn) Svi sadrani elementi se nalaze u idealnom obliku i u preobilnoj koliini u njemu. Zato sokovi stabljika trave omoguuju i kao sredstvo za dopunjavanje ishrane zaista brzu i zadivljujui regeneraciju elija i to na jedan israzito prirodan nain. Ovaj napitak je najbaziniji napitak uopte i zato potencijalno najbolje sredstvo za izbacivanje ljaka i otrova koje poznajemo. Crevo se isti i regenerie, tako da svoju prirodnu funkciju ponovo moe da obavlja na pravi nain. On potpomae stvaranje crvenih crvnih zrnaca, to dovodi do bolje prokrvljenosti i snabdevanja kuseonikom, i tako podupire i ubrzava istinsko podmlaivanje. ak se i otpornost prema radioaktivnosti zbog visokog sadraja hlorofila poveava za minimalnih 70 posto. Hlorofil je neto potpuno izuzetno. On lii na ljudsku krv u mnogo pojedinosti. Jedina razlika je u tome to hlorofil u svom molekulu nosi u sreditu atom magnezijuma, dok krv ima u svom centru atom gvoa. Kada, dakle, pijemo neto zeleno, kao to je, na primer, sok trava, koji i inae sadri mnogo gvoa, tada telo ima mogunost da od njega naini krv. ak je ustanovljeno da hlorofil sam od sebe ima sposobnost da u naem telu stvara krv. Sokovi trava mogu osim toga 138

da poprave oteenu DNS, to izgleda jo vanije ro ovek postaje stariji. To zaista zvui zauujue, ali i ohrabrujue. Osim toga, taj sok pomae telu da u velikoj meri veze teke metale kao to su olovo, kadmijum, iva i arsen i da ih izbaci. To se moe dogaati u tako velikoj meri da moe doi i do snane reakcije na oslobaanje od otrova, ali se ona vrlo brzo smiruje. Zato i treba zapoeti ovu kuru polako s jednom malom aicom soka na dan i onda poveavati dozu polako do nekoliko takvih aica. Kura sokom od trava se moe povezati i s normalnim postom. I sam post postaje na taj nain mnogo prodorniji i neto ugodniji, jer naslage ljake koje su putem posta pokrenute neto smiruje i lake uklanja iz tela. Meutim, prilikom uzimanja soka od trava uvek dolazi do oslobaanja tela od otrova, to se moe izraziti i nastajanjem pritia i zagaenosti koe. Teki metali se izrazito pokreu i izbacuju iz tela redovnim uzimanjem soka od trava itarica.

Sokovi od trava itarica osvedoavaju i svojim bogatstvom u enzimima: proteaza unapreuje varenje belanevina Citrohrom oksidaza deluje kao antioksidans na podupiranju disanja elija Amilaza unapreuje varenje skroba Transhidrogenaza je neophodna za kontrakciju miia, posebno sranog miia Lipaza je enzim koja omoguuje raspadanje masnoa Pihkokianin pomae kod stvaranja krvi Superoksid- dismutaza uspeno zaustavlja starenje elija

139

 Sledei su jo: katalaza, peroksidaza, oksidaza, metion redukzata, glutamin peroksidaza, P4D1.... Zeleni sok sadri osim toga jo 27 posto aminokiselina, dakle, preproteina u odmah upotrebljivom obliku, u za nas savrenom meusobnom odnosu. U njemu se mogu nai u obilnim koliinama i toliko eljene esencijalne belanevine. Dalje se u njemu mogu nai holin, betakarotin i svi vitamini osim vitamina D, u obilnoj koliini (vitamini A, B, E, C, F, H) povezani s jednim stvarnim obiljem enzima. Sve mineralne materije i elementi u tragovima, sadrani su u njemu kao u nekom velikom spremitu i spremljeni da poslue nama na blagoslov: kalijum, kalcijum, forfor, magnezijum, selen, cink, gvoe, jod, kobalt, bakar, mangan, natrijum i sumpor. Svi sastojci, a posebno u jemenom travnom soku, nadmauju delimino i koliine koje se nalaze u bioloki odgajenoj salati 50 do 80 puta! U soku od trave jema nalazi se 12 puta vie kalcijuma nego u mleku. U samo 100 mililitara soka od penine trave su vitamini i mineralne materije sadrani do u sedmostruko veoj koliini od one koja se danas uglavnom preporuuje, a posebno one koje dananjoj israni esto nedostaju. To su velike koliine folne kiseline, vitamina H, vitamina K, bakra, selena, zinka, mangana i kalcijuma. Sok od trava jema je dakle najbolji nadomeiva manjka hranljivih materija, kojega bi se ovek mogao setiti. I retka glutaminska kiuselina, gorivo broj jedan za mozak, nalazi se u njemu u velikim koliinama i korisna za duevnu pokretljivost i za aktivnost mozga. Osim toga, on sadri u zaista jedinstvenoj koliini SOD, enzim podmlaivanja, koji emo opisivati u sledeem poglavlju. Sok od trava itarica moe se vrlo lako sam proizvesti. Preporuujem jeam, jer se najlake seje, a sadri i najvie potrebnih sastojaka. Pretpostavljam da jeam nije bio dovoljno omiljen da bi stalno sve vie bio uzgajan i da je upravo zato ostao sauvan kao jedna od prvobitnih trava.

140

Zasejavanje jema radi pravljenja soka od jemene trave: Najbolje je uzeti jednu olju itarice, moda neto zemlje i ako imate neto dijabasa, mineralne zemlje. Staviti zemlju u iroku posudu i rasuti zrna preko nje. Za razliku od penice, nije greka ako zrno stoji deblje nego u jednom sloju. U poetku obilno zaliti vodom. Posle 7 do 10 dana pokositi travu. Posle prvog ianja priekati ponovo i ponovo iati. Travu staviti u mikser, dodati, moda, kap dobrog ulja (zbog vitamina A koji se rastvara u ulju), dovoljno vode i dobro izmiksati. Sve propustiti kroz gusto sito. Svei sok odmah popiti, jer e inae oksidirati. Lake i verovatno mnogo zdravije je pravljenje soka u dobrom sokovniku. Jedini dobri sokovnici su po mojem znanju proizvodi firme GreenStar, Bionik Oscar, Green Power .... Takav jedan sokovnik bih mogao najtoplije preporuiti za pravljenje soka od trave jema i drugih itarica. U poetku je moda najjednostavnije travu dobro savakati i tvrdi ostatak ispljuvati. To ak i sada i sam esto inim. Ukus ovog naeg tonika za podmlaivanje zahteva privikavanje i nekako je bazino-gorak. Ako i miris deluje odbojno, onda je to dovoljan dokaz da vam je sok hitno potreban. Sok od trave jema postoji sada i u prahu, osuen, pod imenom Hagiwaras Green Magma i proizvodi ga firma Allcura. To teti trud i vreme, neutralan je po ukusu i uvek na dohvatu, ali ga treba prilino skupo platiti. Za dalje informacije potraite zaista izvrsnu knjigu na nemakom jeziku Gerstengrassaft verjungungselixier und naturgesunder Powertrunk od Barbare Simonsohn . Od srca je preporuujem. Sledei podaci se temelje na iskustvu: Sok od trave itarica: lei anemiju lei nedostatak proteina 141

 lei zapaljenje sinusa lei arteriosklerozu lei ireve u elucu lei bakterijske infekcije kostiju lei gnojni sekret lee zapaljenje trbune maramice lei depresiju aktivira libido pokae kod zapaljenja i oboljenja srca unapreuje zdravu crevnu floru jaa odbranu od kandide sokovi od trava itarica koe rastenje bakterija i neutralizuju otrove, deluju uspeno protiv prezakiseljenosti i raka, dijabetesa i reumatizma. Sok od trave jema i praak od trave jema su stvaran poklon ljudskom rodu. Tako dostupni i tako uspeni! Pionirka soka od trave jema Ann Wigmore dobila je putem zelene biljne hrane u starosti od preko 6o godina ponovo svoju prvobitnu boju koe. Osim toga, sve vie vrlo uspenih sportista mnogo radije uzimaju sokove od trava itarica nego inae uobiajene izotonine sportske napitke. Kratko vreme posle uzimanja od sokova od trave itarica ili praha istog porekla izgledaju bitno mlai, sveiji i vitalniji. 142

Najvanija osnovna misao u svemu tome je da se bar jednom u toku dana na bar jedan od ovde navedenih naina telu osigura snabdevanje bazama. Mora se jo jednom jasno naglasiti da je vano da se pratee pojave prilikom oslobaanja od ljaka i otrova uvek obuzdavaju sokovima od trava itarica ili algama ( Chlorela, Spirulina i druge), da se tako otrovi vezuju uz njih i izbacuju iz tela.

ENZIM PODMLAIVANJA SUPEROKSID-DISMUTAZA (SOD)

Superoksid- dismutaza (SOD) se nalazi u svakoj ivoj eliji. Ovaj enzim je neka vrsta dopunske sestre enzimu telomeraze, s kojim smo se ve upoznali. SOD hvata uspenije od svega to smo do sada upoznali slobodne radikale i neutralizuje ih. Dismutaza to ini tako temeljito da oni vie nisu u stanju da unitavaju telomere i DNS. Ovaj enzim ima legendarnu sposobnost da ponovo popravi i izgradi DNS koja je zbog starosti i radioaktivnosti bila oteena. To je na najbolji antioksidans. Da se podsetimo: uzrok starenja je hemijsko propadanje, prouzrokovano izmeu ostaloga i zbog slobodnih radikala, kojima u njhovom razornom poslu veoma pomae stalni priliv zakiseljenih prehrambenih ljaka i otrova. SOD su tek 1969. godine otkrili i izolovali profesor I. Freedvich sa univerzitata Duke i J.M. Mekkord sa univerziteta June Alabame u krvi jedne krave. Tom prilikom je primeeno da SOD deluje na modane elije, ali onda i na ostale elije u telu tako to im produuje ivot. SOD unitava temeljito razorne oksidativne provalnike, slobodne radikale, pre nego to mogu da dostignu DNS, nae nasledno blago.

143

Superoksid-dismutaza pomae elijama tela da se podmlade tako to se stara da tetna jedinjenja sa kiseonikom (slobodni radikali) budu neutralizovana, koja inae prilikom procesa disanja i razmene materija oksidativno napadaju nae elije i ine da one raju. Normalni nivo SOD u krvi iznosi 50 do 80 mikrograma po mililitru krvi. Nivo koji se spusti ispod polovine te vrednosti smatra se smrtonosnim i predstavlja jedan od osnovnih uzroka nastajanja raka. Sok od stabljika jema je najbolji i najbogatiji izvor superoksiddismutaze. Zanimljivo u vezi s time je da sredstvo za unitavanje korova Paraquat ne moe da unisti biljke jema, verovatno zato to ta biljka ak i u fazi trave sadri ogromne koliine zatitnog SOD-a. Meutim, SOD moe svoju ulogu da odigra samo onda kada postoji dovoljno elemenata u tragovima, kao to su cink i bakar. Na sreu, i ovi elementi su u soku od stabljika jema zastupljeni u visokoj meri. Osim toga, sok od stabljika jema je najjeftiniji napitak koji bi se mogao zamisliti i to se tie sadraja minerala. On uklanja ljake, otrove i istovremeno vee na sebe potencijalne ljake koje krue telom, dok sam brzo popunjava telesna spremita minerala. Slobodni radikali veoma brzo unitavaju neurotransmiter (hemijske materije preko kojih nae nervne elije meusobno komuniciraju) norepinefrin to dovodi do depresija i opteg ubrzavanja proseca starenja. SOD deluje nasuprot tome i ne daje napadaima nikakve anse. On predstavlja jedan neprobojni zatitni tit za nae elije, ako telu osiguramo dovoljan dotok SOD-a putem soka od stabljika jema i drugih hranljivih materija bogatih enzimima. Trebalo je, uostalom, da smo to ve u koli nauili: Sve jestivo, to je zeleno, sve to nabrati moemo i ima jezgru, daje nam ivot. Ostalo to ne moe!

144

HLOROFIL Zeleno udo po imenu hlorofil je jedna od najudesnijih materija na naoj planeti. To je ona zelena boja svih biljaka, koja veoma nalikuje naoj krvi, kao to smo ve saznali. Otkriveno je da hlorofil osetno poveava otpornu snagu protiv radioaktivnog zraenja. Prilikom jednog eksperimenta s morskim praiima, koji su primili smrtonosnu dozu rentgenskog zraenja, svi praii su uginuli u roku od 20 dana. Uginulo je 97 posto ivotinja koje su bile hranjene obinom hranom i 44 posto onih koji su bili hranjeni argarepom, ali nijedna od ivotinja koje su bile hranjene tamnozelenim povrem, s bogatim sadrajem hlorofila. Ako, dakle, elite da se podmladite sve do elija, da onome to je uniteno vratite njegov prvobitni mladalaki oblik, tada ste ve sigurno shvatili kako bi to moglo biti omogueno. Hlorofil podmlauje nae elije!

Enzimi kao to su SOD, glutamin- peroksidaza, metion-reduktaza, i katalaza (sve se nalaze u soku od stabljika jema) su najsnaniji antioksidansi koje nae telo upotrebljava u prvoj odbrambenoj liniji da bi se borilo protiv slobodnih radikala, nastalih zraenjem. Hvala Bogu to se sama priroda postarala da dobijemo lek koji nam je neophodan! (dr Swope) Jo nije potpuno objanjeno kako nas zelene namirnice kao to su sok od stabljika jema i sline tite od hemijskih karcinogena (materija koje izazivaju rak) i od zraenja. Meutim, najvanije je da one to ipak ine! Oigledno je razlog u jedinstvenom delovanju hlorofila. Sada nas vie uopte ne udi da ivotinje koje je hrane zelenom hranom skoro nikada ne umiru od raka, sasvim suprotno ivotinjama

145

koje skoro nikada ne dobijaju neto zeleno, kao psi koji na alost vrlo esto obolevaju od raka. I sami lavovi, kao i sve krvolone ivotinje, kada uhvate neki plen, prvo pojedi najbolje, a to je sadraj eluca ubijene ivotinje, polusvarenu travu, koju su preivari pre toga pojeli. Na taj nain dolaze i krvoedne ivotinje do svoga zalenila, do svog hlorofila. Kao i kod svake promene naina ishrane moe se i ovde dogoditi da osloboene ljake kratkotrajno izazovu neku vrstu starenja koji se onda na svom vrhuncu brzo preusmerava u podmlaivanje. Prema tome, takav razvoj dogaaja nas ne sme uznemiriti. NEGA TELA KOJA PODMLAUJE Veoma je za sve nas bitno negovanje tela. Jednostavno je lepo imati negovano i uredno odravano telo. Meutim, takvo nastojanje se nepotrebno oteava upotrebom u prvom delu spomenutih sredstava za negovanje koja to u stvari i nisu. Dananja sredstva za negovanje tela, poevi od nivea-kreme, obogaena su derivatima nafte, kao to su parafini, parabeni, vazelini i tako dalje, koji prodiru duboko u donje slojeve koe, i koji, ak i kada ih prestanete upotrebljavati, jo godinama ostaju u koi. Oni ine da koa ostaje sve suvlja i zavisnija od tih sredstava, dok istovremeno veoma brzo stari. Jo je gore to se te materije taloe i u jetri i veoma otro je napadaju. Mi ne elimo da sebe premazujemo i peruckamo, ve da se negujemko i istimo. Jedno je ipak sigurno: kiselina ne moe nikada oprati kiselinu, jer to moe da postigne samo bazini preparat. Predstaviu vam sada listu najboljih preparata za negu i kozmetiku da biste sauvali ili obnovili sveinu i mladost. Neki od njih predstavljaju pravo uivanje za ula, za kou i kosu. 146

NEGOVANJE KOSE Zaponimo s kosom. Dugo sam se bavio mislima o pravilnom negovanju kose. Bilo mi je vano da shvatim kako bi ovek mogao da neguje kosu i da je pri tome ne gubi ili da je ne oteti. Pozabavio sam se metodama severnoamerikih Indijanaca, Indijaca, Japanaca i Kineza. Najbolje od svega pronaao sam u Arabiji i u Maroku. Tamo su moja oekivanja bila nadmaena u najveoj meri, jer sam otkrio svoja prava sredstva za negovanje kmose. ampon za kosu mora u prvom redu da tako pere da ne ispere s koe glave svu masnou, ali da koa sve do znojnih lezda bude oiena. Sve kisele ljake i zaepljenja mora da ukloni, ali da ne iritira kou. Sve to zaista izgleda skoro nemogue, pa bi takav ampon predstavljao revoluciju u kozmetici. Pokuao sam prvo kao Indijanci da kosu perem sokom od jagodiastog voa to nije bilo loe, ali je na dugu stazu bilo nezgodno i previe skupo. Isprobao sam i metodu nekih naroda s prirodnim sapunom, pa sam ak razvio i svoju vlastitu metodu pravljenja masnog sapuna od maslinovog ulja. Ni to me nije potpuno osvedoilo, iako je uspeh kod moje ene bio veoma dobar. Ona ima dugaku crnu kosu i koja se sputala s nikada do tada doistignutim stepenom sjaja. Velika mana ove metode je ipak da se kosa kasnije brzo umauje prilikom duge upotrebe takvog masnog sapuna. RAOUL Najvie mi je ipak odgovarao raoul (Ghassoul). Radi se o jednoj vrsti gline, koja se kopa najvie u planinama Atlasa u Maroku. U Severnoj Afrrici i u kraljevskim porodicama u Arabiji to je ve stoleima tradicionalno sredstvo za negu i pranje kose i koe. Ova glina je potpuno slobodna od tensida, sasvim suprotno dananjim amponima i sapunima. Snaga pranja ovih proizvoda se 147

temelji na umanjivanju povrinske napetosti vode, ime se prljavtina i masnoca sa koe i kose odvaja i ispira. Sposobnost pranja i ienja ove gline poiva i na jednom fizikalnom mehanizmu. Ona se sastoji najveim delom od iona silicijuma i magnezijuma, ali i gvozdenih, aluminijumskih i kalcijumskih oksida. U spoju s vodom ona se rastapa i stvara jednu ugodnu elatinoznu masu. Njene sitne estice imaju veoma visoku sposobnost razmene, to znai, imaju sposobnost da delie prljavtine i prekobrojnih masnoa usisaju kao neki upija. Uz pomo ovog nenog i blagog sistema pranja koa na glavi i sama kosa se nikada potpuno ne odmauju kao to je uglavnom sluaj kod dananjih agresivnih proizvoda koji sadre tenzide. Kosa postaje meka i sjajna, punija i prilagodljivija i moe se na dugu stazi mnogo ree prati. U poetku, dok se koa glave ne navikne na novo sredstvo za pranje moe se dogoditi, u skladu s tipom kose, da kosa bude neto masnija. Meutim, to brzo nestaje, i kosa postaje mnogo prozranija i lepravija nego pre. Ova glina ne izaziva nikakve reakcije i pravi je dar prirode. Ja vie nita drugo ne upotrebljavam i vidim da moja kosa postaje sve vra i punija. Ona ni to ceni nije skupa, jer 500 grama gline osoba kratke kose moe da troi oko 5 meseci. Zaboravite, dakle, na civilizacijsko smee i upotrebljavajte prirodna sredstva za negu kose kao to je ova marokanska glina ili eventualno blage sapune za kosu, koji se teko mogu nai.

NEGA ZUBA Kod nege zuba mora se pre svega obratiti panja da upotrebljena zubna krema ne sadri fluoride ili jedinjenja fruora. Ovaj anorganski fluor je otpadni proizvod prilikom proizvodnje aluminijuma, on razara mozak i ne spada u tom obliku u nae telo. On usporava i razara u 148

mozgu upravo ona podruja koja su odgovorna za slobodnu volju, sposobnost zamiljanja i stvaranja. Zubna medicina nam savetuje da fluoridnu zubnu kremu upotrebljavamo protiv problema sa zubima. Da bi onda fluor mogao da prodre u zube morate ga oko dva minuta zadrati u ustima. A upravo to je i najopasnije! Istina je da se time tom otrovnom sastojku daje dovoljno vremena da savlada prepreke u mozgu i da zatruje mozak svojim hemijskim uticajem. Samo organski upotrebljiv fluor telo moe bez ikakve tete da iskoristi. Pazite zato na to da vaa sredstva za negu zuba deluju samo na vae zube, a ne i na va dragoceni mozak! Novi svetski poredak nije u potrebi za daljinski upravljanim robotima bez slobodne volje, ve za odgovornim ljudima koji su pobedili svoje slabosti. Zato prilikom kupovine itajte paljivo listu sastojaka zubne paste. U najveem broju sluajeva ta lista se ne nalazi na vidljivom mestu ili je napisana tako sitnim slovima da postaje teko itljiva. Po mom znanju na tritu se nalazi veoma malo proizvoda za negu zuba koji se prodaju bez sredstava za umirenje. To su, pre svega, preparati Welede i Ajone. Ajona deluje veoma mudrom primenom osmotskog naela i bazina je po svom delovanju. Ona usisava smee iz svih uglova i iz svih tkiva usta i zaista isti usnu upljinu. To je jedino sredstvo koje poznajem koje moe lokalno da mozak i usnu upljinu bar malo oisti od otrova. Zato je u nae vreme veoma vano da i jezik temeljito oistite, uglavnom nekom bazinom zubnom kremom. To moe stvarno da pripomogne da se mozak i celo telo oslobodi ljaka, ali i da usput vrlo uspeno deluje protiv zadaha iz usta. Sve toksino to prolazi kroz usta i nos, moe da utie na uklanjanje krvne zatite mozga. On se zato mora oslobaati pretnji na osmotski nain. Usput da spomenem da svako sebi moe da saini dobru zubnu pastu:

149

Zubna krema: Kremenasta zemlja (osnovni sastojak), mora da bude veoma sitna Neto biljnog glicerina Prstohvat fino samlevene kamene soli Prstohvat askorbinske kiseline (vitamin C) Nekoliko kapi prirodnog ulja od nane Nekoliko kapi stevije (po ukusu) Sve dobro izmeati sve dok ne nastane krema Neke od ovih sastojaka moete dobiti u apoteci. Nemojte zaboraviti da prilikom svakog pranja zuba oistite i jezik. Na jeziku se mogu nalaziti velike koliine svakojakog smea. I ovde telo eli da nam nastajanjem beliastih naslaga prenese informaciju. Jedno zdravo telo, naime, ne stvara nikakve naslage na jeziku i nema nikakvog zadaha iz usta. Bazinom, oveku prilagoenom ishranom, nestaju i svi ovi simptomi. Osim toga, bilo bi najbolje da izbegavate obinu vodu iz vodovoda, jer je kod nas vrlo esto zasiena anorganskim fluoridima, to se odnosi i na veliki deo takozvanih mineralnih voda. Planira se i dodavanje litijuma... Bolje je zato da izbegnete to prisilno medikamentozno tretiranje putem vode iz vodovoda. Jedan dobar filter moe da ukloni ovaj problem iz vode za pie. Meutim, morate imati na umu da je za fluor potreban poseban filter. Onaj koji prihvati nain ivota koji preporuujemo, jedva da e ikada puniti novanik svoga zubara zbog svojih problema sa zubima. Kako bi, inae, izgledalo da se u starosti od 107 godina morate bez zuba smeiti u kameru? NEGA TELA:

150

DEZODORANSI Neugodan telesni zadah iri se samo od zakiseljenog tela. Potpuno bazino telo uopte se vie ne osea, ono ak ugodno mirie. Moe se dogoditi da svoje rublje uoljivo dugo nosite i da pri tome ne osetite nikakav neugodan miris. Baze ak same vezuju zadahe. Kisela telesna luenja su uvek poziv u pomo zbog nedostatka bazinih minerala. To je govor vaeg tela. Dezodoransi kao najvaniji sastojak sadre uvek aluminijum (koji je u tom obliku kancerogen), u razliitom hemijskom obliku i druge kodljive sastojke koje ulaze u kou. ovek nanosi u pravilu dezodorans upravo pod pazuh, na mesto na kojemu je koa najtanja, to znai, najsposobnija za upijanje i sa mnotvom limpfnih sudova. Oni reaguju veoma osetljivo na otrove. Izbegavajte zato najbolje uobiajene dezodoranse. Upotrebljavajte umesto njih bazinu natron vodu, upravo onako kao to su to nekada inili nai preci. Na taj nain ete se sigurno osloboditi zadaha. Vremenom ete se i onako uditi kuda je nestao neugodni zadah tela, jer ovek se uglavnom osea na ono to jede. Ako to elite, mogli biste uskoro oko sebe iriti miris voa, zar ne? Meutim, da biste to postigli morali biste biti zaista pravi voojedac! Uzmite u obzir predloge, pa ete sve vie i vie mirisati na prolee, a miris vae tela e se pretvoriti u va privatni ugodni parfem. Pomiriite jednom nekog malog pitomog zeca koji jede samo voe, povre i travu, a posle toga i nekog jadnog psa, mora da jede mesne otpatke. Svakako da ete osetiti odreenu razliku. SAPUNI Upotrebljavajte samo sapune prirodnog porekla, koji su proizvedeni prirodnim procesom proizvodnje. Na taj nain moete biti sigurni da vam se koa nee isuivati. Prirodni glicerin se prilikom procesa proizvodnje sapuna mora sauvati, jer se ni pod kojim uslovima ne 151

sme dodavati veptaki. Dobar sapun se istie time da isti bez stvaranja oseanja napetosti koe. KUPANJE U BAZAMA Prilazimo sada jednoj od posebnih disciplina u podmlaivanju. To je jedna od osnovnih sastavnih karakteristika moje metode. Naime, antika kupanja su sada ponovo pronaena i proirena. Pri tome se radi o jednoj metodi koja izrazito uspeno moe da izlui kisele ljake i otrove preko nae skoro dva kvadratna metra velike spoljne povrine, naeg najveeg organa za izbacivanje otrova. Time se unutranji organi uopte ne optereuju, kao to se dogaa prilikom brzog izluivanja ljaka preko creva ili mokranog mehura. Prilikom ove metode koristi se jedan fizikalni efekt: osmoza. Osmosa se temelji na naelu usisavanja. Osmoza nije nita drugo nego primena zakona izjednaavanja. Kiseline i luine kada se meusobno pomeaju, meusobno se i neutralizuju i pretvaraju u soli. Voda za kupanje je bazina, dok je telo kiselo. I tako se ljake preko koe isputaju u vodu za kupanje i ispiraju iz tela. Kristali mokrane kiseline i njene soli se ne tope u vodi. Alkohol ili etar su sa svoje trane vrlo lako i brzo rastvorljivi u vodi koja je bazine prirode. Kiseline pod koom mogu se, dakle, preko bazine vode za kupanje neposredno i bez problema izvui iz tela i isprati. Ovakvo osveujue kupanje traje izmeu bar jedan sat. to due leite u vodi za kupanje, to e vie ljaka biti preko koe izbaeno. Poto je voda za kupanje bazina, i sama koa se snano oslobaa kiselina. Meutim, trajanje ipak zavisi od vrste nagomilane ljake i o tome emo jo govoriti malo kasnije. Ovaj dodatak vodi za kupanje moe svaki vrlo jednostavno i lako sam sebi nainiti: 152

Uzmite za jedno kupanje: 250 grama kunog natrona (natrijumhidrokarbonat, bikarbona soda) iz drogerije 500 grama soli za kupanje iz Mrtvog mora 1-3 velike kaike kvarcne zemlje (silicijum) Sve to staviti u kadu i napuniti je tplom vodom, onoliko toplom koliko moete podneti. Svakih deset minuta treba kou sunerom ili etkom izbrisati. Povremeno se oputati, prema vrsti ljake. U meuvremenu se javilo nekoliko proizvoaa koji nude bazine dodatke za kupanje. Oni su neto skuplji, ali naravno veoma dobri i preporuljivi ako elite da postignete zaista dobre rezultate. Ovo kupanje moete, ve prema hitnosti i postignutom rezultatu, primenjivati jednom do najvie tri puta sedmino. Pod uslovom da uvek dodajete svom telu bioupotrebljive minerale putem obroka. Posluite se ovim istinskim izvorom mladosti jer zaista deluje. Koa onda ponovo poinje da se na zdravi nain sama masti. to due leite u kadi, to vie moete posmatrati kako se voda sa vae koe u malim kapljicama odvaja. Vremenom e vam postati potpuno nepotrebno da u svoju kou utrljavate kreme. Zdrava koa e se sama mastiti. Hranljive materije koje uzimate u sebe konano mogu da stignu do nedovoljno ishranjene koe. Bore se mogu bre ispravljati i sve vie nestajati. Elastinost i napetost koe se poveava. Koa ponovo postaje ruiasta i zdravo prokrvljena. Bazini natron izvlai smee napolje, a so za kupanje iz Mrtvog mora spreava istovremeno nekontrolisano izvlaenje baza iz koe. Prvo zato to je voda za kupanje zasiena mineralima iz Mrtvog mora i zato nema potrebe da osiromaava mineralna spremita u telu da bi postigla ravnoteu. Drugo, zato to ionskim mineralima zasiena so za kupanje na neposredan nain preko pora snabdeva kou mineralima. Ovo je najbolji spoljni sistem oslobaanja tela od ljaka u tradiciji starih naroda koji je meni poznat. Na taj nain se moe utedeti 153

mnogo vremena, jer se organi za izluivanje na taj nain potpuno zaoibilaze i tako prekrasno poteuju. Voda za kupanje e sigurno prilikom prvih nekoliko kupanja postati siva do smea. Ono to vodu za kupanje tako zamuuje to su otrovni, kiseli potencijali starenja: kisele soli, nagrizajui otrovi, sluzave ljake. Budite svesni da e im budete izbacili vodu za kupanje, mnogi od vaih preranih problema sa starenjem nestati zajedno s njome. Posle jednog bazinog kupanja bie telo ponovo u veoj meri edno hranljivih materija. Uzmite od njih onoliko koliko vam je ugodno.

BAZINE MASKE, BOGATE MINERALIMA Slino oslobaanje od ljaka kao i primenom bazinih kupanja moe se postii i lokalno, samo na licu. Na taj nain moete se brzo osloboditi bora na licu. Vezivno tkivo, osloboeno od ljaka, koje je tako vano na licu, uvek je elastino, glatko i bez bora, bez obzira na starost osobe. Krastavci su veoma bazini i postali su klasino sredsstvo za pravljenje lekovitih maski za ulepavanje. Verovatno ste ve poznavali maske od krastavaca. Stavite jednostavno nekoliko krugova krastanaca na lice i ostavite ih tako to due. Isto onako kao i bazino kupanje odvojie se kiselo smee i bie zamenjeno bazinim mineralima krastavaca. U stvari, nisam ba toliko uveren u delotvornost ovog procesa, jer se krugovi krastavca moraju sei vrlo tanko da bi ostali na licu tamo gde ste ih stavili i da se ne bi kotrljati svuda po sobi. Zato smatram da je mnogo bolje da se krastavci jednostavno prerade u sok. Tada ovek uzima sok, namae lice i ake u njega i dozvoljava mu da bude upijen i da se osui. Jedna druga veoma dobra maska je maska od papaje. Tom prilikom se od mesa papaje pravi gusta masa, koja se onda ostavlja da stoji dugo vremena na licu. Maska od papaje izravnava bore i daje lepu ruiasti boju licu.

154

I Regulat, nanesen neposredno na kou lica, isteruje vrlo uspeno stare ljake, bore koje se vide na povrini lica. Limuni, najbolje biolimuni, su jedno vrlo mnogostrano, uspeno i veoma potcenjeno sredstvo za podmlaivanje. Iako je sok limuna vrlo kiseo, deluje na kou i na telo veoma bazino. Isto je tako sa svim zrelim voem. U stvari, limunovi su pravo blago iznutra, ali i spolja primenjeni predstavljaju veoma uspeno sredestvo za podmlaivanje.

PRIRODNO SREDSTVO ZA TAMNJENJE KOE: MASLINE I LIMUNOVI

Dananji ljudi reaguju osetljivo na suvie suneve svetlosti. To se moe objasniti ve i samo time da je uobiajenom siromanom hranom sposobnost koe da se brani od tetnih UV zraenja postala veoma umanjena. Osim toga, prirodno i zbog agresivnog intenziteta sunevog zraenja, izazvanog tanjenjem zemljine atmosfere. Uprkos svemu tome, sunanje je i dalje jedno od vanih i neophodnih aktivnosti. Nalaziti se na suncu i na sveem vazduhu podie raspoloenje i pomae da se u koi stvara neophodni vitamin D. To se posebno deava upravoi onda kada je naa koa osloboena ljaka. Najbolje je uivati u sunanju negde u hladu. Kada ovek ipak eli da brzo i zdravo pocrni, evo jedne male preporuke: uzmite malo svee isceenog limunovog soka i neto maslinovog ulja. Pomeajte i nanesile na kou. Vi ete prekrasno brzo i zdravo pocrneti. Budite ipak paljivi, jer to sredstvo nema nikakvih sposobnosti da blokira uticaj sunevih zraka. Ono samo skrauje vreme koje morate provesti na suncu da biste pocrneli. Ipak je jedno bazino telo mnogo bolje opremljeno protiv tetnog delovanja sunevog zraenja i pocrni mnogo lepe nego neko prezakiseljeno telo.

155

VODA ZA BRIJANJE Voda za brijanje je nepotrebna bazinom telu. Ako je koa na licu osloboena kiselina, vie ne dolazi do zapaljenske reakcije obrijanog lica. Neto aja od lapao lia, natronske vode ili soka od krastavaca odmah e u sluaju potrebe umiriti kou.

TEHNIKA POMAGLA Tehnika pomagala su vana onda kada se oseti nedostatak prirodnosti i prvobitnosti. I kod akutnih sluajeva mogu se postii dobri rezultati. Neke od predloenih mogunosti e svakako predstavljati dobro ulaganje u vae zdravlje. Filter za vodu Jedna veoma dobra i razumna nabavka koja pomae da se zaistavi starenje organizma je neki dobar do veoma dobar filter za vodu. Taj filter treba da ukloni sve neistoe iz vode za pie. Istovremeno treba voda za pie da bude nabijena energijom. Po mom miljenju ne dolaze u obzir osmozni ili stoni filteri, ve samo takozvani karbonblok filteri raznih firmi, koji vodu za pie zaista mogu proistiti. Osim njih treba uzeti i jedan osmozni filter za fluor, jer je veoma teko ukloniti upravo tu materiju. Priznajem da je veina filtera prilino skupa, ali na dugu ruku se ta nabavka ipak vie isplati nego kupovati vodu u trgovini. Osim toga, ne morate je nositi iz trgovine do kue. Duboko sam uveren da e pre ili kasnije skoro svako domainstvo morati da sebi nabavi takav filter, uzimajui u obzir koliko se pogorava kvalitet nae vode za pie.

Ionizator vazduha

156

Ionizator vazduiha je aparat koji preiava vazduh i koji ga obogauje takozvanim minucionima. Ti minucioni se nazivaju i vazduni vitamini. U moru, u umi, u planinama i posle svake oluje vazduh je osetno bolji i sveiji. ta je tome uzrok? Jedini uzrok je poveana koliina tih minuciona u prirodnom vazduhu za disanje. Jednom tehnikom procedurom se imitira upravo taj prirodni tok tako to se poveava koliina kiseonika u vazduhu. Na taj nain deluje kiseonik kao vrlo uspean lovac slobodnih radikala. Ova obogaenost kiseonikom nastaje u prirodi preko munja, sunevog zraenja, isparavanja vode i strujanja vazduha preko vrhova lia i iglica etinara. Tehniki se ovaj proces postie jednim pulsirajuim pranjenjem izmeu katode i anode koje su postavljene jedna naspram druge i napetou struje od 7000 volti. Na taj nain nastaje od ustajalog kiseonika aktivni i sreujui izvor mladosti koji se udie. Takvi aparati donose neto planinskog vazduha u nau okolinu. Konano, ne moe svaki od nas da ivi u nekom idealnom svetu iz bajke. Zbog niske amperae ionizator jedva da troi elektrinu energiju. Naelektrisani vazduh je veoma vaan da bismo se i preko vazduha snabdevali energijom i moe prilikom disanja da oslobaa nae telo suvine prezakiseljenosti. Ja lino ve u jutro znam da li sam prethodne veeri ukljuio ionizator ili sam zaboravio da to uinim. Oseam to prilikom ustajanja po tome da li sam pokretan ili pospan i jedva se kreem. Mi stvarno moemo da udiemo kiseonik i da ga onda jedva upotrebimo. Optimalna iskorienost se dogaa jedino kada je i kiseonik aktiviran. Sintetiki tepisi i odea neutralizuju svojom pozitivnom naelektrisanou dobre minucione i zato ih treba izbegavati. Predsednik John F. Kennedy je prilikom svojih razgovora u svim prostorijama uvek ukljuivao jedan veliki ionizator vazduha. Znao je da e njegovi sluaoci biti pozitivnije i budnije raspoloeni ako u toku sluanja njegovioh rei udiu aktivni vazduh.

157

Ionizovani vazduh je gradskim stanovnicima izvor mladosti za udisanje, jer oni nisu u stanju da sebi osiguraju luksuz jednostavnog naina ivota. Ionizovani vazduh veoma pomae da se telo putem disanja osloboa kiselina, na isti nain kao to se to dogaa prilikom etnje po sveem planinskom vazduhu. Hemijski gledano, neutralizuju negativno naelektrizovani minucioni pozitivno naelektrisane molekule kiseline i tako se odvija proces oslobaanja od kiselina prilikom disanja. Ionizator vode I voda se moe ionski aktivirati i time osposobiti da deluje kao ista ljake. Putem ionizovanja voda se u stvari alkalizuje i tako postaje uspenija u neutralizaciji novih kiselina. Putem ionizovanja vode voda se razdvaja na alkalnu i kiselu vodu. Kisela voda sadri sve anorganske minerale, a alkalna sve organske. Ako sada ovek pije bazinu vodu, moe se u prilinoj meri zatititi od novih kiselina, ali stare ljake mogu samo u ogranienoj meri biti uklonjene. Meutim, bar je priliv novih kiselina na neki nain zaustavljen. O ovoj temi postoji bogata literatura za one koji se ele potanko informisati. Ne slaem se ba sa svime to se u njoj moe nai, jer je upuena ljudima koji ele da se oslobode ljaka i otrova, ali nikako ne pristaju da promene destruktivni nain svog ivota. Kada se radi o nekoj novoj metodi, uvek traim neki njen uzor u prirodi. Ne nalazim da je posebno preporuljivo da se jedan neprirodan i denaturisan nain ivota pokuava vetakim sredstvima opriroditi. Sve to se preporuuje nije nita drugo nego neki plan B, ali je u najmanju ruku bar neki plan. Preporuljiv je u svakom sluaju povratak prirodi i time i eljenoj mladosti. Ipak, eleo bih da upozorim one koji taj plan B ele da primene da on kod ve uznapredovanog starenja i kod zadravanja starog naina ivota ima vrlo male izglede na uspeh, ali da je svaki izgled na uspeh ipak vredan da se proba. Na vrlo slian nain moe u akutnim i posebno hitnim sluajevima jedna aa vode, u kojoj je rastopljena jedna velika kaika sode

158

bikarbone, pomoi da se oslobodimo napada kiselina; onda kada smo neto pogreno pojeli. Naravno, na taj nain nastaju ljake. Bolji i prirodniji nain borbe je kada umesto bazine vode uzimate nau omiljenu hranu, bazine namirnice. I to je onda zaista prirodan nain. Ovako ili onako, to je prema linim potrebama jedna dobra odluka u korist vaeg zdravlja. Primedba: Veoma je vano da prilikom razmatranja svih tih mogunosti uzmete sebi dovoljno vremena i nita naglo da ne inite. Dobro je da sasluate odgovor vaeg tela. I samom telu je neophodno malo vremena da se prilagodi novom nainu ivota. Dakle, polako poinjati i onda vrlo polako ii napred. Sada ve znate kako da se u toku vremena oslobodite ljaka. Ali, samo se pravilno hraniti i negovati, i dalje nije ni iz daleka dovoljno. Potrebno vam je mnogo vie, da bi vam savreno uspelo da podmladite svoje telo. Za to su vam neophodna i besplatna energetska sredstva. Bez ovih sledeih energetskih tehnika uspeemo samo da postnemo natproseno zdravi i dugoveni, ali e nam mladost sa godinama sve vie nestajati sa vidika. Bez ovih tehnika ne moe se sauvati neka dugotrajna mladost. Na alost ve dugo zaboravljena vetina pravilnog dubokog disanja, svesnog tankiranja ivotne energije, je upravo ono to nam na skoro natprirodni nain pomae da se podmladimo. Mladost je ivotna energija. Tamo gde nedostaje ivotne energije, nedostaje i mladosti. Sledee i iznad svega jednostavne tehnike su iznad svega vane a staju nas samo jedan osmeh. Poklonite ih zato sebi. Duboko udisanje 159

Vazduh je naa najvanija ivotna namirnica. Svakoga dana prosena osoba uzima proseno oko 3 kilograma hrane i vode, ali istovremeno i proseno 12 hiljada litara, ili oko 15 kilograma vazduha. Sve vazduh i kretanje u slobodnoj prirodi su esencijalna i neophodna sredstva da se mladost to due zadri i ili to bolje ponovo vrati. Ve samo malo kretanja na sveem vazduhu u obliku etnje moe da vrati pH vrednost na pravu meru. Na taj nain se uspeno moe izbaciti ugljen dioksid preko plua i uzeti prirodno ionizovani vazduh. Ne zaboravite zato da se redovno bavite svojim omiljenim sportom. Telo se mnogo bre gradi i obnavlja kada ga zapoljavate. Dalje je putem istraivanja svemira nauno dokazano da ovek prilikom udisanja preko plua snabdeva svoju muskulaturu azotom, koji predstavljha sirovinu za izgradnju belanevina. Telo, dakle, sintetizuje materijale za sebe iz udahnutog vazduha. U arterijskoj krvi koja je obogaena gasovima iz atmosferskog, odnosno okolnog vazduha ima deleko vie azota nego u venoznoj krvi koja stalno krui naim telom. To nas dovodi do zakljuka da organizam apsorbuje azot iz vazduha. Sastojci udahnutog vazduha se, dakle, neprestano, putem procesa disanja, ugrauju u naa tkiva. Belanevine su hemijski gledano samo jednostavna azotna jedinjenja. Mi dakle svakim udisajem, koji inimo, udiemo i 78 posto azota, odakle nae telo gradi svoje miie. Ako je vazduh dobar, onda e biti dobri i nai miii. Na organizam uzima, tako gledano, samo putem procesa disanja svakoga dana oko 18 grama azota i ugrauje ga u svoja tkiva. Ova koliina azota je dovoljna za proizvodnju oko 112 grama belanevina. U poetku svemirskih putovanja kozmonauti su za disanje dobijali samo kiseonik da bi se utedelo na teini. Onda se primetilo da ljudi u svemiru vrlo brzo gube miinu masu. Dugo se nije znalo zato. Nedostatak gravitacije nije bio dovoljan kao uzrok. Daljim 160

istraivanjima ruske naunice Galine atalove uskoro je otkriveno da je neophodno dodavati azot u vazduh za disanje , tako da se kosmonauti ne vraaju na zemlju potpuno bez snage. Onaj koji pravilno die, gradi i obnavlja svoje telo. U Indiji se govori: Toliko si mlad koliko ti je mlad dah i koliko te slue zglobovi! Pokuajte zato da se svakoga dana bar malo isteete, da biste sauvali pokretljivost svojih zglobova. Biogeni stimulatori Nije, dakle, uopte pogreno duboko udisati u slobodnoj atmosferi, protezati se i baviti se nekim sportom. Moe se preporuiti nordijsko etanje, hodanje, tenis, badmington, uglavnom sve to se izvan kue mora i moe initi. Meutim, svim tim aktivnostima se smete samo toliko predavati koliko vam omoguuju da ugodno diete i da se u toku aktivnosti moete razgovarai s nekim. Da biste, meutim, mogli da aktivirate svoje biogene stimulatore, sledee vebe su veoma dobre: dovedite sebe izuzetno, ali u vremenu ne duem od najvie tri minuta, nekim vebanjem do potpunog gubitka daha. Onda morate malo priekati dok vam se dah neto ne smiri. Zatim to isto uinite jo dva puta. Posle toga se moete ponovo baviti svojim uobiajenim aktivnostima Ova kratka veba pomae da se putem kratkotrajnog nedostatka kiseonika oslobode neke materije koje stimuliu ivot, materije koje na alost jo nisu dovoljno prouene. Time se moe postii da sve elije budu pokrenute na maksimalno uzimanje kiseonika i na potpunu aktivnost. Na taj nain onesposobljavajua tromost odlazi u istoriju. Kada smo ve kod sporta: suprotno ostalim ljudima sportisti 161

diu pravilno, slino bebama, ivotinjama i pevaima, dok ostatak ljudskog roda to ini povrno i nepravilno. Svakako da svi diu, ali prilikom paljivijeg ispitivanja se pokazuje da postoji ogromna razlika. Veina ljudi udiu na alost vrlo plitko grudima, a samo retki, moda zato to se nisu potpuno u tome izopaili ili instinktivno ili u skladu sa svojim zanimanjem, iz stomaka. Disanje iz stomaka je disanje koje nam stavlja na raspolaganje najvee koliine vazduha i kiseonika. Disanje iz stomaka je zaista jedini prirodni nain disanja. Kako smo uspeli da to zaboravimo, zaista je zagonetno! Kada diemo stomakom imamo prilikom udisanja povlaenjem preage mnogo vei pluni volumen na raspolaganju. Na taj nain je mogue, da se ostatak udahnutog vazduha u pluima stalno obnavlja, to dovodi do oseanja blagostanja. Sve vebe za oputanje trae da diemo stomakom. Jer, to je dublje i polaganije disanje, to je dublje i oputanje. Svaki koji die plitko i brzo uvek je prezasien kiselinama. Organizam ne moe da nae mira zbog vika kiselina, koji nastaje zbog denaturisane ishrane i vika ugljene kiseline u obrocima koji su prebogati ugljenim hidratima. Organizam panino pokuava da se oslobodi vika uljene kiseline u krvi tako to ubrzano die. to ste manje primorani da brzo diete to je baziniji i prirodniji postao va nain ivota. Pazite na svoje disanje, jer je disanje jedan od najvanijih kljueva podmlaivanja. Budite tek tada zadovoljni kada vae disanje postane primetljivo polaganije i mirnije. To je najbolji znak da ste postigli napredak u oslobaanju od ljaka. Potreba da vebanjem dubokog disanja se nikada ne moe dovoljno naglasiti. Molim vas ipak da ove tehnike ne zamenite sa jogom ili meditacijom, jer su te dve tehnike veoma opasne. One, naime, dolaze sa druge strane granice izmeu dobra i zla. One uklanjaju barikadu koju je Bog 162

postavio izmeu nas i demona, tako da se primenom tih tehnika esto izlaete opsednutosti. Slino se dogaa i prilikom bubnjanja u odreenim frekvencijama (tehno i mnoge druge vrste savremene muzike), kada ljudu padaju u zanos, kada dolazi do opsednutosti demonima i do odvajanja od Boga i venog ivota. Spavanje Pazite i na dubok san, jer dobar san dovodi do obnavljanja. Vremenom e vaem telu biti potrebno i mnogo manje sna, jer ovaj program smanjuje potrebu za obnavljanjem na jedan zdravi minimum. Onome koji se hrani u skladu s potrebama svoga tela, potrebno je i mnogo manje oporavljanja. Telu je neophodno, da bi se vratilo na normalu, samo toliko sna zbog ovog poneto neobinog naina ishrane. Neto je jasno: to se vie kiselih ljaka mora preraivati, to se nepotrebno mora troiti vie dragocene ivotne snage, potrebno je i vie vremena da bi se telo oporavilo. Kada se u budunosti vie ne budemo optereivali svojom plastinom ishranom, stajae naem telu na raspolaganju i mnogo vie ivotne energije, a istovremeno e biti i manje potrebe da se pokrivaju manjkovi minerala i vitamina. Ono to posle sna treba gledati kao posledicu zdravog naina ivota je i injenica da posle ustajanja nemamo neugodan zadah iz usta i da u spavaoj sobi nema zadaha koji bi govorio da je tu neko prespavao prolu no. To vam moe posluiti i kao sredstvo kontrole koliko ste daleko stigli u procesu svog ozdravljivanja i podmlaivanja. OSLOBODITI CREVO OSTATAKA Smrt (starenje) poiva u crevima. (Paracelzus)

163

Starenje zapoinje jo vrlo rano ispod pupka, u crevima. Oslobaanje creva od sluzi ima najveu vanost. Samo crevo osloboeno naslaga ljake moe da pravilno primi informacije koje mi nude hranljive materije. Kakva je to sluz koja se stvara u crevima? Kuvane namirnice prebogate belanevinama, a posebno mleni proizvodi, ve same po sebi stvaraju sluz, a dovode i do luenja snanih i nagrizajuih sokova za varenje. Kao zatitnu meru telo poveava aktivnost zatitnih lezda koje lue sluz. Sluz i eludani sokovi deluju meusobno jedni na druge, tako da se proizvodi jedan neprovarljivi mikozni proteinski kompleks (mucus). Ovaj viak mukoproteina zaepljuje sistem varenja u crevu. Zidovi creva su prekriveni resicama, u kojima su smeteni mnogi kapilarni i limpfni sudovi. Otvori u sistemu limpfnih sudova su na alost tako sitni da samo jedan deo mukoznog proteinskog kompleksa moe da proe, i da ih tako zaepljuje. Ova ljaka vremenom, slino lepku, postaje sve vra i vra i teti tako celokupnom crevnom sistemu. Logino je da se crevo mora osloboditi tog tereta da bi ponovo moglo da deluje na prekrasan nain. Nivo do kojega razne namirnice zaepljuju crevo smanjuje se u sledeoj listi od gore prema dole, (sasvim gore su namirnice koje veoma zaepljuju sistem creva, a sasvim dole se nalaze namirnice koje uopte ne deluju tetno). Ovaj redosled odgovara u velikoj meri redosledu po kojemu namirnice stvaraju bogate naslage kisele ljake i na taj nain optereuju ravnoteu izmeu kiselina i baza. Kao osnovno pravilo vai osim toga: to je neka namirnica manje obraena, zagrejana ili industrijski preraena, konzervisana ili obogaena dodacima, to je ogranienije njeno delovanje na stvaranju ljaka i sluzi. To je ujedno i jedan od razloga zato mnogi strunjaci za prehranu u meuvremenu preporuuju sve vei udeo presne hrane u naoj svakodnevnoj ishrani. To se deava zato to presna hrana veoma snano deluje protiv stvaranja sluzi u telu i isti celokupni sistem. Namirnice koja podupiru stvaranje sluzi:

164

 kravlje mleko i svi njegovi proizvodi (za nas nesvarljivi kazein iz mleka je ujedno i super lepilo za drvo) meso i mesni proizvodi (jaja i perad) ribe kozje mleko Namirnice koje uklanjjaju sluz it tela: izdanci i klice povre, salate i voe (nepreraeno) sokovi iz voa i povra (vlastita prerada) Mucoproteini (sluz) vremenom gube vodu i otvrdnjavaju sve vie, zaepljuju tako limpfne sudove i spreavaju podelu belanevina, tako da jedno uspeno i isto varenje postaje sve tee. Ono to na alost sve ee vidimo kod starijih ljudi je loe varenje sastojaka hranljivih materija, dakle, ovekovih biolokih funkcija i varenja uopte. Osim toga, ovo nagomilavanje sluzi ometa razmenu kiseonika. Nivo nakupljanja sluzi je u skladu s nainom ivota esto ekstremno visok, ali bez obzira na sve moe se veoma dobro preokrenuti. ovek moe tu sluz najbolje jednom naoj vrsti odgovarajuom vrstom ishrane izbei i tako ga spreiti. Jedno zdravo crevo je aparat odgovoran za po mogunosti uspeno prihvatanje hrane. Osim toga, upravo su minerali sadrani u Schuisslerovim solima u stanju da telo pokrenu da upravo to i uini. Uzimajte u svojim obrocima to je mogue vie namirnica bogatih balastnim materijama. Balastne materije iste crevo kao neke male metle. vaite veoma dobro tvrde namirnice, sve dok se organizam ponovo ne navikne na takvu vrstu hrane. ak i najbolje namirnice mogu u crevima da ponu da vriju i da se kisele ukoliko su bile nedovoljno pripremljene procesom usitnjavanja i predvarenja u ustima. Zatim, eer i namirnice bogate eerom ne treba uzimati zajedno s presnom hranom. Ljudi upravo to rado ine kada jedu, na primer, jagode sa lagom i eerom. Voe bogato bazama prilikom varenja stvara kiseline ukoliko se uzima zajedno sa eerom. Stevija je ovde jedna prekrasna alternativa. 165

Postoje i mnoge druge metode oslobaanja od ljaka: Klistiri U prvom delu knjige spomenuo sam klistir kao prirodno sredstvo (Blessed Herbs Colon Kit) i to je metoda koja u prvom redu dolazi u obzir, a tek posle nje s velikim razmakom dolaze sve ostale metode klasinih klistira. Poto je sluz po svojoj grai kisele prirode, moe se veoma dobro i u najveoj meri ukloniti iz creva bazinim klistiranjem. Putem tada nastalog osmotskog delovanja dolazi do odlinog ispiranja sluzi i kiselina iz creva i unutranjih organa. Da biste u tome uspeli nabavite takozvani aparat za klistiranje u apoteci i napunite ga sledeom meavinom: uzmite oko pola litre prokuvane i onda na telesnu temperaturu ohlaene vode, jednu supenu kaiku natrona i jednu supenu kaiku morske soli. Ova meavina ima sposobnost da oisti 16 puta veu koliinu telesne tenosti. Isperite creva tom meavinom, tako to ete je zadrati u sebi ne krae od deset i ne due od petnaest minuta. Ako moete, pokreite se pri tome lako. Laka gimnastika, neto pokretanja levo-desno, skakanje u mestu sve to moete podneti da biste pomogli crevima da se dobro isperu. Masiranje prednjeg zida stomaka je preporuljivo. Bazina i slana meavina e rastopiti kiselu mukusnu sluz i njene naslage, tako da e u budunosti sve hranljive materije iz obroka moi da stignu na svoja odredita u telu bez ikakvih smetnji. Hrana koja pomae u izbacivanju sluzi je hrana koja ne sadri sluz. Moglo bi se kazati da sve to ne pogoduje nastajanju sluzi u organizmu ujedno potpomae izbacivanje sluzi iz organizma. Posebno su u tome efikasni voni sokovi koje sami pravimo, a najvie sok od ananasa i pomorande. 166

Sve denaturisane namirnice, bogate ugljenim hidratima, belanevinama i fosfatidima zaepljuju organizam otpacima razmene materija, naslagama i sluzi. Namirnice bogate hlorofilom i enzimima (najbolje presne), dakle namirnice biljnog porekla, oslobaaju telo sluzi i, poto to ine, sasvim je prirodno da ga i podmlauju. Neto ranije smo govorili o plodu papaje kao o maski protiv bora. Meutim, i sa semenkama te prekrasne voke moe se neto uiniti za creva. Te sitne crne semenke, koje u suvom stanju skoro da imaju ukus bibera, smrtonosno deluju na neke neeljene goste u crevima. One se u Aziji upotrebljavaju kao lek protiv crevnih parazita. Da biste to postigli treba da uzimate po jednu malu kaiku suvih semenki jednom dnevno, najbolje ujutro, na prazan eludac, nekoliko sedmica uzastopno s dovoljno vode. Isto tako dobro deluje i kura argarepom. Jedite u tu svrhu jednu celu sedmicu nita drugo osim presne argarepe. Ako sumnjate da imate neke parazite, treba da preduzmete jednu takvu kuru. Oslobaanje od laktoze Laktoza i naslage laktoze mogu godinama da budu aktivne u crevima. One stvaraju grumenie i neprobojne naslage na povrini creva. Da biste ih uklonili, morate potroiti dosta vremena i truda. Pre nemog vremena pronaao sam jednu, moram priznati, potpuno nekonvencionalnu metodu da creva bre oslobodim od njih. Tablete enzima laktaze imaju sposobnost da brzo i relativno prirodno da prerade ovu plastiku u crevima i da je uklone. Laktoza nastala jedenjem mleka se u crevima vari pod uticajem enzima laktaze. Ona se time ini nekodljivom i moe se lako izbaciti.

167

Tek pre kratkog vremena imali smo sluaj izbacivanja naslaga laktoze putem zamene sa enzimom laktaze. Neverovatno, ta se sve u crevu moe zadravati kao otpadna materija. Posle njihovog izbacivanja mogu se hranljive materije mnogo boje koristiti. Enzimi laktaze u obliku tableta mogu se sada vrlo lako dobiti u svakoj apoteci. Dovoljno je uzimati jednu do dve tablete dnevno u razdoblju od jedne do tri sedmice. Prirodno aktiviranje telesnih hormona Nae telo proizvodi mnoge razne hormone, od kojih svaki ima svoj posebni zadatak. Zato ne treba da nas udi da postoji i jedan posebni telesni hormon za podmlaivanje, koji ima jedinstveni zadatak da obnavlja telo. Radi se o ve spomenutom hormonu rastenja somatropinu, koji se ukratko belei kao HGH hormon (Human Growth Hormon). Ovaj hormon, posebno u mladim godinama, veoma aktivno uestvuje u rastenju, kao to i samo njegovo ime govori. Sve do nedavno se smatralo da je rastenje jedina uloga ovog hormona i da se upravo zato njegova proizvodnja u telu smanjuje s godinama. Meutim, ovaj hormon moe da ini i mnogo vie. Somatropin nije uzalud na hormon podmlaivanja, jer on istovremeno predstavlja i jedan doivotni hormon obnavljanja i popravljanja. On se lui posebno u toku noi, ukoliko se potuju neka pravila. Ni ovde ne postoji neki bioloki razlog zato bi se somatripin u starosti manje luio. On se manje proizvodi samo zbog civilatoze! Naime, ustanovljeno je da neki odreeni narodi imaju u krvi vie ovog hormona. To su upravo oni narodi koji imaju i najdue oekivanje ivota i najmanje starakih karakteristika. Ovaj hormon odrava mladalaki izgled i popravlja telo dok mi spavamo. Time hormon somatropin ostavlja daleko iza sebe svaku kuru podmlaivanja sveim elijama.

168

Najsnaniji protivnik somatropina u telu je hormon insulin, koji se lui kada jedemo jednostavne ugljene hidrate. Insulin ima zadatak da glukozu koju smo uneli jedenjem eera, hleba, kolaa i slinih namirnica usmeri prema miiima i jetri i da tako obori nivo eera u krvi. Insulin time pomae u borbi protiv zaeerenja tkiva. Sa druge strane, on time ponitava delovanje somatropina, hormona podmlaivanja. Posebno je problematian visok nivo insulina po noi, je se tada bez somatropina mehanizmi oporavljanja, obnavljanja i time i podmlaivanja jednostavno blokiraju. Protiv te pojave postoji jedna vrlo jednostavna mera: najbolje je pred vee nita ne jesti! Meutim, dok se vae telo ne oslobodi ljaka, da biste mogli da proete samo sa dva obroka dnevno, to je idealno, treba obratiti panju na sledee poteze: Da u drugom delu dana ne uzimate nikakve jednostavne ugljene hidrate, to znai, bogato zameniti jednostavne ugljene hidrate biljnim belanevinama koje deluju bazino posebno bi odgovarale mahumarke, tofu, proklijale itarice, sok od semenki i jemenih stabljika namirnice bogate balastnim materijama, dakle, sloene namirnice. Ve i samo ova jedna mera poveava luenje hormona mladosti za kratko vreme do mladalakog nivoa Bore se ispravljaju, miii ponovo rastu, ovek je sposobniji, deluje mladalakije, kosa dobija ponovo svoju prirodnu boju, raste obilnije, punije i sjajnije, kosti dobijaju na gustini, vezivna tkiva i nokti postaju vri, dolazi do boljeg disanja elija, raspoloenje se popravlja. Sve te prekrasne promene postie ovek jednostavno odbacivanjem ugljenih hidrata za veeru i svi ti efekti se jo izrazitije pokazuju ako potpuno prestane da veera.

169

Ova jedna mera, ako se potuje, moe da postigne tako mnogo za kratko vreme da se skoro granii s udom! Vane preporuke o ishrani i drugi dodatni predlozi Treba znati da monici na Zemlji nastoje da se broj ljudi na planeti znatno smanji od sadanjih osam milijardi stanovnika i jedan deo svoj nastojanja ele da ostvare putem ishrane. Tu spadaju i biljke sa izmenjenom genetskom strukturom. Iako se javno izjavljuje da su biljke tim genetskim promenama postale otpornije prema bolestima i parazitima, u stvarnosti se i dalje dodatno njima manipulie da postanu kancerogene, da nas ine neotpornima prema bolestima. Upravo se ulau napori da se stare vrste biljaka iskorene, tako da mase vie nemaju nikakve mogunsosti izbora. Na Novom Zelandu su izdali prve propise kojima se ograniava pravo ljudi da na privatnom posedu gaje biljke prema svoj izboru, i po svemu sudei, ovi propisi e se uskoro pojaviti i u drugim delovima sveta. Na kraju e se ovo otrovno seme moi kupovati jedino kod firme Monsanto i kod njenih podrunica po celom svetu. Zato bi trebalo da zemljoradnici sabiraju semenje starih sorti na vreme, da bi ga kasnije mogli sami saditi i gajiti. I bioproizvodi se po najnovijim propisima u svetu legalno tretiraju hemijskim sredstvima, dok ljudi misle da kupuju zdrave proizvode. Nekada je voe bilo prskano hemijskim sredstvima koja su se mogla na neki nain isprati. U najnovije vreme, poevi od Holandije, ljudi gaje povre, ali ne na zemlji, nego u vodenoj rastopini hemikalija, tako da hemikacije preko korena ulaze direktno u biljku koja se od njih ne uspeva odbraniti. To dovodi do neizmernog poveanja mogunosti trovanja. Prijatno, ako vam takav paradajz doe na sto! Po mom znanju su danas jo samo proizvodi Demetera prilino sigurni, tako da bi bilo najbolje kada bismo sami sebi gajili povre, ukoiliko doemo do potrebnog odgovarajueg semena. Slino se dogaa i s vakcinacijama, koje jo samo po imenu odgovaraju onome to se nekada podrazumevalo pod vakcinacijom. 170

U vakcinu se namerno stavljaju dodaci koji mogu da izazovu bolesti, pa se tako mogu izazvati epidemije kada god to nekome bude potrebno. Izgleda da je ve obavljena generalna proba, jer su neki ljudi u Zapadnoj Evropi ve pomrli od otrovanja povrem. Slino se dogaa i s medikamentima, od kojih svaki ima neko sporedno delovanje koje moe da izazove vie nevolja od one koju treba leiti. Prirodna medicina deluje polaganije od hemijskih lekova, ali nema sporednih delovanja. Osim toga, ako ovek godinama ivi zdravim nainom ivota, retko e imati potrebu za lekovima, a posebno ne za hemijskim medikamentima. Kao to ve znate, rak i druge teke bolesti nastaju samo u prezakiseljenoj sredini, u delovima tela koji su prezakiseljeni. Meutim, svaki od nas je genetski predisponiran da svoje naslage kiselina lageruje na drugom mestu. Upravo zato ljudi koji se hrane istom nezdravom hranom dobijaju razliite bolesti, odnosno obolevaju na raznim mestima. Kod posebno snaih gena ima ljudi koji mogu da pue stotinu cigareta na dan i da opet u dobrom stanju doekaju 90 godina, kao nekadanji nemaki kancelar Schmidt. Meutim, to uopte ne znai da su cigarete dobre i korisne, ve da bi isti ovek da nije puio iveo jo mnogo due. Poto, kao to smo upravo kazali, prirodna medicina deluje polako, ni ona nije u stanju da nam pomogne kod nekih bolesti koje se vrlo brzo razvijaju. Time ne elim da hvalim hemoterapiju, ve da kaem, da se moraju preduzeti dodatne mere. U Rimu u nae vreme deluje lekar specijalista onkolog dr med. Tullio Simoncini, koji rak i mnoge druge teke bolesti lei lokalno neutralizacijom kiselina. im okolina nije vie prezakiseljena, elije raka odumiru. Tom svojom metodom postie fanatastine uspehe, iako slubeni krugovi nisu spremni da njegov nain leenja i slubeno priznaju. Ne priznaju ni leenje specijalnim tabletama tamjana, koje se, kao to je ve opisano, u najistijem obliku mogu nabaviti kod firme Biotikon.

171

TAMJAN PRIRODNO LEKOVITO SREDSTVO KOD HRONINIH ZAPALJENJA Veliki interes su probudili nedavni medicinski izvetaji o terapijskoj upotrebi tamjana u leenju hroninih zapaljenja. ta je to sa tamjanom? pitaju se pre svega oni koji pate od takvih smetnji. O zauujue dugoj tradiciji leenja svetom smolom u indijskoj medicini, o rezultatima novijih istraivanja i iskustvima u primeni te materije izvetaja sledei lanci: .... i tradicionalna medicina Malo je poznato da se smola indijskog tamjanskog drveta (Boswellia serrata) u tradicionalnoj indijskoj prirodnoj medicini ajurveda (Nauka o zdravom ivotu) ve preko 3 hiljade godina primenjuje kao vano lekovito sredstvo. Kao balzam se gugul (staro sankritsko ime za ovu biljku) primenjuje kod zapaljenja, (na primner, zapaljenje zglobova), preloma kostiju, otoka zlezda i ireva nanosi na bolesno mesto. Iznutra se upotrebljava kod hroninih bolesti creva i hemoroida, ali i prilikom zapaljenja usne upljine.

NOVO INTERESOVANJE ZA TAMJAN KAO LEKOVITO SREDSTVO U najnovije vreme u raznim novinskim izvetajima, ali i na televiziji se mnogo pie o zadivljujuim uspesima koji se postiu u leenju reumatskih bolesti ekstraktom tamjana (400 mg suvog ekstrakta po tableti). Kod tih bolesti igraju kronina zapaljenja jednu odluujuu ulogu. Svaki oboleli dobro zna da uobiajena sredstva protiv reumatizma upravo kod due ili stalne upotrebe mogu imati vrlo teke sporedne posledice. Zato nikoga ne udi da mnogi pacijenti, oboleli od reumatizma, gaje nadu da e upotrebom prirodnog, nekodljivog sredstva kao to je tamjan, nai olakanje ili isceljenje. Da li su ove nade osnovane? KAKO DELUJE TAMJAN? 172

Osim mnogobrojnih drugih materija (na primer, eterina ulja, sredstva za tavljenje i tako dalje), sadri tamjan 5-8 posto bosvelijanske kiseline. O njoj je poznato da ima protivzapaljensko delovanje. Zapaljenja se prepoznaju po crvenilu, otocima, stvaranju edema, vruini i ometenoj funkciji organa. Ona se u telu dogaaju delovanjem jednog posebnog enzima (5-lipoksigenaza). Sa ovim enzimom se povezuje stvaranje takozvanih leukotriena u organizmu. To su telesni proizvodi razmene materija koji izazivaju trajna, hronina zapaljenja i za njih su odgovorni. Zapaljenska oboljenja su prema tome povezana s poveanim stvaranjem leukotriena u organizmu. Ako se uspe zaustaviti neumerena proizvodnja leukotriena u organizmu, hronina zapaljenja se povlae. Ve smo ranije videli da poveanu proizvodnju leukotriena izaziva jedan enzim. Ako se deaktivira taj enzim, ne moe nastajati ni proizvoidnja leukotriena. Upravo tu slubu obavljaju bosvelia kiseline. One spreavaju delatnost enzima 5-lipoksigenase. PODRUJA PRIMENE EKSTRAKTA TAMJANA Ve smo videli da na osnovu sadanjeg stanja naunih saznanja, jedna poveana proizvodnja leukotriena se smatra odgovornom za trajanje hroninih zapaljenja. Moe se pratiti masovna pojava leukotriena kod mnogih i raznovrsnih odobljenja. Tu spadaju i bolesti reumatskog smera, a pre svega reumatski artritis, osteoartritis, hronina zapaljenja zglobova (poliartritis), ali i one veoma rairene zapaljenske bolesti creva kao to su Kronova bolest i kolitis ulcerosa, psoriaza, ali i bronhijalna astma. HRONINI POLIARTRITIS Prilikom istraivanja terapeutske primene ekstrakta tamjana velike zasluge je u Nemakoj stekao farmakolog iz Tibingena prof. Hermann P.T. Ammon. On izvetava o rezultatima jednog klinikog istraivanja o primeni ekstrakta tamjana kod jednog ogranienog broja pacijenata koji su 173

bolovali od hroninog poliartritisa. Prof. Ammon govori da rezultati veoma obeavaju i pie: Tako se pokazalo povlaenje bolova u 6070 posto sluajeva, sa istovremenim povlaenjem otoka i ukoenosti zglobova. COLITIS ULCEROSA Prof. Ammon nastavlja: Izgleda da se isto to odnosi i na terapiju colitis ulcerosa, kod koje je u Indiji, prilikom jedne nedavne otvorene studije sa 34 pacijenta, koji su est sedmica bili tretirani jednim alkoholnim ekstraktom smole Boswelia serrata, u 80 posto sluajeva dolo do remisije (povlaenje simptoma bolesti). Ovi rezultati su bili isti ili slini rezultatima jedne kontrolne grupe leene standardnim preparatom sulfasalazidom. OPIS JEDNOG SLUAJA Posebno su upeatljivi bili izvetaji roditelja 12-godinjeg C, koji je 1992. godine oboleo od colitis ulcerose. Teki tok bolesti zahtevao je da 5 meseci provede u bolnici. Leili su ga kortizonom, a est sedmica su ga hranili samo intravenozno. Zatim je ishrana bila odreena strogim planom. Meutim, nije dolo ni do kakvog odluujueg poboljanja. Deak je provodio godinje od tri do est sedmica u bolnici. Ni terapija hipnozom ni tretiranje akupunkturom nisu doveli do nekog znaajnijeg uspeha. U leto 1995. godine proveden je pokuaj leenja budenofalkom. Od tada mu je stalno prepisivan imurek. Ni tada nije bilo osetnijeg poboljanja njegovog zdravstvenog stanja, sasvim suprotno tome: ortoped je ustanovio osteoporozu kao posledicu stalnog uzimanja kortizona. Posle toga je dolo do jednog tekog udarca. Lekari su savetovalki roditeljima da dozvole uklanjanje celog debelog creva. U maju mesecu 1996. godine roditelji su saznali za mogunost terapije tamjanom. I oni i deakov lekar videli su u toj terapiji poslednju slamku spasenja od neizbene operacije. Ve posle 3 do 4 sedmice uzimanja tamjana dolo je do poboljanja toka bolesti, koje se trajno 174

nastavljalo sve do danas. Deak skoro da i nema nikakvih smetnji: stolica je vrsta, a nema ni bilo kakve propisane dijete koje bi se morao drati.

TAMJAN U LEENJU MODANIH TUMORA Farmakolog prof. Dr Thomas Simmet iz Bochuma izvetava o primeni ekstrakta tamjana prilikom leenja jedne odreene vrste tumora u mozgu (astrocim). Kod ove vrste tumora mogla su se upotrebom preparata tamjana videti jasna klinika poboljanja simptoma pritiska u mozgu, a osim toga je spreeno rastenje elija tumora. Prof. Siummet je mogao da pokae klinikim testovima i kulturom elija da je rastenje tumora i time odgovarajuih edema bilo izazvano, vrlo verovatno, leokocitrienima. elije tumora su izluivale tu materiju i dalje se delile pod njenim uticajem; avolji krug, koji se jedva mogao prekinuti. to je neki tumor zloudniji, to se stvara vie leukotriena, kae prof. Simmet. Na jednom meunarodnom kongresu fitoterapije u Minhenu predstavio je prof. Simmet rezultate koje je zajedno s neurohirurgom Michaelom Winkingom sa Univerziteta Giessen postigao kod pacijenata. Pacijenti su dobijali u toku jedne sedmice suvi ekstrakt Boswelije; posle toga su lekari uklonili izrataj raka operacijom. Kod svakog drugog bolesnika bio je tumor ve u velikoj meri izumro. Edemi su takoe bili manji, tako da su se u nekim sluajevima poboljali i neuroloki simptomi, kao to smetnje u govoru. DOZIRANJE Kod hroninih smetnji s zapaljenskim aktivnostima (na primer, hronini poliartritis) lei preporuena doza kod dugotrajnog leenja u poetku terapije i kod tekih smetnji kod 3 puta 800 miligrama suvoh ekstrakta na dan, inae je 3 puta 400 miligrama suvog ekstrakta. 175

Za decu do 10 godina starosti preporuuje se pola doze. Preparat (u kapsulama ili u tabletama) treba progutati posle oboroka s neto tenosti. Simptomi kod prekoraenja doze: toksino delovanje, sporedno delovanje, suprotno delovanje, do sada nije poznato. Kod tumora u mozgu ili MS (nestaju kada se mleko i mleni proizvodi vie ne upotrebljavaju) treba svakoga dana uzimati ak 5 do 6 grama ili vie. IZGLEDI Neobino dugaka tradicija tamjana u indijskoj iskustvenoj medicini svakako da opravdava poverenje u njegovu primenu. To je za svakog oveka koji je pogoen hroninim zapaljenjima posebno vano. Moe se oekivati da e dosadanji rezultati koji mnogo obeavaju daljim klinikim istraivanjima biti jo snanije potvreni. Potpuno je jasno da sada, ne samo putem medija probueno javno interesovanje, treba da ubrza ovo istraivanje. Prof. Ammon daje svemu tome sledee izglede: Nama je potpuno jasno da ovi prvi kliniki rezultati nisu dovoljni, da bi odgovarajue vlasti ve sada bile osvedoene u uspenost i nekodljivost ove terapije. Dosadanji rezultati nas ohrabruju da provedemo dalja istraivanja o tome u kojoj meri e smola Boswelie serrate ili izolovane boswelia kiseline i kod drugih bolesti, kod kojih poveano pojavljivanje leukotriena ima vanu ulogu, moi da dovedu do trajnog poboljanja stanja. Ovo je u toliko vanije to nemamo nikakvog dokaza da se prilikom upotrebe boswelije i njenih proizvoda javljaju znaajne sporedne pojave, koje se inae zapaaju prilikom upotrebe klasinih antiflogistika/antireumatika. Kod sledeih bolesti su ustanovljene poveane vrednosti leukotriena u ljudskom telu:

176

 astma pluna fibroza sindrom bolova pri disanju kod odraslih Alergijske smetnje; alergijski prouzrokovani rinitis (zapaljenje nosne sluzokoe) zapaljenja vezivnih tkiva izazvanih alergijom Oboljenja kostiju i tkiva: reumatoidni artritis lupus erythematodes (autoimuna bolest nejasnog porekla, kod koje dolazi do stvaranja mnogobrojnih autoantitela i do imunokomleksa koji pokreu zapaljenske procese) giht Lyme artritis (reumatko oboljenje kao kasnija posledica ujeda krpelja) Kone bolesti psoriaza urtikarija Gastro-intestinalne bolesti zapaljenja creva kao to je colitis ulcerosa Kronova bolest Zapaljenje guterae Ciroza jetre

Smetnje u centralnom nervnom sistemu astrocitom multipla skleroza

177

Druge bolesti myocordialna ishemija (smetnje krvotoka u podruju srca) zavisnost od nikotina kidanje i protonost krvnih kapilara

Isto to se moe kazati i o mesu, zato to su ivotinje masivno zatrovane hemijom. Pri tome ljudi zamenjuju pojam sveeg mesa s pojmom mesa proizvedenog u firmi Demeter. Kao to je ve bilo reeno, ljudima koji su dugo vremena iveli nezdravim nainom ivota potrebno je meso u fazama slabosti, tako da dobiju snagu. Meutim, im telo ojaa i poto ste jedno vreme iveli zdravim nainom ivota, ono postaje snanije tako da mu meso vie nije potrebno. Naime, meso ini da ovek mnogo bre stari i degenerie se, to je cena te snage, koju svakako dobija zdravim nainom ivota. Kada sam pre svog prelaska na zdravi nain ishrane oboleo, izgubio 13 kilograma telesne teine i izgledao kao kostur, oporavio sam se i ozdravio iako nisam 10 meseci jeo mesa niti pio mleka. Iako se nisam bavio ni bodibildingom, uz samo malo treniranja i uz takvu ishranu dobio sam ponovo iste miie i istu teinu. Moj prijatelj, trener fitnesa, rekao je da se bavio pogrenim istraivanjima jer su ona govorila da se na taj nain ne mogu ponovo stei miii. Naravno, takvi zakljuci su tani u sluaju vegana koji su u najveem broju sluajeva bledi i isueni, jer ne znaju mnogo o zdravoj ishrani i ne zamenjuju odbaene namirnice odgovarajuom hranom. Meutim, to jo nije nikakav dokaz da je veganski nain ivota pogrean, isto onako kao to ni nekadanji nemaki kancelar Schmidt nije nikakav dokaz da je puenje zdravo. Oni koji ne mogu da se odreknu mesa treba da znaju da je najvea granina koliina jedan obrok mesa sedmino, a jo bolje jedan mesni obrok svakih nekoliko sedmica. Pti tome se ovek treba drati preporuke Biblije o tome koje vrste mesa su zdrave, a koje to nisu, ili koje se obeleavaju kao iste, a koje kao neiste, kao pogodne za 178

ljudsku ishranu, ili nepogodne u tu svrhu. Pri tome, treba sebi dozvoliti najvie jedan komad takvog mesa proizveden u firmi Demeter, i ni malo suhomesnatih prouzvoda i preraevina. Od ivotinjskih proizvoda jaja su sasvim sigurno najmanje tetna, ali ne suvie esto i samo od kokoiju koja se slobodno hrane na slobodnoj pai, bez koncentrata. Ono to osim aspartama, sredstva za zaslaivanje, i sredstava za konzerviranje (koja se prepoznaju do E broju) deluje kancerogeno, to izaziva izofreniju i hiperaktivnost svakako da je pre svega natrijumglutamat, koji se nalazi u skoro svim superzainima i pojaivaima ukusa. Kod svih tih materija u naoj hrani nije ni udno da u naem drutvu stalno raste broj nasilja, ako se uporedi s takvim istim brojem iz prolosti. I okolada i kolai su veoma nezdravi, jer sadre kombinaciju mleka i eera, koja u telu dobodi do nastajanja alkohola. Ove namirnice su nezdravije od mesa, tako da mnogi vegetarijanci koji vole da jedu kolae u stvari sami potkopavaju svoje napore da ive zdravim nainom ivota. I alkoholno vino je veoma nezdravo za mozak i jetru, iako ga Francuzi veoma hvale iz sasvim drugih razloga. Sve poziticvne efekte vina moete veoma lako dobiti od, na primer, prirodnog neprevrelog groanog soka, ali bez ikakvih tetnih posledica. Osim toga, mnogi biljni ekstrakti firme Biotikon i drugih proizvoaa visoko vrednih proizvoda veoma pozitivno deluju na zdravlje u ovom naem dananjem svetu u kojemu se voe i povre bere nezrelo s veoma malo vitamina i minerala. Takvo voe se onda preparira hormonima da bi tek u prodavnici brzo i neprirodno sazrelo. Na alost, u ovom naem dananjem svetu sami moramo potraiti izlaz iz stanja u kojemu se nalazimo, pa nam voni ekstrakti pomenutih firmi mogu posluiti kao velika pomo. Molim vas samo da ove proizvode ne uzimate zajedno s vetakim vitaminima i mineralima iz apoteke, jer ne sadre korisne materije u koloidalnoim obliku i nisu zato ni od kakve koristi.

179

Takvi minerali se samo deponuju u naem telu u obliku ljake slino kamencu u kupaonici. ak i u sluaju da se posluite nekim bazinim prahom da neutralizujete kiseline samo stvarate dodatne ljake u telu koje se negde moraju uskladititi. Mi se moramo boriti s prezakiseljenou kao uzrokom tekoa, a ne kao s njihovom posledicom. Uivanje u kafi je jedna od najnezdravijih navika dananjeg sveta. Pijenje kafe bi se moglo uporediti s puenjem i troenjem alkohola. Pri tome je skoro smeno kada sluate neke religiozne ljude kako se hvale da ive prirodnim nainom ivota i da ne padaju kao rtve nezdravih navika iako istovremeno uzivaju u ova tri otrova, u ove tri droge, ije delovanje jo pojaavaju Red Bull napicima i slinim proizvodima dananje industrije. U kafi nema nikakvih zdravih sastojaka i ona slui samo kao sredstvo za podsticanje, za troenje unutranjih rezervi tela, posle ega se oseamo jo umorniji i eljniji da uzmemo sledeu dozu droge. Time se poviava nivo adrenalina to dovodi do masivnog poveanja nivoa holesterina, to na kraju ima kao posledicu arteriosklerozu s prateom prezakiseljenou. U stvari kafa nije nita drugo nego slaba droga koju ovek izima iste savesti, jer to ini i veina oveanstva. Zrna kafe su tako otrovna da se prilikom gajenja kafe prikupljaju s tla da se same biljke kafe ne bi zatrovale. ak i u sluaju da se zrno kafe oslobodi kofeina, ostali otrovi i kiseline ostaju, ali se kao zamena za kofein u kafi nalaze dodatne kiseline kojima se kofein uklanja. Ako ve elite da neto pijete, onda pijte kafu od jema i cikorije s mlekom od badema, jema ili soje i s malo melase ili stevije. I kakao je nezdrav, jer sadri sastojke sline kofeinu, ali ni iz daleka ne toliko koliko kafa. Osim toga mogu se u prodavnicama zdrave hrane dobiti okoladni premazi bez mleka ili sa sojinim mlekom, koji su mnogo manje tetni ako ve s vremena na vreme elite da pojedete neto slatko.

180

Ako pijete zeleni ili crni indijski aj dobijate otrovne teine, tako da su uprkos nekim dobrim sastojcima jednako tetni kao i kafa. Upravo se kod zelenog aja kvalitet veoma ceni ukoliko se sama biljka pre branja nekoliko puta dnevno biuje. Biljka tada u svoju odbranu proizvodi jake otrove kojih se i ivotinje uvaju, dok pametni ovek smatra da mu oni mogu posluiti kao podsticaj. Posmatranjem se ustanovilo da ivotinje u izolovanim podrujima koje su jele samo lie iste biljke vrlo esto uginu. U slobodnoj prirodi ivotinje jedu lie jedne biljke sve dok ona ne pone da proizvodi odbrambene otrove da bi preivela i onda prelaze na sledeu biljku. I tako svaka biljka sauva neto svoga lia. Veoma je nerazumljivo to mnogi narodni lekari preporuuju upravo taj zeleni aj. To se dogaa zato to mnogi meu njima imaju na raspolaganju samo deo mozaikog znanja, jer se krugovi monika veoma trude da ire mnotvo pogrenih informacija. Osim toga, i diskusija oko vitamina B12 je veoma zanimljiva. Tvrdi se da tog vitamina nema nigde osim u mesu. Svakako da su lekari u pravu, ali, odakle ga dobijaju ivotinje iz ijeg mesa mi elimo da ga dobijemo? ivotinje u slobodnoj prirodi obino nisu prezakiseljene. U njihovim crevima ive odreene bakterije koje proizvode vitamin B12. Isto to se moe deavati i kod ljudi. Kada jedno vreme ivimo slobodni od prezakiseljenosti, te bakterije se ponovo mogu naseliti i u naim crevima. Iako ne jedem meso, imam veoma visok nivo vitamina B12 u krvi. Naravno, kod nekih ljudi je neophodno da u prelaznom razdoblju uzimaju vitamin B12 u obliku prirodnih preparata, sve dok ga telo ne pone samo proizvoditi. U tom smislu je, na primer, koloidalna srebrna voda veoma korisna u borbi protiv virusa, bar dotle dok samo telo ne stekne snaan imunitet. Mislim, osim toga, da je, osim aktivnog uglja, veoma koristan i zeolitni prah. Vrlo esto sluam da je veoma preporuljivo uzimati pet obroka u toku dana. Mislim da je to veoma nezdravo, jer ne dozvoljava telu da se oporavi i zato skrauje ivot. 181

Srednji razmak izmeu obroka treba da bude pet sati tako da se aparat za varenje moe bar malo odmoriti. Pri tome ne treba uzimati nita, ak ni zalogaj jabuke ili au soka, izmeu obroka. Obroke svakoga dana treba po mogunosti uvek uzimati u isto vreme. Osobe sa brzim i snanim metabolizmom treba da uzimaju po tri obroka dnevno, dok su ostalima dovoljna samo dva. To svakako nije suvie malo, jer telo osloboeno otrova mnogo efikasnije koristi hranu. Pri tome, poslednji dnevni obrok treba da se uzima najmanje pet sati pre odlaska na poinak, ali ne posle 18 sati posle podne. U jutro treba zapoeti dan sveim vonim sokom i posle nekoliko minuta nastaviti sveim voem. Pri tome je najbolje ako se svakoga dana menja vrsta voa. U istom obroku ne treba uzimati vie od tri vrste voa. Posle toda se moe nastaviti kuvanom neljutenom riom ili drugim itaricama, na primer, kamutom. U podne je dobro uzimati sveu salatu s maslinovim uljem, lanenim uljem, crnim i belim lukom (koji je najsnanije prirodno lekovito sredstvo), sokom od limuna (neutralan) umesto sireta i sveim povrem. Dobro je piti i svee ceeni sok od povra i onda priekati nekoliko minuta. Zatim moe da doe na red kuvana hrana, kao to su mahunarke, i belanevine kao to su oraasti plodovi i semenke. Kod tri obroka moete uzimati sok od povra s uljem i moda neto oraastih plodova u malim koliinama. Veoma je nezdravo uvee jesti ugljene hidrate, voe ili slatkie, jer eer ometa telo da se odmori preko noi. Sve ovo sam naveo kao primer, ali je najvanije da se voe i povre ne uzimaju u toku istog obroka U toku obroka ne treba piti nita, jer bi se time veoma ometalo varenje. U toku dana treba uneti u telo oko 1,5 litar tenosti, najkasnije pola sata pre obroka i najranije 2 do 3 sata posle obroka.

182

Kod mnogih ljudi je zbog dugogodinje nezdrave ishrane sluzokoa creva postala veoma tanka i oteena, ali i veoma vodopropusna, tako da ovek nekoliko puta u toku dana ima potrebu za mokrenjem. U kombinaciji s mnogo mleka moe tada kao poslednja faza nastati i Kronova bolest ili coilitis ulceroza. U takvom sluaju je varenje u toj meri ometeno da ne moe ni da pone. ovek jednostavno nije u stanju da podnese svee voe i povre. Treba tada napraviti probu koliko je telo u stanju da bar prihvati svee sokove. Voe i povre treba tada spremati u pari. Najvei problem je tada da li e oteeno crevo prihvatiti oksidirane namirnice. Najvea oksidacija se dogaa u toku hlaenja. U tom sluaju svee voe i povre i mahunarke treba isprobati sa vidite ta telo moe da podnese. Vremenom je ono u stanju da sve vie voa i povra podnosi) u zatvorenim staklenim posudama s 1 centimetrom vode na dnu posude zagrevati u vodi sve dok povre ne omeka i mahunarke ne budu kuvane. Posle toga treba priekati dok se sve ne ohladi i tek onda treba popraviti ukus namirnica blagim zainima i dobrim uljem. U toj fazi je neophodno jesti mnogo rie, jer zrna rie skoro da i ne oksidiraju prilikom kuvanja. Ove neoksidirane mahunarke i krompir su inae mnogo zdravije od namirnica spremanih na uobiajeni nain. U toku leenja pacijent e biti u stanju da podnosi sve vie sveih namirnica. U tom sluaju veoma je vano da se izostave ak i bolje vrste soli. ak i kod sasvim zdravih ljudi je veoma vano da se jelu ne dodaju ljuti i papreni zaini, jer oni veoma oteuju sluzokou creva i deluju da se javlja zapaljivi temperament. Treba znati da ni sve to je biljno nije zdravo, jer bi inae i duvan i kokain bili zdravi i preporuljivi. jednostavna ishrana

183

Ovo je zaista centralna taka cele ove metode. Svakako da time nije preporuena jednostrana ishrana, ve neto sasvim suprotno tome. To oznaava samo jednu vrstu selektivne i usmerene ishrane. Potraimo sebi najprikladniju namirnicu i uivajmo u njoj u najboljim kombinacijama s drugim vrstama hrane. Pod najjednostavnijom ishranom se jednostavno smatra da u toku jednog obroka treba uzimati samo jednu jedinu namirnicu. Dakle, tanije reeno, da inimo ono to ve spomenuti tibetanski monasi ine, tako da bez obzira koliko su stari, uvek izgledaju mladi. Organi za varenje, ako ih stalno ne obasipamo svim jestivim namirnicama, predstavljaju daljeg garanta trajne mladosti. Prema tome, svakako da vam je jasno zato je tako vano imati zdrav aparat za varenje, zdrava creva i eludac. Crevo je filter hranljivih materija. Ono je odgovorno za primanje informacija o unetim namirnicama. Crevo, koje prilikom svakog obroka dobija razliite vrste namirnica ostaje zbog manjeg propadanja mnogo lake mlado. Jedite, kada vam je samo mogue, ili samo povre ili samo voe ili samo belanevine (Ugljeni hidrati i belanevine veoma teko se zajedno vare). Tako tedite svoju ivotnu snagu i sposobnost svojih creva da prihvataju hranu. To je i najbolji nain ishrane. To je ujedno i jedan prirodni oblik posta, koja spreava meanje namirnica i tako tedi izvore. Jedimo, dakle, ili samo voe ili samo povre u jednom obroku. Prilikom meovitog obroka nastaje veoma snano vrenje, koje veoma napada jetru. ivotinje instinktivno ine to isto. Hrana e se mnogo bolje iskoristiti i mnogo manje ljaka i otrova e se proizvoditi, ako budemo tako postupali. Crevo e se mnogo bre prazniti i nee dolaziti do takozvanog povratnog trovanja kada hrana suvie dugo ostaje u crevu. Ono, dakle, u tom sluaju ne mora prvo da sortira hranu koju je dobilo. To znai nee biti nikakvog vrenja i nikakvog oseanja nadutosti i nelagodsnosti u stomaku, a bie mnogo manje prezakiseljenosti.

184

 Post Najstarija, najzdravija, najjeftinija i verovatno najbra metoda oslobaanja od ljaka je i dalje post. Nita se ne moe uporediti s potpunim i oslobaajuim postom. Post isti duh, duu i telo. I na Spasitelj Isus Hristos je u Novom zavetu preporuio post kao neto veoma vano. Naunici, koji su neke ivotinje izloili postu, uskoro su otkrili da su se te ivotinje organski podmladile. Post je izvor mladosti. Veina ljudi s kojima sam se sretao pokazivala je strahovanje od uputanja u post i izraavala je sve mogue sumnje u njegovu korisnost. Govorili da post ne moe biti zdrav i da ne bi uspevali da izdre nijedan dan bez hrane. Meutim, oni koji su stvarno postili bili su veoma ugodno iznenaeni lakoom s kojom su izdrali post i ienjem organizma koje su doiveli. Mnogi narodi, meu njima ve spomenute Hunze, esto i dugo poste. Verovatno se upravo tu krije temelj njihove dugovenosti. Naravno da je veoma vano da se ovek ne upusti u post bez ikakve pripreme, jer su pripreme neophodne naem telu. Kada sam prvi put postio, na svoje iznenaenje sam posle nekoliko dana otkrio da me hrana uopte vie ne zanima. Stajao sam usred jednog supermarketa i gledao s nevericom na uurbano tranje domaica za hranom. Ne bi trebalo da zvui prepotentno, ali sam oseao zadovoljstvo to sam se oslobodio te udne navike da jedem. Lakoa postojanja i jasnoa misli proimali su moje bie. Isto to se deavalo i mnogima koji su pokuali da poste nekoliko dana. Osim prva tri dana, kada se ljake u najveoj meri odvajaju i krue po telu, ovek se moe sasvim ugodno oseati. Snaga posta da nas oslobaa ljaka i podmladi je nenadmana i ve hiljadama godina povezana sa svakom kulturom. Svakako da je potrebno da se naglasi da je post o kojemu govorimo potpuni post samo sa obinom vodom ili biljnim ajevima. 185

Samo u sluaju tekog optereenja ljakama, poplave kiselina izazvane postom koju telo ne uspeva da savlada, i samo uz dozvolu lekara, mogu se umesto vode upotrebiti svee ceeni cokovi. Pre svega dolaze u obzir ve spomenuti sokovi stabljika jema koji treba da popune spremita u telu ispranjena postom. Ono to tom prilikom moete podneti, bie najbolje za vas. Sa kupljenim vonim sokovima veina osea da im je post jo tei, jer je u takvim sokovima sadran beli eer. Sokovi od stabljika jema suprotno tome, svojim niskim sadrajem eera ne izazivaju elju za eerom , ve je samo umanjuju. Prvih dana i sporadino svakih nekoliko dana moe se dogoditi da doe do takozvanih kriza. U tim, uglavnom kratkim fazama, ovek se osea slab, vrti mu se u glavi, ponekad je ak i razdraljiv. Veoma je vano da se upravo u tim trenucima izdri, jer se upravo tada odvajaju teke ljake i zato se isplati istrajati. Post, kombinovan s baznim kupkama i pijenjem soka od stabljika jema je najbra fizika metoda da se starenju pokau vrata. Redosled ponaanja prilikom posta za podmlaivanje: Odvojte sebi dovoljno vremena i volje za svoju super kuru mravljenja Svaka tri dana uzimajte klistir s toplom slanom vodom, kojoj na svaku litru dodajete oko jednu veliku kaiku sobe bikarbone. Bazne kupke ne smeju u toku posta zbog krvotoka da budu suvie tople. Osigurajte sebi dovoljno kretanja na sveem vazduhu. Pijte mnogo tenosti u obliku biljnog aja koji puni spremita u telu ili vode koja vas isti. Pazite na faze oputanja od stresa, molite se. Iskoristite mogunost ienja creva od naslaga putem opisanih klistira.

186

 Uivajte u trenutnom oseanju da ste slobodni od svakog pritiska da se brinete o hrani. I vi i vae telo imate sada zaslueni godinji odmor.

Biete zaista iznenaeni ishodom. to due postite, to vam post lake pada i to su vei rezultati i vraena mladost. Moete postiti i samo nekoliko dana i kasnije ak neto vie, ve kako vam odgovara. Opreznost se preporuuje samo u sluaju otpornosti na insulin. Da bi se uspenost ienja jo poboljala, moete jednom sedmino prilikom dueg posta popiti posoljenu supu od povra. To dovodi do toga da se elije kratkotrajno rastegnu i da onda prilikom skupljanja nekoliko puta ispumpavaju iz elija vrste, intracelularne ljake. Posle posta i za vreme posta osetiete u celom telu da se dogaa proces podmlaivanja. To je svedoanstvo svih onih koji su se odluili na jedan dui post. Posle toga se telo osea vre, zdravije, ruiastije, jasnije, jednostavno mlae. Postoje, usput da spomenemo, mnoge dobre knjige o postu. Iako izgleda pomalo pustolovno, sledee ima neshvatljivo delovanje da isti i podmlauje. Pijte odmah posle posta u toku dva do pet dana samo destilovanu vodu. To moete slobodno initi jednom do dva puta u godini. Destilovana voda ima mnogo vie snage ienja i odvajanja naslaga ljake nego obina voda, jer se mnogo bolje izjednaava sa njima. Potpuno je pogreno kada se tvrdi da destilovana voda ispira iz tela dragocene minerale. U stvari, ispiraju se samo anorganske naslage, a ne i dragoceni minerali. U amerikoj mornarici pije se na velikim brodovima samo destilovana voda, mesecima i godinama, bez ikakve tete po zdravlje mornara. ista, destilovana voda se mora kupovati u apoteci, jer je obina destilovana voda za glaanje suvie optereena.

187

Ova procedura ima jednostavno kao posledicu da isti i inae teko dostupnu intracelularnu elijsku tenost. Poto smo prvo isprali ekstracelularnu elijsku tenost putem posta, dolazi sada do poveane razmene tenosti iz unutranjosti elija u spoljnu sredinu i to u velikom stilu. To ima za posledicu da ono to smo u obliku tekue svee vode popili, ima sada mogunost da ukupnu koliinu zagaene intracelularne tenosti bolje ispere i nadomesti. Ova metoda potpuno obnavlja tenost u limpfnom sistemu. Niko, koji uiva proseno zdravlje, nee imati nikakvih problema sa ovom vrstom posta. Meutim, pazite da osigurate sebi dovoljno mira, u vremenu kada nita ne jedete. Nita vam se ne moe dogoditi, jer sam i sam nekoliko puta postio na takav nain. Dogodilo se samo da su laki bolovi u predelu bubrega, koje sam esto imao, sasvim iznenada nestali. I nemojte se uditi ako vam urin posle posta izgleda kao tamno irsko guinness pivo. To je dobar znak, ali i znak da treba da pijete vee koliine vode, to opet bre obnavlja na organizam. ivotna snaga ne mora se vie usredsreivati na varenje. Ona je time slobodna da obnavlja i podmlauje telo. Uskoro ete primetiti kako vam manje i vee povrede bre i bolje zarauju, ali i povrede na dui i duhu. Proces ienja od ljaka isti i psihu i intelekt i moe da pomogne oveku da postane onakav kakav je uvek eleo da postane. Ishrana prilagoena potrebama oveka i post navode nas uvek na jednostavnost. Uvek se iznova zadivljujemo kako se ovek moe jednostavno i potpuno ishraniti, ako se hrani onako kao to je to nekada bilo zamiljeno. Post je prilagoavanje ivota. To nije jednostavno neko besmisleno odricanje, ve izostavljanje onoga to optereuje i blokira. Brzo ete ustanoviti da se vae disanje blagotvorno usporava. Jedan velianstveni znak da je proces podmlaivanja u punom jeku!

USTANOVITE SVOJU VRSTU LJAKE

188

U ovom poglavlju e se govoriti o raznim vrstama ljake, koje sam posmatrao. Razmovrsni tipovi ljake temelje se na ve spomenutim nasleenim sklonostima. Sledea podela je pre svega vana za mukarce od 20 do 60 godina starosti, jer mukarci, kao to je ve bilo spomenuto, nemaju redovnu mogunost da se trajno oslobaaju ljaka kao ene. To je ujedno i razlog zato se ene ne mogu tako lako uklopiti u sledeu emu tipova ljake, jer su znaci starenja kod ena sve do menopauze ipak dosta prikriveni. Sledei navodi tipova ljake su za ene samo priblini, jer kod njih i nisu tako lako uoljivi. Te tipove ljake nazvane su ehorobusne, ehofiligrane, esonormalne i eho-eso-meivite. 1. Eho-robusni (severnjaki) tip ljake Ponimo s tipom ljake koji se pokazuje preko neto vreg spoljanjeg oblika tela. Graa tela takvog oveka je neto snanija, s ne tako snano izraenom, ali neto svetlijom maljavou. Kosa na glavi je veoma gusta i tek vrlo kasno se proreuje. Skloniji je da osedi nego da izgubi kosu. Vezivno tkivo je deblje i vre i ponekad deluje kao isueno. Sklon je debelim prstima i uglavnom nije nene grae. Ima dobro razvijenu muskulaturu, vene se jedva primeuju. Vrat ponekad deluje kao da je skraen. Koa, pre svega na licu i prsima, moe da bude sklona lakom crvenilu. Graa noktiju je vrsta. Apetit je redovan, varenje neto usporeno. Raspoloenje mu je zamiljeno i orijentisano na oseanja tela. Dobro pamenje, ponekad s malo polaganijom, ali sigurnom moi shvatanja. Kod ena ovog tipa najee se dogaa da su sklone masnijoj kosi i nemaju neku izrazito nenu grau. Veinom imaju celulita i neto iru zadnjicu (time ne mislim da su prekomerno teke) i naginju da budu gazde u kui. 2. Eho-filigranski (junjaki) tip ljake

189

Tipu 2 kosa opada neto ranije, ali i osedi. Izrazita je sklonost prema tonzuri i gubljenju kose na uglovima ela. Deluje neno po svojoj grai, s neto tamnijom maljavou, koja je i na telu mnogo izraenija nego kod tipa 1. Konture tela su nenije i izraenije. Graa kostiju i miia je srednje izraena. Ovaj tip je neniji, mraviji i dobro proporcionisan. Nokti su meki. Reaguje osetljivo na otrove iz hrane, na droge, alkohol i nezdravu atmosferu. Po svom biu ima otar i dobar dar zapaanja, ali esto praen nestrpljivou. ene tipa 2 su takoer nene grae i manjeg rasta sa sklonou prema neeljenoj snanijoj maljavosti. 3. Eso-normalni (horizontalni) tip ljake Ovaj tip ima punu, delimino vrlo gustu kosu i spolja gledano je najmanje upadljiv. Spolja ga je zato neto tee odrediti. Graa njegovih kostiju je srednja do laka, ponekad ak i nedovoljno razvijena manja i tanja. Kosti, zglobovi i vene esto upadljivo izraeni. Sklon je unutranjim problemima, kao to su kamenje u bubrezima i ui, zapaljenju ivaca, problemima sa srcem i krvnim sudovima, bolovima u leima i drugim slinim pojavama kao posledicama naslaga ljake. ene ovoga tipa imaju velikih problema s mesenim ciklusima, nervnom osetljivou i zapaljenjem vena. Oi im ponekad lee duboko u onim upljinama. 4. Eho-eso-meoviti tipovi ljake Kao kod svih drugih genetskih sklonosti i ovde moe da doe do sloenijih meovitih oblika, uslovljenih tipom nasleenih toksinih tipova naslaga. To su tipovi koji predstavljaju meavinu izmeu tipa 1, 2 i 3, ali su takvi rei. Zajedno sa starenjem i kod izuzetno velikog nivoa nagomilavanja ljaka, prelaze svi tipovi i tako u jedan sve sliniji meoviti tip. 190

To znai, to je vremenom sve snanije taloenje ljake, to su i zastupljeniji ostali tipovi taloenja. Na primer: sa podnadulou i crvenom koom na glavi javlja se i opadanje kose i proirenje vena, zajedno s kamenjem u bubrezima.

KOJEM TIPU PRIPADATE? Odgovor na ovo pitanje e nam neto pomoi da preonaemo svoj pojedinani profil taloenja ljake. Najbolje je naravno kada se trajno ne moete pronai ni u jednom od ovih predloenih tipova. Biti izvan tipova je najzdraviji tip i njemu treba svi da teimo. Recepti za podmlaivanje za svaki od ovih tipova Mi se moemo najjednostavnijim i najloginijim koracima ponovo podmladiti i vratiti sat vremena unatrag. Kao i na svakom drugom podruju ivota i ovde je kontinuitet veoma vaan. Niko ne moe postii uspeh ni u emu, ako ne sledi dosledno i strpljivo zadate smernice i uputstva. Ako smo zaista spremni da krenemo, zaista e nam biti lako da to i uinimo. Moete sada s ovim sledeim kondenzovanim metodama da usporite proces starenja ili da ga ak i preokrenete. Pazite samo na ovo: to je neko nagomilao vie ljake, to je potrebna vea panja prilikom njenog uklanjanja. Krize u toku procesa izleenja mogu da budu veoma snane, ali nije potrebno da to budu. Nauite se da oslukujete svoje telo. Ako niste sigurni, treba da se obratite nekom kompetentnom lekaru ili medicinskom strunjaku.

191

PETNAEST KORAKA PREMA TRAJNOM MLADALAKOM IZGLEDU 1. Zaponite svoju pojedinanu kuru podmlaivanja odreivanjem svoga tipa taloenja ljake. 2. Ozbiljno razmislite o svom konanom cilju: koliko daleko elite da idete i ta ete morati da menjate u svom uobiajenom nainu ivota? Ve prema cilju koji ste sami izabrali, odaberite sebi iz ovog plana ono to elite, jer je ovo pojedinaka radna knjiga. To je va lini plan podmlaivanja, tano prema vaim potrebama. 3. Oslobodite najpre paljivo korene mladosti. Oslobodite svoj organizam naslaga ljake (Veoma vano kod tipa 1!), odaberite i hranu onako kako je opisano. 4. Hranite se u skladu s potrebama ljudskog roda. Malo po malo treba da se priviknete na prirodnu ishranu . Sve to ivi u biljnom svetu je na bazini pomonik u podmlaivanju. Uspeh se najbre postie rukom ceenim sokovima voa i povra. 5. Redovno se sluite dragocenim baznim kupkama. Moja preporuka svakom tipu: Tip jedan, dva puta, ali najvie tri puta sedmino. Ti dva, maksimalno dva puta sedmino, sa snanim etkanjem koe tela. Tip tri, samo jedno sedmino, snano etkati kou na telu, ali ne suvie dugo. 6. Uzmite pri tome koliko god vie moete preporuenih dodataka ishrani, najbolje etvorostruko veu dozu od preporuene. Uinite da vam dnevna doza prirodnih dodataka ishrani pree u naviku.

192

7. Uivajte u blagodatima soka od stabljika jema do pola litre dnevno. Molim vas da dozu veoma polako poveavate. Prah soka od jema bio bi moda najprihvatljivija alternativa. 8. Nauite, da diete pravilno i da se opustite. Udiite energino svoju mladost, tako da za bilo ta drugo ne preostane mesta! 9. Postite po mogunosti intenzivno i onoliko dugo koliko moete izdrati. Planirajte svoje godinje vreme posta i redovnim klistirima. 10. Najtoplije preporuujem da svake tree godine obavljate dvo ili tromesenu kuru sa uzimanjem enzima, kao to je, na primer, Regulat. 11. Postarajte se za to vie sveeg vazduha, razmiljajte o nabavci nekog dobrog ionizatora. 12. Energetizirajte svoju vodu za pie po metodama kao to su vrtloenje (kao uzvorska voda), to je vrlo vano za tip 3!

VANA UPUTSTVA: Svi oni koji bi eleli da zdravi doekaju duboku starost, a koji nisu spremni da promene svoj nain ivota, preporuujem da razmiljaju o nabavci ionizatora vode, o Schuissler soli i o ovde preporuenim dodacima ishrani i redovnim baznim kupkama. Tako bi ovek mogao i dalje da ivi kako je navikao, ali i da u nekoj meri poniti ili bar umanji posledice civlizacije. Uporeenja potrebe tipova: Tip 1 voli bazne kupke i hranu bez soli. Njemu je najlake da se oslobodi ljaka. Tip 2 treba ese da etka kou, a posebno kou glave. Njegova preporuena namirnica je proso. Njemu je neto tee da se oslobodi ljake i potrebne su mu jake bazne kupke. 193

Tip 3 treba da se u obilnoj meri slui sokovima da bi se iznutra oslobodio naslaga ljake, tako da se naslage vie ne stvaraju. Preporuuje se pijenje kombuhe. Za njega je najvanije da se oslobodi ljaka. ta treba uiniti: ogranienje tete prihvatanje novog, jasnog razmiljanja poveanje snage saniranje stanja ienje creva ienje krvi ienje limfe ienje elija remineralizacija revitalizacija znai podmlaivanje

Ako bismo sada tom metodom uspeli da dosegnemo i do ljaka koje su stare 20 godina i da ih uklonimo, tada smo potencijalno stvarno postali 2o godina mlai. im telo stare elije potpuno zameni novima, to se dogaa u razdoblju od 11 meseci do dve godine, postajete potpuno novi ovek s jednim potpuno novim telom. Naravno, ako ostanete pri svom novom nainu ivota. A ta bi vas moglo spreiti da to i uinite? TOK PROCESA PODMLAIVANJJA 1. Odluka, motivacija, oduevljenje i jasno razmiljanje 2. Postavljanje ciljeva na podruju zdravlja 3. Promena ivota 4. Telesne krize uklanjanja otrova 194

5. Lako slabljenje tela zbog pokrenutih ljaka 6. Stalno poveanje oseanja blagostanja 7. Oslobaanje pd stresa, pojednostavljenje ivota na ono to je bitno 8. Na cilj: vidljiva i unutranja mladolikost

Da bi postiglo mladolikost telu je potrebno, uzimajui u obzir starost i koliinu ljake od nekoliko sedmica, preko meseci, pa svce do nekoliko godina. Toliko mora da traje dok sve razne elije u telu ne budu zamenjene novim, mladim elijama. Krvne elije se najbre obnavljaju, a nervne elije najsporije. Ove nove mlade elije su potencijalno isto tako mlade kao i elije mladih osoba. Ako istrajete na tom putu, moi ete da svoju mladolikost dugo zadrite. Opti i vidljivi tok podmlaivanja se jasno vidi po: lepoj, ruiastoj koi veoj elastinosti veoj istrajnosti i izdrljivosti mirnijem i radosnijem raspoloenju i veoj bliskosti Bogu veoj ivotnoj radosti boljem zraenju boljem stanju zglobova i razvijenijoj muskulaturi vrem samopouzdanju boljoj preplanulosti tela vrjoj kosi, noktima i koi snanijem telu odravanju libida dobrim i otrim ulima, boljem sluhu, otrijem vidu 195

snanijoj prokrvljenosti veoj duhovnoj i duevnoj pokretljivosti novi uvid u stvari intenzivnije proivljavanje bore, velike pore i ilice nestaju

Neki od onih koji su itali ovaj materijal stvarno e uspeti da zaustane proces starenja i uivati u jednom dugom, srenom, zdravom i mladalakom ivotu. Drugi e dozvoliti da se sve odvija po starom, da njihovo telo polako propada. Niko ne moe doneti odluku umesto vas, samo je na vama ta ete uiniti s informacijama koje ste dobili. Ovo je jedna vrsta radnog predloga kako da korak po korak ponovo steknete svoju mladalaku okretnost i ivahnost. Naravno, ovo nije nain da se stene neki veni ivot, jer se veni ivot moe, prema Bibliji, dobiti samo u vreme Hristovog drugog dolaska, ukoliko smo mu na vreme predali svoje srce i upravu nad svojim ivotom. itanje Biblije i molitva, predanje Bogu i poverenje u Njega mogu nam pruiti apsolutnu sreu. Svakako da treba preporuiti i knjige Velika borba i enja vekova, amerikog svetski poznatog autora Elen G. Vajt, jer nam uz Bibliju pomau da steknemo unutranju ravnoteu i nadu u bolju budunost. to zdravije, fiziki, mentalno i duhovno, budemo iveli to emo pre dobiti i mogunost da pravu zrelost u znanju, mudrosti i istoti dostignemo ve u ovom ivotu u uskoj povezanosti s Bogom. Osim toga, dragocenu pomo mogu da nam prue i predavanja prof. Dr. Waltera Veitha, univerzitetskog profesora biologije, zoologije, geologije i psihologije, poznatog spesijaliste za pitanja evolucije, koji je naunim istraivanjima doao do saznanja da je stvaranje jedina nauno opravdana i realna mogunost nastajan ja naega sveta i ivota na njemu. On je niz predavanja objavio na sajtu pod naslovom

196

Amazing Discoveries koja tano pokazuje da Biblija u svemu ima pravo. Na temelju ovih predavanja lako se moe shvatiti da je teorija o evoluciji samo jo jedna nova religija, u koju ne veruju ni njeni svetenici, ali je brane pred narodom da bi sauvali svoja visoka i dobro plaena mesta. Dok se sve naune teorije empirijski iz raznih aksioma eksperimentalno razvijaju, kod teorije o evoluciji se dogaa upravo suprotno. Ljudi tvrde skoro fanatiki da je evolucija jedina prava istina, pa tek onda oajniki trae dokaze kojima bi je potvrdili. Nije zato nikakvo udo da se dogaa, poto te sile u svojoj vlasti imaju sve univerzitete u svetu, da profesori koji ustaju protiv teorije o evoluciji posle usmene opomene gube svoje mesto i bivaju otputeni. To se dogaa i novinarima koji se ne dre unapred propisanog sistema, iako slubeno cenzura ne postoji. Poto se u okviru naune analize ne mogu pronai dokazi, sva tumaenja se daju u smeru dokazivanja teorije o evoluciji, dok se istovremeno uklanjaju ili zatakavaju sve injenice koje joj ne idu u prilog. Kada se neko kao fiziar pozabavi radiokarbon metodom odreivanja starosti, shvata koliko je besmisleno netana i nedokazana ta metoda. Po toj metodi su upravo nastale vulkanske stene milionima godina stare. Posle dublje naune analize moe se doi do zakljuka da je teorija o evoluciji samo nedokazana teorija i da e to i ostati. U Bibliji u samom poetku se nalaze pravila zdravog naina ivota. Tu su zapisani i podaci da su prvi ljudi, naravno s mnogo boljim genima od ljudi sadanjeg vremena, sa iskljuivo biljnom hranom iveli proseno i nekoliko stotina godina. Kada su ljudiu u svoju ishranu uneli i meso, njihov ivot se dramatino skratio, iako tu treba ubrojati i druge vane faktore, kao to su kosmiko zraenje i mutacije gena. Poto se ovi podaci ljudima dananjeg vremena ine neverovatni, proglaeni su za legendu, iako se na sve strane nalaze dokazi koji ih potvruju.

197

Naravno, ovek uvek ima mogunost i priliku da sam razmotri sve dokaze, bar onoliko koliko ih ima na raspolaganju i da sam donese svoje zakljuke. Postoje dva meusobno suprotna tumaenja nastanka ovoga sveta i ivota na njemu. Jedan je biblijski izvetaj o stvaranju, a drugi je teorija o evoluciji. Naravno, to nisu samo meusobno suprotstavljena tumaenja, ve i dva meusobno suprotstavljena tabora, naina ivota, oekivanja od ivota, to su dva prilaza ivotu i meuljudskim odnosima. Naravno, poto je teorija o evoluciji nala svoje uporite u najviim akademskim krugovima i poto se na sve strane slavi kao dokazana nauna teorija, moraju je podupirati svi akademici i zastupati je kao istinu, jer im od toga zavisi i celokupna akademska karijera. Sa druge strane, zastupnici stvaranja, kreacionisti, proglaavaju se za zaostale ljude, koji veruju u legende i mitove, koji ne znaju da misle na nauno prihvatljiv nain. Deca se primoravaju da od malih nogu ue teoriju o evoluciji kao da se radi o nauno dokazanoj istini, tako da su indoktrinisana tom idejom i uopte i ne razmatraju mogunost da im se podmee teorija umesto stvarne nauke. Religija i religioznost su karakteristike oveka od samog njegovog poetka. Jedan veliki antropolog, pronalaza takozvanog ovekovog pretka, sinantropa, uvereni evolucionista, izrekao je jednom prilikom znaajnu misao kada su ga upitali u emu je sutinska razlika izmeu oveka i ivotinje: Nema tako nisko razvijenog ljudskog drutva da u njemu ne postoji neki trag religije, i nema tako visoko razvijenog ivotinjskog drutva da se u njemu moe nai neki trag religije. Religija, dakle, obeleava oveka kao bie i sutinski ga razlikuje od svake, pa i najrazvijenije ivotinje. Ve je to i Plutarh ustanovio: ovek moe nai naselja bez zatitnih zidina, bez pismenosti, bez vladara, bez dvoraca, bez blaga i novca, bez pozorita i kola, ali jedan grad bez svetilita i bez boanstva nije jo niko video i nee ga niko ni videti! Jedan od najistaknutijih predstavnika svoga doba, filozof i knjievnik Volter, je izjavio: Kada ne bi bilo Boga, ovek bi ga morao stvoriti! Ali On postoji! Cela nas priroda upuuje Njemu! 198

Blaise Pascal, francuski mislilac i pisac, ovako se izrazio kada su ga upitali da kae svoje miljenje o ateizmu: ta sve neverovatno nevernici moraju da veruju da bi ostali nevernici! Ve spomenuta video serija predavanja profesora Waltera Veitha nudi nam da se sami uverimo koja je od ove dve velike dananje religije, naime teizma i ateizma, u pravu. Posle tih dokaza emo razumeti kako u stvari funkcioniu politika, privreda i religija i kako veto putem medija centri moi nama manupuliu da verujemo sve to nam se servira s njihove strane i da ak budeno duboko uvereni da smo sve pravilno shvatili. Najvea la se najlake prihvata kada se povee s deliima istine. S druge strane, istina je da se u naem svetu umesto evolucije koja nas vodi napred, zapaa neprestana degeneracija, to se i arheoloki moe dokazati. Naime, vetina starih i prastarih kultura je neobjanjiva dananjem oveku. Zatim, pronaeni su ljudski skeleti visoki skoro etiri metra! Problem je u tome to se takva otkria smesta zatakavaju i ne objavljuju, jer centri moi raspolau medijima. Kada bi se prikazalo sve to je otkriveno, teorija o evoluciji bi se raspala kao kula od karata. I jo neto, da se ovek zaista razvio evolucijom ne bi imao ni savesti ni dobrote, jer bi se to suprotstavilo naelu prirodnog odabiranja i preivljavanja najsposobnijih i najsnanijih! Sve nas to osvedoava da teorija o evoluciji dolazi iz jednog drugog izvora, koji e, na alost, uivati prevlast na naoj planeti sve do drugog Hristovog dolaska. U stvari, ova sila e uz pomo novog svetskog poretka i nove, lane, svetske religije postati najvea sila u ljudskoj istoriji. U ovoj novoj svetskoj religiji sjedinie se sve lane zamisli svih religija i potovaoci prave biblijske religije i biblijske nauke o stvaranju sveta bie proglaeni za netolerantne fanatike i bie progonjeni kao jeretici, to nam za sada u okvirima dananjeg demokratskog drutva izgleda neverovatno. Meutim, i Hitler je u dvadesetom stoleu izgledao kao

199

anahronizam, kao neto nezamislivo i nespojivo sa stanjem svesti modernog oveka, pa se ipak pojavio i odigrao svoju alosnu ulogu. Sve to je u Bibliji i u Knjizi proroka Danila proreeno pre mnogo hijada godina. Radi se o tome da svaki ovek u istoriji oveanstva dobija vreme za odluivanje, za donoenje odluke od koje e zavisiti njegov veni ivot. Prilikom drugog Hristovog dolaska na kraju sveta o ovom obliku, morae svaki ovek da ve ima gotovu odluku da li e izabrati Hrista i ivot u skladu s dobrom saveu ili lanu svetsku religiju i time drugu stranu. Ova odluka znai ili veni ivot u savrenom uskrslom i besmrtnom telu i u savrenoj radosti s naim Stvoriteljem ili venu smrt. Upravo zato e na Stvoritelj pre svoga dolaska dozvoliti maksimalno razvijanje obe strane, tako da svaki ovek moe na vreme doneti svoju odluku, Biblija ili evolucija, istina ili zabluda, prava ili lana religija! Upravo u tom smislu bih preporuio niz predavanja profesora Waltera Veitha pod naslovom Creation versus Evolution u kojima se profesor Veith vrlo temeljito i uspeno bavi tematikom porekla ivota. Iako nije teolog, ve svetski priznati naunik, on biblijske aspekte sadanjeg vremena posletka veoma konkretno povezuje s dokazima o postojanju tih opasnih krugova moi. Ovi krugovi se staraju da svi naunici, od biologa do arheologa, koji stvaranje nauno potvruju budu izloeni podsmehu. Iako danas i mnogi crkveni krugovi podravaju evoluciju da ne bi izgledali zastareli, ona je ipak izmiljena samo zato da ljudi odbace Boga i da se odvrate od Njega. Zato elim da naglasim da nam nijedna Crkva, mala ili velika, ne moe osigurati veni ivot, ve nam to moe doneti samo zajednitvo s Bogom, koji je za nas umro na krstu, tako da uprkos svojim gresima i nedostacima, ukoliko donesemo pravilnu odluku i ukoliko se trudimo da po njoj ivimo, dobijemo veni ivot kao dar od Boga. Veni ivot nam tako stoji na raspolaganju iako je plata za svaki greh smrt. Dananje velike i male hrianske Crkve uzimaju Bibliju samo simboliki u obzir, i dre se u stvari samo starih nebiblijskih, 200

paganskih tradicija, kojima su dale hrianska imena. Biblija tako posvetovljene hrianske zajednice naziva Vavilonom i poziva sve istinske hriane da izau iz njih. I iza druge krajnosti u obliku harizmatikog izpoljavanja religioznosti stoji druga strana u velikoj borbi izmeu dobra i zla. Takozvani udesni darovi vere kao to su znanje navodnih aneoskih i nepoznatih jezika, sposobnost leenja verom i padanja u zanos nisu nita drugo nego darovi druge strane, strane mraka, koja na taj nain zavodi ljude s pravog puta. Na kraju ovog materijala elim vam od srca da vam Bog da dovoljno prave snage da donesete i pravi zakljuak o poetku ivota na zemlji i o njegovom nastavku sada. Naime, da donesete pravu odluku o tome kako ete iveti i ta ete initi da biste stali na stranu ivota, na stranu istine i pravde!

201

202

203

204

205

206

207

208

209

210

211

212

213

214

215

216

217

218

219

220

221

222