1.

1)

2. 2)

3. 3) 4. 4)

Nabrojati osnovne fizičke veličine i jednice SI? dužina {metar(m)}, masa{kilogram(kg)}, vreme {sekunda(s)}, jačina električne struje {amper(A)}, termodinamička temperature {kelvin(K)}, svetlosna jačina{kandela(cd)}, količina materijala{mol(mol)} Kako se dele fizičke veličine, obrazložiti? Dele se na osnovne i izvedene. Osnovne se ne definišu formulama već opisom njihovog merenja i biraju se na međunarodnim konferencijama, dok se izvedene definišu iz osnovnih pomoću fizičkih zakona. Sta je predmet kinematike? Predmet kinematike je kretanje tela ne uzimajući u obzir uzroke koji dovode do tog kretanja. Veličine kod kinematike su put, brzina, vreme i ubrzanje. Kako se definiše srednja brzina materijalne tačke? Srednja brzina se definiše kao količnik pomeraja tela i vremena za koje je izvršilo pomeraj. x

Vsr

t

5. 5) 6. 6)

Napisati izraze za trenutnu brzinu i ubrzanje kod promenljivog paravolinijskog kretanja, nabrojati vrste pravolinijskog kretanja.

Vtr

x, atr t

V t

, uniformno i promenljivo kretanje

Grafički prikazati preĎeni put i brzinu u funkciji vremena kod jednako promenljivog pravolinijskog kretanja. Brzina zavisi od vremena linearno, dok pređeni put zavisi po kvadratnoj funkciji.

7.

Napisati izraze za trenutnu brzinu i ubrzanje kod krivolinijskog kretanja, šta je tangencijalno a šta normalno ubrzanje, koliko je ukupno ubrzanje ?

7)

V tr

dx, a tr dt

d V . Tangecijalno ubrzanje je ubrzanje koje deluje u pravcu brzine dt

8. 8)

9.

i utiče na intenzitet brzine dok normalno ubrzanje deluje normalno na brzinu i utiče na njen pravac i smer. Ukupno ubrzanje je vektorski zbir ova dva ubrzanja a intenzitet mu je koren zbira njihovih kvadrata. Koje je to kružno kretanje i šta je period kružnog kretanja? Kružno kretanje je ono kod kog postoji tačka u sistemu od koje je u bilo kom trenutku telo konstantno udaljeno (centar kružnice) iliti kreće se po kružnici. Period kružnog kretanja je vreme potrebno telu da jednom opiše kružnicu. Definisati veličine kod kružnog kretanja koje su analogne brzini i ubrzanju kod pravolinijskog kretanja i navesti njihove jedinice u SI. Brzini je anologna ugaona brzina {

9) 10. 10)

( ) }, a ubrzanju ugaono ubrzanje { s

}.

s2

Definisati kosi hitac i napisati izraze za maksimalnu visinu i domet kosog hic. Kosi hitac je kretanje tela kome je zadata početna brzina, čiji ugao pravca nije normalan o odnosu na podlogu, a zatim prepušteno uticaju gravitacione sile.

H max
11. 11)

Vo2 , x 2 g max

2Vo2 cos( ) sin( g

)

Vo2 sin( 2 ) g

Šta je domet kosog hica i pod kojim uslovom je maksimala? Domet kosog hica je rastojanje koje telo pređe po horizontali kada je u visini sa tačkom iz koje je počelo kretanje. Maksimalna je pod uslovom da je telo izbačeno pod uglom od 45 u odnosu na horizont. Sta je predmet dinamike ? Predmet dinamike je proučavanje veze između kretanja tela i uzroka koji dovodi do njegovog kretanja. Kako glase I i III Njutnov zakon dinamike, napisati izraze? I Njutnov zakon - Svako telo teži da ostane u stanju mirovanja ili niformnog pravolinijskog kretanja sve dok dejstvom spoljašnjih sila nije prinuđeno da promeni svoje stanje.
n

o

12. 12) 13. 13)

Fi
i 1

0

III Njutnov zakon - Uzajamno dejstvo dva tela je uvek jednako i suprotno usmereno, odnosno sila akcije i reakcije uvek ima isti intenzitet i pravac a supotan smer. 14. 14)

Fa

Fr

Kako glasi drugi Njutnov zakon dinamike ? Promena impulsa u vremena proporcionalna je sili koja deluje na telo i

vrši se u pravcu te sile. F ma 15. Šta je impuls. a šta impuls sile ? 15) Impuls je vektorska velicina istog pravca i smera kao brzina čiji je intenzitet m puta veći od intenziteta brzine. Impuls sile je vektorska veličina istog pravca i smera kao sila čiji je intenzitet t puta veći od intenziteta sile. 16. Šta je impuls i kako glasi zakon održanja impulsa za zatvoreni i otvoreni sistem ? 16) Impuls je vektorska veličina istog pravca i smera kao brzina čiji je intenzitet m puta veći od intenziteta brzine. Vektorski zbir impulsa tela koji čine zatvoreni

20) Ako se telo nalazi na strmoj ravni čiji se nagib može menjati.sistem u toku kretanja ostaje konstantan.vektor puta Jedinica za rad je [ Rad u opštem slučaju je:  F  A   F B . pa se koeficijent dinamičkog trenja može max izraziti kao d tan( ) . Et . koeficijent statičkog trenja jednak je tangensu ugla tan( max ). Rad je skalarna veličina definisana 2-ma vektorskim veličinama. Na sličan način može se odrediti koeficijent dinamičkog trenja. at V2 r 19. poseduje je svako telo Ep m g h 24. a sila dinamičkog Ftrd = d Fn . Et Ek Ep Primer: Slobodno padanje tela bez početne brzine.const. U tom trenutku (granicni ugao komponenta težine F jednaka je sili statičkog trenja (1) (2) (3) (4) F Ftrs . Potencijalna – energija mirovanja. težina tela se može razložiti na komponentu F F// duž strme ravni i normalnu komponentu Fn . Kinetička – predstavlja meru mehaničkog kretanja tela k Ek m v2 2 2. Kada se telo . 17. Čemu je jednaka sila trenja. čistoće i hrapavosti dodirnih površina. Statički koeficijent trenja je veći od dinamičkog.elementarni rad  E . Pokazati kako se pomoću strmme ravni odreĎuje koeficijent trenja « mi » izmeĎu podloge i tela. ima pravac poluprečnika i smer ka centru. 21) Mehanički rad je mera dejstva odgovarajuće sile. Kako se definiše rad u mehanici i koja je jedinica za rad u SI? Napisati izraz za rad u opštem slučaju. 24) U zatvorenom sistemu tela između kojih deluju samo konzervativne sile mehanička energija se održava tj. pri kome počinje klizanje tela po strmoj ravni. sile jake i slabe interakcije. od čega ona zavisi a od čega ne ? 19) Eksperimentalno je dokazano da se sila statičkog trenja Ftrs može izraziti kao d . Koja je veza izmeĎu rada i energije ? 22) Rad opisuje promenu energije  E k A . U prirodi postoje gravitacione. ne menja se u toku vremena. max . U oba izraza s i Ftrs = s n predstavljaju koeficijente statičkog i dinamičkog trenja. za održavanje njegovog uniformnog kretanja potreban je manji ugao strme ravni . Promena impulsa otvorenog sistema jednak je impulsu rezultantne sile.sila ds . čemu je jednako ? 18) Centripetalno ubrzanje deluje na telo kada se kraće po kružnici.koeficijent proporcionalnosti (konstanta) 23. kada telo počne da klizi niz strmu ravan.rad . kada se zanemari sila trenja sa vazduhom. električne.vektor sile N m J  dA F ds ] (džul) . U kojim vidovima se javlja mehanička energija? 23) Javlja se kao: 1.elementarna dužina 22. Kako glasi zakon održanja energije? Navesti primer. Ftrs = s Fn d Ftrd = F// Fn max Q sin( ) Ftrs Fn Q cos( max ) s Zamenom izraza (4) i (3) u izraz (1) za statičkog trenja se dobija Prema tome. Vektorski zbir impulsa tela koji čine otvoren sistem u toku kretanja ne ostaje konstantan. Naime.promena energije A . Kada i kako na telo deluje cetripetalno ubrzanje. navesti jedinicu za silu u SI i nabrojati vrste sila u prirodi ? 17) Sila je uzrok promene stanja kretanja tela ili njegovoj deformaciji. 18. Ugao max ) se povećava sve dok telo ne počne da klizi. B . 21. F (=) N. Njegova ukupna energija E jednaka je njegovoj potencijalnoj energiji Ep m g h . 20.teorema energije i rada  F dA . Šta je sila. Oba koeficijenta zavise od vrste materijala.

površinskog i zapreminskog širenja čvrstih tela? 39) a l l 0 (1 (t t 0 )) l 0 (1 t) gde je l je duzina stapa na temeraturi t . 42.[W t J ] s Jedinica za snagu W (vat) s  M   F r I m r2 M Ek I što predstavlja II Njutnov zakon za rotaciono kretanje [ kg m ] 29. Matematička interpretacija zakona o održanju momenta impulsa glasi: Moment impulsa zatvorenog sistema se održava odnosno ne menja se u toku vremena L m v r  L const 38. Kako se izražavaju kinetička energija rada i snaga kod rotacionog kretanja? 29) Kinetička energija I 2 2 Rad kod rotacionog kretanja je kada podelimo sa A M d M dt dA Md dt dA dt Snaga se izražava Odnosno P M Q t Q t dA dt P dQ dt P M 30. 41. koje vrste sudara postoje i koji zakoni važe za njih? 26) Sudar predstavlja susret (interakciju) dva tela koji traje voma kratko ( 10 do 10 6 ) Sudari se dele na: 1. V 0c 2 3 0 V0 (1 l 0 duzina stapa na temperaturi t 0 0 c t ) gde je V 0 zaperemina tela na temperaturi 40. njegova potencijalna energija se smanjuje na račun kinetičke energija u bilo kojoj tački ostaje ista. 30) Moment impulsa L predstavlja proizvod rastojanja r materijalne tačke od ose rotacije I  const i njenog impulsa. termicki koeficijent zapremisnkog sirenja je negativan u tom intervalu pa se samim tim i gustina povecava sa porastom temerature. njena zapremina se smanjuje tj.pusti da pada. odnosno momenta sile Intezitet momenta sile je jednak proizvodu te sile i radijusa (nepoznat ostatak) 28. 25. Pozitivna nula se kod Celzijusa nalazi na -273 stepena dok je kod Kelvina na 0 K. Šta je moment inercije i kako se izražava? Koja mu je jedinica u SI? 28) Moment inercije predstavlja količnik mase tela i kvadrata radijusa kružne putanje. Idealno neelastične 3. Šta je snaga? Koja je jedinica za snagu u SI? 25) Snaga predstavlja brzinu vršenja rada. odakle je l formulu dobija se F S Ey t gde je F S normalan napon koji odgovara termickom naprezanju. Definisati moment sile? 27) Rotaciono kretanje tela je kretanje oko svoje ose gde svaka tačka tela obavlja kružno kretanje od ose rotacije. kada stap ne bi mogao da se skuplja ili izduzi. Ukupna P 26. Definisati moment impulsa i matematički interpretirati zakon održanja momenta impulsa. Šta je idealni gas ? 42) Kod gasova smatra se da je zapremina molekula gasa zanemarljiva u odnosu na zapreminu suda u kome se gas nalazi. Zanemaruju se medjumolekularne sile a sudar izmedju molekula gasa i zidova se . onda bi doslo do istezanja ili sabijanja sto se moze izracunati Hukovim zakonom: F SE y l l . Zamenom ove u prvu da se skuplja promena njegove duzine bila bi l l t . Idealno elastične 2. Anomalija vode se ogleda u tome da pri zagrevanju od 0 c do 4 c umesto da dolazi do porasta. ravnotezna ravnotezna temeratura smese ciste vode i leda na nomalnom atmosferskom pritisku. 41) Ako se na bilo koji nacin spreci termicko sirenje tela dolazi do njegovog termickog naprezanja. Napisati izraz za termičko naprezanje materijala. 39. Iz izraza se vidi da je gustina tela obrnuto 1 t proporcionalna temperaturi tela. Prva tacka je na 0 dok je druga na 100 stepeni. Sa Celzijusove skale se prelazi na Kelvinovu tako sto se broju iz prve C-skale doda 273. odnosno sto je veca temeratura to je gustina tela manja. Kako su povezani toplotni koeficijenti linearnog. Pri termickom naprezanju. Šta je sudar. Kad bi stap mogao l t . Ek m v2 2 . ta se dešava sa gustinom čvrstih i tečnih tela pri zagrevanju ? Šta je anomalija vode ? 40) gde je 0 gustina tela na 0 stepeni. Delimično elastične Za idelano elastične važi: zakon održanja energije i zakon održanja impulsa Kod neelastičnih važi: zakon održanja impulsa +ostatak energije se oslobadja kao toplota ili neka druga vrsta energije. 27. Napisati izraze za promenu dužine i zapremine čvrstih materijala pri zagrevanju. 1 A . Kako se formira Celzijusova skala? Kako je povezana Celzijusova skala sa Kelvinovom skalom? 38) U Celzijusovoj skali prava tacka je tacka topljenja leda tj. Druga tacka je temperatura kljucanja vode na normalnom atmosferskom pritisku.

gde je Q kolicina toplote koje je telo predalo ili primilo prilikom promene je specificni toplotni kapacitet. Unitrsnja energija gasa predstavlja zbir energija haoticnog kretanja mikrocestica sistema i energije njihovog medjusobnog dejstva. i je zbir stepena slobode rotacionog i .41 10 3 m 3 i sadrzi isti broj cestica a to je Avogadrov broj Na 6. 48) dQ d S dt dx . gustina se povecava i onda struji nanize. tt temeratura povrsine tela i tf temperatura fluida. n je broj molova gasa a je univerzalna gasna Vm je zapremina koju zauzima jedan mol bilo kog gasa pri normalnim uslovima. 47) Toplota se prenosi : provodjenjem (kondukcijom). 46. S povrsina normalan na pravac prostiranja toplote i dt dx temperaturni gradijent. Gej-Lisakov : Pri konstantnom pritisku zapremina gasa je proporcionalna termodinamickoj temperaturi ili termodinamickoj temperaturi ili V T P T const . Polozaj materijalne tacke odredjen je sa tri koordinate a polozaj krutog tela sa 6. Talasna duzina zracenja zavisi samo od temperature na kojoj se telo nalazi a ne od razlike njegove i temperature okoline kao sto je slucaj kod provodjenja i strujanja. S povrsina tela. Kako glase osnovni zakoni idealnih gasova ? 43) Osnovni zakoni idealnih gasova su Bojl-Mariotov. 44) Klapejron-Mendeljejeva jednacina : pV m RT odakle proizilazi pV R nRT gde su P. Bojl-Mariotov zakon : Pri konstantnoj temperaturi zapremina date kolicine gasa obrnuto je srazmerna pritisku ili PV const . Apsolutno crno telo ima emitovnost e 1. Sarlov : Pri konstantnoj zapremini pritisak gasa je proporcionalan Avogadrov :U jednakim zapreminama idealnih gasova. Kako se odvija prenošenje toplote strujanjem ? 49) Prenosenje toplote strujanjem nastaje strujanjem nekog fluida oko cvrstog tela.02 10 mol 1 . h koeficijent prelaza toplote sa povrsine tela na fluid. 48. m je masa tela a c 47. dvostrukog oscilatornog kretanja molekula. proizvod specificnog toplotnog efekta i molarne mase. Ako njihove temperature nisu iste onda dolazi do razmene toplote izmedju njih. na istoj temeraturi i istom pritisku. Šta je specifični toplotni kapacitet. nalazi se isti broj molekula (atoma). Toplotni kapacitet se definise kao kolicnik primljene toplote i povecanja temperature. E e T 4 . Gej-Lisakov. R je gasna konstanta a T je temperature gasa. e emitovnost tela. 2. const . Kako se odvija prenošenje toplote zračenjem? 50) Prenosenje toplote zracenjem vrsi se posredstvom elektromagnetnih talasa koje zrace zagrejana tela. 1. Molarni specificni toplotni kapacitet predstavlja kolicinu toplote potrebnu jednom molu materijala da povisi temperature za jedan stepen ili Kelvin i definise se kao n C 46) cM tj.a je stepen slobode translatornog. Daltonov : U smesi gasova koji medjusobno ne reaguju hemijski. top. Definisati molarni i specijalni toplotni kapacitet nekog materijala i koja je veza izmedju njih? Spec. zapremina i temperatura gasa. Sarlov. konstanta. 45. gde je dQ d trenutna brzina prenosenja toplote. a šta moralni specifični toplotni kapacitet ? Kojim se jedinicama SI izrašavaju ? 45) Specificni toplotni kapacitet predstavlja odnos toplotnog kapaciteta i mase tela. qc dQ d hS (tt t f ) gde je qc brzina prenosenja toplote. T redom pritisak. strujanjem (konvekcijom) i zracenjem (radijacijom). gde je E emisiona moc tela. Kod zracenja energija prelazi u energiju zracenja koja se na drugom telu apsorbuje i ponovo prelazi u toplotu. Jedan mol bilo kog gasa pri normalnim uslovima zauzima zapreminu Vm 23 22. Napisati izraz za Furijeov zakon provodjenja toplote. V . Avogadrov i Daltonov.smatra savrseno elasticnim. Broj stepeni slobode predstavlja broj nezavisnih velicina koje odredjuju polozaj sistema u prostoru. . Nabrojati osnovne načine prenošenja toplote. Cemu je jednaka unutrasnja energija gasa? Opisati stepene slobode. svaki gas deluje sopstvenim pritiskom nezavisno. 50. Broj molova racuna se kao kolicnik mase i molane mase gasa. u suprotnom fluid se hladi. kao da dugi gasovi nisu prisutni. J C( ) molK kgK . koeficijent toplotne provodljivosti. Ako je veca temperatura tela onda se fluid u njegovoj blizini zagreva i gustina mu se smanjuje pa fluid struji navise. temperature sa t1 na t 2 . c( Q mc(t2 t1 ) ) J . 49. m je masa gasa a M je molarna masa. 43. Napisati osnovnu kalorimetrijsku jednačinu. kapacitet materijala predstavlja kolicinu toplote koja je potrebna za zagrevanje jednog kilograma materijala za 1 ili 1K. Napisati jednačinu stanja idealnih gasova. gde je n broj molova gasa. 44. konstanta proporcionalnosti i T temperatura tela. Ukupan pritisak u sudu jednak je zbiru parcijalnih pritisaka prisutnih gasova.

Iz prvog principa termodinamike proizilazi da je za adijabatski proces dA=-dU tj. Koliki rad izvrsi gas pri sirenju od zapremine od zapremine data izrazom p(V)=3V. Rad gasa pri njegovom izotermnom sirenju od zapremine V1 do zapremine V2 dat je izrazom 6. Definisati adijabatski proces. δA beskonacno mali rad i δQ beskonacno mala kolicina tolote. U prirodi ne postoi ovakav proces ali im se po svojim osobinama priblizavaju procesi koj se brzo odvijaju (sirenje zvuka). spoljasnji rad vrsi se na racun unutrasnje energije sistema. top. Prema prvom principu termodinamike nemoguce je konstruisati masinu koja bi stvarala energiju ni iz cega (perpetuum mobile prve vrste je nemoguc). a za male promene izraz glasi dQ=dU+dA ili δQ=dU+δA (gde je dU beskonacno mala promena unutrasnje energije sistema. a ostatak na rad A koj sistem vrsi nad okolnim telima. 8. 5. n je broj molova gasa a dT je promena temperature. jedan deo trosi na povecavanje unutrasnje energije ∆U. m je masa materijala. jer je 4. Kako se definisu specificni toplotni kapaciteti pri konstantnoj zapremini i konstantnom pritisku? Od cega oni zavise i koja je veza izmedju njih? Prema prvom principu termodinamike Ako se gas zagreva pri konstantnoj zapremini. . pa zamenom druge formule u prvu dobija se Ako se gas zagreva pri konstantnom pritisku onda je po prvoj formuli odnosno . Definisati I princip termodinamike. Izobarni proces. 3. 7. Kolicina toplote dovedena izolovanom sistemu. i onda se gornja formula svodi na: ). kapacitet predstavlja kolicinu toplote koja je potrebna za zagrevanje jednog mola materijala za 1 ili 1K. M je molarna masa materijala. Q=∆U+A. Rad gasa pri njegovom izobarnom sirenju od zapremine V1 do zapremine V2 dat je izrazom Izotermni proces. rad spoljasnjih sila jednak je nuli ( pa se kolicina toplote dovedena gasu trosi samo na povecanje njegove unutrasnje energije. do ako je zavisnost pritiska 6. napisati izraz i nacrtati grafik. Pod adijabatskim procesom podrazumeva se promena stanja sistema bez razmene toplote izmedju njega i okoline.Molarni spec. gde je dQ promena kolicina toplote. Cemu je jednak rad gasa pri promeni njegove zapremine? Pokazati na primeru izobarnog i izotermnog procesa.

Napisati resenje j-ne njegovih neprigusenih oscilacija i predstaviti graficki tu zavsinost. . Izvseni rad u toku ciklusa je A=Q1-Q2. Cemu je jednak koeficijent korisnog dejstvaovog procesa? Koeficijent korisnog dejstva u ovom slucaju mozemo izraziti kao: Primenjujuci izraz za adijabate dobija se . ili: I na kraju se dobija: 10. torziono klatno 3)fizicko klatno 4)matematicko klatno 11. Kakve su to linearne harmonijske oscilcije? Nabrojati harmonijske oscilatore.Kod adijabatskog sirenja promene u gasu izrazavaju se preko Puasonovih j-na . Opisati drugi princip termodinamike. T1-veca temperatura (grejaca) T2-niza temperatura (hladnjak) 10. Ovaj princip proizilazi iz analize rada toplotnih masina. Cemu je jednak koeficijent korisnog dejstva kod bilo kog kruznog procesa? Postoji nekoliko definicija drugog principa termodinamike: Koefijent korisnog dejstva toplotne masine odredjen je samo temperaturom grejaca i hladnjaka. Nacrtati Karnoov kruzni proces. u toku ciklusa oduzima kolicina toplote Q1.Skicirati jedan linearni harmonijski oscilator. Harmonijski oscilatori: 1)telo obeseno o elasticnu oprugu 2)sistem koji vrsi torzione oscilacije. . 9. a rezervoaru sa nizom temperatutom T2 (hladnjak) predaje kolicina toplote Q2. (Karno) Toplota ne moze spontano prelaziti sa tela nize na telo vise temperature (Klauzijus) U prirodi je nemoguc proces kod kojeg bi se celokupna toplota pretvorila u rad (Plank) tj. Linearne harmonijske oscilacije su oscilacije kod kojih se elongacija u toku vremena menja po sinusnom ili kosinusnom zakonu. Toplotne masine rade tako sto se od rezervoara vise temperature T1 (grejac). nemoguc je perpetuum mobile druge vrste.

Takva pojava nosi naziv talasni impuls. kao i njeno resenje. kod prigusenih oscilacija. gde je prigusenja. Pod brzinom c se nesme podrazumevati brzina kretanja cestica v. Ovako nastale oscilacije se nazivaju prinudnim oscilacijama. 14. Ako Cestice elasticne sredine neprekidno osciluju pod dejstvom neke spoljasnje periodicne sile sinusnog karaktera. 17. a amplituda u pocetku posmatranja oscilovanja (t=0). stacionarno prostiranje poremecaja kroz elasticnu sredinu nazvano je talas ili talasno kretanje. Cemu je jednaka energija linearnog harmonijskog oscilatora? Ukupna energija tela koje vrsi harmonijsko oscilovanje jednaka je zbiru kineticke i potencijalne energije: 13. Dakle. 16. ono ce se prenositi duz uzeta odredjenom brzinom. Kako nastaju prinudne oscilacije? Da bi realni oscilator vrsio neprigusene oscilacije neophodno je da mu se izgubljena energija stalno nadoknadjuje. Sta je logaritamski dekrement prigusenja?Napisati izraz. Ako se na jednom kraju zategnutog uzeta izazove oscilatorno kretanje normalno na njegov pravac. je koeficijent proteklo vreme od pocetka oscilovanja do posmatranog trenutka. takodje brzinom c. 15.12. Ova pojava se takodje moze zapaziti kod niza identicnih kuglica poredjanih u . Napisati izraz i nacrtati grafik promene amlitude linearnog harmonijskog oscilatora sa vremenom. a cestice sredina od koje talas polazi talasni izvor. tada se impuls (poremecaj) i mesta zgusnjavanja i razredjivanja sredine neprekidno sire u prostoru. Prenosenje impulsa moze se pratiti na sledecim primerima. Napisati j-nu kretanja kod prigusenih oscilacija. jer je . Kako se vrši prenošenje mehaničkih talasa?(impulsi=talas) Prostiranje jednog impulsa kroz sredinu i zatim sukcesivno uspostavljanje ravnoteznog polozaja cestica vrsi se odredjenom brzinom c koja zavisi od osobina sredine. Nadoknadjivanje energije kod mehanickih oscilacija najcesce vrsi neka spoljasnja sila (prinudna sila) koja se menja po sledecem zakonu: gde su Fo i amplituda i kruzna frekvencija oscilovanja prinudne sile. Logaritamski dekrement prigusenja je logaritam odnosa amplituda dve uzastopne oscilacije i racuna se posledecoj formuli u izrazu N predstavlja broj oscilacija koji se izvrsi dok amplituda ne opadne za e puta od pocetne vrednosti.

Oscilatorno kretanje je periodično kretanje nekog tela ili čestice. Tj.Kako se u zavisnosti od gustine sredine kroz koju se prostiru menja brzina transverzalnih i longitudinalnih talasa? Napisati odgovarajuce izraze za brzine prostiranja. udari nova kuglica iste mase. a ako je pravac prostiranja impulsa isti sa pravcem oscilovanja cestica talas je longitudinalan. vrsi se interferencija ili slagaje talasa pri kojem na nekim mestima cestice sredine mogu oscilovati sa vecom amplitudom a na nekim sa manjom amplitudom. pod b) kada je vrednost ) onda postoje i u konstantna i u toj tacki se posmatra konstantna. Stojeci talas se obrazuje pri susretu dva progresivna talasa jednakih frekvencija i amplituda. ceono. Sta je interferencija talasa? U oblasti poklapanja talasa oscilacije cestica se superponiraju jedna na drugu. do kraja elasticne sredine. idealno uzev. 18.. Ako u ovakav niz kuglica odredjenom brzinom.. Dakle. 22. posle kratkog vremena kuglica sa kraja niza ce se odvojiti i kretati istom brzinom kao upadna.. Šta su stojeći talasi? Kada se oni javljaju? Poseban slučaj interferencije talsa predstavlja stojeći talas. c Ey ----. U čemu je razlika izmedju talasnog i oscilatornog kretanja?Objasniti. odnosno u tom vremenskom trenutku se posmatra zavisnost elongacije od koordinate 19.Jungov modul elasticnosti gustina materijala p – pritisak gasa k – odnos specificnih toplotnih kapaciteta pri konstantnom pritisku i konstantnoj zapremini t .gustina gasa na temperaturi t Brzina prostiranja longitudinalnih talasa zavisi od osobina materijala. 20. dok ce ostale mirovati.nizu. 21. Tamo gde amplituda postane jednaka nuli prestaje sirenje talasa. Najcesce se posmatra interferencija koherentnih talasa ( iste frekvencije ) i konstantne fazne razlike. a suprotnih smerova kretanja. Neka su ta dva talasa zadata jednacinama onda ce rezultujuci talas biti 23. Napisati jednacinu progresivnog talasa I prikazati je graficki. S obzirom da jednacina progresivnog telasa zavisi od dve promenjljive ( dve zavisnosti elongacije: pod a) kada je vrednost toku vremena. -Transverzalni: c F c-brzina prostiranja transverzalnih talasa F-sila zatezanja uzeta -linearna gustina Brzina prostiranja transverzalnih impulsa zavisi samo od sile zatezanja uzeta i linearne gustine Impuls se brze prostire ukoliko je uze tanje i sila kojom je uze zatgnuto veca.. Oscilatorno kretanje se vrši po nekoj putanji dok je talasno kretanje stacionarno. Kakav je to transverzalni a kakav longitudinalni talas? Kroz koje sredine moze da se prostire jedan a kroz koje drugi tip talasa? -Ako je pravac prostiranja impulsa normalan na prava prostiranja cestica onda je to transverzalan.. pri cemu opada amplituda talasa. U stvari.brzina prostiranja talasu u gasovima E y . pri prelazu u drugu sredinu dolazi do . energija koju prenosi talas predaje se sredini.brzina prostiranja longitudinalnih talasa u cvrstim telima c pk t . Napisati izraze za zakone po kojima se vrši odbijanje I prelamanje talasa. Talasno kretanje nastaje kad oscilacija jedne čestice izazove oscilacije drugih čestica. kada se ono posle nekog vremena vraća u prvobitni položaj. Pod progresivnim talasom podrazumeva se takav talas koji se prostire u istom pravcu i smeru. Zakon odbijanja (refleksija) α=α’ (Upadni ugao jednak je odbojnom uglu) Zakon prelamanja (refrakcija) ---Kada talasni front naidje na granicnu povrsinu koja razdvaja dve sredine u kojima je brzina prostiranja talasa razlicita. 24. upadna kuglica je donela sredini (nizu kuglica) odredjeni impuls i taj se impuls prosirio kroz sredinu odredjenom brzinom. -Longitudunalni: . Transverzalni talasi se mogu prostirati samo u cvrstim telima a longitudinalni u telima bilo kog agregatnog stanja.

Prag čujnosti je minimalni intezitet zvuka koji može da registruje ljudsko uho. c je brzina prostiranja zvuka u toj sredini . 25.Frekvencija 27. Uslovi za formiranje stojećih t alasa kod sipke ucvrscene na jednom kraju su: i Uslovi za formiranje stojecih talasa u vazdusnoj cevi i otvorenoj na oba kraja su: 32. Ton ima pravilne oscilacije tj. zvuka je . Talasi sa frekvencijom < 20Hz su Infrazvuk. a sta objektivna jacina zvuka? Napisati izraze. gde je α upadni a β prelomni ugao zraka u odnosu na normalu na ravan koja razdvaja sredine. Ton ima liniski spektar . a šta akustika? Koja je razlika izmedju tona i šuma? Mehaničke oscilacije koje se prostiru u elastičnoj sredini (čvrstoj. ili . tečnoj ili gasovitoj). dok šum predstavlja složeni talas promenljivih frekvenicija I amplitude. Ljudsko uho registruje zvučne talase cije su frekvencije priblizno od 20Hz do 20kHz. Koji su uslovi za formiranje stojećih talasa kod šipke učvršćene po sredini i u vazdušnoj cevi zatvorenoj na jednom kraju. Po čemu je ljudsko uho ograničeno u prijemu zvuka? Šta je prag čujnosti? Od čega on zavisi? Ljudko uho je ograničeno u prijemu zvuka po frekvenciji i po intezitetu zvuka. Skicirati. Koji su uslovi za formiranje stojećih talasa kod šipke učvršćene na jednom kraju i u vazdušnoj cevi otvorenoj na oba kraj. dok šum ima kontinualni. I –Intenzitet zvuka ν. On zavisi od frekvencije. Kako se menja brzina prostiranja talasa kroz gas sa promenom temperature? Napisati izraz. Sta je subjektivna. gde je amplituda pritiska. Skicirati. Uho je najosteljivije pri frekvencijama o 1500Hz do 3000Hz kada je prag cujnosti reda . 26.promene njegovog pravca kretanja. Šta je zvuk. n12 je relativni indeks prelamanja druge sredine u odnosu na prvu. a sa ν>20kHz ultrazvuk. odredjenu frekvenciju. Objektivna jacina zvuka predstavlja srednju vrednost energije koju prenesu zvucni talasi u jedinici vremena kroz jedinicu povrsine normalne na pravac prostiranja talasa. 29. Sa povecanjem temperature brzina prostiranja talasa kroz gas raste sa porastom temperature po zakonu: gde je brzina prostiranja talasa u gasu kada se on nalazi na temperaturi od . 28. Kakvi su spektri Tona i Šuma? Nacrtati njihove spektre. Akustika je nauka o zvuku. Uslovi za formiranje stojećih talasa kod šipke učvršćene na sredini su: i Uslovi za formiranje stojecih talasa u vazdusnoj cevi zatvorenoj na jednom kraju su: i 30. nazivaju se zvučni talasi (zvuk). a zapažaju se čulom sluha. Formula za racunanje objektivne jac. a n1 i n2 relativni indeksi prelamanja odgovarajucih sredina u odnosu na vakuum. Ljudsko uho registruje zvučne talase čije su frekvencije približno od 20 Hz do 20 kHz. c1 i c2 brzine prostiranja talasa u tim sredinama.

Ova pojava se naziva reverberacija.Opsta formula za izracunavanje u slucaju da se ne trazi velika preciznost je: t V r =0. S 37. gde je δ-ugao devijacije. a dalje se krecu nezavisno.Kada zvucni izvor osciluje u zatvorenoj prostoriji slusalac nece cuti samo emitovani zvuk vec I zvuk koji se odbija od povrsina koje slabo apsorbuju zvuk (zidovi. Ovaj zakon vazi za slucajeve pravilnog odbijanja svetlosti. homogene i izotropne sredine glasi: a) sinusi upadnog i prelomnog ugla odnose se kao brzine prostiranja svetlosti u tim sredinama b) upadni i prelomni zrak leze u istoj ravni sa normalom na granicnu povrsinu koja prolazi kroz tacku preloma 40. kada se zraci odbijaju od glatkih.Razliciti materijali razlicito absorbuju zvucne talase. a sta vreme reverberacije? Po prestanku emisije zvuk se I dalje odrzava u prostoriji . Ova osobina materijala okarakterisana je koeficijentom apsorpcije A. Zbog razlicite osetljivosti uha na zvukove razlicitih frekvencija ta zavisnost je veoma slozena i data je izrazom . A vreme u toku kojeg se jos uvek cuje zvuk po prestanku njegovog emitovanja naziva se vreme reverberacije.Kako se definise koeficijent apsorbcije zvucnih talasa? A= Pa Pu . Sta je ugao devijacije? Kada je ugao devijacije najmanji? Posle dvostrukog prelamanja zrak skrene za ugao δ. .Opsta formula je: 39. 41.a u nekim slabije. Koliko se promeni subjektivna jacina zvuka.V-zapremina . On se odnosi na homogene sredine i jasno se manifestuje pri obrazovanju senke neprovidnih tela.tj.plafon. ukoliko se objektivna poveca 10000 puta? . za stvaranje totalne refleksije koja se koristi kod optickih instrumenata itd.165 .kada se prijemnik priblizava zvucnom izvoru koji miruje. Ovaj ugao je jednak δ=(α1+α2)-(β1+β2) Zakon prelamanja u tacki O bice: sin Najmanje skretanje nastaje za uslov α1=α2. Pu ukupna zvucna snaga koja pada na tu povrsinu. Kako se definise vreme reverberacije? Radi bolje definicije I lakseg merenja vremena reverberacije u tehnici je usvojeno da se ono racuna od momenta prestanka rada zvucnog izvora.Imamo nekoliko situacija u zavisnosti od kretanja izvora I prijemnika to su: Kada izvor I prijemnik miruju u odnosu na sredinu. Drugi zakon je zakon nezavisnog prostiranja svetlosnih zraka. je intenzitet zvuka na granici cujnosti a je objektivna vrednost zvuka. On se moze formulisati na sledeci nacin: do uzajamnog dejstva dva svetlosna zraka dolazi na mestu njihovog susreta. Ukratko opisati Doplerov efekat i napisati opstu jednacinu? Doplerov efekat je promena frekvencije oscilovanja zvucnog izvora.gde je Pa zvucna snaga koja se apsorbuje na odredjenoj povrsini. odakle dobijamo jednacinu δ= θ(n-1). 35. 36. gde je k jednako 1 ako se nivo zvuka meri u belima (B) i 10 ako se meri u decibelima (dB).koji registruje prijemnik pri njihovom medjusobnom kretanju.izvor I prijemnik se krecu jedan u odnosu na drugi. Kako glase osnovni zakoni geometrijske optike? Prvi zakon je zakon pravolinijskog prostiranja svetlosti.Ako izvor konstantno emituje zvucne talase koji zidovi I ostale povrsine slabo apsorbuju.do momenta kada intezitet zvuka opadne na milioniti deo prvobitne vrednosti. Po čemu je karakteristicno prelamanje svetlosti kroz prizmu? Kod prizme je moguce ostvariti minimalno skretanje zraka (slucaj kada je upadni ugao priblizno jednak prelomnom) pa je samim tim prizma karakteristicna jer se bas to njeno svojstvo moze koristiti za mnoge druge stvari: Za razlaganje polihromatske svetlosti radi dobijanja njenog spektra.S-ukupna povrsina prostorije zajedno sa predmetima koji se nalaze u njoj. koji se naziva ugao skretanja ili ugao devijacije. za za 34.izvor se priblizava prijemniku koji miruje.pod). a θ-ugao na vrhu prizme . za 60db. 33.mogu se obrazovati stojeci talasi u pojedinim delovima prostorije .a gustina sredine.Sta je reverberacija. Treci zakon. b) upadni i odbojni zrak leze u istoj ravni sa normalom na granicnu povrsinu u tacki upada zraka. brusenih i opticki poliranih povrsina Cetvrti zakon ili zakon prelamanja svetlosti na ravnoj granicnoj povrsini izmedju dve nepokretne. Subjektivna jacina zvuka je jacina koja se opaza culom sluha i zavisi od objektivne.Zbog toga ce se u nekim delovima prostorije zvuk cuti jace. ili zakon odbijanja svetlosnih zraka od odredjenih granicnih povrsina glasi: a) upadni ugao svetlosnog zraka jednak je odbojnom uglu.

pa je Disperziona moc predstavlja odnos mere disperzije 46. zuta. p-rastojanje predmeta od sociva l-rastojanje lika od sociva f-zizna daljina sociva n-index prelamanja sociva R1.42. 49. Sta je ziza sociva? Cemu je jednako uvecanje sociva? Ziza predstavlja rastojanje lika od sociva kad se predmet nalazi u beskonacnosti. Uvecanje tankog sociva racuna iz uvecanja pri prelamanju svetlosti na sfernoj granicnoj povrsini. najvise ce skrenuti ljubicasta svetlost a najmanje crvena. Napisati jednacinu tankog sociva. Skiciranjem odrediti polozaj lika predmeta koji se nalaze na rastojanju o vecem od f ispred . Ako su upadni ugao polihromatske svetlosti. . Skiciranjem odrediti polozaj lika predmeta koji se nalaze na rastojanju o vecem od f ispred tankog bikonveksnog sociva. a sta disperziona moc? Brzina svetlosti u vakuumu je. indeks prelamanja prizme i ugao prizme mali.dobijen je spektar polihromatske svetlosti. Kako se uzimaju znaci u njoj? Cemu je jednaka zizna daljina? Socivo je tanko ako je njegova debljina mnogo manja od poluprecnika sfernih povrsina koje ga cine. Dakle. tada se za uglove skretanja moze primeniti izraz δ= θ(n-1). Ova pojava se naziva disperzija. njena brzina. Kada se taj izraz primeni na obe granicne povrsine dobija se: odakle sledi 48. plava. zelena. a samim tim i indeks prelamanja su funkcije talasne duzine. Ukoliko zrak bele polihromatske svetlosti pada na opticku prizmu.R2-poluprecnici sfernih povrsina sociva 47. Prema tome. pa je . iako je ispunjen uslov priblizno minimalnog skretanja svetlosnog zraka. dok ce ostale boje (indigo. pri propustanju polihromatske svetlosti kroz ovakve materijale dolazi do razlaganja svetlosti po talasnim duzinama. pri prostiranju svetlosti kroz razlicite providne materijale. bez obzira na talasnu duzinu ista. Ali. Sta je disperzija svetlosti? Sta je mera disperzije. a ugao skretanja zraka svetlosti C. Mera disperzije ili disperzija predstavlja razliku dva ugla skretanja. pri napustanju prizme bela svetlostje razlozena na boje . Posto indeks prelamanja zavisi od talasne duzine. narandzasta) biti izmedju njih. Neka je ugao skretanja zraka svetlosti B. Tada razlika ¡ predstavlja meru disperzije.

2. Snopovi zraka koji vrše difrakciju pod uglovima koji odgovaraju neparnom broju Frenelovih zona daju na zaklonu difrakcione maximume. l =n n=0. Difrakcija je pojava karakteristična za mehaničke i svetlosne talase. pri difrakciji na jednom otvoru.ali se dalje šire nezavisno jedan od drugog. U oblasti poklapanja talasa oscilacije čestica se superponiraju jedna na drugu... 53. odnosno ako pri jednakim frekvencijama imaju konstantnu faznu razliku. razdvojenih jednakim neprovidnim površinama. Zizna daljina objektiva je mnogo mala. koji su normalni na pravac prostiranja svetlosti. Izrađuje se tako što se na staklenoj ploči načini dijamantnom iglom veliki broj paralelnih zareza (transmisiona optička rešetka). dok se kod elektronskog dobija tako sto se umesto snopa svetosti koristi snop ubrzanih elektrona u vakuumu koji tako ubrzano imaju osobine talasa..2. Niz paralelnih uskih proreza. Sta je optička rešetka? Napisati izraz za difrakcioni maximum pri prolazu svetlosti kroz optičku rešetku.u određenim tačkama. l = O 1 A .. Uglavnom je to prizma od materijala sa znatnom disperzijom. vrši se interferencija ili slaganje talasa. predstavljaju difrakcionu rešetku. Ako je putna razlika jednaka neparnom broju polovina talasnih dužina. približno iste intenzitete i određeni položaj polarizacionih ravni. Sta je polarizacija svetlosti? Kako se može dobiti polarizovana svetlost? Pojava polarizacije pokazuje da je svetlost transverzalni elektromagnetni talas. d sin =n 56. a okulara znatno veca od zize objektiva. tj. i nalazi se iza zize okulara tako da se od njega dobija novi lik koji je imaginaran. Prizma vrsi razlaganje polihromatske svetlosti po svetlosni duzinama.Ukratko objasniti funkcionisanje optickog mikroskopa? U cemu se razlikuje od elektronskog mikroskopa? Opticki mikroskop se sastoji od dva sociva. l (2n 1) . Šta je difrakcija svetlosti? Napisati uslove pri kojima dolazi do difrakcionih max i ddifrakcionih minimuma. Svetlost koju emituju atomi prdstavlja transverzalne talase sa uzajemno normalnim vektorima elekričnog   E (uzimamoa da je to svetlosni vektor) i magnetnog polja H .O 2 A jednaka celom broju talasnih dužina svetlosti tj. Sta je lupa?Koliko je uvecanje lupe? Lupa je najprostiji opticki instrument koji se najcesce sastoji od jednos sabirnog sociva i sluzi za posmatranje malih predmeta na bliskim rastojanjima. Difrakcija svetlosti je skretanje svetlosti sa pravolinijske putanje. 51. 52. Kod spektralnih aparata postoji deo koji vrsi razlaganje svetlosti po talasnim duzinama. ako su talasi koherentni.tankog bikonkavnog sociva. 54. Ukratko objasniti princip rada projekcionih i sprektralnih aparata. Taj lik je predmet za socivo okulara. Talasi koji potiču od 2 talasna izvora se međusobno poklapaju.. Sta je interferencija svetlosti? Napisati uslove pri kojima dolazi do interferencionih maximuma i interferencionih minimuma. Kod svetlosnih talasa mogu se javiti efekti trajnije interferencije. obrnut i uvecan lik. objektiva i okulara. dalje ta svetlost pada na objektiv velike zizne daljine koji vrsi projekciju na zaklonu. Kod projekcionih aparata jakim svetlosnim izvorom osvetljava se predmet preko sistema sociva male zizne daljine.1. 50. Ako je putna razlika talasa iz izvora O 1 iO 2 . 55. n=0. Kod optickog mikroskopa svetlost pada na predmet pa zatim prolazi kroz sociva i dobija se lik. Uvecanje predmeta zavisi od rastojanja ozmedju sociva objektiva i okulara. 2 nastaje interferencioni minimum.1. a snopovi koji vrše difrakciju pod uglovima koji odgovaraju parnome broju Frenelovih zona daju difrakcione minimume. nastaje interferencioni maksimum u tački A. Da bi se dobila polarizacija potrebno je obezbediti takve uslove pod kojima je oscilovanje svetlosnog . Predmet se postavi ispred zize objektiva i onda se dobija realan.. Uvecanje lupom je oko 20 puta. obrnut i uvecan. Karakteristična je difrakcija svetlosti na jednom i dva paralelna proreza.

polovi elektromagneta N i S I staklena plocakoja sluzi za zaklon.Kada atomi prodju kroz jednu dijafragmu prolaze I kroz drugu I tako se dobija snop atoma u istom smeru.Onda dijafragme propustaju jedan uzan snop. Sta je spin elektrona? Cemu je jednak sopstveni moment impulsa? *Zbog toga sto je elektron naelektrisan. ~ = broj talasa po jedinici dužine RH= Ridbergova const 60.vektora  E moguće samo u jednoj ravni. Kako glase Borovi postulati? *I)Elektron u atomu se ne moze kretati po bilo kojoj orbiti vec po orbitama tacno odredjenog poluprecnika. 59.…. Rasejavanje alfa-čestica pod većim uglovima uslovljeno je interakcijom između alfa-čestica..Pasenova. 64. Zamenjen je Raderfordovim modelom. Ukratko opisati Frank-Hercov ogled.5V na vecem potencijalu od kolektora. kruže elektroni. Atomski broj je broj .4. II)Pri kretanju po stacionarnim orbitama se niti apsorbuje energija. vrednosti od 4.Eksperiment pokazuje da se snop cepa na dva dela pa se umesto jedne slike proreza dobijaju dve slike.Kad se Ag zagreje dolazi do isparavanja I njegovi atomi izlecu u razlicitim pravcima.2. koje su pozitivno naelektrisane i pozitivnih delova atoma.Izmedju katode I anode koja je u obliku resetke prikljucen je napon U1 koji se moze menjati po vrednoscu.Tako je Borova teorija potvrdjena.koji moze da se zagreva. 67.koje se nazivaju stacionarne ili disketne. 65.Postoji I sopstveni moment impulsa elektrona I sopstveni magnetni moment elektrona  p ms . i šta oni predstavljaju? Radijus jezgra atoma je rastojanje od centra jezgra do njegove površine.9eV I to je najmanji moguc iznos energije koji moze apsorbovati atom zive u osnovnom stanju. oko pozitivno naelektrisanog jezgra čije je naelektrisanje Z e .Ako je kineticka energija elektrona u momentu nailaska na anodu veca od 0.Hemfrijeva a one se sve mogu izraziti na sledeci nacin: ~ v 1 RH ( 1 m2 1 ) n2 61.  Ls *Rezultat Stern-Gerlahovog eksperimenta proizilazi da je projekcija sopstvenog magnetnog momenta p smz elektrona jednaka Borovom magnetonu: 66. Ukratko opisati Stern-Gerlahov eksperiment. Orbitalni kvantni broj l = 0. Šta je radijus jezgra atoma? Šta su atomski i maseni broj. Magnetni spinski kvantni broj ms = +½.Takva rotacija elektrona naziva se spin elektrona.Time je dokazano prostorno kvantovanje. Na tim orbitama..Breketova.moment impulsa elektrona zadovoljava svedeci uslov: L mvn rn n . Energetski spektar atoma po ovom modelu je kontinualan. Ukupno negativno naelektrisanje jednako je pozitivnom naelektrisanju sfere. Objasniti Tomsonov model atoma. -½ 68. Sta su atomski spektri? Koje su serije u spektru atoma vodonika? * *Serije u spektru atoma H su:Lajmanova.(n-1) Magnetni kvantni broj ml = 0 ±1.Anoda je za oko 0.Rezultat ovog ogleda je da elektroni atomima zive mogu predate samo tacno odredjene iznose energije. III)Prelaz elektrona sa jedne na drugu orbitu uslovljen je emisijom ili apsorbcijom kvanta energije. Sta je on pokazao? *Stern-Gerlahov eksperiment je pokazao potvrdu prostornog kvantovanja.2. mogu s eostvariti ako svetlost prolazi kroz sredinu koje su anizotropne u odnosu na električne oscilacije.….Kulonova sila jednaka je centrifugalnoj. U tu sferu su utisnuta izolovana negativna naelektrisanja. Skretanje pod malim uglovima je posledica prolaska alfa-čestica pored tog pozitivnog naelektrisanja.Eksperiment je izveden tako sto se u vakuumsku cev stavi komadsrebra.sa takvim kretanjem postoji mogucnost postojanja sopstvenog magnetnog polja elektrona. 63. Energija sistema je najveća kad se elektron nalazi na najudaljenijoj orbiti od jezgra. 62.dve dijafragme sa uskim prorezima sirine od 10 do 20 m . 57.3. 58.Elektoni izmedju anode I katode se ubrzavaju usled termoelektronske emisije. Kada je atom neutralan onda je naelektrisanje jezgra jednako zbiru naelektrisanja elektrona koji ulaze u sastav atoma. Napisati izraz za talasnu dužinu svetlosti iz spektra atoma vodonika.elektroni koji osciluju oko svojih ravnotežnih položaja. Prema ovom modelu.… . ±2.Celokopno pozitivno naelekrisanje atoma i sva njegova masa skoncenrisani su u veoma maloj zapremini koja se naziva atomsko jezgro. Pretpostavio je da se elektroni kreću oko jezgra po kružnim orbitama poluprečnika r. Nabrojati kvantne brojeve i vrednosti koje im mogu biti dodeljene.5 eV on ice savladati koceci napon I stici do kolektorapri cemu ce galvanometer registrovat i struju. jer se ispostavilo da ne može da opiše stvarno ponašanje atoma.1. Objasniti Raderfordov eksperiment i model atoma.  p ms  g s Ls . Glavni kvantni broj n = 1. Sta je prostorno kvantovanje? *Prostorno kvantovanje je kada vector momenta impulsa elektrona orjentacije u prostoru za koje projekcija moze imati samo takve  L na pravac z spoljasnjeg magnetnog polja 10 2  L L z vektora ima kvantovane vrednosti.5. ±l . Kada je on napušten? Prema ovom modelu atom predstavlja sferu prečnika reda 10 10 m koja je pozitivno naelektrisana.Pfundova. ~ 1 RH ( 1 22 1 ) n2 n=3. Kako glasi Paulijev princip iskljucivosti? *Paulijev princip iskljucivosti glasi : U jednom atomu ne mogu da postoje dva elektrona sa jednakim vrednostima sva cetiri kvantna broja. U cemu je njegov doprinos? *Elektronska cev je evakuisana I napunjena ziviom do pritiska od Pa.

. Pomoću ove statistike određuje se energetsko stanje u jezgru i njihova raspodela (širina i gustina). Domet u vazduhu im je od 2 do 9 cm. beta ili gama zracenja. Radioaktivna ravnoteza Kao sto znamo se jezgra radioaktivnog elementa se raspadaju uz emisiju alfa.51 MeV. a šta veštačka radioaktivnost? Pod prirodnom radioaktivnošću podrazumeva se spontani prelaz jednog atomskog jezgra u drugo praćen emisijom različitih oblika radioaktivnog zračenja (α i β-čestica i γ-zračenja). odnosno energija koja povezuje nukleone u jezgro naziva se energija veze. Nabrojati osnovne karakteristike nuklearnih sila. Broj radioaktivnih jezgara dN koji se raspadne za vremenski interval dt proporcionalan je broju prisutnih jezgara N i vremenskom intervalu dt : dN = – λNdt . naziva se defekt mase gde su mp . 73.spadaju u grupu sila jake interakcije. Jedinica za aktivnost je bekerel (Bq) i predstavlja jedan raspad u sekundi. Nabrojati njihove cestice. Šta je energija veze. . Nt = No broj neraspadnutih jezgara posle vremena t . N – broj neutrona u jezgru 69. Šta je prirodna. Ako iz jezgra radioaktivnog elementa izađe alfa-čestica onda nastaje novi element koji ima za dve jedinice manji redni broj i za četiri jedinice manju atomsku masu od elementa iz kojeg je nastao. .Nabrojati njihove osobine. 76.Sta je period poluraspada? Sta je aktivnost radioaktivnog izvora? Koja je njena jedinica u SI? Vreme raspada za koje se raspadne polovina prvobitnog broja jezgara naziva se vreme ili period poluraspada. Uslucaju da su jezgra potomka radioaktivna i da se raspadaju brzinom kojom se raspadaju jezgra polaznog elementa dolazi do radioaktivne ravnoteze. 70. mn i mj odgovarajuće mase protona. jezgro se može razmatrati na osnovu statističkih zakonitosti. gde je No broj jezgara u trenutku t = 0 . P ozitron zahvata elektron pri cemu nastaju dva gama-kvanta energije od po 0. Nuklearne sile između nukleona su zanemarljive. Model kapi. Ovaj proces se naziva anihilacija i moze da posluzi za detekciju pozitrona. pored α. Veličina Zmp + (A – Z) mn – mj .akt.imaju neelektričnu prirodu (podjednako deluju na protone i neutrone ).zavise od orijentacije spinova nukleona koji sačinjavaju jezgro.po intenzitetu su znatno veće od gravitacionih i elektromagnetnih. Beta-cestice cini snop elektrona (β. ovisno o vrsti radioaktivnog izotopa koji ih emituje. a Nt 74. . Aktivnost radioaktivnog izvora predstavlja brzinu kojom se taj rad. 72. .deluju na malim rastojanjima reda 10-15m . . primer: 77. Kako glasi zakon radioaktivnog raspada? Predstaviti ga grafički. Pomoću modela Fermijevog gasa mogu se objasniti mnoga svojstva jezgra pri niskim. Kod veštačke radioaktivnosti jezgra. model orbita i model Fermijevog gasa. 76. a šta defekt mase? Energija koja se oslobađa pri obrazovanju jezgra. Navesti 3 modela jezgra i opisati jedan od njih. Dok elektroni mogu da budu slobodni neograniceno dugo.cestice) ili pozitrona (β+ cestice). T-period pluraspada λ-konstanta radioaktivnog raspada N-broj atoma t-vreme 75. Sta su beta-cestice. Ove dve cestice naelektrisane su istom kolicinom naelektrisanja suprotnog znaka. . pa i srednjim energijama eksitacije.ispoljavaju pojavu zasićenja. izvor raspada. vreme zivota pozitrona je reda nanosekunde.β i γ-zračenja mogu emitovati 1 ili 2 protona. One se razlikuju po vremenu zivota. Ako se u ovako zamišljeno jezgro nukleoni kreću haotično . neutrona i jezgra. Jezgra novonastalog elementa mogu biti stabilna ili radioaktivna. A = Z + N .protona u jezgru Z i predstavlja broj naelektrisanja. Sta su alfa-cestice. Model Fermijevog gasa polazi od pretpostavke da se nukleoni u jezgru kreću nezavisno. gde je λ konstanta radioaktivnog raspada i predstavlja karakterističnu veličinu za svaki radioaktivni element. 71. dok se broj nukleona u jezgru A naziva maseni ili nuklearni broj. izuzev za obrazovanje potencijalne jame. Kako su nukleoni fermioni (spin jednak ħ/2) oni podležu Fermi-Dirakovoj statistici. Alfa-čestice su jezgra helijumovih atoma.

alfa. Za sada smo obradili dve vrste ovih uredjaja.Prilikom bombardovanja jezgara teskih elemenata. Opsta sema po kojoj se vrsi elektronski zahvat moze se prikazati na sledeci nacin: Uredjaji koji se koriste za ubrzavanje naelektrisanih cestica se najcesce nazivaju akceleratori. usled cega proton prelazi u neutron i emituje se neutrino Novonastalo jezgro se obicno nalazi u pobudjenom stanju. Takav spektar gama-zracenja predstavlja jedan od najvaznijih dokaza postojanja diskretnih energetskih stanja atomskog jezgra. Prelazom u osnovno emituje se gama-kvant. Pracen je oslobadjanjem velike kolicine energije. deutronima. protonima.To zahteva da se jezgra nadju na takvim rastojanjima na kojima su privlacne nuklearne sile vece od odbojnih elektrostatickih sila. vec prati emisiju alfa i beta cestica. 82. Šta je elektronski zahvat? Koji su uredjaji za ubrzavanje naelektrisanih čestica? Elektronski zahvat je pojava da jezgro apsorbuje elektrn iz K. oni mogu da izazovu fisiju jezgara tako da nastaje samoodrzavajuca fisija koja se naziva lancana nuklearna reakcija. To su Linearni akcelerator i Ciklotron 81. kao sto su uran. 79. Sta je nuklearna fisija? Nuklearna fisija predstavlja cepanje atoma na dva jezgra.Kako glasi zakon apsorpcije zracenja? Apsorcija γ-zracenja u sredini kroz koju to zracenje prolazi vrsi se po sledecem zakonu: = Gde je intenzitet γ-zracenja iz datog izvora pre prolaska kroz materijal. Na primer. i gama-kvantima.Ovakve reakcije se mogu ostvariti bombardovanjem teskih jezgara neutronima. 80. Najcesce se ta apsorpcija vrsi sa K-nivoa. Gama zracenje je elektromagnetne prirode i njegov spektar je linijski. Nuklearna fuzija? Nuklearna fuzija predstavlja oslobadjanje energije pri spajanju lakih jezgara u jezgro vece atomske mase. Ova energija je oko 10 na 6 puta veca od energije koja se oslobodi pri sagorevanju 1kg uglja. 83. .78. Da bi se ostvarila fuzija potrebno je da se savladaju odbojne elektrostaticke sile izmedju jezgara koja ucestvuju u ovom procesu. energije koja se oslobodi pri fisiji urana mase od 1gr iznosi oko 10 na 11 J ili 20MWh.kvanti. Sta su gama zraci?Nabrojati njihove osobine Eksperimentalnmo je pokazano da se gama-zracenje ne javlja kao samostalni oblik zracenja. a takodje se emituju i neutroni i gama.cesticama. L ili M nivoa. Proces fuzije moze se ostvariti na dva nacina i to ubrzanjem jezgara pomocu akceleratora ili njihovim zagrevanjem. Ta rastojanja su reda 10 na -15m. Ovaj tip nuklearne reakcije je egzotermni. Moze doci do cepanja na dva jezgra koji se nazivaju fragmenti. njegov intenzitet posle prolaska kroz materijal debljine d i µ-koeficijent apsorpcije. tj. a takodje se pojavljuje i pri nuklearnim reakcijama. plutonijum i dr. Sta je lancana reakcija? Posto se pri fisiji jezgara oslobadjaju neutroni.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful