1.

1)

2. 2)

3. 3) 4. 4)

Nabrojati osnovne fizičke veličine i jednice SI? dužina {metar(m)}, masa{kilogram(kg)}, vreme {sekunda(s)}, jačina električne struje {amper(A)}, termodinamička temperature {kelvin(K)}, svetlosna jačina{kandela(cd)}, količina materijala{mol(mol)} Kako se dele fizičke veličine, obrazložiti? Dele se na osnovne i izvedene. Osnovne se ne definišu formulama već opisom njihovog merenja i biraju se na međunarodnim konferencijama, dok se izvedene definišu iz osnovnih pomoću fizičkih zakona. Sta je predmet kinematike? Predmet kinematike je kretanje tela ne uzimajući u obzir uzroke koji dovode do tog kretanja. Veličine kod kinematike su put, brzina, vreme i ubrzanje. Kako se definiše srednja brzina materijalne tačke? Srednja brzina se definiše kao količnik pomeraja tela i vremena za koje je izvršilo pomeraj. x

Vsr

t

5. 5) 6. 6)

Napisati izraze za trenutnu brzinu i ubrzanje kod promenljivog paravolinijskog kretanja, nabrojati vrste pravolinijskog kretanja.

Vtr

x, atr t

V t

, uniformno i promenljivo kretanje

Grafički prikazati preĎeni put i brzinu u funkciji vremena kod jednako promenljivog pravolinijskog kretanja. Brzina zavisi od vremena linearno, dok pređeni put zavisi po kvadratnoj funkciji.

7.

Napisati izraze za trenutnu brzinu i ubrzanje kod krivolinijskog kretanja, šta je tangencijalno a šta normalno ubrzanje, koliko je ukupno ubrzanje ?

7)

V tr

dx, a tr dt

d V . Tangecijalno ubrzanje je ubrzanje koje deluje u pravcu brzine dt

8. 8)

9.

i utiče na intenzitet brzine dok normalno ubrzanje deluje normalno na brzinu i utiče na njen pravac i smer. Ukupno ubrzanje je vektorski zbir ova dva ubrzanja a intenzitet mu je koren zbira njihovih kvadrata. Koje je to kružno kretanje i šta je period kružnog kretanja? Kružno kretanje je ono kod kog postoji tačka u sistemu od koje je u bilo kom trenutku telo konstantno udaljeno (centar kružnice) iliti kreće se po kružnici. Period kružnog kretanja je vreme potrebno telu da jednom opiše kružnicu. Definisati veličine kod kružnog kretanja koje su analogne brzini i ubrzanju kod pravolinijskog kretanja i navesti njihove jedinice u SI. Brzini je anologna ugaona brzina {

9) 10. 10)

( ) }, a ubrzanju ugaono ubrzanje { s

}.

s2

Definisati kosi hitac i napisati izraze za maksimalnu visinu i domet kosog hic. Kosi hitac je kretanje tela kome je zadata početna brzina, čiji ugao pravca nije normalan o odnosu na podlogu, a zatim prepušteno uticaju gravitacione sile.

H max
11. 11)

Vo2 , x 2 g max

2Vo2 cos( ) sin( g

)

Vo2 sin( 2 ) g

Šta je domet kosog hica i pod kojim uslovom je maksimala? Domet kosog hica je rastojanje koje telo pređe po horizontali kada je u visini sa tačkom iz koje je počelo kretanje. Maksimalna je pod uslovom da je telo izbačeno pod uglom od 45 u odnosu na horizont. Sta je predmet dinamike ? Predmet dinamike je proučavanje veze između kretanja tela i uzroka koji dovodi do njegovog kretanja. Kako glase I i III Njutnov zakon dinamike, napisati izraze? I Njutnov zakon - Svako telo teži da ostane u stanju mirovanja ili niformnog pravolinijskog kretanja sve dok dejstvom spoljašnjih sila nije prinuđeno da promeni svoje stanje.
n

o

12. 12) 13. 13)

Fi
i 1

0

III Njutnov zakon - Uzajamno dejstvo dva tela je uvek jednako i suprotno usmereno, odnosno sila akcije i reakcije uvek ima isti intenzitet i pravac a supotan smer. 14. 14)

Fa

Fr

Kako glasi drugi Njutnov zakon dinamike ? Promena impulsa u vremena proporcionalna je sili koja deluje na telo i

vrši se u pravcu te sile. F ma 15. Šta je impuls. a šta impuls sile ? 15) Impuls je vektorska velicina istog pravca i smera kao brzina čiji je intenzitet m puta veći od intenziteta brzine. Impuls sile je vektorska veličina istog pravca i smera kao sila čiji je intenzitet t puta veći od intenziteta sile. 16. Šta je impuls i kako glasi zakon održanja impulsa za zatvoreni i otvoreni sistem ? 16) Impuls je vektorska veličina istog pravca i smera kao brzina čiji je intenzitet m puta veći od intenziteta brzine. Vektorski zbir impulsa tela koji čine zatvoreni

const. Ftrs = s Fn d Ftrd = F// Fn max Q sin( ) Ftrs Fn Q cos( max ) s Zamenom izraza (4) i (3) u izraz (1) za statičkog trenja se dobija Prema tome. Kinetička – predstavlja meru mehaničkog kretanja tela k Ek m v2 2 2. Et .elementarna dužina 22. sile jake i slabe interakcije. Statički koeficijent trenja je veći od dinamičkog. Kako glasi zakon održanja energije? Navesti primer. Vektorski zbir impulsa tela koji čine otvoren sistem u toku kretanja ne ostaje konstantan. Ugao max ) se povećava sve dok telo ne počne da klizi. za održavanje njegovog uniformnog kretanja potreban je manji ugao strme ravni . Šta je sila. U kojim vidovima se javlja mehanička energija? 23) Javlja se kao: 1. čistoće i hrapavosti dodirnih površina. Njegova ukupna energija E jednaka je njegovoj potencijalnoj energiji Ep m g h . a sila dinamičkog Ftrd = d Fn . Kada i kako na telo deluje cetripetalno ubrzanje. pa se koeficijent dinamičkog trenja može max izraziti kao d tan( ) . 18. 17. Potencijalna – energija mirovanja. F (=) N. Naime. Promena impulsa otvorenog sistema jednak je impulsu rezultantne sile.vektor puta Jedinica za rad je [ Rad u opštem slučaju je:  F  A   F B . 20) Ako se telo nalazi na strmoj ravni čiji se nagib može menjati. 21. Kada se telo . Koja je veza izmeĎu rada i energije ? 22) Rad opisuje promenu energije  E k A . težina tela se može razložiti na komponentu F F// duž strme ravni i normalnu komponentu Fn . B . poseduje je svako telo Ep m g h 24. ne menja se u toku vremena. od čega ona zavisi a od čega ne ? 19) Eksperimentalno je dokazano da se sila statičkog trenja Ftrs može izraziti kao d . at V2 r 19.vektor sile N m J  dA F ds ] (džul) . čemu je jednako ? 18) Centripetalno ubrzanje deluje na telo kada se kraće po kružnici.sistem u toku kretanja ostaje konstantan.elementarni rad  E .sila ds . Pokazati kako se pomoću strmme ravni odreĎuje koeficijent trenja « mi » izmeĎu podloge i tela. Et Ek Ep Primer: Slobodno padanje tela bez početne brzine.promena energije A . max . 20. U tom trenutku (granicni ugao komponenta težine F jednaka je sili statičkog trenja (1) (2) (3) (4) F Ftrs . navesti jedinicu za silu u SI i nabrojati vrste sila u prirodi ? 17) Sila je uzrok promene stanja kretanja tela ili njegovoj deformaciji. U prirodi postoje gravitacione. pri kome počinje klizanje tela po strmoj ravni. Čemu je jednaka sila trenja. Kako se definiše rad u mehanici i koja je jedinica za rad u SI? Napisati izraz za rad u opštem slučaju. 21) Mehanički rad je mera dejstva odgovarajuće sile. Oba koeficijenta zavise od vrste materijala. Rad je skalarna veličina definisana 2-ma vektorskim veličinama. ima pravac poluprečnika i smer ka centru. 24) U zatvorenom sistemu tela između kojih deluju samo konzervativne sile mehanička energija se održava tj. električne. kada telo počne da klizi niz strmu ravan.koeficijent proporcionalnosti (konstanta) 23. koeficijent statičkog trenja jednak je tangensu ugla tan( max ). U oba izraza s i Ftrs = s n predstavljaju koeficijente statičkog i dinamičkog trenja.teorema energije i rada  F dA .rad . Na sličan način može se odrediti koeficijent dinamičkog trenja. kada se zanemari sila trenja sa vazduhom.

V 0c 2 3 0 V0 (1 l 0 duzina stapa na temperaturi t 0 0 c t ) gde je V 0 zaperemina tela na temperaturi 40. Delimično elastične Za idelano elastične važi: zakon održanja energije i zakon održanja impulsa Kod neelastičnih važi: zakon održanja impulsa +ostatak energije se oslobadja kao toplota ili neka druga vrsta energije. 41) Ako se na bilo koji nacin spreci termicko sirenje tela dolazi do njegovog termickog naprezanja.[W t J ] s Jedinica za snagu W (vat) s  M   F r I m r2 M Ek I što predstavlja II Njutnov zakon za rotaciono kretanje [ kg m ] 29. 39. 27. Napisati izraze za promenu dužine i zapremine čvrstih materijala pri zagrevanju. Definisati moment sile? 27) Rotaciono kretanje tela je kretanje oko svoje ose gde svaka tačka tela obavlja kružno kretanje od ose rotacije. Ukupna P 26. Zanemaruju se medjumolekularne sile a sudar izmedju molekula gasa i zidova se . Sa Celzijusove skale se prelazi na Kelvinovu tako sto se broju iz prve C-skale doda 273. Idealno elastične 2. termicki koeficijent zapremisnkog sirenja je negativan u tom intervalu pa se samim tim i gustina povecava sa porastom temerature. Ek m v2 2 . Anomalija vode se ogleda u tome da pri zagrevanju od 0 c do 4 c umesto da dolazi do porasta. Idealno neelastične 3. Druga tacka je temperatura kljucanja vode na normalnom atmosferskom pritisku. njena zapremina se smanjuje tj. Kako se formira Celzijusova skala? Kako je povezana Celzijusova skala sa Kelvinovom skalom? 38) U Celzijusovoj skali prava tacka je tacka topljenja leda tj. odakle je l formulu dobija se F S Ey t gde je F S normalan napon koji odgovara termickom naprezanju. Prva tacka je na 0 dok je druga na 100 stepeni. Šta je moment inercije i kako se izražava? Koja mu je jedinica u SI? 28) Moment inercije predstavlja količnik mase tela i kvadrata radijusa kružne putanje. ta se dešava sa gustinom čvrstih i tečnih tela pri zagrevanju ? Šta je anomalija vode ? 40) gde je 0 gustina tela na 0 stepeni.pusti da pada. Pri termickom naprezanju. Pozitivna nula se kod Celzijusa nalazi na -273 stepena dok je kod Kelvina na 0 K. Matematička interpretacija zakona o održanju momenta impulsa glasi: Moment impulsa zatvorenog sistema se održava odnosno ne menja se u toku vremena L m v r  L const 38. 42. Šta je snaga? Koja je jedinica za snagu u SI? 25) Snaga predstavlja brzinu vršenja rada. odnosno momenta sile Intezitet momenta sile je jednak proizvodu te sile i radijusa (nepoznat ostatak) 28. 25. 41. Kako se izražavaju kinetička energija rada i snaga kod rotacionog kretanja? 29) Kinetička energija I 2 2 Rad kod rotacionog kretanja je kada podelimo sa A M d M dt dA Md dt dA dt Snaga se izražava Odnosno P M Q t Q t dA dt P dQ dt P M 30. koje vrste sudara postoje i koji zakoni važe za njih? 26) Sudar predstavlja susret (interakciju) dva tela koji traje voma kratko ( 10 do 10 6 ) Sudari se dele na: 1. ravnotezna ravnotezna temeratura smese ciste vode i leda na nomalnom atmosferskom pritisku. površinskog i zapreminskog širenja čvrstih tela? 39) a l l 0 (1 (t t 0 )) l 0 (1 t) gde je l je duzina stapa na temeraturi t . Iz izraza se vidi da je gustina tela obrnuto 1 t proporcionalna temperaturi tela. Zamenom ove u prvu da se skuplja promena njegove duzine bila bi l l t . onda bi doslo do istezanja ili sabijanja sto se moze izracunati Hukovim zakonom: F SE y l l . 30) Moment impulsa L predstavlja proizvod rastojanja r materijalne tačke od ose rotacije I  const i njenog impulsa. Kad bi stap mogao l t . Napisati izraz za termičko naprezanje materijala. Kako su povezani toplotni koeficijenti linearnog. kada stap ne bi mogao da se skuplja ili izduzi. njegova potencijalna energija se smanjuje na račun kinetičke energija u bilo kojoj tački ostaje ista. 1 A . Šta je idealni gas ? 42) Kod gasova smatra se da je zapremina molekula gasa zanemarljiva u odnosu na zapreminu suda u kome se gas nalazi. Definisati moment impulsa i matematički interpretirati zakon održanja momenta impulsa. odnosno sto je veca temeratura to je gustina tela manja. Šta je sudar.

a šta moralni specifični toplotni kapacitet ? Kojim se jedinicama SI izrašavaju ? 45) Specificni toplotni kapacitet predstavlja odnos toplotnog kapaciteta i mase tela.smatra savrseno elasticnim. 47) Toplota se prenosi : provodjenjem (kondukcijom). 1. na istoj temeraturi i istom pritisku. kao da dugi gasovi nisu prisutni. Jedan mol bilo kog gasa pri normalnim uslovima zauzima zapreminu Vm 23 22. Toplotni kapacitet se definise kao kolicnik primljene toplote i povecanja temperature. Daltonov : U smesi gasova koji medjusobno ne reaguju hemijski. h koeficijent prelaza toplote sa povrsine tela na fluid. gde je E emisiona moc tela. gde je Q kolicina toplote koje je telo predalo ili primilo prilikom promene je specificni toplotni kapacitet. Unitrsnja energija gasa predstavlja zbir energija haoticnog kretanja mikrocestica sistema i energije njihovog medjusobnog dejstva. 46. Broj stepeni slobode predstavlja broj nezavisnih velicina koje odredjuju polozaj sistema u prostoru. Ukupan pritisak u sudu jednak je zbiru parcijalnih pritisaka prisutnih gasova. nalazi se isti broj molekula (atoma). dvostrukog oscilatornog kretanja molekula. gde je dQ d trenutna brzina prenosenja toplote. koeficijent toplotne provodljivosti. Kako se odvija prenošenje toplote zračenjem? 50) Prenosenje toplote zracenjem vrsi se posredstvom elektromagnetnih talasa koje zrace zagrejana tela. 2. Napisati jednačinu stanja idealnih gasova. Napisati izraz za Furijeov zakon provodjenja toplote. Kod zracenja energija prelazi u energiju zracenja koja se na drugom telu apsorbuje i ponovo prelazi u toplotu. gustina se povecava i onda struji nanize. Nabrojati osnovne načine prenošenja toplote. Gej-Lisakov : Pri konstantnom pritisku zapremina gasa je proporcionalna termodinamickoj temperaturi ili termodinamickoj temperaturi ili V T P T const . n je broj molova gasa a je univerzalna gasna Vm je zapremina koju zauzima jedan mol bilo kog gasa pri normalnim uslovima. Gej-Lisakov. 43. J C( ) molK kgK . Broj molova racuna se kao kolicnik mase i molane mase gasa. 45. . m je masa gasa a M je molarna masa. S povrsina normalan na pravac prostiranja toplote i dt dx temperaturni gradijent. V . Definisati molarni i specijalni toplotni kapacitet nekog materijala i koja je veza izmedju njih? Spec. Cemu je jednaka unutrasnja energija gasa? Opisati stepene slobode. 44. Avogadrov i Daltonov.a je stepen slobode translatornog. u suprotnom fluid se hladi. 44) Klapejron-Mendeljejeva jednacina : pV m RT odakle proizilazi pV R nRT gde su P. Napisati osnovnu kalorimetrijsku jednačinu. R je gasna konstanta a T je temperature gasa. Sarlov : Pri konstantnoj zapremini pritisak gasa je proporcionalan Avogadrov :U jednakim zapreminama idealnih gasova. S povrsina tela. Talasna duzina zracenja zavisi samo od temperature na kojoj se telo nalazi a ne od razlike njegove i temperature okoline kao sto je slucaj kod provodjenja i strujanja. konstanta. 48) dQ d S dt dx . temperature sa t1 na t 2 . Molarni specificni toplotni kapacitet predstavlja kolicinu toplote potrebnu jednom molu materijala da povisi temperature za jedan stepen ili Kelvin i definise se kao n C 46) cM tj. Ako je veca temperatura tela onda se fluid u njegovoj blizini zagreva i gustina mu se smanjuje pa fluid struji navise. E e T 4 . Ako njihove temperature nisu iste onda dolazi do razmene toplote izmedju njih. proizvod specificnog toplotnog efekta i molarne mase. c( Q mc(t2 t1 ) ) J . Sarlov. 50. zapremina i temperatura gasa. Šta je specifični toplotni kapacitet. Apsolutno crno telo ima emitovnost e 1.41 10 3 m 3 i sadrzi isti broj cestica a to je Avogadrov broj Na 6. Kako se odvija prenošenje toplote strujanjem ? 49) Prenosenje toplote strujanjem nastaje strujanjem nekog fluida oko cvrstog tela. m je masa tela a c 47. strujanjem (konvekcijom) i zracenjem (radijacijom). qc dQ d hS (tt t f ) gde je qc brzina prenosenja toplote. Polozaj materijalne tacke odredjen je sa tri koordinate a polozaj krutog tela sa 6. gde je n broj molova gasa. kapacitet materijala predstavlja kolicinu toplote koja je potrebna za zagrevanje jednog kilograma materijala za 1 ili 1K. Bojl-Mariotov zakon : Pri konstantnoj temperaturi zapremina date kolicine gasa obrnuto je srazmerna pritisku ili PV const . T redom pritisak.02 10 mol 1 . tt temeratura povrsine tela i tf temperatura fluida. konstanta proporcionalnosti i T temperatura tela. Kako glase osnovni zakoni idealnih gasova ? 43) Osnovni zakoni idealnih gasova su Bojl-Mariotov. i je zbir stepena slobode rotacionog i . 49. const . e emitovnost tela. top. 48. svaki gas deluje sopstvenim pritiskom nezavisno.

Molarni spec. Pod adijabatskim procesom podrazumeva se promena stanja sistema bez razmene toplote izmedju njega i okoline. Prema prvom principu termodinamike nemoguce je konstruisati masinu koja bi stvarala energiju ni iz cega (perpetuum mobile prve vrste je nemoguc). Definisati adijabatski proces. napisati izraz i nacrtati grafik. pa zamenom druge formule u prvu dobija se Ako se gas zagreva pri konstantnom pritisku onda je po prvoj formuli odnosno . Definisati I princip termodinamike. kapacitet predstavlja kolicinu toplote koja je potrebna za zagrevanje jednog mola materijala za 1 ili 1K. Rad gasa pri njegovom izotermnom sirenju od zapremine V1 do zapremine V2 dat je izrazom 6. rad spoljasnjih sila jednak je nuli ( pa se kolicina toplote dovedena gasu trosi samo na povecanje njegove unutrasnje energije. Izobarni proces. 5. do ako je zavisnost pritiska 6. jer je 4. gde je dQ promena kolicina toplote. Q=∆U+A. Kolicina toplote dovedena izolovanom sistemu. 8. 7. spoljasnji rad vrsi se na racun unutrasnje energije sistema. Iz prvog principa termodinamike proizilazi da je za adijabatski proces dA=-dU tj. Kako se definisu specificni toplotni kapaciteti pri konstantnoj zapremini i konstantnom pritisku? Od cega oni zavise i koja je veza izmedju njih? Prema prvom principu termodinamike Ako se gas zagreva pri konstantnoj zapremini. a za male promene izraz glasi dQ=dU+dA ili δQ=dU+δA (gde je dU beskonacno mala promena unutrasnje energije sistema. Rad gasa pri njegovom izobarnom sirenju od zapremine V1 do zapremine V2 dat je izrazom Izotermni proces. n je broj molova gasa a dT je promena temperature. jedan deo trosi na povecavanje unutrasnje energije ∆U. Cemu je jednak rad gasa pri promeni njegove zapremine? Pokazati na primeru izobarnog i izotermnog procesa. . top. m je masa materijala. Koliki rad izvrsi gas pri sirenju od zapremine od zapremine data izrazom p(V)=3V. M je molarna masa materijala. a ostatak na rad A koj sistem vrsi nad okolnim telima. 3. δA beskonacno mali rad i δQ beskonacno mala kolicina tolote. U prirodi ne postoi ovakav proces ali im se po svojim osobinama priblizavaju procesi koj se brzo odvijaju (sirenje zvuka). i onda se gornja formula svodi na: ).

Cemu je jednak koeficijent korisnog dejstvaovog procesa? Koeficijent korisnog dejstva u ovom slucaju mozemo izraziti kao: Primenjujuci izraz za adijabate dobija se . Opisati drugi princip termodinamike. a rezervoaru sa nizom temperatutom T2 (hladnjak) predaje kolicina toplote Q2.Skicirati jedan linearni harmonijski oscilator. Ovaj princip proizilazi iz analize rada toplotnih masina. Linearne harmonijske oscilacije su oscilacije kod kojih se elongacija u toku vremena menja po sinusnom ili kosinusnom zakonu.Kod adijabatskog sirenja promene u gasu izrazavaju se preko Puasonovih j-na . . Napisati resenje j-ne njegovih neprigusenih oscilacija i predstaviti graficki tu zavsinost. (Karno) Toplota ne moze spontano prelaziti sa tela nize na telo vise temperature (Klauzijus) U prirodi je nemoguc proces kod kojeg bi se celokupna toplota pretvorila u rad (Plank) tj. T1-veca temperatura (grejaca) T2-niza temperatura (hladnjak) 10. Harmonijski oscilatori: 1)telo obeseno o elasticnu oprugu 2)sistem koji vrsi torzione oscilacije. ili: I na kraju se dobija: 10. . Toplotne masine rade tako sto se od rezervoara vise temperature T1 (grejac). Cemu je jednak koeficijent korisnog dejstva kod bilo kog kruznog procesa? Postoji nekoliko definicija drugog principa termodinamike: Koefijent korisnog dejstva toplotne masine odredjen je samo temperaturom grejaca i hladnjaka. Kakve su to linearne harmonijske oscilcije? Nabrojati harmonijske oscilatore. u toku ciklusa oduzima kolicina toplote Q1. Izvseni rad u toku ciklusa je A=Q1-Q2. Nacrtati Karnoov kruzni proces. torziono klatno 3)fizicko klatno 4)matematicko klatno 11. nemoguc je perpetuum mobile druge vrste. 9.

Napisati izraz i nacrtati grafik promene amlitude linearnog harmonijskog oscilatora sa vremenom. ono ce se prenositi duz uzeta odredjenom brzinom. a amplituda u pocetku posmatranja oscilovanja (t=0). takodje brzinom c. 16. jer je . a cestice sredina od koje talas polazi talasni izvor. 15. Ovako nastale oscilacije se nazivaju prinudnim oscilacijama. Napisati j-nu kretanja kod prigusenih oscilacija. Logaritamski dekrement prigusenja je logaritam odnosa amplituda dve uzastopne oscilacije i racuna se posledecoj formuli u izrazu N predstavlja broj oscilacija koji se izvrsi dok amplituda ne opadne za e puta od pocetne vrednosti. Pod brzinom c se nesme podrazumevati brzina kretanja cestica v. stacionarno prostiranje poremecaja kroz elasticnu sredinu nazvano je talas ili talasno kretanje. gde je prigusenja. Sta je logaritamski dekrement prigusenja?Napisati izraz. Cemu je jednaka energija linearnog harmonijskog oscilatora? Ukupna energija tela koje vrsi harmonijsko oscilovanje jednaka je zbiru kineticke i potencijalne energije: 13. Nadoknadjivanje energije kod mehanickih oscilacija najcesce vrsi neka spoljasnja sila (prinudna sila) koja se menja po sledecem zakonu: gde su Fo i amplituda i kruzna frekvencija oscilovanja prinudne sile. Kako se vrši prenošenje mehaničkih talasa?(impulsi=talas) Prostiranje jednog impulsa kroz sredinu i zatim sukcesivno uspostavljanje ravnoteznog polozaja cestica vrsi se odredjenom brzinom c koja zavisi od osobina sredine. je koeficijent proteklo vreme od pocetka oscilovanja do posmatranog trenutka. 17. Ako se na jednom kraju zategnutog uzeta izazove oscilatorno kretanje normalno na njegov pravac. kod prigusenih oscilacija. Takva pojava nosi naziv talasni impuls. tada se impuls (poremecaj) i mesta zgusnjavanja i razredjivanja sredine neprekidno sire u prostoru. Ova pojava se takodje moze zapaziti kod niza identicnih kuglica poredjanih u . Dakle. Prenosenje impulsa moze se pratiti na sledecim primerima. Ako Cestice elasticne sredine neprekidno osciluju pod dejstvom neke spoljasnje periodicne sile sinusnog karaktera. 14.12. kao i njeno resenje. Kako nastaju prinudne oscilacije? Da bi realni oscilator vrsio neprigusene oscilacije neophodno je da mu se izgubljena energija stalno nadoknadjuje.

Zakon odbijanja (refleksija) α=α’ (Upadni ugao jednak je odbojnom uglu) Zakon prelamanja (refrakcija) ---Kada talasni front naidje na granicnu povrsinu koja razdvaja dve sredine u kojima je brzina prostiranja talasa razlicita. 24. posle kratkog vremena kuglica sa kraja niza ce se odvojiti i kretati istom brzinom kao upadna. S obzirom da jednacina progresivnog telasa zavisi od dve promenjljive ( dve zavisnosti elongacije: pod a) kada je vrednost toku vremena. 22. ceono. Oscilatorno kretanje je periodično kretanje nekog tela ili čestice... kada se ono posle nekog vremena vraća u prvobitni položaj.brzina prostiranja talasu u gasovima E y .nizu.Jungov modul elasticnosti gustina materijala p – pritisak gasa k – odnos specificnih toplotnih kapaciteta pri konstantnom pritisku i konstantnoj zapremini t . upadna kuglica je donela sredini (nizu kuglica) odredjeni impuls i taj se impuls prosirio kroz sredinu odredjenom brzinom. Kakav je to transverzalni a kakav longitudinalni talas? Kroz koje sredine moze da se prostire jedan a kroz koje drugi tip talasa? -Ako je pravac prostiranja impulsa normalan na prava prostiranja cestica onda je to transverzalan. do kraja elasticne sredine. U stvari. dok ce ostale mirovati.gustina gasa na temperaturi t Brzina prostiranja longitudinalnih talasa zavisi od osobina materijala. Dakle.brzina prostiranja longitudinalnih talasa u cvrstim telima c pk t ... U čemu je razlika izmedju talasnog i oscilatornog kretanja?Objasniti. -Longitudunalni: . -Transverzalni: c F c-brzina prostiranja transverzalnih talasa F-sila zatezanja uzeta -linearna gustina Brzina prostiranja transverzalnih impulsa zavisi samo od sile zatezanja uzeta i linearne gustine Impuls se brze prostire ukoliko je uze tanje i sila kojom je uze zatgnuto veca. pod b) kada je vrednost ) onda postoje i u konstantna i u toj tacki se posmatra konstantna.. 18.Kako se u zavisnosti od gustine sredine kroz koju se prostiru menja brzina transverzalnih i longitudinalnih talasa? Napisati odgovarajuce izraze za brzine prostiranja. udari nova kuglica iste mase. 20. vrsi se interferencija ili slagaje talasa pri kojem na nekim mestima cestice sredine mogu oscilovati sa vecom amplitudom a na nekim sa manjom amplitudom. Transverzalni talasi se mogu prostirati samo u cvrstim telima a longitudinalni u telima bilo kog agregatnog stanja. Napisati izraze za zakone po kojima se vrši odbijanje I prelamanje talasa. a ako je pravac prostiranja impulsa isti sa pravcem oscilovanja cestica talas je longitudinalan. c Ey ----. Stojeci talas se obrazuje pri susretu dva progresivna talasa jednakih frekvencija i amplituda. energija koju prenosi talas predaje se sredini. Tj. Sta je interferencija talasa? U oblasti poklapanja talasa oscilacije cestica se superponiraju jedna na drugu. Pod progresivnim talasom podrazumeva se takav talas koji se prostire u istom pravcu i smeru. idealno uzev. Napisati jednacinu progresivnog talasa I prikazati je graficki. pri prelazu u drugu sredinu dolazi do . odnosno u tom vremenskom trenutku se posmatra zavisnost elongacije od koordinate 19. Tamo gde amplituda postane jednaka nuli prestaje sirenje talasa. Neka su ta dva talasa zadata jednacinama onda ce rezultujuci talas biti 23. Ako u ovakav niz kuglica odredjenom brzinom. Talasno kretanje nastaje kad oscilacija jedne čestice izazove oscilacije drugih čestica. a suprotnih smerova kretanja. 21. Šta su stojeći talasi? Kada se oni javljaju? Poseban slučaj interferencije talsa predstavlja stojeći talas. Oscilatorno kretanje se vrši po nekoj putanji dok je talasno kretanje stacionarno. Najcesce se posmatra interferencija koherentnih talasa ( iste frekvencije ) i konstantne fazne razlike. pri cemu opada amplituda talasa.

Ljudsko uho registruje zvučne talase čije su frekvencije približno od 20 Hz do 20 kHz. n12 je relativni indeks prelamanja druge sredine u odnosu na prvu. Kakvi su spektri Tona i Šuma? Nacrtati njihove spektre. Sta je subjektivna. Kako se menja brzina prostiranja talasa kroz gas sa promenom temperature? Napisati izraz.promene njegovog pravca kretanja. a sa ν>20kHz ultrazvuk. Formula za racunanje objektivne jac. nazivaju se zvučni talasi (zvuk). Objektivna jacina zvuka predstavlja srednju vrednost energije koju prenesu zvucni talasi u jedinici vremena kroz jedinicu povrsine normalne na pravac prostiranja talasa.Frekvencija 27. zvuka je . Skicirati. gde je α upadni a β prelomni ugao zraka u odnosu na normalu na ravan koja razdvaja sredine. a šta akustika? Koja je razlika izmedju tona i šuma? Mehaničke oscilacije koje se prostiru u elastičnoj sredini (čvrstoj. Uslovi za formiranje stojećih talasa kod šipke učvršćene na sredini su: i Uslovi za formiranje stojecih talasa u vazdusnoj cevi zatvorenoj na jednom kraju su: i 30. Koji su uslovi za formiranje stojećih talasa kod šipke učvršćene na jednom kraju i u vazdušnoj cevi otvorenoj na oba kraj. Ton ima liniski spektar . a n1 i n2 relativni indeksi prelamanja odgovarajucih sredina u odnosu na vakuum. Uho je najosteljivije pri frekvencijama o 1500Hz do 3000Hz kada je prag cujnosti reda . Talasi sa frekvencijom < 20Hz su Infrazvuk. 29. Po čemu je ljudsko uho ograničeno u prijemu zvuka? Šta je prag čujnosti? Od čega on zavisi? Ljudko uho je ograničeno u prijemu zvuka po frekvenciji i po intezitetu zvuka. I –Intenzitet zvuka ν. Akustika je nauka o zvuku. Koji su uslovi za formiranje stojećih talasa kod šipke učvršćene po sredini i u vazdušnoj cevi zatvorenoj na jednom kraju. Uslovi za formiranje stojećih t alasa kod sipke ucvrscene na jednom kraju su: i Uslovi za formiranje stojecih talasa u vazdusnoj cevi i otvorenoj na oba kraja su: 32. 28. Šta je zvuk. 26. Ton ima pravilne oscilacije tj. Sa povecanjem temperature brzina prostiranja talasa kroz gas raste sa porastom temperature po zakonu: gde je brzina prostiranja talasa u gasu kada se on nalazi na temperaturi od . gde je amplituda pritiska. a zapažaju se čulom sluha. Ljudsko uho registruje zvučne talase cije su frekvencije priblizno od 20Hz do 20kHz. dok šum ima kontinualni. Skicirati. c1 i c2 brzine prostiranja talasa u tim sredinama. tečnoj ili gasovitoj). c je brzina prostiranja zvuka u toj sredini . ili . 25. dok šum predstavlja složeni talas promenljivih frekvenicija I amplitude. odredjenu frekvenciju. a sta objektivna jacina zvuka? Napisati izraze. On zavisi od frekvencije. Prag čujnosti je minimalni intezitet zvuka koji može da registruje ljudsko uho.

S-ukupna povrsina prostorije zajedno sa predmetima koji se nalaze u njoj. odakle dobijamo jednacinu δ= θ(n-1).Razliciti materijali razlicito absorbuju zvucne talase. gde je δ-ugao devijacije.tj. Po čemu je karakteristicno prelamanje svetlosti kroz prizmu? Kod prizme je moguce ostvariti minimalno skretanje zraka (slucaj kada je upadni ugao priblizno jednak prelomnom) pa je samim tim prizma karakteristicna jer se bas to njeno svojstvo moze koristiti za mnoge druge stvari: Za razlaganje polihromatske svetlosti radi dobijanja njenog spektra.Sta je reverberacija. Sta je ugao devijacije? Kada je ugao devijacije najmanji? Posle dvostrukog prelamanja zrak skrene za ugao δ. Koliko se promeni subjektivna jacina zvuka. On se moze formulisati na sledeci nacin: do uzajamnog dejstva dva svetlosna zraka dolazi na mestu njihovog susreta.a gustina sredine.Kako se definise koeficijent apsorbcije zvucnih talasa? A= Pa Pu .izvor se priblizava prijemniku koji miruje.V-zapremina . ili zakon odbijanja svetlosnih zraka od odredjenih granicnih povrsina glasi: a) upadni ugao svetlosnog zraka jednak je odbojnom uglu. S 37. Ukratko opisati Doplerov efekat i napisati opstu jednacinu? Doplerov efekat je promena frekvencije oscilovanja zvucnog izvora. Kako se definise vreme reverberacije? Radi bolje definicije I lakseg merenja vremena reverberacije u tehnici je usvojeno da se ono racuna od momenta prestanka rada zvucnog izvora. 35. 36.Ako izvor konstantno emituje zvucne talase koji zidovi I ostale povrsine slabo apsorbuju. Treci zakon. Kako glase osnovni zakoni geometrijske optike? Prvi zakon je zakon pravolinijskog prostiranja svetlosti.izvor I prijemnik se krecu jedan u odnosu na drugi. kada se zraci odbijaju od glatkih. Pu ukupna zvucna snaga koja pada na tu povrsinu. Drugi zakon je zakon nezavisnog prostiranja svetlosnih zraka.Opsta formula za izracunavanje u slucaju da se ne trazi velika preciznost je: t V r =0. za 60db. b) upadni i odbojni zrak leze u istoj ravni sa normalom na granicnu povrsinu u tacki upada zraka. brusenih i opticki poliranih povrsina Cetvrti zakon ili zakon prelamanja svetlosti na ravnoj granicnoj povrsini izmedju dve nepokretne.a u nekim slabije. On se odnosi na homogene sredine i jasno se manifestuje pri obrazovanju senke neprovidnih tela. 33. Ova osobina materijala okarakterisana je koeficijentom apsorpcije A.Opsta formula je: 39. ukoliko se objektivna poveca 10000 puta? . 41.pod).Ova pojava se naziva reverberacija.do momenta kada intezitet zvuka opadne na milioniti deo prvobitne vrednosti. gde je k jednako 1 ako se nivo zvuka meri u belima (B) i 10 ako se meri u decibelima (dB). A vreme u toku kojeg se jos uvek cuje zvuk po prestanku njegovog emitovanja naziva se vreme reverberacije. a θ-ugao na vrhu prizme . . za stvaranje totalne refleksije koja se koristi kod optickih instrumenata itd. je intenzitet zvuka na granici cujnosti a je objektivna vrednost zvuka. a dalje se krecu nezavisno.mogu se obrazovati stojeci talasi u pojedinim delovima prostorije .165 .Kada zvucni izvor osciluje u zatvorenoj prostoriji slusalac nece cuti samo emitovani zvuk vec I zvuk koji se odbija od povrsina koje slabo apsorbuju zvuk (zidovi. homogene i izotropne sredine glasi: a) sinusi upadnog i prelomnog ugla odnose se kao brzine prostiranja svetlosti u tim sredinama b) upadni i prelomni zrak leze u istoj ravni sa normalom na granicnu povrsinu koja prolazi kroz tacku preloma 40. koji se naziva ugao skretanja ili ugao devijacije.kada se prijemnik priblizava zvucnom izvoru koji miruje.koji registruje prijemnik pri njihovom medjusobnom kretanju.plafon. Ovaj zakon vazi za slucajeve pravilnog odbijanja svetlosti.Imamo nekoliko situacija u zavisnosti od kretanja izvora I prijemnika to su: Kada izvor I prijemnik miruju u odnosu na sredinu. Zbog razlicite osetljivosti uha na zvukove razlicitih frekvencija ta zavisnost je veoma slozena i data je izrazom . Subjektivna jacina zvuka je jacina koja se opaza culom sluha i zavisi od objektivne. a sta vreme reverberacije? Po prestanku emisije zvuk se I dalje odrzava u prostoriji .gde je Pa zvucna snaga koja se apsorbuje na odredjenoj povrsini.Zbog toga ce se u nekim delovima prostorije zvuk cuti jace. za za 34. Ovaj ugao je jednak δ=(α1+α2)-(β1+β2) Zakon prelamanja u tacki O bice: sin Najmanje skretanje nastaje za uslov α1=α2.

pri propustanju polihromatske svetlosti kroz ovakve materijale dolazi do razlaganja svetlosti po talasnim duzinama. bez obzira na talasnu duzinu ista. Neka je ugao skretanja zraka svetlosti B. Kada se taj izraz primeni na obe granicne povrsine dobija se: odakle sledi 48. njena brzina.42. a samim tim i indeks prelamanja su funkcije talasne duzine. Posto indeks prelamanja zavisi od talasne duzine. Ova pojava se naziva disperzija. Sta je disperzija svetlosti? Sta je mera disperzije. zuta. pa je Disperziona moc predstavlja odnos mere disperzije 46. a sta disperziona moc? Brzina svetlosti u vakuumu je. a ugao skretanja zraka svetlosti C. Ako su upadni ugao polihromatske svetlosti. pa je . p-rastojanje predmeta od sociva l-rastojanje lika od sociva f-zizna daljina sociva n-index prelamanja sociva R1. zelena. Ukoliko zrak bele polihromatske svetlosti pada na opticku prizmu. pri napustanju prizme bela svetlostje razlozena na boje . Skiciranjem odrediti polozaj lika predmeta koji se nalaze na rastojanju o vecem od f ispred tankog bikonveksnog sociva. najvise ce skrenuti ljubicasta svetlost a najmanje crvena.R2-poluprecnici sfernih povrsina sociva 47. tada se za uglove skretanja moze primeniti izraz δ= θ(n-1). Skiciranjem odrediti polozaj lika predmeta koji se nalaze na rastojanju o vecem od f ispred . indeks prelamanja prizme i ugao prizme mali. plava.dobijen je spektar polihromatske svetlosti. Uvecanje tankog sociva racuna iz uvecanja pri prelamanju svetlosti na sfernoj granicnoj povrsini. dok ce ostale boje (indigo. Dakle. narandzasta) biti izmedju njih. Kako se uzimaju znaci u njoj? Cemu je jednaka zizna daljina? Socivo je tanko ako je njegova debljina mnogo manja od poluprecnika sfernih povrsina koje ga cine. . Sta je ziza sociva? Cemu je jednako uvecanje sociva? Ziza predstavlja rastojanje lika od sociva kad se predmet nalazi u beskonacnosti. 49. Ali. Napisati jednacinu tankog sociva. Prema tome. Mera disperzije ili disperzija predstavlja razliku dva ugla skretanja. pri prostiranju svetlosti kroz razlicite providne materijale. iako je ispunjen uslov priblizno minimalnog skretanja svetlosnog zraka. Tada razlika ¡ predstavlja meru disperzije.

53. Da bi se dobila polarizacija potrebno je obezbediti takve uslove pod kojima je oscilovanje svetlosnog . razdvojenih jednakim neprovidnim površinama. približno iste intenzitete i određeni položaj polarizacionih ravni. Snopovi zraka koji vrše difrakciju pod uglovima koji odgovaraju neparnom broju Frenelovih zona daju na zaklonu difrakcione maximume.2. Sta je optička rešetka? Napisati izraz za difrakcioni maximum pri prolazu svetlosti kroz optičku rešetku.tankog bikonkavnog sociva. ako su talasi koherentni.. Uglavnom je to prizma od materijala sa znatnom disperzijom. Predmet se postavi ispred zize objektiva i onda se dobija realan.. Prizma vrsi razlaganje polihromatske svetlosti po svetlosni duzinama.u određenim tačkama. d sin =n 56. vrši se interferencija ili slaganje talasa. obrnut i uvecan lik.Ukratko objasniti funkcionisanje optickog mikroskopa? U cemu se razlikuje od elektronskog mikroskopa? Opticki mikroskop se sastoji od dva sociva. Kod optickog mikroskopa svetlost pada na predmet pa zatim prolazi kroz sociva i dobija se lik. dalje ta svetlost pada na objektiv velike zizne daljine koji vrsi projekciju na zaklonu. Svetlost koju emituju atomi prdstavlja transverzalne talase sa uzajemno normalnim vektorima elekričnog   E (uzimamoa da je to svetlosni vektor) i magnetnog polja H . 51. Izrađuje se tako što se na staklenoj ploči načini dijamantnom iglom veliki broj paralelnih zareza (transmisiona optička rešetka).. Uvecanje lupom je oko 20 puta.. Difrakcija je pojava karakteristična za mehaničke i svetlosne talase. objektiva i okulara. dok se kod elektronskog dobija tako sto se umesto snopa svetosti koristi snop ubrzanih elektrona u vakuumu koji tako ubrzano imaju osobine talasa.O 2 A jednaka celom broju talasnih dužina svetlosti tj.1. odnosno ako pri jednakim frekvencijama imaju konstantnu faznu razliku.ali se dalje šire nezavisno jedan od drugog. nastaje interferencioni maksimum u tački A. koji su normalni na pravac prostiranja svetlosti.. obrnut i uvecan.1. Sta je lupa?Koliko je uvecanje lupe? Lupa je najprostiji opticki instrument koji se najcesce sastoji od jednos sabirnog sociva i sluzi za posmatranje malih predmeta na bliskim rastojanjima. l = O 1 A . Kod spektralnih aparata postoji deo koji vrsi razlaganje svetlosti po talasnim duzinama. l (2n 1) . Niz paralelnih uskih proreza.2. 55. U oblasti poklapanja talasa oscilacije čestica se superponiraju jedna na drugu. Kod projekcionih aparata jakim svetlosnim izvorom osvetljava se predmet preko sistema sociva male zizne daljine. Ukratko objasniti princip rada projekcionih i sprektralnih aparata. a okulara znatno veca od zize objektiva. 54. Talasi koji potiču od 2 talasna izvora se međusobno poklapaju. Karakteristična je difrakcija svetlosti na jednom i dva paralelna proreza. predstavljaju difrakcionu rešetku. Zizna daljina objektiva je mnogo mala. Ako je putna razlika jednaka neparnom broju polovina talasnih dužina. n=0. 52. Difrakcija svetlosti je skretanje svetlosti sa pravolinijske putanje.. l =n n=0. Uvecanje predmeta zavisi od rastojanja ozmedju sociva objektiva i okulara. Sta je interferencija svetlosti? Napisati uslove pri kojima dolazi do interferencionih maximuma i interferencionih minimuma. 2 nastaje interferencioni minimum. 50. tj. pri difrakciji na jednom otvoru. Kod svetlosnih talasa mogu se javiti efekti trajnije interferencije. i nalazi se iza zize okulara tako da se od njega dobija novi lik koji je imaginaran. a snopovi koji vrše difrakciju pod uglovima koji odgovaraju parnome broju Frenelovih zona daju difrakcione minimume. Ako je putna razlika talasa iz izvora O 1 iO 2 . Taj lik je predmet za socivo okulara. Šta je difrakcija svetlosti? Napisati uslove pri kojima dolazi do difrakcionih max i ddifrakcionih minimuma. Sta je polarizacija svetlosti? Kako se može dobiti polarizovana svetlost? Pojava polarizacije pokazuje da je svetlost transverzalni elektromagnetni talas.

Kada je on napušten? Prema ovom modelu atom predstavlja sferu prečnika reda 10 10 m koja je pozitivno naelektrisana.3. Na tim orbitama.vektora  E moguće samo u jednoj ravni. ~ 1 RH ( 1 22 1 ) n2 n=3. Pretpostavio je da se elektroni kreću oko jezgra po kružnim orbitama poluprečnika r. 65. Skretanje pod malim uglovima je posledica prolaska alfa-čestica pored tog pozitivnog naelektrisanja. Magnetni spinski kvantni broj ms = +½.  Ls *Rezultat Stern-Gerlahovog eksperimenta proizilazi da je projekcija sopstvenog magnetnog momenta p smz elektrona jednaka Borovom magnetonu: 66. 63.dve dijafragme sa uskim prorezima sirine od 10 do 20 m . Kada je atom neutralan onda je naelektrisanje jezgra jednako zbiru naelektrisanja elektrona koji ulaze u sastav atoma. 57. vrednosti od 4.2. 64.Pasenova.Rezultat ovog ogleda je da elektroni atomima zive mogu predate samo tacno odredjene iznose energije. i šta oni predstavljaju? Radijus jezgra atoma je rastojanje od centra jezgra do njegove površine. Ukratko opisati Frank-Hercov ogled. Prema ovom modelu.. Sta je prostorno kvantovanje? *Prostorno kvantovanje je kada vector momenta impulsa elektrona orjentacije u prostoru za koje projekcija moze imati samo takve  L na pravac z spoljasnjeg magnetnog polja 10 2  L L z vektora ima kvantovane vrednosti.Anoda je za oko 0.Takva rotacija elektrona naziva se spin elektrona.moment impulsa elektrona zadovoljava svedeci uslov: L mvn rn n .Ako je kineticka energija elektrona u momentu nailaska na anodu veca od 0.Kulonova sila jednaka je centrifugalnoj. 59. Zamenjen je Raderfordovim modelom. Šta je radijus jezgra atoma? Šta su atomski i maseni broj. Ukratko opisati Stern-Gerlahov eksperiment.(n-1) Magnetni kvantni broj ml = 0 ±1.2.Eksperiment pokazuje da se snop cepa na dva dela pa se umesto jedne slike proreza dobijaju dve slike.Postoji I sopstveni moment impulsa elektrona I sopstveni magnetni moment elektrona  p ms . Kako glase Borovi postulati? *I)Elektron u atomu se ne moze kretati po bilo kojoj orbiti vec po orbitama tacno odredjenog poluprecnika.…. II)Pri kretanju po stacionarnim orbitama se niti apsorbuje energija. Glavni kvantni broj n = 1.elektroni koji osciluju oko svojih ravnotežnih položaja. Kako glasi Paulijev princip iskljucivosti? *Paulijev princip iskljucivosti glasi : U jednom atomu ne mogu da postoje dva elektrona sa jednakim vrednostima sva cetiri kvantna broja.1. 58.Tako je Borova teorija potvrdjena. mogu s eostvariti ako svetlost prolazi kroz sredinu koje su anizotropne u odnosu na električne oscilacije.  p ms  g s Ls . Sta je on pokazao? *Stern-Gerlahov eksperiment je pokazao potvrdu prostornog kvantovanja.Onda dijafragme propustaju jedan uzan snop. koje su pozitivno naelektrisane i pozitivnih delova atoma. ±l ..Time je dokazano prostorno kvantovanje. Ukupno negativno naelektrisanje jednako je pozitivnom naelektrisanju sfere.Kad se Ag zagreje dolazi do isparavanja I njegovi atomi izlecu u razlicitim pravcima. 62. -½ 68. ~ = broj talasa po jedinici dužine RH= Ridbergova const 60. oko pozitivno naelektrisanog jezgra čije je naelektrisanje Z e . jer se ispostavilo da ne može da opiše stvarno ponašanje atoma. Napisati izraz za talasnu dužinu svetlosti iz spektra atoma vodonika.Breketova. 67. III)Prelaz elektrona sa jedne na drugu orbitu uslovljen je emisijom ili apsorbcijom kvanta energije.Eksperiment je izveden tako sto se u vakuumsku cev stavi komadsrebra.9eV I to je najmanji moguc iznos energije koji moze apsorbovati atom zive u osnovnom stanju.Hemfrijeva a one se sve mogu izraziti na sledeci nacin: ~ v 1 RH ( 1 m2 1 ) n2 61. Sta je spin elektrona? Cemu je jednak sopstveni moment impulsa? *Zbog toga sto je elektron naelektrisan. Sta su atomski spektri? Koje su serije u spektru atoma vodonika? * *Serije u spektru atoma H su:Lajmanova.sa takvim kretanjem postoji mogucnost postojanja sopstvenog magnetnog polja elektrona.Pfundova. Atomski broj je broj . Nabrojati kvantne brojeve i vrednosti koje im mogu biti dodeljene. Energija sistema je najveća kad se elektron nalazi na najudaljenijoj orbiti od jezgra.4. Rasejavanje alfa-čestica pod većim uglovima uslovljeno je interakcijom između alfa-čestica.Elektoni izmedju anode I katode se ubrzavaju usled termoelektronske emisije. U cemu je njegov doprinos? *Elektronska cev je evakuisana I napunjena ziviom do pritiska od Pa. Orbitalni kvantni broj l = 0.Celokopno pozitivno naelekrisanje atoma i sva njegova masa skoncenrisani su u veoma maloj zapremini koja se naziva atomsko jezgro. U tu sferu su utisnuta izolovana negativna naelektrisanja.koje se nazivaju stacionarne ili disketne.… . kruže elektroni. Objasniti Raderfordov eksperiment i model atoma.5V na vecem potencijalu od kolektora.koji moze da se zagreva. polovi elektromagneta N i S I staklena plocakoja sluzi za zaklon. ±2.Kada atomi prodju kroz jednu dijafragmu prolaze I kroz drugu I tako se dobija snop atoma u istom smeru.….5 eV on ice savladati koceci napon I stici do kolektorapri cemu ce galvanometer registrovat i struju.Izmedju katode I anode koja je u obliku resetke prikljucen je napon U1 koji se moze menjati po vrednoscu. Objasniti Tomsonov model atoma.5. Energetski spektar atoma po ovom modelu je kontinualan.

70. a Nt 74. Pomoću ove statistike određuje se energetsko stanje u jezgru i njihova raspodela (širina i gustina). Uslucaju da su jezgra potomka radioaktivna i da se raspadaju brzinom kojom se raspadaju jezgra polaznog elementa dolazi do radioaktivne ravnoteze. Pomoću modela Fermijevog gasa mogu se objasniti mnoga svojstva jezgra pri niskim. Šta je prirodna. gde je λ konstanta radioaktivnog raspada i predstavlja karakterističnu veličinu za svaki radioaktivni element. 73. odnosno energija koja povezuje nukleone u jezgro naziva se energija veze. izuzev za obrazovanje potencijalne jame. 72. 76. neutrona i jezgra.51 MeV. 71.spadaju u grupu sila jake interakcije. Domet u vazduhu im je od 2 do 9 cm. a šta veštačka radioaktivnost? Pod prirodnom radioaktivnošću podrazumeva se spontani prelaz jednog atomskog jezgra u drugo praćen emisijom različitih oblika radioaktivnog zračenja (α i β-čestica i γ-zračenja). Ove dve cestice naelektrisane su istom kolicinom naelektrisanja suprotnog znaka. . Broj radioaktivnih jezgara dN koji se raspadne za vremenski interval dt proporcionalan je broju prisutnih jezgara N i vremenskom intervalu dt : dN = – λNdt . Sta su beta-cestice.Sta je period poluraspada? Sta je aktivnost radioaktivnog izvora? Koja je njena jedinica u SI? Vreme raspada za koje se raspadne polovina prvobitnog broja jezgara naziva se vreme ili period poluraspada.ispoljavaju pojavu zasićenja. Beta-cestice cini snop elektrona (β. ovisno o vrsti radioaktivnog izotopa koji ih emituje. Navesti 3 modela jezgra i opisati jedan od njih.protona u jezgru Z i predstavlja broj naelektrisanja. 76. vreme zivota pozitrona je reda nanosekunde.Nabrojati njihove osobine. Model kapi. a šta defekt mase? Energija koja se oslobađa pri obrazovanju jezgra. Veličina Zmp + (A – Z) mn – mj . .akt. Ako se u ovako zamišljeno jezgro nukleoni kreću haotično . Jedinica za aktivnost je bekerel (Bq) i predstavlja jedan raspad u sekundi. Model Fermijevog gasa polazi od pretpostavke da se nukleoni u jezgru kreću nezavisno. Radioaktivna ravnoteza Kao sto znamo se jezgra radioaktivnog elementa se raspadaju uz emisiju alfa. .β i γ-zračenja mogu emitovati 1 ili 2 protona. Jezgra novonastalog elementa mogu biti stabilna ili radioaktivna. A = Z + N . model orbita i model Fermijevog gasa. pored α. Kod veštačke radioaktivnosti jezgra. Nt = No broj neraspadnutih jezgara posle vremena t . pa i srednjim energijama eksitacije. P ozitron zahvata elektron pri cemu nastaju dva gama-kvanta energije od po 0. mn i mj odgovarajuće mase protona. . Kako su nukleoni fermioni (spin jednak ħ/2) oni podležu Fermi-Dirakovoj statistici. beta ili gama zracenja.cestice) ili pozitrona (β+ cestice). Nabrojati njihove cestice. Ovaj proces se naziva anihilacija i moze da posluzi za detekciju pozitrona.deluju na malim rastojanjima reda 10-15m .po intenzitetu su znatno veće od gravitacionih i elektromagnetnih.zavise od orijentacije spinova nukleona koji sačinjavaju jezgro. One se razlikuju po vremenu zivota. izvor raspada. N – broj neutrona u jezgru 69. naziva se defekt mase gde su mp . gde je No broj jezgara u trenutku t = 0 . T-period pluraspada λ-konstanta radioaktivnog raspada N-broj atoma t-vreme 75. jezgro se može razmatrati na osnovu statističkih zakonitosti. Sta su alfa-cestice. dok se broj nukleona u jezgru A naziva maseni ili nuklearni broj. Aktivnost radioaktivnog izvora predstavlja brzinu kojom se taj rad.imaju neelektričnu prirodu (podjednako deluju na protone i neutrone ). Šta je energija veze. Nabrojati osnovne karakteristike nuklearnih sila. Alfa-čestice su jezgra helijumovih atoma. Ako iz jezgra radioaktivnog elementa izađe alfa-čestica onda nastaje novi element koji ima za dve jedinice manji redni broj i za četiri jedinice manju atomsku masu od elementa iz kojeg je nastao. Kako glasi zakon radioaktivnog raspada? Predstaviti ga grafički. . . Nuklearne sile između nukleona su zanemarljive. Dok elektroni mogu da budu slobodni neograniceno dugo. . primer: 77.

Sta su gama zraci?Nabrojati njihove osobine Eksperimentalnmo je pokazano da se gama-zracenje ne javlja kao samostalni oblik zracenja. L ili M nivoa. Ovaj tip nuklearne reakcije je egzotermni. tj. Na primer. oni mogu da izazovu fisiju jezgara tako da nastaje samoodrzavajuca fisija koja se naziva lancana nuklearna reakcija. Prelazom u osnovno emituje se gama-kvant. Moze doci do cepanja na dva jezgra koji se nazivaju fragmenti.Kako glasi zakon apsorpcije zracenja? Apsorcija γ-zracenja u sredini kroz koju to zracenje prolazi vrsi se po sledecem zakonu: = Gde je intenzitet γ-zracenja iz datog izvora pre prolaska kroz materijal. Pracen je oslobadjanjem velike kolicine energije.Prilikom bombardovanja jezgara teskih elemenata. usled cega proton prelazi u neutron i emituje se neutrino Novonastalo jezgro se obicno nalazi u pobudjenom stanju. alfa. Za sada smo obradili dve vrste ovih uredjaja. Ova energija je oko 10 na 6 puta veca od energije koja se oslobodi pri sagorevanju 1kg uglja. i gama-kvantima.To zahteva da se jezgra nadju na takvim rastojanjima na kojima su privlacne nuklearne sile vece od odbojnih elektrostatickih sila. a takodje se emituju i neutroni i gama. Da bi se ostvarila fuzija potrebno je da se savladaju odbojne elektrostaticke sile izmedju jezgara koja ucestvuju u ovom procesu. 79. Ta rastojanja su reda 10 na -15m.78.Ovakve reakcije se mogu ostvariti bombardovanjem teskih jezgara neutronima. vec prati emisiju alfa i beta cestica. Gama zracenje je elektromagnetne prirode i njegov spektar je linijski. Šta je elektronski zahvat? Koji su uredjaji za ubrzavanje naelektrisanih čestica? Elektronski zahvat je pojava da jezgro apsorbuje elektrn iz K. plutonijum i dr. kao sto su uran. 82.cesticama. Sta je nuklearna fisija? Nuklearna fisija predstavlja cepanje atoma na dva jezgra. Sta je lancana reakcija? Posto se pri fisiji jezgara oslobadjaju neutroni. Takav spektar gama-zracenja predstavlja jedan od najvaznijih dokaza postojanja diskretnih energetskih stanja atomskog jezgra. 83. Proces fuzije moze se ostvariti na dva nacina i to ubrzanjem jezgara pomocu akceleratora ili njihovim zagrevanjem. . To su Linearni akcelerator i Ciklotron 81. Nuklearna fuzija? Nuklearna fuzija predstavlja oslobadjanje energije pri spajanju lakih jezgara u jezgro vece atomske mase. a takodje se pojavljuje i pri nuklearnim reakcijama. 80. njegov intenzitet posle prolaska kroz materijal debljine d i µ-koeficijent apsorpcije.kvanti. Najcesce se ta apsorpcija vrsi sa K-nivoa. protonima. energije koja se oslobodi pri fisiji urana mase od 1gr iznosi oko 10 na 11 J ili 20MWh. Opsta sema po kojoj se vrsi elektronski zahvat moze se prikazati na sledeci nacin: Uredjaji koji se koriste za ubrzavanje naelektrisanih cestica se najcesce nazivaju akceleratori. deutronima.