Fizika - skripta elfak 2011

1.

1)

2. 2)

3. 3) 4. 4)

Nabrojati osnovne fizičke veličine i jednice SI? dužina {metar(m)}, masa{kilogram(kg)}, vreme {sekunda(s)}, jačina električne struje {amper(A)}, termodinamička temperature {kelvin(K)}, svetlosna jačina{kandela(cd)}, količina materijala{mol(mol)} Kako se dele fizičke veličine, obrazložiti? Dele se na osnovne i izvedene. Osnovne se ne definišu formulama već opisom njihovog merenja i biraju se na međunarodnim konferencijama, dok se izvedene definišu iz osnovnih pomoću fizičkih zakona. Sta je predmet kinematike? Predmet kinematike je kretanje tela ne uzimajući u obzir uzroke koji dovode do tog kretanja. Veličine kod kinematike su put, brzina, vreme i ubrzanje. Kako se definiše srednja brzina materijalne tačke? Srednja brzina se definiše kao količnik pomeraja tela i vremena za koje je izvršilo pomeraj. x

Vsr

t

5. 5) 6. 6)

Napisati izraze za trenutnu brzinu i ubrzanje kod promenljivog paravolinijskog kretanja, nabrojati vrste pravolinijskog kretanja.

Vtr

x, atr t

V t

, uniformno i promenljivo kretanje

Grafički prikazati preĎeni put i brzinu u funkciji vremena kod jednako promenljivog pravolinijskog kretanja. Brzina zavisi od vremena linearno, dok pređeni put zavisi po kvadratnoj funkciji.

7.

Napisati izraze za trenutnu brzinu i ubrzanje kod krivolinijskog kretanja, šta je tangencijalno a šta normalno ubrzanje, koliko je ukupno ubrzanje ?

7)

V tr

dx, a tr dt

d V . Tangecijalno ubrzanje je ubrzanje koje deluje u pravcu brzine dt

8. 8)

9.

i utiče na intenzitet brzine dok normalno ubrzanje deluje normalno na brzinu i utiče na njen pravac i smer. Ukupno ubrzanje je vektorski zbir ova dva ubrzanja a intenzitet mu je koren zbira njihovih kvadrata. Koje je to kružno kretanje i šta je period kružnog kretanja? Kružno kretanje je ono kod kog postoji tačka u sistemu od koje je u bilo kom trenutku telo konstantno udaljeno (centar kružnice) iliti kreće se po kružnici. Period kružnog kretanja je vreme potrebno telu da jednom opiše kružnicu. Definisati veličine kod kružnog kretanja koje su analogne brzini i ubrzanju kod pravolinijskog kretanja i navesti njihove jedinice u SI. Brzini je anologna ugaona brzina {

9) 10. 10)

( ) }, a ubrzanju ugaono ubrzanje { s

}.

s2

Definisati kosi hitac i napisati izraze za maksimalnu visinu i domet kosog hic. Kosi hitac je kretanje tela kome je zadata početna brzina, čiji ugao pravca nije normalan o odnosu na podlogu, a zatim prepušteno uticaju gravitacione sile.

H max
11. 11)

Vo2 , x 2 g max

2Vo2 cos( ) sin( g

)

Vo2 sin( 2 ) g

Šta je domet kosog hica i pod kojim uslovom je maksimala? Domet kosog hica je rastojanje koje telo pređe po horizontali kada je u visini sa tačkom iz koje je počelo kretanje. Maksimalna je pod uslovom da je telo izbačeno pod uglom od 45 u odnosu na horizont. Sta je predmet dinamike ? Predmet dinamike je proučavanje veze između kretanja tela i uzroka koji dovodi do njegovog kretanja. Kako glase I i III Njutnov zakon dinamike, napisati izraze? I Njutnov zakon - Svako telo teži da ostane u stanju mirovanja ili niformnog pravolinijskog kretanja sve dok dejstvom spoljašnjih sila nije prinuđeno da promeni svoje stanje.
n

o

12. 12) 13. 13)

Fi
i 1

0

III Njutnov zakon - Uzajamno dejstvo dva tela je uvek jednako i suprotno usmereno, odnosno sila akcije i reakcije uvek ima isti intenzitet i pravac a supotan smer. 14. 14)

Fa

Fr

Kako glasi drugi Njutnov zakon dinamike ? Promena impulsa u vremena proporcionalna je sili koja deluje na telo i

vrši se u pravcu te sile. F ma 15. Šta je impuls. a šta impuls sile ? 15) Impuls je vektorska velicina istog pravca i smera kao brzina čiji je intenzitet m puta veći od intenziteta brzine. Impuls sile je vektorska veličina istog pravca i smera kao sila čiji je intenzitet t puta veći od intenziteta sile. 16. Šta je impuls i kako glasi zakon održanja impulsa za zatvoreni i otvoreni sistem ? 16) Impuls je vektorska veličina istog pravca i smera kao brzina čiji je intenzitet m puta veći od intenziteta brzine. Vektorski zbir impulsa tela koji čine zatvoreni

čemu je jednako ? 18) Centripetalno ubrzanje deluje na telo kada se kraće po kružnici. Naime. koeficijent statičkog trenja jednak je tangensu ugla tan( max ). U tom trenutku (granicni ugao komponenta težine F jednaka je sili statičkog trenja (1) (2) (3) (4) F Ftrs .const. Čemu je jednaka sila trenja. kada se zanemari sila trenja sa vazduhom. U oba izraza s i Ftrs = s n predstavljaju koeficijente statičkog i dinamičkog trenja. Ugao max ) se povećava sve dok telo ne počne da klizi. 24) U zatvorenom sistemu tela između kojih deluju samo konzervativne sile mehanička energija se održava tj. Kinetička – predstavlja meru mehaničkog kretanja tela k Ek m v2 2 2.koeficijent proporcionalnosti (konstanta) 23. 17. U prirodi postoje gravitacione. Šta je sila. Njegova ukupna energija E jednaka je njegovoj potencijalnoj energiji Ep m g h .promena energije A . ima pravac poluprečnika i smer ka centru. 21) Mehanički rad je mera dejstva odgovarajuće sile. 20) Ako se telo nalazi na strmoj ravni čiji se nagib može menjati.sila ds . Na sličan način može se odrediti koeficijent dinamičkog trenja. 20. Statički koeficijent trenja je veći od dinamičkog. Et . Kako se definiše rad u mehanici i koja je jedinica za rad u SI? Napisati izraz za rad u opštem slučaju. težina tela se može razložiti na komponentu F F// duž strme ravni i normalnu komponentu Fn . Potencijalna – energija mirovanja.teorema energije i rada  F dA . max . kada telo počne da klizi niz strmu ravan.elementarna dužina 22. čistoće i hrapavosti dodirnih površina. a sila dinamičkog Ftrd = d Fn . navesti jedinicu za silu u SI i nabrojati vrste sila u prirodi ? 17) Sila je uzrok promene stanja kretanja tela ili njegovoj deformaciji. 18. pri kome počinje klizanje tela po strmoj ravni. Kada se telo . B . F (=) N. za održavanje njegovog uniformnog kretanja potreban je manji ugao strme ravni . poseduje je svako telo Ep m g h 24. Vektorski zbir impulsa tela koji čine otvoren sistem u toku kretanja ne ostaje konstantan. od čega ona zavisi a od čega ne ? 19) Eksperimentalno je dokazano da se sila statičkog trenja Ftrs može izraziti kao d . Kada i kako na telo deluje cetripetalno ubrzanje. Et Ek Ep Primer: Slobodno padanje tela bez početne brzine. ne menja se u toku vremena. at V2 r 19. Kako glasi zakon održanja energije? Navesti primer. Promena impulsa otvorenog sistema jednak je impulsu rezultantne sile.rad .elementarni rad  E . pa se koeficijent dinamičkog trenja može max izraziti kao d tan( ) . U kojim vidovima se javlja mehanička energija? 23) Javlja se kao: 1. Pokazati kako se pomoću strmme ravni odreĎuje koeficijent trenja « mi » izmeĎu podloge i tela.vektor puta Jedinica za rad je [ Rad u opštem slučaju je:  F  A   F B . Rad je skalarna veličina definisana 2-ma vektorskim veličinama. Koja je veza izmeĎu rada i energije ? 22) Rad opisuje promenu energije  E k A . 21.vektor sile N m J  dA F ds ] (džul) . Ftrs = s Fn d Ftrd = F// Fn max Q sin( ) Ftrs Fn Q cos( max ) s Zamenom izraza (4) i (3) u izraz (1) za statičkog trenja se dobija Prema tome. sile jake i slabe interakcije.sistem u toku kretanja ostaje konstantan. električne. Oba koeficijenta zavise od vrste materijala.

[W t J ] s Jedinica za snagu W (vat) s  M   F r I m r2 M Ek I što predstavlja II Njutnov zakon za rotaciono kretanje [ kg m ] 29. odnosno sto je veca temeratura to je gustina tela manja. Definisati moment impulsa i matematički interpretirati zakon održanja momenta impulsa. Kako su povezani toplotni koeficijenti linearnog. Šta je idealni gas ? 42) Kod gasova smatra se da je zapremina molekula gasa zanemarljiva u odnosu na zapreminu suda u kome se gas nalazi. Definisati moment sile? 27) Rotaciono kretanje tela je kretanje oko svoje ose gde svaka tačka tela obavlja kružno kretanje od ose rotacije. kada stap ne bi mogao da se skuplja ili izduzi. Šta je moment inercije i kako se izražava? Koja mu je jedinica u SI? 28) Moment inercije predstavlja količnik mase tela i kvadrata radijusa kružne putanje. Kako se izražavaju kinetička energija rada i snaga kod rotacionog kretanja? 29) Kinetička energija I 2 2 Rad kod rotacionog kretanja je kada podelimo sa A M d M dt dA Md dt dA dt Snaga se izražava Odnosno P M Q t Q t dA dt P dQ dt P M 30. termicki koeficijent zapremisnkog sirenja je negativan u tom intervalu pa se samim tim i gustina povecava sa porastom temerature. Zamenom ove u prvu da se skuplja promena njegove duzine bila bi l l t . Delimično elastične Za idelano elastične važi: zakon održanja energije i zakon održanja impulsa Kod neelastičnih važi: zakon održanja impulsa +ostatak energije se oslobadja kao toplota ili neka druga vrsta energije. ta se dešava sa gustinom čvrstih i tečnih tela pri zagrevanju ? Šta je anomalija vode ? 40) gde je 0 gustina tela na 0 stepeni. 25. 41. Iz izraza se vidi da je gustina tela obrnuto 1 t proporcionalna temperaturi tela. 42. Pri termickom naprezanju. odnosno momenta sile Intezitet momenta sile je jednak proizvodu te sile i radijusa (nepoznat ostatak) 28. ravnotezna ravnotezna temeratura smese ciste vode i leda na nomalnom atmosferskom pritisku. Sa Celzijusove skale se prelazi na Kelvinovu tako sto se broju iz prve C-skale doda 273. 39.pusti da pada. njena zapremina se smanjuje tj. Šta je snaga? Koja je jedinica za snagu u SI? 25) Snaga predstavlja brzinu vršenja rada. Druga tacka je temperatura kljucanja vode na normalnom atmosferskom pritisku. Kad bi stap mogao l t . Kako se formira Celzijusova skala? Kako je povezana Celzijusova skala sa Kelvinovom skalom? 38) U Celzijusovoj skali prava tacka je tacka topljenja leda tj. 41) Ako se na bilo koji nacin spreci termicko sirenje tela dolazi do njegovog termickog naprezanja. Prva tacka je na 0 dok je druga na 100 stepeni. Idealno neelastične 3. 1 A . Zanemaruju se medjumolekularne sile a sudar izmedju molekula gasa i zidova se . Šta je sudar. površinskog i zapreminskog širenja čvrstih tela? 39) a l l 0 (1 (t t 0 )) l 0 (1 t) gde je l je duzina stapa na temeraturi t . Ek m v2 2 . njegova potencijalna energija se smanjuje na račun kinetičke energija u bilo kojoj tački ostaje ista. odakle je l formulu dobija se F S Ey t gde je F S normalan napon koji odgovara termickom naprezanju. Matematička interpretacija zakona o održanju momenta impulsa glasi: Moment impulsa zatvorenog sistema se održava odnosno ne menja se u toku vremena L m v r  L const 38. 27. Pozitivna nula se kod Celzijusa nalazi na -273 stepena dok je kod Kelvina na 0 K. 30) Moment impulsa L predstavlja proizvod rastojanja r materijalne tačke od ose rotacije I  const i njenog impulsa. Ukupna P 26. Napisati izraz za termičko naprezanje materijala. Napisati izraze za promenu dužine i zapremine čvrstih materijala pri zagrevanju. Anomalija vode se ogleda u tome da pri zagrevanju od 0 c do 4 c umesto da dolazi do porasta. koje vrste sudara postoje i koji zakoni važe za njih? 26) Sudar predstavlja susret (interakciju) dva tela koji traje voma kratko ( 10 do 10 6 ) Sudari se dele na: 1. Idealno elastične 2. V 0c 2 3 0 V0 (1 l 0 duzina stapa na temperaturi t 0 0 c t ) gde je V 0 zaperemina tela na temperaturi 40. onda bi doslo do istezanja ili sabijanja sto se moze izracunati Hukovim zakonom: F SE y l l .

Gej-Lisakov : Pri konstantnom pritisku zapremina gasa je proporcionalna termodinamickoj temperaturi ili termodinamickoj temperaturi ili V T P T const . koeficijent toplotne provodljivosti. Polozaj materijalne tacke odredjen je sa tri koordinate a polozaj krutog tela sa 6. 45. dvostrukog oscilatornog kretanja molekula. Šta je specifični toplotni kapacitet. tt temeratura povrsine tela i tf temperatura fluida. Ako njihove temperature nisu iste onda dolazi do razmene toplote izmedju njih. h koeficijent prelaza toplote sa povrsine tela na fluid. kao da dugi gasovi nisu prisutni. m je masa tela a c 47. kapacitet materijala predstavlja kolicinu toplote koja je potrebna za zagrevanje jednog kilograma materijala za 1 ili 1K. 48) dQ d S dt dx . Molarni specificni toplotni kapacitet predstavlja kolicinu toplote potrebnu jednom molu materijala da povisi temperature za jedan stepen ili Kelvin i definise se kao n C 46) cM tj. 2. const . 46. Broj stepeni slobode predstavlja broj nezavisnih velicina koje odredjuju polozaj sistema u prostoru. 44) Klapejron-Mendeljejeva jednacina : pV m RT odakle proizilazi pV R nRT gde su P. Daltonov : U smesi gasova koji medjusobno ne reaguju hemijski. n je broj molova gasa a je univerzalna gasna Vm je zapremina koju zauzima jedan mol bilo kog gasa pri normalnim uslovima. c( Q mc(t2 t1 ) ) J . V . Kod zracenja energija prelazi u energiju zracenja koja se na drugom telu apsorbuje i ponovo prelazi u toplotu. Toplotni kapacitet se definise kao kolicnik primljene toplote i povecanja temperature. Cemu je jednaka unutrasnja energija gasa? Opisati stepene slobode. Jedan mol bilo kog gasa pri normalnim uslovima zauzima zapreminu Vm 23 22.41 10 3 m 3 i sadrzi isti broj cestica a to je Avogadrov broj Na 6. konstanta. gde je dQ d trenutna brzina prenosenja toplote. J C( ) molK kgK . gustina se povecava i onda struji nanize. 1. proizvod specificnog toplotnog efekta i molarne mase.02 10 mol 1 . S povrsina tela. m je masa gasa a M je molarna masa. top. Nabrojati osnovne načine prenošenja toplote. Kako se odvija prenošenje toplote strujanjem ? 49) Prenosenje toplote strujanjem nastaje strujanjem nekog fluida oko cvrstog tela. Napisati izraz za Furijeov zakon provodjenja toplote. qc dQ d hS (tt t f ) gde je qc brzina prenosenja toplote. Napisati osnovnu kalorimetrijsku jednačinu. a šta moralni specifični toplotni kapacitet ? Kojim se jedinicama SI izrašavaju ? 45) Specificni toplotni kapacitet predstavlja odnos toplotnog kapaciteta i mase tela. T redom pritisak. Ako je veca temperatura tela onda se fluid u njegovoj blizini zagreva i gustina mu se smanjuje pa fluid struji navise. 50. Kako glase osnovni zakoni idealnih gasova ? 43) Osnovni zakoni idealnih gasova su Bojl-Mariotov. e emitovnost tela. Sarlov. 49. konstanta proporcionalnosti i T temperatura tela. S povrsina normalan na pravac prostiranja toplote i dt dx temperaturni gradijent. Apsolutno crno telo ima emitovnost e 1. Definisati molarni i specijalni toplotni kapacitet nekog materijala i koja je veza izmedju njih? Spec. 43. Gej-Lisakov. Napisati jednačinu stanja idealnih gasova. E e T 4 . Talasna duzina zracenja zavisi samo od temperature na kojoj se telo nalazi a ne od razlike njegove i temperature okoline kao sto je slucaj kod provodjenja i strujanja. Ukupan pritisak u sudu jednak je zbiru parcijalnih pritisaka prisutnih gasova. strujanjem (konvekcijom) i zracenjem (radijacijom). nalazi se isti broj molekula (atoma). gde je n broj molova gasa. Kako se odvija prenošenje toplote zračenjem? 50) Prenosenje toplote zracenjem vrsi se posredstvom elektromagnetnih talasa koje zrace zagrejana tela. gde je Q kolicina toplote koje je telo predalo ili primilo prilikom promene je specificni toplotni kapacitet. Avogadrov i Daltonov. 47) Toplota se prenosi : provodjenjem (kondukcijom). 48. na istoj temeraturi i istom pritisku. Broj molova racuna se kao kolicnik mase i molane mase gasa. gde je E emisiona moc tela. svaki gas deluje sopstvenim pritiskom nezavisno. zapremina i temperatura gasa.a je stepen slobode translatornog. R je gasna konstanta a T je temperature gasa. u suprotnom fluid se hladi. Bojl-Mariotov zakon : Pri konstantnoj temperaturi zapremina date kolicine gasa obrnuto je srazmerna pritisku ili PV const .smatra savrseno elasticnim. 44. temperature sa t1 na t 2 . . Sarlov : Pri konstantnoj zapremini pritisak gasa je proporcionalan Avogadrov :U jednakim zapreminama idealnih gasova. Unitrsnja energija gasa predstavlja zbir energija haoticnog kretanja mikrocestica sistema i energije njihovog medjusobnog dejstva. i je zbir stepena slobode rotacionog i .

. Definisati adijabatski proces. a za male promene izraz glasi dQ=dU+dA ili δQ=dU+δA (gde je dU beskonacno mala promena unutrasnje energije sistema. Definisati I princip termodinamike. M je molarna masa materijala. rad spoljasnjih sila jednak je nuli ( pa se kolicina toplote dovedena gasu trosi samo na povecanje njegove unutrasnje energije.Molarni spec. Pod adijabatskim procesom podrazumeva se promena stanja sistema bez razmene toplote izmedju njega i okoline. 3. Kako se definisu specificni toplotni kapaciteti pri konstantnoj zapremini i konstantnom pritisku? Od cega oni zavise i koja je veza izmedju njih? Prema prvom principu termodinamike Ako se gas zagreva pri konstantnoj zapremini. Kolicina toplote dovedena izolovanom sistemu. spoljasnji rad vrsi se na racun unutrasnje energije sistema. 5. m je masa materijala. pa zamenom druge formule u prvu dobija se Ako se gas zagreva pri konstantnom pritisku onda je po prvoj formuli odnosno . top. gde je dQ promena kolicina toplote. do ako je zavisnost pritiska 6. Koliki rad izvrsi gas pri sirenju od zapremine od zapremine data izrazom p(V)=3V. jedan deo trosi na povecavanje unutrasnje energije ∆U. Rad gasa pri njegovom izotermnom sirenju od zapremine V1 do zapremine V2 dat je izrazom 6. Rad gasa pri njegovom izobarnom sirenju od zapremine V1 do zapremine V2 dat je izrazom Izotermni proces. n je broj molova gasa a dT je promena temperature. a ostatak na rad A koj sistem vrsi nad okolnim telima. kapacitet predstavlja kolicinu toplote koja je potrebna za zagrevanje jednog mola materijala za 1 ili 1K. δA beskonacno mali rad i δQ beskonacno mala kolicina tolote. i onda se gornja formula svodi na: ). Cemu je jednak rad gasa pri promeni njegove zapremine? Pokazati na primeru izobarnog i izotermnog procesa. U prirodi ne postoi ovakav proces ali im se po svojim osobinama priblizavaju procesi koj se brzo odvijaju (sirenje zvuka). Iz prvog principa termodinamike proizilazi da je za adijabatski proces dA=-dU tj. 8. Q=∆U+A. jer je 4. Prema prvom principu termodinamike nemoguce je konstruisati masinu koja bi stvarala energiju ni iz cega (perpetuum mobile prve vrste je nemoguc). 7. Izobarni proces. napisati izraz i nacrtati grafik.

. Napisati resenje j-ne njegovih neprigusenih oscilacija i predstaviti graficki tu zavsinost. u toku ciklusa oduzima kolicina toplote Q1. nemoguc je perpetuum mobile druge vrste. ili: I na kraju se dobija: 10. Nacrtati Karnoov kruzni proces.Kod adijabatskog sirenja promene u gasu izrazavaju se preko Puasonovih j-na . Linearne harmonijske oscilacije su oscilacije kod kojih se elongacija u toku vremena menja po sinusnom ili kosinusnom zakonu.Skicirati jedan linearni harmonijski oscilator. Kakve su to linearne harmonijske oscilcije? Nabrojati harmonijske oscilatore. Cemu je jednak koeficijent korisnog dejstva kod bilo kog kruznog procesa? Postoji nekoliko definicija drugog principa termodinamike: Koefijent korisnog dejstva toplotne masine odredjen je samo temperaturom grejaca i hladnjaka. Harmonijski oscilatori: 1)telo obeseno o elasticnu oprugu 2)sistem koji vrsi torzione oscilacije. . Izvseni rad u toku ciklusa je A=Q1-Q2. T1-veca temperatura (grejaca) T2-niza temperatura (hladnjak) 10. 9. a rezervoaru sa nizom temperatutom T2 (hladnjak) predaje kolicina toplote Q2. Opisati drugi princip termodinamike. Cemu je jednak koeficijent korisnog dejstvaovog procesa? Koeficijent korisnog dejstva u ovom slucaju mozemo izraziti kao: Primenjujuci izraz za adijabate dobija se . Ovaj princip proizilazi iz analize rada toplotnih masina. Toplotne masine rade tako sto se od rezervoara vise temperature T1 (grejac). torziono klatno 3)fizicko klatno 4)matematicko klatno 11. (Karno) Toplota ne moze spontano prelaziti sa tela nize na telo vise temperature (Klauzijus) U prirodi je nemoguc proces kod kojeg bi se celokupna toplota pretvorila u rad (Plank) tj.

ono ce se prenositi duz uzeta odredjenom brzinom. Ako se na jednom kraju zategnutog uzeta izazove oscilatorno kretanje normalno na njegov pravac. kod prigusenih oscilacija. gde je prigusenja. 15. tada se impuls (poremecaj) i mesta zgusnjavanja i razredjivanja sredine neprekidno sire u prostoru. Takva pojava nosi naziv talasni impuls. je koeficijent proteklo vreme od pocetka oscilovanja do posmatranog trenutka. kao i njeno resenje. Kako se vrši prenošenje mehaničkih talasa?(impulsi=talas) Prostiranje jednog impulsa kroz sredinu i zatim sukcesivno uspostavljanje ravnoteznog polozaja cestica vrsi se odredjenom brzinom c koja zavisi od osobina sredine. Nadoknadjivanje energije kod mehanickih oscilacija najcesce vrsi neka spoljasnja sila (prinudna sila) koja se menja po sledecem zakonu: gde su Fo i amplituda i kruzna frekvencija oscilovanja prinudne sile. Napisati izraz i nacrtati grafik promene amlitude linearnog harmonijskog oscilatora sa vremenom. 16. Dakle. a cestice sredina od koje talas polazi talasni izvor. Ova pojava se takodje moze zapaziti kod niza identicnih kuglica poredjanih u . Ovako nastale oscilacije se nazivaju prinudnim oscilacijama. Sta je logaritamski dekrement prigusenja?Napisati izraz. Logaritamski dekrement prigusenja je logaritam odnosa amplituda dve uzastopne oscilacije i racuna se posledecoj formuli u izrazu N predstavlja broj oscilacija koji se izvrsi dok amplituda ne opadne za e puta od pocetne vrednosti. 14.12. Napisati j-nu kretanja kod prigusenih oscilacija. a amplituda u pocetku posmatranja oscilovanja (t=0). Pod brzinom c se nesme podrazumevati brzina kretanja cestica v. takodje brzinom c. Kako nastaju prinudne oscilacije? Da bi realni oscilator vrsio neprigusene oscilacije neophodno je da mu se izgubljena energija stalno nadoknadjuje. jer je . 17. Ako Cestice elasticne sredine neprekidno osciluju pod dejstvom neke spoljasnje periodicne sile sinusnog karaktera. Prenosenje impulsa moze se pratiti na sledecim primerima. Cemu je jednaka energija linearnog harmonijskog oscilatora? Ukupna energija tela koje vrsi harmonijsko oscilovanje jednaka je zbiru kineticke i potencijalne energije: 13. stacionarno prostiranje poremecaja kroz elasticnu sredinu nazvano je talas ili talasno kretanje.

Šta su stojeći talasi? Kada se oni javljaju? Poseban slučaj interferencije talsa predstavlja stojeći talas. pri cemu opada amplituda talasa.. U stvari. Stojeci talas se obrazuje pri susretu dva progresivna talasa jednakih frekvencija i amplituda. c Ey ----. pri prelazu u drugu sredinu dolazi do . Sta je interferencija talasa? U oblasti poklapanja talasa oscilacije cestica se superponiraju jedna na drugu. kada se ono posle nekog vremena vraća u prvobitni položaj.. Napisati izraze za zakone po kojima se vrši odbijanje I prelamanje talasa. -Transverzalni: c F c-brzina prostiranja transverzalnih talasa F-sila zatezanja uzeta -linearna gustina Brzina prostiranja transverzalnih impulsa zavisi samo od sile zatezanja uzeta i linearne gustine Impuls se brze prostire ukoliko je uze tanje i sila kojom je uze zatgnuto veca. Dakle. energija koju prenosi talas predaje se sredini.brzina prostiranja talasu u gasovima E y . Ako u ovakav niz kuglica odredjenom brzinom. odnosno u tom vremenskom trenutku se posmatra zavisnost elongacije od koordinate 19. dok ce ostale mirovati.. udari nova kuglica iste mase.. Napisati jednacinu progresivnog talasa I prikazati je graficki. U čemu je razlika izmedju talasnog i oscilatornog kretanja?Objasniti.gustina gasa na temperaturi t Brzina prostiranja longitudinalnih talasa zavisi od osobina materijala. vrsi se interferencija ili slagaje talasa pri kojem na nekim mestima cestice sredine mogu oscilovati sa vecom amplitudom a na nekim sa manjom amplitudom. Talasno kretanje nastaje kad oscilacija jedne čestice izazove oscilacije drugih čestica. Tj. posle kratkog vremena kuglica sa kraja niza ce se odvojiti i kretati istom brzinom kao upadna. S obzirom da jednacina progresivnog telasa zavisi od dve promenjljive ( dve zavisnosti elongacije: pod a) kada je vrednost toku vremena.nizu..Kako se u zavisnosti od gustine sredine kroz koju se prostiru menja brzina transverzalnih i longitudinalnih talasa? Napisati odgovarajuce izraze za brzine prostiranja.brzina prostiranja longitudinalnih talasa u cvrstim telima c pk t . Kakav je to transverzalni a kakav longitudinalni talas? Kroz koje sredine moze da se prostire jedan a kroz koje drugi tip talasa? -Ako je pravac prostiranja impulsa normalan na prava prostiranja cestica onda je to transverzalan. Oscilatorno kretanje se vrši po nekoj putanji dok je talasno kretanje stacionarno. Transverzalni talasi se mogu prostirati samo u cvrstim telima a longitudinalni u telima bilo kog agregatnog stanja.Jungov modul elasticnosti gustina materijala p – pritisak gasa k – odnos specificnih toplotnih kapaciteta pri konstantnom pritisku i konstantnoj zapremini t . 18. Najcesce se posmatra interferencija koherentnih talasa ( iste frekvencije ) i konstantne fazne razlike. ceono. Zakon odbijanja (refleksija) α=α’ (Upadni ugao jednak je odbojnom uglu) Zakon prelamanja (refrakcija) ---Kada talasni front naidje na granicnu povrsinu koja razdvaja dve sredine u kojima je brzina prostiranja talasa razlicita. pod b) kada je vrednost ) onda postoje i u konstantna i u toj tacki se posmatra konstantna. Oscilatorno kretanje je periodično kretanje nekog tela ili čestice. a suprotnih smerova kretanja. do kraja elasticne sredine. 22. -Longitudunalni: . 20. a ako je pravac prostiranja impulsa isti sa pravcem oscilovanja cestica talas je longitudinalan. upadna kuglica je donela sredini (nizu kuglica) odredjeni impuls i taj se impuls prosirio kroz sredinu odredjenom brzinom. Pod progresivnim talasom podrazumeva se takav talas koji se prostire u istom pravcu i smeru. Neka su ta dva talasa zadata jednacinama onda ce rezultujuci talas biti 23. Tamo gde amplituda postane jednaka nuli prestaje sirenje talasa. 24. 21. idealno uzev.

c1 i c2 brzine prostiranja talasa u tim sredinama. c je brzina prostiranja zvuka u toj sredini . 26. Ton ima liniski spektar . Uslovi za formiranje stojećih talasa kod šipke učvršćene na sredini su: i Uslovi za formiranje stojecih talasa u vazdusnoj cevi zatvorenoj na jednom kraju su: i 30. Talasi sa frekvencijom < 20Hz su Infrazvuk. nazivaju se zvučni talasi (zvuk). a šta akustika? Koja je razlika izmedju tona i šuma? Mehaničke oscilacije koje se prostiru u elastičnoj sredini (čvrstoj. 29. Po čemu je ljudsko uho ograničeno u prijemu zvuka? Šta je prag čujnosti? Od čega on zavisi? Ljudko uho je ograničeno u prijemu zvuka po frekvenciji i po intezitetu zvuka. gde je amplituda pritiska. gde je α upadni a β prelomni ugao zraka u odnosu na normalu na ravan koja razdvaja sredine. ili . dok šum ima kontinualni. zvuka je . On zavisi od frekvencije. Skicirati. a sa ν>20kHz ultrazvuk. Uslovi za formiranje stojećih t alasa kod sipke ucvrscene na jednom kraju su: i Uslovi za formiranje stojecih talasa u vazdusnoj cevi i otvorenoj na oba kraja su: 32. Formula za racunanje objektivne jac. Sta je subjektivna.promene njegovog pravca kretanja. a sta objektivna jacina zvuka? Napisati izraze. Ton ima pravilne oscilacije tj. dok šum predstavlja složeni talas promenljivih frekvenicija I amplitude. 28. Objektivna jacina zvuka predstavlja srednju vrednost energije koju prenesu zvucni talasi u jedinici vremena kroz jedinicu povrsine normalne na pravac prostiranja talasa. 25. Sa povecanjem temperature brzina prostiranja talasa kroz gas raste sa porastom temperature po zakonu: gde je brzina prostiranja talasa u gasu kada se on nalazi na temperaturi od . Akustika je nauka o zvuku. Koji su uslovi za formiranje stojećih talasa kod šipke učvršćene po sredini i u vazdušnoj cevi zatvorenoj na jednom kraju. Koji su uslovi za formiranje stojećih talasa kod šipke učvršćene na jednom kraju i u vazdušnoj cevi otvorenoj na oba kraj. a n1 i n2 relativni indeksi prelamanja odgovarajucih sredina u odnosu na vakuum. Uho je najosteljivije pri frekvencijama o 1500Hz do 3000Hz kada je prag cujnosti reda . Ljudsko uho registruje zvučne talase čije su frekvencije približno od 20 Hz do 20 kHz. Ljudsko uho registruje zvučne talase cije su frekvencije priblizno od 20Hz do 20kHz. Kakvi su spektri Tona i Šuma? Nacrtati njihove spektre. Prag čujnosti je minimalni intezitet zvuka koji može da registruje ljudsko uho. a zapažaju se čulom sluha. I –Intenzitet zvuka ν. Šta je zvuk. n12 je relativni indeks prelamanja druge sredine u odnosu na prvu. Kako se menja brzina prostiranja talasa kroz gas sa promenom temperature? Napisati izraz.Frekvencija 27. odredjenu frekvenciju. Skicirati. tečnoj ili gasovitoj).

odakle dobijamo jednacinu δ= θ(n-1).tj. gde je δ-ugao devijacije. za 60db. Ova osobina materijala okarakterisana je koeficijentom apsorpcije A.do momenta kada intezitet zvuka opadne na milioniti deo prvobitne vrednosti. a sta vreme reverberacije? Po prestanku emisije zvuk se I dalje odrzava u prostoriji .Ova pojava se naziva reverberacija. b) upadni i odbojni zrak leze u istoj ravni sa normalom na granicnu povrsinu u tacki upada zraka. ili zakon odbijanja svetlosnih zraka od odredjenih granicnih povrsina glasi: a) upadni ugao svetlosnog zraka jednak je odbojnom uglu.koji registruje prijemnik pri njihovom medjusobnom kretanju. On se moze formulisati na sledeci nacin: do uzajamnog dejstva dva svetlosna zraka dolazi na mestu njihovog susreta.Razliciti materijali razlicito absorbuju zvucne talase.a u nekim slabije. Sta je ugao devijacije? Kada je ugao devijacije najmanji? Posle dvostrukog prelamanja zrak skrene za ugao δ. A vreme u toku kojeg se jos uvek cuje zvuk po prestanku njegovog emitovanja naziva se vreme reverberacije.mogu se obrazovati stojeci talasi u pojedinim delovima prostorije .Imamo nekoliko situacija u zavisnosti od kretanja izvora I prijemnika to su: Kada izvor I prijemnik miruju u odnosu na sredinu. Subjektivna jacina zvuka je jacina koja se opaza culom sluha i zavisi od objektivne.Kako se definise koeficijent apsorbcije zvucnih talasa? A= Pa Pu . je intenzitet zvuka na granici cujnosti a je objektivna vrednost zvuka. za stvaranje totalne refleksije koja se koristi kod optickih instrumenata itd.V-zapremina . On se odnosi na homogene sredine i jasno se manifestuje pri obrazovanju senke neprovidnih tela.S-ukupna povrsina prostorije zajedno sa predmetima koji se nalaze u njoj. Zbog razlicite osetljivosti uha na zvukove razlicitih frekvencija ta zavisnost je veoma slozena i data je izrazom .izvor I prijemnik se krecu jedan u odnosu na drugi. homogene i izotropne sredine glasi: a) sinusi upadnog i prelomnog ugla odnose se kao brzine prostiranja svetlosti u tim sredinama b) upadni i prelomni zrak leze u istoj ravni sa normalom na granicnu povrsinu koja prolazi kroz tacku preloma 40. Ovaj ugao je jednak δ=(α1+α2)-(β1+β2) Zakon prelamanja u tacki O bice: sin Najmanje skretanje nastaje za uslov α1=α2.Ako izvor konstantno emituje zvucne talase koji zidovi I ostale povrsine slabo apsorbuju. Treci zakon.Opsta formula je: 39. a dalje se krecu nezavisno. S 37. Koliko se promeni subjektivna jacina zvuka. za za 34.Sta je reverberacija.Opsta formula za izracunavanje u slucaju da se ne trazi velika preciznost je: t V r =0. gde je k jednako 1 ako se nivo zvuka meri u belima (B) i 10 ako se meri u decibelima (dB). . a θ-ugao na vrhu prizme .kada se prijemnik priblizava zvucnom izvoru koji miruje. Kako glase osnovni zakoni geometrijske optike? Prvi zakon je zakon pravolinijskog prostiranja svetlosti. koji se naziva ugao skretanja ili ugao devijacije.Kada zvucni izvor osciluje u zatvorenoj prostoriji slusalac nece cuti samo emitovani zvuk vec I zvuk koji se odbija od povrsina koje slabo apsorbuju zvuk (zidovi.a gustina sredine. 36. ukoliko se objektivna poveca 10000 puta? . Kako se definise vreme reverberacije? Radi bolje definicije I lakseg merenja vremena reverberacije u tehnici je usvojeno da se ono racuna od momenta prestanka rada zvucnog izvora.gde je Pa zvucna snaga koja se apsorbuje na odredjenoj povrsini. Ukratko opisati Doplerov efekat i napisati opstu jednacinu? Doplerov efekat je promena frekvencije oscilovanja zvucnog izvora.plafon.165 .pod). 35. Pu ukupna zvucna snaga koja pada na tu povrsinu. brusenih i opticki poliranih povrsina Cetvrti zakon ili zakon prelamanja svetlosti na ravnoj granicnoj povrsini izmedju dve nepokretne. Ovaj zakon vazi za slucajeve pravilnog odbijanja svetlosti. Drugi zakon je zakon nezavisnog prostiranja svetlosnih zraka. 33. Po čemu je karakteristicno prelamanje svetlosti kroz prizmu? Kod prizme je moguce ostvariti minimalno skretanje zraka (slucaj kada je upadni ugao priblizno jednak prelomnom) pa je samim tim prizma karakteristicna jer se bas to njeno svojstvo moze koristiti za mnoge druge stvari: Za razlaganje polihromatske svetlosti radi dobijanja njenog spektra. kada se zraci odbijaju od glatkih.Zbog toga ce se u nekim delovima prostorije zvuk cuti jace. 41.izvor se priblizava prijemniku koji miruje.

Skiciranjem odrediti polozaj lika predmeta koji se nalaze na rastojanju o vecem od f ispred . Tada razlika ¡ predstavlja meru disperzije. tada se za uglove skretanja moze primeniti izraz δ= θ(n-1). Dakle. Kako se uzimaju znaci u njoj? Cemu je jednaka zizna daljina? Socivo je tanko ako je njegova debljina mnogo manja od poluprecnika sfernih povrsina koje ga cine. pri propustanju polihromatske svetlosti kroz ovakve materijale dolazi do razlaganja svetlosti po talasnim duzinama. a ugao skretanja zraka svetlosti C. pri prostiranju svetlosti kroz razlicite providne materijale. narandzasta) biti izmedju njih. Ako su upadni ugao polihromatske svetlosti. 49. dok ce ostale boje (indigo. Prema tome. p-rastojanje predmeta od sociva l-rastojanje lika od sociva f-zizna daljina sociva n-index prelamanja sociva R1. pa je Disperziona moc predstavlja odnos mere disperzije 46. iako je ispunjen uslov priblizno minimalnog skretanja svetlosnog zraka.dobijen je spektar polihromatske svetlosti. Kada se taj izraz primeni na obe granicne povrsine dobija se: odakle sledi 48. Mera disperzije ili disperzija predstavlja razliku dva ugla skretanja. pa je . njena brzina. indeks prelamanja prizme i ugao prizme mali. plava. Uvecanje tankog sociva racuna iz uvecanja pri prelamanju svetlosti na sfernoj granicnoj povrsini. Ali. zuta. Ukoliko zrak bele polihromatske svetlosti pada na opticku prizmu. . Skiciranjem odrediti polozaj lika predmeta koji se nalaze na rastojanju o vecem od f ispred tankog bikonveksnog sociva. Napisati jednacinu tankog sociva. zelena. Sta je disperzija svetlosti? Sta je mera disperzije. najvise ce skrenuti ljubicasta svetlost a najmanje crvena. a samim tim i indeks prelamanja su funkcije talasne duzine. a sta disperziona moc? Brzina svetlosti u vakuumu je. Neka je ugao skretanja zraka svetlosti B. Sta je ziza sociva? Cemu je jednako uvecanje sociva? Ziza predstavlja rastojanje lika od sociva kad se predmet nalazi u beskonacnosti. pri napustanju prizme bela svetlostje razlozena na boje . bez obzira na talasnu duzinu ista. Ova pojava se naziva disperzija.R2-poluprecnici sfernih povrsina sociva 47.42. Posto indeks prelamanja zavisi od talasne duzine.

53.2. pri difrakciji na jednom otvoru. koji su normalni na pravac prostiranja svetlosti.. U oblasti poklapanja talasa oscilacije čestica se superponiraju jedna na drugu. Ako je putna razlika jednaka neparnom broju polovina talasnih dužina. Sta je lupa?Koliko je uvecanje lupe? Lupa je najprostiji opticki instrument koji se najcesce sastoji od jednos sabirnog sociva i sluzi za posmatranje malih predmeta na bliskim rastojanjima. Talasi koji potiču od 2 talasna izvora se međusobno poklapaju.u određenim tačkama. Niz paralelnih uskih proreza. Da bi se dobila polarizacija potrebno je obezbediti takve uslove pod kojima je oscilovanje svetlosnog . razdvojenih jednakim neprovidnim površinama. tj. vrši se interferencija ili slaganje talasa.. n=0. približno iste intenzitete i određeni položaj polarizacionih ravni. 54.. l (2n 1) . Uglavnom je to prizma od materijala sa znatnom disperzijom.. Difrakcija je pojava karakteristična za mehaničke i svetlosne talase.1. obrnut i uvecan. Sta je optička rešetka? Napisati izraz za difrakcioni maximum pri prolazu svetlosti kroz optičku rešetku.2. dalje ta svetlost pada na objektiv velike zizne daljine koji vrsi projekciju na zaklonu. Uvecanje lupom je oko 20 puta. odnosno ako pri jednakim frekvencijama imaju konstantnu faznu razliku.O 2 A jednaka celom broju talasnih dužina svetlosti tj. 51. d sin =n 56. Kod spektralnih aparata postoji deo koji vrsi razlaganje svetlosti po talasnim duzinama. Ukratko objasniti princip rada projekcionih i sprektralnih aparata. 2 nastaje interferencioni minimum.. Snopovi zraka koji vrše difrakciju pod uglovima koji odgovaraju neparnom broju Frenelovih zona daju na zaklonu difrakcione maximume. nastaje interferencioni maksimum u tački A. Kod projekcionih aparata jakim svetlosnim izvorom osvetljava se predmet preko sistema sociva male zizne daljine. Sta je interferencija svetlosti? Napisati uslove pri kojima dolazi do interferencionih maximuma i interferencionih minimuma.1. Ako je putna razlika talasa iz izvora O 1 iO 2 . Kod svetlosnih talasa mogu se javiti efekti trajnije interferencije. Zizna daljina objektiva je mnogo mala. 55. Šta je difrakcija svetlosti? Napisati uslove pri kojima dolazi do difrakcionih max i ddifrakcionih minimuma. ako su talasi koherentni. Difrakcija svetlosti je skretanje svetlosti sa pravolinijske putanje. a snopovi koji vrše difrakciju pod uglovima koji odgovaraju parnome broju Frenelovih zona daju difrakcione minimume. predstavljaju difrakcionu rešetku. obrnut i uvecan lik. Karakteristična je difrakcija svetlosti na jednom i dva paralelna proreza. Prizma vrsi razlaganje polihromatske svetlosti po svetlosni duzinama.tankog bikonkavnog sociva. l =n n=0. i nalazi se iza zize okulara tako da se od njega dobija novi lik koji je imaginaran. Izrađuje se tako što se na staklenoj ploči načini dijamantnom iglom veliki broj paralelnih zareza (transmisiona optička rešetka). Taj lik je predmet za socivo okulara.ali se dalje šire nezavisno jedan od drugog. l = O 1 A . Uvecanje predmeta zavisi od rastojanja ozmedju sociva objektiva i okulara. Svetlost koju emituju atomi prdstavlja transverzalne talase sa uzajemno normalnim vektorima elekričnog   E (uzimamoa da je to svetlosni vektor) i magnetnog polja H .. a okulara znatno veca od zize objektiva.Ukratko objasniti funkcionisanje optickog mikroskopa? U cemu se razlikuje od elektronskog mikroskopa? Opticki mikroskop se sastoji od dva sociva. dok se kod elektronskog dobija tako sto se umesto snopa svetosti koristi snop ubrzanih elektrona u vakuumu koji tako ubrzano imaju osobine talasa. 50. Sta je polarizacija svetlosti? Kako se može dobiti polarizovana svetlost? Pojava polarizacije pokazuje da je svetlost transverzalni elektromagnetni talas. 52. Predmet se postavi ispred zize objektiva i onda se dobija realan. Kod optickog mikroskopa svetlost pada na predmet pa zatim prolazi kroz sociva i dobija se lik. objektiva i okulara.

II)Pri kretanju po stacionarnim orbitama se niti apsorbuje energija. Energetski spektar atoma po ovom modelu je kontinualan.Pasenova. Pretpostavio je da se elektroni kreću oko jezgra po kružnim orbitama poluprečnika r. 58. 64. Sta je prostorno kvantovanje? *Prostorno kvantovanje je kada vector momenta impulsa elektrona orjentacije u prostoru za koje projekcija moze imati samo takve  L na pravac z spoljasnjeg magnetnog polja 10 2  L L z vektora ima kvantovane vrednosti.Time je dokazano prostorno kvantovanje. Kako glasi Paulijev princip iskljucivosti? *Paulijev princip iskljucivosti glasi : U jednom atomu ne mogu da postoje dva elektrona sa jednakim vrednostima sva cetiri kvantna broja. Glavni kvantni broj n = 1.….(n-1) Magnetni kvantni broj ml = 0 ±1.dve dijafragme sa uskim prorezima sirine od 10 do 20 m .Elektoni izmedju anode I katode se ubrzavaju usled termoelektronske emisije. III)Prelaz elektrona sa jedne na drugu orbitu uslovljen je emisijom ili apsorbcijom kvanta energije. Ukupno negativno naelektrisanje jednako je pozitivnom naelektrisanju sfere. Sta je spin elektrona? Cemu je jednak sopstveni moment impulsa? *Zbog toga sto je elektron naelektrisan. Nabrojati kvantne brojeve i vrednosti koje im mogu biti dodeljene.Postoji I sopstveni moment impulsa elektrona I sopstveni magnetni moment elektrona  p ms .Celokopno pozitivno naelekrisanje atoma i sva njegova masa skoncenrisani su u veoma maloj zapremini koja se naziva atomsko jezgro..Eksperiment je izveden tako sto se u vakuumsku cev stavi komadsrebra. Na tim orbitama. 62.  Ls *Rezultat Stern-Gerlahovog eksperimenta proizilazi da je projekcija sopstvenog magnetnog momenta p smz elektrona jednaka Borovom magnetonu: 66. -½ 68.moment impulsa elektrona zadovoljava svedeci uslov: L mvn rn n . Rasejavanje alfa-čestica pod većim uglovima uslovljeno je interakcijom između alfa-čestica.4.koje se nazivaju stacionarne ili disketne.Kulonova sila jednaka je centrifugalnoj.3. kruže elektroni. polovi elektromagneta N i S I staklena plocakoja sluzi za zaklon.1. Kada je on napušten? Prema ovom modelu atom predstavlja sferu prečnika reda 10 10 m koja je pozitivno naelektrisana. 65. U cemu je njegov doprinos? *Elektronska cev je evakuisana I napunjena ziviom do pritiska od Pa.elektroni koji osciluju oko svojih ravnotežnih položaja. Orbitalni kvantni broj l = 0. mogu s eostvariti ako svetlost prolazi kroz sredinu koje su anizotropne u odnosu na električne oscilacije. oko pozitivno naelektrisanog jezgra čije je naelektrisanje Z e .Rezultat ovog ogleda je da elektroni atomima zive mogu predate samo tacno odredjene iznose energije. Sta je on pokazao? *Stern-Gerlahov eksperiment je pokazao potvrdu prostornog kvantovanja.Takva rotacija elektrona naziva se spin elektrona.Breketova. Atomski broj je broj .9eV I to je najmanji moguc iznos energije koji moze apsorbovati atom zive u osnovnom stanju. vrednosti od 4. ~ = broj talasa po jedinici dužine RH= Ridbergova const 60.Izmedju katode I anode koja je u obliku resetke prikljucen je napon U1 koji se moze menjati po vrednoscu.Kad se Ag zagreje dolazi do isparavanja I njegovi atomi izlecu u razlicitim pravcima.sa takvim kretanjem postoji mogucnost postojanja sopstvenog magnetnog polja elektrona..Eksperiment pokazuje da se snop cepa na dva dela pa se umesto jedne slike proreza dobijaju dve slike. Magnetni spinski kvantni broj ms = +½.5V na vecem potencijalu od kolektora. jer se ispostavilo da ne može da opiše stvarno ponašanje atoma. Kako glase Borovi postulati? *I)Elektron u atomu se ne moze kretati po bilo kojoj orbiti vec po orbitama tacno odredjenog poluprecnika.2. 67.  p ms  g s Ls . koje su pozitivno naelektrisane i pozitivnih delova atoma. Ukratko opisati Frank-Hercov ogled. Šta je radijus jezgra atoma? Šta su atomski i maseni broj.5 eV on ice savladati koceci napon I stici do kolektorapri cemu ce galvanometer registrovat i struju. i šta oni predstavljaju? Radijus jezgra atoma je rastojanje od centra jezgra do njegove površine.5. 59.Ako je kineticka energija elektrona u momentu nailaska na anodu veca od 0.Kada atomi prodju kroz jednu dijafragmu prolaze I kroz drugu I tako se dobija snop atoma u istom smeru. Napisati izraz za talasnu dužinu svetlosti iz spektra atoma vodonika.2.vektora  E moguće samo u jednoj ravni. Ukratko opisati Stern-Gerlahov eksperiment. Skretanje pod malim uglovima je posledica prolaska alfa-čestica pored tog pozitivnog naelektrisanja. Prema ovom modelu. ±l . ±2. Kada je atom neutralan onda je naelektrisanje jezgra jednako zbiru naelektrisanja elektrona koji ulaze u sastav atoma. 63. Sta su atomski spektri? Koje su serije u spektru atoma vodonika? * *Serije u spektru atoma H su:Lajmanova. Zamenjen je Raderfordovim modelom.Pfundova.Anoda je za oko 0. Energija sistema je najveća kad se elektron nalazi na najudaljenijoj orbiti od jezgra.Hemfrijeva a one se sve mogu izraziti na sledeci nacin: ~ v 1 RH ( 1 m2 1 ) n2 61.koji moze da se zagreva. Objasniti Tomsonov model atoma. ~ 1 RH ( 1 22 1 ) n2 n=3.… . Objasniti Raderfordov eksperiment i model atoma.Tako je Borova teorija potvrdjena.Onda dijafragme propustaju jedan uzan snop. 57.…. U tu sferu su utisnuta izolovana negativna naelektrisanja.

pored α. . 71. Navesti 3 modela jezgra i opisati jedan od njih. primer: 77. Nabrojati njihove cestice.akt. .imaju neelektričnu prirodu (podjednako deluju na protone i neutrone ). Nuklearne sile između nukleona su zanemarljive. One se razlikuju po vremenu zivota. Nt = No broj neraspadnutih jezgara posle vremena t . ovisno o vrsti radioaktivnog izotopa koji ih emituje. Sta su alfa-cestice. 70. Radioaktivna ravnoteza Kao sto znamo se jezgra radioaktivnog elementa se raspadaju uz emisiju alfa. a šta defekt mase? Energija koja se oslobađa pri obrazovanju jezgra. T-period pluraspada λ-konstanta radioaktivnog raspada N-broj atoma t-vreme 75. gde je λ konstanta radioaktivnog raspada i predstavlja karakterističnu veličinu za svaki radioaktivni element. a Nt 74. Ako se u ovako zamišljeno jezgro nukleoni kreću haotično . Aktivnost radioaktivnog izvora predstavlja brzinu kojom se taj rad. Broj radioaktivnih jezgara dN koji se raspadne za vremenski interval dt proporcionalan je broju prisutnih jezgara N i vremenskom intervalu dt : dN = – λNdt .cestice) ili pozitrona (β+ cestice). Alfa-čestice su jezgra helijumovih atoma. izvor raspada.β i γ-zračenja mogu emitovati 1 ili 2 protona. Veličina Zmp + (A – Z) mn – mj . odnosno energija koja povezuje nukleone u jezgro naziva se energija veze. 76. 76. Sta su beta-cestice. N – broj neutrona u jezgru 69. . Ove dve cestice naelektrisane su istom kolicinom naelektrisanja suprotnog znaka. Model kapi. dok se broj nukleona u jezgru A naziva maseni ili nuklearni broj. . .ispoljavaju pojavu zasićenja.deluju na malim rastojanjima reda 10-15m . jezgro se može razmatrati na osnovu statističkih zakonitosti. neutrona i jezgra.51 MeV. Kako su nukleoni fermioni (spin jednak ħ/2) oni podležu Fermi-Dirakovoj statistici. Ovaj proces se naziva anihilacija i moze da posluzi za detekciju pozitrona. Dok elektroni mogu da budu slobodni neograniceno dugo.Nabrojati njihove osobine. .Sta je period poluraspada? Sta je aktivnost radioaktivnog izvora? Koja je njena jedinica u SI? Vreme raspada za koje se raspadne polovina prvobitnog broja jezgara naziva se vreme ili period poluraspada. beta ili gama zracenja. P ozitron zahvata elektron pri cemu nastaju dva gama-kvanta energije od po 0. Uslucaju da su jezgra potomka radioaktivna i da se raspadaju brzinom kojom se raspadaju jezgra polaznog elementa dolazi do radioaktivne ravnoteze. 73. Ako iz jezgra radioaktivnog elementa izađe alfa-čestica onda nastaje novi element koji ima za dve jedinice manji redni broj i za četiri jedinice manju atomsku masu od elementa iz kojeg je nastao. pa i srednjim energijama eksitacije. Šta je energija veze. Šta je prirodna. Model Fermijevog gasa polazi od pretpostavke da se nukleoni u jezgru kreću nezavisno. gde je No broj jezgara u trenutku t = 0 . model orbita i model Fermijevog gasa. Nabrojati osnovne karakteristike nuklearnih sila. Jezgra novonastalog elementa mogu biti stabilna ili radioaktivna. Pomoću modela Fermijevog gasa mogu se objasniti mnoga svojstva jezgra pri niskim. .protona u jezgru Z i predstavlja broj naelektrisanja.po intenzitetu su znatno veće od gravitacionih i elektromagnetnih. Jedinica za aktivnost je bekerel (Bq) i predstavlja jedan raspad u sekundi. A = Z + N .zavise od orijentacije spinova nukleona koji sačinjavaju jezgro. a šta veštačka radioaktivnost? Pod prirodnom radioaktivnošću podrazumeva se spontani prelaz jednog atomskog jezgra u drugo praćen emisijom različitih oblika radioaktivnog zračenja (α i β-čestica i γ-zračenja). 72. Kako glasi zakon radioaktivnog raspada? Predstaviti ga grafički.spadaju u grupu sila jake interakcije. Domet u vazduhu im je od 2 do 9 cm. izuzev za obrazovanje potencijalne jame. Kod veštačke radioaktivnosti jezgra. Beta-cestice cini snop elektrona (β. vreme zivota pozitrona je reda nanosekunde. mn i mj odgovarajuće mase protona. naziva se defekt mase gde su mp . Pomoću ove statistike određuje se energetsko stanje u jezgru i njihova raspodela (širina i gustina).

tj. Opsta sema po kojoj se vrsi elektronski zahvat moze se prikazati na sledeci nacin: Uredjaji koji se koriste za ubrzavanje naelektrisanih cestica se najcesce nazivaju akceleratori. Sta je lancana reakcija? Posto se pri fisiji jezgara oslobadjaju neutroni. njegov intenzitet posle prolaska kroz materijal debljine d i µ-koeficijent apsorpcije.78. Na primer.Kako glasi zakon apsorpcije zracenja? Apsorcija γ-zracenja u sredini kroz koju to zracenje prolazi vrsi se po sledecem zakonu: = Gde je intenzitet γ-zracenja iz datog izvora pre prolaska kroz materijal. Takav spektar gama-zracenja predstavlja jedan od najvaznijih dokaza postojanja diskretnih energetskih stanja atomskog jezgra. Proces fuzije moze se ostvariti na dva nacina i to ubrzanjem jezgara pomocu akceleratora ili njihovim zagrevanjem. 80. alfa. 79. Moze doci do cepanja na dva jezgra koji se nazivaju fragmenti. usled cega proton prelazi u neutron i emituje se neutrino Novonastalo jezgro se obicno nalazi u pobudjenom stanju. Ovaj tip nuklearne reakcije je egzotermni. Gama zracenje je elektromagnetne prirode i njegov spektar je linijski. i gama-kvantima.To zahteva da se jezgra nadju na takvim rastojanjima na kojima su privlacne nuklearne sile vece od odbojnih elektrostatickih sila. Za sada smo obradili dve vrste ovih uredjaja. Prelazom u osnovno emituje se gama-kvant.kvanti.Prilikom bombardovanja jezgara teskih elemenata. Nuklearna fuzija? Nuklearna fuzija predstavlja oslobadjanje energije pri spajanju lakih jezgara u jezgro vece atomske mase. Ova energija je oko 10 na 6 puta veca od energije koja se oslobodi pri sagorevanju 1kg uglja. a takodje se emituju i neutroni i gama. 83. Šta je elektronski zahvat? Koji su uredjaji za ubrzavanje naelektrisanih čestica? Elektronski zahvat je pojava da jezgro apsorbuje elektrn iz K. L ili M nivoa. . Ta rastojanja su reda 10 na -15m. Pracen je oslobadjanjem velike kolicine energije. Sta je nuklearna fisija? Nuklearna fisija predstavlja cepanje atoma na dva jezgra. Najcesce se ta apsorpcija vrsi sa K-nivoa. 82.Ovakve reakcije se mogu ostvariti bombardovanjem teskih jezgara neutronima. vec prati emisiju alfa i beta cestica. plutonijum i dr. protonima. Da bi se ostvarila fuzija potrebno je da se savladaju odbojne elektrostaticke sile izmedju jezgara koja ucestvuju u ovom procesu.cesticama. energije koja se oslobodi pri fisiji urana mase od 1gr iznosi oko 10 na 11 J ili 20MWh. oni mogu da izazovu fisiju jezgara tako da nastaje samoodrzavajuca fisija koja se naziva lancana nuklearna reakcija. deutronima. Sta su gama zraci?Nabrojati njihove osobine Eksperimentalnmo je pokazano da se gama-zracenje ne javlja kao samostalni oblik zracenja. To su Linearni akcelerator i Ciklotron 81. a takodje se pojavljuje i pri nuklearnim reakcijama. kao sto su uran.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful