1.

1)

2. 2)

3. 3) 4. 4)

Nabrojati osnovne fizičke veličine i jednice SI? dužina {metar(m)}, masa{kilogram(kg)}, vreme {sekunda(s)}, jačina električne struje {amper(A)}, termodinamička temperature {kelvin(K)}, svetlosna jačina{kandela(cd)}, količina materijala{mol(mol)} Kako se dele fizičke veličine, obrazložiti? Dele se na osnovne i izvedene. Osnovne se ne definišu formulama već opisom njihovog merenja i biraju se na međunarodnim konferencijama, dok se izvedene definišu iz osnovnih pomoću fizičkih zakona. Sta je predmet kinematike? Predmet kinematike je kretanje tela ne uzimajući u obzir uzroke koji dovode do tog kretanja. Veličine kod kinematike su put, brzina, vreme i ubrzanje. Kako se definiše srednja brzina materijalne tačke? Srednja brzina se definiše kao količnik pomeraja tela i vremena za koje je izvršilo pomeraj. x

Vsr

t

5. 5) 6. 6)

Napisati izraze za trenutnu brzinu i ubrzanje kod promenljivog paravolinijskog kretanja, nabrojati vrste pravolinijskog kretanja.

Vtr

x, atr t

V t

, uniformno i promenljivo kretanje

Grafički prikazati preĎeni put i brzinu u funkciji vremena kod jednako promenljivog pravolinijskog kretanja. Brzina zavisi od vremena linearno, dok pređeni put zavisi po kvadratnoj funkciji.

7.

Napisati izraze za trenutnu brzinu i ubrzanje kod krivolinijskog kretanja, šta je tangencijalno a šta normalno ubrzanje, koliko je ukupno ubrzanje ?

7)

V tr

dx, a tr dt

d V . Tangecijalno ubrzanje je ubrzanje koje deluje u pravcu brzine dt

8. 8)

9.

i utiče na intenzitet brzine dok normalno ubrzanje deluje normalno na brzinu i utiče na njen pravac i smer. Ukupno ubrzanje je vektorski zbir ova dva ubrzanja a intenzitet mu je koren zbira njihovih kvadrata. Koje je to kružno kretanje i šta je period kružnog kretanja? Kružno kretanje je ono kod kog postoji tačka u sistemu od koje je u bilo kom trenutku telo konstantno udaljeno (centar kružnice) iliti kreće se po kružnici. Period kružnog kretanja je vreme potrebno telu da jednom opiše kružnicu. Definisati veličine kod kružnog kretanja koje su analogne brzini i ubrzanju kod pravolinijskog kretanja i navesti njihove jedinice u SI. Brzini je anologna ugaona brzina {

9) 10. 10)

( ) }, a ubrzanju ugaono ubrzanje { s

}.

s2

Definisati kosi hitac i napisati izraze za maksimalnu visinu i domet kosog hic. Kosi hitac je kretanje tela kome je zadata početna brzina, čiji ugao pravca nije normalan o odnosu na podlogu, a zatim prepušteno uticaju gravitacione sile.

H max
11. 11)

Vo2 , x 2 g max

2Vo2 cos( ) sin( g

)

Vo2 sin( 2 ) g

Šta je domet kosog hica i pod kojim uslovom je maksimala? Domet kosog hica je rastojanje koje telo pređe po horizontali kada je u visini sa tačkom iz koje je počelo kretanje. Maksimalna je pod uslovom da je telo izbačeno pod uglom od 45 u odnosu na horizont. Sta je predmet dinamike ? Predmet dinamike je proučavanje veze između kretanja tela i uzroka koji dovodi do njegovog kretanja. Kako glase I i III Njutnov zakon dinamike, napisati izraze? I Njutnov zakon - Svako telo teži da ostane u stanju mirovanja ili niformnog pravolinijskog kretanja sve dok dejstvom spoljašnjih sila nije prinuđeno da promeni svoje stanje.
n

o

12. 12) 13. 13)

Fi
i 1

0

III Njutnov zakon - Uzajamno dejstvo dva tela je uvek jednako i suprotno usmereno, odnosno sila akcije i reakcije uvek ima isti intenzitet i pravac a supotan smer. 14. 14)

Fa

Fr

Kako glasi drugi Njutnov zakon dinamike ? Promena impulsa u vremena proporcionalna je sili koja deluje na telo i

vrši se u pravcu te sile. F ma 15. Šta je impuls. a šta impuls sile ? 15) Impuls je vektorska velicina istog pravca i smera kao brzina čiji je intenzitet m puta veći od intenziteta brzine. Impuls sile je vektorska veličina istog pravca i smera kao sila čiji je intenzitet t puta veći od intenziteta sile. 16. Šta je impuls i kako glasi zakon održanja impulsa za zatvoreni i otvoreni sistem ? 16) Impuls je vektorska veličina istog pravca i smera kao brzina čiji je intenzitet m puta veći od intenziteta brzine. Vektorski zbir impulsa tela koji čine zatvoreni

Promena impulsa otvorenog sistema jednak je impulsu rezultantne sile. sile jake i slabe interakcije.vektor sile N m J  dA F ds ] (džul) . a sila dinamičkog Ftrd = d Fn . Potencijalna – energija mirovanja. F (=) N.teorema energije i rada  F dA .koeficijent proporcionalnosti (konstanta) 23. Šta je sila. U oba izraza s i Ftrs = s n predstavljaju koeficijente statičkog i dinamičkog trenja. Kada i kako na telo deluje cetripetalno ubrzanje. Na sličan način može se odrediti koeficijent dinamičkog trenja. 17. Kako se definiše rad u mehanici i koja je jedinica za rad u SI? Napisati izraz za rad u opštem slučaju. Vektorski zbir impulsa tela koji čine otvoren sistem u toku kretanja ne ostaje konstantan. U tom trenutku (granicni ugao komponenta težine F jednaka je sili statičkog trenja (1) (2) (3) (4) F Ftrs . 20. Ugao max ) se povećava sve dok telo ne počne da klizi. 20) Ako se telo nalazi na strmoj ravni čiji se nagib može menjati. 18. Rad je skalarna veličina definisana 2-ma vektorskim veličinama. 21) Mehanički rad je mera dejstva odgovarajuće sile. za održavanje njegovog uniformnog kretanja potreban je manji ugao strme ravni . navesti jedinicu za silu u SI i nabrojati vrste sila u prirodi ? 17) Sila je uzrok promene stanja kretanja tela ili njegovoj deformaciji. Et Ek Ep Primer: Slobodno padanje tela bez početne brzine. max . Naime. 24) U zatvorenom sistemu tela između kojih deluju samo konzervativne sile mehanička energija se održava tj. Statički koeficijent trenja je veći od dinamičkog.sistem u toku kretanja ostaje konstantan. od čega ona zavisi a od čega ne ? 19) Eksperimentalno je dokazano da se sila statičkog trenja Ftrs može izraziti kao d . električne. čistoće i hrapavosti dodirnih površina. kada se zanemari sila trenja sa vazduhom. Oba koeficijenta zavise od vrste materijala. koeficijent statičkog trenja jednak je tangensu ugla tan( max ).vektor puta Jedinica za rad je [ Rad u opštem slučaju je:  F  A   F B . U kojim vidovima se javlja mehanička energija? 23) Javlja se kao: 1. Pokazati kako se pomoću strmme ravni odreĎuje koeficijent trenja « mi » izmeĎu podloge i tela. Čemu je jednaka sila trenja. pa se koeficijent dinamičkog trenja može max izraziti kao d tan( ) .sila ds . pri kome počinje klizanje tela po strmoj ravni. poseduje je svako telo Ep m g h 24. ima pravac poluprečnika i smer ka centru.promena energije A . Koja je veza izmeĎu rada i energije ? 22) Rad opisuje promenu energije  E k A . Ftrs = s Fn d Ftrd = F// Fn max Q sin( ) Ftrs Fn Q cos( max ) s Zamenom izraza (4) i (3) u izraz (1) za statičkog trenja se dobija Prema tome.const.elementarna dužina 22. kada telo počne da klizi niz strmu ravan. at V2 r 19. težina tela se može razložiti na komponentu F F// duž strme ravni i normalnu komponentu Fn . Njegova ukupna energija E jednaka je njegovoj potencijalnoj energiji Ep m g h . čemu je jednako ? 18) Centripetalno ubrzanje deluje na telo kada se kraće po kružnici. 21. Et .rad . Kada se telo . Kako glasi zakon održanja energije? Navesti primer. B . ne menja se u toku vremena.elementarni rad  E . Kinetička – predstavlja meru mehaničkog kretanja tela k Ek m v2 2 2. U prirodi postoje gravitacione.

pusti da pada. Matematička interpretacija zakona o održanju momenta impulsa glasi: Moment impulsa zatvorenog sistema se održava odnosno ne menja se u toku vremena L m v r  L const 38. Šta je idealni gas ? 42) Kod gasova smatra se da je zapremina molekula gasa zanemarljiva u odnosu na zapreminu suda u kome se gas nalazi. Kad bi stap mogao l t . V 0c 2 3 0 V0 (1 l 0 duzina stapa na temperaturi t 0 0 c t ) gde je V 0 zaperemina tela na temperaturi 40. 41) Ako se na bilo koji nacin spreci termicko sirenje tela dolazi do njegovog termickog naprezanja. koje vrste sudara postoje i koji zakoni važe za njih? 26) Sudar predstavlja susret (interakciju) dva tela koji traje voma kratko ( 10 do 10 6 ) Sudari se dele na: 1. Definisati moment impulsa i matematički interpretirati zakon održanja momenta impulsa. Šta je snaga? Koja je jedinica za snagu u SI? 25) Snaga predstavlja brzinu vršenja rada. 39. Ukupna P 26. Šta je moment inercije i kako se izražava? Koja mu je jedinica u SI? 28) Moment inercije predstavlja količnik mase tela i kvadrata radijusa kružne putanje.[W t J ] s Jedinica za snagu W (vat) s  M   F r I m r2 M Ek I što predstavlja II Njutnov zakon za rotaciono kretanje [ kg m ] 29. Kako se izražavaju kinetička energija rada i snaga kod rotacionog kretanja? 29) Kinetička energija I 2 2 Rad kod rotacionog kretanja je kada podelimo sa A M d M dt dA Md dt dA dt Snaga se izražava Odnosno P M Q t Q t dA dt P dQ dt P M 30. Druga tacka je temperatura kljucanja vode na normalnom atmosferskom pritisku. 1 A . Ek m v2 2 . Idealno neelastične 3. Pri termickom naprezanju. Delimično elastične Za idelano elastične važi: zakon održanja energije i zakon održanja impulsa Kod neelastičnih važi: zakon održanja impulsa +ostatak energije se oslobadja kao toplota ili neka druga vrsta energije. Kako su povezani toplotni koeficijenti linearnog. odnosno sto je veca temeratura to je gustina tela manja. Napisati izraze za promenu dužine i zapremine čvrstih materijala pri zagrevanju. Iz izraza se vidi da je gustina tela obrnuto 1 t proporcionalna temperaturi tela. odnosno momenta sile Intezitet momenta sile je jednak proizvodu te sile i radijusa (nepoznat ostatak) 28. Anomalija vode se ogleda u tome da pri zagrevanju od 0 c do 4 c umesto da dolazi do porasta. kada stap ne bi mogao da se skuplja ili izduzi. Zanemaruju se medjumolekularne sile a sudar izmedju molekula gasa i zidova se . Pozitivna nula se kod Celzijusa nalazi na -273 stepena dok je kod Kelvina na 0 K. ravnotezna ravnotezna temeratura smese ciste vode i leda na nomalnom atmosferskom pritisku. 42. njegova potencijalna energija se smanjuje na račun kinetičke energija u bilo kojoj tački ostaje ista. njena zapremina se smanjuje tj. 41. 30) Moment impulsa L predstavlja proizvod rastojanja r materijalne tačke od ose rotacije I  const i njenog impulsa. odakle je l formulu dobija se F S Ey t gde je F S normalan napon koji odgovara termickom naprezanju. ta se dešava sa gustinom čvrstih i tečnih tela pri zagrevanju ? Šta je anomalija vode ? 40) gde je 0 gustina tela na 0 stepeni. Prva tacka je na 0 dok je druga na 100 stepeni. Šta je sudar. površinskog i zapreminskog širenja čvrstih tela? 39) a l l 0 (1 (t t 0 )) l 0 (1 t) gde je l je duzina stapa na temeraturi t . 25. termicki koeficijent zapremisnkog sirenja je negativan u tom intervalu pa se samim tim i gustina povecava sa porastom temerature. onda bi doslo do istezanja ili sabijanja sto se moze izracunati Hukovim zakonom: F SE y l l . Sa Celzijusove skale se prelazi na Kelvinovu tako sto se broju iz prve C-skale doda 273. Idealno elastične 2. Napisati izraz za termičko naprezanje materijala. Definisati moment sile? 27) Rotaciono kretanje tela je kretanje oko svoje ose gde svaka tačka tela obavlja kružno kretanje od ose rotacije. Kako se formira Celzijusova skala? Kako je povezana Celzijusova skala sa Kelvinovom skalom? 38) U Celzijusovoj skali prava tacka je tacka topljenja leda tj. Zamenom ove u prvu da se skuplja promena njegove duzine bila bi l l t . 27.

Polozaj materijalne tacke odredjen je sa tri koordinate a polozaj krutog tela sa 6. m je masa tela a c 47. Kako glase osnovni zakoni idealnih gasova ? 43) Osnovni zakoni idealnih gasova su Bojl-Mariotov. na istoj temeraturi i istom pritisku. Bojl-Mariotov zakon : Pri konstantnoj temperaturi zapremina date kolicine gasa obrnuto je srazmerna pritisku ili PV const . const . konstanta. Daltonov : U smesi gasova koji medjusobno ne reaguju hemijski. Avogadrov i Daltonov. Toplotni kapacitet se definise kao kolicnik primljene toplote i povecanja temperature. h koeficijent prelaza toplote sa povrsine tela na fluid. Sarlov : Pri konstantnoj zapremini pritisak gasa je proporcionalan Avogadrov :U jednakim zapreminama idealnih gasova. 50. a šta moralni specifični toplotni kapacitet ? Kojim se jedinicama SI izrašavaju ? 45) Specificni toplotni kapacitet predstavlja odnos toplotnog kapaciteta i mase tela. i je zbir stepena slobode rotacionog i . 48) dQ d S dt dx . Napisati izraz za Furijeov zakon provodjenja toplote. Ako njihove temperature nisu iste onda dolazi do razmene toplote izmedju njih. R je gasna konstanta a T je temperature gasa. strujanjem (konvekcijom) i zracenjem (radijacijom). tt temeratura povrsine tela i tf temperatura fluida. Talasna duzina zracenja zavisi samo od temperature na kojoj se telo nalazi a ne od razlike njegove i temperature okoline kao sto je slucaj kod provodjenja i strujanja. 1. zapremina i temperatura gasa. 46. temperature sa t1 na t 2 . J C( ) molK kgK . Cemu je jednaka unutrasnja energija gasa? Opisati stepene slobode. S povrsina tela. gustina se povecava i onda struji nanize. gde je Q kolicina toplote koje je telo predalo ili primilo prilikom promene je specificni toplotni kapacitet. c( Q mc(t2 t1 ) ) J .smatra savrseno elasticnim. Gej-Lisakov. Nabrojati osnovne načine prenošenja toplote. koeficijent toplotne provodljivosti. proizvod specificnog toplotnog efekta i molarne mase. gde je dQ d trenutna brzina prenosenja toplote. Jedan mol bilo kog gasa pri normalnim uslovima zauzima zapreminu Vm 23 22. 48. Gej-Lisakov : Pri konstantnom pritisku zapremina gasa je proporcionalna termodinamickoj temperaturi ili termodinamickoj temperaturi ili V T P T const . Molarni specificni toplotni kapacitet predstavlja kolicinu toplote potrebnu jednom molu materijala da povisi temperature za jedan stepen ili Kelvin i definise se kao n C 46) cM tj. Ukupan pritisak u sudu jednak je zbiru parcijalnih pritisaka prisutnih gasova. Ako je veca temperatura tela onda se fluid u njegovoj blizini zagreva i gustina mu se smanjuje pa fluid struji navise. Sarlov. m je masa gasa a M je molarna masa. kapacitet materijala predstavlja kolicinu toplote koja je potrebna za zagrevanje jednog kilograma materijala za 1 ili 1K.a je stepen slobode translatornog. Kako se odvija prenošenje toplote strujanjem ? 49) Prenosenje toplote strujanjem nastaje strujanjem nekog fluida oko cvrstog tela. top. 47) Toplota se prenosi : provodjenjem (kondukcijom).41 10 3 m 3 i sadrzi isti broj cestica a to je Avogadrov broj Na 6. 44. . E e T 4 . V . svaki gas deluje sopstvenim pritiskom nezavisno. 43. nalazi se isti broj molekula (atoma). Napisati jednačinu stanja idealnih gasova. Broj molova racuna se kao kolicnik mase i molane mase gasa. kao da dugi gasovi nisu prisutni. Definisati molarni i specijalni toplotni kapacitet nekog materijala i koja je veza izmedju njih? Spec. 45. Šta je specifični toplotni kapacitet. T redom pritisak. Apsolutno crno telo ima emitovnost e 1. 44) Klapejron-Mendeljejeva jednacina : pV m RT odakle proizilazi pV R nRT gde su P. 2.02 10 mol 1 . dvostrukog oscilatornog kretanja molekula. konstanta proporcionalnosti i T temperatura tela. 49. gde je E emisiona moc tela. Kod zracenja energija prelazi u energiju zracenja koja se na drugom telu apsorbuje i ponovo prelazi u toplotu. Unitrsnja energija gasa predstavlja zbir energija haoticnog kretanja mikrocestica sistema i energije njihovog medjusobnog dejstva. e emitovnost tela. n je broj molova gasa a je univerzalna gasna Vm je zapremina koju zauzima jedan mol bilo kog gasa pri normalnim uslovima. S povrsina normalan na pravac prostiranja toplote i dt dx temperaturni gradijent. Broj stepeni slobode predstavlja broj nezavisnih velicina koje odredjuju polozaj sistema u prostoru. u suprotnom fluid se hladi. Napisati osnovnu kalorimetrijsku jednačinu. qc dQ d hS (tt t f ) gde je qc brzina prenosenja toplote. gde je n broj molova gasa. Kako se odvija prenošenje toplote zračenjem? 50) Prenosenje toplote zracenjem vrsi se posredstvom elektromagnetnih talasa koje zrace zagrejana tela.

3. spoljasnji rad vrsi se na racun unutrasnje energije sistema. M je molarna masa materijala. δA beskonacno mali rad i δQ beskonacno mala kolicina tolote. Prema prvom principu termodinamike nemoguce je konstruisati masinu koja bi stvarala energiju ni iz cega (perpetuum mobile prve vrste je nemoguc). U prirodi ne postoi ovakav proces ali im se po svojim osobinama priblizavaju procesi koj se brzo odvijaju (sirenje zvuka). jedan deo trosi na povecavanje unutrasnje energije ∆U. n je broj molova gasa a dT je promena temperature. Rad gasa pri njegovom izobarnom sirenju od zapremine V1 do zapremine V2 dat je izrazom Izotermni proces. a za male promene izraz glasi dQ=dU+dA ili δQ=dU+δA (gde je dU beskonacno mala promena unutrasnje energije sistema. Definisati adijabatski proces.Molarni spec. Kolicina toplote dovedena izolovanom sistemu. Q=∆U+A. Izobarni proces. 5. kapacitet predstavlja kolicinu toplote koja je potrebna za zagrevanje jednog mola materijala za 1 ili 1K. jer je 4. Koliki rad izvrsi gas pri sirenju od zapremine od zapremine data izrazom p(V)=3V. a ostatak na rad A koj sistem vrsi nad okolnim telima. Cemu je jednak rad gasa pri promeni njegove zapremine? Pokazati na primeru izobarnog i izotermnog procesa. Pod adijabatskim procesom podrazumeva se promena stanja sistema bez razmene toplote izmedju njega i okoline. m je masa materijala. top. Iz prvog principa termodinamike proizilazi da je za adijabatski proces dA=-dU tj. 8. 7. gde je dQ promena kolicina toplote. do ako je zavisnost pritiska 6. Rad gasa pri njegovom izotermnom sirenju od zapremine V1 do zapremine V2 dat je izrazom 6. rad spoljasnjih sila jednak je nuli ( pa se kolicina toplote dovedena gasu trosi samo na povecanje njegove unutrasnje energije. Kako se definisu specificni toplotni kapaciteti pri konstantnoj zapremini i konstantnom pritisku? Od cega oni zavise i koja je veza izmedju njih? Prema prvom principu termodinamike Ako se gas zagreva pri konstantnoj zapremini. . Definisati I princip termodinamike. pa zamenom druge formule u prvu dobija se Ako se gas zagreva pri konstantnom pritisku onda je po prvoj formuli odnosno . napisati izraz i nacrtati grafik. i onda se gornja formula svodi na: ).

torziono klatno 3)fizicko klatno 4)matematicko klatno 11. Harmonijski oscilatori: 1)telo obeseno o elasticnu oprugu 2)sistem koji vrsi torzione oscilacije. Cemu je jednak koeficijent korisnog dejstvaovog procesa? Koeficijent korisnog dejstva u ovom slucaju mozemo izraziti kao: Primenjujuci izraz za adijabate dobija se . Izvseni rad u toku ciklusa je A=Q1-Q2. Linearne harmonijske oscilacije su oscilacije kod kojih se elongacija u toku vremena menja po sinusnom ili kosinusnom zakonu. Toplotne masine rade tako sto se od rezervoara vise temperature T1 (grejac). nemoguc je perpetuum mobile druge vrste. Napisati resenje j-ne njegovih neprigusenih oscilacija i predstaviti graficki tu zavsinost. ili: I na kraju se dobija: 10.Skicirati jedan linearni harmonijski oscilator. . Cemu je jednak koeficijent korisnog dejstva kod bilo kog kruznog procesa? Postoji nekoliko definicija drugog principa termodinamike: Koefijent korisnog dejstva toplotne masine odredjen je samo temperaturom grejaca i hladnjaka. a rezervoaru sa nizom temperatutom T2 (hladnjak) predaje kolicina toplote Q2. Nacrtati Karnoov kruzni proces. Ovaj princip proizilazi iz analize rada toplotnih masina. Opisati drugi princip termodinamike. T1-veca temperatura (grejaca) T2-niza temperatura (hladnjak) 10.Kod adijabatskog sirenja promene u gasu izrazavaju se preko Puasonovih j-na . (Karno) Toplota ne moze spontano prelaziti sa tela nize na telo vise temperature (Klauzijus) U prirodi je nemoguc proces kod kojeg bi se celokupna toplota pretvorila u rad (Plank) tj. u toku ciklusa oduzima kolicina toplote Q1. Kakve su to linearne harmonijske oscilcije? Nabrojati harmonijske oscilatore. 9. .

kao i njeno resenje. 17. Kako se vrši prenošenje mehaničkih talasa?(impulsi=talas) Prostiranje jednog impulsa kroz sredinu i zatim sukcesivno uspostavljanje ravnoteznog polozaja cestica vrsi se odredjenom brzinom c koja zavisi od osobina sredine. Logaritamski dekrement prigusenja je logaritam odnosa amplituda dve uzastopne oscilacije i racuna se posledecoj formuli u izrazu N predstavlja broj oscilacija koji se izvrsi dok amplituda ne opadne za e puta od pocetne vrednosti. Nadoknadjivanje energije kod mehanickih oscilacija najcesce vrsi neka spoljasnja sila (prinudna sila) koja se menja po sledecem zakonu: gde su Fo i amplituda i kruzna frekvencija oscilovanja prinudne sile. 16. Ako Cestice elasticne sredine neprekidno osciluju pod dejstvom neke spoljasnje periodicne sile sinusnog karaktera. ono ce se prenositi duz uzeta odredjenom brzinom. takodje brzinom c. Pod brzinom c se nesme podrazumevati brzina kretanja cestica v. tada se impuls (poremecaj) i mesta zgusnjavanja i razredjivanja sredine neprekidno sire u prostoru. Kako nastaju prinudne oscilacije? Da bi realni oscilator vrsio neprigusene oscilacije neophodno je da mu se izgubljena energija stalno nadoknadjuje. Napisati j-nu kretanja kod prigusenih oscilacija.12. Takva pojava nosi naziv talasni impuls. gde je prigusenja. a amplituda u pocetku posmatranja oscilovanja (t=0). 15. a cestice sredina od koje talas polazi talasni izvor. jer je . Sta je logaritamski dekrement prigusenja?Napisati izraz. 14. Ako se na jednom kraju zategnutog uzeta izazove oscilatorno kretanje normalno na njegov pravac. Napisati izraz i nacrtati grafik promene amlitude linearnog harmonijskog oscilatora sa vremenom. kod prigusenih oscilacija. Cemu je jednaka energija linearnog harmonijskog oscilatora? Ukupna energija tela koje vrsi harmonijsko oscilovanje jednaka je zbiru kineticke i potencijalne energije: 13. stacionarno prostiranje poremecaja kroz elasticnu sredinu nazvano je talas ili talasno kretanje. je koeficijent proteklo vreme od pocetka oscilovanja do posmatranog trenutka. Dakle. Prenosenje impulsa moze se pratiti na sledecim primerima. Ovako nastale oscilacije se nazivaju prinudnim oscilacijama. Ova pojava se takodje moze zapaziti kod niza identicnih kuglica poredjanih u .

posle kratkog vremena kuglica sa kraja niza ce se odvojiti i kretati istom brzinom kao upadna. Šta su stojeći talasi? Kada se oni javljaju? Poseban slučaj interferencije talsa predstavlja stojeći talas.. S obzirom da jednacina progresivnog telasa zavisi od dve promenjljive ( dve zavisnosti elongacije: pod a) kada je vrednost toku vremena. U čemu je razlika izmedju talasnog i oscilatornog kretanja?Objasniti. upadna kuglica je donela sredini (nizu kuglica) odredjeni impuls i taj se impuls prosirio kroz sredinu odredjenom brzinom.. a suprotnih smerova kretanja. Tj. Talasno kretanje nastaje kad oscilacija jedne čestice izazove oscilacije drugih čestica. 18. odnosno u tom vremenskom trenutku se posmatra zavisnost elongacije od koordinate 19. Napisati jednacinu progresivnog talasa I prikazati je graficki. -Transverzalni: c F c-brzina prostiranja transverzalnih talasa F-sila zatezanja uzeta -linearna gustina Brzina prostiranja transverzalnih impulsa zavisi samo od sile zatezanja uzeta i linearne gustine Impuls se brze prostire ukoliko je uze tanje i sila kojom je uze zatgnuto veca. a ako je pravac prostiranja impulsa isti sa pravcem oscilovanja cestica talas je longitudinalan. Dakle. Tamo gde amplituda postane jednaka nuli prestaje sirenje talasa. 20. Najcesce se posmatra interferencija koherentnih talasa ( iste frekvencije ) i konstantne fazne razlike. pod b) kada je vrednost ) onda postoje i u konstantna i u toj tacki se posmatra konstantna.nizu. dok ce ostale mirovati. 22. Zakon odbijanja (refleksija) α=α’ (Upadni ugao jednak je odbojnom uglu) Zakon prelamanja (refrakcija) ---Kada talasni front naidje na granicnu povrsinu koja razdvaja dve sredine u kojima je brzina prostiranja talasa razlicita. 21. Oscilatorno kretanje se vrši po nekoj putanji dok je talasno kretanje stacionarno. Napisati izraze za zakone po kojima se vrši odbijanje I prelamanje talasa. Ako u ovakav niz kuglica odredjenom brzinom. vrsi se interferencija ili slagaje talasa pri kojem na nekim mestima cestice sredine mogu oscilovati sa vecom amplitudom a na nekim sa manjom amplitudom.. 24. pri cemu opada amplituda talasa. energija koju prenosi talas predaje se sredini.brzina prostiranja longitudinalnih talasa u cvrstim telima c pk t . Transverzalni talasi se mogu prostirati samo u cvrstim telima a longitudinalni u telima bilo kog agregatnog stanja.Kako se u zavisnosti od gustine sredine kroz koju se prostiru menja brzina transverzalnih i longitudinalnih talasa? Napisati odgovarajuce izraze za brzine prostiranja. ceono. Stojeci talas se obrazuje pri susretu dva progresivna talasa jednakih frekvencija i amplituda. Kakav je to transverzalni a kakav longitudinalni talas? Kroz koje sredine moze da se prostire jedan a kroz koje drugi tip talasa? -Ako je pravac prostiranja impulsa normalan na prava prostiranja cestica onda je to transverzalan. udari nova kuglica iste mase. pri prelazu u drugu sredinu dolazi do .brzina prostiranja talasu u gasovima E y .. Sta je interferencija talasa? U oblasti poklapanja talasa oscilacije cestica se superponiraju jedna na drugu. do kraja elasticne sredine. Oscilatorno kretanje je periodično kretanje nekog tela ili čestice. U stvari. Pod progresivnim talasom podrazumeva se takav talas koji se prostire u istom pravcu i smeru. kada se ono posle nekog vremena vraća u prvobitni položaj.Jungov modul elasticnosti gustina materijala p – pritisak gasa k – odnos specificnih toplotnih kapaciteta pri konstantnom pritisku i konstantnoj zapremini t . -Longitudunalni: .. Neka su ta dva talasa zadata jednacinama onda ce rezultujuci talas biti 23. idealno uzev. c Ey ----.gustina gasa na temperaturi t Brzina prostiranja longitudinalnih talasa zavisi od osobina materijala.

Kako se menja brzina prostiranja talasa kroz gas sa promenom temperature? Napisati izraz. Sa povecanjem temperature brzina prostiranja talasa kroz gas raste sa porastom temperature po zakonu: gde je brzina prostiranja talasa u gasu kada se on nalazi na temperaturi od . Skicirati. ili . Uho je najosteljivije pri frekvencijama o 1500Hz do 3000Hz kada je prag cujnosti reda . Ljudsko uho registruje zvučne talase čije su frekvencije približno od 20 Hz do 20 kHz. zvuka je . a sa ν>20kHz ultrazvuk. Šta je zvuk. c je brzina prostiranja zvuka u toj sredini . 29. a zapažaju se čulom sluha.promene njegovog pravca kretanja. dok šum ima kontinualni. odredjenu frekvenciju. a šta akustika? Koja je razlika izmedju tona i šuma? Mehaničke oscilacije koje se prostiru u elastičnoj sredini (čvrstoj. Uslovi za formiranje stojećih t alasa kod sipke ucvrscene na jednom kraju su: i Uslovi za formiranje stojecih talasa u vazdusnoj cevi i otvorenoj na oba kraja su: 32. dok šum predstavlja složeni talas promenljivih frekvenicija I amplitude. Ljudsko uho registruje zvučne talase cije su frekvencije priblizno od 20Hz do 20kHz. n12 je relativni indeks prelamanja druge sredine u odnosu na prvu. Skicirati.Frekvencija 27. tečnoj ili gasovitoj). Prag čujnosti je minimalni intezitet zvuka koji može da registruje ljudsko uho. Uslovi za formiranje stojećih talasa kod šipke učvršćene na sredini su: i Uslovi za formiranje stojecih talasa u vazdusnoj cevi zatvorenoj na jednom kraju su: i 30. a sta objektivna jacina zvuka? Napisati izraze. Po čemu je ljudsko uho ograničeno u prijemu zvuka? Šta je prag čujnosti? Od čega on zavisi? Ljudko uho je ograničeno u prijemu zvuka po frekvenciji i po intezitetu zvuka. Akustika je nauka o zvuku. Koji su uslovi za formiranje stojećih talasa kod šipke učvršćene po sredini i u vazdušnoj cevi zatvorenoj na jednom kraju. I –Intenzitet zvuka ν. Koji su uslovi za formiranje stojećih talasa kod šipke učvršćene na jednom kraju i u vazdušnoj cevi otvorenoj na oba kraj. Formula za racunanje objektivne jac. 28. Sta je subjektivna. a n1 i n2 relativni indeksi prelamanja odgovarajucih sredina u odnosu na vakuum. Kakvi su spektri Tona i Šuma? Nacrtati njihove spektre. nazivaju se zvučni talasi (zvuk). Objektivna jacina zvuka predstavlja srednju vrednost energije koju prenesu zvucni talasi u jedinici vremena kroz jedinicu povrsine normalne na pravac prostiranja talasa. gde je α upadni a β prelomni ugao zraka u odnosu na normalu na ravan koja razdvaja sredine. Ton ima pravilne oscilacije tj. Talasi sa frekvencijom < 20Hz su Infrazvuk. gde je amplituda pritiska. On zavisi od frekvencije. Ton ima liniski spektar . 26. 25. c1 i c2 brzine prostiranja talasa u tim sredinama.

a θ-ugao na vrhu prizme . 35.Sta je reverberacija. brusenih i opticki poliranih povrsina Cetvrti zakon ili zakon prelamanja svetlosti na ravnoj granicnoj povrsini izmedju dve nepokretne. a dalje se krecu nezavisno.Ova pojava se naziva reverberacija.Ako izvor konstantno emituje zvucne talase koji zidovi I ostale povrsine slabo apsorbuju.165 . Ovaj zakon vazi za slucajeve pravilnog odbijanja svetlosti. . 41.S-ukupna povrsina prostorije zajedno sa predmetima koji se nalaze u njoj. b) upadni i odbojni zrak leze u istoj ravni sa normalom na granicnu povrsinu u tacki upada zraka.V-zapremina . On se moze formulisati na sledeci nacin: do uzajamnog dejstva dva svetlosna zraka dolazi na mestu njihovog susreta. ukoliko se objektivna poveca 10000 puta? . Ova osobina materijala okarakterisana je koeficijentom apsorpcije A. Ovaj ugao je jednak δ=(α1+α2)-(β1+β2) Zakon prelamanja u tacki O bice: sin Najmanje skretanje nastaje za uslov α1=α2. Drugi zakon je zakon nezavisnog prostiranja svetlosnih zraka.a u nekim slabije. koji se naziva ugao skretanja ili ugao devijacije.a gustina sredine. Treci zakon. a sta vreme reverberacije? Po prestanku emisije zvuk se I dalje odrzava u prostoriji . gde je k jednako 1 ako se nivo zvuka meri u belima (B) i 10 ako se meri u decibelima (dB). Kako se definise vreme reverberacije? Radi bolje definicije I lakseg merenja vremena reverberacije u tehnici je usvojeno da se ono racuna od momenta prestanka rada zvucnog izvora.Kada zvucni izvor osciluje u zatvorenoj prostoriji slusalac nece cuti samo emitovani zvuk vec I zvuk koji se odbija od povrsina koje slabo apsorbuju zvuk (zidovi.Imamo nekoliko situacija u zavisnosti od kretanja izvora I prijemnika to su: Kada izvor I prijemnik miruju u odnosu na sredinu. S 37. za stvaranje totalne refleksije koja se koristi kod optickih instrumenata itd. A vreme u toku kojeg se jos uvek cuje zvuk po prestanku njegovog emitovanja naziva se vreme reverberacije.mogu se obrazovati stojeci talasi u pojedinim delovima prostorije .Kako se definise koeficijent apsorbcije zvucnih talasa? A= Pa Pu .Razliciti materijali razlicito absorbuju zvucne talase.kada se prijemnik priblizava zvucnom izvoru koji miruje.pod). Po čemu je karakteristicno prelamanje svetlosti kroz prizmu? Kod prizme je moguce ostvariti minimalno skretanje zraka (slucaj kada je upadni ugao priblizno jednak prelomnom) pa je samim tim prizma karakteristicna jer se bas to njeno svojstvo moze koristiti za mnoge druge stvari: Za razlaganje polihromatske svetlosti radi dobijanja njenog spektra. Subjektivna jacina zvuka je jacina koja se opaza culom sluha i zavisi od objektivne. gde je δ-ugao devijacije. je intenzitet zvuka na granici cujnosti a je objektivna vrednost zvuka.plafon. 33. ili zakon odbijanja svetlosnih zraka od odredjenih granicnih povrsina glasi: a) upadni ugao svetlosnog zraka jednak je odbojnom uglu. 36. kada se zraci odbijaju od glatkih. On se odnosi na homogene sredine i jasno se manifestuje pri obrazovanju senke neprovidnih tela.Zbog toga ce se u nekim delovima prostorije zvuk cuti jace. Koliko se promeni subjektivna jacina zvuka. odakle dobijamo jednacinu δ= θ(n-1). za 60db. za za 34. Zbog razlicite osetljivosti uha na zvukove razlicitih frekvencija ta zavisnost je veoma slozena i data je izrazom . Ukratko opisati Doplerov efekat i napisati opstu jednacinu? Doplerov efekat je promena frekvencije oscilovanja zvucnog izvora. homogene i izotropne sredine glasi: a) sinusi upadnog i prelomnog ugla odnose se kao brzine prostiranja svetlosti u tim sredinama b) upadni i prelomni zrak leze u istoj ravni sa normalom na granicnu povrsinu koja prolazi kroz tacku preloma 40.gde je Pa zvucna snaga koja se apsorbuje na odredjenoj povrsini.koji registruje prijemnik pri njihovom medjusobnom kretanju.tj. Sta je ugao devijacije? Kada je ugao devijacije najmanji? Posle dvostrukog prelamanja zrak skrene za ugao δ. Kako glase osnovni zakoni geometrijske optike? Prvi zakon je zakon pravolinijskog prostiranja svetlosti.do momenta kada intezitet zvuka opadne na milioniti deo prvobitne vrednosti.Opsta formula je: 39. Pu ukupna zvucna snaga koja pada na tu povrsinu.izvor se priblizava prijemniku koji miruje.izvor I prijemnik se krecu jedan u odnosu na drugi.Opsta formula za izracunavanje u slucaju da se ne trazi velika preciznost je: t V r =0.

Dakle. Tada razlika ¡ predstavlja meru disperzije. plava. pri propustanju polihromatske svetlosti kroz ovakve materijale dolazi do razlaganja svetlosti po talasnim duzinama. Neka je ugao skretanja zraka svetlosti B. najvise ce skrenuti ljubicasta svetlost a najmanje crvena. indeks prelamanja prizme i ugao prizme mali. . Napisati jednacinu tankog sociva. dok ce ostale boje (indigo. Posto indeks prelamanja zavisi od talasne duzine. Ova pojava se naziva disperzija. Skiciranjem odrediti polozaj lika predmeta koji se nalaze na rastojanju o vecem od f ispred . a ugao skretanja zraka svetlosti C. a sta disperziona moc? Brzina svetlosti u vakuumu je.42. Skiciranjem odrediti polozaj lika predmeta koji se nalaze na rastojanju o vecem od f ispred tankog bikonveksnog sociva. iako je ispunjen uslov priblizno minimalnog skretanja svetlosnog zraka. njena brzina. Ukoliko zrak bele polihromatske svetlosti pada na opticku prizmu. bez obzira na talasnu duzinu ista. Ako su upadni ugao polihromatske svetlosti. Kada se taj izraz primeni na obe granicne povrsine dobija se: odakle sledi 48. tada se za uglove skretanja moze primeniti izraz δ= θ(n-1). Prema tome. zuta. Sta je ziza sociva? Cemu je jednako uvecanje sociva? Ziza predstavlja rastojanje lika od sociva kad se predmet nalazi u beskonacnosti. Sta je disperzija svetlosti? Sta je mera disperzije. zelena. a samim tim i indeks prelamanja su funkcije talasne duzine. pri napustanju prizme bela svetlostje razlozena na boje . Mera disperzije ili disperzija predstavlja razliku dva ugla skretanja. pa je . 49. pa je Disperziona moc predstavlja odnos mere disperzije 46. p-rastojanje predmeta od sociva l-rastojanje lika od sociva f-zizna daljina sociva n-index prelamanja sociva R1. pri prostiranju svetlosti kroz razlicite providne materijale. Ali.R2-poluprecnici sfernih povrsina sociva 47. Kako se uzimaju znaci u njoj? Cemu je jednaka zizna daljina? Socivo je tanko ako je njegova debljina mnogo manja od poluprecnika sfernih povrsina koje ga cine. Uvecanje tankog sociva racuna iz uvecanja pri prelamanju svetlosti na sfernoj granicnoj povrsini.dobijen je spektar polihromatske svetlosti. narandzasta) biti izmedju njih.

a snopovi koji vrše difrakciju pod uglovima koji odgovaraju parnome broju Frenelovih zona daju difrakcione minimume.O 2 A jednaka celom broju talasnih dužina svetlosti tj. 55. 52. l = O 1 A .2. Sta je optička rešetka? Napisati izraz za difrakcioni maximum pri prolazu svetlosti kroz optičku rešetku. 51. Ukratko objasniti princip rada projekcionih i sprektralnih aparata. Ako je putna razlika jednaka neparnom broju polovina talasnih dužina. razdvojenih jednakim neprovidnim površinama. d sin =n 56. Sta je polarizacija svetlosti? Kako se može dobiti polarizovana svetlost? Pojava polarizacije pokazuje da je svetlost transverzalni elektromagnetni talas. Niz paralelnih uskih proreza.2. i nalazi se iza zize okulara tako da se od njega dobija novi lik koji je imaginaran.ali se dalje šire nezavisno jedan od drugog. Uvecanje lupom je oko 20 puta. U oblasti poklapanja talasa oscilacije čestica se superponiraju jedna na drugu. a okulara znatno veca od zize objektiva. Karakteristična je difrakcija svetlosti na jednom i dva paralelna proreza. nastaje interferencioni maksimum u tački A. Snopovi zraka koji vrše difrakciju pod uglovima koji odgovaraju neparnom broju Frenelovih zona daju na zaklonu difrakcione maximume. Sta je interferencija svetlosti? Napisati uslove pri kojima dolazi do interferencionih maximuma i interferencionih minimuma.Ukratko objasniti funkcionisanje optickog mikroskopa? U cemu se razlikuje od elektronskog mikroskopa? Opticki mikroskop se sastoji od dva sociva. Da bi se dobila polarizacija potrebno je obezbediti takve uslove pod kojima je oscilovanje svetlosnog . tj.. Svetlost koju emituju atomi prdstavlja transverzalne talase sa uzajemno normalnim vektorima elekričnog   E (uzimamoa da je to svetlosni vektor) i magnetnog polja H . Kod svetlosnih talasa mogu se javiti efekti trajnije interferencije. l =n n=0. Kod projekcionih aparata jakim svetlosnim izvorom osvetljava se predmet preko sistema sociva male zizne daljine.. Predmet se postavi ispred zize objektiva i onda se dobija realan. ako su talasi koherentni. Uvecanje predmeta zavisi od rastojanja ozmedju sociva objektiva i okulara. predstavljaju difrakcionu rešetku. Kod spektralnih aparata postoji deo koji vrsi razlaganje svetlosti po talasnim duzinama. Zizna daljina objektiva je mnogo mala. Taj lik je predmet za socivo okulara. Šta je difrakcija svetlosti? Napisati uslove pri kojima dolazi do difrakcionih max i ddifrakcionih minimuma. pri difrakciji na jednom otvoru. obrnut i uvecan.... 2 nastaje interferencioni minimum. Izrađuje se tako što se na staklenoj ploči načini dijamantnom iglom veliki broj paralelnih zareza (transmisiona optička rešetka). Ako je putna razlika talasa iz izvora O 1 iO 2 . vrši se interferencija ili slaganje talasa. n=0. l (2n 1) . Talasi koji potiču od 2 talasna izvora se međusobno poklapaju. približno iste intenzitete i određeni položaj polarizacionih ravni.u određenim tačkama.. Prizma vrsi razlaganje polihromatske svetlosti po svetlosni duzinama. Sta je lupa?Koliko je uvecanje lupe? Lupa je najprostiji opticki instrument koji se najcesce sastoji od jednos sabirnog sociva i sluzi za posmatranje malih predmeta na bliskim rastojanjima. 53. objektiva i okulara. 54. Difrakcija je pojava karakteristična za mehaničke i svetlosne talase.1.1. koji su normalni na pravac prostiranja svetlosti. obrnut i uvecan lik. dok se kod elektronskog dobija tako sto se umesto snopa svetosti koristi snop ubrzanih elektrona u vakuumu koji tako ubrzano imaju osobine talasa. dalje ta svetlost pada na objektiv velike zizne daljine koji vrsi projekciju na zaklonu. Kod optickog mikroskopa svetlost pada na predmet pa zatim prolazi kroz sociva i dobija se lik. Difrakcija svetlosti je skretanje svetlosti sa pravolinijske putanje. odnosno ako pri jednakim frekvencijama imaju konstantnu faznu razliku.tankog bikonkavnog sociva. 50. Uglavnom je to prizma od materijala sa znatnom disperzijom.

Kada je atom neutralan onda je naelektrisanje jezgra jednako zbiru naelektrisanja elektrona koji ulaze u sastav atoma. 59. Energija sistema je najveća kad se elektron nalazi na najudaljenijoj orbiti od jezgra. kruže elektroni.… . 62.vektora  E moguće samo u jednoj ravni. 64.Anoda je za oko 0.….Elektoni izmedju anode I katode se ubrzavaju usled termoelektronske emisije..koji moze da se zagreva.1. U tu sferu su utisnuta izolovana negativna naelektrisanja.  Ls *Rezultat Stern-Gerlahovog eksperimenta proizilazi da je projekcija sopstvenog magnetnog momenta p smz elektrona jednaka Borovom magnetonu: 66. 65.2.. ±l . mogu s eostvariti ako svetlost prolazi kroz sredinu koje su anizotropne u odnosu na električne oscilacije.elektroni koji osciluju oko svojih ravnotežnih položaja.5V na vecem potencijalu od kolektora.Pasenova.dve dijafragme sa uskim prorezima sirine od 10 do 20 m . Orbitalni kvantni broj l = 0.Kada atomi prodju kroz jednu dijafragmu prolaze I kroz drugu I tako se dobija snop atoma u istom smeru.3. Atomski broj je broj . polovi elektromagneta N i S I staklena plocakoja sluzi za zaklon. III)Prelaz elektrona sa jedne na drugu orbitu uslovljen je emisijom ili apsorbcijom kvanta energije.koje se nazivaju stacionarne ili disketne.Kad se Ag zagreje dolazi do isparavanja I njegovi atomi izlecu u razlicitim pravcima.Time je dokazano prostorno kvantovanje. Objasniti Tomsonov model atoma.5 eV on ice savladati koceci napon I stici do kolektorapri cemu ce galvanometer registrovat i struju. vrednosti od 4.moment impulsa elektrona zadovoljava svedeci uslov: L mvn rn n .(n-1) Magnetni kvantni broj ml = 0 ±1.Pfundova. -½ 68. Magnetni spinski kvantni broj ms = +½.5.Ako je kineticka energija elektrona u momentu nailaska na anodu veca od 0.Eksperiment pokazuje da se snop cepa na dva dela pa se umesto jedne slike proreza dobijaju dve slike. Glavni kvantni broj n = 1. Rasejavanje alfa-čestica pod većim uglovima uslovljeno je interakcijom između alfa-čestica. oko pozitivno naelektrisanog jezgra čije je naelektrisanje Z e . Napisati izraz za talasnu dužinu svetlosti iz spektra atoma vodonika. jer se ispostavilo da ne može da opiše stvarno ponašanje atoma.…. U cemu je njegov doprinos? *Elektronska cev je evakuisana I napunjena ziviom do pritiska od Pa. Kako glase Borovi postulati? *I)Elektron u atomu se ne moze kretati po bilo kojoj orbiti vec po orbitama tacno odredjenog poluprecnika. Ukratko opisati Stern-Gerlahov eksperiment. Skretanje pod malim uglovima je posledica prolaska alfa-čestica pored tog pozitivnog naelektrisanja.sa takvim kretanjem postoji mogucnost postojanja sopstvenog magnetnog polja elektrona. Na tim orbitama. Nabrojati kvantne brojeve i vrednosti koje im mogu biti dodeljene.Takva rotacija elektrona naziva se spin elektrona. Sta je spin elektrona? Cemu je jednak sopstveni moment impulsa? *Zbog toga sto je elektron naelektrisan. Ukupno negativno naelektrisanje jednako je pozitivnom naelektrisanju sfere. 63. ~ 1 RH ( 1 22 1 ) n2 n=3. Sta je prostorno kvantovanje? *Prostorno kvantovanje je kada vector momenta impulsa elektrona orjentacije u prostoru za koje projekcija moze imati samo takve  L na pravac z spoljasnjeg magnetnog polja 10 2  L L z vektora ima kvantovane vrednosti. Sta su atomski spektri? Koje su serije u spektru atoma vodonika? * *Serije u spektru atoma H su:Lajmanova. i šta oni predstavljaju? Radijus jezgra atoma je rastojanje od centra jezgra do njegove površine.4. Kako glasi Paulijev princip iskljucivosti? *Paulijev princip iskljucivosti glasi : U jednom atomu ne mogu da postoje dva elektrona sa jednakim vrednostima sva cetiri kvantna broja. 57. 67. koje su pozitivno naelektrisane i pozitivnih delova atoma.Postoji I sopstveni moment impulsa elektrona I sopstveni magnetni moment elektrona  p ms .Breketova.Izmedju katode I anode koja je u obliku resetke prikljucen je napon U1 koji se moze menjati po vrednoscu. Ukratko opisati Frank-Hercov ogled. Pretpostavio je da se elektroni kreću oko jezgra po kružnim orbitama poluprečnika r.Celokopno pozitivno naelekrisanje atoma i sva njegova masa skoncenrisani su u veoma maloj zapremini koja se naziva atomsko jezgro. Sta je on pokazao? *Stern-Gerlahov eksperiment je pokazao potvrdu prostornog kvantovanja. Objasniti Raderfordov eksperiment i model atoma.Hemfrijeva a one se sve mogu izraziti na sledeci nacin: ~ v 1 RH ( 1 m2 1 ) n2 61.Kulonova sila jednaka je centrifugalnoj.  p ms  g s Ls .Rezultat ovog ogleda je da elektroni atomima zive mogu predate samo tacno odredjene iznose energije.Eksperiment je izveden tako sto se u vakuumsku cev stavi komadsrebra. II)Pri kretanju po stacionarnim orbitama se niti apsorbuje energija.Onda dijafragme propustaju jedan uzan snop. ~ = broj talasa po jedinici dužine RH= Ridbergova const 60.9eV I to je najmanji moguc iznos energije koji moze apsorbovati atom zive u osnovnom stanju.Tako je Borova teorija potvrdjena.2. 58. ±2. Energetski spektar atoma po ovom modelu je kontinualan. Prema ovom modelu. Zamenjen je Raderfordovim modelom. Kada je on napušten? Prema ovom modelu atom predstavlja sferu prečnika reda 10 10 m koja je pozitivno naelektrisana. Šta je radijus jezgra atoma? Šta su atomski i maseni broj.

dok se broj nukleona u jezgru A naziva maseni ili nuklearni broj.51 MeV. vreme zivota pozitrona je reda nanosekunde.spadaju u grupu sila jake interakcije. Jezgra novonastalog elementa mogu biti stabilna ili radioaktivna. T-period pluraspada λ-konstanta radioaktivnog raspada N-broj atoma t-vreme 75. 70. izvor raspada. . . Ove dve cestice naelektrisane su istom kolicinom naelektrisanja suprotnog znaka. Ako se u ovako zamišljeno jezgro nukleoni kreću haotično . . naziva se defekt mase gde su mp . Sta su alfa-cestice. 73.zavise od orijentacije spinova nukleona koji sačinjavaju jezgro. Šta je energija veze.deluju na malim rastojanjima reda 10-15m . Model Fermijevog gasa polazi od pretpostavke da se nukleoni u jezgru kreću nezavisno.Sta je period poluraspada? Sta je aktivnost radioaktivnog izvora? Koja je njena jedinica u SI? Vreme raspada za koje se raspadne polovina prvobitnog broja jezgara naziva se vreme ili period poluraspada. a Nt 74. a šta veštačka radioaktivnost? Pod prirodnom radioaktivnošću podrazumeva se spontani prelaz jednog atomskog jezgra u drugo praćen emisijom različitih oblika radioaktivnog zračenja (α i β-čestica i γ-zračenja). A = Z + N . Model kapi.po intenzitetu su znatno veće od gravitacionih i elektromagnetnih. Veličina Zmp + (A – Z) mn – mj . mn i mj odgovarajuće mase protona. N – broj neutrona u jezgru 69. Kod veštačke radioaktivnosti jezgra. Navesti 3 modela jezgra i opisati jedan od njih. odnosno energija koja povezuje nukleone u jezgro naziva se energija veze.akt. Radioaktivna ravnoteza Kao sto znamo se jezgra radioaktivnog elementa se raspadaju uz emisiju alfa. beta ili gama zracenja. Uslucaju da su jezgra potomka radioaktivna i da se raspadaju brzinom kojom se raspadaju jezgra polaznog elementa dolazi do radioaktivne ravnoteze. One se razlikuju po vremenu zivota. Nabrojati osnovne karakteristike nuklearnih sila. a šta defekt mase? Energija koja se oslobađa pri obrazovanju jezgra. Ovaj proces se naziva anihilacija i moze da posluzi za detekciju pozitrona. pored α. primer: 77.cestice) ili pozitrona (β+ cestice). . Alfa-čestice su jezgra helijumovih atoma. Nuklearne sile između nukleona su zanemarljive. jezgro se može razmatrati na osnovu statističkih zakonitosti. izuzev za obrazovanje potencijalne jame. neutrona i jezgra. Ako iz jezgra radioaktivnog elementa izađe alfa-čestica onda nastaje novi element koji ima za dve jedinice manji redni broj i za četiri jedinice manju atomsku masu od elementa iz kojeg je nastao. 72. Domet u vazduhu im je od 2 do 9 cm. Dok elektroni mogu da budu slobodni neograniceno dugo. Beta-cestice cini snop elektrona (β. gde je No broj jezgara u trenutku t = 0 . Pomoću ove statistike određuje se energetsko stanje u jezgru i njihova raspodela (širina i gustina).imaju neelektričnu prirodu (podjednako deluju na protone i neutrone ). Broj radioaktivnih jezgara dN koji se raspadne za vremenski interval dt proporcionalan je broju prisutnih jezgara N i vremenskom intervalu dt : dN = – λNdt . . Šta je prirodna. Nabrojati njihove cestice. 76. Sta su beta-cestice.protona u jezgru Z i predstavlja broj naelektrisanja. Kako su nukleoni fermioni (spin jednak ħ/2) oni podležu Fermi-Dirakovoj statistici. pa i srednjim energijama eksitacije. gde je λ konstanta radioaktivnog raspada i predstavlja karakterističnu veličinu za svaki radioaktivni element. Pomoću modela Fermijevog gasa mogu se objasniti mnoga svojstva jezgra pri niskim. Jedinica za aktivnost je bekerel (Bq) i predstavlja jedan raspad u sekundi. ovisno o vrsti radioaktivnog izotopa koji ih emituje. model orbita i model Fermijevog gasa. Kako glasi zakon radioaktivnog raspada? Predstaviti ga grafički. Aktivnost radioaktivnog izvora predstavlja brzinu kojom se taj rad. P ozitron zahvata elektron pri cemu nastaju dva gama-kvanta energije od po 0.ispoljavaju pojavu zasićenja. 76. . 71. .β i γ-zračenja mogu emitovati 1 ili 2 protona. Nt = No broj neraspadnutih jezgara posle vremena t .Nabrojati njihove osobine.

a takodje se pojavljuje i pri nuklearnim reakcijama.78. Moze doci do cepanja na dva jezgra koji se nazivaju fragmenti. Prelazom u osnovno emituje se gama-kvant. Da bi se ostvarila fuzija potrebno je da se savladaju odbojne elektrostaticke sile izmedju jezgara koja ucestvuju u ovom procesu. Ova energija je oko 10 na 6 puta veca od energije koja se oslobodi pri sagorevanju 1kg uglja. tj. Najcesce se ta apsorpcija vrsi sa K-nivoa. To su Linearni akcelerator i Ciklotron 81. Pracen je oslobadjanjem velike kolicine energije. Nuklearna fuzija? Nuklearna fuzija predstavlja oslobadjanje energije pri spajanju lakih jezgara u jezgro vece atomske mase. Takav spektar gama-zracenja predstavlja jedan od najvaznijih dokaza postojanja diskretnih energetskih stanja atomskog jezgra. usled cega proton prelazi u neutron i emituje se neutrino Novonastalo jezgro se obicno nalazi u pobudjenom stanju. a takodje se emituju i neutroni i gama. i gama-kvantima. Sta su gama zraci?Nabrojati njihove osobine Eksperimentalnmo je pokazano da se gama-zracenje ne javlja kao samostalni oblik zracenja. Šta je elektronski zahvat? Koji su uredjaji za ubrzavanje naelektrisanih čestica? Elektronski zahvat je pojava da jezgro apsorbuje elektrn iz K. oni mogu da izazovu fisiju jezgara tako da nastaje samoodrzavajuca fisija koja se naziva lancana nuklearna reakcija. Ta rastojanja su reda 10 na -15m. 83. Gama zracenje je elektromagnetne prirode i njegov spektar je linijski. 79. protonima. 80. alfa. L ili M nivoa. vec prati emisiju alfa i beta cestica. . plutonijum i dr. njegov intenzitet posle prolaska kroz materijal debljine d i µ-koeficijent apsorpcije.Kako glasi zakon apsorpcije zracenja? Apsorcija γ-zracenja u sredini kroz koju to zracenje prolazi vrsi se po sledecem zakonu: = Gde je intenzitet γ-zracenja iz datog izvora pre prolaska kroz materijal. Za sada smo obradili dve vrste ovih uredjaja. Ovaj tip nuklearne reakcije je egzotermni.cesticama. Na primer. kao sto su uran.kvanti. Opsta sema po kojoj se vrsi elektronski zahvat moze se prikazati na sledeci nacin: Uredjaji koji se koriste za ubrzavanje naelektrisanih cestica se najcesce nazivaju akceleratori. Sta je nuklearna fisija? Nuklearna fisija predstavlja cepanje atoma na dva jezgra.Ovakve reakcije se mogu ostvariti bombardovanjem teskih jezgara neutronima. Sta je lancana reakcija? Posto se pri fisiji jezgara oslobadjaju neutroni.Prilikom bombardovanja jezgara teskih elemenata.To zahteva da se jezgra nadju na takvim rastojanjima na kojima su privlacne nuklearne sile vece od odbojnih elektrostatickih sila. 82. deutronima. energije koja se oslobodi pri fisiji urana mase od 1gr iznosi oko 10 na 11 J ili 20MWh. Proces fuzije moze se ostvariti na dva nacina i to ubrzanjem jezgara pomocu akceleratora ili njihovim zagrevanjem.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful