1.

1)

2. 2)

3. 3) 4. 4)

Nabrojati osnovne fizičke veličine i jednice SI? dužina {metar(m)}, masa{kilogram(kg)}, vreme {sekunda(s)}, jačina električne struje {amper(A)}, termodinamička temperature {kelvin(K)}, svetlosna jačina{kandela(cd)}, količina materijala{mol(mol)} Kako se dele fizičke veličine, obrazložiti? Dele se na osnovne i izvedene. Osnovne se ne definišu formulama već opisom njihovog merenja i biraju se na međunarodnim konferencijama, dok se izvedene definišu iz osnovnih pomoću fizičkih zakona. Sta je predmet kinematike? Predmet kinematike je kretanje tela ne uzimajući u obzir uzroke koji dovode do tog kretanja. Veličine kod kinematike su put, brzina, vreme i ubrzanje. Kako se definiše srednja brzina materijalne tačke? Srednja brzina se definiše kao količnik pomeraja tela i vremena za koje je izvršilo pomeraj. x

Vsr

t

5. 5) 6. 6)

Napisati izraze za trenutnu brzinu i ubrzanje kod promenljivog paravolinijskog kretanja, nabrojati vrste pravolinijskog kretanja.

Vtr

x, atr t

V t

, uniformno i promenljivo kretanje

Grafički prikazati preĎeni put i brzinu u funkciji vremena kod jednako promenljivog pravolinijskog kretanja. Brzina zavisi od vremena linearno, dok pređeni put zavisi po kvadratnoj funkciji.

7.

Napisati izraze za trenutnu brzinu i ubrzanje kod krivolinijskog kretanja, šta je tangencijalno a šta normalno ubrzanje, koliko je ukupno ubrzanje ?

7)

V tr

dx, a tr dt

d V . Tangecijalno ubrzanje je ubrzanje koje deluje u pravcu brzine dt

8. 8)

9.

i utiče na intenzitet brzine dok normalno ubrzanje deluje normalno na brzinu i utiče na njen pravac i smer. Ukupno ubrzanje je vektorski zbir ova dva ubrzanja a intenzitet mu je koren zbira njihovih kvadrata. Koje je to kružno kretanje i šta je period kružnog kretanja? Kružno kretanje je ono kod kog postoji tačka u sistemu od koje je u bilo kom trenutku telo konstantno udaljeno (centar kružnice) iliti kreće se po kružnici. Period kružnog kretanja je vreme potrebno telu da jednom opiše kružnicu. Definisati veličine kod kružnog kretanja koje su analogne brzini i ubrzanju kod pravolinijskog kretanja i navesti njihove jedinice u SI. Brzini je anologna ugaona brzina {

9) 10. 10)

( ) }, a ubrzanju ugaono ubrzanje { s

}.

s2

Definisati kosi hitac i napisati izraze za maksimalnu visinu i domet kosog hic. Kosi hitac je kretanje tela kome je zadata početna brzina, čiji ugao pravca nije normalan o odnosu na podlogu, a zatim prepušteno uticaju gravitacione sile.

H max
11. 11)

Vo2 , x 2 g max

2Vo2 cos( ) sin( g

)

Vo2 sin( 2 ) g

Šta je domet kosog hica i pod kojim uslovom je maksimala? Domet kosog hica je rastojanje koje telo pređe po horizontali kada je u visini sa tačkom iz koje je počelo kretanje. Maksimalna je pod uslovom da je telo izbačeno pod uglom od 45 u odnosu na horizont. Sta je predmet dinamike ? Predmet dinamike je proučavanje veze između kretanja tela i uzroka koji dovodi do njegovog kretanja. Kako glase I i III Njutnov zakon dinamike, napisati izraze? I Njutnov zakon - Svako telo teži da ostane u stanju mirovanja ili niformnog pravolinijskog kretanja sve dok dejstvom spoljašnjih sila nije prinuđeno da promeni svoje stanje.
n

o

12. 12) 13. 13)

Fi
i 1

0

III Njutnov zakon - Uzajamno dejstvo dva tela je uvek jednako i suprotno usmereno, odnosno sila akcije i reakcije uvek ima isti intenzitet i pravac a supotan smer. 14. 14)

Fa

Fr

Kako glasi drugi Njutnov zakon dinamike ? Promena impulsa u vremena proporcionalna je sili koja deluje na telo i

vrši se u pravcu te sile. F ma 15. Šta je impuls. a šta impuls sile ? 15) Impuls je vektorska velicina istog pravca i smera kao brzina čiji je intenzitet m puta veći od intenziteta brzine. Impuls sile je vektorska veličina istog pravca i smera kao sila čiji je intenzitet t puta veći od intenziteta sile. 16. Šta je impuls i kako glasi zakon održanja impulsa za zatvoreni i otvoreni sistem ? 16) Impuls je vektorska veličina istog pravca i smera kao brzina čiji je intenzitet m puta veći od intenziteta brzine. Vektorski zbir impulsa tela koji čine zatvoreni

24) U zatvorenom sistemu tela između kojih deluju samo konzervativne sile mehanička energija se održava tj.const.elementarni rad  E . pa se koeficijent dinamičkog trenja može max izraziti kao d tan( ) . a sila dinamičkog Ftrd = d Fn . Promena impulsa otvorenog sistema jednak je impulsu rezultantne sile. 21. sile jake i slabe interakcije. električne. Kako se definiše rad u mehanici i koja je jedinica za rad u SI? Napisati izraz za rad u opštem slučaju. at V2 r 19. Koja je veza izmeĎu rada i energije ? 22) Rad opisuje promenu energije  E k A . za održavanje njegovog uniformnog kretanja potreban je manji ugao strme ravni . Šta je sila. ima pravac poluprečnika i smer ka centru. Kada i kako na telo deluje cetripetalno ubrzanje. max . pri kome počinje klizanje tela po strmoj ravni. Kinetička – predstavlja meru mehaničkog kretanja tela k Ek m v2 2 2. U kojim vidovima se javlja mehanička energija? 23) Javlja se kao: 1. Statički koeficijent trenja je veći od dinamičkog.promena energije A . čemu je jednako ? 18) Centripetalno ubrzanje deluje na telo kada se kraće po kružnici.sistem u toku kretanja ostaje konstantan. Vektorski zbir impulsa tela koji čine otvoren sistem u toku kretanja ne ostaje konstantan. Njegova ukupna energija E jednaka je njegovoj potencijalnoj energiji Ep m g h . čistoće i hrapavosti dodirnih površina. Ftrs = s Fn d Ftrd = F// Fn max Q sin( ) Ftrs Fn Q cos( max ) s Zamenom izraza (4) i (3) u izraz (1) za statičkog trenja se dobija Prema tome.koeficijent proporcionalnosti (konstanta) 23. navesti jedinicu za silu u SI i nabrojati vrste sila u prirodi ? 17) Sila je uzrok promene stanja kretanja tela ili njegovoj deformaciji.vektor sile N m J  dA F ds ] (džul) . F (=) N. Rad je skalarna veličina definisana 2-ma vektorskim veličinama. Čemu je jednaka sila trenja.vektor puta Jedinica za rad je [ Rad u opštem slučaju je:  F  A   F B . težina tela se može razložiti na komponentu F F// duž strme ravni i normalnu komponentu Fn . Kada se telo . Oba koeficijenta zavise od vrste materijala. Potencijalna – energija mirovanja. Na sličan način može se odrediti koeficijent dinamičkog trenja. Naime. kada telo počne da klizi niz strmu ravan.rad .elementarna dužina 22. B . ne menja se u toku vremena. U oba izraza s i Ftrs = s n predstavljaju koeficijente statičkog i dinamičkog trenja.teorema energije i rada  F dA . Et Ek Ep Primer: Slobodno padanje tela bez početne brzine. 20. Ugao max ) se povećava sve dok telo ne počne da klizi. od čega ona zavisi a od čega ne ? 19) Eksperimentalno je dokazano da se sila statičkog trenja Ftrs može izraziti kao d .sila ds . 20) Ako se telo nalazi na strmoj ravni čiji se nagib može menjati. Et . Pokazati kako se pomoću strmme ravni odreĎuje koeficijent trenja « mi » izmeĎu podloge i tela. 17. kada se zanemari sila trenja sa vazduhom. Kako glasi zakon održanja energije? Navesti primer. poseduje je svako telo Ep m g h 24. 18. koeficijent statičkog trenja jednak je tangensu ugla tan( max ). U tom trenutku (granicni ugao komponenta težine F jednaka je sili statičkog trenja (1) (2) (3) (4) F Ftrs . 21) Mehanički rad je mera dejstva odgovarajuće sile. U prirodi postoje gravitacione.

odakle je l formulu dobija se F S Ey t gde je F S normalan napon koji odgovara termickom naprezanju.pusti da pada.[W t J ] s Jedinica za snagu W (vat) s  M   F r I m r2 M Ek I što predstavlja II Njutnov zakon za rotaciono kretanje [ kg m ] 29. Šta je idealni gas ? 42) Kod gasova smatra se da je zapremina molekula gasa zanemarljiva u odnosu na zapreminu suda u kome se gas nalazi. Kako se izražavaju kinetička energija rada i snaga kod rotacionog kretanja? 29) Kinetička energija I 2 2 Rad kod rotacionog kretanja je kada podelimo sa A M d M dt dA Md dt dA dt Snaga se izražava Odnosno P M Q t Q t dA dt P dQ dt P M 30. Šta je moment inercije i kako se izražava? Koja mu je jedinica u SI? 28) Moment inercije predstavlja količnik mase tela i kvadrata radijusa kružne putanje. njegova potencijalna energija se smanjuje na račun kinetičke energija u bilo kojoj tački ostaje ista. kada stap ne bi mogao da se skuplja ili izduzi. Zamenom ove u prvu da se skuplja promena njegove duzine bila bi l l t . Sa Celzijusove skale se prelazi na Kelvinovu tako sto se broju iz prve C-skale doda 273. Napisati izraze za promenu dužine i zapremine čvrstih materijala pri zagrevanju. 42. Delimično elastične Za idelano elastične važi: zakon održanja energije i zakon održanja impulsa Kod neelastičnih važi: zakon održanja impulsa +ostatak energije se oslobadja kao toplota ili neka druga vrsta energije. koje vrste sudara postoje i koji zakoni važe za njih? 26) Sudar predstavlja susret (interakciju) dva tela koji traje voma kratko ( 10 do 10 6 ) Sudari se dele na: 1. termicki koeficijent zapremisnkog sirenja je negativan u tom intervalu pa se samim tim i gustina povecava sa porastom temerature. odnosno sto je veca temeratura to je gustina tela manja. Anomalija vode se ogleda u tome da pri zagrevanju od 0 c do 4 c umesto da dolazi do porasta. Iz izraza se vidi da je gustina tela obrnuto 1 t proporcionalna temperaturi tela. Definisati moment impulsa i matematički interpretirati zakon održanja momenta impulsa. 41. Zanemaruju se medjumolekularne sile a sudar izmedju molekula gasa i zidova se . ravnotezna ravnotezna temeratura smese ciste vode i leda na nomalnom atmosferskom pritisku. 30) Moment impulsa L predstavlja proizvod rastojanja r materijalne tačke od ose rotacije I  const i njenog impulsa. Napisati izraz za termičko naprezanje materijala. Pri termickom naprezanju. Ukupna P 26. 1 A . Idealno elastične 2. njena zapremina se smanjuje tj. Ek m v2 2 . Matematička interpretacija zakona o održanju momenta impulsa glasi: Moment impulsa zatvorenog sistema se održava odnosno ne menja se u toku vremena L m v r  L const 38. ta se dešava sa gustinom čvrstih i tečnih tela pri zagrevanju ? Šta je anomalija vode ? 40) gde je 0 gustina tela na 0 stepeni. 27. Idealno neelastične 3. Kako se formira Celzijusova skala? Kako je povezana Celzijusova skala sa Kelvinovom skalom? 38) U Celzijusovoj skali prava tacka je tacka topljenja leda tj. 41) Ako se na bilo koji nacin spreci termicko sirenje tela dolazi do njegovog termickog naprezanja. Šta je snaga? Koja je jedinica za snagu u SI? 25) Snaga predstavlja brzinu vršenja rada. Šta je sudar. Definisati moment sile? 27) Rotaciono kretanje tela je kretanje oko svoje ose gde svaka tačka tela obavlja kružno kretanje od ose rotacije. Kako su povezani toplotni koeficijenti linearnog. 39. V 0c 2 3 0 V0 (1 l 0 duzina stapa na temperaturi t 0 0 c t ) gde je V 0 zaperemina tela na temperaturi 40. onda bi doslo do istezanja ili sabijanja sto se moze izracunati Hukovim zakonom: F SE y l l . 25. površinskog i zapreminskog širenja čvrstih tela? 39) a l l 0 (1 (t t 0 )) l 0 (1 t) gde je l je duzina stapa na temeraturi t . odnosno momenta sile Intezitet momenta sile je jednak proizvodu te sile i radijusa (nepoznat ostatak) 28. Pozitivna nula se kod Celzijusa nalazi na -273 stepena dok je kod Kelvina na 0 K. Prva tacka je na 0 dok je druga na 100 stepeni. Druga tacka je temperatura kljucanja vode na normalnom atmosferskom pritisku. Kad bi stap mogao l t .

m je masa gasa a M je molarna masa. i je zbir stepena slobode rotacionog i .smatra savrseno elasticnim. Sarlov : Pri konstantnoj zapremini pritisak gasa je proporcionalan Avogadrov :U jednakim zapreminama idealnih gasova. zapremina i temperatura gasa. koeficijent toplotne provodljivosti. J C( ) molK kgK . 43. u suprotnom fluid se hladi. dvostrukog oscilatornog kretanja molekula. Kako se odvija prenošenje toplote zračenjem? 50) Prenosenje toplote zracenjem vrsi se posredstvom elektromagnetnih talasa koje zrace zagrejana tela. na istoj temeraturi i istom pritisku. h koeficijent prelaza toplote sa povrsine tela na fluid. strujanjem (konvekcijom) i zracenjem (radijacijom). 48) dQ d S dt dx . Bojl-Mariotov zakon : Pri konstantnoj temperaturi zapremina date kolicine gasa obrnuto je srazmerna pritisku ili PV const . tt temeratura povrsine tela i tf temperatura fluida. 48. Ukupan pritisak u sudu jednak je zbiru parcijalnih pritisaka prisutnih gasova.41 10 3 m 3 i sadrzi isti broj cestica a to je Avogadrov broj Na 6. S povrsina tela. Cemu je jednaka unutrasnja energija gasa? Opisati stepene slobode. T redom pritisak. Kako glase osnovni zakoni idealnih gasova ? 43) Osnovni zakoni idealnih gasova su Bojl-Mariotov. Nabrojati osnovne načine prenošenja toplote. konstanta.a je stepen slobode translatornog. const . 46. 44. Ako njihove temperature nisu iste onda dolazi do razmene toplote izmedju njih. E e T 4 . Napisati jednačinu stanja idealnih gasova. Apsolutno crno telo ima emitovnost e 1. gde je n broj molova gasa. nalazi se isti broj molekula (atoma). gde je Q kolicina toplote koje je telo predalo ili primilo prilikom promene je specificni toplotni kapacitet. temperature sa t1 na t 2 . 50. e emitovnost tela. c( Q mc(t2 t1 ) ) J . Kako se odvija prenošenje toplote strujanjem ? 49) Prenosenje toplote strujanjem nastaje strujanjem nekog fluida oko cvrstog tela. Definisati molarni i specijalni toplotni kapacitet nekog materijala i koja je veza izmedju njih? Spec. gde je E emisiona moc tela. Sarlov. Avogadrov i Daltonov. 2. Napisati osnovnu kalorimetrijsku jednačinu. 44) Klapejron-Mendeljejeva jednacina : pV m RT odakle proizilazi pV R nRT gde su P. R je gasna konstanta a T je temperature gasa. Polozaj materijalne tacke odredjen je sa tri koordinate a polozaj krutog tela sa 6. Talasna duzina zracenja zavisi samo od temperature na kojoj se telo nalazi a ne od razlike njegove i temperature okoline kao sto je slucaj kod provodjenja i strujanja. 45. 49. a šta moralni specifični toplotni kapacitet ? Kojim se jedinicama SI izrašavaju ? 45) Specificni toplotni kapacitet predstavlja odnos toplotnog kapaciteta i mase tela. Broj molova racuna se kao kolicnik mase i molane mase gasa. Gej-Lisakov. kao da dugi gasovi nisu prisutni. Molarni specificni toplotni kapacitet predstavlja kolicinu toplote potrebnu jednom molu materijala da povisi temperature za jedan stepen ili Kelvin i definise se kao n C 46) cM tj. Šta je specifični toplotni kapacitet. kapacitet materijala predstavlja kolicinu toplote koja je potrebna za zagrevanje jednog kilograma materijala za 1 ili 1K. Unitrsnja energija gasa predstavlja zbir energija haoticnog kretanja mikrocestica sistema i energije njihovog medjusobnog dejstva. m je masa tela a c 47. gustina se povecava i onda struji nanize. Napisati izraz za Furijeov zakon provodjenja toplote. 47) Toplota se prenosi : provodjenjem (kondukcijom). gde je dQ d trenutna brzina prenosenja toplote. qc dQ d hS (tt t f ) gde je qc brzina prenosenja toplote. konstanta proporcionalnosti i T temperatura tela. S povrsina normalan na pravac prostiranja toplote i dt dx temperaturni gradijent. Daltonov : U smesi gasova koji medjusobno ne reaguju hemijski. top. n je broj molova gasa a je univerzalna gasna Vm je zapremina koju zauzima jedan mol bilo kog gasa pri normalnim uslovima. 1. V .02 10 mol 1 . Gej-Lisakov : Pri konstantnom pritisku zapremina gasa je proporcionalna termodinamickoj temperaturi ili termodinamickoj temperaturi ili V T P T const . Toplotni kapacitet se definise kao kolicnik primljene toplote i povecanja temperature. svaki gas deluje sopstvenim pritiskom nezavisno. Jedan mol bilo kog gasa pri normalnim uslovima zauzima zapreminu Vm 23 22. proizvod specificnog toplotnog efekta i molarne mase. Ako je veca temperatura tela onda se fluid u njegovoj blizini zagreva i gustina mu se smanjuje pa fluid struji navise. . Kod zracenja energija prelazi u energiju zracenja koja se na drugom telu apsorbuje i ponovo prelazi u toplotu. Broj stepeni slobode predstavlja broj nezavisnih velicina koje odredjuju polozaj sistema u prostoru.

Rad gasa pri njegovom izotermnom sirenju od zapremine V1 do zapremine V2 dat je izrazom 6. a ostatak na rad A koj sistem vrsi nad okolnim telima. m je masa materijala. Izobarni proces. Definisati adijabatski proces. n je broj molova gasa a dT je promena temperature. 5. Koliki rad izvrsi gas pri sirenju od zapremine od zapremine data izrazom p(V)=3V. 8. 7. pa zamenom druge formule u prvu dobija se Ako se gas zagreva pri konstantnom pritisku onda je po prvoj formuli odnosno . Q=∆U+A. jer je 4. Iz prvog principa termodinamike proizilazi da je za adijabatski proces dA=-dU tj. gde je dQ promena kolicina toplote. δA beskonacno mali rad i δQ beskonacno mala kolicina tolote. top. jedan deo trosi na povecavanje unutrasnje energije ∆U. rad spoljasnjih sila jednak je nuli ( pa se kolicina toplote dovedena gasu trosi samo na povecanje njegove unutrasnje energije. 3. Cemu je jednak rad gasa pri promeni njegove zapremine? Pokazati na primeru izobarnog i izotermnog procesa. U prirodi ne postoi ovakav proces ali im se po svojim osobinama priblizavaju procesi koj se brzo odvijaju (sirenje zvuka). . spoljasnji rad vrsi se na racun unutrasnje energije sistema. Kolicina toplote dovedena izolovanom sistemu. Pod adijabatskim procesom podrazumeva se promena stanja sistema bez razmene toplote izmedju njega i okoline. napisati izraz i nacrtati grafik. a za male promene izraz glasi dQ=dU+dA ili δQ=dU+δA (gde je dU beskonacno mala promena unutrasnje energije sistema. Rad gasa pri njegovom izobarnom sirenju od zapremine V1 do zapremine V2 dat je izrazom Izotermni proces. kapacitet predstavlja kolicinu toplote koja je potrebna za zagrevanje jednog mola materijala za 1 ili 1K. Prema prvom principu termodinamike nemoguce je konstruisati masinu koja bi stvarala energiju ni iz cega (perpetuum mobile prve vrste je nemoguc).Molarni spec. do ako je zavisnost pritiska 6. Definisati I princip termodinamike. M je molarna masa materijala. Kako se definisu specificni toplotni kapaciteti pri konstantnoj zapremini i konstantnom pritisku? Od cega oni zavise i koja je veza izmedju njih? Prema prvom principu termodinamike Ako se gas zagreva pri konstantnoj zapremini. i onda se gornja formula svodi na: ).

Kakve su to linearne harmonijske oscilcije? Nabrojati harmonijske oscilatore.Skicirati jedan linearni harmonijski oscilator. Toplotne masine rade tako sto se od rezervoara vise temperature T1 (grejac). a rezervoaru sa nizom temperatutom T2 (hladnjak) predaje kolicina toplote Q2. Napisati resenje j-ne njegovih neprigusenih oscilacija i predstaviti graficki tu zavsinost. Ovaj princip proizilazi iz analize rada toplotnih masina. Izvseni rad u toku ciklusa je A=Q1-Q2. Cemu je jednak koeficijent korisnog dejstva kod bilo kog kruznog procesa? Postoji nekoliko definicija drugog principa termodinamike: Koefijent korisnog dejstva toplotne masine odredjen je samo temperaturom grejaca i hladnjaka. T1-veca temperatura (grejaca) T2-niza temperatura (hladnjak) 10. 9. Nacrtati Karnoov kruzni proces. (Karno) Toplota ne moze spontano prelaziti sa tela nize na telo vise temperature (Klauzijus) U prirodi je nemoguc proces kod kojeg bi se celokupna toplota pretvorila u rad (Plank) tj. Cemu je jednak koeficijent korisnog dejstvaovog procesa? Koeficijent korisnog dejstva u ovom slucaju mozemo izraziti kao: Primenjujuci izraz za adijabate dobija se . Opisati drugi princip termodinamike. u toku ciklusa oduzima kolicina toplote Q1. Harmonijski oscilatori: 1)telo obeseno o elasticnu oprugu 2)sistem koji vrsi torzione oscilacije. torziono klatno 3)fizicko klatno 4)matematicko klatno 11.Kod adijabatskog sirenja promene u gasu izrazavaju se preko Puasonovih j-na . . Linearne harmonijske oscilacije su oscilacije kod kojih se elongacija u toku vremena menja po sinusnom ili kosinusnom zakonu. . ili: I na kraju se dobija: 10. nemoguc je perpetuum mobile druge vrste.

Prenosenje impulsa moze se pratiti na sledecim primerima. Nadoknadjivanje energije kod mehanickih oscilacija najcesce vrsi neka spoljasnja sila (prinudna sila) koja se menja po sledecem zakonu: gde su Fo i amplituda i kruzna frekvencija oscilovanja prinudne sile. ono ce se prenositi duz uzeta odredjenom brzinom.12. kao i njeno resenje. 14. gde je prigusenja. Kako se vrši prenošenje mehaničkih talasa?(impulsi=talas) Prostiranje jednog impulsa kroz sredinu i zatim sukcesivno uspostavljanje ravnoteznog polozaja cestica vrsi se odredjenom brzinom c koja zavisi od osobina sredine. Sta je logaritamski dekrement prigusenja?Napisati izraz. Napisati izraz i nacrtati grafik promene amlitude linearnog harmonijskog oscilatora sa vremenom. Ako se na jednom kraju zategnutog uzeta izazove oscilatorno kretanje normalno na njegov pravac. Ovako nastale oscilacije se nazivaju prinudnim oscilacijama. Pod brzinom c se nesme podrazumevati brzina kretanja cestica v. je koeficijent proteklo vreme od pocetka oscilovanja do posmatranog trenutka. Dakle. stacionarno prostiranje poremecaja kroz elasticnu sredinu nazvano je talas ili talasno kretanje. a cestice sredina od koje talas polazi talasni izvor. Ako Cestice elasticne sredine neprekidno osciluju pod dejstvom neke spoljasnje periodicne sile sinusnog karaktera. takodje brzinom c. Kako nastaju prinudne oscilacije? Da bi realni oscilator vrsio neprigusene oscilacije neophodno je da mu se izgubljena energija stalno nadoknadjuje. 16. 15. kod prigusenih oscilacija. Logaritamski dekrement prigusenja je logaritam odnosa amplituda dve uzastopne oscilacije i racuna se posledecoj formuli u izrazu N predstavlja broj oscilacija koji se izvrsi dok amplituda ne opadne za e puta od pocetne vrednosti. a amplituda u pocetku posmatranja oscilovanja (t=0). Cemu je jednaka energija linearnog harmonijskog oscilatora? Ukupna energija tela koje vrsi harmonijsko oscilovanje jednaka je zbiru kineticke i potencijalne energije: 13. jer je . Ova pojava se takodje moze zapaziti kod niza identicnih kuglica poredjanih u . tada se impuls (poremecaj) i mesta zgusnjavanja i razredjivanja sredine neprekidno sire u prostoru. 17. Napisati j-nu kretanja kod prigusenih oscilacija. Takva pojava nosi naziv talasni impuls.

Napisati jednacinu progresivnog talasa I prikazati je graficki. pri cemu opada amplituda talasa. U stvari. Tamo gde amplituda postane jednaka nuli prestaje sirenje talasa. idealno uzev.nizu. Najcesce se posmatra interferencija koherentnih talasa ( iste frekvencije ) i konstantne fazne razlike. Šta su stojeći talasi? Kada se oni javljaju? Poseban slučaj interferencije talsa predstavlja stojeći talas. 24. 21. 22. Tj.. 20.brzina prostiranja longitudinalnih talasa u cvrstim telima c pk t . c Ey ----. Zakon odbijanja (refleksija) α=α’ (Upadni ugao jednak je odbojnom uglu) Zakon prelamanja (refrakcija) ---Kada talasni front naidje na granicnu povrsinu koja razdvaja dve sredine u kojima je brzina prostiranja talasa razlicita.Jungov modul elasticnosti gustina materijala p – pritisak gasa k – odnos specificnih toplotnih kapaciteta pri konstantnom pritisku i konstantnoj zapremini t . Dakle. U čemu je razlika izmedju talasnog i oscilatornog kretanja?Objasniti. -Transverzalni: c F c-brzina prostiranja transverzalnih talasa F-sila zatezanja uzeta -linearna gustina Brzina prostiranja transverzalnih impulsa zavisi samo od sile zatezanja uzeta i linearne gustine Impuls se brze prostire ukoliko je uze tanje i sila kojom je uze zatgnuto veca. vrsi se interferencija ili slagaje talasa pri kojem na nekim mestima cestice sredine mogu oscilovati sa vecom amplitudom a na nekim sa manjom amplitudom. ceono. odnosno u tom vremenskom trenutku se posmatra zavisnost elongacije od koordinate 19.. Neka su ta dva talasa zadata jednacinama onda ce rezultujuci talas biti 23. Pod progresivnim talasom podrazumeva se takav talas koji se prostire u istom pravcu i smeru. do kraja elasticne sredine. udari nova kuglica iste mase. Ako u ovakav niz kuglica odredjenom brzinom. Kakav je to transverzalni a kakav longitudinalni talas? Kroz koje sredine moze da se prostire jedan a kroz koje drugi tip talasa? -Ako je pravac prostiranja impulsa normalan na prava prostiranja cestica onda je to transverzalan. Oscilatorno kretanje se vrši po nekoj putanji dok je talasno kretanje stacionarno. Talasno kretanje nastaje kad oscilacija jedne čestice izazove oscilacije drugih čestica. a ako je pravac prostiranja impulsa isti sa pravcem oscilovanja cestica talas je longitudinalan.. kada se ono posle nekog vremena vraća u prvobitni položaj. pri prelazu u drugu sredinu dolazi do . Oscilatorno kretanje je periodično kretanje nekog tela ili čestice. posle kratkog vremena kuglica sa kraja niza ce se odvojiti i kretati istom brzinom kao upadna. a suprotnih smerova kretanja.Kako se u zavisnosti od gustine sredine kroz koju se prostiru menja brzina transverzalnih i longitudinalnih talasa? Napisati odgovarajuce izraze za brzine prostiranja. dok ce ostale mirovati. Transverzalni talasi se mogu prostirati samo u cvrstim telima a longitudinalni u telima bilo kog agregatnog stanja.brzina prostiranja talasu u gasovima E y . pod b) kada je vrednost ) onda postoje i u konstantna i u toj tacki se posmatra konstantna. upadna kuglica je donela sredini (nizu kuglica) odredjeni impuls i taj se impuls prosirio kroz sredinu odredjenom brzinom. Napisati izraze za zakone po kojima se vrši odbijanje I prelamanje talasa. Stojeci talas se obrazuje pri susretu dva progresivna talasa jednakih frekvencija i amplituda. energija koju prenosi talas predaje se sredini. 18...gustina gasa na temperaturi t Brzina prostiranja longitudinalnih talasa zavisi od osobina materijala. S obzirom da jednacina progresivnog telasa zavisi od dve promenjljive ( dve zavisnosti elongacije: pod a) kada je vrednost toku vremena. -Longitudunalni: . Sta je interferencija talasa? U oblasti poklapanja talasa oscilacije cestica se superponiraju jedna na drugu.

Talasi sa frekvencijom < 20Hz su Infrazvuk. Skicirati. Ton ima pravilne oscilacije tj. zvuka je . Uslovi za formiranje stojećih talasa kod šipke učvršćene na sredini su: i Uslovi za formiranje stojecih talasa u vazdusnoj cevi zatvorenoj na jednom kraju su: i 30.promene njegovog pravca kretanja. odredjenu frekvenciju. Koji su uslovi za formiranje stojećih talasa kod šipke učvršćene po sredini i u vazdušnoj cevi zatvorenoj na jednom kraju. c je brzina prostiranja zvuka u toj sredini . Šta je zvuk. I –Intenzitet zvuka ν. Kakvi su spektri Tona i Šuma? Nacrtati njihove spektre. nazivaju se zvučni talasi (zvuk). dok šum predstavlja složeni talas promenljivih frekvenicija I amplitude. Ton ima liniski spektar . tečnoj ili gasovitoj). n12 je relativni indeks prelamanja druge sredine u odnosu na prvu. gde je amplituda pritiska. Uho je najosteljivije pri frekvencijama o 1500Hz do 3000Hz kada je prag cujnosti reda . Sta je subjektivna. a zapažaju se čulom sluha. Uslovi za formiranje stojećih t alasa kod sipke ucvrscene na jednom kraju su: i Uslovi za formiranje stojecih talasa u vazdusnoj cevi i otvorenoj na oba kraja su: 32. ili . a n1 i n2 relativni indeksi prelamanja odgovarajucih sredina u odnosu na vakuum. Sa povecanjem temperature brzina prostiranja talasa kroz gas raste sa porastom temperature po zakonu: gde je brzina prostiranja talasa u gasu kada se on nalazi na temperaturi od . Akustika je nauka o zvuku. gde je α upadni a β prelomni ugao zraka u odnosu na normalu na ravan koja razdvaja sredine. 29. Kako se menja brzina prostiranja talasa kroz gas sa promenom temperature? Napisati izraz.Frekvencija 27. Skicirati. Ljudsko uho registruje zvučne talase cije su frekvencije priblizno od 20Hz do 20kHz. a sta objektivna jacina zvuka? Napisati izraze. Ljudsko uho registruje zvučne talase čije su frekvencije približno od 20 Hz do 20 kHz. Objektivna jacina zvuka predstavlja srednju vrednost energije koju prenesu zvucni talasi u jedinici vremena kroz jedinicu povrsine normalne na pravac prostiranja talasa. c1 i c2 brzine prostiranja talasa u tim sredinama. 28. dok šum ima kontinualni. Prag čujnosti je minimalni intezitet zvuka koji može da registruje ljudsko uho. a sa ν>20kHz ultrazvuk. On zavisi od frekvencije. 26. Koji su uslovi za formiranje stojećih talasa kod šipke učvršćene na jednom kraju i u vazdušnoj cevi otvorenoj na oba kraj. Formula za racunanje objektivne jac. a šta akustika? Koja je razlika izmedju tona i šuma? Mehaničke oscilacije koje se prostiru u elastičnoj sredini (čvrstoj. 25. Po čemu je ljudsko uho ograničeno u prijemu zvuka? Šta je prag čujnosti? Od čega on zavisi? Ljudko uho je ograničeno u prijemu zvuka po frekvenciji i po intezitetu zvuka.

165 . gde je δ-ugao devijacije. Drugi zakon je zakon nezavisnog prostiranja svetlosnih zraka.kada se prijemnik priblizava zvucnom izvoru koji miruje. a θ-ugao na vrhu prizme . gde je k jednako 1 ako se nivo zvuka meri u belima (B) i 10 ako se meri u decibelima (dB). homogene i izotropne sredine glasi: a) sinusi upadnog i prelomnog ugla odnose se kao brzine prostiranja svetlosti u tim sredinama b) upadni i prelomni zrak leze u istoj ravni sa normalom na granicnu povrsinu koja prolazi kroz tacku preloma 40. On se moze formulisati na sledeci nacin: do uzajamnog dejstva dva svetlosna zraka dolazi na mestu njihovog susreta. . ili zakon odbijanja svetlosnih zraka od odredjenih granicnih povrsina glasi: a) upadni ugao svetlosnog zraka jednak je odbojnom uglu. Koliko se promeni subjektivna jacina zvuka. za za 34. je intenzitet zvuka na granici cujnosti a je objektivna vrednost zvuka.Opsta formula za izracunavanje u slucaju da se ne trazi velika preciznost je: t V r =0.S-ukupna povrsina prostorije zajedno sa predmetima koji se nalaze u njoj.Razliciti materijali razlicito absorbuju zvucne talase.do momenta kada intezitet zvuka opadne na milioniti deo prvobitne vrednosti. S 37. Ukratko opisati Doplerov efekat i napisati opstu jednacinu? Doplerov efekat je promena frekvencije oscilovanja zvucnog izvora. a dalje se krecu nezavisno.Ako izvor konstantno emituje zvucne talase koji zidovi I ostale povrsine slabo apsorbuju.Kako se definise koeficijent apsorbcije zvucnih talasa? A= Pa Pu . Ovaj ugao je jednak δ=(α1+α2)-(β1+β2) Zakon prelamanja u tacki O bice: sin Najmanje skretanje nastaje za uslov α1=α2.gde je Pa zvucna snaga koja se apsorbuje na odredjenoj povrsini.tj. Po čemu je karakteristicno prelamanje svetlosti kroz prizmu? Kod prizme je moguce ostvariti minimalno skretanje zraka (slucaj kada je upadni ugao priblizno jednak prelomnom) pa je samim tim prizma karakteristicna jer se bas to njeno svojstvo moze koristiti za mnoge druge stvari: Za razlaganje polihromatske svetlosti radi dobijanja njenog spektra. za 60db. Subjektivna jacina zvuka je jacina koja se opaza culom sluha i zavisi od objektivne.Imamo nekoliko situacija u zavisnosti od kretanja izvora I prijemnika to su: Kada izvor I prijemnik miruju u odnosu na sredinu. za stvaranje totalne refleksije koja se koristi kod optickih instrumenata itd.V-zapremina . Pu ukupna zvucna snaga koja pada na tu povrsinu. 41. Kako glase osnovni zakoni geometrijske optike? Prvi zakon je zakon pravolinijskog prostiranja svetlosti. brusenih i opticki poliranih povrsina Cetvrti zakon ili zakon prelamanja svetlosti na ravnoj granicnoj povrsini izmedju dve nepokretne.izvor I prijemnik se krecu jedan u odnosu na drugi. Zbog razlicite osetljivosti uha na zvukove razlicitih frekvencija ta zavisnost je veoma slozena i data je izrazom . ukoliko se objektivna poveca 10000 puta? . kada se zraci odbijaju od glatkih. b) upadni i odbojni zrak leze u istoj ravni sa normalom na granicnu povrsinu u tacki upada zraka. koji se naziva ugao skretanja ili ugao devijacije. A vreme u toku kojeg se jos uvek cuje zvuk po prestanku njegovog emitovanja naziva se vreme reverberacije. Ovaj zakon vazi za slucajeve pravilnog odbijanja svetlosti. 33.mogu se obrazovati stojeci talasi u pojedinim delovima prostorije . On se odnosi na homogene sredine i jasno se manifestuje pri obrazovanju senke neprovidnih tela.pod). Kako se definise vreme reverberacije? Radi bolje definicije I lakseg merenja vremena reverberacije u tehnici je usvojeno da se ono racuna od momenta prestanka rada zvucnog izvora.koji registruje prijemnik pri njihovom medjusobnom kretanju.Zbog toga ce se u nekim delovima prostorije zvuk cuti jace. Sta je ugao devijacije? Kada je ugao devijacije najmanji? Posle dvostrukog prelamanja zrak skrene za ugao δ.Kada zvucni izvor osciluje u zatvorenoj prostoriji slusalac nece cuti samo emitovani zvuk vec I zvuk koji se odbija od povrsina koje slabo apsorbuju zvuk (zidovi. Ova osobina materijala okarakterisana je koeficijentom apsorpcije A.Sta je reverberacija.a gustina sredine.Ova pojava se naziva reverberacija.a u nekim slabije. 36.Opsta formula je: 39. Treci zakon. odakle dobijamo jednacinu δ= θ(n-1). 35. a sta vreme reverberacije? Po prestanku emisije zvuk se I dalje odrzava u prostoriji .plafon.izvor se priblizava prijemniku koji miruje.

najvise ce skrenuti ljubicasta svetlost a najmanje crvena. a samim tim i indeks prelamanja su funkcije talasne duzine. . pa je . Sta je ziza sociva? Cemu je jednako uvecanje sociva? Ziza predstavlja rastojanje lika od sociva kad se predmet nalazi u beskonacnosti. zuta. Dakle. Ako su upadni ugao polihromatske svetlosti. Kada se taj izraz primeni na obe granicne povrsine dobija se: odakle sledi 48. zelena. a ugao skretanja zraka svetlosti C. Prema tome. njena brzina. Skiciranjem odrediti polozaj lika predmeta koji se nalaze na rastojanju o vecem od f ispred . tada se za uglove skretanja moze primeniti izraz δ= θ(n-1). a sta disperziona moc? Brzina svetlosti u vakuumu je. indeks prelamanja prizme i ugao prizme mali. Ova pojava se naziva disperzija. Skiciranjem odrediti polozaj lika predmeta koji se nalaze na rastojanju o vecem od f ispred tankog bikonveksnog sociva. pri napustanju prizme bela svetlostje razlozena na boje . Kako se uzimaju znaci u njoj? Cemu je jednaka zizna daljina? Socivo je tanko ako je njegova debljina mnogo manja od poluprecnika sfernih povrsina koje ga cine. pa je Disperziona moc predstavlja odnos mere disperzije 46. dok ce ostale boje (indigo. Ali. plava.42. pri prostiranju svetlosti kroz razlicite providne materijale. Napisati jednacinu tankog sociva.dobijen je spektar polihromatske svetlosti. 49.R2-poluprecnici sfernih povrsina sociva 47. p-rastojanje predmeta od sociva l-rastojanje lika od sociva f-zizna daljina sociva n-index prelamanja sociva R1. Posto indeks prelamanja zavisi od talasne duzine. Mera disperzije ili disperzija predstavlja razliku dva ugla skretanja. pri propustanju polihromatske svetlosti kroz ovakve materijale dolazi do razlaganja svetlosti po talasnim duzinama. Ukoliko zrak bele polihromatske svetlosti pada na opticku prizmu. Uvecanje tankog sociva racuna iz uvecanja pri prelamanju svetlosti na sfernoj granicnoj povrsini. Sta je disperzija svetlosti? Sta je mera disperzije. Neka je ugao skretanja zraka svetlosti B. bez obzira na talasnu duzinu ista. Tada razlika ¡ predstavlja meru disperzije. narandzasta) biti izmedju njih. iako je ispunjen uslov priblizno minimalnog skretanja svetlosnog zraka.

Taj lik je predmet za socivo okulara. l = O 1 A . Sta je lupa?Koliko je uvecanje lupe? Lupa je najprostiji opticki instrument koji se najcesce sastoji od jednos sabirnog sociva i sluzi za posmatranje malih predmeta na bliskim rastojanjima. n=0. Predmet se postavi ispred zize objektiva i onda se dobija realan. Difrakcija svetlosti je skretanje svetlosti sa pravolinijske putanje. Da bi se dobila polarizacija potrebno je obezbediti takve uslove pod kojima je oscilovanje svetlosnog . pri difrakciji na jednom otvoru. Ukratko objasniti princip rada projekcionih i sprektralnih aparata. Karakteristična je difrakcija svetlosti na jednom i dva paralelna proreza.1.O 2 A jednaka celom broju talasnih dužina svetlosti tj..1. Izrađuje se tako što se na staklenoj ploči načini dijamantnom iglom veliki broj paralelnih zareza (transmisiona optička rešetka). približno iste intenzitete i određeni položaj polarizacionih ravni. i nalazi se iza zize okulara tako da se od njega dobija novi lik koji je imaginaran. 53. predstavljaju difrakcionu rešetku. Ako je putna razlika jednaka neparnom broju polovina talasnih dužina. dalje ta svetlost pada na objektiv velike zizne daljine koji vrsi projekciju na zaklonu. Svetlost koju emituju atomi prdstavlja transverzalne talase sa uzajemno normalnim vektorima elekričnog   E (uzimamoa da je to svetlosni vektor) i magnetnog polja H .. a okulara znatno veca od zize objektiva. l (2n 1) . Niz paralelnih uskih proreza. a snopovi koji vrše difrakciju pod uglovima koji odgovaraju parnome broju Frenelovih zona daju difrakcione minimume.ali se dalje šire nezavisno jedan od drugog. Ako je putna razlika talasa iz izvora O 1 iO 2 . razdvojenih jednakim neprovidnim površinama. Prizma vrsi razlaganje polihromatske svetlosti po svetlosni duzinama. Sta je polarizacija svetlosti? Kako se može dobiti polarizovana svetlost? Pojava polarizacije pokazuje da je svetlost transverzalni elektromagnetni talas. nastaje interferencioni maksimum u tački A. Sta je interferencija svetlosti? Napisati uslove pri kojima dolazi do interferencionih maximuma i interferencionih minimuma. l =n n=0. objektiva i okulara. Kod optickog mikroskopa svetlost pada na predmet pa zatim prolazi kroz sociva i dobija se lik. U oblasti poklapanja talasa oscilacije čestica se superponiraju jedna na drugu.2. 55. Difrakcija je pojava karakteristična za mehaničke i svetlosne talase. Kod svetlosnih talasa mogu se javiti efekti trajnije interferencije. tj. 50.. Šta je difrakcija svetlosti? Napisati uslove pri kojima dolazi do difrakcionih max i ddifrakcionih minimuma. Uvecanje predmeta zavisi od rastojanja ozmedju sociva objektiva i okulara. odnosno ako pri jednakim frekvencijama imaju konstantnu faznu razliku. 2 nastaje interferencioni minimum. 51. obrnut i uvecan. Talasi koji potiču od 2 talasna izvora se međusobno poklapaju. d sin =n 56. ako su talasi koherentni. vrši se interferencija ili slaganje talasa. obrnut i uvecan lik. Uvecanje lupom je oko 20 puta..u određenim tačkama. Zizna daljina objektiva je mnogo mala. koji su normalni na pravac prostiranja svetlosti.. Sta je optička rešetka? Napisati izraz za difrakcioni maximum pri prolazu svetlosti kroz optičku rešetku. Kod spektralnih aparata postoji deo koji vrsi razlaganje svetlosti po talasnim duzinama..tankog bikonkavnog sociva. dok se kod elektronskog dobija tako sto se umesto snopa svetosti koristi snop ubrzanih elektrona u vakuumu koji tako ubrzano imaju osobine talasa.2. 52. Kod projekcionih aparata jakim svetlosnim izvorom osvetljava se predmet preko sistema sociva male zizne daljine. Snopovi zraka koji vrše difrakciju pod uglovima koji odgovaraju neparnom broju Frenelovih zona daju na zaklonu difrakcione maximume.Ukratko objasniti funkcionisanje optickog mikroskopa? U cemu se razlikuje od elektronskog mikroskopa? Opticki mikroskop se sastoji od dva sociva. Uglavnom je to prizma od materijala sa znatnom disperzijom. 54.

…. Skretanje pod malim uglovima je posledica prolaska alfa-čestica pored tog pozitivnog naelektrisanja. Ukratko opisati Frank-Hercov ogled. Kako glase Borovi postulati? *I)Elektron u atomu se ne moze kretati po bilo kojoj orbiti vec po orbitama tacno odredjenog poluprecnika..Tako je Borova teorija potvrdjena.2. mogu s eostvariti ako svetlost prolazi kroz sredinu koje su anizotropne u odnosu na električne oscilacije. 59.  Ls *Rezultat Stern-Gerlahovog eksperimenta proizilazi da je projekcija sopstvenog magnetnog momenta p smz elektrona jednaka Borovom magnetonu: 66. kruže elektroni. Ukratko opisati Stern-Gerlahov eksperiment. -½ 68.Ako je kineticka energija elektrona u momentu nailaska na anodu veca od 0.elektroni koji osciluju oko svojih ravnotežnih položaja. 67.  p ms  g s Ls . 62.Celokopno pozitivno naelekrisanje atoma i sva njegova masa skoncenrisani su u veoma maloj zapremini koja se naziva atomsko jezgro. Sta su atomski spektri? Koje su serije u spektru atoma vodonika? * *Serije u spektru atoma H su:Lajmanova. Glavni kvantni broj n = 1. Energetski spektar atoma po ovom modelu je kontinualan.2.Rezultat ovog ogleda je da elektroni atomima zive mogu predate samo tacno odredjene iznose energije.Eksperiment pokazuje da se snop cepa na dva dela pa se umesto jedne slike proreza dobijaju dve slike.9eV I to je najmanji moguc iznos energije koji moze apsorbovati atom zive u osnovnom stanju. Kada je atom neutralan onda je naelektrisanje jezgra jednako zbiru naelektrisanja elektrona koji ulaze u sastav atoma.Anoda je za oko 0. Magnetni spinski kvantni broj ms = +½. Pretpostavio je da se elektroni kreću oko jezgra po kružnim orbitama poluprečnika r. 65. polovi elektromagneta N i S I staklena plocakoja sluzi za zaklon.Kad se Ag zagreje dolazi do isparavanja I njegovi atomi izlecu u razlicitim pravcima.Pasenova. 63. 64.3. Atomski broj je broj .moment impulsa elektrona zadovoljava svedeci uslov: L mvn rn n .Breketova. ~ 1 RH ( 1 22 1 ) n2 n=3. jer se ispostavilo da ne može da opiše stvarno ponašanje atoma.koje se nazivaju stacionarne ili disketne. vrednosti od 4. Objasniti Tomsonov model atoma. Prema ovom modelu.5.Kulonova sila jednaka je centrifugalnoj. Šta je radijus jezgra atoma? Šta su atomski i maseni broj. II)Pri kretanju po stacionarnim orbitama se niti apsorbuje energija.vektora  E moguće samo u jednoj ravni. Nabrojati kvantne brojeve i vrednosti koje im mogu biti dodeljene.5 eV on ice savladati koceci napon I stici do kolektorapri cemu ce galvanometer registrovat i struju.koji moze da se zagreva. U cemu je njegov doprinos? *Elektronska cev je evakuisana I napunjena ziviom do pritiska od Pa. Sta je prostorno kvantovanje? *Prostorno kvantovanje je kada vector momenta impulsa elektrona orjentacije u prostoru za koje projekcija moze imati samo takve  L na pravac z spoljasnjeg magnetnog polja 10 2  L L z vektora ima kvantovane vrednosti. III)Prelaz elektrona sa jedne na drugu orbitu uslovljen je emisijom ili apsorbcijom kvanta energije. ~ = broj talasa po jedinici dužine RH= Ridbergova const 60.(n-1) Magnetni kvantni broj ml = 0 ±1.Postoji I sopstveni moment impulsa elektrona I sopstveni magnetni moment elektrona  p ms . oko pozitivno naelektrisanog jezgra čije je naelektrisanje Z e .4.Izmedju katode I anode koja je u obliku resetke prikljucen je napon U1 koji se moze menjati po vrednoscu.… .5V na vecem potencijalu od kolektora.dve dijafragme sa uskim prorezima sirine od 10 do 20 m .Elektoni izmedju anode I katode se ubrzavaju usled termoelektronske emisije.1. koje su pozitivno naelektrisane i pozitivnih delova atoma. Orbitalni kvantni broj l = 0. ±2. 58. Kako glasi Paulijev princip iskljucivosti? *Paulijev princip iskljucivosti glasi : U jednom atomu ne mogu da postoje dva elektrona sa jednakim vrednostima sva cetiri kvantna broja.Hemfrijeva a one se sve mogu izraziti na sledeci nacin: ~ v 1 RH ( 1 m2 1 ) n2 61. Ukupno negativno naelektrisanje jednako je pozitivnom naelektrisanju sfere. Sta je on pokazao? *Stern-Gerlahov eksperiment je pokazao potvrdu prostornog kvantovanja. Energija sistema je najveća kad se elektron nalazi na najudaljenijoj orbiti od jezgra.Eksperiment je izveden tako sto se u vakuumsku cev stavi komadsrebra.Takva rotacija elektrona naziva se spin elektrona. Objasniti Raderfordov eksperiment i model atoma.Kada atomi prodju kroz jednu dijafragmu prolaze I kroz drugu I tako se dobija snop atoma u istom smeru. Na tim orbitama. U tu sferu su utisnuta izolovana negativna naelektrisanja.…. 57. Zamenjen je Raderfordovim modelom. Kada je on napušten? Prema ovom modelu atom predstavlja sferu prečnika reda 10 10 m koja je pozitivno naelektrisana. i šta oni predstavljaju? Radijus jezgra atoma je rastojanje od centra jezgra do njegove površine..Pfundova.Time je dokazano prostorno kvantovanje. Napisati izraz za talasnu dužinu svetlosti iz spektra atoma vodonika. Sta je spin elektrona? Cemu je jednak sopstveni moment impulsa? *Zbog toga sto je elektron naelektrisan. Rasejavanje alfa-čestica pod većim uglovima uslovljeno je interakcijom između alfa-čestica. ±l .sa takvim kretanjem postoji mogucnost postojanja sopstvenog magnetnog polja elektrona.Onda dijafragme propustaju jedan uzan snop.

Broj radioaktivnih jezgara dN koji se raspadne za vremenski interval dt proporcionalan je broju prisutnih jezgara N i vremenskom intervalu dt : dN = – λNdt .51 MeV. N – broj neutrona u jezgru 69. Sta su beta-cestice. Ako se u ovako zamišljeno jezgro nukleoni kreću haotično . 70. Pomoću ove statistike određuje se energetsko stanje u jezgru i njihova raspodela (širina i gustina). Radioaktivna ravnoteza Kao sto znamo se jezgra radioaktivnog elementa se raspadaju uz emisiju alfa. 72. pored α. izuzev za obrazovanje potencijalne jame. Alfa-čestice su jezgra helijumovih atoma.zavise od orijentacije spinova nukleona koji sačinjavaju jezgro. beta ili gama zracenja. Šta je energija veze. Aktivnost radioaktivnog izvora predstavlja brzinu kojom se taj rad. ovisno o vrsti radioaktivnog izotopa koji ih emituje. dok se broj nukleona u jezgru A naziva maseni ili nuklearni broj.deluju na malim rastojanjima reda 10-15m . Model kapi. . a šta defekt mase? Energija koja se oslobađa pri obrazovanju jezgra. Navesti 3 modela jezgra i opisati jedan od njih. Ovaj proces se naziva anihilacija i moze da posluzi za detekciju pozitrona. Pomoću modela Fermijevog gasa mogu se objasniti mnoga svojstva jezgra pri niskim. mn i mj odgovarajuće mase protona. Kako glasi zakon radioaktivnog raspada? Predstaviti ga grafički. pa i srednjim energijama eksitacije. . 76.imaju neelektričnu prirodu (podjednako deluju na protone i neutrone ). a Nt 74. 73. 71. Nuklearne sile između nukleona su zanemarljive. a šta veštačka radioaktivnost? Pod prirodnom radioaktivnošću podrazumeva se spontani prelaz jednog atomskog jezgra u drugo praćen emisijom različitih oblika radioaktivnog zračenja (α i β-čestica i γ-zračenja). Nabrojati njihove cestice. odnosno energija koja povezuje nukleone u jezgro naziva se energija veze. Jezgra novonastalog elementa mogu biti stabilna ili radioaktivna. Nt = No broj neraspadnutih jezgara posle vremena t . Nabrojati osnovne karakteristike nuklearnih sila.protona u jezgru Z i predstavlja broj naelektrisanja.ispoljavaju pojavu zasićenja. T-period pluraspada λ-konstanta radioaktivnog raspada N-broj atoma t-vreme 75. . P ozitron zahvata elektron pri cemu nastaju dva gama-kvanta energije od po 0. Domet u vazduhu im je od 2 do 9 cm. Dok elektroni mogu da budu slobodni neograniceno dugo. Šta je prirodna. Uslucaju da su jezgra potomka radioaktivna i da se raspadaju brzinom kojom se raspadaju jezgra polaznog elementa dolazi do radioaktivne ravnoteze. izvor raspada. model orbita i model Fermijevog gasa.Sta je period poluraspada? Sta je aktivnost radioaktivnog izvora? Koja je njena jedinica u SI? Vreme raspada za koje se raspadne polovina prvobitnog broja jezgara naziva se vreme ili period poluraspada. . A = Z + N . primer: 77. Sta su alfa-cestice.Nabrojati njihove osobine.cestice) ili pozitrona (β+ cestice). gde je No broj jezgara u trenutku t = 0 . neutrona i jezgra.β i γ-zračenja mogu emitovati 1 ili 2 protona.spadaju u grupu sila jake interakcije. . Ako iz jezgra radioaktivnog elementa izađe alfa-čestica onda nastaje novi element koji ima za dve jedinice manji redni broj i za četiri jedinice manju atomsku masu od elementa iz kojeg je nastao. Kod veštačke radioaktivnosti jezgra. Model Fermijevog gasa polazi od pretpostavke da se nukleoni u jezgru kreću nezavisno. . gde je λ konstanta radioaktivnog raspada i predstavlja karakterističnu veličinu za svaki radioaktivni element. vreme zivota pozitrona je reda nanosekunde. Jedinica za aktivnost je bekerel (Bq) i predstavlja jedan raspad u sekundi. 76. .akt. jezgro se može razmatrati na osnovu statističkih zakonitosti. Veličina Zmp + (A – Z) mn – mj . One se razlikuju po vremenu zivota. Ove dve cestice naelektrisane su istom kolicinom naelektrisanja suprotnog znaka.po intenzitetu su znatno veće od gravitacionih i elektromagnetnih. naziva se defekt mase gde su mp . Kako su nukleoni fermioni (spin jednak ħ/2) oni podležu Fermi-Dirakovoj statistici. Beta-cestice cini snop elektrona (β.

Prilikom bombardovanja jezgara teskih elemenata. a takodje se pojavljuje i pri nuklearnim reakcijama.Ovakve reakcije se mogu ostvariti bombardovanjem teskih jezgara neutronima. Nuklearna fuzija? Nuklearna fuzija predstavlja oslobadjanje energije pri spajanju lakih jezgara u jezgro vece atomske mase. usled cega proton prelazi u neutron i emituje se neutrino Novonastalo jezgro se obicno nalazi u pobudjenom stanju. alfa.78. To su Linearni akcelerator i Ciklotron 81. Ta rastojanja su reda 10 na -15m. oni mogu da izazovu fisiju jezgara tako da nastaje samoodrzavajuca fisija koja se naziva lancana nuklearna reakcija. Za sada smo obradili dve vrste ovih uredjaja. Da bi se ostvarila fuzija potrebno je da se savladaju odbojne elektrostaticke sile izmedju jezgara koja ucestvuju u ovom procesu. energije koja se oslobodi pri fisiji urana mase od 1gr iznosi oko 10 na 11 J ili 20MWh. Prelazom u osnovno emituje se gama-kvant. 82.kvanti. i gama-kvantima. Sta je lancana reakcija? Posto se pri fisiji jezgara oslobadjaju neutroni. L ili M nivoa. Proces fuzije moze se ostvariti na dva nacina i to ubrzanjem jezgara pomocu akceleratora ili njihovim zagrevanjem. tj.cesticama. 83. Gama zracenje je elektromagnetne prirode i njegov spektar je linijski. Najcesce se ta apsorpcija vrsi sa K-nivoa. Pracen je oslobadjanjem velike kolicine energije. deutronima. Ova energija je oko 10 na 6 puta veca od energije koja se oslobodi pri sagorevanju 1kg uglja. . Na primer. Opsta sema po kojoj se vrsi elektronski zahvat moze se prikazati na sledeci nacin: Uredjaji koji se koriste za ubrzavanje naelektrisanih cestica se najcesce nazivaju akceleratori. plutonijum i dr. Sta su gama zraci?Nabrojati njihove osobine Eksperimentalnmo je pokazano da se gama-zracenje ne javlja kao samostalni oblik zracenja. Sta je nuklearna fisija? Nuklearna fisija predstavlja cepanje atoma na dva jezgra. kao sto su uran. vec prati emisiju alfa i beta cestica. 79. a takodje se emituju i neutroni i gama.To zahteva da se jezgra nadju na takvim rastojanjima na kojima su privlacne nuklearne sile vece od odbojnih elektrostatickih sila. Moze doci do cepanja na dva jezgra koji se nazivaju fragmenti.Kako glasi zakon apsorpcije zracenja? Apsorcija γ-zracenja u sredini kroz koju to zracenje prolazi vrsi se po sledecem zakonu: = Gde je intenzitet γ-zracenja iz datog izvora pre prolaska kroz materijal. 80. Šta je elektronski zahvat? Koji su uredjaji za ubrzavanje naelektrisanih čestica? Elektronski zahvat je pojava da jezgro apsorbuje elektrn iz K. Takav spektar gama-zracenja predstavlja jedan od najvaznijih dokaza postojanja diskretnih energetskih stanja atomskog jezgra. protonima. njegov intenzitet posle prolaska kroz materijal debljine d i µ-koeficijent apsorpcije. Ovaj tip nuklearne reakcije je egzotermni.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful