1.

1)

2. 2)

3. 3) 4. 4)

Nabrojati osnovne fizičke veličine i jednice SI? dužina {metar(m)}, masa{kilogram(kg)}, vreme {sekunda(s)}, jačina električne struje {amper(A)}, termodinamička temperature {kelvin(K)}, svetlosna jačina{kandela(cd)}, količina materijala{mol(mol)} Kako se dele fizičke veličine, obrazložiti? Dele se na osnovne i izvedene. Osnovne se ne definišu formulama već opisom njihovog merenja i biraju se na međunarodnim konferencijama, dok se izvedene definišu iz osnovnih pomoću fizičkih zakona. Sta je predmet kinematike? Predmet kinematike je kretanje tela ne uzimajući u obzir uzroke koji dovode do tog kretanja. Veličine kod kinematike su put, brzina, vreme i ubrzanje. Kako se definiše srednja brzina materijalne tačke? Srednja brzina se definiše kao količnik pomeraja tela i vremena za koje je izvršilo pomeraj. x

Vsr

t

5. 5) 6. 6)

Napisati izraze za trenutnu brzinu i ubrzanje kod promenljivog paravolinijskog kretanja, nabrojati vrste pravolinijskog kretanja.

Vtr

x, atr t

V t

, uniformno i promenljivo kretanje

Grafički prikazati preĎeni put i brzinu u funkciji vremena kod jednako promenljivog pravolinijskog kretanja. Brzina zavisi od vremena linearno, dok pređeni put zavisi po kvadratnoj funkciji.

7.

Napisati izraze za trenutnu brzinu i ubrzanje kod krivolinijskog kretanja, šta je tangencijalno a šta normalno ubrzanje, koliko je ukupno ubrzanje ?

7)

V tr

dx, a tr dt

d V . Tangecijalno ubrzanje je ubrzanje koje deluje u pravcu brzine dt

8. 8)

9.

i utiče na intenzitet brzine dok normalno ubrzanje deluje normalno na brzinu i utiče na njen pravac i smer. Ukupno ubrzanje je vektorski zbir ova dva ubrzanja a intenzitet mu je koren zbira njihovih kvadrata. Koje je to kružno kretanje i šta je period kružnog kretanja? Kružno kretanje je ono kod kog postoji tačka u sistemu od koje je u bilo kom trenutku telo konstantno udaljeno (centar kružnice) iliti kreće se po kružnici. Period kružnog kretanja je vreme potrebno telu da jednom opiše kružnicu. Definisati veličine kod kružnog kretanja koje su analogne brzini i ubrzanju kod pravolinijskog kretanja i navesti njihove jedinice u SI. Brzini je anologna ugaona brzina {

9) 10. 10)

( ) }, a ubrzanju ugaono ubrzanje { s

}.

s2

Definisati kosi hitac i napisati izraze za maksimalnu visinu i domet kosog hic. Kosi hitac je kretanje tela kome je zadata početna brzina, čiji ugao pravca nije normalan o odnosu na podlogu, a zatim prepušteno uticaju gravitacione sile.

H max
11. 11)

Vo2 , x 2 g max

2Vo2 cos( ) sin( g

)

Vo2 sin( 2 ) g

Šta je domet kosog hica i pod kojim uslovom je maksimala? Domet kosog hica je rastojanje koje telo pređe po horizontali kada je u visini sa tačkom iz koje je počelo kretanje. Maksimalna je pod uslovom da je telo izbačeno pod uglom od 45 u odnosu na horizont. Sta je predmet dinamike ? Predmet dinamike je proučavanje veze između kretanja tela i uzroka koji dovodi do njegovog kretanja. Kako glase I i III Njutnov zakon dinamike, napisati izraze? I Njutnov zakon - Svako telo teži da ostane u stanju mirovanja ili niformnog pravolinijskog kretanja sve dok dejstvom spoljašnjih sila nije prinuđeno da promeni svoje stanje.
n

o

12. 12) 13. 13)

Fi
i 1

0

III Njutnov zakon - Uzajamno dejstvo dva tela je uvek jednako i suprotno usmereno, odnosno sila akcije i reakcije uvek ima isti intenzitet i pravac a supotan smer. 14. 14)

Fa

Fr

Kako glasi drugi Njutnov zakon dinamike ? Promena impulsa u vremena proporcionalna je sili koja deluje na telo i

vrši se u pravcu te sile. F ma 15. Šta je impuls. a šta impuls sile ? 15) Impuls je vektorska velicina istog pravca i smera kao brzina čiji je intenzitet m puta veći od intenziteta brzine. Impuls sile je vektorska veličina istog pravca i smera kao sila čiji je intenzitet t puta veći od intenziteta sile. 16. Šta je impuls i kako glasi zakon održanja impulsa za zatvoreni i otvoreni sistem ? 16) Impuls je vektorska veličina istog pravca i smera kao brzina čiji je intenzitet m puta veći od intenziteta brzine. Vektorski zbir impulsa tela koji čine zatvoreni

ne menja se u toku vremena.promena energije A . Šta je sila. Et . čistoće i hrapavosti dodirnih površina. Kinetička – predstavlja meru mehaničkog kretanja tela k Ek m v2 2 2. Rad je skalarna veličina definisana 2-ma vektorskim veličinama. U tom trenutku (granicni ugao komponenta težine F jednaka je sili statičkog trenja (1) (2) (3) (4) F Ftrs . pa se koeficijent dinamičkog trenja može max izraziti kao d tan( ) . 17. čemu je jednako ? 18) Centripetalno ubrzanje deluje na telo kada se kraće po kružnici. Kako se definiše rad u mehanici i koja je jedinica za rad u SI? Napisati izraz za rad u opštem slučaju. pri kome počinje klizanje tela po strmoj ravni. Kada se telo . Na sličan način može se odrediti koeficijent dinamičkog trenja. kada telo počne da klizi niz strmu ravan. 21) Mehanički rad je mera dejstva odgovarajuće sile. Oba koeficijenta zavise od vrste materijala. Čemu je jednaka sila trenja.teorema energije i rada  F dA . kada se zanemari sila trenja sa vazduhom. F (=) N. 20.koeficijent proporcionalnosti (konstanta) 23. B .vektor sile N m J  dA F ds ] (džul) . 24) U zatvorenom sistemu tela između kojih deluju samo konzervativne sile mehanička energija se održava tj. Promena impulsa otvorenog sistema jednak je impulsu rezultantne sile. max . U prirodi postoje gravitacione. Et Ek Ep Primer: Slobodno padanje tela bez početne brzine. težina tela se može razložiti na komponentu F F// duž strme ravni i normalnu komponentu Fn . 20) Ako se telo nalazi na strmoj ravni čiji se nagib može menjati.vektor puta Jedinica za rad je [ Rad u opštem slučaju je:  F  A   F B . sile jake i slabe interakcije.sila ds . poseduje je svako telo Ep m g h 24. Ugao max ) se povećava sve dok telo ne počne da klizi. Potencijalna – energija mirovanja. Kada i kako na telo deluje cetripetalno ubrzanje. Njegova ukupna energija E jednaka je njegovoj potencijalnoj energiji Ep m g h . Statički koeficijent trenja je veći od dinamičkog. at V2 r 19.rad . navesti jedinicu za silu u SI i nabrojati vrste sila u prirodi ? 17) Sila je uzrok promene stanja kretanja tela ili njegovoj deformaciji.elementarna dužina 22. 18. od čega ona zavisi a od čega ne ? 19) Eksperimentalno je dokazano da se sila statičkog trenja Ftrs može izraziti kao d . Ftrs = s Fn d Ftrd = F// Fn max Q sin( ) Ftrs Fn Q cos( max ) s Zamenom izraza (4) i (3) u izraz (1) za statičkog trenja se dobija Prema tome.const. ima pravac poluprečnika i smer ka centru. Naime. Koja je veza izmeĎu rada i energije ? 22) Rad opisuje promenu energije  E k A . U oba izraza s i Ftrs = s n predstavljaju koeficijente statičkog i dinamičkog trenja. električne.sistem u toku kretanja ostaje konstantan. Pokazati kako se pomoću strmme ravni odreĎuje koeficijent trenja « mi » izmeĎu podloge i tela. a sila dinamičkog Ftrd = d Fn .elementarni rad  E . koeficijent statičkog trenja jednak je tangensu ugla tan( max ). 21. U kojim vidovima se javlja mehanička energija? 23) Javlja se kao: 1. Vektorski zbir impulsa tela koji čine otvoren sistem u toku kretanja ne ostaje konstantan. Kako glasi zakon održanja energije? Navesti primer. za održavanje njegovog uniformnog kretanja potreban je manji ugao strme ravni .

[W t J ] s Jedinica za snagu W (vat) s  M   F r I m r2 M Ek I što predstavlja II Njutnov zakon za rotaciono kretanje [ kg m ] 29. Šta je moment inercije i kako se izražava? Koja mu je jedinica u SI? 28) Moment inercije predstavlja količnik mase tela i kvadrata radijusa kružne putanje. 39. 41) Ako se na bilo koji nacin spreci termicko sirenje tela dolazi do njegovog termickog naprezanja. 27. Idealno neelastične 3. odnosno momenta sile Intezitet momenta sile je jednak proizvodu te sile i radijusa (nepoznat ostatak) 28. Kako se formira Celzijusova skala? Kako je povezana Celzijusova skala sa Kelvinovom skalom? 38) U Celzijusovoj skali prava tacka je tacka topljenja leda tj. Matematička interpretacija zakona o održanju momenta impulsa glasi: Moment impulsa zatvorenog sistema se održava odnosno ne menja se u toku vremena L m v r  L const 38. Druga tacka je temperatura kljucanja vode na normalnom atmosferskom pritisku. njena zapremina se smanjuje tj. Pri termickom naprezanju. 1 A . Šta je snaga? Koja je jedinica za snagu u SI? 25) Snaga predstavlja brzinu vršenja rada. Napisati izraz za termičko naprezanje materijala.pusti da pada. Definisati moment sile? 27) Rotaciono kretanje tela je kretanje oko svoje ose gde svaka tačka tela obavlja kružno kretanje od ose rotacije. njegova potencijalna energija se smanjuje na račun kinetičke energija u bilo kojoj tački ostaje ista. Idealno elastične 2. termicki koeficijent zapremisnkog sirenja je negativan u tom intervalu pa se samim tim i gustina povecava sa porastom temerature. V 0c 2 3 0 V0 (1 l 0 duzina stapa na temperaturi t 0 0 c t ) gde je V 0 zaperemina tela na temperaturi 40. Šta je sudar. 25. Zanemaruju se medjumolekularne sile a sudar izmedju molekula gasa i zidova se . 41. Napisati izraze za promenu dužine i zapremine čvrstih materijala pri zagrevanju. Sa Celzijusove skale se prelazi na Kelvinovu tako sto se broju iz prve C-skale doda 273. Ukupna P 26. Kako su povezani toplotni koeficijenti linearnog. Pozitivna nula se kod Celzijusa nalazi na -273 stepena dok je kod Kelvina na 0 K. Kako se izražavaju kinetička energija rada i snaga kod rotacionog kretanja? 29) Kinetička energija I 2 2 Rad kod rotacionog kretanja je kada podelimo sa A M d M dt dA Md dt dA dt Snaga se izražava Odnosno P M Q t Q t dA dt P dQ dt P M 30. ravnotezna ravnotezna temeratura smese ciste vode i leda na nomalnom atmosferskom pritisku. onda bi doslo do istezanja ili sabijanja sto se moze izracunati Hukovim zakonom: F SE y l l . Zamenom ove u prvu da se skuplja promena njegove duzine bila bi l l t . 42. ta se dešava sa gustinom čvrstih i tečnih tela pri zagrevanju ? Šta je anomalija vode ? 40) gde je 0 gustina tela na 0 stepeni. Kad bi stap mogao l t . površinskog i zapreminskog širenja čvrstih tela? 39) a l l 0 (1 (t t 0 )) l 0 (1 t) gde je l je duzina stapa na temeraturi t . Delimično elastične Za idelano elastične važi: zakon održanja energije i zakon održanja impulsa Kod neelastičnih važi: zakon održanja impulsa +ostatak energije se oslobadja kao toplota ili neka druga vrsta energije. kada stap ne bi mogao da se skuplja ili izduzi. Ek m v2 2 . 30) Moment impulsa L predstavlja proizvod rastojanja r materijalne tačke od ose rotacije I  const i njenog impulsa. Definisati moment impulsa i matematički interpretirati zakon održanja momenta impulsa. Šta je idealni gas ? 42) Kod gasova smatra se da je zapremina molekula gasa zanemarljiva u odnosu na zapreminu suda u kome se gas nalazi. Iz izraza se vidi da je gustina tela obrnuto 1 t proporcionalna temperaturi tela. odakle je l formulu dobija se F S Ey t gde je F S normalan napon koji odgovara termickom naprezanju. Prva tacka je na 0 dok je druga na 100 stepeni. koje vrste sudara postoje i koji zakoni važe za njih? 26) Sudar predstavlja susret (interakciju) dva tela koji traje voma kratko ( 10 do 10 6 ) Sudari se dele na: 1. Anomalija vode se ogleda u tome da pri zagrevanju od 0 c do 4 c umesto da dolazi do porasta. odnosno sto je veca temeratura to je gustina tela manja.

50. Apsolutno crno telo ima emitovnost e 1. 44) Klapejron-Mendeljejeva jednacina : pV m RT odakle proizilazi pV R nRT gde su P. Molarni specificni toplotni kapacitet predstavlja kolicinu toplote potrebnu jednom molu materijala da povisi temperature za jedan stepen ili Kelvin i definise se kao n C 46) cM tj. Polozaj materijalne tacke odredjen je sa tri koordinate a polozaj krutog tela sa 6. 46. Bojl-Mariotov zakon : Pri konstantnoj temperaturi zapremina date kolicine gasa obrnuto je srazmerna pritisku ili PV const . 43. svaki gas deluje sopstvenim pritiskom nezavisno. Broj stepeni slobode predstavlja broj nezavisnih velicina koje odredjuju polozaj sistema u prostoru. Avogadrov i Daltonov. u suprotnom fluid se hladi. Gej-Lisakov. Napisati osnovnu kalorimetrijsku jednačinu. 48. Kako glase osnovni zakoni idealnih gasova ? 43) Osnovni zakoni idealnih gasova su Bojl-Mariotov. T redom pritisak. Nabrojati osnovne načine prenošenja toplote. Kako se odvija prenošenje toplote strujanjem ? 49) Prenosenje toplote strujanjem nastaje strujanjem nekog fluida oko cvrstog tela. strujanjem (konvekcijom) i zracenjem (radijacijom). konstanta. qc dQ d hS (tt t f ) gde je qc brzina prenosenja toplote. n je broj molova gasa a je univerzalna gasna Vm je zapremina koju zauzima jedan mol bilo kog gasa pri normalnim uslovima. Kako se odvija prenošenje toplote zračenjem? 50) Prenosenje toplote zracenjem vrsi se posredstvom elektromagnetnih talasa koje zrace zagrejana tela. Gej-Lisakov : Pri konstantnom pritisku zapremina gasa je proporcionalna termodinamickoj temperaturi ili termodinamickoj temperaturi ili V T P T const . Ako njihove temperature nisu iste onda dolazi do razmene toplote izmedju njih. gde je Q kolicina toplote koje je telo predalo ili primilo prilikom promene je specificni toplotni kapacitet. 45. S povrsina normalan na pravac prostiranja toplote i dt dx temperaturni gradijent. J C( ) molK kgK . a šta moralni specifični toplotni kapacitet ? Kojim se jedinicama SI izrašavaju ? 45) Specificni toplotni kapacitet predstavlja odnos toplotnog kapaciteta i mase tela. kapacitet materijala predstavlja kolicinu toplote koja je potrebna za zagrevanje jednog kilograma materijala za 1 ili 1K. top. tt temeratura povrsine tela i tf temperatura fluida. Broj molova racuna se kao kolicnik mase i molane mase gasa. Jedan mol bilo kog gasa pri normalnim uslovima zauzima zapreminu Vm 23 22.a je stepen slobode translatornog. 44. konstanta proporcionalnosti i T temperatura tela. Šta je specifični toplotni kapacitet. c( Q mc(t2 t1 ) ) J . . Toplotni kapacitet se definise kao kolicnik primljene toplote i povecanja temperature. S povrsina tela. E e T 4 . h koeficijent prelaza toplote sa povrsine tela na fluid. Definisati molarni i specijalni toplotni kapacitet nekog materijala i koja je veza izmedju njih? Spec. dvostrukog oscilatornog kretanja molekula.02 10 mol 1 . Sarlov. Cemu je jednaka unutrasnja energija gasa? Opisati stepene slobode. 47) Toplota se prenosi : provodjenjem (kondukcijom). Napisati izraz za Furijeov zakon provodjenja toplote. Ako je veca temperatura tela onda se fluid u njegovoj blizini zagreva i gustina mu se smanjuje pa fluid struji navise. gde je n broj molova gasa. const . Talasna duzina zracenja zavisi samo od temperature na kojoj se telo nalazi a ne od razlike njegove i temperature okoline kao sto je slucaj kod provodjenja i strujanja. e emitovnost tela. temperature sa t1 na t 2 . 1. kao da dugi gasovi nisu prisutni. 49. na istoj temeraturi i istom pritisku. proizvod specificnog toplotnog efekta i molarne mase. koeficijent toplotne provodljivosti. zapremina i temperatura gasa. R je gasna konstanta a T je temperature gasa. nalazi se isti broj molekula (atoma). Ukupan pritisak u sudu jednak je zbiru parcijalnih pritisaka prisutnih gasova. gustina se povecava i onda struji nanize. m je masa tela a c 47. gde je dQ d trenutna brzina prenosenja toplote. Unitrsnja energija gasa predstavlja zbir energija haoticnog kretanja mikrocestica sistema i energije njihovog medjusobnog dejstva. Napisati jednačinu stanja idealnih gasova. gde je E emisiona moc tela. i je zbir stepena slobode rotacionog i . Daltonov : U smesi gasova koji medjusobno ne reaguju hemijski. 48) dQ d S dt dx . m je masa gasa a M je molarna masa.smatra savrseno elasticnim.41 10 3 m 3 i sadrzi isti broj cestica a to je Avogadrov broj Na 6. 2. Kod zracenja energija prelazi u energiju zracenja koja se na drugom telu apsorbuje i ponovo prelazi u toplotu. V . Sarlov : Pri konstantnoj zapremini pritisak gasa je proporcionalan Avogadrov :U jednakim zapreminama idealnih gasova.

U prirodi ne postoi ovakav proces ali im se po svojim osobinama priblizavaju procesi koj se brzo odvijaju (sirenje zvuka). 3. jer je 4. Prema prvom principu termodinamike nemoguce je konstruisati masinu koja bi stvarala energiju ni iz cega (perpetuum mobile prve vrste je nemoguc). top. i onda se gornja formula svodi na: ). spoljasnji rad vrsi se na racun unutrasnje energije sistema. m je masa materijala. rad spoljasnjih sila jednak je nuli ( pa se kolicina toplote dovedena gasu trosi samo na povecanje njegove unutrasnje energije. Cemu je jednak rad gasa pri promeni njegove zapremine? Pokazati na primeru izobarnog i izotermnog procesa. Izobarni proces. Iz prvog principa termodinamike proizilazi da je za adijabatski proces dA=-dU tj. a za male promene izraz glasi dQ=dU+dA ili δQ=dU+δA (gde je dU beskonacno mala promena unutrasnje energije sistema. Definisati adijabatski proces. 8. pa zamenom druge formule u prvu dobija se Ako se gas zagreva pri konstantnom pritisku onda je po prvoj formuli odnosno . .Molarni spec. n je broj molova gasa a dT je promena temperature. M je molarna masa materijala. a ostatak na rad A koj sistem vrsi nad okolnim telima. 5. 7. Rad gasa pri njegovom izobarnom sirenju od zapremine V1 do zapremine V2 dat je izrazom Izotermni proces. Q=∆U+A. Koliki rad izvrsi gas pri sirenju od zapremine od zapremine data izrazom p(V)=3V. Definisati I princip termodinamike. Pod adijabatskim procesom podrazumeva se promena stanja sistema bez razmene toplote izmedju njega i okoline. kapacitet predstavlja kolicinu toplote koja je potrebna za zagrevanje jednog mola materijala za 1 ili 1K. jedan deo trosi na povecavanje unutrasnje energije ∆U. Kolicina toplote dovedena izolovanom sistemu. do ako je zavisnost pritiska 6. napisati izraz i nacrtati grafik. gde je dQ promena kolicina toplote. δA beskonacno mali rad i δQ beskonacno mala kolicina tolote. Rad gasa pri njegovom izotermnom sirenju od zapremine V1 do zapremine V2 dat je izrazom 6. Kako se definisu specificni toplotni kapaciteti pri konstantnoj zapremini i konstantnom pritisku? Od cega oni zavise i koja je veza izmedju njih? Prema prvom principu termodinamike Ako se gas zagreva pri konstantnoj zapremini.

ili: I na kraju se dobija: 10.Kod adijabatskog sirenja promene u gasu izrazavaju se preko Puasonovih j-na . Izvseni rad u toku ciklusa je A=Q1-Q2. Harmonijski oscilatori: 1)telo obeseno o elasticnu oprugu 2)sistem koji vrsi torzione oscilacije. Linearne harmonijske oscilacije su oscilacije kod kojih se elongacija u toku vremena menja po sinusnom ili kosinusnom zakonu. Nacrtati Karnoov kruzni proces. u toku ciklusa oduzima kolicina toplote Q1. nemoguc je perpetuum mobile druge vrste. 9. Toplotne masine rade tako sto se od rezervoara vise temperature T1 (grejac). T1-veca temperatura (grejaca) T2-niza temperatura (hladnjak) 10. . Cemu je jednak koeficijent korisnog dejstva kod bilo kog kruznog procesa? Postoji nekoliko definicija drugog principa termodinamike: Koefijent korisnog dejstva toplotne masine odredjen je samo temperaturom grejaca i hladnjaka. torziono klatno 3)fizicko klatno 4)matematicko klatno 11.Skicirati jedan linearni harmonijski oscilator. Cemu je jednak koeficijent korisnog dejstvaovog procesa? Koeficijent korisnog dejstva u ovom slucaju mozemo izraziti kao: Primenjujuci izraz za adijabate dobija se . Opisati drugi princip termodinamike. Napisati resenje j-ne njegovih neprigusenih oscilacija i predstaviti graficki tu zavsinost. Kakve su to linearne harmonijske oscilcije? Nabrojati harmonijske oscilatore. . Ovaj princip proizilazi iz analize rada toplotnih masina. a rezervoaru sa nizom temperatutom T2 (hladnjak) predaje kolicina toplote Q2. (Karno) Toplota ne moze spontano prelaziti sa tela nize na telo vise temperature (Klauzijus) U prirodi je nemoguc proces kod kojeg bi se celokupna toplota pretvorila u rad (Plank) tj.

kod prigusenih oscilacija. kao i njeno resenje. a amplituda u pocetku posmatranja oscilovanja (t=0). Takva pojava nosi naziv talasni impuls. Nadoknadjivanje energije kod mehanickih oscilacija najcesce vrsi neka spoljasnja sila (prinudna sila) koja se menja po sledecem zakonu: gde su Fo i amplituda i kruzna frekvencija oscilovanja prinudne sile. Napisati izraz i nacrtati grafik promene amlitude linearnog harmonijskog oscilatora sa vremenom. ono ce se prenositi duz uzeta odredjenom brzinom. 17. Kako nastaju prinudne oscilacije? Da bi realni oscilator vrsio neprigusene oscilacije neophodno je da mu se izgubljena energija stalno nadoknadjuje. a cestice sredina od koje talas polazi talasni izvor. Ako Cestice elasticne sredine neprekidno osciluju pod dejstvom neke spoljasnje periodicne sile sinusnog karaktera.12. Ovako nastale oscilacije se nazivaju prinudnim oscilacijama. je koeficijent proteklo vreme od pocetka oscilovanja do posmatranog trenutka. Ako se na jednom kraju zategnutog uzeta izazove oscilatorno kretanje normalno na njegov pravac. Sta je logaritamski dekrement prigusenja?Napisati izraz. 16. Cemu je jednaka energija linearnog harmonijskog oscilatora? Ukupna energija tela koje vrsi harmonijsko oscilovanje jednaka je zbiru kineticke i potencijalne energije: 13. Prenosenje impulsa moze se pratiti na sledecim primerima. Logaritamski dekrement prigusenja je logaritam odnosa amplituda dve uzastopne oscilacije i racuna se posledecoj formuli u izrazu N predstavlja broj oscilacija koji se izvrsi dok amplituda ne opadne za e puta od pocetne vrednosti. Ova pojava se takodje moze zapaziti kod niza identicnih kuglica poredjanih u . Napisati j-nu kretanja kod prigusenih oscilacija. Dakle. jer je . Pod brzinom c se nesme podrazumevati brzina kretanja cestica v. gde je prigusenja. 15. 14. stacionarno prostiranje poremecaja kroz elasticnu sredinu nazvano je talas ili talasno kretanje. takodje brzinom c. Kako se vrši prenošenje mehaničkih talasa?(impulsi=talas) Prostiranje jednog impulsa kroz sredinu i zatim sukcesivno uspostavljanje ravnoteznog polozaja cestica vrsi se odredjenom brzinom c koja zavisi od osobina sredine. tada se impuls (poremecaj) i mesta zgusnjavanja i razredjivanja sredine neprekidno sire u prostoru.

Tj. -Transverzalni: c F c-brzina prostiranja transverzalnih talasa F-sila zatezanja uzeta -linearna gustina Brzina prostiranja transverzalnih impulsa zavisi samo od sile zatezanja uzeta i linearne gustine Impuls se brze prostire ukoliko je uze tanje i sila kojom je uze zatgnuto veca. Napisati izraze za zakone po kojima se vrši odbijanje I prelamanje talasa.nizu.. Ako u ovakav niz kuglica odredjenom brzinom. Kakav je to transverzalni a kakav longitudinalni talas? Kroz koje sredine moze da se prostire jedan a kroz koje drugi tip talasa? -Ako je pravac prostiranja impulsa normalan na prava prostiranja cestica onda je to transverzalan. Transverzalni talasi se mogu prostirati samo u cvrstim telima a longitudinalni u telima bilo kog agregatnog stanja. Tamo gde amplituda postane jednaka nuli prestaje sirenje talasa. 18. U stvari.brzina prostiranja talasu u gasovima E y . pri prelazu u drugu sredinu dolazi do . Šta su stojeći talasi? Kada se oni javljaju? Poseban slučaj interferencije talsa predstavlja stojeći talas.gustina gasa na temperaturi t Brzina prostiranja longitudinalnih talasa zavisi od osobina materijala. Talasno kretanje nastaje kad oscilacija jedne čestice izazove oscilacije drugih čestica. 24. 21... Dakle. ceono.. Oscilatorno kretanje je periodično kretanje nekog tela ili čestice. dok ce ostale mirovati. idealno uzev.. a suprotnih smerova kretanja. pod b) kada je vrednost ) onda postoje i u konstantna i u toj tacki se posmatra konstantna.brzina prostiranja longitudinalnih talasa u cvrstim telima c pk t . kada se ono posle nekog vremena vraća u prvobitni položaj. pri cemu opada amplituda talasa. 20. -Longitudunalni: . 22. Najcesce se posmatra interferencija koherentnih talasa ( iste frekvencije ) i konstantne fazne razlike. Napisati jednacinu progresivnog talasa I prikazati je graficki.Kako se u zavisnosti od gustine sredine kroz koju se prostiru menja brzina transverzalnih i longitudinalnih talasa? Napisati odgovarajuce izraze za brzine prostiranja. upadna kuglica je donela sredini (nizu kuglica) odredjeni impuls i taj se impuls prosirio kroz sredinu odredjenom brzinom. Neka su ta dva talasa zadata jednacinama onda ce rezultujuci talas biti 23. vrsi se interferencija ili slagaje talasa pri kojem na nekim mestima cestice sredine mogu oscilovati sa vecom amplitudom a na nekim sa manjom amplitudom. Pod progresivnim talasom podrazumeva se takav talas koji se prostire u istom pravcu i smeru. c Ey ----. do kraja elasticne sredine. a ako je pravac prostiranja impulsa isti sa pravcem oscilovanja cestica talas je longitudinalan. posle kratkog vremena kuglica sa kraja niza ce se odvojiti i kretati istom brzinom kao upadna. odnosno u tom vremenskom trenutku se posmatra zavisnost elongacije od koordinate 19.Jungov modul elasticnosti gustina materijala p – pritisak gasa k – odnos specificnih toplotnih kapaciteta pri konstantnom pritisku i konstantnoj zapremini t . Zakon odbijanja (refleksija) α=α’ (Upadni ugao jednak je odbojnom uglu) Zakon prelamanja (refrakcija) ---Kada talasni front naidje na granicnu povrsinu koja razdvaja dve sredine u kojima je brzina prostiranja talasa razlicita. U čemu je razlika izmedju talasnog i oscilatornog kretanja?Objasniti. udari nova kuglica iste mase. energija koju prenosi talas predaje se sredini. Stojeci talas se obrazuje pri susretu dva progresivna talasa jednakih frekvencija i amplituda. S obzirom da jednacina progresivnog telasa zavisi od dve promenjljive ( dve zavisnosti elongacije: pod a) kada je vrednost toku vremena. Sta je interferencija talasa? U oblasti poklapanja talasa oscilacije cestica se superponiraju jedna na drugu. Oscilatorno kretanje se vrši po nekoj putanji dok je talasno kretanje stacionarno.

c1 i c2 brzine prostiranja talasa u tim sredinama. ili . gde je amplituda pritiska. Ljudsko uho registruje zvučne talase cije su frekvencije priblizno od 20Hz do 20kHz. 26.Frekvencija 27. Akustika je nauka o zvuku. Sta je subjektivna. dok šum ima kontinualni. Uslovi za formiranje stojećih t alasa kod sipke ucvrscene na jednom kraju su: i Uslovi za formiranje stojecih talasa u vazdusnoj cevi i otvorenoj na oba kraja su: 32. a sta objektivna jacina zvuka? Napisati izraze. gde je α upadni a β prelomni ugao zraka u odnosu na normalu na ravan koja razdvaja sredine. c je brzina prostiranja zvuka u toj sredini . Šta je zvuk. Formula za racunanje objektivne jac.promene njegovog pravca kretanja. dok šum predstavlja složeni talas promenljivih frekvenicija I amplitude. n12 je relativni indeks prelamanja druge sredine u odnosu na prvu. Uslovi za formiranje stojećih talasa kod šipke učvršćene na sredini su: i Uslovi za formiranje stojecih talasa u vazdusnoj cevi zatvorenoj na jednom kraju su: i 30. I –Intenzitet zvuka ν. On zavisi od frekvencije. Objektivna jacina zvuka predstavlja srednju vrednost energije koju prenesu zvucni talasi u jedinici vremena kroz jedinicu povrsine normalne na pravac prostiranja talasa. zvuka je . a n1 i n2 relativni indeksi prelamanja odgovarajucih sredina u odnosu na vakuum. a zapažaju se čulom sluha. a sa ν>20kHz ultrazvuk. Ton ima pravilne oscilacije tj. Kakvi su spektri Tona i Šuma? Nacrtati njihove spektre. a šta akustika? Koja je razlika izmedju tona i šuma? Mehaničke oscilacije koje se prostiru u elastičnoj sredini (čvrstoj. Talasi sa frekvencijom < 20Hz su Infrazvuk. Uho je najosteljivije pri frekvencijama o 1500Hz do 3000Hz kada je prag cujnosti reda . Ton ima liniski spektar . Po čemu je ljudsko uho ograničeno u prijemu zvuka? Šta je prag čujnosti? Od čega on zavisi? Ljudko uho je ograničeno u prijemu zvuka po frekvenciji i po intezitetu zvuka. odredjenu frekvenciju. Kako se menja brzina prostiranja talasa kroz gas sa promenom temperature? Napisati izraz. Koji su uslovi za formiranje stojećih talasa kod šipke učvršćene na jednom kraju i u vazdušnoj cevi otvorenoj na oba kraj. 28. nazivaju se zvučni talasi (zvuk). Sa povecanjem temperature brzina prostiranja talasa kroz gas raste sa porastom temperature po zakonu: gde je brzina prostiranja talasa u gasu kada se on nalazi na temperaturi od . Prag čujnosti je minimalni intezitet zvuka koji može da registruje ljudsko uho. Koji su uslovi za formiranje stojećih talasa kod šipke učvršćene po sredini i u vazdušnoj cevi zatvorenoj na jednom kraju. 25. Skicirati. 29. Ljudsko uho registruje zvučne talase čije su frekvencije približno od 20 Hz do 20 kHz. tečnoj ili gasovitoj). Skicirati.

a u nekim slabije. za 60db.Ova pojava se naziva reverberacija.Opsta formula za izracunavanje u slucaju da se ne trazi velika preciznost je: t V r =0. Sta je ugao devijacije? Kada je ugao devijacije najmanji? Posle dvostrukog prelamanja zrak skrene za ugao δ.Sta je reverberacija.S-ukupna povrsina prostorije zajedno sa predmetima koji se nalaze u njoj. a dalje se krecu nezavisno. Pu ukupna zvucna snaga koja pada na tu povrsinu. Ukratko opisati Doplerov efekat i napisati opstu jednacinu? Doplerov efekat je promena frekvencije oscilovanja zvucnog izvora. Ovaj zakon vazi za slucajeve pravilnog odbijanja svetlosti. za stvaranje totalne refleksije koja se koristi kod optickih instrumenata itd. . S 37.Opsta formula je: 39. a θ-ugao na vrhu prizme .tj.165 .kada se prijemnik priblizava zvucnom izvoru koji miruje.mogu se obrazovati stojeci talasi u pojedinim delovima prostorije . Ovaj ugao je jednak δ=(α1+α2)-(β1+β2) Zakon prelamanja u tacki O bice: sin Najmanje skretanje nastaje za uslov α1=α2. Ova osobina materijala okarakterisana je koeficijentom apsorpcije A.Kako se definise koeficijent apsorbcije zvucnih talasa? A= Pa Pu . za za 34. Kako se definise vreme reverberacije? Radi bolje definicije I lakseg merenja vremena reverberacije u tehnici je usvojeno da se ono racuna od momenta prestanka rada zvucnog izvora. homogene i izotropne sredine glasi: a) sinusi upadnog i prelomnog ugla odnose se kao brzine prostiranja svetlosti u tim sredinama b) upadni i prelomni zrak leze u istoj ravni sa normalom na granicnu povrsinu koja prolazi kroz tacku preloma 40.koji registruje prijemnik pri njihovom medjusobnom kretanju. koji se naziva ugao skretanja ili ugao devijacije.gde je Pa zvucna snaga koja se apsorbuje na odredjenoj povrsini. a sta vreme reverberacije? Po prestanku emisije zvuk se I dalje odrzava u prostoriji . b) upadni i odbojni zrak leze u istoj ravni sa normalom na granicnu povrsinu u tacki upada zraka.izvor se priblizava prijemniku koji miruje.a gustina sredine. 33. On se odnosi na homogene sredine i jasno se manifestuje pri obrazovanju senke neprovidnih tela.Imamo nekoliko situacija u zavisnosti od kretanja izvora I prijemnika to su: Kada izvor I prijemnik miruju u odnosu na sredinu. je intenzitet zvuka na granici cujnosti a je objektivna vrednost zvuka. A vreme u toku kojeg se jos uvek cuje zvuk po prestanku njegovog emitovanja naziva se vreme reverberacije. kada se zraci odbijaju od glatkih. gde je k jednako 1 ako se nivo zvuka meri u belima (B) i 10 ako se meri u decibelima (dB). On se moze formulisati na sledeci nacin: do uzajamnog dejstva dva svetlosna zraka dolazi na mestu njihovog susreta. brusenih i opticki poliranih povrsina Cetvrti zakon ili zakon prelamanja svetlosti na ravnoj granicnoj povrsini izmedju dve nepokretne.Kada zvucni izvor osciluje u zatvorenoj prostoriji slusalac nece cuti samo emitovani zvuk vec I zvuk koji se odbija od povrsina koje slabo apsorbuju zvuk (zidovi. Drugi zakon je zakon nezavisnog prostiranja svetlosnih zraka. Treci zakon. 35. Subjektivna jacina zvuka je jacina koja se opaza culom sluha i zavisi od objektivne. 41.do momenta kada intezitet zvuka opadne na milioniti deo prvobitne vrednosti. Po čemu je karakteristicno prelamanje svetlosti kroz prizmu? Kod prizme je moguce ostvariti minimalno skretanje zraka (slucaj kada je upadni ugao priblizno jednak prelomnom) pa je samim tim prizma karakteristicna jer se bas to njeno svojstvo moze koristiti za mnoge druge stvari: Za razlaganje polihromatske svetlosti radi dobijanja njenog spektra. Koliko se promeni subjektivna jacina zvuka.pod). 36.Razliciti materijali razlicito absorbuju zvucne talase. Zbog razlicite osetljivosti uha na zvukove razlicitih frekvencija ta zavisnost je veoma slozena i data je izrazom .V-zapremina .plafon. ili zakon odbijanja svetlosnih zraka od odredjenih granicnih povrsina glasi: a) upadni ugao svetlosnog zraka jednak je odbojnom uglu.Ako izvor konstantno emituje zvucne talase koji zidovi I ostale povrsine slabo apsorbuju.izvor I prijemnik se krecu jedan u odnosu na drugi. odakle dobijamo jednacinu δ= θ(n-1). gde je δ-ugao devijacije.Zbog toga ce se u nekim delovima prostorije zvuk cuti jace. ukoliko se objektivna poveca 10000 puta? . Kako glase osnovni zakoni geometrijske optike? Prvi zakon je zakon pravolinijskog prostiranja svetlosti.

Kada se taj izraz primeni na obe granicne povrsine dobija se: odakle sledi 48. Skiciranjem odrediti polozaj lika predmeta koji se nalaze na rastojanju o vecem od f ispred tankog bikonveksnog sociva. . Ukoliko zrak bele polihromatske svetlosti pada na opticku prizmu. tada se za uglove skretanja moze primeniti izraz δ= θ(n-1). pri propustanju polihromatske svetlosti kroz ovakve materijale dolazi do razlaganja svetlosti po talasnim duzinama. bez obzira na talasnu duzinu ista. Tada razlika ¡ predstavlja meru disperzije. zelena. a sta disperziona moc? Brzina svetlosti u vakuumu je. iako je ispunjen uslov priblizno minimalnog skretanja svetlosnog zraka. Posto indeks prelamanja zavisi od talasne duzine. Prema tome. Ako su upadni ugao polihromatske svetlosti. njena brzina. pa je Disperziona moc predstavlja odnos mere disperzije 46. Sta je disperzija svetlosti? Sta je mera disperzije. p-rastojanje predmeta od sociva l-rastojanje lika od sociva f-zizna daljina sociva n-index prelamanja sociva R1. zuta.dobijen je spektar polihromatske svetlosti. plava. indeks prelamanja prizme i ugao prizme mali. dok ce ostale boje (indigo. Mera disperzije ili disperzija predstavlja razliku dva ugla skretanja. pri napustanju prizme bela svetlostje razlozena na boje . pri prostiranju svetlosti kroz razlicite providne materijale. Kako se uzimaju znaci u njoj? Cemu je jednaka zizna daljina? Socivo je tanko ako je njegova debljina mnogo manja od poluprecnika sfernih povrsina koje ga cine. Neka je ugao skretanja zraka svetlosti B. Ali. Sta je ziza sociva? Cemu je jednako uvecanje sociva? Ziza predstavlja rastojanje lika od sociva kad se predmet nalazi u beskonacnosti. Ova pojava se naziva disperzija. Napisati jednacinu tankog sociva.R2-poluprecnici sfernih povrsina sociva 47. a ugao skretanja zraka svetlosti C. 49. najvise ce skrenuti ljubicasta svetlost a najmanje crvena. Dakle. Uvecanje tankog sociva racuna iz uvecanja pri prelamanju svetlosti na sfernoj granicnoj povrsini. Skiciranjem odrediti polozaj lika predmeta koji se nalaze na rastojanju o vecem od f ispred . a samim tim i indeks prelamanja su funkcije talasne duzine.42. narandzasta) biti izmedju njih. pa je .

Sta je interferencija svetlosti? Napisati uslove pri kojima dolazi do interferencionih maximuma i interferencionih minimuma. tj. n=0.2.u određenim tačkama. vrši se interferencija ili slaganje talasa. Uvecanje predmeta zavisi od rastojanja ozmedju sociva objektiva i okulara. l (2n 1) . dok se kod elektronskog dobija tako sto se umesto snopa svetosti koristi snop ubrzanih elektrona u vakuumu koji tako ubrzano imaju osobine talasa. odnosno ako pri jednakim frekvencijama imaju konstantnu faznu razliku.. Sta je polarizacija svetlosti? Kako se može dobiti polarizovana svetlost? Pojava polarizacije pokazuje da je svetlost transverzalni elektromagnetni talas. 52. obrnut i uvecan lik. Uvecanje lupom je oko 20 puta. Kod optickog mikroskopa svetlost pada na predmet pa zatim prolazi kroz sociva i dobija se lik. nastaje interferencioni maksimum u tački A.. Šta je difrakcija svetlosti? Napisati uslove pri kojima dolazi do difrakcionih max i ddifrakcionih minimuma. Izrađuje se tako što se na staklenoj ploči načini dijamantnom iglom veliki broj paralelnih zareza (transmisiona optička rešetka).1.O 2 A jednaka celom broju talasnih dužina svetlosti tj.2. 53. Kod spektralnih aparata postoji deo koji vrsi razlaganje svetlosti po talasnim duzinama. Ako je putna razlika jednaka neparnom broju polovina talasnih dužina. Da bi se dobila polarizacija potrebno je obezbediti takve uslove pod kojima je oscilovanje svetlosnog . Sta je optička rešetka? Napisati izraz za difrakcioni maximum pri prolazu svetlosti kroz optičku rešetku. Ako je putna razlika talasa iz izvora O 1 iO 2 . obrnut i uvecan. koji su normalni na pravac prostiranja svetlosti. a okulara znatno veca od zize objektiva. Taj lik je predmet za socivo okulara. U oblasti poklapanja talasa oscilacije čestica se superponiraju jedna na drugu. približno iste intenzitete i određeni položaj polarizacionih ravni. Kod svetlosnih talasa mogu se javiti efekti trajnije interferencije. 50. Prizma vrsi razlaganje polihromatske svetlosti po svetlosni duzinama. i nalazi se iza zize okulara tako da se od njega dobija novi lik koji je imaginaran. dalje ta svetlost pada na objektiv velike zizne daljine koji vrsi projekciju na zaklonu. Zizna daljina objektiva je mnogo mala. predstavljaju difrakcionu rešetku. Difrakcija je pojava karakteristična za mehaničke i svetlosne talase. Sta je lupa?Koliko je uvecanje lupe? Lupa je najprostiji opticki instrument koji se najcesce sastoji od jednos sabirnog sociva i sluzi za posmatranje malih predmeta na bliskim rastojanjima. Snopovi zraka koji vrše difrakciju pod uglovima koji odgovaraju neparnom broju Frenelovih zona daju na zaklonu difrakcione maximume.Ukratko objasniti funkcionisanje optickog mikroskopa? U cemu se razlikuje od elektronskog mikroskopa? Opticki mikroskop se sastoji od dva sociva. 2 nastaje interferencioni minimum. Uglavnom je to prizma od materijala sa znatnom disperzijom. Svetlost koju emituju atomi prdstavlja transverzalne talase sa uzajemno normalnim vektorima elekričnog   E (uzimamoa da je to svetlosni vektor) i magnetnog polja H ... Kod projekcionih aparata jakim svetlosnim izvorom osvetljava se predmet preko sistema sociva male zizne daljine. Ukratko objasniti princip rada projekcionih i sprektralnih aparata. a snopovi koji vrše difrakciju pod uglovima koji odgovaraju parnome broju Frenelovih zona daju difrakcione minimume.. Predmet se postavi ispred zize objektiva i onda se dobija realan. objektiva i okulara. ako su talasi koherentni. Talasi koji potiču od 2 talasna izvora se međusobno poklapaju. Difrakcija svetlosti je skretanje svetlosti sa pravolinijske putanje. 55. pri difrakciji na jednom otvoru.ali se dalje šire nezavisno jedan od drugog. 54. d sin =n 56.tankog bikonkavnog sociva. l =n n=0.1.. Karakteristična je difrakcija svetlosti na jednom i dva paralelna proreza. 51. l = O 1 A . Niz paralelnih uskih proreza. razdvojenih jednakim neprovidnim površinama.

Hemfrijeva a one se sve mogu izraziti na sledeci nacin: ~ v 1 RH ( 1 m2 1 ) n2 61.Anoda je za oko 0.koje se nazivaju stacionarne ili disketne. U cemu je njegov doprinos? *Elektronska cev je evakuisana I napunjena ziviom do pritiska od Pa. Zamenjen je Raderfordovim modelom.moment impulsa elektrona zadovoljava svedeci uslov: L mvn rn n .2. Ukratko opisati Stern-Gerlahov eksperiment. Kada je atom neutralan onda je naelektrisanje jezgra jednako zbiru naelektrisanja elektrona koji ulaze u sastav atoma.Postoji I sopstveni moment impulsa elektrona I sopstveni magnetni moment elektrona  p ms .Celokopno pozitivno naelekrisanje atoma i sva njegova masa skoncenrisani su u veoma maloj zapremini koja se naziva atomsko jezgro. Sta su atomski spektri? Koje su serije u spektru atoma vodonika? * *Serije u spektru atoma H su:Lajmanova. Na tim orbitama.Eksperiment je izveden tako sto se u vakuumsku cev stavi komadsrebra.Takva rotacija elektrona naziva se spin elektrona.Rezultat ovog ogleda je da elektroni atomima zive mogu predate samo tacno odredjene iznose energije. U tu sferu su utisnuta izolovana negativna naelektrisanja.… . kruže elektroni.vektora  E moguće samo u jednoj ravni. ~ = broj talasa po jedinici dužine RH= Ridbergova const 60.5V na vecem potencijalu od kolektora.Elektoni izmedju anode I katode se ubrzavaju usled termoelektronske emisije. Energetski spektar atoma po ovom modelu je kontinualan.Ako je kineticka energija elektrona u momentu nailaska na anodu veca od 0. Nabrojati kvantne brojeve i vrednosti koje im mogu biti dodeljene.Kad se Ag zagreje dolazi do isparavanja I njegovi atomi izlecu u razlicitim pravcima. 59. Kako glasi Paulijev princip iskljucivosti? *Paulijev princip iskljucivosti glasi : U jednom atomu ne mogu da postoje dva elektrona sa jednakim vrednostima sva cetiri kvantna broja.…. ~ 1 RH ( 1 22 1 ) n2 n=3. oko pozitivno naelektrisanog jezgra čije je naelektrisanje Z e . Pretpostavio je da se elektroni kreću oko jezgra po kružnim orbitama poluprečnika r..Breketova. Prema ovom modelu.Tako je Borova teorija potvrdjena. 63.koji moze da se zagreva. 57. 67.  Ls *Rezultat Stern-Gerlahovog eksperimenta proizilazi da je projekcija sopstvenog magnetnog momenta p smz elektrona jednaka Borovom magnetonu: 66.2. III)Prelaz elektrona sa jedne na drugu orbitu uslovljen je emisijom ili apsorbcijom kvanta energije. Kako glase Borovi postulati? *I)Elektron u atomu se ne moze kretati po bilo kojoj orbiti vec po orbitama tacno odredjenog poluprecnika. Magnetni spinski kvantni broj ms = +½.Kada atomi prodju kroz jednu dijafragmu prolaze I kroz drugu I tako se dobija snop atoma u istom smeru. koje su pozitivno naelektrisane i pozitivnih delova atoma. 62.. Ukupno negativno naelektrisanje jednako je pozitivnom naelektrisanju sfere.4. polovi elektromagneta N i S I staklena plocakoja sluzi za zaklon. Objasniti Tomsonov model atoma. Sta je on pokazao? *Stern-Gerlahov eksperiment je pokazao potvrdu prostornog kvantovanja. Sta je spin elektrona? Cemu je jednak sopstveni moment impulsa? *Zbog toga sto je elektron naelektrisan.  p ms  g s Ls .Pasenova.Izmedju katode I anode koja je u obliku resetke prikljucen je napon U1 koji se moze menjati po vrednoscu. Kada je on napušten? Prema ovom modelu atom predstavlja sferu prečnika reda 10 10 m koja je pozitivno naelektrisana.5. Sta je prostorno kvantovanje? *Prostorno kvantovanje je kada vector momenta impulsa elektrona orjentacije u prostoru za koje projekcija moze imati samo takve  L na pravac z spoljasnjeg magnetnog polja 10 2  L L z vektora ima kvantovane vrednosti.1. i šta oni predstavljaju? Radijus jezgra atoma je rastojanje od centra jezgra do njegove površine. Glavni kvantni broj n = 1. Orbitalni kvantni broj l = 0.9eV I to je najmanji moguc iznos energije koji moze apsorbovati atom zive u osnovnom stanju. 64. -½ 68. Napisati izraz za talasnu dužinu svetlosti iz spektra atoma vodonika.Kulonova sila jednaka je centrifugalnoj.Time je dokazano prostorno kvantovanje. ±2. Energija sistema je najveća kad se elektron nalazi na najudaljenijoj orbiti od jezgra. Šta je radijus jezgra atoma? Šta su atomski i maseni broj. II)Pri kretanju po stacionarnim orbitama se niti apsorbuje energija. Atomski broj je broj . vrednosti od 4.Onda dijafragme propustaju jedan uzan snop.(n-1) Magnetni kvantni broj ml = 0 ±1. Skretanje pod malim uglovima je posledica prolaska alfa-čestica pored tog pozitivnog naelektrisanja. mogu s eostvariti ako svetlost prolazi kroz sredinu koje su anizotropne u odnosu na električne oscilacije. Ukratko opisati Frank-Hercov ogled. 65. 58.Eksperiment pokazuje da se snop cepa na dva dela pa se umesto jedne slike proreza dobijaju dve slike.sa takvim kretanjem postoji mogucnost postojanja sopstvenog magnetnog polja elektrona. ±l .Pfundova. jer se ispostavilo da ne može da opiše stvarno ponašanje atoma.…. Rasejavanje alfa-čestica pod većim uglovima uslovljeno je interakcijom između alfa-čestica. Objasniti Raderfordov eksperiment i model atoma.dve dijafragme sa uskim prorezima sirine od 10 do 20 m .5 eV on ice savladati koceci napon I stici do kolektorapri cemu ce galvanometer registrovat i struju.elektroni koji osciluju oko svojih ravnotežnih položaja.3.

izvor raspada. Kako glasi zakon radioaktivnog raspada? Predstaviti ga grafički. Sta su alfa-cestice.Sta je period poluraspada? Sta je aktivnost radioaktivnog izvora? Koja je njena jedinica u SI? Vreme raspada za koje se raspadne polovina prvobitnog broja jezgara naziva se vreme ili period poluraspada.akt. 73. vreme zivota pozitrona je reda nanosekunde. ovisno o vrsti radioaktivnog izotopa koji ih emituje. Veličina Zmp + (A – Z) mn – mj . a Nt 74. Radioaktivna ravnoteza Kao sto znamo se jezgra radioaktivnog elementa se raspadaju uz emisiju alfa. 72. Ovaj proces se naziva anihilacija i moze da posluzi za detekciju pozitrona.β i γ-zračenja mogu emitovati 1 ili 2 protona. . odnosno energija koja povezuje nukleone u jezgro naziva se energija veze. 70. gde je No broj jezgara u trenutku t = 0 . mn i mj odgovarajuće mase protona. Nabrojati njihove cestice. 76.51 MeV.cestice) ili pozitrona (β+ cestice). Šta je energija veze.deluju na malim rastojanjima reda 10-15m . neutrona i jezgra. Nt = No broj neraspadnutih jezgara posle vremena t . primer: 77. Model Fermijevog gasa polazi od pretpostavke da se nukleoni u jezgru kreću nezavisno. Nabrojati osnovne karakteristike nuklearnih sila. Beta-cestice cini snop elektrona (β. beta ili gama zracenja. Ako iz jezgra radioaktivnog elementa izađe alfa-čestica onda nastaje novi element koji ima za dve jedinice manji redni broj i za četiri jedinice manju atomsku masu od elementa iz kojeg je nastao.imaju neelektričnu prirodu (podjednako deluju na protone i neutrone ). Broj radioaktivnih jezgara dN koji se raspadne za vremenski interval dt proporcionalan je broju prisutnih jezgara N i vremenskom intervalu dt : dN = – λNdt . dok se broj nukleona u jezgru A naziva maseni ili nuklearni broj. A = Z + N . Navesti 3 modela jezgra i opisati jedan od njih. Jezgra novonastalog elementa mogu biti stabilna ili radioaktivna. pa i srednjim energijama eksitacije. Domet u vazduhu im je od 2 do 9 cm. Alfa-čestice su jezgra helijumovih atoma.zavise od orijentacije spinova nukleona koji sačinjavaju jezgro. Sta su beta-cestice. .spadaju u grupu sila jake interakcije. 71. . Kod veštačke radioaktivnosti jezgra. Pomoću ove statistike određuje se energetsko stanje u jezgru i njihova raspodela (širina i gustina). . Šta je prirodna. T-period pluraspada λ-konstanta radioaktivnog raspada N-broj atoma t-vreme 75. 76. Ove dve cestice naelektrisane su istom kolicinom naelektrisanja suprotnog znaka. One se razlikuju po vremenu zivota. izuzev za obrazovanje potencijalne jame. Nuklearne sile između nukleona su zanemarljive. N – broj neutrona u jezgru 69. P ozitron zahvata elektron pri cemu nastaju dva gama-kvanta energije od po 0.ispoljavaju pojavu zasićenja. Model kapi. Jedinica za aktivnost je bekerel (Bq) i predstavlja jedan raspad u sekundi. Kako su nukleoni fermioni (spin jednak ħ/2) oni podležu Fermi-Dirakovoj statistici. pored α. Ako se u ovako zamišljeno jezgro nukleoni kreću haotično .Nabrojati njihove osobine. jezgro se može razmatrati na osnovu statističkih zakonitosti. model orbita i model Fermijevog gasa. a šta veštačka radioaktivnost? Pod prirodnom radioaktivnošću podrazumeva se spontani prelaz jednog atomskog jezgra u drugo praćen emisijom različitih oblika radioaktivnog zračenja (α i β-čestica i γ-zračenja).po intenzitetu su znatno veće od gravitacionih i elektromagnetnih. Pomoću modela Fermijevog gasa mogu se objasniti mnoga svojstva jezgra pri niskim. . Aktivnost radioaktivnog izvora predstavlja brzinu kojom se taj rad. a šta defekt mase? Energija koja se oslobađa pri obrazovanju jezgra. Dok elektroni mogu da budu slobodni neograniceno dugo.protona u jezgru Z i predstavlja broj naelektrisanja. gde je λ konstanta radioaktivnog raspada i predstavlja karakterističnu veličinu za svaki radioaktivni element. Uslucaju da su jezgra potomka radioaktivna i da se raspadaju brzinom kojom se raspadaju jezgra polaznog elementa dolazi do radioaktivne ravnoteze. . naziva se defekt mase gde su mp . .

a takodje se emituju i neutroni i gama.78. Na primer. Šta je elektronski zahvat? Koji su uredjaji za ubrzavanje naelektrisanih čestica? Elektronski zahvat je pojava da jezgro apsorbuje elektrn iz K. Sta su gama zraci?Nabrojati njihove osobine Eksperimentalnmo je pokazano da se gama-zracenje ne javlja kao samostalni oblik zracenja.Ovakve reakcije se mogu ostvariti bombardovanjem teskih jezgara neutronima. protonima. Ta rastojanja su reda 10 na -15m. usled cega proton prelazi u neutron i emituje se neutrino Novonastalo jezgro se obicno nalazi u pobudjenom stanju. 82. energije koja se oslobodi pri fisiji urana mase od 1gr iznosi oko 10 na 11 J ili 20MWh. Za sada smo obradili dve vrste ovih uredjaja. Moze doci do cepanja na dva jezgra koji se nazivaju fragmenti.kvanti. tj. Pracen je oslobadjanjem velike kolicine energije. kao sto su uran. Nuklearna fuzija? Nuklearna fuzija predstavlja oslobadjanje energije pri spajanju lakih jezgara u jezgro vece atomske mase. oni mogu da izazovu fisiju jezgara tako da nastaje samoodrzavajuca fisija koja se naziva lancana nuklearna reakcija. 83. alfa. a takodje se pojavljuje i pri nuklearnim reakcijama. plutonijum i dr. Prelazom u osnovno emituje se gama-kvant. Sta je nuklearna fisija? Nuklearna fisija predstavlja cepanje atoma na dva jezgra. i gama-kvantima. Najcesce se ta apsorpcija vrsi sa K-nivoa.To zahteva da se jezgra nadju na takvim rastojanjima na kojima su privlacne nuklearne sile vece od odbojnih elektrostatickih sila. Da bi se ostvarila fuzija potrebno je da se savladaju odbojne elektrostaticke sile izmedju jezgara koja ucestvuju u ovom procesu. Proces fuzije moze se ostvariti na dva nacina i to ubrzanjem jezgara pomocu akceleratora ili njihovim zagrevanjem. Gama zracenje je elektromagnetne prirode i njegov spektar je linijski.Kako glasi zakon apsorpcije zracenja? Apsorcija γ-zracenja u sredini kroz koju to zracenje prolazi vrsi se po sledecem zakonu: = Gde je intenzitet γ-zracenja iz datog izvora pre prolaska kroz materijal. Opsta sema po kojoj se vrsi elektronski zahvat moze se prikazati na sledeci nacin: Uredjaji koji se koriste za ubrzavanje naelektrisanih cestica se najcesce nazivaju akceleratori. njegov intenzitet posle prolaska kroz materijal debljine d i µ-koeficijent apsorpcije. To su Linearni akcelerator i Ciklotron 81. 80. deutronima. L ili M nivoa. 79. .Prilikom bombardovanja jezgara teskih elemenata. Takav spektar gama-zracenja predstavlja jedan od najvaznijih dokaza postojanja diskretnih energetskih stanja atomskog jezgra. Ovaj tip nuklearne reakcije je egzotermni. Ova energija je oko 10 na 6 puta veca od energije koja se oslobodi pri sagorevanju 1kg uglja.cesticama. vec prati emisiju alfa i beta cestica. Sta je lancana reakcija? Posto se pri fisiji jezgara oslobadjaju neutroni.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful