P. 1
Fizika - skripta elfak 2011

Fizika - skripta elfak 2011

|Views: 432|Likes:

More info:

Published by: МилошМитић on Oct 22, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/27/2014

pdf

text

original

1.

1)

2. 2)

3. 3) 4. 4)

Nabrojati osnovne fizičke veličine i jednice SI? dužina {metar(m)}, masa{kilogram(kg)}, vreme {sekunda(s)}, jačina električne struje {amper(A)}, termodinamička temperature {kelvin(K)}, svetlosna jačina{kandela(cd)}, količina materijala{mol(mol)} Kako se dele fizičke veličine, obrazložiti? Dele se na osnovne i izvedene. Osnovne se ne definišu formulama već opisom njihovog merenja i biraju se na međunarodnim konferencijama, dok se izvedene definišu iz osnovnih pomoću fizičkih zakona. Sta je predmet kinematike? Predmet kinematike je kretanje tela ne uzimajući u obzir uzroke koji dovode do tog kretanja. Veličine kod kinematike su put, brzina, vreme i ubrzanje. Kako se definiše srednja brzina materijalne tačke? Srednja brzina se definiše kao količnik pomeraja tela i vremena za koje je izvršilo pomeraj. x

Vsr

t

5. 5) 6. 6)

Napisati izraze za trenutnu brzinu i ubrzanje kod promenljivog paravolinijskog kretanja, nabrojati vrste pravolinijskog kretanja.

Vtr

x, atr t

V t

, uniformno i promenljivo kretanje

Grafički prikazati preĎeni put i brzinu u funkciji vremena kod jednako promenljivog pravolinijskog kretanja. Brzina zavisi od vremena linearno, dok pređeni put zavisi po kvadratnoj funkciji.

7.

Napisati izraze za trenutnu brzinu i ubrzanje kod krivolinijskog kretanja, šta je tangencijalno a šta normalno ubrzanje, koliko je ukupno ubrzanje ?

7)

V tr

dx, a tr dt

d V . Tangecijalno ubrzanje je ubrzanje koje deluje u pravcu brzine dt

8. 8)

9.

i utiče na intenzitet brzine dok normalno ubrzanje deluje normalno na brzinu i utiče na njen pravac i smer. Ukupno ubrzanje je vektorski zbir ova dva ubrzanja a intenzitet mu je koren zbira njihovih kvadrata. Koje je to kružno kretanje i šta je period kružnog kretanja? Kružno kretanje je ono kod kog postoji tačka u sistemu od koje je u bilo kom trenutku telo konstantno udaljeno (centar kružnice) iliti kreće se po kružnici. Period kružnog kretanja je vreme potrebno telu da jednom opiše kružnicu. Definisati veličine kod kružnog kretanja koje su analogne brzini i ubrzanju kod pravolinijskog kretanja i navesti njihove jedinice u SI. Brzini je anologna ugaona brzina {

9) 10. 10)

( ) }, a ubrzanju ugaono ubrzanje { s

}.

s2

Definisati kosi hitac i napisati izraze za maksimalnu visinu i domet kosog hic. Kosi hitac je kretanje tela kome je zadata početna brzina, čiji ugao pravca nije normalan o odnosu na podlogu, a zatim prepušteno uticaju gravitacione sile.

H max
11. 11)

Vo2 , x 2 g max

2Vo2 cos( ) sin( g

)

Vo2 sin( 2 ) g

Šta je domet kosog hica i pod kojim uslovom je maksimala? Domet kosog hica je rastojanje koje telo pređe po horizontali kada je u visini sa tačkom iz koje je počelo kretanje. Maksimalna je pod uslovom da je telo izbačeno pod uglom od 45 u odnosu na horizont. Sta je predmet dinamike ? Predmet dinamike je proučavanje veze između kretanja tela i uzroka koji dovodi do njegovog kretanja. Kako glase I i III Njutnov zakon dinamike, napisati izraze? I Njutnov zakon - Svako telo teži da ostane u stanju mirovanja ili niformnog pravolinijskog kretanja sve dok dejstvom spoljašnjih sila nije prinuđeno da promeni svoje stanje.
n

o

12. 12) 13. 13)

Fi
i 1

0

III Njutnov zakon - Uzajamno dejstvo dva tela je uvek jednako i suprotno usmereno, odnosno sila akcije i reakcije uvek ima isti intenzitet i pravac a supotan smer. 14. 14)

Fa

Fr

Kako glasi drugi Njutnov zakon dinamike ? Promena impulsa u vremena proporcionalna je sili koja deluje na telo i

vrši se u pravcu te sile. F ma 15. Šta je impuls. a šta impuls sile ? 15) Impuls je vektorska velicina istog pravca i smera kao brzina čiji je intenzitet m puta veći od intenziteta brzine. Impuls sile je vektorska veličina istog pravca i smera kao sila čiji je intenzitet t puta veći od intenziteta sile. 16. Šta je impuls i kako glasi zakon održanja impulsa za zatvoreni i otvoreni sistem ? 16) Impuls je vektorska veličina istog pravca i smera kao brzina čiji je intenzitet m puta veći od intenziteta brzine. Vektorski zbir impulsa tela koji čine zatvoreni

21. 18. Ftrs = s Fn d Ftrd = F// Fn max Q sin( ) Ftrs Fn Q cos( max ) s Zamenom izraza (4) i (3) u izraz (1) za statičkog trenja se dobija Prema tome. ne menja se u toku vremena. Njegova ukupna energija E jednaka je njegovoj potencijalnoj energiji Ep m g h . F (=) N. poseduje je svako telo Ep m g h 24. navesti jedinicu za silu u SI i nabrojati vrste sila u prirodi ? 17) Sila je uzrok promene stanja kretanja tela ili njegovoj deformaciji.vektor puta Jedinica za rad je [ Rad u opštem slučaju je:  F  A   F B .promena energije A . 20) Ako se telo nalazi na strmoj ravni čiji se nagib može menjati. koeficijent statičkog trenja jednak je tangensu ugla tan( max ). a sila dinamičkog Ftrd = d Fn . čistoće i hrapavosti dodirnih površina.elementarna dužina 22. Et . Naime. od čega ona zavisi a od čega ne ? 19) Eksperimentalno je dokazano da se sila statičkog trenja Ftrs može izraziti kao d .vektor sile N m J  dA F ds ] (džul) . U prirodi postoje gravitacione. 17. U kojim vidovima se javlja mehanička energija? 23) Javlja se kao: 1. ima pravac poluprečnika i smer ka centru. električne. Na sličan način može se odrediti koeficijent dinamičkog trenja. Promena impulsa otvorenog sistema jednak je impulsu rezultantne sile. Statički koeficijent trenja je veći od dinamičkog. Vektorski zbir impulsa tela koji čine otvoren sistem u toku kretanja ne ostaje konstantan. Rad je skalarna veličina definisana 2-ma vektorskim veličinama. čemu je jednako ? 18) Centripetalno ubrzanje deluje na telo kada se kraće po kružnici.rad . B .sistem u toku kretanja ostaje konstantan. Ugao max ) se povećava sve dok telo ne počne da klizi. Kada se telo . za održavanje njegovog uniformnog kretanja potreban je manji ugao strme ravni .const. at V2 r 19. pa se koeficijent dinamičkog trenja može max izraziti kao d tan( ) . 20. Pokazati kako se pomoću strmme ravni odreĎuje koeficijent trenja « mi » izmeĎu podloge i tela. pri kome počinje klizanje tela po strmoj ravni. Kinetička – predstavlja meru mehaničkog kretanja tela k Ek m v2 2 2. težina tela se može razložiti na komponentu F F// duž strme ravni i normalnu komponentu Fn .sila ds . sile jake i slabe interakcije. U tom trenutku (granicni ugao komponenta težine F jednaka je sili statičkog trenja (1) (2) (3) (4) F Ftrs .teorema energije i rada  F dA . Potencijalna – energija mirovanja. 24) U zatvorenom sistemu tela između kojih deluju samo konzervativne sile mehanička energija se održava tj. Kako glasi zakon održanja energije? Navesti primer. 21) Mehanički rad je mera dejstva odgovarajuće sile. kada se zanemari sila trenja sa vazduhom.elementarni rad  E . kada telo počne da klizi niz strmu ravan. Čemu je jednaka sila trenja. max . Koja je veza izmeĎu rada i energije ? 22) Rad opisuje promenu energije  E k A . Oba koeficijenta zavise od vrste materijala.koeficijent proporcionalnosti (konstanta) 23. Kada i kako na telo deluje cetripetalno ubrzanje. U oba izraza s i Ftrs = s n predstavljaju koeficijente statičkog i dinamičkog trenja. Kako se definiše rad u mehanici i koja je jedinica za rad u SI? Napisati izraz za rad u opštem slučaju. Šta je sila. Et Ek Ep Primer: Slobodno padanje tela bez početne brzine.

pusti da pada. Pri termickom naprezanju. njena zapremina se smanjuje tj. Anomalija vode se ogleda u tome da pri zagrevanju od 0 c do 4 c umesto da dolazi do porasta. odakle je l formulu dobija se F S Ey t gde je F S normalan napon koji odgovara termickom naprezanju. 1 A . 27. Šta je snaga? Koja je jedinica za snagu u SI? 25) Snaga predstavlja brzinu vršenja rada. 25. 39. termicki koeficijent zapremisnkog sirenja je negativan u tom intervalu pa se samim tim i gustina povecava sa porastom temerature. V 0c 2 3 0 V0 (1 l 0 duzina stapa na temperaturi t 0 0 c t ) gde je V 0 zaperemina tela na temperaturi 40. odnosno sto je veca temeratura to je gustina tela manja. Ukupna P 26. onda bi doslo do istezanja ili sabijanja sto se moze izracunati Hukovim zakonom: F SE y l l . Šta je moment inercije i kako se izražava? Koja mu je jedinica u SI? 28) Moment inercije predstavlja količnik mase tela i kvadrata radijusa kružne putanje. Kako se formira Celzijusova skala? Kako je povezana Celzijusova skala sa Kelvinovom skalom? 38) U Celzijusovoj skali prava tacka je tacka topljenja leda tj. Definisati moment impulsa i matematički interpretirati zakon održanja momenta impulsa. Idealno neelastične 3. odnosno momenta sile Intezitet momenta sile je jednak proizvodu te sile i radijusa (nepoznat ostatak) 28. kada stap ne bi mogao da se skuplja ili izduzi. ta se dešava sa gustinom čvrstih i tečnih tela pri zagrevanju ? Šta je anomalija vode ? 40) gde je 0 gustina tela na 0 stepeni. Iz izraza se vidi da je gustina tela obrnuto 1 t proporcionalna temperaturi tela. Kako su povezani toplotni koeficijenti linearnog. ravnotezna ravnotezna temeratura smese ciste vode i leda na nomalnom atmosferskom pritisku. Matematička interpretacija zakona o održanju momenta impulsa glasi: Moment impulsa zatvorenog sistema se održava odnosno ne menja se u toku vremena L m v r  L const 38. 41. Napisati izraz za termičko naprezanje materijala. Ek m v2 2 . Šta je sudar. Kad bi stap mogao l t . 30) Moment impulsa L predstavlja proizvod rastojanja r materijalne tačke od ose rotacije I  const i njenog impulsa. Šta je idealni gas ? 42) Kod gasova smatra se da je zapremina molekula gasa zanemarljiva u odnosu na zapreminu suda u kome se gas nalazi. Napisati izraze za promenu dužine i zapremine čvrstih materijala pri zagrevanju. površinskog i zapreminskog širenja čvrstih tela? 39) a l l 0 (1 (t t 0 )) l 0 (1 t) gde je l je duzina stapa na temeraturi t . Pozitivna nula se kod Celzijusa nalazi na -273 stepena dok je kod Kelvina na 0 K. Druga tacka je temperatura kljucanja vode na normalnom atmosferskom pritisku. Sa Celzijusove skale se prelazi na Kelvinovu tako sto se broju iz prve C-skale doda 273. 42. Delimično elastične Za idelano elastične važi: zakon održanja energije i zakon održanja impulsa Kod neelastičnih važi: zakon održanja impulsa +ostatak energije se oslobadja kao toplota ili neka druga vrsta energije. Definisati moment sile? 27) Rotaciono kretanje tela je kretanje oko svoje ose gde svaka tačka tela obavlja kružno kretanje od ose rotacije.[W t J ] s Jedinica za snagu W (vat) s  M   F r I m r2 M Ek I što predstavlja II Njutnov zakon za rotaciono kretanje [ kg m ] 29. Kako se izražavaju kinetička energija rada i snaga kod rotacionog kretanja? 29) Kinetička energija I 2 2 Rad kod rotacionog kretanja je kada podelimo sa A M d M dt dA Md dt dA dt Snaga se izražava Odnosno P M Q t Q t dA dt P dQ dt P M 30. koje vrste sudara postoje i koji zakoni važe za njih? 26) Sudar predstavlja susret (interakciju) dva tela koji traje voma kratko ( 10 do 10 6 ) Sudari se dele na: 1. Zamenom ove u prvu da se skuplja promena njegove duzine bila bi l l t . njegova potencijalna energija se smanjuje na račun kinetičke energija u bilo kojoj tački ostaje ista. Prva tacka je na 0 dok je druga na 100 stepeni. 41) Ako se na bilo koji nacin spreci termicko sirenje tela dolazi do njegovog termickog naprezanja. Zanemaruju se medjumolekularne sile a sudar izmedju molekula gasa i zidova se . Idealno elastične 2.

zapremina i temperatura gasa. Jedan mol bilo kog gasa pri normalnim uslovima zauzima zapreminu Vm 23 22. a šta moralni specifični toplotni kapacitet ? Kojim se jedinicama SI izrašavaju ? 45) Specificni toplotni kapacitet predstavlja odnos toplotnog kapaciteta i mase tela. Molarni specificni toplotni kapacitet predstavlja kolicinu toplote potrebnu jednom molu materijala da povisi temperature za jedan stepen ili Kelvin i definise se kao n C 46) cM tj. R je gasna konstanta a T je temperature gasa. J C( ) molK kgK . 43. gustina se povecava i onda struji nanize. c( Q mc(t2 t1 ) ) J .41 10 3 m 3 i sadrzi isti broj cestica a to je Avogadrov broj Na 6. S povrsina normalan na pravac prostiranja toplote i dt dx temperaturni gradijent. dvostrukog oscilatornog kretanja molekula. Gej-Lisakov : Pri konstantnom pritisku zapremina gasa je proporcionalna termodinamickoj temperaturi ili termodinamickoj temperaturi ili V T P T const . konstanta proporcionalnosti i T temperatura tela. 48. 45. koeficijent toplotne provodljivosti. gde je dQ d trenutna brzina prenosenja toplote. kapacitet materijala predstavlja kolicinu toplote koja je potrebna za zagrevanje jednog kilograma materijala za 1 ili 1K. Kako se odvija prenošenje toplote zračenjem? 50) Prenosenje toplote zracenjem vrsi se posredstvom elektromagnetnih talasa koje zrace zagrejana tela. strujanjem (konvekcijom) i zracenjem (radijacijom). Nabrojati osnovne načine prenošenja toplote. m je masa tela a c 47. T redom pritisak. Kako se odvija prenošenje toplote strujanjem ? 49) Prenosenje toplote strujanjem nastaje strujanjem nekog fluida oko cvrstog tela. Polozaj materijalne tacke odredjen je sa tri koordinate a polozaj krutog tela sa 6. 2. 44) Klapejron-Mendeljejeva jednacina : pV m RT odakle proizilazi pV R nRT gde su P. Ukupan pritisak u sudu jednak je zbiru parcijalnih pritisaka prisutnih gasova. Sarlov. Cemu je jednaka unutrasnja energija gasa? Opisati stepene slobode. 1. Unitrsnja energija gasa predstavlja zbir energija haoticnog kretanja mikrocestica sistema i energije njihovog medjusobnog dejstva. 46. Broj stepeni slobode predstavlja broj nezavisnih velicina koje odredjuju polozaj sistema u prostoru. S povrsina tela. const . Ako njihove temperature nisu iste onda dolazi do razmene toplote izmedju njih. top. Avogadrov i Daltonov. gde je E emisiona moc tela. Šta je specifični toplotni kapacitet. Napisati jednačinu stanja idealnih gasova. gde je n broj molova gasa. svaki gas deluje sopstvenim pritiskom nezavisno. 50. Broj molova racuna se kao kolicnik mase i molane mase gasa.02 10 mol 1 . Talasna duzina zracenja zavisi samo od temperature na kojoj se telo nalazi a ne od razlike njegove i temperature okoline kao sto je slucaj kod provodjenja i strujanja. V . 48) dQ d S dt dx . Napisati osnovnu kalorimetrijsku jednačinu. Kod zracenja energija prelazi u energiju zracenja koja se na drugom telu apsorbuje i ponovo prelazi u toplotu. 44. e emitovnost tela. Sarlov : Pri konstantnoj zapremini pritisak gasa je proporcionalan Avogadrov :U jednakim zapreminama idealnih gasova. Kako glase osnovni zakoni idealnih gasova ? 43) Osnovni zakoni idealnih gasova su Bojl-Mariotov. gde je Q kolicina toplote koje je telo predalo ili primilo prilikom promene je specificni toplotni kapacitet. Toplotni kapacitet se definise kao kolicnik primljene toplote i povecanja temperature. Definisati molarni i specijalni toplotni kapacitet nekog materijala i koja je veza izmedju njih? Spec. E e T 4 .smatra savrseno elasticnim. Ako je veca temperatura tela onda se fluid u njegovoj blizini zagreva i gustina mu se smanjuje pa fluid struji navise. Napisati izraz za Furijeov zakon provodjenja toplote.a je stepen slobode translatornog. Apsolutno crno telo ima emitovnost e 1. 47) Toplota se prenosi : provodjenjem (kondukcijom). tt temeratura povrsine tela i tf temperatura fluida. kao da dugi gasovi nisu prisutni. Daltonov : U smesi gasova koji medjusobno ne reaguju hemijski. i je zbir stepena slobode rotacionog i . nalazi se isti broj molekula (atoma). u suprotnom fluid se hladi. 49. temperature sa t1 na t 2 . n je broj molova gasa a je univerzalna gasna Vm je zapremina koju zauzima jedan mol bilo kog gasa pri normalnim uslovima. . proizvod specificnog toplotnog efekta i molarne mase. m je masa gasa a M je molarna masa. konstanta. Gej-Lisakov. h koeficijent prelaza toplote sa povrsine tela na fluid. Bojl-Mariotov zakon : Pri konstantnoj temperaturi zapremina date kolicine gasa obrnuto je srazmerna pritisku ili PV const . qc dQ d hS (tt t f ) gde je qc brzina prenosenja toplote. na istoj temeraturi i istom pritisku.

Cemu je jednak rad gasa pri promeni njegove zapremine? Pokazati na primeru izobarnog i izotermnog procesa. n je broj molova gasa a dT je promena temperature. Kako se definisu specificni toplotni kapaciteti pri konstantnoj zapremini i konstantnom pritisku? Od cega oni zavise i koja je veza izmedju njih? Prema prvom principu termodinamike Ako se gas zagreva pri konstantnoj zapremini. 5. top. Iz prvog principa termodinamike proizilazi da je za adijabatski proces dA=-dU tj. M je molarna masa materijala. m je masa materijala. do ako je zavisnost pritiska 6. pa zamenom druge formule u prvu dobija se Ako se gas zagreva pri konstantnom pritisku onda je po prvoj formuli odnosno . Definisati adijabatski proces. jedan deo trosi na povecavanje unutrasnje energije ∆U. gde je dQ promena kolicina toplote. 3. Q=∆U+A. Izobarni proces. jer je 4. Kolicina toplote dovedena izolovanom sistemu. 8. δA beskonacno mali rad i δQ beskonacno mala kolicina tolote. U prirodi ne postoi ovakav proces ali im se po svojim osobinama priblizavaju procesi koj se brzo odvijaju (sirenje zvuka). i onda se gornja formula svodi na: ). a za male promene izraz glasi dQ=dU+dA ili δQ=dU+δA (gde je dU beskonacno mala promena unutrasnje energije sistema. rad spoljasnjih sila jednak je nuli ( pa se kolicina toplote dovedena gasu trosi samo na povecanje njegove unutrasnje energije. napisati izraz i nacrtati grafik.Molarni spec. Rad gasa pri njegovom izotermnom sirenju od zapremine V1 do zapremine V2 dat je izrazom 6. spoljasnji rad vrsi se na racun unutrasnje energije sistema. a ostatak na rad A koj sistem vrsi nad okolnim telima. Pod adijabatskim procesom podrazumeva se promena stanja sistema bez razmene toplote izmedju njega i okoline. kapacitet predstavlja kolicinu toplote koja je potrebna za zagrevanje jednog mola materijala za 1 ili 1K. Prema prvom principu termodinamike nemoguce je konstruisati masinu koja bi stvarala energiju ni iz cega (perpetuum mobile prve vrste je nemoguc). . Rad gasa pri njegovom izobarnom sirenju od zapremine V1 do zapremine V2 dat je izrazom Izotermni proces. 7. Definisati I princip termodinamike. Koliki rad izvrsi gas pri sirenju od zapremine od zapremine data izrazom p(V)=3V.

Izvseni rad u toku ciklusa je A=Q1-Q2. Kakve su to linearne harmonijske oscilcije? Nabrojati harmonijske oscilatore. Toplotne masine rade tako sto se od rezervoara vise temperature T1 (grejac). u toku ciklusa oduzima kolicina toplote Q1. Linearne harmonijske oscilacije su oscilacije kod kojih se elongacija u toku vremena menja po sinusnom ili kosinusnom zakonu. ili: I na kraju se dobija: 10. Harmonijski oscilatori: 1)telo obeseno o elasticnu oprugu 2)sistem koji vrsi torzione oscilacije. Cemu je jednak koeficijent korisnog dejstvaovog procesa? Koeficijent korisnog dejstva u ovom slucaju mozemo izraziti kao: Primenjujuci izraz za adijabate dobija se . Ovaj princip proizilazi iz analize rada toplotnih masina. Nacrtati Karnoov kruzni proces. a rezervoaru sa nizom temperatutom T2 (hladnjak) predaje kolicina toplote Q2.Kod adijabatskog sirenja promene u gasu izrazavaju se preko Puasonovih j-na . Napisati resenje j-ne njegovih neprigusenih oscilacija i predstaviti graficki tu zavsinost. 9. (Karno) Toplota ne moze spontano prelaziti sa tela nize na telo vise temperature (Klauzijus) U prirodi je nemoguc proces kod kojeg bi se celokupna toplota pretvorila u rad (Plank) tj. . Cemu je jednak koeficijent korisnog dejstva kod bilo kog kruznog procesa? Postoji nekoliko definicija drugog principa termodinamike: Koefijent korisnog dejstva toplotne masine odredjen je samo temperaturom grejaca i hladnjaka. nemoguc je perpetuum mobile druge vrste. torziono klatno 3)fizicko klatno 4)matematicko klatno 11.Skicirati jedan linearni harmonijski oscilator. T1-veca temperatura (grejaca) T2-niza temperatura (hladnjak) 10. . Opisati drugi princip termodinamike.

a amplituda u pocetku posmatranja oscilovanja (t=0). Ovako nastale oscilacije se nazivaju prinudnim oscilacijama. 15.12. tada se impuls (poremecaj) i mesta zgusnjavanja i razredjivanja sredine neprekidno sire u prostoru. Kako se vrši prenošenje mehaničkih talasa?(impulsi=talas) Prostiranje jednog impulsa kroz sredinu i zatim sukcesivno uspostavljanje ravnoteznog polozaja cestica vrsi se odredjenom brzinom c koja zavisi od osobina sredine. Ako Cestice elasticne sredine neprekidno osciluju pod dejstvom neke spoljasnje periodicne sile sinusnog karaktera. Napisati j-nu kretanja kod prigusenih oscilacija. kao i njeno resenje. Ova pojava se takodje moze zapaziti kod niza identicnih kuglica poredjanih u . Pod brzinom c se nesme podrazumevati brzina kretanja cestica v. Cemu je jednaka energija linearnog harmonijskog oscilatora? Ukupna energija tela koje vrsi harmonijsko oscilovanje jednaka je zbiru kineticke i potencijalne energije: 13. ono ce se prenositi duz uzeta odredjenom brzinom. kod prigusenih oscilacija. gde je prigusenja. Kako nastaju prinudne oscilacije? Da bi realni oscilator vrsio neprigusene oscilacije neophodno je da mu se izgubljena energija stalno nadoknadjuje. Prenosenje impulsa moze se pratiti na sledecim primerima. jer je . Dakle. je koeficijent proteklo vreme od pocetka oscilovanja do posmatranog trenutka. stacionarno prostiranje poremecaja kroz elasticnu sredinu nazvano je talas ili talasno kretanje. 17. 16. Logaritamski dekrement prigusenja je logaritam odnosa amplituda dve uzastopne oscilacije i racuna se posledecoj formuli u izrazu N predstavlja broj oscilacija koji se izvrsi dok amplituda ne opadne za e puta od pocetne vrednosti. Takva pojava nosi naziv talasni impuls. Napisati izraz i nacrtati grafik promene amlitude linearnog harmonijskog oscilatora sa vremenom. Ako se na jednom kraju zategnutog uzeta izazove oscilatorno kretanje normalno na njegov pravac. 14. a cestice sredina od koje talas polazi talasni izvor. Sta je logaritamski dekrement prigusenja?Napisati izraz. takodje brzinom c. Nadoknadjivanje energije kod mehanickih oscilacija najcesce vrsi neka spoljasnja sila (prinudna sila) koja se menja po sledecem zakonu: gde su Fo i amplituda i kruzna frekvencija oscilovanja prinudne sile.

Kakav je to transverzalni a kakav longitudinalni talas? Kroz koje sredine moze da se prostire jedan a kroz koje drugi tip talasa? -Ako je pravac prostiranja impulsa normalan na prava prostiranja cestica onda je to transverzalan.Jungov modul elasticnosti gustina materijala p – pritisak gasa k – odnos specificnih toplotnih kapaciteta pri konstantnom pritisku i konstantnoj zapremini t . upadna kuglica je donela sredini (nizu kuglica) odredjeni impuls i taj se impuls prosirio kroz sredinu odredjenom brzinom. udari nova kuglica iste mase. -Longitudunalni: . a ako je pravac prostiranja impulsa isti sa pravcem oscilovanja cestica talas je longitudinalan. Napisati izraze za zakone po kojima se vrši odbijanje I prelamanje talasa. U stvari. pri prelazu u drugu sredinu dolazi do . Neka su ta dva talasa zadata jednacinama onda ce rezultujuci talas biti 23. posle kratkog vremena kuglica sa kraja niza ce se odvojiti i kretati istom brzinom kao upadna. 20. pri cemu opada amplituda talasa.. Sta je interferencija talasa? U oblasti poklapanja talasa oscilacije cestica se superponiraju jedna na drugu. Najcesce se posmatra interferencija koherentnih talasa ( iste frekvencije ) i konstantne fazne razlike. Transverzalni talasi se mogu prostirati samo u cvrstim telima a longitudinalni u telima bilo kog agregatnog stanja.brzina prostiranja talasu u gasovima E y . Stojeci talas se obrazuje pri susretu dva progresivna talasa jednakih frekvencija i amplituda. do kraja elasticne sredine. U čemu je razlika izmedju talasnog i oscilatornog kretanja?Objasniti.brzina prostiranja longitudinalnih talasa u cvrstim telima c pk t . 18. ceono.. Ako u ovakav niz kuglica odredjenom brzinom. -Transverzalni: c F c-brzina prostiranja transverzalnih talasa F-sila zatezanja uzeta -linearna gustina Brzina prostiranja transverzalnih impulsa zavisi samo od sile zatezanja uzeta i linearne gustine Impuls se brze prostire ukoliko je uze tanje i sila kojom je uze zatgnuto veca. vrsi se interferencija ili slagaje talasa pri kojem na nekim mestima cestice sredine mogu oscilovati sa vecom amplitudom a na nekim sa manjom amplitudom. 22.Kako se u zavisnosti od gustine sredine kroz koju se prostiru menja brzina transverzalnih i longitudinalnih talasa? Napisati odgovarajuce izraze za brzine prostiranja. Oscilatorno kretanje je periodično kretanje nekog tela ili čestice. S obzirom da jednacina progresivnog telasa zavisi od dve promenjljive ( dve zavisnosti elongacije: pod a) kada je vrednost toku vremena.gustina gasa na temperaturi t Brzina prostiranja longitudinalnih talasa zavisi od osobina materijala. 21. Tj. Oscilatorno kretanje se vrši po nekoj putanji dok je talasno kretanje stacionarno. Pod progresivnim talasom podrazumeva se takav talas koji se prostire u istom pravcu i smeru. idealno uzev. Dakle.nizu. Tamo gde amplituda postane jednaka nuli prestaje sirenje talasa. energija koju prenosi talas predaje se sredini. Zakon odbijanja (refleksija) α=α’ (Upadni ugao jednak je odbojnom uglu) Zakon prelamanja (refrakcija) ---Kada talasni front naidje na granicnu povrsinu koja razdvaja dve sredine u kojima je brzina prostiranja talasa razlicita. odnosno u tom vremenskom trenutku se posmatra zavisnost elongacije od koordinate 19. c Ey ----. 24. pod b) kada je vrednost ) onda postoje i u konstantna i u toj tacki se posmatra konstantna. dok ce ostale mirovati. Napisati jednacinu progresivnog talasa I prikazati je graficki.. kada se ono posle nekog vremena vraća u prvobitni položaj. Šta su stojeći talasi? Kada se oni javljaju? Poseban slučaj interferencije talsa predstavlja stojeći talas... Talasno kretanje nastaje kad oscilacija jedne čestice izazove oscilacije drugih čestica. a suprotnih smerova kretanja.

Talasi sa frekvencijom < 20Hz su Infrazvuk. Formula za racunanje objektivne jac. 26. Po čemu je ljudsko uho ograničeno u prijemu zvuka? Šta je prag čujnosti? Od čega on zavisi? Ljudko uho je ograničeno u prijemu zvuka po frekvenciji i po intezitetu zvuka. Kakvi su spektri Tona i Šuma? Nacrtati njihove spektre. Koji su uslovi za formiranje stojećih talasa kod šipke učvršćene po sredini i u vazdušnoj cevi zatvorenoj na jednom kraju. dok šum predstavlja složeni talas promenljivih frekvenicija I amplitude. Ton ima pravilne oscilacije tj. gde je α upadni a β prelomni ugao zraka u odnosu na normalu na ravan koja razdvaja sredine. I –Intenzitet zvuka ν. Ton ima liniski spektar . ili . Koji su uslovi za formiranje stojećih talasa kod šipke učvršćene na jednom kraju i u vazdušnoj cevi otvorenoj na oba kraj. Skicirati. tečnoj ili gasovitoj). Sa povecanjem temperature brzina prostiranja talasa kroz gas raste sa porastom temperature po zakonu: gde je brzina prostiranja talasa u gasu kada se on nalazi na temperaturi od . Ljudsko uho registruje zvučne talase čije su frekvencije približno od 20 Hz do 20 kHz. Akustika je nauka o zvuku. Objektivna jacina zvuka predstavlja srednju vrednost energije koju prenesu zvucni talasi u jedinici vremena kroz jedinicu povrsine normalne na pravac prostiranja talasa. a šta akustika? Koja je razlika izmedju tona i šuma? Mehaničke oscilacije koje se prostiru u elastičnoj sredini (čvrstoj. 25. dok šum ima kontinualni. Šta je zvuk. a zapažaju se čulom sluha. a sa ν>20kHz ultrazvuk. odredjenu frekvenciju. 29. Ljudsko uho registruje zvučne talase cije su frekvencije priblizno od 20Hz do 20kHz. c je brzina prostiranja zvuka u toj sredini .promene njegovog pravca kretanja. Uslovi za formiranje stojećih talasa kod šipke učvršćene na sredini su: i Uslovi za formiranje stojecih talasa u vazdusnoj cevi zatvorenoj na jednom kraju su: i 30. a sta objektivna jacina zvuka? Napisati izraze. On zavisi od frekvencije. gde je amplituda pritiska. Uslovi za formiranje stojećih t alasa kod sipke ucvrscene na jednom kraju su: i Uslovi za formiranje stojecih talasa u vazdusnoj cevi i otvorenoj na oba kraja su: 32. Prag čujnosti je minimalni intezitet zvuka koji može da registruje ljudsko uho. Sta je subjektivna. Kako se menja brzina prostiranja talasa kroz gas sa promenom temperature? Napisati izraz. Uho je najosteljivije pri frekvencijama o 1500Hz do 3000Hz kada je prag cujnosti reda . n12 je relativni indeks prelamanja druge sredine u odnosu na prvu. nazivaju se zvučni talasi (zvuk). c1 i c2 brzine prostiranja talasa u tim sredinama. Skicirati.Frekvencija 27. zvuka je . a n1 i n2 relativni indeksi prelamanja odgovarajucih sredina u odnosu na vakuum. 28.

Kada zvucni izvor osciluje u zatvorenoj prostoriji slusalac nece cuti samo emitovani zvuk vec I zvuk koji se odbija od povrsina koje slabo apsorbuju zvuk (zidovi. Koliko se promeni subjektivna jacina zvuka. Ovaj ugao je jednak δ=(α1+α2)-(β1+β2) Zakon prelamanja u tacki O bice: sin Najmanje skretanje nastaje za uslov α1=α2.do momenta kada intezitet zvuka opadne na milioniti deo prvobitne vrednosti.Razliciti materijali razlicito absorbuju zvucne talase. Subjektivna jacina zvuka je jacina koja se opaza culom sluha i zavisi od objektivne. za za 34.Opsta formula za izracunavanje u slucaju da se ne trazi velika preciznost je: t V r =0.izvor I prijemnik se krecu jedan u odnosu na drugi.Zbog toga ce se u nekim delovima prostorije zvuk cuti jace. kada se zraci odbijaju od glatkih. ukoliko se objektivna poveca 10000 puta? .gde je Pa zvucna snaga koja se apsorbuje na odredjenoj povrsini. a dalje se krecu nezavisno. S 37. Drugi zakon je zakon nezavisnog prostiranja svetlosnih zraka. brusenih i opticki poliranih povrsina Cetvrti zakon ili zakon prelamanja svetlosti na ravnoj granicnoj povrsini izmedju dve nepokretne. Ukratko opisati Doplerov efekat i napisati opstu jednacinu? Doplerov efekat je promena frekvencije oscilovanja zvucnog izvora. Kako glase osnovni zakoni geometrijske optike? Prvi zakon je zakon pravolinijskog prostiranja svetlosti. Kako se definise vreme reverberacije? Radi bolje definicije I lakseg merenja vremena reverberacije u tehnici je usvojeno da se ono racuna od momenta prestanka rada zvucnog izvora.Imamo nekoliko situacija u zavisnosti od kretanja izvora I prijemnika to su: Kada izvor I prijemnik miruju u odnosu na sredinu.S-ukupna povrsina prostorije zajedno sa predmetima koji se nalaze u njoj. Ova osobina materijala okarakterisana je koeficijentom apsorpcije A. a sta vreme reverberacije? Po prestanku emisije zvuk se I dalje odrzava u prostoriji . Pu ukupna zvucna snaga koja pada na tu povrsinu. Zbog razlicite osetljivosti uha na zvukove razlicitih frekvencija ta zavisnost je veoma slozena i data je izrazom .a gustina sredine. za 60db. A vreme u toku kojeg se jos uvek cuje zvuk po prestanku njegovog emitovanja naziva se vreme reverberacije.Kako se definise koeficijent apsorbcije zvucnih talasa? A= Pa Pu . On se moze formulisati na sledeci nacin: do uzajamnog dejstva dva svetlosna zraka dolazi na mestu njihovog susreta. 36. za stvaranje totalne refleksije koja se koristi kod optickih instrumenata itd. Po čemu je karakteristicno prelamanje svetlosti kroz prizmu? Kod prizme je moguce ostvariti minimalno skretanje zraka (slucaj kada je upadni ugao priblizno jednak prelomnom) pa je samim tim prizma karakteristicna jer se bas to njeno svojstvo moze koristiti za mnoge druge stvari: Za razlaganje polihromatske svetlosti radi dobijanja njenog spektra. Sta je ugao devijacije? Kada je ugao devijacije najmanji? Posle dvostrukog prelamanja zrak skrene za ugao δ. On se odnosi na homogene sredine i jasno se manifestuje pri obrazovanju senke neprovidnih tela.Sta je reverberacija. .tj.koji registruje prijemnik pri njihovom medjusobnom kretanju.Ako izvor konstantno emituje zvucne talase koji zidovi I ostale povrsine slabo apsorbuju. 33.plafon. homogene i izotropne sredine glasi: a) sinusi upadnog i prelomnog ugla odnose se kao brzine prostiranja svetlosti u tim sredinama b) upadni i prelomni zrak leze u istoj ravni sa normalom na granicnu povrsinu koja prolazi kroz tacku preloma 40. odakle dobijamo jednacinu δ= θ(n-1). Ovaj zakon vazi za slucajeve pravilnog odbijanja svetlosti.izvor se priblizava prijemniku koji miruje.Opsta formula je: 39.kada se prijemnik priblizava zvucnom izvoru koji miruje.mogu se obrazovati stojeci talasi u pojedinim delovima prostorije . gde je δ-ugao devijacije.pod). a θ-ugao na vrhu prizme .165 . Treci zakon. gde je k jednako 1 ako se nivo zvuka meri u belima (B) i 10 ako se meri u decibelima (dB).a u nekim slabije. 35. b) upadni i odbojni zrak leze u istoj ravni sa normalom na granicnu povrsinu u tacki upada zraka. je intenzitet zvuka na granici cujnosti a je objektivna vrednost zvuka. koji se naziva ugao skretanja ili ugao devijacije. 41.V-zapremina .Ova pojava se naziva reverberacija. ili zakon odbijanja svetlosnih zraka od odredjenih granicnih povrsina glasi: a) upadni ugao svetlosnog zraka jednak je odbojnom uglu.

. Kako se uzimaju znaci u njoj? Cemu je jednaka zizna daljina? Socivo je tanko ako je njegova debljina mnogo manja od poluprecnika sfernih povrsina koje ga cine. Ukoliko zrak bele polihromatske svetlosti pada na opticku prizmu. Tada razlika ¡ predstavlja meru disperzije. pri prostiranju svetlosti kroz razlicite providne materijale. Kada se taj izraz primeni na obe granicne povrsine dobija se: odakle sledi 48.dobijen je spektar polihromatske svetlosti. Skiciranjem odrediti polozaj lika predmeta koji se nalaze na rastojanju o vecem od f ispred . Prema tome. Skiciranjem odrediti polozaj lika predmeta koji se nalaze na rastojanju o vecem od f ispred tankog bikonveksnog sociva. Posto indeks prelamanja zavisi od talasne duzine.42. pri propustanju polihromatske svetlosti kroz ovakve materijale dolazi do razlaganja svetlosti po talasnim duzinama. pa je . Napisati jednacinu tankog sociva. najvise ce skrenuti ljubicasta svetlost a najmanje crvena. zuta. Dakle. p-rastojanje predmeta od sociva l-rastojanje lika od sociva f-zizna daljina sociva n-index prelamanja sociva R1. plava. Uvecanje tankog sociva racuna iz uvecanja pri prelamanju svetlosti na sfernoj granicnoj povrsini. a samim tim i indeks prelamanja su funkcije talasne duzine. Ako su upadni ugao polihromatske svetlosti. 49. Ali. njena brzina. Sta je disperzija svetlosti? Sta je mera disperzije. Sta je ziza sociva? Cemu je jednako uvecanje sociva? Ziza predstavlja rastojanje lika od sociva kad se predmet nalazi u beskonacnosti. Ova pojava se naziva disperzija. tada se za uglove skretanja moze primeniti izraz δ= θ(n-1). a sta disperziona moc? Brzina svetlosti u vakuumu je. Neka je ugao skretanja zraka svetlosti B. zelena. dok ce ostale boje (indigo. bez obzira na talasnu duzinu ista.R2-poluprecnici sfernih povrsina sociva 47. pa je Disperziona moc predstavlja odnos mere disperzije 46. narandzasta) biti izmedju njih. pri napustanju prizme bela svetlostje razlozena na boje . a ugao skretanja zraka svetlosti C. Mera disperzije ili disperzija predstavlja razliku dva ugla skretanja. iako je ispunjen uslov priblizno minimalnog skretanja svetlosnog zraka. indeks prelamanja prizme i ugao prizme mali.

Sta je optička rešetka? Napisati izraz za difrakcioni maximum pri prolazu svetlosti kroz optičku rešetku... Uvecanje predmeta zavisi od rastojanja ozmedju sociva objektiva i okulara. tj. Sta je polarizacija svetlosti? Kako se može dobiti polarizovana svetlost? Pojava polarizacije pokazuje da je svetlost transverzalni elektromagnetni talas. Šta je difrakcija svetlosti? Napisati uslove pri kojima dolazi do difrakcionih max i ddifrakcionih minimuma. 53. Kod svetlosnih talasa mogu se javiti efekti trajnije interferencije.1.ali se dalje šire nezavisno jedan od drugog. dok se kod elektronskog dobija tako sto se umesto snopa svetosti koristi snop ubrzanih elektrona u vakuumu koji tako ubrzano imaju osobine talasa. a okulara znatno veca od zize objektiva. Sta je interferencija svetlosti? Napisati uslove pri kojima dolazi do interferencionih maximuma i interferencionih minimuma.2. Izrađuje se tako što se na staklenoj ploči načini dijamantnom iglom veliki broj paralelnih zareza (transmisiona optička rešetka). 54. Kod projekcionih aparata jakim svetlosnim izvorom osvetljava se predmet preko sistema sociva male zizne daljine. predstavljaju difrakcionu rešetku. Da bi se dobila polarizacija potrebno je obezbediti takve uslove pod kojima je oscilovanje svetlosnog . Ukratko objasniti princip rada projekcionih i sprektralnih aparata. koji su normalni na pravac prostiranja svetlosti. Taj lik je predmet za socivo okulara. odnosno ako pri jednakim frekvencijama imaju konstantnu faznu razliku.1. dalje ta svetlost pada na objektiv velike zizne daljine koji vrsi projekciju na zaklonu. Difrakcija svetlosti je skretanje svetlosti sa pravolinijske putanje. Talasi koji potiču od 2 talasna izvora se međusobno poklapaju. U oblasti poklapanja talasa oscilacije čestica se superponiraju jedna na drugu. a snopovi koji vrše difrakciju pod uglovima koji odgovaraju parnome broju Frenelovih zona daju difrakcione minimume. približno iste intenzitete i određeni položaj polarizacionih ravni. 52. Snopovi zraka koji vrše difrakciju pod uglovima koji odgovaraju neparnom broju Frenelovih zona daju na zaklonu difrakcione maximume. Difrakcija je pojava karakteristična za mehaničke i svetlosne talase.2. 51.O 2 A jednaka celom broju talasnih dužina svetlosti tj. Sta je lupa?Koliko je uvecanje lupe? Lupa je najprostiji opticki instrument koji se najcesce sastoji od jednos sabirnog sociva i sluzi za posmatranje malih predmeta na bliskim rastojanjima. obrnut i uvecan lik. Predmet se postavi ispred zize objektiva i onda se dobija realan. l =n n=0. Kod optickog mikroskopa svetlost pada na predmet pa zatim prolazi kroz sociva i dobija se lik.. n=0. 55. 50. Niz paralelnih uskih proreza. vrši se interferencija ili slaganje talasa. razdvojenih jednakim neprovidnim površinama.tankog bikonkavnog sociva.. Ako je putna razlika jednaka neparnom broju polovina talasnih dužina.. pri difrakciji na jednom otvoru. Uglavnom je to prizma od materijala sa znatnom disperzijom. 2 nastaje interferencioni minimum. l (2n 1) . Karakteristična je difrakcija svetlosti na jednom i dva paralelna proreza. Ako je putna razlika talasa iz izvora O 1 iO 2 . obrnut i uvecan. Kod spektralnih aparata postoji deo koji vrsi razlaganje svetlosti po talasnim duzinama.u određenim tačkama. i nalazi se iza zize okulara tako da se od njega dobija novi lik koji je imaginaran. Svetlost koju emituju atomi prdstavlja transverzalne talase sa uzajemno normalnim vektorima elekričnog   E (uzimamoa da je to svetlosni vektor) i magnetnog polja H . Zizna daljina objektiva je mnogo mala. ako su talasi koherentni. l = O 1 A . nastaje interferencioni maksimum u tački A. Uvecanje lupom je oko 20 puta.. Prizma vrsi razlaganje polihromatske svetlosti po svetlosni duzinama.Ukratko objasniti funkcionisanje optickog mikroskopa? U cemu se razlikuje od elektronskog mikroskopa? Opticki mikroskop se sastoji od dva sociva. d sin =n 56. objektiva i okulara.

Hemfrijeva a one se sve mogu izraziti na sledeci nacin: ~ v 1 RH ( 1 m2 1 ) n2 61. Prema ovom modelu.Pfundova.1.Kad se Ag zagreje dolazi do isparavanja I njegovi atomi izlecu u razlicitim pravcima.koje se nazivaju stacionarne ili disketne. 58. III)Prelaz elektrona sa jedne na drugu orbitu uslovljen je emisijom ili apsorbcijom kvanta energije. Sta su atomski spektri? Koje su serije u spektru atoma vodonika? * *Serije u spektru atoma H su:Lajmanova.Postoji I sopstveni moment impulsa elektrona I sopstveni magnetni moment elektrona  p ms . oko pozitivno naelektrisanog jezgra čije je naelektrisanje Z e .koji moze da se zagreva.Pasenova.5. Glavni kvantni broj n = 1.Kada atomi prodju kroz jednu dijafragmu prolaze I kroz drugu I tako se dobija snop atoma u istom smeru.2. mogu s eostvariti ako svetlost prolazi kroz sredinu koje su anizotropne u odnosu na električne oscilacije. Kada je on napušten? Prema ovom modelu atom predstavlja sferu prečnika reda 10 10 m koja je pozitivno naelektrisana.Kulonova sila jednaka je centrifugalnoj.Time je dokazano prostorno kvantovanje. Sta je spin elektrona? Cemu je jednak sopstveni moment impulsa? *Zbog toga sto je elektron naelektrisan.Ako je kineticka energija elektrona u momentu nailaska na anodu veca od 0.9eV I to je najmanji moguc iznos energije koji moze apsorbovati atom zive u osnovnom stanju.5V na vecem potencijalu od kolektora.. II)Pri kretanju po stacionarnim orbitama se niti apsorbuje energija.Eksperiment je izveden tako sto se u vakuumsku cev stavi komadsrebra. Sta je on pokazao? *Stern-Gerlahov eksperiment je pokazao potvrdu prostornog kvantovanja.(n-1) Magnetni kvantni broj ml = 0 ±1.Breketova. Napisati izraz za talasnu dužinu svetlosti iz spektra atoma vodonika. kruže elektroni. 64. Nabrojati kvantne brojeve i vrednosti koje im mogu biti dodeljene.Celokopno pozitivno naelekrisanje atoma i sva njegova masa skoncenrisani su u veoma maloj zapremini koja se naziva atomsko jezgro. Zamenjen je Raderfordovim modelom..moment impulsa elektrona zadovoljava svedeci uslov: L mvn rn n .Onda dijafragme propustaju jedan uzan snop. Pretpostavio je da se elektroni kreću oko jezgra po kružnim orbitama poluprečnika r. Kako glase Borovi postulati? *I)Elektron u atomu se ne moze kretati po bilo kojoj orbiti vec po orbitama tacno odredjenog poluprecnika.Izmedju katode I anode koja je u obliku resetke prikljucen je napon U1 koji se moze menjati po vrednoscu.Elektoni izmedju anode I katode se ubrzavaju usled termoelektronske emisije. 59. 62. Skretanje pod malim uglovima je posledica prolaska alfa-čestica pored tog pozitivnog naelektrisanja. Ukratko opisati Stern-Gerlahov eksperiment. U tu sferu su utisnuta izolovana negativna naelektrisanja.2. 63. ±2. Objasniti Tomsonov model atoma. Sta je prostorno kvantovanje? *Prostorno kvantovanje je kada vector momenta impulsa elektrona orjentacije u prostoru za koje projekcija moze imati samo takve  L na pravac z spoljasnjeg magnetnog polja 10 2  L L z vektora ima kvantovane vrednosti. Atomski broj je broj . Orbitalni kvantni broj l = 0. Magnetni spinski kvantni broj ms = +½.5 eV on ice savladati koceci napon I stici do kolektorapri cemu ce galvanometer registrovat i struju. Objasniti Raderfordov eksperiment i model atoma. Šta je radijus jezgra atoma? Šta su atomski i maseni broj.Takva rotacija elektrona naziva se spin elektrona. U cemu je njegov doprinos? *Elektronska cev je evakuisana I napunjena ziviom do pritiska od Pa.….vektora  E moguće samo u jednoj ravni. 67. -½ 68.….Eksperiment pokazuje da se snop cepa na dva dela pa se umesto jedne slike proreza dobijaju dve slike. Ukratko opisati Frank-Hercov ogled. vrednosti od 4. 57.sa takvim kretanjem postoji mogucnost postojanja sopstvenog magnetnog polja elektrona.  Ls *Rezultat Stern-Gerlahovog eksperimenta proizilazi da je projekcija sopstvenog magnetnog momenta p smz elektrona jednaka Borovom magnetonu: 66. Kako glasi Paulijev princip iskljucivosti? *Paulijev princip iskljucivosti glasi : U jednom atomu ne mogu da postoje dva elektrona sa jednakim vrednostima sva cetiri kvantna broja. Energetski spektar atoma po ovom modelu je kontinualan. i šta oni predstavljaju? Radijus jezgra atoma je rastojanje od centra jezgra do njegove površine. Ukupno negativno naelektrisanje jednako je pozitivnom naelektrisanju sfere. jer se ispostavilo da ne može da opiše stvarno ponašanje atoma. Energija sistema je najveća kad se elektron nalazi na najudaljenijoj orbiti od jezgra. Rasejavanje alfa-čestica pod većim uglovima uslovljeno je interakcijom između alfa-čestica. 65.  p ms  g s Ls .Rezultat ovog ogleda je da elektroni atomima zive mogu predate samo tacno odredjene iznose energije. Kada je atom neutralan onda je naelektrisanje jezgra jednako zbiru naelektrisanja elektrona koji ulaze u sastav atoma. polovi elektromagneta N i S I staklena plocakoja sluzi za zaklon. ~ 1 RH ( 1 22 1 ) n2 n=3.Anoda je za oko 0. koje su pozitivno naelektrisane i pozitivnih delova atoma.dve dijafragme sa uskim prorezima sirine od 10 do 20 m . Na tim orbitama. ~ = broj talasa po jedinici dužine RH= Ridbergova const 60. ±l .Tako je Borova teorija potvrdjena.… .4.elektroni koji osciluju oko svojih ravnotežnih položaja.3.

N – broj neutrona u jezgru 69. 72.spadaju u grupu sila jake interakcije. Dok elektroni mogu da budu slobodni neograniceno dugo. Aktivnost radioaktivnog izvora predstavlja brzinu kojom se taj rad.protona u jezgru Z i predstavlja broj naelektrisanja. T-period pluraspada λ-konstanta radioaktivnog raspada N-broj atoma t-vreme 75. a Nt 74. Kako glasi zakon radioaktivnog raspada? Predstaviti ga grafički. pored α. Nt = No broj neraspadnutih jezgara posle vremena t . Kod veštačke radioaktivnosti jezgra. Model kapi. odnosno energija koja povezuje nukleone u jezgro naziva se energija veze. Ovaj proces se naziva anihilacija i moze da posluzi za detekciju pozitrona. Broj radioaktivnih jezgara dN koji se raspadne za vremenski interval dt proporcionalan je broju prisutnih jezgara N i vremenskom intervalu dt : dN = – λNdt . 73. Navesti 3 modela jezgra i opisati jedan od njih.zavise od orijentacije spinova nukleona koji sačinjavaju jezgro.β i γ-zračenja mogu emitovati 1 ili 2 protona. Radioaktivna ravnoteza Kao sto znamo se jezgra radioaktivnog elementa se raspadaju uz emisiju alfa. jezgro se može razmatrati na osnovu statističkih zakonitosti. Kako su nukleoni fermioni (spin jednak ħ/2) oni podležu Fermi-Dirakovoj statistici. ovisno o vrsti radioaktivnog izotopa koji ih emituje. 76. Veličina Zmp + (A – Z) mn – mj . naziva se defekt mase gde su mp . A = Z + N . Pomoću ove statistike određuje se energetsko stanje u jezgru i njihova raspodela (širina i gustina).51 MeV. Alfa-čestice su jezgra helijumovih atoma.cestice) ili pozitrona (β+ cestice). izuzev za obrazovanje potencijalne jame. . a šta veštačka radioaktivnost? Pod prirodnom radioaktivnošću podrazumeva se spontani prelaz jednog atomskog jezgra u drugo praćen emisijom različitih oblika radioaktivnog zračenja (α i β-čestica i γ-zračenja). Sta su alfa-cestice.po intenzitetu su znatno veće od gravitacionih i elektromagnetnih. Pomoću modela Fermijevog gasa mogu se objasniti mnoga svojstva jezgra pri niskim. Nabrojati osnovne karakteristike nuklearnih sila. gde je No broj jezgara u trenutku t = 0 . Nuklearne sile između nukleona su zanemarljive. neutrona i jezgra. Sta su beta-cestice. dok se broj nukleona u jezgru A naziva maseni ili nuklearni broj. beta ili gama zracenja. Nabrojati njihove cestice. izvor raspada. Domet u vazduhu im je od 2 do 9 cm. . 71. Ako iz jezgra radioaktivnog elementa izađe alfa-čestica onda nastaje novi element koji ima za dve jedinice manji redni broj i za četiri jedinice manju atomsku masu od elementa iz kojeg je nastao. . . gde je λ konstanta radioaktivnog raspada i predstavlja karakterističnu veličinu za svaki radioaktivni element. Beta-cestice cini snop elektrona (β. Ove dve cestice naelektrisane su istom kolicinom naelektrisanja suprotnog znaka. pa i srednjim energijama eksitacije. Jedinica za aktivnost je bekerel (Bq) i predstavlja jedan raspad u sekundi. 76.Sta je period poluraspada? Sta je aktivnost radioaktivnog izvora? Koja je njena jedinica u SI? Vreme raspada za koje se raspadne polovina prvobitnog broja jezgara naziva se vreme ili period poluraspada. primer: 77. Model Fermijevog gasa polazi od pretpostavke da se nukleoni u jezgru kreću nezavisno. .deluju na malim rastojanjima reda 10-15m . Šta je energija veze. . model orbita i model Fermijevog gasa. P ozitron zahvata elektron pri cemu nastaju dva gama-kvanta energije od po 0.akt. Ako se u ovako zamišljeno jezgro nukleoni kreću haotično . . Šta je prirodna. Uslucaju da su jezgra potomka radioaktivna i da se raspadaju brzinom kojom se raspadaju jezgra polaznog elementa dolazi do radioaktivne ravnoteze. 70. vreme zivota pozitrona je reda nanosekunde. Jezgra novonastalog elementa mogu biti stabilna ili radioaktivna. One se razlikuju po vremenu zivota. a šta defekt mase? Energija koja se oslobađa pri obrazovanju jezgra.Nabrojati njihove osobine. mn i mj odgovarajuće mase protona.ispoljavaju pojavu zasićenja.imaju neelektričnu prirodu (podjednako deluju na protone i neutrone ).

Šta je elektronski zahvat? Koji su uredjaji za ubrzavanje naelektrisanih čestica? Elektronski zahvat je pojava da jezgro apsorbuje elektrn iz K. plutonijum i dr. Sta su gama zraci?Nabrojati njihove osobine Eksperimentalnmo je pokazano da se gama-zracenje ne javlja kao samostalni oblik zracenja. kao sto su uran. njegov intenzitet posle prolaska kroz materijal debljine d i µ-koeficijent apsorpcije. Ovaj tip nuklearne reakcije je egzotermni. Gama zracenje je elektromagnetne prirode i njegov spektar je linijski. Ta rastojanja su reda 10 na -15m.kvanti. Za sada smo obradili dve vrste ovih uredjaja. alfa. energije koja se oslobodi pri fisiji urana mase od 1gr iznosi oko 10 na 11 J ili 20MWh. 82. Nuklearna fuzija? Nuklearna fuzija predstavlja oslobadjanje energije pri spajanju lakih jezgara u jezgro vece atomske mase. 80. oni mogu da izazovu fisiju jezgara tako da nastaje samoodrzavajuca fisija koja se naziva lancana nuklearna reakcija. . Proces fuzije moze se ostvariti na dva nacina i to ubrzanjem jezgara pomocu akceleratora ili njihovim zagrevanjem. deutronima. Takav spektar gama-zracenja predstavlja jedan od najvaznijih dokaza postojanja diskretnih energetskih stanja atomskog jezgra. L ili M nivoa. 83. 79. Prelazom u osnovno emituje se gama-kvant. a takodje se emituju i neutroni i gama.To zahteva da se jezgra nadju na takvim rastojanjima na kojima su privlacne nuklearne sile vece od odbojnih elektrostatickih sila. Da bi se ostvarila fuzija potrebno je da se savladaju odbojne elektrostaticke sile izmedju jezgara koja ucestvuju u ovom procesu. a takodje se pojavljuje i pri nuklearnim reakcijama. vec prati emisiju alfa i beta cestica.Kako glasi zakon apsorpcije zracenja? Apsorcija γ-zracenja u sredini kroz koju to zracenje prolazi vrsi se po sledecem zakonu: = Gde je intenzitet γ-zracenja iz datog izvora pre prolaska kroz materijal. Opsta sema po kojoj se vrsi elektronski zahvat moze se prikazati na sledeci nacin: Uredjaji koji se koriste za ubrzavanje naelektrisanih cestica se najcesce nazivaju akceleratori. tj. Sta je lancana reakcija? Posto se pri fisiji jezgara oslobadjaju neutroni.cesticama. Najcesce se ta apsorpcija vrsi sa K-nivoa. Moze doci do cepanja na dva jezgra koji se nazivaju fragmenti.Prilikom bombardovanja jezgara teskih elemenata. i gama-kvantima. usled cega proton prelazi u neutron i emituje se neutrino Novonastalo jezgro se obicno nalazi u pobudjenom stanju.78. Ova energija je oko 10 na 6 puta veca od energije koja se oslobodi pri sagorevanju 1kg uglja. Pracen je oslobadjanjem velike kolicine energije. To su Linearni akcelerator i Ciklotron 81. Sta je nuklearna fisija? Nuklearna fisija predstavlja cepanje atoma na dva jezgra. Na primer.Ovakve reakcije se mogu ostvariti bombardovanjem teskih jezgara neutronima. protonima.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->