1.

1)

2. 2)

3. 3) 4. 4)

Nabrojati osnovne fizičke veličine i jednice SI? dužina {metar(m)}, masa{kilogram(kg)}, vreme {sekunda(s)}, jačina električne struje {amper(A)}, termodinamička temperature {kelvin(K)}, svetlosna jačina{kandela(cd)}, količina materijala{mol(mol)} Kako se dele fizičke veličine, obrazložiti? Dele se na osnovne i izvedene. Osnovne se ne definišu formulama već opisom njihovog merenja i biraju se na međunarodnim konferencijama, dok se izvedene definišu iz osnovnih pomoću fizičkih zakona. Sta je predmet kinematike? Predmet kinematike je kretanje tela ne uzimajući u obzir uzroke koji dovode do tog kretanja. Veličine kod kinematike su put, brzina, vreme i ubrzanje. Kako se definiše srednja brzina materijalne tačke? Srednja brzina se definiše kao količnik pomeraja tela i vremena za koje je izvršilo pomeraj. x

Vsr

t

5. 5) 6. 6)

Napisati izraze za trenutnu brzinu i ubrzanje kod promenljivog paravolinijskog kretanja, nabrojati vrste pravolinijskog kretanja.

Vtr

x, atr t

V t

, uniformno i promenljivo kretanje

Grafički prikazati preĎeni put i brzinu u funkciji vremena kod jednako promenljivog pravolinijskog kretanja. Brzina zavisi od vremena linearno, dok pređeni put zavisi po kvadratnoj funkciji.

7.

Napisati izraze za trenutnu brzinu i ubrzanje kod krivolinijskog kretanja, šta je tangencijalno a šta normalno ubrzanje, koliko je ukupno ubrzanje ?

7)

V tr

dx, a tr dt

d V . Tangecijalno ubrzanje je ubrzanje koje deluje u pravcu brzine dt

8. 8)

9.

i utiče na intenzitet brzine dok normalno ubrzanje deluje normalno na brzinu i utiče na njen pravac i smer. Ukupno ubrzanje je vektorski zbir ova dva ubrzanja a intenzitet mu je koren zbira njihovih kvadrata. Koje je to kružno kretanje i šta je period kružnog kretanja? Kružno kretanje je ono kod kog postoji tačka u sistemu od koje je u bilo kom trenutku telo konstantno udaljeno (centar kružnice) iliti kreće se po kružnici. Period kružnog kretanja je vreme potrebno telu da jednom opiše kružnicu. Definisati veličine kod kružnog kretanja koje su analogne brzini i ubrzanju kod pravolinijskog kretanja i navesti njihove jedinice u SI. Brzini je anologna ugaona brzina {

9) 10. 10)

( ) }, a ubrzanju ugaono ubrzanje { s

}.

s2

Definisati kosi hitac i napisati izraze za maksimalnu visinu i domet kosog hic. Kosi hitac je kretanje tela kome je zadata početna brzina, čiji ugao pravca nije normalan o odnosu na podlogu, a zatim prepušteno uticaju gravitacione sile.

H max
11. 11)

Vo2 , x 2 g max

2Vo2 cos( ) sin( g

)

Vo2 sin( 2 ) g

Šta je domet kosog hica i pod kojim uslovom je maksimala? Domet kosog hica je rastojanje koje telo pređe po horizontali kada je u visini sa tačkom iz koje je počelo kretanje. Maksimalna je pod uslovom da je telo izbačeno pod uglom od 45 u odnosu na horizont. Sta je predmet dinamike ? Predmet dinamike je proučavanje veze između kretanja tela i uzroka koji dovodi do njegovog kretanja. Kako glase I i III Njutnov zakon dinamike, napisati izraze? I Njutnov zakon - Svako telo teži da ostane u stanju mirovanja ili niformnog pravolinijskog kretanja sve dok dejstvom spoljašnjih sila nije prinuđeno da promeni svoje stanje.
n

o

12. 12) 13. 13)

Fi
i 1

0

III Njutnov zakon - Uzajamno dejstvo dva tela je uvek jednako i suprotno usmereno, odnosno sila akcije i reakcije uvek ima isti intenzitet i pravac a supotan smer. 14. 14)

Fa

Fr

Kako glasi drugi Njutnov zakon dinamike ? Promena impulsa u vremena proporcionalna je sili koja deluje na telo i

vrši se u pravcu te sile. F ma 15. Šta je impuls. a šta impuls sile ? 15) Impuls je vektorska velicina istog pravca i smera kao brzina čiji je intenzitet m puta veći od intenziteta brzine. Impuls sile je vektorska veličina istog pravca i smera kao sila čiji je intenzitet t puta veći od intenziteta sile. 16. Šta je impuls i kako glasi zakon održanja impulsa za zatvoreni i otvoreni sistem ? 16) Impuls je vektorska veličina istog pravca i smera kao brzina čiji je intenzitet m puta veći od intenziteta brzine. Vektorski zbir impulsa tela koji čine zatvoreni

max . Kako se definiše rad u mehanici i koja je jedinica za rad u SI? Napisati izraz za rad u opštem slučaju. za održavanje njegovog uniformnog kretanja potreban je manji ugao strme ravni . električne. U oba izraza s i Ftrs = s n predstavljaju koeficijente statičkog i dinamičkog trenja.teorema energije i rada  F dA .promena energije A . Naime.elementarni rad  E . 21. 20. Potencijalna – energija mirovanja. Šta je sila. ne menja se u toku vremena. Oba koeficijenta zavise od vrste materijala. Kada i kako na telo deluje cetripetalno ubrzanje. at V2 r 19. pa se koeficijent dinamičkog trenja može max izraziti kao d tan( ) . 24) U zatvorenom sistemu tela između kojih deluju samo konzervativne sile mehanička energija se održava tj.sila ds . težina tela se može razložiti na komponentu F F// duž strme ravni i normalnu komponentu Fn .vektor puta Jedinica za rad je [ Rad u opštem slučaju je:  F  A   F B . Kinetička – predstavlja meru mehaničkog kretanja tela k Ek m v2 2 2.koeficijent proporcionalnosti (konstanta) 23. a sila dinamičkog Ftrd = d Fn . Ftrs = s Fn d Ftrd = F// Fn max Q sin( ) Ftrs Fn Q cos( max ) s Zamenom izraza (4) i (3) u izraz (1) za statičkog trenja se dobija Prema tome. 18. čistoće i hrapavosti dodirnih površina. U tom trenutku (granicni ugao komponenta težine F jednaka je sili statičkog trenja (1) (2) (3) (4) F Ftrs . Koja je veza izmeĎu rada i energije ? 22) Rad opisuje promenu energije  E k A . kada se zanemari sila trenja sa vazduhom.sistem u toku kretanja ostaje konstantan. 21) Mehanički rad je mera dejstva odgovarajuće sile. poseduje je svako telo Ep m g h 24. Et Ek Ep Primer: Slobodno padanje tela bez početne brzine. ima pravac poluprečnika i smer ka centru. navesti jedinicu za silu u SI i nabrojati vrste sila u prirodi ? 17) Sila je uzrok promene stanja kretanja tela ili njegovoj deformaciji.elementarna dužina 22. Kada se telo . U kojim vidovima se javlja mehanička energija? 23) Javlja se kao: 1. pri kome počinje klizanje tela po strmoj ravni. Čemu je jednaka sila trenja.vektor sile N m J  dA F ds ] (džul) . B . Et . Ugao max ) se povećava sve dok telo ne počne da klizi. Statički koeficijent trenja je veći od dinamičkog. kada telo počne da klizi niz strmu ravan. od čega ona zavisi a od čega ne ? 19) Eksperimentalno je dokazano da se sila statičkog trenja Ftrs može izraziti kao d . F (=) N. Vektorski zbir impulsa tela koji čine otvoren sistem u toku kretanja ne ostaje konstantan. U prirodi postoje gravitacione. sile jake i slabe interakcije. Kako glasi zakon održanja energije? Navesti primer. Pokazati kako se pomoću strmme ravni odreĎuje koeficijent trenja « mi » izmeĎu podloge i tela.rad . 20) Ako se telo nalazi na strmoj ravni čiji se nagib može menjati. Rad je skalarna veličina definisana 2-ma vektorskim veličinama. 17. Na sličan način može se odrediti koeficijent dinamičkog trenja. Njegova ukupna energija E jednaka je njegovoj potencijalnoj energiji Ep m g h .const. čemu je jednako ? 18) Centripetalno ubrzanje deluje na telo kada se kraće po kružnici. koeficijent statičkog trenja jednak je tangensu ugla tan( max ). Promena impulsa otvorenog sistema jednak je impulsu rezultantne sile.

Šta je snaga? Koja je jedinica za snagu u SI? 25) Snaga predstavlja brzinu vršenja rada. Šta je idealni gas ? 42) Kod gasova smatra se da je zapremina molekula gasa zanemarljiva u odnosu na zapreminu suda u kome se gas nalazi. Kako se izražavaju kinetička energija rada i snaga kod rotacionog kretanja? 29) Kinetička energija I 2 2 Rad kod rotacionog kretanja je kada podelimo sa A M d M dt dA Md dt dA dt Snaga se izražava Odnosno P M Q t Q t dA dt P dQ dt P M 30. Iz izraza se vidi da je gustina tela obrnuto 1 t proporcionalna temperaturi tela. 39. njegova potencijalna energija se smanjuje na račun kinetičke energija u bilo kojoj tački ostaje ista. Ek m v2 2 . Prva tacka je na 0 dok je druga na 100 stepeni. Zanemaruju se medjumolekularne sile a sudar izmedju molekula gasa i zidova se . Kako su povezani toplotni koeficijenti linearnog. Napisati izraze za promenu dužine i zapremine čvrstih materijala pri zagrevanju. odakle je l formulu dobija se F S Ey t gde je F S normalan napon koji odgovara termickom naprezanju. Anomalija vode se ogleda u tome da pri zagrevanju od 0 c do 4 c umesto da dolazi do porasta. Delimično elastične Za idelano elastične važi: zakon održanja energije i zakon održanja impulsa Kod neelastičnih važi: zakon održanja impulsa +ostatak energije se oslobadja kao toplota ili neka druga vrsta energije. Kad bi stap mogao l t . Zamenom ove u prvu da se skuplja promena njegove duzine bila bi l l t . 41. ravnotezna ravnotezna temeratura smese ciste vode i leda na nomalnom atmosferskom pritisku. Druga tacka je temperatura kljucanja vode na normalnom atmosferskom pritisku. 25. Ukupna P 26. ta se dešava sa gustinom čvrstih i tečnih tela pri zagrevanju ? Šta je anomalija vode ? 40) gde je 0 gustina tela na 0 stepeni. Pri termickom naprezanju.pusti da pada. Pozitivna nula se kod Celzijusa nalazi na -273 stepena dok je kod Kelvina na 0 K. Definisati moment impulsa i matematički interpretirati zakon održanja momenta impulsa. 42. V 0c 2 3 0 V0 (1 l 0 duzina stapa na temperaturi t 0 0 c t ) gde je V 0 zaperemina tela na temperaturi 40. Matematička interpretacija zakona o održanju momenta impulsa glasi: Moment impulsa zatvorenog sistema se održava odnosno ne menja se u toku vremena L m v r  L const 38. njena zapremina se smanjuje tj. Idealno elastične 2. odnosno momenta sile Intezitet momenta sile je jednak proizvodu te sile i radijusa (nepoznat ostatak) 28. 41) Ako se na bilo koji nacin spreci termicko sirenje tela dolazi do njegovog termickog naprezanja. onda bi doslo do istezanja ili sabijanja sto se moze izracunati Hukovim zakonom: F SE y l l . 27. Šta je moment inercije i kako se izražava? Koja mu je jedinica u SI? 28) Moment inercije predstavlja količnik mase tela i kvadrata radijusa kružne putanje. Kako se formira Celzijusova skala? Kako je povezana Celzijusova skala sa Kelvinovom skalom? 38) U Celzijusovoj skali prava tacka je tacka topljenja leda tj. Sa Celzijusove skale se prelazi na Kelvinovu tako sto se broju iz prve C-skale doda 273.[W t J ] s Jedinica za snagu W (vat) s  M   F r I m r2 M Ek I što predstavlja II Njutnov zakon za rotaciono kretanje [ kg m ] 29. Napisati izraz za termičko naprezanje materijala. površinskog i zapreminskog širenja čvrstih tela? 39) a l l 0 (1 (t t 0 )) l 0 (1 t) gde je l je duzina stapa na temeraturi t . Šta je sudar. kada stap ne bi mogao da se skuplja ili izduzi. koje vrste sudara postoje i koji zakoni važe za njih? 26) Sudar predstavlja susret (interakciju) dva tela koji traje voma kratko ( 10 do 10 6 ) Sudari se dele na: 1. Definisati moment sile? 27) Rotaciono kretanje tela je kretanje oko svoje ose gde svaka tačka tela obavlja kružno kretanje od ose rotacije. termicki koeficijent zapremisnkog sirenja je negativan u tom intervalu pa se samim tim i gustina povecava sa porastom temerature. 1 A . odnosno sto je veca temeratura to je gustina tela manja. Idealno neelastične 3. 30) Moment impulsa L predstavlja proizvod rastojanja r materijalne tačke od ose rotacije I  const i njenog impulsa.

T redom pritisak. Sarlov. Toplotni kapacitet se definise kao kolicnik primljene toplote i povecanja temperature. 43. m je masa tela a c 47. 48) dQ d S dt dx . gustina se povecava i onda struji nanize. kapacitet materijala predstavlja kolicinu toplote koja je potrebna za zagrevanje jednog kilograma materijala za 1 ili 1K. Napisati jednačinu stanja idealnih gasova. qc dQ d hS (tt t f ) gde je qc brzina prenosenja toplote. a šta moralni specifični toplotni kapacitet ? Kojim se jedinicama SI izrašavaju ? 45) Specificni toplotni kapacitet predstavlja odnos toplotnog kapaciteta i mase tela.a je stepen slobode translatornog. c( Q mc(t2 t1 ) ) J . S povrsina normalan na pravac prostiranja toplote i dt dx temperaturni gradijent. gde je E emisiona moc tela. Talasna duzina zracenja zavisi samo od temperature na kojoj se telo nalazi a ne od razlike njegove i temperature okoline kao sto je slucaj kod provodjenja i strujanja. Broj stepeni slobode predstavlja broj nezavisnih velicina koje odredjuju polozaj sistema u prostoru. u suprotnom fluid se hladi. Cemu je jednaka unutrasnja energija gasa? Opisati stepene slobode. Kako glase osnovni zakoni idealnih gasova ? 43) Osnovni zakoni idealnih gasova su Bojl-Mariotov. 45. Daltonov : U smesi gasova koji medjusobno ne reaguju hemijski. Kako se odvija prenošenje toplote strujanjem ? 49) Prenosenje toplote strujanjem nastaje strujanjem nekog fluida oko cvrstog tela. konstanta. E e T 4 . Polozaj materijalne tacke odredjen je sa tri koordinate a polozaj krutog tela sa 6. Šta je specifični toplotni kapacitet. R je gasna konstanta a T je temperature gasa. na istoj temeraturi i istom pritisku. Unitrsnja energija gasa predstavlja zbir energija haoticnog kretanja mikrocestica sistema i energije njihovog medjusobnog dejstva. 44) Klapejron-Mendeljejeva jednacina : pV m RT odakle proizilazi pV R nRT gde su P. Napisati izraz za Furijeov zakon provodjenja toplote. zapremina i temperatura gasa. Napisati osnovnu kalorimetrijsku jednačinu. Kod zracenja energija prelazi u energiju zracenja koja se na drugom telu apsorbuje i ponovo prelazi u toplotu. Ako njihove temperature nisu iste onda dolazi do razmene toplote izmedju njih. 48. nalazi se isti broj molekula (atoma). konstanta proporcionalnosti i T temperatura tela.41 10 3 m 3 i sadrzi isti broj cestica a to je Avogadrov broj Na 6. dvostrukog oscilatornog kretanja molekula. Ako je veca temperatura tela onda se fluid u njegovoj blizini zagreva i gustina mu se smanjuje pa fluid struji navise. Apsolutno crno telo ima emitovnost e 1. Gej-Lisakov : Pri konstantnom pritisku zapremina gasa je proporcionalna termodinamickoj temperaturi ili termodinamickoj temperaturi ili V T P T const . 46. gde je Q kolicina toplote koje je telo predalo ili primilo prilikom promene je specificni toplotni kapacitet. h koeficijent prelaza toplote sa povrsine tela na fluid. J C( ) molK kgK . svaki gas deluje sopstvenim pritiskom nezavisno. Kako se odvija prenošenje toplote zračenjem? 50) Prenosenje toplote zracenjem vrsi se posredstvom elektromagnetnih talasa koje zrace zagrejana tela. . i je zbir stepena slobode rotacionog i . 49. Sarlov : Pri konstantnoj zapremini pritisak gasa je proporcionalan Avogadrov :U jednakim zapreminama idealnih gasova. 47) Toplota se prenosi : provodjenjem (kondukcijom). 2. Jedan mol bilo kog gasa pri normalnim uslovima zauzima zapreminu Vm 23 22. temperature sa t1 na t 2 . m je masa gasa a M je molarna masa. top. 1. proizvod specificnog toplotnog efekta i molarne mase. Broj molova racuna se kao kolicnik mase i molane mase gasa. n je broj molova gasa a je univerzalna gasna Vm je zapremina koju zauzima jedan mol bilo kog gasa pri normalnim uslovima. tt temeratura povrsine tela i tf temperatura fluida. Molarni specificni toplotni kapacitet predstavlja kolicinu toplote potrebnu jednom molu materijala da povisi temperature za jedan stepen ili Kelvin i definise se kao n C 46) cM tj. V . Definisati molarni i specijalni toplotni kapacitet nekog materijala i koja je veza izmedju njih? Spec.smatra savrseno elasticnim.02 10 mol 1 . const . e emitovnost tela. Gej-Lisakov. gde je dQ d trenutna brzina prenosenja toplote. Ukupan pritisak u sudu jednak je zbiru parcijalnih pritisaka prisutnih gasova. 44. gde je n broj molova gasa. Bojl-Mariotov zakon : Pri konstantnoj temperaturi zapremina date kolicine gasa obrnuto je srazmerna pritisku ili PV const . koeficijent toplotne provodljivosti. S povrsina tela. Nabrojati osnovne načine prenošenja toplote. 50. Avogadrov i Daltonov. strujanjem (konvekcijom) i zracenjem (radijacijom). kao da dugi gasovi nisu prisutni.

Kolicina toplote dovedena izolovanom sistemu. kapacitet predstavlja kolicinu toplote koja je potrebna za zagrevanje jednog mola materijala za 1 ili 1K. Izobarni proces. Iz prvog principa termodinamike proizilazi da je za adijabatski proces dA=-dU tj. jer je 4. jedan deo trosi na povecavanje unutrasnje energije ∆U. . 7. a ostatak na rad A koj sistem vrsi nad okolnim telima. a za male promene izraz glasi dQ=dU+dA ili δQ=dU+δA (gde je dU beskonacno mala promena unutrasnje energije sistema. Cemu je jednak rad gasa pri promeni njegove zapremine? Pokazati na primeru izobarnog i izotermnog procesa. Pod adijabatskim procesom podrazumeva se promena stanja sistema bez razmene toplote izmedju njega i okoline. i onda se gornja formula svodi na: ). n je broj molova gasa a dT je promena temperature. δA beskonacno mali rad i δQ beskonacno mala kolicina tolote. Rad gasa pri njegovom izotermnom sirenju od zapremine V1 do zapremine V2 dat je izrazom 6. Q=∆U+A. 5. Prema prvom principu termodinamike nemoguce je konstruisati masinu koja bi stvarala energiju ni iz cega (perpetuum mobile prve vrste je nemoguc). napisati izraz i nacrtati grafik. m je masa materijala. Definisati adijabatski proces. 8. rad spoljasnjih sila jednak je nuli ( pa se kolicina toplote dovedena gasu trosi samo na povecanje njegove unutrasnje energije. pa zamenom druge formule u prvu dobija se Ako se gas zagreva pri konstantnom pritisku onda je po prvoj formuli odnosno . do ako je zavisnost pritiska 6. top. Koliki rad izvrsi gas pri sirenju od zapremine od zapremine data izrazom p(V)=3V. Kako se definisu specificni toplotni kapaciteti pri konstantnoj zapremini i konstantnom pritisku? Od cega oni zavise i koja je veza izmedju njih? Prema prvom principu termodinamike Ako se gas zagreva pri konstantnoj zapremini. M je molarna masa materijala. Rad gasa pri njegovom izobarnom sirenju od zapremine V1 do zapremine V2 dat je izrazom Izotermni proces. gde je dQ promena kolicina toplote. 3.Molarni spec. U prirodi ne postoi ovakav proces ali im se po svojim osobinama priblizavaju procesi koj se brzo odvijaju (sirenje zvuka). spoljasnji rad vrsi se na racun unutrasnje energije sistema. Definisati I princip termodinamike.

9. Harmonijski oscilatori: 1)telo obeseno o elasticnu oprugu 2)sistem koji vrsi torzione oscilacije. nemoguc je perpetuum mobile druge vrste. Ovaj princip proizilazi iz analize rada toplotnih masina. ili: I na kraju se dobija: 10. a rezervoaru sa nizom temperatutom T2 (hladnjak) predaje kolicina toplote Q2.Kod adijabatskog sirenja promene u gasu izrazavaju se preko Puasonovih j-na . Nacrtati Karnoov kruzni proces. Cemu je jednak koeficijent korisnog dejstva kod bilo kog kruznog procesa? Postoji nekoliko definicija drugog principa termodinamike: Koefijent korisnog dejstva toplotne masine odredjen je samo temperaturom grejaca i hladnjaka. (Karno) Toplota ne moze spontano prelaziti sa tela nize na telo vise temperature (Klauzijus) U prirodi je nemoguc proces kod kojeg bi se celokupna toplota pretvorila u rad (Plank) tj. Linearne harmonijske oscilacije su oscilacije kod kojih se elongacija u toku vremena menja po sinusnom ili kosinusnom zakonu. Izvseni rad u toku ciklusa je A=Q1-Q2. u toku ciklusa oduzima kolicina toplote Q1. Kakve su to linearne harmonijske oscilcije? Nabrojati harmonijske oscilatore. . Napisati resenje j-ne njegovih neprigusenih oscilacija i predstaviti graficki tu zavsinost.Skicirati jedan linearni harmonijski oscilator. Opisati drugi princip termodinamike. Cemu je jednak koeficijent korisnog dejstvaovog procesa? Koeficijent korisnog dejstva u ovom slucaju mozemo izraziti kao: Primenjujuci izraz za adijabate dobija se . Toplotne masine rade tako sto se od rezervoara vise temperature T1 (grejac). T1-veca temperatura (grejaca) T2-niza temperatura (hladnjak) 10. . torziono klatno 3)fizicko klatno 4)matematicko klatno 11.

Dakle. Ako Cestice elasticne sredine neprekidno osciluju pod dejstvom neke spoljasnje periodicne sile sinusnog karaktera. Kako nastaju prinudne oscilacije? Da bi realni oscilator vrsio neprigusene oscilacije neophodno je da mu se izgubljena energija stalno nadoknadjuje. Prenosenje impulsa moze se pratiti na sledecim primerima. Nadoknadjivanje energije kod mehanickih oscilacija najcesce vrsi neka spoljasnja sila (prinudna sila) koja se menja po sledecem zakonu: gde su Fo i amplituda i kruzna frekvencija oscilovanja prinudne sile. kao i njeno resenje. Pod brzinom c se nesme podrazumevati brzina kretanja cestica v. Ovako nastale oscilacije se nazivaju prinudnim oscilacijama. 15. a amplituda u pocetku posmatranja oscilovanja (t=0). Sta je logaritamski dekrement prigusenja?Napisati izraz. takodje brzinom c. tada se impuls (poremecaj) i mesta zgusnjavanja i razredjivanja sredine neprekidno sire u prostoru. Napisati izraz i nacrtati grafik promene amlitude linearnog harmonijskog oscilatora sa vremenom. jer je . gde je prigusenja. je koeficijent proteklo vreme od pocetka oscilovanja do posmatranog trenutka. kod prigusenih oscilacija. Napisati j-nu kretanja kod prigusenih oscilacija. ono ce se prenositi duz uzeta odredjenom brzinom. a cestice sredina od koje talas polazi talasni izvor. 14.12. Cemu je jednaka energija linearnog harmonijskog oscilatora? Ukupna energija tela koje vrsi harmonijsko oscilovanje jednaka je zbiru kineticke i potencijalne energije: 13. 16. Takva pojava nosi naziv talasni impuls. stacionarno prostiranje poremecaja kroz elasticnu sredinu nazvano je talas ili talasno kretanje. Kako se vrši prenošenje mehaničkih talasa?(impulsi=talas) Prostiranje jednog impulsa kroz sredinu i zatim sukcesivno uspostavljanje ravnoteznog polozaja cestica vrsi se odredjenom brzinom c koja zavisi od osobina sredine. Logaritamski dekrement prigusenja je logaritam odnosa amplituda dve uzastopne oscilacije i racuna se posledecoj formuli u izrazu N predstavlja broj oscilacija koji se izvrsi dok amplituda ne opadne za e puta od pocetne vrednosti. Ova pojava se takodje moze zapaziti kod niza identicnih kuglica poredjanih u . 17. Ako se na jednom kraju zategnutog uzeta izazove oscilatorno kretanje normalno na njegov pravac.

ceono. Transverzalni talasi se mogu prostirati samo u cvrstim telima a longitudinalni u telima bilo kog agregatnog stanja. -Transverzalni: c F c-brzina prostiranja transverzalnih talasa F-sila zatezanja uzeta -linearna gustina Brzina prostiranja transverzalnih impulsa zavisi samo od sile zatezanja uzeta i linearne gustine Impuls se brze prostire ukoliko je uze tanje i sila kojom je uze zatgnuto veca. posle kratkog vremena kuglica sa kraja niza ce se odvojiti i kretati istom brzinom kao upadna. 24.gustina gasa na temperaturi t Brzina prostiranja longitudinalnih talasa zavisi od osobina materijala. pri prelazu u drugu sredinu dolazi do . pod b) kada je vrednost ) onda postoje i u konstantna i u toj tacki se posmatra konstantna. Ako u ovakav niz kuglica odredjenom brzinom. idealno uzev. a ako je pravac prostiranja impulsa isti sa pravcem oscilovanja cestica talas je longitudinalan. vrsi se interferencija ili slagaje talasa pri kojem na nekim mestima cestice sredine mogu oscilovati sa vecom amplitudom a na nekim sa manjom amplitudom. Stojeci talas se obrazuje pri susretu dva progresivna talasa jednakih frekvencija i amplituda. Oscilatorno kretanje se vrši po nekoj putanji dok je talasno kretanje stacionarno.Kako se u zavisnosti od gustine sredine kroz koju se prostiru menja brzina transverzalnih i longitudinalnih talasa? Napisati odgovarajuce izraze za brzine prostiranja. Neka su ta dva talasa zadata jednacinama onda ce rezultujuci talas biti 23. Pod progresivnim talasom podrazumeva se takav talas koji se prostire u istom pravcu i smeru. upadna kuglica je donela sredini (nizu kuglica) odredjeni impuls i taj se impuls prosirio kroz sredinu odredjenom brzinom.. U stvari. dok ce ostale mirovati. Najcesce se posmatra interferencija koherentnih talasa ( iste frekvencije ) i konstantne fazne razlike. -Longitudunalni: ...brzina prostiranja longitudinalnih talasa u cvrstim telima c pk t .Jungov modul elasticnosti gustina materijala p – pritisak gasa k – odnos specificnih toplotnih kapaciteta pri konstantnom pritisku i konstantnoj zapremini t . Šta su stojeći talasi? Kada se oni javljaju? Poseban slučaj interferencije talsa predstavlja stojeći talas. Tj. a suprotnih smerova kretanja. c Ey ----. pri cemu opada amplituda talasa. Sta je interferencija talasa? U oblasti poklapanja talasa oscilacije cestica se superponiraju jedna na drugu.. S obzirom da jednacina progresivnog telasa zavisi od dve promenjljive ( dve zavisnosti elongacije: pod a) kada je vrednost toku vremena. Kakav je to transverzalni a kakav longitudinalni talas? Kroz koje sredine moze da se prostire jedan a kroz koje drugi tip talasa? -Ako je pravac prostiranja impulsa normalan na prava prostiranja cestica onda je to transverzalan. energija koju prenosi talas predaje se sredini. kada se ono posle nekog vremena vraća u prvobitni položaj. 21. Tamo gde amplituda postane jednaka nuli prestaje sirenje talasa. odnosno u tom vremenskom trenutku se posmatra zavisnost elongacije od koordinate 19. do kraja elasticne sredine. Oscilatorno kretanje je periodično kretanje nekog tela ili čestice. U čemu je razlika izmedju talasnog i oscilatornog kretanja?Objasniti. Dakle. Napisati izraze za zakone po kojima se vrši odbijanje I prelamanje talasa.nizu. Talasno kretanje nastaje kad oscilacija jedne čestice izazove oscilacije drugih čestica. udari nova kuglica iste mase. Zakon odbijanja (refleksija) α=α’ (Upadni ugao jednak je odbojnom uglu) Zakon prelamanja (refrakcija) ---Kada talasni front naidje na granicnu povrsinu koja razdvaja dve sredine u kojima je brzina prostiranja talasa razlicita. 20. Napisati jednacinu progresivnog talasa I prikazati je graficki. 18.. 22.brzina prostiranja talasu u gasovima E y .

a sta objektivna jacina zvuka? Napisati izraze. tečnoj ili gasovitoj). a n1 i n2 relativni indeksi prelamanja odgovarajucih sredina u odnosu na vakuum. Koji su uslovi za formiranje stojećih talasa kod šipke učvršćene po sredini i u vazdušnoj cevi zatvorenoj na jednom kraju. 26. Akustika je nauka o zvuku. n12 je relativni indeks prelamanja druge sredine u odnosu na prvu. Ljudsko uho registruje zvučne talase cije su frekvencije priblizno od 20Hz do 20kHz. Talasi sa frekvencijom < 20Hz su Infrazvuk. I –Intenzitet zvuka ν. 25. Sa povecanjem temperature brzina prostiranja talasa kroz gas raste sa porastom temperature po zakonu: gde je brzina prostiranja talasa u gasu kada se on nalazi na temperaturi od . dok šum predstavlja složeni talas promenljivih frekvenicija I amplitude. Koji su uslovi za formiranje stojećih talasa kod šipke učvršćene na jednom kraju i u vazdušnoj cevi otvorenoj na oba kraj. odredjenu frekvenciju. Kakvi su spektri Tona i Šuma? Nacrtati njihove spektre. On zavisi od frekvencije. Prag čujnosti je minimalni intezitet zvuka koji može da registruje ljudsko uho. Uslovi za formiranje stojećih talasa kod šipke učvršćene na sredini su: i Uslovi za formiranje stojecih talasa u vazdusnoj cevi zatvorenoj na jednom kraju su: i 30.Frekvencija 27. dok šum ima kontinualni. c je brzina prostiranja zvuka u toj sredini . Ton ima liniski spektar . Šta je zvuk. a zapažaju se čulom sluha. Uslovi za formiranje stojećih t alasa kod sipke ucvrscene na jednom kraju su: i Uslovi za formiranje stojecih talasa u vazdusnoj cevi i otvorenoj na oba kraja su: 32. ili . Ton ima pravilne oscilacije tj. Formula za racunanje objektivne jac. 28. Ljudsko uho registruje zvučne talase čije su frekvencije približno od 20 Hz do 20 kHz. 29. Sta je subjektivna. Po čemu je ljudsko uho ograničeno u prijemu zvuka? Šta je prag čujnosti? Od čega on zavisi? Ljudko uho je ograničeno u prijemu zvuka po frekvenciji i po intezitetu zvuka. Skicirati. a šta akustika? Koja je razlika izmedju tona i šuma? Mehaničke oscilacije koje se prostiru u elastičnoj sredini (čvrstoj. c1 i c2 brzine prostiranja talasa u tim sredinama. Skicirati. zvuka je . gde je α upadni a β prelomni ugao zraka u odnosu na normalu na ravan koja razdvaja sredine. a sa ν>20kHz ultrazvuk. Kako se menja brzina prostiranja talasa kroz gas sa promenom temperature? Napisati izraz.promene njegovog pravca kretanja. Objektivna jacina zvuka predstavlja srednju vrednost energije koju prenesu zvucni talasi u jedinici vremena kroz jedinicu povrsine normalne na pravac prostiranja talasa. gde je amplituda pritiska. Uho je najosteljivije pri frekvencijama o 1500Hz do 3000Hz kada je prag cujnosti reda . nazivaju se zvučni talasi (zvuk).

izvor se priblizava prijemniku koji miruje. A vreme u toku kojeg se jos uvek cuje zvuk po prestanku njegovog emitovanja naziva se vreme reverberacije.Razliciti materijali razlicito absorbuju zvucne talase. S 37. Ova osobina materijala okarakterisana je koeficijentom apsorpcije A.S-ukupna povrsina prostorije zajedno sa predmetima koji se nalaze u njoj. . za stvaranje totalne refleksije koja se koristi kod optickih instrumenata itd.Kako se definise koeficijent apsorbcije zvucnih talasa? A= Pa Pu . kada se zraci odbijaju od glatkih. Treci zakon. gde je k jednako 1 ako se nivo zvuka meri u belima (B) i 10 ako se meri u decibelima (dB). gde je δ-ugao devijacije.pod). On se moze formulisati na sledeci nacin: do uzajamnog dejstva dva svetlosna zraka dolazi na mestu njihovog susreta. Kako glase osnovni zakoni geometrijske optike? Prvi zakon je zakon pravolinijskog prostiranja svetlosti. za 60db.Kada zvucni izvor osciluje u zatvorenoj prostoriji slusalac nece cuti samo emitovani zvuk vec I zvuk koji se odbija od povrsina koje slabo apsorbuju zvuk (zidovi. Pu ukupna zvucna snaga koja pada na tu povrsinu.tj. b) upadni i odbojni zrak leze u istoj ravni sa normalom na granicnu povrsinu u tacki upada zraka. 36. Subjektivna jacina zvuka je jacina koja se opaza culom sluha i zavisi od objektivne. 33. On se odnosi na homogene sredine i jasno se manifestuje pri obrazovanju senke neprovidnih tela. a dalje se krecu nezavisno. Po čemu je karakteristicno prelamanje svetlosti kroz prizmu? Kod prizme je moguce ostvariti minimalno skretanje zraka (slucaj kada je upadni ugao priblizno jednak prelomnom) pa je samim tim prizma karakteristicna jer se bas to njeno svojstvo moze koristiti za mnoge druge stvari: Za razlaganje polihromatske svetlosti radi dobijanja njenog spektra.V-zapremina .Imamo nekoliko situacija u zavisnosti od kretanja izvora I prijemnika to su: Kada izvor I prijemnik miruju u odnosu na sredinu. 41. koji se naziva ugao skretanja ili ugao devijacije.Opsta formula je: 39.gde je Pa zvucna snaga koja se apsorbuje na odredjenoj povrsini. Ukratko opisati Doplerov efekat i napisati opstu jednacinu? Doplerov efekat je promena frekvencije oscilovanja zvucnog izvora.a gustina sredine.do momenta kada intezitet zvuka opadne na milioniti deo prvobitne vrednosti. 35. a θ-ugao na vrhu prizme . a sta vreme reverberacije? Po prestanku emisije zvuk se I dalje odrzava u prostoriji . brusenih i opticki poliranih povrsina Cetvrti zakon ili zakon prelamanja svetlosti na ravnoj granicnoj povrsini izmedju dve nepokretne. Kako se definise vreme reverberacije? Radi bolje definicije I lakseg merenja vremena reverberacije u tehnici je usvojeno da se ono racuna od momenta prestanka rada zvucnog izvora.Ako izvor konstantno emituje zvucne talase koji zidovi I ostale povrsine slabo apsorbuju. Koliko se promeni subjektivna jacina zvuka.Zbog toga ce se u nekim delovima prostorije zvuk cuti jace. homogene i izotropne sredine glasi: a) sinusi upadnog i prelomnog ugla odnose se kao brzine prostiranja svetlosti u tim sredinama b) upadni i prelomni zrak leze u istoj ravni sa normalom na granicnu povrsinu koja prolazi kroz tacku preloma 40. Zbog razlicite osetljivosti uha na zvukove razlicitih frekvencija ta zavisnost je veoma slozena i data je izrazom .plafon. Ovaj zakon vazi za slucajeve pravilnog odbijanja svetlosti.165 .izvor I prijemnik se krecu jedan u odnosu na drugi. Sta je ugao devijacije? Kada je ugao devijacije najmanji? Posle dvostrukog prelamanja zrak skrene za ugao δ. Drugi zakon je zakon nezavisnog prostiranja svetlosnih zraka.kada se prijemnik priblizava zvucnom izvoru koji miruje. odakle dobijamo jednacinu δ= θ(n-1). ili zakon odbijanja svetlosnih zraka od odredjenih granicnih povrsina glasi: a) upadni ugao svetlosnog zraka jednak je odbojnom uglu.Sta je reverberacija.Opsta formula za izracunavanje u slucaju da se ne trazi velika preciznost je: t V r =0.koji registruje prijemnik pri njihovom medjusobnom kretanju. ukoliko se objektivna poveca 10000 puta? . Ovaj ugao je jednak δ=(α1+α2)-(β1+β2) Zakon prelamanja u tacki O bice: sin Najmanje skretanje nastaje za uslov α1=α2.Ova pojava se naziva reverberacija. je intenzitet zvuka na granici cujnosti a je objektivna vrednost zvuka.a u nekim slabije.mogu se obrazovati stojeci talasi u pojedinim delovima prostorije . za za 34.

plava.dobijen je spektar polihromatske svetlosti. tada se za uglove skretanja moze primeniti izraz δ= θ(n-1). Tada razlika ¡ predstavlja meru disperzije. bez obzira na talasnu duzinu ista. pri prostiranju svetlosti kroz razlicite providne materijale. Ukoliko zrak bele polihromatske svetlosti pada na opticku prizmu. Ova pojava se naziva disperzija. p-rastojanje predmeta od sociva l-rastojanje lika od sociva f-zizna daljina sociva n-index prelamanja sociva R1. pri propustanju polihromatske svetlosti kroz ovakve materijale dolazi do razlaganja svetlosti po talasnim duzinama. njena brzina. Neka je ugao skretanja zraka svetlosti B. Sta je ziza sociva? Cemu je jednako uvecanje sociva? Ziza predstavlja rastojanje lika od sociva kad se predmet nalazi u beskonacnosti. indeks prelamanja prizme i ugao prizme mali. iako je ispunjen uslov priblizno minimalnog skretanja svetlosnog zraka. a ugao skretanja zraka svetlosti C. Mera disperzije ili disperzija predstavlja razliku dva ugla skretanja. a samim tim i indeks prelamanja su funkcije talasne duzine. Napisati jednacinu tankog sociva. narandzasta) biti izmedju njih. Skiciranjem odrediti polozaj lika predmeta koji se nalaze na rastojanju o vecem od f ispred . 49.R2-poluprecnici sfernih povrsina sociva 47. pri napustanju prizme bela svetlostje razlozena na boje . Posto indeks prelamanja zavisi od talasne duzine. Prema tome. Dakle. Ako su upadni ugao polihromatske svetlosti. Uvecanje tankog sociva racuna iz uvecanja pri prelamanju svetlosti na sfernoj granicnoj povrsini. Ali. dok ce ostale boje (indigo. pa je . najvise ce skrenuti ljubicasta svetlost a najmanje crvena. a sta disperziona moc? Brzina svetlosti u vakuumu je. zuta.42. Skiciranjem odrediti polozaj lika predmeta koji se nalaze na rastojanju o vecem od f ispred tankog bikonveksnog sociva. zelena. Sta je disperzija svetlosti? Sta je mera disperzije. Kada se taj izraz primeni na obe granicne povrsine dobija se: odakle sledi 48. . pa je Disperziona moc predstavlja odnos mere disperzije 46. Kako se uzimaju znaci u njoj? Cemu je jednaka zizna daljina? Socivo je tanko ako je njegova debljina mnogo manja od poluprecnika sfernih povrsina koje ga cine.

n=0. Zizna daljina objektiva je mnogo mala. Kod spektralnih aparata postoji deo koji vrsi razlaganje svetlosti po talasnim duzinama. Šta je difrakcija svetlosti? Napisati uslove pri kojima dolazi do difrakcionih max i ddifrakcionih minimuma.2. Difrakcija je pojava karakteristična za mehaničke i svetlosne talase. Kod optickog mikroskopa svetlost pada na predmet pa zatim prolazi kroz sociva i dobija se lik. l =n n=0. Snopovi zraka koji vrše difrakciju pod uglovima koji odgovaraju neparnom broju Frenelovih zona daju na zaklonu difrakcione maximume. pri difrakciji na jednom otvoru. objektiva i okulara. Karakteristična je difrakcija svetlosti na jednom i dva paralelna proreza. odnosno ako pri jednakim frekvencijama imaju konstantnu faznu razliku. 54. 53.. Niz paralelnih uskih proreza. Taj lik je predmet za socivo okulara.ali se dalje šire nezavisno jedan od drugog. 51. d sin =n 56. Izrađuje se tako što se na staklenoj ploči načini dijamantnom iglom veliki broj paralelnih zareza (transmisiona optička rešetka). dalje ta svetlost pada na objektiv velike zizne daljine koji vrsi projekciju na zaklonu.1.. Ukratko objasniti princip rada projekcionih i sprektralnih aparata.tankog bikonkavnog sociva. Da bi se dobila polarizacija potrebno je obezbediti takve uslove pod kojima je oscilovanje svetlosnog .Ukratko objasniti funkcionisanje optickog mikroskopa? U cemu se razlikuje od elektronskog mikroskopa? Opticki mikroskop se sastoji od dva sociva. obrnut i uvecan. obrnut i uvecan lik. Sta je polarizacija svetlosti? Kako se može dobiti polarizovana svetlost? Pojava polarizacije pokazuje da je svetlost transverzalni elektromagnetni talas. Uvecanje lupom je oko 20 puta. a snopovi koji vrše difrakciju pod uglovima koji odgovaraju parnome broju Frenelovih zona daju difrakcione minimume.. Sta je optička rešetka? Napisati izraz za difrakcioni maximum pri prolazu svetlosti kroz optičku rešetku.u određenim tačkama. dok se kod elektronskog dobija tako sto se umesto snopa svetosti koristi snop ubrzanih elektrona u vakuumu koji tako ubrzano imaju osobine talasa. l (2n 1) .1. razdvojenih jednakim neprovidnim površinama. približno iste intenzitete i određeni položaj polarizacionih ravni. 2 nastaje interferencioni minimum. Uvecanje predmeta zavisi od rastojanja ozmedju sociva objektiva i okulara. Svetlost koju emituju atomi prdstavlja transverzalne talase sa uzajemno normalnim vektorima elekričnog   E (uzimamoa da je to svetlosni vektor) i magnetnog polja H .. Sta je interferencija svetlosti? Napisati uslove pri kojima dolazi do interferencionih maximuma i interferencionih minimuma. Difrakcija svetlosti je skretanje svetlosti sa pravolinijske putanje. Uglavnom je to prizma od materijala sa znatnom disperzijom..2. ako su talasi koherentni. Sta je lupa?Koliko je uvecanje lupe? Lupa je najprostiji opticki instrument koji se najcesce sastoji od jednos sabirnog sociva i sluzi za posmatranje malih predmeta na bliskim rastojanjima. Predmet se postavi ispred zize objektiva i onda se dobija realan. Kod svetlosnih talasa mogu se javiti efekti trajnije interferencije. 50. koji su normalni na pravac prostiranja svetlosti. nastaje interferencioni maksimum u tački A. vrši se interferencija ili slaganje talasa. a okulara znatno veca od zize objektiva. i nalazi se iza zize okulara tako da se od njega dobija novi lik koji je imaginaran. Ako je putna razlika jednaka neparnom broju polovina talasnih dužina. Prizma vrsi razlaganje polihromatske svetlosti po svetlosni duzinama..O 2 A jednaka celom broju talasnih dužina svetlosti tj. l = O 1 A . Talasi koji potiču od 2 talasna izvora se međusobno poklapaju. predstavljaju difrakcionu rešetku. Ako je putna razlika talasa iz izvora O 1 iO 2 . tj. Kod projekcionih aparata jakim svetlosnim izvorom osvetljava se predmet preko sistema sociva male zizne daljine. 55. 52. U oblasti poklapanja talasa oscilacije čestica se superponiraju jedna na drugu.

63.Kad se Ag zagreje dolazi do isparavanja I njegovi atomi izlecu u razlicitim pravcima.9eV I to je najmanji moguc iznos energije koji moze apsorbovati atom zive u osnovnom stanju. Sta je prostorno kvantovanje? *Prostorno kvantovanje je kada vector momenta impulsa elektrona orjentacije u prostoru za koje projekcija moze imati samo takve  L na pravac z spoljasnjeg magnetnog polja 10 2  L L z vektora ima kvantovane vrednosti.5. Kako glase Borovi postulati? *I)Elektron u atomu se ne moze kretati po bilo kojoj orbiti vec po orbitama tacno odredjenog poluprecnika.Anoda je za oko 0. Kako glasi Paulijev princip iskljucivosti? *Paulijev princip iskljucivosti glasi : U jednom atomu ne mogu da postoje dva elektrona sa jednakim vrednostima sva cetiri kvantna broja.koji moze da se zagreva. oko pozitivno naelektrisanog jezgra čije je naelektrisanje Z e . Sta su atomski spektri? Koje su serije u spektru atoma vodonika? * *Serije u spektru atoma H su:Lajmanova.Takva rotacija elektrona naziva se spin elektrona.2.elektroni koji osciluju oko svojih ravnotežnih položaja.dve dijafragme sa uskim prorezima sirine od 10 do 20 m . Ukratko opisati Stern-Gerlahov eksperiment.Celokopno pozitivno naelekrisanje atoma i sva njegova masa skoncenrisani su u veoma maloj zapremini koja se naziva atomsko jezgro. Ukratko opisati Frank-Hercov ogled. Energija sistema je najveća kad se elektron nalazi na najudaljenijoj orbiti od jezgra. jer se ispostavilo da ne može da opiše stvarno ponašanje atoma. Kada je atom neutralan onda je naelektrisanje jezgra jednako zbiru naelektrisanja elektrona koji ulaze u sastav atoma. 57. Na tim orbitama. III)Prelaz elektrona sa jedne na drugu orbitu uslovljen je emisijom ili apsorbcijom kvanta energije. Ukupno negativno naelektrisanje jednako je pozitivnom naelektrisanju sfere. Rasejavanje alfa-čestica pod većim uglovima uslovljeno je interakcijom između alfa-čestica. Prema ovom modelu. 64. Objasniti Raderfordov eksperiment i model atoma.Eksperiment pokazuje da se snop cepa na dva dela pa se umesto jedne slike proreza dobijaju dve slike. 59.Time je dokazano prostorno kvantovanje. Šta je radijus jezgra atoma? Šta su atomski i maseni broj.moment impulsa elektrona zadovoljava svedeci uslov: L mvn rn n .Rezultat ovog ogleda je da elektroni atomima zive mogu predate samo tacno odredjene iznose energije.koje se nazivaju stacionarne ili disketne. Energetski spektar atoma po ovom modelu je kontinualan. -½ 68.5V na vecem potencijalu od kolektora.3. vrednosti od 4. U tu sferu su utisnuta izolovana negativna naelektrisanja. U cemu je njegov doprinos? *Elektronska cev je evakuisana I napunjena ziviom do pritiska od Pa.  Ls *Rezultat Stern-Gerlahovog eksperimenta proizilazi da je projekcija sopstvenog magnetnog momenta p smz elektrona jednaka Borovom magnetonu: 66. Pretpostavio je da se elektroni kreću oko jezgra po kružnim orbitama poluprečnika r. Objasniti Tomsonov model atoma. ±2. ~ = broj talasa po jedinici dužine RH= Ridbergova const 60. II)Pri kretanju po stacionarnim orbitama se niti apsorbuje energija.(n-1) Magnetni kvantni broj ml = 0 ±1.5 eV on ice savladati koceci napon I stici do kolektorapri cemu ce galvanometer registrovat i struju. Skretanje pod malim uglovima je posledica prolaska alfa-čestica pored tog pozitivnog naelektrisanja.Onda dijafragme propustaju jedan uzan snop. Glavni kvantni broj n = 1. 62. i šta oni predstavljaju? Radijus jezgra atoma je rastojanje od centra jezgra do njegove površine.…. ±l . koje su pozitivno naelektrisane i pozitivnih delova atoma. Atomski broj je broj .Eksperiment je izveden tako sto se u vakuumsku cev stavi komadsrebra. kruže elektroni. Nabrojati kvantne brojeve i vrednosti koje im mogu biti dodeljene. Zamenjen je Raderfordovim modelom. Napisati izraz za talasnu dužinu svetlosti iz spektra atoma vodonika.vektora  E moguće samo u jednoj ravni.sa takvim kretanjem postoji mogucnost postojanja sopstvenog magnetnog polja elektrona.….Elektoni izmedju anode I katode se ubrzavaju usled termoelektronske emisije..Ako je kineticka energija elektrona u momentu nailaska na anodu veca od 0.1.Izmedju katode I anode koja je u obliku resetke prikljucen je napon U1 koji se moze menjati po vrednoscu. mogu s eostvariti ako svetlost prolazi kroz sredinu koje su anizotropne u odnosu na električne oscilacije. Sta je on pokazao? *Stern-Gerlahov eksperiment je pokazao potvrdu prostornog kvantovanja. 58.. Sta je spin elektrona? Cemu je jednak sopstveni moment impulsa? *Zbog toga sto je elektron naelektrisan. Magnetni spinski kvantni broj ms = +½. ~ 1 RH ( 1 22 1 ) n2 n=3.… .Pfundova. Kada je on napušten? Prema ovom modelu atom predstavlja sferu prečnika reda 10 10 m koja je pozitivno naelektrisana.Pasenova.Breketova.Postoji I sopstveni moment impulsa elektrona I sopstveni magnetni moment elektrona  p ms . 67.4.Tako je Borova teorija potvrdjena.Kada atomi prodju kroz jednu dijafragmu prolaze I kroz drugu I tako se dobija snop atoma u istom smeru.Hemfrijeva a one se sve mogu izraziti na sledeci nacin: ~ v 1 RH ( 1 m2 1 ) n2 61. polovi elektromagneta N i S I staklena plocakoja sluzi za zaklon. 65.  p ms  g s Ls .Kulonova sila jednaka je centrifugalnoj. Orbitalni kvantni broj l = 0.2.

Sta su beta-cestice. . T-period pluraspada λ-konstanta radioaktivnog raspada N-broj atoma t-vreme 75. . a šta veštačka radioaktivnost? Pod prirodnom radioaktivnošću podrazumeva se spontani prelaz jednog atomskog jezgra u drugo praćen emisijom različitih oblika radioaktivnog zračenja (α i β-čestica i γ-zračenja). Model kapi. Beta-cestice cini snop elektrona (β. Nt = No broj neraspadnutih jezgara posle vremena t . 76. Pomoću ove statistike određuje se energetsko stanje u jezgru i njihova raspodela (širina i gustina). . 76. ovisno o vrsti radioaktivnog izotopa koji ih emituje. Nabrojati njihove cestice.cestice) ili pozitrona (β+ cestice).51 MeV. Kako glasi zakon radioaktivnog raspada? Predstaviti ga grafički. 71. Aktivnost radioaktivnog izvora predstavlja brzinu kojom se taj rad.Sta je period poluraspada? Sta je aktivnost radioaktivnog izvora? Koja je njena jedinica u SI? Vreme raspada za koje se raspadne polovina prvobitnog broja jezgara naziva se vreme ili period poluraspada. Ako iz jezgra radioaktivnog elementa izađe alfa-čestica onda nastaje novi element koji ima za dve jedinice manji redni broj i za četiri jedinice manju atomsku masu od elementa iz kojeg je nastao. pa i srednjim energijama eksitacije. Pomoću modela Fermijevog gasa mogu se objasniti mnoga svojstva jezgra pri niskim. Broj radioaktivnih jezgara dN koji se raspadne za vremenski interval dt proporcionalan je broju prisutnih jezgara N i vremenskom intervalu dt : dN = – λNdt .protona u jezgru Z i predstavlja broj naelektrisanja.spadaju u grupu sila jake interakcije. Sta su alfa-cestice. beta ili gama zracenja. . gde je No broj jezgara u trenutku t = 0 . Jezgra novonastalog elementa mogu biti stabilna ili radioaktivna. 72. Nuklearne sile između nukleona su zanemarljive.deluju na malim rastojanjima reda 10-15m .imaju neelektričnu prirodu (podjednako deluju na protone i neutrone ). Model Fermijevog gasa polazi od pretpostavke da se nukleoni u jezgru kreću nezavisno. 73. Kako su nukleoni fermioni (spin jednak ħ/2) oni podležu Fermi-Dirakovoj statistici. Nabrojati osnovne karakteristike nuklearnih sila. Uslucaju da su jezgra potomka radioaktivna i da se raspadaju brzinom kojom se raspadaju jezgra polaznog elementa dolazi do radioaktivne ravnoteze. izvor raspada. Veličina Zmp + (A – Z) mn – mj . odnosno energija koja povezuje nukleone u jezgro naziva se energija veze. Kod veštačke radioaktivnosti jezgra. Radioaktivna ravnoteza Kao sto znamo se jezgra radioaktivnog elementa se raspadaju uz emisiju alfa.akt. Jedinica za aktivnost je bekerel (Bq) i predstavlja jedan raspad u sekundi.zavise od orijentacije spinova nukleona koji sačinjavaju jezgro. izuzev za obrazovanje potencijalne jame. . Šta je energija veze. jezgro se može razmatrati na osnovu statističkih zakonitosti. Ako se u ovako zamišljeno jezgro nukleoni kreću haotično . primer: 77. .β i γ-zračenja mogu emitovati 1 ili 2 protona. a šta defekt mase? Energija koja se oslobađa pri obrazovanju jezgra. model orbita i model Fermijevog gasa. pored α. mn i mj odgovarajuće mase protona. . Šta je prirodna.po intenzitetu su znatno veće od gravitacionih i elektromagnetnih.Nabrojati njihove osobine. A = Z + N . a Nt 74. vreme zivota pozitrona je reda nanosekunde. gde je λ konstanta radioaktivnog raspada i predstavlja karakterističnu veličinu za svaki radioaktivni element. Alfa-čestice su jezgra helijumovih atoma. N – broj neutrona u jezgru 69. One se razlikuju po vremenu zivota. Ove dve cestice naelektrisane su istom kolicinom naelektrisanja suprotnog znaka. dok se broj nukleona u jezgru A naziva maseni ili nuklearni broj. Navesti 3 modela jezgra i opisati jedan od njih. Domet u vazduhu im je od 2 do 9 cm. naziva se defekt mase gde su mp . Dok elektroni mogu da budu slobodni neograniceno dugo.ispoljavaju pojavu zasićenja. neutrona i jezgra. Ovaj proces se naziva anihilacija i moze da posluzi za detekciju pozitrona. 70. P ozitron zahvata elektron pri cemu nastaju dva gama-kvanta energije od po 0.

plutonijum i dr.Ovakve reakcije se mogu ostvariti bombardovanjem teskih jezgara neutronima. deutronima. usled cega proton prelazi u neutron i emituje se neutrino Novonastalo jezgro se obicno nalazi u pobudjenom stanju.Prilikom bombardovanja jezgara teskih elemenata. Ova energija je oko 10 na 6 puta veca od energije koja se oslobodi pri sagorevanju 1kg uglja. vec prati emisiju alfa i beta cestica. kao sto su uran. Šta je elektronski zahvat? Koji su uredjaji za ubrzavanje naelektrisanih čestica? Elektronski zahvat je pojava da jezgro apsorbuje elektrn iz K. 82. njegov intenzitet posle prolaska kroz materijal debljine d i µ-koeficijent apsorpcije. tj. Takav spektar gama-zracenja predstavlja jedan od najvaznijih dokaza postojanja diskretnih energetskih stanja atomskog jezgra. Da bi se ostvarila fuzija potrebno je da se savladaju odbojne elektrostaticke sile izmedju jezgara koja ucestvuju u ovom procesu. Sta je nuklearna fisija? Nuklearna fisija predstavlja cepanje atoma na dva jezgra. Proces fuzije moze se ostvariti na dva nacina i to ubrzanjem jezgara pomocu akceleratora ili njihovim zagrevanjem. Sta je lancana reakcija? Posto se pri fisiji jezgara oslobadjaju neutroni. . Prelazom u osnovno emituje se gama-kvant.Kako glasi zakon apsorpcije zracenja? Apsorcija γ-zracenja u sredini kroz koju to zracenje prolazi vrsi se po sledecem zakonu: = Gde je intenzitet γ-zracenja iz datog izvora pre prolaska kroz materijal.kvanti. Sta su gama zraci?Nabrojati njihove osobine Eksperimentalnmo je pokazano da se gama-zracenje ne javlja kao samostalni oblik zracenja. 79.To zahteva da se jezgra nadju na takvim rastojanjima na kojima su privlacne nuklearne sile vece od odbojnih elektrostatickih sila. 83. Pracen je oslobadjanjem velike kolicine energije. Moze doci do cepanja na dva jezgra koji se nazivaju fragmenti. Na primer. 80. alfa. energije koja se oslobodi pri fisiji urana mase od 1gr iznosi oko 10 na 11 J ili 20MWh. L ili M nivoa. Za sada smo obradili dve vrste ovih uredjaja. Najcesce se ta apsorpcija vrsi sa K-nivoa. a takodje se emituju i neutroni i gama.cesticama. protonima. To su Linearni akcelerator i Ciklotron 81.78. Gama zracenje je elektromagnetne prirode i njegov spektar je linijski. Nuklearna fuzija? Nuklearna fuzija predstavlja oslobadjanje energije pri spajanju lakih jezgara u jezgro vece atomske mase. oni mogu da izazovu fisiju jezgara tako da nastaje samoodrzavajuca fisija koja se naziva lancana nuklearna reakcija. Ovaj tip nuklearne reakcije je egzotermni. a takodje se pojavljuje i pri nuklearnim reakcijama. Opsta sema po kojoj se vrsi elektronski zahvat moze se prikazati na sledeci nacin: Uredjaji koji se koriste za ubrzavanje naelektrisanih cestica se najcesce nazivaju akceleratori. i gama-kvantima. Ta rastojanja su reda 10 na -15m.