P. 1
7 (Osnovne metode crtanja)

7 (Osnovne metode crtanja)

|Views: 110|Likes:
Published by KnjigoLjuboV

More info:

Published by: KnjigoLjuboV on Nov 05, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

01/28/2013

pdf

text

original

Poglavlje 7

Osnovne metode crtanja

1-7

_________________________________________________________________________________________________________

Poglavlje

7 7

OSNOVNE METODE CRTANJA

2-7

Kompjutersko crtanje i konstruisanje

_________________________________________________________________________________________________________

Konstrukcione linije za formiranje 2D objekata
inije za konstrukciju (Construction Line) korisne su za postavljanje pomo}nih (privremenih) linija na crte`u. Pomo}ne linije mogu biti prave ili poluprave i obi~no se postavljaju u posebnom lejeru. Komandom Xline (xl) zadaje se prava, a komandom Ray poluprava. Uloga ovih linija je velika prilikom isticanja ciljnih projekcija objekata, a poznato je da se one koriste i u ru~nom crtanju kao pomo}ne linije. Njihovo nano{enje na papir, paus i sl. izvodi se tankom linijom, obi~no u olovci, kako bi se kasnije mogle lak{e ukloniti. Ra~unarski, pomo}ne linije dobijaju se na osnovu slede}ih opcija:

L

Opcione komande

Xline

Opcione komande

Ray

Paleta alata: Draw Construction Line Meni: Draw Construction Line Komandna linija: xline (xl) (↵).

Meni: Draw Ray Komandna linija: ray (↵)

a)

b)

Sl. 7.1 Konstrukcione linije —a) (K25_2.dwg) u cilju postavljanja gabarita objekata u razli~itim pogledima —b) (K25_3.dwg)

Napomena: Informacije o konstrukciji prave i/ili poluprave mogu se prona}i u
Help-u

u odrednici

Construction Lines.

Poglavlje 7

Osnovne metode crtanja

3-7

_________________________________________________________________________________________________________

Crtanje pomo}u konstrukcionih linija
Primer: Postaviti konstrukcione linije za formiranje slede}ih pogleda; prema sl. 7.1b. 1. Otvoriti polazni fajl
S25_3.dwg.

Aktivirati lejer za definisanje horizontalnih pomo}nih linija konstrukcione. Sa palete alata Draw kliknuti na ikonicu Construction Line. Iz komandne linije izabrati opciju za horizontalno konstruisanje h (Hor) i potvrditi odabir Enter-om. U komandnu liniju upisati po~etne koordinate 0,0. Na zahtev o specificiranju nove lokacije konstrukcione linije, upisati 0,90 i pritisnuti taster Enter. U komandnu liniju upisati: 0,120 i pritisnuti Enter. U komandnu liniju upisati: 0,145 i pritisnuti Enter. U komandnu liniju upisati: 0,200 i potvrditi Enter-om. Prekinuti teku}u komandu tasterom Esc. Ovim postupcima su postavljene sve horizontalne — pomo}ne linije. Skup instrukcija koji se po prethodnim zahtevima odslikava u komandnu liniju (funkcijki taster F2) je slede}i:

Algoritam komandne linije: formiranje horizontalnih pomo}nih linija
Command: _xline Specify a point or [Hor/Ver/Ang/Bisect/Offset]: h Specify through point: 0,0 Specify through point: 0,90 Specify through point: 0,120 Specify through point: 0,145 Specify through point: 0,200 Specify through point: Command: *Cancel*.

(↵) (↵) (↵) (↵) (↵) (↵)
(Esc)

2. Postavljanje vertikalnih konstrukcionih linija izvodi se slede}im skupom postupaka: Sa palete alata Draw ponovo aktivirati komandu Construction Line. Iz komandne linije izabrati opciju za vertikalno konstruisanje v (Ver). U komandnu liniju upisati koordinate 0,0 i pritisnuti Enter. Na zahtev za specificiranje nove lokacije konstrukcione linije uneti vrednosti zatim pritisnuti Enter. U komandnu liniju upisati: 130,0 i pritisnuti Enter. U komandnu liniju upisati: 150,0 i pritisnuti Enter. Prekinuti komandu tasterom Esc. Ovim postupcima su postavljene sve vertikalne pomo}ne linije.

20,0,

4-7

Kompjutersko crtanje i konstruisanje Skup instrukcija koji se po prethodnim zahtevima odslikava u komandnu liniju, predstavljen je u slede}em algoritmu komandne linije:

_________________________________________________________________________________________________________

Algoritam komandne linije: formiranje vertikalnih pomo}nih linija
Command: _xline Specify a point or [Hor/Ver/Ang/Bisect/Offset]: v Specify through point: 0,0 Specify through point: 20,0 Specify through point: 130,0 Specify through point: 150,0 Specify through point: Command: *Cancel*.

(komanda konstrukcione linije)
(↵) (↵) (↵) (↵) (↵)
(Esc)

3. Vizualizacija pogleda na objekat. Otvoriti lejere: pune i ose. Zatvoriti lejere markeri, pogledi i kotne. Isklju~iti GRID re`im. Snimiti crte` kao fajl K25_3.dwg u folderu

Kraj_2D

(sl. 7.1b).

Sl. 7.2 Formirane konstrukcione linije (uz algoritma

GRID

mod) kao rezultat primene prethodnog

Savet: Pomo}ne linije postaviti na posebnom lejeru kako bi se mogla kontrolisati
njihova vidljivost, ili {tampanje.

Poglavlje 7

Osnovne metode crtanja

5-7

_________________________________________________________________________________________________________

Metode crtanja kru`nice
Kru`nica predstavlja jednan od osnovnih 2D entiteta. Njena uloga je velika jer je zastupljena u zna~ajnom procentu kao segment slo`enog objekta, bilo kao 2D ili 3D komponenta modela, npr. kod operacija: rotacije, izvla~enja i sl. Kru`nica se mo`e crtati kori{}enjem nekoliko metoda: a) b) c) d) e) Izborom centra i radijusa: Center, Radius (default postupak). Izborom centra i pre~nika: Center, Diameter. Definisanjem pre~nika na osnovu dve ta~ke: 2 Points. Definisanjem obima sa tri ta~ke: 3 Points. Tangencijalno u odnosu na dva postoje}a objekta i zadavanjem radijusa:
Radius. Tan, Tan, Tan.

Tan, Tan,

f) Tangiranjem kru`nice u odnosu na tri postoje}a objekta:

a)

b)

c)

d)

e)

f)

Sl. 7.3 Primena {est metoda za konstruisanje kru`nica

(K26.dwg)

Opcione komande

Circle

Paleta alata: Draw Circle Meni: Draw Circle ... Komandna linija: circle (c) (↵).

Sl. 7.4 Mogu}nost izbora metode iz menija komandi Draw Circle ...

6-7

Kompjutersko crtanje i konstruisanje

_________________________________________________________________________________________________________

Algoritam: crtanje 2D objekata metodom kru`nica
Primer: Na osnovu metode crtanja kru`nice sa poznatim centrom i pre~nikom, konstruisati 2D objekat Prirubnica, prema sl. 7.5. 1. Otvoriti polazni fajl
S26_1.dwg.

U statusnoj liniji uklju~iti ek. taster LWT (Show/Hide Lineweight). Iz liste lejera izabrati lejer pune i postaviti ga kao teku}i. 2. Konstruisanje spoljnog pre~nika kru`nice
∅80.

Sa palete alata Draw, aktivirati komandu Circle. Za centar kru`nice pozicionirati ta~ku sa koordinatama 185,160. U komandnu liniju upisati vrednost pre~nika (dijametra) 80 i potvrditi 3. Konstruisanje spoljnog pre~nika kru`nice
∅200.

Enter-om.

Sa palete alata Draw, izabrati komandu Circle. Locirati ta~ku 185,160 za centar kru`nice. U komandnu liniju upisati vrednost pre~nika 200 i potvrditi

Enter-om.

Sl. 7.5 Crte` jedne kotirane projekcije Prirubnice (K26_1.dwg) 4. Konstruisanje sredi{njeg pre~nika kru`nice
∅140.

Iz liste lejera izabrati lejer osne kao teku}i. Aktivirati komandu C (Circle) i pritisnuti Enter. Uneti iste koordinate 185,160 za centar kru`nice. U komandnu liniju upisati vrednost pre~nika 140 i potvrditi

Enter-om.

Poglavlje 7

Osnovne metode crtanja
∅30.

7-7

_________________________________________________________________________________________________________

5. Konstruisanje ~etiri manje kru`nice pre~nika

Iz liste lejera izabrati lejer pune i postaviti ga kao teku}i. Iz padaju}eg menija izabrati Draw Circle Center, Radius. Pozicionirati ta~ku 115,160 za centar leve kru`nice. U komandnu liniju upisati vrednost polupre~nika 15 i potvrditi dvostrukim Enter-om. Locirati ta~ku 185,230 za centar gornje kru`nice i potvrditi dvostrukim Enter-om. Locirati ta~ku 255,160 za centar desne kru`nice i potvrditi dvostrukim Enter-om. Locirati ta~ku 185,90 za centar donje kru`nice i potvrditi Enter-om. Prethodna primena algoritama konstruisanja rezultirala je crte`om kao na sl. 7.6.

Sl. 7.6 Crte` Prirubnica pre kotiranja 6. Snimanje kompletnog crte`a. Iz liste lejera uklju~iti lejer kotne. Isklju~iti sa statusne linije mod GRID (ili pritisnuti funkcijski taster Ovim postupcima dobija se crte` kao na sl. 7.5. Komandama menija: File Save As... snimiti crte` kao K26_1.dwg.
F7).

Algoritam komandne linije: formiranje kru`nice
Ure|en skup instrukcija, koji se, na osnovu zahteva, programa unosi i automatski pojavljuje u komandnoj liniji, je slede}i:
Command: _circle Specify center point for circle or [3P/2P/Ttr (tan tan radius)]: 185,160 (↵) Specify radius of circle or [Diameter] <140.0000>: D (↵)

8-7

Kompjutersko crtanje i konstruisanje

_________________________________________________________________________________________________________

Specify diameter of circle <280.0000>: 80 (↵) Command: CIRCLE Specify center point for circle or [3P/2P/Ttr (tan tan radius)]: 185,160 (↵) Specify radius of circle or [Diameter] <40.0000>: D (↵) Specify diameter of circle <80.0000>: 200 (↵) Command: layer (iz dijaloga Layer Properties Manager,

selektovati lejer

osne

kao

teku}i i pritisnuti OK)
Command: _circle Specify center point for circle or [3P/2P/Ttr (tan tan radius)]: 185,160 (↵) Specify radius of circle or [Diameter] <100.0000>: D (↵) Specify diameter of circle <200.0000>: 140 (↵) Command: layer (iz dijaloga Layer Properties Manager,

selektovati lejer

pune

kao

teku}i i pritisnuti OK)
Command: _circle Specify center point for circle or [3P/2P/Ttr (tan tan radius)]: 115,160 (↵) Specify radius of circle or [Diameter] <70.0000>: 15 (↵) Command: CIRCLE Specify center point for circle or [3P/2P/Ttr (tan tan radius)]: 185,230 (↵) Specify radius of circle or [Diameter] <15.0000>: (↵) Command: CIRCLE Specify center point for circle or [3P/2P/Ttr (tan tan radius)]: 255,160 (↵) Specify radius of circle or [Diameter] <15.0000>: (↵) Command: CIRCLE Specify center point for circle or [3P/2P/Ttr (tan tan radius)]: 185,90 (↵) Specify radius of circle or [Diameter] <15.0000>: (↵) Command: layer (iz dijalog boksa Layer Properties Manager, uklju~iti lejer kotne Command: save

i

pritisnuti ek. taster OK). (iz dijalog boksa Save Drawing As u polju npr. K26_1 i pritisnuti ek. taster Save).

File name:

uneti ime fajla,

Savet: Prethodni skup postupaka se mo`e realizovati na nekoliko razli~itih na~ina,
mo`da i racionalnijih od iznetog, sa stanovi{ta vrste i broja upotrebljenih komandi. Korisniku ostaje mogu}nost da ih sam ispita i pojednostavi.

Metode crtanja lukova
Lukovi se mogu nacrtati na vi{e na~ina, u zavisnosti od lokacije i dimenzije luka. Default postupak sastoji se u odre|ivanje luka na osnovu tri ta~ke: po~etne, druge i krajnje ta~ke. U op{tem slu~aju, pri konstrukciji luka, potrebno je zadati po~etnu ta~ku i bar dva od slede}ih parametara: centar, krajnju ta~ku, neku sredi{nju ta~ku, ugao,

Poglavlje 7

Osnovne metode crtanja

9-7

_________________________________________________________________________________________________________

du`inu tetive luka kao prave linije izme|u dve ta~ke na luku, usmeravanje, du`inu luka, radijus.

Sl. 7.7 Opcije za crtanje lukova sa kaskadnog menija: Draw Arc ...

Sl. 7.8 Jedanaest metoda za crtanje lukova i novoformirana paleta alata
(K27_1.dwg)

Metode lukova

Napomena: Za primenu nabrojanih metoda konstrukcije lukova, mo`e se otvoriti
polazni fajl S27_1.dwg. Lukovi se standardno crtaju u pravcu suprotnom od kretanja kazaljki na satu. Me|utim, konstrukcija luka mo`e te}i i obrnuto, npr. zadavanjem negativne vrednosti ugla. Pomo}u komande Fillet iscrtava se luk izme|u dva postoje}a objekta. To je u mnogim situacijama najefikasniji na~in za kreiranje lukova.

10-7

Kompjutersko crtanje i konstruisanje
Arc

_________________________________________________________________________________________________________

Opcione komande

Paleta alata: Draw Arc Meni: Draw Arc ... Komandna linija: arc (a) (↵).

Algoritam: konstruisanje objekta sa lukovima
Primer: Konstruisati 2D objekat Krive poluge sa lu~nim segmentima. Za konstrukciju r se mogu koristiti koordinate referentnih ta~aka, datih u op{tem obliku vektora T =  x  :  
 y

r 340 r 100 r 340 r 100 r 70 r 100 r 370 r 340 A=  , B = 180 , C = 180  , D =  50  , E = 95 , F = 140 , G = 210 , H = 210 . 240              

1. Otvoriti startni fajl

S27.dwg

sa definisanim pomo}nim linijama (sl. 7.9).

Iz palete Layers izabrati lejer lukovi i postavite ga za teku}i. U statusnoj liniji aktivirati GRID mod rada. U statusnoj liniji uspostaviti SNAP re`im rada. 2. Iz menija izabrati metodu
Draw Arc Start, End, Direction.

Markirati po~etnu ta~ku A sa koordinatama 340,240. Markirati krajnju ta~ku B sa koordinatama 100,180. Markirati gornju konstrukcionu liniju kao direktrisu, koja je u ovom slu~aju tangenta novoformiranom luku.

Sl. 7.9 Sadr`aj fajla sa pripremljenim lejerima i pomo}nim linijama

(S27.dwg)

Poglavlje 7 3. Reaktivirati komandu

Osnovne metode crtanja i izborom opcije ta~aka C i D.

11-7

_________________________________________________________________________________________________________

Start, End, Direction desnim tasterom mi{a Repeat Start, End, Direction, kako bi se iscrtao donji luk izme|u

Pozicionirati po~etnu ta~ku C sa koordinatama 340,180. Pozicionirati krajnju ta~ku D sa koordinatama 100,50. Pozicionirati drugu (donju) direktrisu, koja je u ovom slu~aju tangenta novoformiranom luku. 4. Sa palete alata
Draw

izabrati komandu

Arc (3

ta~ke).

Markirati po~etnu ta~ku D sa koordinatama 100,50. Markirati slede}u ta~ku E sa koordinatama 70,95. Markirati krajnju ta~ku F sa koordinatama 100,140. 5. Reaktivirati komandu Arc desnim tasterom mi{a (Repeat ARC), ili drugim raspolo`ivim mogu}nostima (npr. ↵), kako bi se konstruisao desni luk AGC. Markirati po~etnu ta~ku A sa koordinatama 340,240. Markirati slede}u ta~ku G sa koordinatama 370,210. Markirati krajnju ta~ku C sa koordinatama 340,180. 6. Sa palete alata
Draw,

aktivirati komandu

Line,

kako bi se docrtao linijski segment
Esc.

BF.

Pozicionirati po~etnu ta~ku B sa koordinatama 100,180. Pozicionirati krajnju ta~ku F sa koordinatama 100,140 i izvr{iti

Sl. 7.10 Konstruisani objekat sa dominantno lu~nim segmentima

(K27.dwg)

12-7

Kompjutersko crtanje i konstruisanje
Draw

_________________________________________________________________________________________________________

7. Sa palete alata

aktivirati komandu

Circle

kako bi se konstruisala kru`nica.

Markirati sredi{nju ta~ku H sa koordinatama 340,210. Upisati vrednost polupre~nika 20 i izvr{iti (↵). Iz liste lejera isklju~iti lejer slova. Uklju~iti LWT mod sa statusne linije. Otvoriti paletu File Save As... i u odgovaraju}i folder snimiti crte` kao zavr{ni fajl K27.dwg.

Algoritam komandne linije: formiranje lu~nih segmenata
Command: _arc (aktivirati metodu: Arc Start End Direction) Specify start point of arc or [CEnter]: 340,240 (↵) (ta~ka A) Specify second point of arc or [CEnter/ENd]: _e (↵) (krajnja ta~ka) Specify end point of arc: 100,180 (↵) (ta~ka B) Specify center point of arc or [Angle/Direction/Radius]: _d (↵) (re`im direktrise) Specify tangent direction for the start point of arc: 260,240 (kliknuti na gornju direktrisu) Command: (↵) Command: _arc Specify start point of arc or [CEnter]: 340,180 (↵) (ta~ka C) Specify second point of arc or [CEnter/ENd]: _e (↵) (krajnja ta~ka) Specify end point of arc: 100,50 (↵) (ta~ka D) Specify center point of arc or [Angle/Direction/Radius]: _d (↵) (re`im direktrise) Specify tangent direction for the start point of arc: 170,180 (kliknuti na donju direktrisu) Command: (↵) Command: _arc Specify start point of arc or [CEnter]: (aktivirati metodu: Arc, ta~ka D) 100,50 (↵) Specify second point of arc or [CEnter/ENd]: 70,95 (↵) (ta~ka E) Specify end point of arc: 100,180 (↵) (ta~ka B) Command: (↵) (reaktiviranje komande Arc) ARC Specify start point of arc or [CEnter]: 340,240 (↵) (ta~ka A) Specify second point of arc or [CEnter/ENd]: 370,210 (↵) (ta~ka G) Specify end point of arc: 340,180 (↵) (ta~ka C) Command: (↵) Command: _circle Specify center point for circle or [3P/2P/Ttr (tan tan radius)]: 340,210 (↵) (ta~ka H) Specify radius of circle or [Diameter]: 20 (↵) (unos vrednosti radijusa) Command: *Cancel* (Esc).

Algoritam: konstruisanje polilinijskog lu~nog objekta
Primer: Konstruisati polilinijski objekat koji sadr`i i lu~ne segmente, kao {to se to pokazuje na primeru objekta Simetri~na reza. 1. Otvoriti polazni fajl
S27_3.dwg

(sl. 7.11).

Poglavlje 7

Osnovne metode crtanja

13-7

_________________________________________________________________________________________________________

Iz liste lejera (Layer Toolbar) izabrati lejer okvirne i postaviti ga kao teku}i. U statusnoj liniji aktivirati SNAP i GRID mod rada.

Sl. 7.11 Polazni fajl za crtanje Simetri~ne reze 2. Konstruisanje polilinijskog objekta.

(S27_3.dwg)

Sa palete alata Draw izabrati komandu Polyline. Ostale segmente definisati na osnovu preporu~enih koordinata. Postupak konstruisanja ovog polilinijskog objekta dat je u slede}em algoritmu komandne linije.

Sl. 7.12 Nacrtan polilinijski objekat

Algoritam komandne linije: konstrukcija polilinijskog objekta
Command: _pline Specify start point: 140,180 (↵) Current line-width is 0.0000 (↵)

14-7

Kompjutersko crtanje i konstruisanje

_________________________________________________________________________________________________________

Specify next point or [Arc/Close/Halfwidth/Length/Undo/Width]: w (↵) Specify starting width <0.0000>: 1.2 (↵) Specify ending width <1.2000>: (↵) Specify next point or [Arc/Close/Halfwidth/Length/Undo/Width]: @140<0 (↵) Specify next point or [Arc/Close/Halfwidth/Length/Undo/Width]: @40<90 (↵) Specify next point or [Arc/Close/Halfwidth/Length/Undo/Width]: a (↵) Specify endpoint of arc or [Angle/CEnter/CLose/Direction/Halfwidth/Line/Radius/ Second pt/Undo/Width]: s (↵) Specify second point on arc: 320,160 (↵) Specify end point of arc: 280,100 (↵) Specify endpoint of arc or [Angle/CEnter/CLose/Direction/Halfwidth/Line/Radius/ Second pt/Undo/Width]: L (↵) Specify next point or [Arc/Close/Halfwidth/Length/Undo/Width]: @140<180 (↵) Specify next point or [Arc/Close/Halfwidth/Length/Undo/Width]: a (↵) Specify endpoint of arc or [Angle/CEnter/CLose/Direction/Halfwidth/Line/Radius/ Second pt/Undo/Width]: s (↵) Specify second point on arc: 100,160 (↵) Specify end point of arc: 140,220 (↵) Specify endpoint of arc or [Angle/CEnter/CLose/Direction/Halfwidth/Line/Radius/ Second pt/Undo/Width]: L (↵) Specify next point or [Arc/Close/Halfwidth/Length/Undo/Width]: c (Esc) Command: *Cancel*.

3. Vizualizacija objekta. Uklju~iti lejer markeri. Isklju~iti lejere kotne i osne. Sa statusne linije isklju~ite mod GRID (mre`u). Snimiti fajl komandama File Save As ... na izabranom folderu. Naziv fajla je
K27_3.dwg.

Sl. 7.13 Konstruisan objekat Simetri~na reza

(K27_3.dwg)

Konstruisanje popunjenih prstenova
Popunjeni prsten se sastoji od dva polilinijska lu~na segmenta sa zadatom debljinom. Sledi opis brzog postupka za crtanje popunjenih prstenova ili popunjenih krugova.

Poglavlje 7

Osnovne metode crtanja
Donut
(do) (↵).

15-7

_________________________________________________________________________________________________________

Opcione komande

Meni: Draw Donut Komandna linija: donut

Algoritam: crtanje kruga i prstena
1. Otvoriti polazni fajl
S28_1.dwg.

Lejer krug postaviti za teku}i. Aktivirati komandu Donut. 2. Konstrukcija punog kruga (sl. 7.14). Uneti vrednost unutra{njeg pre~nika 0. Uneti vrednost spolja{njeg pre~nika 20. Uneti koordinate centra kruga 30,60. Potvrditi Enter-om, a zatim izvr{iti Esc.

a) Sl. 7.14 Iscrtani krug i prsten na osnovu komande 3. Konstrukcija prstena. Lejer prsten postaviti za teku}i. Aktivirati komandu Donut. Uneti vrednost unutra{njeg pre~nika prstena 20. Uneti vrednost spolja{njeg pre~nika prstena 24. Uneti koordinate centra prstena 70,60 i potvrditi 4. Kompletna vizualizacija kruga i prstena. Uklju~iti lejer
kote.

b)
Donut (K28_1.dwg)

Enter-om,

a zatim pritisnuti

Esc.

16-7

Kompjutersko crtanje i konstruisanje Sa palete alata Draw Order aktivirati komandu Send to Back. Selektovati objekte krug i prsten i izvr{iti Enter. Snimiti crte` procedurom File Save As... na odabranom folderu kao fajl
K28_1.dwg.

_________________________________________________________________________________________________________

Algoritam komandne linije: konstrukcija kruga i prstena
Command: DONUT Specify inside diameter of donut <8.0000>: 0 Specify outside diameter of donut <10.7703>: 20 Specify center of donut or <exit>: 30,60 Specify center of donut or <exit>: Command: layer (↵) Command: DONUT Specify inside diameter of donut <0.0000>: 20 Specify outside diameter of donut <20.0000>: 24 Specify center of donut or <exit>: 70,60 Specify center of donut or <exit>:

(komanda za crtanje punog prstena)
(↵) (↵) (↵)
(pritisnuti (podesiti

Esc) *Cancel* prsten)

novi teku}i lejer

(↵) (↵) (↵) (↵)
(pritisnuti

Esc) *Cancel*.

Konstruisanje elipse i elipti~nog luka
Programski se mogu konstruisati elipsa i elipti~ni luk. Oba oblika podrazumevaju matemati~ki pravilne konstrukcije. Default postupak za konstrukciju elipse je zadavanje krajnjih ta~aka na pravoj osi i rastojanje koje predstavlja polovinu du`ine druge ose.

Opcione komande

Ellipse
Ellipse Arc)

Paleta alata: Draw Ellipse (ili Draw Meni: Draw Ellipse ... Komandna linija: ellipse (el) (↵).

a)

b)

c)

Sl. 7.15 Rezultati kreiranja elipsa i elipti~nog luka na osnovu primene tri metode konstruisanja (K29.dwg)

Poglavlje 7

Osnovne metode crtanja

17-7

_________________________________________________________________________________________________________

Algoritam: elipsa sa krajnjim ta~kama ose i rastojanja druge poluose
Primer: Konstruisati elipsu zadavanjem vrednosti parametara krajnjih ta~aka (velike) ose i rastojanja druge (male) poluose: 1. Otvoriti polazni fajl
S29.dwg.

Postaviti lejer Elipse za teku}i. Uklju~iti SNAP mod na statusnoj liniji. 2. Sa palete alata
Draw

izabrati metodu

Ellipse

Axis, End.

Uneti u komandnu liniju po~etnu ta~ku A (50,180). Uneti krajnju ta~ku B (@100<0). Ovim je definisana jedna osa elipse. Definisati drugu poluosu elipse kao CD (@30<90) i pritisnuti Enter. Snimiti crte` postupkom File Save As... na odre|enom folderu. Imenovati fajl kao
K29.dwg.

Algoritam komandne linije
Command: _ellipse (aktiviranje Specify axis endpoint of ellipse or [Arc/Center]: 50,180 (↵) Specify other endpoint of axis: @100<0 (↵) Specify distance to other axis or [Rotation]: @30<90 (↵) Command: (Esc).

komande za crtanje elipse)

Algoritam: elipsa sa rastojanjima velike i male poluose
Primer: Konstruisanje elipse se izvodi zadavanjem koordinata centra i vrednosti rastojanja prve i druge poluose. Ova metoda primenjuje se u teku}em fajlu K29.dwg. 1. Sa palete alata
Draw

izabrati metodu

Ellipse

Center.

Iz menija u komandnu liniju koordinate centra elipse C (290,180). Uneti krajnju ta~ku jedne poluose B (@70<0). Definisati drugu poluosu elipse kao rastojanje CD (@40<90) i pritisnuti 2. A`urirati crte` postupkom
File Save

Enter.

kao fajl

K29.dwg.

Algoritam komandne linije
Command: _ellipse Specify axis endpoint of ellipse or [Arc/Center]: _c

(aktiviranje komande za crtanje elipse) (metoda “centra” elipse)

18-7

Kompjutersko crtanje i konstruisanje
(↵) (↵) (↵)

_________________________________________________________________________________________________________

Specify center of ellipse: 290,180 Specify endpoint of axis: @70<0 Specify distance to other axis or [Rotation]: @40<0 Command: (Esc)

(prekid teku}e komande).

Algoritam: formiranje elipti~nih lukova
Primer: Konstruisanje elipse se izvodi zadavanjem vrednosti krajnjih ta~aka jedne ose, rastojanja druge poluose i ugla elipti~nog luka. Ova metoda primenjuje se, tako|e, u teku}em fajlu K29.dwg. 1. Iz menija komandi
Draw

izabrati metodu

Ellipse

Arc

ili

Ellipse Arc.

Uneti u komandnu liniju po~etnu ta~ku ose A(570,180). Uneti krajnju ta~ku B(@140<180); ovim je definisana jedna osa elipse. Definisati drugu poluosu elipse kao rastojanje CD (@30<270). Pritisnuti Definisati startnu ta~ku od koje se formira elipti~ni luk A(@70<0). Definisati krajnju ta~ku do koje se formira elipti~ni luk D(@30<270). Isklju~iti modove na statusnoj liniji: SNAP i GRID. 2. A`urirati fajl postupkom iz menija
File Save.

Enter.

Algoritam komandne linije
Command: _ellipse (aktiviranje komande za crtanje Specify axis endpoint of ellipse or [Arc/Center]: _a (metoda lukova) Specify axis endpoint of elliptical arc or [Center]: 570,180 (↵) Specify other endpoint of axis: @140<180 (↵) Specify distance to other axis or [Rotation]: @30<270 (↵) Specify start angle or [Parameter]: @70<0 (↵) Specify end angle or [Parameter/Included angle]: @30<270 (↵) Command: (Esc).

elipse)

Konstruisanje glatkih krivih
Splajn (spline) kriva je glatka kriva koja prolazi kroz koordinirani skup ta~aka u ravni ili u prostoru. Splajn krive se mogu koristiti u konstruisanju krivog (valovitog) oblika objekta, ~iji je polupre~nik promenljiv. Prilikom konstruisanja brodskog trupa, dizajniranja raznih lu~nih objekata, elisa, aviopropelera [61], evolventi standardnih i specijalnih zup~anika [65], lopatica turbo-ma{ina [3] i sl. U pitanju su, dakle, objekti koji se ne mogu lako predstaviti lukovima ili kru`nim segmentima, ve} slo`enijim interpolacionim krivama.

Poglavlje 7

Osnovne metode crtanja

19-7

_________________________________________________________________________________________________________

a) Sl. 7.16 Splajn krive —a) i sa identi~nim kontrolnim ta~kama, ali razli~itim tangencijalnim zavr{etkom —b) (K30.dwg)

b)

Napomena: Uputstvo za crtanje elipti~nih lukova nalazi se u odrednici
Arcs

Elliptical

iz

AutoCAD-ovom Help-u.

Opcione komande

Spline

Paleta alata: Draw Spline Meni: Draw Spline Komandna linija: spline (spl) (↵).

Algoritam: konstrukcija glatke krive
1. Otvoriti polazni fajl
S30.dwg.

Izabrati lejer Splajn za teku}i. Aktivirati re`ime SPAN i GRID na statusnoj liniji interfejsa. 2. Konstrukcija splajn krive za prvi model Lopatice turbine. Sa palete Draw aktivirati komandu Spline. Zadati po~etnu ta~ku A(100,140) spline krive, uzimaju}i u obzir slu~aj konstrukcije dat pod a) na slici sl. 7.16. “Provu}i” splajn krivu kroz ostale markirne ta~ke: B, C, D, ... H, A. Pritisnuti Enter. Odrediti tangentu savr{etka krive markiraju}i je, npr. u ta~ki T. Unos potvrditi Enter-om.

20-7

Kompjutersko crtanje i konstruisanje Sa~uvati crte` u fajlu
K30.dwg.

_________________________________________________________________________________________________________

3. Prethodni skup postupaka konstruisanja ponavlja se i za crtanje objekta Lopatice turbine koji je dat na istoj slici za varijantu pod b). Uzeti u obzir desni raspored ta~aka i drugi tangencijalni zavr{etak u ta~ki T. A`urirati crte` kao fajl K30.dwg (sl. 7.16).

Algoritam komandne linije: konstruisanje lopatice turbine 1. varijante
Command: _spline (aktiviranje komande splajn) Specify first point or [Object]: 100,140 (↵) (ta~ka A) Specify next point: 130,170 (↵) (ta~ka B) Specify next point or [Close/Fit tolerance] <start tangent>: 170,190 (↵) (ta~ka C) Specify next point or [Close/Fit tolerance] <start tangent>: 170,230 (↵) (ta~ka D) Specify next point or [Close/Fit tolerance] <start tangent>: 200,250 (↵) (ta~ka E) Specify next point or [Close/Fit tolerance] <start tangent>: 260,160 (↵) (ta~ka F) Specify next point or [Close/Fit tolerance] <start tangent>: 200,120 (↵) (ta~ka G) Specify next point or [Close/Fit tolerance] <start tangent>: 14,120 (↵) (ta~ka H) Specify next point or [Close/Fit tolerance] <start tangent>: c (↵) (zatvaranje u ta~ki A) Specify tangent: 150,140 (↵) (prekid komande) Command: *Cancel* (Esc).

Algoritam: primena metode splajna u konstruisanju zaptivka
Primer: Konstruisati model Zaptivak primenom metode glatkih krivih. Konstrukciju izvesti kori{}enjem apsolutnih polarnih koordinata. Pri tome koristiti podatke date u tabeli (T-7).

Sl. 7.17 Dovr{en crte` Zaptivak

(K30_2.dwg)

Poglavlje 7

Osnovne metode crtanja

21-7

_________________________________________________________________________________________________________

Osnovni parametri za koordinaciju splajn krive u ravni su dati u slede}oj tabeli: Polarni ugao u stepenima
0 30 90 150 180 210 270 330

Oznaka kontrolne ta~ke
a b c d e f g h

T7.1 Polarno rastojanje (radijus) mm
55 45 35 45 55 45 35 45

1. Otvoriti polazni fajl

S30_2.dwg

(sl. 7.18a).

Izabrati lejer kriva za teku}i. Isklju~iti re`im SPAN na statusnoj liniji. 2. Konstrukcija glatke krive za Zaptivak. Aktivirati komandu Spline. Zadati po~etnu ta~ku a (55<0) spline krive, relativno u odnosu na koordinatni po~etak. “Provu}i” krivu kroz ostale markirne ta~ke: b, c, d ... h. U komandnu liniju uneti c (Close) kako bi se zatvorila kriva u ta~ki a. Odrediti tangentu savr{etka krive markiraju}i je npr. u pravcu ta~ke t, npr. posredstvom ORTHO re`ima. Dva puta potvrditi Enter-om. Isklju~iti ikonu UCS, postupkom iz menija: View Display UCS Icon On. Zatvoriti lejer markeri. Uklju~iti lejer kruznice. Isklju~iti GRID re`im u statusnoj liniji. Sa~uvati crte` kao fajl K30_2.dwg (sl. 7.17).

a)

b)

Sl. 7.18 Sadr`aj ppolaznog fajla (levo) i zavr{ena konstrukcije Zaptivka (desno) pre zamrzavanja lejera markeri i eliminisanja simbola ikone UCS

22-7

Kompjutersko crtanje i konstruisanje

_________________________________________________________________________________________________________

Algoritam komandne linije: formiranje glatke krive
Command: _spline Specify first point or [Object]: 55<0 (↵) Specify next point: 45<30 (↵) Specify next point or [Close/Fit tolerance] <start tangent>: 35<90 (↵) Specify next point or [Close/Fit tolerance] <start tangent>: 45<150 (↵) Specify next point or [Close/Fit tolerance] <start tangent>: 55<180 (↵) Specify next point or [Close/Fit tolerance] <start tangent>: 45<210 (↵) Specify next point or [Close/Fit tolerance] <start tangent>: 35<270 (↵) Specify next point or [Close/Fit tolerance] <start tangent>: 45<330 (↵) Specify next point or [Close/Fit tolerance] <start tangent>: c (↵) Specify tangent: @40<270 (↵) Command:

(komanda splajn) (ta~ka a) (ta~ka b) (ta~ka c) (ta~ka d) (ta~ka e) (ta~ka f) (ta~ka g) (ta~ka h) (zatvaranje u ta~ki a) (tangiranje u ta~ki t)
(Esc).

Napomena: Sredi{nji objekat — prsten postavljen je na osnovu komande
Markirne ta~ke
a, b,...

Donut.

mogu se precizno odrediti poredstvom ni{ana

Snap to Node.

Funkcija ta~ke u crtanju
Komandom Point kreira se ta~ka kao objekat. Ta~ke sa svojstvom entiteta mogu biti korisne kao markeri ili referentni objekti bez dimenzije, za koje se mogu povezivati, ili udaljavati od njih, ostali konstrukcioni objekti. U tom smislu, ~esto se koristi metoda privremenog vezivanja za ta~ku “ni{anom” Snap to Node. Ta~ke se mogu postaviti ponaosob, ili se mogu rasporediti du` nekog objekta (naj~e{}e linijskog). Mogu}e je zadati vrednosti parametara za izgled i veli~inu ta~ke. Veli~ina se zadaje u apsolutnim jedinicama ili u odnosu na veli~inu radne povr{ine - relativno.

Opcione komande

Point

Paleta alata: Draw Point Meni: Draw Point ... Komandna linija: point (po) (↵).

Algoritam: pode{avanje stila i veli~ine ta~ke
1. Otvoriti polazni fajl
S28.dwg.

Iz menija Format izabrati opciju Point Style... U dijalog boksu Point Style selektovati, npr. stil ta~ke prema sl. 7.19. U edit polju Point Size: upisati vrednost parametara 6 za veli~inu ta~ke. Selektovati radio dugme Set Size in Absolute Units. Kliknuti na el. taster OK.

Poglavlje 7

Osnovne metode crtanja

23-7

_________________________________________________________________________________________________________

Sl. 7.19 Dijalog boks

Point Style

sa paletom stilova i veli~inom izabrane ta~ke

2. Crtanje ta~ke na radnoj povr{ini. Sa palete alata Draw, izabrati ikonicu Point. Odrediti lokaciju ta~ke, npr. 130,110. Zadati jo{ jednu lokaciju, npr. 230,150. Izvr{iti sa Zoom Realtime proizvoljno zumiranje ta~aka da bi se uo~ile promene. Pritisnuti Esc za izlazak iz teku}e komande. Snimiti crte` kao fajl K28.dwg.

Algoritam komandne linije: formiranje ta~aka
Command: _point Current point modes: PDMODE=97 PDSIZE=6.0000 Specify a point: 130,110 Command: Command: _point Current point modes: PDMODE=97 PDSIZE=6.0000 Specify a point: 230,150 Command: *cancel*.

(aktiviranje komande Point) (teku}i modovi entiteta ta~ke)
(↵) (↵)

(aktiviranje komande Point) (teku}i modovi entiteta ta~ke)
(↵) (Esc)

Napomena: Kada se veli~ina ta~ke defini{e u odnosu na veli~inu ekrana, ta~ke }e
ostati iste bez obzira na nivo zumiranja. Ako je veli~ina definisana u apsolutnim jedinicama (koje su prethodno izabrane), ta~ke }e biti projektovane u zadatoj razmeri. Stil i veli~ina primenjuju se na sve ta~ke na crte`u, uklju~uju}i i prethodno formirane.

24-7

Kompjutersko crtanje i konstruisanje

_________________________________________________________________________________________________________

Raspore|ivanje ta~aka du` objekta
Ta~ke se mogu postaviti na pojedina~nom rastojanju du` objekta kori{}enjem komandi Measure i Divide. Za zadavanje du`ine svakog segmenta rastojanja, upotrebiti komandu Measure. Za zadavanje broja segmenata, koristiti komandu Divide. Imenovani blok-objekti mogu se, tako|e, postaviti du` polilinije. Blokovi su detaljnije obra|eni u poglavlju 13.

Opcione komande

Measure

Opcione komande

Divide

Meni: Draw Point Measure Komandna linija: measure (me) (↵)

Meni: Draw Point Divide Komandna linija: divide (div) (↵).

Postavljanje ta~aka du` objekata proto~ne linije
Primer: Na osnovu postavljenog dispozicionog plana proto~ne linije za proizvodnju odre|enog proizvoda, odrediti raspored proizvoda na proto~noj liniji osnovnog toka, ako je kriterijum: jednako rastojanje izme|u proizvoda i potpuna popunjenost linije sa ukupno 45 proizvoda od ulaznog do izlaznog osnovnog toka. Kriterijum za podtokove (1 i 2), za svaki ponaosob, je da rastojanje izme|u proizvoda mora biti 15 jedinica mere.

Algoritam: proporcionalna i du`inska podela objekta ta~kama
1. Otvoriti polazni fajl Iz menija
Format S31.dwg.

otvoriti dijalog boks

Point Style

prema sl. 7.20.

Sl. 7.20 Polazni fajl za definisanje lokacije proizvoda u proto~noj liniji

(S31.dwg)

Poglavlje 7

Osnovne metode crtanja

25-7

_________________________________________________________________________________________________________

Izabrati kvadratastu ta~ku sa upisanom kru`nicom (kao na sl. 7.19). U polje za tekst Point Size upisati veli~inu 6. Pritisnuti donje dugme da bi se zadala veli~ina ta~ke u apsolutnim jedinicama. Pritisnuti el. taster OK da bi se zatvorio dijalog boks Point Style. 2. Podeliti osnovni tok na
46

jednakih delova. U tom smislu:

Iz menija Draw ozabrati komandu Point Divide. Kliknuti bilo gde na poliniju osnovnog toka. U komandnu liniju upisati 46 i potvrditi Enter-om. Osnovni tok se automatski ispunjava sa 45 ravnomerno raspore|enih ta~kaka. 3. Podeliti polilinijske podtokove ta~kama sa preciznim rastojanjima od 15 mernih jedinica. Iz menija Draw ozabrati komandu Point Measure. Kliknuti bilo gde na poliniju podtoka 1. U komandnu liniju upisati 15 i pritisnuti Enter. Desnim tasterom mi{a aktivirati iska~u}i meni, pa zatim levim tasterom mi{a reaktivirati prethodnu komandu (Repeat Measure). Kliknuti bilo gde na poliniju podtoka 2. U komandu liniju upisati 15 i pritisnuti taster Enter (videti fajl K31_1.dwg). Time su oba podtoka pozicionirana ta~kama sa preciznim rastojanjem od 15 mernih jedinica. 4. Snimiti crte` dispozicionog plana kao fajl
K31.dwg.

Sl. 7.21 Crte` proto~nih linija sa rasporedom pozicija proizvoda na toku

(K31.dwg)

26-7

Kompjutersko crtanje i konstruisanje

_________________________________________________________________________________________________________

Algoritam komandne linije
Command: _divide Select object to divide: <Snap on> 240,145 (↵) Enter the number of segments or [Block]: 46 (↵) Command: Command: _measure (↵) Select object to measure: 140,65 (↵) Specify length of segment or [Block]: 15 (↵) Command: _measure Select object to measure: 375,65 (↵) Specify length of segment or [Block]: 15 (↵) Command: (Esc) Command: *cancel*.

(aktiviranje komande divide) (selektovanje osnovnog toka) (broj intervala na toku) (aktiviranje komande measure) (raspored po du`ini podtoka 1) (vrednost rastojanja) (reaktiviranje komande measure) (raspored po du`ini podtoka 2) (vrednost rastojanja) (prekid teku}e komande)

Crtanje pomo}u multilinija
Multilinijama se crta, sli~no kao pomo}u metode obi~nih linija, zadavanjem po~etne i krajnje ta~ke. Predstavlja jedinstven objekat, te se prilikom editovanja (Edit Multiline) modifikacija vr{i na celom objektu. Bazirana je na unapred definisanom stilu multilinije, koji odre|uje broj elemenata, boju, tip linije i razmak izme|u njenih elemenata. Me|utim, taj objekat mo`e da se sastoji od 1 do 16 paralelnih linija. Pored ovih pode{avanja potrebno je prethodno odrediti izgled krajeva, vidljivost sredi{njih ta~aka, faktor razmere i ravnanje. Koristi se kod crtanja putnih pravaca, `elezni~ke trase, kolovoza, preseka zidova, planova stambenih zgrada, ulica i naselja.

Opcione komande

Multiline

Opcione komande

Medit

Meni: Draw Multiline Komandna linija: mline (ili

ml) (↵)

Meni: Modify Object Multiline... Komandna linija: mledit (↵).

Algoritam: konstruisanje objekta pomo}u multilinija
Primer: Formirati crte` arhitektonskog 2D objekta Plana zgrade sa ortogonalnim segmentima. Za konstrukciju koristiti koordinate prethodno definisanih ta~aka. Konstrukciju izvesti metodom multilinije. 1. Otvoriti polazni fajl
S19.dwg

(sl. 7.22).

Lejer Multilinija postaviti za teku}i. Uklju~iti Snap to Node kao trajno aktivan.

Poglavlje 7

Osnovne metode crtanja
Draw Multiline.

27-7

_________________________________________________________________________________________________________

Aktivirati komandu za crtanje multilinija putem menija

Sl. 7.22 Matrica markirnih ta~aka objekta 2. Multilinijsko crtanje spoljnih kontura.

(S19.dwg)

Markerom Snap to Node pozicionirati startnu ta~ku A. Definisati redom ta~ke: B, C, D, E, F, G i H. Zatvoriti multilinijski poligon do pozicije ta~ke A opcijom Close (C) (sl. 7.23).

Sl. 7.23 Formirana spoljna multilinijska kontura

Napomena: Iscrtavanje vi{elinijske du`i, od npr. ta~aka
ako se izvodi u suprotnom smeru tj. od
B

A

do

B

nije ekvivalentno,

do A.

28-7

Kompjutersko crtanje i konstruisanje

_________________________________________________________________________________________________________

Algoritam komandne linije: formiranje multililinije
Command: _mline (komanda za crtanje multilinije) Current settings: Justification = Top, Scale = 1.00, Style = STANDARD Specify start point or [Justification/Scale/STyle]: S Enter mline scale <1.00>: 1.5 (skaliranje entiteta multilinije) Current settings: Justification = Top, Scale = 1.50, Style = STANDARD (izbor ta~ke A) Specify start point or [Justification/Scale/STyle]: _nod of Specify next point: _nod of (izbor ta~ke B) (izbor ta~ke C) Specify next point or [Undo]: _nod of Specify next point or [Close/Undo]: _nod of (izbor ta~ke D) Specify next point or [Close/Undo]: _nod of (izbor ta~ke E) (izbor ta~ke F) Specify next point or [Close/Undo]: _nod of Specify next point or [Close/Undo]: _nod of (izbor ta~ke G) (izbor ta~ke H) Specify next point or [Close/Undo]: _nod of Specify next point or [Close/Undo]: C (zatvaranje konture)

3. Crtanje unutra{njih kontura. Na osnovu pritiska desnim tasterom mi{a izvr{iti Repeat MLINE. Trasirati multiliniju od ta~ke I do D i izvr{iti Enter. Regenerisati komandu Multiline da bi se iscrtale du`i NE, ML i JK, kao na sl. 7.24. Po zavr{enom crtanju isklju~iti lejer Tacke.

Sl. 7.24 Plan zgrade sa zavr{enim konturama 4. Modifikacija crte`a. Izvr{iti dvoklik na bilo koju konturu multilinije, ~ime se otvara dijalog boks Multiline Edit Tools sa alatima za editovanje ovih entiteta (sl. 7.25a).

Poglavlje 7

Osnovne metode crtanja

29-7

_________________________________________________________________________________________________________

Skratiti du`i izme|u dve linije multilinijskih kontura. Ovaj postupak izvesti na osnovu dve opcije iz palete alata za editovanje multilinije (sl. 7.25a). Izbor opcije vr{i se dvoklikom na ikonicu.

a)

b)

Sl. 7.25 Alati za modifikaciju —a) i neka mesta za skra}enje segmenata multilinije —b) Nakon skra}enja crte` izgleda kao na sl. 7.26. Snimiti crte` u fajlu K19.dwg.

Sl. 7.26 Zavr{en crte` Plan zgrade

(K19.dwg)

Struktura dijaloga vezanih za formiranje multilinije
Na sl. 7.27 data je razgranata struktura dijaloga koji sadr`e odre|ene parametre za pode{avanje mulilinijskih objekata.

30-7

Kompjutersko crtanje i konstruisanje

_________________________________________________________________________________________________________

Sl. 7.27 Struktura dijaloga vezanih za multilinijsko crtanje

Poglavlje 7

Osnovne metode crtanja

31-7

_________________________________________________________________________________________________________

Crtanje polilinijskim metodama
Polilinije su vi{esegmentni kontinualni niz linija i/ili krivolinijskih delova koje mogu: imati jedan ili nekoliko krivolinijskih segmenata, imati debljinu (ili poludebljinu), sadr`ati segmente sa strelicama, da budu zatvorene ili otvorene.

Sl. 7.28 Nekoliko objekata, formiranih metodom polilinija razli~itih karakteristika stila
(K20.dwg)

Polilinija li~i na niz segmenata linija, ali se tretira kao jedinstven objekat (singl entitet), a ne kao skup odvojenih objekata. Prednosti kori{}enja ove vrste entiteta su: Polilinijom se mo`e raditi kao sa zasebnim objektom, koji se lako edituju. Cela polilinija mo`e se izabrati klikom na bilo kom delu objekta. Debljina polilinije mo`e biti razli~ita u razli~itim segmentima. Du`ina i oblast koju polilinija ograni~ava, lako se izra~unava. Polilinija zahteva manje ra~unarske memorije nego nepolilinijski objekat istog izgleda.

Opcione komande

Polyline

Paleta alata: Draw Polyline Meni: Draw Polyline Komandna linija: pline (pl) (↵).

Algoritam: konstruisanje polilinijskog objekta
Primer: Kori{}enjem polilinije kreirati slede}i 2D objekat (sl. 7.29). Metoda polilinije primenjena je u ovom slu~aju kombinovanim postupcima sa: apsolutnim, relativnim i polarnim koordinatama.

32-7

Kompjutersko crtanje i konstruisanje
S20_2.dwg.

_________________________________________________________________________________________________________

1. Otvoriti polazni fajl

Aktivirati komandu Pline. Upisati prve ta~ke 50,60, a zatim potvrditi Enter-om. Promeniti debljinu polilinije izborom w (Width) i pritisnuti Enter. Startna debljina neka bude Width= 1 (mm). Krajnja debljina je ista kao i po~etna. Odabir potvrditi Enter-om.

Sl. 7.29 Objekat formiran polilinijskim metodama crtanja 2. Formiranje i zatvaranje polilinijskog objekta.

(K20_2.dwg)

Sukcesivno upisati naredne ta~ke i rastojanja prema sl. 7.29. Zatvoriti poliliniju poslednjim segmentom sa C (Close) i potvrditi Iz liste sa lejerima Layers uklju~iti lejer kotne. Snimiti crte` kao fajl K20_2.dwg.

Enter-om.

Algoritam komandne linije: formiranje polilinije
Command: _pline (aktiviranje komande polyline) Specify start point: 50,60 (↵) (startna koordinata) Current line-width is 0.0000 (teku}a debljina polilinije) Specify next point or [Arc/Close/Halfwidth/Length/Undo/Width]: w (↵) (opcija debljine) Specify starting width <0.0000>: 1 (↵) (pode{avanje startne debljina)

Specify ending width <1.0000>: (↵)

(pode{avanje krajnje debljina)

Specify next point or [Arc/Close/Halfwidth/Length/Undo/Width]: @30<0 (↵) Specify next point or [Arc/Close/Halfwidth/Length/Undo/Width]: @25<90 (↵) Specify next point or [Arc/Close/Halfwidth/Length/Undo/Width]: @65,0 (↵)

Poglavlje 7

Osnovne metode crtanja

33-7

_________________________________________________________________________________________________________

Specify next point or [Arc/Close/Halfwidth/Length/Undo/Width]: @25<270 (↵) Specify next point or [Arc/Close/Halfwidth/Length/Undo/Width]: @50,0 (↵) Specify next point or [Arc/Close/Halfwidth/Length/Undo/Width]: @70<90 (↵) Specify next point or [Arc/Close/Halfwidth/Length/Undo/Width]: @-30,0 (↵) Specify next point or [Arc/Close/Halfwidth/Length/Undo/Width]: @55<90 (↵) Specify next point or [Arc/Close/Halfwidth/Length/Undo/Width]: @60<180 (↵) Specify next point or [Arc/Close/Halfwidth/Length/Undo/Width]: 50,130 (↵) Specify next point or [Arc/Close/Halfwidth/Length/ Undo/Width]: C (↵) (zatvaranje polilinijskog Command: (Esc).

objekta)

Konstrukcija linearnih polilinija sa razli~itom {irinom
Primer: Izvr{iti konstruisanje Injektora, kori{}enjem polilinijskih objekata. 1. Otvoriti polazni fajl
S22_1.dwg.

Aktivirati komandu Polyline. Upisati koordinate prve ta~ke 70,95 i potvrditi Enter-om. Promeniti debljinu polilinije izborom w (Width), a zatim pritisnuti Startna debljina neka bude Width= 70.

Enter.

Sl. 7.30 Zavr{eni polilinijski objekat razli~itih debljina preseka 2. Formiranje i zatvaranje polilinijskog objekta.

(K22_1.dwg)

Sukcesivno formirati poliliniju sa razli~itim rastojanjima i debljinom, prema sl. 7.30, odnosno algoritma komandne linije. Snimiti crte` kao fajl K22_1.dwg.

Algoritam komandne linije: formiranje polilinijskog objekta
Command: _pline Specify start point: 70,95 Current line-width is 0.0000 Specify next point or [Arc/Close/Halfwidth/Length/Undo/Width]: w

34-7

Kompjutersko crtanje i konstruisanje

_________________________________________________________________________________________________________

Specify starting width <0.0000>: 70 Specify ending width <70.0000>: Specify next point or [Arc/Close/Halfwidth/Length/Undo/Width]: @100,0 Specify next point or [Arc/Close/Halfwidth/Length/Undo/Width]: w Specify starting width <70.0000>: Specify ending width <70.0000>: 20 Specify next point or [Arc/Close/Halfwidth/Length/Undo/Width]: @50,0 Specify next point or [Arc/Close/Halfwidth/Length/Undo/Width]: w Specify starting width <20.0000>: Specify ending width <20.0000>: Specify next point or [Arc/Close/Halfwidth/Length/Undo/Width]: @60<0 Specify next point or [Arc/Close/Halfwidth/Length/Undo/Width]: w Specify starting width <20.0000>: 45 Specify ending width <45.0000>: Specify next point or [Arc/Close/Halfwidth/Length/Undo/Width]: @45,0 Specify next point or [Arc/Close/Halfwidth/Length/Undo/Width]: w Specify starting width <45.0000>: Specify ending width <45.0000>: 0 Specify next point or [Arc/Close/Halfwidth/Length/Undo/Width]: @50<0 Specify next point or [Arc/Close/Halfwidth/Length/Undo/Width]: Command: *Cancel*.

(Esc)

Konstruisanje polilinijskog pravougaonika
Pravougaonici i kvadrati konstrui{u se kori{}enjem komande Rectangle. Pravougaonik se tretira kao zatvorena polilinija. U tom smislu i ovaj polilinijski entitet mo`e se modifikovati komandama Fillet, Chamfer, Width i sl. Time se posti`e brzina konstruisanja, jer se ove operacije izvode generalno na svim mestima kada se to zahteva. Aktiviranje komande za kreiranje pravougaonika mogu}e je izvesti na slede}e na~ine:

Opcione komande

Rectangle

Paleta alata: Draw Rectangle Meni: Draw Rectangle Komandna linija: rectangle (rec) (↵).

Algoritam: konstrukcija pravougaonika
Primer: Kreirati pravougaonik sa podebljanom konturom zaobljenim temenima radijusa R =11,5 mm. 1. Formirati novi crte` kori{}enjem polaznog fajla
S23.dwg. width= 0,8 mm

i svim

Aktivirati komandu Rectangle. Opcijom w (Width) podesiti debljinu konture =0,8 mm. Podesiti radijuse na temenima opcijom f (Fillet) na vrednost Enter-om.

=11.5 mm

i potvrditi

Poglavlje 7 2. Kreiranje pravougaonika.

Osnovne metode crtanja

35-7

_________________________________________________________________________________________________________

Odrediti prvi levi (50,50) i gornji desni (150,110) ugao pravougaonika. Isto re{enje dobija se upotrebom relativnih koordinata @100,60 da bi se zadala ta~ka dijagonalnog ugla. Iz liste lejera Layers uklju~iti lejer kotne. Snimiti crte` kao fajl K23.dwg.

Sl. 7.31 Polilinijski pravougaonik

(K23.dwg)

Algoritam komandne linije: kreiranje pravougaonika
Command: _rectang (aktiviranje komande Rectangle) Specify first corner point or [Chamfer/Elevation/Fillet/Thickness/Width]: w (↵) Specify line width for rectangles <0.0000>: 0.8 (↵) Specify first corner point or [Chamfer/Elevation/Fillet/Thickness/Width]: f (↵) Specify fillet radius for rectangles <0.0000>: 11.5 (↵) Specify first corner point or [Chamfer/Elevation/Fillet/Thickness/Width]: 50,50 (↵) Specify other corner point: @100,60 (↵) Command: *Cancel* (Esc).

Primer: Konstrukcije pravougaonika sa razli~itim parametrima date su na sl. 7.32. a) Multilinijski pravougaonik. b) Obi~an pravougaonik. c) Pravougaonik sa oborenom i zaobljenom ivicom. d) Pravougaonik sa svim zaobljenim ivicama. e) Pravougaonik sa svim oborenim ivicama. f) Pravougaonik sa podebljanom konturom.

36-7

Kompjutersko crtanje i konstruisanje

_________________________________________________________________________________________________________

a)

b)

c)

d) Sl. 7.32 Varijacije pravougaonika

e)
(K22_2.dwg)

f)

Formiranje poligona
Komanda Polygon omogu}uje da se konstrui{u zatvoreni mnogouglovi koji imaju najmanje tri, a najvi{e 1024 strana jednake du`ine (entitet pod f)). Poligon je jedinstveni objekat predstavljen polilinijom. Mo`e se rastaviti na segmente, ili mu se izvr{iti promena debljine pomo}u komande Pedit. a) trougao, b) ~etvorougao, c) petougao, d) {estougao, e) sedmougao, f) 1024-ugao.

a)

b)

c)

d) Sl. 7.33 Poligoni kao mnogougaonici

e)
(K23_2.dwg)

f)

Primer: Kreiranje poligona izvodi se na jedan od slede}ih na~ina: Upisivanjem poligona (puna linija) u zami{ljenu kru`nicu (isprekidana linija). Opisivanjem poligona oko zami{ljene kru`nice. Zadavanjem koordinata ta~ke jednog od uglova.

Poglavlje 7

Osnovne metode crtanja
Polygon

37-7

_________________________________________________________________________________________________________

Opcione komande

Paleta alata: Draw Polygon Meni: Draw Polygon Komandna linija: Polygon (pol) (↵).

a) Sl. 7.34 Poligon upisan u kru`nicu —a), i opisan oko kru`nice —b)

b)
(K23_3.dwg)

Algoritam: konstrukcija ~etvorostranog poligona
Primer: Konstruisati pravilni ~etvorostrani poligon (kvadrat) postupcima upisa poligona u (zami{ljenu) kru`nicu, gde je rastojanje izme|u centra poligona i svakog vrha poznato. 1. Otvoriti polazni fajl
S23_4.dwg.

Aktivirati komandu Polygon. U komandnu liniju upisati 4, a zatim pritisnuti Enter da bi se potvrdio uneti broj strana. Odrediti sredi{te poligona 160,130 i pritisnuti Enter.

Sl. 7.35 Formiranje upisanog kvadrata dijagonale

120 mm (K23_4.dwg)

38-7

Kompjutersko crtanje i konstruisanje U komandnu liniju upisati i (Inscribed in circle), zatim izvr{iti upisao u zami{ljenu kru`nicu. Upisati 60, zatim pritisnuti Enter da bi se definisao radijus.
Enter,

_________________________________________________________________________________________________________

da bi se poligon

2. Predstavljanje gabarita poligonskog objekta. Iz liste lejera Layers uklju~iti lejer kote i kruznica. Snimiti crte` u fajlu K23_4.dwg (sl. 7.35).

Algoritam komandne linije: konstrukcija ~etvorostranog poligona
Command: _polygon (aktiviranje Enter number of sides <6>: 4 Specify center of polygon or [Edge]: 160,130 Enter an option [Inscribed in circle/Circumscribed about circle] <C>: i Specify radius of circle: 60 Command: *Cancel*

komande
(↵) (↵) (↵) (↵)
(Esc).

Polygon)

Konstrukcija linijskog objekta u rastojanja

Ortho

re`imu upisom direktnog

Metoda konstruisanja unosom direktnog rastojanja (Direction entry), koristi se za formiranje objekata, prete`no vertikalnim i horizontalnim segmentima, jer je u Ortho re`imu pointer ograni~en u kretanju (manuelnim putem) samo u tim pravcima. Unosom koordinata prvog polo`aja pointera, odre|ivanjem smera, povla~enjem mi{a i upisom rastojanja, odre|uje se pozicija slede}e ta~ke segmenta. Postupak se izvodi sukcesivno. Ova metoda mo`e se kombinovati sa drugim metodama isklju~enjem Ortho re`ima (mod sa statusne linije ili funkcijskim tasterom F8) kada je to u fazama rada potrebno.

Algoritam: upisivanje direktnog rastojanja
Primer: Nacrtati objekat komandom Line upisom direktnog rastojanja da bi se dobili linijski geometrijski oblik prema sl. 7.37. 1. Otvoriti polazni fajl
S24.dwg.

Aktivirati komandu Line. U statusnoj liniji uspostaviti ORTHO re`im. Uneti u komandnu liniju koordinate prve ta~ke 2. Formiranje linijskog objekta.

(60,145).

Pomeriti nagore i upisati u komandnu liniju vrednost za prvo rastojanje

35.

Poglavlje 7

Osnovne metode crtanja

39-7

_________________________________________________________________________________________________________

Sl. 7.36 Smernice za formiranje objekta metodom direktnog unosa rastojanja

(S24.dwg)

Pomeranje pointera, kao i ostali rastojanja, izvr{iti prema {emi na sl. 7.36. Svaki unos potvrditi Enter-om. Poslednji linijski segment formirati komplementarno opcijom zatvaranja C (Close). Komandu Line prekinuti tasterom Enter-om i isklju~iti GRID re`im. Snimiti crte` u fajlu K24.dwg.

Sl. 7.37 Linijski objekat formiran na osnovu du`ine pojedinih segmenata (K24.dwg)

Ortho

re`ima rada i direktnim unosom

40-7

Kompjutersko crtanje i konstruisanje
Ortho

_________________________________________________________________________________________________________

Algoritam komandne linije: kreiranje linijskih segmenata u re`imu rada
Command: _line Specify first point: 60,145 <Ortho on> Specify next point or [Undo]: 35 Specify next point or [Undo]: 50 Specify next point or [Close/Undo]: 45 Specify next point or [Close/Undo]: 45 Specify next point or [Close/Undo]: 20 Specify next point or [Close/Undo]: 25 Specify next point or [Close/Undo]: 35 Specify next point or [Close/Undo]: 50 Specify next point or [Close/Undo]: 20 Specify next point or [Close/Undo]: 65 Specify next point or [Close/Undo]: 70 Specify next point or [Close/Undo]: 100 Specify next point or [Close/Undo]: 15 Specify next point or [Close/Undo]: 140 Specify next point or [Close/Undo]: 20 Specify next point or [Close/Undo]: 20 Specify next point or [Close/Undo]: 35 Specify next point or [Close/Undo]: 60 Specify next point or [Close/Undo]: 95 Specify next point or [Close/Undo]: 40 Specify next point or [Close/Undo]: c Command: *Cancel*.

(↵) (↵) (↵) (↵) (↵) (↵) (↵) (↵) (↵) (↵) (↵) (↵) (↵) (↵) (↵) (↵) (↵) (↵) (↵) (↵) (↵)

(aktiviranje komande Line) (uneti prvu ta~ku i uklju~iti Ortho re`im) (↑ pomeriti na gore) (→ pomeriti udesno) (↑ pomeriti na gore) (→ pomeriti udesno) (↓ pomeriti na dole) (← pomeriti ulevo) (↓ pomeriti na dole) (→ pomeriti udesno) (↑ pomeriti na gore) (→ pomeriti udesno) (↓ pomeriti na dole) (→ pomeriti udesno) (↓ pomeriti na dole) (← pomeriti ulevo) (↑ pomeriti na gore) (→ pomeriti udesno) (↑ pomeriti na gore) (← pomeriti ulevo) (↓ pomeriti na dole) (← pomeriti ulevo) (zatvaranje objekta)

Sl. 7.38 Primena metode objekta (K24_ort.dwg)

ORTHO

kod definisanja plana rasporeda prostorija poslovnog

Poglavlje 7

Osnovne metode crtanja

41-7

_________________________________________________________________________________________________________

Slo`ene konstruktivne linije
Primer: Tehni~ki delovi naj~e{}e imaju kompleksan prostorni ili ravanski oblik, te se njihove konture moraju formirati slo`enim linijama. Ima mnogo na~ina za crtanje krivih linija. Konstruktivni oblici ma{inskih delova ~esto su ocrtani slede}im oblicima, a to su: kru`nica, du`, luk, elipsa, sinusoida, kosinusoida, parabola, hiperbola, evolventa, cikloida, zavojnica i druge krive linije. Ove slo`enije linije, bilo matemati~ki pravilne — analiti~ki definisane ili proizvoljnog oblika, susre}emo i kod trajektorija po kojima se odvijaju procesi u ma{inskim sistemima. Neke od ovih zakonitosti su grafi~ki prikazane u narednim slikama (nalaze se u fajlovima foldera IGacad\Nacrtna geometrija).

Sl. 7.39 Povezivanje dva luka lukom odre|enog polupre~nika

(Prelazi.dwg)

Sl. 7.40 Povezivanje dva luka, lukom datog polupre~nika

(Prelazi.dwg)

Za konstruisanje slo`enih linija potrebno je definisati sredi{te S kru`nog luka polupre~nika R, kojim se povezuju dve prave — kraci ugla referentnih polo`aja ta~aka i dve kru`nice ili dva luka (prethodne slike). Postupak odre|ivanja polo`aja sredi{ta S obja{njen je samim crte`ima, kao i kod konstruisanja trougla, sinusoide i evolvente.

42-7

Kompjutersko crtanje i konstruisanje

_________________________________________________________________________________________________________

Sl. 7.41 Jednakostrani~ni trougao upisan u kru`nicu

(Upis.dwg)

Sl. 7.42 Konstrukcija sinusoide

(Sinusoida.dwg)

Sl. 7.43 Konstrukcija evolvente

(Evolventa.dwg)

Poglavlje 7

Osnovne metode crtanja

43-7

_________________________________________________________________________________________________________

Geometrijski kalkulator
Matemati~ka izra~unavanja su neophodna pri geometrijskom modeliranju, naro~ito kod definisanja koordinata ta~aka, bez obzira {to program sadr`i mnogobrojne alate Osnap-a kojima se zamenjuju klasi~ni prora~uni koordinata. AutoCAD u tom pogledu poseduje zna~ajan matemati~ki potencijal. Primena komandi (T-8) koje se unose u komandnu liniju mogu biti korisne kao kalkulatori kojima se vr{e odre|ene skalarne ili vektorske operacije.

Upotreba metoda Osnap sa kalkulatorom
Primer: Prora~unati koordinate ta~ke D, koja se nalazi na sredini zami{ljene du`i AB. Ta~ka A je centar luka, a B krajnja ta~ka du`i BC (sl. 7.44). Pri prora~unu koristiti metode ni{anjenja Snap to endpoint (end) i Snap to center (cen). Otvoriti fajl Proracun.dwg iz foldera Nacrtna geometrija. Dalji prora~un vr{iti na osnovu slede}eg algoritma komandne linije.
Command: cal (↵) >> Expression: (CEN+END)/2 >> Select entity for CEN snap: >> Select entity for END snap: (180.0 156.667 0.0)

(izvr{na komanda za prora~un) (formula za prora~un sredine zami{ljene du`i) (selekcija luka u bilo kojoj ta~ki) (selekcija du`i blizu ta~ke A) (prora~unate koordinate ta~ke D)

a) Sl. 7.44 Rezultati prora~una sredi{nje ta~ke
(Kalkulator1.dwg) D

 180  D = 156,667     0   

b)

—a), re{enje u vektorskom obliku —b)

Pri radu sa kalkulatorom postoje odre|ena pravila kod unosa podataka i formiranja izraza, a ona se mogu sagledati u slede}im ta~kama. Koordinate se upisuju izme|u uglastih zagrada. Insertovani ili grupisani izrazi upisuju se u zagradi. Operatori se nalaze izme|u vrednosti, kao u matemati~kim jedna~inama. Objektno orijentisani ni{ani se mogu koristiti umesto vrednosti koordinata.

44-7

Kompjutersko crtanje i konstruisanje

_________________________________________________________________________________________________________

Funkcije geometrijskog kalkulatora
Primer: Skalarni i vektorski prora~uni, na numeri~kim osnovama, izvode se na osnovu slede}ih sintaksi operacija i operanata, odnosno odgovaraju}ih funkcija. T7.2 Operator/ Matemati~ke operacije Primer funkcije (15+2)*2=34 () Grupisanje 14+3.6=17.6 + Sabiranje 100-54=46 Oduzimanje 3*6.3=18.9 * Mno`enje 10.3/3=3.4333 / Deljenje Skalarni proizvod dva vektora (za realne * [2,4]*[3,1.5]=12 brojeve) [a,b,c]*[x,y,z]=ax+by+cz Sabiranje (oduzimanje) vektora (ta~ke) +, [2,5,3]-[5,5,7]=(-3 0 -4)
[a,b,c]+[x,y,z]=[a+x+b+y+c+z] a*[x,y,z]=[a*x,a*y,a*z] * & ^ sin cos tang asin acos atan ln log exp exp10 sqr abs round trunc r2d d2r pi vec vec1

Proizvod realnog broja i vektora Vektorski proizvod vektora
[a,b,c]&[x,y,z]=[(b*z)-(c*y),(c*x)-(a*z),(a*y)-(b*x)]

7*[2,3,1]=(14 21 7) [2,4,1]&[3,1.5,6]=(22.5 -9 -9)

Primer1 Primer2 Primer3 Primer4

8.7^2.4=179.823 sin(45)=0.707107 cos(60)=0.5 tang(45)=1 asin(0.7071)=44.9995 acos(0.707107)=45 atan(0.6177)=31.7036 ln(7)=1.94591 log(3)=0.477121 exp(1)=2.71828 exp10(4)=10000 sqr(7)=49 abs(-56)=56 round(7.5)=8 trunc(7.5)=7 r2d(1.5708)=90.0002 d2r(90)=1.5708 pi=3.14159 vec([2,3],[4,5])=(2 2 0) vec1([2,3],[4,5])= (0.707107 0.707107 0) [2<45<60]+[3<75<3]-[34.5,12,0.56]=(-33.0175 -8.39909 1.32906) (10.5^3)+PI+sin(45)+atan(2)=1224.91 0.4*([2,4,1]&[3,1.5,6])=(234.0 -93.6 -93.6) exp(3)+round(7.5)-log(1.5)+ trunc(3.6)-(12^2)-sqr(2)= -117.091

Eksponent broja (stepenovanje) Sinus ugla Kosinus ugla Tangens ugla Arkus sinus ugla Arkus kosinus ugla Arkus tangens ugla Prirodni logaritam Logaritam sa osnovom 10 Prirodni eksponent Eksponent sa osnovom 10 Kvadrat broja Apsolutna vrednost broja Zaokru`ivanje na najbli`i ceo broj Izostavljanje decimalnog dela Re broja Prevod radijana u stepene Prevod stepena u radijane Konstanta π Vektor izme|u dve ta~ke Jedini~ni vektor izme|u dve ta~ke

Poglavlje 7

Osnovne metode crtanja

45-7

_________________________________________________________________________________________________________

U novijim verzijama programa zastupljen je kalkulator za prora~une, sli~an digitronu te se mo`e uvek iskoristiti za pomo}na numeri~ka izra~unavanja (sl. 7.45).

Sl. 7.45 Izgled kalkulatora sa mno{tvom funkcija za izra~unavanja pri crtanju i konstruisanju

Referentni pojmovnik: osnovne metode crtanja
Draw toolbar — Paleta alata za crtanje. Komande na paleti alata za crtanje su slede}e: Line — Linija-du`. Construction Line — konstrukciona (pomo}na) prava. Ray — Poluprava. Multiline — Multilinija. Polyline — Polilinija. Rectangle — Pravougaonik. Polygon — Poligon. Arc — Luk. Circle — Kru`nica. Spline — Splajn ili tzv. glatka kriva. Ellipse — Elipsa. Ellipse Arc — Elipti~ni luk. Insert Block — Umetanje bloka. External Reference — Spoljna referenca. Image — Slika. Import — Import (uvoz) fajla. OLE Object — OLE objekat. Make Block — Formiranje bloka. Point — Ta~ka. Hatch — [rafura. Region — Region. Multiline text — Vi{elinijski tekst. Modify toolbar — Paleta alata za izmenu

i modifikaciju (editovanje) crte`a modela. Komande na paleti alata za modifikovanje su slede}e: Erase — Brisanje. Copy Object — Kopiranje objekta. Mirror — Simetri~no 2D kopiranje. Offset — Paralelno (ofset) kopiranje. Array — Kopiranje po redosledu. Move — Pomeranje. Rotate — Rotiranje. Scale — Skaliranje (razmera).

46-7

Kompjutersko crtanje i konstruisanje — Kontrolna ta~ka NURBS krive. Kriva je definisana skupom kontrolnih ta~aka i njihovih mera. Kriva prolazi kroz po~etnu i zavr{nu kontrolnu ta~ku, a vo|ena je srednjim kontrolnim ta~kama. Weith — Mera. Odre|uje koliko je jako kriva povu~ena ka odre|enoj kontrolnoj ta~ki. Svaka kontrolna ta~ka ima druga~iju zadatu meru. Tangency — Tangentnost. Odre|uje usmerenost krive na po~etnoj i u krajnjoj ta~ki. Order — Redosled. Odre|uje broj kontrolnih ta~aka u redosledu. Vi{e kontrolnih ta~aka daje precizniju kontrolu rasprostiranja krive. Polyline – Komanda za polilinijsko crtanja. Close – Zatvaranje objekta. Halfwidth – Poludebljina konture. Length – Du`ina entiteta, objekta. Undo – Vra}anje (opoziv) na prethodno stanje u izdavanju komandi. Rectangle — Komanda za crtanje pravougaonika. Chamfer – Vrednost oborene ivice. Elevation – Vrednost podizanje projekcije iznad ravni UCS. Fillet – Vrednost zaobljavanja ivice na osnovu polupre~nika zaobljenja. Thickness – Debljina (visina) objekta. Width – Debljina konture. Polygon – Komanda za konstruisanje poligona. Inscribed in circle — Opcija upisivanja poligona u (zami{ljenu) kru`nicu. Circumscribed about circle – Opcija upisivanja (zami{ljene) kru`nice u poligon. Direction entry – Direktan unos vrednosti rastojanja. Explode — Pretvara poliliniju u pojedina~ne linijske segmente. Pedit — Slu`i za menjanje svojstava polilinije, odnosno editovanje polilinije.
Control Point

_________________________________________________________________________________________________________

Stretch — Dilatacija (rastezanje). Lengthen — Produ`avanje. Trim — Skra}ivanje. Extend — Produ`avanje (krive) do objekta. Break at Point — Prekid krive u jednoj

ta~ki.
Break — Prekid (krive) u dve ta~ke. Chamfer — Obaranje ivica. Fillet — Zaobljavanje ivica. Explode — Rastavljanje na entitete. AutoCAD Help — Ove opcije omogu}avaju pristup sadr`aju AutoCAD-ove pomo}i (Help Contents), indeksu (Index) ili programu za pretra`ivanje Find. What’s New — [ta je novo? Kratak pregled

novih mogu}nosti i veze sa opisima tih pojmova. Learning Assistance — Pomo} pri u~enju. Nalazi se na posebnom CD-u sa fajlovima za multimedijalni postupak u~enja AutoCAD-a. Support Assistance — Tehni~ka podr{ka. Obezbe|uje tehni~ku podr{ku u obliku pitanja-odgovor. Construction lines — Pomo}ne (konstrukcione) prave. Ove linije ne uti~u na veli~inu crte`a i nemaju uticaja na komande kao {to su Zoom All i Zoom Extents, jer su prostorno neograni~ene u oba smera postavljenog pravca. Ray – Poluprava. Tako|e predstavlja pomo}nu liniju sa utvr|enim po~etkom i neograni~enim zavr{etkom. Hor — Horizontala. Konstrui{e horizontalnu pomo}nu liniju kroz odre|enu ta~ku. Ver — Vertikala. Konstrui{e vertikalnu pomo}nu liniju kroz odre|enu ta~ku. Ang — Ugao. Konstrui{e pomo}nu liniju pod odre|enim uglom kroz odre|enu ta~ku. Bisec — Bisekcija. Konstrui{e pomo}nu liniju polovljenjem odre|enog ugla. Offset — Ofset. Konstrui{e pomo}nu liniju paralelnu nekoj postoje}oj liniji. NURBS-Non-Uniform Rational B/Spline — Neuniformna racionalna B-splajn kriva. Matemati~ka definicija za poseban tip glatke krive.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->