JEFIMIJA Jefimija, cerka gospodara Drame I zena despota Ugljese, u miru, Daleko od sveta, puna verske tame, Veze

svilen pokrov za dar manastiru. Pokraj nje se krve narodi I guse, Propadaju carstva, svet vaskolik cvili. Ona, vecno sama, na zlatu I svili Veze strasne bole otmene joj duse. Vekovi su prosli I zaborav pada, A jos ovaj narod kao nekad grca, I meni se cini da su nasa srca U grudima tvojim kucala jos tada, I u mucne case narodnoga sloma, Kad svetlosti nema na vidiku celom, Ja se secam tebe I tvojega doma, Despotice srpska s kaludjerskim velom! I osecam tada, da, ko nekad, sama, Nad nesrecnom kobi sto steze sve jace, Nad plamenom koje obuhvata tama, Stara Crna Gospa zapeva I place... NAPUSTENA CRKVA Lezi stara slika raspetoga Hrista. Mlaz mu krvi curi niz slomljena rebra; Oci mrtve, usne blede, samrt ista; Nad glavom oreol od kovana srebra. Dar negdasnjeg plemstva i poboznog sebra, Djerdan od dukata o vratu mu blista. Po okviru utisnuta srama cista, A okvir je rez'o umetnik iz Debra. Takav lezi Hristos sred pustoga hrama. I dok neosetno, svuda pada tama, I jato se nocnih ptica na plen sprema, Sam u pustoj crkvi, gde kruze vampiri, Ocajan i strasan, Hristos ruke siri, Vecno cekajuci pastvu, koje nema...

Arbanas ti je nozem izbo oci! Ali dirnuti rukom nije smeo Ni otmeno ti lice. I kao zvezde ugasene. U taku noc je pozudnu I stasnu. Starinski vitez . Sume bokori cvetnog jorgovana. na kamenoj ploci. LJUBAVNA PESMA Sume bokori cvetnog jorgovana. I covek vidi sjaj. Starinski vitez pun vere I nade! . Bude se groblja uz kuknjavu glasnu I secaju se prohujalih dana.. oblik. koje Coveku ipak salju svetlost svoju. Gledam te tuznu. Tako na mene sa mracnoga zida. svecanu i belu.. U taku noc je pozudnu I strasnu Izolda nekad cekala Tristana. Noseci sobom lestvice od svile. U iskicenu mozaik-odelu Dok mirno snosis sudbu tvoju grubu. i boju Dalekih zvezda sto vec ne postoj. tuzna Simonida. Ni zlatnu krunu. na kamenom stubu. I pevao joj strasne serenade. Dok mesecina nasmejana bludi. I sad u crkvi. Tvoje vec davno iskopane oci. niti usta. pun vere I nade. ni kraljevski veo Pod kojim lezi kosa tvoja gusta. Hitao zamku svoje verne Vile. Sijaju sada.SIMONIDA (Freska u Gracanici) Iskopase ti oci. I noc zvezdana treperi. I zudi Za bujnu ljubav. lepa sliko! Veceri jedne. Znajuci da ga tad ne vidi niko. Na pocadjaloj i starinskoj ploci. svetu Bogom dana.

I zahvalices Bogu sto te sazda. bedna zeno. I sa mnom ljube. . sklopi usne. kako Ceznem i stradam i ljubim te. I ti ces. I moju ljubav naspram tebe. Za taj trenutak zivota i milja. stepe. ne govori.Sumi. I cuv mirisni zanosno carlija U bokorima cvetnog jorgovana! ISKRENA PESMA O. zanosnim zivotom. tiho potone u tamu. Ostavi misli nek se bujno roje. I svaki zivac rastrese i nadme. opet reci tada Otuznu pesmu o ljubavi. kad me Obuzme celog silom koju ima. Da ja u tebi volim sebe sama. I osecaji navale ko plima. o noci prohujalog doba! U srcu nosim nekadanje ljude. zude! Srasno I zudno! Ona mene ceka Ko nekad plava Izolda Tristana. a potom. Kad zatreperi cela moja snaga. mada U tom trenutku ne osecam tako. i pusti da sad zile moje Zabrekcu novim. Strepi. draga. I zivot nov i nadahnuce celo Necujno. I rec nek tvoja nicim ne pomuti Bezmerno silne osecaje moje. Povorke bele dizu se iz groba. Ja cu ti. Da zaboravim da smo tu nas dvoje Pred velicanstvom prirode. Kad prodje sve i malaksalo telo Ponovo padne u obicnu camu. I slusa topot iz daleka. I gledajuci vrh zaspalih njiva Kako se spusta nema polutama. ceznu. Cuti. cuti. kao vazda Slusati rado ove reci lazne. I oci ce ti biti suzom vlazne. Ti neces znati sta u meni biva.

Dok ne padne spasonosno vece. I mirise njene cuv donosi vreo. I julijske zege I studene noci. O kako te zalim!. Ti bi trave hteo. bracu ljude. nado pusta! Ti si. Podne. Svuda oko tebe buja trava gusta. malaksale moci. zulji ruda. Tesila te nada da ce biti bolje. .Napred. Mlad I snazan. Ostavi dusu nek spokojno sniva. Tebe. Crn. sve na istoj stazi. Podne. suze me guse. Ti si gladan. Zbogom.od mladosti rane Osetio opstu sudbu sto nas gazi. Vuce bedno kljuse sipljivo I romo. Stoji kao spomen iz prastarih dana. Poznao si zivot I nevolje prave. glomazan. truo. Dok kraj nas lisce na drvetu zuti I tama pada vrh zaspalih njiva. DOLAP Ja znam jedan dolap. ular steze. I gladan I zedan provodio dane Sve u istom krugu. Al' ne volim te. I sve zive duse.Olicena sudbo svih zivota redom. ti si slatke snove sniv'o. Iznemoglo telo. Njegovu sam skripu kao dete cuo. Ali bic fijukne. ti si bio pun snage I volje. Ti bi vode. I dolap si stari okretao zivo. Ali bic fijukne. Jednake pred opstom neminovnom bedom. ne volim te.. Vrance. Bic ga bije.gle. Ko ce ti je dati? Tu kraj tvojih nogu zuboreci tece. draga! I zato cu ti uvek nesto reci: cuti. Jedan mali vranac okrece ga tromo. Al' je proslo vreme preko tvoje glave.Neka te srce moje blagosilja. kao I ja . Malaksao davno od teskoga truda.. nemoj stati. Stara gruba sprava davno mi je znana.

i silnu ljubav što ništi ko hala sve druge misli. vrance. i rastavi nas naglo sudba preka. postasmo tako tuđi jedno drugom. pa ipak. Sanjao o dobrom. i nade. dobru raku. U svađi nam je prošlo pola dana. Pa ipak. ne osecaj vir. prokleti žene ili podlost njinu. pa postadosmo tuđi jedno drugom. i snove. na julijskoj zezi. I nezi. I bežao sam iz našega stana tražeći mira u poljskoj samoći. Nagradu za trude nebo ce ti dati: Mracnu.Ti si. Ostaviti bedu. da si samo katkad htela u zanosu. ko zmija ljuta kosuljicu svoju. Dok zubori voda kraj tebe u viru. il'. trenutak jedan . nesrecnu I zlobu. pola noći.tek godinu dana. nemoj stati. pun jada. I udarce bica stecene u znoju. bez suza. Sanjao o sreci. No to je bilo samo kratko vreme. i ja sada ne mogu kleti nebo ni sudbinu. zasluzenom miru. i gledasmo se u ćutanju dugom tupo. da kažeš nežnu reč iz srca vrela mi bismo možda dugo srećni bili! A sad polako teče ovo vreme. s pesnicama stisnutim. bez uzdisaja. . ko sito dete šećerleme. i sličnu mekoj svili. I svemocnu podlost I opstu gnusobu! Pusti snovi! Napred. I veciti mir! Obična pesma Naša je ljubav bila kratkog veka. Ne mirisi travu. u pomirenju mučnom. da si samo katkad znala veliki kobni oganj duše ove. bez rana. kao I ja. I tako sve je prošlo. nagradi. O.

. ko sito dete šećerleme.i gledamo se u ćutanju dugom tupo.