P. 1
Jefimija

Jefimija

|Views: 27|Likes:

More info:

Published by: Katarina Azarenka Marinkovic on Nov 15, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/09/2013

pdf

text

original

JEFIMIJA Jefimija, cerka gospodara Drame I zena despota Ugljese, u miru, Daleko od sveta, puna verske tame, Veze

svilen pokrov za dar manastiru. Pokraj nje se krve narodi I guse, Propadaju carstva, svet vaskolik cvili. Ona, vecno sama, na zlatu I svili Veze strasne bole otmene joj duse. Vekovi su prosli I zaborav pada, A jos ovaj narod kao nekad grca, I meni se cini da su nasa srca U grudima tvojim kucala jos tada, I u mucne case narodnoga sloma, Kad svetlosti nema na vidiku celom, Ja se secam tebe I tvojega doma, Despotice srpska s kaludjerskim velom! I osecam tada, da, ko nekad, sama, Nad nesrecnom kobi sto steze sve jace, Nad plamenom koje obuhvata tama, Stara Crna Gospa zapeva I place... NAPUSTENA CRKVA Lezi stara slika raspetoga Hrista. Mlaz mu krvi curi niz slomljena rebra; Oci mrtve, usne blede, samrt ista; Nad glavom oreol od kovana srebra. Dar negdasnjeg plemstva i poboznog sebra, Djerdan od dukata o vratu mu blista. Po okviru utisnuta srama cista, A okvir je rez'o umetnik iz Debra. Takav lezi Hristos sred pustoga hrama. I dok neosetno, svuda pada tama, I jato se nocnih ptica na plen sprema, Sam u pustoj crkvi, gde kruze vampiri, Ocajan i strasan, Hristos ruke siri, Vecno cekajuci pastvu, koje nema...

ni kraljevski veo Pod kojim lezi kosa tvoja gusta. Arbanas ti je nozem izbo oci! Ali dirnuti rukom nije smeo Ni otmeno ti lice. I kao zvezde ugasene. na kamenoj ploci.SIMONIDA (Freska u Gracanici) Iskopase ti oci. Tako na mene sa mracnoga zida. Gledam te tuznu. lepa sliko! Veceri jedne. Sijaju sada. Starinski vitez . pun vere I nade. U iskicenu mozaik-odelu Dok mirno snosis sudbu tvoju grubu. Na pocadjaloj i starinskoj ploci. na kamenom stubu. I covek vidi sjaj. Sume bokori cvetnog jorgovana.. Tvoje vec davno iskopane oci. niti usta. I zudi Za bujnu ljubav. U taku noc je pozudnu I strasnu Izolda nekad cekala Tristana. Znajuci da ga tad ne vidi niko. Bude se groblja uz kuknjavu glasnu I secaju se prohujalih dana. Dok mesecina nasmejana bludi. oblik. i boju Dalekih zvezda sto vec ne postoj. svetu Bogom dana. svecanu i belu. Starinski vitez pun vere I nade! . Ni zlatnu krunu. Noseci sobom lestvice od svile. U taku noc je pozudnu I stasnu. koje Coveku ipak salju svetlost svoju. Hitao zamku svoje verne Vile. I sad u crkvi. I pevao joj strasne serenade. I noc zvezdana treperi. tuzna Simonida. LJUBAVNA PESMA Sume bokori cvetnog jorgovana..

I gledajuci vrh zaspalih njiva Kako se spusta nema polutama. zanosnim zivotom. ceznu. Ti neces znati sta u meni biva. Ja cu ti. Da zaboravim da smo tu nas dvoje Pred velicanstvom prirode. draga. I oci ce ti biti suzom vlazne. zude! Srasno I zudno! Ona mene ceka Ko nekad plava Izolda Tristana. I slusa topot iz daleka. I zivot nov i nadahnuce celo Necujno. Kad zatreperi cela moja snaga. Povorke bele dizu se iz groba. o noci prohujalog doba! U srcu nosim nekadanje ljude. opet reci tada Otuznu pesmu o ljubavi. Za taj trenutak zivota i milja. Ostavi misli nek se bujno roje. mada U tom trenutku ne osecam tako. cuti. I zahvalices Bogu sto te sazda. kako Ceznem i stradam i ljubim te. I moju ljubav naspram tebe. stepe. tiho potone u tamu. I rec nek tvoja nicim ne pomuti Bezmerno silne osecaje moje. Cuti. kao vazda Slusati rado ove reci lazne. . Da ja u tebi volim sebe sama. ne govori. i pusti da sad zile moje Zabrekcu novim. Strepi. a potom.Sumi. I osecaji navale ko plima. I svaki zivac rastrese i nadme. bedna zeno. I cuv mirisni zanosno carlija U bokorima cvetnog jorgovana! ISKRENA PESMA O. I sa mnom ljube. sklopi usne. kad me Obuzme celog silom koju ima. I ti ces. Kad prodje sve i malaksalo telo Ponovo padne u obicnu camu.

od mladosti rane Osetio opstu sudbu sto nas gazi. . Ali bic fijukne. Podne. Al' je proslo vreme preko tvoje glave. I julijske zege I studene noci. Stoji kao spomen iz prastarih dana. glomazan. Poznao si zivot I nevolje prave. Dok ne padne spasonosno vece. bracu ljude. I gladan I zedan provodio dane Sve u istom krugu. Ko ce ti je dati? Tu kraj tvojih nogu zuboreci tece. nemoj stati. O kako te zalim!. Ostavi dusu nek spokojno sniva. Zbogom. Al' ne volim te. Tesila te nada da ce biti bolje.. ne volim te. Ti si gladan. Crn. Jednake pred opstom neminovnom bedom. I dolap si stari okretao zivo. suze me guse. ular steze. I sve zive duse. Iznemoglo telo. Vrance. malaksale moci. Podne. truo. Jedan mali vranac okrece ga tromo. Malaksao davno od teskoga truda. zulji ruda.Napred.Olicena sudbo svih zivota redom. Vuce bedno kljuse sipljivo I romo. Stara gruba sprava davno mi je znana.. Svuda oko tebe buja trava gusta. DOLAP Ja znam jedan dolap. Ali bic fijukne. Njegovu sam skripu kao dete cuo.Neka te srce moje blagosilja. Ti bi vode. I mirise njene cuv donosi vreo. Tebe. Ti bi trave hteo. Bic ga bije. kao I ja . Dok kraj nas lisce na drvetu zuti I tama pada vrh zaspalih njiva. draga! I zato cu ti uvek nesto reci: cuti. nado pusta! Ti si.gle. ti si bio pun snage I volje. sve na istoj stazi. Mlad I snazan. ti si slatke snove sniv'o.

.Ti si. I udarce bica stecene u znoju. No to je bilo samo kratko vreme. I tako sve je prošlo. I nezi. ne osecaj vir. kao I ja. U svađi nam je prošlo pola dana. Nagradu za trude nebo ce ti dati: Mracnu. pun jada. pa postadosmo tuđi jedno drugom. pola noći. il'. da si samo katkad htela u zanosu. dobru raku. i snove.tek godinu dana. u pomirenju mučnom. vrance. nesrecnu I zlobu. Ne mirisi travu. pa ipak. i ja sada ne mogu kleti nebo ni sudbinu. nemoj stati. bez uzdisaja. ko sito dete šećerleme. zasluzenom miru. I veciti mir! Obična pesma Naša je ljubav bila kratkog veka. bez rana. Ostaviti bedu. i nade. I bežao sam iz našega stana tražeći mira u poljskoj samoći. s pesnicama stisnutim. Sanjao o dobrom. da si samo katkad znala veliki kobni oganj duše ove. Sanjao o sreci. nagradi. na julijskoj zezi. I svemocnu podlost I opstu gnusobu! Pusti snovi! Napred. prokleti žene ili podlost njinu. i rastavi nas naglo sudba preka. ko zmija ljuta kosuljicu svoju. trenutak jedan . i gledasmo se u ćutanju dugom tupo. Dok zubori voda kraj tebe u viru. O. Pa ipak. i sličnu mekoj svili. da kažeš nežnu reč iz srca vrela mi bismo možda dugo srećni bili! A sad polako teče ovo vreme. bez suza. postasmo tako tuđi jedno drugom. i silnu ljubav što ništi ko hala sve druge misli.

i gledamo se u ćutanju dugom tupo. . ko sito dete šećerleme.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->