JEFIMIJA Jefimija, cerka gospodara Drame I zena despota Ugljese, u miru, Daleko od sveta, puna verske tame, Veze

svilen pokrov za dar manastiru. Pokraj nje se krve narodi I guse, Propadaju carstva, svet vaskolik cvili. Ona, vecno sama, na zlatu I svili Veze strasne bole otmene joj duse. Vekovi su prosli I zaborav pada, A jos ovaj narod kao nekad grca, I meni se cini da su nasa srca U grudima tvojim kucala jos tada, I u mucne case narodnoga sloma, Kad svetlosti nema na vidiku celom, Ja se secam tebe I tvojega doma, Despotice srpska s kaludjerskim velom! I osecam tada, da, ko nekad, sama, Nad nesrecnom kobi sto steze sve jace, Nad plamenom koje obuhvata tama, Stara Crna Gospa zapeva I place... NAPUSTENA CRKVA Lezi stara slika raspetoga Hrista. Mlaz mu krvi curi niz slomljena rebra; Oci mrtve, usne blede, samrt ista; Nad glavom oreol od kovana srebra. Dar negdasnjeg plemstva i poboznog sebra, Djerdan od dukata o vratu mu blista. Po okviru utisnuta srama cista, A okvir je rez'o umetnik iz Debra. Takav lezi Hristos sred pustoga hrama. I dok neosetno, svuda pada tama, I jato se nocnih ptica na plen sprema, Sam u pustoj crkvi, gde kruze vampiri, Ocajan i strasan, Hristos ruke siri, Vecno cekajuci pastvu, koje nema...

na kamenoj ploci. LJUBAVNA PESMA Sume bokori cvetnog jorgovana. lepa sliko! Veceri jedne. I kao zvezde ugasene. pun vere I nade. Sijaju sada. i boju Dalekih zvezda sto vec ne postoj. ni kraljevski veo Pod kojim lezi kosa tvoja gusta. I covek vidi sjaj. U taku noc je pozudnu I stasnu.. Tako na mene sa mracnoga zida.. Arbanas ti je nozem izbo oci! Ali dirnuti rukom nije smeo Ni otmeno ti lice. Noseci sobom lestvice od svile. I sad u crkvi. Sume bokori cvetnog jorgovana. niti usta. na kamenom stubu. I pevao joj strasne serenade. Starinski vitez pun vere I nade! . U taku noc je pozudnu I strasnu Izolda nekad cekala Tristana. Na pocadjaloj i starinskoj ploci. Gledam te tuznu. I zudi Za bujnu ljubav. Starinski vitez . tuzna Simonida. oblik. koje Coveku ipak salju svetlost svoju. Tvoje vec davno iskopane oci. Dok mesecina nasmejana bludi. Hitao zamku svoje verne Vile.SIMONIDA (Freska u Gracanici) Iskopase ti oci. Znajuci da ga tad ne vidi niko. Bude se groblja uz kuknjavu glasnu I secaju se prohujalih dana. Ni zlatnu krunu. svecanu i belu. svetu Bogom dana. I noc zvezdana treperi. U iskicenu mozaik-odelu Dok mirno snosis sudbu tvoju grubu.

I cuv mirisni zanosno carlija U bokorima cvetnog jorgovana! ISKRENA PESMA O. Povorke bele dizu se iz groba. ne govori. I slusa topot iz daleka. a potom. Ja cu ti. draga. I svaki zivac rastrese i nadme. I oci ce ti biti suzom vlazne. i pusti da sad zile moje Zabrekcu novim. o noci prohujalog doba! U srcu nosim nekadanje ljude. ceznu. I osecaji navale ko plima. Da zaboravim da smo tu nas dvoje Pred velicanstvom prirode. Strepi. I rec nek tvoja nicim ne pomuti Bezmerno silne osecaje moje. Ostavi misli nek se bujno roje. tiho potone u tamu. Za taj trenutak zivota i milja. Cuti. opet reci tada Otuznu pesmu o ljubavi. kako Ceznem i stradam i ljubim te. Da ja u tebi volim sebe sama. Kad prodje sve i malaksalo telo Ponovo padne u obicnu camu. mada U tom trenutku ne osecam tako. cuti. I zahvalices Bogu sto te sazda. I moju ljubav naspram tebe. I zivot nov i nadahnuce celo Necujno. zude! Srasno I zudno! Ona mene ceka Ko nekad plava Izolda Tristana. stepe. bedna zeno.Sumi. kao vazda Slusati rado ove reci lazne. Ti neces znati sta u meni biva. sklopi usne. kad me Obuzme celog silom koju ima. I sa mnom ljube. I ti ces. zanosnim zivotom. . I gledajuci vrh zaspalih njiva Kako se spusta nema polutama. Kad zatreperi cela moja snaga.

O kako te zalim!. Podne. Bic ga bije. DOLAP Ja znam jedan dolap. Svuda oko tebe buja trava gusta. I gladan I zedan provodio dane Sve u istom krugu. Poznao si zivot I nevolje prave. Zbogom. draga! I zato cu ti uvek nesto reci: cuti. I mirise njene cuv donosi vreo. sve na istoj stazi. Vrance.gle. nemoj stati. I julijske zege I studene noci. ti si slatke snove sniv'o.Napred. Njegovu sam skripu kao dete cuo. Tesila te nada da ce biti bolje. bracu ljude. Podne. Vuce bedno kljuse sipljivo I romo. Jednake pred opstom neminovnom bedom. Stoji kao spomen iz prastarih dana.. truo. Stara gruba sprava davno mi je znana. malaksale moci. Ali bic fijukne. Al' je proslo vreme preko tvoje glave. Ti si gladan. I sve zive duse. Ostavi dusu nek spokojno sniva.Neka te srce moje blagosilja. Al' ne volim te. Crn.od mladosti rane Osetio opstu sudbu sto nas gazi. glomazan. Ti bi vode. Iznemoglo telo. Malaksao davno od teskoga truda. suze me guse. . nado pusta! Ti si. Ko ce ti je dati? Tu kraj tvojih nogu zuboreci tece. Ti bi trave hteo. Mlad I snazan.. Jedan mali vranac okrece ga tromo. I dolap si stari okretao zivo. zulji ruda. ti si bio pun snage I volje. ular steze. Dok kraj nas lisce na drvetu zuti I tama pada vrh zaspalih njiva.Olicena sudbo svih zivota redom. Dok ne padne spasonosno vece. kao I ja . ne volim te. Ali bic fijukne. Tebe.

nemoj stati. Sanjao o dobrom. zasluzenom miru. Ostaviti bedu. da si samo katkad znala veliki kobni oganj duše ove. postasmo tako tuđi jedno drugom. i snove. i silnu ljubav što ništi ko hala sve druge misli. na julijskoj zezi. pa postadosmo tuđi jedno drugom. I veciti mir! Obična pesma Naša je ljubav bila kratkog veka. pun jada. i rastavi nas naglo sudba preka. U svađi nam je prošlo pola dana. bez uzdisaja. da si samo katkad htela u zanosu. I svemocnu podlost I opstu gnusobu! Pusti snovi! Napred. bez rana. ko sito dete šećerleme. bez suza. I tako sve je prošlo. dobru raku. prokleti žene ili podlost njinu. i gledasmo se u ćutanju dugom tupo. I udarce bica stecene u znoju. O. Dok zubori voda kraj tebe u viru.tek godinu dana. i nade. u pomirenju mučnom. Pa ipak. Sanjao o sreci. pola noći. i sličnu mekoj svili. vrance. pa ipak. kao I ja. ne osecaj vir. . nagradi. il'. s pesnicama stisnutim. trenutak jedan .Ti si. Ne mirisi travu. da kažeš nežnu reč iz srca vrela mi bismo možda dugo srećni bili! A sad polako teče ovo vreme. nesrecnu I zlobu. Nagradu za trude nebo ce ti dati: Mracnu. I nezi. No to je bilo samo kratko vreme. ko zmija ljuta kosuljicu svoju. i ja sada ne mogu kleti nebo ni sudbinu. I bežao sam iz našega stana tražeći mira u poljskoj samoći.

.i gledamo se u ćutanju dugom tupo. ko sito dete šećerleme.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful