JEFIMIJA Jefimija, cerka gospodara Drame I zena despota Ugljese, u miru, Daleko od sveta, puna verske tame, Veze

svilen pokrov za dar manastiru. Pokraj nje se krve narodi I guse, Propadaju carstva, svet vaskolik cvili. Ona, vecno sama, na zlatu I svili Veze strasne bole otmene joj duse. Vekovi su prosli I zaborav pada, A jos ovaj narod kao nekad grca, I meni se cini da su nasa srca U grudima tvojim kucala jos tada, I u mucne case narodnoga sloma, Kad svetlosti nema na vidiku celom, Ja se secam tebe I tvojega doma, Despotice srpska s kaludjerskim velom! I osecam tada, da, ko nekad, sama, Nad nesrecnom kobi sto steze sve jace, Nad plamenom koje obuhvata tama, Stara Crna Gospa zapeva I place... NAPUSTENA CRKVA Lezi stara slika raspetoga Hrista. Mlaz mu krvi curi niz slomljena rebra; Oci mrtve, usne blede, samrt ista; Nad glavom oreol od kovana srebra. Dar negdasnjeg plemstva i poboznog sebra, Djerdan od dukata o vratu mu blista. Po okviru utisnuta srama cista, A okvir je rez'o umetnik iz Debra. Takav lezi Hristos sred pustoga hrama. I dok neosetno, svuda pada tama, I jato se nocnih ptica na plen sprema, Sam u pustoj crkvi, gde kruze vampiri, Ocajan i strasan, Hristos ruke siri, Vecno cekajuci pastvu, koje nema...

Noseci sobom lestvice od svile. Arbanas ti je nozem izbo oci! Ali dirnuti rukom nije smeo Ni otmeno ti lice. niti usta. I kao zvezde ugasene. ni kraljevski veo Pod kojim lezi kosa tvoja gusta. Hitao zamku svoje verne Vile. I sad u crkvi. Starinski vitez . lepa sliko! Veceri jedne. pun vere I nade. Starinski vitez pun vere I nade! . Ni zlatnu krunu.SIMONIDA (Freska u Gracanici) Iskopase ti oci. U taku noc je pozudnu I strasnu Izolda nekad cekala Tristana. Tvoje vec davno iskopane oci. I pevao joj strasne serenade. Dok mesecina nasmejana bludi. Sijaju sada. i boju Dalekih zvezda sto vec ne postoj. I noc zvezdana treperi. Gledam te tuznu. Znajuci da ga tad ne vidi niko. U taku noc je pozudnu I stasnu. svetu Bogom dana. Bude se groblja uz kuknjavu glasnu I secaju se prohujalih dana. tuzna Simonida. Tako na mene sa mracnoga zida. svecanu i belu.. oblik. I zudi Za bujnu ljubav. Na pocadjaloj i starinskoj ploci. LJUBAVNA PESMA Sume bokori cvetnog jorgovana. U iskicenu mozaik-odelu Dok mirno snosis sudbu tvoju grubu. I covek vidi sjaj. na kamenom stubu.. Sume bokori cvetnog jorgovana. na kamenoj ploci. koje Coveku ipak salju svetlost svoju.

I rec nek tvoja nicim ne pomuti Bezmerno silne osecaje moje. I moju ljubav naspram tebe. zanosnim zivotom. draga. o noci prohujalog doba! U srcu nosim nekadanje ljude. sklopi usne. I svaki zivac rastrese i nadme. Strepi. I osecaji navale ko plima. I ti ces. Cuti. a potom. Da zaboravim da smo tu nas dvoje Pred velicanstvom prirode. Za taj trenutak zivota i milja. bedna zeno. . tiho potone u tamu. Da ja u tebi volim sebe sama. I cuv mirisni zanosno carlija U bokorima cvetnog jorgovana! ISKRENA PESMA O. Kad prodje sve i malaksalo telo Ponovo padne u obicnu camu. Ostavi misli nek se bujno roje. ceznu. Kad zatreperi cela moja snaga. Povorke bele dizu se iz groba. kao vazda Slusati rado ove reci lazne. I slusa topot iz daleka. Ja cu ti. cuti. I sa mnom ljube. I zahvalices Bogu sto te sazda. Ti neces znati sta u meni biva. ne govori. kad me Obuzme celog silom koju ima. i pusti da sad zile moje Zabrekcu novim. stepe. kako Ceznem i stradam i ljubim te. I zivot nov i nadahnuce celo Necujno.Sumi. opet reci tada Otuznu pesmu o ljubavi. zude! Srasno I zudno! Ona mene ceka Ko nekad plava Izolda Tristana. I oci ce ti biti suzom vlazne. mada U tom trenutku ne osecam tako. I gledajuci vrh zaspalih njiva Kako se spusta nema polutama.

kao I ja .Napred. malaksale moci. Dok ne padne spasonosno vece. Stoji kao spomen iz prastarih dana. I julijske zege I studene noci. Dok kraj nas lisce na drvetu zuti I tama pada vrh zaspalih njiva. Bic ga bije.od mladosti rane Osetio opstu sudbu sto nas gazi. truo. bracu ljude. Vrance. I sve zive duse. Podne. Ko ce ti je dati? Tu kraj tvojih nogu zuboreci tece. DOLAP Ja znam jedan dolap. . Poznao si zivot I nevolje prave... Ali bic fijukne. Crn. O kako te zalim!. Ostavi dusu nek spokojno sniva. Podne. Jedan mali vranac okrece ga tromo. sve na istoj stazi. Njegovu sam skripu kao dete cuo. Tesila te nada da ce biti bolje. Svuda oko tebe buja trava gusta. Malaksao davno od teskoga truda. Stara gruba sprava davno mi je znana. nemoj stati.Olicena sudbo svih zivota redom. suze me guse. draga! I zato cu ti uvek nesto reci: cuti. nado pusta! Ti si. Iznemoglo telo. ti si slatke snove sniv'o. Zbogom.gle. Al' ne volim te. Vuce bedno kljuse sipljivo I romo. Al' je proslo vreme preko tvoje glave. Mlad I snazan. glomazan. Tebe. Ti bi vode. ular steze. zulji ruda. Jednake pred opstom neminovnom bedom. I dolap si stari okretao zivo.Neka te srce moje blagosilja. Ti si gladan. Ti bi trave hteo. Ali bic fijukne. I gladan I zedan provodio dane Sve u istom krugu. I mirise njene cuv donosi vreo. ne volim te. ti si bio pun snage I volje.

bez rana. Pa ipak. ne osecaj vir. da si samo katkad htela u zanosu. ko zmija ljuta kosuljicu svoju. na julijskoj zezi. da kažeš nežnu reč iz srca vrela mi bismo možda dugo srećni bili! A sad polako teče ovo vreme. kao I ja. i nade. No to je bilo samo kratko vreme. i sličnu mekoj svili. . da si samo katkad znala veliki kobni oganj duše ove. bez uzdisaja. I svemocnu podlost I opstu gnusobu! Pusti snovi! Napred. i gledasmo se u ćutanju dugom tupo. zasluzenom miru. I udarce bica stecene u znoju. Sanjao o sreci. trenutak jedan . Ne mirisi travu. s pesnicama stisnutim. nemoj stati. I nezi. ko sito dete šećerleme. il'. pun jada. I tako sve je prošlo. pa ipak. i rastavi nas naglo sudba preka. Ostaviti bedu. vrance. bez suza. I veciti mir! Obična pesma Naša je ljubav bila kratkog veka. u pomirenju mučnom. dobru raku. nesrecnu I zlobu. i ja sada ne mogu kleti nebo ni sudbinu. U svađi nam je prošlo pola dana. O. postasmo tako tuđi jedno drugom. pa postadosmo tuđi jedno drugom. I bežao sam iz našega stana tražeći mira u poljskoj samoći. nagradi.Ti si.tek godinu dana. pola noći. Dok zubori voda kraj tebe u viru. i snove. Sanjao o dobrom. prokleti žene ili podlost njinu. i silnu ljubav što ništi ko hala sve druge misli. Nagradu za trude nebo ce ti dati: Mracnu.

ko sito dete šećerleme. .i gledamo se u ćutanju dugom tupo.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful