P. 1
Edipov Kompleks

Edipov Kompleks

|Views: 55|Likes:
Published by Milica Jovicic

More info:

Published by: Milica Jovicic on Nov 21, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

09/05/2013

pdf

text

original

EDIPOV KOMPLEKS Edipov kompleks se tradicionalno vidi kao jezgreni kompleks (Kernkomplex) oko kojeg se odvija Freudova teorija

. On je, pretpostavlja se, odgovoran za savladavanje incestualnih želja dece prema svojim roditeljima, što uključuje kako erotske tako i destruktivne komponente, kao i prateći [osećaj] krivice i strah od odmazde. Pozitivan Edipov kompleks predstavlja incestuoznu želju dece prema roditeljima suprotnog pola.Negativni edipov kompleks tiče se želje dece prema roditeljima istog pola. U tradicionalnoj formulaciji, dete se oslikava kao ono koje otkriva, istražuje i prolazi kroz kompleks tokom specifične faze razvoja nazvane 'edipovska faza', t.j. faza izmeđju treće i pete godine života. Kompleks stoga služi da unapređuje detetov psihički razvoj i da konsoliduje funkcije njegovog ega i superega, kao i da pomogne u orijentisanju njegovih seksualnih sklonosti. Tokom ove faze, pretpostavlja se, svaki pojedinac stiče izvesni efektivni odnos kroz spoznaju zakona koji upravlja detetom/majkom/ocem (trijadom), i stoga bira jedan propisan put izvan kompleksa: odbijanje incestuozne želje i identifikacija sa roditeljem istog pola. Zakon tada deluje unutar deteta kroz superego a sloboda erotskog izbora izvan incesta razvija se unutar ego-a. Potpuno je jasno da je ovakva tradicionalna formulacija Edipovog kompleksa opterećena pretežno paradoskima na koje su mnogi psihoanalitički i feministički kritičari ukazali. Najpre, potpuno se ignoriše i potiskuje majka, koja se optužuje ili da podstiče incestuoznu želju, ili da ohrabruje regresiju. Drugo, imamo prihvatanje očevog prava nad majkom, i uzdizanje patrijahalnog prava kao univerzalnog i normativnog principa koji određuje psiho-seksualni razvoj. Konačno, falogocentrična vladavina svih psiho-seksualnih odnosa isključuje bilo šta specifično žensko: falus i kastracija, npr., određuju ne samo konstituisanje polne razlike, nego 'znanje' o njoj, kao i njegovo pretpostavljeno heteroseksualno 'razrešenje'. Freudovo stanovište Edipov kompleks je inspirisan tragedijom o kralju Edipu koja nam se kao takva prenosi tebanskim ciklusom legendi. Edip postepeno otkriva lanac prošlih događaja koji su doneli kugu njegovoj kraljevini. Shvata da je starac koga je ranije ubio na rasrkšću bio Laj, njegov otac, a da Jokasta - njegova žena i majka njegove dece, jeste zapravo i njegova majka. Kada se istina obelodanjuje, sebe oslepljuje i beži iz kraljevstva. Ova priča Freuda naročito zanima i dosta dugo. Njegovo prvo direktno upućivanje na Edipa nalazi se u pismu njigovom prijatelju Wilhelmu Fliessu datiranom 15. oktobra 1897. god. u kome on govori o naročitoj snazi jedne Sofoklove drame - Kralj Edip: Svanula mi je jedna ideja od opšte važnosti. Shvatio sam da sam bio u ljubavi sa mojom majkom i da sam bio ljubomoran na svog oca i sada smatram da je to univerzalni doživljaj iz ranog detinjstva...'

zove se 'kompleks ideja'. od kojih je svaki imao veoma različit uticaj na feminističku teoriju: kulturološka kritika. Čak i kad mu daje počasno mesto po prvi put u Tumačenju snova (1900). 1905). i bili počeli da postavljaju pitanja i o vremenskom i o psihoseksualnom okviru. međutim. drugi analitičari vec bili ispunili očigledne praznine sa njihovim pogrešnim čitanjima i postavkama. Ironično je da su. U to vreme se. U ovom konteksu je bitno naglasiti da njegovo prvo upucivanje na jezgreni kompleks ' (Kernkomplex) u 'Seksualnim teorijama o deci' (1908) se ne odnosi zapravo na Edipov kompleks. piše Jung 1905. ali da je tek retrospektivno doveden sa njim u vezu. god. italiks u originalu).. 2. Uopšteno govoreći Freudov rani rad o seksualnosti iznosi izenađujuće malo o Edipu a još manje o Edipovom kompleksu (up. koja se fokusira na unutrašnju dinamiku edipovskog . strah od kastracije i želja za penisom. Timonom Atinskim i Macbethom. 1985.(Freud. Do 1920. on još uvek citira Kralja Edipa u opštim poređenjima sa Hamletom. Štaviše. str. kada je Jung počeo da dovodi u pitanje Freudovu seksualnu etiologiju neuroza. Postavljanjem edipovskog 'kompleksa ideja' . god. 1973. Tri eseja o teoriji seksualnosti. str. Kritika Freudovih stanovištva Moguće je razlikovati tri glavna trenda kritičke reakcije na Freudovo gledište Edipovog kompleksa. Freudov interes za Edipa biva povezan sa 'kompleksom' tek kroz čitanje i debatu sa Jungom. on je postalo 'šibolet' po kojem su se razlikovale pristalice psihoanalize od njihovih oponenata. Cement koji drži kompleks zajedno je 'prepoznatljivo osećanje' ('feeling-tone') zajedničko svim individualnim idejama. do vremena kada je Freud konačno formalizovao Edipov kompleks kao centralni za njegovu strukturalnu teoriju u 'Ego i Id' (1923). Freud prvi put upotrebljava termin 'Edipov kompleks' u spisu 'Poseban tip objekt izbora' (1910) mada su prethodne reference na Edipov karakter kasnije proširene u fusnotama da se odnose na kompleks. te da li su izveštaji pacijenta o ovome stvarni ili fantazija. Ne iznenađuje stoga što mnogi potonji kritički radovi o Edipovom kompleksu pokazuju samo tanke tekstualne veze sa Freudom. Jung je bio prvi koji ce povezati tehniku asocijacije reči sa kompleksnom prirodom prisećanja prošlosti: takvo prisećanje.koje je sačinjeno od velikog broja sastavnih ideja. Oedipus Rex je samo jedna od pomenutih drama među drugima poput Grillparzerove Prababe (Die Ahnfrau) i Shakespearovog Hamleta. Freud je mogao stoga da poveže (cementira) zajedno pozitivne i negativne aspekte incesta i njegove prohibicije u takvim prepoznatljivim osećanjima (feeling-tones) kao što su bespomoćnost. Tada je više bio primetniji njegov interes za drugu stranu incesta. Edipov kompleks je bio tek onda jasno identifikovan kao srž-kompleks. 321. odnosno za seksualno zlostavljanje dece od strane roditelja. u ovom slučaju je to nesreća (Jung. ove opservacije o jednoj 'ideji od opšte važnosti' nalaze zajedno pored drugih. 272).

Glavna tok kulturološke kritike Edipovog kompleksa tvrdi da je on ograničen na Zapadnu kulturu. Evripida i Sofoklea. 1988. Lacanova kritika se gradi na Lévi-Straussovoj intervenciji i dodaje dualnu definiciju artikulacije incestnog tabua Edipovog kompleksa. koja postavlja pitanje o strukturi. datovanju i značaju edipovske dinamike. 22933). stadijum ogledala i igra diska (Lacan. Prema nekim izvorima. šta više. nego neka druga žena i da su ga ubile Lajove furije osvete. dete stiče jezik i temporalizaciju koji lociraju. crpeći svoju kritičku inspiraciju iz antopoloških studija Malinowskog. 2. str. zalažući se za jače isticanje pre-edipovskog [stanja]. da je Freud prevideo činjenicu da je Laj. Meada. baš kao što proročanstvo pre-određuje priču pre nego što Edip stupa na scenu (Lacan.ciklusa [mitova] i na njegov nedostatak kulturne univerzalnosti. Čak i da je Freud bio svestan ovog šireg konteksta čini se razboritijim da se zaključi da je ova elaboracija Edipovog kompleksa izvučena selektivno i slobodno-asocijativno iz tebanskog korpusa tekstova. i konačno. 1977). zapravo barem još deset drugih savremenih izvora grčkih autora doprinose obaveštenja o edipovskom ciklusu. Kao čest uvod u kulturološku kritiku služi primedba da je Freud izvrnuo i pogrešno pročitao originalnu priču. 1953). i u tome se vidi indikacija da se Freud nije mogao suočiti sa prošlošću sopstvenog oca. Ono što je primarno jesu pre incest tabui koji univerzalno struktuiraju polnu razliku. da bi poveli dete napred kroz kompleks: ovde su krucijalni imago fragmentiranog tela. čega je Freud bio svestan. 61-63). Freud se obraća samo pre- . te se čak ukazivalo na to da je Freud potisnuo činjenicu da očevi seksualno zloupotrebljavaju sinove (Krüll. daju mnoge druge varijante mita. oblažu (capitonner) i zakrivaju želju. Ovo se ponekad proširuje. da njegove sinove nije rodila Jokasta. Navodi se npr. Ovakav literalni kiticizam zasniva se na tvrdnji da Edipov ciklus konstituiše čitav tekstualni korpus. Bitno je ovde primetiti da zakon pre-određuje pojavu dečije želje. 1966. Prema Lacanu. Laj je 'izmislio' homoseksualnu pedofiliju. kao rezultat ovog struktuiranja. Najpre se tvrdi da kompleks struktruira detetovu konfrontaciju između želje i zakona. Pored Eshila. Lacanova kritika. Claude Lévi-Strauss (1969) smatra da je ova debata zastarela i pokušava da opravda Freuda tvrdeći da su različita familija ili strukture moći sekundarni u edipovskoj dinamici. Reicha i Roheima iz '20-tih i '30-tih koja spori ubedljivost Edipovog kompleksa u matrijahalnim društvima. koja ukazuje na odsustvo adekvatnog objašnjenja 'simboličkog' u Freudovoj formulaciji i pokušaja da ih pruži. nameravao takođe da ubije svog sina kako bi predupredio ostvarivanje proročanske osude (Devereux. 1986. Edipov otac. glavni problem sa Freudovom formulacijom leži u neadekvatnosti termina iznetih za analizu ovih lingvističkih i temporalnih aspekata kompleksa. i da su varijanta kao i slobodna asocijativna čitanja nemogući. Ovo struktuiranje konfrontacije između želje i samog zakona sadrže komponente koji se međusobno saodnose. Drugo. str. uključujući i to da se Edip nije sam oslepeo. kritika Melanie Klein.

Klein je inspirisala feminističku kritiku Jessice Benjamin (1990). Za Klein se otuda Edipov kompleks ne fokusira primarno na oca. ali je povezano unutar oralnog i analnog univerzuma u kojem agresivni nagoni odvajaju ili fragmentiraju objekte koji ne dopuštaju zadovoljstvo. Kleinova podržava stanovište da dete ne samo da ispoljava nasilnu agresiju tokom ovog ranog perioda. tom 1). str. ili na penis. i ima neadekvatno shvatanje simboličkog registra koji artikuliše oboje (up. Fokusira se pre na majku i na grudi. Čak i ako otac i njegov penis stupaju na scenu. Kritika Melanie Klein (1882-1960) deli ovu zabrinutost u vezi sa temporalnošću Edipovog kompleksa. ili na simbolički falus. ili loši objekti ako se odbijaju. Zaključci Kao posledicu ovog intezivnog i raznolikog kriticizma. 1990. koje u stvari primoravaju na važne teorijske revizije kompleksa (Klein. ali želi radije da locira njegovu pojavu u prvoj godini života. 136). koji degradira majku. ali takođe i videti majku kao mesto za regresivna i 'loša' osećanja: Mit o dobrom paternalnom autoritetu koji je racionalan i koji predupređuje regresiju očišćuje oca od svakog terora i. tom 1. Prihvatiti Freuda ne znači samo instituisati jednosmerni proces odvojen od primalnog odnosa sa majkom. 370ff.edipovskom imaginarnom registru i post-edipovskoj realnosti. 1981). Freud nije u potpunosti iskoristio radikalno novu formu temporalnosti koju je otkrio sa Nachträglichkeit(naknadnost ili odloženo delovanje). oni slede istu figuraciju kao fantazije o grudima. . Njeni razlozi za ovo potiču uglavnom iz kliničke opservacije. 1975. tako da ona nosi zlo za njih oboje' (Benjamin. Otuda Freudova zavedena potreba iz 'Totema i tabua' (1912-1913) da argumentira postojanje realnog patricida u staroj istoriji. Mada u ovoj fazi dete nema pristup genitalnim komponentama koje Freud povezuje sa edipovskom fazom. str.. agresivne fantazije koje prate odbijanje grudi su oralne a ne falične. Dorothy Dinnerstein (1976) o propisanoj ulozi majke u Edipovom kompleksu.). njeno telo i njeno majčinstvo na kompleksualni materijal koji treba da se 'razreši' u skladu sa podrazumevanim superiornim patrijahalnim zakonom. nego da takođe ima iskustvo krivice što se može tumačiti kao prethodnica superegu. 48). Štaviše. One se pozivaju na Kleinovu kako bi izložile implicitni moralizam u Freudovoj epipovskoj formulaciji. i često se vraća natrag u pojam realnog kao suprostavljenog simboličkom ili kao (pro)življenom vremenu (Lacan. zamišljaju se kao sisani radi zadovoljavanje ili se doživljavaju kao odbijanje (Klein. ili na pretnju kastracijom. koji su dobri objekti ako zadovoljavaju.. Debata je. Laplanche. Štaviše. Nancy Chodorow (1978). mnogi uočavaju umanjenu važnost edipovog kompleksa za psihoanalitičku i feminističku teoriju. da pruža početak edipovskom procesu. 1977. premešta ga na majku. str.

but cannot process). poput Luce Irigaray (1985) . 148-154).umesto toga. . Grudi npr. shvati. do superega koji omogućuje njenu realističniju i bolje izdiferenciranu percepciju. Drugi. pre nego što je sebe realistički prepoznao kao nocioca tragedije. premeštena na pre-edipovsku i ranu edipovsku fazu i učinjeni su pokušaji da se ponovo iscrta mapa razvoja deteta. Eng. 1990. Neki. fokusiraju detetov ulazak u polnu razliku i ističu da ima mesta za elaboriranje novog jezika za žene (parlerfemme) koji uživa fluidnost imaginarnog i odbija da bude zatvoren u fiksirani i zatvoreni simbolički poredak. nisu samo izvor hrane ili utehe. u ne seksističkim okvirima. poput Jeana Laplanchea (1989) zalažu se za primalni 'prioritet drugog' u kojem dete dobija poruke od majke koje ne može da razume. Naročito je važna revalorizacija majke i detetovog ranog odnosa sa njom. str. Umesto toga one predlažu konačno ironično iskrivljenje verzije ove priče: možda je sam Edip pomešao ego-ideal sa superegom i tako idealizovao svog oca kao garanta porodičnog zakona i harmonije. Neke feminiskinje su odbacile ovo preformulisanje jer ono poriče da otac može takođe biti objekt idealizacije inkorporiran u ego-idealu (Benjamin. u ovom slučaju. nego jedan erotski objekat i svetu odraslih što dete oseća ali ne može da procesuira (obradi. Janine Chasseguet-Smirgel (1985) sugeriše da Edipov kompleks artikuliše napredovanje od ego-ideala koji omnipotentno idealizuje 'jedno' sa majkom. Branioci Edipovog kompleksa usredsređuju se na pobijanje kritika ukazivanjem na njegovu konsolidaciju superega.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->