MIJAILOVID DRAGAN

[DILECTUS MAGNUS]

KULA GENIJALNOSTI

Beograd,2013.

DIJAMANT

GENIJALNOG OVEKA RETKO UNITI NEKO DRUGI AKO SE NIJE UNITIO SAM

POSVEDENO
MARIJI SOFILJ

SADRAJ:
PREDGOVORGENIJEINTELIGENCIJAZNANJEIDEJAKREATIVNOSTTALENATSTVARALATVOINSPIRACIJAMATA I IMAGINACIJAINTUICIJAVOLJA I ELJAIVOTNE OKOLNOSTIRELIGIOZNOSTMUDROSTKARAKTERPOLSAMOSVESTMORALNOST-

STVARALATVO 2LOGIKA I RAZUMGENIJALNOST,GENIJALCIENDEMSKA GENIJALNOSTGENIJALCI,NEGATIVCI,BOLESNICI...ZAKLJUAK-

PREDGOVOR
, ' '? [Lua Mikrokozma]

Inspiraciju za knjigu i njeno pisanje dobio sam iz tri izvora,ali i zbog tri razloga. Prvi,pisati o genijalnosti,jednoj tako uzvienoj temi je uvek inspirativno,jer to je kao potraga za zlatom,izuzetno je vredan i redak plemeniti metal,pa ga vredi i traiti,tako je i sa genijalnodu,izuzetno redak i vredan fenomen ,pa zaista treba tragati za mestima na kojim nastaje kao i pokuati objasniti ,zato nastaje. Drugi razlog je jedan paradoks,poznat svima, koji me dugo mui,nedu ga naravno ovom knjigom reiti ali mi je bio pokreta da uopste razmiljam o pisanju ovakve knjige. Taj paradoks je narocito izraen kada su mladji ljudi u pitanju,i zaista retko ko je izuzet od njega. Naime,injenica je da svi vie vole da budu izuzetno fiziki lepi i zgodni nego pametni,injenica je da de vedina uloiti novac u dobar i skupocen sat,dobre patike ili najnoviji model mobilnog telefona ali ne i u dobru knjigu. Sasvim sigurno da de se gotovo svi pohvaliti novim kupljenim kolima[i zvati komiluk na kafu] ali nikada nedete doiveti da vas neko pozove na kafu i da se pohvali jer je kupio komplet knjiga Dostojevskog. injenica je da de vedinu vie pogoditi izrasla bubuljica na elu nego to to nede znati odgovor na neko pitanje u kvizu koji prati preko tv-a. A opet,malo ko[ili gotovo niko] nede biti ba preterano uvredjen ako mu kaete da nije narocito lep,da je debeo,klempav,da nema dobre patike ili da mu je mobilni telefon zastareo. Ali de se zato do krajnjih granica uvrediti i naljutiti ako mu kaete da je glup,to je neoprostiva uvreda koja oveka kome je upudena natera da pocrveni u trenutku. Ja zaista nemam objanjenje za ovaj paradoks,ali mi je dobro doao i kao blagi vid inspiracije da napiem ovu knjigu. Nita uzvienije,smislenije i lepe nema od inteligentnog,naitanog,pametnog,duhovitog oveka,koji pritom te kvalitete

koristi da ostavi trag o svom postojanju,nasuprot prosenosti ili jo gore ljudske gluposti i neobrazovanosti,zbog koje takav ovek ne samo da treba da se stidi[bez obzira na nabijene miide na telu,najmodernije patike i neverovatnu lepotu],ved bi mu trebalo zabraniti da se dalje razmnoava. Ne piem ovo zato to sam frustriran...nemam problem ni sa izgledom,a ni sa dobrim patikama,tako da me napadai tog kalibra mogu odmah zaobici,ved iskljucivo zbog toga to je ljudska glupost i pogrene vrednosti,najnie dno koje ovek moe da dodirne. Samo elim da knjigom pomognem i donekle poguram normalne i nadarene osobe da iz svog ivota izvuku ono najbolje i najvrednije to mogu. I tredi razlog je jedna opta,potpuno istinita filozofska misao,da oveanstvo nede propasti od suvika mudrosti,nego od suvika obinih,prosenih ljudi! Ali da predjem na temu knjige... Genijalnost,mudrost,inteligencija,kreativnost,znanjeimaju li ove samo naizgled povezane karakteristike bilo kakve slinosti ili neeg zajednikog. Imaju li identine izvore i da li su i koliko medjusobno isprepletani? Da li su mudrac i genije isto,da li je inteligencija preduslov mudrosti ili genijalnosti,moe li svako,trudom,da postane genije i da li znanje igra bilo kakvu ulogu u tome. ta je uopte genijalnost? Mudrost? Znanje? Inteligencija? Gde prestaje jedno a poinje drugo i da li uopte imaju granice? Poto osnovnu temu knjige ini genijalnost [sa svim svojim pratedim pojavama] sa ostalim pojmovima demo se pozabaviti sasvim malo ne bi li im nali ili zajedniki koren ili bar potporni stub bez kojeg bi se genijalnost uruila ili ne bi mogla uopste da se sazida. Tema genijalnosti je uvek i vrlo inspirativna,tako da kroz istoriju pisane rei moemo nadi dosta razliitih razmiljanja o istoj. O genijalnosti su pisali i filozofi i knjievnici i psiholozi...i sociolozi. Sagledana je sa razliitih

strana,dajudi ponekad sasvim razliite odgovore,ponekad sline ali nikada iste. Jedino u emu se,ini mi se, vedina istraivaa genijalnosti slau je takozvana tragedija genija[genijalnost i ludilo,bolest i genijalnost,bolesni genije]...ali se veoma razilaze u miljenju da li je bolest posledica ili uzrok genijalnosti...ili samo propratna pojava! Naravno,nedemo zaboraviti i one malobrojne koji ne odobravaju takvu vezu i pripisuju je slucajnosti,pa du pokuati da im objasnim da nisu u pravu i da sluajnost upravo lei u injenici da oni uopte imaju mozga. Danas ak nemamo ni jasnu definiciju genijalnosti,tako da nije neuobiajno da je neko za nekoga genije a za drugog ne. Zato moramo pokuati ,makar priblino,pojasniti ili ak pronadi merila koja jednu osobu ine genijalnom a da bude po meri vedini ljudi ali i po meri zlatnog standarda,odnosno one linosti za koje nemamo nikakve nedoumice da li jesu ili nisu bile genijalne,a takvih sasvim sigurno ima. Naravno...neka od tih merila su sasvim odredjena i jasna i ne moe im se bilo ta prigovoriti,oduzeti ili dodati,neka su poluodredjena i nisu po volji svima,pa zahtevaju ozbiljniju raspravua neka merila moraju tek biti novorodjena pa im se mora pristupiti sasvim obazrivo,istraivacki i racionalno,dok isto tako postoje merila koja su navodno vaeda a ustvari nemaju apsolutno nikakve veze sa genijalnodu pa ih treba izbaciti! Odredjivanjem merila[uz njihovu analizu] sasvim lako demo dodi do toga koji su to ljudi kroz istoriju oveanstva bili istinski geniji ali i odrednicu za bududnost,da prepoznamo potencijalnog genija u oveku. Naravno,tema knjige nisu samo merila ved pre svega izvor[principi] genijalnosti kao i ono dobro i zlo u njemu,to neizostavno,kao to demo videti,prati kao senka jednog genija!

Negde,pri samom kraju knjige,znajudi merila genijalnosti kao i karaktere linosti zlatnog standarda,nede nam biti teko da zakljucimo koliko je genijalnost ustvari prilino retka i teka bolest! Zato sam genijalnost nazvao boledu...pa iz razloga to to po medicinskim definicijama i jeste. Sve ono to kod jednog oveka,bilo u njegovoj psihi ili u njegovom telu,iskae iz granica standarda,odnosno to se ne uklapa ni u kakve norme,spada u bolest. Sve to vam je u okviru referentnih vrednosti [krvna slika,oftalmoloki ili neuroloki nalaz],je dobro. Ako je neto malo iznad ili ispod granice,ne smatra se boledu ali treba voditi rauna i kontrolisati ga. Ali ako vam je mnogo parametara iznad ili isto toliko ispod granica normale,onda je to bolest. Previsoka inteligencija,visoka kreativnost,velika mata,veliko znanje,veliki umni talenat...spadaju u duhovni malignitet. Nije mogude biti genije a biti apsolutno mentalno zdrav,oni koji tvrde suprotno ,nemaju pojma ta je to genijalnost i odakle se crpi. Koren i ishodite genijalnosti jeste iskljuivo bozansko ali put izmedju, iskljucivo pripada onom, djavolskom. Ludilo i genije su jedno te isto! Uz jo jednu napomenu,a time du odmah odgovoriti na jedno od gore pomenutih pitanja-da je nemogude da ovek sam, svojim linim naporima ostvari put ka genijalnosti,on je jednostavno jo svojim rodjenjem predodredjen da bude genije. Da neko sam sebe stvori genijem,jednostavno nije mogude,ved u njemu mora da postoji potencijal genijalnosti a transcendencija[duhovno nadilaenje,eshatoloki impuls,transcendentni uzrok] je ta koja de tu potenciju pretvoriti u realnost ili,ako se ne pojavi,ostati samo na nivou, pre svega u sebi neprepoznate ili nedovoljne genijalnosti. Tako da ona uvena Edisonova reenica,koju ak ubrajaju u bisere mudrosti a glasi:Genijalnost je jedan posto talenta i devedeset devet posto rada, ne samo da potvrdjuje da Edison nije znao ta je genijalnost,i da ni sam nije bio genije,ved spada u najgluplju izjavu tog veka. Daleko od toga da Edison nije bio veliki um i sjajan pronalaza,ali je

isto tako bio daleko od ne samo genijalnosti,ved i od njene blizine. Genijalnost se ne postie trudom ili radom,ali ove dve radnje jesu potrebne da bi se genijalnost dokazala kroz stvaralatvo.

1. GENIJE

Re genije je izvedena iz latinske rei-genius i oznaava u izvornom obliku,ovekovog duha,zastitnika! Kao to vidite,izvorni oblik rei nema ba mnogo veze sa stvarnim pojmom genija[ali da li je ba tako?].Danas se pod genijem podrazumeva[bar najede],izuzetno intelektualno,duhovno i stvaralaki obdarena osoba,koja je svojim delima u oblasti nauke,kulture,politike i umetnosti,zaduila oveanstvo! Ovde je vrlo sporan pojam-zaduiti..pa su mnogi izbegavali tu re,zamenivi je rejudoprinela[oveanstvu]. I jedna i druga re su suvie tehnike,jer oznaavaju dobro koje slui oveanstvu[mada ima i drugaijih ali slinih objanjenja],pa se moraju izbaciti iz definicije. Ne mogu Gojine genijalne grafike,zaduiti ili doprineti oveanstvu,po ma kojem pitanju. Ove dve rei se mogu odnositi iskljuivo na tehnicke nauke[koje ba i ne spadaju u genijalne].U svakom sluaju,ove rei svakako treba zameniti sa-ostvariti dubok i znaajan uticaj[i utisak] na oveanstvo. Takodje je u definiciji sporna re,odnosno pojam-kultura,jer obuhvata vrlo iroku lepezu pojmova,medju kojima je i umetnost,koja se ved nalazi u definiciji,a ostale strukture kulture opet,nemaju ba mnogo veze sa genijalnodu. Tako da bi i ona bila viak u definiciji. Dalje,politika je takodje donekle sporna,jer je poprilino izuzeta od stvaralatva,ali ne i u potpunosti,elementi postoje,pa demo je ipak

ostaviti u definiciji,medjutim kod nje je daleko vedi problem pronadi reperno telo. Filozofije istoka i religije nedostaju u definiciji,to naravno nije ba normalno,jedino ako su ih svrstali pod kulturu[to opet nema veze sa mozgom],pa cu ih kao duhovno-umne kategorije svrstati pod-duhovnost. Filozofije takodje nema ili su je rasplinuli pomalo u sve oblasti ali kod filozofije moramo voditi rauna o tome da samo metafizika[opta] moe spadati u domen genijalnog stvaralatva. Dakle,genija moemo probati definisati,ovako:-izuzetno intelektualno,duhovno i stvaralaki obdarena osoba,koja je svojim delima u oblasti nauke,filozofije,politike,duhovnosti ili umetnosti,ostvarila dubok i znaajan uticaj na oveanstvo! Naravno,svima je jasno da pojam-oveanstvo, ne treba generalizovati,pa bi pitanje kako jedno remek delo genijalnog slikara moe da ima uticaj na oveanstvo?..bilo naprosto suvino i donekle besmisleno,mada za takve treba staviti i onaj dodatak-utisak! Mozda jesmo donekle definisali pojam genija a da li smo ovim definisali i samu genijalnost? Naravno da nismo,to moemo uraditi tek na kraju ,kada razmrsimo sve konce koje ine to komplikovano zamrseno klupe genijalnosti. Medicinsko-psiholoka definicija genija[ali i same genijalnosti] je umnogome uprosdena,ak i pomalo neozbiljna,pa tako ona oznaava onu osobu koja ima IQ iznad 150[i ovde su miljenja podeljena,pa se vrednosti mogu razlikovati od 140 do 170-donje granice,naravno]! U dublju analizu medicinskopsiholoke definicije ne treba ulaziti,niti je treba shvatati za ozbiljno,jer iz iskustva znamo da sama visoka inteligencija,nikako ne moe biti garancija da imamo genija ali svakako mora biti neodvojivi deo njega. Laika[popularna] definicija,opet,podrazumeva za genijalnu,onu osobu koja je vrlo irokog spektra znanja,koja nije ukalupljena ni u koji kalup ved je slobodan mislilac,osoba koja se izuzetno dobro snalazi u svim ivotnim situacijama i uspena u onome to radi. Ovakva definicija je vrlo slobodna,uprosdena i daje mogucnost mnogima da smatraju sebe ili druge

genijima,tako da je liena svake izuzetnosti,napokon,neke od ovih osobina genije ne sme da posedujesuprotno, i u njoj moemo nadi neke od osobina koje jedan genije mora imati. Iz ovakve definicije,lako demo izvuci i ta se podrazumeva i pod genijalnodu,to bi bilo sasvim pogreno. Jedno opte,naucno gledite na pojam genijalnosti,oznaava neto to umnogome odstupa od proseka u smeru briljantnosti[opet stoji pitanje razlike briljantnog i genijalnog] na nekom umnom podruju. Ovde ved imamo odvajanje od generalizovanja genijalnosti,pa se postavlja pitanje da li moemo genijalnost posmatrati po delatnostima[genije za knjievnost,genije za fiziku,genije za muziku]ili ona mora biti sveobuhvatna. Ako mora biti sveobuhvatna,onda kroz istoriju oveanstva nedemo pronadi genija,opet,ako je veemo za jednu delatnost,onda nedemo nadi razliku izmedju genija i nekog dobrog strunjaka u svojoj oblasti,a razlika je ogromna! Evidentno da moramo uzeti u obzir sve tri definicije, pa uz pomoc gumice i olovke, neto brisati a neto dodati ali ne menjajudi mnogo sutinu istih. Pre svega objasniti pojmove onoga to ostavljamo u njima,objasniti pojmove koje dodajemo i na kraju zato neto briemo. Pomenudemo i neke pojmove koji se esto provlae kroz literaturu,narocito filozofsku i teoloku u pokuaju objanjenja, ili izvora ili same genijalnosti,bez obzira da li demo ih na kraju uvrstiti u konanu definiciju iste ili ne.

2. INTELIGENCIJA

Inteligencija je u sutini potencijalna sposobnost za uenje iz iskustva,adaptaciju u novim [za iskustvo]situacijama,korisdenje i razumevanje apstraktnih pojmova i snalaenje u specifinim situacijama[jako je bitno zapamtiti ovu reenicu-specifinim situacijama,trebade nam kasnije]! To je jedna opta definicija za takozvanu-optu inteligenciju. Ona je merljiva i meri se psihometrijskim testovima . Visok nivo inteligencije nikako ne znai i uspeh u drutvu i ivotu,vrlo je bitno da se jo jednom naglasi da se radi o potencijalu, koji vrlo eto ostaje neiskoriden ili neprepoznat,jer mnogo je stvari u njenoj osnovi koje trebaju da se poklope! Vrednosti koeficijenta inteligencije su varijabilni ali je pogreno miljenje da se znaajno menjaju tokom ivota. Treba ovde pomenuti da je broj izrazito inteligentnih ljudi izraen u procentima,izuzetno mali..samo 0,5% celokupnog oveanstva. Da li postoje mentalne vebe koje bi uticale na njeno povedanje-apsolutno NE![Mada ima i takvih tvrdnji da moe,ali dete to uti samo od onih koji sami sebe pokuavaju da tee]! Pojedine mentalne vebe samo mogu da pomognu da se mozak naui da to bolje taj potencijal iskoristi i da koeficijent odrava na istom nivou,jer moe da varira za par postotaka- ali samo u minusu. Inteligencija je urodjena mentalna karakteristika i ne moe se ak ni najmanje povedavati bilo kakvim mentalnim vebama niti moe znaajno opadati ako je mozak neaktivan. to se tie povezanosti uenja[i znanja] sa inteligencijom,uenje i sticanje znanja naravno ne omoguduju razvoj inteligencije[mada i tu ima pogrenih miljenja i kod ozbiljnijih strunjaka za ljudsku psihu, da doprinose razvoju u manjem obimu] ali zato inteligencija svakako ima vrlo znaajan uticaj na uenje[brzo pamdenje] i na sticanje znanja[dugotrajno pamdenje]. Mnogi

inteligenciju pripisuju nasledju[od inteligentnih roditelja-inteligentno dete],to je potpuno pogresan prilaz izuavanju njenog korena i nemaju osnovu u bilo kakvim,pa ak i statistikim istraivanjima,jednostavno,inteligencija nije nasledna. Postoji i empirijski prilaz problemukoji govori da se inteligencija formira iskljuivo pod uticajem okoline i ivotnih okolnosti u ranom periodu ivota,to je apsolutno netano i nije vredno ozbiljnijeg razmatranja. Inteligencija je dakle urodjena osobina,delom definisana mikro-mutacijama u genima[ ali uvek dobrim],odnosno najvedim delom i razvojem ploda u materici[prenatalno]! Ovde nedemo ulaziti u detaljna i komplikovana medicinsko-biologisticka objanjenja i pretpostavke koja potvrdjuju navedeno jer za osnovnu temu o genijalnosti nam je potreban samo uticaj inteligencije. Dalje,mogli bi smo sasvim ozbiljno razmotriti inteligenciju i kao boji dar,jer teisticke pretpostavke uvek treba shvatiti sasvim ozbiljno,sve dok se ne dokae suprotno,a naravno,ne moe se nikada dokazati,tako da je to sasvim ozbiljna alternativa,pa ak lino mislim da je uticaj Boanskog na razvoj ploda u materici sasvim izvesna. Naravno,ovde se ne misli na Boga kakvog ga vedina zamilja ved na Boanski izvor univerzuma,kolektivnu svest[energiju] sa svojom dualistikom prirodom[dakle kosmosom i haosom]. Genije je ovek koji je u svesnoj vezi sa univerzumom,tako da i izvor inteligencije kao najbitnije osnove genijalnosti ne bi bilo pogreno traiti na istom mestu. Opta inteligencija ima nekoliko podvrsta a vremenom se otkrivaju i nove! Opet se mora naglasiti da se radi o njenim delovima a nikako[kako mnogi to interpretiraju] o razliitim vrstama inteligencije. Najznaajnije su socijalna i emocionalna inteligencija. Socijalna inteligencija obuhvata osobine kao to su: emocijalna osetljivost,socijabilnost,tolerancija,socijalna prilagodljivost,razumevanje drugih i saosedanje i sl. Ona nije previe bitna za genijalnost,mada se primeduju izvesne uzrono-posledine veze,naroito na

relaciji genijalnost-emocionalna osetljivost,genijalnost-slaba socijalna prilagodljivost i socijabilnost. Socijalna inteligencija je bitnija u zanimanjima koja trae rad sa grupama ljudi i prepoznavanje osobina kod ljudi[politiari,biznismeni,pravnici,psiholozi i psihijatri]. to se tie emocionalne inteligencije,tu smo ved daleko blii vezanosti za genijalnost,ak ta vie,ona je vrlo jaka potpora genijalnosti,tako da je neizbena karakteristika. Emocionalna inteligencija obuhvata[po Goulmanu]: Samosvest,lino donoenje odluka, samoprihvatanje,samopouzdanje,samootkrivanje. Ovde sam naveo samo bitne osobine[inae ih ima mnogo] koje zbog veze sa osnovnom temom treba malo pojasniti. Samosvest-sposobnost itanja sopstvenih emocija i misli i shvatanje kako iste utiu na subjekt samosvesti i okolinu. Samosvest kao pojam de biti obanjen u posebnom poglavlju,jer ima izrazitu ulogu u genijalnosti. Lino donoenje odluka-prouavanje sopstvenih postupaka i razumevanje posledica. Samoprihvatanje-ceniti svoje vrline ali i prihvatiti svoje mane[zbog vrlo bliske povezanosti sa samosvedu,bide dodatno obradjena u istom poglavlju]. Samopouzdanje-svakako,prva asocijacija je vera u sebe i svoje mogudnosti ali kao termin u emocionalnoj inteligencii ima i drugo znaenje-umede iznoenja sopstvenih osedanja bez ljutnje i pasivnosti. I na kraju samootkrivanje-znati,kada,kome,zato i kako govoriti o svojim osedanjima! to se tie inteligencije i razlike u polovima,kod enskog pola mnogo su izraenija,socijalna inteligencija,verbalno razumevanje i neki aspekti pamdenja[prevashodno-brzog]. Muski pol je obdareniji numerikom rezonovanju i mehanikim informacijama i opet nekim drugim aspektima pamdenja[empirijsko,dugotrajno]. Medjutim,mnogo znaajnija i interesantnija razlika je na nivou socijalnih sposobnosti! Vizuelizacija je mnogo kvalitetnija kod mukaraca,mentalna manipulacija slikovito zadatog nadraajaene su kvalitetnije u orijentaciji ili sposobnodu zadravanja

orijentacije pri promeni prostorne konfiguracije. Apsolutno se ne slaem sa zagovornicima teorije da je mukarac jai na oba polja. to se tie vrednosti koeficijenta inteligencije...tano je da visokointeligentnih mukaraca ima mnogo vie i da je to kod enskog pola prilino redak fenomen, ali suprotno,i mentalno retardiranih mukaraca ima daleko,daleko vie! ene su u najvedem broju proseno inteligentne ali zato imaju izuzetan verbalnosocijalni pristup problemima koji je mukarcima poprilino nesvojstven. Na kraju,vratidemo se optoj inteligenciji,naroito njenom znaajnom aspektu-apstrakciji. Kako sam ranije napomenuo,sposobnost shvatanja apstraktnih pojmova ali i njihova vizualizacija,kao i korisdenje apstrakcije u reavanju sloenih problema. Sve ovo je vrlo bitna osnova za ljudsku kreativnost i matu. Dakle...inteligencija ima izuzetan znaaj u genijalnosti jedne osobe,naroito su bitna tri njena partisa-sposobnost uenja[pamdenja] iz iskustva,lako sticanje znanja i sposobnost manipulisanja apstraktnim pojmovima...kao i navedenim pojmovima iz emotivne inteligencije! Inteligencija je potpora gotovo svim ostalim osobinama potrebnih za genijalnost. Zato nedemo pogreiti ako inteligenciju uzmemo kao prvu i najbitniju lopatu betona u temelju zgrade[kule] zvane-genijalnost!

3. ZNANJE

Kako uopte definisati pojam-znanje? Ne postoji egzaktna definicija,mada postoji veliki broj teorija oko same njene prirode. Znanje je sve ono to nam je poznato,tu nema spora ali to ne objanjava njenu prirodu. Moemo govoriti o procesu sticanja znanja,kroz uenje,percepciju,komunikaciju,rezonovanje ali daleko od toga da su to kompleksni kognitivni procesi,kako mnogo njih navodi. Postoji i pitanje da li se ono to smo nauili a ne primenjujemo moe uopste podvesti podznanje[-pozitivizam[?]]? Naravno da moe,samo de dobiti novu definicijuprimenjeno znanje. Kao i kod svih pojmova koje budemo obradjivali,nedemo se mnogo osvrtati na samu njihovu prirodu ved na ono to nam je potrebno u dokazivanju da li je isti potreban[i koliko] u gradjenju nae kule genijalnosti! Moramo se vratiti na naine sticanja znanja...podelidu ih u dve kategorije:..znanje koje stiemo percepcijom i rezonovanjem-empirijsko znanje i znanje koje stiemo uenjem ili komunikacijom-informatiko znanje! Empirijsko [iskustveno] znanje je znanje koje mozak kodira putem nasih ula. Da li de ili ne ono to vidimo,ujemo,osetimoostati kodirano u mozgu i na koji nain,zavisi od kognitivnih sposobnosti ali i od nae elje i volje da iz opaenog izvuemo to vie podataka,iskljuivo putem percepcije. Moemo videti neto nama novo i time stedi znanje da to neto uopte postoji. Ali moemo ga i detaljnije ispitati ulima...dodirnuti i saznati da li je tvrdo ili mekano,toplo ili hladno, uti da li i kakav zvuk proizvodi,pogledati ga sa svih strana i videti detaljan izgled,ime dobijamo kompletniju sliku o novom predmetu i znamo vie o njemu. Dakle,senzibilnost ima odluujudu ulogu. Dalje...moemo ukljuiti i princip rezonovanja,pa na osnovu slinih [poznatih]predmeta ili na osnovu ranijih iskustava, probati da zakljuimo

emu predmet slui i kako radi. Ako na novom,nama nepoznatom predmetu vidimo i prepoznamo neto to smo ved nekada na drugom poznatom predmetu videli..tokove[npr.],saznajemo da se radi o pokretnom telui sl. Ovde vidimo da se radi o neposrednom empirijskom saznanju,ne dobijamo informacije o predmetu od drugih ili itajuci o njemu. Informatiko znanje,naprotiv dobijamo posredno,bez obzira to koristimo neke od ula-vid,sluh ili dodir[kod slepih],jer saznanje o predmetu istraivanja stiemo itanjem o njemu ili sluanjem drugih koji o njemu ved imaju saznanje! Ovakav vid sticanja znanja moe biti teorijski[bez prisustva objekta istraivanja],dakle uz vedinsku pomod inteligibilnog i teorijskopraktini[naravno,uz prisustvo objekta]! Hronoloki,empirijsko saznanje je sasvim logino daleko starije i iz njega je proizalo informatiko,koje danas,u informatikom vremenu u kojem ivimo u 90% sluajeva koristimo za sticanje znanja. Daleko od toga da ovo poslednje napisano treba dovoditi u bilo kakvu vezu sa empiro-englezima,naroito sa Lokom. to se tie genijalnosti,znanje[kako smo ga do sada obradili],ne igra posebno veliku ulogu u naoj kuli koju gradimo,pogotovo u odnosu na inteligenciju kojoj smo dali ulogu u temeljima,znanje se moe smatrati , ciglom[kamenom] u zidu. Dakle,mora biti prisutno,jer bez cigle nema zida a bez zida,kuleali u temelju kule nije neophodna! Moemo mi zidove napraviti i od kartona,platna,blata...bitno je da imamo temelje ali joj dugovenost i lepota nisu niim zagarantovani,zato nam je cigla znanja ipak donekle znacajna! Ipakkada sam ved sticanje znanja podelio u dve grupe,moram naglasiti da je za genijalnost mnogo bitniji onaj prvi vid,empirijskog znanja. I ponovo moram naglasiti da se empirijsko sticanje znanja ne mea sa iskljuivo materijalnom podlogom[bez obzira to sam upravo takav primer naveo u objanjenju],ono se podjednako odnosi i na duhovnu osnovu . Upravo takav

vid sticanja znanja gde je objekat istraivanja duhovnog i apstrahovanog sadrzaja je najkvalitetnija i najlepa cigla. Da bi napisali jednu knjigu,jedino to moramo da znamo-to je da piemo. Tu stoji pitanje,a o emu piemo. Ako je to knjiga iz oblasti istorije,geografije,nauno-popularna knjiga i sl.,onda tu ved moramo imati znanje i to ono informatikoosim ako ne opisujemo dogadjaje u kojem smo i sami uestvovali...gde ulogu preuzima empirijsko znanje. Za naune radove potrebno je[i bitno] i jedno i drugo,sa dominacijom informatikog. Ali svako delo u koje smo kao temu uzeli neto to crpimo iskljuivo iz informatikog znanja ne moe se nikako smatrati genijalnim! Ostaje nam empirijsko znanje kao izvor ideja...jer ideju ne moemo dobiti iz informatikog znanja osim ako iz tudjeg empirijskog znanja primljenu kao informatiku ne izvuemo sopstvenu idejuto nas opet vrada na empirijsko znanje kao koren svog znanja. Zato stoji da jeznati pisati,jedino znanje [koje crpimo iz informatikog]potrebno za delo kao to je knjiga. Ali ako hodemo da dobijemo genijalnu knjigu[ ili sliku,kompoziciju,vajarsko delo,teoriju] treba nam na prvom mestu genijalna ideja,od nje sve krede[bez obzira to idejanije prauzrok stvaralatva]. A nju,to se znanja tie,moemo dobiti iskljucivo iz empirijskog. Pojam ideje demo malo vie obraditi u narednom poglavlju. Ovde bih dao jo jednu napomenu u vezi znanjaa to je da moemo izvriti podelu i prema tome kakav pristup ljudi imaju u pogledu ili odnosu prema sticanju znanja. Tako imamo ljude koji sticanjem znanja ele da dobiju samo mod i ljude koji znanje ele iskljuivo kao vrednost,dakle po sebi. Ovi prvi su uglavnom na donjoj granici umno-duhovnih vrednosti,najobiniji fabrikanti istine i saznanja,za razliku od ovih drugih koji su umno-duhovno daleko superiorniji.

4. IDEJA Postoji vie teorija o tome ta je ideja[Platon,Jung,Volf,Hegel,Karlajl, ,openhauer] ali je za sve zajedniki koncept apriorne mentalne slike. Platon je definie kao prasliku,Jung kao iskonsku sliku,Kant je vidi kao transcendentan pojam,prasliku upotrebe razuma,openhauer kao stupanj objektivizacije volje! Ja je pre svega vidim u aposteriornim mentalnim slikama i njen izvor iskljuivo traim u naem svesnom,nesvesnom[ i nadsvesnom]. Da ne bih rizikovao da budem okarakterisan kao empirista,moram naglasiti da ne govorim o filozofskoj genezi ideja ili o poreklu optih ideja,naime,tema su stvaralake ideje. Bleskovi ideje ili ideja nede nam dodi ako o njima ne razmiljamo...a razmiljanje je proces traenja odgovora! Prvo treba jasno razgraniciti pojam ideje od kreativnosti! Kod mnogih filozofa one se podudaraju...smatrajudi kreativnost kao mentalni proces stvaranja novih ideja. To je potpuno pogreno gledite i prosto me udi da je moglo izleteti iz glave jednog ozbiljnog filozofa. Ideja uvek prethodi kreativnosti i kreaciji. Ideja je ono prvo,praosnov stvaralatva[opet ponavljam,ne i prauzrok]kreativnost je moguda sposobnost daljeg razvijanja ideje,razrada iste ili ak sintetikog uoptavanje ideje. Kreativnosti demo se vratiti kasnije. Ideja,dakle ne moe biti ni sluajna[toliko ste puta uli da je nekome ideja sluajno dola,kada je ugledao neto]jer opet se vradam razmiljanju,odnono traenju odgovora...ako uzmemo za primer onu neistinitu ali lepu priu o Njutnu i jabuci,da Njutn nije razmiljao o gravitaciji,jabuke bi mogle da padaju danima,on ideju ne bi dobio[dobio bi samo blagi potres mozga]. Budui da je sebi ved ranije postavio pitanje o gravitaciji[to pitanje je moglo ostati i u njegovom nesvesnom],onda je logino da bi od pada jedne jabuke,dobio ideju[nije nuno da je u tom

momentu ili u skorije vreme uopte razmiljao o gravitaciji]. Moete se neto zapitati i razmiljati o tome a da ideju dobijete jo u toku procesa razmiljanja, a isto tako,pitanje moete vremenom zaboraviti ali kasnije iznenada,dobiti odgovor na njega[pri emu se pitanje iz nesvesnog vrada u svesno ali tek podstaknuto odgovorom]. Svaka ideja mora i moe dodi jedino iz pitanja. Naveo sam primer iz naucne ili filozofske oblasti,gde ideja dolazi iz konkretnog pitanja. Kod umetnika, pitanje[a zatim i razmiljanje] ima drugaiju podlogu. Slikar,vajar,pisac,kompozitor de uvek imati[i to najede u nesvesnom]pitanje: o emu da piem?..ta da naslikam?dolazak ideje moe dodi iz svesnog empirijskog ili iz nesvesnog empirijskog iskustva...ili,opet moram naglasiti,iz informatikog[sa apsolutnom empirijskom podlogom]saznanja. Dalje,ideja nikada nije apsolutno originalna,ona je ili skup delova drugih ideja ili stara ideja obradjena na sasvim drugi[ili svoj] nainba zato to je empirijski usadjena u nae svesno ili nesvesno,na posredan ili neposredan nain! Imajudi to u vidu..pre 3000 godina ljudi su imali manje iskustvenog[pa i informatikog] saznanja pa samim tim i suenu lepezu mogudih idejaniste mogli oekivati jednu devetu simfoniju,u vreme drevnog Egipta,niti jednog Fausta u prethridansko vreme. Da ne bude zabune,ne mislim na kvalitet dela ved na njegovu ideju,odnosno temu! Piramidalni progres saznanja,podrazumeva i piramidalni progres mogudih ideja ,tako da se ak moe govoriti o praideji,odnosno prvoj i jedinoj ideji iz koje se inflatorno,vremenom, ire ostale,otuda nemogudnost apsolutno originalne ideje! Sasvim sigurno da Platonova filozofija ne bi bila takva da nije bilo uenja Pitagore i Heraklita,niti bi itav nemaki klasini idealizam bio to to jeste bez Platona,Plotina i Filonaniti bi istorija filozofije krenula putem kojim jeste u novom dobu da nije bilo Hegela,Kanta,Fihtea,legela,elinga. Da li bi openhauerova etika uopte postojala da nije Anaksimander postavio njene osnove,ili Kantov problem vremena da nije samo

razradjena verzija iz upaniada! Isto je i u fizici,kao i u svim naukama,umetnostimotiv Prometeja ili teodiceje demo prepoznati u gotovo svim velikim delima knjievnosti,kao to je motiv rekvijema u glavi svakog velikog kompozitora. Sve mogude ideje su ustvari varijacije,metamorfoze jedne osnovne praideje. I daljeostaje naglaeno da je dobra ideja srazmerna kognitalnim sposobnostima[pre svega,optoj inteligenciji ] i znanju ali ne zaboraviti da se do nje dolazi pre svega pitanjima i razmiljanjem. A koliko demo eto postavljati razliita pitanja i razmiljati o njima,zavisi od nae elje i volje,odnosno od nae sklonosti ka udjenjem i radoznalosdu...a sve to opet zavisi od toga koliko smo umno i duhovno jaki. Tako da je do dobre ideje teko doditu su umeane i inteligencija i znanje i duhovni kapacitetzatim elja i voljaupornostmalim delom i talenat i smisao[o njima demo posebno]. Dakle,ideja kao i inteligencija ide u temelje nae kule i po bitnosti ali i po tome to je to prvi transparentni osnov za genijalnost i na koju moemo delimino da utiemo.

5. KREATIVNOST

Kao to je ranije reeno,kreativnost nije mentalni proces stvaranja ideje ili ideja. Sasvim pogrena interpretacija,koju dete uti od vedine znalaca ljudske psihe. Kreativnost je potencijal ka umetnosti stvaralatva i takodje kao i inteligencija spada u kognitivne potencijale. Ona je mogudnostumne materijalizacije ideje ili kreacije. Kada taj potencijal[mogudnost] prelazi u

realizaciju,dobijamo-kreiranje[kreiranje je umno stvaralatvo]. Da bi doli do genijalnog stvaralatva potrebna je dobra ideja i velika kreativna sposobnost...i to ona iskorisdena,logino i potencijalna,jer joj prethodi. Naravno,kreativnost ima dva oblika..misaona[ili umna] i tehnicka ili materijalizaciona. Ove dve vrste kreativnosti,vrlo eto nisu povezane i jedna ne podrazumeva drugu. Povezane moraju biti kod tehnikih grana umetnosti[slikarstvo,vajarstvo,kiparstvo,] ali i kod onih polutehnikih[film,komponovanje],gde se ideja i umna kreativnost direktno ne materijalizuju. Za jednog filozofa,knjievnika,naunika,neophodna je samo umna kreativnost! Ja mogu dobiti ideju da naslikam devojku u cvedusve ostalo,u kom poloaju de biti,u emu de biti,kakvo cvede je u pitanju,koje boje du upotrebiti,da li de nebo biti sunano i plavo ili tmurno i oblano,da li de devojka biti u samom centru slike,gde de padati senka,koju boju i duinu kose de imati,da li du je crtati iz profila ili ne,koji deo lica de joj biti vie osvetljento je stvar umne kreativnosti i kreacije. I to je umna kreativnost veda,slika de biti bogatija,neobinija,sa mnogo detalja koji joj daju upeatljivost. Ali ako ja nisam tehniki kreativan,ne mogu biti slikar,bez obzira na veliku umnu kreativnost,jer nedu znati da tu svoju ideju i upotrebljenu kreativnost prenesem na platno. Opet,mogu biti vrlo vet sa ekidem i dletom i od kamena isklesati bilo ta ali ako sam slab sa idejama ili umnom kreativnodu,ne mogu biti dobar kipar. Mogu samo tudju dobru zamisao materijalizovati u kamenu,a to je ved ist zanat i talenat. Ako imam dobru ideju za knjigu a pri tom i dovoljno razvijenu umnu kreativnost da od poetne zamisli[ideje] razvijem izuzetnu radnju[sa dosta dobrih zapleta,odlinom dramaturgijom],ne treba mi nita drugo nego da to prenesem na papir jer pisanje kao pisanje ne zahteva tehnicku kreativnost! Zato je vrlo bitno razlikovati ove dve vrste kreativnosti i treba znati da bez obzira to imaju isti kognitivni izvor,odmah na poetku se odvajaju jedna od

druge,prva[misaona] ima podlogu u inteligenciji[delom i u znanju] a druga ima podlogu u jednoj drugoj osobini-talentu! Talenat demo takodje obraditi kao posebnu temu. Dakle,da postavimo definiciju kreativnosti. Misaono-fiziki proces kojim se MOE dodi do reenja,razjanjenja,razrade ideja-kroz umetnike oblike,teorije ili nove i jedinstvene proizvode! Za razliku od ideje,kreativnost mora biti bitno drugaija ,neimitirajuda[originalna]aktivnost..na duhovnom ili materijalnom polju! Po vedini definicija,da bi osoba bila visoko-kreativna,mora ispunjavati zaista mnogo specifinih uslova,ja du ovde navesti samo one koje su daleko najbitnije,uz opasku da je apsolutno pogreno miljenje da kreativnosti nije nuna visoka inteligencija. Naprotivinteligencija je na prvom mestu,odmah za njom idu imaginativnost i matovitost,nezavisnost linog miljenja,nekonvencionalni nain razmiljanja i sve to mora pratiti samosvesnost pomenutih osobina! Neke karakteristike koje se eto navode poput: samodicipline,predanosti poslu,svesno preuzimanje rizika i sl.,apsolutno nemaju veze sa kreativnim potencijalom ali su bitni kod nekih drugih karakteristika vezanih za genijalnost. Najapsurdnije je to to se po navodnim istraivanjima,ovek moe uiti kreativnom miljenju. To,kao i kod inteligencije apsolutno nije tano. Moe se samo uticati da osoba eventualno otkrije svoju potencijalnu kreativnost i prema njoj usmeri svoj ivot. Jo apsurdnije je da drutveno okruenje ima uticaj na razvoj kreativnosti. To je osobina sa kojom se radjamo i umiremo[kao i inteligencija] i nikakve kreativne radionice i igraonice je nede povedati,tako neto je,ponavljam se,dobro samo za otkrivanje koliine kreativnosti[mada ona,naravno ,nije merljiva] i talenta.

Koliko je kreativnost vezana sa mentalnim bolestima,to demo obraditi u poglavlju o genijalnosti i bolesti. Znaajno je ovde pomenuti da je inteligentna duhovitost vrlo znaajna indikacija za kreativnost. to se tie medicine i neurologijenajnovija istraivanja pokazuju da je kod visoko-kreativnih ljudi poboljana komunikacija i koaktivacija izmedju renjeva mozga[pre svega frontalnog dela,korteksa,ciji je deo najverovatnije odgovoran za kreativnost],koji inae prirodno,nisu cvrto povezani. Vrlo logino ali pokuavati delovanjem raznih psihoaktivnih supstanci poboljati ili povedati rad i broj neurotransmisera nede dovesti do poboljanja kreativnostimoe samo dovesti[kao i kod proirenja svesti] do ulnoduhovnih pojaanih nadraaja to moe da ima veze samo sa umnoinspirativnim bljeskovima,nikako kreativnim. Teizam,ontologijaimaju svoje definicije...koje,ved sam jednom rekao,nikada ne treba olako odbacivati. Da li kreativnost crpimo od neeg uzvienijeg ili transcendentnog ne moemo nikada dokazati,pa prema tome nema svrhe ni raspravljati o tome. Ovde bih objasnio jo neto bitno,to de vam mozda pomodi da razumete sutinu kreativnosti. Kreativnost poseduje svaki ovek,neko vie,neko manje u zavisnosti od gore pomenutih drugih kognitivnih osobina. Kreativnost nije merljiva osobina,kao inteligencija, ali ipak postoje tri stupnja njene klasifikacije. Kreativnost,visoka kreativnost i umna inventivnost. Visoka kreativnost je osobena genijima,medjutim postoje ljudi koji imaju visoku kreativnost ali nemaju potrebne druge osobine da bi bili genijalni. Ali umna inventivnost je iskljuivo osobina genija,nju ostali nemaju. Uprodenu definiciju inventivnosti znate[samo je poveite iskljuivo sa umnim],ali to to ona naizgled nema ba suvie veze sa kreativnodu je iskljuivo iz razloga to je umna inventivnost toliko neverovatno visoka kreativnost da joj se otrgla iz ruku i postala gotovo zaseban pojam. Dakle,genijalci su obdareni ili

visokom kreativnodu ili umnom inventivnodu. Tako da ovek koji poseduje umnu inventivnost,ne morate mu proveravati ostale osobine,jer je on sasvim sigurno genije. Tako,ako elite da skratite test i da nekome prouite sve osobine posebno,moete jednostavno krenuti linijom manjeg otpora i saznati samo ne koliko,ved samo da li je je umno inventivan,ime dobijate sigurnu sliku genija. Dakle,test je apsolutno senzitivan samo ako je pozitivan,ukoliko je negativan,to je mnogo cede,to ne znai da ispred sebe nemate genija. Uvek naglaavam umnu-[inventivnost] jer za razliku od klasine inventivnosti koja podrazumeva iznalaznost i dosetljivost po pitanju materijalno-empirijskih fenomena,ova se odnosi iskljuivo na inteligibilne. Pronalazai,istraivai,eksperimentatori, koji inae ne mogu nikada i nikako biti genijalni,obavezno moraju posedovati inventivnost[klasinu],s druge strane umetnici,filozofi,teoretiari,nemaju potrebu za tom karakteristikominventivnosti[po kolskoj definiciji],ved ili visoku kreativnost ili umnu inventivnost. Ono to je bitno,kreativnodu dobijamo potporne stubove kule genijalnosti i moemo nastaviti dalje sa njenim gradjenjem!

6. TALENAT

Talenat sam u prethodnom poglavlju opisao kao tehniku kreativnost,odnosno mogudnost da se materijalizuju ili izvedu zamiljene ideje koje su prethodno umno kreatizovane. Dakle,talenat je potencijalna sposobnost da se zamiljena razradjena ideja sprovede u delo u

stvarnosti,bilo svoja,bilo tudja. Talenat ak moemo u vedini sluajeva formulisati i kao potencijalno stvaralatvo. Ali ovde treba biti oprezan,jer bi ispalo da je svako ko zna da pie,talenat za knjievnost. Svako moe da ima ideju i da je razradi i zapie,ali to ne znai,naravno, da je i dobar pisac. Talenat je zbog svoje definicije vezan samo za specifina[i pojedinana] zanimanja,moraju ga posedovati i oni koji se bave genijalnim delima,umetnici-slikari,kipari,reziseri,rezbari,vajari,kompozitori... ali i oni ije delatnosti ne moemo povezati sa genijalnodu,muziari,sportisti,glumci,zanatlije...ili svi oni kojima umna kreativnost nije potrebna ili sa izuzetnom sposobnodu izvode dela drugih stvaralaca. Talenat je opti dar i mora ga posedovati bilo koji ovek na planeti,zbog toga i zbog injenica da je specifian i da nije skopan sa umnim kvalitetima,talenat nije uzvieni i neki poseban dar. Genije mora biti stvaralac,ali dobar stvaralac plus talenat ne moraju uvek podrazumevati genija,jer se moraju ispuniti svi uslovi definicije genijalnosti[ili genija]. Jedan dobar stolar moe imati odlinu ideju za trpezarijski sto,moe biti umno jako kreativan i tu svoju ideju razraditi tako da napravi pravo umetniko delo[u svojoj glavi]. Zatim moe biti izuzetno talentovan da sve to sprovede u delo i da na kraju dodje do stvaralatva,odnono od obine daske napravi zamiljenu umnu kreaciju. Dakle,ispunio je gotovo sve potrebne uslove za jednog genija,osim jednog-njegov fenomenalni trpezarijski sto,nema nikakav dubok i znacajan uticaj na oveanstvo,ved ima samo izraenu estetsku vrednost. Takav stolar je dakle ,inteligentan,vrhunski strunjak,matovit,veliki talenat, kreativac i vrhunski majstor, ali ne i genije. Ukoliko bi isti stolar radio,rezbario,fantastine ikone na drvetu,upotrebivi sve darove koje poseduje,mogla bi se eventualno razmatrati i njegova genijalnost. Verovatno de se neko zapitati u emu je razlika izmedju vrhunske umetnike slike i vrhunskog umetnikog trpezarijskog stola? U izvoru iz kojeg se kreativnost crpe,odnosno od svih onih lopata betona u temelju i cigli u zidu od kojih gradimo kulu genijalnosti. Nije umetnika

vrednost slike ta koja pravi genija slikara ved upravo obrnuto. Nisu Van Gogove slike nita posebno,zar ne? Koliko znate anonimnih slikara ije su slike neuporedivo lepe od V.Gogovog Suncokreta,ali nije suncokret ili bilo koja njegova slika ta koja je bila odluujuca da li demo Van Goga smatrati genijem,ved ono to se nalazilo u samom V.Gogu,odakle je crpeo svoju inspiraciju,ideje i kreativnost...za pomenute suncokrete. Udaljio sam se malo od teme talenta. Talenat je urodjena osobina koja se ne nasledjuje. Ali moe da se razvija kroz rad,trening,radionice...pod uslovom da se otkrije. Svako je talentovan za neto ali je mali broj onih koji svoj talenat zaista i otkrije,to je odraz netraganja za svojim-ja. Zaista retko ko ima i vie talenata ali niko nema nijedan. Ovde sad moram objasniti ta je sa onim zanimanjima kojima nije potreban talenat u smislu tehni;ke kreativnosti,a koje mogu biti povezane sa genijalnodu...kao to su,knjievnost,filozofija,nauka...! Njima je potrebna samo umna kreativnost ili umna sposobnost...oni svoja dela ne materijalizuju uz pomod nekog tehnikog talenta,njima je potrebno kao to smo rekli samo da znaju da piu[ ili govore],to se ne smatra talentom,jer bi onda apsurdno,pismenost spadala u talenat. Njih moemo nazvati umnim talentima,ali kako takva re nije adekvatna a radi se takodje o urodjenoj osobini,njih nazivamovunderkindima,jer se gotovo po pravilu visoke umne sposobnosti otkrivaju u ranoj mladosti ili u slucaju da se ipak otkriju kasnije[imamo mnogo i takvih primera] ili kada vunderkind preraste ovu re,za njih postoji drugi pojamsentencioznost,ali ne uvek u izvornom obliku rei,ved kao izveden pojam. Ne moe se reci da je neko talentovan za filozofiju,pisanje romana ili za geologiju,to jeste odomadena re ali je nepravilna. Postoje dakle oblasti vezane za genijalnost u kojima se mora talenat i sentencioznost udruiti,ali je kod takvih oblasti talenat daleko bitniji,jer on slui kao dokaz njihovog velikog uma,preko njega se izraava genijalnost,bez obzira sto obrnuto nije mocudesuprotno njima u oblastima

knjievnosti,filozofije i nauke,talenat ne igra nikakvu ulogu. Ali zbog navedenih oblasti gde je potreban,talenat du ipak staviti,poput znanja kao ciglu u zid kule. Ne treba misliti da je tee biti slikar,vajar,reiser ili kompozitor zbog toga to moraju da sadre oba ova kvaliteta,i umnu i tehnicku potencijalnu sposobnost ili da su oni vedi geniji od naunika,knjievnika ili filozofa. Istina je da ne postoji razlika po pogledu genijalnosti,jer je u oba sluaja potrebno dati 100% svojih kvaliteta,kod prvih,srazmera je drugaija,npr.slikar crpi 40% svog umnog dara i 60% talenta,kompozitor 50% : 50%,dok filozofi ili naunici teoretiari,knjievnici crpe 100% svog umnog. U oba slucaja konaan procenat je isti. Ovde se radi samo dakle o procentualnom uedu umnih i tehnikih sposobnosti,iji je konaan zbir isti,ne treba iz ovoga izvesti pogrean zakljuak da je mogude dati 100% talenta i 100% umnih sposobnosti u jednoj oblasti! I na kraju,jo jednom da ponovim,svi ovi procenti u korist talenta ili umnog ne igraju bitnu ulogu,ved sam izvor crpljenja ideja.

7. STVARALATVO

Neto kratko o stvaralatvu. Stvaralatvo i kreativnost takodje nikako ne treba meati,bez obzira to se kod vedine ljudi ova dva pojma poklapaju i podrazumevaju kao ista stvar. Ved sam objasnio ta je kreativnost,to je samo umni potencijal da proirimo ili razradimo ideju koja nam je data [dola].Kada takvu radnju izvravamo[razradjujemo],radi se o kreiranju. Kada

drzimo kamen iznad stola,on ima potencijal da neto uradi[stvori,napravi] ali tek pustanjem kamena iz ruke,i njegovim udarcem od sto,stvaramo udubljenje na njemu. Dobidemo pregrt psovki od majke ili ene ali smo bar neto stvorili[udubljenje na stolu]. Stvaralatvo je dakle oslobodjena i upotrebljena kreativnost[ili kreacija] u praksi. Dakle,treba razlikovati,kreativnost,kreiranje i kreaciju. Prvo dobijamo ideju,zatim zavisno od toga koliko smo obdareni kreativnodu,tu ideju razradjujemo[kreiramo] na dobar ili manje dobar nain[u svojoj glavi] i na kraju stvaramo[dobijenu sliku iz glave,prenosimo u stvarnost],odnosno crtamo,piemo,valjamo...! Moemo definiciju i proiriti,pa redi da je stvaralatvo-sposobnost praktinog stvaranja ved iskreirane ideje,svoje ili opet tudje,naravno. Stvaralatvo se kod genijalnosti apsolutno podrazumeva i slobodno ga moemo staviti za kamen temeljac u naoj kuli,jer bez stvaralatva genijalnost je apsolutno nemoguda,bez obzira to se kod pisaca,filozofa i naunika teoretiara,stvaralatvo izjednaava sa prostim pisanjem po papiru ili kuckanjem na raunaru,ali postojati mora. Ovde pojmove objanjavam sasvim odvojeno i po logikim definicijama,tako da de vas malo to zbunjivati,jer je uobiajno da se vie pojmova strpa u jedan,pa se tako kod vedine pod pojmom stvaralatva podrazumeva i bogatstvo ideja i kreativnost i mata...to je pogreno ,jer ne moe stvaralatvo biti-reenje nekog problema! Naucnik teoreticar koji rei neki veliki nauni problem ili filozof koji je uveo i objasnio neki novi pojam,ne moe se zvati stvaraocem sve dok to to je uradio ne objavi pismeno ili usmeno,kao to ni slikar nije stvaralac samo zato to je odlicnu ideju savreno iskreirao u svojoj glavi i razvio platno da to nacrta ili naslika. On je u procesu stvaranja dok je slika, a konano,stvaralac je kada je zavri i to bude vidno posmatrau. To meanje pojmova potie iz filozofije,duboko je ukorenjeno i zaista je teko jedan takav pojam ralaniti na osnovne pojmove. Pod stvaralatvom se

podrazumeva[po vedini],ved gore nabrojane karakteristike,ali za te iste ljude stvaralatvo nije uivanje dugmeta na kaputu ili kopanje kanala[?]. Stvaralatvo je praktian rad bez pozivanja na bilo kakve umne sposobnosti!!! Naravno,to su umne sposobnosti vede i stvoreno delo de biti lepe i vrednije. Kada se uz pomenute vede umne sposobnosti[ideja,mata,kreativnost],dodaju i ostale koje jo nisu obradjene u knjizi,dobija se STVORENO genijalno delo. Da bi vam jo bolje objasnio razliku,uzedu teistiko stvaranje sveta ili postanje. Bog prvo dobija ideju da stvori svet,zatim,poto je veoma kreativan,sklapa kockice u glavi kako taj svet treba da to lepe izgleda i to bolje funkcionie,dakle,taj proces se zove kreiranje. I na samom kraju pristupa materijalizaciji ili sprovodjenju u praksu iskreirane ideje,to je kreacija ili postanje. Moe ovek posedovati sve potrebne kvalitete za jednog genija i u svojoj glavi napraviti najgenijalnije delo u istoriji ali ako to nije navrkao na pare papira,ili preneo na platno,filmsku traku,ili svojim uenicima koji de to objaviti-prenositi, ne moe se uzimati za genija jer niko nede ni znati za njega i njegovo delo. Zato je stvaralatvo,i najmanje bitno i najvie bitno,jer je ono samo neto ved sasvim stvoreno u glavi,preneto na uvid drugima,ali je zavrsni deo kojim otelotvorujemo i objavljujemo genijalnost. Za nju nije potrebna nikakva kognitivna sposobnost,ali ona je ipak osnov one , najbitnije stvari-uticaj i znaaj na oveanstvo. Zato sam je i stavio za kamen temeljac[mada moe biti isto tako i sam krov]! Ovde du stati na put proucavaocima genijalnosti,zbog jo jedne stvari. Naime,svi se slau da stvaralatvo crpi genija u tolikoj meri da se posle stvorenog dela,jednostavno oseti mrtvim. Poto se slaem sa ovakvim stavom ali se ne slaem sa generalizovanjem pojma stvaralatva,ponovo du skrenuti panju da je kreacija to to ini genija i da je proces kreacije taj koji icrpljuje ovekove umne i duhovne sposobnosti van svake mere. Ako imate talenta,najlake je nacrtati sliku ili izrezbariti kamen,ako ste pismeni,najlaki deo posla je da svoje misli prenesete na papir,to vas nede posebno ni fiziki ni mentalno iscrpeti,ali

samo kreiranje ,pogotovo ako je genijalno,svakako da de vas naterati da nekoliko dana ni sami sebe ne podnosite.

8. INSPIRACIJA Inspiracija,nadahnude,iluminacija...po opte prihvadenoj definiciji je faza u toku stvaralakog miljenja gde do reenja dolazimo neoekivano ili iznenada. Opet se u definiciji potkrala jedna greka--neoekivano[iznenada]. Ali hajde prvo da vidimo odakle to crpimo inspiraciju,odnosno odakle nam i zbog ega dolazi,kao i da vidimo gde to moemo smestiti ovaj pojam,odnosno izmedju koje dve faze genijalnosti,jer se oigledno radi o prelaznom i prolaznom fenomenu. Odakle crpimo inspiraciju? Na ovo pitanje imamo odgovora koliko i ljudi na planeti,ako pitanje shvatimo bukvalno. Crpimo je od sopstvene muze genijalnosti,a to moe biti bilo ko ili bilo ta. Za nekoga je to reka,za nekoga lepa devojka,livada,uma,ivotinja,slika,stih iz pesme,melodija,scena iz filma...neko ima samo jedan izvor,neko ih ima vie. Neko je i nema jer mu se jo nije javila. Pisci,naunici,filozofi,slikari...uvek su u potrazi za njom,trae je na onom mestu gde su je najede pronalazili ili je trae u neem novom,eto puta je ne nadju ili ona dodje kada je najmanje oekuju. Inspiracija je samo kratak i snaan bljesak proirenja svesti i uma ,podstaknut dogadjajem u prirodi ili namernim izazivanjem mentalnim treningom[npr.meditacijom ili autosugestijom],hemijskim sredstvima,molitvom, pa ak i bolestima. Dakle,izvor[uzrok] inspiracije je dogadjaj koji nam kao posledicu stvara dugotrajniju ili kratkotrajniju

vezu[most] izmedju naeg nesvesnog i svesnog. Takva veza izmedju nesvesnog i svesnog moe se dogoditi i kao posledica bolesti[epilepsija,naprimer],to nam je ved poznato iz vie primera kroz istoriju,naroito kod Dostojevskog,Flobera ili Van Goga. Taj bljesak prosvetljenja,uzvienja uma ili nadahnuda koji je ustvari kratko uspostavljeni most izmedju naeg nesvesnog i svesnog je inspiracija. Tako kad govorimo da je naa inspiracija da napiemo pesmu,bila prelepa devojka koju smo videli,mi ustvari govorimo samo o uzroku nae inspiracije...dakle prelepa devojka je podstakla nae nadahnude ali ona sama nije ni nadahnude niti posledica nadahnuda. Znai da inspiraciju crpimo iz svoje svesti,a svako crpljenje znai da se neto negde prazni[fiziki zakon],zato se posle svake kognitivne operacije dakle i inspiracije,osecamo iscrpljeni psihiki i fiziki,to de vam potvrditi svako kome je jaka inspiracija dola i ko je iskoristio taj trenutak za ozbiljno stvaralatvo. Verovatno ste svi doiveli tako neto,u vedoj ili manjoj meri. Aktivator[uzrok] inspiracije uvek traimo,u svakom trenutku,ime god se bavili,samo to toga u vedini sluajeva nismo svesni. Kada naletimo namerno ili sluajno na neto to de nas inspirisati,to ne znai da je dolo neoekivano i iznenada. Ne zaboravite da smo UVEK u potrazi za njom,a to to se ba taj dan,taj sat,sekund,neto nalo na datom mestu i ukljuilo nam sijalicu u glavi,kao i ideja...ne moe se zvati neoekivanim. to se same inspiracije tie,svaki odgovor za svako pitanje koje sebi postavimo,mora se nalaziti u naem nesvesnom,jer se empirijski gledano,ono za im tragamo,moralo ranije dogoditi. Dogadjaj koji povezuje izvor nae inspiracije sa samom idejom,morao je se nalaziti u naem nesvesnom uneeno kroz empirijsko,u suprotnom,ne bi do inspiracije i ideje ni dolo. Ideju za radnju knjige moemo dobiti samo tako to demo uz pomod uzroka inspiracije,iz naeg nesvesnog izvudi[putem mosta-inspiracije] sedanje na doivljeni ili poznati dogadjaj u nae svesno. Dakle,inspiracija je prelaz ili

faza od potrage[svesne ili nesvesne] za idejom- do same ideje. A aktivator inspiracije je okida koji pokrede taj itav proces! I inspiracija ide u temelje kule,naravno. Neko moe pomisliti da je inspiracija i faza izmedju ideje i kreativnosti ili izmedju kreativnosti i stvaralatva,ali takav stav se ni pojmovno ni logiki ne moe izjednaiti sa inspiracijom. Inspiracija se moe dobiti i oslanjanjem na sedanje,odnosno takav vid inspiracije gde aktivator traimo u nekom ranijem dogadjaju koji je ostao negde u naoj glavi. Ali dostizanje inspiracije takvom direktnommetodom je veoma naporno i iscrpljujude,jer se preskae uticaj spoljanjeg i vrlo bitna faza uzronoposledine karike u lancu inspiracije. Takva inspiracija do koje smo doli na silu[dakle,kroz trnje] jeste daleko tei put ali i manji garant za genijalnu ideju. Bez obzira na to,to je ipak edi put kojem idu genijalni ljudi u potrazi za idejom[genijalnosti bez samomuenja nema]. Koliko eto ovek dobija inspiraciju,vezano je za to koliko je svesno trai[rekli smo da je nesvesno svi traimo],zato oni koji se bave umetnodu ili naukom i filozofijom i dobijaju ede inspiraciju,jer su uvek svesno u potrazi za njom. Kvalitet inspiracije pa samim tim i kvalitet ideje zavisi najvie od opet nezaobilazne inteligencije,zatim i mate,volje i elje,znanja...! Oni vie inteligentni,sa vie znanja i mate mogu napisati odlino filozofsko delo,naslikati sjajnu nadrealistiku sliku,nasuprot onima koji su recimo proseno inteligentni,sa manje znanja i mate koji mogu dobiti inspiraciju za dobar model haljine za matursko vee ili dobar dribling u fudbalu,odlinu ideju za tetovau,itd. Naravno,postoje i stvari koje su vie ili manje kognitivne a bitne su za inspiraciju,pre svega-volja,pozitivan stav,nova iskustva,pa ak i raspoloenje. Ovde bih morao ukazati na mnoga shvatanja pojma inspiracije koja se esto koriste ali nemaju nikakve veze sa njom. To dete najede uti u sportu,gubitak inspiracije jer je protivnik slab[i obrnuto],zatim moete uti

od nekog muziara da ga inspirie publika[puna dvorana] ili od tenisera da ga inspirie protivnik...to su pobrkani pojmovi u glavama ljudi iji mozak zbog greke registruje sve pojmove koji se zavravaju sa cija kao iste...to ne bi trebalo da udi...inspiracija i motivacija,ba sline rei,pa se takvi ljudi zbune[ko shvati ovo bukvalno,neka ostavi knjigu i ide da gleda Teletabise]. Inspiracija,kao i ideja ide u temelje...a sam aktivator inspiracije[moram ih odvojiti] u zidove kule.

9. MATA I IMAGINACIJA

Nadam se da itaoci knjige znaju gde je granica izmedju mate i sanjarenja[mada sanjarenja bez mate nema],pa ne moram da objanjavam tu razliku.Nemam nita protiv sanjarenja,to je vrlo eto korisno i poeljno odbrambeno sredstvo koje odlino ume da uva nau psihu a ak je moe i razvijati[kao i unititi ako se preterano konzumira],ali ona nema mnogo veze sa genijalnodu[osim u tome da veda mata daje vedu mogudnost sanjarenja] pa du se ovde pozabaviti iskljuivo sa pojmom mate. Primetili ste da vedinu poglavlja poinjem definicijom pojma koja je najrairenija i opte prihvadena,pa ako joj nadjem greku,pokuam da ukaem na nju i definiciju malo izmenim i podrobnije i shvatljivije objasnim. To du isto uraditi i sa pojmom mate!

Dakle,mata je [kau,strunjaci za ljudsku psihu] misaoni proces zamiljanja bududih dogadjaja,kao i sposobnost stvaranja novih celina,kombinovanjem razliitih predstava[naravno u glavi],koje u tom obliku ne postoje u ranijem iskustvu. Taman pomislim da se napokon slaem sa jednom definicijom a onda na kraju naletim na apsolutnu greku. Radi se o delu definicije,odnosno reenice koja govori o-nepostojanju u ranijem iskustvu. Ni sa logike,ni sa psiholoke,naune,filozofske,medicinske,teloloke,racionalne pa ak ako hodete i iracionalne strane,ne moemo zamisliti bilo ta to nam predhodno iskustvo nije ved omogudilo[jer masta se prikazuje kroz slike]. Zamisliti neto to ved ne postoji u naem iskustvu[bilo svesnom ili nesvesnom,bilo ulnom ili inteligibilnom] je zaista omaen deo u definiciji. U svemu ostalom se slaem,dakle samo izbaciti ovu reenicu koja kvari odlinu definiciju. Mata je imaginativno miljenje,odnosno deo imaginacije i predstavlja vrlo znaajan osnov umetnike,naune i filozofske kreativnosti i direktno je stavljamo u temelj nae kule. E sad...imamo stav,opet opteprihvaden,ali i pogrean da mata stoji pod snanim uticajem elja. Ovde su upravo nestale one granice izmedju mate i sanjarenja. elja sa matom nije apsolutno povezana ali sa sanjarenjem jeste i to poprilino. Takodje i psiholoki sistem odbrane-takozvano beanje u matu je pogrean pristup ovom pojmu jer sam ved na poetku napisao da moemo beati samo u svoje snove[svet mate] a ne u matu po sebi. Mata odigrava kljunu ulogu kod kreativnosti i kreacije,jer sa razvijenodu mate i kreacija je lepa,interesantnija,bolja,apstraktnija i funkcionalnija. Za samu ideju i stvaralatvo ona ne igra bitnu ulogu,bar ne neposrednu[posrednu svakako da igra i to vrlo vanu]. Dakle,mati je mesto,odnosno,mata nastupa zajedno sa pokretanjem toka kreacije. ak

matu moemo neposredno povezati sa kreativnodu i u mnogim sluajevima ih i izjednaiti. Ja bih sad najradije nacrtao grafikon do sada opisanih pojmova i trenutak kada one treba da nastupe,odnosno njihov redosled do take stvaralatva radi lakeg shvatanja ali du to ipak uraditi na kraju kada obradimo sve potrebne pojmove koji su sadrani u samoj genijalnosti. Nadam se da se nedete izgubiti u moru pojmova i njihovog mesta i vremena delovanja,jer nas eka jo dug put. Mata je odvojena od logike i racionalnog ali samo prividno,jer vodi ka loginom i iracionalnom. Mata koja u startu sadri u sebi logine i razumne principe ne moemo nazvati matom,bez obzira na onu reenicu o ranije poznatom iskustvu. Mata je mikstura umnih radnji,dogadjaja i predmeta koji su naizgled nepovezivi ili cije se spajanje trenutno protivi razumu i logici[ali se baziraju na prethodnom misaonom iskustvu]. Ali sklopljeni u celinu,daju sliku koja je ako ne realna onda moguda ili verovatna i najede neobina. Bez obzira to definicija mate u jednom delu sadri re-imaginativno,to se odnosi samo na imaginativno razmiljanje. Bez obzira to su mata i imaginacija zaista usko povezane,postoje izvesne male ali bitne razlike. Pre svega,imaginacija je mnogo kompleksniji pojam. Imaginacija je vizuelno miljenje ili zamiljanje,odnosno mogudnost da kreaciju pustimo u pogon ili da je stavimo u funkciju. Mogudnost imaginacije je naravno povedana,ukoliko smo matovitiji ali je izuzetno vano da nam je razvijena i mod apstrakcije,ime povedavamo mogudnost ulaska u same detalje zamiljenog. Vrlo je vano napomenuti da na um ne poznaje razliku izmedju stvarnog i imaginativnog. Imaginacija je izuzetno znaajna u naunim disciplinama i filmskoj umetnosti,dok, recimo za bavljenje filozofijom,slikarstvom,kiparstvom...ne igra toliko bitnu ulogu. to se

knjievnosti tie,potrebnost i sposobnost imaginacije ,adekvatna je teini dramskog dela,naravno.

10. INTUICIJA

Intuicija je,najkrade reeno,urodjeno svojstvo oveka,poput,ula vida,sluha ili mirisa. Vrsta unutranjeg glasa koji nam pomae ili odmae u onim okolnostima gde nam samo logiko rasudjivanje nije dovoljno. Intuiciju svi posedujemo,neko vie,neko manje...neko je uje i slua,neko je nikada ne uje koliko god se trudio da slua. Jaina intuicije zavisi od inteligencije[a ta to od nje i ne zavisi],mate i trenutnog stanja svesti, ali to ne znai da visoko inteligentan ovek moe apsolutno da veruje svojoj intuiciji,on de je samo ede i pravilnije uti i pokuati da je udrui sa logikim mogudnostima u cilju dostizanja istine. Intuicija nije sposobnost da se zna ta se to dogodilo u prolosti i ta de se dogoditi u bududnosti,negde gde niste fiziki prisutni. Intuicija je osedaj ili predosedaj istine[dakle ne dogadjaja]. Osetiti neku vrstu uzbudjenosti,nemira,leptirida u stomaku,dakle odredjenih telesnih senzacija i na osnovu toga doneti zakljuak da de se neto lepo ili runo desiti[ili se deava] je prosto glupost,a povezati to sa intuicijom je ustvari osedaj ili predosedaj da nemate mozga. Bljesak proirene svesti koja potpomognuta inteligencijom,matom,imaginacijom,stavlja naem svesnom do znanja da je neto, moguda istina-zove se intuicija. Ovde je jako bitna re-moguda istina,jer intuicija eto vara i najvede genije,ako nije udruena sa pravilnim i

logikim razmiljanjem. Tano je da se rasudjivanje moe podeliti na isto logiko i intuitivno,ali se ni jedno ni drugo ne moe primeniti na prorokovanje ili definiciju intuicije za debile. Kako se intuicija manifestuje,odnosno kako znamo da eli neto da nam kae...sigurno ne leptiridima u stomaku ili podrhtavanjem miida desnog oka,jednostavno,da bi se intuicija uopte ukazala moramo o neemu da razmiljamo,tragamo i da pokuavamo logikim rasudjivanjem da dodjemo do reenja,tek u toku tog procesa moe nas spopasti bljesak intuicije,i to u vidu duhovne,inteligibilne senzacije,koji mora imati koren u nesvesnom i u poznatom dogadjaju iz prolosti. Imademo kasnije jedan primer pomodi intuicije,kod jednog fiziara kojem je naglo u glavu posle razmiljanja- koja je to vrsta zvezde?,intuicija proradila i rekla mu da je u pitanju neutronska zvezda. Da li bi on uopte mogao dodi na takvu ideju,odnosno da li bi mu intuicija mogla uopte pomodi,da neto ranije nije otkriven neutron. Svakako da on ne bi mogao da kae da je zvezda neutronska a da takav pojam uopte ne postoji. Naravno,tom fiziaru su se svi smejali ali se godinama kasnije,otkrilo, da te zvezde jesu neutronske[intuiciju uvek prati podsmeh drugih]. Dakle,samo ono to je nekada urezano u naem nesvesnom,moe pomodi kod intuitivnog rasudjivanja,pod uslovom da uspemo da ga do kraja izvuemo iz tog vrstog kaveza zvanognesvesno.Isto tako je mogao i da pogrei,ali kao to rekoh,to vie genijalnih osobina,manja mogudnost za greku i daleko edi unutranji glas kao pomaga. Uopte,kroz istoriju otkrida i ideja,intuicija je odigrala veliku ulogu. Njena veza sa genijalnodu...pa vrlo je potrebna,naroito tragaocima za istinom,naunicima i filozofima...neto manje ima znaaj kod umetnikog stvaralatva ali mora da postoji pojaana i kod njih[inace ne bi bili genijalni,bez obzira to je ne koriste]. Intuicija je vid vizionarstva[umnog gledanja],njen sastavni deo,i kao takva-mora nadi mesto u temeljima kule.

11. VOLJA I ELJA

Volja je sposobnost oveka da svesno upravlja svojom delatnodu u postizanju postavljenog cilja-kae jedna opta definicija,sa kojom se ovog puta apsolutno slaem. Za razliku od ved obradjenih pojmova,volja nema nikakve veze sa kognitivnim sposobnostima i spada u radnju,kao i mata,kreacija i stvaralatvo. Naravno da je poreklo volje u psihi i da psihom upravljamo sa njom ali su veoma razliita gledita, po pitanju,koji deo psihe i na koji nain upravlja sa voljom. Od Pavlovljevih nauenih ablona,preko Frojdove nagonske sfere do Vordijeve predstave sedanja,oko tog pitanja nemamo jasan stav. Ali to ostavimo proucavaocima ljudske psihe i vratimo se volji kao osnovnom pokretau ili gorivu u mehanizmu od inicijalnog razmiljanja do genijalnog dela...od nastanka praideje do stvorenog. Volja ima tri dela u svom mehanizmu delovanja,a to su motiv kao pokreta,cilj kao krajnja destinacija i putovanje kao logian proses stizanja od starta do cilja. Kao i svako ivotno putovanje,nailazimo na prepreke koje treba zaobidi,a koliko i kakvih de prepreka biti,zavisi od puta koji izaberemo,udaljenosti cilja,ali i znaaja cilja. Da se vratimo motivaciji,odnosno izboru motiva. Zbog dega neto elimo da uradimo, prvo je pitanje koje sebi postavimo. Ovde rec-neto,jo uvek nema nikakvo znaenje jer cilj se bira tek po izboru motiva. elim da steknem veliko materijalno bogatstvo,hajde da krenem od najedeg motiva kod oveka[naalost]. Motiv,dakle imamo. Odakle nam motiv dolazi? Iz poredjenja sa trenutno boljima od nas,naravno u oblasti koju smo izabrali,odnosno pokazati da vredi priblino isto ili vie,bilo to realno ili ne[to zaista nije bitno]. Motiv je ak i jedan vid psiholoke osvete-pokazati

suparniku ili suparnicima da si jai,bolji,pametniji,vetiji. Motiv je dokazivanje svoje vrednosti,precenjene ili ne. Motiv nema drugi izvor,budite sasvim sigurni. Neko sa manje mozga ce eleti da pokae da je u poslovnom svetu sposoban kao i D.Tramp ili Rotildi,drugi pametniji de se porediti sa Markom Tvenom,oni genijalni de smatrati da je i Aristotel mali za njihali moramo znati da tu nema nieg zlog,nemoralnog,idiotskog,ili da postoji zavist. Takvi stavovi su apsolutno ispravni,jer napredak bilo koga i bilo ega nije mogud ako ne postoji mogudnost i elja poredjenja[ne bukvalno] sa neim sto se smatra vedim i ako ne postoji elja da se to dostigne ili prestigne. Vrlo eto je u nesvesnom[i nadsvesnom],pa logino da nismo ni svesni njegovog izvora. Kada se odluimo za sticanje novca ili materijalnog bogatstva,sledeci korak je izbor cilja,a to je kvantitativan pojam,radi se o koliini,ne samo novca,nego i modi,pameti,snage...! Hodemo da zaradimo 10 miliona dolara... prelazimo na tredi korak,putovanje ili radnju koju izvravamo da bi do cilja stigli. Biramo,put kojim demo to uraditi,otvoriti preduzede,opljakati banku,mukotrpnim radom i tednjom,prevarom,kradjom,otkupom i prodajom polovnih automobila...i na kraju kada odaberemo put,moramo sebi postaviti pitanje-dokle sam spreman da idem?,odnosno,gde je ta granica koju ne elim da predjem da bih ostvario cilj i da li takva granica uopte postoji[problem svrhe i etike]! Sve ovo nabrojano,spada u jednu kompleksnu radnju,zvanu-volja! Naravno,ako se ipak prihvatimo nekog teeg ali uzvienijeg posla koji nas moe odvesti u isto tako uzvieno,pa ak i genijalno stvaralatvo i koji trai i inteligenciju i sve ostale bitne stvari,koje sam nabrojao u prethodnim poglavljima,motiv se i dalje javlja kao posledica istih onih nesvesnih stavova o tome da pokaemo da smo eventualno vredniji i bolji od nekoga. Motiv u tom sluaju moe biti,slava,priznanje,nagrada kao dokaz vrednosti,irenje svojih ideja koji de nekada biti uvaene i prihvadene kroz istoriju,ostavljanje venog traga u coveanstvu o svom postojanju,isto dostizanje velike

duhovnosti,itd! Naravno,dostizanje cilja ili odustajanje je tesno povezano sa voljom,jaa volja-spremniji smo da ruimo i prepreke i granice,slabija volja de nas zaustaviti na prvim preprekama ili de u startu podrazumevati nii prag granica preko kojih smo spremni da idemo. Jaina volje ne zavisi od postavljenog cilja,odnosno koliko je udaljen i teak,ved zavisi od motiva,karaktera i u mnogim sluajevima od moralnih principa kojih se drimo. to se tie realnosti da cilj dostignemo,to zavisi od zaita mnogih okolnosti,i onih koji su neposredno vezani za nas ali i za one koje uopte ne zavise od nas i koje ne moemo da drimo pod kontrolom,ma koliko to hteli. Nedu ovde redi da treba srede,ali treba poprilino intuicije da se bude u pravom trenutku na pravom mestu kao i od toga koliko racionalno vuemo poteze,jer glavom kroz zid sigurno ne moemo,treba ga nekako zaobici. Tvrdoglavost ovde nede mnogo pomodi,naprotiv! Jo neto bitno za volju...apsolutno pozitivno razmiljanje i neverovatan optimizam,kao i jaka vera su nezavisni ali izuzetno potrebni atributi u neemu to zovemo -jakom voljom. to se elje tie,tu je definicija dosta jasna...elja je volja kojoj nedostaje onaj tredi segment,putovanje ka cilju. elja se zavrava samo na motivima i cilju[koji naravno nedemo dostidi,jer nedemo ni krenuti ka njemu]. ta je to to moe da blokira put,odnosno prelazak elje u volju i da nikada ne krenemo da je ostvarujemo? Upravo one tri stavke koje sam malopre nabrojao,nedostatak pozitivnog razmiljanja,pesimizam i neverovanje u sebe,to prevashodno slabi nae motive a zatim i smanjuje vrednost cilja.Ali uz ove tri stavke se moe pojaviti i ona redja ali ubedljivo najveda prepreka strah,i to na dva naina,strah od neuspeha,ime demo sebi pokazati da nismo vredni koliko smo mislili i stvoriti u sebi kompleks nie vrednosti ili paradoksalno ,strah od uspeha. Sredom,na ova etiri psiholoka problema,moemo delovati na razne naine da bi ih izbacili iz sebe ili ugradili u sebe,od autosugestivnih treninga,metodama istoka,razgovora sa

psihologom ili na bihejvioralni nain,tako to demo podi od manjih ciljeva i suoavati se sa strahovima. Problem kod izuzetno visoko postavljenih ciljeva je taj to ako ga ne dostignemo,doivljavamo opti psiholoki slom,od koga se teko povratiti,jer smo u to ulozili ogromno vreme,borbu i energiju,a i sam put do takvog cilja je gotovo uvek praden padovima i skokovima koji znaju da uzdrmaju psihu,tako i kada ga postignemo,posledice po psihu moraju ostati. Zato se za takve visoke i znaajne ciljeve,zaista treba dobro pripremiti,naoruati voljom,trpljenjem i strpljenjem,pozitivnom energijom i biti svestan unapred da de nas na putu do njega naizmenino ekati i djavo i Bog...u suprotnom,ako i malo sumnjate u sebe,predlaem vam ipak neto skromnije...napiite ljubavni roman ili nacrtajte sliku-Jesen u mom dvoritu,deje pesmice su takodje popularne medju mladima. I za kraj ovog poglavlja,gde smestiti volju u naoj kuli?...pravo u temelje!

12. IVOTNE OKOLNOSTI

Kada priroda stvara genijalnog oveka,ona mu pripaljuje buktinju na glavi i isprada ga reima :-idi,budi nesredan!---Didro Za ovaj pojam nije potrebna posebna definicija,jednostavno,sve ono to nam se dogadja od asa rodjenja do asa smrti,spada u ivotne okolnosti. Bez obzira to to nije deterministicki fenomen,odnosno determinizam ne igra ulogu u takvim dogadjajima,na veliki deo takvih dogadjaja ne moemo svesno i direktno uticati jer pored kauzalnosti koja se podrazumeva,imamo i onu vrstu uzrono-posledinih dogadjaja koju esto nazivamo sluaj,jer nismo ili lino odgovorni za uzrok ili ak i ne znamo za njega. Ali u vedini sluajeva ,direktno smo odgovorni za posledicu,svesnim ili nesvesnim,namernim ili nenamernim potezima,odnosno sekundarnim uzrocima. Poto je vremenska strela ivota linearna[jo uvek],naravno da ne moemo uticati na uzrok ako se posledica ved desila,a poto su ivotne okolnosti ustvari iskljuivo posledice,ovde se uzrocima nedemo baviti jer nisu tema. U ivotu se,naravno treba baviti i uzrocima,ne zato to je neto mogude promeniti ved zbog toga da ne bi napravili istu sek.uzronu greku ili da bi je napravili ponovo[ako se greka pokazala produktivnom],jer posledica moe biti negativna i pozitivna. U obinom narodu se o ivotnim okolnostima gleda kroz prizmu srede ili nesrede,pa postoje sredni dogadjaji i ljudi i nesredni dogadjaji i ljudi ili jo gore kroz prizmu dobre ili zle sudbine. Naravno,oba pogleda,nemaju nikakvo pokride u sistemu zvanom ivot,ved spadaju u besmislice! Ne zato to ne moemo da biramo[mada,naprotiv, u dosta sluajeva,moemo],ved zato to smo ili sami

izazvali posledicu ili se desilo neto to se moglo desiti bilo kome drugom,jednostavno,verovatnoda je odigrala svoje. Uvek je svoja sreda ili nesreda najveda,ba zbog toga imamo tako pogrean stav o ovakvim stvarima. Ali to ovde,nije tema. Ovde se bavimo uticajem ivotnih okolnosti na one osobine genija koje su promenljive,odnosno koje u psihi oveka mogu ostaviti pozitivan ili negativan trag,koji se moe kasnije i iskoristiti. Sasvim je izvesno da negativne ivotne okolnosti,ostavljaju dublji trag od pozitivnih ali isto tako je istina da su daleko vedi pokreta misli,uma,duha, i da u takvim okolnostima ovek preispituje sam sebe. Dobitak na loto-u vas sasvim sigurno nede naterati da preispitujete sebe i svoje stavove ali niz od nekoliko uzastopnih loih dana,hode! Nedete nikada traiti uzroke svoje srede ili dete ih traiti i nadi u povrnom, ali kod negativnih ivotnih okolnosti,naravno da dete mnogo dublje udi u traenje uzroka,razmatrati vau krivicu ili moda tudju krivicu,pa ak potpuno poeti da preispitujete sebe. Ako dugo traju i ako su este, lake dete pronadi sebe i daleko vie dete upoznati svoje-ja. Nesreda je ta koja donosi daleko vie umnoduhovnog iskustva,i koja je jedna vrsta karakternog ispita,sreda to ne donosi. injenica je da su velikani ljudske istorije, uglavnom iveli ba u tim negativnim okolnostima,koje su vedim delom presudno uticale na njihovo stvaralatvo i karakter,ali naravno da izuzetaka ima. ak i samo jedan jak negativan udarac koji pretrpimo u ivotu,moe da odredi nae dalje delovanje kroz ivot. Danas sigurno ne bi ni uli za jednog Frojda,Dostojevskog,Njutna,Kjerkegora,Keplera...da im se nisu dogadjale tolike negativne stvari u ivotu,jer su direktno uticale na njihova razmiljanja i stvaralatvo. Naravno,da postoje genijalni ljudi koji su imali sasvim izvesno malih ili nikakvih negativnih dogadjaja u ivotu[mada je to retkost],ali niko ne moe da udje i sazna nita o unutranjoj borbi takvih ljudi,jer u ivotne okolnosti,naravno spadaju i sve unutranje borbe jednog oveka koje vodi sam sa sobom. ak takva umna trvljenja mogu da budu daleko vedi

podstreka pravca u stvaralatvu nego dogadjaji u realnom ivotu. Frojda i Kjerkegora je muila ta unutranja velika borba,Njutna i Keplera su muile realne ivotne nedade, tako da Frojd nije javno govorio o tome,mi bi smo mislili da je ovaj genije imao potpuno sredan ivot,sve dok nije dobio fiziku bolest. Dostojevskog i Betovena su unitavali i unutranji i spoljanji ivotni udarci. Ne moemo nikada znati ta je to u Kevendiovom ili Lineovom na oko srednom ivotu,to je grizlonjihovu psihu i kakvu su to burnu borbu oni vodili u sebi,ali je jasno da jesu. ak ta vie,mislim da i nesredne spoljanje ivotne okolnosti nisu ba tako direktan uzrok stvaralatva jednog genija[kako sam ranije naveo] ved je upravo tek prenoenje spoljanjih ivotnih trvljenja u psihu i nastavak borbe sa njom u svojoj glavi,ono to jednom geniju daje svoj pogled na svet i takav svoj stav prenosi,otelotvoruje kroz stvaralatvo. Zato svi ti geniji nisu imali takozvanu sposobnost readaptacije,odnosno prilagodjavanja svoje linosti sasvim novim ili izmenjenim ivotnim okolnostima? Jednostavno,krivac je upravo visoka inteligencija...prilagodjavanje novih oblika ponaanja u svrhu izbegavanja borbe,odnosno sukoba u sebi,nije svojstvena visoko inteligentnim ljudima. ak ta vie,psihologija i psihijatrija jasno govore o tome da visoko inteligentni ljudi nemaju tu osobinu lakog prilagodjavanja u bilo kojoj situaciji ved se jednostavno bore sa njom u svojoj psihi[moda je upravo asocijalnost koja je potpuno dokazana- kao obavezna karakteristika kod visoko-inteligentnih,i odluujuda]. Zato ljudi sa izrazito visokom inteligencijom nisu uspeni u onim oblastima gde je potrebna prilagodljivost i brza povrna snalaljivost i organizovanost. Bez namere da ikoga vredjam[ali mislim da nije uvreda redi nekome da je proseno inteligentan ili da je njegov iq neto malo iznad proseka] ali upravo zbog toga ne moete oekivati od jednog genijalca ili umnijeg oveka da bude dobar u bilo kakvom biznisu,preduzetnitvu,vojsci,sportu,organizacionim naukama...! Jo jedna vrlo bitna karakteristika izrazito inteligentnih lei u njihovoj nemogudnosti da se bave pomenutim zanimanjima[kao i svugde,izuzeci

postoje],a to je ved uveliko potvrdjena injenica da oni ive iskljuivo u sadanjosti. Prolost i bududnost nisu neto to u glavi imaju visoko inteligentni,oni ne ive taj i takav ivot. To naravno ne znai da nemaju planove za bududnost ili da ih neto ne vee za prolost,u tom sluaju ne bi imali ni cilj ,ni volju,ni napredak,ved je u pitanju sam nain ivota,danas za danas. Ponekad me,dragi itaoci, malo izbace iz takta ovakva objanjenja,koja su namenjena deci od deset godina,moda ja greim jer mislim da de neko odrastao retardiran uzeti knjigu da ita,pa nede shvatiti pisca. Normalnim ljudima se unapred izvinjavam zbog suvinih ili slikovitih objanjenja. Dakle,nema sumnje da su ivotne okolnosti bez uticaja na genijalnost. I to upravo one negativne. Ne mogu ih ba staviti u temelje kule[ali rado bih] jer jasna veza nije jo do kraja nauno dokazana ved iskljucivo statistika[ali i potpuna],ali su i za cigle u zidu suvie znaajne...tako da du ih ipak staviti u potporne grede,jer sam siguran da ako njih ne bi bilo,deo kule bi se uruio. Naglasio bih ovde da ni surove krajnosti,kod ivotnih okolnosti,nede dovesti do genijalnog stvaralatva[bez obzira to je neko moda genijalan],jer pun ili prazan stomak nisu prijatelji ozbiljnog stvaralatva. Naravno da sam reenicu stavio pod navodnike,da je ne bi shvatili bukvalno[ova napomena vai za one,koji su se sluajno doepali knjige a mozak im doepao usisiva dok su probali da li mogu da usisivaem oiste ui]. Primer da bogatstvo,sredjen ivot i pozitivne ivotne okolnosti,bez jakih ivotnih trzavica i u spoljnem i u duhovnom svetu nede dati genijalca bez obzira to su svi ostali uslovi ispunjeni,pa ak i doveli do genijalnih dela,jesu veliki umovi i geolozi Lajel i Haton ili fascinantni anatom Kivije.

13. RELIGIOZNOST

Jedna vrlo zanimljiva tema koja moe da ima posredne veze sa genijalnodu. Reio sam da je obradim iz dva razloga. Prvi...gotovo da nemamo oveka koji bi mogao biti nazvan genijem a da nije imao problem sa Bogom. Naravno,govorim o novoj eri,jer ne znamo tano da li je ili u kakav oblik Boga verovao Aristotel,Heraklit,Parmenida,Platon i drutvo iz antike...osim onoga to znamo iz njihove filozofije a to su samo opte predstave o Bogu. Tako da du se ipak to se ove teme tie,ograniiti na potencijalne genijalce posthridanske ere. Vedina njih jesu bili vernici,ali je gotovo pravilo da nisu bili ukalupljeni u jedan opti crkveni sistem,svako je ili Isusa ili nekog drugog Boga interpretirao na svoj nain koji se protivio vie ili manje zvaninim dogmama tog vremena. To traje do poetka devetnaestog veka,a od tada pa do prve etvrtine dvadesetog veka,kao da naglo dobijamo pokret teistikog samomuenja, geniji koji se karakteriu kao ateisti a ustvari su svi do jednog imali tu naglaenu unutranju borbu u sebi o postojanju Boga. Naravno,bilo je i vernika koji su vodili tu borbu u sebi,izmedju DA i NE. ak su se pojedinci branili od tog samomuenja svoje due tako to su napadajudi i negirajudi Boga kroz svoje stvaralatvo,traili olakanje od mukotrpne borbe. Budite sigurni da svi oni koji se u svom stvaralatvu dotaknu Boga na bilo koji nain[negativan ili pozitivan],imaju taj pomenuti problem sa istim. Apsolutni ateista koji se ne dodiruje te teme[dakle,pravi ateisti,ukoliko ih uopte ima] u svom opusu ili bar u svojoj glavi,teko da de se izdidi neto vie od termina-proseno pametnog oveka[ali i obrnuto]. Apsolutni ateista ne moe biti genije,niti dogmatini teista moe dobiti taj epitet[mada,ovaj potonji moe stedi mudrost,za razliku od apsolutnog ateiste koji je po pravilu proseno inteligentan i daleko od mudrosti]. Upravo,savremeno doba koje

donosi odsustvo teistikog samomuenja i odsustvo stare dobre apstrahovane filozofije[pre svega metafizike],je i dovelo do toga da u poslednjih gotovo osam decenija imamo samo par ljudi koje moemo smatrati da su se priblizili genijalnosti. U nauci ih u tom periodu i nemamo ,ali to se nje tie,postoji jo jedan razlog koji nije tema ove knjige. Siguran sam da ne moemo imati genijalnog slikara,pisca,filozofa,naunika...ako kod njih postoji odsustvo gore dva navedena pojma[vera i religiozno samomuenje],tako da du ,ne religioznost,nego teistiko-filozofski i metafiziki problem svakako kao i ivotne okolnosti staviti kao potporne stubove kule. Drugi razlog koji bi bilo vredno spomenuti govori o genijalnim delima a ne o njenim stvaraocima. Od pedeset najgenijalnijih dela po bilo ijem izboru,dve tredine de se odnositi upravo na religiju[ ili de religija kao tema zauzimati odredjeni deo] ,u negativnom,pozitivnom,apologetskom ili napadakom pogledu,bez obzira da li su u pitanju,romani,filozofski spisi,slike,grafike,filmovi,kompozicije. Ovde su,naravno, izuzetak nauna dela...iz jednog prostog razloga,jer nauni radovi ne mogu spadati u ba genijalna dela,ali njihovi stvaraoci,naravno da mogu. Nauni radovi su delo vie naunika[ne kao zajedniko delo] ili spoj vie naunih dela,i retko kada su toliko nadahnuti da se mogu uzeti u obzir kao genijalno stvaralatvo. Ali idejni tvorac izuzetnog naunog dela se svakako svrstava u genije. Kada bi jedan ovek[naunik] potpuno sam,ne stojedi na ramenima prethodnika, doao do genijalne ideje i sam je do kraja razradio,moglo bi se smatrati da je stvorio i genijalno delo i da je on sam genijalac. Za tako neto mogu nadi samo etiri primera u istoriji,Njutnovu Principiu,Ajntajnovu Opstu teoriju relativnosti[ne i specijalnu], Hajzenbergov princip neodredjenosti i Plankov kvant[cito da potvrde pravilo]. Bez obzira da li de nekada biti pobijene[ili ved jesu],to su takvi radovi[teorije] da bi ih Bog,da je stvarno stvarao svet,morao uzeti u obzir. Osporavanje genijalnosti Ajntajnu,zbog njegove zarobljenosti

u relativnost,je posledica nepoznavanja njegovog dela i ivota,Ajntajn je sasvim sigurno imao i filozofski pristup smislu ivota[to mnogi,sa pravom,kau, da jedan genije mora da ima]. Drugo,vrlo bitno za naune radove pa i pronalaske[da bi ih nazvali genijalnim] je to da ako ne bi postojali njihovi idejni tvorci,ne bi nikada ni nastali...dakle,ne bi se naao nikada neki drugi naunik kome bi takva ideja dola u glavu[to potvrdjuje uticaj boanskog;svesnog komuniciranja sa univerzumom]kod pronalazaa to nije sluaj,sve to nije pronaao Edison,Tesla,Volta.pronaao bi kasnije neko drugi. To je kao i sa knjigom,da Dostojevski nije napisao Zloin i kaznu,sigurno je niko nikada ne bi napisao. U nauci se to vrlo retko deava[samo kod genijalnih teoretiara],da Tesla nije pronaao trofazni sistem za prenos elek.energije i indukovani motor,ved bi to neko drugi kasnije uradio[kao to i jeste bilo vie njih koji su vrlo malo zakasnili za Teslom]. Ovim primerom ne osporavam Teslinu visokoumnost[i bliskost genijalnosti],ali taj epitet je prevashodno zasluio zbog vizionarstva i uvodjenja filozofije u svoje kasne radove[bez obzira sto su ti radovi-malo odlepili i to-s namerom],a mnogo manje zbog pronalazatva. Dakle,da bi delo bilo genijalno,pored vrednosti,mora biti delo jednog autora,i biti toliko originalno i nadahnuto da nikome drugom,nikada, takva kreacija ne bi dola u glavu. Zato je naunicima a pogotovo njihovim teorijama,daleko tee da upadnu u drutvo genija ili genijalnih dela,i nemaju tako otvoren put kao umetnici i filozofi,to,naravno,nikako ne umanjuje njihovu genijalnost,naprotiv. to se teistikog pristupa genijalnosti tie,ved sam napomenuo da je nemogude obraditi ga,jer je van dometa naeg razuma i iskustva,uz ponovno podsedanje da genijalnost kao bozje nadahnude preneseno na pojedinca,nikako ne treba olako odbaciti i da jedan genijalac mora[hteo;ne hteo] gotovo itav ivot voditi tu religiozno-areligioznu borbu u svojoj psihi. Jer redi da Bog ne postoji,jednostavno jer ne postoji,spada u maloumno

razmiljanje oveka kome mozak oigledno ima istu ulogu kao mali prst na nozi.

14. MUDROST

Mudrost je,tvrdi prihvadenadefinicija,pojam koji oznaava veliko znanje i odlino rasudjivanje. Ovo je naravno uprodena i opet ne ba tana definicija,pre svega to nije naglaeno o kakvom vidu znanja se radi i ta uopte predstavlja pojam-odlino rasudjivanje. Mudrost je iskljuivo duhovno usavravanje i u velikoj meri odricanje od spoljanjeg,praktinog ivota ali i takozvanog tehnikog znanja. Mudrost se zasniva iskljuivo na iskustvenom znanju[saznanju] koje je apsolutno oslobodjeno od predrasuda ili doktrina naunog znanja ili teologije,i nije naravno posledica akademskog obrazovanja ved ivotnog. Nema veze,dakle,sa bilo kakvim enciklopedijskim znanjem,ne oslanja se na njega i nije joj krajnji cilj. Kod mudrosti je sve usmereno ka umno-duhovnom usavravanju koje se stie samim ivotnim okolnostima,pa tako i dobro rasudjivanje ,ustvari znai reavanje problema na osnovu preivljenog istog ili slinog iskustva[svog ili nekog drugog]. Zato ono predstavljanje u bajkama,da su mudraci uvek veoma stari ljudi,ustvari nije daleko od istine,ved gotovo istina,sa starodu se razvija i mudrost. Zato onda svi stari ljudi nisu mudraci,iz razloga to je u osnovi mudrosti opet izuzetno velika inteligencija. Dakle,mudrac je visoko inteligentan ovek koji je godinama ,kroz svoj ivot,skupljao[poput dobra] i uvao iskustveno i razmiljao o

ivotnim okolnostima ne samo svojim ved i tudjim,kao i ivotnim procesima,kojima je bio svedok ili uo za njih,a sve to koristio u svrhu sopstvenog duhovnog uzdizanja i usavravanja sopstvene filozofije ivota. Zbog toga,od takvih ljudi,uvek moemo dobiti ili reenje ili dobar savet ako nas zadesi neki ozbiljniji ivotni problem. Mudrac,ne mora da proita nijednu knjigu u ivotu ali se iz njegovih usta mogu uti izuzetno pametne,potpuno razumljive[narodske] rei i to pre svega iz oblasti ivotne filozofije. Sasvim je pogrean stav da su filozofi mudraci,to je zbog samog bukvalnog prevoda znaenja rei-filosofija. Naravno da kada udju u starije godine,filozofi i donekle knjievnici dobijaju i taj epitet[umetnici su van te prie]. Ali redi za nekog filozofa[ili za bilo kog drugog u bilo kojoj oblasti] da je mudar ili mudrac a ima tek pedeset godina je glupost. Ostali mogudi pripadnici genijalne vrste kao to su slikari,vajari,kipari,kompozitori,filmski umetnici ili naunici su izuzeti od toga da mogu postati mudri,osim u sluaju da se pored osnovnog interesovanja bave i svojim duhovnim usavravanjem i ivotnom filozofijom,takvih naunika imamo,naalost ne i umetnika. Da objasnim pojam-ivotne filozofije,da ne bi dolo do pogrenog shvatanja...ivotna filozofija je filozofija koja se ivi,odnosno ivot u skladu sa svojim razmiljanjima,ivim kako i razmiljam,za razliku od filozofije ivota,koja je ita filozofska disciplina ili filozofski pravac,koji nema apsolutno veze sa pojmom ivotne filozofije. Kakva je veza mudrosti i genijalnosti i da li treba i gde da je smestimo u naoj kuli koja sve vie raste? Logino je da mudrost moe da igra izvesnu ulogu u genijalnosti,odnosno da genijalac koji poseduje i mudrost postaje jo vedi genije. Ali ovde su problem godine ivota,ne doivi svako te godine[naalost], koje mu garantuju dovoljno ivotnog iskustva i dovoljno duhovne usavrenosti da bi bio genijalac-mudrac[poput,recimo Talesa,Pitagore,Platona,Kanta]. Neko i doivi te godine ali se nije naroito obazirao na ivotnu filozofiju,pa ostaje

samo genije. Nadam se da su itaoci ove knjige,dovoljno razumni,pa znaju na koje ivotno iskustvo mislim,tako da ona idiotska reenica koju eto ujete-ja sam proiveo sa trideset godina,ono to je neko za osamdesetnema blage veze sa ovom temom ved sa verovatnim udarcem glavom od asfalt prilikom pada sa motora. Mnogi koji jesu geniji i koji su ili u pravcu mudrosti,nisu imali srede,jer su ivot okonali rano[Dekart,Kjerkegor,Spinoza]. I kao to sam ved rekao,mudrost ne moemo vezati za sve genijalne discipline. Tako da...osim to je poeljna jer dobijamo u jednoj osobi i mudraca i genija,dakle jedno gotovo savreno umno i duhovno stvorenje[imali smo ih malo kroz istoriju],mudrost ipak nije znaajna za dostizanje epiteta-genija. Ali kako duhovno usavravanje i ivotnu filozofiju smatram veoma bitnom,bez obzira da li se radi o genijalnom oveku,ili nekom drugom,odnosno da sam zagovornik da svaki inteligentan ovek treba da stremi ka tome,na svoju odgovornost du je negde smestiti u kulu,srusiti se zbog takvog mog ina nede sigurno,naprotiv,bide stabilnija...pa du jednu ciglu posvetiti mudrosti i iskoristiti je da zatvorim jednu od mnogih rupa na kuli koja,recimo, slui za osmatranje.

15. KARAKTER

Prvo to bi trebalo ovde objasniti je to da vedina ljudi ali i vedina poznavaoca ljudske psihe pod pojmom karaktera podrazumevaju i sam karakter ali i linost pa i temperament. To nije pravilno jer je pojam linosti daleko kompleksniji od pojma karaktera. Medjutim, kako ne bih unosio dodatnu zabunu i ostao za itaoca nerazumljiv,koristidu pojam karakter,kao i vedina,umeto pojma-linost. Ako bih ovde pominjao sve definicije pojma karaktera[linosti] i sve ono to je vezano za njega,odnosno za njegov strukturalni sastav,rizikovao bih bespotrebnu preopirnost, zato du se u nastavku iskljuivo osloniti na pojam karaktera ,na nain kakav ga ja vidim i na njegove strukture na osnovu mog razmiljanja. Karakter je skup svih psihikih osobina jednog oveka,koji daje celovitu duhovnu sliku te osobe. Kada bih se sad drao pravog pojma karaktera u definiciju bih morao da ubacim i dodatak u vidu-doslednog ponaanja. Kako govorim o karakteru kao linosti,prinudjen sam da tu reenicu izbacim,jer za razliku od karaktera,linost je podlona promenama. Karakter je kompleksna kombinacija bioloko datih,steenih i nasledjenih psihikih osobina. Ovde jedno objanjenje u vezi datih i nasledjenih osobina...i jedne i druge su urodjene,s tim da nasledjene,normalno, genetski dobijamo od roditelja a date osobine su one koje nai roditelji nemaju ali smo ih dobili ili od mutiranih gena[evolucijski princip] ili opet od pomenutog kompleksnog biolokog mehanizma razvoja ploda u materici,dakle prenatalno[kao i inteligencija]. Steene psihike osobine dobijamo pod uticajem ivotne okoline i ivotnih okolnosti do esnaeste[kod

mukaraca i do osamnaeste] godine ivota i one apsolutno ostaju nepromenljive tokom ivota,kao to se i nove ne mogu stedi posle osamnaeste godine! Ovde bi moda trebalo naglasiti da steene karakteristike ipak u osnovi imaju psiho-konstitutivnu podlogu,dakle nede se sve one osobine koje bi bile realne da se dobiju zbog specifinih uslova i uticaja okoline i ivotnih okolnosti pojaviti kod oveka ako ne postoji pripremljen psihiki teren za njihovu gradnju. Medjutim,za ispoljavanje odredjenih karakteristika,bez obzira da li su steene,date ili nasledne,odluujudu ulogu uvek mora igrati ovekova okolina i okruenje,to naroito vai za dobre osobine. Potpuno asocijalne i izolovane osobe ne mogu imati osobine koje nazivamo moralnim,bez obzira to ce im gria savest donekle normalno funkcionisati[zbog datih i urodjenih osobina u nesvesnom]. to se tie samog procesa nastanka jedne psihike osobine,tu ulogu odigrava vie molekula ivota...od samih gena,preko hormona,enzima...pa do onih kvantno biolokih i elektromagnetnih osobina jednog mozga, koji igraju ulogu veze izmedju naih nervnih delija odredjenog dela ili delova mozga. Sve to kao na magnetnoj traci,ostaje urezano u deo mozga[ili je ved od rodjenja urezano] koji upravlja naim nesvesnim[i nadsvesnim,po Jungu],i ispoljava se u svesnom,onog trenutka kada ih prizovu ivotne okolnosti i okruenje pojedinca,kada moemo videti i one osobine psihe za koje smo mislili i da ih nemamo ili ih drugi nemaju. Ba iz tog razloga ne moemo govoriti o apsolutnom karakteru ili linosti jedne osobe jer se mnogo psihikih osobina nede nikada ispoljiti u njegovom svesnom. Mnoge od njih de do smrti ostati skrivene u nesvesnom jer se nije dogodila okolnost koja bi ih aktivirala,kao to se moemo i iznenaditi kada neku psihiku osobinu primetimo kod oveka starijih godina za koju smo bili sasvim sigurni da je ne poseduje,jer ga odlino i veoma dugo poznajemo. Zbog toga je vrlo teko dati jednu optu karakternu ocenu za bilo koga. Iz tog razloga se i ne slaem sa podelama linosti ili karaktera na tipoveinfantilni,narcisoidni,histerini,neurotski,genitalni,aristokratski,prisilni,femiln

o-pasivni,sadomazohistiki i falino-narcisoidni karakter ili na neku mogudu miksturu ovih osnovnih tipova. To mogu biti samo tipovi karaktera oveka kojeg smo upoznali do izvesne granice,odnosno na subjektivni sud o sebi ili drugima,a to nikako ne znai da ti tipovi postoje kao opti i objektivni ili da je neko[ili mi] ba taj tip. Jednostavno,to su samo karakterne osobine koje smo uoili kod izvesne osobe sa kojom smo u duem ili kradem kontaktu,ne mora nuno znaiti ni da de ta osoba pokazati jo neku novu osobinu kao to ne postoje garancije da de nas upravo prijatno ili neprijatno iznenaditi nekom novom karakternom osobinom, ako se stvore uslovi da se ona ispolji,odnosno iz njegovog nesvesnog predje u svesno. Ne moemo tvrditi ni za roditelje ili bradu i sestre,da ih poznajemo u duu kao to ne moemo biti sigurni da i sami znamo sve svoje psihike karakteristike,znamo samo za one koje su u naem svesnom i koje smo ved ispoljavali. Moemo misliti da smo hrabri,ali sve dok ne dodjemo u zaista opasnu situaciju ,gde nam je i ivot ugroen,nae miljenje o toj naoj osobini moe biti potvrdjeno ili opovrgnuto. Samo odredjene ivotne okolnosti mogu izbaciti u nae svesno odredjene osobine psihe...sve ostalo ili ne znamo ili smo umislili. to se tie veze karakter-genijalnost[ili linost-genije],tu se opet moramo osloniti na statistiku,odnosno na one ljude koji su od vedine oveanstva smatrani genijima[zlatnim standardima] i malo proetati po njihovim biografijama. Naalost,vesti su veoma loe,ogromna vedina genijalnih ljudi[moda i svi] je imala[bolje redi ispoljavala] mnogo vie loih,negativnih nego dobrih karakternih osobina. Naravno da to nije apsolutno pravilo,ali samo iz razloga to imamo,mada retke,genijalne duhovnike,ima mnogo i obrnutih sluajeva,ali ovde re-mnogo,oznaava procenat od desetak posto i odnosi se na one koji su do mosta genijalnosti doli ali ne i preli preko njega! Zato je to tako...pokuademo da odgovorimo u poglavlju o moralu,potom i u poglavljima o bolestima i negativnim osobinama jednog genija iz jednog posebnog ugla jer nauka,naroito psihijatrija i psihologija

osim shvatanja povezanosti izmedju velikog uma i poremedaja linosti,psihe i karaktera,ne moe medicinski da potpuno objasni tu vezu.

16. POL

Ne bih ovde stao na stranu ni Vajningera niti na stranu ekstremnih feministkinja. Jeste da je Vajninger na zaista detaljan i na oko izuzetan,logian i prilino uverljiv nain opisao problem polova,karaktera i genijalnosti u svom delu Pol i karakter ali to ne znai da je takav njegov stav i apsolutno taan. Ne bih se ozbiljno osvrtao ni na pomenute ekstremne stavove feministkinja da je enski pol ne samo lepi,sposobniji,ved i daleko inteligentniji i umniji. injenica je da medju priznatim genijalcima,pa i onih koje ne ubrajamo u genije ved u izrazito pametne ili visokoumne, ima zaista daleko vie mukaraca. Takodje,medju velikim duhovnicima i medju priznatim mudracima,kroz istoriju nemamo niti jednu jedinu enu. Zato je to tako? Da li pol zaista ima ulogu u tome ili iza svega stoji neto drugo,hajde da probamo da razjasnimo. Ved sam u poglavlju o inteligenciji naznaio neke razlike izmedju mukog i enskog intelekta i obradio temu povezanosti pola i koeficijenta inteligencije,pa se ovde ne bih opet vradao tome. Ta razlika u visini inteligencije ima sasvim evolucijski koren,i apsolutno je vezana za alfa mujaka. Jeste da u dananje savremeno i vrlo umno doba,pozivanje na tako neto,deluje zbunjujude,ak i povrno,[naroito kod kreacionista i naravno

teologa],ali taj odnos alfa mujaka-enke-potomstva,ostavio je dugoronog i velikog traga u evoluciji mozga,ali je vrlo vano napomenuti da se evolucijski,vremenom i gubi,jer u ljudskom drutvu vie nemamo potrebu za takvim odnosom,to de dovesti do toga da se u skorijoj bududnosti[par desetina hiljada godina] mukarci i ene po intelektu nede razlikovati. Za sada bi to trebao biti neki odnos; 3:2 u korist mukaraca,to se inteligencije tie,medjutim treba razmotriti zato je realnost ipak drugaija,odnosno zato takva relacija nije i u broju genija ili izrazito inteligentnih ljudi,ved nam odnos pokazuje znatniju razliku 2:1,pa ak i vie. Moda je Vajninger,u jednom delu u pravu[ne u celini,svakako],ali ni to prisvajanje jednog dela njegovog objanjenja,nede nam doneti neku bitniju jasnodu u ovoj razmeri,moda bi trebalo razmotriti prethodne obradjene pojmove i videti da li se tu negde krije uzrok. to se kreativnosti tie,ne bih mogao da nadjem primedbu enskom rodu,ak mislim i da su donekle kreativnije od mukaraca ali je gotovo izvesno da to po pravilu potvrdjuju na sasvim pogrenom mestu,to je injenica,i tu demo ved nadi razlog zato ih nema dovoljno u oblasti,slikarstva,filozofije,filmske umetnosti,poezije...sa prozom i naukom stoje neto bolje ali jo uvek daleko od dovoljnog. Pitanje je zato svoju kreativnost usmeravaju na pogrene stvari? Zaista mi je neverovatno da mukarac moe da bude bolji pesnik od ene,nikada se nedu sloiti sa stavom da su muskarci emotivno jai i osetljiviji,a ipak,injenica je da smo kroz istoriju imali par dobrih pesnikinja a na stotine dobrih pesnika. Izuzmimo kreativnost,uzmimo talente,ivotne okolnosti,volju i elju,bar tu ne postoje razlike ali opet nemamo realno objanjenje. Hajde da se sloimo da je vedim delom ljudske istorije ena bila inferiorna i diskriminisana od strane mukaraca,to je veliki deo objanjenja za toliku razliku ,ali u dvadesetom veku i poetkom dvadeset prvog gde se situacija po tom pitanju drastino promenila u korist ena,njih opet nema dovoljno medju velikanima oveanstva.

Mislim da problem zaista nastaje otuda to ene jo uvek nisu dovoljno razvile onaj nesvesni deo mozga[svesti] koji im jo uvek govori da prevashodno trebaju da budu majke i vaspitai svog potomstva a ne da se bave poslovima koji su namenjeni mukarcima a jo manje da se bave duhovnim i uzvienim pitanjima oveanstva. Uzedu primer osobe enskog pola,svoje prijateljice, koja je zaista neverovatno pametna i visoko inteligentna i koja ima neverovatan,uzvien,zaista izuzetan dar za knjievnost,i koja je taj uzvieni ivotni poiv i izabrala,ali koja mi je rekla:prvo brak i potomstvo,a kasnije ta napiem i uradim. Siguran sam da tako razmilja bar 95% ena. A jo vedi je problem to i one retke koje suprotno razmiljaju a isto su toliko talentovane i pametne,odaberu ivotni poziv koji nije u oblasti uzvienog stvaralatva. Da li je to strah,odnosno neverovanje u svoje mogudnosti,ili nemanje osedaja za one prave ivotne vrednosti[jer to je za njih potomstvo],gotovo da sam siguran da je to u pitanju ,a zato takvo razmiljanje traje jo uvek i toliko dugo,za sada nije mogude dati objanjenje bar sa biologistike strane[da se ne bavimo spekulacijama],mozda de se,i nadam se da hode, u bududnosti takav njihov stav promeniti. Ne vidim razlog zato jedna visoko inteligentna osoba enskog pola ne bi uzela neko uzvieno stvaralatvo kao zanimanje, ved ekonomiju,prava,marketing ili menadment,koji nisu pozivi kojim bi se neko diio,jo neverovatnije mi je kada ena izabere vojni poziv[to je sve popularnije],ne samo to je to oblast koja trai ,odnosno ne trai mozak ,ved ena u vojnoj uniformi je sasvim sigurno-ena sa opasnim[po psihu] kompleksima. Do sada sam upoznao samo jednu ensku osobu u ivotu, devojku koja ima sve potrebno od osobina za epitet-izrazito visokoumne i svesna je toga,i to je najbitnije izabrala je poziv koji moe da vodi u najuzvienije stvaralatvo i zaista lagano tim putem i ide...da li de izdrati,odnosno da li de proraditi ono ensko u njoj i naterati je da skrene sa tog uzvienog puta,pokazade bududnost. Njoj sam i posvetio ovu knjigu. Ali ta je sa ostalima...? Svako treba da ima najuzvieniji odnos prema svojim darovima,i da svoje stvaralatvo ostvaruje

u skladu sa svojom duhovnom visinom,na alost ima mnogo osoba enskog pola koje se troe ispod svog duhovnog kapaciteta i ispod mere svoje inteligencije. To je jednostavno veliki greh prema sebi,najvedi.Nadam se da de sve vie osoba enskog pola koje imaju takve velike potencijale,shvatiti na kojim tokovima lei istorija[ne na tokovima mercedesa],jer zaista je vreme da se onih 2:1 za mukarce,drastino promeni,i da dodje do izjednaenja. Uz svo potovanje Vajningera koga smatram jednim od tri najveda genija oveanstva,pokaite mu da nije bio sasvim u pravu! U suprotnom,ako je istina ono to je veliki Oto tvrdio i dokazivao,onda nam ostaje samo da ekamo da s vremena na vreme bljesne jedna velika zvezda u obliku izuzetne genijalne mukobanjaste ene,kao to je to do sada bio sluaj kroz istoriju.

17. SAMOSVEST

Pojam samosvesti ovde nedu obradjivati kroz njenu suvu filozofsku definiciju jer podrazumeva neke aspekte koji nisu bitni za temu knjige. Prevashodno du je obraditi kroz sistem,samosvest-genijalnost,odnosno kroz prizmu sagledavanja sopstvene vrednosti. Tako samosvesnost,za razliku od sutinskog filozofskog pojma, mogu definisati kao svest o sopstvenim mogudnostima i ogranienjima,bez ulaska u oblasti samosvesnosti o postojanju i shvatanju svojeg-ja,svojim zeljama i mislima,postupcima ili istinskim osedanjima. Dakle,iskljuivo kao svest o svojoj vrednosti i samoprihvatanju istih.

Samosvest o svojim vrednostima[a one mogu biti i negativne i pozitivne],dakle o optim manama i vrlinama je najbitniji osnov samopouzdanja a kao takva,osnova je i volje. Borba izmedju sopstvenih vrlina i mana,odnosno svojih mogudnosti i nemogudnosti,elja i realnih ostvarenja, spada u takozvane unutranje borbe oveka i predstavljaju stalni vid samopreispitivanja. Takav vid borbe se vodi u naem nesvesnom uvek,ak i tokom sna. Medjutim,kada dodje u svesno,a to se jednom mora desiti,moe dovesti do dve stvari,ili do apsolutne svesnosti o svojim pozitivnim vrednostima,njihovom isticanju i preobraaju negativnih[u svojoj svesti a ne u oima drugih],to vodi do izuzetnog samopouzdanja i vere u sebe ili do obrnute situacije,pronalaenje mnogo vie svojih negativnih vrednosti nego pozitivnih,to moe biti izuzetno pogubno,odvesti oveka u provaliju inferiornosti ili vrlo eto i do suicida. Zato se ovakvom nainu preispitivanja mora pristupiti vrlo obazrivo i uvek sa pozitivnim mislima. Pronadi sredinu ili subjektivan pravilan odnos,odnosno shvatiti da je broj vaih loih i dobrih vrednosti,tu negde,izjednaena,to bi dovelo do jednog bezopasnog shvatanja sebe i svojih mogudnosti,pa sebe tako i prihvatiti[kao prosenu osobu],jednostavno nije moguda,odnosno,moguda je ako povrno preispitujete sebe ili nemate dovoljno kvalitetan mozak da ak i sebe istinski preispitate. Ali ako zaista elite da se duboko upetljate u svoje mogude vrednosti,kao to rekoh,budite vrlo obazrivi,jer istina vodi uvek i samo u krajnost. Jo neto bitno,vezano za samopouzdanje...ako ga nemate dovoljno,uvek pokuavate da ga pronadjete ili da ga steknete,to je pogrean i opasan pristup,jer samopouzdanje nije asa vode pa da je popijete,takvim traganjem za samopouzdanjem samo gubite i tonete u jo vede beznadje. Jednostavno treba postati pre svega potpuno svestan[a to je prvi i najvaniji korak] koliko realno vredite,i tek potom se posvetiti negativnim vrednostima,ali ne u smislu da ih potisnete jo dublje u nesvesno,ved da iz njih kao negativnih

izvuete pozitivno[maksimalno mogude],tako se stie samopouzdanje. Ne moete jaati samopouzdanje stalnim prianjem sebi da ste pametni ako dokaz za to nemate[dokaz za sebe,naravno],kod jaanja samosvesti i samopouzdanja autosugestija ne pomae[ali sugestija-moe donekle biti od koristi]ili jo gore po vas,da imate na testu inteligencije prosean ili lo rezultat. Ne moete ubedjivati sebe da ste duhoviti ako to vaa okolina ne primeduje kao vau odliku. Pronadjite ono u emu ste najjai i to potencirajte,razvijajte i usmerite pravilno,sve ostalo izbacite iz glave i ne pokuavajte da ih koristite,odnosno da pravite od negativnog-pozitivno,to de vam se samo obiti o glavu,ved,ponavljam,negativno koristite u svrhu pozitivnog a ne da im jednostavno zamenite mesta. Moe se vrlo lako desiti da vi svoje pozitivne kvalitete ne prepoznate,i da vam na to ukae vaa okolina,onda treba sebe preispitati u vezi te osobine jer je velika verovatnoda da je okolina u pravu,time postajete svesni i tog svog kvaliteta i daleko doprinosite svom samopouzdanju. Samopouzdanje ne treba meati sa oholodu,hvalisanjem ili nadmenodu,to upravo rade oni kojima samopouzdanje nedostaje ili oni koji zaista jesu istinski geniji[ali verovatnoca za to je neizmerno mala]. Ali isto tako ne treba dutati o pozitivnim vrednostima koje imate,ne treba ih kriti,ali to dokazujete na sasvim drugaiji nain,ako mislite i kaete da ste,recimo,naitani,ne smete ostati samo na toj reenici,ved je potvrditi tako to de okolina zaista shvatiti kroz vau priu da ste govorili istinu. Samosvest o svojim kvalitetima[ako ih imate izraane] ne podrazumeva skromnost,to dobro zapamtite,ved naprotiv,stalno dokazivanje da ih zaista imate. Upravo je to jedna od najbitnijih odlika genijalnih ljudi,apsolutna samosvest o svojim kvalitetima,izvaenje u svrhu stvaralatva onog pozitivnog iz negativnih osobina i uporno insistiranje i dokazivanje svoje pameti,inteligencije,mudrosti...opet putem stvaralatva! Ne postoji u istoriji genije koji je bio skroman,takav primer nedete nadi,naprotiv,gotovo svi su

bili intelektualni narcisi!!! Naravno,izuzeci moraju biti genijalni duhovnici,ali nemojte sumnjati da oni svoju intelektualnu narcisoidnost samo uspeno potiskuju,odnosno kontroliu. Budite sigurni da ljudi koji nisu svesni svoje genijalnosti,uistinu i nisu ni blizu genijalnoj osobi. Svi geniji su svesni da oni zapravo jesu geniji,to je moda i najosnovnija karakteristika genija[poput duhovne inventivnosti,koju smo ranije pominjali]! Vedina njih su se zaista u svom okruenju i nadmeno ponaali,ali sa pravom[ne i gledano sa etike strane]. Samosvestan i samopouzdan ovek dri do sebei izdie sebe. Pogotovo to se prema ljudskoj gluposti i treba tako ponaati. Takav ovek sebe ne poniava,ne nipodatava,ne zanemaruje svoje mogudnosti,elje,miljenja, ved naprotiv,uzdie. Ali,lano samopouzdanje,dakle ono koje nema osnova i pravo,istinsko samopouzdanje,vrlo lako dete prepoznati,pa samim tim i lako shvatiti ko jeste a ko nije, ne obmanjiva, ved samoobmanut i smean. Uz jo jedno podsedanje da ako do sada niste preispitali sebe a elite to,dobro se pripremite,budite oprezni i pozitivno razmiljajte,jer to je vrlo ozbiljan,ak mozda najozbiljniji ovekov korak u ivotu. Spoznati samog sebe,nije igra,ved izuzetno ozbiljna stvar,koja vas moe vinuti u nebo ali i odvesti u mrak. to se tie samosvesti o svojim pozitivnim vrednostima,naroito onim bitnim za genijalnost-dakle samosvest o genijalnosti,direktno ide u temelje kule i to u onaj deo koji trpi najvede opteredenje.

18. MORALNOST

Naizgled,tema koja sa genijalnodu nema apsolutno nikakve veze,ali se mora obraditi kao i karakter[jer je najbitnije partis istog], u sklopu povezanosti genije-moral. Nedu ovde iznositi razne definicije,teorije i objanjenja moralnosti kao pojma,od strane razliitih etiara ili razliitih oblasti[psihologije,filozofije,religije],jer bi to zaista bilo bespotrebno i oduzimalo mnogo prostora,a i sam se ne slaem sa gotovo bilo kojim i bilo ijim stavom o moralnosti. Jednostavno,za razlikovanje dobra od zla,pravde od nepravde ,nije potrebno nikakvo objanjenje[za razliku od njihovog izvora],jer ova knjiga i nije namenjena tikvanima kojima treba objanjavati tu razliku kao i nabrajanje koje su to osobine dobre a koje ne,takvim ljudima,nie vrste,treba dobar neurohirurg radi uspene lobotomije,a ne ovakva i sline knjige. Lino za moralne vrednosti oveka[bez obzira na moj poluateistiki,odnosno deistiki stav] smatram samo one date i izvedene iz moralnih zakona ili naela starog i novog zaveta,kao i kurana. Naravno,to ne znai da moralnost ima koren u tim biblijskim naelima,ved suprotno,da oni imaju koren u moralnim vrednostima jo od postanka homo sapiensa. Sva moralna naela,ustvari,imaju koren u altruistikom genu,kojeg svaki ovek poseduje,ali se naalost kod svih i ne ispoljava[opet uticaj ivotnih okolnosti i okruenja] u fenotipu. Osim tog gena dobra,naravno da posedujemo i gen zla,koji se u odsustvu pravilnog odgoja,vaspitanja i ivotnog okruenja,uvek ispoljava u fenotipu jer jo uvek spada u dominantniji gen od altruistikog. Ne treba zaboraviti ta je, i kako je tekla evolucija do ivotinje zvane homo sapiens. ovek je jo uvek po prirodi zao,ali se njegovo zlo dri pod kontrolom uz pomod straha i sile[religija i pravna drava],grie savesti i

vaspitanja i dobrog okruenja[altruistiki gen postaje vetackidominantniji u fenotipu]. Ne moemo zrelom oveku,usaditi bilo kakvu novu moralnu osobinu niti on moe izgubiti neku drugu koju poseduje,isti je sluaj,naravno, i sa zlom. Sve to se odnosi i na karakter[linost],odnosi se i na moralnost,jer je ona sama deo karaktera. Zato sam naveo moralna naela biblije,pa zato to su ljudi najvie upoznati sa njima ali i zato to je moralnost u onom pravom smislu,upravo to,to biblija govori. Sve to nije izvedeno iz ovih biblijskih moralnih naela,ne smatramo zlom,odnosno ne priznajemo nijedan zakon koji nema svoj koren u biblijskom moralnom naelu a samim tim i altruistikom genu,kao korenu prethodnih. Sve van toga,jednostavno nije u skladu sa ljudskom prirodom ali moe biti u skladu sa njenim zakonima. Zbog toga rasprave o tome ta se sve to moe smatrati dobrim a ta zlim,jednostavno smatram apsurdnim. Ne vidim nikakvu potrebu ni za naukom zvanoj etika[etika kao filozofska disciplina je ved opravdana]. A o ostalim ...naroito naunim naglabanjima o problemu i korenu moralnosti,ne elim ovde ni da piem[pa i o nekim teistikim]. Da se vratim na temu odnosa genijalnosti i morala. Jo jedna runa vest...visoka moralnost i izrazito visoka inteligencija,jednostavno su u svadji. Mada je,iskreno govoredi,visoka moralnost u svadji sa svakim ovekom. Geniji,opet se pozivam na statistiku i biografije,imaju manji ili vedi problem sa moralnim naelima. Visoka moralnost u velikom broju sluajeva moe biti jedina prepreka ka genijalnosti,jer moe da onesposobi ovekovu slobodu u stvaralatvu. Nie je to lepo opisao kroz uvenu reenicu-moral predstavlja organizovano guenje ispoljavanja snanih,svestranih i stvaralaki nastrojenih linosti. Ohrabruje to,da se uglavnom gaze moralna naela,koja vedim delom nisu fiziki usmerena ka drugom licu,ved su to vedinom nemoralnosti koje su usmerene prema sebi i koje pogadjaju najvie samog genija i sablanjuju negovu okolinu ili su u pitanju verbalna nemoralna

prepucavanja sa drugim licima. Mada ima i retkih suprotnih ekstremnih primera genija,gde su zlo nanosili fiziki,drugim licima,opravdano ili neopravdano[ako se za zlo uopte moe koristiti re opravdano],Njutn je kaznjavao tako to je slao ljude bukvalno na stravino kasapljenje. Bilo koje poglavlje da piem,uvek mi se prvo javi slika Isaka Njutna. Njutn je ini mi se olienje izuzetnog genija pa i mudraca koji je sve mogude intelektualne osobine i loe karakteristike[naravno i one jako zle],skupio na jednom mestu[u svom mozgu]. Koliko je dobrog uinio za oveanstvo toliko je zlog uinio ljudima[i sebi],ali je tu kod njega uz uticaj bolesnog genija ,veliku ulogu odigrala i nesredna ivotna okolnost. Naravno,nije Njutn izuzetak,mnogi velikani ljudske misli su bili neoprostivo zli. Izvoriste nemoralnosti kod genija,probademo opet da pronadjemo u onom poglavlju o bolestima i negativnim osobinama genija. Ali bih ovde rado upotrebio misli i rei moda najumnijeg Srbina u istoriji,velikog psihologa,psihijatra,filozofa i teologa prof. V.Jerotida iz pogovora Vajningerove knjige <o poslednjim stvarima>ne smatram romantinom i patetinom ideju da se u geniju uvek nalazi svetac,ludak i zloinac zajedno I zaista izuzetno je mnogo primera u istoriji literature,muzike,filozofije,slikarstva,teorijske nauke koji potvrdjuju ovu zastraujudu simbiozu u nekom velikom stvaraocu u prolosti,pa i sadanjosti. Sad bih morao tvrditi da nemoralnost mora udi u zid kule,jer genije nije genije ako je visoko moralna linost[ovo sam morao da napiem,ali jedva i sa zaljenjem]. Opet,kao to smo rekli,visoko moralna linost,teko da postoji kod bilo koga. Da li onda moemo Isusa,Budu,Konfuija,Gandija...smatrati genijima jer imaju sve potrebne osobine ali su i visoko moralni? Pa naravno da moemo,jer pojam-ogromna vedina,ne znai isto to i-apsolutno svi. Oni su upravo zahvaljujudi svojom apsolutnom produhovljenodu izbegli zamku u koju je upala vedina genijalnih ljudi. Uvek se moemo pozvati i na ono

ranije pomenuto da je mogude da se zloinac i zlo u nama veto potisne i prikrijeali za razliku od ostalih duhovnika,jedino za Isusa sam ubedjen da se nije koristio takvim trikovima ved da je bio apsolutno ist i moralan i u svom svesnom i u nesvesnom. A da li te velike duhovnike moemo smatrati genijima ako nisu bili stvaraoci[jer stvaralatvo sam stavio u temelje kule]? O tome,upravo govori naredno poglavlje...

19. STVARALATVO 2

Stvaralatvo ne mora ba uvek biti posredno i materijalizovano da bi drugi ljudi saznali za njega. Ved smo u poglavlju o stvaralatvu govorili da genijalnost mora biti pokazana da bi ljudi saznali za stvaraoca,a stvaraoca mogu upoznati samo preko stvorenog dela. Postoje jo tri vida stvaralatva,a to su duhovno,teritorijalno i politiko. Prvo je proizvod iskreirane ideje koja se usmenim[nekada i pismenim,ali to nije tema]prenoenjem s kolena na koleno razvila u jedan duhovni pojam ili ak pokret koji je izvrio ili vrsi ogroman uticaj na oveanstvo,to naravno ne moe biti ideologija. Najede su to religije i njeni tvorci,kao Hridanstvo,Islam ili pokretai ivotne filozofije poput Sidarte,Gandija,Zaratustre ili Konfuija. Niko od njih lino iza sebe nije ostavio nikakvo stvoreno delo[ak ni u vidu krabanja po papiru],niti su za svog ivota imali nameru da svoju filozofiju pretvore u neto mnogo vede[izuzev,moda Isusa],ali su drugi to uradili za i u ime njih i od njihovih

razmiljanja,ideja,umnih kreacija vremenom napravili pokrete koji imaju dubok trag u oveanstvu. To je takozvano posredno duhovno stvaralatvo,gde nema za oko vidnog dela ali i gde sami tvorci ideja nisu uestvovali u njenom irem propagiranju,ved su to radili drugi,najede sledbenici njihovog uenja. Ovde malo iskaemo iz ablona genija ali kako u definiciji imamo-duhovno...intelektualno...svojim delom ostavila dubok trag...,moramo i ovakvo stvaralatvo i njihove idejne tvorce smestiti u genije. to se tie teritorijalnog stvaralatva,to je vrlo nespretno izveden pojam, tu se misli na one velike vojskovodje i careve koji su svojom inteligencijom ,stvorili,kreirali i ostvarili ideju koju su zamislili,a to je osvajanje drugih teritorija radi irenja ne samo svoje teritorije ved i kulture,tradicije,vere! Naravno,fizikom borbom,ali kako borba i osvajanje spadaju u strategiju a sama strategija u manju ili vedu inteligentnu kreaciju,jasno je da su veliki osvajai kroz istoriju posedovali velike umne sposobnosti[dodue usmerene na krive vrednosti],i svojom borbom stvarali sebi ili svojoj dravi vedu teritoriju i korist. ta onda sa njima uraditi,gde ih smestiti...Aleksandra,Napoleona,Dingis Kana? Ostale velike osvajade poput Rimskih careva,Atile ili Mehmeda drugog,ne pominjem jer su oni svoju borbu vodili silom[brojnodu vojnika ili nadmodnim orujem]a ne mozgom.ak su[gore pomenuta trojica] imali i ono to su bukvalno svi geniji imali-bili su poprilino udareni u glavu,ali im i inteligencije i to ogromne sigurno nije manjkalo. Odgovor se nalazi u rei-uticaj! Oni jesu menjali istoriju i teritorije,i jesu ostali upamdeni...i ostade slavni i poznati sve dok poslednji homo sapiens ne okona svoj ivot. Ali su imali mali[ili nikakav]umni uticaj na oveanstvo takvim svojim stvaralatvom. Kada bi objanjavali svoju planetu zemlju nekoj drugoj civilizaciji u kosmosu,kroz dela istaknutih linosti,kome bi to palo napamet da uopte pomene vojskovodje i osvajae? Njihova dela ne spadaju u ono to zovemo materijalno ili duhovno

dobro. Dakle,oni nisu genijalci,ved samo vrlo inteligentni ljudi koji su krenuli pogrenim putem,odnosno imali iskrivljene vrednosti. MadaDingis Kan a pogotovo Aleksandar imaju izuzetne zasluge po pitanju kasnijih posledica njihovih osvajanja,i to znaajno-umnih posledica,medjutim te i takve zasluge su ne samo apsolutno posredne ved nemaju ni direktne veze ak i po pitanju geneze. Ptolomej[i potomci] jesu zasluni za veliki filozofskonauni bum helenistickog doba,kojeg ne bi ni bilo da nije bilo Aleksandra,ali Ptolomejevidi i Aleksandar nemaju direktnih veza. Politiko stvaralatvo,predstavlja takodje delo koje nije oima vidno ali delo koje doprinosi velikoj dobrobiti narodu, dravi ,u kojoj politiki stvaralac deluje,pa ak i celom oveanstvu. Takvih primera gotovo da nemamo,osim jednog,koji je odmah posle toga svoj visoku inteligenciju a gotovo sigurno i genijalnost usmerio na potpuno pogrenu stranu i naneo zlo oveanstvu[kao potvrdu bolesti kod genijalaca]. Ali pod pretpostavkom da imamo takvih sluajeva[osim pomenutog],da li bi ispunili sve potrebno da ih nazovemo genijalnim. Da. I u samoj definiciji imamo re...nauke,kulture,POLITIKE,umetnosti...! Samo to mora biti pojedinac[dakle ne vlada,predsednistvo...] i mora od loeg napraviti[stvoriti] dobro. I to mora,naravno,uraditi svojim umom a ne upotrebom aparata sile.Poto takvih nemamo[osim onog zlog izuzetka],niti verujem da de se bilo gde i bilo kada takva linost pojaviti,moemo konstatovati da politiar moe svojim delom postati genije,ali poto je to ista neblohovska utopija,re politike,treba moda i brisati iz definicije! Dakle,teritorijalno i politiko stvaralatvo,ispadaju iz igre zvana genijalnost,jer kad ta pomenuta trojka nije prela prag ili ga prela na pogrenom mestu,u dananjim i bududim drutvima takve anse se sasvim sigurno vie nede ukazivati. Ostaju nam duhovno i materijalno stvaralatvo. Duhovno moemo podeliti u dve grupe,religiozno i ono koje se tie same ivotne filozofije. Materijalno ima tri grupe,umetniko,filozofsko

i nauno. Pa dalje umetniko moemo podeliti u vie podgrupa,slikarstvo,arhitektura,kiparstvo,film,poezija,proza...! Ovo deljenje na grupe i podgrupe ne znai da nemaju nita zajedniko niti da je jedna grupa ili podgrupa,jaa od druge. Genijalnost se u sutini niti moe deliti niti meriti[ne u smislu vedi-manji ved isto kvantitativno],moemo samo subjektivno donositi miljenje ko nam je blii srcu,objektivno moemo raspravljati o vedem ili neto manjem geniju,vedem ili neto manjem genijalnom delu[ali u sklopu opteg,ne u oblastima u kojima deluju],nikako ih ocenjivati kao u koli,od jedan do deseta ovo deljenje na grupe je samo zbog 21.poglavlja,gde du obraditi ne samo genijalnost u osnovi,ved i genijalnost[i genijalce] po oblastima njihovog stvaralatva,jer i tu ima neto to je specifino za svaku oblast.

20. LOGIKA I RAZUM

O ovoj temi,vrlo kratko. Logika i razum u onom poimanju kako ih shvata najvedi deo oveanstva,dakle ne govorim o istom filozofskom shvatanju logike i razuma,moe biti samo jaka konica na putu ka genijalnosti ili visokoumnom stvaralatvu. Kako savremeni naunici[pa i kvazi-filozofi] pripadaju upravo toj grupi koja nije upudena u filozofske pojmove razuma i logike,odmah i dobijamo deo objanjenja zato nemamo genija u savremenoj nauci i to ba kada ona svojim razvojem nudi genijalnost na izvolte! Dakle,logika i razum po dananjem shvatanju,jesu dva velika gvozdena obrua koja dre um pod kljuem i ograniavaju mu svaku slobodu. Samim tim,genije ne moe postojati pod takvim okovima u glavi niti moe

dati genijalno delo. Ne samo geniji i genijalna dela,vec svaki vid pokuaja uzvienog stvaralatva u bilo kojoj oblasti ne moe biti uspean dok se logika i razum ne uklone s puta. Dok visokointeligentni,kreativni,produhovljeni,umnimoraju da se potrude oko toga da u ratu mata-um protiv razum-logika,pobede,kod genijalnih ljudi,bar kod ogromne vedine,za takvim ratom nema potrebe jer su oni rodjenjem oslobodjeni od bilo kakvog pozitivistikog razumsko-logikog stiska. Ali sve ovo ne znai da samo treba od sebe da odgurnemo logiku i razum u tom pogrenom poimanju istih,ved i da se oslonimo na ono to se filozofski poima pod racionalnim i logikimjer bi u suprotnom stvaralatvo zavrilo u optem nadrealizmu[koji se ne moe smatrati genijalnim,ak i u umetnosti]. Dakle,filozofski i fenomenoloki logizam i racionalizam moraju nadi svoje mesto kod genija i njihovog stvaralatva,prema tome,jo malo pojaajmo temelje kule,dok suprotno,pozitivistiki oblik racionalnog i logikog treba baciti na smetilite istorije.

20. GENIJALNOST,GENIJALCI

Kula je sagradjena,imamo i temelje, potporne stubove i zidove. Nedostaje nam stepenite da bi se na kulu uopte mogli popeti,bez njih nam je kula van upotebe. Ali o stepenitu neto kasnije,do penjanja imamo vremena...da vidimo prvo gde smo ta smestili i kako za sada izgleda naa kula,odnosno da dobijemo odgovor ta je to uopte genijalnost.

Genijalnost je odlika pojedinca,koja u sebi mora sadrati,kao prvo,izuzetno visoko inteligentnu individuu,zatim sposobnost iste da prepozna aktivatore i doivi bljeskove inspiracije koje ga dovode do to bolje ideje za kojom je bio u potrazi,potom neverovatna sposobnost da uz pomod inteligencije,mate i imaginacije tu istu ideju iskreira[napravi i razradi] u svom svesnom delu mozga i na kraju da sve to stvoreno u glavi ume da svojim talentom za stvaralatvo,stvori. Uz sve to,mora postojati ogromna volja da se stigne do zamiljenog cilja ,odnosno stvorenog dela,koje,podrazumeva se,mora imati uzvienu svrhu. Veliko znanje se podrazumeva[cigle,zidovi kule],kao i samosvest o svojim velikim intelektualno-duhovnim vrednostima. ivotne okolnosti joj moraju biti u vedoj meri problematine ili bar u vedem delu ivota,jer samo takav ivot garantuje vedi deo gore navedenog...i mora imati u sebi sukob i stalnu borbu oko religioznosti u ma kom obliku. I naravno,ved pomenuto...rodjenjem mora biti predodredjen,zatim da dobije ono to se rodjenjem dobija i da kroz ivot stekne ono to je potrebno stedi[o svemu smo ranije govorili]. I na samom kraju,sve to ne bi vredelo da nema potrebne transcendencije koja de dati potvrdu i peat za sve navedene osobine. Ako vam nedostaje makar jedna od ovih osobina[to ne znai da se u kasnijem dobu ivota nede pojaviti],do tada i vaa samosvest da ste u grupi odabranih pada u voduali za utehu ostaje to,da ako ba niste genijalni,vrlo verovatno da ste visokoumni i bliski genijalnosti,to vas opet svrstava u onih 0,001% odabranih od celokupnog ivog oveanstva,dakle umni rariteti. Bilo kada u ivotu ako prepoznate sve ovo kod sebe,budite uvereni da ste nadahnuti duhom genija i bez obzira na sve tekode koje de vas pratiti,iskoristite taj redak dar i stvarajte. Ne zaboravite da je genijalnost najvedi mogudi ivotni dar kojim su darovani samo toliko retki,da je milijardu posto veda ansa da dobijete na loto-u nego da vas obasja bljesak genijalnosti. Ali i ako prepoznate kod sebe i samo vedi deo pomenutih osobina,budite vie nego zadovoljni i zahvalni prirodi i Bogu,i opetstvarajte!!!

Jo jednom treba naglasiti da ne mora postojati povezanost izmedju genijalnog dela i genijalnog oveka. Genijalno delo ne garantuje genijalnost njegovog tvorca,dok obrnuto ni genijalni ovek ne daje uvek genijalna dela. Vindelbanda ne moemo uvrstiti u genije ali njegov traktatO slobodi volje je genijalno delo. Frojd je bio genije ali gotovo polovina njegovih dela nisu ni priblino genijalna. Ali razlika je u tome to je Frojd imao sve potrebne osobine genija i dao je bar jedno genijalno delo,to i njega ini genijalcem. Vindelband nije imao sve potrebne kvalifikacije za genija ali je u jednom inspirativno-kreativnom bljesku napisao svoj genijalni traktat o slobodi volje,to ga ipak ne ini genijalcem. Dakle,gore nabrojane osobine MORAJU biti ispunjene. Jo jedna kratka napomena,genijalca ine-potrebne osobine,njegovo delo i njegov ivot. Znai,ne samo genijalni um i genijalno delo,nego mora imati i ivot ispunjen specifinim ivotnim okolnostima,jako specifinu biografiju. Izotanak ovog poslednjeg,opet dovodi u sumnju njegovu genijalnost. ta podrazumevam pod specifinim ivotnim okolnostima...u poslednjem poglavlju. Jo neto,vrlo bitno...genije je sveobuhvatni dar nabrojanih osobina. Dakle,genije samo prividno delimo po oblastima u kojima stvaraju. Ako se kae za nekoga da je genijalni pisac,to samo znai da se njegova genijalnost ostvarila kroz knjievni rad,ali izmedju genijalnog pisca i genijalnog slikara ili reisera,ne postoji nikakva razlika. Stvaralatvo po oblastima je samo vid izraavanja i dokazivanja svoje genijalnosti i zato ga mora biti, i mora biti genijalno. Dakle,ove moje podele po oblastima i grupama,ne shvatajte bukvalno,ved samo kao pomod,da bi lake putovali kroz naredna poglavlja. Dakle,genijalnost po oblastima ne postoji...genije je jednostavno-genije[i filozof i umetnik i naunik.u jednoj osobi],koje god stvaralatvo izabrao da se ostvari i dokae[to ved zavisi samo od datog talenta].

Obedao sam grafikon genijalnosti,odnosno ta treba da poseduje jedan genije i kojim putem treba[i mora] idi da bi doao do genijalnog dela. itav proces bi izgledao otprilike ovako:
ELJA I VOLJA RAZMILJANJE POSTAVLJEN CILJ

AKTIVATOR INSPIRACIJE ZNANJE INSPIRACIJA IDEJA KREACIJA MATA I IMAGINACIJA

INTELIGENCIJA I IVOTNE OKOLNOSTI,RELIGIOZ NOST INTUICIJA

STVARALATVO

KREATIVNOST TALENAT

Da se vratim osnovnoj temi. Da vidimo koja to genijalna dela i njihovi isto tako genijalni tvorci,kroz istoriju spadaju u <zlatni standard> genijalnosti. Jo jednom naglaavam da je genijalnost nedeljiva osobina i da ne podrazumeva genija samo u jednoj oblasti,kojom se bavi. On samo stvara genijalna dela u oblasti svoje struke a genijalnost je sveobuhvatna,jedinstvena...ako vam je lake,genijalnost je poseban nain duhovnog,umnog i fizikog ivljenja.Koristidu generalizovan pojam stvaralatva da bih izbegao mogudnost da knjiga postane nerazumna za one koji nisu dovoljno upudeni u tematiku.Krenudemo od duhovnog stvaralatva. Duhovno stvaralatvo! Kao to sam ved opisao,njega moemo podeliti na dve oblasti,religiozno i stvaralatvo ivotne filozofije. Dakle,duhovno stvaralatvo se ne materijalizuje,ved se zavrava kreiranjem u glavi a zatim govorom ili

mnogo ede ivljenjem svoje iskreirane ideje,prenosi onima koji u takvom nainu ivota vide dobar nain za svoje ivotno prosvetljenje i produhovljenje. Neto kasnije,same pristalice ili pratioci svog duhovnog uitelja prenose tu ideju drugima i piramidalno je ire. Ako ideja postane u velikoj meri prihvadena[ponavljam,ne kao ideologija],dugotrajna i ostavi dovoljno dubok uticaj[i utisak] na veliki broj ljudi,stekla je pravo na nazivgenijalno delo. Ukoliko njen tvorac svojim osobinama i ivotom takodje ispuni uslove,imamo ujedno i genijalca. Religiozno stvaralatvo! Ovde nemamo dvoumljenja,koga to uzeti za zlatni standard genijalnosti,ni po duhovnom stvaralatvu,niti po duhovnim stvaraocima. A iskreno nemamo ni poseban izbor,to ipak ne umanjuje vrednost Hridanstvu i Islamu kao i Isusu Hristu i Muhamedu. Naravno da ih ovde nedu gledati kroz prizmu bojeg sina ili proroka,jo manje kao mogude pisce novog zaveta ili kurana[onda ne bi ni spadali u duhovne genije],ved kao obine ljude sa potrebnim osobinama,delom i ivotom koji im je obezbedio taj uzvieni naziv-genije. Isus Hristos...pojavio se niotkuda sa sjajno iskreiranom idejom-da oisti svoj narod od onoga to u njemu i njegovoj veri nije valjalo[a nije valjalo mnogo toga]. Da izbrie zlo,pokvarenost,stradanje,jednom izuzetnom idejom,u koju je toliko verovao da je zbog nje prineo i sam sebe kao rtvu. Isto to u vedoj ili manjoj meri,uinili su na bazi njegove ideje i njegovi naslednici. U emu lei genijalnost njegove ideje,bespredmetno je raspravljati[knjiga nije namenjena ljudima ostedenog mozga]. Da vidimo u emu je genijalnost samog Isusa. Kreacija njegove ideje prevazilazi bilo ta danas poznato u oblasti duhovnog stvaralatva a inspiraciju kao i njenog aktivatora moemo traiti samo na jednom mestu-u oblasti transcendentalnog,bilo to zaista boansko ili neto sasvim drugo,jednostavno drugo objanjenje ne postoji,takvu ideju i inspiraciju nije mogao dobiti na ovom svetu i crpeti sa ovog sveta. Inteligenciju samog Isusa je takodje suvino komentarisati,a jo vie matu i

imaginaciju. Samosvest? Pa verovatno je bio ili bolesno samosvestan ili je samosvest o boanskom poreklu realna,ta god da je,uklapa se u kalup. Volja da dostigne cilj,ogleda se u samom njegovom svesnom stradanju...takvu volju posve sigurno nedemo kod nikoga vie nadi. ivotne okolnosti i specifinosti,moemo samo razmatrati sa stanovita jevandjelja,pa ako uzmemo i da je 10% toga tano,a za toliko nema razloga za sumnju,dobijamo opet potrebno ivljenje za jednog genija. Jedini koji kri osnovno pravilo mudrosti,i postaje mudrac u tridesetim,to dovoljno govori o njemu i izvoru genijalnosti. Karakter i moralnost...isti sluaj,brie i to,ali uz pomod svoje izuzetne produhovljenosti. Bolest...o tome kada dodjemo na tu temu. Moemo redi da je Vajninger sasvim u pravu to ovog oveka svrstava na mesto broj jedan,mada se po meni za to mesto[u duhovnoj genijalnosti] bori i jo jedna linost,ali opet naglaavam,to su subjektivni stavovi,genijalnost jeste mogude ali vrlo teko porediti i praviti od nje tablicu sa rasporedom mesta koje neko zauzima,tu mogudnost moe samo dijalektika pretvoriti u realan i objektivan sud. Na kraju ,naravno,treba pomenuti i proroka Muhameda. Vedina onoga to vai za Isusa,nema razloga da ne vai i za samog osnivaa Islamske vere. Stvaralatvo ivotne filozofije! Sidarta Gautama,Konfuije,Gandi,Zaratustra,Mani...suvie bi bilo da ih sve pojedinano obradjujemo. Ovde imamo daleko vedi izbor u pronalaenju zlatnih standarda ali demo ipak uzeti onoga koji je najpoznatiji i kojem bi svako iole normalan ,dao svoj glas,Sidarta Gautama ili jednostavno Buda. Budizam...danas naalost,priznat kao religija ali ja je,naravno,nedu tretirati kao takvu,ved onako kako bi je tretirao i njen osniva,dakle,najistiji,najduhovniji oblik ivotne filozofije. Budizam je duhovno stvaralatvo nastalo bukvalno na lutanju psihe[ili due] jedne linosti. Njegova psiha je lutala stazama duhovnog sveta,eto i pogrenim putevima dok nije pronala onaj pravi,put istine i prosvetljenja. itav izvorni

budizam se oslanja na etiri istine koje su ustvari uzrono-posledini prirodni lanac,koji de nas odvesti u ivot bez patnje i do konane spoznaje,produhovljenosti ili prosvetljenja. Poto ovde nije tema ni budizam kao uenje niti je knjiga o religiji,ved o genijalnosti,nedu,naravno,ulaziti u sutine etiri istine i objanjavati nain kako da dodjemo ili kako se dolazi do duhovnog prosvetljenja. Bitno je to da su ove etiri istine[smatram ih i bukvalno istinama] i sve ono to je izvueno iz njih ,dakle taj itav lanac kauzalnosti,toliko savren da u sebi sadri najvie mogude stupnjeve svih potrebnih petnaestak osobina. Zato je i Budizam i Buda po mom subjektivnom miljenju,ipak broj jedan. Daleko od toga da njega i njegovo uenje takvim mojim stavom kroz ovu knjigu propagiram,ali sam siguran da moje miljenje deli svako ko je doao u kontakt sa ovim uenjem i razumeo ga. O samom Sidarti,ne znamo mnogo,odnosno o njegovom ivotu pre odluke da pronadje istinu,teko da bi iko poverovao u onu simpatinu ali vrlo pounu priicu o njegovom prvom izlasku u svet,medjutim,to se ivotnih okolnosti tie,dovoljno je i ono malo to znamo o njegovom i fizikom i duhovnom lutanju i nainu ivota. Njega posebno kao genija ne treba dokazivati ved je dovoljno samo njegovo duhovno delo,jer takvo delo ne moe biti nita drugo nego delo genija,pa je on,hajde da kaemo izuzetak u prii da genijalno delo ne dokazuje genija.to se moralnosti tie,kao i kod ostalih velikih duhovnih stvaralaca,oni su ba tom,neverovatnom duhovnodu bili zatideni od upotrebe bilo kakvog zla u sebi. Dakle,sline prie nalazimo i kod gore nabrojanih stvaraoca ivotne filozofije,ali ipak postoji izvesna razlika[ovoga puta ne subjektivna],neki od njih su ustvari samo obuhvatili druge,da ne kaem tudje ideje i smestili u jednu[Mani],neko je iveo u doba o kojem zaista ne bismo mogli da priamo[najmanje o njegovom ivotu i karakteristikama] ,pa ga ne moemo realno proceniti i tvrditi da je genijalan,bez obzira to njegovo duhovno delo to donekle jeste[Konfuije],a neko je opet samo iveo svoju filozofiju i iveo za nju,bio mudar ali i ako bi ga svrstali u genije,ne bi mogao biti svrstan u zlatni

standard[Gandi]. Ostaje nam dakle Sidarta Gautama Buda,Mohamed i Isus Hristos,kao ti zlatni standardi duhovne genijalnosti[koje kao objektivne niko i niim ne moe dovesti u pitanje],prema kojima moemo praviti sopstvene subjektivne liste uporedjujudi ih sa ovom velikom trojkom. Na kakav god nain da pristupite uporedjivanju,i senzitivnost i specifinost takvog uporedjivanja bide 100%. Materijalno stvaralatvo! Znam da dosta grubo zvui ova rematerijalno,zato du je uvek stavljati pod navodnike,jednostavno,nemamo bolji termin koji bi upotrebili za neto to je delo ljudske ruke i to je ulima osetno. Ovakav vid stvaralatva sam podelio u tri osnovne grupe; umetnost,filozofiju i nauku ali opet moram obradjivati temu kroz njihove podgrupe ili oblasti,trudidu se da obuhvatim samo one visoko znaajne[opet subjektivan utisak],da bi ih sveo,moda i neopravdano na neto manji broj. Umetnost! Svakako najstariji vid stvaralatva,star bukvalno koliko i sam ljudski rod. Od prve krabotine pedinskog oveka na zidu pedine ili prve molitve upudene Bogu plodnosti da im da hranu,pa sve do velikana muzike,slikarstva,knjievnosti u novijoj istoriji,ne prestaje da nas opinjava. Sasvim sigurno da ovek u svom arhetipu,pored homo religiosusa,nosi i homo creatora. Oblasti koje spadaju u umetnost a po mom miljenju mogu biti i potencijalno genijalne su-slikarstvo,komponovanje,knjievnost i filmska umetnost. Kiparstvo,arhitekturu i valjarstvo du svesno skinuti sa liste,ne zbog toga to ne mogu biti genijalni,naprotiv,ved zbog same duine knjige a lino mislim i da su ova tri vida umetnosti,manje interesantne itaocima[naalost],ali treba redi i da u ovim oblastima imamo jedva tri-etiri genija. Fotografija,kao vid umetnosti,gluma,muzika[mislim na izvodjenje],svakako da zasluuju svaku panju i trae izuzetan dar,ipak ne mogu biti svrstani u genijalnost,niti njihovi akteri u genije,ma koliko dobri bili u poslu koji rade..to je ipak samo ist talenat.

Slikarstvo! Slikarstvo je ustvari izraz iskreiranih ideja ali i emocija na nekoj dvodimenzionalnoj povrini. Ovde u definiciji je jako bitan terminemocija jer umetnost podrazumeva i njih za razliku od filozofije i nauke. Zato se umetnost moda i neopravdano smatra najuzvienijom genijalnodu,ali ne zaboravite da je u nauci i filozofiji potrebno neto drugo to je za umetnost manje vano. Neopravdano je i redi da,pogotovo u slikarstvu,mata i imaginacija imaju najvedu ulogu,ona je podjednako u upotrebi kod svih genijalnih oblasti. Za slikarstvo je vrlo vano znati da one slike koje su na oko zaista lepe ili ona slika koja najverodostojnije prenosi lik iz realnosti u dvodimenzionalni svet,ne spadaju obavezno u vredne umetnicke slike. Vrednost[ne novana] slike zavisi od onih detalja koji joj daju svaku posebnost,odnosno pokazuju kreativnost slikara,kao to su percepcija prostora,svetlost,senke,boje,teksture,tonaliteti,imaginacije pokreta likova...dakle sve ono to moe dodi od nebeskog. Lepu i verodostojnu sliku moe nacrtati svaki iole talentovani slikar ,pa ak i neko ne ba talentovan uz mnogo vebe! Jedan slikar uvek slika ne ono to vidi ved ono to eli da vidi,i to je najbitnije ,a sve to zavisi od njegovog mentalnoemocionalnog pogleda na stvarni ili izmiljeni lik koji eli da naslika. Ostalo je stvar kreativnosti i same kreacije,koliko de on to uspeti da doara pre svega u svojoj glavi a zatim talentom za slikanje,sve to tano kako je zamislio prenese na vidnu povrinu. Dakle,genijalnu sliku ine najsitniji i najfiniji detalji koji joj daju posebnost da sliku vidite u gotovo tri dimenzije,kao pokretnu..kao i to da iz same slike imate nesuglasice u svojoj glavi ta je slikar hteo tano da slikom kae,ili o njegovim mislima i emocijama u trenutku stvaranja dela. To je ono to razlikuje genijalnog od odlinog slikara. Prelazimo na zlatne standarde,ovde je konkurencija zaista estoka,kao i u svim oblastima umetnosti,ali izdvojidu par slika i dvoje njihovih stvaralaca,iskljuivo iz razloga to imaju dve posve razliite slikarske karakteristine crte kao i zbog injenice da nema nikakve dvojbe da se radi o dva genijalna slikara. Francisko Goja i H.v.R.Rembrant! Rembrantova dela krasi,slobodno je mogu nazvati

fenomenologija,zatim boja,kontrasti i svetlosni efekti,kao i izvaredno odabrane istorijske teme,odnono ideje koje je dobijao pre svega zbog odlinog inspirativnog aktivatora-poznavanja religije i opte istorije. Njegovi portreti i autoportreti kojih ima zaista mnogo,predstavljaju odlina umetnika dela ali ipak ono po emu njegovo stvaralatvo smatramo genijalnim jesu slike sa istorijskim i biblijskim motivima. Osim vie nego nadahnutog poigravanja senkama i bojama ,karakteristino za njegova dela je neto to kasnije nije uspeo niti jedan slikar,svi likovi na njegovim slikama su predstavljeni u toku nekih aktivnosti. To samo po sebi nije naravno znaajno ali su te aktivnosti prikazane tako veto i uverljivo da bukvalno imate u oima pokretnu radnju,gotovo da izvodjenje te radnje gledate u vremenu. Nodna straa[koja je vrh genijalnog slikarstva],as anatomije,Jevrejska nevesta,Hristos u Emausu...i mnoge druge velianstvene slike ovog umetnika ,zaista ostavljaju bez daha. I sam Rembrant,kao najpoznatiji i najpriznatiji slikar baroka je sluio kao primer mnogim, kasnijim generacijama slikara koji su vie ili manje uspeno pokuavali da ga imitiraju. Zanimljivo za njegovo stvaralatvo,da je jedini slikar ije su slike bile falsifikovane jo za vreme njegovog ivota,a o sudbini njegove genijalne Nodne strae se moe gotovo snimiti film ili napisati roman. to se tie Rembrantovih genijalnih osobina,sve potrebno je imao,plus optu obrazovanost,potkrepljenu odlinim poznavanjem filozofije[koja je jednim delom i uticala na njegov rad]. to se ivotnih okolnosti tie,Rembrant je kao i vedina genija, mnogo propatio kroz ivot,naroito ranom smrdu svojih sinova i ene kao i velikih novanih nedada. Francisko Goja...slikar,koji je imao najvedi uticaj na kasnije generacije slikara devetnaestog i dvadesetog veka,pa ak i danas. Naravno,kada se pomene Goja,uvek se prvo pomisli na legendarne Maja desnuda i Maja vestida,kao i na njegove spektakularne genijalne grafike,ali je njegovo stvaralatvo ,naravno,daleko vede i uzvienije. Ono to izdvaja Goju od drugih slikara je pre svega sloboda i smelost izraavanja kroz slike. Njegov kritiki um nije potedeo nikoga,pa kroz

njegove slike,naroito u kasnijem periodu ivota vidimo,ironine i jako kreativne napade na sve ono to se u to vreme nije smelo dirnuti . Naroito ga krase izuzetna matovitost,pomeana sa mistikom koju izraava kroz svoje grafike pune fantazije i apstrakcije. Goja je inae jedan od dokazano najinteligentnijih ljudi od kada se vre merenjaiste. ivotne okolnosti,pravi primer dizanja u nebo i pada u mulj ivota po nekoliko puta,zatim progoni inkvizicije,gubljenje sluha,uasne bolesti...! Proledem mislima kroz istoriju slikarstva,uporedjujudi poznate slikare sa ova dva zlatna standarda,pa mi se ona poetna lepeza velikana slikarstva znatno suzila...Leonardo Da Vini,Van Gog,Pikaso i Mikelandjelo ,Rafael,Velaskez,Gogen i njihova genijalna dela ,Monaliza,Tajna veera,Vitruvijanski ovek,Irisi,itno polje sa empresima,Gernika,Ogledalo,Neverni Toma,Narcis,Galatejin trijumf,Atinska kola...zaista mnogo genijalnih dela ali samo osam slikara,gore pomenutih, vidim kao genijalne kroz itavu istoriju likovne umetnosti.Oni koji su ostali na samoj ivici genijalnog,a treba ih svakako pomenuti,Verner,Renoar,Polok,Direr,Dali,Lotrek i Eer,za koga sam se moda i ogreio to nije na gornjem spisku[neka bude deveti],ali kad ovako naglasim da su ostali na samom pragu genijalnosti,i im sam ih nabrojao,mogu se i shvatiti kao geniji,jer su izuzetno male nijanse u pitanju[to vai i za sve sledede oblasti]. Komponovanje! Kao i kod slikarstva,veliki broj odlinih kompozitora moe da zavara,i da opet stvori sliku vrlo jake konkurencije mogudih genija u ovoj oblasti. Komponovanje je,ini mi se najkompleksniji vid umetnosti jer ovek zaista mora da poseduje neverovatne osobine da bi ono to je iskreirao u glavi pokazao drugima ali ne tako to de oni videti njegovo delo,ved onim teim putem,treba da uju kroz muziku onu sliku ili onaj dogadjaj,ono razmiljanje,koje je nastalo u njegovoj glavi,dakle,prostije reeno,da kod drugih stvori senzaciju da uima gledaju. Utoliko je slikarima i piscima neto

lake,bar u predstavljanju i shvatljivosti svog dela,kao i u onom preko potrebnom posebnom odnosu,umetnik-gledalac,slusalac. Drugo,kompozitor mora prvo svojom muzikom da dopre do emocija slualaca,da ih pokrene, da bi se tek onda otvorile i one druge ulne sposobnosti shvatanja. I na kraju,kao to slikar mora da uklopi mnotvo likova,boja i stvari u sliku da bi iz nje moglo da se ita,tako i kompozitor mora da uklopi sve ono to je zamislio kroz desetine muzikih instrumenata i stotine ljudi koji ih sviraju,da bi dobio ono to eli da pokae i postigne. Jo ako uz sve to mora da uklopi i glasove,da napie tekstove i bude i scenograf i reiser,kao to je sluaj sa operom[muzikom dramom],onda vam je jasno zato su genijalni kompozitori,gotovo po pravilu, vrlo rano odlepili! Koga bi ovde mogli uzeti kao primer zlatnog standarda,pa svakako da bih pretrpio ogromne kritike ako to ne bi bio veliki Mocart. Ali du se opredeliti za jo jednog genijalnog kompozitora,Vagnera. Njih dvojicu du malo vie obraditi takodje zbog velike razliitosti,ali to ne znai da su oni jedini zlatni standardi u komponovanju,tu su svakako Betoven i Bah. Za ostale...videdemo. Mocart...oko ovog momka se stvorila prava mala bajkovita pria,koja naravno,najvedim delom nije tana,ali kao i sve pomalo bajkovite biografije velikana,ne treba ih brisati. Kada se pria o Mocartu kao geniju,obino se u glavi stvori slika etvorogodinjeg deteta koji je,iz iste dosade,jednom seo za klavir i poeo da svira i komponuje,a da pre toga nije imao nikakvog dodira sa muzikom. Takvo miljenje vlada i medju nekim poznavaocima ove oblasti umetnosti i Mocartovog dela. Istina je sasvim drugaija[kao i kod Betovena i njegove gluvode] ali ona ni najmanje ne menja sliku o Mocartu kao geniju. Mocartov otac je bio jedan od najvedih evropskih uitelja muzike i upravo ga je on nauio da svira klavir,violinu i osnovama komponovanja,ne zaboravimo ni uticaj talenta koji je kod muziara po pravilu uvek nasledan]. Genijalnost Mocarta lei u tome da je on tako mlad,toliko brzo savladao sve to,da je ved u estoj godini umeo da odlino svira klavir i violinu,pa ak i da komponuje neke jednostavne kompozicije. Naravno,opet te proklete ivotne

okolnosti...Mocartov otac je koristio sina vunderkinda,u neke krajnje tupave svrhe i kasnije je to ostavilo velikog i munog traga na njega. Tek,poprilino kasnije,Mocarta dodiruje pravi dah genijalnosti i nadahnuda koji od njega pravi najboljeg i najvedeg kompozitora u istoriji muzike. iveo je veoma kratko i ni malo lepim ivotom a ipak je iza sebe ostavio preko 600 muzikih dela,to je zaiyta impresivan broj. Inspiraciju je crpeo ne samo od devojke koju je zaista voleo,ved i iz svih ivotnih nedada koje su ga sustizale kao na traci,poput bolesti i njegove uvene borbe sa djavolom. Kompozitori ovakvog kalibra jednostavno moraju da imaju pomenute osobine genija jer bi uz nedostatak samo jedne,spali na prosenost ili eventualno na neto to se zove-dobar kompozitor. arobna frula,Figarova enidba,Turski mar,Rekvijem,Mala nodna muzika,impozantni gudaki kvarteti i klavirski koncerti...ovde zaista nema ta vie da se doda u odbranu njegove genijalnosti. Vagner...sigurno se pitate zato ba on od toliko poznatijih kompozitora. Pa ima vie razloga ali su tri presudna. Prvi,zato to je Vagner najcenjeniji i najvedi operski stvaralac,a znamo kako je teko stvarati operu. Druga,on je bukvalno sve gore navedeno[scenario,scenografija,reija,rasveta] za svoje opere radio potpuno sam,svi ostali su ipak imali pomagae u manjoj ili vedoj meri,Vagner je bio i dirigent svojih opera,dakle jedan kompletan stvaralac gde je sve do najmanjih detalja bilo njegovo delo. I trede,Vagner je bio i ist filozof,ali on nije poput ostalih filozofa,svoja filozofska razmiljanja zapisivao u traktate ili knjige, ved je kroz muziku dramu i pisani scenario, iznosio svoju filozofiju,kroz note i tekstove koji se pevaju kao i kroz radnju drame. Dakle koliko je bio genijalni kompozitor toliko je bio i odlican filozof. Gete,Hegel,Fojerbah,Nie,openhauer...bili su njegovi i uzori ali istovremeno je i on bio njihov. Izvrio je i veliki uticaj na Frojda i Junga. Bio je i pod velikim uticajem hinduizma i budizma. Ogromna inteligencija,naitanost,nevidjen izvor inspiracija,neverovatna kreativnost,talenat,volja,mata...sve je to bilo u najvedoj meri sadrano u njemu. to se tie samosvesti,tu mu nije bilo

ravnog,svi su u njemu videli prokletog megalomana. to se ivotnih okolnosti tie,o njemu i njegovom ivotu se mogu pisati knjige i knjige,jer ovaj tip od samog rodjenja nije bio specia normalnosti. O moralnosti i karakteru,pisadu u slededem poglavlju,jer je i tu bio posebna pria. Dela poput-Prstena Nibelunga,Parsifala ili Tristana i Izolde,imaju epitet najvedih i najboljih opera ikada napisanih. Dakle,Mocart,Vagner,Bah,Betoven...ponovo mislima letim kroz istoriju muzike i dolazim do jo trojice,ubert sa njegovim opusom od ak 900 dela[iveo je krade i od Mocarta] i sa dve simfonije,devetom i nedovrenom osmom,koje se smatraju najvedim simfonijskim delima u muzici,zatim ostakovi[vrlo slian po osobinama Vagneru],sa svojom petom simfonijom ili takozvanom[i samozvanom]biblijom muzike i komponovanja, i na kraju Josef Hajdn,koji je zaista jedini kompozitor ,bio potpuno samouk, bez ikakvog zvaninog muzikog obrazovanja, sa svojim genijalnim delima-oratoriji stvaranja,Petrove prie,simfonija rastanka...dao ogroman doprinos ovoj vrsti umetnosti kao i samom oveanstvu,i...hm...ubacidemo tu i sasvim zaslueno Vivaldija i umana. Kao i kod slikarstva,i ovde imamo devetoricu velianstvenih genija,ali i mnogo onih koji su joj se sasvim pribliili...open,Verdi... Knjievnost! Uprostidu pojam knjievnosti jer on moe obuhvatiti mnogo vie od iste proze i poezije. Zadradu se samo na ove dve podgrupe,tako da du i pojam-drama uvrstiti u obe oblasti[bez obzira to to nije ba ispravno,ali pokuavam da izbegnem za ovu knjigu bespotrebnu komplikovanost knjievnih vrsta,podvrsta i pravaca]. Ako bi krenuli kroz dugaak put lirske,epske,dramske knjievnosti ili na epoheantika,helenska,rimska,humanizam,renesansa,romantizam...izgubili bi se u moru objanjenja i odlutali od teme knjige.Da bi definisali pojam knjievnosti,trebalo bi sam pojam ralaniti na delove[kojih ima zaista mnogo],pojedinano ih objasniti a zatim sve to pokuati sklopiti u jednu razumnu celinu. Poto svi mi znamo bar donekle ta podrazumevamo pod

knjievnodu[bar laiki],nema potrebe,niti je bitno za ovu knjigu da ovde razvijamo analitiko-sintetiku teoriju o ovom pojmu. Pa da se bacimo na posao zbog kojeg smo ovdeda krenemo od poezije i traenja zlatnih standarda medju njenim najeminentnijim predstavnicima. Poezija je knjievni rod gde svoju iskreiranu ideju i umnu poruku prenosimo usmeno ili mnogo ede pismeno kroz stihove. Pesma,kao stvoreno delo poezije sadri niz stilskih figura,u koju mogu spadati metafora,rima,poredjenje,hiperbole,gradacije...! Poezija je logino i najstariji vid knjievnosti. Bez obzira na epsku genijalnu poetiku,osim genijalnosti dela,ne moemo uzeti u obzir i njihove genijalne stvaraoce,jer ili ih ne znamo ili je njihovo autorstvo veoma sumnjivo. Ne mogu se pozivati i na neke verovatne genije Sofokla,Hesioda,Teokrita,Horacija,Euripida,Lukrecija...jer o njihovom ivotu znamo nedovoljno,tako da se moram drati lirike i to novijeg doba gde su nam pored genijalnih dela dostupni i biografski podaci njihovih autora. Poto je poezija najblia onom boanskom i najblia savrenstvu,ja du ovde obraditi tri pesnika razliitih profila kao zlatne standarde,ali du i redi da ba zbog tog razloga to je poezija sam vrh duhovno- umnog dostignuda,veoma mali broj pesnika je mogao to i da dostigne. Od verovatno stotinu vrhunskih pesnika kroz istoriju oveanstva,koji uopte zasluuju da se nazovu pesnicima,izuzetno mali broj zasluuje epitet genijalnog. Ba zato sam i sam veliki protivnik poeta,jer smatram da pesme moe da pie samo izuzetno[i opet,izuzetno] mali broj ljudi koji su toliko intelektualno,duhovno i emocionalno nadahnuti,da ak mogu i da poverujem u njihovo apsolutno boje nadahnude. Svi ostali koji piu poeziju,ili ele time da se bave,ustvari samo skrnave ovo velianstveno stvaralatvo,i treba im izvesno ukinuti pravo da piu poeziju. Zato je brojka koju sam pomenuo od sto pesnika koji bar neto vrede kroz itavu istoriju ljudskog roda,bukvalna! A samo par njih su i genijalni. Svi ostali[osim tih stotinu,ved odavno pokojnih],trebali bi da spale svoje pesme ili zbirke pesama da ne sramote i ne blate poeziju kao

najuzvieniju umetnost. Ja vas MOLIM da ne piete pesme,osim ako stvarno ne posedujete sve navedene osobine i ako mislite da ste od Boga nadahnuti. Kada vidim ko je sve pisao pesme i izdavao zbirke...meni se naalost,poezija smui. Iskreno,kada mi u ruke dodje neka zbirka pesama,novijeg datuma,ja je odmah,bez i pokuaja itanja ili zavrljaim u kontejner ili ako je zima,zavri u kotlu. Bez ljutnje, prozu moe da pie ko hode,ono vredno de postati i veno,ono sto ne valja-loidemo vatru,ali poeziju ostavite onima koji su u dosluhu sa Bogom. Idemo na zlatne standarde. Za jednog genijalnog pesnika,ivotne okolnosti su najpresudnije. Samo velika patnja moe da napravi dobrog pesnika,samo patnja moe da ga priblii samom Bogu. Pesnik iz patnje crpi sve. I ne samo patnja,pesnik mora da bude bolesni genije,stradalnik u bukvalnom smislu. Bodler,eli i Branko Miljkovic su primeri pesnika koji su osim svoje neverovatne inteligencije i umne kreativnosti,bili ljudi patnje i uznemirenog mozga. Bodlerova udnja za majkom,besparica,nesredan ivot i moralno i psihiko posrnude su nainili od njega tragaocem za smislom,koja se zavrila epohalnim Cvedem zla. P.B.eli...najvedi poetski talenat u istoriji,muen mranim i tmurnim mislima,vodio je tokom itavog ivota uzasavajudu bitku u svojoj glavi,borbu crnog i belog elija. elijev Adonis je najveda napisana pesnika elegija,posvedena jo jednom izuzetnom pesnikom geniju,prerano umrlom Kitsu[da sam imao vremena]. Njegovo genijalno poetsko delo,prekinula je prerana i udna smrt koja je to isto uinila i tredem pripadniku zlatnog standarda poetske genijalnosti,Miljkovidu. Branko je sasvim sigurno najinteligentniji ovek kojeg je ova zemlja do sada dala. I dobro je to mu je ivot u vedim delu podario patnju i unutranju surovu borbu,inae Srbija ne bi imali ni jednog genija u istoriji oveanstva[M.Milankovid je bio moda pred pragom]. Da je poiveo neto due,sigurno bi stekao i ogromnu svetsku slavu,ali ona za genija nije presudna,ak je okonanje njegovog ivota doprinelo itavoj toj misteriji, zvanoj Branko Miljkovid! Kits,Jesenjin,Neruda,Bajron,Lorka,Li Po,Hajne,Prever,Dante,Petrarka,E.A.Po i

naravno H.Ibzen...nema vie! Petnaest genija poezije. Uzalud je budim,Kanconijer, Probudi me,Breza,Nita mi nisi dala,Per Gint...poete,pesme i poetska dela posle kojih oveku dodje da isprazni polovinu kudne biblioteke[oblast poezije] i pokloni je fabrici za reciklau papira. Da ipak ne budem toliko surov prema poetamapostoje ljudi[van onih stotinu] koji su u svom beznaajnom i nikakvom poetskom opusu ipak iznedrili jednu uzvienu pesmu,ali to se ipak u vedini sluajeva odnosi na pisce,velikane proze koji su,eto,pokuali da napiu i po koju pesmupa tako,jednu moram izdvojiti,a to je sasvim sigurno izuzetno genijalna pesma ne ba genijalnog pisca Radjarda Kiplinga-Ako moe. Herman Hese je takodje jedan od proznih pisaca koji je umeo da ubode po koju uzvienu [ne i genijalnu]pesmu,kao i neizostavni Gete. Ipak,dva ubedljivo najveda i najgenijalnija dela poezije nisu delo ruku gore pomenutih-pesma nad pesmama za koju ne znamo ko je mogao biti pisac,pa ak ni da nagadjamoi svakako na prvom mestu Psalmi. Bez obzira to ih jevrejska tradicija podrazumeva kao dela Davida,ni sami jevreji[niti bilo ko],znaju da to nije istina.ne samo to jedan lopov,ubica,prevarant,razvratnik,otima vlasti i tudjih ena nije bio ni priblino uzvien kako ga zamiljamo da bi napisao tako velika uzviena dela,nego su ona nastala hiljadu godina po njegovoj smrti. Ovde ved postoje nagadjanja[kod pojedinih i tvrdnje] da su velianstveni Psalmi delo vie stvaralaca,pre svega svetenika Jerusalimskog hrama.

Proza! I ovaj pojam je kompleksan,pa se moe deliti na grupe,podgrupe i grupe podgrupa... Da se ne bi mnogo gnjavili objanjenjima i podelama,ovde du se baviti iskljuivo romanima i dramama,bez ikakvog vezanja za anrove,mada se naravno,podrazumeva da komedija ili romansa ne mogu spadati u genijalna knjievna dela. Romansa je za poete[ast izuzecima,ima ih i u proznom stvaralatvu] a komedija je za zabavu i oputanje. Samo

tragedija,donekle tragikomika i filozofska drama mogu spadati u genijalna dela. Ovde je konkurencija i za zlatni standard i za genije zaista velika i u velikoj meri moe biti ist subjektivan utisak. Zato du za zlatni standard uzeti samo dva knjievnika[mada ima mesta za neto vie],za koje ne postoje nikakve sumnje kod bilo koga normalnog,da su moda plod mog subjektivnog utiska. To to sam poeziju suzio na samo posebne,od Boga nadahnute umove,ne znai da je lake napisati genijalni roman nego genijalnu pesmu,ved da je aktivator inspiracije i sama inspiracija razliitog porekla. Kod poezije je taj izbor znatno suen,i mnogo tee je dodi do njega,zato je broj i tako mali[relativni,ne apsolutni broj],kod romanopisaca je daleko lake dodi do aktivatora i inspiracije ali je za razliku od poeta potrebna mnogo veda kreativnost. Poto dobrih kreativaca ima dosta vie od dobrih nadahnuda,utoliko i romanopisaca genija ima vie. Zlatni standardi proze...ko? Dostojevski i Herman Hese. Ko misli da greim...izgleda da je toliki baksuz da kada god padne,on padne na glavu! Dostojevski...postoji li uopte neka oblast gde njegov uticaj nije ogroman ili gde se ne smatra preteom. Filozofija egzistencijalizma,psihoanaliza,modernizam...uticao je na velikane filozofije,psihoanalize,slikarstva,knjievnosti,teologije,psihijatrije i psihologije...Frojd,Jung,Vajninger,Nie,Sartr i mnogi drugi...imaju aktivatora inspiracije ba u delima Dostojevskog. Bukvalno pravi predstavnik genijalnosti,sve to treba da poseduje,posedovao je i to u najvedoj mogudoj meri,od inteligencije,preko svih onih pomenutih pojmova ili osobina, pa do ivotnih okolnosti,bile su kod ovog oveka na samom vrhu. Ne postoji osobina u kojoj je bio,neto jai ili malo slabiji...sve je bilo naj. Uostalom, dvadeset dva napisana dela-dvadeset dva genijalna dela. U bilo kojoj rei bilo kog romana,novele,prie ovog pisca,lei genijalnost. Odakle je crpeo nadahnude,on sam kae da zna,iz svoje bolesti,mada je ulogu svakako odigrao i nain ivota. Ali je ipak injenica da religiozna borba u njemu daje bar polovinu njegove genijalnosti. Dvojnik...Zapisi iz mrtvog doma...Mladid...Krotka...i kao kruna stvaralatva i ivota, Brada Karamazovi.

Ne postoji roman ili pria Dostojevskog,gde bilo koji kritiar nije zapisaonajvedi,najbolji,najlepi,najbogatiji...u svetskoj knjievnosti. Kako sam i sam napisao da je genijalnost vrlo problematina za objektivno poredjenjene po oblastima kao i po hijerarhijskoj lestvici,a tvrdim da Dostojevski objektivno jeste najvedi,prinudjen sam da ga stavim van svake konkurencije to se knjievnosti tie...kod opte genijalnosti je jo lake,neka on bude prvi a svi ostali geniji u svim oblastima,kroz itavu istoriju,podele drugo mesto[ili neka se dogovore]. Ba zbog toga,Dostojevskog moemo uzeti kao zlatni standard ne samo u knjievnosti ved i u genijalnosti uopte. Hese je potpuno drugi tip linosti,podjednakog uma i nadahnuda kao Dostojevski,jako filozofski potkovan,ali je teinu radnje prilagodio svakom citaocu. Dostojevskog ne moe svako da ita,a i za samo itanje potreban je jak umni napor,Hese tako iste teke teme i radnje ipak uspeva da spusti na nivo da moe da ga cita i razume[ali ne i da se oduevi] i proseno inteligentan. Ali prilagoditi teko delo svakom itaocu zahteva isto tako veliki napor. Zato je Hese za razliku od Dostojevskog[koji je pisac-filozof],ipak istiji vid knjievnika ali sa podjednakom filozofskom tematikom u svojim delima. Za razliku od Dostojevskog koji se inspirisao religijom,Hese je to isto pronalazio u istonjackim filozofijama,narocito budizmu. Dakle,u principu kod ova dva pisca nailazimo na apsolutno iste genijalne vrline,osim jedne stvari,Hese je ipak imao neto mirniji ivot,to upravo ini tu malu trunicu razlike,kao i to da je filozofiju svojih romana neto vie prizemljivao. Ali dela poput Demjana,Igre staklenih perli,Sidarte,ine ga piscem koji de biti vrlo aktuelan i za hiljadu godina. Uporedilimo ostale dobre pisce sa ovom dvojicom,dobijamo sledede genije i njihova genijalna dela...Bulgakov,Egziperi,Svift,olohov,Servantes,Sartr,Tagore,Gete,Fokner,He mingvej,Igo, ehov,Balzak,Beket,Tolstoj,Kafka i Markes. Ako sam osim ovih osamnaestorice velikana nekoga nenamerno propustio,a jesam sigurno bar jo trojicu,ostavidu vam mesta da dopiete po sopstvenom ubedjenju...imate

irok izbor vrhunskih pisaca koji su na mojoj vagi ipak za jedan gram ostali laki od genijalnosti, Zola,Pukin,Dikens,Dojs,Turgenjev...pa izvolite...! to se tie genijalnih dela,gore pomenutih,da sad ne pravim podugaak spisak,iskoristidu priliku da napiem naslove romana koji su na mene ostavili dubok uticaj...Majstor i Margarita,Mali Princ,Tihi Don,Iza zatvorenih vrata,Proces,Faust[prvi deo,kod drugog dela je toliko ved odlepio da nije za citanje],Don Kihot,Jadnici,Narcis i zlatousti,Zli dusi...! Filmska umetnost! Postoje sporenja oko toga da li se film uopte moe svrstati u ozbiljnu umetnost. Mnogi de redi da jo nije ali de biti,s obzirom da je to vid umetnosti koji je tek u povoju. Moje miljenje je sasvim obrnuto,da je film bio sasvim ozbiljna umetnost ali da to vie nije,niti de verovatno vie biti. Tehnologija je blagodat za ivot ali unititelj svega ostalog[kao i Amerika]. Razvoj tehnologije je nemilosrdna satara koja osakaduje i umetnost i nauku i filozofiju,osakaduje ljudski um. Zato filmsko stvaralatvo koje je imalo potencijal da bude najgenijalniji i najpriznatiji vid umetnosti,jer sadri u sebi sve ostalo,od nauke,preko filozofije do svih grana umetnosti,lagano biva potisnuto ka najobinijoj i najlakoj ne vie umetnosti,nego profesiji,koja slui industriji zabave u nagomilavanju novca. Ali da se vratimo filmu,dok je jo bio ili mogao biti genijalno delo,genijalnog stvaraoca. Od svih uesnika u stvaralatvu filma,dakle,scenarista,scenografa,reisera,kamermana,glumaca...genijalac moe biti samo reiser koji je svoju ideju[a ne tudju],kreirao u potpunosti sam i koristi samo nabrojane uesnike da rade po njegovoj zamisli. Genijalan film ine genijalna tema[i radnja] i genijalni reiser. I niko drugi. Tema mora biti psiholoka drama,filozofski dobro potkovana,jer iskljuivo takva tema moe biti genijalna a reiser svojom matom i imaginacijom,apstrakcijom,inteligencijom,mora radnju filma napraviti da tokom itavog trajanja filma izaziva visoke bljeskove emocija kod gledaoca,bez vedih pauza.Ovde dakle imamo vrlo usku povezanost,genije-

genijalno stvaralatvo,jer je nemogude da dobijemo genijalni film od nekog prosenog ili dobrog reisera,samo zato to je trenutno bio nadahnut. Nadahnude u filmu traje koliko i snimanje celog filma,i zato reiser mora i biti genije. Naalost,u vreme dok je film pripadao ozbiljnoj umetnosti,nismo ba produhovljeni toliko genijalnim filmovima i njihovim stvaraocima. Zato du ovde imati dva zlatna standarda i tri moguda njihova pratioca,tako da de se filmska umetnost zavriti sa pet genija i par njihovih genijalnih dela. I mislim da je to sve to de film dati[od genijalnog] ,dok postoji kao industrija[industrija je namerna i prava re]. Andrej Tarkovski,najvedi reziser u istoriji kinematografije,pesnik filma. Ono to je upeatljivo u filmovima Tarkovskog je da je u njih obavezno ugradjivao i ostale svoje ljubavi,filozofiju,operu,knjievnost i slikarstvo. Sve to udrueno sa njegovom apstraktnom tragikomedijom,emocionalnom dramom i nezamislivom matom,dalo je najgenijalniji i najvedi film u istoriji filmske umetnosti- Rubljov,epski film o ivotu najvedeg ikonopisca svih vremena. I sam ivot Tarkovskog je bio vie nego tragikomian. Uskratidu vas ovde za njegovu biografiju jer bih voleo da pogledate njegov autobiografski film Ogledalo,kao i jo jedno njegovo genijalno delo Nostalgiju. Sada du predi na jedinog oveka u istoriji genijalnosti,koji je svoju genijalnost samo naizgled pokazao kroz prizmu komedije,Felini. Ved sam pisao da je komedija u bilo kojoj oblasti umetnosti,iskljuena iz genijalnog stvaralatva,zbog sasvim razumnih stvari. Ali ako je komedija sazdana na temelju filozofije ivota i psiholoke drame,mogude je napraviti i genijalno delo,ali samo ako ste Felini. Znam da je nagrada oskar-komercionalno,dirigovano nabudena nagrada,ali verujte da u to vreme,nije bila,na nju se tada gledalo kao na Nobela za film. Felini je dobio pet oskara za etiri filma[peti je nagrada za ivotno delo] za najbolji strani film,to je samo po sebi nevidjen uspeh jer ga niko nikada vie nede ponoviti[Siki je vrlo malo nedostajalo]. Ali i pored toga,na Felinijeve filmove ne gledam kao na neto sasvim posebno. Ustvari samo za jedan njegov film mislim[znam] ,da je genijalno delo-genijalnog

autora-Amarkord! Izuzetna [donekle i crna] komedija koja zaista ne moe da vas ostavi ni najmanje ravnodunim,pre svega zbog smeha,ali tek po zavretku filma shvatite koliko je to ustvari izuzetna filozofska i psiholoka drama i ponovo ostajete bez daha. Uz ovu dvojicu,apsolutnih genijalaca i zlatnih standarda filmske umetnosti,izdvojidu jo tri reisera koji su proli testiranje, Vitorio De Sika[etiri oskara-etiri filma] i njegovo umetniko udo od uda u Milanu i jo jedan italijanski reiser,pesnik,filozof i pisacP.P.Pazolini sa kompletnim opusom[Dekameron,Kanterberijske pride,120 dana Sodome,Evandjelje po Mateju,Svinjac...]. Zatim fenomenalni Vim Venders,takodje filozof,slikar,pisac i reiser sa svojim jo fenomenalnijim Nebo nad Berlinom.To su petorica velikana,filmska genija i sasvim sam siguran da de filmska genijalna umetnost i ostati na ovoj brojci. F.Trifo...ao mi je,vrlo malo vam je nedostajalo...kao i vama gospodine Ajzejntajn. Proli smo kroz oblasti duhovnog i umetnikog stvaralatva,koje su kroz istoriju dale na hiljade zaista dobrih duhovnika i umetnika,ali ako elimo da budemo objektivni u pronalaenju genija,i na pravi nain shvatimo pojam genija i genijalnost,nalazimo se na cifri od pedesetak ljudi koji sasvim sigurno zasluzuju taj epitet. Brojka samo govori koliko retko oveka obuzima dah[ili duh] genijalnosti. Ostaju nam jo dve oblasti,nauka i filozofija. Moda de nam u tim oblastima biti lake da ih pronadjemo vie,moda i nede,sudedi po tome da je u umetnosti kao rasipniku genija nismo mogli pronadi. Hajde da vidimo... Nauka! Da bih odmah u startu suzio mogude objanjenje pojma nauke,odmah du redi da u oblast genijalnog,mogu spadati samo prirodne nauke. Drustvene nauke,ne mogu biti genijalne iz prostog razloga to ak i vrhunsko bavljenje njima ne zahteva ni polovinu [za]datih osobina koje sam naveo u prvom delu knjige. Opet,nadam se da se niko nede uvrediti,ne kaem da je fiziar pametniji od istoricara ili geografa,ved samo vrhunski fiziar mora dati mnogo vie svog umnog potencijala ako eli da stvori

vrhunsko delo. Pravniku,Istoricaru..ne treba matovitost ili imaginacija,ne treba ni posebna kreativnost u svom radu[to ne znai da je nemaju]. Dakle,objasnidu kao pojam samo prirodne nauke...logiki argumentovano i sistematizovano znanje ili pokuaj saznanja o injenicama,zakonitostima,uzrocima i posledicama u prirodi,provereno[ili u procesu provere] ili dokazano egzaktnim posmatranjima,eksperimentima ili dobrim razmiljanjem. Prirodne nauke takodje moramo podeliti u podgrupe,radi neto lakeg razmatranja ali samo u one grupe koje mogu izroditi genijalno delo od strane genijalnog tvorca. Ovde se mora naglasiti da savremena nauka poiva na stubovima kolektivnog rada ili kolektivnih radova,to se u neto daljoj prolosti nije ba deavalo,ved su se njom uglavnom bavili pojedinci[to je danas gotovo neprihvatljivo],iz tog razloga u nauci u poslednjih pedesetak pa i vie godina nemamo apsolutno nikoga ko bi poneo ni priblino,epitet genija. Moramo ih traiti u periodu od esnaestog do prve polovine dvadesetog veka. U periodu pre toga,nauka nije bila jasno odvojena od filozofije,trpila je uticaj pogrenih shvatanja crkve i bila evolucijski na niskom nivou. Sve to je nauka dobro dala to je u ovom periodu od nekih 4-5 vekova. Krenudemo od Hemije,preko biologije i njenih grana[biohemija i mikrobiologija,paleontologija,evolucija],do kosmologije i najzad fizike i matematike. S obzirom da je nauka tema koja je malo zahtevnija za shvatanje[kao i filozofija],trudidu se da se to vie pribliim prosenom poznavaocu osnova nauke,nedu duboko ulaziti u naunu problematiku ved su se to vie drati teme knjige,dakle veze neke naune oblasti i njihovih predstavnika sa genijalnodu. Samo jedna napomenato se tie odnosa stvaralac[stvaralatvo]-genijalnost,nauka stoji na prilino klimavim nogama. Dok su umetnost ili filozofija same po sebi takve da njihovi predstavnici moraju da imaju to vie pomenutih osobina,nauka je po tom pitanju manje zahtevna. Ali ipak,da bi neko postao genijalni naunik,mora posedovati sve navedene osobine,medjutim ovde je sutinska razlika u itenzitetu pomenutih osobina,naunici ih injenino poseduju u

neto slabijem obliku nego umetnici i filozofito naravno nije prepreka ka genijalnosti ali je sasvim dovoljna da optu genijalnost moemo donekle da rangiramo,tako bi naunici zauzimali stepenik nie od umetnika ,odnosno dva stepenika nie od filozofa[metafiziara]. Dakle,optu genijalnost,po itenzitetu moemo smestiti na tri stepenika,ispod kojih je prag koji treba predi da bi bili genijalni,a iznad kojih je savrenstvo-Bog. Naravno,izuzetaka[vrlo retkih] ima i u nauci,odnosno medju naunicima,koji su bili sveobuhvatni pa se dodirnuli i umetnosti i metafizike,a samim tim i otili stepenik vie. Ali da predjemo na dalje istraivanje i potragu za zlatnim standardima. Hemija! Nadam se da svi znate osnovnu definiciju pojma hemije,bez obzira koliko vam je drae i zanimljivije bilo da kotrljate olovku po kolskoj klupi od Avogadrovog broja[meni je bar bilo]. Dakle,najprostije,hemija je nauka koja se bavi prouavanjem materije i promenama u njoj,kao i zakonima po kojima se te promene odvijaju. U podelu hemije nedu ulaziti,jer za knjigu nije bitna ali du samo na kratko da se osvrnem na njenu istoriju. Vedina vas zna da je hemija nastala iz njoj srodne grane alhemije,odnosno hemije u kojoj su vrlo udni ljudi a ponekad i vrlo tupavi,pokuavali da od razliitih aromatinih stvari poput kravlje balege,ljudske mokrade ili osuenih crva dobiju zlato ili da od kamena belutka i krilca komaraca dobiju lek za sve bolesti. Neki od tih pokuaja su otili u sasvim drugom pravcu pa su alhemiari pronalazili nove hemijske elemente,to je za pohvalu,a neka su otila u pravcu eksplozije,pa nije bilo retkost videti sumanutog ludaka koji izlazi iz podruma kude i tredi po ulici pokuava da lupkanjem po glavi zaustavi plamen koji je razigrano trepereo po njegovoj kosi,trepavicama i obrvama. Prvi koji je bar donekle uspeo da presee stvar i da pokua da odvoji ito od kukolja bio je Robert Bojl sa svojom knjigom Skeptini hemicar. Od tog perioda,hemija lagano ide pravim putem u smeru prave prirodne i ozbiljne nauke,mada je jo dugo bilo pojedinih udaka koji nisu odustajali od spaljivanja rodjene

kose u pokuaju da dobiju zlato. Za hemiju zaista ne treba neka vanserijska inteligencija,i upravo je to razlog zato de zlatni standardi biti i jedini genijalci u ovoj oblasti...oni su zaista imali vanserijsku inteligenciju i sve potrebno,vezano za genijalnost. Naravno,ko bi drugi to mogao biti osim uda od genijalnosti,Mendeljejeva i njegovog periodnog sistema i neto manje umno sposobnog Lavoazijea[ne i u hemiji],ali koji je kao eksperimentator i logiar kakav se vie ne radja,ostavio oveanstvu zaista mnogo toga. Mendeljejev,uveni ikica sa neurednom Marks-bradom za koga su svi na univerzitetu na kojem je radio mislili da je udareni,ludi naunik. Sve u njegovom ivotu i govori da je on to zaista i bio,ali takvu inteligenciju,matovitost i vizionarstvo,svet nede skoro videti. A o uticaju,ne samo na hemiju,izlino je i govoriti. Periodni sistem izgleda tako jednostavan ali je toliko modan da ono to se ne uklapa u njega,ne postoji[ak i da se pronadje]. Ostaviti toliko praznih mesta na tablici za koje je tvrdio da se po tanom ablonu moraju kad tad popuniti,smatralo se prosto,blesavim...sve dok nisu pronadjeni elementi koji su se tano uklopili u prazna polja[ak i oni vetaki stvoreni]. Gluposti,koje se priaju da je on svoju tablicu elemenata sanjao,prosto su one slatke bajkovite priice,san mu je samo pomogao da pronadje pravi put koji je traio,ali za sve je pre svega zasluan njegov neverovatan intelekt,intuicija, mata i logika. Ko ne bi da mu se ba pripie genijalnost zbog sistema periodnih elemenata,sloide se bar sa mnom da je kao stvoritelj uvene ruske vodke,ipak zasluio to priznanje. ivotne okolnosti koje su pratile ovo Sibirsko udo apsolutno idu uz jednog genijaa one su bile-imao pa nemao. Zlosredni Lavoazije je sasvim sigurno otac moderne hemije. Sa svojim zakonima i eksperimentima definitivno je pokopao alhemiare i udario temelje jedne prave nauke. Treba pomenuti da je imao izvanrednog saradnika u svojoj etrnaestogodinjoj eni,nije uivao samo u njenoj mladosti ved i u njenom izvanrednom intelektu,koja je donekle i dovela do sumnji o njegovoj samostalnosti u genijalnosti. Kako god bilo,ne moramo u zlatni standard uzeti samog Lavoazijea ved moemo i

brani par Lavoazije,jer su zaista bili podjednako i nadahnuto posvedeni hemiji...i dali nam toliko toga to nam danas pomae u razumevanju materije. Naalost po hemiju ali na sredu po francuske pobunjenike,giljotina je pokazala ba na njegovom primeru,da koliko god genijalna glava bila,ne moe da funkcionie bez tela. Ja du po merilima ovih zlatnih standarda,u grupu genijalnih hemiara ipak naknadno uvrstiti i Hemfri Dejvija. A za ostale velikane ove nauke,Avogadra,Bojla,Daltona...ne mogu da se opredelim,jer postoji malo zrnce genijalnosti koje im nedostaje,pa du ih ipak ostaviti na mestu samo vrhunskih hemiara. Dakle,trojka...mala ali odabrana hemijskaekipa. Biologija! Definiciju nauke zvana biologija,bilo bi apsurdno da objanjavam, kao to je apsurdno da neko ne zna ta je to biologija i ime se bavi. Ovde je bitno da pomenem tri[od vie grana] ove nauke,za koje smatram da mogu biti u vezi sa genijalnodu. Medicina[sa anatomijom,fiziologijom,patologijom] ,mogla bi obuhvatiti one koji su dali doprinos razumevanju ljudskog tela, otkridu pojedinih bolesti,njihovim izazivaima ili nainu izleenja,to svakako ima dubok uticaj na oveanstvo i to zaista mora biti delo visokoumnih ljudi,ali poto je medicina zaista preirok pojam,ovo navedeno du obraditi kroz potpoglavlje,biohemija i mikrobiologija. Ostale dve grane koje du obraditi su evolucija[sa genetikom,naravno],bez obzira to evolucija nije zasebna nauka u pravom smislu rei,kao i oblast paleontologije,jer je njen uticaj na razumevanje sveta oko nas veoma znaajan. Zoologiju,botaniku i njihove podgrupe,naravno da nedu obradjivati,jer bez obzira to se i tu trae navedene osobine,ove nauke ili podnauke ne mogu uzeti u obzir,iz razloga-dubok uticaj,ali i pored toga du obraditi na kratko jednu osobu i njegov rad iz ove oblasti,jer je uspeo da preskoi i ovu znaajnu prepreku i ipak obezbedi-dubok uticaj,samim tim i genijalnost. Pa hajde onda da prvo krenem od njega...

Karl Line[Karlus Lineus]! Princ botanike i zoologije,rekao je sam za sebe a ja ga u potpunosti podravam. Mendeljejev biologije,samo to je za razliku od nekih stotinak hemijskih elemenata,Line morao da razvrsta trinaest hiljada vrsta. Neosporno visoko inteligentan i matovit lik,ali je bio pravi primer samosvesti o svojim sposobnostima. Podario nam je savren red,nomenklaturu i savrenu podelu u do tada zbunjujude i haoticne tablice ivota. Slino Mendeljejevu i on je ostavio prazna mesta,koje je trebalo vremenom popuniti,i vedina tih mesta i jeste naknadno popunjena ali je svoju blagu udarenost svojstvenu jednom geniju,potvrdio i praznim mestima za ivotinjske vrste koje ,teko da bi pale napamet i najmatovitijem detetu. Kako god...ovaj velikan biologije je sasvim zaslueno najpriznatiji i najpoznatiji prirodnjak u oblasti botanike i zoologije,kao i taksonom. Biohemija i mikrobiologijaove pojmove sam sastavio[mada nisu ba odgovarajudi], jer mi nije pao napamet nijedan bolji da bih obuhvatio sve ono to elim. Krenudu od otkrida ive delije,to je samo po sebi genijalno delo,znajudi znaaj i ulogu ove mikrobioloke udnovate tvorevine. Otkrio ju je Robert Huk[inae fiziar],uz pomod svog tehnolokog uda tog vremena,mikroskopom koji je uveliavao ak trideset puta,potom je opisao taj pronadjeni mikrokosmos ivota,i izazvao bum. Huk je pored pronalaska i razumevanja delije bio poznat i kao izuzetno uspean teoretiar u mnogim oblastima[fizika,hemija,astronomija,paleontologija...] i isto tako izuzetan pronalaza. Neosporan intelekt i neosporno visoko opte znanje,uz zaslugu za otkride veka,kao i niz fenomenalnih patenata i drugih teorijskih otkrida,zaslueno mu obezbedjuju zlatni standard[pre svega u oblasti mikrobiologije]. Negde u isto vreme jedan obian suknar iz Holadije,apsolutno nauno neobrazovan,napravio je [niko ni do danas ne zna kako],spravu koja uveliava gotovo deset puta vie nego Hukov mikroskop. Naravno,svet koji je on ugledao bio je daleko manji,impresivniji i zanimljiviji od Hukovih otkrida svojim mikroskopom. Gotovo neverovatno,taj

holandjanin je skicirao u detalje svoje pronalaske i isto tako detaljno ih opisivao,da mu je sam genijalni Huk,zavideo. Ovde jasno vidimo primer da informatiko znanje ne igra tako presudnu ulogu u genijalnosti...Holandjanin je posedovao ono mnogo bitnije empirijsko znanje,otroumnost i svesnost da radi neto posebno. Sve je na kraju krunisao spektakularnim otkridembakterije. Samo da je ostao na tome,dovoljno bi bilo da zauzme mesto koje mu zaslueno dajem-zlatnog standarda u oblasti mikrobiologije,ali njegov mikroskop i njegovo oko su videli i objasnili jo mnogo toga...od jednodelijskih ivotinja,preko spermatozoida ...do tkiva i kapilara. Holandjanin Levenhuk,je od suknara i amatera postao lan naunog kraljevskog drutva,doprinosedi svojim radovima tokom itavog svog dugog ivota i okrenuo dotadanje poznavanje i biologije i medicine za 180 stepeni. Ovom oveku zaista treba zahvaliti,jer je zahvaljujudi njemu,spaeno na milione ivota u bududnosti. Naravno,i on je imao dokaze da je blago udaren,jer je u spermatozoidima ugledao male ljude koji se kredu. U ovu oblast moemo takodje kao zlatne standarde staviti i jo dvojicu velikana mikrobiologije koji su takodje spasli oveanstvo od velikih ljudskih gubitka kao i zbog injenice da su nam gotovo udvostruili ivotni vek,Aleksandar Fleming i udotvorni penicilin i Luj Paster koji je Levenhukove male ivotinjice povezao sa infektivnim,zaraznim bolestima i svojim radovima dao znatan doprinos imunologiji. Jo jedna osoba iz ove oblasti,Ed Dener,svakako kao neko koji je povezao sve radove pomenute velike etvorke mikrobiologije i dao nam vakcinu,spada u genije,ne samo zbog vakcine ved i zbog svega onoga to mora posedovati jedan bolesni genije. Na listu bi mogli staviti i jedinog samostalnog dvostrukog nobelovca u istoriji L.Polinga,izuzetnog biohemicara iji de radovi kasnije posluiti momcima i devojci iz slededeg potpoglavlja u razumevanju najizuzetnije pojave u kosmosu-ivota! Da ipak medicina ne bi ostala samo na mikrosvetu,ne treba zaboraviti i da je upoznavanje ljudskog tela kao i sama hirurgija u velikoj meri doprinela ne samo spoznaji ljudskog tela,ved u istoj meri i

produenju ivotnog veka. Naravno da anatome i hirurge ne moemo svrstati ni blizu genijalnosti,savremene ni visokoumnosti, ali svakako da u istoriji imamo oveka koji poseduje apsolutno sve potrebne osobine-Galena,pa demo i njega pridodati odabranima. Evolucija i genetika. Darvin,Volas,Mendel,Mier,Morgan,Votson,Krik,Rozalind Fenklin. O prvoj trojici i njihovim radovima je toliko toga napisano i izgovoreno,da i onaj kome mozak slui samo za odravanje vitalnih ivotnih funkcija,mora da zna neto o njima. Najveda teorija ikada zamiljena,od isto tako tri velika genija oveanstva. Nema potrebe da objanjavam zbog dega njih trojicu uzimam za zlatne standarde u ovoj oblasti,niti ima potrebe da bilo ta vie kaem o njima[o njima sam mnogo govorio u par drugih mojih knjiga]. Ostala petorka je ispala posle prolaska kroz gusto sito genijalnosti koju ini upravo zlatni standard. Mier je otkrio i na grubo objasnio osnov ivota-velianstveni molekul dnk,Morgan je na savren nain razumeo hromozome i sistem nasledjivanja,a preostala dva momka i njihova ne ba omiljena[vrlo mukobanjasta] koleginica,razotkrili su u potpunosti,toliko dugo tajanstveni dnk i njegovu funkciju u potpunosti i dali nam objanjenje kako funkcionie ivot. Frenklinova nam je dala i uveni dvostruki heliks,mada su njene kolege pokuale da to velianstveno otkride pripiu sebi[argument je bio-nedostatak seksipila kod koleginice],na sredu prevara im nije uspela. Naravno,ni jedno od ovih otkrida ne bi bilo mogude, da pomenuti nisu imali mozak za izlobu i nadahnude ravno ,gotovo pesnikom. Paleontologija! Nauka koja proucava razvitak ivota na zemlji. Vrlo kompleksna nauka jer neko ko eli da ga nazovu dobrim paleontologom,mora obavezno da izuzetno poznaje vie grana nauke,biologiju,anatomiju,geologiju,fiziku,antropologiju,evoluciju,istoriju,he miju...uz jo izuzetnije poznavanje nauke o fosilima. Izgleda da ba zbog te injenice nemamo neki poseban izbor genijalnih paleontologa. Ved sam

jednog ranije izbacio iz konkurencije[Kivije], samo zbog jednog jedinog nedostatka-idilian ivot. Kroz celu istoriju paleontologije naao sam samo dvojicu koji su se bukvalno provukli kroz iglene ui u drutvo genija. Jedan od njih je ak i amater paleontolog Mari Diboa i jedan vrsni anatom[moda uz Kivijea najbolji u istoriji] ,Riard Oven. Oven je po svemu-genijenesumnjiva visoka intelektualnost,kreativnost,znanje,matovitost,volja,izuzetno nadahnude...ali i isto toliko nesumnjiva amoralnost,izoidnost i ivotne trzavice. Koliko se trudio da svoju karijeru uzdigne do najvieg nivoa toliko se trudio da ostalim paleontolozima njihovu karijeru upropasti. Ali ovom geniju dugujemo mnogo,od otkrida dinosaurusa do udarenja peata savremene anatomije bilo koje ivotne vrste. Dokaze za pojedine tvrdnje da je bio samo kradljivac ideja,do danas nemamo. Diboa nije bio paleontolog,ali je sasvim izvesno posedovao nadljudsku inteligenciju kao i sve nabrojane osobine,ali jedna je bila ba upeatljiva-intuicija. Njegov rad se moe opisati jednom neto duom reenicom-traio je neto o emu pojma nije imao,neto to nikada nikome nije palo napamet da trai,neto to niko nije verovao da moe da se pronadje,i to na mestu gde to sigurno nije moglo da se nadje,ak i da kojim udom postoji,i na kraju sve uloio u to! Epilog-pronaao ga je! Homo erektus-uspravan ovek ili danas poznat kao Pitekantrop. Doli smo na korak blie danasnjem oveku. to se tie paleontologije,moram pomenuti,jer je nezaslueno zapostavljena,a spada medju najvede paleontologe[bez obzira to je amaterka],jednu,bukvalno devojicu,izuzetno mladu Meri Ening! Nije genijalac[mada je moda moj greh to je nisam uvrstio],ali je toliko toga uinila da moram da joj ovde odam poast! Primetili ste da samo u oblasti biologije imamo najmanje petnaestak genija,to je poprilian skok u odnosu na umetnike i duhovnike,i donekle apsurd. To je sasvim objanjivo,jer se strogi kriterijum morao za nijansu spustiti- stepenik nie,zbog same injenice koju sam ved pominjao,a to je, da

se radi o vrhuncu stvaranja kosmosa-ivotu[i oveku]. Razumevanje ivota se po znaaju i uticaju ne moe porediti sa genijalnim slikama ili pesnicima. ivot je neto posebno i uzvienije od svega ostalog. Drugi veliki razlog zato se kriterijumi moraju spustiti,takodje sam obrazloio ranije-nauka je u pitanjudakle,umetnici,knjievnici,filozofi su na vedoj lestvici genijalnosti od ovde pomenutih. Zato sam malo progledao kroz prste ljudima koji su ostavili dubok trag u ovoj oblasti,ali ne mnogo,moda za jednu,maksimalno dve potrebne osobine i to one koje nisu povezane sa kognitivnim funkcijama. Tako da se ipak mogu smatrati apsolutnim genijima. Neto slino moram i uraditi kod dve poslednje nauke,fizike i kosmologije,jer se one bave neim to je isto toliko uzvieno kao ivot...prirodom ,odnosno kosmosom,koji su postojali i pre ivota i na ijim osnovama je ivot i sagradjen. Takodje,jo uvek smo na polju nauke!

Kosmologija! Kosmologija je nauka koja je spojila astronomiju i fiziku u cilju objanjenja ili bar pokuaja objanjenja nastanka i evolucije kosmosa[kosmogeneze]. Naravno da ne podrazumeva sveobuhvatnu fiziku,ved samo one zakone i postulate vezane za makrokosmos,zbog ega je fizika izdvojena posebno. Astronomija kao grana kosmologije se ne moe ba uzimati u obizir kao genijalna oblast jer je to u principu kosmoloki eksperiment odnosno empirijsko posmatranje kosmosa i njegovih osobina. Ali da odmah predjemo na genije i genijalna dela u ovoj oblasti. Bilo koja teorija ili ak i injenica u oblasti kosmologije nije apsolutno istinita,jer de uvek biti s vremena na vreme uzdrmana ili de se traiti sve detaljnije potvrde. Kosmologija de evoluirati zajedno sa kosmosom,pravoj istini teko da demo se isuvie pribliiti ali one velianstvene ideje i teorije koje izgledaju genijalno i koje bar trenutno piju vodu i donekle su odolele proverama,moramo uzeti u obzir. Astronomiju,ponavljam, ovde nedu obuhvatati,jer astronomi i pored toga to mogu da imaju sve odlike

genijalaca i da izvre uticaj na oveanstvo,jednostavno nisu stvaraoci. Oni jednostavno otkrivaju i daju logino objanjenje vidjenog. To nije ba genijalnost,tako da velikane astronomije i ljude zaista visokog uma poput Herela ili Tiho Brahea nedemo ovde uzimati u obzir-ali postoje dva izuzetka i to samo zahvaljujudi tome to su uz osnovno zanimanje astronoma eleli i uspeli da se dokau i na polju teorije,odnosno kosmologije[J.Kepler i u neto manjoj meri E. Habl]. Kosmolozi su pre svega teoreticari a astronomi mogu samo njihove teorije potvrditi,ili obrnuto da neko astronomsko otkride jedan kosmolog pokua teorijski da objasni. Kosmologija je dala nekoliko genija,Keplera,Galileja,Njutna,Ajntajna,[ovu dvojicu poslednjih du ipak obraditi pod fiziarima],bez obzira to se Njutn uz Galileja moe smatrati ocem kosmologije a Ajntajn je svakako otac moderne kosmologije. Dakle,Kepler i Galilej de ostati u ovoj grupi,a Kepler ak i kao zlatni standard. Uz Keplera jo moemo uvrstiti i Aleksandra Fridmana kao i jednog fiziara kosmologa za kojeg de se mnogi fiziari dananjice pobuniti to je na listiFric Cviki. Ali njihova pobunjenost de biti dokaz da nemaju pojma da razlikuju izuzetnog od genijalnog naunika. Uvrstidu tu jo[ne u zlatni standard ved u genije] i Hojla[i ovde de biti bundija],Gamova,Alfera i Habla,prvu trojicu zbog svih osobina potrebnih geniju i genijalnih radova a Habla zbog izuzetnog empirijsko-intelektualnog doprinosa i uticaja na dananju kosmologiju. Da se vratim standardistima. Kepler...dao nam je nebeske zakone na koje bi sigurno jo poprilino dugo priekali,da njega nije bilo. Gotovo sigurno da su njegove ivotne okolnosti i neverovatna volja i inteligencija bili ono to je omogudilo dahu genijalnosti da udje u njega. Kepler je jednostavno andjeo kosmologije koji je sputen na zemlju da nam objasni kako to funkcionie sunev sistem i gde smo to mi u njemu. Keplerovi zakoni[uz Njutnove] su azbuka kosmologije. Aleksandar Fridman,metereolog koji se zanimao za fiziku i kosmologiju,shvatio je Ajntajna ,bukvalno pre nego to je Ajntajn shvatio sam sebe. Iz tek izbaenih radova Alberta Ajntajna na polju opte relativnosti,Fridman je odmah shvatio kuda oni

vode[Ajntajn ga nije ba razumeo a ni ostali fiziari i kosmolozi],tako da je ovaj Rus vizionar,dao osnovnu teoriju kosmologije pedeset godina pre nego to je ona postala uopte shvadena ,potvrdjena i prihvadena. Fridman je veliki prasak imao u glavi jo dok niko nije ni sumnjao u veni kosmos a jo manje shvatao optu relativnost[mnogi je ne shvataju ni danas]. Danas se Fridman pominje u kosmologiji samo kao tip koji je prvi shvatio nastanak i mogudi kraj kosmosa,i to je sve,jedna reenica. Tuno za zajednicu fizicara i kosmologa dvadesetog i dvadeset prvog veka...ali ja mislim da mu samo zavide. Isti odnos su imali i imaju prema Cvikiju,jo jedan intelektualni i vizionarski gigant koji je shvatio i podario nam neutronske zvezde i supernove,kao i tamnu materiju pola veka pre nego to de ovaj pojam uopte i da se pojavi u kosmologiji,danas tako znaajne stvari,ali ga nisu shvatali za ozbiljno,ak ni kolege i saradnici na univerzitetu na kojem je radio. A znate zato? Zato to je bio surovo nadmen,arogantan,matematiki neznalica i voleo da radi sklekove gde god i kad god stigne. Smatrali su ga naunom,ne ba inteligentnom budalom,isti oni koji de na kraju postati naune neinteligentne budale,ne samo zbog takvog stava prema ovom geniju. Nita bolje nije proao ni F. Hojl,protiv koga su fiziari lobirali da ne dobije Nobelovu nagradu samo zato to je bio veiti buntovnik i kontra. A da nije njegovog genijalnog rada[za koji bih mu ja zaslueno dao tri Nobela] danas bi jo uvek stajali na toj istoj prepreci ka velikom prasku koju je upravo genijalni Hojl preskoio, a svi fiziari dobro znaju,da prepreka takve vrste ne bi ni do dananjeg dana bila preskoena. To to je do genijalnog reenja doao u pokuaju da obori teoriju velikog praskapa tazar neki Nobelove nagrade za fiziku nisu dobijali zbog idenja izmeta golubova i masakra nad njima[?]. Jo dva genija[zaboravljena i od svojih kolega] Alfer i Gamov koji su najzasluniji to danas veliki prasak ima potvrdu da se zaista i zbio[uz jo niz genijalnih radova iz oblasti kosmologije ]i zbog ijeg neshvatanja su oni pomenuti upravo istili izmet golubova[ali i dobili nagrade], kao i neverovatni Habl,jedini ovek kojem se[sa zakanjenjem]

Nobelov komitet javno izvinio zbog nedodeljene Nobelove nagrade. ovek koji je od sidunog svemira napravio beskonano veliki,koji je dokazao teoriju irenja kosmosa,dao uveni Hablov zakon i odredio starost svemira! Ovde bih jo pomenuo Kopernika,kojem je nemogude odrediti umne sposobnosti jer zaista ne poznajemo njegovo stvaralatvo osim genijalnog De Revolutionibus-a. Vrlo verovatno da je posedovao genijalnost u sebi,ali poto nemamo direktne potvrde,nedemo ga staviti na listu,uz napomenu da je ostvario toliko dubok uticaj na oveanstvo,da mu na tome vedina genijalaca moe pozavideti. Dakle,imamo osam genija kosmologije,gotovo duplo manje nego biologa. Ali saekajmo,fizika je ipak usko povezana sa kosmologijom,mozda demo izjednasiti ili ak i prebaciti listu genija iz oblasti bioloskih nauka. Fizika je nauka o svojstvima prirodnih pojava i tela,kao i o interakcijama koje vladaju izmedju njih. Fizika spada u osnovnu prirodnu nauku iz koje su gotovo sve ostale nauke pustile svoje grane[ovo se odnosi i na drutvene nauke]. Dakle,fizika je uz optu filozofiju-SVE! Ne postoji oblast koja je ne podrazumeva u svom korenu, niti moe bilo ta biti znaajnije od fizike[nekada je takav epitet pripadao filozofiji sa filozofijom prirode i metafizikom,to de nadam se,vrlo brzo ponovo biti,zato sam filozofiju i ostavio za kraj ovog poglavlja]. Ovde zaista nedemo imati mnogo muke oko izbora zlatnih standarda kao i onih genijalnih fiziara koji im se mogu pridruiti posle testa uporedjenja. Prvo mesto,zna se...veliki Isak Njutn! Zatim Faradej,Ajntajn i Hajzenberg. Isak Njutn,kao to smo ranije rekli,pravi primerak jednog genija,jer sadri sve potrebne osobine i to na ba ekstremnom nivou[kao i Dostojevski]. Dao je fizici i matematiciPrincipiu a u njoj etiri fizika zakona,na kojima se temelji sve to funkcionie na zemlji i na ijim osnovama vetaki sateliti krue svemirom i odlaze na najudaljenije predele sunevog sistema. Dao nam je optiku,mehaniku,dinamikudao najbolje teleskope,matematiku analizu, a uz sve to je bio i veliki filozof

prirode. I sve je to uradio za neverovatnih osamnaest meseci. Eto,toliko se bavio naukom. A da bi dokazao svoju bolesnu genijalnost,provodio je vedinu vremena pokusavajudi da se domogne zlata iz budkuria u loncu na vatri,bavio se prorocanstvima,i zabijao sebi debele igle duboko u oi,cito da vidi ta de mu se desiti. Faradej,jo jedan vizionar bez premca. Ne postoji oblast fizike u koju nije zavirio stotinu[moda i mnogo vie] godina unapred. Prorokovao je kvantnu mehaniku,specijalnu teoriju relativnosti,savremena deavanja u kosmologiji...a na pitanje Engleskog kralja prilikom svog uvenog izvodjenja eksperimenta-a u emu je korist od toga?,odgovorio je...ne znam,ali sam siguran da de vaa drava kao i sve drave na svetu nekada najvie puniti budet novcem,upravo zahvaljujudi ovome! I bio je naravno u pravu,danas svaka drava upravo najvie puni svoj budet zahvaljujudi proizvodnji elektrine energije. Faradejova inteligencija je prevazila sve mogude granice. Mata,intuicija,kreativnost su mu jo uvek nedostine za bilo kojeg oveka kroz istoriju. Kao i Njutn,sve do jedne osobine je imao,za velikog genija,i kognitivne ali i one religijske,karakterne,moralne...ivotne okolnosti ,donekle,idealno surove. Osim to je gotovo otac elektrine energije,dao je neverovatna otkrida iz oblasti elektromagnetizma i hemije[narocito elektrolize]. A zamislite,Faradej je bio samo zanatlija,knjigovezac,amaterski fizicar i hemiar,ali je sam stekao obrazovanje na kojem bi mu pozavideli svi akademski fiziari zajedno. Uostalom,i od svojih kolega je proglaen za jednog od najvedih fiziara svih vremena. Engleski kralj mu je davao titulu ser-a,titulu viteza i mesto predsednika kraljevske akademije,to je Faradej odbio,ne zbog skromnosti ved to je bio lan jedne stroge hridanske sekte,koja je zabranjivala svojim vernicima poasti bilo koje vrste. ta redi za uvenog ika Alberta a da vedina to ne zna. Da ulazim u njegovu specijalnu i op[tu relativnost,rekao sam da nedu komplikovati knjigu suvom fizikom. Dovoljno je redi da su ove dve teorije prodrmale svet iz temelja i Ajntajnu donele takvu slavu koju su doivljavali samo Bitlsi na svojim koncertima. Opte tue za kartu vie na

predavanjima ovog velikana,prepune dvorane i padanje u trans kada ga vide...to se u nauci vie nikada nede ponoviti[u muzikoj umetnosti se desilo kod Vagnera]. Dve teorije relativnosti po genijalizmu su gotovo dostigle teoriju evolucije. Zanimljivo,Ajntajn za njih nije dobio Nobelovu nagradu,a zasluio je deset. Nobela je dobio ipak za jo jednu veliku stvar,fotoelektrini efekat,temelj kvantne fizike! Dao dokaz za postojanje molekula...i na kraju kao po pravilu da se dokae bolesna genijalnost,drugu polovinu ivota protradio da pronadje takozvanu teoriju svega,totalno se pogubivi iz realnosti. Dok je Ajntajn tradio ivot i gubio vezu sa stvarnim svetom,jedan drugi fiziar je upravo postavljao teoriju koja de jo vie uzdrmati svet[ali i Ajntajna] i naglavake okrenuti i zdrav razum i logiku. Svet fizike[i svet uopte] vie nikada nede biti isti. Imao je nezavisne pomagae u toj oblasti,mnogi su se bavili tom novom fizikom i doprineli potresu ali je jedino on-Verner Hajzenberg,eleo i shvatio da mora da u to upetlja i filozofiju. Zato je za razliku od ostalih istinskih genijalaca kvantne fizike,Hajzenberg uvrten u zlatni standard,jer je znao da fizici treba pomod od filozofije[koja ni do danas nije dola]. Hajzenbergov princip neodredjenosti je prvi od dva stuba savremene fizike i kosmologije[drugi je opta relativnost]. Nedu vas zamarati ta je princip neodredjenosti ni kakvi su to udni i apsurdni postulati kvantne fizike,ali du ovde pomenuti genijalne fiziare koji su doprineli njenom razvoju i neshvatanju. redinger,Plank,Born,Bor,De Brolji,Dirak! Pomenudu i one genijalne fiziare ,pre kvantne epohe,Radeford,Marija Kiri,Kevendi,Maksvel. Sad moemo da saberemo,dvadeset dva genija u oblasti fizikih nauka,trenutno rekord,po oblastima. Ali kompletna nauka je dala etrdesetak genija i jo de im se pridruziti i est matematiara. Mozda de ovaj rekord biti ugroen od strane filozofa,mada je borba neravnopravna zbog velikog broja naunih disciplina,ali videdemo,prvo da obradimo matematiare.

Matematika! Mala ali i najstarija oblast ljudskog duha dala je poprilian broj umnih ljudi. Ovde uopte nije teko odrediti ni genijalce kao ni zlatne standarde. Jednostavno,zna se ko su velikani matematike i apsolutno svi i ulaze u zlatni standard,jer su dali apsolutno isti doprinos. Da krenemo...zanimljivo je da o prvom velikom filozofu i prvom velikom matematiaru[i filozofu] znamo mnogo vie istorijskih injenica od svih filozofa i matematiara stare ere,zajedno. A oni su iveli pre dvadeset i est vekova. Tales i Pitagora. Naravno,Talesa ostavljamo za oblast filozofije ,a ovde zadravamo velikog Pitagoru sa Samosa. Ovaj,kako ga je Mlodinov nazvao Antiki hipik,najmanje zasluge ime za uvenu Pitagorinu teoremu,koja je ved odavno bila poznata,on joj je samo priao sa druge apstraktnije strane,a nju je i sam stvorio i prvi koristio-matematicku apstrakciju. To je ono to je Pitagoru i nainilo genijalnim. Uzdigao je matematiku sa zemlje u nebo i u um! Sasvim dovoljno. Na kraju krajeva on je i kum ove oblasti[inae je kumovao i filozofiji]. Genijalno delo Pitagore je dakle apstraktna matematika,ali je svoju genijalnost pokazivao ne samo u matematici ved i u filozofiji koju je gradio na ovoj oblasti[broj je sve,poelo;arhe]. Ako bi Pitagorinu filozofiju preobratili u 21 vek...shvatili bi da mnogo ta moemo da uzmemo za ozbiljno. Pitagora kao izuzetna intelektualna,harizmatina i genijalna figura,vrlo brzo je doao do svojih sledbenika i osnovao tajno[i religiozno] drutvo,kojem je matematika bila bukvalno sve-pravo boanstvo. Za odavanje matematikih tajni,kanjavalo se smrdu! Pitagora je svoju popularnost veto iskoristio da jo vetije promovie svoje navodno boansko poreklo,i za malo u tome nije uspeo. Ali su na osnovu njegovih pokuaja neki drugi uspeli i postali ili bogovi ili sveci[u hridanstvu,pogotovo]. Pitagorejstvo je delovalo neverovatnih hiljadu godina i pored velikih progona od strane Vizantije. Arhimed je na slededi genije,ali mislim da osim pominjanja njegovog imena,nema potrebe da bilo ta vie napiem...osim,eto...da je podigao matematiku na najvii mogudi nivo,koji narednih dvadeset vekova nede biti nadmaen...i da nije dao da mu

se diraju krugovi. Sada sledi jedna genijalna osoba koju moram uvrstiti po genijalnim radovima na dva mesta,ovde u oblasti matematike ali i kasnije u oblasti filozofije. Rene Dekart. Ujedinitelj broja,prostora i oblika...kartezijanski koordinatni sistem. Matematika je postala daleko razumnija nauka i mogla je da crteom prikae ak i ono to je samo suvom apstakcijom moglo biti obuhvadeno-prostor. Odlino poznavanje matematike,pomoglo mu je u svom kockarskom zanatu ali je daleko vie pomogla oveanstvu da se priblii neem daleko uzvienijem. Gaus...jo jedan velikan koji je imao bukvalno onakvu biografiju kakva je bajkovito pripisana Mocartu,ali kod Gausa to nije bila bajka. Niti su mu roditelji bili posebno pismeni,niti su bili ona vrsta roditelja koji bi pokuavali da svoje dete pre vremena opismene. Naprotiv,njegov otac je imao viziju da mu sin postane odlian kopa kanala. Bez ikakvog povoda,gotovo dvogodinje dete je samo sebe ne samo opismenilo ved i nauilo matematici. A onda sledi slina pria kao kod Mocarta,otac je od deteta genija napravio cirkusku atrakciju. Ali za razliku od Leopolda Mocarta koji je bar gurao sina da napreduje,Gausov otac nije odustajao od ideje da im mu dete poraste i ojaa, postane kopa kanala. Gausa je tokom itavog ivota pratio nesredan ivot,a to se tie same matematike,za neverovatne posledice koje de ga pratiti,sam je kriv. Dutljivost,povuenost i veliko poverenje u prijatelje,kotade ga gubljenja epiteta moda najslavnijeg i najgenijalnijeg oveka koji je hodao zemaljskom kuglom. Sreda,pa su mu radovi kasnije pronadjeni,pa se slika o Gausu geniju donekle ispravila. Gausova nova matematika je bila isuvie nadahnuta da bih mogao da poverujem da su Lobaevski i Boljaj do nje doli nezavisno. Bar da nije postojala prijateljska veza izmedju ove trojice,pa da nekako i poverujem,ali kako god,Gaus je ipak prvi potkaio do tada nedodirljivog Euklida i napao trodimenzionalni prostor. Njegov rad ,dovrio je jo jedan genijalni momak iz susedstva,Riman...i napokon je matematika dovedena do savrenstva,a Ajntajn dobio u Rimanu i Gausu svoje dobre vile koje su mu dale

mogudnost da zavri svoj epohalni rad. Riman,inae Gausov djak i naslednik,ima slinu biografiju kao i Gaus[po pitanju genijalnosti],samo to je par godina kasnije uradio ono to je Gaus sa tri. Pomenudu jo jednog genija matematike,Minkovskog,oveka koji je objasnio matematiki Ajntajnovu specijalnu teoriju i uveo novi pojam prostorvreme,odnosno pokazao da postoje etiri dimenzije. Poankare,Hilbert,Ferma...ostali su u situ i zaista im je malo nedostajalo da prodju ovo sito genijalnosti,i to pre svega zbog ivotnih okolnosti,ali naravno,ostaju velikani moderne matematike i umovi za pamdenje. Sest genija matematike...sve ukupno,nauka je dala etrdeset i est genija,ali du naravno ostaviti mesta za bar jo etiri naunika,jer je ogromna verovatnoda da sam nekoga opet nenamerno propustio,tako da du njihov broj izjednaiti sa brojem genijalnih umetnika i duhovnika. Zajedno,daklestotinu genija. Ali sad nailazimo na poslednju oblast,koja jeste daleko kompleksnija po pitanju podoblasti,medjutim kako jedan filozof mora da se bavi svim oblastima filozofije,jer ne postoji ist ontolog,logiar,epistemolog,etiar,aksiologtako da nemamo ni specijalne filozofe kao to to imamo kod umetnosti i nauke, ali po broju genijalnih ljudi i genijalnih radova,ne zaostaje ni najmanje za njima,naprotiv! Ovde jo moram pomenuti da de pod pojmom filozofije biti i obuhvadena nauka zvana psihologija,nedu ih razdvajati,jer ima koren u filozofiji i apsolutni je deo nje. Filozofija! Ovu disciplinu ljudskog duha sam s namerom ostavio za kraj i s namerom du je neto ire obraditi,jer ni u jednoj oblasti koja moe da proizvede genijalno delo i da podari genijalnogu osobu,nema toliko ni genijalnih dela ni osoba kao u filozofiji. Drugo,da bi se neko uopte mogao nazvati genijem,bez obzira da li je umetnik ili naunik,mora biti i filozof. Medjutim postoji jedna oblast i u filozofiji koja se mora bar donekle dodirnuti,makar okrznuti ako govorimo o genijalnosti[ne samo filozofa]-

metafizikaniko ne moe da zaslui epitet,ne samo genija, ved i visokoumnog i uzvienog, ako je u potpunoj svadji sa metafizikom. Zaista su retke discipline koje u svom imenu nose tako uzviene pojmove kao to su ljubav[filos] ili mudrost[sofia]. Naravno,re-mudrost u ovoj kovanici,podrazumeva najiri mogudi smisao te rei. Kao i re ljubav,koja se moe prevesti i kao strasno teiti ka neemu ili voleti. Kao i za matematiku,kovanicu-filozofija ,prvi je upotrebio Pitagora,nazvavi sebe filosofosem,odnosno ljubiteljem mudrosti. Jo redje su teorijske discipline koje imaju tako dugu tradiciju kao filozofija,samo matematika i rana astronomija. I na kraju,iz filozofije su proizale gotovo sve budude i prirodne i drutvene nauke. Filozofija zvanino vodi poreklo iz stare Grke i estog veka pre nove ere,pa tako ima tradiciju dugu preko dve i po hiljade godina,zaista velianstvena istorija ljudske misli. Medjutim,to svakako ne znai da je tada po prvi put ili odjednom nastalo filozofsko miljenje iz niega. Prve postavke i postupci filozofskog razmiljanja nastali su daleko ranije i na sasvim drugim mestima...Egipat,Persija,Indija,Vavilon...ali razlika je u tome to takva filozofska miljenja nisu bila oslobodjena onog mitskog,religioznog ili umetnikog u njima,tek u staroj Grkoj filozofija je uspela da se oslobodi ove meavine i da se izdigne u cito umnu oblast koja ima kritiki,teorijski i racionalniji pogled na svet. Filozofija kao disciplina nema svoju tano odredjenu definiciju,bez obzira to su mnogi pokuavali da je daju[ili ak misle i da su uspeli]. Od Platona,preko Aristotela,Epikura,Hegela,Hajdegera,Goldmana i ostalih filozofa i njihovih definicija,danas nita nismo blie konanom i ispravnom pojmovnom izrazu filozofije. Objanjenje je vrlo logino,ne samo zbog toga to je filozofija najkompleksnija disciplina ljudskog uma,ved ne postoji disciplina u kojoj vlada toliko malo slaganja u pogledu odredjenja sutine same te discipline. Svaka filozofska kola,pravac ili znamenitiji pojedinac u ovoj oblasti,pristupaju definisanju pojma filozofije,nastojedi da pri tome ostanu

dosledni svojim polaznim pretpostavkama i osnovnim principima. To,naravno ,dovodi do drugaijeg shvatanja sutine same filozofije. To nije posledica nekog nedovoljnog saznanja,nesporazuma ili poslovine sklonosti filozofa ka osporavanju,kritikovanju ili preterivanju,ved je to posledica nemogudnosti da se iz raznorodnih polaita dodje do istog ishodita. Zato je sasvim normalno da u filozofiji nema opteprihvadene vaede definicije iste. Istina je da ova raznolikost sasvim zbunjuje ljudski um,koji bi u svemu hteo da pronadje vrste i nepromenjive kriterijume,ali tako neto ne moe da mu prue ni egzaktne nauke,a jo manje jedna toliko kompleksna,sveobuhvatna i duhovno uzviena nauka poput filozofije. to se genijalnosti tie,utoliko bolje...upravo joj ta raznovrsnost,osporavanja,nerazumljivost,kritike,spekulacije ili protivrenosti ,uz specifinost osnova i cilja same filozofije,daje sa pravom naziv-pravo porodilite genijalaca i genijalnih radova. Lino filozofiju vidim kao strpljivo,metodino,umno traenje istine o univerzumu,ivotu i samom oveku[i drutvu],pa du je kroz takav pristup i povezati sa mogudim genijima i genijalnim delima ove oblasti. Nedu dakle idi u onu filozofiju pre Antike, a i sam ovaj period du vie obraditi zbog samog znaaja u nastanku ove discipline,nego zbog filozofskih genija tog doba. Genijalnih dela u ovom periodu zaista imamo i to u velikom broju ali su nam opirnije biografije koje bi pomogle u ocenjivanju ivotnih okolnosti,karaktera,moralnosti ili nekih drugih specifinih osobina genija zaista oskudne ili nepouzdane da bih se due zadrao na ovom periodu. Mada,ved sam pominjao,s obzirom na doba o kojem se radi a na osnovu istog u drugim oblastima,kod antikih filozofa imamo daleko vie dostupnih i proverenih podataka. Tako da du ipak uspeti da od moda zasluenih tridesetak genija te epohe[verujem da ih je najmanje toliko bilo] ipak nekako izdvojim njih desetak,pa ak pojedine i u zlatne standarde. Za razliku od ostalih,gore obradjenih genija i njihovih dela,ovde nedu prvo izdvojiti zlatne

standarde,pa prema njima naknadno pronalaziti ostale genijalce,ved du krenuti hronoloki[sa filozofijom mora tako],a posebno du naglasiti koji su mi to zlatni standardi u glavi bili. Pa da krenemo... Tales! Vrlo bogati trgovac iz grada Mileta na obali male Azije,koji je napustio svoje zanimanje a sav steeni novac uloio u sticanje znanja[zamislite danas tako neto...pa ne moete,naravno]. Obiavi itav istok i Egipat,gde se upoznao sa matematikom,astronomijom i tamonjim filozofskim razmiljanjima,vrada se u rodni grad i postaje prvi filozof u istoriji u pravom smislu te rei. Nezadovoljan mitolokim objanjenjima sveta,napusta takvu priu i pokuava da objasni postojeci poredak u prirodi kao niz posledica nekih realnih uzroka. Postavlja prvo pranaelo[uzrok svih stvari,njihov poetak i kraj],i pronalazi ga u vodi. Da nita drugo nije uradio[uzevi u obzir i to da je bio daleko od istine i da je bio u apsolutnoj svadji sa apstrakcijom],ovo je dovoljno da se Tales nazove genijem,jer treba imati u vidu gde,kada i u kakvim spoznajnim okolnostima je iveo. Na stranu to to je bio odlilan matematiar,to je dosegao do stadijuma mudrosti,to je Pitagorin uitelj i to je uticao na jo dvojicu velikana filozofije,Anaksimandera i Anaksimena...kao i to da je bio jedan od takozvanih sedam mudraca,to nema toliki uticaj da u njemu vidimo genija koliko injenica da je shvatio gde moe da lei istina ili tanije-gde ne moe da lei. Dakle,Tales moda nema sve potrebne osobine,odnosno nismo sigurni,jer je i pored poprilino bogate biografije ipak to period od pre 2600 godina,ali to de vaiti za sve genije helenskog doba. Anaksimander ide na ovu listu iz drugog razloga,kao to je Pitagora prvi uveo apstrakciju u matematiku,Anaksimander je jo pre njega to uradio sa filozofijom,pa postaje sa razlogom rodonaelnik apstraktne filozofije,koja tek tad dobija onakav oblik kakav de imati sve do dananjih dana. Pitagora je slededi genije,ali s obzirom da je ved delom obradjen u oblasti matematike,ovde du ga preskociti. Dalje,u ovom takozvanom kosmolokom razdoblju filozofije u

Elejskoj skoli nisam pronaao filozofe genijalnog kova,bez obzira to je filozofija u tom periodu doivela vrhunac apstrakcije helenskog perioda,pre svega zahvaljujudi izuzetnom misliocu i filozofu koji je na samoj granici genijalnosti-Parmenidu, i donekle Zenonu. A onda sledi strahovit skok,ka prvom zlatnom standardu genijalaca filozofije,Heraklitu. ovek koji je aktuelan bukvalno kroz itavu istoriju filozofije. Ne postoji genijalni filozof koji u glavi nije imao bar delid Heraklitovih stavova,a mnogi od njih bi potpisali i sve Heraklitove fragmente[Hegel,Sokrat,Platon]. ak,tvrdim...Heraklita i njegove principe[ne obavezno iste i sve]mogu ubaciti u obavezne u postulatima svih bududih genijalnih filozofa. Ko Heraklita nema u glavi,nije ni ozbiljan filozof,a o genijalnosti moe samo da sanja. Heraklit nema samo veliki uticaj na filozofe,ved i na gotovo sve budude religije,na umetnost[knjievnost pre svega],a evo,pokazuje se u dananje vreme i sve vie i na prirodne nauke. On je po tom osnovu,moda i najvedi vizionar u istoriji oveanstva. Sa tri genijalne reenice,nije morao vie nita da uradi[a uradio je zaista mnogo toga,samo ono to znamo],da bih ga proglasio genijalnim. Razbio je zdravorazumsku sliku sveta,a njegove umne vizije o univerzumu kao dinamikom procesu,tek danas postaju vrlo aktuelne. Takodje,i po ivotnim okolnostima i karakteru,dokazuje svoju genijalnost. Posle ovog velikana genijalnosti,za Leukipa,Demokrita ili Empedokla,mogao bih redi da nisu imali srede ali Anaksagora je ipak uspeo da se provue u drutvo genijalaca,pre svega to sa njegovim dolaskom u Atinu i pod njegovim uticajem nastaje veliki uspon filozofije koji se zavrava velikanima uma i duha Sokratom,Platonom i Aristotelom. Drugo,vezano za Anaksagoru,jeste njegovo seme stvari-nus[um],koji predstavlja prekretnicu u filozofskom pogledu na svet. Ovde se zavrava dominacija kosmolokog razdoblja i dolazimo do takozvanog antropolokog razdoblja,teiste je prebaeno sa kosmosa na oveka. Sofisti su ga zapoeli,ali na jedan potpuno pogrean nain,tako da osim pominjanja Protagore i Gorgije,koje bih svrstao u samo dobre filozofe,ostali nisu

vredni pomena,bar vezano za ovu knjigu i njenu temu. Antropoloko razdoblje se zavrava jednim filozofom koji svakako spada u genije filozofije,bez obzira to je biografija tog oveka jo uvek ogromna nepoznanica za nas,tako da nismo sigurni da li je polumitska Platonova tvorevina ili je zaista bio ono[i onakav] kao to to Platon govori u dijalozima. Naravno,u pitanju je Sokrat. O njemu kao i o Aristotelu je suvino govoriti u smislu potvrdjivanja njihove genijalnosti,tako da du ih,naravno,uvrstiti sasvim zaslueno u to drutvo ali se nedu baviti njihovim opstepoznatim[bar za umnonormalne ljude] delom. Isto vai i za Platona,ali poto njega uzimam i kao zlatni standard,malo du se osvrnuti na ono to ga pre svega ini genijem. Sa Platonom poinje kratko sistematsko razdoblje u filozofiji[zavrsava ga Aristotel],ali sa njim dobijamo daleko vie,idealizam,kao ontoloko stanovite,sa kojim se danas opet sve vie susredemo,kao i neto to je prvi put upotrebio Heraklit a Platon[Sokrat] doveli do savrenstva-dijalektiku ili dijalektiko saznanje,koje de biti paradigma sve do Hegelovog doba. Pored svih genijalnih >dijaloga< ovog velikana,moram istadi njegovu zamisao idealne drave[Drava],koja za mene inae nikada nede predstavljati utopiju,ved jedino mogude drutvo koje vodi ka blagostanju. Platon je imao jo jednu prednost nad ranijim filozofima,bio je i mudrac. Dakle,stara Grka nam je podarila osam[sa Pitagorom] genija i dva zlatna standarda,ali ponavljam,broj bi sasvim izvesno bio daleko vedi da je njihovo stvaralatvo i ivot bio dostupniji i istoriarima i istoriarima filozofije. Sada dolazimo do onog dela filozofije koje nazivamo helenistikom[ili helenistiko-rimskom],koja obuhvata period od pada Atine i velikih osvajanja Aleksandra Makedonskog pa sve do poetka srednjeg veka,dakle period od gotovo hiljadu godina. Gledano kroz prizmu filozofije,od smrti Aristotela pa sve do kraja novoplatonizma. Ovaj period nije ba ispunjen genijalnim stvaraocima a ni nekim posebnim genijalnim delima,iz razloga to se ova filozofija uglavnom bavila stvarima koje su bile adekvatne vremenu u kom je nastala-praktinim stvarima ivota. ovek bez

oslonca,osamljen i u vakuumu koji je nastao slomom opteg dobra,nije ba naprezao mozak o svemu,poput dokonih filozofa Antike,ved je iskljuivo razmiljao kako uprkos sveoptoj pometnji i nesredi,uman ovek moe dostidi ataraksiju[duevni mir]. U ovom periodu se pojavljuju pet neto jacih kola filozofije, vredne pomena...epikurejska,stoika,nova akademija,skeptika i novoplatoniari,ali ni jedna ne moe da se pohvali genijalnim filozofima[u pogreno vreme su delovali],mada je naravno bilo velikana filozofije i u tom periodu,i bilo bi lepo da se pomenu. Epikur,nijansa je odluila da ne bude na ovom spisku genija i to samo zbog istog materijalizma,da je neto ranije ili kasnije rodjen,bio bi moda i genijalan filozof jer potencijal je sasvim sigurno imao. Od njegovih sledbenika i naslednika,niko vie ne zavredjuje panju. Kod stoika,pa trojica bi bila vredna epiteta odlinih filozofa,ali daleko od genija,Zenon,Seneka i Epiktekt. Skeptika kola sa vrednih pomena Pironom i Sekst Empirikom koji su ostavili traga i za poimanje dananje filozofije pa i nauke,skrenula je u apsolutnu krajnost i ini mi se da je opti antiki raspad kod ove kole ostavio najdublji trag po pitanju kvara na umu. Nova akademija jo gore stoji sa velikanima filozofije,oni ih ustvari i nemaju,uz neke, neto boljih pokuaja od filozofa,Karneada ili Arkesilaja,nita drugo nisu ponudili. Novoplatoniari kao da su osetili totalan krah filozofije i poetak mranog doba srednjeg veka pa su poslednji trzaji da vrate filozofiju pravom putu,donekle i uspeli. Dali su mnogo velikih imena,pomenudemo Filona,Plotina,Porfirijusa,Prokla,Plutarha...! Da ipak ovaj milenijumski period ne bih ostavio bez i jednog genijalca,zaista,dugo sam vagao i na kraju ipak u spisak venih ubacio Plotina[mada je bila otra borba sa Epikurom,ba otra]. Sada,zanimljivo,ulazimo lagano u mrani srednji vek[za sve,ne samo za filozofiju] ali kontradiktorno,tu nailazimo na neto vedi broj velikih umova ove oblasti,pa ak i poprilino genijalnih. Naroito se to odnosi na period apologeta,odnosno ranu patristiku i na neke drne trzaje pojedinih sholastiara,koji su uspeli da prokrijumare i u takvim uslovima,neke

odline filozofske ideje. Tertulijan je pronikao u samu sutinu religioznosti ne na klasian apologetski nain[kao Origena]ved meajudi i kombinujudi religiju,filozofiju,etiku,kosmologiju i psihologiju. Kao izuzetan mislilac,ostavio je duboke korene u zapadnoj filozofiji i narocito uticao na kasnije filozofske stavove Avgustina,Paskala,Kjerkegora i Jaspersa. Njegove uvene verske paradokse,iskoristili su kasniji teolozi u odbrani religije na pitanja za koja zapravo nisu imali odgovore. Zato mu je i pripisana uvena maksimaverujem jer je apsurdno,koju ustvari nije nikada izgovorio ali na dobar nain opisuje sutinu njegovih razmiljanja i filozofije. Ono to ovaj genijalni mislilac jeste napisao i time uvrstio veru na temelju paradoksa je-sin boji je raspet i mi se ne stidimo iako je to sramota. I umro je sin boji,to je sasvim pouzdano ali je besmisleno. I posle sahrane je vaskrsao,to je nesumnjivo jer je nemogude. Genijalne tri redenie[ima ih jo,naravno],iz kojih jednostavno curi velicanstveni um i intelekt. Najzad,Tertulijan je prvi razotkrio Aristotelovu filozofiju u negativnom smislu,za ta mu odajem posebno priznanje. Moda ovaj genije nije zbog oskudnosti biografije ba za zlatni standard ali njegov sledbenik svakako jeste, Aurelije Avgustin,prvi pravi hridanski filozof. O njegovom ivotu i delu se zna sasvim dovoljno da bi smo ga uvrstili u velikane filozofske misli. Ono to je dovelo do genijalnog stvaralatva Avgustina,je zapravo injenica da je ponikao iz najbolje antike tradicije a zavrio preko manihejstva u samoj sri hridanstva. Zaetnik je renesanse nekoliko vekova pre nego to je i nastala. Manihejstvo i platonizam koji je zastupao i na kraju napustio,kasnije se pokazalo samo prividno,naime,jasno je da ova dva pravca lee u samoj osnovi njegove hridanske filozofije, sve do njegove smrti. O umnim sposobnostima Avgustina,nema potrebe govoriti,jer Ispovesti sasvim dovoljno govore o tome. Posle ova dva genija,rane patristike i poetka sholastike,ponovo sledi jedno muno umno zatije od nekoliko vekova u filozofiji,pre svega zahvaljujudi otroj dogmatici crkve i opasnosti da se istoj suprotstavi. Uz par bezuspenih pokuaja vizantijskih filozofa,da se upiu u drutvo

velikana,zapad evrope je bukvalno tonuo u potpuni umni mrak. Mali trzaj jednog velikog filozofa jedanaestog veka Anselmusa,kao da je nagovestio da de neto, krupnim koracima, krenuti putem stare slave filozofije. Najzad,u slededem,dvanaestom veku dolazimo do jednog filozofa koga moemo po svemu nazvati genijalnim,Pjera Abelara. Abelar je romantinim duama poznat i prema svojoj ljubavi prema Heloizi,ali ih je zlosredna sudbina rastavila,a smrt opet spojila...s obzirom da je sve to zaista snano ostavilo traga na ovom filozofu,nije iskljueno i da je uticalo na njegovu kasniju filozofiju[naravno,ne direktno,ali na njegove filozofske poeme,da]. Upravo iz njegovog autobiografskog dela Istorija mojih nesreda,kao i uvenih prepiski sa Heloizom i pesama,vidi se taj uticaj ali i visoki knjievni dar koji je posedovao kao i univerzalnost njegovog duha. to se filozofije tie,nedu vas opteredivati njegovim stvaralatvom ali du pomenuti ne samo da je genijalno[Da i Ne,Dijalektika...],ved se prvi usudio da dirne tamo gde ne treba i to u najnezgodnije vreme...suprotstavio se autoritetu crkve,koja je tada imala filozofsku maksimu-verujem da bih razumeo! Njegova promena ove crkvene maksime u razumem da bih verovao,kotala ga je ne samo ekskomunikacije ved i kastriranja[zbog Heloize] i tamnice. Ipak,koliko god delovao kao hrabar ovek i zbog svoje tajne ljubavi[zabranjene] i zbog smelosti da se usprotivi crkvi,Abelar je ostao u istoriji zabeleen kao ekstremni patoloki slabid i kukavica. Iz ovog perioda moemo jo pomenuti Skotusa,Lulusa i Lombardusa koji se mogu smatrati genijalnim umovima ali im je stvaralatvo bilo ispod tog nivoa[najvie zbog straha,razume se],pa ih nedu uvrstiti na listu. Slededi koji zasluuje mesto na njoj[bez obzira to ga lino ne bih stavio,ali po svom pravilniku moram, je svakako Toma Akvinski. Drugi Aristotel kako su ga zvali savremenici je svakako zasluan za upumpavanje razuma u religiju,i za postavljanje preko potrebnog mosta izmedju znanja,odnosno spoznaje i vere. Ne sme se zaboraviti ni njegovo genijalno delo Summa theologica,jer spada medju deset najznaajnijih i najumnijih dela filozofije. I to se tie sholastike i

srednjeg veka,to je otprilike sve od genijalaca,mada du pomenuti i neke filozofe ili uitelje ivotne filozofije tog doba koji zasluuju ako ne mesto medju genijalnim,ono bar medju velikim filozofskim umovima Albertus Veliki,Francisko iz Asize,Bonaventura,D.Skotus,R.Bekon i najzad Viljam Okamski,koji ini granini prelaz ka renesansi i poetka borbe slobodnog uma u pobuni protiv sve nemilosrdnije ali i umno otupele i sve umornije sholastike. Ponovo se vradamo filozofiji koja trai smisao ivota van sholastikog tradicionalizma i ovekovo novo mesto u svemiru. Iako prvi i najvedi udar protiv crkve ini Nikola Kuzanski,njega nedu uzeti u obzir zbog par stvari koji ne karakteriu genija ali,eto,pominjem ga kao inicijalnu kapislu renesansne filozofije. Ustvari,Kuzanski je kod sebe imao dva kljua...jednim je zakljuao kapije srednjeg veka a drugim otkljuao kapiju preporoda i reformacije. Petrus Ramus,i pored ne ba zavidnog stvaralatva,ipak u svojim -dijalektikim podukama, obznanjuje svoju visoku umnu sposobnost i genijalnost ali i obznanjuje jo neto bitnije,krenuo je u konaan obraun sa crkvenim Aristotelom i sholastikom i to na tada izvanredan nain,prirodnom logikom i prirodnim sudom. Jo nekoliko filozofa ovog doba[iz raznih podruja filozofije] vrednih svake panjeGasendi,Paskal,Erazmo Roterdamski,Makijaveli,Mor,Kampanela i velianstveni Francisko Suarez bili su vrlo blizu ulasku u odabrano drutvo[pogotovo potonji] ali sam se na osnovu zadatih parametarai zlatnih standarda, ipak odlucio za Lutera,Bemea i Bruna. Martin luter je bio monah i verski pripovednik koji se zalagao za povratak hridanskim korenima,vradanje transcendentalnom Bogu i izbacivanje filozofije i religiozne nauke[sholasticke teologije] iz same religije. Tako da ga vie posmatram kao pravog apologetu,a ne kao filozofa,koji je od hridanstva hteo da napravi,upravo-hridanstvo. Koliko god veliki njegov um bio i koliko god da je zaista bio u pravu,shvatio je na kraju da nita nede uspeti da uradi ako ne uvue i deo filozofije u priu. Tek tada mu je polo za rukom da ne samo obezbedi ogroman broj sledbenika ved i da zaista napravi reformaciju u

velikom delu tadanje crkve. Energican poziv crkvi i vernicima da se vrate svetom pismu i osporavajudi autoritete papi,episkopima i saborima,odjeknuo je irom zapadne evrope. Reformacija je vrlo brzo obuhvatila ne samo crkvu ved i same ljudske misli. Ali kao i svaki genije morao je da svoju genijalnost bolesnimpotezima i da pokae...od svoje poetne ideje,kreacije i puta kojim je krenuo,zavrio je na sasvim pogrenom cilju,kao potpuno zalutali i izgubljeni putnik. Jakov Beme,obudar po profesiji ali i filozof diletant i veliki mislilac. Nije toliko prihvaden od sveta filozofa ali je ostavio mnogo dublji uticaj od vedine njih. Njegovo delo-Aurora,koje je uz jo par traktata objavljeno za njegovog ivota,izazvalo je mnoge kritike,to je dobro za jednog filozofa-pisca poetnika. Medjutim,po Bemeovoj smrti pronadjeno je jo dvadesetak njegovih knjiga,koje su objavljene tek krajem sedamnaestog veka u Holandiji. Osporavanje informatikog znanja i odbacivanje uenih autoriteta,najvie je doprinelo da se ovaj filozof ne shvati u potpunosti. Medjutim,u njegovim poznijim radovima,naroito u genijalnom delu-Mysterium magnum,moglo se naidi na sve ono to je karakterisalo ovog oveka i njegovo filozofsko razmiljanje. Samoukost i protivljenje sticanju znanja,dovele su do nekih zaista smenih stavova Bemea,pogotovo po pitanju istorije filozofije ali u istim tim spisima nailazimo na mnogo ozbiljnih tema koje savladava upravo svojom genijalnodu,pa mu tek kasnije mnogi filozofi daju epitet fantastinog filozofa i vizionara. Njegovo uenje se neverovatnom brzinom irilo zapadnom evropom i stekao je ogroman broj sledbenika. Uticao je svojim delima snano na nemaku klasinu filozofiju,naroito na elinga i Hegela. Bemeov ivot i njegovi aktivatori inspiracije su posebna pria,jo od detinjstva doivljavao je izuzetne duhovne ekstaze,verujudi da u tim terenucima sam Bog boravi u njemu. Djordano Bruno...ivotna pria ovog buntovnog Italijana je zaista za posebnu knjigu,moda bi Istorija mojih nesreda daleko vie odgovarala biografiji ovog filozofa nego Abelara. Ali o tome,kad dodje vreme...da se vratim njegovoj filozofiji. Spojio je u svom uenju sve ono to je i trebalo da

bi doao do istine...i hridanstvo i panteizam,kosmologiju,nauku,metafiziku,antropologiju,elemente onoga to de kasnije biti poznato kao evolucija...i zakljuio kroz teoriju neto to mi tek danas otkrivamo uz pomod neverovatnih nebeskih teleskopa. Mnoge njegove stavove,nauka je potvrdila a zaista nemamo pojma kako je on u to doba do njih uopte mogao dodi. Zbog tvrdoglavog branjenja svog principanezavrenog kosmosa[to je bilo tano],zamerio se teolokom zavrenom kosmosu,to ga je uz branjenje heliocentrinog sistema na kraju stajalo lomae,sa koje je sa jednim-da mogao da se spase,ali je ostao dosledan,i izgovorio,po meni jednu od najuvenijih reenica u istoriji-Moda vi s vedim strahom donosite ovu presudu,nego to je ja primam! Dokazalo se da je i to bilo tano! Sa ovim velikim genijem,zavravam period renesanse,reformacije i srednjevekovne prirodne filozofije. Ulazimo u novo doba ili novovekovnu filozofiju,koja de istu dovesti do gotovo samog vrha,zahvaljujudi ponovnom vradanju temelju-spoznajnih modi, i dati najvede genije u ovoj oblasti. Ali odmah na poetku ove epohe filozofije,nastala je otra podela medju filozofima. Jedni su tvrdili da su spozajne modi u ulima[empiristi] dok su drugi osporavali takvu tvrdnju i verovali da je spoznajna mod u razumu[racionalisti]. Empiristika filozofija,bez obzira to je u to doba delovala loginija i primamljivija i donosila sasvim neto novo u odnosu na dotadanja filozofska razmiljanja,pa je ak pustila deo korenja duboko u dvadeseti vek i uticala na mnoge filozofe i budude filozofske pravce,ipak,sa dananjeg gledita i filozofije i nauke,ja je ne bih svrstao u ozbiljan filozofski pravac. Jeste dala zaista velike umove,F.Bekona,D.Loka,T.Hobsa...kojima nedostaju dve do tri G-osobine,da predju sam prag genijalnosti. Nasuprot njima,u racionalistikoj opciji imamo gotovo sve same genijalce,bez obzira to se i racionalizam nije pokazao kao ba uspena metoda spoznaje. Dakle,empiriste du preskociti i idem ka prvom geniju,i to zlatnom standarduR.Dekartu. Dekart je jedina osoba koja je svesno ila u kolu da bi uio da ga pogreno ue. Da bi na kraju kolovanja proveo jo dve godine u uenju

besmislenog zanimanja,zvanog-prava. Ali ono to je bitnije od svega,slobodno vreme[a imao ga je malo,s obzirom da je ustajao u podne a nodu obino pijanio i kockao se],provodio je ueci ono to je voleo,matematiku i filozofiju[iz kreveta,naravno]. Zatim je malo doao sebi,,napustio nodni ivot u Parizu i odluio se na jo gluplji potez,da ode dobrovoljno u vojsku. I to dva puta, na dve razliite strane. Medjutim,to se na kraju pokazalo kao izuzetno dobar potez jer ne samo to nije opalio ni jedan metak,nego je imao toliko slobodnog vremena da se apsolutno posveti svojoj matematici i filozofiji prirode. Takodje je sa vojnim jedinicama mnogo i putovao,to mu je dosta pomoglo da se upozna sa raznim kulturama,umnim ljudima i raznim filozofskim razmiljanjima. Posle vojevanja,Dekart se vratio svojim ranijim porocima ali se i sasvim ozbiljno posvetio filozofiji i matematici. Nije imao mnogo ni razumevanja ni simpatija prema bilo kojoj umno-duhovnoj disciplini antike Grke pa i helenistikom periodu,pa je otro napao i njihovu matematiku ali i vedinu filozofa. Nedu vas ovde muiti njegovom suvoparnom filozofijom,osim to du redi da je po uticaju skoro ravna Heraklitovoj,Platonovoj ,Aristotelovoj,Kantovoj ili Hegelovoj. Gotovo svako delo mu je genijalno,od rasprave o metodi do principa filozofije. Naravno,crkva je odmah reagovala,jer su pojam razum i religija bili jo u svadji,i zabranila sva njegova dela. Dekart je napisao est velikih dela,i svakako da bi ih napisao mnogo vie da nije umro mlad i da nije bio jedan izuzetno plaljiv ovek. Taj strah je naroito pokazivao kada je crkva u pitanju,pa je zbog te injenice vrlo malo objavljivao i to tek po nagovoru drugih. Glave mu je dola hladna i vlana klima vedske[uvek je bio slabog zdravlja] gde je bio uitelj mlade kraljice Kristine. Dekart je bio izuzetno lenj ovek i zaista je ustajanje pre dvanaest asova za njega bila nodna mora,medjutim Kristinina naredba je bila jasna:-u pet ujutru da si kod mene!!! Moda je i ovo menjanje stare navike i ranojutarnji dolasci po ledenoj hladnodi u dvor,za njegova od malena nena pluda bila ubitana,ko zna ta bi nam ovaj veliki genije jo podario. U svakom sluaju,opte je

pravilo da se periodi filozofije kod istoriara filozofije uvek dele na-filozofiju pre Dekarta i filozofiju posle Dekarta. B.Spinoza...jo jedan zlatni standard,jevrejin po poreklu,rodjen u tadanjoj Meki slobodne misli,Holandiji. Bavio se medicinom,matematikom i filozofijom. Nematina ga je uvek pratila u ivotu,medjutim i kada je doao do vedeg novca,izgleda da nije ba imao obiaj da plada svoje dugove[Jevrejska krv]. Zbog te zaboravnosti i nije bio ba omiljen gradjanin tadanjeg Amsterdama. Ali je zato svetu podario svoj velianstveni um, pa verujem da su znali koliko de slavan biti,tadanji trgovci,kafedije i berberi bi mu oprostili sve dugove. Jo jedan od retkih koji su svoju filozofiju[ovoga puta metafiziku] iveli. Danas najpoznatiji po najirem mogudem filozofskom objanjenju panteizma,medjutim treba pomenuti da je Spinoza bio iroko obrazovan i da je podario velika dela u mnogim oblastima,uostalom njegova najgenijalnija dela su Etika i Teolosko-politiki traktat. Da ne bih sa filozofima produio ovu knjigu daleko van planiranog,ostavljam zanimljivog Spinozu i odmah prelazim na slededeg genija i opet zlatnog Lajbnica. G.V.lajbnic je jedan od onih koji su veoma rano u detinjstvu ved umnogome poznavali mnoge nauke,a narocito filozofiju,matematiku i prava. Najmladji Dr. u istoriji[uz Vajningera],sa samo 21 godinom. Tvorac matematike analize[uz Njutna],napisao je veliki broj filozofskih spisa od kojih su najmanje tri genijalna-Rasprava o metafizici,Teodiceja i Monadologija. Zanimljivo da je Labnic za ivota bio izuzetno cenjen ali je njegova slava tako brzo splasla,da je njegova smrt ostala nezapaena ak i u rodnoj zemlji. Medjutim,posthumna slava je vrlo brzo vradena,tako da danas Lajbnic ima zaista posebno mesto u istoriji filozofije. Takodjeopet romantinim duama poznat kao ljubavnik u zabranjenoj vezi sa udatom Sofijom arlotom,koja mu je i bila velika inspiracija u ivotu i stvaralatvu. Ovde bi jo trebalo pomenuti Volfa i Berklija,koji nisu genijalci ali su u onom krugu visokih umova kojima je malo nedostajalo da prekorae prag genijalnosti. Sledeci genijalac ovog vremena je D.Hjum,kot koji je zavrio epohu

empirista i racionalista tako to je obe,vrlo pametno, ubacio u ko skepticizma. Shvatajudi da se iz ulnog[iskustvenog] ne moe pouzdano nita tvrditi o prolosti niti se egzaktno moe predvideti bududnost,a jo manje je to mogude iz racionalistikih spekulativnih metoda,nije mu preostalo nita drugo nego da zakljui da sva saznanja,izuzev onih koja se matematikologiki mogu potvrditi i opisati empirijskim injenicama,treba odmah odbaciti,jer su obmana. Ovako razmiljanje presudno je uticalo na zaetnika nemake idealisticke filozofije I.Kanta i na poetak takozvanog kritikog razdoblja. U ovom periodu javlja se jo jedan filozofsko-oportunistiki pokret-prosvetiteljstvo,koje to se filozofije tie ima jedan sasvim suen prostor delovanja i lino ga smatram[ne u svim delovima] kao smetnju brem filozofskom napretku,ali je imao vrlo veliki i vaan uticaj na neke drutvene nauke i celokupnu politiku tog doba. to,opet ne znai da su predstavnici ovog pokreta bili filozofi nieg reda,ali Monteskije,Dalamber,Holbah,Lametri...ne spadaju u filozofe posebno visokog uma,to se ne moe redi za Rusoa i Voltera koji i pored pogrenog pristupa,svakako jesu bili genijalni filozofi. Ustvari,prosvetiteljstvo je osim u oblasti prirodnog prava i drutvene organizacije,za koja im treba odati veliko priznanje,u svemu ostalom[narocito po pitanju religije] imali izuzetno besmislen pristup. Zato Rusou za doprinos gore opisanim valjanim stvarima i Volteru kao izuzetnom misliocu i umu u mnogim oblastima,sledi mesto medju genijalnima. Pretrao sam preko prosvetiteljstva jer nas eka velika etvorka nemake idealistike filozofije,i veliki skok ljudskog uma kroz filozofiju svesti i samosvesti,Kant,Fihte,eling i Hegel. Ova etvorka ,naravno,zaslueno ide u genije,a Kant i Hegel i u zlatne standarde. Trebalo bi iz ovog perioda pomenuti i Jakobija i legela kao ne ba genijalne ali umove koji su imali dosta uticaja na ovu filozofiju. Imanuel Kant,osniva nemake klasicne filozofije i potpuno novog pogleda na svet,svoja razmiljanja je pre svega zasnivao na temelju dva principa,Njutnovog zakona prirode i Rusoovog zakona ljudske prirode i od njih stvorio

obrazac modernog naunog miljenja. Ipak Kant nije imao tako dobar start u poetku,kao to se misli. Da nije bilo Hjuma,teko da bi imali i Kanta,koji se tek sa Hjumom trgnuo iz dremea dogmatike i krenuo ispravnijim pravcem. Kantova genijalnost lei u tome to je pokuao[donekle i uspeo] da pronadje ispravne puteve ka saznanju,prekidajudi dotadanje naine koji su leali u otkrivanju uzroka zablude,ved krede u potragu za odgovorom ta je uopte istinsko saznanje. Ono to je zanimljivo kod Kanta i to ga ini jednim od najvedih filozofa je jedno-ali...naime,Kant uvek svojoj prethodnoj tezi suprotstavlja antitezu. To njegova dela ini malo konfuznim i nerazumnim ali Kant je upravo onaj tip genijalnog filozofa koji potvrdjuje osnovno pravilo filozofske genijalnosti-biti nerazuman i pisati toliko nerazumno,da ponekad ni sam ne zna ta si hteo da kaes![Naravno,ovo vai samo za one koji imaju i ele neto pametno da kau,puko namerno teko razumljivo blebetanje koje nema veze sa bilo im,ne spada u genijalnost ved u debilizam]. Zato genijalni Kritika citog uma i Kritika praktinog uma i spadaju medju one najtee knjige filozofije ali je u njima reeno neto to samo najuzvieniji i najnadahnutiji umovi mogu da izgovore. Fihtea i elinga sa njihovim subjektivnim i objektivnim idealizmom preskaem[inae jesu genijalni],da bih zastao kod slededeg zlatnog standarda,Hegela. Sa Hegelom i njegovim apsolutnim idealizmom,nemaka idealistika filozofija dostie svuju najviu saznajno-teorijsku zrelost. Njegova filozofija se zasniva na jednoj reenici-pre istine saznanje ne saznaje nita istinito! Dakle,nije mogude ispitati mod saznanja pre uputanja u sam proces spoznaje,jer bi to bilo podjednako apsurdan potez,kao to je onaj iz poznate grke prieo oveku koji je hteo da naui da pliva pre nego to udje u vodu. Hegel ne eli da mirno,poput Kanta, stoji pored obale i posmatra svetski tok zbivanja,mudrujudi o tome da li je njegovo saznanje uopte mogude. Hegel je mislilac koji hrabro skae u mutnu Heraklitovsku reku i pliva ka istinskom saznanju. Hegelovom umu[priam o umu ,ne o genijalnosti],jedino je ravan Heraklit i Platon. Fenomenologija duha,Logika i

Enciklopedija filozofskih nauka,su dela koja kao i kod Kanta trae neverovatna nadahnuda i jo neverovatniji um. Hegel je imao jako mnogo sledbenika i potovalaca jo za ivota,medjutim posle njegove smrti,dolo je do dubokog neslaganja u shvatanju Hegelovog uenja izmedju njegovih uenika tako da se stvaraju dve struje Hegelove postfilozofije,desno i levo hegelijanci[mladohegelijanci] iz kojih de se neto kasnije u zavisnosti da li je oponirano, nadovezujude ili usavravajude,razviti vie filozofskih grana koje de voditi filozofiju sve do danasnjih dana,pa ak i u bududnosti. Iz oponirajude struje,razvijaju se naturalizam,iracionalizam,egzistencijalizam,pozitivizam,filozofija ivota i drugi pravci,s druge strane imamo marksizam,humanizam,novomaterijaliste i novomarksistike sledbenike,Lukaa,Kora,Rozu Luksemburg,Bloha,Gramija,Froma,Adlera,Markuzea,Horkhajmera...! Krenudu od naturalizma i jo jednog genija,koji je ,priznajem,jedva preao taj prag-L.Fojerbaha. U osnovi Fojerbahove filozofije lei naturalizam-shvatanje sutine prirode bez spekulativnih uzleta u transcendentno,odnosno van njenih okvira,odnosno da miljenje postoji zahvaljujudi bivstvu a ne bivstvo zahvaljujudi miljenju. Kao i antropocentrizma,odnosno stava da je ovek kljuar svih brava sveta[religije,uma,prirode...]. Fojerbah oba stava objanjava metafizikim stavovima[to jeste genijalno],bez obzira to je vie materijalistiki orijentisan i maksimalno mogude bei od spekulacijazbog takvog kontraverznog pristupa trpi napade mnogih tadanjih filozofa[vedinom filozofa u pokuaju]. Jedini koji je napao Fojerbaha a smatram ga genijem je Karl Marks,ali ne zbog samog sukoba sa Fojerbahom, ved zbog sasvim drugih stvari. Fojerbah je mesto medju genijima zasluio pre svega zbog njegove teorije religioznog samootudjenja[mada je borba protiv toga,vrlo sumnjiva],kao i zbog svog filantropskog humanizma,ime je uticao na formiranje mnogih pokreta pod imenom istinski socijalizam. Kada je Marksova genijalnost u pitanju,tu imamo,to se stvaralatva tie dve stvari kojima dokazuje svoju genijalnost[uz neosporno ispunjene ostale

uslove],teorija otudjenja i njegova kritika religije. Obe ove teorije[naroito o otudjenju],objanjavaju velike probleme oveanstva,naroito danas aktuelne,na najbolji mogudi nain. Zanimljivo je da je Marks,pogotovo na ovim prostorima najvie omrznut ba zbog njegovog stava prema religiji i njegove iz konteksta isupane reenice da je ista opijum za narod,ne shvatajudi da je Marks od svih filozofa kroz istoriju najbolje sagledao religiju,da je bio protivnik njenog ukidanja i da je istu smatrao neophodnom. Za razliku od ostalih filozofa i pravaca,koji su na sasvim pogrenom mestu traili i uzrok religije i jo pogrenije sagledavali mogudnost kako da se suzbije,Marks je priao najblie istini to se tie i izvora i njenog prevazilaenja. Takodje,genijalna teorija otudjenja je potpuno istinita,i ja ne vidim da tu ima bilo ta sporno i nejasno ak i kod najtvrdokornijih idealista. Oni koji su oskrnavili i zloupotrebili njegovo uenje[to je Marks i predvideo],poput realsocijalista, Staljina i ostalih komunistikih imbecila oveanstva i jesu najvedi krivci zbog kojih Marks ne zauzima tako visok poloaj u oima bivih socijalistikih drava. Nasuprot njima,kapitalizam ga ceni ali ga se boji kao samog djavola. Od Marksovih sledbenika,vredno je jo pomenuti Dj.Lukaa,Bloha i Markuzea koji nisu genijalni ali su svakako vrhunski umovi. Sada ulazimo u period savremene filozofije i tek ovde nas eka itava plejada genijalnih filozofa. Pravac,nazvannovokantovci,nije iznedrio genijalne filozofe,ali je dao jednog izuzetnog mislioca-Vindelbanda. Sledeci pravac u filozofiji je filozofija ivota[sa svojim podgrupama],koja nam daje dva genija,openhauera i Niea. Ono to je zanimljivo u vezi openhauera je to da je estoko osporavao i optuivao jednog od najvedih filozofa do tada,Hegela. Ali nije samo osporavanje i optuivanje u pitanju,radili su to mnogi filozofi,ved jezik kojim je to openhauer uradio,nazvavi Hegela-arlatanom koji je svoje besmislice prodavao za besmrtnost. Pri tom ga optuivi da je Hegel jedan nepismeni i dosadni dokoliar,koji je od filozofije napravio sluavku,i da sada treba svi da se potrude da filozofiji vrate dostojanstvo i da rehabilitiraju istinu. Pod

uticajem Kanta,Platona,Getea i ponajvie itocnjacke filozofije i religije,stvorio je jedan sasvim novi pogled na svet. Njegovo glavno i najgenijalnije delo-Svet kao volja i predstava,izazvalo je ogromnu panju,ne samo u filozofskim krugovima. Mada se jo kod Dekarta javlja ideja da se svet javlja samo u obliku nae predstave,kod openhauera taj stav zauzima centralno mesto u njegovoj filozofiji. openhauer razumu suprotstavlja volju i ak je proglaava za poelo i apsolut,s obzirom da nema uzrok i osnovu. Takav stav je naravno pogrean ali u filozofiji ivota,svakako da ima smisla. openhaueru svakako ne moemo osporiti ni jednu genijalnu osobinu,jo manje uticaj na bududnost filozofije i ljudske misli,ali je od svih filozofa jedini[uz Bemea] znao da izgovori po neku strahovitu besmislicu,da ne kaem glupost,to mu ipak ni malo ne umanjuje genijalnost,ved je naprotiv potvrdjuje. Fridrih Nie...takodje jedan od predstavnika filozofije ivota,i to jedne njene grane koja se zove nihilizam. Nieova dela su uz openhauerova,najitanija dela devetnaestog veka[ne samo u filozofiji]. Nieov-Natovek i njegova kritika religije je toliko obradjivana opta tema,pa je[trebalo bi] poznata i ljudima koji nemaju veze sa filozofijom,odnosno svima onima sa solidnim poznavanjem opte kulture,pa ne bih vie gubio vreme na Nieovo filozofsko razmiljanje,ved bih preao na Egzistencijalizam i njegovog osnivaa[uz Dostojevskog],Danskog Sokrata-Serena Kjerkegora,oveka vanserijskog uma i svakako jo jednog zlatnog standarda genijalnosti u filozofiji. Osim to je svojoj verenici Regini dao najuveniju korpu[i najemotivniju] u istoriji ,ovaj veliki Danac svoju filozofiju egzistencije poinje pobunom protiv Hegelovog apsolutnog idealizma. Filozofi [odnosno profesori filozofije,razlika je ogromna] kau da su na Kjerkegorovu filozofiju najvie uticali nemaki romanticari i eling,to je besmislica nastala upravo povrnim posmatranjem ivota ovog filozofa[to je ono to je najtunije,jer takve greke eto prave]. Na filozofiju vedine filozofa[i umetnika] uvek najvie utiu- ivotne okolnosti,dakle bez poznavanja biografije stvaraoca,ne moemo shvatiti ni njegova dela. Na Kjekergorovu

filozofiju je najvie uticao njegov odnos sa ocem[pa ak i odnos sa Reginom],a nemaki romantiari su mu samo dali pucanj iz startnog pitolja. Osim naglaska na to da je u osnovi njegove filozofije bila ontoloka pretpostavka da je sluajnost sutinski atribut bivstva,nedu dalje ulaziti u njegovu filozofiju. Kjerkegor je,naravno,imao par zaista genijalnih dela[a moda i sva],poput-Ili-Ili,Pojam straha,Strah i drhtanje,Filozofske mrvice,Brevijar...i upravo su te kategorije poput straha,patnje,krivice i smrti...bile teme njegove filozofije[to ba i nema veze sa filozofijom nemakih romantiara,zar ne?]. Ostavidu ovog velikana i njegovu filozofiju egzistencije,da bih samo usput pomenuo par drugih pravaca i filozofa,koji nisu dali nita posebno[ima izuzetaka],sve dok se egzistencijalizam po drugi put[bilo je i tredeg i etvrtog] ne vrati tamo gde treba,u glave visokoumnih ljudi,odnosno filozofa. Pozitivizam...u vrlo kratkom periodu od nekih pedesetak godina u vedini prirodnih nauka desile su se krupne promene i velika otkrida. Poevi od matematike i Rimana,Lobaevskog,Kantora,zatim fizike i Faradeja,Maksvela,Herca,Dula,preko Hemije i Mendeljejeva do evolucije i Darvina,Mendela,Volasa. Sve to nije moglo a da ne ostavi traga i na duhovnu misao tog vremena,pre svega na filozofiju. Dobili smo optiku,elektricitet, magnetizam,termodinamiku,prve maine...sve kao posledica istraivanja putem fizikalizma,matematizma i hemije,odnosno oslanjanjem na konkretno znanje steeno na empirijski nain. Kao posledicu ovih otkrida,razvija se industrija i trgovina,pa je takozvano pozitivno znanje,dobijalo sve vedi znaaj i sve vie pristalica. Za razliku od idealizma,pozitivizam u prvi plan ponovo izbacuje nauke[i prirodne i drutvene]koje se razvijaju na nauno-prirodnim metodama. U to vreme,moda se i nije moglo razmiljati u nekom drugom pravcu,prvenstveno zbog velikog industrijskog buma i shodno tome razvojem nekih novih drutvenih nauka. Ali gledajudi sa dananje distance,totalno pogrean pravac i apsolutno krivo shvatanje i nain razmiljanja. Ali ne moemo neto posebno kriviti tadanje filozofe,osim da

im malo zamerimo to su nas unazadili za dobrih stotinak godina,nenamerno,naravno. Ali je injenica da nisu ni dali neka velika imena filozofije,moda Spensera ili Konta,kao neto malo vede umove ili sjanog Hartmana,koji je za nijansu promaio genijalnost,ostali su svi filozofi u pokuaju. Sledeci pravac-neokriticizam,gde apsolutno ne vidim nikoga koga bih ak i pomenuo kao vrlo umnog,pa neohegelovstvo sa umovima[ne genijalnim]poput Bakunjina,Kroea i Krenera...zatim pragmatizam koji je po meni kao pravac, potpuno zalutao u filozofiju. Empiriokriticizam sa E.Mahom,kojem je takodje malo nedostajalo da predje prag genijalnosti,potom kritiki realizam sa mnogo promaenih filozofa ali i jednim genijem D.Santajanom i njegovim jo genijalnijim delom Sfere bivstvovanja...zatim opet jedan neodredjen pravac koji vedina filozofa[profesora] stavlja pod filozofiju ivota-part 2,sa dva genija Diltajem i Frankom. Analiticka filozofija je ved malo vie umno odskoila u odnosu na prethodnike,pa nam je dala jednog velikog Mura ali i dva genijalca Rasela i izuzetnog Vitgentajna sa fenomenalnim,najuzvienijim, Traktatusom,da bi napokon doli do fenomenologije[koja i danas traje] i koja vie spada u psiho- filozofiju,sa jo jednim genijem Huserlom,i njegovim Logikim istraivanjima koja spadaju u jedna od najvedih dela dvadesetog veka,zatim njegovim takodje genijalnim uenicima i miljenicima,Hajdegerom i Finkom[u ovog prvog se kasnije razoarao do oajanja]. Hajdeger,koga su inae mnogi pravci prisvajali a on se opet grubo ogradjivao od njih,jer je zaista bio jedinstven i originalan mislilac[isto miljenje i on sam deli sa mnom]. Mnogo dela je napisao[nedu ih nabrajati,vrlo dugaak spisak bi bio],ali zaista,svako delo je genijalno i posebno nadahnuto. Hajdeger je verovatno jedini filozof koji je u duu poznavao bukvalno svako delo i svakog filozofa od Talesa do Huserla. Naroito je primetan uticaj Heraklita i Platona na njegovu filozofiju. Moda je greh to ga ne ubrajam medju tri najveda filozofa u istoriji ali zato je Zlatni standard genijalnosti[sa velikim- Z]. Zatim slede jo dva-tri pravca koji su toliko beznaajni da im i imena nisam zapamtio,da bih ponovo doao

do egzistencijalizma[2.deo]. Pojavio se u Rusiji pred prvi svetski rat,sa svojim predstavnicima, poput sjajnog estova i genijalnog Berdjajeva. Berdjajev je filozof koji je iz jedne krajnosti otiao u drugu,ali je na tom putu[za razliku od mnogih],pronaao sebe i svoju filozofiju. Jo jedan od filozofa kojima je svako napisano delo oznaeno sa genijalno! Ustvari,ba on je dokaz da jedan savremen filozof ne moe samo svojim visokim umom i originalnodu da postigne mnogo ako negde u glavi,makar u nesvesnom nema Heraklita,Platona i Kjerkegora[naroito ovog prvog i poslednjeg]. Egzistencijalizam[3.deo],..obuhvata period izmedju dva svetska rata,veliki Marsel i genijalni Jaspers. Karl Jaspers,psiholog-psihijatar po zanimanju,pobegao je u vode iste filozofije nosedi za sobom i prtljag psihijatrije. Mnogi[opet oni profesori]filozofi osporavaju njegovo veliko filozofsko umede,medjutim,Jaspers je bar to se tie smisla bivstvovanja,otiao najdalje od svih savremenih filozofskih umova. Um i egzistencija,delo na kojem mu mnogi zavide, pa ga zato valjda i vie priznaju kao odlinog psihologa i samo solidnog filozofa,to nema ba mnogo veze sa mozgom...Jaspers je filozofski genije. Egzistencijalizam[4.deo],period posle drugog svetskog rata,pa moe se reci i do danas[pomeao se sa fenomenologijom]...dao je opet dva genija,Albert Kami i Sartr[ovaj drugi i kao zlatni standard]. an Pol...sa svojim Bivstvovanje i nita otkljuava svoju kapiju genijalnosti, a sa Kritikom dijalektikog uma ,bar za sada,zakljuava kapiju genijalnosti u svim mogudim oblastima stvaralatva. Poslednji genije koga nam je istorija oveanstva dala! Dakle,gotovo etrdeset godina,poslednje dve decenije dvadesetog i skoro dve decenije dvadeset prvog veka,nemamo genijalnih umova. Ako neko misli da greim,rado du se odazvati na poziv da dokaem tvrdnju. Treba pomenuti,da je u ovom periodu vladavine egzistencijalizma pa i neto kasnije,bilo jo filozofskih pravaca,koje ba i ne bih pominjao,ali bih pomenuo,ne ba genijalne ali visokoumne predstavnike tog doba...Erih From,Karl Kor,Nikolaj Fjodorov,Karl Poper,Miel Fuko i Merab Mamardavili. Da ne uskratim

genijalnost dvojici filozofskih mislilaca,Jevrejske i Arapske filozofije ,koji taj epitet zasluuju-Majmonidesu i Aviceni. Pomenudu jo dva genija koji po svom razmiljanju i stvaralatvu ne pripadaju ni jednom odredjenom filozofskom pravcu,Vladimir Solovjov i moda najvedi ali i najbolesniji genije oveanstva Oto Vajninger. Na kraju,da pomenem i psihologe i psihijatre,koji apsolutno zasluuju svoje mesto u krugu genijalnosti...dva zlatna standarda,Frojda i Junga kao i Viktora Frankla,Adlera i zaista genijalnu Melaniju Klajn,kako bih bar jo jednu enu,uz Frenklinovu, svrstao u genijalce! Kao to na poetku ovog potpoglavlja napisah,filozofija je takva disciplina da sam morao da je rairim na mnogo vie prostora nego ostale discipline,mada sam se trudio da ne budem opiran i filozofski dosadan. Dakle,na redu je brojanje...pedeset genija i dvadesetak onih ,kojima je zaista vrlo malo nedostajalo. Zbog starosti same ove discipline i ogromnog broja filozofa a malo biografskih podataka,kao i zbog mojih mogudih propusta u sedanju,dodao bih na ovu brojku,bar jo desetak genijalnih filozofa. Tako da bi ,neka ukupna suma genija kroz istoriju u svim oblastima[raunadu ovde i one koje nisam knjigom obuhvatio,kipare,vajare,ikonopisce...],iznosila maksimalno dve stotine i jo toliko onih kojima je zaista vrlo...vrlo..malo nedostajalo,toliko malo da du mnogo njih obuhvatiti u slededa dva poglavlja[sad shvatate da je genijalnost toliko retka bolest,da je verovatnoda da se pojavi kod jednog na sto miliona ljudi]. Alihajde da ipak ne bih ispao previe subjektivan,previe strog i pogreno shvaden,spojidu genije i one kojima je do same genijalnosti zaista malo nedostajalo,pa neka konaan zbir genija bude etiri stotine. Ovo-pogreno shvaden,se odnosilo na mogude pitanje kritiara:ko si ti da odredjuje ko jeste a ko nije genije?,uz moj odgovor,da sam ja samo na osnovu sasvim realnih kriterijuma odredio potrebne parametre a ne genije[oni su sami ispadali kroz sito zadatih parametara],i da oni oigledno nisu razumeli knjigu,ako su uopte u

mogudnosti da neto razumeju-ne bih se vie osvrtao na njih. Ovde bih jo dodao jednu mogudu genijalnu petorku,ije biografije su nam poprilino nepoznate ili nepouzdane a njihovo stvaralatvo je bilo sasvim sigurno genijalno ali i toliko iroko[kod Homera i sumnjivo] da ne bih znao u koju oblast i da ih stavim. U svakom sluaju,treba ih zaslueno pomenuti,Homer,Sofokle,Eratosten i Aristarh,kao i jednog sasvim sigurno svestranog genija[prirodnjak,filozof,pisac] iju biografiju za razliku od pomenutih odlino poznajemo,ali ne postoji oblast gde bih ga smestio,-veliki Tomas Haksli[ovek koji je pokazao,uz Hemfrija, da ako ste genijalni,i sa opijatima moete dodi u stanje proirene svesti i onog duhovnog u sebi. Ali,molim vas,nemojte to da pokuavate...ak i ako smatrate sebe genijalnim,neka vam najtei opijat ostane ipak, povremeno obeznanjivanje alkoholom.

21. ENDEMSKA GENIJALNOST

Statistika nije disciplina u koju ba moemo da se pouzdamo po pitanju neke prognoze u bududnosti. Ako je neki fudbalski klub pobedio pedeset i etiri utakmice kod kude,to nam nije garancija da de dobiti i pedeset petu. Ali po pitanju onoga to se ved desilo,dileme nema,statistika je tu nepogreiva. Koliko moemo da se pouzdamo u nju po pitanju objektivnosti? Pa mislim da je to meanje baba i aba...kao pitanje da li je taj fudbalski klub zaslueno pobedjivao pedeset i etiri utakmice kod kude,odnosno koliki je faktor srede

ili ak faktor neregularnosti,po pitanju nametanja utakmica. Statistika govori o injenicama,objektivnost je neto to nema veze sa tim,bez obzira to se pitanje te vrste moe postaviti,ali iz drugih razloga,ne i u vezi sa pouzdanodu statistike. ak i da se takvo pitanje postavi i iz tih drugih razloga,moramo priznati da faktor srede,neregularnosti ili nametanja,moemo posmatrati kroz pojedinane sluajeve koji su izvesno retki,ali na globalnom nivou,faktor objektivnosti[ili neobjektivnosti] je sasvim sigurno neznatan. Naa mala zemlja Srbija,sa svega est miliona stanovnika,tvrdi da smo po pitanju sporta,neverovatno talentovana i uspena nacija. Mnoge daleko populacijski vede i materijalno bogatije zemlje nemaju takve uspehe,mada ulau u sport daleko vie novca nego naa zemlja i imaju daleko vedi broj sportista. Uistinu,sa tako malim brojem stanovnika i sa tako malo ulaganja,Srbija postie u nekim[naravno,ne u svim] sportovima konstantno vrhunske rezultate,to je injenica i tu je statistika kao ozbiljan dokaz. I kao to se mi sa pravom ili ne,hvalimo da smo prava sportska nacija,zemlja sa neverovatnim talentima u sportu,ne bi imali pravo da se ljutimo ako se neka druga nacija takodje poduprta statistikim podacima-dokazima,hvali da je endemski uspena u nekoj drugoj disciplini ili disciplinama[opet injenino] u odnosu na druge nacije a da smo recimo mi pri dnu ili u sredini,nebitno. Latinoamerikanci endemski imaju najbolje fudbalere i najlepe ene[uz Indijke i Ruskinje] na svetu. To je injenica,apsolutno potvrdjena statistikom,jer znamo da je dve tredine fudbalera sa ovog podneblja birano za najbolje na svetu i da su dve tredine ena birane za mis univerzum,slagali se mi sa tim ili ne,statistika je neumorna a injenice za takve tvrdnje imamo i bez statistike,osim kod onih koji nemaju ni oi niti ukusa. Statistika i injenice govore da su Japanci i ljudi iz oblasti Kavkaza i severa Skandinavije ubedljivo najdugoveniji ljudi na planeti,i to ved zaista dugo vremena unazad,dakle,radi se o istoj endemskoj dugovenosti. Moe li neko osim

Kenijaca i Etiopljana da tako ubitano istri maraton? Apsolutni,NE. Moe li neko kao Jamajani da istrci sprint? Apsolutno,NE. Kakva je sila biva Jugoslavija bila u vaterpolu,odbojci,streljatvu,koarci,rukometu ili tenisu[u odnosu na broj stanovnika,naravno],moda su danas panci neto malo jai ali njih ima sedamdeset miliona i hiljadu puta veda ulaganja u tenis i koarku,dakle ne mogu da se mere sa nama,i to nije endemska karakteristika. Zato Eskimi ne znaju ta su to srana oboljenja? Mislilo se da je to zbog morske ribe u ishrani,na kraju je to odbaeno i priznali su im istu endemsku zatidenost. Zato su Kinezi najbolji u stonom tenisu i gimnastici,zato su najnia a Rusi najvia nacija na svetu,zato niko ne moe da svira dez i bluz kao Ameriki crnci ili da ima fenomenalan glas kao Americke crnkinje...zato su Nemci najvedi i najdisciplinovaniji radnici i zatoigraju uvek do samog kraja,zato su Italijani najbolji dizajneri a Turci i Arapi neprevazidjeni trgovci. Dobrog bankara i trgovca hartijama od vrednosti bez Jevrejina nema. Da ostavimo po strani ova zanimanja i discipline koje nisu tema knjige. Ovo sve sam naveo iz dva razloga...prvi,da su neke nacije oito bolje od drugih u pojedinim disciplinama ili karakteristikama i da je tu u pitanju ist endemski faktor,a druga stvar...svaka nacija ima neto po emu je posebna ili najbolja i da isto tako kako se die time u emu su najbolji,nemaju pravo da se ljute i protive ako se neko dii da je najbolji u drugim oblastima,pod uslovom da statistika i injenice to potvrdjuju. Sada mogu da se vratim na sve oblasti genijalnosti i obradim ih kroz prizmu nacionalne endemske jaine. Kao i tome,da na prihvatljiv nain objasnim zato je neto ba tako. Bez ikakve zadnjenamere da neke nacije veliam ili druge omalovaavam,jer svaka ima svojih prednosti i mana,zato du,ponavljam,govoriti iskljuivo iz ugla statistikih podataka i relevantnih injenica,jer...bar u ovim oblastima nema nametanja,srede,neregularnosti i podmidivanja,ovde se radi o stvaralatvu i veliini ljudskog uma i ljudske misli a sudija je najrigorozniji mogucioveanstvo i istorija.

Veliki duhovnici i mudraci nam svakako mogu dodi samo sa istoka,pre svega iz Indije,sa Tibeta,zatim Rusije,Kine ili eventualno bliskog istoka. Traiti vrsne duhovnike u zapadnoj kulturi je prosto besmisleno. to smo blii zapadu,sve smo dalje od duhovnosti. Naravno da tu imamo pre svega uticaj starosti kulture tih naroda,zato su nam sve religije,najvedi duhovnici i sve ivotne filozofije dole upravo odatle. Medjutim,treba se zapitati dve stvari...zato se u kasnijem periodu kada su se te kulture rairile,odnosno rairile svoja uenja i ka zapadu, i dalje nismo imali i nemamo tako umne duhovnike? I zato se takva duhovna kultura razvila ba na istoku,kada se homo sapiens ravnomerno irio iz Afrike i po Evropi i po Aziji? Zbog dega se ba kod njih prvo javio taj vii duhovni nivo svesti? Ako bi gledali oima religije,odnosno religija,objanjenje imamo odmah,ali poto takav pogled ne moemo uzeti kao relevantan,ne zbog mog evolucionistikog i deistikog stava,ved upravo zbog raznovrsnosti istonih religija i uenja,jedino objanjenje je da se mozak neto bre razvijao kod istonih naroda pod,naravno, uticajem ivotnog okruenja i okolnosti,a zatim genetski dobio i endemski karakter. Naravno,meanjem rasa i naroda,i neto kasnijim uticajem evolutivnih promena kao posledice okruenja i okolnosti,danas ne moemo govoriti o prednosti istonog mozga nad zapadnim,ved su potpuno izjednaeni. Ali genetika nije stigla da odigra ulogu u nainu razmiljanja,jer je to izuzetno spor proces da bi izvrio jai uticaj za kratku epohu postojanja homo sapiensa,pa tako i danas[mada,sasvim logino,dosta redje] imamo vedu produhovljenost istonih naroda. Evropska najranija civilizacija je prvo dola u kontakt sa severnoafrikim tipom mozga[bolje redi,ostala u kontaktu,jer i potie odatle],pa je daljim razvitkom,istonu civilizaciju pretekla u pogledu nekih drugih modanih osobina. Ne pravim ovde razliku u kvalitetu mozga,jer on se evolucijski daleko bre izjednauje po tom pitanju,ved je razlika u pojedinim bitnim umnim karakteristikama,koje se evolucijski ne ire tako brzo i koje upravo i odredjuju karakteristinu endemsku sposobnost jednog naroda. Meanjem

rasa i naroda,a ne uenja i razmiljanja,dolazimo i do brih evolucijskih posledica jer je tu u pitanju genetsko meanje,pa tako dobijamo jo posebnije dobre karakteristike koje prelaze neto kasnije u endemske,kao sto su recimo Indoevropski narodi[Arijevci],ali imamo i mnogo drugih primera. Kako stoje stvari sa,recimo,slikarstvom? Van Gog,Rembrant,Vermer,Eer,Dali,Goja,Rubens,El Greko,Velaskez ,Pikaso,Da Vini,Rafael,Mikelandjelo...i mnogi drugi ne ba genijalni kao pomenuti ali vrhunski slikari,u ogromnom,zaista ogromnom postotku[90%] nam dolaze iz tri zemlje,Holandije,panije i Italije,podjednako zastupljene. Sad ved[za sve oblasti] imamo takozvano genetsko objanjenje za endemske osobenosti,ali za svaku oblast pojedinano,treba se zapitati-zato ba oni? Problem korena. Zato slikarstvo nije dalo velikane u mnogo vedim i mnogoljudnijim zemljama?...Engleskoj,Americi,Kini,Brazilu? Ali zato panija nije dala ni jednog vrhunskog fizicara,Holandija reisera,dok kod Italije ved moramo malo zastati,jer oni su prisutni gotovo u svakoj oblasti genijalnog stvaralatva. Rimsko carstvo je bilo ogromno,pokupilo je sve vrednosti i izmealo se sa gotovo svakom tadanjom kulturom,i na kraju se[tada nevoljno ili na silu] izmealo i sa Germanskom. Zato Italijani imaju ime da se podie,sa pravom,da spadaju u narod koji je endemski visokouman. Naravno,priam o periodu do pre jednog veka,danas je savremen nain ivota,pozitivizam i tehnologija,uinila svoje...danas nemamo genijalne Italijane,ali i dalje imaju taj genijalni potencijal koji se nede jo dugo izgubiti. Ako bi nas neko vratio par vekova unazad i izbrisao sve iz tog istorijskog perioda,opet bi od Italijana trebalo oekivati da naprave veliki bum u svim oblastima. Uotalom,pogledajte spisak...koga su sve dali u oblasti slikarstva,komponovanja,proze i poezije,filma,vajarstva,arhitekture,fizike,hemije,matematike,filozofije. Pomenimo samo neke,Da

Vini,Vivaldi,Verdi,Mikelandjelo,Rafaelo,Djoto,Botieli,Avogadro,Galileo,Volt a,Fermi,Dante,Petrarka,Bokao,Felini,Makijaveli,Francisko,Bruno,Kampanela ,Rizini,Seneka...! U svakoj oblasti imaju genije i zlatne standarde,a ako bih nabrajali sve velike umove Italijane,spisak bi bio ogroman. Vrlo retke su nacije koje mogu da se podie takvim umovima u mnogo umno-duhovnostvaralackih oblasti,kao Italijani. Upravo du sada pomenuti te nacije,ba zbog objanjenja gde to moe da lei koren ne samo genijalnih panskih i holandskih slikara,ved u svim genijalnim oblastima i nacijama. Francuzi...dali su nam vanserijske slikare poput,Gogena,Lotreka,Monea,Renoara,Sezana,vrhunske kompozitore Berlioza,Sen Sansa,Ravela,Lista,opena,Debisija,zatim pisce,Balzaka,Kamija,Dimu,Igoa,Egziperija,Prusta,La Fontena,genijalne pesnike Bodlera i Prevera,reisera Trifoa,paleontologa Kivijea,naunike De Broljija,Kulona,Mana,Kustoa,Paskala,Lavoazijea,neverovatne filozofe,Rusoa,Abelara,Voltera,Sartra,Holbaha,Dekarta...ba mnogo,ak i za jednu veliku zemlju poput Francuske. Pre nego to predjem na jo jednu naciju,koja je dala ubedljivo najvie genija i vrhunskih umova u svim oblastima,vratidu se na nacije koje su omaile ovo drutvo svestranih, zbog samo jedne ili dve oblasti u kojima su slabije. Velika Britanija...malo izuzeti u oblasti slikarstva,filmske umetnosti pa i muzike umetnosti kao i duhovnosti[kao i sve zemlje zapada] ali su nam u knjievnosti,nauci i filozofiji dali mnogo toga genijalnog. U poeziji,romantizam i tri velikana,elija,Kitsa i Bajrona,zatim sjajnog Blejka,u knjievnosti Defoa,Dikensa,Vajlda,Eliota,Kiplinga,Orvela,ekspira,zatim u nauci,Faradeja,Njutna,Maksvela,Radeforda,Diraka,Haleja,Hojla,Dula,Huka,H emfrija,Bojla,Darvina,Ovena,Hakslija,Kirka,Votsona,Melaniju Klajn,pa filozofe,dvojicu Bekona,Vitgentajna,Loka,Viljema Okamaskog,Popera,Rasela,Hjuma,Hobza...! U oblasti

geologije,paleontologije i biolokih nauka,gotovo da su sve sami odradili. Ono to je Britance odvuklo u stranu po pitanju gore pomenute tri oblasti gde ne stoje najbolje je upravo zapadni sindrom,suvie velika udaljenost od istoka i bliskost sa Amerikom,uinile su svoje,bez obzira to ova nacija ima potencijal za genijalna dostignuda u svim oblastima. Taj sindrom nije u potpunosti zakaio Holandiju,pre svega zbog umne i duhovne otvorenosti ove zemlje i to vekovima unazad ali je njoj prepreka na putu svestranosti vie bila zaista mala populacija. Ipak,s obzirom na broj stanovnika,moemo je smatrati endemski genijalnom zemljom,jer nam je ipak ostavila pomenute genijalne slikare,zatim naunike,Levenhuka,Hajgensa,Lorenca,potom filozofe,Grocijusa,Spinozu,E.Roterdamskog...paniju je takodje izuzetno blago zahvatio sindrom zapada,pa zbog toga nemamo posebno velike naunike u bilo kojoj oblasti koja je ova zemlja dala i ne ba visokoumne savremenije filozofe[osim u periodu sholastike],ali im zato na koliini genijalnih slikara,pesnika,pisaca i kompozitora moramo skinuti kapu. Jo jedna vrlo mala zemlja,i teritorijalno i po broju stanovnika,dala nam je mnogo izuzetnih ljudi-Danska. Pogotovo u nauci,Bor[otac i sin],Ersted,Finke,Remer,Tiho Brahe,potom i u filozofiji i knjievnosti,Kjerkegor,Andersen...uz nekoliko nobelovaca,zatim treba moda pomenuti i Poljsku,pre svega zbog,Marije Kiri i Majklsona,zatim Kopernika,opena,Lema,Kantora,afa,Kolakovskog,takodje uz vedi broj nobelovaca...i time se otprilike zavrava spisak nacija koje su relativno endemski umnije od ostalih u svetu. Izuzev jo dve,obe umno svestrane,koje sam namerno ostavio za kraj jer imaju razliito poreklo umnosti,a osim toga,jedna od njih je usko povezana sa izvorom genijalnosti kod do sada pomenutih nacija.

Najpre,Rusija. Nedu sad odvajati po oblastima,ved du samo nabrojati one koje je oinuo sibirski vetar genijalnosti ili visokoumnosti i koji su ostavili bukvalno u svim oblastima neizbrisiv trag. Rubljov,Jesenjin,Pukin,ehov,olohov,Dostojevski,Tolstoj,Ostrovski,Tarkovs ki,Ajzejntajn,ostakovi,Prokofjev,ajkovski,Korsakov,Berdjajev,Solovjov,m eman,Fjodorov,Lobaevski,Lomonosov,Fridman,Gamov,Mendeljejev...! Ruski izvor se nalazi sasvim sigurno u izmeanosti dominantnije istone kulture i neto kasnijeg zapadnog germanskog uticaja[Pruska],pa prema tome,to je jedina nacija koja je ne samo svestrano umna,ved i odie posebnom produhovljenodu,za razliku od sledede nacije koja nema toliko duhovnog u sebi,jer je zapadni gen odradio svoje,ali je zato nacija koja je ubedljivo na vrhu piramide visokoumnosti i sasvim sigurno imaju pravo da prilepe nalepnicu na svoju zastavu-najgenijalnija nacija! Naravno,radi se o Nemakom narodu. Medjutim,pre nego to predjem na fenomen nemakog uma moram se vratiti u staru Grku. Dok je postojala,zauzimala je primat,koji je kasnije pripao germanskom narodu. Filozofija,astronomija,matematika,kosmologija,knjievnost,slikarstvo,kiparst vo,arhitektura,pozorina umetnost...nema oblasti gde anticka Grka nije bila najdominantnija umna sila u poznatom svetu. Takav period dominacije u svim oblastima,naravno,nikada se vie ponoviti nede. ta se onda desilo,da ved dvadeset vekova nemamo[osim pojedinog genijalnog bljeska poetkom drugog milenijuma],nikoga u savremenoj grckoj kulturi,koji bi pokazao da Grka genijalnost jo uvek postoji. Pa pre svega rimskoj kulturi koja je u veoma dugom periodu vladavine,uspela da rastrza grku misao,a potom i ostale kulture koje su okruile ovo leglo genija i koje su meanjem i uticajem,doveli do toga da dananje grke ak ne moemo ni smatrati potomcima antikih grka...ta kultura je naalost zauvek izgubljena.

Nemci,Prusi,Germani,Alemani...kako god da im nazovete dravu,narod ili naciju,koliko god da ih ne simpatiete ili simpatiete,ta god i kako god mislili o njima...to im nede umanjiti najizuzetniju umnost,koja je u ravni i sa antikom Grkom,ali traje daleko due,sve do dananjih dana i trajade jo bar dva,tri veka. To to su nam dali u bilo kojoj oblasti koju smo do sada pomenuli,zasluuje ne samo pohvale,ved i veliku zahvalnost. Pogledajte vrlo skraden spisak...slikarstvo-Direr,Miler,Lesing,Agrikola,lemer... Poezijailer,Hajne,Lenau,Rilke.Morgentern... PisciHese,Man,Remark,Gete,Musil,Breht.... Reziser-Vim Venders. KompozitoriMocart,Vagner,Bah,Betoven,Hajdn NauniciAjntajn,Plank,redinger,Hajzenberg,Born,Herc,Helmholc,Lisa Majtner,Han,Mier,Kepler,Minkovski,Gaus,Riman,Hilbert Filozofi-bilo bi suvie da nabrajam sve znaajne filozofe ,pomenudu samo Kanta,Hegela,Marksa,Fihtea,elinga,openhauera,Fojerbaha,Niea,Jakobija, Bemea,Volfa...vie nego dovoljno. Ova nacija nam je dala stubove nosae moderne filozofije,zatim moderne fizike[kvantnu fiziku i relativnost],Hemije[fuzija i fisija],genetike[dnka],matematike[etvorodimenzionalni i hiperbolini prostor],stubove modernog slikarstva,zatim jedno-Nebo nad Berlinom. Najuzvieniju poeziju i prozu...Fausta,Sidartu i Stepskog Vuka,Parsifala...a o bogom nadahnutim simfonijama,operama i ostalim muzikim vrstama mogli bi priati danima. Pre nego to predjem na bilo kakav zakljuak,pogledademo jo jedno merilo,koje dodue ima trajanje od samo 110 godina,ali mnogo govori i statistiki i injenino o tome,gde treba traiti genijalnost u moderno doba. Rec je o Nobelovcima u etiri kategorije,koje mogu biti genijalne[Fizika,Hemija,Biologija-medicina i Knjievnost]. Nobelova nagrada je poprilino objektivan pokazatelj,visokoumnog stvaralatva i bez obzira to moe biti naunih lobiranja ili ak i politikih uticaja,sam komitet se zaista trudi da izbegne bilo kakve neregularnosti i nametanja. ak i da je bilo

toga[a bilo je par puta],Nobelova nagrada ostaje sasvim relevantan savremeni pokazatelj umnog stvaralatva u naunom i knjievnom stvaralatvu. Do danas je podeljeno preko etiri stotine nagrada u ove etiri oblasti[dodeljuje se od 1900-e godine]. Ovde du samo govoriti o nacijama i brojkama,dakle,nedu vas opteredivati ko je i zato dobio nagradu i u kojoj oblasti. Dakle,od ukupno broja dodeljenih nagrada,Nemackoj,Engleskoj,Rusiji,Francuskoj i Italiji,pripada 95% nagradjenih. Od toga,ubedljivo najzastupljeniji su nemci,potom englezi,pa rusi,francuzi i italijani. Ovde sam naravno uzeo u obzir veliki broj nagrada koje pripadaju drzavljanima Sjedinjenih Amerikih Drava,ali sam pre svega gledao na kojoj teritoriji su rodjeni i kojoj naciji pripadaju,ti ameriki laureati. Opet su Nemci i Englezi najzastupljeniji. Nemci su germanske rase i njihovi ,moe se tako redi najistijipredstavnici,medjutim,ne treba zaboraviti da su germani i sledede nacije-englezi,zatim austrijanci,vajcarci,danci,vedjani,holandjani,koti i velikim delom severni Italijani, zapadni francuzi i poljaci[kod poljaka postoji i jaka izmeanost i jak uticaj germana]. Odmah dobijamo odgovor zato su upravo ove nacije po pitanju uma,ipak poprilino ispred ostalih...to je ta germanska endemska genijalnost. Naravno,daleko od toga da gledam na germanski narod oima jednog Hitlera,ja samo iznosim injenice. Ne uzdiem ja ovaj narod,iz dva razloga-nedostatak visoke duhovnosti i drugi,u nekim drugim oblastima i disciplinama stoje mnogo loije od drugih naroda,ali je njihov mozak,bar u onom delu koji je odgovoran za um i intelekt,svakako neto napredniji. Takodje i karakterno su ekstremni, ili dobre osobine dovode do blizine savrenstva ili one loe ispoljavaju na najgori mogudi nain. Ali to ved nije toliko tema knjige. Iz tog razloga su oni dali ubedljivo najvie genija i zato od njih moemo oekivati sa velikom verovatnodom,prvog narednog. To ne znai da drugi narodi nede moda iznedriti tog prvog narednog,ali s

obzirom da se kod njih geniji pojavljuju u povremenim,pa ak periodinim ,zaista retkim bljeskovima,normalno je da su im anse manje. Mi imamo na stotine vanserijskih sportista ali za sada samo jednog oveka genijaMiljkovida,jednog koji se pribliio pragu genijalnosti-Milankovida i jednog koji spada u uzvienije umove-Savida. I to je kraj. Poto smo vrlo problematini sa Andridem,Teslom i Pupinom,jer ih svi svojataju,i to sa pravom,ne mogu ih ba uzeti u obzir,ali im isto tako ne mogu ni dati epitet genija,ved samo,uzvienih umova,ne raunajudi Teslu koji je bio neto blie genijalnosti. Da ne bih pretrpeo kritike,da uporedjujem jednu malu naciju sa jednim velikim narodom,dakle Srbe i Germane,mogu uzeti u obzir i veliki slovenski narod,ali opet nedu dobiti neku znaajniju promenu. [Rusi na koje mislim,nisu isti sloveni,ved poseban narod nastao ukrtanjem istonih slovena i mongola. Da nemaju veze sa istim slovenima,jasno je iz njihove psiho-fizicke konstitucije]. Naravno,ne samo slovenski narod,njega sam uzeo za primer jer sam pripadnik itog,ved bilo koji drugi narod da uporedim sa germanskim,po pitanju genijalnosti,dobijam isto,samo povremene,zaista retke,genije. ta je sa ved pomenutom panijom...koja je jaka u umetnikom stvaralatvu ali ne i u naunom i filozofskom. Opet veliki i rani uticaj istoka,a zatim ogromna znaajna meavina kultura[bez naroitog dodira sa germanskom],doveli su do toga da su kroz istoriju dali velika imena u oblasti, vie intelektualno-duhovnog stvaralatva,a ne naunog ili strogo filozofskog[svojstven germanima,mada su oni podjednako jaki u svim oblastima],a onda je usledio nagli prekid jer su po kulturolokom pitanju proli kao i antiki grci,samo u savremenoj verziji. Dakle,imamo samo dva endemski sveobuhvatna genijalna naroda,koji se razlikuju u izvoru[uzroku] svoje genijalnosti,ali su posledice iste-ogroman,daleko najvedi broj genija i genijalnih dela. germanski i ruski narod. Prvi dobijaju genijalnu vodu sa izvora zvanog -tok evolucije ,a kod drugih,reku napajaju tri izvora,evolucija,bliskost istoka i uticaj zapada. Istok

kao izvor je vrlo bitan,zbog svoje uzviene duhovnosti i ivotne filozofije,tako da ako se na istoku razvije genije,onda je to zaista veliki genije,i obrnuto ako se genije sa zapada,okrene delom izvoru istoka,opet dobijamo izuzetno uzvienog genija. Ovde jo treba pojasniti,zato endemska genijalnost opstaje i ta utie da se ona uopte stvori. Kao uzrok stvaranja,postoje samo dva objanjenja-ivotno okruenje i ivotne okolnosti,koje su ranog homosapijensa evolucijski doveli pod moranje da razvije mnogo jai intelekt,ako eli da opstane na surovoj planeti zemlji[kakva je vedim delom njene istorije bila],stoga,prvobitna plemena,koja su kasnije udruena u velike skupine naroda[germanski i ruski],morali su iveti u okruenju i okolnostima koji su bili daleko suroviji nego delovi planete gde su ivela druga plemena[i pripadnici bududih naroda]. Drugo mogude objanjenje je takodje evolucijsko,ali je mnogo komplikovanije i trebala bi itava knjiga da bi se objasnilo...radi se o vremenskim fazama stvaranja homo sapiensa i njihovog takodje faznog prelaska i irenja sa afrikog kontinenta[ovu temu du obraditi u sklopu jedne od bududih knjiga]. to se tie odravanja i postojanosti,tu opet ulogu odigrava nezaobilazna evolucija,ali sad mnogo manje kroz ivotno okruenje i okolnosti a najvedim delom kroz genetiku. Kada moe da dodje do uruavanja endemske genijalnosti...pa ili kao kod antikih grka i dananjih panaca,izrazitim meanjem kultura,ili drugi,takozvani tehnoloskomaterijalni razlog,koji danas ved uveliko uruava genijalnost u svakom obliku i na svakom mestu-tehnoloski i civilizacijski izuzetno jak i brz napredak i blagostanje,koji,tano,olakavaju ivot ali na um i duh deluju pogubno. Zato de vrlo brzo,gotovo za dva-tri veka i germanska i ruska endemska genijalnost biti uruene,kao i svi umni bljeskovi na itavoj teritoriji Evrope i Amerike,dok de lagano,osim duhovne,preuzimati i umnu uzvienost,delovi srednjeg istoka,koji de tada preuzeti epitet podruja[ili naroda] endemske genijalnosti,sve dok se i oni tehnoloki i materijalno ne obezbede u tolikoj

meri,da de ga i izgubiti,pa se moda preseliti u neki deo Afrike ili se ponovo ne vrati u osiromaenu i krizom obuhvadenu Evropu. Naravno,nikako se ne treba oslanjati iskljuivo na evolucijsku ulogu,velikog uticaja ima i onaj,bar za sada,i za nas, transcendentni izvor,zbog kojeg ne moe svako ko poeli postati genije i zbog kojeg je genijalnost toliko retka. Pre kraja ovog poglavlja,jedna vrlo bitna napomena u vezi jo jednog naroda koji unosi izvesnu pometnju u ovu priu. To je Jevrejski narod. Od svih nabrojanih genija i vrhunskih umova pomenutih ali i nepomenutih ovde,kao i od svih nobelovaca,gotovo 40% ine ljudi koji su po daljem ili bliem poreklu Jevreji. Ali je ovde jako bitna re-poreklo,to znai da se ne odnosi na one Jevreje koji ive na matinoj teritoriji,kod njih nemamo,kao i kod vedine drugih naroda,neke posebno uzviene umove,ved na Jevreje koji su se pomeali sa Indoevropskom rasom ili narodom,u zavisnosti kako gledate na to.[dakle bar jedan roditelj je Indo-evropejac ili oba ali su im baba i deda jevreji,ili jo dalji preci]. Jevreji tada zaista dobijaju izuzetnu umnu snagu i genijalnost i to je nepobitna injenica. Tako da bi ,neki konaan relativan odnos u procentima,to se naroda i genijalnosti kroz istoriju tie bio,Germani-40%,Jevreji[Evropejci ili Ameri]-33%,Rusi-20%,Antiki grci i svi ostali narodi-7%. Zato je potpuno jasno zato se jo jedan ba bolesni genije toliko plaio Jevreja[odnosno meanja sa Arijevcima] i donekle rusa,da je izabrao najneoveniji,najbolesniji i najgori mogudi scenario da ih kao narod,ugasi. On je shvatio tu povezanost i taj produkt meanja jevreja i indoevropljana,pa je iz tog razloga eleo da ih uniti ali protiv istih koji su iveli u matinoj zemlji nije imao nita protiv,shvatajudi njihovu usamljeniku slabost. To objanjava i antisemitski stav jo jednog manje bolesnog genija prema Jevrejima-Vajningera,koji je i sam bio jevrej meanac,a koji je i dao objanjenje za jevrejsku superiornost,kao i stavove openhauera,Vagnera,Niea i jo nekih filozofa. Jo jedan narod-Mongoli , slini su Jevrejima[ali u manjem obimu],jer isto tako meanjem sa

evropejcima mogu napraviti udo u genijalnosti. Ali,oni su to uradili samo sa narodima u neposrednoj okolini,nisu se meali sa ostalim evropskim narodima van teritorije dananje Rusije pa smo tako dobili upravo genijalni ruski narod i sa druge strane polumongolske narode,kineze i ostale dalekoitocne i srednjeistone narode koji nisu pokazali preveliku genijalnost,ali su u duhovnom pogledu,kao i Indijci,apsolutno nenadmani. Ako izuzmemo evoluciju,Vajningera,moja i druga objanjenja za endemsku genijalnost[ukljuujudi tu i pomenuti realniji transcendentni izvor],pa sve to obradimo sa jo jedne[uz evoluciju i transcendenciju], jedino mogude strane,dakle sa strane religijskog pogleda...dolazimo do toga da su ova etiri naroda,jednostavno izabrana od strane Boga,da budu neto umno superiorniji i da to koriste da prenose i ire veru,umnost i duhovnost, kao i da se meaju sa svim narodima,da bi svi postali vremenom jednaki pred bogom. To,tano da daje gotovo apsolutno objanjenje za sve napisano i za svu problematiku ovog poglavlja,ali...koliko je to zaista i realno???...

22. GENIJALCI,NEGATIVCI,BOLESNICI...

to je ovek vii, to je dublji i njegov pad; svi geniji se nalaze u kandama haosa, misterije i tame..." (Otto Weininger)

Ovo je verovatno najzanimljivija i najvie prouavana i opisivana tema kod svih prouavalaca ljudskog duha[svesti],psihe i uma. Ved sam vie puta pominjao,a verovatno i sami znate,da se visokoumnost nikako [ili vrlo malo] ne poklapa sa visokom moralnodu,dobrim mentalnim zdravljem i jakim karakterom,da u sebi sadri neke karakterne crte koje iskau iz standarda za najvedi broj ljudi. Po meni,tri stvari utiu na to...rodjenjem data genijalnost,po evolucijskom sistemu dato-uzeto ,zatim,ivotne okolnosti[i okruenje],koje ostavljaju traga u nesvesnom i na kraju velika umna iscrpljenost[kao posledica crpljenja inspiracije i rada mozga kod procesa kreacije] koja trai oduka ba u stvarima koje nisu svojstvene kod drugih vrsta iscrpljenosti mozga,gde oduak traimo u odmaranju,spavanju,oputanju uz kafu,itanju lakog tiva,izlasku sa drutvom,dobrom provodu...,ved u neem daleko udnijem. Ove tri stvari su povezane u lanac kauzalnosti bez poetnog uzroka,tako da jednostavno moraju da postoje istovremeno. Izostanak jedne od njih,jednak je i izostanku visokoumnosti i uzvienog stvaralatva. Ali nedu dublje ulaziti u ovu temu niti izvoditi zakljuke sve dok ne obradim genije,pojedinano,po sva tri pitanja. Dakle,njihov ivot,karakter i eventualnu mentalnu bolest. Nedu biti detaljan,ved du se truditi da linosti koje obuhvatim prikaem kroz to manje reenica. Pre ulaska u vremeplov genijalnosti i puta koji nas eka,citiradu ehova- Uzvieno stanje duha,ushidenje,ekstaza,sve ono to

razlikuje proroke,pesnike i muenike za ideju,od obinih ljudi-sve je to protivno ivotinjskoj strani oveka,tj.njegovom zdravlju. Ako elis da bude zdrav-idi u stado ljudi! Pa krenimo...ne u stado ljudi,ved medju genije... Mocart...ivot najpre praden oevim neobuzdanim zahtevima,a potom velikoj mladalakoj ljubavi prema desetak godina starijoj eni i napokon ivot praden fizikim i psihikim bolestima. Slabom fizikom zdravlju jo od rodjenja,ubrzo se prikljuila bolest ivaca,koji su bili toliko osetljivi da je bukvalno padao u nesvest na svaki neto jai zvuk. Par godina pre smrti patio je od manije gonjenja i tekih halucinacija. Halucinacije su bile u vidu djavola koji ga primorava da sam za sebe napie rekvijem. On sam o tome pie u svom dnevniku. Zavrivi rekvijem,ubrzo umire od tuberkuloze u trideset petoj godini u potpunom siromatvu i zaboravljen od mnogih. Jo jedna zanimljivost,ne ba vezana za temu,iz njegovog ivota. Naime,uveni ljubavnik Kazanova[koji je inae znao navodno i da prorokuje] na Mocartovo insistiranje,tokom jednog bala u Budimpeti,napisao je godinu Mocartove smrti,stavio papir u koverat i zapeatio ga. Koverat je pronadjen,posle smrti Mocarta,i zaista je stajala godina-1791. Betoven...detinjstvo provodi uz oca alkoholiara,bez prerano umrle majke i brata,to na njega ostavlja dubok trag i fiziki ali i u psihi. Takodje ga kroz itav ivot prate fizike bolesti,koje ga dosta iscrpljuju. Gotovo da ne postoji bolest od koje ovaj ovek nije zaista bolovao. Betoven je bio izuzetno nepoverljiva,paranoidna, inatna, tvrdoglava i opsesivno svadljiva osoba. ak po mnogim biografima i mizantrop. Imao je svoje neobine jutarnje rituale sa vodom, koje sasvim sigurno odaju sliku opsesivno-kompulzivne linosti. Patio je od depresivno-manine bolesti i hipohondrije. Zlostavljao je svoju poslugu a naroito svoju kuvaricu. Namerno se oblaio u iscepanu i prljavu odedu,gotovo uvek kada je etao Beom. Na kraju je postao totalno paranoina linost i teak alkoholiar. Negde oko dvadeset sedme godine poinje da gubi sluh,to ga uvodi u jo izraenije mentalne poremedaje.

Betoven je potpuno svestan svoje pakosti,mizantropije i mentalnih bolesti i o tome i pie u svojim dnevnicima,pokuavajudi da ga ljudi shvate. Poslednje godine ivota provodi u stanju apsolutne melanholije i pesimizma. Umire u pedeset sedmoj godini. Solovjov...ovaj velikan filozofije,religiozni apologeta i mislilac,ima posebno zanimljivu ivotnu priu[zanimljivu za nas,za njega svakako,ne]. Jo jedan velikan sa vrlo nenom i boledivom fizikom konstitucijom,koja ga prati tokom itavog ivota. Jo od rane mladosti toliko je posveden religiji da to prelazi u bolest,danas poznatu kao-teomanija. Ali njegova ivotna pria ustvari poinje u ranom detinjstvu kada se zaljubljuje u nepostojedu osobu,odnosno devojku andjeoskog izgleda,koja mu se prikazala prilikom jedne posete crkvi. Od tada ona dri njegov ivot u svojim rukama i govori mu ta i kako da radi. Solovjov se upoznaje sa kabalistikim spisima koje ga opinjavaju i koji ga uz pomod svoje devojke odvode u Egipat u potrazi za kabalistikim pokretom i uenjem. Neispunivi svoj cilj,odlazi iz Egipta,ali glas njegove pratilje mu daje nova uputstva,koja on ovoga puta ne shvata bukvalno,pa se vrada svojoj ranijoj veri a u devojci prepoznaje Sofiju iz Solomonovih pria starog zaveta. Stvorivi svoj sistem filozofije i teologije pokuava da ga skupljajudi pristalice sprovede u delo. Medjutim,u nameri ga prekidaju nove telesne i duhovne bolesti,koje ga odvlae u samodu. Poinje da dobija strahovite vizije o navodno nastupajudem smaku sveta. To ga dovodi bukvalno do ludila sa jo jaim i jasnijim halucinacijama. Pati i od manije gonjenja i bei u svoj usamljeni mistini svet u potpunosti razoaran. Umirudi[u 47.godini],moli se za Jevrejski narod i izgovara poslednje rei: Nema Hridanstva,nema ideja,kao to ih nije bilo ni u doba Trojanskog rata. Samo,onda su bili mladi heroji a danas su sve sami starci. Vagner...po mom subjektivnom utisku[a i po mnogim drugim],jedan od trojice najvedih,rodjen kao vanbrano dete,tako da je jako bio vezan za svoju majku. On jo od najranijeg detinjstva pokazuje svoj psihopatski

karakter,koliko je imao uzvienih darova za komponovanje,pisanje,dramaturgiju,poeziju,filozofiju toliko je imao i negativnih karakteristika,ogromnu poronost,neobuzdane strasti i afekte i gotovo bolesnu neuraunljivost. Ali mu je i genijalnost bila takva,jer svi Vagnerovi biografi se slau da je njegova genijalnostbesprimerena u istoriji muzike. Kao politiki buntovnik,veliki deo ivota provodi van svoje zemlje zbog progona tadanje vlasti. Vracajudi se u Minhen postaje veliki prijatelj sa tadanjim kraljem Bavarske Ludvikom drugim,ovekom koji je bio izraziti duevni bolesnik,i od tada Vagner odjednom menja svoju ivotnu filozofiju i postaje najvedi neprijatelj ateizma i komunizma. Ludvik drugi,kao da su mentalne bolesti zarazne,preneo je deo svojih duevnih poremedaja i na Vagnera,pa su postali poznati kao folie a deux [ludilo udvoje]. U tom periodu je potpao pod jak uticaj openhauerove filozofije. to se karaktera tie,Vagner je bio izrazito nemoralan tip linosti. Do novca je dolazio uglavnom bolesnim laima i prevarama a imao je i dijagnozu kleptomanije,zbog ega je opet bio prognan iz drave. Kada se po tredi put,posle pomilovanja vratio u zemlju,ponovo se udruio sa tada jo bolesnijim Ludvikom,koji ga je finansirao i pomogao u izgradnji jednog doma gde bi Vagner izvodio svoja dela. Medjutim,dela koja je Vagner specijalno pisao i komponovao za to pozorite,bila su za odabrano drutvopsihopatsko nastrojene ljubiteljke Vagnera,koje je isti svojim delima i muzikim efektima dovodio do ekstaze i navodio ih da mu padaju pred kolena dok su oni malobrojni mukarci u publici uglavnom padali u nesvest[bukvalno]. U medjuvremenu je stvarao svoja izuzetna i genijalna dela,koja su bila odraz njegove filozofije i spadaju u red najuzvienijih muzikih kompozicija ikada napisanih. Ali je isto tako i brzo totalno odlepio,da je svako svoje jueranje razmiljanje,opovrgavao dananjim,pa to isto sutranjim i tako do kraja ivota. Vagner je bio skitnica i ist boem,sve do svoje druge enidbe[sa Listovom derkom],kada se malo primirio ali i postao vrlo ohol i bolesno samoiv. U to vreme je i raskinuo svoje veliko

prijateljstvo sa Nieom,na koga je inae jako uticao. Postao je optereden svojim delima i sobom pa je zaradio jo jedan epitet-bolesni megaloman. Nie,uvredjen,lino ga je opisao kao razdrazljivog,nervoznog histerika i da fiziolozi u njemu imaju idealan primer umnog bolesnika. I lekari,psihijatri,prouavaoci Vagnerove psihe,slau se da je bio bolesni megaloman,mistiar,magloviti filantrop,anarhian,buntovan do besnila,protivrean,paranoian,erotoman,blesav ali i da je imao uzbudljiv karakter,religioznu sklonost i tako uzvien um,da mu je mozak trebalo sauvati u svrhu prouavanja. Vagner je umro u sedamdesetoj godini.

Dante Aligijeri...ovaj boanstveni Italijan,sa svojom boanstvenom komedijom,sonetima i kanconama,svakako da je morao imati bolesnu genijalnost,jer takvo delo ne moe se drugaije ni napisati. Svakako iroj javnosti poznat po svojoj ljubavi prema Beatrie[sigurno najpoznatija i najjaa ljubav oveanstva],a ta ljubav i rana smrt Beatrie su u velikoj meri i odredili i ivot i stvaralatvo ovog velikana. Dante je rodjen u vrlo bogatoj i plemidkoj porodici i bio je veoma religiozan i viestrano obrazovan ovek. Vrlo rano je dostigao slavu i licnu sredu,sve do smrti njegove ljubavi,kada su mu kola ivota krenula nizbrdo. Zbog politikih razloga biva proteran iz svog rodnog grada zauvek a sva imovina mu je bila konfiskovana. Dante se posle Beatriine smrti nikada vie u ivotu nije nasmejao[izvor iz Petrarkinog dnevnika,inae velikog prijatelja Dantea]...povukao se u samodu i patnju i radio na boanstvenoj komediji. Gotovo svo vreme izganstva[do smrti],pisao je svoje remek delo,koje ga je psihiki i fiziki toliko iscrpelo,da je po sopstvenom priznanju znao da de umreti im ga zavri. Tako se i desilo,umro je vrlo brzo nakon zavrsetka boanstvene komedije u pedeset petoj godini ivota. to se karakternih osobina tie,Dante je bio zvanino lud to je mnogo puta svojim postupcima potvrdio,takodje je bio veoma

razdrazljiva,netrpeljiva,prkosna i zajedljiva osoba. Vesnini tvrdi i da je vedim delom ivota patio od paranoinog poremedaja. an ak Ruso...jo jedna vrlo zanimljiva biografija i linost i jedan od retkih bolesnih genija o kome imamo potpunu medicinsku dokumentaciju. Ruso je imao uasno poremeden duh,koji je bio prepun dramatinih,intimnih i diskretnih strana,i upravo odatle je crpeo i svoju inspiraciju i svoje stvaralatvo. Ruso je rodjen u vrlo siromanoj porodici,ivedi sa vrednim ali ocem sklonom alkoholu i svadji i majkom ,enom,vrlo sumnjivog morala. Majka mu je rano umrla a otac ga ubrzo ostavlja u jednom pansionu,preputen samom sebi. Ne zadrava se dugo tu i vrlo brzo bei iz pansiona i nalazi posao prepisivaa u jednoj arhivi. Medjutim,vrlo brzo je isteran sa posla uz epitet-nesposobnog magarca. Ruso neverovatno rano ulazi u pubertet i pojavljuje mu se bolesni erotski nagon,tako da svoj seksualni ivot poinje ved sa osam godina. itav ivot je lutao iz grada u grad,menjajudi poslove[i ene] i postao prava skitnica,jer se nigde nije mogao skrasiti. Najdue se zadrava kod jedne njegove dosta starije ljubavnice,koja mu obezbedjuje posao,novac i stan. Tu Ruso provodi vreme uedi i bavedi se stvaralatvom. Bavio se i pronalazatvom,pa je prilikom pokuaja da pronadje bezbojno mastilo zavrio tako da mu je ivot visio o koncu a on sam napisao testament. Neto kasnije,odlazi u enevu,gde ga eka majino nasledstvo,koje mu obezbedjuje miran i bezbrian ivot,ali on sam po dolasku zapada u teko duevno stanje melanholije i depresije,uglavnom provodedi dane plaudi. Zatim ga sustie i jo tei oblik hipohondrije,koji uz pomoc lekara nekako uspeva da savlada. Ponovo se vrada svojoj ljubavnici gde nastavlja sa grozniavim uenjem i pisanjem svojih dela. Ali takav,materijalno sredjen i stvaralaki nadaren period traje samo dve godine dok se ponovo ne javi jo jedna mentalna bolest koja ga potpuno obuzima-patoloki strah od smrti,zbog koje postaje i religiozan. Medjutim nita ga ne ometa da uskae u stalne[ponekad i nerazumne]

kratke ljubavne veze,patoloki erotski nagon,drao ga je itav ivot[uz mnogo vanbrane dece]. Tek dolaskom u Pariz,malo dolazi sebi i u tom periodu mukotrpno radi stvarajudi svoja najveda dela. Upravo taj naporan rad,kota ga sloma ivaca i Ruso postaje jedna mrzovoljna,bezvoljna i melanholina osoba koja bukvalno mrzi i sebe i ivot. U tom periodu ,patio je i od fizikih bolesti,pludnih i mokradnih problema. Njegova dela kao i on sam,padaju pod teak udar kritike,a sam Ruso zbog toga upada u jo teu depresiju i razmilja da sebi oduzme ivot. Takvo stanje ga dugo dri,a stie ga i vrlo teak oblik paranoje. Ruso ponovo postaje skitnica[povremeno beedi i od samog sebe] i za kratko vreme menja vie desetina mesta boravka. Ruso umire naglo u svojoj 66-oj godini iz potpuno nepoznatih razloga. Postoje tri verzije njegove smrti,ubistvo,samoubistvo ili srana slabost,ali za razliku od svih njegovih duevnih bolesti,njegova smrt nije medicinski dokumentovana. to se karakternih i moralnih osobina ovog genija tie,naravno,nita lepo...takodje patio od kleptomanije,patolokog laganja,licemerstva i velike nadmenosti.Dva puta je menjao veru iz cistog koristoljublja,a prema iskrenim prijateljima se ponaao toliko nezahvalno i nadobudno,da ih je vrlo brzo gubio. Medicinski,njegove mnogobrojne psihopatoloke osobine,tadanji lekari su doveli u vezu upravo sa njegovim bolesnim erotskim nagonom[stalna onanija i seksualni odnosi],to savremena medicina odrino odbacuje. Volter...ne zna se mnogo o njegovom ranom detinjstvu,osim da je bio vrlo slabe i boleljive konstitucije,koja ga prati tokom itavog ivota a ipak uspeva da doivi pune osamdeset i tri godine[on sam za sebe pie da je ivi skelet i da je itav ivot proveo u umiranju]. Njegova biografija je neto potpunija tek od njegovog punoletstva i mladalakog ivota koji je provodio uglavnom u ispraznom ivotu,provodima,neradom,nasladama i pijanenjima. Kasnije odlazi u Holandiju,gde se eni jednom francuskom emigrantkinjom,ali njena majka tu vezu prekida tako to svojim uticajem preko ambasadora,uspeva da

izdejstvuje progon Voltera iz Holandije. Vrativi se u Pariz kod oca,upada u estoke svadje sa njim,i zavrava otrim sukobom i razlazom od oca. Volter pravi plan da ukrade svoju verenicu iz Holandije,ali ubrzo odustaje od toga ,miri se sa ocem i vrada se u Pariz gde upisuje studije prava. Sklon vrlo zajedljivim opaskama,izazivanju sukoba a esto i tuama,proganjaju ga iz Francuske i on se seli u Englesku. Kod Voltera se pojavljuju patoloke,bukvalno bolesne strasti prema novcu,visokom drutvu,ljubavnim avanturama ali i za naukom,filozofijom i knjievnodu. Delom i uspeva u svojoj borbi da se doepa slave i titula,ali postaje jo nezajaljiviji pa pored mnogobrojnih titula eli i lanstvo u Francuskoj akademiji nauka. I u tome uspeva. Ali se i tu nezaustavlja,gotovo sve njegove bolesne elje je uspeo da ispuni. to se mentalnog zdravlja tie,o tome najbolje govori stav nekih lekara,da je Volter-vii degenerik. Vrlo je vano razbiti jednu predrasudu o Volteru,bez obzira na njegove izjave,izreke i pisanja kao i na njegov nain ivota,Volter je bio izraziti vernik i ak ktitor mnogih crkvi. iler...optereden nasledjem,znao je da ga eka veoma kratak ivotni vek[45 godina],a poslednjih petnaestak godina je proveo upravo u teko naruenom fizikom zdravlju. Medjutim,upravo na toj osnovi,iler je gradio svoje stvaralatvo,pre svega kao pesnika a zatim i filozofa. Imao je vrlo esta pomraenja svesti. Ali da nije bio ba najistiji u glavi,govori i injenica da je uvek svoju inspiraciju i kreativnost izazivao tako to je noge drao u posudi sa ledom a udisao miris trulih jabuka,koje je uvek drao na radnom stolu. to se karakternih osobina tie,dovoljno je redi da nikada nije imao prijatelja. Bajron...potomak engleskih vladarskih loza,bio je izrazito stasit i lep ovek,ali sa jednim defektom zglobova,zbog kojeg je morao da hramlje. Izuzetno darovit ali i jo izuzetnije lo djak i lenjtina,jo od detinjstva je bio preterano ohol. Voleo je samodu i bio je emotivno jako osetljiv. Nije voleo svoju despotsku majku,to je sasvim sigurno ostavilo posledice po njegovu psihu.

Na univerzitetu,nije kao svoji vrnjaci provodio vreme u pijanenju,kocki i provodima[nije ih ni podnosio] ali je zato imao drugi hobi-da pravi velike dugove i da pie pesme. Posle svog uzbudljivog politikog ivota i putovanja po Evropi,vrada se svom ispraznom i dosadnom ivotu,dok ponovo ne pone da pie,sve strasnije i strasnije. Vrlo brzo dostie i evropsku slavu,ali to koristi da se oproba u neemu to se zove-seksualne avanture. Posle mnogobrojnih pomenutih avantura,eni se i dobija kderku,sa jednom izuzetno dobrom i skromnom devojkom. Medjutim,vrlo brzo puca u glavi i to ispoljava tako to svojoj dobroj eni priinjava neverovatne dramatine scene i nanosi joj konstantno teke duevne i moralne patnje. ak u tome uiva. Ubrzo se pojavljuju pisma koja padaju u ruke njegove ene iz kojih se vidi da je on ne samo ne voli ved i da je tokom itavog braka imao vanbrane veze,pa ak i sa svojom sestrom od strica. Bajron neto kasnije[posle razvoda],pokazuje javno svetu svu svoju umobolnost,tako to raskida sve veze sa svojim drutvenim redom,kojem je od rodjenja pripadao pa i sa celokupnim javnim mnjenjem svoje zemlje i baca se u razbludni,skandalozni javni ivot,ime od sebe odbija bukvalno itav svet oko sebe. Kasnije,odbaen od otadbine,seli se u Italiju gde ivi sa udatom enom[uz pristanak njenog mua]. Ali se na tome nije zavrilo,ak tri puta je upadao u takve veze,pa ak i sa mladom esnaestogodinjom enom jednog grofa,koji je takodje odobravao tu vezu. Naravno,takav raspusni ivot nije Bajrona otrgao od pisanja,naprotiv,i dalje je mnogo pisao i to sve bolja dela. Bajron je umro u trideset estoj godini od zapaljenja mozga. Gete...takodje nasledno optereden,pre svega nervnim bolestima,imao je i grozno detinjstvo[estoro sestara i brade su mu vrlo mladi umrli] ali i grozan kasniji ivot[etiri njegove kderke rano umrle a i sin neto kasnije od alkoholizma]. Ovaj svestrani velikan,iveo je pune osamdeset tri godine i nije imao znaajnijih fizikih obolenja. Ali ono to je karakteristino za njegovu linost,to je bolesna sebinost. Po sopstvenom priznanju ,delio je ljude na

dve kategorije...one koje su mu od stalne koristi i one koje su mu od povremene koristi,sa ostalima,nije ni imao nameru da se drui. Nikada se nije ni najmanje vezivao za ljude,ak i za najprisnije prijatelje,Gete je ostao tajna. eto je umeo da,poto prethodno iscedi sve od prijatelja,na vrlo grub nain raskine prijateljstvo i ponizi ih. Kontraverzan i pomalo izoidan,ocenjen je kao takav,od strane psihijatara upravo kao genijalan,jer genijalnost,navodno trai dvostruki ivot,to nije daleko od istine ako se pogledaju sve biografije umnih ljudi. Prijatelji ga karakteriu kao odlinog ivotnog glumca,ali pravo lice mu ipak nikada nisu saznali. to se mentalnih bolesti tie,tu je podugaak spisak-hipohondar,teak neuropata,izofrenian,paranoian,patoloki egomanijak,manijakalnodepresivan,a ni karakter mu nije bolje ocenjen-beskarakteran,hladan,bez srca,ohol,razdraljiv,nesnosno pedantan,patoloki zavidan,pa ak i kao demonska dua. Medjutim,Gete je svoju genijalnost kao i bolesti,izvlaio iz neega to nije bilo primetno na njemu-bio je veliki muenik i uasno nesredan ovek! Balzak...kao i Bajron,izuzetno darovit ali u koli ostao upamden kao izrazito nemaran i lenj. Od rane mladosti izrazito samoljubljiv,pa je na kritike ili uvrede uvek odgovarao-nervnim napadima. Napadi su bili toliko esti i jaki da su morali privremeno da ga ispiu iz kole,zbog oporavka. Samoljublje i izrazita samouverenost su ga pratili tokom itavog ivota. Jo je kao dete govorio sestrama da de nekada postati veliki i slavan ovek. uven je dijalog koji je vodio sa svojim ocem-ti ne zna nesrednie kuda dete odvesti knjievniki rad. U knjievnosti moras da bude kralj,da ne bi postao zidarski egrt! Dobio je kratak odgovor-pa,lepo...bidu kralj! Balzak uglavnom ivi boemski i u bedi,ali ne odustaje od svoje velike ljubavi,pisanja. Prvo se okuao u poeziji,to se zavrilo shvatanjem da on nije za to,zatim pokuava sa istorijskim tragedijama,ali opet dobija sve same loe kritike,ak i od svojih najbliih prijatelja. Odustaje i od tragedija i poinje sa romanima. Medjutim

ni tu mu ne ide ba najbolje.Totalno razoaran,razmilja i o samoubistvu. U meduvremenu ima problem i sa dugovima i mora da se krije i bei od poverilaca. Vremenom,njegovo pisanje mu ipak donosi sve vie novca i sve vie slave,pa postaje veoma ohol,i poinje da se ponaa slino Volteru. Kao i Ruso,pati od erotomanije[dodue njega to hvata dosta kasnije]. Iako se lano predstavljao [De] kao plemid i tako uz slavu i novac sticao i mod,sve to troedi u nodni ivot i provod,nije zanemarivao svoj rad i uporno je nastavljao da pie,tampa i izdaje. Tada i nastaju njegova najveda dela. Balzak postaje drugi Kazanova,ak ene iz drugih zemalja su mu dolazile pred noge na koji as seksa[ak je i u svojoj 50-oj godini,odgovarao zbog zavodjenja devojica]. Medjutim,raskalaan ivot mu se vrada kao bumerang i Balzak ubrzo zbog ogromnih dugova mora da bei ak i iz zemlje u Italiju. Po povratku u Pariz,odmah je pao u postelju zbog xxx bolesti i vie se nije ni dizao iz nje. Dakle,Balzakov karakter je imao poprilino mana,oholost,samoivost,sujetnost,hvalisavost,nevaspitanost,sklonost vredjanju osoba koje je smatrao umno niim od sebe,neuraunljivost...ali i niz dokazanih mentalnih bolesti,patoloka ljubomora i zavist,manijakalna psihoza,paranoja,depresija...! Umro je u pedeset i prvoj godini od,pa ja bih to nazvao-svih mogudih bolesti. Hajne...jedan od najgenijalnijih pesnika. Njegova predivna ljubavna poezija ima sasvim zanimljiv koren,naime ona se rodila iz nesredne ljubavi prema istovremenoj ljubavi prema dvema sestrama od strica. Hajne je bio neverovatno naitan ovek,vrlo svestran i imao je blistavu duhovitost,to ga je inilo vrlo poeljnim u drutvu. Njegove tri karakteristine crte,veliku ironiju,sarkazam i cinizam,veto je koristio da ubode tamo gde ne treba,zbog ega je imao dosta problema. Optereden nasledjem i prekomernim radom,vrlo rano je oboleo od ivane bolesti,koja je ved u njegovoj 48-oj godini dostigla vrhunac. Poslednjih devet godina ivota,bukvalno je proveo u krevetu. Na dva mesta Hajne,pie o svojoj

bolesti,o tome kako iz nje crpi svoju umnost ali i o tome da je upravo njegova bolest dala peat nenormalnosti u njegovom stvaralatvu. Hajne je umro u pedeset i sedmoj godini. Bodler...po sopstvenom pisanju,rodjen je od dva bolesna idiota[bez obzira na zla koja mu je majka inila,nije nikada mogao da je preboli]. Posle smrti oca,majka mu se preudaje a Bodler odmah pokazuje rane znakove ludila pokuavajudi da davljenjem ubije svog ouha. Rana oeva smrt,majina preudaja,nepodnosljivi ouh i roditelji nervni bolesnici ostavili su traga i u Bodlerovom stvaralatvu[kod njega je to ba upeatljivo],kao i u ivotu. Iako sasvim zdravog razuma i genijalnog uma,Bodler je posedovao mnoge neuraunljive nastranosti,koje nije prikrivao,ved nasuprot,isticao. Za to je krivio svoja osetljiva ula. Recimo...nije podnosio prirodnu boju kose pa se farbao u zeleno,a ulo mirisa mu je bilo takvo,da je iskljuivo uivao u trulenim mirisima,kunim isparenjima i mirisima raspadnutih ivotinja. I sluh mu je traio uzbudjenja pa je esto imao obiaj da zavrljai kamen u izlog neke radnje kako bi uivao u zvuku razbijanja stakla. Voleo je i vodio ljubav iskljuivo sa patuljastim ili enama dinovskog rasta. Evo i kakvim reima se udvarao enama koje mu se svide...priao bi i rekao:ja bih vam svezao ruke i obesio bih vas za ake o tavanicu moje sobe i ljubio vaa gola stopala. Svi njegovi biografi opisuju njegovu sadistiku narav ali i uivanje u gadjanju ljudi na ulici saksijama iz svog stana[???]. Bio je poprilino zao ovek i mizantrop,sujetan preko svake granice i uivao je da maltretira ljude. izofrenian i sklon opijatima poput,haia,opijuma i alkohola,bolovao je i od izraene insomnije,nesvestice i anksioznosti. Pet godina pred kraj ivota,umobolnost je dostigla vrhunac,a ironija je to,da je ovek koji je u sebi imao moda najbogatiji renik u istoriji i koji je toliko uzvienih rei napisao i izgovorio,u poslednjem ivotnom dahu,izgovorio psovku. Oigledno je da ovde imamo jednog zaista mranog i potpuno bolesnog genija,ali oveka koji nam je dao najuzvieniju i najgenijalniju zbirku pesama-cvede zla.

Dostojevski...jo jedan od moja tri favorita super-genijalnosti. Od samog rodjenja patio je od bolesti koja je zakaila i mnoge umove pre njega[Heraklita,Empedokla,Sokrata,Pavla[Savla],Jovana evandjelistu,Muhameda,Dantea,Petrarku...],epilepsije ili svete bolesti kako su je zvali stari grci. Njegovi roditelji nisu patili od ove bolesti ali su imali druge duevne bolesti,tako da se ne moe priati o porodinom nasledju. Otac mu je bio vrlo samoljubljiv,razdraljiv,nervozan i mraan ovek. Tek kasnije se saznalo zato Dostojevski nije voleo da pria o svom ocu,naime,po reima njegove unuke,odnono kderke F.Dostojevskog,deda je bio teki alkoholiar,tiranin i sadista. Fjodorova majka je takodje bila nervni bolesnik i veoma rano je umrla od tuberkuloze. Ove ivotne okolnosti su svakako uticale na Dostojevskog,pogotovo ako se uzme u obzir,opet prema prii njegove kderke,da su mu i brada i sestra bili alkoholiari i poremedeni likovi. Dostojevski je uz epilepticne napade,bio optereden u mladosti i estim halucinacijama,i izuzetno tekim nodnim morama i strahovima o kojima je i sam otvoreno govorio. Dostojevski je jedini ovek kroz istoriju ove bolesti,koji je mogao da se seti samog napada u detalje[to mnogi pobijaju ali on sam je govorio o tome,na tri mesta]. Za njega su oni bili najlepi doivljaj i neto najuzvienije u ivotu,to mu je prema sopstvenim reima i najvie doprinosilo genijalnom stvaralatvu. Dostojevski je bio toliko povuen,samotan i ozbiljan,da ga,kao i Dantea,nikada nisu videli iskreno nasmejanog. Bio je lako uvredljiv i razdraljiv i te karakteristike su se progresivno pojaavale sa godinama. Dostojevski je takodje dostigao stadijum mizantropije jer pri kraju ivota bukvalno nije podnosio nikoga. Njegov bivi prijatelj Turgenjev,nazvao ga je totalno ludim i neuraunljivim. Dostojevski je zaista znao da nekada toliko odlepi da se nije znalo ni ta hode niti ta pria. Napade ljutnje i besa dobijao je na najnezgodnijim mestima zbog neije reenice koja niti je njemu bila upudena niti je bila uvredljiva. Voleo je da poniava sagovornike,bez obzira ko to bio i na kom mestu. Zbog politikog delovanja zavrio je i u Sibirskim kazamatima,to je

dodatno pogoralo njegovo stanje. Dostojevski je stalno iveo u dugovima i to pre svega zbog svoje opsesivne ljubavi prema kockanju. Posle smrti ene doivljava totalan krah i u finansijskom i u zdravstvenom i u moralnom smislu. Zbog ogromnih dugova,sa svojom drugom enom bei iz zemlje u Svajcarsku,da spase,kako sam kae i ivot i zdravlje. Prokockavi i poslednju eninu haljinu,vrada se u Rusiju gde,kako sam pie,radi kao konj,da bi vratio dugove. Vrlo brzo i umire,potpuno pokidanih ivaca u ezdesetoj godini. Psihijatri ga opisuju kao sadistu i mazohistu,koji uiva u patnjama drugih ali najvie u svojoj,jer njegova stradanja i patnje nisu dole kao zla kob sudbine ved ih je on namerno izazivao. Jednostavno,svesno je uivao u tome da mui i sebe i druge. On je u bolu i stradanju traio inspiraciju i kreaciju za svoje vanserijsko stvaralatvo i to nije krio. Kao i vedina genijalaca[moda i svi],patio je i od manije gonjenja. Fridrih Nie...njegovo filozofsko stvaralatvo je ustvari njegov unutranji ivot. Sve sukobe iz svoje psihe preneo je na papir. Nie je svoj ivot zamislio da ide u pravcu komponovanja muzike,tako je i poeo. Bio je iz vrlo ugledne,religiozne porodice,koja ga je u tom duhu i vaspitavala. Nie je bio tih,povuen,samotan i vaspitan mladid koji je mnogo drao do religije. Kao vrlo posveden vernik,smatrao je da je religija jedini izvor svakog znanja. Medjutim,vrlo brzo,u traganju za istinom,pronalazi nauku i njegovo miljenje poinje drastino da se menja. U svom prvom traktatu,on ved pokazuje otvorenu sumnju u religiju,gde se i jasno pokazuje ved nastala unutranja borba kod njega. Pokuavajuci da se zatiti od tog sukoba u sebi,ponovo se vrada muzikom stvaralatvu ali ubrzo odustaje od nje i konano. Prekretnica na njegovom umnom putu,nastaje onog trenutka kada upoznaje Vagnera i postaje prijatelj sa njim. Nie mu je ak i posvetio svoju prvu knjigu i javno iznosio miljenje da su Vagner i openhauer najvedi umovi ikada. Nie je imao jako uzdran odnos prema enama. Nekada je znao i da izgovori vrlo rune rei o njima. Lu Salome, dvadesetgodinja

jevrejka,nemica,dankinja,ruskinja[?],jedna izuzetno inteligentna,pametna i naitana devojka,bila je jedina ena koja je uspela da mu se priblii srcu i da ga opini. E sad se vradam ponovo na Vagnera i onu njegovu udnu muziku koju je izvodio u onom pozoritu za ensku ekstazu. Salome i Nieova sestra su otile na jedan takav Vagnerov koncert,i naravno,Salome je u ekstazi pritrala Vagneru i pala mu pred noge. To je bio kraj prijateljstva sa Vagnerom ali i ljubavi sa Salome[koja je inae ved bila udata za Karla Andreasa,koji je sve njene veze i odobravao]. Nie je izuzetno teko podneo oba udarca. Povukao se u apsolutnu samodu i tri puta pokuao da izvri samoubistvo. Utuenost i klonulost je nestala par godina kasnije kada je Vagner umro. Nie se osetio ponovo slobodnim. Kako je to opisao jedan njegov biograf,Nie je svoj svet sagradio na temelju prijateljstva i umetnosti[Vagner] i taj svet mu se sruio,potom je pokuao da izgradi drugi,na ljubavi[Salome],ali i taj se uruio. Mnogi svetovi su se uruili pred Salome[Rilke,Frojd,Nie,Vagner,Pol Re,sa svima je bila u vezi,ali je ostala edna,njena ljubav je uvek bila platonska]. Sad mu nije preotalo nita drugo,nego da sazida kamen na kamenu,jedan svet zasnovan na volji za modi! Iako je u tom periodu napisao svoja najuzvienija dela,naroito Tako je govorio Zaratustra[delo koje je nastalo pod apsolutnim uticajem raskida veze sa Salome i sukoba sa svojom sestrom],duh Vagnera ga je i dalje proganjao...pa je napisao i dve knjige-Vagnerov sluaj i Nie i kontra Vagner! U Nieovom unutranjem svetu,gde se ved vodila teka bitka oko religije i ateizma,pridruila se i stalna borba sa Vagnerom duhom. Sve to,uz gubitak jedine devojke koju je voleo ,ostavlja trag na njegovoj jo od detinjstva slaboj i lutajudojpsihi, pa osim to svoje unutranje konflikte lei izraenom grandomanijom i samoljubljem,poinje i ozbiljno duevno da oboljeva,prvo od manije gonjenja,zatim od snane neuroze i na kraju od umne poremedenosti,koja ga je,kako opisuju njegovi poznanici,pratila gotovo itav ivot u manjem ili vedem obliku. Da se sa njegovim mozgom neto ozbiljno deava,uvideli su prijatelji koji su dobili pismo od njega u

kojem ih obavetava da je naredio da se u Rimu sastavi kongres,na koji poziva sve svoje prijatelje,kao i vatikanskog dravnog sekretara i Italijanskog kralja,da bi se donela odluka o streljanju Viljema drugog i svih antisemita! Uz dodatak,da je sad on razapet na krstu i da de on postati gospodar sveta. Nije dugo ekao da ga smeste u duevnu bolnicu u Bazelu. Odatle ga preuzima majka i vodi ga kudi gde posle sedam godina teke umobolnosti i umire u svojoj pedeset i estoj godini. Tolstoj... uz Bajrona i De Broljija,jedini koji je potekao iz visoke aristokratske loze,i imao sve na dlanu od samog rodjenja. Majka mu je rano umrla tako da je Tolstoj bio dosta vezan i prisan sa svojim ocem. Medjutim vrlo mlad,u devetoj godini ostaje i bez oca i on sam kae da je taj udarac izuzetno teko podneo i da je taj dogadjaj imao velikog udela u njegovom stvaralatvu. Ovde du nakratko,pomenuti jedan stav Vajningera i kasnijih psihijatara,koji visoku umnost povezuju sa mogudnosti da sedanjem dopremo to dalje u svoju prolost,dakle to se vie sedamo svog najranijeg detinjstva,utoliko bolje za nas i na um. Sasvim logian stav,mod pamdenja je svakako povezana sa visokom umnodu. Medjutim,isto tako tvrde da je gotovo nemogude setiti se dogadjaja u prve dve ili tri godine ivota. I to je injenica. Kod Tolstoja imamo neverovatan sluaj da se seda u detalje,gotovo svega,jo od prvih meseci ivota, dok su ga kupali u koritu i povijali. Tolstoj koji je bio izuzetno vezan za porodicu i dom,vrlo brzo,nakon selidbe u Kazanj,pokazuje neke svoje rane karakteristike,poput samoljublja,srameljivosti i jake povuenosti. Posle pokuaja na dva fakulteta,vrlo brzo odustaje od uenja,zaputa se i okrede provodima,alkoholu,enama...! Odustaje od svakog vida kolovanja i vrada se u svoj dom u Jasnu Poljanu. Medjutim i takav ivot na imanju mu postaje dosadan,odlazi u Petrograd i vrada se jo raskalanijem ivotu,ovog puta pradenim i kockom ali i pravljenjem velikih dugova. Sam za sebe,u dnevniku pie,da ivi kao obian skot. Od takvog ivota,spaava ga brat,uspean oficir,koji ga upa iz kandi propasti i odvodi

ga za sobom na Kavkaz. Medjutim i tu je brzo klonuo duhom,postaje mrzovoljan,lenj i neodgovoran. Na kraju ipak uspeva da zavri oficirske ispite,stupa u vojnu slubu i pie prvu knjigu koja je odmah odobrena za tampanje. ini se da mu je napokon krenulo. Ali po sistemu,toplo-hladno u njegovoj psihi,iznenada odluuje da napusti vojni poziv,shvatajudi besmislenost istog, vrada se u Petrograd i eli da se posveti samo pisanju. U tom periodu postaje nesnosno svadljiv i samoljubljiv pa mu pucaju sva prijateljstva[neke je ak izazivao i na dvoboj,poput Turgenjeva]. Ali i to ga nije dugo dralo,zato odluduje da ode iz Rusije i da se nastani negde u Evropi,gde bi na miru pokuao da radi. Stie i nastanjuje se u Parizu. I opet,brzo mena miljenje,pa odlazi da ivi u Nemaku,i posle vrlo kratkog vremena vrada se kudi i posveduje radu na svom poljskom imanju. I naravno,kao to i moete da pretpostavite,vrlo kratko se zadrao kudi i ponovo odlazi u Evropu...Nemaka,Engleska,Francuska,Italijasvugde se zadrava vrlo kratko i po ko zna koji put se vrada kudi. Radi kao uitelj u seoskoj koli ali vrlo brzo odustaje i od tog poziva,odlazi u Moskvu,gde se eni Sofijom,i [ovo vie postaje dosadno]ponovo se vrada kudi,okrede porodici,imanju i pisanju knjiga. Postaje opet nezadovoljan,mrzovoljan a na sve se nadovezuje unutranji sukob sa svojim ivotom i svojom religijom,koji de ga na kraju i dovesti u totalno istroeno umno stanje. Iznenada naputa dom i porodicu[nita novo] i sa prijateljem[mnogi kau i ljubavnikom] odlazi na Jug,i sada bi smo sve pare ostavili na kladionici da de se Tolstoj vratiti kudi,ali gubimo,nije imao nameru da se vrada,tu ga je i saekala smrt u osamdeset i drugoj godini ivota. Tolstoj je ,sasvim jasno,patio od manijakalno-depresivne poremedenosti,ali je imao i strano nemiran,neuskladjen i nestalan duh. Patio je takodje,od jednog retkog i tekog poremedaja,koji se u psihijatriji zove-ludilo sumnjanja. Tih simptoma i bolesti je bio svestan jer ih esto pominje u svojim dnevnicima. Samoljublje mu je toliko bilo pojaano da se uz njega pojavio jo jedan psihijatrijski termin-originalomanija. Kako sam priznaje,padovi i usponi

njegove vere u Boga su ga dovodili u mrana stanja ludila i nije mogao da se izbori sa tim. Martin Luter...njegova rana biografija nam nije poznata,ali jeste njegovo delo i njegov kraj. Videvi u Rimu raskalani,pokvareni ivot crkvenih velikodostojnika,odluuje da se obrauna sa njima,uz pomod svog uma,svoje filozofije ali i uz pomod naroda i nemakih vladara. Ovaj osniva evangelisticke ili luteranske crkve,patio je od uasnih glavobolja i estih svakodnevnih nesvestica. Imao je nesnosne nesanice izazvane halucinacijama uglavnom verskog sadraja. Na kraju je doivljavao i vizije samog sotone sa kojim bi se svadjao i estoko prepirao[umeo je esto i da ga gadja,naroito mastionicama-te fleke na zidu jo postoje]. Karakter-bio je povuen i pravedan da bi u srednjim godinama postao vrlo prek,osion i nepodnoljivo netolerantan. Megalomanija se,naravno,podrazumeva. Umro je nervno rastrojen u ezdeset i tredoj godini. Paskal...ovaj vunderkind bio je izuzetno nene i slabane telesne gradje ali i jo nenijeg duhovnog sklopa. Vrlo rano u detinjstvu ispoljava svoju ljubav i znanje iz oblasti matematike,fizike i filozofije. U desetoj godini daje teoriju o akustici,u dvanaestoj se obraunava sa euklidovom geometrijom a u esnaestoj pie rad iz matematike koji zadivljuje i samog Dekarta. U sedamnaestoj godini pronalazi mainu za raunanje,hidraulinu presu,zakon o ravnotezi tenosti,zakon vazdunog pritiska,raun verovatnode i aritmetikog trougla. Od osamnaeste godine oboleva od ivane bolesti,koja mu po njegovom pisanju,pravi tolike probleme,da po itav dan provodi u neizdrljivim bolovima. Paskal jo od ranog detinjstva nije mogao da vidi vodu,jer bi dobijao dramatine napade besa. Isto mu se deavalo kada bi majku i oca video jedno pored drugog. Od dvadeset devete godine pati od stalnih halucinacija,koje su se u vidu provalija sa leve i desne strane otvarale pred njim,uvek u isto vreme i istog trajanja. Na kraju,odlazi u manastir gde

ivi asketskim ivotom i kao ogoreni protivnik jezuita,gde i umire u trideset i devetoj godini. Isak Njutn...jeste da Vagnera,Dostojevskog i Vajningera[uz Isusa] smatram za prve medju jednakima ali Njutn je ini mi se pravi primerak genijalnosti,jer je bukvalno obuhvatio svaku potrebnu umnu, karakternu i bolesnu osobinu i to u najvedem i najjasnijem obliku,pa bih upravo njega uzeo kao oveka-merilo genijalnosti ili najzlatnijeg standarda! Njutn je rano ostao bez oca,a majka mu se vrlo brzo nakon toga preudala. Medjutim,kako Njutnov ouh nije eleo da uz enu dobije i dete,majka ga je ostavila kod babe i digla ruke od njega Taj dogadjaj je po samom pisanju Njutna,ostavio ogroman trag na njegovu psihu ali i na njegov ivot. Njutn je imao plan da zapali ouhovu kudu i zajedno sa njom i svoju majku i ouha. Kasnije,kada je pisao spisak svojih smrtnih grehova,pominjao je i tu situaciju. Njutn vrlo rano ispoljava svoju mrnju prema ljudima,izaivajuci ak i najblie prijatelje iz citog mira na dvoboje. Vrlo rano postaje i neuraunljiv, tako u gostima kod arhiepiskopa u Kembridu,gde dri govor,tako nerazumljiv i besmislen,da ga odvode pravo kod lekara...za malo se spasao duevne bolnice i ostao na slobodi. Njegova neuraunljivost se vidi i iz totalno besmislenih pisama koje je slao Donu Loku. Njutn je imao i patoloki,gotovo smrtni strah od putovanja. Ved sam pominjao da se Njutn samo osamnaest meseci bavio naukom i da je u tom periodu dao toliko mnogo svetu da je postao jedan od najslavnijih ljudi tadanjeg doba[mnogi ga tako posmatraju i danas]. Medjutim,Njutn je ustvari imao posao direktora kovnice novca[ili guvernera,kako bi ga danas zvali] i dva besmislena hobija koja su mu apsolutno okupirala um tokom itavog ivota,alhemija i prouavanje Otkrivenja Jovanovog[nede smak sveta jo pedesetak godina,po njemu. isto da vas uteim]. Kao direktor kovnice novca,bio je veoma otar prema svim pokuajima falsifikatora,tako da je svakoga ko bi neto mutio sa novcem,kanjavao na monstruozan nain,naredjivao bi da ih ive

raspore,povade utrobe i spale im[i u takvim prizorima bi uivao]. Njutn je inae ostao upamden kao neverovatno zao i svadljiv ovek i sa starenjem,njegova mizantropija kao i druga bolesna dusevna tanja[manija gonjenja,depresija,patoloka samoljubivost] su se pojaavala. Imao je obiaj da na sebi sprovodi razne bolne i neverovatne eksperimente,cito da vidi,ta de mu se desiti. Ujutru kada bi se probudio,obavezno je par sati ostajao sededi u krevetu...kako je to duhovito primetio Brajson,posle prouavanja Njutnove dlake sa glave tokom prolog veka,u kojoj su pronali pedeset puta vie ive,nego to ima normalan ovek-nije ni udo to je zaboravljao da ustane. Kao dugogodinji predsednik kraljevske akademije,samo jednom se obratio ostalim lanovima-ubi me promaja,traedi da se zatvore prozori. O Njutnovoj rasejanosti,suvino je i priati,to su ved i deci poznate prie. Umro je u svojoj osamdeset i petoj godini. Karl Line...Mozda[uz Iga] najsamosvesniji i najsamoljubiviji genije u istoriji. Grandoman za studijsko prouavanje. Vrlo optereden seksom, pa tako je veliki deo njegove taksonomijske enciklopedije optereden biljnim i ivotinjskim vrstama koje u nazivu imaju po neki deo enskih polnih organa. Sa neprijateljima se obraunavao tako to je po njihovim imenima obino nazivao korove ili neke druge beskorisne biljke i tetoine. Line je i lekar,pa je apsolutno bio svestan svih svojih karakternih neobinosti i mentalnih bolesti. Kao i vedina do sada pomenutih,pratilo ga je manijakalno-depresivno ponaanje,ali od svoje etrdesete godine,ono-manijakalno se gubi,pa Line postaje jedna melanholina,mrana,depresivna i samoiva linost za izraeno crnim mislima,ali i ne zaboravlja da je najvedi na svetu. Svestan svog psihopatolokog stanja pie o tome svojim prijateljima lekarima u nadi da de mu iskreni razgovori i jadikovanje pomodi. Po karakteru,jako nestalna,previe detinjasta i nepoverljiva linost. Bio je patoloki uvredljiv,tako da se strogo moralo voditi rauna ta mu se govori. Uz sve ove osobenosti i teke razliite psihike krize,samo je jedna osobina bila stalno

prisutna tokom itavog njegovog ivota,od detinjstva i drala ga do same smrti-samosvest o sopstvenoj veliini[ak je to moralo i da se naglasi na njegovoj nadgrobnoj ploi]. Umro je u sedamdeset prvoj godini ivota. Imanuel Kant...bio je slabunjave,gotovo rahitine telesne gradje,sa izrazito krivim nogama i gotovo neverovatno uzanim grudnim koem. Kant je bio apsolutno frigidnog seksualnog osedaja[Eh,moj Ruso,ujes li ovo...],zbog ega se nikada nije oenio. Kant je bukvalno itav ivot proveo u krugu od sto metara,od kude do fakulteta,i nikada negde dalje nije otiao. Pria o njegovoj bolesnoj pedantnosti i tanosti,nije uopte izmiljena niti preterana,zaista je sve planirao i izvodio tano u sekund. Njegove ostale karakterne osobenosti,razlikuju se kod njegovih biografa,dosta su kontradiktorne,pa ih nedu uzimati u obzir kao izvesno tane. Ono to se sigurno zna,to da je bio izrazito melanholian i depresivan kao i to da je patio[i leio se] od hipohondrije najteeg stepena. Kant je umro u osamdesetoj godini. Mikelandjelo...genijalni slikar,skulptor,arhitekta i pesnik,jo jedan ozbiljan grandoman i udak medju genijima. Ali i jo ozbiljnija psihopatoloka linost. Manija gonjenja i teke halucinacije,pratile su ga tokom itavog ivota. Mikelandjelo je bio obuzet strahom za svoj ivot i esto su halucinacije koje je doivljavao upravo bile takve da ga je posedivao vesnik smrti. Zbog toga je znao eto da iznenada nestane i da niko ne zna gde je,sakrivajudi se tako od dolazede smrti. Ali,izgleda da se ba veto krio od smrti,jer je poiveo devedeset godina. Mikelandjelo je bio poremeden i u polnoj sferi,mrzeo je ene,pa je bio u prisnoj ljubavnoj vezi sa mladim rimskim aristokratom Tomazom. Van Gog...U trenutku kada mu se ostvaruju svi snovi,kada svet pria o njegovom velikom talentu,kada ga svi kritiari hvale,veliaju i prognoziraju mu nevidjenu bududnost,kada je u naponu svog stvaralatva i kada prodaje svoju prvu sliku po izuzetno visokoj ceni-izneverava sve nade. Jo te

veeri,na sedeljci sa svojim prijateljima,bez ikakvog povoda baca punu asu vina u lice svom najvedem prijatelju slikaru Gogenu. Sutradan,jo vie uspeva da prenerazi poznanike,odseca sam sebi uho,zavija ga u papir i alje jednoj eni. Odmah je zatvoren u azil za duevne bolesnike. Posle izvesnog vremena,primiruje se pa ga pustaju na slobodu. U tom mirnom periodu i stvara svoja najveda dela,dobijajudi ponovnu izgubljenu naklonost kritike i gradjanstva. Ali to kratko traje,zapada ponovo u teku depresiju,doivljava teske halucinacije i manije gonjenja. Pokuava sa tim da se izbori ali ne uspeva,pa izvrava samoubistvo,pucnjem u glavu u svojoj trideset i sedmoj godini. Tuluz Lotrek...rodjen od zdrave,sposobne i inteligentne majke i veoma umobolnog i nastranog oca,nije imao srede pre svega po pitanju fizikog izgleda. Zaostao je u rastu,gotovo bio patuljast sa ogromnom glavom i potpuno krivim,vrlo kratkim nogama, sa hodom nalik klovnovskom,izazivao je panju i poglede gde god se pojavljivao. Na sve to,bio je vrlo neuredan i oblaio se na gotovo lud nain. Prilikom posete Holandiji,deca na ulici su mislila da je to lik iz cirkusa koji je upravo doao i eta ulicama da privue publiku. Ali unutar svega toga,stajala je jedna briljantnost uma,izuzetna duhovitost i inteligencija. Imao je problem sa alkoholom,taj ovek zaista nije umeo da pije,kada je to radio[a radio je svaku nod],opijao bi se bukvalno do besvesti. Bio je veliki enskaros,i bio omiljen u enskom drustvu,zbog svoje pameti,otrine misli i duhovitosti. I pored nadimaka koje je imao-kepec Velaskez,nedonoe,mala nakaza...bio je sa vie ena nego svi ti koji su mu davali nadimak,zajedno. Na kraju su mu morali priznati da je izopaeni Don uan. Zbog svojih genijalnih slika a i slave,Lotrek je bio rado vidjen gost na bilo kojem prijemu koji su pravili tadanji glumci,glumice,politiari,balerine,knjievnici...! Medjutim njegove svakodnevne nodne bahanalije,opijanja i naporan rad,ostavile su traga. Zbog ogromnih koliina alkohola,esto je dobijao delirijume i napade

neuraunljivosti. Majka ga je smestila u bolnicu za leenje od alkoholizma,gde se privremeno oporavlja i biva oslobodjen. Vrada se svom radu i zaklinje se da su alkohol i nodne sedeljke za njega prolost. Mislim da tu zakletvu jo nije ni izgovorio do kraja a ved je bio mrtav pijan za kafanskim stolom. Ubrzo umire u trideset i estoj godini,ime je prekinuto stvaralatvo moda jednog od najperspektivnijih slikara sveta. Lotrek je bio svestan svog klovnovskog izgleda ali jos vie onog psihikog razdirudeg,tog klovnovskog unutranjeg bida[zanimljiv i drag drugima-tuan i duboko nesredan u sebi],pa je pri kraju svog stvaralatva uglavnom i crtao slike cirkusa i klovnova. uman...ovaj svestrani i visokoumni kompozitor i moda najvedi virtuoz na klaviru,od samog detinjstva je patio od nekoliko psihikih bolesti. Razne fobije,halucinacije,besmislene fiks ideje i naravno,gotovo redovna pojavamanija gonjenja,koja se kod njega za razliku od drugih vrlo rano pojavila. Bio je ubedjen da mu ubert i Mendelson iz groba diktiraju note prilikom komponovanja. Medjutim,ono to je bar na mene ostavilo ubedljivo najjai utisak je neto to je sam uman zapisao u dnevnik...proganjaju me stoidi koji se okredu i koji znaju sve! Mislim da vam ovo sve govori. Nekoliko puta je pokuavao da sebi oduzme ivot. Vreme je uglavnom provodio za radnim stolom,pred notnom sveskom,paljivo oslukujudi ta de to ubert i Medelson da mu doapnu. Biografi ga opisuju kao mizantropa i nesnosnog[?]. Umro je u duevnoj bolnici u etrdeset estoj godini ivota. Svift...jo jedan vrsni primerak bolesnog genija. Ovaj slavni knjievnik je takodje od same mladosti doveo svoju samosvest do stadijuma grandomanije ali i mizantropije. Ova poslednja karakteristika pojaavala se sa svakom godinom njegovog ivota. Svift je bio patoloki pesimista,to se jasno i vidi iz njegovog stvaralatva. Njegove knjige odaju izuzetno umnog pisca,vrlo snanog duha ali su i nadahnute mrnjom i preziranjem oveanstva. Svift je bio potpuno svestan da ima psihikih problema ali i isto tako je svestan da de ivot zavriti ludilom,to ga navodi na jedan sasvim

zanimljiv potez,da napie testament u kome ogromnu svotu novca ostavlja ludacima. Vrlo brzo zapada u potpuno umno pomraenje zainjeno obeenjatvom i nastranostima. Malo je poznato da je njegovo deloGuliverova putovanja,njegovo umiljeno autobiografsko delo,to dovoljno govori da genije moe da bude sjajan stvaralac ak i kada psihiki potpuno odlepi. Umro je u duevnom rastrojstvu u sedamdeset osmoj godini. eli...optereden nastranostima,drutvenom neprilagodljivodu,moralnim slepilom i protivdrutvenim sklonostima,uz rdjavo vladanje,isteran je iz srednje kole,kao i kasnije sa univerziteta. Imao je nesredan prvi brak a odlukom vlasti,zabranjeno mu je da vidja decu. Otac ga se javno odrekao a u javnosti je postao omraena linost. Zbog takve situacije,eli naputa Englesku sa drugom enom i odlazi da ivi u Italiju. Saznavi da mu je najbolji prijatelj i veliki pesnik Kits umro u dvadeset petoj godini,eli zapada u vrlo teku depresiju na koju se nadovezuje i laki oblik izofrenije[mada mislim da je laki oblik,malo ublaena verzija,s obzirom da je tvrdio da vidi svoje drugo ja]. Tada i nastaje njegovo najvede delo-Adonis-posvedeno Kitsu. Ne prestaje da se nodu osamljuje i da razgovara sam sa sobom[ili sa drugim elijem]. Tokom jednog krstarenja svojim brodidem,zajedno sa jednim prijateljem,gubi ivot u oluji. Telo mu pronalazi prijatelj Bajron,posle nekoliko dana. Zbog raspadnutosti lea,Italijanske vlasti naredjuju da se telo spali zbog mogudeg irenja zaraze. Na lomai,dok mu telo gori,ena mu upa srce iz grudi,da bi ga sahranila u Kitsov grob uz natpis srce srcu. eli ,moda najvedi pesnik u istoriji,izgubio je ivot u tridesetoj godini. Flober...nije bio klasini epileptiar ved histeroepileptiar[razlika je to se ne javlja klasian gr,pad ,trzanje i pena na ustima,ved samo dolazi do teeg oblika neuraunljivosti i buncanja,kao i do nesvesnog glumljenja greva],u kojoj je takodje traio svoju inspiraciju za stvaralatvo. Flober je bukvalno u glavi zamiljao i preivljavao sve ono o emu je u svojim romanima pisao,i to je do te mere delovalo realistino da ga prijatelji u stanju dok pie

jednostavno nisu prepoznavali. Svaki svoj roman je proiveo u svojoj glavi,uz ak i telesne simptome koje su i njegovi junaci imali. Kada se njegova madam Bovari otrovala,on je osedao ukus arsenika u ustima i otiao da povrada. Patio je i od teeg oblika hipohondrije kao i od estih afektivnih ispada. Njegov prijatelj Vesplist ga opisuje kao uvek razjarenog,nervoznog i histerinog. Flober je umro u pedeset devetoj godini. Viktor Igo...svakako ampion medju grandomanima,koja ga je drala od dvanaeste godine pa sve do smrti. O tome ak imamo i napisanu i dokumentovanu knjigu,dr.Kabanesa-Megalomanija Viktora Iga. Igo je patio od apsolutnog,jakog i nadraljivog intelektualnog egoizma. Njegovi prisni poznanici[malobrojni,naravno],govore o Viktoru kao o besprimernom zlobniku i vrlo rdjavom prijatelju. Kompletna biografija Viktora Iga je ustvari,pria o jako bolesnom geniju ,loem oveku i njegovoj patolokoj megalomaniji. Na nesredu po njegovu okolinu to mu nije bio i jedini oblik neuropatije. Igo je umro u osamdeset tredoj godini.[ba dugo ga je trebalo trpeti...]. Kevendi...ovoj simpatini velikan nauke,ovek o kome se moe napisati nekoliko knjiga,otkrio je u fizici i hemiji 70% stvari i zakona,ali je imao udnu naviku da nikoga neobavetava o tome. Sve to je on otkrio,mnogo kasnije su ponovo otkrili neki sasvim drugi naunici,koji su naravno pokupili svu slavu i ostali upamdeni u istoriji nauke. Tek kada su Kevendiovi zapisi,dugo posle njegove smrti dospeli naunicima u ruke,shvatili su da je Kevendi bukvalno mnogo ranije otkrio gotovo sve kasnije otkriveno. Ali i bez toga Kevendi je nauci dao mnogo toga[ono to nije predutao]. Jedna izuzetno zanimljiva stvar,vezana za njega...dok su mnogi naunici krstarili svetom uzdu i popreko,da bi nekako izraunali taan oblik i priblinu veliinu zemlje,Kevendi je ne izlazedi iz kude dao tanu vrednost njene mase. Kevendi je bio,vrlo slabih ivaca i teak hipohondar,to vie i ne iznenadjuje,jer vidimo da hipohondrija i manija gonjenja u stopu prate

genijalnost,ali je imao i jednu zanimljivu osobinu,moda i bolest,patoloku stidljivost. Naime,uopte nije podnosio da ga neko pipne ili da ga pogleda,pa ak ni da mu se obrati,to bi ga uasavalo do te mere da je znao kilometrima da pobegne od takvih situacija. ak je i sa svojim slugom i kudepaziteljem,iskljuivo komunicirao putem pisama. Kevendi je umro u sedamdeset devetoj godini. Hemfri Dejvi...jedan od najgenijalnijih hemiara,ovek koji je u laboratoriji otkrio najvie hemijskih elemenata i jedinjenja,dao nam elektrolizu ali i otkrio nam sjajnog Faradeja. Hemfri bi sasvim sigurno dao jo mnogo toga genijalnog da ga nije ubilo upravo njegov otkride-azotni oksid. Azotni oksid je brzo postao najpopularnija droga tog vremena i gotovo da nije postojao ovek koji se nije makar jednom obeznanio njegovim udisanjem. ak su postojala i zvanina udruenja duvaa azotnog oksida. Mnogo kasnije,otkrilo se da ovaj gas nije samo koristan za sredu i smeh do suza , mnogi ljudi su irom sveta,godinama bespotrebno umirali u uasavajudim bolovima dok su im sekli gangrenozne ili ranjene ruke i noge,jer se neko kasno setio da ovaj gas moe biti od pomodi. Tako smo dobili prvi i najjai anestetik u istoriji medicine. Hemfri je ipak malo preterivao u udisanju istog...na kraju je azotni oksid konzumirao etiri puta dnevno,to ga je i ubilo,umro je u pedeset prvoj godini ivota. Hemfri je bio i alkoholiar,a da li treba da naglaavam i da je patio od teke hipohondrije? Riard Oven...najvedi anatom i paleontolog svih vremena. ovek koga su Haksli i Darvin patoloki mrzeli. ovek najhladnijeg srca[to nije loa osobina za anatoma i patologa],bez trunke emocija sa fizikim izgledom kakav bi vas sasvim sigurno do smrti preplaio da ga sretnete u mraku. Vrlo rano je uz svoju genijalnost pokazivao i znake izofrenije i samoljublja. Znao je eto da krade leeve i nosi kudi gde ih je na miru secirao na kudnom trpezarijskom stolu,to isto je radio i sa svakom uginulom ivotinjom u zoolokom vrtu. Toliko je bio samoljubiv i zavidan da je svakom mladom talentovanom

anatomu ili paleontologu u usponu karijere,poturao nogu i trudio se[i uspevao] da im zagora ivot do kraja. Vrlo eto je znao da pojedina otkrida pripie sebi a samog pravog otkrivaa da udutka. Ipak,zahvaljujudi T.Haksliju,sve mu se vratilo na kraju kao bumerang. Bez obzira na neverovatno lo karakter i umobolnost,Oven nam je dao zaista mnogo toga,verovatno najvie u oblasti i anatomije i paleontologije. Posthumno se ipak osvetio Darvinu i Haksliju,jer dok njegova bista krasi centralni hol prirodnjakog muzeja,Darvinova i Hakslijeva se nalaze u trpezariji istog. Umro je u osamdeset drugoj godini. Darvin...poto je sa studija medicine pobegao,prvo u wc da povrada,zatim i kudi,odluuje se za bogosloviju koju i zavrava. I upravo u momentu kada je trebao da postane seoski paroh,stigao je poziv od kapetana Ficroja,da mu pravi drutvo,na petogodinjem putovanju svetom na istrivakom brodu Bigl. Izbor na Darvina ,pao je iz etiri razloga...Ficrojev prvi izabranik se razboleo,Darvin se razumeo u teologiju to je Ficroju odgovaralo,jer je deo putovanja i bio namenjen dokazivanju biblijskog postanja,zatim Darvinova naklonost prirodnjakoj nauci i etvrto[i najvanije],Darvinov nos...Ficroj je ocenjivao karakter oveka prema njegovom nosu. Kako se kasnije ispostavilo,u komandnoj kabini broda,putovala su dva mentalno ne ba zdrava oveka,provodedi gotovo svaki dan u zunim i histerinim svadjama i netrpeljivostima. Ficroj je kasnijepoprilino skrenuo i izvrio samoubistvo. Darvin je jo kao dete,po reima svog oca,bio obina bitanga i lenjtina,koja nije volela kolu i koja de zavriti kao najvedi probisvet. Jedino to je Darvina zanimalo,bilo je jurcanje za guterima i insektima. Po povratku sa putovanja Biglom,Darvin ubrzo pokazuje sve osobine psihopatoloke bolesti,naravno,zainjene tekom hipohondrijom,patolokim strahom od smrti i paranojom. Najpre sumnja da se zarazio nekom udnom boledu na putovanju,ali ubrzo i sam postaje svestan da je sve posledica psihosomatskog poremedaja.Negde u to vreme umire mu i sin,to njegovo

stanje ini jo teim. Posle sabiranja utisaka sa putovanja i pisanja knjiga u vezi svoje teorije,vrlo brzo se vrada prouavanju kako kine gliste reaguju na sviranje klavira,kao i jednom njegovom najobimnijem delu na kojem je mukotrpno,nod i dan, radio punih deset godina-o krpeljima!!! Darvin je eto znao da podje u kratu etnju dvoritem i da nesvesno odluta na neko vreme, ko zna gde. Za razliku od vedine genija,megaloman postaje poprilino kasno,tek posle pedesete. Darvin je umro u sedamdeset tredoj godini. Kepler...ovaj velikan fizike,kosmologije i astronomije,jeste imao samosvest o svojim umnim sposobnostima,ali je kao bolesni genije,od detinjstva imao uasno runo miljenje o sebi,to i sam opisuje u svom dnevniku,opisujudi sebe [u tredem licu]kao malog psa-On voli da glodje koske i suvu koru hleba i toliko je pohlepan da ta god mu oi spaze,on zgrabi. Ipak,kao i svaki pas,on malo pije i zadovoljan je najprostijom hranom. On konstantno trai panju drugih,zavisi u svemu od drugih,ugadja njihovim eljama,nikada se ne ljuti kada ga grde i jedva eka da ga opet prihvate. On ima pasji strah od kupanja i miriljavih ulja i vodica. Njegova nemarnost je bez kraja...najverovatnije zbog toga to mu je Mars u kvadraturi sa Merkurom...! Kepler je osedao strahovitu mrnju prema samom sebi,to nam potvrdjuje i njegov stariji saradnik Tiho Brahe. Kepler je rodjen u vrlo siromanoj porodici i kako sam priznaje jo u detinjstvu ima jaka trvenja u svojoj psihi,po pitanju religije. Otac mu je bio kriminalac a majka je optuena da je vetica i prognana je iz zemlje. Nesigurnost i hipohondrija kao i siromatvo prate ga tokom itavog ivota,od kojih se brani- danonodnim radom.Kepler je umro u pedeset devetoj godini. Tiho Brahe...ne ba genijalan kao Kepler ali svakako ovek izuzetno visokog uma,ije su opservacije najznaajnije u daljoj istoriji astronomije i kosmologije. Brahe je inae bio najpladeniji naunik i imao najpladeniju opservatoriju u istoriji nauke. ak neverovatnih 5% budeta Danske

Kraljevine je ilo u ruke ovom astronomu. Danas ni priblino toliko procenata budeta ne ide u najbogatijim dravama za celokupni nauno-obrazovni sistem. Brahe je to iskoristio,pa su pijanke i bahanalije u njegovoj opservatoriji postale nadaleko uvene. Brahe je imao i dva neobina saputnika koji su iveli sa njim u dvorcu,patuljka Jepa i jednog severnog jelena,svog velikog ljubimca,koji je poginuo tako to se mrtav pijan skotrljao niz stepenite. Brahe je u svojim pijankama bio uvek poprilino skrenutog uma pa mu je glavna zabava bila udna igra sa mehanikim statuama. Kada je novi danski kralj shvatio da se opservatorija pretvorila u kafanski objekat sa suludim domadinom i jo ludjim gostima,odmah ju je zatvorio a Brahea proterao iz zemlje. Karijeru je nastavio u Pragu,gde mu se pridruio i Kepler kao pomodnik...pa smo dobili dva bolesnika,koji su,medjutim,savreno saradjivali i postigli mnogo toga,moda najvie u istoriji astronomije. Na jednoj veeri,koju je pravio baron od Rozenberga,na koju su bili pozvani i Brahe i Kepler,Brahe je pio na svoj neumeren,preteran nain to se naravno,moralo odraziti na pritisak u njegovoj beici. Medjutim,Brahe,je toliko potovao pravila bontona[ak i kada je mrtav pijan],da nikada nije ustajao sa stola pre domadina. Lepo ponaanje je stavljao ispred svog zdravlja,to je te nodi platio glavom,zbog neodlaska u wc. Stigavi kudi,beika je perforirala izazvavi trovanje,i Tiho je umro u delirijumu i bez svesti u pedeset petoj godini ivota. Brahe je poznat i po tome to je sklanjao svoj nos jer mu je smetao prilikom gledanja kroz astronomske spravenaravno,imao je vetaki jer je svoj izgubio u dvoboju[nije pogodio nita u horoskopu za iju je izradu bio dobro pladen]. De Brolji...Burboni su pored silnih Lujeva i Anrija,najzad u dvadesetom veku dali jednog istinskog kralja,kralja uma,De Broljija. Princ Luj de Brolji je imao sve to poeli i svi putevi su mu bili otvoreni. Sreda,pa je izabrao,onaj za njega najtei,fiziku. Genije koji nam je dao do znanja da smo talas isto koliko smo i materija. Koliko bolestani genijalan mozak i koliko izuzetnu intuiciju

ovek mora da ima da bi doao do takve blesave ideje. A uz sve to i hrabrost da takvu neshvatljivu,neloginu i nerazumnu ideju i objavi. De Brolji je bio presredan ovek,bez obzira na podozrive poglede drugih naunika,koji su u njemu gledali naunika-budalu. Bio je presredan zbog svoje ideje i stvorene teorije. A onda,kada su eksperimenti potvrdili da je u pravu i kada je zvanina nauka to prihvatila kao moda najvede otkride u istoriji,De Brolji se uplaio svoje ideje. Takav unutranji sukob izmedju razuma i apsurdne ali potvrdjene injenice,nikada vie nije zabeleen. De Brolji jednostavno nije mogao da podnese ono to je sam otkrio. Unutranji sukob ga je psihiki potpuno razorio. Kasnije,dok se kvantna fizika ved uveliko razvila na osnovu njegove teorije,i kada je bilo potpuno jasno da je De Brolji u pravu,on ne samo da se u sebi nije mirio sa tom injenicom ved se otvoreno borio da opovrgne sam sebe[naravno nikada nije uspeo]. Umro je duevno rastrojen i potpuno nesredan ali i u vrlo dubokoj starosti,imao je devedeset i pet godina,umro je ipak sa sauvanom verom u sebi da de se nekada dokazati da nije bio u pravu. Ne samo da jeste bio u pravu,nego je njegova teorija ne samo najapsurdnija nego i najproverenija teorija u istoriji. De Brolji je i pre otkrida dualnosti materije,imao duevnih potekoda,koje su uvek bile tipa podvojenosti linosti[vrlo ironina igra sudbine]. Albertus...ovaj velikan filozofije je moda najudniji i najmistiniji lik[uz Skotusa i Lulusa] kroz istoriju ove discipline. Njegovi poznanici ga se sedaju kao psihiki teko obolelog, izuzetno tupavog,priglupog i nespretnog oveka,koji je bukvalno preko nodi postao jedan od najvedih filozofa tog doba. On sam daje objanjenje za to....molio se Bogorodici da mu podari pamet i visok um,da postane veliki filozof,da bi ona pristala,ali pod uslovom da ga pri kraju ivota ponovo vrati tamogde je i bio. Albertus je zaista iznenada postao visokouman i izuzetno pametan ovek,to je izazvalo optu nevericu kod njegovih sugradjana. Da je zaista dobio izuzetan um i pamet,vidi se po njegovom stvaralatvu. Dakle uzvieni mozak za

razmiljanje i stvaralatvo je dobio ali ne i znanje,jer u njegovim spisima o istoriji filozofije vidimo da pojma nema ta pria,tako da je to jedan traktat smenih besmislica, koje veze nemaju sa filozofima i filozofskim pravcima. Albertus se nije bavio iskljuivo filozofijom ved i pronalazatvom...kod samog Tome Akvinskog,Albertusovog uenika,nailazimo na opis jednog dogadjaja kada je Toma uao u Albertusovu kudu i tamo zatekao tako udne naprave koje se same pomeraju i priaju,da je mislio da ima posla sa samim djavolom,pa je pokuao tapom da porazbija te naprave. Albertus nam je dao zaista mnogo toga u teoriji filozofije ali nam je dao i jednog Tomu,vernog i nadahnutog Tomu. Naroit uticaj je imao na sholastiare koji su doli posle njega. Medjutim,pokazalo se kako je njegova pria bila istinita,kako je doao do vrhunskog filozofa,preko nodi,tako isto se preko nodi vratio na umni i psihiki nivo koji je posedovao pre molbe bogorodici. Postao je ponovo pred kraj ivota,onaj psihiki oboleo,potpuno tupavi Albertus iz detinjstva. uvena reenica-kako je od magarca postao filozof i od filozofa opet magarac,odnosi se upravo na njega. Albert Veliki je umro u sedamdeset etvrtoj godini ivota. Paster...tip linosti koji je od rodjenja vukao potencijal ka ludilu,samo se ekao okida da se to i desi. I desilo se onog trenutka kada je ugledao bakterije i viruse pod mikroskopom. Tokom itavog ivota je imao patoloki strah od mikroorganizama,toliko jak da je uvek u depu imao jako uveliavajudu lupu,sa kojom je zavirivao bukvalno na svako mesto ili stvar koju je trebao da pipne. Naravno,Paster je na ruak u goste uvek pozivan samo jednom,odnosno prvi i poslednji put,jasno zbog ega. Kupao je se i prao ruke im bi mu se ansa za to ukazivala. Naravno,rukovao se nije,jer bi zaista bilo budalasto gledati nekom ruke pod lupom,pre pozdrava. Osim ovog patolokog straha i uzviene higijene,patio je...a od ega bi drugog nego od hipohondrije i manije gonjenja[ali od mikroba,koji su ga proganjali na svakom koraku,sa velikim zubima]. Po karakteru,bio je preterano

nadmen,samoiv,bolesno tvrdoglav i ohol ovek. Osim mikroba,uasavao se i ljudske gluposti. Umro je u sedamdeset tredoj godini. F.Goja...genijalni slikar,udak ili jo bolje redi-legenda puna sjaja i tame. Rodjen u vrlo siromanoj i neuglednoj porodici. Teko siromatvo u kojem je iveo,ostavilo je jak uticaj na njegov dalji ivot i rad. im se dokopao neto para,znao je da to proari za nod u neobuzdanom provodu. Imao je jo od detinjstva uasno neobuzdan temperament,jo kada se tome doda njegova prgavost i preka narav,ne udi da je jo kao veoma mlad doao u sukob sa inkvizicijom. Kada se preselio u prestonicu,kao izuzetno darovit slikar i djak,njegova nezgodna narav jo vie dolazi do izraaja,pa se u silnim tuama jednom naao i u situaciji da sam sebi upa zaboden no iz tela. Nastavlja sa svojim svadjalakim ivotom,to ga uz neto manje opasne karakteristike kao to su pijanenja,obilazak bordela i pravljenja sitnih gluposti dovodi u situaciju da mora da bei iz Madrida. U dvadeset i petoj godini odlazi da ivi u Italiju,gde ostaje etiri godine. O tom periodu njegovog ivota ne zna se mnogo osim pouzdane injenice da je u jednom manastiru ukrao mladu monahinju,ali je brzo uhvaden i uhapen,a ivu glavu spaava zahvaljujudi velikim naporima panske ambasade. Goja se u Madrid vrada ved kao slavan slikar u najboljim godinama i radi kao dvorski slikar. Goja ved tada pokazuje znake ogromnog egoizma i plahovitosti. Ponovo se odaje nodnim provodima,alkoholu i najvie enama[preterano,kako piu njegovi biografi],ali mu je zbog sve uspenijeg stvaralatva i slave,sve oproteno,ak postaje i slubeni dvorski slikar. Upoznao je jednu enu,izvesnu vojvotkinju od Albe[za koju se pretpostavlja,da mu je bila model za dve slike Maje] u kojoj je video i fatalnu enu i dobrog andjela ali i svoju muzu i zatitnicu. O njihovom pravom odnosu,biografi se poprilino razlikuju. Tih godina Goja dostie svoj vrhunac stvaralatva i slave,to,kako to ved biva,mora da se plati. Vrlo brzo,Goja oboleva i ivano i psihiki,doivljava razne mrane halucinacije,komare i uje razne enske glasove. Vojvotkinja ga vodi na

oporavak,ali se stanje neto kasnije potpuno pogorava,to je jasno uoljivo u mranim slikama i grafikama nastalim u tom periodu. Uz psihiko obolenje,Goju sustie jo jedan zdravstveni problem,ostaje potpuno gluv. Bolest je Goju potpuno osamila i okrenula ga licem ka tamnoj strani ljudskih zala i nesreda. U tom periodu,svaka njegova slika ima i dodatak u vidu natpisa koji su ili totalno mrani i pesimistini ili totalno besmisleni. Stvara svoj dnevnik bolesti. Ali i pored svih tih nedada,Goja uspeva nekako da se uzdigne,trgne,pa ak i da postane lini slikar kralja. Malo oporavljen i ne sluti da mu sudbina sprema jo niskihudaraca. Posle Francusko-panskog rata,koji Goja teko preivljava u psihi,svedoedi o svim ljudskim zverstvima i strahotama,ponovo pada u jo teu depresiju i samodu,a njegove slike su jedana lepeza mranih udovita,nakaza i bezglavih straila. Poinje naglo da gubi i vid,i kako sam kae,pretvara se u ivi le pod pritiskom bolesti,rada i razoarenja. Ponovo se javljaju oni natpisi na njegovim slikama ali ovog puta,nisu besmisleni ved imaju duboko filozofsko i sentimentalno znaenje. Goja se okrede razmiljanju o ljudskom zlu,smislu,razlozima...i sve vie tone u umobolnost. Iako jako religiozan,jedna uvena[poslednja] grafika,koju je uradio uz ono malo svesti to mu je ostalo,predstavlja ruku mrtvaca koja viri iz groba ,dredi u ruci papir na kojem pie-nita. To je dno Gojinog oaja. Medjutim,Goja je veliki borac,nije dao djavolu da ga potpuno obuzme,seli se u Bordo u Francusku gde umno i fiziki gotovo potpuno slomljen,totalno gluv i ved skoro slep,nastavlja da slika i to minijature. Radio je po ceo dan,sve do asa smrti. Goja je umro u osamdeset tredoj godini. Dekart...njegov ivot i delo sam vedim delom obradio,ovde bih samo dodao jo nekoliko njegovih osobenosti i bolesti. Dekartova majka umrla je ved drugi dan po porodjaju od pludne bolesti[lekar je rekao da to isto eka i bebu],a brigu o njemu je preuzeo otac koji je svakako bio za primer[i pozitivan i negativan],bio je izuzetno brian,drao je Dekarta kao malo vode na dlanu,udovoljavajudi mu sve to bi ovaj poeleo[ak je kod kolskog

upravnika izdejstvovao da u kolu ide tek kada se probudi...posle dvanaest]...to je na kraju rezultiralo neverovatnom razmaenodu ovog velikana matematike i filozofije. Takav vid razmaenosti,lenjosti i neto kasnije bahatosti,retko dete kada videti. A takve rano ispoljene karakteristike,naravno,moraju se kasnije odraziti i na ostatak karaktera a naroito morala. Pisao sam o njegovim porocima,kockanju,alkoholisanju,banenjima i nemogudnosti da se probudi pre dvanaest sati. Ali pored toga,Dekart je bio izuzetno mrzovoljan tip,a ba tu mrzovolju je ispoljavao na naine koji ba nisu dostojni jednog oveka. Dekart je imao i patoloki strah od svega to je dolo iz antike grke,jer samo se tako moe objasniti sve ono to je mislio i pisao o njima i njihovoj filozofiji i nauci. Prkosna i nezgodna narav,dovela je do toga da je Dekart imao izuzetno malo prijatelja a iz istog razloga nije mogao ni da se oeni[a hteo je]. Mada neki izvori tvrde da je imao kderku iz jedne veze,o emu i sam Dekart govori ali u vrlo nerazumnoj formi. Jel treba da napiem da je patio od hipohondrije? A od paranoje? Kako god...takvog genija sa viestrukim dokumentovanim stvaralatvom,sasvim sigurno,ni u daljoj bududnosti nedemo videti. Albert Ajntajn...toliko njegovih biografa i toliko kontradiktornosti u njima,da jednostavno ne moemo dati neto iscrpniju sliku Ajntajnovog ivota i njegove psiho-patoloke opteredenosti. Ponekad pomislim da neki njegov biograf preteruje u pogledu ba te,psihopatologije ovog naucnika a ponekad mi se ini kao da ele neto bitno da sakriju,kako god,ovde du se pozvati samo na one delove gde se vedina biografa Ajntajna nesukobljavaju. Tano je da je rodjen sa izrazito nesrazmernom glavom u odnosu na telo[nije jasno da li je u pitanju makrocefalija] i da je progovorio dosta kasno,tek poetkom etvrte godine. Ali razlozi za tako neto se posve razlikuju. Tano je da je bio izuzetno nedisciplinovan i lo djak,koji nije trpeo autoritete,pa je i izbaen iz kole zbog toga. Medjutim,u fizici i matematici je uvek imao najbolje ocene.

Uio je samo ono to ga je interesovalo. Tano je i to da je na foru neto kasnije zavrio i gimnaziju i viu skolu,ali i da ga profesori nisu podnosili,zbog ega nije imao nikakve preporuke za dalju karijeru,pa je zavrio kao nii inovnik[trede klase] u birou za patente. Svi se slau da je bio vrlo drsko,pomalo nevaspitano,razmaeno derite i da je tokom itavog ivota nosio dvostruku linost u sebi,odnosno,igrao dve igre,esto i podmuklo. Bio je pod ogromnim,zaista preteranim uticajem svoje majke Pauline,koja je gotovo do smrti drala sve konce u svojim rukama. Ipak,izmedju majke i Mileve,na kraju je izabrao Milevu,to je dovelo do jake uzdrmanosti i sina i majke. I pored toga,majka mu je bila daleko vie u srcu. I po njegovom stvaralatvu,jasno se vidi,da iako je sa zaista velikom emotivnodu i tekog srca napustio Milevu,najzad odahnuo. Rune rei koje je izrekao o njegovoj bivoj eni,nisu bile odraz Ajntajnove mrnje prema njoj ved jedan pokuaj da je to pre izbaci iz glave. Ajntajnova dvostruka linost je prisutna svugde,od odnosa prema eni i prema deci,zatim prema majci ali i prema prijateljima. Ajntajn je bukvalno trao kroz planine i doline moralnosti,nekada je bio takav da je dodirivao ono najnie to se morala tie,a odmah zatim bi uinio neki gest koji je jednak samom vrhu moralnosti. Bio je vrlo samosvestan svoje genijalnosti kao i slave,ali je to kasnije prelo u megalomaniju i nipodnitavanje svakoga ko bi neto pokuao u oblasti fizike. Blesavi Maridev zet,kako su ga Novosadjani zvali,nije naziv koji je bio daleko od istine,jer je Ajntajn i u mladosti pokazivao znake ranog ludila. Udarac koji je primio od strane kvantne mehanike,nije mogao da preboli do kraja ivota...u pokuaju da se obrauna sa njojm,izgubio je svaku vezu sa realnodu i znaci ludila su postajali sve uoljiviji.Od slavnog naunika,ostao je samo smeni ika sa razbaruenom kosom koji je poznat po tome to ima strah od arapa i to s vremena na vreme uplai narod,vikanjem da je pronaao teoriju svega Umro je u sedamdeset petoj godini,odbivi operaciju trbune aneurizme,jer nije eleo da,kako sam kae,vetaki produava ivot. Ipak,otaje injenica da je ovaj iyuyetno genijalni um,uz

mnotvo teorija i radova,u svom stvaralatvu dao tri velike koje se po pravilu opisuju ovako: sa jednom teorijom je samo dokazao postojanje atoma,za drugu je samo dobio Nobelovu nagradu,a sa tredom je samo okrenuo svet naopake. A ja bih dodao da je sa etvrtom[OTR] pokazao do kojih sve visina ljudski um moe da ide... Hajzenberg...Svet bi sigurno sasvim drugaije izgledao da je ovaj genije hteo da to i uradi. Hitlerova uzdanica u pravljenju atomske bombe,sasvim sigurno bi to uradio pre amerikanaca da nije namerno opstruirao rad na njoj. Naravno,Amerikanci de vam ispriati sasvim drugu priu,da su oni bili bri jer su imali pametnije ljude u timu a da se Verner samo tim reima branio na sudu,da bi bio oslobodjen optube o saradnji sa nacistima...hm...jedan takav genije,osniva savremene kvantne fizike,ovek koji je atom znao u duu,sa timom vrsnih nemakih nuklearnih fiziara i hemiara i ogromnom koliinom novca...gotovo da mi je smeno. Ali da ostavimo atomsku bombu,rat,faizam i Hajzenbergove uzviene teorije i tako uveni i genijalni princip neodredjenosti i da se vratimo samoj linosti Hajzenberga. Pre svega toga,jedna zanimljivost iz Hajzenbergovog rada,dok je grabio ka konanoj formuli kvantne mehanike,izmislio je posle zaista dugog,iscrpnog i neumorljivog rada i ogromnog vremena,poseban matematiki aparat,koji mu je bio potreban,ne znajudi da su matematiari takav matematiki aparat odavno izmislili,pod nazivom-matrini raun. Bilo kako bilo,brzo se vratio iz stanja oka i poeo matrini raun da koristi u svojim formulama,ponovo provodedi ogromno vreme i mukotrpan rad,da bi na kraju kada je napokon doao do reenja,saznao da je to isto uradio neto malo ranije jedan drugi fiziar[redinger],samo bez matrinog rauna. Ali najzanimljivije je to to je matrini raun,toliko komplikovana stvar,da Hajzenberga niko nije shvatio,pa ak ni on sam. ak se svom prijatelju,jadao oajan-Ja ak i ne znam ta je to matrica! Na kraju smo imali dva razliita polazita,dva razliita stava,dve razliite matematike i dva razliita naunika,koji su vodili ka apsolutno

istom cilju. redinger nije razumeo Hajzenberga,Hajzenberg nije razumeo ni sebe ni redingera a obe teorije i oba matematika rauna su bila apsolutno razliita i istinita stvar. ak su im i aktivatori inspiracije bili razliiti,Hajzenbergu De Broljijev rad a redingeru seks. Na kraju je Hajzenberg[sa Bornom] dao princip neodredjenosti i uz njega pripojio njegov i redingerov rad i dobili smo najvede i najfascinantnije udo u istoriji oveanstva-kvantnu fiziku. Hajzenberg je bi srdit, ljutit ovek i lako uvredljiva osoba . Histerican i nervno labilan,gotovo od rodjenja. U svojoj histeriji eto je znao i da padne u nesvest. Verner je po psihikoj konstituciji[kao i Svift] u sebi imao veliki potencijal ludila,takodje se traio okida. Kao i svi kvantovci,dobio ga je ba u kvantnoj fizici. Znao je da de mu unutranji sukob koji se tada pojavio u glavi doneti velike nevolje,iz tog razloga se okrenuo istonjackom misticizmu i budizmu[odnosno budistikoj ivotnoj filozofiji],to mu je donekle donelo spas,imao je nervnih kriza ali ne toliko opasnih. Mozda je Hajzenberg upravo dao primer,ta da uradi genije a da na kraju totalno ne poludi. redinger je sledio njegov primer,mada manje uspeno,jer je neto ranije doao u unutranji sukob[ja protiv ja,ili kvant protiv razuma],pa je i imao neto vie psihopatolokih registrovanih epizoda. Hajzenberg je imao dvostruku korist od bega na istok,priao je kvantnoj fizici i sa filozofske strane,to je za pohvalu i apsolutno je odraz genijalnosti,a sa druge strane,izbegao je najgori mogudi scenario-teko ludilo. Hajzenberg je umro u sedamdeset petoj godini ivota. openhauer...izuzetan genije-izuzetna biografija. Ali ovde samo o onome to je tema,ivotne okolnosti,karakter i bolest. Oeva elja da bude trgovac,trajala je samo dok mu se otac nije ubio. Majka,jedna,inteligentna ali izvesno vrlo zla i nesredna ena,koja je imala najvedi uticaj na openhauera,na itav njegov ivot ali i filozofiju...ne po dobru. Svadje njega i njegove majke su bile na samoj granici ludila,to se vidi i iz njihovh pisama dok su iveli odvojeno. Majka je smatrala da u jednoj porodici ne mogu da

budu dva genija pa je to i najvedi razlog njene mrnje prema sinu,naravno ,openhauer je na majinu mrnju uzvratio jo jaom mrnjom i prema majci i prema enskom polu. U trenutku svadje,kada ga je gurnula niz stepenite,openhauer joj je uzvratio reima:-tvoje ime de biti poznato,samo po meni...to se i dogodilo,jer je ova vrsna knjievnica pala u zaborav. openhauer je kroz itav ivot bio udak,osobenjak,ekscentrican i ekstravagantan...ali je isto tako bio veliki cinik,melanholiar i poput majke vrlo zao ovek. Patio je od vrlo ozbiljne paranoje,bolesti koje je bio potpuno svestan. Mizogin[zbog majke prevashodno],nije se nikada enio,ali je zato uivao u noenju enskog vea. Posle uspeha sa svojih par prvih knjiga,postao je nepodnoljivi megaloman i izbrisao sve prijatelje koje je do tada stekao. Umro je u potpunoj samodi i optoj depresiji u sedamdeset drugoj godini ivota. Ako bi se gledao uticaj filozofa savremenog doba na druge filozofe i pravce,openhauer,svakako zauzima mesto pri samom vrhu,i to ne samo svojom genijalnodu ved i injenici da je sasvim uspeno spojio zapadnu filozofiju sa istonjackom filozofijom ivota. Frojd...matao je o tome da postane general ili ak ministar,ali poto je Jevrejima bilo zabranjeno da se bave bilo kakvim zanimanjima,osim prava i medicine,Frojd se odluuje za medicinu,odnosno psihijatriju. Njegovo prvo otkride nije iz oblasti psihijatrije,ved upotreba kokaina u svrhe anestezije,to je naravno,kao svaki pravi genije, prvo mod kokaina testirao na sebi[i to ne samo jednom,svidelo se oveku]. Frojd je bio preterano optereden svojim snovima koje je ubrzo poeo da analizira i prouava,to je dovelo do moda najgenijalnije knjige u oblasti psihijatrije-Tumaenje snova. Frojd je bio najvedi hipohondar medju genijima,a spisak fobija od kojih je patio,zauzeo bi celu ovu stranicu. Medjutim njegov uveni patoloki strah od smrti,prevazilazio je svaku granicu normalnosti. eto je padao u nesvest[nekoliko puta i pred svojim uenikom Jungom],kao posledica psihosomatskih strahova i paninih napada. Frojd nije samo otac

psihoanalize,njegova dela se sasvim sigurno mogu uvrstiti i u posve ozbiljnu filozofiju,nauku i antropologiju. Poznat i po tome to nikada nije eleo da uzima lekove za bolove[osim kokaina] ,bez obzira to je patio od zaista nesnosnih bolova kao posledica kancera vilice. Medjutim,na kraju se ipak odluio da mu lini lekar ubrizga morfijum u krvotok,ne zbog bolova,ved da bi to pre upao u komu i umro. Frojd je umro u osamdeset i tredoj godini,i ironino,koliki strah od smrti je imao,umro je na svoj zahtev, potpuno mirno,ak i sa osmehom. Frojdov karaktermegaloman[postaje mi dosadno da ovo vie i pisem],a prema Jungu i Lu Salome Andreas,odnosno njihovim dnevnicima,Frojd je imao vrlo pogan jezik i nije birao ni mesto ni vreme kada de ga upotrebiti. Oto Vajninger...sa njim se zavrava moj spisak najvede trojke,s tim da nije uradio,ono to je uradio i skratio sebi ivot i svoju karijeru za poprilian broj godina,sasvim sam siguran da trojka ne bi postojala ved samo jedan najvelianstveniji genije-Vajninger. Austrijski filozof Oto Vajninger ubio se u dvadeset tredoj godini nakon to je napisao svoje jedno jedino,ali zaista kapitalno i genijalno delo-Pol i karakter,tako je itav njegov vanserijski ivot,stao u trenutku kada je tek zakoraio u genijalnost,i to onu najvedu! Ova Vajningerova knjiga je zaista neto drugo od svega to moete da proitate u ivotu,od nje bukvalno-boli glava. Gotovo svi,koji imaju vika mozga slau se da je njegova knjiga-najudnovatije delo u istoriji ljudske misli! Medjutim,nema spora oko toga da je ujedno bio i najbolesniji genije...ne zbog toga to je imao moda par psihopatoloskih problema[a ko od genija i nije imao],ne ni zbog toga to se odluio na samoubistvo,ved zbog reenica kojima je obogatio svoju knjigu. Vajninger je jevrej koji je o jevrejima i jevrejstvu govorio na bolesno neugodan nain,a isto to se odnosi i na enski rod. Nikada mu zbog toga nisu naroito zamerili,iz prostog razloganisu imali argumente da ga pobiju. ak ta vie,ene su ga volele i smatrale izuzetno ednim. Promenio je veru i preao u Hridanstvo,odmah poto je u

dvadeset drugoj godini postao doktor filozofije. Po zavretku knjige,izjavio je:-za mene postoje tri mogudnosti,veala,samoubistvo ili pak izuzetno briljantna bududnost da ne smem ni da pomislim na to! Naalost,izabrao je ovo srednje. Koliko je Vajninger bio harizmatina linost,vidi se i po tome to su u Beu,kada su uli za njegovo samoubistvo,mnogi,inspirisani njegovim inom,pokuali ili izvrili samoubistvo[ak i ene]. Vajninger je bio pod filozofskim uticajem,Niea,openhauera,Kanta i Vagnera[za Vagnera je rekao da je bog filozofije],ali je isto tako i on, najdirektnije uticao na stvaralatvo Vitgentajna,Frojda,Kafke,Dojsa,Munka i Hajdegera koji su u Vajningeru takodje prepoznali boga filozofije. Vajninger je voleo muziku,naroito Vagnera i Betovena,ak je u mladosti i eleo da postane kompozitor. Upravo iz tog razloga je na jednu nod iznajmio sobu u kojoj je umro Betoven,i tu presudio sebi. Ostavio je pored sebe pismo doivljavajudi zlo sveta kao sopstvenu krivicu,ovek ima dva reenja-da ubije drugoga ili da izvri samoubistvo. Ja sam izabrao ovo drugo! Vajninger,inae ovek izuzetno zanimljive fizionomije,patio je od takozvane maligne depresije i histerije. Fojerbah...Poboni ateista ili ateistiki vernik...imao je gotovo istu sudbinu tokom itavog ivota. Rodjen je nesredan,nesreda ga je pratila u stopu kroz ivot,nesredan je i umro. Vrlo loeg i nemoralnog karaktera,nadmen i kontraverzan,neuraunljiv i veito nervozan,psihike bolesti su se smenjivale tokom celog njegovog ivota,jak unutranji religiozni sukob i na kraju smrt,u apsolutnoj samodi i depresiji...zaboravljen od svih. Teko da bi se za ovog genija ,neto vie i ulo da nije bilo Marksa i njegovih teza protiv Fojerbaha. Tek kasnije,kada je njegovo stvaralatvo postalo dostupno filozofskom svetu u potpunosti,shvatili su da se radi o genijalnom filozofu i piscu,nezaslueno osporavanog i zaboravljenog. Fojerbah je umro u ezdeset osmoj godini. Kafka...Rodjen je u bogatoj ali vrlo nesrednoj porodici,sva brada su mu umrla jo kao deca,to se pokazalo kao izuzetan udarac i na njegovo zdravlje i na psihu. itavog ivota je bio fiziki boleljiv ali i mraan,depresivan,patio je i

od teke neurastenije i raznih vrsta strahova.Kao i gotovo svaki genijalac,imao je veitu borbu u sebi sa Bogom i smislom ivota,to je preneo i u svoj nezavreni roman-Proces. Nije ba bio ni psihiki uraunljiv,to se vidi i iz njegovih poteza da gotovo svaku knjigu koju napie,odmah i spali. Niti je objavljivao niti je imao nameru da svoje knjige objavljuje. Tri njegove genijalne knjige su ugledale svetlost dana,tek po njegovoj smrti i to zahvaljujudi njegovom prijatelju koji mu nije ispunio poslednju elju da ih spali odmah posle njegove smrti. Kafka je ipak imao i pojedinih srednih dana u ivotu,i svi su bili obeleeni-enama,naroito Milenom Jasenskom. Umro je u etrdeset prvoj godini pod vrlo tekom depresijom i sa samo 48 kilograma,od tuberkuloze. Poslednje rei,Kafke,upudene bolniarima,bile suubijte me ili ste ubice! Pazolini...Kontraverzni reiser,pisac,pesnik i filozof,komunistikog i gej opredeljenja[ime se posebno hvalio],nije bio psihiki stabilan jo od rodjenja. Pazolini nije imao jednu ili dve teke psihike bolesti,ved je imao gotovo sve mogude psihike bolesti ali manjeg itenziteta. Njegov dvostruki karakter i ponekad ozbiljna neuraunljivost,svakako je posledica borbe Bog ili Marks u njegovoj psihi. Omraen od crkve,kao ateista i njen kritiar[kroz filmove],ali Pazolini je bio kritiar svega,drave,politike,sistema,crkve,drutva. Megaloman i veiti bundija i provokator,preiveo je uspeno i progone crkve i faista. Zapanjujude je to da je jo u toku sukoba sa katolikom crkvom,ista pristala da finansira njegov film Evandjelje po Marku,koji se i danas smatra najbolje uradjenim filmom na religiozne teme. Medjutim iza filma,koji je bio po volji crkve,krilo se neto sasvim drugo,Pazolini je samo hteo da pokae vezu hridanstva i marksizma[odnosno komunizma],ali sredom po njega,suvie genijalno je to uradio da bi neko prepoznao sutinu teme filma. Pazolinijevi filmovi su na oko lagane dobre komedije,sa obaveznim nakaznim glumcima,medjutim snanu filozofsku dubinu njegovih filmova i samu njegovu genijalnost,moete

videti tek ako filmove pogledate vie puta i svakako ne povrno,kao i kod Felinija i Sike,odnono itave te genijalne italijanske kole filma. Pazolini je ubijen 1975-e godine u pedeset tredoj godini ivota. Posle ubistva,nekoliko puta je pregazen kolima. Lik koji je priznao ubistvo i odleao za njega,na kraju je priznao i da se samo alio i da nema veze sa ubistvom[vidi se da je imao slinu psihu sa ubijenim]. Danas se sumnja da u pozadini Pazolinijevog ubistva lei antikomunistiki pokret Italije. Jesenjin...jedan od najvedih ali sigurno najomiljeniji pesnik u istoriji. Bez obzira to mu pesme nisu bile ba romantinog tipa[on sam, svoje pesnitvo naiva seoskim],bile su izuzetno emotivno nabijene i prepune duhovne lepote. Genije je svakako bio,ali to je ustvari samo jedan deak koji nikada nije odrastao i koji je bio duboko nesredan iz razloga koje je samo on znao. Depresija i alkoholizam[ali i alkoholizam i antidepresivi,zajedno],bili su mu svojstveni jo od rane mladosti. Pet puta se enio i razvodio,a taan broj dece mu se ne zna jer ih je mnogo imao i vanbrano[neke je i priznao]. Najuveniji je njegov brak sa tadanjom amerikom balerinom,zvezdom u usponu Isidorom Dankan,koja je kasnije ivot izgubila na nain za neverovati. Putovao je svetom sa njom,pratedi njene nastupe ali ba u tom periodu hotelskog ivota Jesenjina,on pokazuje svoju neuraunljivost,koja potkrepljena alkoholizmom,prelazi u neopisivi i uasni vandalizam. Sergej,svestan svoje nesrede ali i alkoholizma i tabletomanije,reava da sebi oduzme ivot u hotelskoj sobi,i to uspeva tek iz etvrtog puta[samo je Raspudin imao vie ivota-est],prethodno prerezavi vene[za svaki sluaj] i shvatajudi da de smrt sporo dodi,odluuje da se obesi od radijatorsku cev,koja puca i tek udarac glavom od radijator mu zadaje smrtonosni udarac. Da li je ili nije njegovu oprotajnu pesmu Do svidanja dragi prijatelju napisao sopstvenom krvlju ili je to samo pria za pojaavanje dramatinog efekta nikada nedemo saznati. Posle dve godine,na Sergejevom grobu ubija se i njegova etrvrta supruga. Jesenjin se ubio u tridesetoj godini ivota.

Marks...ovaj veliki filozof ne samo da je pogreno shvaden,nego su mu njegovi protivnici i smestali biografije koje nemaju veze sa stvarnodu,samo da bi ga to vie ocrnili. Tako dete nadi da je varao svoju enu na sve strane,da se enio x puta,ak i sa bliskim rodjakama,da je bio pedofil,da je bio potpuno lud i sl. Istina je sasvim drugaija,od svega toga,Marks je samo imao ono to je krasilo i ostale umove[bio je lud]...imao je psihopatolokih problema,najvie u sferi straha od smrti,paranoinosti,histerinosti i opsesivno-kompulzivno ponaanje od najranije mladosti. Bio je nepoverljiv,ohol i ne ba uljudan tip,a i sam Engels kae za njega da je imao est obiaj da insekte ubija knjigama,jer je uivao u crvenim flekama krvi na njihovim stranicama. Da nije bio psihiki ist to je jasno,ali nikada nije dolazio do krajnih granica ludila niti je bio enskaros a jo manje pedofil. ak ta vie,bio je izuzetno veran svojoj eni...a brak jeste bio nesredan,ne zbog nedostatka ljubavi ili Marksovog ponaanja i povremenog alkoholizma,ved zbog injenice da im je od sedmoro dece,ak etvoro prerano umrlo i da su mu se dve derke ubile zbog svojih branih problema. Uz sve to,iveli su veoma bedno u izuzetnom siromatvu,zbog ega su esto pozajmljivali novac,pa je Marks sa ovog sveta otiao sa poprilino dugova. Umro je iscrpljen,nesredan i depresivan u svojoj ezdeset i petoj godini. Kjerkegor...kao to sam ranije naveo,Kjerkegor nije bio pod uticajem nijednog filozofa ili filozofskog pravca,ved pod uticajem svog odnosa sa ocem i raskida veridbe sa Reginom Olsen. Ta dva dogadjaja su odredila i dalji Serenov ivot i stvaralatvo. Seren je rodjen iz drugog braka njegovog oca,kao najmladji od sedmoro dece. Stariji Kjerkegor je ostao bez etvoro dece,pre nego to su napunili 33 godine[Hristove godine],pa je i sam Seren bio uveren da de umreti u 33 godini. Tako je i iveo,urio je da sve to je eleo zavri do svoje trideset i trede godine. Ali itava pria ima mnogo dublji koren. Serenov otac,dok je kao mladi pastir na selu uvao ovce,prokleo je Boga,zbog takvog ivota. Kasnije,kada se preselio u Kopenhagen,vrlo brzo se

poprilino obogatio. Bio je ubedjen da de ga zbog kletve u mladosti,stidi boja kazna,pa je svoju decu,naroito Serena vaspitavao u duhu verskog fanatizma,pokuavajudi da opere greh. Medjutim,posle etiri smrti u kudi,i to u ba odredjenim godinama,bile su potpuni dokaz i ocu i Serenu da de ih boja kazna ipak sve stidi[naroito decu]. Samo saznanje da de umreti tako rano i pokuaj oca da ga uvue u apsolutni verski fanatizam,ostavlja na Serena snaan uticaj. Uz sve to,on raskida veridbu sa devojkom koju je bukvalno oboavao,jer nije eleo da ona pati zbog njegove filozofije[koju je i iveo],samomuenja i prerane smrti. U takvom depresivno-mranom raspoloenju,prepunom straha,Kjerkegor poinje histerino da pie svoja genijalna dela[zaista mu je svako delo genijalno],i bukvalno sav oev novac,do poslednje krune, troi na izdavanje i tampanje svojih knjiga ali i plakata protiv crkve. Zatim se,ekajuci svoj brzi kraj,oputa i poinje njegov raskalani ivot,zatrpan neverovatnim koliinama alkohola i uzavrelom stradu. Na njegovu nesredu,bog mu je odloio smrt za jo devet godina,koje je ovaj proveo u neverovatno tekoj depresiji,melanholiji,samodi,alkoholu i samoubilakim razmiljanjima. Seren je od svih naih genijalaca vodio,ako ne najjau,onda sasvim sigurno najmuniju borbu u glavi po pitanju religije[pobedio je Bog,poraena je crkva]. Kjerkegor za tih dobitnih devet godina,pokuava da zavri svoje najkapitalnije delo od preko dve hiljade strana,medjutim smrt ga prekida u etrdeset drugoj godini ivota. Strah i strepnja,koji preovladjuju njegovim knjigama,posledica su straha i strepnje koja su ga pratila kroz ivot,a sve se to pretvorilo u jednu psiholoku panfobiju koja je verovatno i ubrzala njegovu ranu smrt. Servantes...Pisanje,dugovanja,zatvori i ratovi...kroz te etiri rei se moe opisati itav ivot ovog jednorukog genija. Mislim da ne postoji osoba u istoriji koja je toliko pisala...toliko puta bila u dugovima...toliko puta dospevala u zatvor i uestvovala u toliko ratova[u jednom je izgubio i desnu

ruku]. to se karaktera tie,mislim da re zatvor mnogo govori o tome,mada,mora se naglasiti,znao je u zatvor eto da dospe i zbog politikih razloga. Da je imao problem sa karakterom govori i injenica da se est meseci pred smrt zamonaio,prethodno upoznavi boga i svo vreme provodedi u kajanju. Sa psihopatoloke strane,ovaj genije je bio neuraunljiv kao i njegov najpoznatiji junak,bolovao je i od patoloke neodgovornosti a njegov poznanik Reljes,Servantesov kolega[lekar],mu je dao i dijagnozu nesnosnog,neobuzdanog i nadmenog ludaka,koji se gubi na svaka dva sata. Ostaje nerazjanjena ova re-gubi,s obzirom na injenicu da je Servantes bio nevidjena skitnica,ali uopte nije iskljueno i da se gubio i u nekom drugom pogledu. Ipak,kakav god da nam je bio,i gde god i kako god da nam se gubio,Servantes ostaje jedan od najgenijalnijih pisaca sa zaista uzvienim duhom. Turgenjev...padenik knjievnosti,kako su ga nazivali biografi,i jedini pisac koji je pisanjem o enama i ljubavi,doao do genijalnog stvaralatva. Imao je izrazitu dvostruku linost. Bio je toliko miran,povuen,stidljiv,tih i neborbene prirode...da bi potom dolazio u iznenadne faze tolikog besa,ljutnje i agresivnosti,da bi esto tukao ak i svoju majku. Bio je vrlo plaljiv,slabe volje i povodljiv a onda bi isto tako iznenada znao da postane nesnosivo uporan i tvrdoglav,patoloki prkosan i gvozdene volje. Bio je preterano svadljiv i inatan,to je dovelo do toga da izgubi ne samo sve prijatelje ved i domovinu. Osudjen na samodu i u tekoj depresiji...daleko od domovine,umire tiho u ezdeset petoj godini ivota. open...ovaj velianstveni poljski kompozitor,koji je moda od svih,imao najbri uspon i put ka slavi,naravno,nije bio izuzet od loeg karaktera[oholost i preterana samoivost],kao i od mentalnih bolesti,erotomanije,depresije,neurastenije...a prema pisanju svoje bliske poznanice .Sondove,bio je toliko slabih ivaca da bi ga ak senka od muve ili presavijen list rue,dovodili u stanje histerije i nekontrolisanog besa.

open je umro u potpunoj depresiji od tuberkuloze u trideset i devetoj godini. Ne bih vas vie gnjavio biografijama,odnosno karakterima i bolestima velikih umova,izabrao sam nasumino nekih pedesetak biografija,ali priznajem da se ovo nasumino,nije odnosilo i na Dostojevskog,Vajningera,Vagnera,Kjekergora i Njutna. Da ne pomislite da su ostali geniji i velikani ljudske misli koje sam pominjao kroz knjigu a nisu se nali na spisku sa ovih pedesetak,neto bolji,normalniji ili karakterniji i moralniji,odmah du vam redi da u suprotno moete i sami da se uverite ako istraite malo podrobnije njihove biografije,jer gotovo 75% onih koji u ovom poglavlju nisu pomenuti,imaju daleko nesrednije ivote,loije karaktere i tee psihopatologije. Od dve stotine[ili neto manje ]genija koje sam naveo u ovoj knjizi uz jo stotinak onih kojima je malo nedostajalo,a koje sam takodje pomenuo ovde kao uzviene umove,bukvalno svi su patili od bar dve,tri ili vie bolesti uma,hipohondrije,paranoje,manije gonjenja,panicnih napada,shizofrenije,teke depresije ili manijakalnosti,opsesivnokompulzivnih poremecaja,raznih fobija,kleptomanije,Minhauzenovog sindroma[patoloki laovi],anksioznosti,neuraunljivosti,neuropatija,tekog oblika alkoholizma,neurastenije ili nekih drugih psihikih ili nervnih bolesti. Slino je i sa moralom ili karakterom,nema izuzetaka,megalomani,grandomani,samoljubivi,laovi,prevaranti,oholi,eroto mani,cinici,gordi,mizogini,mizantropi,zluradi,sebini,neodgovorni,zavidni,po hlepni,koristoljubivi,duevno pogubljeni...! Kao i puni poroka...od kocke,preko alkohola,kurvi,blagih ili tekih droga[pojedini su ak koristili i opijate kojima ni najzagrieniji narkoman ne bi ni priao]. Kako to lepo ree Sen Simon-: U hram slave ulaze samo begunci iz duevnih bolnica! ak i da odbacite ovaj moj spisak i napravite,recimo,svoj spisak od 100 genija[naravno,neke stvari se prilikom odabira moraju ispotovati,pre svega

vrlo visok um i uzvienost duha],opet dete,itajudi njihove biografije,dodi do istog zakljukagenija jednostavno MORA da prati takozvano trpljenje ivota,manji ili vedi problemi sa karakterom ili moralnodu i izraena psihika labilnost,koja se po pravilu vrlo brzo pretvori u patoloko stanje. U suprotnom,ostaje samo ...eto...pametan ili inteligentan ovek,kakvih imate,istina vrlo malo,ali ipak je to brojka od nekoliko miliona kroz istoriju[od petnaestak milijardi koliko ih je ivelo],znai vrlo zavidno,ali prema dve stotine[ili...hajde..etiri stotine] genija,priznadete to je ipak ba ogromna cifra. Stotinak miliona i dve stotine[ili etiri stotine sa onima koji su na granici genijalnosti],ipak velika,ba velika razlika,to samo po sebi dovoljno govori da su geniji-veliki stradalnici. I jo jedna vana napomena...kada govorim o vrlo visokoj umnosti i duhovnoj uzvienosti,pod tim podrazumevam da ovek mora da poseduje sve osobine koje sam pominjao u prvim poglavljima knjige,osim ,specifinog karaktera,specifinog morala i specifinih ivotnih okolnosti. Dakle,genije postaje tek visokoumni ovek i duhovno uzvieni ovek kada se osobinama koje ved poseduje,pridrue ove poslednje tri nabrojane. Na njih ne moemo da utiemo[kao i na vedinu ostalih osobina] one nam se jednostavno deavaju[ivotne okolnosti] ili su ved usadjene u nae nesvesno[nadsvesno]. Tako da ako ste visoko inteligentni,matoviti,kreativni,obrazovani,posedujete samosvest o tome,volju i elju,jaku intuiciju...i ostalo..to vam govori da ste dostigli nivo vrlo visoke umnosti,ako pri tom vrlo eto razmiljate o istinski smislenim stvarima i imate u sebi stalno preispitivanje ko ste i ta ste,kao i religioznu crtu[u pozitivnom ili dijalektikom,ne i negativnom smislu],dostigli ste onda i do stadijuma-visoke umnosti i duhovne uzvienosti. U tom sluaju ona brojka od etiri stotine se proiruje za jo jedan broj[za Vas],ako pri tom imate problem sa psihosomatikom[to nije strano,ne bojte se,gotovo svako je ima],imate svesnost o tome da imate i loih karakternih osobina i da ste

pokazali svoju grenost u odredjenim situacijama[ili vam sve to neko blizak kae da je primetio kod vas]-sasvim ste blizu genijalnosti,jer to su osobine potrebne za uzvieno stvaralatvo,bez njih ste moda genijalni ali de vam stvaralatvo biti na neto niem stupnju[iz tog razloga se genijalna dela najvedim delom i stvaraju u poznijim godinama]. Ali,molim vas...to nikako ne znai da ako ispunjavate one prve uslove,da onda jednostavno ponete da glumite ili jo gore umislite da imate psiholokih problema ili da imate loih karakternih osobina,koje s namerom ispoljavate,pa jo na silu ponete da se preispitujete o svom religioznom stavu-da biste bili genijalni...to je onda smeno...onda ne samo da niste genijalni,nego ste ak umislili i da ste inteligentni i dolazite na onaj nivo koji je Albertus imao pre preobraaja-bili bi ste obini tupavi magarci ili budale! Svaka od te etiri osobine se nalazi u nesvesnom[osim potrebnih ivotnih okolnosti koje se jednostavno dese ili ne] i ne moete ih prizvati tek tako,za to je potreban ogroman dugotrajan trud i vrlo visok intelekt-a ako se ispolje[kod genija se ispoljavaju same,bez pomenutog truda],dobro je za oveanstvo[za vas moda i nije] ako se nikada ne ispolje ili imate idilian,sredan ivot,pomirite se sa tim da ste jedan normalan prosean inteligentni stanovnik ove planete,to nikako ne predstavlja neko nie stanje,ved potpuno normalno stanje,jer je 99,9% oveanstva upravo takvo ili natproseno inteligentna i pametna osoba,koja bez obzira to nije genije,treba i mora da se bavi uzvienim stvaralatvom. Zavridu ovo poglavlje sa reima velikog nemackog psihijatra i psihologa tekela-:Nervoza je osnova svakog napretka. Ona nagoni filozofa na mudrovanje,naunika na reavanje velikih i vanih problema prirode i pesnika na najvie tvorevine duha. Nervoza u takvom smislu upravo je cvet na drvetu oveanstva. Bez neuropata mi bismo bili danas na azbuci kulture!

ZAKLJUAK

Ved sam napravio etiri grupe optijih osobina,u koje sam ubacio sve od poetka nabrojane osobine koje moraju postojati kod jednog genija ili kod oveka koji se sasvim pribliio genijalstvu. To su dakle-1] direktne i indirektne kognitivne osobine. 2] preispitivanje sebe i prirode po pitanju religioznosti. 3] ivotne okolnosti i 4] karakter i psihike bolesti. U zakljuku ove knjige ponovodu ih obraditi ali u sklopu ove etiri grupe,da bih pre svega odredio njihov izvor,njihov zna;aj i njihovu posledicu. 1]Direktne i indirektne kognitivne sposobnosti. Inteligencija,naravno,vrlo visoka,osnov je genijalnosti i jedna od najbitnijih osobina koju visokouman ovek mora posedovati. Naalost,nije svima data,niti se moe bilo ta uraditi da se njen nivo podigne. Gotovo 83% ljudi na planeti su proseno inteligentni,oko 11% ljudi ima nii stupanj inteligencije,5% oveanstva ima inteligenciju neto iznad proseka a samo 1% stanovnitva je obdareno vrlo visokom inteligencijom. Od tih 1%,najmanje jedna polovina taj dar nede nikada prepoznati kod sebe ili de ga prepoznati ali upotrebiti je za neka pogrena i neuzviena zanimanja. Dakle samo oko 0,5% ljudi koji imaju izrazito visoku inteligenciju,izabrade neko zanimanje koje mu MOE darovati venu slavu. Ali poto se ka tom putu ne pita samo inteligencija[iako najbitnija jeste],ved uz nju jo mnogo stvari,i od tih 0,5%,mnogo,zaista mnogo njih de otpasti iz igre. Preneeno na dananju populaciju u svetu od oko sedam milijardi,u narednih sto godina moemo oekivati samo 0,000001% ljudi,koji imaju potencijal genija ali jo jednu nulu ispred jedinice treba dodati da se taj potencijal i ostvari. Vidite koliko je teko stidi do nivoa uma,duha i stvaralatva,koji de vam garantovati

pomenutu venu slavu[venu slavu mogu osigurati i oni bez potencijala genija ako svoju visoku inteligenciju i duhovnost usmere na vrednovano stvaralatvo] ali i ono mnogo bitnije-veliko HVALA od oveanstva,koje de etati ovom planetom hiljadama godina posle vas i koje de svoja nadahnuda,traiti i nadi moda ba u vama i vaem stvaralatvu! Dakle,da li demo se roditi visoko inteligentni ili ne,ne zavisi od nas,niti od naih roditelja ili predaka. Jedan ili vie gena,za koje de se pobrinuti kvantni efekti i elektromagnetne sile u vaem mozgu[ili moda Bog] dok se jo nalazite sklupani u materici i plodovoj vodici,dade svoju konanu odluku po pitanju vae inteligencije. Sa matom i imaginativnodu,stvari stoje potpuno isto kao i sa inteligencijom,dakle potpuno iste stvari de odrediti va matoviti sklop. Ali za razliku od inteligencije,mata i imaginativnost ,rastu uporedo sa znanjem,pod uslovom da imate urodjen potencijal[kapacitet],gde informacije dobijene empirijskim putem mogu ne samo da se smeste ved i trajno ostati u mozgu. Kreativnost je direktna posledica inteligencije i mate ali je iste ne podrazumevaju pod obavezno. Intuicija i inspiracija,za njih vai sposobnost uspostavljanja veze[ili mosta], nesvesno[nadsvesno]svesno,koju moemo shvatiti kao prirodni dar,ali ne dar za inspiraciju i intuiciju,ved dar za proirenje svesti i uma. Bez obzira to neko ima vedi a neko manji pomenuti dar,do proirenja svesti nede dodi samo od sebe,ved iskljuivo od toga koliku volju imamo za tim i na koji nain to postiemo...vetackim putem[opijati,meditacija,autosugestija] ili prirodnim[bolesti ili poviena emotivna osetljivost]. Znanje...empirijsko svakako ali i informatiko nam nede zasmetati,naprotiv[pod uslovom da nismo konzervativni,dogmatini ili pod uticajem raznih predrasuda]. Sticanje znanja,odnosno saznanja pod direktim je uticajem inteligencije i volje. Volja i elja,kao i znanje,je indirektna kognitivna funkcija i na njih svesno moemo da utiemo,ali postavljanje cilja nam opet iskljuivo odredjuje inteligencija kao nepromenljiva veliina,a put do cilja nam odredjuje karakter,odnosno tip linosti, koji delom mogu biti urodjeni a delom steeni[empirijski

podstaknuti]. Samosvest,je psihika osobina koja se stie iskljuivo samopreispitivanjem,ali u tom pogledu,moramo biti realni ako elimo da nam samosvest bude ispravno podeena. Sama elja za preispitivanjem sebe i nain na koji demo to uraditi,opet je indirektna kognitivna funkcija i opet nita bez dovoljno visoke inteligencije. Ovde[kod samosvesti] veliku ulogu igraju i ivotne okolnosti. Dakle,vidimo da je inteligencija[u ogromnoj meri] i mata i imaginativnost[u neto manjoj meri] u osnovi ,gotovo svih osobina pod 1]. Kako je izvor i inteligencije i mate,ved vie puta pomenut,da se ne ponavljam,jasno je, da, to se ove grupe osobina tiejednostavno,moramo biti rodjeni za genija ili visokoumnog oveka. Ali isto tako,genijalnost nije obavezna posledica ovih osobina i njenih izvora. Do genijalnosti imamo jo tri koraka! Idemo na slededi... 2]Preispitivanje sebe i prirode po pitanju religioznosti. Ovde sve moe da se jasno kae u nekoliko reenica,ali se bojim da ne ostanem neshvaden. Izbegao bih one ved koridene pojmove poput-apsolutni ateista ili apsolutni vernik[koje sam upotrebio u poglavlju o religioznosti] jer ne verujem da takvi ljude uopte postoje,a samim tim i pojmovi. Zato du upotrebiti rei-izraziti ateista i izraziti vernik. Takvi ljudi,koji takav svoj stav dre stalno i nemaju nameru da se preispitaju ili ak menjaju stav,niti vide potrebu za tim,jednostavno ne mogu biti genijalni jer takve stavove imaju ljudi prosene inteligencije[ili neto malo vie ili neto manje]. Dakle,tu je sve jasno,medjutim ovek moe biti zaista visoko inteligentan,pa ak imati i svaku osobinu iz grupe 1],ali ako ima napomenute stavove u vezi vere,ili ako smatra da ne treba ulaziti u takva verska preispitivanja sebe,opet je daleko od genija. Zbog ega mora postojati kod oveka vrlo esto pitanje,odnosno pitanja tipa-postoji li Bog,ako postoji-zato postoji i kako postoji,emu zlo,emu patnja,kako ga drugi vide a kako ja,da li ima osnova za sumnju u njegovo postojanje?...ako ne postoji,zato ne postoji i moe li uopte da ne postoji,u emu je onda smisao ivota,zar je ovek ravan

obinom zrncetu peska,da li moda postoji u nekom drugom obliku i bivstvu,van zvanine doktrine,ima li i ovde osnove za sumnju u njegovo nepostojanje? Pa iz prostog razloga to je konani smisao[pitanje svih pitanja] ,iskljuivo vezan za religiju,koliko god mi bili svesni da je uistinu nesaznatljiv. Ali ,ne stremiti ka saznanju konanog smisla,ne razmiljati o tome ili ga sagledavati povrno pa ak govoriti da pitanje konanog smislanema smisla,svojstveno je samo oveku slabog duha ili jo gore slabe duhovne uzvienosti. A slaba duhovna uzvienost[bez obzira na visinu inteligencije],ne vodi ne samo u genijalnost,ved ne vodi niemu,jer ako ne tragate za smislom,vi onda nemate svoju ivotnu filozofiju,a ako nemate svoju ivotnu filozofiju...vi ste obina biljka,koja ivi zarad reprodukcije i proste egzistencije. A sasvim je logino...u toj religioznoj ili areligioznoj potrazi,do kojeg god stava da dodjete-eto poeljnog sukoba...on je jednostavno neizbean. Ako ste doli do stava [ali ovim opisanim putem,nikako drugim] da nema Boga i postanete ateista,pobunide se nesvesno va um,jer ste ostali bez svog smisla postojanja,u suprotnom,ako ste dosli do stava da ga ima,pobunide se nesvesno va razum i va ego,jer gotovo nita ne ide u prilog tome da ga ima,a ujedno gubite svoje apsolutno JA. Takva pitanja i takva borba u vaem nesvesnom se vodi,hteli vi to ili ne. Ako va mozak uspe da taj sukob prevede u svesno,duhovno ste na velikom dobitku ali de te to platiti vedim ili manjim samomuenjem. Ukoliko ostane u vaem nesvesnom,vi dete biti neto sredniji ovek ali koji ivi a da ni sam ne zna zbog ega. Svakako da de se iz nesvesnog pojaviti u svesnom i kod ove druge grupe ali samo par puta u ivotu,kada vas zadesi teka patnja ili u sluaju da ste svesni dolazede smrti,ali to nema veze sa ovom temom,jer to su samo povrna pitanja i razmiljanja iz straha pred nepoznatim. Dakle,vae konano opredeljenje posle takvih preispitivanja,bili vi ateista ili vernik,nema uticaja na vau mogudu genijalnost,ali samo preispitivanje i kasnija borba u vama,svakako da ima. Naravno,to ne znai da treba svaki dan,dvadeset i etiri sata dnevno da se

preispitujete i da vodite borbu-za i protiv. To nije stvar koja se namerno radi,naprotiv,to dolazi ede ili redje i samo od sebe,u zavisnosti od potencijala duhovnog i imnog u vama. Sve ovo je naroito bitno zbog same kreacije i stvaralatvajer bez visoke duhovnosti toga nema,umnost tu ne igra malu ulogu,a duhovnost se jedino stie putem,ili preko Boga.

3] ivotne okolnosti. Mi ne biramo gde demo se i od koga roditi,niti bar u nekom delu moemo birati ta de nas to dobro ili loe zadesiti u ivotu[u nekom vedem delu, i moemo]. Ali svakako da moemo da biramo kako demo se ophoditi prema situaciji koja nam se deava i kako demo je doiveti. Na veliku alost,po visokoumne,njima je pod uticajem povedane emotivne inteligencije i samog mentalnog sklopa[vrlo osetljive odredjene modane funkcije],vrlo lako duboko urezati u nesvesno,gotovo svaki bitniji dogadjaj u ivotu. Poto su nesredne crte daleko dublje urezane od onih srednih crta[zbog ega je tako,imamo mnogo razliitih miljenja psihologa],logino je da de nam ba ti nesredni dogadjaji u ivotu,odredjivati i vedi deo nae linosti i karaktera ali i na nain razmiljanja. Poto sam jo u poglavlju o ivotnim okolnostima naglasio da nesreda za razliku od srede,daleko vie tera oveka na preispitivanje i duboko razmiljanje,pa ak i na stavku pod brojem 2,opet imamo objanjenje zato genije nikada ne moe biti potpuno sredan. Dakle,da ima sve potrebne osobine i pod tavkom1,2 i 4,ali ako je gotovo itav ivot sredan i zadovoljan,i sve mu ide od ruke[to je malo verovatno ali je mogude],nita od genijalnosti i dobrog stvaralatva. Da opet ne budem pogreno shvaden,nesredan ovek nije samo onaj kojem se u ivotu esto deavaju rune stvari,ved i onaj ko ivi normalno,bez nekih posebnih udaraca u ivotu ali koji je u sebi[i sebi poznatih razloga] duboko nesredan. Ne sadri

se dakle sva nesreda u smrti blinjeg,bolestima,gubitku kude,bede i sirotinje,ved i u nesrednoj psihi,najede izazvanoj nezadovoljstvom sobom,nepostignutim ciljevima,nesavladivoj prepreci ka cilju,neispunjenje snova,pogrena shvadenost,neuzvradena ljubav,preterana emotivnost,bezuspena potraga za smislom...! Nesreda[dakle,bilo koje vrste] uz prolu, i slededu,etvrtu stavku,jesu najvedi aktivatori genijalnosti,sve ostale osobine pod-1] su tu,samo da tako aktiviranu genijalnost sprovedu u delo-genijalnu osobu i genijalno stvaralatvo.

4] Karakter i psihike bolesti. Karakter,dobijen rodjenjem,genetikom ili steen do kraja puberteta,ne moe se vie menjati. On se samo moe pod odredjenim okolnostima pojaavati ili redje,slabiti. Ne mora se ak ni desiti da ispoljimo jedan deo karaktera[kojeg nosimo u sebi] sve do smrti,kao to se moe deo karaktera ispoljiti tek u starosti a da je naravno,urodjen ili rano steen. Kod nekoga se desi da kroz ivot pokae sve karakterne osobine a kod nekoga moemo uoiti samo par njih,jer nije doao u situaciju da ih pokae. Zato geniji ispoljavaju u najvedem delu samo loije karakterne osobine dok su one dobre potisnute. Pa zbog tri razloga. Prvi razlog je sam visoki cilj koji postavljaju pred sebe,i ogromna volja da ga dostignu. Za dostizanje takvog cilja,sasvim sigurno da moramo upotrebiti i neke lukave pa i podmukle poteze,moramo potegnuti i povremeno la,prevaru,pa ak i gaenje sopstvenih principa ili uraditi neto u stilu-dok jednom ne smrkne,drugom ne svane. Dakle,krade reeno,ist makevijalizam na delu. Jer sasvim sigurno da se u svetu,kakav je bio,kakav jeste i kakav de tek biti,za dostizanje visokih ciljeva i dokazivanju svojih vrednosti,ne moete osloniti samo na moralnost i dobrotu,bidete pregaeni odmah u startu. Drugi razlog su nesredne ivotne okolnosti vedine genija,koje plamte kao gorionik u njihovom nesvesnom,i koje

ostavljaju posledice na karakter[ako se dogode u detinjstvu ili su bile prisutne i samo ekale aktivator] i to uglavnom negativne. Loa majka,sigurno de uticati da joj dete mrzi ene,lo ili suvie dobar otac ostavlja za sobom mizantropa,previe dobra majka[po njenom miljenju]-eto edipovog kompleksa,nesredan ili lo brak roditelja,ostavlja za sobom patoloku nepoverljivost i mrnju,naputanje deteta od strane majke,donosi najmanje pet-sest vrlo loih osobina detetu...i tako dalje. Ne moraju samo nesredne okolnosti da donesu lo karakter,mogu to i neke bezopasnije okolnosti,preterana vezanost za majku u detinjstvu,roditelji koji suvie razmaze dete,udovoljavanje eljama roditelja po pitanju bududnosti...i slino. I na kraju,najbitniji i najedi razlog je samosvest o svojim vrednostima[to je kod svih urodjena osobina,ali se ne ispoljava kod svih],ako je samosvest o svojim vrednostima jako pozitivna,na pragu ste da postanete megaloman,grandoman,samoljubljiv,samoiv,ohol...ali ako jo to svoje miljenje potvrdite kroz stvaralatvo na koje kritika navali sa svih strana[nebitno da li pozitivno ili negativno],budite sigurni da de o vama ubrzo vedina priati da ste megaloman,narcis,samoiv...jer zaista to i jeste postali. I na kraju,ne zaboravimo da u sebi jo uvek svako od nas nosi vie loih osobina i karakteristika nego dobrih,pa je posve logino da se one ede i ispoljavaju. Toliko o karakteru,sada moda najvede pitanje i najjaa sprega Genijeludost. Doli smo i do stepenita nae kule. Posle ovog dela poglavlja o psihopatologiji,kula je stavljena u funkciju i moemo udi u nju. Nadam se da svi znate,ta to znai biti lud u bukvalnom smislu. Bez obzira to se kroz istoriju ove teme pominju prevashodno naslovi [a ima ih zaista mnogo],kao,genije i ludost,ludilo genija,genije ludak,genijalnost i ludilo...treba napomenuti da geniji jesu psihiki poprilino poremedeni ali nisu potpuni psihiki invalidi i da im je uvek um i stvaralaka sposobnost ouvana. U suprotnom,ne bi ni mogli da budu genijalni. Zato se potpuno

slaem sa francuskim psihologom De Turom,da re ludilo,kod genija treba zameniti sa reju poluludilo[demifolie]. Dakle,struno ih moemo nazvati demifolicarima. Treba takodje praviti razliku izmedju ludaka i budale,jer budala je neznalica,neinteligentna,amoralna osoba koja pojma nema o ispravnim vrednostima,i nema psihikih i psiholokih problemaved nema nikakvih problema jer nema ni mozga da razmilja,budala je uvek sredna. Ludak,naprotiv ima potpuno ouvan umno-duhovni sklop i to najede na vrlo visokom nivou ali mu je mentalni sklop poprilicno ugroen. Zato geniji i oni koji su se genijalnosti pribliili,moraju da imaju nekoliko psihikih poremedaja. Postoji mnogo objanjenja ali smo i dalje na status quo. Lino mislim da postoje dva glavna razloga[i vie manjih,ali i manje bitnih],koji deluju u razliitim periodima ivota jednog genija. Prvi je taj,da je jo po rodjenju,potencijalni genije ujedno i potencijalni poluludak. Iz razloga to ljudska psiha ne moe da istrpi toliki umni i duhovni potencijal bez defekta. to vie elite da opteretite neku mainu,ujedno i rastu anse da se dogodi neki defekt.Ako je suvie opteretite,kvar je neminovan i to tamo gde je maina najslabija. Ljudska psiha nije pripremljena za tako velika i umna opteredenja[ni evolucijski],a to se vidi iz injenice da je 99% ljudi normalno umno i duhovno opteredena. Znai,da psiha moe da radi najbolje na onom opteredenju za koje je i predvidjena. Da je psiha dola u evolucijski stadijum da moe vie da se optereti,procenat bi bio daleko vedi u korist visokoumnih,dakle ne 1% ved moda i 20% . Ali situacija nije takva i psiha radi na normalnom reimu. Kada se genijalnost ispolji u realnosti[dakle nije vie samo potencijal],dolazi do pucanja,poputanja psihe i samim tim do vedeg broja psihopatolokih oboljenja. Dakle,pomenuti prvi razlog prepoznaje potencijalnog genija i odmah priprema takav mentalni sklop,da kao osigura na strujomeru,odmah iskoi im primeti da su nam um i duh suvie jaki. Zato se poluludilo vrlo eto ispoljava rano u detinjstvu,ved sa prvim znacima genijalnosti. Drugi razlog je samo ostvarenje prvog[u potpunosti] ali se nadovezuje jo nekim pojedinostima,za koje se ak ni sama

psiha nije pripremila,pa moe dodi ne samo do izbijanja vedeg broja osiguraa ved i do potpunog unitenja mentalne sklopke. Dakle,nadovezuju se i neke bolesti psihe koje prvi uzrok nije predvideo,pa ak ako je opteredenje ba veliko,i do opteg kolapsa. Drugim uzrokom se objanjavaju bolesti psihe kod genija u neto kasnijem periodu ivota. Dakle,prvi uzrok nam je priredila sama priroda,jer je jo uvek genijalnost neto to nije svojstveno velikom broju ljudi,odnosno,genijalnost je protivna prirodi i to mora da se kazni,bez obzira to je sama genijalnost-nagrada. to se drugog uzroka tie,on je daleko kompleksniji jer ima u sebi niz stvari i niz pokretaa koji ugroavaju ved konstitucionalno ugroenu psihu kod genija... neprestalni i vrlo teki umni i duhovni napori koji genijalnom oveku namedu njegov plahoviti nagon za kreiranjem i stvaranjem,duevna uzbudjenja pradena neuspesima,nerazumevanjem i neprijateljstvom protivnika,vrlo esto i rdjavo materijalno stanje i egzistencijalne brige,sumnja u vanost preduzetog posla,pa nekada i u sebe,juri i oluja ivota,neoekivani obrti i promene,psihika trvljenja,tetne navike pa i telesne slabosti-sve to stavlja psihu i nervni sistem velikih ljudi na teku probu. Taj i takav drugi uzrok koji se nadovezuje na prvi daje nam genijalnu osobu sa manje ili vie[ali obavezno] poremedenom psihom ili poluludilom. Da zavrim ovu temu,jednim mojim razmiljanjem...svi genijalni ,visokoumni i duhovni ljudi,poginuli su ved samim rodjenjem,samo iz razloga to su predodredjeni da se tokom itavog ivota napreu da bi razbili materijalne zidove koji kao obru steu ovekov duh i um! Za kraj...nemojte se plaiti svega ovde napisanog,znam da deluje obeshrabrujude,ali ako prepoznate u sebi genija ili osobu visokoumne i duhovne osobenosti-bacite se na stvaralatvo,bilo koji vid stvaralatva ovde pomenut za koji mislite da ste rodjeni. Ne bojte se ni lutanja...ako shvatite da ste pogreili u odabiru svog bududeg poziva,traite drugi,tredi...ali

obavezno uzvieni...iskaite svoje umne i duhovne vrline,svoja razmiljanja,pokaite da zaista vredite i opravdajte ono to ste rodjenjem dobili,jer to se kao to ste videli,izuzetno retko dobija,najuzvieniji mogudi dar prirode. I ne bojte se da dete biti predmet ogovaranja kao osoba ne ba posebno moralnog i dobrog karaktera[takav karakter imaju i oni ,daleko nii od vas,samo de kod vas to biti uoljivije zbog njihove zavisti],ne bojte se ni samomuenja u svojoj psihi,to ne boli,a ume izuzetno da inspirie,niti se bojte psihikih bolesti[ponovidu,a ko ih to i nema?],nije to toliko strano,mada umeju da povremeno paraliu. Ne bojte se ni toga to ste razliiti od drugih,ni ljudske pakosti,zavisti,gluposti,podozrivosti ni poturanja nogu...sve se to pregura u ovom i ovako kratkom ivotu. U svemu tome,eka vas i kazna,jer neim morate platiti prirodi ili Bogu za dobijeni darali vas na kraju ipak eka najveda nagrada kojom kosmos,ivot,oveanstvo i istorija moe da nagradi jednog smrtnikaBesmrtnost!

BUDI UVEK NEZADOVOLJAN ONIME TO JESI AKO ELIS POSTATI ONO TO JO NISI,JER TAMO GDE SI POSTAO ZADOVOLJAN,TAMO DE I OSTATI.

Mijailovid Dragan [Dilectus Magnus] KULA GENIJALNOSTI Za izdavaa Glavni urednik Lektura/Korektura Milica Kostadinovid Likovno-grafika obrada Prvo izdanje Tira

Beograd 2013. Izdava/tampa/Plasman