P. 1
Metodika maternjeg jezika - Domaca lektira

Metodika maternjeg jezika - Domaca lektira

5.0

|Views: 6,769|Likes:
Published by aljabak85

More info:

Published by: aljabak85 on Jan 31, 2009
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC or read online from Scribd
See more
See less

05/23/2013

Metodika maternjeg jezika

Uvod

Domaća lektira postaje glavno područje u nastavi maternjeg jezika za ostvarivanje obrazovno – vaspitnih zadataka u radu sa učenicima; za formiranje književno – jezičke kulture, estetske kulture i vaspitanja uopšte. Ona šire uvodi učenike u osnovne pojmove dela kao što su: tema, fabula, radnja, kompozicija, likovi, ideja, jezik, stil i javlja se kao izraziti vid savremene jezičke i književne nastave.

1

Metodika maternjeg jezika

Obrada domaće lektire
Obrada domaće lektire je delikatna i složena i nastavnik se uvek mora dobro pripremiti za čas kako se ne bi došlo do improvizacije koja nikada ne može dati zadovoljavajuće rezultate. Analiza dela u ciljuda se reprodukuje fabula, siže, protumače karakterne i ostale osobine glavnih ličnosti, itd. kao i određivanje i ispitivanje sredstava kojima se to postiže – jesu pitanja koja su važna za nastavni rad na lektiri i za uvođenje učenika u literaturu. Na jednom mestu je navedeno : " Ne valja zaboraviti da je literatura život jedne epohe dat u svom najkompleksnijem vidu, emocionalno, u slikama koje predstavljaju materijalizovanu ljudsku patnju, bol, radosti, zanose, ideale". Razvijati aktivan odnos prema literaturi znači razvijati isti takav odnos prema životu, prema njegovim teškoćama i lepotama. Uneti u taj rad čvrsto i svesno rukovodstvo, jasnoću cilja, smisao za usvajanje onog što je umetnički najrevolucionarnije ( i u sadržaju i u formi ), - to znači više: to znači boriti se za svestran razvitak naših mladih generacija dok su još u školskim klupama. Dakle, književnost je oduvek snažno učestvovala u oplemenjivanju ličnosti i izgrađivanju shvatanja i ubeđenja, u razvijanju osećanja i volje, pa je i jedan od veoma važnih zadataka nastave maternjeg jezika da se nauče učenici da vole dobru knjigu, da se upute u pravilnu analizu pročitnog dela: u doživljajnu komponentu, upoznavanje sa osnovnim pojmovima iz teorije književnosti i sl. kako bi otkrili i osetili njegovu lepotu i vrednost.

1

Metodika maternjeg jezika

Rad na domaćoj lektiri ima kao krajnji rezultat vaspitanje čitalačkog ukusa učenika, pa se zato mora organizovati najboljim pedagoškim merama i didaktičko – metodskim postupcima kako bi se realizovali zadaci nastave maternjeg jezika. Nastavni program za osnovnu školu navodi izbor dela za obradu na časovima i za domaću lektiru, napominjući da je nastavniku ostavljena sloboda užeg izbora bilo od ovih bilo od drugih dela, pri čemu treba voditi računa kako o uzrastu učenika tako i o pedagoško – estetskoj vrednosti izabranih tekstova.

Oblici rada
Oblici rada na domaćoj lektiri su raznovrsni i obuhvataju područja, kao što su: • značaj lektire za normiranje književno – jezičke kulture učenika; • planiranje obrade lektire i njeno funkcionalno povezivanje sa ostalim područjima nastave; • sadržaj, metodi i oblici rada; • negovanje književnog ukusa i razvijanje vlastitog estetskog kriterijuma učenika idr.

1

Metodika maternjeg jezika

Metodika nastavnog rada na domaćoj lektiri ukazuje na zadatke, mogućnosti i potrebe nastave u vezi sa sistematskim negovanjem književne i jezičke kulture. Za obradu domaće lektire treba obezbediti najmanje dva časa mesečno i to: • čas usmene lektire i • čas pismene lektire. Čas usmene lektire sadrži ove elemente: sadržaj dela, likovi, kompozicija, tema, ideja, stil, jezik, doživljavanje učenika, idr. Čas pismene lektire sadrži pismeni prikaz pročitanog dela ( referat ). To znači, prvi čas obuhvata usmeni deo analize dela, a drugi čas obuhvata čitanje i analizu pismenih radova učenika. Usmenu analizu dela iz domaće lektire ne treba svoditi samo na prepričavanje sadržaja dela. Da bi razgovor o delu ( usmeno referisanje ) bio sređeniji, da bi čas bio racionalno iskorišćen, možemo učenicima več prilikom zadavanja ovog dela za čitanje dati i plan – teze po kojima će čitajući knjigu, pribrati građu za diskusiju. Posle ovako organizovanog usmenog referisanja neće biti teško da učenici sastave pismeni referat. Treba zahtevati da se u pismenom referatu navode citati iz dela koji potkrepljuju njihova tvrđenja. Ovakav postupak u radu prinuđuje učenike da razmišljaju i ne dozvoljava da idu samo putem prepričavanja sadržaja ( fabule ). Naravno, nastavniku treba da su jasna u

1

Metodika maternjeg jezika

ovom smislu složena stručna i metodička pitanja u pogledu opsega i dubine koje ktreba ostvariti na jednom školskom času. Mora biti zaokružena celina. Neka dela iz domaće lektire možemo obraditi formom grupnog rada s tim što će svaka grupa učenika dobiti posebne zadatke. Prva grupa će nas upoznati, na primer, sa životom književnika i povezati činjenice iz njegove biografije, sa radnjom i događajima prikazanim u tom delu. Druga grupa će prikazati plan i kompoziciju dela. Treća grupa učenika analiziraće ličnosti, a četvrta jezik i stil dela. Iz rada svih grupa, treba da proistekne svestrana analiza dela. Radove čitaju referenti grupa, a ostali učenici dopunjuju referate, ilustruju ih odlomcima ili ih dramatizuju. Prvi čas domaće lektire, dakle, kao usmeno referisanje, možemo organizovati kao debatni čas po planu: kratak sadržaj; likovi; psihološka i dramska mesta; teme i ideje lektire. Prilikom davanja zadatka da se ovo delo pročita, može se dati učenicima i plan po kome će se odvijati diskusija, tako da se mogu unapred prijaviti diskutanti po pojedinim tezama plana. To je individualno pripremanje, tako da se u debati diskutanti ne moraju slagati u tumačenju, na primer, likova, itd. nastavnik će retko, dobro smišljenim, kratkim, podsticajnim pitanjima usmeravati diskusiju, navodeći učenike na pravilne zaključke. Kada se tako iskristališu mišljenja pojedinim pitanjima zadajemo pismeni referat o delu ( a to je drugi čas obrade domaće lektire ), koji se sada može pripremiti grupnim oblikom rada. Svi koji su govorili o likovima mogu da čine sada jednu grupu i dobijaju zadatak likova u delu. Druga grupa dobija zadatak: upečatljivi opisi u delu. Treća grupa: prikaz dela ...
1

Metodika maternjeg jezika

( društveno – materijalne prilike u kojima se odvija radnja dela, tema, ideja dela, zaključak o vrednostima i značaju ovog književnog dela ). Ovaj poslednji zadatak predstavlja, ustvari, jedan kratak prikaz dela, onakav kakav bi mogao, na primer, izaći u nekom listu kao reportaža da se delo pročita. On je kratak, ali ga nije lako napisati i zato ga treba dati grupi u kojoj ima sposobnih učenika za ovakav zadatak. U svakoj grupi treba da bude pokoji odličan ili vrlo dobar učenik koji i rukovodi grupom. Za ovaj rad učenicima dati 15 dana. Svi učenici grupe donose na čas pismenog referata svoj primerak zajedničkog sastava i određuju referenta grupe. Sve se to može pročitati za jedan čas i prokomentarisati.

Zadatak domaće lektire
Osnovni zadatak domaće lektire je u sledećem: • da razvija kod učenika naviku da se samostalno služe knjigom; • da razvija kod učenika ljubav prema knjizi uopšte. U vezi sa organizacijom rada na domaćoj lektiri nužna su specifična pedagoška usmeravanja u skladu sa uvođenjem učenika u književno delo, u otkrivanju estetskih, etičkih i socijalnih osobenosti stvarnosti koja se u njemu prikazuje. Nije najvažnije koliko će ko knjiga pročitati, već kako će ih shvatiti i doživeti, kako bi obogatili svoj emocionalni život i svoja estetska osećanja.
1

Metodika maternjeg jezika

Nastavnik je dužan da pruži jasna uputstva kako se vrši književna analiza dela na konkretnim primerima. Na časovima domaće lektire proveravaće koliko su učenici osposobljeni za samostalnu analizu dela. Naravno, prvo je – nastavnik mora delo sam pročitati. Od njega se traži temeljito poznavanje plana analitičkog postupka u određivanju ključnih problema u određenom književnom delu: misao, cilj, tehnika književne analize.

Metodska koncepcija časa
Metodska koncepcija časa lektire određuje tokove i faze: može se početi diskusijom o prvim utiscima, a iza toga sledi analiza teme, ideje, strukture, stila i jezika. Pre nego što se pristupi književnoj analizi domaće lektire, treba sačiniti plan koji obuhvata sledeće pojedinosti: kratka sadržina teksta, rezime, plan dela, glavna misao, likovi. Treba napomenuti da se pri analizi jednog književnog dela na času lektire ne može iscrpno govoriti o svim njegovim odlikama. Kad se izvrši analiza sadržine, prelazi se na analizu forme, a to su ovi elementi: kompozicija dela, stil, jezik a ako je reč o poeziji – i versifikacija. Poslednja faza u književnoj analizi jeste zaključak, koji treba da bude ubedljiv, snažan i opravdan.

1

Metodika maternjeg jezika

Ne moramo se striktno pridržavati predloženih tokova i faza rada u analizi lektire. U toku književne analize učenik treba da bude najaktivniji. Nastavnik određuje obrazovni i vaspitni cilj časa. Obrazovni cilj, obično, obuhvata sledeće: tok radnje, glavne ličnosti,osnovnu misao. Vaspitni cilj: produbljivati estetska i etička osečanja, razvijati logičko mišljenje. Na početku svake školske godine nastavnik saopštava učenicima domaću lektiru koju će oni pročitati u toku te školske godine. Još bolje će biti da napravi spisak tih dela i da ga na vidnom mestu istakne u učionici. Dalje, nužno je da svaki učenik, ukoliko je to moguće, kupi određenu lektiru u kompletu. Nastavnik upućuje učenike da nabave posebnu svesku u koju će unositi kratku sadržinu pročitanih dela i daje potrebna uputstva kako treba raditi:  u zaglavlju napisati pun naslov knjige,  ime pisca,  izdavačko preduzeče,  mesto i datum izdavanja knjige, a zatim se daje kratka sadržina knjige,  osnovna misao,  glavne i sporedne ličnosti,  najlepši opis u delu,  neke osobine stila i jezika,  važniji biografski podaci o piscu  i na kraju, sud – zaključak o delu.
1

Metodika maternjeg jezika

Sveske za domaću lektiru treba da budu besprekorne u svakom pogledu. Posle ovih uputstava nastavnik treba da odredi i dan kada će se obrađivati lektira. Pre polaska na samo čitanje ( drugi čas domaće lektire ), dobro je da nastavnik proveri sveske učenika. Ako treba, nije loše i da je istakne kao primer pedantnog rada, odnosno da ukaže i na nemarljiv odnos prema radu i sl. Za vreme čitanja radova svi učenici paze, beleže u svojim sveskama opaske potrebne za diskusiju, a dobro je i da beleži svoje utiske. Čas se odvija pod njegovom kontrolom. Pri kraju časa on daje završnu reč, koja se odnosi i na referat i na diskusiju, odnosno i na samo delo koje je prikazano od strane učenika – referenata. Iz spiska dela domaću lektiru nastavnik određuje koja će se od njih obraditi u školi, a koju će preporučiti svojim učenicima da ih pročitaju kod kuće. Dakle, u organizovanju rada na domaćoj lektiri veoma su važna uputstva koja nastavnik daje učenicima: kako se čita lektira, na šta obratiti pažnju, kako se prave beleške o pročitanom, kako se pišu referati i sl. Pored onoga što se preporučuje kao obavezna lektira, nastavnik može preporučiti učenicima i dopunsku literaturu. Nju čine, obično, duža štiva iz čitanke. Dopunska literatura se može obrađivati na času govorne vežbe, a katkad i na času pismene vežbe, u obliku kako se to radi i pri obradi štiva u razredu ( sadržaj, ideja, likovi, jezik, stil – kao potpuno jedinstvo sadržine i forme ). U sveskama za domaću lektiru treba pisati kraće – da to bude stvaralački.
1

Metodika maternjeg jezika

Školsko iskustvo pokazuje da su praktične mogučnosti u okviru rada na domaćoj lektiri raznovrsne. Dobro je da školska bibliotaka bude snabedevena dovoljnim brojem primeraka pojednih dela ( najmanje po desetak naslova za svaki razred iz programskog spiska, i sa po desetak primeraka za svaku knjigu ). Praksa i metodička literatura preporučuju da se u spisak dela za domaću lektiru, koji je istaknut na vidnom mestu u učionici, pored naziva pisaca i dela, daju kraći podaci o piscu, sadržaju, predmetu, neki karakteristični citat o delu i uz njega ilustracija, crtež, korice, sliku autora i dr. Mogu se koristiti minijaturne fotografije pisaca iz knjiga i kataloga izdavačkih preduzeća, kao i propratni tekstovi o delu i piscu. Ovi podaci mogu da razviju interesovanje za određenu knjigu. Treba usvojiti poznato načelo: ne mnogo knjiga, već mnogo rada na jednoj lektiri. Za veće delo treba obezbediti katkad tri ili četiri časa ( razgovor, čitanje, diskusija ). I časove predviđene za govorne vežbe treba ponekad koristiti za problematiku: razgovor o značaju knjige i čitanja u životu čoveka, anketa o čitanju u toku školskog raspusta i o literarnom interesovanju učenika, uputstvo za vođenje dnevnika pročitanih knjiga. Nastavnik treba da obezbedi bibliografiju za svaku domaću lektiru kako bi bio obavešten o raznim kritikama i prikazima, kao i o drugim napisima koji mu mogu pomoći za analizu književnog dela. Preporučljivo je da pripreme učenika za rad na domaćoj lektiri počinju krajem školske godine. U tom smislu nastavnik može dati učenicima spisak lektira na poslednjem času pred školski raspust. On preporučuje knjige uz pedagoška uputstva za metod analize ( pisac, sadržaj, likovi, tema, ideja, kompozicija, stil i jezik i sl. ).
1

Metodika maternjeg jezika

Može se uticati na učenike da zabeleže šta su čitali preko leta od preporučene literature. Poneki lepi opis prirode u domaćoj lektiri treba naučiti napamet. Na čas domaće lektire dolazi se s knjigom ( delom i beleškama, kojima se učenici slobodno služe u toku razgovora ). Kao što se na času usmene lektire analiza vrši prema planiranim tezama ( sadržaj, likovi, kompozicija, tema ideje, stil, jezik, doživljavanje učenika i sl. ) tako se i čas pismene lektire određuje, odnosno organizuje prema utiscima i tezama – kao pismeni prikaz pročitanog dela. Ovde se vodi računa, pored ostalog, o čitkom pisanju, preglednom izlaganju, eventualnim likovnim ilustracijama itd. Sa čitanjem referata treba početi od boljih učenika. Ako napisi nisu suviše opširni, čitaju dva učenika, pa se prelazi na razgovor uz poređenje oba rada. Diskusija se vodi prema planu: - da li se učenik držao postavljenog plana rada ( raznovrsnost obrađenih teza ), - da li je u dovoljnoj meri obuhvaćena materija, - kakav je stil referata i red izlaganja u njemu, - ima li grešaka u jeziku,
-

kvalitet čitanja ( izražajno, monotono, nesigurno, dramsko, uverljivo ) i dr.

Ovakvi zahtevi mogu da se ispisuju na tabli kako bi učenici sasvim navikli na red u zapažanju. Treba nastojati da učenici ne govore samo o negativnim osobinama zadatka, već prvenstveno o njegovim pozitivnim odlikama. Osnovno je da se svaka primedba zasnuje na argumentima sa obaveznim prikazivanjem kako bi se moglo i bolje reči.

1

Metodika maternjeg jezika

Insistirati da svaki učenik učestvuje u diskusiji koja treba da bude tolerantna i uz uvažavanje tuđih mišljenja. Isključivati elemente uvrede i potcenjivanja. Upučivati učenike da ne ponavljaju već rečene misli, da ne razvlače razgovor, već da da dobro razmisle o onome što će kazati. Kako se često dešava da učenici široko i slobodno unose u svoje radove tuđe misli, bez navođenja izvora i autora, to je na nastavniku da skreće pažnju učenicima na moralnu obavezu da se navode naziv dela, ime pisca, i sl. A treba i proveriti kako je učenik shvatio tuđu misao. Brojne su didaktičko – metodske sugestije za rad na domaćoj lektiri koje pomažu da se zadaci nastave maternjeg jezika realizuju u okoviru negovanja jezičke kulture učenika. Domaća lektira u nastavi je, dakle, jedan vid mogućnosti za leksičko – stilsko i semantičko bogaćenje jezika i jezičkog osećanja učenika. Jezik domaće lektire je jezik na kome se treba učiti i na koji se treba ugledati, pa se otuda i negovanje pismenosti učenika s pravom dovodi u vezi sa čitanjem literalnih dela. Iz toga proizilazi da je sistemazičnost ovog vida nastavnog rada jedan od važnih uslova za uspešan rad na bogaćenju književne i jezičke kulture učenika. Kako je interpretacija rada na domaćoj lektiri zasnovana na osnovnim pojmovima iz teorije književnosti ( tema, fabula, radnja, kompozicija, likovi, ideja, jezik, stil i sl. ), to je potrebno upoznati učenike i sa ovim sadržajima na kojima se analiza dela zaustavlja. Svi su ovi momenti tesno povezani, pa ih tako i treba posmatrati. Njihov redosled utvrđuje se u zavisnosti od prirode dela. Nastavne metode i sredstva odabiru se zavisno od dela, tj. od njegove kompozicije, stila, tehnike portretiranja likova, dijaloga itd. Dijaloška metoda omogućuje izmene misli i stavova. Kako je proučavanje fabule tesno
1

Metodika maternjeg jezika

povezano s likovima, to se u fazi analize likova mogu primetiti različite metode, jer se ovaj deo smatra najinteresantnijim delom analize ( zašto se učenici opredeljuju za pozitivne likove, ili – zbog čega se negativno odnose prema drugim likovima, itd. ). A u vezi sa izgradnom lika u delu je i kompoziciono – sižejni plan.

1

Metodika maternjeg jezika

Zaključak
Ovim izlaganjem htelo se ukazati na važnost i značaj posla oko domaće lektire, upravo oko analize i pojedinosti koje nameće umetničko delo sa svojim svojstvima: sadržinom, formom i sredstvima pomoću kojih se sadržina i forma daju. Sadržina književnog dela je predmet prikazivanja u delu. Dok se pod temom dela podrazumeva pojava ili određen krug pojava koje čine sadržinu dela, dotle se pod idejom dela podrazumeva gledište pisca i odnos piščev prema pojavi ili krugu pojava koje pisac opisuje u delu. Likovi, slike, pojedini karakteri u delu čine formu književnog dela, a sredstva književnog stvaranja su: siže, kompozicija i jezik. Slika u delu je odraz svake pojave. Siže je niz radnji, odnosno događaja u jednom delu. On je jedno od sredstava za stvaranje likova. Kompozicija je skladno povezivanje junaka u delu, njihovih preživljavanja, razmišljanja, postupaka, sa događajima u delu, sa radnjom. Pišćev stav ili pišćeva ideja u delu je subjektivna ideja, a kako delo deluje na čitaoce to je objektivna ideja. Karakter je skup individualnih osobina jedne ličnosti koje je izdvajaju od drugih , a lik je slika karaktera. Jezik je sredstvo književnog stvaranja. A način upotrebe jezika i jezičkih sredstava je stil.

1

Metodika maternjeg jezika

Literatura
1. Metodika nastave srpskohrvatskog jezika i književnosti – prof. Dušan Borzanović – Prizren 1972.godine
2. www.google.com 3. www.pedagog.co.yu

1

Metodika maternjeg jezika

Sadržaj

Uvod .............................................................................................. 1 Obrada domaće lektire ................................................................... 2 Oblici rada ..................................................................................... 3 Zadatak domaće lektire .................................................................. 6 Metodska koncepcija časa ............................................................. 7 Zaključak ....................................................................................... 14 Literatura ....................................................................................... 15 Sadržaj ........................................................................................... 16

1

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->