P. 1
Ideje o Vaspitanju u Doba Humanizma i Renesanse

Ideje o Vaspitanju u Doba Humanizma i Renesanse

|Views: 645|Likes:
Published by Aleksandar Jevremov

More info:

Published by: Aleksandar Jevremov on Dec 10, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

08/20/2014

pdf

text

original

Univerzitet u Novom Sadu Tehnički fakultet “Mihajlo Pupin”

SEMINARSKI RAD
Predmet: Pedagogija Tema: Ideja o vaspitanju u doba humanizma i renesanse

Student: Aleksandar Jevremov 106/09/10 Inženjerstvo

Profesor: doc. dr Snežana Babić Kekez Asistent: mr Snežana Jokić

Zrenjanin, 2011. godina

................................................. 8 Literatura .humanisti ..................... ............... 6 Znameniti pedagozi .......................................................................... 2 Uvod – Opšte o Humanizmu i Renesansi ................................ 11 2 ................ 5 Humanistička pedagogija ................................Ideje o vaspitanju u doba humanizma i renesanse Sadržaj Sadržaj ...... 3 Ideje o vaspitanju u doba Humanizma i Renesanse.

Fransoa Rable i drugi. paidos znači dete. pedagog je onaj koji usmerava. Humanisti su ljudi koji su učili latinski i grčki jezik. Ludvig Vives. mehanika. kao i pronalsaci u nauci (razvijaju se matematika. gde je crkva bila svemodna i kažnjavala svakog ko ne misli kao ona. onaj koji vodi dete. drugačiji odnos prema detetu. koji sam podučava decu. Kultura se oslobađa verske dominacije i poprima svetovni karakter. Može se redi da je Humanizam i Renesansu uslovilo više faktora. nego i za razgovore u salonima kao i za pisanje svojih dela. Nardoni jezik 3 . Latinski nisu koristili samo za čitanje. odnosno dečak. Taj rob se zvao pedagog. posebno prirodnih nauka i istorije koje su u prethodnom periodu bile zapostavljene. U početku je ovaj termin imao bukvalno značenje. Smatralo se da proučavanje starih pisaca i usvajanje novih misli usavršava i oplemenjuje čoveka. agein znači voditi. sam termin vođenje se menja iz bukvalnog u preneseno značenje.  Humanizam i Renesansa su između ostalog doneli i procvat pedagoške misli. rob je vodio dete od kude do mesta gde se tadašnja omladina okupljala radi sticanja obrazovanja. te je to sada učeni rob. nove metoda vaspitanja. a ago. Nastao kao reakcija na svemod crkve Humanizam je zaokret srednjeg veka ka svemu što je antičko. Za razliku od dečaka devojčice su ostajale sa svojim majkama u kudi. čije potrebe i mogudnosti sada postaju važne. tj. U Rimu se pojam pedagoga menja. ved se brinuo i o njegovom ponašanju. Ističu se Vitorio da Feltre. samo su neki od faktora… Okruženi delima na latinskom jeziku i antičkim građevinama počinju da se interesuju za život ljudi u vreme starog Rima i Grčke. najčešde Grk. Međutim prema neim teoretičarima. rob se nije brinuo samo o sigurnosti deteta na putu od kude i do nje. obrazuje i vaspitava.Ideje o vaspitanju u doba humanizma i renesanse Uvod – Opšte o Humanizmu i Renesansi  Reč pedagogija je grčkog porekla iz vremena antičkih država i sastavljena je od dve reči pais. uvođenje obaveznog fizičkog vaspitanja itd. Erazmo Roterdamski. U ovom periodu dešavaju se velika geografska otkrida. Nazivali su ga paedagogus. astronomija…). Ono na čemu humanisti posebno insistiraju je obogadivanje sadržaja o kojima de se učiti. nastanak gradova i pojave građanske klase. Ved tada kao i kasnije. geografija. Nezadovoljstvo srednjim vekom. pa su to proučavanje nazvali čovečanskom naukom (lat. koji su izučavali antički život i umetnost. te je po tome i čitav novi pokret nazvan humanizam. humanitatis studia).

Rafael. slikarstva i vajarstva: Leonardo da Vinči. Posle humanizma. da bi se zatim ovim pojmom označavalo kulturno stanje prelaznog doba od srednjeg veka do novog doba. Renesansa se odnosi na celokupnu kulturu tog vremena. veka dolazi do obnove te tradicije i u likovnoj umetnosti. Opšte o Humanizmu i Renesansi  Renesansa (fr. Ticijan. Donatelo.. do 16. veka kao period u kome je došlo do ponovnog interesovanja za klasičnu antiku i procvata umetnosti. Od 19. Renesansa se najintenzivnije razvijala u Italiji. Ova epoha daje velika dela arhitekture. 4 . veka se u istoriografiji koristi da označi epohu.Ideje o vaspitanju u doba humanizma i renesanse postaje jezik knjige i škole. Renesansa zanimanjem za prirodu kod čoveka ponovo oživljava antiku. a zatim i u Nemačkoj i Holandiji. renaissance – preporod). Pored toga. Pojam renesansa je u uzajamnom odnosu sa pojmom humanizam. je kulturno-istorijski pojam koji je najpre označavao doba od 1350. koji je oživeo antičku književnost. početkom 15.. Mikelanđelo. naročito u Italiji. ovaj pojam se primenjuje i da označi srednjovekovne preteče renesanse – karolinška renesansa. u kojoj je u središtu pažnje takođe bio čovek.

kod feudalaca nepoverenje u decu. a u buržoaskoj pedagogiji težnja da dete shvati i da se vodi računa o njegovim duševnim i individualnim osobinama. s jedne strane. Humanistički pokret je značio prevrat i za pedagogiju. buržoaska pedagogija. i oslanja se i na prirodne nauke. čoveku (homo = čovek. cilj i sadržaj nastave u feudalnoj pedagogiji strogo su verslomoralno obojeni i uski. U starom. a potrebe društvenog razvitka nametale su što vede zanimanje za prirodne nauke. Buržoaska pedagogija u mnogome se razlikovala od feudalne: ona je značila pravi kvalitetni skok u pedagoškom razvoju. a to vodi do humanističkog individualizma. kod feudalne pedagogije . ovde iz prirode. ljudski.sticanje znanja iz knjige. humanus=čovečanski. na ovom svetu.  Feudalna pedagogija je opravdala potrebu za učenjem i vaspitanjem isključivo razlozima onoga sveta (spasenje). a njegove predstavnike – humaniste. napredovala je tehnika (otkrida). u celokupnom životu oseda se preokret ka svetu i. Kultura počinje da gubi svoju isključivu versku opredeljenost. Glavne razlike između buržoaske i feudalne pedagogije jesu:  Feudalno vaspitanje išlo je za tim da vaspita čoveka kao tip. a buržoaska pedagogija zadacima koje čovek ima ovde. Zbog velike odanosti antici humanisti su bili najoštriji kritičari Srednjeg veka i feudalizma. dok je buržoaskoj pedagogiji stalo do toga da učenici shvate gradivo. feudalnom društvu počela se rađati nova. Čovek postaje centar zanimanja. očigledna nastava. Građanstvo je i ekonomski i politički jačalo. U idejnom pogledu srednjovekovni pogled na svet počeo je da se raspada ved u XIV veku. s jedne strane. koja je pomagala pri rušenju starog poretka. 5 . didaktički šablon. s druge strane raznovrsnost nastavnih principa i metoda.Ideje o vaspitanju u doba humanizma i renesanse Ideje o vaspitanju u doba Humanizma i Renesanse  Pred kraj XIV veka a naročito u XV i XVI veku nastale su presudne i iznad svega značajne promene za tadašnje društvo. verbalna. s druge. dok je sadržaj nastave u buržoaskoj pedagogiji znatno proširen. dok je buržoaskoj pedagogiji stalo do vaspitanja čoveka kao pojedinca. humanitas = čovečnosti: odatle humanizam).  Glavno u feudalnoj pedagogiji bilo je da su učenici gradivo pamtili .dedukcija kao osnovna nastavna metoda. tamo . Naučno nastojanje toga vremena zovemo humanizam. ovdeindukcija.

trebalo ga je obrazovati i razvijati u njemu bogatstvo emotivnog života. humanisit su morali dodi i na vaspitnom području u težak sukob sa feudalnim vaspitnim metodama. Pridržavajudi se takvih pogleda.čovečnost: to je i na vaspitnom području značilo najvišu vrednost. mehanika) a i istorija. Zbog snažnog procvata umetnosti bilo je i sasvim prirodno što su pedagozi toga doba isticali zahtev za estetskim vaspitanjem (literatura. dakle za relativno uzan krug plemida. strpljivo. Nastavni plan i program su se pod uticajem humanističkih nauka proširili i na vrednosti su počeli dobijati realni predmeti (astronomija. zemljopis i literatura. bogatih gradjana. Osnovno sredstvo za postizanje vaspitnih ideala čovečnosti nalazili su u klasičnom obrazovanju. proučavanju antičkih pesnika i pisaca i naravno antičkih jezika. Trebalo je formirati čoveka. naučnika. ukratko. muzika i drugo). Pod uticajem antike humanizam je takođe imao kao vaspitni cilj harmonični razvoj duše i tela. 6 . Humanisti su se trudili da nastavom razviju umne sposobnosti deteta i njegovu samostalnost uopšte. Od antičkih pedagoških pisaca humanisti su najviše cenili Kvintilijana. Humanisti su bili protiv srednjovekovnih vaspitnih kalupa i težili su za tim da vaspitni postupak bude više individualan. humanizam uzdiže vrednost ličnosti deteta. Dete treba voleti i s njim postupati sa puno obzira. Nasuprot feudalnoj disciplini batinom. Humanistički obrazovni ideal je važio samo za više društvene slojeve.čovečno.Ideje o vaspitanju u doba humanizma i renesanse Humanistička pedagogija  Humanost .

n. svog poslednjeg. vaspitanje ličnosti. da detetu pruže dobar primer. Uočava da u nastavi i vaspitanju važnu ulogu imaju igra i odmor. u Kaligurisu. g.  Humanistička pedagogija je stavila na dnevni red pitanja koja su se kasnije pokazala kao najvažnija pitanja buržoaske pedagogije (vaspitni ciljevi. Marcus Fabius Quintilianus) rođen oko 35. napušta profesorski posao i konačno se posveduje pisanju obimnog retorskog priručnika .Ideje o vaspitanju u doba humanizma i renesanse  Marko Fabije Kvintilijan . dok školama višeg stepena zamera što zadržavaju učenike da osede učedi i praktikujudi deklamacije. Kvintilijan se zajedno sa Galbom vrada u Rim i Vespazijan ga kao proslavljenog advokata i učitelja retorike postavlja za prvog od države pladenog profesora retorike. e. i 100. vaspitanje kao faktor razvoja deteta. a učitelji nestručni i nisu marili za stare običaje. n. oko 90. On uporno insistira. roditelji nemarni. e. 68. On je svestan da nastava treba da se odvija postupno i primenjujudi određene metode i zato ismeva savremenu praksu brzog prelaženja nastavnog programa u osnovnoj školi. a učitelj mora da uvidi individualne karakteristike temperamenta i intelektualnih sposobnosti svakog pojedinog učenika. gde se i školovao i gde mu je otac. a za stimulisanje učenikove aktivnosti uvodi takmičenje. kako od roditelja. itd). imao retorsku školu. Kao advokat. n. iako su bili namenjeni omladini Rimske Imperije. odnos između ličnosti i zajednice. e. e. koji su bili verni tradiciji književnosti Avgustovog doba. 7 . g. g. koga je senat kasnije proglasio za cara. n. vratio se u rodni grad u nameri da otvori školu retorike i tamo upoznao prokonzula Servija Sulpicija Galbu. Njegovi pedagoški principi. Traži da se vaspitanikova ličnost poštuje. Nastava treba da bude prilagođena mentalnom uzrastu i sposobnostima učenika. Za početnu nastavu treba odabati najboljeg učitelja. pohvalu i druga humanija sredstva od telesne kazne.  Kvintilijan zahteva od svojih vaspitanika najširu kulturu smatrajudi da nema nijedne naučne grane iz koje se ne može izvudi nešto korisno. tako da su mnoge od njih postale zajednička baština čovečanstva. sa nepunih trideset godina.(lat. g. kao veoma cenjen i poštovan pedagog. Učitelji su mu bili čuveni rimski filolog Remije Palemon. glavnog i jedinog sačuvanog dela. Njegov vaspitni sistem bio je zamišljen kao lek protiv postojedeg stanja stvari u rimskom školskom sistemu u kojem su govorništvo i druge naučne discipline izgubile staru slavu i u kome su đaci bili nezainteresovani. izgleda. proveo je vedi deo života u Rimu. Umro je između 95. što je i uslovilo njegov klasicistički ciceronijanizam. Posle dvadesetogodišnjeg uspešnog rada u školi. gradidu na reci Ebru u Hispaniji.Telesne kazne osuđuje i smatra neefikasnim i ponižavajudim vaspitnim sredstvom. tako i od učitelja. a to znači da on mora da bude strogo moralan čovek i da poseduje najviše stručne kvalifikacije.Obrazovanju govornika (Institutio oratoria). imaju trajnu vrednost i mogu se primeniti u svakom dobu i u svakoj zemlji. pisac prve značajnije rimske gramatike i retor Domicije Afer.

Ovaj pedagog je vaspitao omladinu sa pravom ljudskom nežnošdu. 8 . za uvažavanje učenikove ličnosti i razvijanja njegove samoradnje. za ukidanje telesne kazne i najzad raspravlja i o gimnastici. 1378-1477). Delo govori o moralnom vaspitanju gde naglašava vrednost primera i izvanredan uticaj majke na decu. elemente poznavanja prirode).humanisti  Italija . Karakteristično je da je on svoju školu nazvao " casa giocosa " ili " dom radosti ". U nastavi aritmetike vodio je računa o očiglednosti (igre). Delo nosi naslov: " De educatione liberorum et claris eorum moribus" (" O vaspitanju dece i njihovi. Negov životni rad je predstavljalo vaspitanje prinčeva na dvoru u Mantovi.  Među klasičnim piscima davao je prvo mesto Vergiliju i Ciceronu. za naučno obrazovanje nastavnika. Nastojao je da njegovi učenici sa razumevanjem proučavaju klasičnu književnost. mada u duhu strogog morala koji je cenio više od znanja. Ima više italijanskih humanističkih pedagoških pisaca . naročito jezik i stil. " Bolje je lepo živeti nego lepo pisati ".Ideje o vaspitanju u doba humanizma i renesanse Znameniti pedagozi . čepim običajima "). Zanimljivo je da je pokušao da reformiše metod čitanja na taj način što je uveo pokretna slova. Visoko je cenio i prirodne nauke (astronomiju. Homeru i Demostenu.Najvedim praktičarom humanističke pedagogije smatra se Vitorio da Feltre ( Vittorio da Feltre. a što je i uopšte karakteristično za humanističke pedagoge. zatim se zauzima za javne škole. Najobimnije delo u to doba napisao je Mafeo Veđo (Maffeo Veggio).

(franjevac pa benediktinac). Karakteristično je da je on obrazovanje shvatio što je mogude realističnije za ono vreme. bacanje koplja. On je zastupao da treba razvijati aktivnost deteta. Ime Pantagruela je sinonim za zlog duha koji ima vlast nad vodom u srednjovekovnim misterijama. latinski. Rableu je kao izvor za delo poslužilo usmeno predanje o đžinu Gargantui i knjižica nepoznatog autora o neverovatnim dogodovštinama đžina Gargantue. Bio je jedan od najoštrijih i najduhovitijih kritičara i protivnika srednjovekovne sholastike. hebrejski). francuski humanist. trčanje. U mladosti je bio monah. Rable odbacuje sve što ometa slobodni razvoj čovekove aktivnosti. možemo zaključiti da je shvatao važnost očigledne nastave. Zatim je potrebno čoveka razviti do najviše mere u svim pravcima. pripovedač. skakanje.Ideje o vaspitanju u doba humanizma i renesanse Znameniti pedagozi . legendama i farsama. lekar i monarh. Isticao je pored realističkog obrazovanja i značaj klasične književnosti. Za moralno vaspitanje preporučavao je proučavanje istorije. Svoju humanističku viziju čoveka u tom delu pisac je gradio na suprostavljanju svemu što je zapažao u svojoj okolini. Na osnovu Rableovog opširnog opisivanja neposrednog posmatranja prirodnih pojava. Rano je pokazao interes za antičke jezike (grčki. kada je imao 37 godina.humanisti  Francuska - Glavni predstavnik francuske humanističke pedagogije i jedan od jeste Fransoa Rable (Francois Rabelais. ali optužen da čita jeretičke knjige napušta manastir. pa do kraja svog života. Prvi je veliki francuski prozaista i jedna od najkrupnijih figura francuske renesanse. za znanje i za akciju. 9 . potrebno je moralno vaspitanje. Neke od njegovih naprednih pedagoških ideja razvili su kasnije engleski filozof Lok i Ruso. srednjovekovnog geocentrizma i srednjovekovnog vaspitnog ideala uopšte. ali u njegovom celokupnom shvatanju preovlađuje oduševljenje za lepotu prirode. Rable se zauzimao za moralnu zrelost duha. konkretnoj stvarnosti njegove epohe. Potrebno je estetsko vaspitanje (muzika). Najviše je cenio grčki jezik. Rableova pedagogija se u celini ističe velikim realizmom i ona sadrži sve odlike hunanističkih pedagoga. borenje. gađanje lukom i jahanje. Pre svega potrebno je staranje o telu: gimnastika. 1494-1553). To ne znači da je on prekinuo odnose sa religijom. plivanje. Rable je takođe zahtevao da nastava treba da bude zanimljiva i da vodi računa o sklonostima pojedinca. Ali je čoveku pre svega potrebno obimno i temeljno vaspitanje uma. studira medecinu i sprijateljuje se s istaknutim humanistima. Rable je nalazio da je osnova moralnog vaspitanja u religiji i u životu ispunjenom radom. Njegovo slavno delo jeste:" Gargantua i Pantagriel ". Francuski kaluđer i doktror lekarstva Fransoa Rable sastavljao je svoj duhoviti roman Gargantua i Pantagruel od 1532. Poznata je njegova izreka " formirana glava više vredi nego puna ".

aprila 1492. 1500. Ona je za vedinu istoričara druga strana medalje Renesanse. protiv kojih de se boriti istim metodima: vradanjem izvorima. 25. Tu de da čita italijanske humaniste. " Lepo je. Erazmo Roterdamsko je veliki mislilac iz doba Renesanse. a nekoliko godina kasnije 1487. godine u Roterdamu. čuvene zbirke " Izreke ". Živeo je i stvarao u doba reformacije. godine Erazmo Roterdamski dobija sveštenički čin." I sasvim tačno svi istoričari Erazma Roterdamskog vide u njemu jednoga od teoretičara Reforme. godine čuvene primedbe Lorenca Vala o Novom Zavetu. u isto to doba istina je bila objavljena ljudima savršeno jasno. Cilj nove nauke ima da bude: ponovo nalaženje iste. godine objavljuje prvo izdanje. uče humanisti. o pravilnom izgovoru latinskog i grčkog jezika. Na Oksfordskom Univerzitetu slušade Džona Koleta. odnosno " Pohvala ludosti ". npr (o obrazovanju dečaka od rođenja. odbaciti posredništvo sholastičara i crkve. možda najglavnijeg. i vradanjem prošlosti. Prebacivali su mu nezakoniti dolazak na svet. riznice mudrosti starog veka. korumpirano papstvo. On i Tomas Mor najviše su uticali na Erazma. Boravak u Engleskoj je za Erazma Roterdamskog neosporno bio od najvedeg značaja.savršeni izraz. gde su se čuvale tradicije katoličke crkve i gde je između ostalih bilo napisano i Ugledanje na Hrista. Vrhunac njegove slave bio je u doba kada su u njemu gledali vođu humanista Evrope. Bio je znameniti teolog. Njegovo najvažnije delo je ipak satira " Laus stultitiae ". Italije i Nemačke. vatrenog engleskog humanist. Život u manastiru zaista je mnogo doprineo njegovom umnom razvijanju. Samo tako se može objasniti njegov trajan uspeh i mesto koje zauzima u istoriji modern misli. Kada mu je bilo deset godina šalju ga u tada vrlo poznat koleđž u Deventeru. Iako je dosledno kritikovao crkvene zloupotrebe. držao istih principa kojih su se držali italijanski humanisti proučavajudi grčke i latinske pisce: otidi samom tekstu. reformatorima starog hrišdanskog sveta. nekanonske elemente obreda i sujeverja. nekad vrlo davno. godine Erazmo je navukao kaluđersku rizu. izučavajudi Bibliju. bilo našlo na zemlji svoj.Ideje o vaspitanju u doba humanizma i renesanse  Nemačka - Najvedi nemački humanista je Erazmo Roterdamski (Erasmus de Rotterdam. Džon Kolet se. Kada je vrlo mlad ostao bez roditelja morao je da prekine školovanje. koji su mu sve više otkrivali bogatstva književnosti Starog veka. Tu de prvi put postati svestan šta tačno hode. i dobija poziv od kambrijskog vladike Henrika de Berga da dođe u njegov dvor da bude sekretar. a naročito kritikuje primenjivanje telesne kazne i svireposti učitelja. Zatim 1504. Engleske. I Renesansa i Reforma imali su zajedničkog neprijatelja: duh srednjeg veka i sholastičare. o metodi učenja). Ovaj čovek izvanredno visoke culture služio je za misaonu vezu između Francuske. o vaspitanju prinčeva. ostao je veran katoličkoj doktrini. filolog i plodni književnik epohe evropskog humanizma. Zato su humanisti prvi vesnici Reforme. 1467-1536). o vaspitanju uljudnosti i moralnosti kod dečaka. filozof. celokupni srednjovekovni život. Rođen je verovatno 1467. savršene forme lepote i istine. U tom spisu Erazmo otkriva i šiba sholastičku školu. Napisao više vaspitnih i didaktičkih dela. 10 . Humanisti žele obnovu Starog veka.

Ideje o vaspitanju u doba humanizma i renesanse Literatura 1.wikipedia. Pedagogija sa didaktikom Leon Lebnik “Opšta istorija školstva i pedagoških ideja“.org/ 11 . http://www. Naučna knjiga Beograd 2.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->