METODE AMATERSKOG UZGOJA MATICA

Zoran Stanimirovi, Dragan irkovi

Struna osposobljenost i obrazovanje su presudni za pelara koji hoe da se bavi amaterskim uzgojem matica, jer je potrebno napraviti izbor odgovarajueg tehnolokog ciklusa uzgoja matica za manje pelinjake. Iako takav vid uzgoja esto nema svog ekonomskog opravdanja, vrlo je koristan za pelara i pelarstvo u celini. Amaterski nain uzgoja matica najee podrazumeva oduzimanje matice iz pelinjeg drutva i poveanje broja prinudnih matinjaka, dobijanje rojidbenih matinjaka i matinjaka iz tihe zamene. Znai, ne radi se o uzgoju ve o oduzimanju matinjaka ili hvatanju ivih matica prilikom rojenja. Postoji vie amaterskih postupaka u uzgoju matica a ovde e biti opisani neki od njih, kao to su:
- Kvinbijeva metoda, - Milerova metoda -Alejeva metoda -Devisova metoda - Hopkinsova metoda - Metoda Erei Pal Zoltana

- BHS metoda (Barbeay, Hiller, Snelgrow) - Jenterov metod.

Milerova metoda. Pogodna je za primenu u uslovima naeg pelarenja u drugoj polovini maja, poetkom juna, ili neto kasnije ako ima dovoljno nektara i polena. Najpre se odaberu dva rekordna drutva ije se osobine prate due vreme. Jedno daje polazni materijal tj. jaja ili larve, a drugo neguje larve u matinjacima. U prvo odabrano drutvo postavljamo Milerov okvir sa trakama satnih osnova duine 10-15 cm, a irine 4-5 cm. U gornjoj treini votanih traka obavlja se armiranje pocinkovanom icom i njihovo fiksiranje za bone letvice okvira. Bazni deo treba zatopiti za satonou. Ovako pripremljen okvir dodajemo izmeu zadnjeg okvira sa leglom i okvira sa pergom prvog odabranog drutva. Okvir ostaje 6 dana, a zatim se vadi, i pelarskom etkom pele blago uklone sa okvira, koji se, zatim unosi u toplu prostoriju. Pomou zagrejanog noa izree se trutovsko sae izgraeno izvan dodatih traka. Zatim se pristupa izbacivanju dve susedne jednodnevne larve ostavljajui treu i tako sukcesivno do kraja votane trake. Ovako pripremljen okvir se prebacuje u drugo rekordno drutvo kome je oduzeta matica i dodato otvoreno leglo. U drugom odgajivakom drutvu Milerov okvir provede 11 dana, ne vie, jer bi prva izleena matica sa pelama poruila matinjake i aokom ubila ostale neizleene matice larve.

Jedanaestog dana okvir se vadi, pele zbriu sa saa, a matinjaci nose u toplu prostoriju gde se otrim zagrejanim noem matinjaci paljivo isecaju i unose u kaveze ili direktno u pripremljene oplodnjake. Ako rojevi i oplodnjaci nisu pripremljeni onda se ovakvi matinjaci sa kavezom vraaju odgajivakom drutvu na dalje uvanje. Ovoje uzgoj (proizvodnja) matica bez presa|ivanja larvi ne iziskuje neke posebne ureaje, vano je samo odabrati matino drutvo (donor) koje e davati larve za budua pokolenja i pomono drutvo koje e proizvoditi matinjake

Alejeva metoda.

Ova metoda zahteva dva rekordna drutva. Prazan okvir tj. ispravno izgraeno sae dodaje se prvom rekordnom drutvu, a zatim okviri sa leglom i cvetnim prahom. Posle est dana, prvobitno prazni ram se vadi, uklone se pele sa njega, a zatim se nosi u toplu prostoriju. Okvir se postavlja na sto u horizontalnom poloaju i otrim zagrejanim noem se odsecaju trake saa. U trakama se nalaze jednodnevne radiline larve.

akalicom se svake dve susedne larve odstranjuju tako da ostane trea, i sukcesivno do kraja. Tako pripremljene trake pomou rastopljenog voska privruju se za tri pokretne letvice u okviru. Ovako pripremljen okvir se dodaje drugom rekordnom drutvu koje je prethodno obezmatieno sa obavezno poruenim svim eventualno prisilno povuenim matinjacima. Odgajivakom drutvu se obezbedi mir i stimulativno prihranjuje 3-4 puta sa eernim sirupom. Jedanaestog dana okvir se vadi, pele blago uklone etkom, matinjaci sasecaju otrim zagrejanim noem i stavljaju u kaveze. Ovim metodom se moe dobiti i preko 50 matinjaka

Ocena matinjaka. Matinjake ocenjujemo 9-10 dana posle presaivanja larvi. Kvalitet matinjaka se odreuje prema njegovoj visini. Kod matinjaka visine do 16 mm razvijaju se redovno male matice teine do 180 mg, a kod matinjaka (slika 17) visine 20 mm razvijaju se zadovoljavajue matice po kvalitetu teine 180-200 mg. Za uzgoj visoko produktivnih pela pre svega potrebno je obezbediti krupne matice ija teina ne sme biti manja od 200 mg. Radi toga potrebno je da se prilikom uzgoja selekcionisanih matica unitavaju svi matinjaci manji od 20 mm.

Selekcija neoploene matice. Duina i teina matinjaka nije jedino

merilo kvaliteta matice. Mlada se matica ocenjuje po biolokogenetikim osobinama rase, a to su: ravnomernost boje, irina prstenova, veliina grudi, duina trupa, pravilnost vretenastog oblika, ispravnost krila, nogu, pravilan hod itd. Prosena teina neoploene matice kranjske rase, izmerena do 8 asova posle izlaska iz matinjaka, koleba se izmeu 175 - 210 mg, a broj jajnih cevica u jednom jajniku kree se od 140 do 180. Potrebno je napomenuti da se u toku prva dva dana ivota teina matice umanji u proseku 20,5%, a da je matica najlaka dan pre izletanja na oplodnju. Oploene matice uzete iz oplodnjaka ili nukleusa 5 dana posle poetka polaganja jaja treba da imaju proseni teinu oko 230 mg. Ocene kvaliteta oploene matice obavlja se ve 30 dana od oplodnje. Plodnost matice se procenjuje po koliini zatvorenog legla u toku jedne sezone. Postoje i druge mogunosti merenja plodnosti matice i to pomou broja poloenih jaja u jedinici vremena, ili putem ukupne koliine legla merene u razmacima 3, 9, 12 i 21. dan. Ne tako retko, primenjuje se metod nosivosti matice u prebrojavanju otvorenog i zatvorenog legla svakih 21 dan.

Poznati postupak je i prebrojavanje jaja svaka tri dana. Iako je ovaj postupak najbolji, on je vrlo teak jer se uznemiruju pele, to moe usloviti pojavu stresa kod matice i smanjeno polaganje jaja. Vrlo efikasna metoda provere plodnosti matica je prebrojavanje ukupnog otvorenog i zatvorenog legla svakih 9 dana. Za prebrojavanje ukupne koliine legla po ovom i drugim postupcima potrebno je napraviti okvir dimenzija 50 x 50 mm koji se sa jedne strane pokriva mreom. U jedan kvadrat stane 100 radilinih elija na sau okvira. Pravilnim premetanjem okvira mogue je sa dovoljnom preciznou utvrditi koliinu legla. Ovi postupci u prebrojavanju legla sprovode se uglavnom u cilju utvrivanja kvaliteta matice-rodonaelnice pelinjih zajednica koje slue za uzimaju larvi za presaivanje tokom procesa uzgoja matica kontrolisanog kvaliteta. Kompaktnost legla (tepih leglo) je vrlo poeljna karakteristika selekcionisanih matica koja ukazuje na njene dobre reproduktivne sposobnosti. Dobra, kvalitetna matica jaja polae u centar saa, odakle pravilno iri leglo u koncentrinim krugovima. Zatvoreno leglo kod dobre matice predstavlja ravnu povrinu bez praznih elija na sau i otvorenog legla koje je izmeano na sredinjem delu saa

Ram sa zatvorenim leglom