1. Osnovni podaci o Grkoj i 2. Geografija Grke. -jugoistok Evrope, juni rubni deo Balkanskog poluostrva.

-balkanski deo zauzima 130.800km2. -6 regija: Trakija, Makedonija, Tesalija, Epir, Centralna Grka i Peloponez. Sve, osim poslednje dve, su administrativno podeljene sa susednim zemljama. km() Povrina kopnena granica duina obale 131.957 1.288 13.676 u svetu (mesto) 96. / 10.

Mora -na zapadu Jonsko more, na jugu Sredozemno, na istoku Egejsko (odvaja Evropu od Male Azije); Libijsko more (sastavni deo Mediteranskog) odvaja Grku od Afrike. *unutranja mora: -Kritsko more, izmeu severne obale Krita, Dodekaneza i juga Kikladskih ostrva. -Karpatsko more, prostor istonog Egeja izmeu ostrva Krita i Rodosa. -Mirtojsko more, od ostrva Hidre do Zapadnih Kiklada. -Trako more, obala Makedonije, Trakije i severozapadne Turske. Zalivi -Ambrakijski zaliv, duine 45km i irine 15km. Preveza, Amfilohija, Vonica. -Patraski zaliv, duine 40-50km i irine 10-20km. Patra, Mesolongi. -Korintiski zaliv, duine 130km i irine 8.4-32km. Korint. (Preko tesnaca Rio povezan je sa Patraskim zalivom. Prokopavanja Korintskog kanala 6.3km, zavreno je 1893, time je Korintski zaliv povezan sa Egejskim morem.) -Mesinijski zaliv, duine 42km i irine 72km. Mesinija. (Jugozapadni deo Peloponeza, nad njim je planinski masiv Tajgeta.) -Lakonijski zaliv, duine 44km i irine 58km. (Jugozapadni deo Peloponeza. Najvei zaliv Peloponeza i najjuniji zaliv Evrope). Planine -preteno planinska i brdovita zemlja (oko 80%). -planinski lanci se proteu od severozapada ka jugoistoku. -Pindske planine, zapadni deo kopna. -Rodopske planine, severoistoni deo, granica sa Bugarskom. *Pindske planine -centralni planinski lanac. -od granice s Albanijom na severu i severozapadu do juga i jugoistoka zemlje, severno od Peloponeza. -'kima Grke', razdvaja kopneni deo zemlje na egejski i jonski. -ime dobio po planini Pind, nalazi se tano u sreditu (na razmei Epira i Tesalije), duine 160km, a najvei vrh (blizu granice sa Albanijom) 2.637m. -van Grke prua se do ar-planine i Koraba, a na jugu do Parnasa i planina sredinjeg Peloponeza. -planine na Jonskim ostrvima, Krfu i Zakintosu takoe pripadaju ovom lancu, ine njegov rubni deo. -veinu stanovnitva, oko Pinda, ine Grci. -manjinsko stanovnitvo ine Aromuni (Kucovlasi, Cincari), helenizovani Albanci i Albanci emigranti. -region pogodan za umarstvo i stoarstvo, u novije vreme vaan i kao zimski turistiki centar. -najvanije zimsko odmaralite je Arahova (Tesalija). -najvaniji skijaki centri nalaze se na Olimpu i Crnoj planini. -skijaki centri na planinama Fterolaka, Kelarija i Stari Vlah dre prvo mesto, sneg se zadrava i do 6 meseci. *Tajget (Pentadaktil) -vrh Prorok Nikola 2.407m, najvia taka Peloponeza.

-duine 115km i irine 30km. -na obodu i podnoju brojna naselja, najpoznatija su Sparta i Kalamata. *Olimp -najvia planina Grke. -Mitikas 2.917m, najvii vrh i Balkanskog poluostrva. -osim ovog jo 46 vrhova preko 2.000m. -avgusta 1913. vrh je osvojen od strane Grka Hristosa Kakalosa i dva vajcarca. -pripada Makedoniji i Tesaliji. -duine 150km i irine 26km. Ravnice -svega 20%. -uglavnom nastale taloenjem renih nanosa. -najvee su u dolinama sledeih reka: *Pinios (Tesalija) -izvorite na gorju Pindskog masiva, uliva se u Termajski zaliv (grad Stomi) i formira jedinstvenu deltu. -klanac Tempe, nastao prosecanjem reke kroz okolni pl. masiv u duini od 10km. Najui deo iznosi 25m, a prosena dubina 500m. -legenda: omiljeno mesto boravka Apolona i Muza. *Vardar (Solunska nizija) -duina 380km (Grkoj 76km). -izvor blizu makedonskog grada Gostivara, a uliva se zap. od Soluna u Termajski zaliv. *Marica (Trakija) -duine 525km (Grkoj 204km). -uliva se u Egejsko more, 14.5km od Aleksandropulja. *druge velike reke u Grkoj: IME DUINA UE (km) Bistrica 297 Egejsko more, Termajski zaliv Ahelos 217 Jonsko more, kod Mesolongija Mesta(bug)/Nest 130 Egejsko more, kod Kavale os Struma 118 Trako more, Strumiki zaliv Tijamis/Kalamas 115 Jonsko more, kod Igumenice Alfej/Alfios 110 Jonsko more, Peloponez, kod Pirgosa Arahtos 110 Jonsko more, Ambrakijski zaliv Jezera -najvee slatkovodno jezero u Grkoj je Trihonida 98.6km2 u prefekturi Etolo-Akarnanija. -u prefekturi Trakija najvee je jezero Vistonida 45km2. *jezera u prefekturi Makedonije: IME POVRINA DODATNA INFORMACIJA 2 (km ) Beiko 70 / jezero Velika 273 Grkoj 39.4km2 Prespa Mala Prespa 48.5 Grkoj 43.5km2 Jezero do 72 jedino vetako, napravljeno 1932. branom na Kerkini reci Strumici Jezero 42 neposredna blizina Soluna Koronija -tlo Grke, veoma nestabilno, nalazi se na sudaru triju velikih tektonskih ploa (evropske, azijske i afrike). -esti zemljotresi.

-obala Grke razuena, 6.000 manjih i veih ostrva; 227 naseljeno; na 78 manje od 100 stanovnika. -povrina ostrva ini 11% ukupne teritorije Grke. -najui deo grkog kopna predstavlja mesto gde je prokopan Korintski kanal > Korintska prevlaka. -ispod kanala postoji vrsta kopnena masa, Peloponez vezan za Balkansko poluostrvo.

Ostrva *Jonska ostrva -zapadna strana Grke, 7 ostrva. -Krf, Paksi, Lefkada, Itaka, Kefalonija, Zakintos, Kitera. *Saronska ostrva -od Atine do severoistone obale Peloponeza, 7 velikih i 24 malih ostrva. -Egina, Salamina, Poros, Hidra, Speces, Angistri, Dokos. *Sporade -24 ostrva, 5 naseljeno. -Skopelos, Skiatos, Skiros, Peristera, Alonisos. *Kikladska ostrva (Severne Sporade) -220 ostrva. -Andros, Tinos, Siros, Naksos, Tera (Santorini), Mikonos, Milos, Delos, Kea. *Dodekanez (June Sporade) -izmeu Samosa, Krita i maloazijske obale, 12 velikih I 150 manjih i uglavnom nenastanjenih. -Rodos, Leros, Karpatos, Kos, Kasos, Patmos, Tilos. -u Trakom moru: Samotraka i Tasos. -u Egejskom moru (samostalna ostrva): Eubeja (povrine 3.670km2, najvee posle Krita), Ikarija, Lezvos, Lemnos, Hios, Samos. -Krit (sa svojim okolnim ostrvcima) najvee Grko i drugo po veliini ostrvo u Mediteranu (posle Kipra). -povrine 8.336km2. -peto ostrvo u Mediteranu po gustini naseljenosti. -obiluje mnotvom poluostrva i zaliva. -reljef kakav je vekovima u Grkoj. -oteana komunikacija stanovnitva. -more glavna komunikacija sa svetom. -od antikih vremena do naih dana uslovljen politiko-ekonomski razvoj Grke. 3. Klima -karakteristini geografski poloaj > raznovrsna klima. -kontinentalni deo Grke, do 1.500m > umereno-kontinentalna. -planine i visoravni na severu i severozapadu, iznad 1.500m; na Kritu iznad 2.000m > planinska klima. -Egej, Krit; u arkim letnjim mesecima > suptropska, severnoafrika klima. -Zapadna Grka, Zapadni Peloponez, ravniarski i planinski delovi Epira > vlana mediteranska klima. -Kikladi, Krit, Istoni Peloponez, Atika i Centralna istona nizija > suva mediteranska klima. -Severozapadna Grka (Epir, Tesalija, Zapadna Makedonija), centralni delovi Peloponeza, prefekture Ahaja, Arkadija, delovi Lakonije > kontinentalna klima. -zime > vlane i blage (osim na planinama), temperatura retko pada ispod nule, sneg u Atini za 150 godina samo nekoliko puta. -leta > suva i topla. *Pind klimatski deli Grku na Istonu i Zapadnu. -krajevi zapadno od Pinda blaga i kiovita zima. -krajevi istono od Pinda otrija zima. *vetrovi

-dnevni. -etezije (sezonski vetrovi), uzrokuju jake oluje; u Egeju sa severoistoka, u Jonskom moru sa severozapada. -meltemi, duvaju leti sa severoistoka, donose sveinu sa puine. 4. Nacionalni parkovi Grke. -od 1938. osnovano 12 nacionalnih parkova. -dva pripadaju akvatorijumu (Nacionalni primorski park na Zakintosu i Nacionalni primorski park na Alonisosu). *Nacionalni primorski park na Alonisosu -Severni Sporadi. -jedinstven morski ekosistem u Evropi. -povrine 2.300km2. -stanite 80 vrsta ptica, neke najugroenije (Eleonorin soko, kormoran, orao ribar). -morske ivotinje: kit uljeura, kit cifija i izuzetno ugroena vrsta foke mediteranska medvedica. *prvi nacionalni park na Olimpu -1938. -1981. uvrten u UNESKO-ov Katalog svetskih biosfernih rezervi. -brojne endemske vrste razliitih biljaka. -23 endemske vrste hrasta (samo Jankea helreichii ivi iskljuivo na podruju Olimpa od ledenog doba). -crveni ljiljan (u Evropi se moe nai u senovitim dolinama i na padinama Olimpa). *Nacionalni park Parnas -1938. -endemske vrste biljaka (visoki pl. visovi Parnasa, oblinje planine i brda). -akali, divlje svinje i afriki tvor, posebno se vodi rauna o vukovima i srnama. -ptice: utoglavi brada i orao zmijar (ugroeni kako u Grkoj, tako i u Evropi). *Nacionalni park Enu na Kefaloniji -na najvioj planini na Kefaloniji, Enu. -osnovan 1962. sa namerom da se sauva grka jela (posebna vrsta jele dobro rasprostranjena na Peloponezu). -divlja kruka, dve endemske vrste ipraja. -lisice i zeevi kao zatiene vrste. *Nacionalni park Sunion -1974. -4 endemske vrste bora: crni bor, mra, jasen, leska. -2 vrste jela (nigde vie u Grkoj): primorska jela i plutnjak. *Nacionalni park Parnita -severno od Atine. -brojne endemske vrste orhideja, ljiljana, crvenih lala, belog boura. -na celom Atikom poluostrvu, jedino ovde uspeva grka jela. -prava endemska vrsta: halepski bor (etinar uspeo jo od poslednjeg ledenog doba). *Nacionalni park klanac Samarija -1962. -na Kritu, u prefekturi Hanja, klanac Farangi (18km), sa okolinom i Belom planinom. -najdui klanac u svetu. -pod zatitom nekoliko endemskih vrsta biljaka. -posebna vrsta kritske divokoze (nar. kri-kri) -Gvozdena Vrata, najui deo klanca na samom izlazu. *Nacionalni park Eta -planina i obronak Pinda, Eta. -jedan od najlepih parkova netaknute prirode. -jedino prirodno prebivalite medveda u Grkoj. -najistoniji delovi planine dopiru do Egeja. -Termopile odvaja kopno od mora. -legenda: planina Eta, mesto Heraklove smrti. *Nacionalni park prespanskih jezera -1974.

-od 2000. godine podruje oba prespanska jezera (Albanija, Grka, Makedonija) proglaena su za transnacionalni park. -jedino evropsko stanite sivog pelikana. -jez. Mala Prespa uvrteno u Ramsarsku konvenciju o movarama, jedinstveni ekosistem Evrope. *Nacionalni park Vikos-Aoos -30km od Janjine, pripada pl. masivu Pinda. -glavni deo dva klanca. -klanac Vikos, duine 12km, dubine 1.000m. -klanac Aoos duine 10km, dubina do 150m. -Vikos na drugom mestu u svetu po veliini i dubini (posle Kolorada). -u Vikosu raste preko 250 biljaka, za leenje mnogobrojnih bolesti. -travari iz ovog kraja poznati pod imenom vikodoktori. -pod posebnom zatitom: ris, divlja maka, mrki medved, balkanska divokoza (veoma ugroena), planinski vodenjak (nastanjuje nekoliko malih jezera na pl. Timfi). 5. Etniki sastav stanovnitva -poslednji popis stanovnitva 2001. -tada manje od 10 miliona, danas (procena) preko 11 miliona. -gustina naseljenosti 85 st/km2, 111. u svetu. -93% se izjasnilo da su Grci, 7% druge etnike grupe (Turci, Albanci, Aromuni, Makedonci, Jevreji, Srbi i dr.). -vie od 95% Grka pravoslavna crkva, 1.3% Muslimani, 0.7% ostali. -62% po gradovima; najvie oko Atine i njene luke Pireja (3.370.000). -najmanji broj stanovnika u pl. predelima Epira, Trakije i centralnoj Grkoj. -99% govori grki kao maternji, 1% ostali (engleski, francuski). -Solun (1.100.000) je drugi po veliini (popis iz 2005). -slede: Patra (131.000), Iraklion (130.000), Larisa (125.000), Volos (85.000), Janjina (62.000), Hanja (55.000), Komotini (46.000), Agrinon (44.000). 6. Dravno i politiko ureenje Grke. -8. decembra, 1974. godine, na plebiscitu 70% Grka se izjasnilo za republiku, umesto monarhije. -parlamentarna republika na elu sa predsednikom koga biraju izabrani narodni poslanici. -od 2005. predsednik Grke je dr Karolos Papuljas (1921). -mandat predsednika traje 5 godina i moe se produiti. Parlament Grke -300 poslanika, na funkciji 4 godine. -svaki poslanik pripada odreenoj partiji. -veinu u parlamentu odnosi ona stranka koja je dobila najvei zbir glasova biraa. -lider pobednike stranke postaje mandatar za sastav vlade i predlae kabinet ministara predsedniku Republike, kada predsednik prihvati predlog formira se vlada, a mandatar postaje premijer. -trenutni premijer je Jorgos Papandreu (1952). -lanovi vlade obavezni da poloe zakletvu, i prisustvuju sveanoj liturgiji koju obavlja arhiepiskop grki u Sabornoj crkvi u Atini. Stranke -dve najjae: PASOK Svegrki socijalistiki pokret i Nova Demokratija. *PASOK Svegrki socijalistiki pokret -157 poslanika u parlamentu (veina). *Nova Demokratija -Antonis Samaras (1951). -88 poslanika. *Komunistika partija Grke KKE -Alek Papariga (1945). -21 poslanik. *Koalicija radikalne levice SIRIZA -Aleksij Cipras (1974). -13 poslanika.

*Pravoslavno narodno jedinstvo LAOS -Georgios Karaceferis (1947). -15 poslanika. *Demokratska levica -Foti Kuvelis (1948.) -4 poslanika. *Nezavisnih poslanika ima 6. -registrovano oko 100 stranaka. -svaki punoletni graanin duan da izae na izbore, suprotno snosi otre zakonske kazne neodazivu. -u sluaju spreenosti, bira mora dostaviti validne dokaze posebnoj komisiji. Vlada Grke -15 ministarstava. -Ministarstvo: spoljnih poslova; unutranjih poslova; za ekonomiju; za nacionalnu odbranu; za rad i socijalnu politiku; za regionalni razvoj; za zdravlje i socijalnu zatitu; za kulturu i turizam; za poljoprivredni razvoj i prehranu; za zatitu graana; pravde i ljudskih prava; obrazovanja, doivotnog obrazovanja i vera; za pomorstvo, ribarstvo i ostrva; za ekologiju, energiju i klimatske promene; za infrastrukturu, transport i umreavanje. Administrativna podela -administrativno podeljena na 13 regiona (periferija). periferija Atika Centralna Grka Centralna Makedonija Krit Istona Makedonija i Trakija Epir Jonska ostrva Severni Egej Peloponez Juni Egej Tesalija Zapadna Grka Zapadna Makedonija glavni grad Atina Lamija Solun Iraklion Komotini Janjina Krf Mitilena Tripoli Ermupoli Larisa Patra Kozani

-posebna administrativna jedinica je Atos Autonomna manastirska drava Svete Gore, kao samoupravna drava nalazi se u sastavu Republike Grke. -svaki region izdeljen je na okruge (srezove) kojih je ukupno 54. -svaki okrug se sastoji od odreenog broja optina (900) i zajednica (133). 7. Privreda Grke -27. mesto u svetu po razvijenosti, a na Balkanu prvo. -tradicija: ribolov, prehrambrena i tekstilna industrija, manje poljoprivreda. -turizam, jedna od najjaih industrijskih grana, tu su i brodogradnja i trgovaka mornarica (glavni oslonac ekonomije). -po broju brodovlasnika prvo mesto u Evropi. -trgovaka mornarica najvea u svetu, njenih 3.079 brodova ini 18% raspoloivih kapaciteta na svetskom nivou. -po broju tankera i teretnih brodova prvo mesto. -po broju brodova za prevoz kontejnera i ostale robe etvrto mesto. -najpoznatiji brodovlasnici na svetu Aristotel Onazis (1900-1975) i Stavros Njarhos (1909-1996). -najbogatiji Grk na svetu danas, brodovlasnik i biznismen, Spiros Lacis (preko 11 milijardi dolara 2008. godine).

-za njim slede: Joanis Angelikusis 120 brodova, kapetan Panajotis Cakos 82 broda, Nikos i Haris Vafijas 72 broda, Dimitris Milisanidis 72 broda, Jorgos Prokopiju 71 brod, Viktor Restis 70 brodova, Joanis Kustas 69 brodova, Jorgos Ikonomu 61 brod, Evangelos Marianakis 59 brodova, kapetan Vasilis Konstantakopulos 58 brodova. *Poljoprivreda -ne toliko uspena. -siromano tlo, nedostatak plodnog zemljita. -biljne kulture: najvie masline, smokve, agrumi i vinova loza, u velikoj meri i penica, kukuruz, jeam, pirina i pamuk. -uzgoj duvana (do 2005. vrtoglavi rast, prinos preko 114 hiljada tona godinje; promene u agrarnoj politici, posle 2005. 54 hiljada tona). -stoarstvo uzgoj ovaca i koza. -proizvodnja i izvoz vina, tradicionalni grki zanati. -vinogradarstvo u Grkoj poelo pre 6.5 milenijuma. -prema proizvodnji i izvozu vina meu prvih 10 zemalja u Evropi. -najpoznatije vinogradarske regije: 1. ostrva u Egeju: Rodos, Limnos, Paros, Samos, Santorini; 2. Krit, sa centrima u: Dafni, Sitiji i Arhani; 3. kontinentalni deo Grke: Tesalija, Atika; 4. Makedonija: Nausa; 5. Epir: ia; 6. Peloponez: Nemea, Mantinija, Patra. -imena pojedinih svetski uvenih vina potiu upravo od naziva regija u kojima se proizvode. *Recina -proizvodi se 3 milenijuma, tradicionalno grko vino. -belo ili roze. -dobija se iz smole alepskog bora (posebna vrsta mediteranskog etinara). -ime potie od grke rei za smolu > . -najpoznatije regije gde se proizvodi nalaze se u Atici, Beotiji, na Eubeji. -proizvoai: Kurtakis, Malamatina, Georgijadis. *Uzo -aperitivno pie. -od anisa (biljka veoma jakog aromatinog mirisa, eterinog sastava). -svetski brendovi: Cantalis, Plomari, Barbajanis, Uzo12. *Cipuro -poznato i kao rakija. -jako destilisano alkoholno pie, u vidu brendija. -do 45% alkohola. -od komine. -Tesalija, Epir, Makedonija, Peloponez, Krit. -legenda: prvi cipuro napravili su svetogorski monasi u 14. veku. -bogata rudama: manganom, cinkom, sumporom, boksitom, srebrom, sumporom, kamnom solju, itd. -poslednjih 30 godina i hemijska, drvno-preraivaka, farmaceutska industrija, koarstvo, obojena metalurgija, petro-hemija (nekoliko rafinerija nafte). 8. Evropa vlastita imenica U prii o ivotu mitoloke princeze Evrope skoro svako ime, linost ili grad jesu simboli ili to postaju tokom godina. U stvarnosti postoje mnoge varijante i redosled dogaaja koji irei se postepeno na kraju obuhvataju sva pitanja naeg kontinenta. *Ovidije Metamorfoze -poreklo kraljice Evrope boansko. -u njenom rodoslovu prepliu se bogovi, vode, rogata stoka i Mesec. -Evropina prababa bila je Ija (erka boga Inaha), koju je Zevs pretvorio u kravu, kasnije joj povratio ljudski lik i oplodio ju je. -Ija je Zevsu rodila sina Epafa, boanski bik Apis koji je vladao Egiptom (imao erku Libiju). -Libija je Posejdonu rodila sina Agenora. -Agenor je vlast nad Egiptom prepustio bratu Belu, a onda otputovao u zemlju Hanan. -Agenor se u Hananu oenio nimfom (ili boginjom ili svetenicom Meseca Agriopom Telefasom).

-njihova erka je Evropa. -imali su i 5 sinova, a najpoznatiji je Kadmo. -u Evropu se zaljubio Zevs. -Zevs je Hermesa poslao da stada Agenora otera ka morskoj obali, oko Tira. -Zevs se u obliku bika prikljuuje stadu, u blizini je kraljica Evropa skupljala cvee. -Zevs se ponaao zavodniki; bio je bletavo beo sa crnom crtom na nosu, prijatan, nita nije ukazivalo na njegove prave namere. -Evropi je dozvolio da ga hrani cveem, okai mu veni na rogove i konano da ga uzjae. -lagano je napustio azijsku obalu i otplivao na zapad; Evropa je preplaena i sa uasom gledala kako iza horizonta nestaje rodna zemlja. (scena prikazana na staroatikoj vazi) -doplivavi do obale bik se rpetvorio u orla, i silovao Evropu. -Evropa vie nije bila preplaena, postae partnerka boga i bie pramajka nebrojenih pokolenja. *Robert Grejvs -daje 2 tumaenja imenice Evropa. -ako itamo eur-ope to bi znailo punog lica, to je sinonim za pun Mesec, ija bi boginja onda bila ona. -ako itamo eu-rope to bi znailo dobra za vrbe, dakle zatitnica vode. -u Evropi zaista ima malo pustinja i oblasti bez vode. -svi u Evropi smo se zaeli pod znakom vrbe i Meseca. -Agenor, otac Evrope, poslao je njenu brau na sve strane sveta da je nau i da se ne vraaju bez nje. -njihove zamrene sudbine dovele su do osnivanja Troje, Fenikije i Kartagine. -najstariji Evropin brat Kadmo je voen svetom kravom osnovao grad Troju, ubio zmiju koja je uvala Kastalijanske izvore, polomio joj zube i posejao ih ko zrno (od njih su nastali Spartanci, poeli da se ubijaju meusobno dok ih nije ostalo nekoliko). -prvi pravi Evropljani su bili ubice. -Evropa je Zevsu na Kritu rodila tri sina: Minoja, Radamanta i Sarpedona (posle toga se udala za kralja Krita Asteriona, koji je usvojio deake). -posle smrti Asteriona vladao je Minoj (za njega je radio Dedal, osim krila i lavirinta, napravio je i drvenu kravu koja je Minojevoj eni Pasifaji omoguila da prevari mua sa bikom i rodi udovite, Minotaura). -ostala deca Pasifaje su Arijadna i Fedra (ljubavnica i ena Tezeja), i bila su zakonita. *Da li je princeza Evropa zaista bila Fenianka? -antropolog i etnolog Edmund Levandovski kae da u semitskim jezicima (kao to su fenianski i akadski) re ereb/erebu znaila je mrak, zalazak sunca ili uopte zapadnu stranu sveta. -ereb preao u grku mitologiju najmranije dno carstva mrtvih tako je nazivano. -mogla je da znai i zemlju koja se nalazi na zapadu. -asocijacije nisu bile tako privlane. -prva Evropa poistoveivala se sa Grkom. -Herodot iz Halikarnasa, analizirajui razloge sukoba Evrope i Azije, se poziva na tradiciju da je to bio sukob oko ena. -Feniani su oteli Iju, Kriani Evropu, Jason je iz Kohlide oteo Medeju, a Paris u Troju odveo Jelenu. -Evropa Grka nazivana je i ojkumene, od grkog ojkos, tj. dom ili oblast sveopteg pripitomljenja, neeg zajednikog, neeg to se zasnivalo na jeziku. -grki jezik je tokom itavog antikog doba bio orue knjievnosti, diplomatije i trgovine. 9. Jedinstvo grke nacije Iako postoji ouvana mona i razvijena grka kultura koja svedoi o izvornom grkom nacionalnom jedinstvu, u antiko doba su postojali mnogi sukobi izmeu pojedinanih delova iste nacije. Polisi su gajili mrnju jedni prema drugima, a najvea surovost bila je rezervisana upravo za najblie susede. Ova mrnja prema najbliim polisima, koja je bila dominantno oseanje Grka, smatrana je ak i vrlinom graana. Od 5. veka poinju najnasilniji izlivi mrnje prema gradovima. Ipak, svest o pripadnosti dorskom ili jonskom plemenu bila je odluujui faktor u sklapanju saveza za vreme velikih nevolja kao to su Peloponeski ili Persijski rat. Za jednog graanina bilo je nezamislivo da bude potinjen drugom polisu, pa je osvajanje nekog polisa znailo u isti mah i unitenje celokupnog graanstva (istrebljenje tog naroda). Periodi mira, primirja za vreme religioznih svetkovina i hodoaa (kao sto je bila npr. Ekehirija - sveti mir - za vreme Olimpijskih

igara) bili su zapravo praktino nastrojeni, nastali su iz straha od osvete i lakomosti za novcem od otkupnine. Jedini glas razuma koji se pobunio protiv besmislene mrnje Grka prema Grcima bili su uzvieni mislioci, od kojih je najjasniji bio Platon - on je govorio da ''naziv rat zasluuje samo borba izmeu Helena i varvara.'' Grko jedinstvo nije bilo prisutno ni u zajednikoj religiji, zato to su svi polisi postovali razliite bogove koji su esto bili u zavadi. Vie nego ita drugo, Grke je povezivao mit o junacima sa svojom epskom poezijom, budui da je imao karakter zajednikog poseda. Osnovna razlika izmeu Grka i varvara bila je u kulturi - Grci su za primitivne smatrali narode koji nemaju agoru, gradski ivot i agone, meutim nipodatavanje varvara sve se vie iskorenjuje, a od 4. veka (helenistiko doba) ak se ide i do potovanja varvara. *Valja dodati da je sam poetak deljenja kulture poduavanje dece Homerovim epovima. Jezik epova bio je univerzalan, svi su ih razumeli. 10. Helenizacija Grke Prvi pisani dokument na grkom jeziku je Linear B iz 14. veka (Mikena, deifrovali su ga Ventris i edvik). Tradicionalno je shvatanje da su Grci naselili teritoriju Grke u tri talasa - u 20. veku doli su Jonci, u 16. Ahajci, a u 12. Dorci; oni su po ovom shvatanju doneli sa sobom vec formirani grki jezik. Alternativna hipoteza govori da se grki jezik formirao tek na grkom tlu i to meanjem ovih plemena sa stanovnitom koje je tu ivelo i pre njihovog dolaska. O postojanju tog autohtonog stanovnitva svedoe toponimi koji nisu grkog porekla (Korintos, Zakintos, Atika,...). Nije poznato kada su Grci tano stigli na te prostore. Na Kritu je do 15. veka iveo narod koji nije govorio grkim - njihov jezik sauvan je u pismenoj formi - Linear A, do sada nedeifrovan, dokaz minojske kulture. Prirodne nepogode - zemljotresi, vulkani - uticali su na slabljenje minojske moi, pa je bilo mogue da ih osvoji mikenska kultura sa kopna (juna Grka do Beotije sa Tesalijom). 11. Grci od mita do razuma Grki um je u 5. v.p.n.e. poeo postepeno da racionalno razmilja o fizikom svetu i o oveijem delovanju. Iako Grci nikad nisu odbacili bogove, sve su vie naglaavali znaaj ljudskog uma i odluka, tvrdili su da razum predstavlja put ka znanju i da su ljudi a ne bogovi odgovorni za svoje ponaanje. Tako su stvorili racionalni pogled koji je odlika zapadne civilizacije. *Filozofija helenskog doba Razvoj racionalne misli u Grkoj bio je proces koji je poeo kada su neki originalni mislioci postali skeptini prema Homerovim bogovima, pa su otili dalje od mitskih objanjenja za prirodne pojave. *Kosmolozi: racionalno ispitivanje prirode. Prvi teorijski filozofi u istoriji pojavili su se u 6. v.p.n.e. To su bili Jonjani Tales, Anaksimandar i Anaksimen. Govorili su da ispod prividnog haosa prirode lee principi poredka opti zakoni koje ljudski razum moe da utvrdi a bogove su izostavljali iz toga. To je poetak naune i filozofske misli. Njih nazivamo jo i kosmolozima jer su se bavili prirodom kosmosa ili presokratovcima jer su iveli pre Sokrata, stozernog mislioca u razvoju grke filozofije. Ideje bitne za naunu misao pojavile su se u embrionoalnom obliku s kosmolozima: prirodna objanjenja fizikih pojava (Jonjani), matematiki poredak prirode (Pitagora), logiki dokaz (Parmenid) i mehanika struktura svemira (Demokrit). *Grki matematiari su uredili praktino iskustvo Egipanina s merenjima zemlje u loginu i povezanu nauku geometriju. Iskoristili su podatke o nebu koje su Vavilonci sakupili u verske svrhe, da otkriju geometrijske zakone po kojima su se kretala geometrijska tela. Za razliku od bliskoistonih magijskih uverenja i prakse, grki iekari vezani za Hipokratovu medicinsku kolu su tvrdili da bolesti imaju prirodan a ne natprirodan uzrok. *Sofisti: racionalno istraivanje ljudske kulture Sofisti su bili profesionalni uitelji koji su lutali od grada do grada, uei druge retorici, gramatici, poeziji, gimnastici, matematici i muzici. Podvrgavali su tradiciju kritici razuma. Tvrdili su da mogu da poduavaju politikim vetinama (aret) umeu formulisanja pravnih zakona i politike gradova i govornikoj vetini mladii sa politikim ambicijama traili su ih za svoje tutore, naroito u Atini. Primenjivali su razum na zakon potkopavajui tradicionalni autoritet. Zakoni odreenog grada nisu proisticali od bogova niti su se zasnivali na naelima pravde i dobra jer takva merila ne postoje, zakon je jednostavno neto to su napravili najmoniji graani radi svoje koristi. Neki sofisti su kombinovali osuivanje zakona sa osuivanjem stare atinske ideje o sofrosine umerenosti i samo discipline. Umesto umerenosti podsticali su ljude da do

maksimuma uivaju u zadovoljstvima i da pogaze obiaje koji ih ograniavaju u potpunom izraavanju elja. Njihove doktrine podsticale su nepokornost zakonima, zanemarivanje graanskih dunosti i sebini individualizam. *Sokrat: razumni pojedinac Sokrat (oko 470-399.p.n.e.) Njegova glavna preokupacija je dostizanje moralnog savrenstva. Verovao je da je razum jedini pravi vodi do najbitnijih problema ljudskog postojanja pitanja dobra i zla. On je obezbedio metod ispitivanja koji se zvao dijalektika ilimlogika diskusija. Dijalog je neophodan izvor znanja i primoravao je ljude da izau iz apatije i svog samozadovoljstva, te da kritiki preispitaju svoje misli, da se suprostave neloginim, nedoslednim, dogmatskim i nepreciznim tvrdnjama i da izraze svoje ideje jasno definisanim izrazima. Putem neprekidnog unakrsnog ispitivanja Sokrat je navodio sagovornika da objasni i potkrpi svoje miljenje uz pomo razuma. Dobar deo ivota posvetio je misiji ubeivanja svojih Atinjana da kritiki razmiljaju o tome kako proivljavaju svoje ivote. Postavljanjem pitanja, pokuavao je da podstakne ljude da izau iz svog samozadovoljstva, da ih prisili da shvate koliko su njihovi ivoti bili bez usmerenja i besmisleni. Mnogo godina Sokrat je izazivao Atinjane, a da zbog toga nije trpeo posledice jer se Atina odlikovala slobodom govora i miljenja. U vreme Peloponeskog rata Sokrat je sebi stvorio neprijatelje, i sa 70 godina bio je optuen da kvari omladinu iz grada i da ne veruje u gradske bogove ve u neka druga nova boanstva. Sokrat je odbacio optube i drao se veoma dostojanstveno na suenju, a poto ga je atinski sud osudio bilo mu je nareeno da ispije otrov. Sokrat svoju filozofiju i uverenja nije zapisivao, o njemu moemo saznati kroz dela njegovog najvanijeg uenika Platona. 13. ivot i drutvo u klasinoj Grkoj *Drutvo Tokom 5. i 4. v.p.n.e. Grci su iveli u zajednicama rasutim du obala Sredozemlja. Mogunosti za prikazivanje drutvenog i privrednog ivota tipinog grkog rada postoje, npr. Platon u Zakonima, Aristotel u poslednje dve knjige Politike. Oni su verovali u mogunost da se kroz nezadovoljavajuu arolikost postojeih gradova doe do jednog idealnog tipa. Atina Sparta -un. odnosi raznovrsniji, sistematiniji, napredniji -bezvlae i sloboda -red i poslunost -trgovina i zanatstvo -ogranienje ena -sloboda ena *Ksenofont u knjiici o Sparti ne pominje helote. Platonovi dijalozi: ivo opisivanje Atine kao sveta mladih, bogolikih intelektualaca koji se sastaju po privatnim kuama radi razgovora i pijanenja sa drutvom, etaju parkovima u predgrau i peae do Pireja da bi prisustvovali svetkovinama. Sluaju izlaganja poznatih govornika ili filozofa koji dolaze iz svih krajeva Grke. *Sokratu je u zatvoru pre izvrenja smrtne kazne, dozvoljeno da mu dolaze prijatelji u posetu i na razgovor, a zatim on ispija KUKUTU otrov. Atina je tokom dobrog dela razdoblja koje Platon opisuje vodila krvavi rat sa kugom i loom higijenom. *Trovanje kukutom: obamiranje udova, guenje, veoma otean govor, konvulzije, nekontrolisano povraanje. *Polis je bio udruenje mukaraca, koji su se sastajali i donosili zajednike odluke o dobrobiti zajednice. Poreklo ove pojave je u oblasti ratovanja i pravu ratnika da odobravaju ili odbacuju odluke svojih voa. Sredinje mesto u ivotu svakog grkog grada je bila politika. U Atini i Sparti su svi naelno jednaki u politici. Svuda su postojali isti oblici politikog ivota: skuptina graana, ue raspravno telo (vee), i izvrni organi sa mandatom od godinu dana. Raniji oblici udruivanja su bile rodovske skuptine. Graani su se delili na nasledna plemena: dorskih-3 i jonskih-4. Klisten oko 507.p.n.e. uvodi 10 novih plemena. *Selo ili Dema je postalo upravna jedinica sa lokalnim zvaninikom i lokalnom skuptinom. Postojao je sloen postupak za uvoenje u spisak graana i pravni mehanizam za podnoenje albe u sluaju izostavljanja. Graanska prava su sticana preko lanstva u nekoj demi, a to lanstvo je nasleivano bez obzira na stvarno prebivalite pojedinca. Svaki atinski graanin je prilikom uestvovanja u nekom poslu bio obavezan da navede kojoj demi pripada, pr. Sokrat, sin Sofroniskov iz deme Alopeke.

Vei znaaj od deme imalo je bratstvo (phratria), tj. skup bratstvenika (phrateres). Svaki Atinjanin je pripadao nekoj fratriji i ona je bila u sreditu njegovog drutvenog ivota. Svaka fratrija je slavila 1 muko i 1 ensko boanstvo, Zevsa Fratriosa i Atenu Fratriju, na optegodinjoj svetkovini na tradicionalnim mestima i pod nadzorom lokalne fratrije. Obredi uvoenja atinskog mukarca u drutvo bili su: -otac i roaci ga u deakom uzrastu predstavljaju lanovima fratrije kod rtvenika njegovog, Zevsa.Prihvatanje njegove prve rtve je oznaavalo prihvatanje u zajednici. -zatim jo jedno predstavljanje kad Bogu posveuje svoju odseenu kosu, posle ega pripadnici fratrije glasaju o njegovom prijemu i zapisuju njegovo ime u fratrijski spisak. Pripadnici fratrije prisustvuju obredu zaruivanja koji je sredinji javni in atinskog venanja. i uz gozbu koju je plaao mladoenja slave njegovu prvu branu no. Samo se smrt nije ticala fratrije. *U Sparti su postojale Sisitije, grupe koje su zajedno obedovale i na kojima se zasnivala vojna i drutvena organizacija drave. Od 7. god. su deaci odgajani u organizaciji drave i svrstavani u grupe po uzrastu. U 12. su iveli zajedno i uili razne vetine za izgraivanje samouverenosti i nagona za samoodranjem, a da bi ovrsli dobijali su oskudnu odeu i hranu. Sa 20 god su stupali u sisitiju I morali su da ive u njoj do 30te, a i nakon toga su morali svakodnevno da obeduju zajedno. *U Atini su postojala aristokratska verska udruenja genntai, koja su se pozivala na poreklo jednog zajednikog pretka i drala monopolne svetenike poloaje u najznaajnijim gradskim kultovima. *Postojala su aristokratska udruenja vinopija. Tokom dana su postajale gimnasie, skupine koje su se okupljale u razliitim gradskim vebalitima. *Postojala su razna udruenja i sva su se odlikovala podmirivanjem zajednikih potreba, formalizovanim unutranjim ureenjem sa rukovodeim organima i razraenim postupcima za donoenje formalnih odluka koje su esto beleene na kamenu i zajednikim druenjem kroz gozbe i pijanke. Bila su to muka udruenja. Stvarala su oseaj zajednitva i pripadnosti. *Porodica Grka porodica je bila monogamna: mu, ena i njihova deca, mada su se negde raunali i robovi i roaci koji su iveli pod istim krovom. Pored ekonomske porodica je imala i funkciju priznavanja graanskog prava. Samo su deca roena iz braka punopravnih atinskih graana mogla biti graani I imati puna prava, i u nasledstvu. Druga funkcija porodice je bila nasleivanje imovine. Nije postojao princip primogeniture, ve se meu sinovima delila na jednake delove, rebom (kleros). *Zbog toga su brakovi bili endogamni, i ostajali su u krugu porodice, kako se porodina imovina ne bi rasparala. *ene: Porodica je sluila kao sredstvo za zatitu i odvajanje ena. Njihove dunosti su bile brak i raanje. Van toga nisu imale nikakvu samostalnost, nisu mogle da uestvuju u bilo kakvom poslu ija bi vrednost ibla vea od jednog tovara jema i nisu mogle da poseduju imovinu. Bile su pod zatitom KYRIOS-a, staratelja, koji je neudatima bio otac, udatima, mu, a udovicama sin ili neki drugi mukarac sa kojim su bile u krvnom ili branom srodstvu. Kyrios je bio duan da svakoj eni iz svoje porodice obezbedi miraz, i tek kad bi se on primio, brak je sklopljen. Ipak, miraz nije pripadao njoj, ve njenom muu, i samo u sluaju razvoda je mogao biti zatraen nazad. Miraz je stvarno prelazio u vlasnitvo nove porodice tek kada ena dobije mukog potomka koji e je naslestiti i biti njen kyrios. ena je mogla da postane naslednica (epikleros), samo ako bi se desilo da nema ni testamenta ni mukih naslednika u odgovarajuem stepenu srodstva. Naslednica je dodeljivana najbliem pokojnikovom mukom roaku koji bi izrazio elju da se njom oeni, najee deveru. U 6.v. Semonig sa Amorgosa, opisao je raznovrsnost enske udi koje su bogovi stvorili da budu teret na grbai mukog roda, koristei poreenja sa zivotinjama, odnosno pelom. Smatralo se uvredljivim ako neki ovek sa strane, nepozvan od domaina ue u kuu u kojoj ima ili bi moglo da bude ena. U veim kuama enske odaje su se nalazile na suprotnoj strani od uline kapije koju je budno uvao rob-vratar, a inae je i postojala podela na enske i muke odaje u okviru kue. injenica da neka ena radi van kue predstavljala je ili znak krajnjeg siromatva ili dokaz da nije u pitanju graanka. 14. Pojam helenizam

-period koji obuhvata tri znaajna veka antike (od Aleksandrove smrti 323. pre Hrista do vladavine rimskog cara Avgusta 14. godine n.e.). -broj naunih teorija koje pokuavaju da interpretiraju ovaj period. -sledee koneptualizacije: 1. proirenje grke kulture na antiku istono-orijentalnu; 2. postepeno meanje dvaju kultura, izvorne grke (helenske) i istono-orijentalne (egipatske, hebrejske, azijske i indijske); 3. potvrivanje kontinuiteta starije grke kulture u istoj formi; 4. nastavak i dalji razvoj helenske kulture u izmenjenim istorijskim i drutvenim uslovima. *Tarnova teorija o neohelenizmu -William Woodthorpe Tarn, 1869-1957. -najprihvatljivija teorija. -objedinjuje sva prethodna gledita. -zastupana teza da svaka prethodna teorija pogaa deo istine, a nijedan ne moe obuhvatiti pojam helenizma u potpunosti. -helenistika akulturacija (proimanje kultura) javlja se na irokom prostoru (od dananjeg Marseja do Indije i od Kaspijskog mora do sliva Nila). -grki jezik poznatiji kao kojna. -civilizacija podlona promenama. -grki polisi izgubili svoj identitet i partikularizam (osim Atine i Sparte). -ekumena > sav ondanji poznati 'nastanjeni svet'. -ekumena > postojanje jedne nove zajednice, svojevrsni globalni dom svih civilizovanih ljudi koji su je inili. -razvijan individualizam (isticanje nepoznate slobode pojedinca). *Drojzen -Johann Gustav Droysen, 1808-1884. -uveo pojam helenizam u modernu naunu misao. -1836. u prvom tomu njegove studije pod nazivom 'Istorija helenizma'. -helenizmom oznaio modernu epohu u istoriji istonog Sredozemlja, otpoelu osvajanjima Aleksandra Velikog. -relativno brzo stapanje helenske sa svim kulturama staroistonih naroda. -rei '' (hellenismos) i '' (hellenistes) su Drojzenu sluile za termin helenizam. -izvedene od glagola '' - govoriti kao Grk, govoriti isto grki, pogriti. -u 'Septuaginti' (grki prevod Starog zaveta) re '' ima znaenje podraavanja helenskog naina ivota i obiaja. -u Novom zavetu (u Delima apostola) '' - Jevrejin koji je prihvatio helenski jezik i obiaje. -helenska kultura irenjem meu varvarima na istoku i zapadu prima nove elemente u sebe. -posle pohoda Aleksandra Velikog, rezultat meanja sa staroistonim kulturama je izrazito helenistika kultura. -helenizam (helenistiko doba) - epoha u kojoj nastaje ova kultura. 15. Neohelenizam -poloaj Grke - razmea puteva triju kontinenta (Evropa, Azija, Afrika). -veoma sloen i raznovrsan kulturni, civilizacijski, drutveni i politiki sloj. -obejdinjuje tradicije Evrope, Balkana i Mediterana. -svedoe kulturna iskustva i dostignua grke. -ponosni na kulturno naslee, na njemu grade svoj nacionalni identitet. -tenja - isticanje kontinuiteta u svim kulturnim dostignuima. -ulazak u Evropsku uniju (1981) potvrda grkim stremljenjima (u to vreme, Grka jedina lanica Evropske ekonomske zajednice sa Balkana, sa nasleem pravoslavlja i turkokratije). -pojam neohelenizam sadri naunu, istorijsku, filozofsku, umetniku osnovu. -predmet prouavanja neohelenizma bi bila istorija, knjievnost i jezik, retorika, arhitektura, slikarstvo, vajarstvo, prirodne nauke, muzika, film, pozorite.

-oseaj pripadnosti svih Grka jednoj zajednici i religijskoj svesti - osnova formiranja neohelenizma. -prvobitno mit, pa hrianstvo. -hrianstvo jedan od osnovnih elemenata Vizantijskog catstva. -problem reavanja problematike neohelenizma - nemogunost preciznog razdvajanja vizantisjkog od novogrkog perioda. -1453, drugi pad Vizantijskog carstva - za mnoge istoriare, prekretnica grkih drutvenoistorijskih tokova. -Grci turkokratiju posmatraju kao samo jednu meufazu - 1821. gledaju kao poetak novogrke istorije. -prvi pad Carigrada, 1204. - mali broj istoriara, grkih i svetskih, smatra poetkom novog helenizma pod okriljem stranih zavojevaa. -do velikih turskih osvjanja veliki delovi Vizantije (Kipar, Krit, Jonska ostrva, neki priobalni delovi Peloponeza) bili su pod upravom Mleana. *Arnold Tojnbi -Arnold Toynbee, 1889-1975. -gde Grci treba da trae korene svog neohelenizma? -odnos Grka prema antikom nasleu se promenio vremenom (pomirenje hrianstva i antike kulture). -nova vera potisnula mitologiju - zasluno priznanje antikim Grcima za njihovo posebno mesto u okviru helenske kulture. -mnogi antiki obiaji preiveli zahvaljujui hrianstvu (prihvatilo ih, zadralo, prilagodilo svojim potrebama). -pravoslavna filozofija crpila je iz antike knjievnosti sve neophodne elemente za svoje uenje. -dolazak Turaka na Balkan, bio je i pozitivan: 1. vrsto jedinstvo kod svih pokorenih naroda; dodatno iskristalisanje nacionalne svesti; uvanje seanja na vlastitu prolost; negovanje narodne tradicije, obiaja i hrianske vere; balkanski narodi se jo vie okreu sebi; ujedinjuju se; prilagoavaju se novim istorijskim zahtevima i drutveno-politikim okolnostima. 2. duh novog helenizma se dodatno uvruje, iri se i poprima nov pravac razvoja. -ovaj helenizam je 5 vekova (1453-1918) obogaivan elementima iz dve kulture (tursko-arapske orijentalne, zapadnoevropske - mletake, italijanske). 16. Helenistiki svet Helenistiko razdoblje obuhvata period od smrti Aleksandra Velikog 323. pa do rimskog osvajanja Egipta 30. godine posle Hrista. Helenistiki period je period u kome je dolo do krupnih promena na drutvenom, politikom i religijskom polju starih Grka. Kod antikih Grka vladar i boanstvo bili su odvojeni. Vladar je mogao biti miljenik bogova, ali je mogao postati i njihov neprijatelj. Kod istonih naroda vladar je Bog. Nastupio je period kad je bilo oigledno da je ovek taj koji o svemu odluuje i da su bogovi od drugorazrednog znaaja. Bogovi su se nali u slubi oveka, a ovek vie nije bio njihov slepi sluga. Meutim, meu niim i najniim drutvenim klasama i slojevima helenskog drutva i dalje su boanstva bila odluujua i njima se molilo. Mit, mitologija, hodoae u Delfe (pupak sveta, ) na Delos, u epirsku Dodonu i drugde, prisustvovanje i uestvovanje na Olimpijskim igrama su i dalje bili glavni panhelenski okvir unutar koga se odvijao uobiajeni ivot svih Grka. Carstvo stvoreno nakon Aleksandrovih osvajanja iznedrilo je nove ekonomske, drutvene i politike inioce koji su obeleili celokupni helenizam. Iznenadna Aleksandrova smrt izazvala je krupne pometnje u staroj Heladi. Prvo je Aleksandrovim naslednikom proglaen njegov polubrat, Filip Aridej, ali poto se pokazao kao slaba linost izbor je pao na Aleksandrovog sina Aleksandra IV, Meutim, on je bio maloletan, pa je presto i dalje ostao upranjen. Zbog toga su krenuli lini sukobi Aleksandrovih najbliih sledbenika koji su prerasli u ratove. Atinjani i Etolci bili su meu prvima koji su ustali protiv dominacije Makedona. Glavni predvodnici ovog ustanka bili su atinski retori Hiperid i Demosten. Atinjani su doiveli veliki poraz 322. za vreme Lamijskog rata i potom u sukobima u Tesaliji. Atinjani su bili primorani

da se odreknu svog demokratskog sistema u korist oligarhije, Hiperid je ubijen, a Demosten je izvrio samoubistvo kako bi izbegao ponienje i suenje. Etolci su uspeli da izbegnu makedonsku kaznu, budui da su se makedonske vojne snage morale hitno povui u Aziju gde su ve otpoeli sukobi naslednika. Prvo razdoblje sukoba (321-301) poelo je ubistvom glavnih naslednika i istaknutih vojskovoa, Tada je vojska proglasila Antipatra carem. Nadmonijim se pokazao Antigon koji se sam proglasio carem i istu titulu je preneo na svog sina Demetrija. Preostale vojskovoe su se udruile protiv Antigona. U bici kod Ipsa u Frigiji 301. konano je pala odluka o daljoj sudbini Aleksandrove drave. Antigon je poraen, zarobljen i ubijen, njegov sin je izbegao zarobljavanje, dokopao se makedonskog prestola i bio proglaen kraljem Makedonije. Pobednici iz bitke su 294. podelili sve teritorije izmeu sebe i dogovorili su se da osnuju 4 nezavisne drave-kraljevstva: Egipatsko kraljevstvo na elu sa Ptolemejem, Sirijsko kraljevstvo na elu sa Seleukom, Makedonsko kraljevstvo na elu sa Kasandrom i Trako kraljevstvo na elu sa Lisimahom. Glavni neprijatelji ostali su Lisimah i Seleuk. Njihovi su sukobi prestali tek posle bitke kod Kuropediona u Lidiji 281. kada je u njoj umro Lisimah, a njegovo kraljevstvo odmah podeljeno izmeu Seleuka i Demetrija Poliokreta. U Maloj Aziji je oformljeno novo kraljevstvo sa centrom u gradu Pergamu. Seleukova drava je podeljena na niz manjih dravica koje su predvodili lokalni vladari. Tako su nastale Bitinija, Jermenija, Pont, Kapadokija... Helenistiki svet je funkcionisao unutar jednog opteg ekonomskog sistema u kome je kovan jedan zajedniki novac, voena jedna opta politika i jedan opti zajedniki nain ivota. Kao osnovno novano merilo vrednosti roba uzimao se grki novac, drahma. Po svim veim gradovima osnivane su riznice i blagajne. Ovi ekonomski i politiki uslovi omoguili su da se postepeno organizuje nova drutvena klasa, takozvani graanski sloj, sastavljena iskljuivo od Grka. Vei deo lokalnog stanovnitva inili su radnici i razne zanatlije. Ratovi su ostali najjeftiniji izvor besplatne radne snage, robova. Ssamo su slobodni graani, Grci, a zajedno sa njima i mali broj helenizovanih starosedelaca, imali pravo na politiko delovanje. Upravitelji gradova, naselja i oblasti bili su iskljuivo Grci. Postepeno je jaala i administracija. Unutar etiri navedena kraljevstva postojale su i drave-polisi, poput Atine, Rodosa, Delosa, Sparte... Od svih kraljevstava 2 su se posebno istakla- Egipatsko i Sirijsko. Egipatskim kraljevstvom vladao je Ptolemej Lag. Vladao je i Kirenaikom (Libija), Kiprom i povremeno junim delovima Sirije. Pored Egipana i Grka, u ovoj ogromnoj dravi iveli su i Jevreji, Persijanci, Sirijci. Trgovina je postala najvanija grana ekonomskog poslovanja. Aleksandrija je vrlo brzo postalanajvanija i najznaajnija luka na Mediteranu, preuzevi primat Pireju. Egipat je podeljen na 40 okruga, svaki okrug na oblasti i na sela. Za svaku jedinicu je odabran poseban slubenik koji je bio odgovoran svom nadreenom. Jedino se za Sirijsko kraljevstvo moe rei da je bilo pravi naslednik Aleksandrovog carstva. Zahvatalo je teritoriju od maloazijske obale do Inda, Kavkaza i Kaspijskog mora, a na jug se protezalo do Persijskog zaliva i Arabije. Na teritoriji stare Helade se institucija kralja sauvala. Kralja je uvek biralo vee sainjeno od najuglednijih vojskovoa. Na grkom tlu su Makedonsko i Epirsko kraljevstvo obeleile helenistiki period. Makedonsko kraljevstvo je obuhvatalo Makedoniju, Tesaliju i severne grke krajeve. Prestono mesto bilo je Peli. Velika zemljina imanja kralja obraivali su ili robovi ili plaeni radnici. Po podeli Aleksandrovog carstva na elu Makedonskog kraljevstva nalazio se Kasandar, a drugi znameniti vladar bio je Demetrije Poliokret koji je vladao 7 godina. Sa prestola ga je zbacio epirski kralj Pir. Od 280. pa nadalje Makedonsko kraljevstvo vie nije bilo mono. 168. pre Hrista Rimljani su pokorili Makedoniju i pretvorili je u provinciju. Epirsko kraljevstvo se za vre,me vladavine Filipa i Aleksandra Makedonskog nalazilo pod makedonskom upravom. Tek za vreme vladavine kralja Pira izbilo je na elo helenskog sveta. Tokom 5 godina neprekidno je ratovao protiv Rimljana, ali je bio poraen. Zato je odluio da osvoji Makedoniju i severne predele Grke. Ponovo jke doiveo strahovit poraz, a umro je na neslavan nain za vreme ulinih borbi u Argosu. U Atini je po Aleksandrovoj smrti, a na Kasandrov nalog, postavljen za upravitelja grada Demetrije iz Falerona koji je vladao punih 10 godina kao pravi tiranin, a zbacio ga je sa vlasti Demetrije Poliokret. Atina je povela petogodinji oslobodilaki rat kada se na elu Makedonije nalazio Antigon Gonat. Svaki vid oruane pobune je bio uzaludan, Antigon je zavladao Atinom i celom Atikom. Sparta je donekle ostala poteena. Ali broj stanovnika grada je opadao: u samom srcu Sparte ivelo je priblino 700 graana od kojih je samo stotinu imalo kakav zemljini posed. Spartom je

vrlo brzo zavladalo veliko siromatvo. Boljitak po Spartu nastupio je za vreme kratke vladavine Agisa I. Meutim, bogati graanski sloj se protivio njegovoj vladavini, te je zbog toga bio ubijen na prevaru. Deset godina kasnije Kleomen I sproveo je promene u celom spartanskom drutvu i u politici. Vojskovoa ahajske konfederacije Arat je zatraio pomo Makedona i u bici kod Selasije 222. potukao je do nogu Kleomena. Tako je u Sparti uvedena makedonska uprava. Rodos je imao veliki ekonomski procvat u vreme helenizma, zahvaljujui snanim trgovakim vezama sa skoro svim krajevima Aleksandrovog carstva. Na ruku mu je iao izuzetno povoljan geografski poloaj. Bila je to drava u kojoj su vlast drali u svojim rukama bogati graani. Imuni graani su, da bi izbegli nemire u gradu, pruali pomo u hrani siromanijim sugraanima. Rodos nije mogao ostati izolovan od sveukupnih zbivanja u grkom svetu. Grad je poeo da slabi. Ostrvo Delos se izgradio kao jak ekonomski i trgovaki centar. Ostrvo se nalazi u samom centru Egejskog mora. Delosom su zavladali Makedoni. Na ovom ostrvu su se po prvi put formirale javne i privatne banke. im su Rimljani 167. osvojili Makedoniju, Delos su proglasili slobodnom lukom i istovremeno su prepustili upravu ostrvom Atini. Preanji stanovnici bili su proterani s ostrva, a dovedeni su novi koji su munjevitom brzinom poeli da stiu bogatstvo. Etolska konfederacija je obrazovana u vidu zajednice svih Etolaca sa prilino labavim politikim vezama izmeu njenih lanica. Etolci su uspeli da zatite proroite na Delosu ime su stekli veliko poverenje i ugled kod drugih drava. Ureenje je bilo demokratsko. Ahajska konfederacija nastala je po udruivanju nekoliko gradova iz Ahaje, obuhvatajui tako srazmerni deo Peloponeza. Bila je demokratska, ali je ipak u njoj vladala oligarhija. Svaki grad imao je svog gospodara, ali su konfederacijom upravljali: saziv, arhonti i skuptina. 17. Helenistika kultura Za vreme helenistikog perioda kultura je nastavila da se razvija. Narodi sa Istoka postepeno su prihvatali uticaje helenizma, ali su i Grci prihvatali uticaje iz drugih kultura i sredina koje su do tad nazivali varvarskim. To je bila prilika da se uvere da drugi narodi nisu bili varvarski i nierazredni, da su bili na istom ili ak i viem stepenu drutvenog, ekonomskog, kulturnog i civilizacijskog razvoja. Tako je dolo do proirenja grkih pogleda na svet. Grki jezik upotrebljavao se kod helenizovanih vladara i podanika. Ali, taj jezik je bio u formi drugaijoj od klasine. U lingvistici to je zajedniki grki jezik (kojna) nastao proimanjem jezikih elemenata iz razliitih grkih dijalekata. Tako je stvorena jezika osnovica iz koje je potekao savremeni grki jezik. Dominantan dijalekat u vreme pre i posle Aleksandra bio je atiki. Naunici veruju da se kojna zaela u Maloj Aziji. Izmeu grkih dijlekata vremenom su se pojavile razlike. Postepeno je stvoren zajedniki oblik pisane i usmene komunikacije, u vidu panhelenskog jezikog naddijalekta. U helenski religijski svet poeli su da ulaze elementi iz lokalnih verovanja i obiaja. Grci su podizali svoje hramove uglavnom po osnovanim naseljima i gradovima. Za Grke je velika novina bila ideja o boljem ivotu posle smrti. U helenistikom dobu je doivelo uspeh i knjievno stvaralatvo starih Grka. Masovno su se pojavile knjige zahvaljujui lako dostupnim materijalima za pisanje (papirus i pergament) i razvoju nekoliko kulturnih centara (Aleksanrija i Pergam). U ovom periodu pesnitvo nije dostiglo nekadanji sjaj. U svojim himnama i odama pesnici uglavnom veliaju vladare, kao to je inio Kalimah iz Aleksandrije. Apolonije Roanin je sastavio svoj herojski ep Argonautika. Teokrit iz Sirakuze uveo je novu vrstu pesnikog izraza -pastoralu- svojim Idilama. Heronda sa Kosa pisao je satirinu poeziju u vidu mimijamba. Kad je re o prozi, tada su u modi bili epigrami, a od pozorinih komada komedije. Od posebnog je znaaja za istoriografiju pojava Polibija, koji je 17 godina proveo u Rimu kao talac. Osim Platonove Akademije i Aristotelovog Likeja postojale su i druge filosofske kole. Zenon iz Eleje zastupao je ideju o beznaajnosti ivota, potrebi da je ovek samom sebi dovoljan. Tome se suprotstavio Epikur sa Samosa koji je zastupao tezu da je neophodno upoznati samu prirodu kako bi se ovek oslobodio straha od nje. Grci su stekli nova znanja iz geografije: admiral Nearh bio je prvi Grk koji je do u detalj opisao obale Indijskog okeana, zatim Arabije i Persijskog zaliva. Piteja iz Masalije uspeo je da stigne do junih obala dananje Engleske, a matematiar i astronom Eratosten nainio je prvu kartu sveta. Napredovala je i astronomija. Grci su usvojili vienje da je Zemlja okrugla i da se okree oko svoje ose i oko Sunca. Ovu teoriju je prvi izneo grki astronom Aristarh sa Samosa. Matematika saznanja su uznapredovala u Aleksandriji, a naroito za vreme Euklida. Na Siciliji, u Sirakuzi, delovao je prvi fiziar Arhimed.

Grci u helenistikom periodu nisu zapostavili ni tehnike nauke, kao ni arhitekturu. Slikarstvo je ovom dobu dostiglo svoj najvei umetniki izraz. Pred sami kraj helenistikog perioda pojavilo se staklarstvo. 18. Imena Grka kroz istoriju -Ko su Grci? ne postoji celovit odgovor. -o Grcima se govori iz tri razliita ugla (antikog, vizantijskog, savremenog). -ini se da antiki Grci nemaju veze sa vizantijskim, a savremeni su neto posebno. -do sticanja nezavisnosti (19. vek) Grci su bili politiki ujedinjeni jedino ako bi bili pokoreni ili u opasnosti. -prvi put 338. god. p.n.e., posle bitke kod Heroneje, za vreme Filipa Makedonskog. -svi koji su dolazili u kontakt sa Grcima smatrali su ih jedinstvenom etnikom grupom, uprkos njihovoj razjedinjenosti. -svi narodi nadevaju imena drugim narodima (po Milanu Budmiru). -Persijanci su Grke nazivali Jauna (Yauna). -odjek imena prvih Grka koje su sreli, jonski Grci (po Homeru Iwones Jonci). -svi stranci su znali Grke samo po imenu plemena sa kojim su bili u kontaktu. -Helen samo jedan od naziva koji je cirkulisao kao naziv za Grke. -u Ilijadi to je ime nekih naroda iz Ahilejeve domovine re je o najveem junaku, pa se naziv upotrebljava za itav narod. -od 7. veka p.n.e. ima svegrki karakter. -poreklo etnonima Helen prema mnogim lingvistima re je o mnogo starijoj pozajmljenici iz nekog Balkanskog jezika, ili Male Azije. -mitoloki: vezuje se za mitskog praoca Helena (vladar najjunije oblasti Tesalije, Ftije) eponimni heroj grkog naroda. -do pojave hrianstva bio u upotrebi, a zatim odbaen kao paganski simbol. -postojala jo tri, mnogo starija etnonima ( Danajci, Argejci, Ahejci). -nazivi koje Homer koristi u svojim epovima. -ime Danajci povezuje se sa gradom Argom jedan od najvanijih centara Grke (Homerovo doba). -legenda: Argom vladao kralj Danaj. -ime Argejci je verovatno sinonim Danajcima. -Ilijada: i Argejci i Danajci bili na strani Agamemnona, ratovali protiv Teojanaca. -Ahejci se odnosi na dve etnike grupe: 1. na Grke koji su iveli severno od Peloponeza, u Tesaliji, Meseni, Argu i Itaci. 2. na Grke koji su iveli u Ftiji (pominje se kod Homera deo Ahilove kraljevine). -Homer: upotreba najireg i najoptijeg smisla oznaava sve Helene. -za Ahejce znali i drevni Hetiti. -nakon rimskog osvajanja Grke, 146. godine p.n.e. novi naziv Romeji () (vekovima u zvaninim vizantijskim dokumentima, u grkom narodu posprdno znaenje). -u grkim (vizantijskim) uenim krugovima se pridravaju novog, u zapadnim kulturnim krugovima stari naziv koriten za oveka koji je iveo u antici, a i za oveka koji i dalje govori grkim jezikom. -ueni ljudi (u Carigradu) prave razliku izmeu helenskog jezika (klasini period) i romejskog jezika (jezik i zvaninoj upotrebi u Vizantiji). -turkokratija: Romej lukav, prepreden ovek (ponaa se nedolino, udvaraki prema novoj vlasti radi sopstvene koristi); termin rezervisan samo za graane. -Riga od Fere ( , 1757-1798, grki revolucionar): postoji termin Helen. -Helenska prefektura (anonimni Grk, 1806): takoe Helen; govori o neophodnosti podizanja Helena na opti nacionalni ustanak. -istorijski: Helen prvi put upotrebljen 548. godine p.n.e. (48. Olimpijske igre) arkadski pesnik Ehembrot (pesma posveena Heraklu pobeda na Amfiktionikim igrama). -Rimljani: nazivali Grke Graeci (prema Aristotelu grke stanovnike dananjeg Epira). -savremnija vienja: tako su se samonazivali grki kolonisti s ostrva Eubeje i iz Beotije (Rimljani sa njima dolazili u kontakt u gradu Kuma dananja Italija).

-ime Graeci potie od imena gradia Graja (juna Beotija) (po Strabonu, blizina grada Oropa). -ime Grk potie od latinskog prideva Graecus. -dve bitne institucije vezane za zajedniko poreklo Grka. -prva: potovanje zajednikih proroita (kao ono u Didimi Mala Azija, ili u Delfima posveeno Apolonu). -druga: uestvovanje na Olimpijkim igrama (Olimpija, Peloponez) (spisak pobednika see do 776. godine p.n.e.). -Grci smatrali da postoje racionalni razlozi da sebe smatraju posebnim i razliitim od Varvara (ostatak oveanstva). -za varvarske jezike su smatrali da predstavljaju unapreenu verziju bar-bar-a (najobinija onomatopeja zvukova ivotinje). -Herodot u 'Istoriji' jezik etiopskog naroda Trogodita podsea na cianje i kretanju slepih mieva. -Euripid u 'Ifigeniji u Aulidi' razlika izmeu Grka i varvara je to su Grci predodreeni a slobodu, varvari za ropstvo. -Dionisije (iz Halikarnasa, istoriar i retor) u 'Rimskoj arheologiji' razlika u etiri kljune odlike: prefinjen jezik, obrazovanje, religija, vladavina zakona. 19. Periodizacija grke istorije -tri najvanija kulturno-civilizacijska perioda. 1. Stari vek: -starogrka ili antika istorija. -od 2. milenijuma p.n.e. do 330. ili do 529. godine (kada je car Justinijan zatvorio Akademiju u Atini). *meufaze: -kritsko-mikensko razdoblje; -homersko doba (11-9. vek p.n.e.); -arhajski period (8-6. vek p.n.e.); -klasino doba (5-4. vek p.n.e.); -helenistiko doba (druga polovina 4. veka pre Hrista do sredine 1. veka pre Hrista). 2. Srednji vek: -poinje Konstantinovim osnivanjem Novog Rima (Konstantinopolja) 330. godine, a zavrava se padom pod Turke 1453. -naziva se i periodom Vizantijskog carstva. *faze: -ranovizantijski period (324/330-610); -srednjevizantijski period (610-1204): ranosrednjevizantijski period (610-1025) kasnosrednjevizantijski period (1025-1204); -kasnovizantijski period (1204-1453). 3. Novi vek: -savremena grka istorija. -poinje drugim padom Konstantinopolj, traje do danas. *potperiodi: -vladavina Turaka i borba protiv turkokratije (1453-1821); -borba Grka za nezavisnost tokom 19. i 20. veka (1821-1912); -Balkanski ratovi (1912-1913); -Prvi svetski rat (1914-1919); -Maloazijska katastrofa (1919-1923); -meuratni period i Drugi svetski rat (1923-1941); -graanski rat u Grkoj (1946-1949); -vladavina vojne hunte (1967-1974); -period demokratije (1974-...). 20. Istorijski pregled razvoja grkog jezika -indoevropska porodica jezika (lingv. jedan od najstarijih). -nema svoje blie i dalje srodne jezike jezik izolat (zajedno sa albanskim i jermenskim, mrtvi latinski).

-istorija jezika, vie od 3000 godina, se odvijala i na Bliskom istoku i na Sredozemlju (oblasti u kojima je grki danas iskorenjen). *glavne istorijske faze: -starogrki jezik ( ), do 330. godine p.n.e./do 323. godine p.n.e. (do smrti Aleksandra Velikog). -helenistika/aleksandrijska kojna (/ ), od 323. godine p.n.e. do 395. godine. -vizantijski grki jezik ( ), od 395. godine do 1453. godine i pada Konstantinopolja. -grki jezik tokom turkokratije ( ), od 1453. godine do 1821. godine. -savremeni grki jezik ( ), od 1821. godine do dananjih dana. *po grkom lingvisti Georgiosu Babinjotisu: praistorijski period indoevropski helenski (-3000 g.p.n.e.) -protohelenski (3000-2000 g.p.n.e.) istorijski period -antiki helenski (1400-300 g.p.n.e.) -Aleksandrova kojna (300-600 g.p.n.e.) -srednjovekovni: ranovizantijski (6-12. vek) vizantijski (12-15. vek) postvizantijski (15-18. vek) -novogrki (od 19. veka do danas). -najpoznatija drevna forma je protogrki jezik. -pri kraju 3. milenijuma p.n.e. indoevropska plemena naselila su dananju teritoriju Grke, nametnula se tadanjem lokalnom stanovnitvu. -glinene ploice, s Krita, 20-19. vek p.n.e. svedoe o upotrebi pisma lineara A (nije do kraja deifrovano). -jezik ploica najranija zabeleena faza grkog jezika. -15. vek p.n.e. prvi vei gradski centri (Mikena, Pilos, Tarent). -tada nastali prvi zvanini pisani dokazi o grkom jeziku. -pisani linearom B izvor podataka o svakodnevnom ivotu i trgovini Grka. -pronaeni na Kritu i pojedinim egejskim ostrvima. -prema deifrovanju lineara B zakljuujemo da su Grci prisutni u Grkoj od oko 1300. godine p.n.e. (od tada potiu i najraniji tekstovi na linearu B). -linear B deifrovali Don edvik i Majkl Ventris 1952. godine sadri 87 znakova. -svaki znak jedan otvoren slog; njihovim kombinovanjem zapisivane rei. -linear B na sredokrai izmeu ideografskog i alfabetskog pisma. -ovaj period naziva se i mikenskim grkimm da bi se razlikovao od potonjeg klasinog grkog (iz 8. veka p.n.e., kada se prelo na grki alfabet Homerovi spevovi, Ilijada i Odiseja). -trgovaki i kulturni dodiri sa Fenianima prelaz Grka na sistem alfabetskog pisma. -Feniani tada najrazvijenija pomorska nacija na Mediteranu. -Feniani imali svoj alfabet od 22 znaka samo konsonanti (bolje osiguranje jedinstva rei). -postoje miljenja da su Grci jo u 10. veku p.n.e. prihvatili fenianski slogovni alfabet. -veina misli da su se potrebni uslovi za prihvatanje tog uslova stekli tek u 9-8. veku p.n.e. (Grci prihvatili fenianske nazive slova, poeli da zapisuju samoglasnike onako kako su se uli prilikom izgovaranja). -na poetku zapisivanja grki pisan iskljuivo velikim slovima, rei jedna za drugom bez prekida i interpunkcijskih znakova (scripta continua). -s leva na desno u prvom redu, s desna na levo u drugom itd. (bustrofedon odgovara nainu oranja njive). -alfabet u dananjoj formi pisanja odreen je u vreme Vizantijskog carstva, oko 9. veka. -postojanje podudarnosti izmeu konanog formiranja grkog jezika postepenim dolascima Jonjana (ili Jonaca, u 2. milenijumu p.n.e.), zatim Eolaca (oko 1700. p.n.e.), Doraca (1200. p.n.e.).

-tri jezika sloja sa svojim osobenostima omoguila postepeno izgraivanje sutinskog jezgra grkog jezika. -od 8. veka p.n.e. postojala velika arolikost dijalekata, svaki na razliitom podruju. *jonsko-atiki dijalekt. -ine ga jonski i atiki dijalekat. 1. jonski dijalekt. -stanovnici: ostrva Eubeje, nekih centralnih ostrva Egeja (Hios, Samos), srednje-anadolskog primorja, od Halikarnasa do Smirne (Milet i Efes), pojedinih grkih kolonija u Italiji (grad Kuma na jugozapadnom delu Apeninskog poluostrva, Sicilija). -ne javlja se na kopnenom delu Grke. 2. atiki dijalekt. -ogranak jonskog. -u Atini i na atikom poluostrvu. -kulturni presti Atine, posebno 5. vek p.n.e. potisnuti svi ostali grki dijalekti. -od 4. veka p.n.e. prihvataju ga svi grki prozni pisci, kasnije i pesnici. -na njemu pisali: Eshil, Eshin, Sofokle, Euripid, Aristofan, Platon, Aristotel, Ksenofont, Tukidid, Isokrat, Demosten. -danas se smatra klasinim grkim jezikom izuava se na klasinim naukama (zajedno sa latinskim). *eolski dijalekt Ahajaca. -ostrvo Lezbos, severni predeli Male Azije (od Smirne do Helesponta), Tesalija, Beotija. *arkadsko-kiparski dijalekt (junoahajski). -Peloponez, Arkadija, Kipar. *severozapadni (dorski) dijalekt -govorno podruje Doraca. -svi severozapadni krajevi Grke: Lokrida, Fokida, Epir. -osim u Sparti, na Kosu, Rodosu, Teri (Santoriniju) dorski se uo i u grkim kolonijama u Italiji (gradovi Taranto i Sirakuza). *panfilijski dijalekt -oblast Panfilije (june oblast Male Azije). *ahajska dijalekatska grupa. -Peloponez (pre dorske seobe). -kasnije sauvani u govorima Arkadije, Kipra i Pamfilije (teritorija na jugu Male Azije). *dorska dijalekatska grupa. -govori Peloponeza (Lakonija, Mesenija, Argolida, Korint, Megara), Krita, Rodosa i centralnih i zapadnih oblasti grkog dela Balkana (tzv. 'severo-zapadni' govori u Epiru, Fokidi, Lokridi, Etoliji, Akarnaniji, Elidi, Ahaji). -govori po dorskim kolonijama na Siciliji, u junoj Italiji i severnoj Africi. -dijalekt donet dorskom najezdom. -kada govorimo o grkom jeziku nije re o jednom jedinstvenom jeziku. -skupina dijalekata razliitih izmeu sebe. -podela na dijalekte odgovarala politikom sistemu zasnovanom na polisima i regionima. -do Aleksandra Makedonskog Grka je bila izdeljena na niz nezavisnih drava-gradova, meusobno razliitih po svemu, pa i po jeziku. -sa kulturne take gledita najvaniji je bio atiki dijalekt jezik grada Atine u njenom najveem usponu (od sredine 6. veka do sredine 3. veka p.n.e.). -njim govorili i stvarali najvei starogrki tragiari, komediografi, filozofi, istoriari; na njemu stvarana celokupna antika grka tragedija. -klasina epoha: u knjievnosti, naroito u pesnitvu, u ogranienoj zastupljenosti i upotrebi i drugi dijalekti prihvaeni kao ustaljena jezika forma odreenog knjievnog roda. -jonski epika, eolski lirsko pevanje u jedan glas, dorski horska lirika. -u prvim decenijama 4. veka p.n.e. osvajanja Filipa Makedonskog i kasnije njegovog sina Aleksandra, uinila su da se Grka teritorijalno objedini i da se grki uticaj proiri van uskih helenskih granica. -jaanje grkog nacionalnog identiteta na duhovnom i kulturnom planu, pribliavanje i ujednaavanje Grka na jezikom.

-ovaj period helenistiki. -u Aleksandrovoj dravi atiki dijalekt glavno sredstvo sporazumevanja, uticao na ostale lokalne dijalekte da se menjaju prema njemu. -starogrki niz leksikih, morfolokih i sintaksikih promena. -raanje helenistike kojne naddijalekat s osnovicom na atikom dijalektu. -u lingvistici: jezik kojim se govorilo od smrti A. Velikog (323. p.n.e.) do kraja vldavine cara Justinijana. -do poetka nove ere kojna bliska antikom modelu izgovora vekovima kasnije lokalni govori uslovili promene. -u svojoj pisanoj formi jezik Novog Zaveta. -kojna je osnovica iz koje su potekli prvo vizantijski grki, a potom i savremeni grki. -u odnosu na starogrki kojna mnogo vie odgovara urbanoj poslovnoj i pomorsko-trgovakoj sredini (gde su se intenzivno meali uticajinajrazliitijih kultura i jezika sa Mediterana i ire). -postepeno nestajali svi sloeni oblici specifini z prefinjeni antiki duh. -uproavanje imenikog i glagolskog flektivnog sistema, pojednostavljanje sintakse. -nain govora neobrazovanog stanovnitva bio potpuno drukiji odo onog kojim su govorili malobrojni pismeni ljudi. -pismeni ljudi su po svaku cenu pokuavali da sauvaju tradicionalne norme klasinog grkog jezika. -Rimljani se sa Grcima susreli realtivno kasno, ipak u latinskom jeziku su ve u 6. veku p.n.e. sauvane prve grke rei. -ule preko irenja predanja i usmenih pria iz grkih kolonija sa juga Italije i sa Sicilije. -rimska aristokratija (u vreme republike) visoko cenila grki jezik, obrazovan ovek svako ko zna grki i grku knjievnost. -sredinom 2. veka p.n.e. mnogi Rimljani bili su bilingvalni u latinski uvedene mnoge grke rei (medicina, nauka, filozofija, pomorstvo, trgovina...). -rimski carevi (Cezar, Marko Aurelije, Neron, Hadrijan) cenili domete grke knjievnosti i grke kulture uopte. -malo je poznato da je Cezar preavi Rubikon, svoju uvenu reenicu 'Alea iacta est' prvo izrekao na grkom ' !'. -pad grke pod rimsku vlast (146. p.n.e.) - u kojnu ulaze latinske rei i izrazi. -Rimsko carstvo i zvanino postalo dvojezinu latinski sa vodeom ulogom. -posle podele carstva na istoni i zapadni deo, bilingvizam opada istok grki, zapad latinski. -grki izgubio mnogo od svoje prvobitne istote u lingv. smislu. -car Iraklije (604. na presto) grki postao zvanini jezik Istonog rimskog carstva. -tek nakon dva veka latinski biva istisnut iz jezika dravne administracije. 21. Grko jeziko pitanje pojava diglosije -diglosija jedno od najveih obeleja grkog jezika vekovima. -diglosija () jezika situacija kad jedna zajednica govornika paralelno upotrebljava dve razliite varijante istog jezika u direktnoj zavisnosti od komunikacijskog konteksta. -u intelektualnim krugovima vii/uzvieni stil, ueni jeziki izraz i vokabular; iroke narodne mase iv, neposredan narodni jezik. -diglosija rezultat osporavanja helenistike kojne i tenje ka vraanju zamiljenom jezikom idealu, atikom dijalektu. -atiki dijalekt znaaj kad je poeo da se predaje po mnogobrojnim retorskim kolama. -pokret aticizam. -knjievnost tradicionalni klasini jezik, svakodnevni govor ivi govor narodnih masa (udaljavao se od vrstih i nepromenljivih jezikih normi tadanje knjievnosti). -od prvog veka p.n.e. ueni Grci (aticisti) prvi u okviru helenizma uveli diglosiju. -uvideli da sa protekom vremena nastupilo odvajanje govornog jezika od tadanjeg knjievnog normativa, atikog dijalekta. -posle Aleksandrovih osvajanja atiki dijalekt usvojen kao osnovica za trgovanje, poslovanje, upravu i diplomatiju. -vreme prolazi postepeno odvajanje zvanine norme i govorne norme. -iz govorne norme prvo vizantijski, a potom i savremeni grki.

-politiki, filozofski i religijski (hrianski) postulati helenistiki grki, doiveo znaajne promene (u fonetici, morfologiji, sintaksi i leksici). -aleksandrijski gramatiari uticali na narod da se vrati svojim pravim jezikim korenima atikom dijalektu. -savetima gramatiari bili priklonjeni jedino ueni ljudi. -kraj prvog veka p.n.e. gramatiari i retoriari naklonjeni jeziku koji koriste klasini antiki autori. -kojna olienje nazadnosti i prostote. -naredna dva veka pokret dobija na znaaju, dominacija u nastavi grko jezika, uticaj na knjievnu prozu. -na poetku, kojna za pismeno i usmeno prenoenje hrianstva. -Stari Zavet preveden na kojnu, Novi Zavet njom pisan. -sveta tri jerarha (Vasilije Veliki, Jovan Zlatousti, Grigorije Bogoslov) iskljuivo atiki dijalekat (za zvaninu crkvenu propoved i obraanje). -Vizantija: ova podela na snazi do kraja carstva. -u renik ule mnoge strane, a od grkih rei su stvarane mnoge nove; u upotrebu ule mnoge stare rei, a zadranim reima dat novi smisao i znaaj. -prvi glosari sa uputstvima za pravilno pisanje i govorenje prvi vek, Aleksandrija. -najpoznatiji glosar Frinihov, 2. vek; -uveni filoloki spisi Aristofana Vizantinca (3-2. vek p.n.e.) prvi put jasno otvorena tenja ka vraanju na atiki jeziki model. -u oima obrazovanih Heleni savren, izabran narod; grki koji se govorio na Mediteranu nesavren. -tragali za uzorom iz prolosti, zaustavili se kod atikog dijalekta (5. vek p.n.e. Atina pod Periklom, doivljavala najvei procvat). -za aleksandrijske gramatiare, veinu filozofa i knjievnika taj jezik je onaj pravi, uzvien, jeziki bogat, najbolji, najreprezentativniji njemu se vratiti kao pravom istoniku. -od ove ideje se nije odustajalo narednih 2000 godina. -od 2. veka pa nadalje javljaju se jeresi, vremenom ih ima sve vie. 22. Vizantijski grki jezik -faza grkog jezika od kraja antike do kraja srednjeg veka, ije arite predstavlja Vizantija srednjovekovni ili vizantijski grki. -tri razvojne etape i pojava diglosije. -praktine potrebe podanika zahtevale zvanina dravna dokumenta na grkom. -delovi rimskog zakonika (Corpus Juris Civilis) najvie korieni na sudovima postepeno prevoeni na grki. -vladavina Iraklija (610-641) 629. grki zvanini jezik Istonog rimskog carstva. -njegovi podanici i dalje Romeji, ne Heleni. -poetkom 7. veka treina Istonog carstva (6-10 miliona) grki maternji jezik. -jezik vizantijskih pisaca prati glavnu knjievnu crtu helenistike i rimske epohe. -osnova tog jezika i dalje udaljeni atiki dijalekat; u grkom narodu kojna ila dalje razvojnim putem. -ivi narodni jezik se neprestano menjao fonetski, gramatiki, sintaktiki. -narodna leksika obogaivana reima preuzetim iz drugih jezika. -knjievni jezik u Vizantiji je govorni jezik pogreno! -sa dananje take gledita krajnje izvetaen. -teak i komplikovan striktno vezan za visoki knjievni stil, filozofiju, religiju, dogmatiku. -sva protivurenost dva jezika izbila je na videlo. -razlika izmeu jedne i druge forme - svedoe dokumenta patrijarha Fotija I. -Fotije I ogoreni protivnik govornog jezika ('varvarski, vulgaran'). -njegov primer sledili svi ueni Vizantinci do pada Carigrada 1453, a i kasnije do poetka 19. veka. -ivi grki jezik razvijao se svojim pravcem konano ustaljenje u fonetskom, morfolokom, leksikom i sintaktikom pogledu. -lingvisti smatraju da je savremeni grki postojao ve u 9. veku.

-paljiva filoloka analiza zapisa prvih grkih narodnih pesama, tzv. akritskih (krajinikih) 10. i 11. vek. -veliki grki spev, epska balada Digenis Akrita narodni jezik; sauvan do danas. -zbirka pesama na narodnom grkom jeziku Ptohoprodromova (ivot na vizantijskom dvoru, jednostavan, narodni stil izraavanja). 23. Grki jezik tokom perioda venetokratije i turkokratije -razdoblje turske vladavine od 1453. do 1821. preiod celokupne stagnacije u razvoju narodnog grkog jezika. -ueni krugovi narodni govor nije dostojno sredstvo za izraavanje vie kulture. -zvanine i knjievne svrhe ueni jezik sa aticistikom kojnom u osnovi. -diglosija u vreme turkokratije se zapaala i vre negovala. -fanarioti postali potpuno neomiljeni kod irokih narodnih masa. -smatrani prevrtljivcima i turskim poslunicima neukom grkom narodu pokuavali da se prikau kao uvari helenske batine, pa i jezika. -jezik kojim su govorili i pisali nije bio onaj koji je grki svet razumeo. -u Zapadnoj Evropi zaiveli svi narodni jezici potekli od latinskog, i svi ostali germanski. -u Evropi su se pojavili moni gradski centri, ekonomski osnaeni i izgraeni, iz kojih se oseala kulturna, politika, filozofska i umetnika misao. -kod Grka to nije sluaj Balkan vekovima van drutveno-ekonomskih kretanja Evrope. -Grko graansko drutvo uspon tek pred sam kraj 18. veka, u velikim osmanlijskim centrima Carigrad, Smirna, Solun, Hios. -krem visokog drutva poetkom 80ih godina 19. veka bogati trgovci , preduzimai, brodovlasnici retko ko kolovan u pravom smislu te rei. -vaseljenski patrijarh irilo Lukaris (1572-1638) pokuao da sprovede reforme u crkvi. -nije poticao iz klerikalne porodice (oni koji znaju i narodni i ueni jezik) i to mu bio motiv. -hteo je da prevede Sveto pismo na razumljiv grki, dimotiku, ali grki kler mu nije dozvolio. -Lukaris veoma obrazovan; kole u Veneciji, Rimu; irokih pogleda na svet i realnost. -realnost je bila da se vie nije moglo blagonaklono gledati na jeziku podvojenost. -institucija svetog jezika u crkvi po njemu prevaziena faza dokaz: tampani prevodi Novog Zaveta sa latinskog na ive evropske jezike. -u Lukarisovo vreme klasini grki je predstavljao veoma udaljenu fazu grkog jezika obian govornik nema nikakve veze sa njom. -tenja za osavremenjivanjem Boije rei bila je nasuna potreba. -grke teritorije pod Mleanima na narodnom jeziku nastala dela koja ne pripadaju pravoj usmenoj knjievnosti, ve srednjevekovnoj knjievnoj tradiciji. -slobodno adaptacije i prevodi poznatih antikih grkih dela, zapadnoevropskih vitekih romana. -dela nastala u kuturnim centrima izvan Osmanlijskog carstva (Kipar, Dodekanez, Rodos). -najznaajnija uloga novogrkog knjievnog centra Krit (pod mletakom upravom do 1669). -od poetka 16. veka tu cveta knjievnost na narodnom jeziku za kratko vreme dostigla pribline domete italijanske i zapadnoevropske knjievnosti. -tursko osvajanje Kandije kritska knjievnost i novi knjievni jezik doiveli svoj kraj. -Jonska ostrva (pod upravom Venecije do 1797, potom pripala Francuskoj) etvrti po redu centar grke knjievnosti. -na Krfu i drugim mestima glavni jezik komunikacije bio italijanski. -knjievnost na grkom jeziku nije imala svoju gradsku publiku. -opta pismenost na grkom jeziku se u Turskom carstvu nalazila na granici nestajanja. -veliki broj stanovnika nepismen i poprilino indiferentan (po pitanju odranja kulturnih tekovina i tradicija). -ovo pospeivali partikularizam i nejedinstvo helenofone populacije (graanski kulturni nivo poprilino nizak). -grki prestao da bude svetski jezik, iako je Zapadna Evropa pokazivala veliko interesovanje za grku tradiciju. -centar ivota selo narodno eposko pesnitvo jaa (junake pesme kleftske, balade o hajducima kleftima). -priliv pozajmljenica iz romanskih jezika Sredozemlja; najvie italijanski i mletaki dijalekat.

-tokom turkokratije veliki broj turcizma i arabizma. -turska i arapska leksika vie vezana za grad i gradski nain ivota. -od ukupnog broja svih tih pozajmljenica mali broj se odnosi na poljoprivrednu terminologiju, na imena biljaka i ivotinja, geografske i topografske termine; broj pozajmljenih pojmova vezanih za apstraktnu sferu razmiljanja i poimanja je relativno ogranien. 24. Grko jeziko pitanje od prosvetiteljstva do danas ( ) -grka dijaspora na zapadu (rumunske kneevine, 18. vek) ponovno rasplamsavanje utianog plamena borbe za i protiv narodnog jezika. -rasplamsane knjievno-filoloke kontroverze ljuti protivnici sa obe strane. -pod vostvom Panajotisa Kodrikasa veoma konzervativni, za ouvanje tradicionalne uene jezike forme; pojedini Grci se trebaju odrei svih jezikih tekovina Srednjeg veka i da se vrate na antiku kulturu, starogrki jezik, istinski nacionalni jezik. -verovali ako se okrenu svojim korenima da e ui u ondanju savremenu Evropu. -Evgenije Vulgaris (1716-1806), Dimitrije Darvaris, Neofit Dukas (1760-1845), Konstantin Ikonomos. -ueni Grci iz rumunske dijaspore, nadahnuti prosvetiteljstvom vatreni pobornici ivog narodnog jezika. -prozvani peorativno narodnjacima. -zapadnoevropska filozofska misao 18. veka potpuno dorasla onoj drevnih Grka ondanja savremena filozofija nita manje uspeno iskazana na novim evropskim jezicima, nego to je starogrka bila na starogrkom. -deklarativno i praktino pokazali da se moe pisati na savremenom grkom jeziku uticali na sve ostale da piu jezikom koji je dostupan i razumljiv. -grki narod ne moe biti prosvetljen upotrebom davno zaboravljenog jezika. -Josipos Mesiodaks (1725-1800), Dimitrije Katardis (1730-1807). -Mesiodaks bogata usmena tradicija grkog naroda najvee blago. -Katardis zatraio na fanariotskom dvoru u Bukuretu niz obrazovnih reformi (1783, 1791): da dimotika bude zvanini jezik obrazovanja, klasini grki da se ui preko savremenog grkog (preko prevoda dela antike knjievnosti na savremeni grki). -Katardis prvi prosvetitelj koji sastavio gramatiku savremenog romejskog jezika, kakko je tada nazivan u Carigradu. -njegovi napori bili ignorisani, omalovaavani, osporavani. -sami grki prosvetitelji uviali da je starogrki sasvim nerazumljiv, nije se mogao tek tao vratiti u upotrebu. -ideja o stvaranju nezavisne grke drave pitanje o jeziku koji e se koristiti u knjievnosti, obrazovanju i dravnoj administraciji. -ueni ljudi narodni jezik uopte nije negovan, iskvaren, bez mogunosti da iskae sloene ideje i misli. -problem razreio klasini filolog i prvi savremeni lingvista Adamantios Korais (1748-1833) predloio za osnovicu savremenog grkog uzme ivi narodni jezik. -njegovo vienje bilo i da narodni jezik treba doterati, drugim reima popraviti i oistiti od svih stranih uticaja, arhaizma, dijalektizma, usmeriti ga prema idealnoj jezikoj formi starogrkom jeziku. -nastala forma grkog jezika katarevusa (, proieni jezik') od 1834. do 1976. zvanini jezik grke. -danas nazivamo katarevusom varijantu grkog koju su predlagali sledbenici Koraisa. -posedovala je jednostavniju gramatiku, brojne arhaizovane oblike modernih rei, strani uticaji svedeni na minimum. -helenista Andre Mirambel vie nego to je osavremenjivala stare, katarevusa je stvarala nove rei. -katarevusa nastala i kao svojevrsni proizvod traenja autentine grke nacionalne pripadnosti. -1830-1880. pisani jezik se sve vie udaljavao od govornog. -pesnici bili protiv snanijeg arhaiziranja imali tekoa sa pisanjem poezije na vetakom jeziku; za njima digli glas prozni autori i dramski pisci (pisanje o ivotnim temama na takvom jeziku je neautentino).

-interesovanje Grka za narodnu knjievnost, pojava niza grkih knjievnika sa Jonskih ostrva predvoenih pesnikom Dionisijem Solomosom koji su pisali na narodnom jeziku (1798-1857) pojavljivaje pisaca na narodnom jeziku: Jakov Polilas, Aristotel Valaoritis (1824-1879), Emanuil Roidis (1836-1904). -ugledali se na knjievne pokrete u Evropi. -aktivno se ukljuili u tzv. dimotiki pokret pokuaj konanog razreenja grkog jezikog pitanja. -direktno osporili Koraisova zalaganja za 'proienjem' grkog jezika. -njihova ideja: grko jeziko naslee se ozbiljno naruava i osporava zalaganjem za jedan vetaki jezik koji nema nikakvo uporite u narodnom izarazu. -kruna svih zalaganja za narodni jezik 1888. delo Janisa Psihorisa (1854-1929) 'Moje putovanje' na dimotici. -otro osporene sve lane i zastarele ideje, predubeenja i sujeverja o narodnom grkom jeziku nedostojnim za knjievno izraavanje. -Psihoris utro nov put ka uvoenju dimotike i ka njenom verifikovanju kao savremenog svegrkog jezikog izraza. -atinske novine 'Akropolj' urednik Gavriilidis podravao Psiharisov pristup o jeziku; poveo se rat za grki jezik. -Psiharisovi pobornici Emanuil Roidis, I. Polilas napali su aticizam i katarevusu kao zastarele forme jezika i branili dimotiku kao jedino orue savremene grke knjievne misli. -prelazak iz 19. u 20. vek grko jeziko pitanje dobilo i kulturno-civilizacijsku formu. -u 'Akropolju' objavljen prevod Aleksandra Palisa 'Novog Zaveta' na dimotiku 1901. veliki javni protesti studenata i profesora Atinskog univerziteta, oruani sukobi na ulicama Atine. -izvoenje Eshilove 'Orestije' u Narodnom pozoritu 1903. na dimotici povod za nove krvave sukobe. -katarevusiari su dimotiare nazivali izdajnicima naroda i drave rade u korist slovena i slaviziranja grkog naroda, namerno izazvali razjedinjenost helenizma i verske rasprave. -knjievno-politiki asopis 'Numas' urednika D. Tangkopulosa javno glasilo dimotiara. -1910. Alekos Delmuzos formirao Obrazovni odbor ograniiti uenje klasinog jezika, izazvalo otpore u drutvu. -Alekos optuen da je komunista, da iri komunistike, ateistike, anarhistike ideje. -sve reforme zamrle, mrtvo slovo na papiru, nisu bile izglasane u Parlamentu (po njima katarevusa zvanian jezik). -premijer Venizelos 1911. katarevusa zvanini jezik, proizvod svih osetljivih politikih, istorijskih, religijskih i drutvenih tenji. -dimotiari nastavili borbu za narodni jezik. -1917. izvrena prva reforma obrazovanja dozvoljeno obrazovanje na dimotici (prva tri razreda osnovne kole). -pad vlade liberala 1920. zakonska odredba povuena, zabranjene knjige (lana dela). -Gramatika savremenog grkog jezika Manolisa Trijandafilidisa 1941; delimino reformisan pravopis univerzitetskog prof. Joanisa Kakridisa nauno i struno podralo dimotiku. -premijer Georgios Papandreu (1888-1968) poseban zakonski akt 1964, data sloboda izbora izmeu dimotike i katarevuse. -obrazovanje na obe varijante profesori koristili vaijantu koju su eleli. -dimotika postala zvanino savremeni grki jezik (jezik drugaiji od jezika Psiharisa sadri elemente preuzete iz katarevuse). -Konstantin Karamanlis (1907-1998) na vladu 1974. velike promene u drutvu. -ministar obrazovanja Georgios Ralis (1918-2006) predloio zakon (1977. usvojen), celokupno obrazovanje u Grkoj treba sprovoditi na dimotici, dimotika jedini zvanini jezik drave. -katarevusa zadrana do 80ih godina u vojsci, pravosuu, crkvi; danas pravoslavna crkva, Svete Gore, svih patrijarija pod grkom upravom (Vaseljenska, Antiohijska, Aleksandrijska, Jerusalimska). -jezika reforma 1982. uvoenje monotonskog (jednoakcenatskog) sistema, pojednostavljen pravopis (ukinuti spiritusi, akcenat oznaavamo samo akutom). -savremeni grki ezik = savremena grka kojna. -spoj razliitih jezikih slojeva i elemenata dimotike, katarevuse i starogrkog jezika veoma blizu helenistikoj kojni iz prvih vekova nove ere. -diglosija dobrim delom nestala; veina komunikacijskih svrha jedan, jedinstveni grki jezik.

-katarevusa zastarela forma elementi starogrkog vokabulara u gramatike ipak prodrli u dimotiku. 25. Manolis Trijandafilidis kao utemeljiva savremene grke lingvistike -Manolis Trijandafilidis (1883-1959) kljuna linost razvoja savremene grke lingvistike misli. -zahvaljujui njemu dananji grki podignut na nivo knjievnog i standardizovanog jezika. -jedan od vernih sledbenika liberalne politike stranke poetkom 20. veka vodio je Elefterios Venizelos. -jedan od osnivaa Obrazovnog odbora 1910. odbor od naredne godine poeo sa objavljivanjem prvih udbenika (odboru osnovni zadatak bio da sprovede reformu osnovnokolskog i srednjokolskog obrazovanja). -grka vlada traila od Obrazovnog odbora 1917. da aktivno uestvuje u svim reformama Trijandafilidis glavni supervizor za osnovno obrazovanje. -najvanija reforma se svakako ticala i jezika. -vlada Venizelosa uvaila potrebu da se u grke kole zvanino uvede uenje dimotike. -zbog osetljivih politikih i religijskih uslova uinjen kompromis posebnim dekretom dimotika se predaje u prva tri razreda osnovne kole; pad Venizelosa prekid sa reformama 1920. -Trijandafilidis poeo da sastavlja gramatiku dimotike bie blia uenicima; dokaz da poseduje razvijen morfosintaksiki i leksiki sistem kojim se mogu izraziti sve nijanse i suptilnosti. -osnovne studije lingvistike poeo u Atici, nastavio u Nemakoj. -kod vizantolog Karla Krumbahera odbranio je 1904. doktorsku disertaciju Tuice u srednjovekovnoj grkoj narodnoj knjievnosti odnos izmeu vizantijskog i savremenog grkog jezika. -s oduevljenjem prihvatio Venizelosov poziv da uestvuje u reformi grkog obrazovanja obrazovanje se ne moe vriti na vetakom, neprirodnom jeziku. -zadravanje na atikom dijalektu donelo mnogo tete grkom narodu. -da se obrazovanje vrilo na narodnom grkom jeziku bilo bi mnogo vie uenih i obrazovanih Grka znaajno bi doprineli da se stanje grke nacije (ekonomsko, kulturnu, civilizacijsko) unapredi. -naveo primer: Krit mletaka vlast, knjievnost i celokupno obrazovanje Grka odvijali su se na lokalnom grkom dijalektu ne umanjuje se znaaj, vrednost dela napisanih na njemu. -ta dela dokaz da su savremene forme savremnog grkog bile razvijene posedovale celokupan leksiko-semantiki korpus, gramatiki i sntaktiki razvijene; misao koju pronose je razumljiva i jasna. -1905. Progon ili izjednaenje, Studija o stranim reima u savremenom grkom njegov doprinos razvoju savremene grke knjievnosti. -da li treba izbaciti strane rei iz dimotike njegova teza je da purizam svakako treba da postoji, u primeni tog purizma ne treba biti potpuno iskljuiv. -veoma pohvalno govori o stvaranju novih grkih rei, prevedenica (kalkova). -jezika praksa e odrediti koja re e se koristiti, a koja ne i ne treba to unapred odreivati. -time to zvanina jezika politika ne doputa postojanje stranih rei u grkom vokabularu, oteaa Grcima uenje stranih jezika. -posle ukljuenja u Obrazovni odbor sastavlja prve udbenike na dimotici. -kruna svih njegovih pedgokih i obrazovnih nastojanja. -Knjiga o naem jeziku 1912. prvi pokuaj gramatikog opisa dimotike preko odabranih tekstova, namenjena uenicima. -1925. osnovan Univerzitet u Solunu. -Univerzitet prihvatio sve njegove ideje bez rezervi Trijandafilidis se posvetio prouavanju savremenog grkog jezika. -Istorijski uvod 1938. detaljan opis razvija grkog jezika od klasinog do dimotike. -1941. Gramatika savremenog grkog jezika dimotike do danas 26 izdanja (uz izmene). -njegov rad u Grkoj doiveo velika osporavanja, ali nije ostao nezapaan. -njegov stav je da je za kulturni procvat potrebno da se narod oslobodi katarevuse, jezika arheomanije i okrene se prouavanju vlastitog ivog jezika kako bi napredovao. -otvoreno kritikovao Koraisovo srednje reenje.

-razlika izmeu Psiharisa i Trijandafilidisa je to to je ovaj drugi vre shvatao Koraisova nastojanja da vee grki jeziki koren za narodni jezik, odnosno dimotiku. -uvideo da se u okviru grkog jezikog pitanja prepliu sva gorua drutvena i politika suoavanja prete da zasene potrebu za sprovoenjem obrazovnih reformi. -njegov rad duboko motivisan. -pokuao dimotici da prui i meunarodno priznanje. 26. Dijalekti savremenog grkog jezika -izuavanje dijalekata veoma sloen i zahtevan poduhvat; jo uvek ne posojti lingvistiki atlas Grke, nedostaju opisi dijalekata u pojedinim oblastima. *Robert Brauning. -navodi razloge ovog problema. -opisi zasnovani na zastarelim lingvistikim istraivanjima. -tendencija da se savremeni grki dijalekti smatraju direktnim naslednicima starogrkih dijalekata. -naunici traili dorizme i eolizme u srednjovekovnom i savremenom grkom dijalektu; traili poreklo pojedinih njihovih karakteristika u indoevropskom. -dijalekti u grkom bili rezultat dijalekatske diferencijacije unutar kojne, kojom su antiki dijalekti u poznohelenistikom razdoblju bili gotovo zamenjeni. -svedoanstva o razvoju dijalekata srednjovekovnog i savremenog grkog jezika se sastoje od dijalekata koji se govore danas, od dijalekatskih razlika, od izvetaja o dijalekatskim razlikama u spisima gramatiara i drugih; narodne grke pozajmljenice u slovenskom, albanskom, vlakom, turskom i italijanskom (posebno mletaki dijalekat). -ove komponente moraju se dobro i paljivo prouiti, pa se povezati grupe savremenih grkih dijalekata sa politikom i demografskom istorijom grkih dijalekata. -kopneni deo Grke, oblinja ostrva, egejska ostrva, veliki deo priobalja Male Azije, i u Carigradu do 1922/23. grupa dijalkata sa velikim brojem zajednikih obeleja. -grka populacija u Maloj Aziji svedena na grku enklavu; u Carigradu enklava znatno smanjena posle maloazijske katastrofe. -ti dijalekti, posebno oni sa Peloponeza osnova opteg govornog jezika danas, tzv. dimotikog grkog. -konana klasifikacija dijalekata jo uvek nije razreena. -granine linije se ne podudaraju, nema dovoljno prikupljenog materijala na tom polju, koji bi bio u skladu sa naelima moderne dijalektoloke nauke. -grke zajednice koje naseljavaju druge zemlje nema posebnog dijalekta; opta dimotika uz pozajmljenice te zemlje. -postoje dijalekti grkog, poput marijupoljskog, koji se i danas govore. -prvi grki lingvista koji j epokuao da opie grki dijalekat bio je Georgios N. Hadzidakis. -grubo ih podelio na dve grupe, na osnovu nenaglaenih poluvokala i zatvorenih vokala. -prvu grupu ine severni, drugu juni dijalekti. -severne dijalekte odlikuju dve glavne karakteristike: 1. svako nenaglaeno /e/ i /o/ prelazi u /i/ i /u/; npr. /petheno/ se izgovara kao /pithenu/. 2. svako nenaglaeno /u/ i /i/ se sinkopira; npr. izgovaramo kao /klur/, kao /skli/. -znaajna izoglosa obe dijalekatske skupine je 'zavrno ni'; u junim idjalektima se uva, u severnim gubi. -druga izoglosa se tie tzv. 'iracionalnog' (umetnutog) intervokala ; u mnogim krajevima Grke (Kiklada, Lezbos, Ikarija, Krit) ova gama se nalazi u okviru zavrnog sloga svake rei koji se sastoji od dva samoglasnika; na Kipru se uoava pojava njegovog bezvunog parnjaka /k/. -glavni grki dijalekti su sledei: *Dimotiki grki ili dimotika. -naziv se odnosi na sve narodne (lokalne i regionalne) varijetete (od helenistike kojne do danas); veliki stepen uzajamnog razumevanja. -standardna knjievna varijanta.

-razlike na polju fonetike i vokabulara - lokalni idiomi. -dele se na dve pomenute glavne skupine: 1. na severne dijalekatske varijetete rumelijski, epirotski, tesalijski, makedonski, traki; grko stanovnitvo u pograninim krajevima (Albanija, Makedonija, Bugarska). -linija razgranienja sa junim varijetima protee se u pravcu od grada Halkide (ostrvo Eubeja) do planine Kiteronasa (Atika), dakle zahvata Severne Sporade, sev. deo Eubeje, ostrva Tasos, Samotraka, Limnos, Lezbos i Samos. -kao sasvim odvojeni varijetet pojavljuje se govor Sarakaana brojni arhaizmi. 2. na june dijalekatske varijetete koji imaju svoje posebne podgrupe sa sledeim lokalnim varijetetima: atiko-jonski govori Megare, Atine, Egine i poluostrva Mani na Peloponezu. peloponesko-jonski preostali govori na Peloponezu , juni govori Beotije, govori Severnog Epira, Jonskih ostrva. kritsko-kikladski govori Krita, Kiklada, Smirne, govori grkih enklava u Siriji, Libanu, Istanbulu. jugoistoni govori na Hiosu, Ikariji, Dodekanezu, svi lokalni kiparski varijeteti koji su i danas mahom puni arhaizma. *Pontski dijalekt grki govor sa Ponta (severoistona Anadolija u Turskoj koja izlazi na Crno more) danas se skoro i ne uje veina njegovih govornika prela u Grku (razmena stanovnitva 1923). -popis iz 2001. u Turskoj u regionu oko Ponta ivelo manje od 4000 Grka govornika ovog dijalekta. -istorijski pontski je evolvirao kao zaseban dijalekt dimotikog grkog (s jasno ouvanim jonskim elementima usled prisilne izolacije celokupnog regiona od matice posle bitke kod Mancikerta 1071). -pontski oslikava veliki uticaj turskog jezika, manje persijskog i kavkaskih jezika. -Trijandafilidis podelio pontski na dve podgrupe: 1. pontski govori sa crnomorskog priobalja sa centrom u Tapezuntu (dananji Trabzon u Turskoj). 2. govori u unutranjosti pontske teritorije. -u odnosu na fonetiku savrmenog grkog pontski dijalekt ima posebne glasove koji se belee odgovarajuim grafemama. *Kapadokijski dijalekt jasno jonska osnovica, slian pontskom (govorio se u turskoj oblasti Kapadokiji do 1923). -dugo se mislilo da nema govornika kapadokijskog. -dva istraivaa Mark Dens (s Univerziteta iz Genta) i Dimitrije Papazahariju (Univerzitet u Patri) 2005. pronali vel. broj govornika kapadokijskog u onim predelima Grke koje su njihovi preci nasledili. -postoje i u Ukrajini (posebno u Mariupolju) i Rusiji, iz Soluna se emituje radio program na ovom dijalektu. -potie direktno iz aleksandrijskog dijalekta. -u popunost reflektuje turski fonetski sistem, morfoloki umnogome doiveo promenu (skoro da nema rodova, gen. dodavanjem nastavka ). *Italiotski dijalekt (ital. grecanico). -dijalekt sa dva zasebna varijeteta: kalabrijskim, grigo zahvata jug Apeninskog poluostrva. -kalabrijski se govori u 15ak naselja u oblasti Kalabriji; zvanino u UNESKO-voj grupi ugroenih jezika i dijalekata njim govori neto vie od 2000 ljudi. -grigo u oblasti Pulji (Apulija) na poluostrvu Salentu govori preko 40 hiljada zvanino registrovanih govornika. -izmeu oba varijeteta postoje priline razlike. -grka zajednica na Salentu zasebna etnika i lingvistika manjina od sredine 80ih godina. -dimotika i italiotski dijalekat se umnogome pribliili dva u prilinoj meri razumljiva dijalekta. -u pisanoj formi i na prilagoenoj italijanskoj latinici i na grkom alfabetu. *akonijski dijalekt desetak naselja u planinskoj oblasti na istonoj strani Peloponeza u okolini grada Leonide, u oblasti Arkadiji na jugu Peloponeza kao i u pojedinim selima na ostrvu Karpatosu i do 1923. na junoj obali Mramornog mora. -potie od drevnog lakonijskog (starospartanskog) dorska jezika grana trakog jezika. -poseduje vlastite osobenosti i leksiku katkad krajnje nerazumljiv dimotiarima i pontiarima. -neki lingvisti ga smatraju zasebnim jezikom. -prvi koji pominje Cakonce je car Konstantin Porfirogent sredinom 10. veka kao specijalne odrede vizantijske vojske.

-neko smatra da njihovo ie treba povezati sa Lakoncima. *Katarevusa danas vie nije zvanina forma grkog. -na ovom dijalektu se i dalje pretampavaju knjige napisane u ranijim periodima. -i dalje veliki broj govornika katarevuse iv dijalekt, mada mu preti potpuno nestajanje. -od 1834. do 1976. zvanini jezik Grke. -proien jezik, u odnosu na starogrki posedovala jednostavniju gramatiku, brojne arhaizovane oblike modernih grkih rei, strani uticaji svedeni na najmanju moguu meru. -nije bila jednoobrazna negde se vie pribliavala govornom, a negde klasinom jeziku. *Jevanijski dijalekt jedini izumrli grki dijalekt. -poseban dijalekt-jezik romaniotskih Jevreja na teritoriji dananje Grke bili od helenistikog perioda pa do zavretka 2. sv. rata, posebno na severu (Solun i ira okolina). -dolazak vel. broja Jevreja Sefarda iz panije i Portugalije u Osmanlijsko carstvo uticao je na dalji razvoj jevanijskog, posebno leksiki. -osnovicu inila grka kojna obogaena hebrejskom leksikom veoma teko razumljiv Grcima. -pisan i hebrejskim prilagoenim pismom, i, u manjem obimu, grkim alfabetom prilagoenim hebrejskom fonetskom sistemu. 27. Gramatike grkog jezika (sinoptiki istorijski pregled) -prvu gramatiku savremenog grkog jezika sastavio je, sredinom 16. veka, jedan od prvih grkih humanista i teologa Nikolaos Sofijanos sa Krfa. -u Rimu sa velikim uspehom zavrio Grki koled doao na elo Papskog prepisivakog centra prepisivale se grke rukopisne knjige; aktivno uestvovao u prepisivanju. -po nalogu p. biskupa Medoze otiao na Svetu Goru 1543. radio na prepisivanju knjiga. -shvatio da se knjige uzalud prepisuju jer ih niko ne ita. -uvideo veliku razliku jezika knjiga i jezika kojim se govori. -odrao prisne kontakte sa tadanjim brojnim uenim ljudima iz Italijie, diskutovali o jeziku. -Rimokatolika crkva svojim odlukama na Koncilu u Trentu potvrdila vrednost narodnih jezika, dozvolila da se vre propovedi na njima. -prvi tampani prevodi Novog Zaveta na savremene evropske jezike. -Sofijanos je svu svoju panju usmerio na obrazovanje. -njegova primedba kako 'je na narod klonuo i ak ne priziva vie u seanje trud naih predaka'. -rukopis ovog dela uva se u Parizu u Nacionalnoj biblioteci. -zvanino objavljena tek 1870. zahvaljujui francuskom neogrecisti Emilu Legrandu. -ponovo tampana kasnije zajedno sa Sofijanosovim prevodom 'O obrazovanju dece' Plutarha. -u predgovoru utie prosvetiteljski na narod putem ivog maternjeg jezika. -znaaj savremenog grkog za obrazovanje neprocenljiv jezik nita manje nepodesan za irenje nauke od klasinog. -njegove prosvetiteljske i humanistike ideje nisu naile na dobar prijem itavog ivota morao da dokazuje da nije jeretik. -1622. u rimu prva tampana (druga po redu sastavljena) gramatika grkog jezika, ali na italijanskom jeziku. -autor italijanski jezuit, humanist sa Sicilije Jeronim German. -veoma pregledna i razumljjiva gramatika nalazila se u sastavu Germanovog italijansko-grkog renika. -kratka po svom obima saml neki od osnovnih elemenata grke morfologije. -svima koji ve neto znaju o grkoj gramatici prua neophodna i najnunija oavetenja (posebno ona u vezi sa konjugcijom i deklinacijom). -uz svaki obraeni gramatiki deo (baziran na tabelarnom pregledu) sa malo teksta dao je i po jedno kratko vebanje. -novo, kritiko obrazovanje ove gramatike objavio je 1907. francuski lingvista Perno za raun Instituta ivih istonih jezika iz Pariza. -1638. doktor teologije Simon Porcijus objavio je 'Gramatiku romejskog jezika' u Parizu, na latinskom, posveena kardinalu Rieljeu. -liena svih nepotrebnih detaljisanja. -prilino koncizna, skoro potpuno precizna u opisu celokupne morfoloke strukture grkog jezika. -opisivan jezik je grki iz vizantijskog perioda baziran na atikom dijalektu.

-nastojao da priblii taj grki jezik na to prostiji i jezgrovitiji nain bio svestan da ga nije lako predavati i opisivati. -sadri puno primera (citata) preuzetih iz dela klasinih autora, mada ima i njegovih primera. -nizovi kratkih, praktinih vebanja. -rekapitulacija u najosnovnijim crtama svega iznesenog, protumaenog i provebanog. -austrijski lingvist ai romanista Majer-Libke je 1889. ponovio izdanje Procijusove gramatike uz vlastite kritike osvrte i tumaenja, uvodni deo pisao Psiharis. -u 18. veku objavljeno 10ak gramatika grkog jezika, bez veeg znaaja. -1703. an Bojen, benediktinski opat, objavio u Parizu 'Gramatiku narodnog grkog jezika' na latinskom; jo jedno objavljivanje 1745. -nije donela nita revolucionarno, predstavlja samo puko pretampavanje starije gramatike ije ime autora nije sauvano. -njena vrednost je u tome to je koriena kao osnovni i(li) pomoni udbenik na Univerzitetu Sorboni. *gramatike drugih autora takoe na latinskom jeziku: -1705. Nemca Tribehovijusa; -1708. nemakog protestanta Languisa; -1709. francuskog redovnika Tome; -1732. panskog franjevca Merkada, i na panskom 1740. i na italijanskom 1743; -1747. nemakog prosvetitelja Kalenberga. *gramtike na grkom: -1748. u Trstu Kanelua Spanua; -1782. u Veroni pravoslavnog svetenika i uitelja sa Santorinija Benedikta Kreda. -1799. u Beu Venijerisova. -od svih ovih gramatika najvrednije su prve tri najcelishodnije, najvanije podatke vezane za grki i njegov morfoloki opis. Gramatike grkog jezika na srpskom podruju -prve lekcije iz gramatike grkog jezika tek poetkom 19. veka. -u zemunskoj koli predavao je pisac prvih udbenika grkog jezika Georgios Papazaharijadis. -prvi autor 1814. u Veneciji objavio 'Gramatiku grkog jezika' sa svim tumaenjima i objanjenjima na slovenskom jeziku. -Kneevina Srbija 1838. 'Grka itanka' prvi tampani udbenik grkog, autor na pionir na polju helenskih i klasinih studija Vukain Radii, profesor u Kragujevakoj gimnaziji. -uenik Radiia i veliki poznavalac klasinog i savremenog grkog jezika Jeftimije Avramovi objavio je nekoliko vrednih dela. -sa Georgijem Kiridisom publikovao je prvi udbenik grkog jezika kod nas 1845. u Beogradu, a 1846. 'itanku novogrkog jezika za potrebe trgovake kole'; 1855. 'Gramatika novogrkog jezika' katarevuse. -do 1997. nijedan udbenik savremenog grkog. -1997. prof. Miodrag Stojanovi, osniva Katedre za neohelenske studije pri Filolokom fakultetu u Beogradu, objavio je svoj 'Udbenik savremenog grkog jezika' (Zavod za udbenike i nastavna sredstva). -2007. Jasen je objavio prvu gramatiku savremenog grkog na srpskom autora Predraga Mutavdia jedina takve vrste na itavom nekadanjem srpskohrvatskom govornom podruju. 28. Grko-grki renici -renici savremenog grkog jezika pojavili su se prilino rano. -prvi grko-grki renik, sadri i nekoliko dimotikih rei i fraza, 1523. u Rimu Veliki i veoma korisni renik autor, ueni italijanski episkop Gvarino Favorino. -prvi renik narodnog (u originalu varvarskog) grkog jezika 1610. u Lionu Glossarium GraecoBarbarum autor holandski filolog Jan fan Meure; dao tumaenja grkih rei na latinski, na grkom dao sva objanjenja rei (ugl. preko sinonima). -u 17. veku postoje pored renika klasinog grkog, 4 znaajna renika savremenog jezika.

-prvi 1601, jedan od prvih strunih renika u Evropi, Taktiki polugrki renik, celokupna grka srednjovekovna (vizantijska) vojna terminologija; niz rei iz savremenog grkog jezika autor Nikolaj Rigalti. -Germanova gramatika se nalazila u sklopu italijansko-grkog renika; jedinstven u grkoj i evropskoj leksikografiji jedan od prvih dvojezinih renika, sadri konfrontirane rei i korisne faze iz dva iva narodna jezika. -Simon Porcijus trojezini renik (latinski-starogrki-savremeni grki) Dictionarium LatinoGraeco-Hellenicum; prvi put objavljen u Parizu, 1635, imao nekoliko izdanja i dopunjavanja, posl. put pretampan 1797. godine. -najzastupljeniji i najprodavaniji renik prvi put objavljen u Veneciji 1659. Enciklopedijski etvorojezini tezaur autor veliki poznavalac stranih jezika, ueni iguman manastira svetog Georgija Skalota sa Krita, Jerasimos Vlahos; za 100 godina 15 izdanja sve neohelenske rei i brojne faze protumaene na tri jezika (latinskom, italijanskom, klasinom grkom). -najvrednije leksikografsko delo Glossarium ad scriptores mediae et infimae Graecitatis (Renik pisaca iz srednjeg i razvijenog helenizma) 1688; tampan u Lionu, prireiva ondanji ugledni francuski filolog i erudita arl di Fresno, u grkoj poznatiji kao di Kan; renik i danas izuzetno vredan sadri dragocene leksikografske podatke, posebno vaan za istoriju savremenog grkog; brojne rei, fraze i izrazi skupljeni i preuzeti iz najrazliitijih dela grkih autora iz skoro svih istorijskih perioda; sve rei u njegovom korpusu su i uene i neohelenske, veoma uspeno protumaene na altinskom i starogrkom; poslednji put objavljen 1907. -u Parizu 1709. izaao iz tampe Tezaur grkog i italijanskog jezika, odnosno renik grkog i italijanskog veliki dvojezini grko-italijanski i ital.-grki renik, autor ueni monah Alesio da Somavara; mnogobrojne korisne rei, fraze, razni lokalizmi i dijalektizmi iz savremenog jezika, termini iz gramatike, filozofije, teologije, razni izrazi (idiomi) vezani za neku odrednicu renik izuzetne vrednosti. *druga polovina 18. veka: -1790. u Beu trojezini renik (francusko-italijansko-grki) Georgiosa Ventotisa. -1797. u Lajpcigu trojezini renik (prostonarodni grki-nemaki-italijanski) Karl Vajglov. *u 19. veku: -brojni grko-grki renici. -Koraisov istorijski u okviru njegovih Atakta (Razliiti spisi). -Dimitrios Skarlat Vizantinac, Georgios Zikida, Stefan Kumanudis. -Istorijski renik Atinske akademije; renik Joanisa Stamatakosa, Georgiosa Papadakosa, Emanuil Kriaras, Fitrakis i Georgios Babinjotis. -devetotomni renik Dimitrakosa (1936-1950) uspeo da spoji sva tri leksika nivoa grkog klasini, srednjovekovni, savremeni, prua skoro savren dijahronijski razvoj grkog; mana nedostatak dimotikih rei, pod savremenim grkim podrazumeva se samo katarevusa. -trotomni renik Stamatakosa (1952-1955) zvanino ukljuio dimotiku u celokupni leksiki korpus; Stamatakos javno podravao katarevusu, dobro je znao i dimotiku omoguilo mu da prui sva semantika tumaenja i da navede sve vidove upotrebe rei savremenog grkog (i katarevuse i dimotike). -renici Papadakosa, Krijarisa, Fitrakisa, Babinjotisa renici savremenog grkog s osnovicom na dimotici; svakoj rei daju njeno etimoloko poreklo i prate njen istorijski razvoj; etimoloki, pravopisni, funkcioniu kao renici sinonima i antonima. 29. Renici grkog na srpskom -prvi renik grkog u Veneciji 1803, autora uenog Grka iz Zemuna, profesor u zemunskom Helenomusionu, Georgios Papazaharijadis; renik klasinog grkog, nainjen potrebama udbenika starogrkog; u njemu se nalazi i leksiki materijal koji u prilinoj meri pokriva tekstove antikih autora sva tumaenja i objanjenja u njemu takva da omoguavaju itanje dela klasinih grkih pisaca u originalu. -u Beogradu 1853. objavljen renik Riste Jovanovia; prvi grko-srpski renik, prvi renik za svaku priliku; specifian po tome to ni grki, ni srpski nisu autentini (grki katarevusa, srpski slavjanoserpski). (Razlozi njegovog objavljivanja: u to vreme su Cincari i Grci po svim veim varoima Srbije obavljali velike bankarske i trgovake poslove za raun Srbije i drali su u svojim rukama skoro celokupnu trgovinu u zemlji. Kako su oni predstavljali svojevrsnu drutvenu elitu, i grki je u viim srpkim krugovima postao jezik drutvene otmenosti); naiao na iroko odobravanje; nekoliko dotampavanja do 1886. kada je poslednji put objavljen.

-jedan od obimnijih i znaajnijih grko-srpskih renika 1908. Nikolas Papastergiju. -pred kraj 20. veka u veem obimu renici savremenog grkog i srpskog jezika. -jedan od prvih u Grkoj 1981. Srpskohrvatsko-grki renik autorke Ane Vojadi; sadri oko 65 hiljada rei i fraza prilino uspeno prevedenih na grki; u Solunu se pojavio grko-srpski iste autorke sa oko 25 hiljada rei. -kod nas 1988. dvojezini Renik srpskohrvatsko-grki/grko-srpskohrvatski autora Zorana Gaia i Eve Kraus-Srebri (Narodna knjiga, Beograd), na dimotici, mana ne daje sasvim precizne prevode ni sa srpskohrv. ni sa grkog. -Milivoje Zagajac 1995. Grko-srpski/srpsko-grki renik (Prosveta, Beograd); prisustvo katarevuse, starih oblika rei i starog pravopisa pored brojnih dimotikih rei nije pogodan za poetnika u uenju savremenog grkog, koristan za upoznavanje sa prevazienim oblikom jezika i itanje dela grkih autora u originalu. -Petros Daskalidis, dva renika Depni grko-srpski renik i Depni srpsko-grki renik (Pirg, Beogra, 1998); zastupljena dimotika; sasvim dovoljna za uspostavljanje krajnje bazine komunikacije i za najosnovnije razumevanje; izuzetno malo leksiki korpus, grko-srpski daleko vei po obimu omoguava pokrivanje jednog vieg nivoa uenja (do srednji 1). -sline namene je Osnovni grko-srpski renik (sa gramatikom savremenog grkog) prof. Miodraga Stojanovia (Vajat, Beograd, 1999). -u Grkoj Aleksandra Markovi Srpsko-grki renik (Atina, 2001), oko 35000 rei i izraza; nedostatak rei i nepreciznost u prevodu, znaaj i korist renika. -Grko-srpski renik M. Stojanovia i A. Balaa (zavod za udbenike, Beograd, 2002), 50000 rei, fraza i izraza svojevrsni kapitalni poduhvat; odreene manjkavosti, sadri leksiku koja prilino uspeno pokriva sve nivoe komunikacije. -sline namene je i Grko-srpski/srpsko-grki renik dr Marice Jeli Kuburidu (Mati, Beograd, 2008). 31. Nai pesnici u grkoj knjievnosti 20. veka -Poetak grkog interesovanja za grku knjievnost 1860ih-1870ih godina. -1851. u knjievnom asopisu Pandora objavljen je prepev srpske narodne pesme Zlatija starca eivana epirskog pesnika Georija Zalokostosa. Isti asopis prevod Rankeovog dela Serbische Revolution (Srpska revolucija). -1862. godine - Prva grka rasprava o jugoslovenskoj knjievnosti O srpskoj narodnoj poeziji atinskog profesora knjievnosti Joanisa Pervanoglu-a. -Andreas Mardokis u delu Srpska poezija daje prevod 15 srpskih narodnih pesama i 3 pesme Petra Preradovia, i to sa italijanskog jezika to je bio prvi grki prevod jednog jugoslovenskog pesnika. -Kostas Pasajanis prvo u listu Nea Ellas a zatim 1925. u knjizi Servika tragudia prevodi Njegoa, Radievia, Vojislava Ilia i druge. Pasajanisovi prevodi su vie slobodne adaptacije. On je bio novinar na Krfu za vreme Prvog Svetskog rata i delio je sudbinu sa Srbima. Prvo poglavlje knjige koje se zove Pretee u srpskoj poeziji i umetnosti govori o Vukovoj reformi, Radieviu i Njegou kao njegovim sledbenicima. Gorski vijenac uporeuje sa grkim kleftskim pesmama, zbog motiva osloboenja od Turaka. Uvod u Gorski Vijenac Posvetu prahu oca Srbije (koja je inae posveena Karaoru) prevodi pod imenom Karaore i to uz maksimalnu slobodu. Od Branka Radievia preveo je pesme: Devojka na studencu (Sti vrisi), Sretan pastir (O viskos), Molitva (Prosevhi), U spomenicu Mini Vukovoj Vukomanovia (Thimima sti Mina Vouk Stefanovits), Gusle (H gousla), Ukor (Parigoria), Vragolije (Pirasmos Iskuenje). Uporedio je Branka sa najboljim grkim idilinim pesnitvom. Preveo je i pesme porodice Ili Jovana, Vojislava i Dragutina Jovanovu patriotsku pesmu Sineli, Vojislavljevu Glasnik slobode (posveenu Rigi od Fere) i Aneo mira. - 1937. pokrenut mesenik Balkanska knjievnost gde su se nali prevodi pripovetke Anoka Laze Lazarevia, Zmajeve Pesme o pesmama, Brankove Kad mlidijah umrijeti i Devojka na studencu, Ostrva Milutina Bojia. Prevodioci Papandreu i Marketis, nisu govorili srpski ve su prevodili sa francuskog posrednika. - 1954. asopis Nea Estia (Novo ognjite) objavljuje dela jugoslovenske knjievnosti urednik je Petros Haris i on pie uvod Prvo saznanje o znaaju knjievnosti za zbliavanje dva naroda. Prevodilac Jorgos Pracika Andriev Most na epi, Lalievo Zlo prolee, Nepromenjeni grad Isidore Sekuli, Krvava bajka Desanke Maksimovi 32. Prva grka rasprava O srpskoj narodnoj poeziji

Rasprava Joanisa Pervanoglusa O srpskoj narodnoj poeziji 1860. godine. Joanis prvo govori o srpskom narodu kao o junakom i nenom u isto vreme, o ljudima ije je srce stecite najplemenitijih oseanja i kako sve to budi divljenje prema Srbima, koji mrze Turke otkad su ih pokorili posle Kosovske bitke 1389. Poto je plemstvo tada poginulo, ostao je narod, neobrazovan, ali uvar poezije i sete za Kosovskim poljem, na kome je knez Lazar poginuo i bio pogreben. Kae da slovenska rasa vai za najpoetskiju. Srpske pesme su meavina lirske i epske poezije mogu se podeliti na tri ciklusa, ali sve one imaju uglavnom istu temu. Prvi ciklus o Marku Kraljeviu, drugi o Kosovskoj bici, trei o Karaoru. Istie ljubav Slovena Srba prema poeziji i pesmi. Prvi koji su otkrili i zapisivali srpske narodne pesme: dalmatinski monah Kai Mioi, jeromonah Joanis Fortis, Gete, Herder, Vuk Karadi, Talvi, Nikola Tomazeo, Sima Milutinovi Sarajlija. 33. Grke narodne pesme u srpskom prevodu Postoji nesumnjiva slinost usmenog narodnog stvaralatva svih balkanskih naroda, ali da bi se otkrila meusobna zavisnost ovih pesama i motiva, potrebno je njihovo prouavanje na komparativnoj osnovi. Uporedno prouavanje ne samo grkih i srpskih pesama i pria, ve i stvaralatva drugih balkanskih naroda to ukljuuje i poznavanje drutveno-politikih prilika (slinih za sve balkanske narode). Prvi je na to ukazao Jernej Kopitar, koji u vreme ustanaka Grka i Srba nalazi slinosti izmeu pesama dva naroda. On je pisao o prvoj zbirci grkih narodnih pesama u izdanju Kloda Foriela, profesora sa Sorbone, komparatiste i filhelena. Foriel je, uz pomo Kopitara, dao osnovu za izuavanje srodnosti poezije Grka i Srba slinosti u temama, motivima, istorijskim ciklusima, tubalicama, svadbenim, dodolskim i hajdukim (kleftskim) pesmama. Prvi prevodilaki pokuaji bilo je prevoeno prvo na velike evropske jezike (ruski, francuski, nemaki), pa tek sa tih jezika na grki ili srpski, dakle nije bilo direktnih prevoda sa grkog na srpski ili obrnuto. Godine 1825. Rus Nikolaj Ivanovi Gnedi prevodi kleftske pesme na ruski, a sa tog prevoda (sa ruskog) 1833. Teodor Pavlovi prevodi na srpski dve kleftske pesme Grob Dime Ajduka i Andriko. Prva govori o smrti starog klefta u porodinom okruenju koji prenosi potomcima zavet o unitenju Turaka, a druga o Andrucosu Odiseju, borcu za osloboenje (u ovoj pesmi pominje se i Karaore Andrucosova majka kune sve glaveine, pa i Karaora to su joj oterali sina u rat ovaj motiv se poredi sa reima kade Kulinove u pesmi Boj na Miaru Crni ore da te Bog ubije...). Krajem 19. veka nepoznati prevodilac preveo je 4 kleftske pesme o suliotskom (isto vrsta klefta) junaku Fotu Caveli. Vojislav Rai, srpski filhelen je u svojoj knjizi Klefte i suliote sa francuskog preveo 20 pesama o kleftskim dogodovtinama i pojedinanim kleftima, meu kojima su i: Hristos Milionis, kapetan Sturnaras, Janis Bukuvalas, Nikocaras, Giotis, Malamas, Dimosova samrtna poruka. Svi ovi prevodi znatno se razlikuju u metrici u odnosu na original (ako je na grkom u 8ercu, na srpskom ide od 8erca, do 10erca i 12erca). Najblia originalu je pesma Klefti iz Valta. Romanista Miodrag Ibrovac preveo je grku pesmu Dva brata, koja podsea na nau Predrag i Nenad. U grkoj verziji jedan brat je trgovac, a drugi kleft, na kraju zajedno umiru. Motiv borbe meu bliskim roacima u grkim pesmama ima graanski ton, prilagoen je graanskoj sredini, i tu se pravi razlika u odnosu na srpske pesme Ibrovac zakljuuje da srpske balade imaju herojski stav, a grke graanski. I prvi i poslednji (do trenutka kada je pisan ovaj tekst) prevodi grkih narodnih pesama izali su u Letopisu Matice srpske prvi 1833. Teodora Pavlovia, a poslednji 1971. Ksenije MarickiGaanski (to su pesme: Prepoznavanje, Dva brata i zla ena, Most u Arti, Konstantin i Areta). Prvi prozni prevodi 1860tih godina Stojan Novakovi sa ekog prevodi istoriare, filologe, istoriare knjievnosti. Pisao je i o razvoju grke narodne pesme. Najstariji dogaaj o kome je sauvana pesma je Zauzimanje Jedrena (1361.), zatim Propast Konstantinopolja (1453.). Novakovi je dao prozne prevode jos 4 grke narodne pesme dve o borbama suliota i dve o predaji grada Parge Turcima. Svi ovi prevodi znaajni su vie sa stanovita istorije prevoenja, nego zbog njihove knjievne vrednosti. Za razliku od grkih prevoda srpskih pesama, koji su bili ei, nae prevoenje grke narodne poezije ne poseduje kontinuitet. 34. Vukain Radii, prvi srpski neohelenist

Vukain Radii (1810 1843) bio je prosvetitelj, klasiar i romantiar istovremeno. Stvarao je u jednom od najrazuenijih perioda srpske knjievnosti u prvoj polovini 18. veka u kojoj su se prelamali klasicistiki i romantiarski uticaji. Svoj pedagoki rad zapoeo je 1836. u novoosnovanoj kragujevakoj gimnaziji kao profesor grkog jezika i poetike. Za svoj predmet napisao je udbenik Grka itanka za potrebe srpske mladei (Beograd 1837.), iji je sadraj podeljen na 9 poglavlja oznaenih grkom majuskulom (A, B...). U udbeniku su se nala vebanja, komini sadraji, izbor tekstova sedmorice mudraca i drugih helenskih mislilaca, poglavlje Bog koje je sadralo prevod (na grki) Stejievih filozofskih dijatriba, zatim prevod Dositejevog traktata O ljubavi kao i pesme Georgija Sakelarija, novogrkog klasicistikog pesnika. Posebnu celinu udbenika ini grko-srpski renik. Kao saradnik mnogih tadanjih listova i asopisa (Uranija, Golubica,...) Radii je objavljivao svoje mnogobrojne prevode, lanke i pesme, meu kojima je i vukovsko-orijentisani lanak Misli o srpskom jeziku... i njegovo uvodno predavanje iz poetike Pobude mojim mladim sluateljima poetike, koje pripada oblasti knjievne teorije i kritike. U nastavcima je objavljivao prevode Sokratovih dijaloga iz Ksenofonta, kao i skoro sve Anakreontove ode, po jednu idilu Biona i Mosha, Kleantovu Himnu Zevsu, Tirtejevu elegiju, dve pesme Atanasija Hristopulosa, zatim kominu Galeomahiju ili Boj mieva sa makom Teodora Prodroma, vizantijskog pisca iz 12. veka. Preveo je i 5 filozofsko-prosvetiteljskih elaborata Adamantiosa Koraisa, novogrkog filologa i time pribliio srpskoj javnosti prosvetiteljsku delatnost u Grkoj. Radiievi prevodi Anakreontovih oda predstavljaju osveenje u do tada izrazito didaktiki i racionalistiki naglaenoj poeziji srpskog klasicizma. Ostaje otvoreno pitanje eventualnog uticaja Radiievih prevoda Anakreonta na srpsko pesnitvo tog doba, zatim njegov doprinos upoznavanju Srba sa jednim od najznaajnijih anrova filozofske proze sa sokratskim dijalogom, preko Ksenofontovih Uspomena o Sokratu i popularno-filozofskih i eruditskih lanaka novogrkog prosvetitelja Koraisa. 35. Vukov lanak Grci i Srbi Na poetku se daje pregled istorijskih okolnosti koje su prethodile Vukovom vremenu i pisanju lanka: u 16. veku stvoren je grki trgovaki patricijat, te su Grci (zbog ugleda i novca) bili u vrhu turske administracije. Zatim su njihovo mesto zauzeli Srbi (vreme Mehmed Pae Sokolovia), ali u 18. veku kree nova kriza srpskog naroda seobe pod Arsenijem III i IV arnojeviem, ukidanje Peke patrijarije i Ohridske arhiepiskopije. Grki vrh (fanarioti) su zbog ukidanja srpske patrijarsije eleli da obnove mo Carigradske, odnosno da proire njen domen na srpske teritorije, a time i da poveaju prihode. Grki svetenici koji su tada dolazili u Srbiju bili su stranci, nisu znali ni bogoslubeni jezik, ni srpski narodni govor, a u isto vreme bili su i trgovci. Sve ovo je uticalo na to da Vuk, kao i srpski narod, sa nepoverenjem gledaju na Grke, a to je bilo i presudno za odreenje Vukovog lanka Grci i Srbi. Ovaj lanak napisan je 1835. godine na nemakom (pod imenom Griechen und Serben) i trebalo je da izae u listu Allgemeine Zeitung, ali redakcija ga nije prihvatila, pa je izaao konano u Lajpcigu, u novinama Der Komet iste godine. Vuk je tu predstavio nepravdu koja je uinjena Srbima i Grci i Srbi su u isto vreme dobijali nezavisnost, i to Srbija za manji deo teritorije. Zatim, Grci su za svoj ustanak 1821. imali podrku cele Evrope, ne samo intelektualnu, vec i finansijsku, dok Srbe i srpske borbe nisu pominjali ni u novinama; Grci su po njemu pretili da unite sve srpske napore steene u ustanku. Ovaj Vukov lanak bez obzira na sve nije bio objektivan, jer odraava samo jedan nain gledanja na ovaj problem, selektivno bira injenice i poredi stvari koje nisu mogle da se porede. Grki duhovnici, kao pripadnici velikog pravoslavnog naroda, su se zapravo brinuli za slovensku pismenost i bogosluenja, oni koji su izazivali nepoverenje i strah kod Srba bili su fanarioti. Sa druge strane, grki uticaji u knjievnosti i kulturi mogli su biti samo plodonosni. 36. Grci u Prvom srpskom ustanku Prva saradnja Grka i Srba u borbi protiv Otomanske imperije bila je za vreme Napoleonovog pohoda na Italiju, kada je Riga od Fere spremao ustanak koji bi obuhvatio sve balkanske narode. U 18. i 19. veku grki trgovci, koji su bili glavni posrdnici u trgovini izmeu Turske i Zapadne Evrope, preplavili su balkanske zemlje, i bili su uglavno stacionirani u Beogradu i Zemunu. Postepeno su se stapali sa srpskim narodom i sa njim delili teku sudbinu pod Turcima. Kada je poeo Prvi srpski ustanak, svi Grci koji su bilo kako bili povezani sa srpskim narodom, uestvovali su u borbama, svako prema svojim prilikama i mogunostima. Mogu se podeliti u tri grupe:

1) Grci koji su se zatekli u Srbiji, koji su tu iveli ili koji su doli kasnije iz Grke radi borbe: Vreta iz Kolara, ore, Dimitrije, Pavle i Todor Zagla, Hecim Toma Kosti, Leontije Lambrovi, kapetan Konda, Vlahovlas, Nikocaris, Nikola Pangalos, Georges (Jorgaci) Olimpiot. 2) Grki trgovci iz Beograda i Zemuna koji nisu uestvovali direktno u borbama, ve su nabavljali hranu i oruje za ustanike: Nano Demetar Bomba, Vulko Gina, Demetar Simon, Georgi i Leontije Paci, Dimca Konstantin, Sterija Pulja, Dimitrije Puljevi. 3) Istaknuti Grci sa visokim politikim ugledom, diplomate iz Austrije/Rusije/Turske: Konstantin Ipsilanti, Konstantin K. Rodofinikin, Jovan Kapodistrija. 37. O nekim odjecima grkih ustanaka u srpskoj knjievnosti Kao i svi vei i znaajni dogaaji, i grki ustanci sa svojim voama inspirisali su neke srpske pesnike. Najvei uticaj imao je Riga od Fere, revolucionar koji je teio stvaranju balkanskog saveza kojim bi se svi balkanski narodi oslobodili od Turaka. Srbi su 1825. prepevali Riginu Himnu grke revolucije koja je vaila za grku Marseljezu. ak i decenijama posle Rigine smrti u Nebojinoj kuli, bio je Riga prisutan u srpskoj svesti. 1892. godine Vojislav J. Ili ispevao je pesmu Glasnik slobode, o Riginim idejama i muenikoj smrti. Pesma je pisana u vreme sklapanja sporazuma izmeu Srba i Grka u cilju suprotstavljanja Turskoj, tako da je bila i politiki motivisana. Godine 1807. je Trandafil Duka, trgovac iz Zemuna, u Pesti izdao Istoriju Slaveno-Srba; bila je neveto sastavljena u stihovima i posveena Petru Iku. Jovan Sterija Popovi, delom Grk, oduevljen grkim ustankom (1821-1829) prepevao je mnoge pesme Rige od Fere, Adamantiosa Koraisa i Jakovaka Rize Nerule. Hteo je da nazove zbirku ovih pesama Sedmostruki cvjetak boreim se Grcima, ali knjiga nikad nije tampana, austrougarska vlast nije blagonaklono gledala na to. Godine 1853. je Popovi objavio epsku pesmu Marko Boaris, posveenu poznatom ustaniku i lanu tajne revolucionarne organizacije Filiki eterija. Grki ustanak na Kritu 1866. godine imao je izvanredan odziv u srpskoj literaturi (S.V.Kaanski, Jovan Gri Milenko, Mita Petrovi, Mita Nekovi...). Bitno je napomenuti da je ovo srpsko oduevljenje grkim uspesima bilo iskreno i bez ikakvih interesa, zato to je u ovo doba Srbija imala nezavisnu dravu, nije se i ona borila za svoju slobodu, da bi imala neke koristi od favorizovanja oslobodilake borbe. Arnold Tojnbi Engleski istoriar. Smatrao je da se Grcima postavlja jedno od najvanijih pitanja gde da trae korene svog neohelenizma, da li samo u antici ili i u tekovinama hrianske kulture vizantijskog doba? Odnos Grka prema antikom nasleu se menjao od negiranja do pomirenja antike i hrianstva. Tek kad se nova vera uvrstila i potisnula mitologiju to je bilo mogue i antikim Grcima odato je priznanje za doprinos kulturi i tradiciji. Antiki obiaji preziveli kroz hristijanizaciju, data im je nova forma i znaaj, a Teologija je preuzimala fiolozofske termine, opet dajui im novi smisao. Dolazak Turaka na Balkan vidi kao pozitivan u dva segmenta: 1) kristalisanje i uvravanje nacionalne svesti, negovanje tradicije, obiaja, hrianske vere, ujedinjenje Grka i ostalih balkanskih naroda; 2) dodatno uvravanje duha novog helenizma (antika i hrianstvo) od 1453. do 1918. novi sadraji: iz tursko-arapskog (orijentalnog) sveta i zapadno-evropskog (mletakog i italijanskog). Ove dve sasvim oprene kulture postepeno su se utapale u prethodno izgraen i uvren vizantijsko-pravoslavni helenizam. Manolis Trijandafilidis Kljuna linost za razvoj savremene grke lingvistike. Zahvaljujui njemu se narodni grki uzdigao na nivo knjievnog normiranog jezika. Poeo je da sastavlja gramatiku dimotike da bi dokazao da je narodni govor dovoljno morfosintaksiki i leksiki razvijen da izrazi sve nijanse i suptilnosti miljenja. Smatrao je da se obrazovanje ne moe vriti na vetakoj tvorevini, kakva je bila katarevusa, ve samo na ivom narodnom jeziku. Dokaz knjievnost Grka iz oblasti koje su bile pod mletakom upravom (pisali su izuzetna dela na narodnom govoru). Pisao je studiju o stranim reima u grkom gde zakljuuje da u jezikom purizmu ne treba biti sasvim iskljuiv. Otro je kritikovao Koraisovo srednje reenje koje nije pomagalo dimotici. Nije smatrao da je potrebno stvarati na vetaki nain idealizovani savremeni jezik, ve da jezik treba biti ist, konkretan i izvorni. 38. Grki ovek i oblici drutvenog ivota (Vernan...,str. 233-270)

Grki ovek je bie polisa to je znaenje uvene Aristotelove definicije da je ,,ovek po prirodi drutveno bie. Meutim ova Aristotelova definicija poivala je na etiko-biolokoj teoriji, prema kojoj ovek mora u potpunosti da istrai svoje mogunosti uroene ljudskoj prirodi da bi zaista bio ovek i ijoj je etikoj hijerarhiji prednost data razumu nad emocijama. Prava religije, porodice i emotivnog ivota na hijerarhijskoj lestvici nalaze se ispod politike. -Drutveni ivot i praznina gozba Fenomen praznine gozbe pre svega je u vezi sa ekonomijom. Iza fasade drutvenih formi nalaze se ekonomski odnosi koje odlikuje nejednaka raspodela dobara. Drutvo se uobliava upravo nainima ponovnog rasporedjivanja vika dobara ispoljavanjem altruizma ili moi. Time se stvara oblik drutvenog ivota koji proima ostale odnose u drutvu. Odreeni proizvodi postaju privilegovani simboli drutvenog statusa. Gozba definie drutvo kao celinu ili jednu klasu u okviru drutva . Najvaniji proizvodi u Grkoj su meso i vino i oni su rezervisani za posebne prilike i konzumiraju se u posebnim ritualima. Meso je sveta hrana namenjena bogovima i herojima iz ranijeg doba. Bogovi dobijaju miris iznutrica a ljudi uivaju u zajednikoj gozbi kuvanog mesa. Ove prilike su redovna pojava, grupa vernika zajedno doivljava zadovoljstva i praznuje. Alkohol je prvenstveno drutvena droga i njegovo korienje u ritualne svrhe vezuje se ili za zbliavanje lanova zatvorene grupe ili za katarziko oslobaanje drutvene napetosti za vreme karnevala kada je mnogo toga doputeno. Varvari uivaju u neprekidnom i preteranom piu a za grkog oveka to je ritualni in kada se vino, pomeano sa vodom, pije u odreenoj prilici. Korienje vina se pojavljuje u raznim ritualima s Dionisom. ene su izuzete od zajednikog uivanja u vinu, smatrane su sklonim pijenju u javnosti. Poezija Grke povezana je s gozbama pogotovo u arhajskom periodu-simpozion. Poezija ranog perioda Grke mora se posmatrati u odnosu na mestu izvoenja-za horske pesme je to religijski praznik, a za elegije i solo pesme bila je to zabava grupe aristokrata. Razvojem filozofske literature o prazninoj gozbi , kasnije se stvorila idealizovana vizija drutvene institucije. Atanajevo delo, Gozba uenih, enciklopedija zajednike gozbe u Grkoj krajem drugog veka posle Hrista, napisana je u obliku razgovora na gozbi, u kojem je sadraj odreen prema delanju zamiljenih uesnika. *ovek herojskog doba Svet opisan u homerskim epovima uoblien je oko obreda praznine gozbe. Osnovna odlija kue herojskog poglavara (basileous) su megaron, hol za gozbe i ostava u kojoj se uva viak proizvoda koji e se iskoristiti za gozbe ili za darovanje gostima koji potiu iz iste klase kao i on. Basileus ugouje lanove sopstvene klase na gozbama iz zasluge U priama homerskih epova, prikazane su dve vrste poduhvata: privatno pljakanje ratne elite (koje su inili aristokratske voe i drugovi iz iste klase) i pravo naroda da pozove tu klasu ratnika da vodi formalnije ratove. Status se u okviru zajednice odreuje hranom. U homerskim epovima dosta je slika jednog drutva iz prolosti i ta slika stvara savremenu mentalnu sliku i utie na budui razboj grke praznine gozbe. Meutim ova slika nije celovita jer su zanemareni oblici drutvenog ivota u kojima ljudi uestvuju, pogotovo oni u vezi sa verskim praznicima. Homerskoj herojskoj gozbi prethodi rtvovanje u kojem se ivotinjske rtve prinose odreenim bogovima tog prazninog kulta ili bogovima znaajnim za tu porodicu. Meso se pee na ranju, obeduje se u prostoriji (megaron), vino se mea s vodom i slui iz kraga; naglasak je na jednakosti u svemu. Homer eli da nas ubedi u to da je njegova poezija pratilac veselja. Ilijada izraava spoljanju drutvenu funkciju ratnike gozbe u okviru vojne aktivnosti a Odiseja je unutranji ep, sainjen da bi bio zabava na gozbi. Herojska gozba odreuje veinu osnovnih herojskih osobina koje e odlikovati kasnije grke obrede praznine gozbe. Povezana je sa drutvenom ulogom ratovanja a njen unutranji naglasak je na zadovoljstvu. *Arhajski ovek U istoriji grke praznine gozbe istiu se dve njene osobenosti: leanje i razdvajanje jela i pia. Obe ove osobenosti deo su ireg razvoja grke praznine gozbe ranog arhajskog doba. Leanje su Grci preuzeli iz kulture Feniana. Dokazi o leanju potiu tek s kraja 7. veka iz korintske umetnosti i Alkmanove poezije, ali moe se dokazati da je ovaj obiaj postojao i itav vek ranije. On predstavlja temeljnu promenu u grkoj prazninoj gozbi. Megaron je prerastao u andron-sobu koja je posebno bila planirana da u nju moe da stane odredjen broj kreveta, 11 ili 15 to je znailo da je broj uesnika ogranien od 14 do 30.

Scene uzete iz zajednikog pesnikog repertoara, kao i ivota aristokrata: sport, lov, jahanje i homoseksualno udvaranje. Uobiajene su scene herojskih podviga, rata. Poseban naglasak stavljen je na boanske, herojske i savremene predstave. Poezija je izvoena uz muziku. Razvijaju se dva oblika poezije: dvostruka frula (instrument bojnog polja, ali i elegijske poezije) i barbiton dubljeg tona (omiljeni instrument pri pevanju lirske poezije). Najraniji lirski pesnici poput Arhiloha, Alkeja i Sapfo, komponovali su i prvo sami izvodili sopstvene pesme a izgleda da je elegija, uopteno gledajui ostala podruje amatera. U estom veku stvorena je klasa profesionalnih pesnika poput Mimnerma i Anakreonta. Teme odraavaju interese te drutvene grupe i njen aristokratski stil ivota. Najranija drutvena uloga elegijske poezije utvruje ratnike prednosti pomou opomene ,pre nego indirektim opisivanjem koje je primenjivano u herojskoj poeziji. Institucionalizacija gozbe moe se nai u Sparti, u arhajskom periodu. Spartanska praznina gozba je potekla iz dorskih obiaja, poput onih na Kritu. Odrasli graanin, proavi kroz strogi sistem, biva primljen u grupu ratnika koja se skupljala oko svakodnevne zajednike gozbe. Atinjani u 4. veku pokuavaju da sprovedu spartansko uzdravanje ili bar umerenost u piu, vino je imalo istaknutu ulogu u ovom ritualu. Simboli privilegovane i besposlene klase postajali su sve znaajniji u arhajskom periodu. Razvijali su se sport i simpozion kako bi zamenili ratovanje i politiku kontrolu. Umetnosti u slubi zabave bile su esto trivijalne, izvodjai su bili profesionalni zabavljai poput flautistkinja, igraa, akrobata, pantomimiara i komedijaa. Grka praznina gozba imala je najznaajniji uticaj na podruije seksualnosti. Homoseksualnost je bila prirodna u mukom svetu ratnike grupe i esto je institucionalizovana kao deo obreda inicijacije, a od mladog oveka je moglo da se oekuje da kroz to treba da prodje. Snaan element idealizacije i uzviavanja ostvaren je u ritualima udvaranja mladog mukarca i adolescenta, koji su primani u prazninu gozbu drutva zbog jedne takve ljubavne afere. Element slobodne seksualnosti potie od prisustva robova pratilaca i zabavljaa u arhajskom simpozionu. Graanke nikada nisu bile prisutne na grkim simpozionima. Njihova okupljanja bila su vezana za ritualne proslave, iz kojih su mukarci najee bili izuzeti, ili za vebanja religijskih horova. Arhajski pesnik je zakonodavac simpoziona. Poezija je uglavnom metasimpotika bavi se podesnim i nepodesnim ponaanjem na simpozionu i propisuje prava i dunosti. Grka monodijska poezija jeste proizvod simpoziona i predstavlja sloena razmiljanja o razliitim oblicima arhajskog drutvenog ivota. Poverenje i zaklinjanje predstavljaju vaan deo prelaska s unutranjih aktivnosti simpoziona na spoljanje. Nedolino ponaanje u okviru grupe zapravo je priprema za pijano ponaanje usmereno ka iroj zajednici u ritualu komosa. Na kraju simpoziona, pijani uesnici , okieni vencima, esto paradiraju ulicama, pleui bez ikakvog reda i namerno vredjajui prolaznike, demonstrirajui drutvenu mo i izazivajui zajednicu nasilnikim ponaanjem i unitavanjem imovine. Religijska praznina gozba tie se cele zajednice: svetkovine su posveene bogovima i pravilima smenjivanja godinjih doba od kojih zavisi opstanak te zajednice. Praznina gozba u religijskoj sferi javno je delanje njeno ureenje , odgovara uredjenju drutva u kojem svetenici dobijaju posebna sledovanja shodno svom radu, ali se lanovi zajednice smatraju jednakim. Stoga se sve vei naglasak stavlja na polis. Svaki obred u prazninoj gozbi paljivo se odvaja da bi odgovarao znaenju odredjenog kulta. Sprati je podignute 9 zaklona ili atora u kojima su gostila desetorica ljudi, u svakom zastoru bila su predstavljena po 3 bratstva to je odraavalo originalnu organizaciju drutva u 3 plemena i njihove potklase. To je simboliko obnavljanje oblika spartanske praznine gozbe iz vremena pre polisa, ime se podsea na osnove zajednice. Gozbe koje se prireuju u samom gradu, mogu se podeliti na one u kojima rtveno meso mora da se jede u delu grada u kojem se nalazi hram i na one gde se to vri na nekom drugom mestu. Posebno su aristokratski tirani arhajskog doba eleli da istaknu luksuz i njegovu primenu u spostvenom simpotikom nainu ivota, kao i da razvijaju nove oblike javne svetkovine uobliene po svom shvatanju herojskog sveta. Pitagorejci se poetkom 5. veka razdvajaju od zajednice pomou sloenih zabrana u pogledu hrane i ivota u komuni, koji je poinjao petogodinjim zakonom utanja njihovo izopaeno shvatanje ritualne istoe moe se protumaiti kao protest protiv utvrenog polisa. Religijsko iskustvo usredsreeno na polis bilo je zajedniko za sve Grke i preneto je na velike maugradske svetkovine koje su se razvile u arhajskom dobu i esto bile povezivane s igrama

(Olimpija, Istmija, Nemeja) ili proroitima (Delfi). Njima je uloga moda bila da poveu narodne prirodne grupe, poput Jonjana, ali svi su oni teili tome da kroz svetkovinu i rtvovanje dovedu do stvaranja oseanja pripadanja helenstvu (to hellinikon) kao posedovanja zajednike krvi, jezika, hramova, rtava i obiaja. *Politiki ovek Prema reima Aristotela, oveku klasinog doba svi oblici udruivanja su takorei sastavni delovi jedne opte dravne zajednice. Poreklo politikog drutvenog ivota najee je nalaeno u shvatanju zajednikog ognjita. Gradsko ognjite povezano je sa postojanjem vene vatre i oni predstavljaju simbolinu sliku politike zajednice kao porodice; mlada prenosi vatru iz oevog u svoj novi dom, tako su i kolonizatori preneli vatru iz svog rodnog grada u novoosnovani. Ova simbolika jeste jedan od najranijih znakova stvaranja svesti polisa: vatra i ognjite uvaju se u svetilitu ili u javnoj zgradi, a kontroliu ih udije ranog aristokratskog grada. Ovo je u suprotnosti s drugim oblicima gradskog kulta koji sprovode svetenici, pripadnici grupa ije se lanstvo nasleuje. U Atini, a i u drugim gradovima, ije je zajedniko ognjite bilo smeteno u pritanej (prytaneion), zvaninu nagradu vrhovnog sudije. Pritanej je imao jo jednu funkciju bio je glavno mesto na kome su se odravale javne praznine gozbe. Ovde su sudije, predstavljajui vladaoce grada, ugoavali gradske goste. Ova institucija je aristokratska; ritual ne podrazumeva zajedniki pa ak ni obred predstavnika ve poasno obedovanje elite. Zapravo, pravo na doivotno besplatno obedovanje ima mala elita aristokrata, odredjena zakonom. U religijskim zakonima u Atini klasinog doba takoe postoji veliki broj ljudi poznati pod imenom parazitosi (parasitoi) pomonici sudija ili svetenika koji pripadaju odreenom verskom kultu. Bili su odgovorni za ubiranje poreza u jemu i posedovali su sopstvenu zaradu. Otuda pogrdna upotreba rei parazit. To je odgovor naroda na tradicionalni obiaj aristokratije da obeduje na raun naroda dok raspravlja o problemima koji se tiu tog istog naroda. Atinska drava posedovala je drugi pogled na javno obedovanje koji je zaista bio demokratski. Atinska demokratska drava nikada nije razvila univerzalne obrede praznine gozbe kao to je to uinila Sparta. Narod Atine donosio je zakone da bi stvorio sloenu mreu obiaja vezanih za prazninu gozbu to odaje utisak politike zajednice ujedinjene u religijskom ritualu. Pokuaji tirana da preurede neke od velikih atinskih kultova, uticae na zajedniko rtvovanje i obedovanje. Vanija je bila Klistenova (508/7. g. Pre Hrista) organizacija mree zvaninih lokalnih institucija, dema i bratstava koji su odreivali ulazak u graanstvo pod vrhovnim nadzorom grada od kojih su sve imale (ili su ubrzo stekle) obrede praznine gozbe. Nikomah je prvi put kodifikovao atinske religijske zakone krajem 5. veka. Vraanje tradicionalnih religijskih obiaja vezivanih za konzervativnog demokratskog dravnika Likurga (338/322 g. pre Hrista) podrazumevalo je finansijsku i religijsku reorganizaciju i proirenje glavnih rituala gozbe. Rezultat ovoga je spajanje graanskih institucija i drutvenog ivota izraenog u religijskoj gozbi. Velike zajednike svetkovine u Atini pokazuju sloenost ovih odnosa. Jedna od glavnih verskih ili povremenih obaveza bogatog Atinjanina bila je prireivanje gozbe za lanove svog plemena tokom praznika Dionisija i Panatenaja. Obrede i postupke koje su prvobitno pripadali bratstvu, grad je preinaio u optu praksu i oni su od tada sluili kao kriterijumi za sticanje legitimnosti i statusa graanina. Sve ove manipulacije prazninom gozbom u okviru demokratske Atine ukazuju na jedan dugaak proces politizacije drutvenih obiaja baziranih na hrani u okviru razvijenog polisa. U poznom 5. veku nastaje revolucija oligarha, organizujui ubistva protivnika na ulici i vodei oruani prevrat 411.g. pre Hrista. Ubistva politikih neistomiljenika opisana su kao oblik zaveta (pistis). Nakon smrti, obredi praznine gozbe bili su primenjivani jer su bili toliko bitni za ivota da su neki kultovi pokuali svojim pristalicama da otvore verovanje u veni simpozion. Za Grke su lini odnosi izmeu ljubavi i prijateljstva bili drutvene pojave. ivot oveka je upotpunjen vezama prijateljstva izraenim u drutvenim ritualima esto kroz prazninu gozbu, ukljuujui religiju, sport, obrazovanje i rat. U Atini nedostaje poimanje pojedinca a ne njegove slobode, jer lina sloboda postoji i deo je atinskog ideala. *Helenistiki ovek

U helenistikom svetu postojala su dva suprotna oblika drutvene organizacije koji su na svoj nain uticali na rituale drutvenog ivota. To su bili ivot na dvoru i transformacija ranijih granskih rituala. Makedonska kraljevska gozba prikazivala je mnogo starije grke obiaje, lii na homerski svet, usvaja leanje, uvek je obuhvatala mnogo ljudi. Tradicija slobonog govora dvorjana na simpozionu, kraljevo prihvatanje drutvene jednakosti, opisivanje svaa, pijanih prepirki, ubistva koje kralj ini u svom besu, korupciju moi, prikazani su dvema suprotnim anegdotskim obrascima i jako su bitni za helenistiki dvor. Novi grki gradovi helenistikog doba bili su kolonijalne naseobine u nezainteresovanom, a ponekad i neprijateljski nastrojenom okruenju domorodaca. Njihove institucije pokazivale su elju da se zadri i ojaa njihov zajedniki i kulturni identitet: dok se u klasinom periodu grki ovek iskazivao u politici, biti graanin u helenistikom periodu znailo je pripadati helenistikoj kulturnoj eliti. Obrazovanje je imalo glavnu ulogu. Mukarci izmeu 18 i 20 godina bili su ukljuivani u obrazovnu i vojnu obuku pod nadzorom dravnih zvaninika. U helenistikim gradovima formalno obrazovanje sticalo se u gimnazijumu (gymnasion) pod nadzorom dravnog zvaninika gimnazijarha (gymnasiarchos). Gradovi grkog sveta eleli su da kroz kulturoloke oblike stvore oseanje zajednitva koje je u ranijim periodima prirodno postojalo. Organizacija uenja sledila je tradicionalni obrazac organizacije kulta kroz zajedniku imovinu i druenje na prazninim gozbama. Predstave Platonove filozofije i sastanci u aristokratskim kuama ili na ulicama Atine, zamenjeni su trajnijim zdanjima koja se povezuju sa gimnazijcima (Platonova akademija), javnim zgradama (Stoa), svetilitima (Aristotelov licej). Jezgro svake kole inila je grupa prijatelja koji su zajedno koristili zgradu za sastanke i predavanja, gde je knjige svako morao da koristi mada je sve pripadalo upravi kole, a rtvovanja i obede su su obavljali zajedno. Epikurova bata je najzanimljiviji primer ovakvog zajednikog ivota. Svi ovi odgovori svedoe o tome koliko je bilo teko osloboditi se stega drutvenog ivota koje su u svim periodima definisale grkog oveka. 40. Ulazi Dionis Ronald Harvud Pre 2500 godina na padini jednog breuljka u Atini, roena je drama kao umetnost. Njena vitalnost izraavala je radost i zgranutost jednog drutva koje je otkrilo sredstva da istrai sebe na svakom nivou. Drevno grko pozorite dostiglo je svoj vrhunac relativno brzo, za 100 godina. Sve poinje jo od Starih Sumeraca koji su iveli 3000 godina pre nove ere, oni su slavili novu godinu dva puta godisnje. U jesen su izraavali nadu da zima, kada njihov bog plodnosti kao da je umirao, nee trajati zauvek; a u prolee oni su glumili svoju enju za godinom prosperiteta. Njihova nova godina slavljena je uz velianstavenu povorku, kazivanje mita o stvaranju i izvoenju pamtomime. Istorijski gledano grka drama kao da se najednom pojavila razvijena i divna. Znaajni za to otkrie su Eshil, Sofokle i Euripid. Sem ovih ljudi ne postoji nikakvo svedoanstvo, ni pisano ni arheoloko o tome kako su se pozorita u tom periodu zaista izgledala. Zasigurno se zna da su se drame prikazivale takmiei se meusobno na otvorenom i da je postojao hor koji je pevao i igrao oko oltara i da je bilo najvie tri glumca koji su nosili maske. Takoe je poznato i koju vrstu odee su nosili. U ranija vremena plemena su naseljavala mala sela irom kopnenog dela Grke. Pleme je organizovalo slavlje prema bogovima time to su pevali pesme u njihovu slavu o svetkovinama u ast etve, igrajui u krugu gde se mlati ito, izraavaju i time zahvalanost zbog obnavljanja ivota. Ti obredi poinjali bi igrom i prikazivanjem bogova ili bajanjem, dok je pod na kojem su igrali postao sveto mesto unutar nekog svetilita, a u pozoritu re orkestar bukvalno oznaava mesto za igru. Ditiramb je pesma koja je pratila ove rtvene obrede ili izrastala iz njih. Prema predanju jedno je iz hora iskoraio napred i zapoeo dijalog sa voama ditiramba, to se pripisuje Tespisu, za koga se takoe kae da je putovao po unutranjosti i da je bio prvi glumac ije je ime poznato. Ulazak Dionisa je od presudnog znaaja za razvoj pozorita. Dionis je mitoloki lik koji je nastao tako to je Zevs spavao sa smrtnicom Semelom. Doao je kao bog a ne kao prerueni smrtnik kao to je to obino radio kad je dolazio kod smrtnica, i njegova mo je unitila Semelu, ali ne pre nego to je zavela Dionisa.

Zevs je ugrabio sina koji je postao besmrtan zahvaljujui bojoj neobuzdanoj snazi i usadio ga je sebi u bedra tako da se Dionis pojavio kao bog iako ga je rodila obina smrtnica. To ga je inilo jedinstvenim kao Boga i kao ljudsko bie to je dovelo do toga da ga i jedni i drugi progone. Takoe ga nazivaju i Bahus, imao je razne likove i imae velike uticaje na atinski um. Vodio je poreklo iz Trakije, a njega su oboavali irom Grke, a i van nje. Pojavljuje se u raznim oblicima; nekim kojih se trebalo plaiti, a nekim koje je trebalo oboavati. Bio je bog vina, nosio je odeu od vinove loze i ivotinjskih koa i bio je drvo bog, bik bog, bog plodnosti. Njegovi pratioci su bili satiri pola ljudi pola ivotinje, avolasti, senzualni, razmetali se svojom seksualnou i bili odani prekometnostima. Dionis se takoe moe videti okruen enama, njegovim pratiljima, menadama Mogao je da bude seksualno neopredeljen, ponekad vie ena nego mukarac. Voleo je da ga vide kao strogog. Dionois je takoe i bog opsednutosti. Njegovi oboavaovi bili bi opsednuti njime i tako utonuli u trans. Ekstaza je mogla da znai sve od biti van sebe do duboke promene linosti I to se vezuje za Dionisa jer je njegovo oboavanje poprimalo oblike orgija, to je tajni obred ili in posveenosti; seksualna konotacija je dola kasnije. Dionizijski obred razlikuje se od ostalih verskih obreda u jednom sutinskom pogledu; kod veina obreda uinak zavisi od ponavljanja, dok je ko Dionizijskih obreda vano samo da iziskuje neku vrstu duhovnog oslobaanja koje diktira sopstvene oblike i forme. Oboavanje Dionisa je bilo dinamino, rasklano i puno uznemirenosti, i skrivalo je u sebi seme drame, opasno neobuzdanu meusobnu igru slobodnih uesnika. Pozorite je postalo medij u kome su napetosti iz ivota bile prestavljenje bez ograda = ovek protiv bogova, protiv sudbine, protiv prolosti i naravno protiv samog sebe. Taj sukob je stajao u srcu drame, a olienje je sam Dionis. Dramski pisac je bio posrednik izmeu njih. U ranijim vremenima svetenik je bio komunikator izmeu ljudi I bogova, dok mu je dramski pisac bio naslednik. Eshil je bio prva meu najuzvienijim linostima pozorita, prvi visoko individualizovani glas. Roen je 525. g. p. n. e., a umro je u 70. godini ivota. Po Aristotelu on je bio taj koji je uveo u pozorite drugog glumca, koji je tako odluno proirio mogunosti drame time to je dopustio meusobno delovanje izmeu pojedinih likova. Nasledio je hor od 50 lanova koje je podelio u 4 grupe od po 12 lanova, a 12 lanova ce kasnije ostati i standardna veliina hora. Za Eshila se smatra da je napisao ak 90 pozorinih komada od kojih je sauvano samo 7. Sofokle je i kao ovek i kao umetnik predstavljao ideal ljudi svog vremena. U njemu su se pronali svi oni darovi potrebni za velika dramska dela: da stvori zaplet sa znaenjem koje je prevazilazilo poetni stav, da iskoristi krajnje mogunosti jezika, da nagna na dela i da bez odstupanja gura radnju napred. Takva nadarenost nee se ponoviti sve do roenja Vilijama ekspira. Sofokle se pojavljivao i kao glumac a takoe se obuavao i u muzici i gimnastici. Dela: Car Edip: Govori o stranom proroanstvu koje je izreeno na roenju Edipovom; da e odrasti i ubiti svog oca i da e se oeniti svojom majkom. Elektra *Grad Dionisija* Grci su voleli da uivaju u takmienjima, a dramski pisci, kao atlete su se za nagrade borili nedelju dana na slavlju poznatom kao Grad Dionisija, koje se odravalo krajem marta. Dva dana pre nego sto bi pocelo, Atinjani bi se u zoru uputili ka Dionisovom hramu na nizim padinama Akropolja, gde su se muvali i gurali u nadi da e odigrati svoju ulogu u onome to se pretvaralo u versku ceremoniju kojom su rukovodili svetenici, njihovi pomonici i pratioci. Sve se to odigravalo oko Dionisove statue koju bi podigli i stavili na kola a zatim je u povorci odneli sve do svetilita u Eleusini. Statuu bi vraali u sumrak, uz svetlost baklji. Proslavljali su dolazak Dionisa u Atinu, tako to su statuu nosili do pozorita koje je nosilo njegovo ime, pa je tako Dionis bio u svom pozoritu. Prvog jutra Grada Dionisija ljudi su se pripremali za veliko javno pokazivanje umetnikih i knjievnih vrednosti koje su doprinosile nadmonosti njihovog grada meu drugima u drevnoj Grkoj. Taj festival je bio jedan od najznaajnijih trenutaka u toku godine. Smatra se da je tom festivalu prisustvovalo cak 15 000 ljudi. Prvh godina mesto na festivalu se plaalo i sva mesta su isto kotala, da bi zatim kada je Perikle stupio na vlast Atine, postarao se da drava plati za sva mesta siromanih graana to je umetnosti dalo asno poreklo i pokazuje koliko je pozorite bilo

vano Grcima. Gledaoci bi dolazili sa korpama za piknik i sa rukom jer je trebalo sedeti itav dan gledajui bar tri tragedije, burlesku i po koju komediju kako bi sreni otili kuama. Otvaranju Grada Dionisija prisustvovali su verski i graanski velikodostojnici, svetenici Dionisa i arhont, glavni sudija Atine, ija je dunost bila da organizuje sistem ocenjivanja i da imenuje nekog bogatog graanina koji je finansirao predstave. Taj ovek bi se nazivao choragus, i mogao je da bude nagraen za najbolju predstavu. Te godine kada je sponzorisao predstave nije morao da plaa porez, mada je cena svega potrebnog za festival bila mnogo vea nego porez. Koriene su dve maine kako bi se pojaala iluzija. Prva je bila ekkuklema platform na tokovima koja bi se prokotrljala na kraju pojedinih tragedija nosei mnogo leeva. Mekhane neka vrsta krana koji je omoguavao glumcima da se spuste sa visine kao bogovi. Igranje i pevanje su bile najvanije karakteristike grke tragedije. Ukoliko autor ili sam glumac ne bi uspeo da zadovolje publiku oni bi to jasno pokazivali gaajui ih hranom. Skene predstavljaju mesto za presvlaenje i pripremu glumaca, kao i pripremu maski koje su nosile a maske su smatrane za mono sredstvo za gubljenje linosti. I Eshil I Sofokle su esto bili dobitnici nagrada. Od tragedije su stvorili dramski oblik. Pred kraj ivota Euripid je iveo u samoizgnanstvu u Makedoniji i tamo je napisao dramu koja je bila u otroj suprotnosti sa njegovim ranijim delima. U njegovom delu Bakhe Euripid vidi bogove, naroito Dionisa, kao jednu ogromnu snagu protiv koje nema otpora. Grci su verovali da u ivotu treba uivati. Nita im nije bilo sveto i esto su se podsmevali svima. Komedija je nastala od grke rei komos to znai veseliti se, pirovati. 43. Jezik i istorija ili dilema o grkim poreklima *Zamisao da se prevede delo Dona edvika Deifrovanje lineara B. Za 15 godina nije se smanjilo interesovanje za njegovu knjigu. To interesovanje je dvojako pokazae mnogima kako je znanje zaposelo novu oblast i kako je do toga dolo. Mikenske studije su se od tada prekomerno razvile zahvaljujui otkriu prikazanom u knjizi. *Samo edvik je mogao opisati to otkrie, nakon smrti Majkla Ventrisa (6. septembra, 1956. godine). edvik, kao vrsni poznavalac grkih dijalekata je 1952. imao ast da bude prvi helenista koji se uverio da je Ventris zaista otkrio postojanje novog dijalekta (koji se pojavio ak 6 vekova pre najstarijih poznatih tekstova), pa je i sam uestvovao u zavrnom delu deifrovanja. Takoe je, kao dijalektolog, dao najznaajnije doprinose istoriji mikenskog i grkog sveta. Prvo objavljivanje ovih rezultata, edvik i Ventris su zajedno potpisali. Nakon Ventrisove smrti, edvik je na raspologanju imao sve njegove beleke i mogao je da rekonstruie razliite delove otkria. Malo je otkria ije je odvijanje tako dobro poznato kao deifrovanje mikenskih pisama, i to zahvaljujui edviku. Stvari nisu postale potpuno jasne, jer nije u potpunosti mogue rasvetliti logiku otkria. Najdivnije je to nailazimo na sve oblike udesnog (mladi koji se u etrnaestoj godini, nakon sluanja predavanja ser Artura Evansa istraiva iskopina Knososa, zaklinje da e otkriti tajnu onoga to se nazivalo 'minojskim' pismima) i racionalnog (metodiki poduhvat Ventrisa da prouava jezik tablica iz Knososa kao tajni kod, odreujui interpretativne mree i formulirajui pitanja). *Majkl Ventris nije bio helenista, ve arhitekta. (Majka Poljakinja ga je nauila svom jeziku; odgojen je u vajcarskoj na francuskom i nemakom.) Nije bio prvi koji je igrao odluujuu ulogu u otkriu mikenskog sveta. Mikenski svet je otkrio trgovac srene ruke Hajnrih liman. Otkrio je 1873. deo Troje s kraja 3. veka, a 1876. krune kraljevske grobnice u Mikeni. Ali, limanovo otkrie vie pripada 'divljem' razdoblju istorije arheologije, jer je on vie bio voen verom u Homera, nego metodinim istraivanjem istine. Ventris, svoj uspeh najvie duguje racionalnoj metodi koju je opisao edvik. *Uloga koju tradicionalno igraju latinski i grki u naem zapadno obrazovnom sistemu, ne podstie poznavaoce ta dva jezika na inovacije. or Dimenzil je esto ponavljao da bilo koja glupost, pod uslovom da je propraena bibliografijom i obiljem fusnota, moe proi kao znanje, a da je svaki obnavljaki napor paralizovan tekim bremenom prolosti. Mada se redovno ini da se to zaboravilo, Grci iz klasine i helenistike epohe nisu imali ni najmanju predstavu o onome to mi nazivamo bronzano doba. Od grada Mikene znali su samo za utvrenja pripisana Kiklopima i za 'Lavlja vrata', a o Knososu gotovo nita, osim legendi i homerskih ili platonskih uspomena. Grci su imali pismo ije su poreklom s punim pravom pripisivali Fenianima, a da nita nisu znali

o datumu tog dogaaja. Nisu znali nita o hijeroglifskom minojskom, linearnom A, linearnom B (slogovno pismo za koje je Ventris pokazao da je korieno u 2. veku za pisanje na grkom). Slogovno pismo, delimino nastalo iz linearnog B, sluilo je na Kipru za pisanje jednog grkog dijalekta, to je naravno rezultat savremenih iskopavanja, a malo je verovatno da su Eshil i Platon to znali. Tu nastaje problem kako ukljuiti mikenski svet u grku istoriju i o kom drutvu i o kojim Grcima nam Homer govori. Suprotstavljena reenja nude nam Herodot i Tukidid. Herodot u racionalistikom smislu postavlja Minosa u vreme bogova i govori samo o vremenu ljudi, koje u Grkoj poinje malo pre njega i nije ono o kom je Homer govorio. Tukidid, s druge strane, od Minosa pravi prvi uzor svim grkim uzastopnim talasokratijama (?), ukljuujui i onu kojoj je on savremenik, atinsku prevlast. Moderni Grci su imali drugaiju teoriju. U 19. veku engleski istoriar D. Grot rekao je da grka istorija poinje sa Olimpijskim takmienjima, a najstarija lista pobednika see u 776. godinu, to znai da su tu ahejska ili homerska vremena iskljuena. Da li su arheoloka otkria i deifrovanje lineara B zaista obnovila celo ovo pitanje, nije toliko sigurno. Reenje ne nude sami dokumenti, ve nain na koji ih ispitujemo. Nijedan dokument ne oslobaa istoriara pruanja vlastite definicije. *Niko danas ne veruje da Troja koju je otkrio liman (koja see u 3. vek) ima ita zajedniko sa Prijamovom i Heleninom Trojom. *Ventris je otkrio da su na Knososu, u Pilu, Tebi ili Mikeni, vladari i posluga imali grka imena, njihovi dokumenti su beleeni grkim jezikom, ali iz toga ne sledi da je ono to bismo mogli da nazovemo homerskom iluzijom otklonjeno, naprotiv. Ovu novost, savremeni konzervativni helenizam je vrlo brzo primio. Postoje i oni koji sumnjaju, ali nijedan ozbiljan msililac nee dovesti u sumnju stvarnost deifrovanja. Meu prvima u Francuskoj koji su stali na stranu Ventrisa su lingvista Miel Laen i filolog Pjer antern. *Kada je 1821. deifrovao hijeroglife, ampolion daje obrazac za itanje tekstova koji pokrivaju razdoblje skoro 4 milenijuma, a da pritom nisu dodate spekulacije o mistinom znaenju egipatskih tekstova i spomenika, emu se i ne pridodaje mnogo znaaja. *Kada je 1915. deifrovao jedno od hetitskih pisama, B. Hronzi za ljudski um otvara itav jedan svet, a da nije podstaknut miticizam. *Grka i grki svet su, kako se kae, izvorite nae civilizacije i naeg humanizma; bilo je neizbeno da humanisti ponekad prihvate otkrie lineara B kao kamen isklesan ba po njihovoj meri. Radilo se o grkom koji prethodi oko 6 vekova najstarijim svedoenjima o grkom jeziku, radilo se o Knososu (Minosova prestonica), Mikeni (Agamemnonova), Pilu (Nestorova), Tebi (Kadmosova). Bilo je posla sa grkom civilizacijom, kao sa celinom, gde razlikujemo: mikensku, arhajsku, klasinu, helenistiko-rimsku, vizantijsku. *Svet koji nazivamo mikenski razvio se u razdoblju izmeu dvaju velikih kriza koje su razliitom trenutku pogodile ceo istoni deo Sredozemlja. Arheoloka slika razoblja 2200-2100. godine p.n.e. je slika velikog unitenja veine, a druga katastrofa dogodila se hiljadu godina kasnije, oko 1200. g.p.n.e. Prvi datum se uzima da bi se odredio dolazak Grka, prodor pri, nama potpuno nepoznatim, okolnostima, populacija koje govore indoevropski, dijalektom koji e kasnije postati grki. Kako su se uspostavili odnosi meu malobrojnim preostalim stanovnitvom se ne zna, ali se zna da se 6 vekova kasnije pomalja mikenska civilizacija. To je civilizacija koja e kasnije usvojiti pismo kritskog porekla (o kome znamo samo kako nestaje).