Svaka vea operacija, bez obzira na to koliko je uspela i neophodna, praena je u postoperativnom toku odgovarajuim tekoama i problemima.

Iz rane izlaze drenovi koji se obino uklanjaju dva do sedam dana posle operacije. Intravenska infuzija daje se nekoliko dana da bi se odrala ravnotea tenosti u organizmu, dok pacijent nije s Prisustvo bola i nelagodnosti normalna je pojava, moe trajati i nekoliko nedelja posle operacije. Pacijent se obino otputa kui sedam do 14 dana nakon operacije, zavisno od njegovog stanja. dok pacijent nije sposoban da ponovo normalno jede i pije Prisustvo bola i nelagodnosti normalna je pojava, moe trajati i nekoliko nedelja posle operacije. Pacijent se obino otputa kui sedam do 14 dana nakon operacije, zavisno od njegovog stanja.

Va doktor je najbolji savetodavac i na njemu je da vam kae koliko dugo ne bi trebalo da odlazite na posao i kada da se vratite normalnim aktivnostima. Period oporavka je individualan proces, razlikuje se od ene do ene. Uopteno, prvih nekoliko dana su najneprijatniji. Prosecan period vracanja normalnim aktivnostima je 4-6 nedelja. Potrebno je vreme da tkivo pravilno sraste oko implanta tako da u navedenom periodu ne treba izlagati telo, narocito gornji deo, vebama, savijanju ili istezanju. Relaksiranje u dakuziju ili plivanje u bazenu ne preporucuje se prvih mesec dana posle operacije, dok je etnja dobra za podsticanja cirkulacije. To sto su povracale i kasljale...to su nezeljena dejstva anestezije,neko ih ima neko ih nema,kasljanje moze biti i posledica nadrazaja grla zbog intubacije u toku operacije,ne znam kakve su vase intervencije bile i da li su to bile kratkotrajne operacije ili one duze sa intubacijom...postoji jos jedna stvar,mrsave osobe bolje podnose anesteziju jer se anestetik deponuje u masnom tkivu tako da se kod onih malo debljih tako deponovan anestetik polako oslobadja iz organizma i onda su oni posle budjenja iz anestezije duze mamurni,i zapravo se teze bude.

II.POREMEAJI SRAANOG RITAMA KOD DECE ZA BRZU ORJENTACIJU Normalne vrednosti pulsa adolescenti 60100/min deca 120140/min sportisti < 50/ min Poremeaji ritma i poremeaji sprovoenja: 1. Respiratorna aritmija je fizioloka pojava kod dece 2. Veina poremeaja ritma (tahikardije,bradikardije, ekstrasistole ili poremeaji sprovoenja) kod dece su sreom bez patolokog supstrata. 3. Neki poremeaji ritma mogu biti posledica ozbiljnijeg oboljenje te se moraju detaljno

ispitati po predvienom protokolu uz obavezan: 24h Holter monitorting EKG i test optereenja Naporom mogu biti izazvane ventrikularne ekstrasistole koje mogu dovesti do ozbiljnih poremeaja ritma pa ak i smrti. Dete treba detaljno kardioloki ispititati kod: Preteranog zamaranja Vrtoglavice, sinkope u naporu Bola u grudima u naporu Nedostataka vazduha u naporu III. KRVNI PRITISAK Promene krvnog pritiska su povezane sa nekoliko sranih oboljenja. Na nivo krvnog pritiska utie niz faktora, od emotivnih do fizikohemijskih i organskih. Krvni pritisak se meri u stanju mirovanja ili pod optereenjem (fizikim radom). HIPERTENZIJA KOD uzrast- godine 6 - 9 god. 10 13 god. 14 19 god. DECE I ADOLESCENTA arterijska tenzija (mmHg) vie od 120/75 vie od 130/85 vie od 140/90

Za dijagnostiku je potrebno uraditi i 24h holter monitoring krvnog pritiska. PROCENA SPOSOBNOSTI KARDIOVASKULARNOG DECE ZA AKTIVNO BAVLJENJE SPORTOM SISTEMA KOD

Razvojem i omasovljavanjem sporta, uestalost i ozbiljnost zdravstvenih problema je u porastu, posebno za decu koja se aktivno, vie sati u toku dana bave sportom. esta je pojava da deca zbog ambicije roditelja idu i na po dve vrste sportske aktivnosti ili pak zbog velikog potencijala treniraju sa svojom a i sa starijom uzrastnom grupom. U naoj zemlji ne posveuje se dovoljno panje obimu i sadraju sporstskih pregleda. Danas sportiste pregledaju lekari koji za to nisu struno osposobljeni, u ustanovama koje nisu opremljene za takvu vrstu pregleda, a podaci o rezultatima pregleda se ne unose u zdravstvene kartone. est je sluaj da se takmiarske knjiice overavaju i bez izvrenog pregleda a posledica toga je sve vei broj zdravstvenih problema na treninzima i takmienjima. Naalost pojedini sportisti ipak ne zavravaju svoje treninge i takmienja usled iznenadne i neoekivane smrti. Sreom iznenadna srana smrt je relativno retka pojava ali se ipak deava. Preventivne kardioloke preglede dece sportista radi deiji kardiolog. Preventivni kardioloki pregledi se kod dece sportista rade u cilju otkrivanja: uroenih srana mana poremeaja sranog ritma povienog krvnog pritiska Za decu koja se ukljuuju u sportske aktivnosti ili treniraju najmanje 3x nedeljno, potrebno je da se barem jednom uradi preventivni kardioloki pregled koji obuhvata: 1.Fizikalni prgled srca 2. EKG 3. ultrazvuk srca

U sluaju da se otkrije neko oboljenje po protokolu se rade i dodatna kardioloka ispitivanja: 4. test optereenja 5. 24h holter EKG 6. 24h holter krvnog pritiska Preporuke za pregled kardioloki pregled kod sportista: na osnovu anamneze 1. um na srcu 2. Povieni krvni pritisak i holesterol 3. Preterano zamaranje 4. Vrtoglavica, sinkopa u naporu 5. Bol u grudima u naporu 6. Nedostatak vazduha u naporu 7. Tea virusne infekcije 8. Zabrana od strane lekara da uestvuje na takmienje zbog sranih tegoba 9. Srana smrt u porodici pre 50 godine 10. Postojanje sranih oboljenja kod ivih bliskih srodnika

Deca koja se aktivno bave sportovima visokog intenziteta (vaterpolo, veslanje, plivanje, fudbal, rukomet, koarka, odbojka ) treba da: 1x godinje da rade kompletan kardioloki pregeld srca + test optereenja. irom sveta od sportista se oekuje da su obdareni snagom, brzinom i okretnou i da predstavljaju izvestan ideal visoko pozicioniran na lestvici zdravlja. Meutim, pojedini sportisti ipak ne zavravaju svoje treninge i takmienja usled iznenadne i neoekivane smrti. Sreom iznenadna srana smrt je realtivno retka pojava ali se ipak deava. Samo u poslednjih nekoliko godina desetine naih igraa ( uzrasta 13 do 20 godina ) ostalo je na terenu. Kardiovaskularni poremeaji koji mogu da dovedu do iznenadne srane smrti u sportu: 1. Hipertrofina kardiomiopatija 2. Dilatativna miokardiopatija 3. Aritmogena kardiomioptija (displazija) 4. Brugada sindrom 5. Commotio cordis 6. Miokarditis 7. Prolaps mitralnog zaliska 8. Koronarna bolest 9. Sindrom produenog QT 10. Aritmije i poremeaji provoenja

NAKON OPERACIJE BIETE POSAVETOVANI DA PONETE DA SE KREETE TO PRE. OVO JE NEOPHODAN DEO VAEG OPORAVKA I AK I UKOLIKO STE PRIMORANI DA OSTANETE U KREVETU , VEOMA JE VANO DA REDOVNO POKREETE NOGE I VEBATE DUBOKO DISANJE . S OBZIROM DA NEETE BITI U MOGUNOSTI DA SE KREETE NAOKOLO UOBIAJENIM TEMPOM , POSTOJI RIZIK STVARANJA KRVNIH UGRUAKA . DA BI SE TO SPREILO MODA

ETE BITI ZAMOLJENI DA NOSITE SPECIJALNE ARAPE ILI E PROTIV ZGRUAVANJA KRVI KOJI SE ZOVE HEPARIN.

VAM LEKAR DATI LEK

Ubrizgavanjem u venu (intravenozno) ete primiti antibiotike neposredno pred operaciju kako bi se spreila pojava infekcije.

nfuzija i dijeta
Po povratku na odeljenje dobiete infuziju kojom se preko tanke cevi (kanile) tenost ubrizgava u vene na aci ili ruci. Infuzija e biti uklonjena onoga trenutka kada budete ponovno sposobni da sami jedete i pijete. Najverovatnije ete imati i tanku cev sprovedenu preko nosa do stomaka (nazogastrina cev). Ona omoguava da se tenosti uklone iz Vaeg stomaka tako da ne oseate muninu. Obino se tenost ovim putem uklanja tokom dva dana. S obzirom da anestetik usporava rad creva vano je da ne poinjete da pijete dok se rad creva ne normalizuje. Nakon otprilike dva dana verovatno ete poeti da uzimate gutljaje vode. To e se postepeno poveavati tokom nekoliko dana (uglavnom etiri do pet dana) dok ne budete mogli da se hranite laganom hranom.

Drenovi
esto je mala cev (kateter) postavljena u Vau beiku i preko nje se mokraa izliva i sakuplja u vreicu. Tako nee biti potrebe da ustajete kako biste se izmokrili, a cev se obino uklanja nakon nekoliko dana. Moda ete imati i drenanu cev na rani preko koje se uklanja viak tenosti iz rane kako bi rana to bolje zarasla.

Bol
Nakon operacije verovatno ete oseati bol i nelagodnost nekoliko dana. Postoji vie vrsta efikasnih lekova protiv bola. Obavezno kaite Vaem lekaru ili medicinskoj sestri ukoliko imate bol ili nelagodnost. Vrsta leka protiv bola i njegova doza mogu se promeniti kako bi se to adekvatnije zadovoljile Vae potrebe. Nakon abdominalno-perinealne resekcije moda e Vam biti neugodno dok sedite, ali ovo bi trebalo da se vremenom smanjuje kako rana pone da zarasta.

Odlazak kui
Verovatno ete moi da idete kui desetak dana nakon operacije. Pre otputanja, verovatno e Vam biti zakazan i post-operativni kontrolni pregled. Nekim osobama potrebno je due vreme da se oporave od operacije. Ukoliko imate bilo kakvih problema moe biti od koristi da razgovarate sa nekim ko nije direktno ukljuen u Vae leenje.

Dijeta nakon hirurgije creva

Nakon bilo koje operacije creva primetiete da odreena hrana remeti normalan rad creva ili kolostomije ukoliko je imate. Hrana bogata biljnim vlaknima, kao to je voe i povre moe izazvati tene stolice i uestalije pranjenje. U zavisnosti od vrste operacije, mogue je da ete imati proliv. Ukoliko se to desi, obavestite o tome Vaeg lekara ili medicinsku sestru kako bi Vam dao lekove koji Vam mogu pomoi. Veoma je vano da pijete mnogo tenosti ukoliko imate proliv. Ovo je esto samo privremena reakcija i nakon izvesnog vremena moete primetiti da ista hrana vie nama taj efekat. Ne postoji pravilo o tome koju vrstu hrane treba da izbegavate i svaka osoba treba sama da isproba razliite vrste hrane. Neka vrsta hrane koja ne odgovara jednoj osobi moe odgovarati drugoj. Moete takoe primetiti i da Vaa creva proizvode vie gasova nego obino i to ponekad moe napinjati trbuh i izazivati bol. Ovo moe biti smanjeno pijenjem gazirane vode ili uzimanjem tableta aktivnog uglja koji e Vam prepisati Va lekar ili farmaceut. Ponekad je potrebno nekoliko meseci da se povrati normalan rad creva posle operacije i verovatno ete biti prinueni da pronaete najadekvatniju vrstu ishrane za sebe po pricnipu pokuaja i greaka. Neke osobe nakon operacije imaju pojaan rad creva i treba da jedu paljivo kako bi kontrolisali pokrete creva. Ukoliko se Vai problemi nastave, vano je da razgovarate sa Vaim lekarom o tome.
Proces obolevanja traje vrlo dugo, sedam-osam godina, a pacijent nema apsolutno nikakve tegobe, to ovu bolest dodatno ini problematinom i podmuklom. Doktor naglaava da svako ko primeti da ima krv u stolici mora obavezno dodi na pregled. Kolonoskopija je neprijatan pregled, ali se ona ved due vreme obavlja pod anestezijom, pacijent nita ne oseda i posle dva sata ide kudi. - Kad neko napuni 50 godina, iako nema nikakve tegobe, treba da uradi preventivni pregled debelog creva. Jer tada postoje velike anse da mi taj podmukli proces - od polipa do karcinoma, zaustavimo negde na pola puta. Iako je polip napravio ved neke mutacije, ali nije nastao karcinom, mi ga vrlo lako i elegantno skinemo. Endoskopom doemo do njega, zaomimo ga i skinemo strujom. Sama intervencija uklanjanja polipa nije bolna. I taj pacijent je sigurno spasen - tvrdi dr Popov.

Prevencija
Pacijenti dosta mogu da uine i da preventivno deluju protiv ove ozbiljne bolesti. Pre svega treba da vode rauna o ishrani i da jedu hranu bogatu prirodnim vlaknima, to je neuporedivo bolje od zapadnjake ishrane gde su vlakna pridodata kao suplement. Preporuuje se uzimanje najmanje pet porcija sveeg voa i povra dnevno. Najmanje jednom nedeljno treba uzimati brokoli i kupus. Preporuuje se smanjeno uzimanje crvenog mesa, najvie tri puta nedeljno, i uzdravanje od unosa iznutrica i suhomesnatih proizvoda, kao i esto uzimanje ribe i ivinskog mesa kao izvora belanevina ivotinjskog porekla. Par dana posle operacije sam se osecala odlicno(malo bolno mokrenje posle vadjenja katetera,ali samo tog dana),a onda nastaju problemi - cesto mokrenje,bol pri kraju kod poslednjeg mlaza,kad se uspravim opet nagon za mokrenjem iako sam neposredno pre toga ispraznila besiku,stalni pritisak dole,naduven stomak...Da li je to normalno stanje posle ovakve operacije ili ne?Mene plasi jer ne prolazi,i nema poboljsanja.Pijem ciprocinal,danas je 5.dan,i nema promena.Da li je moguce da je prilikom operacije doslo do neke povrede mokracnog kanala?(mlaz prilikom uriniranja ima putanju ka nazad,sto ranije nije bio

slucaj).Buni me i to sto sam se sjajno osecala nekoliko dana posle operacije i onda odjednom sve ovo(neposredno pred pocetak ovog stanja sam imala prilicno veliki stres vezan za posao,a posto sam ostavila cigarete,uzasno sam se ponela prilikom toga-plakala sam prilicno). Prilikom otpusta nisam dobila nikakvo uputstvo sem da ne pijem gazirano i ne dizem tesko,pa sam sama odredila mirovanje i mnogo tecnosti. Mislim da sam napomenula sve vazne stavke za odgovor(izvinjavam se ako sam lupila nesto,toliko sam uplasena i nervozna zbog cestog mokrenja da ponekad imam osecaj da nikad nece proci). Hvala.

Posle TUR ceste su uroinfekcije. Potrebno je uraditi urinokulturu. Takodje, nije na odmet uraditi UZ besike

Dobra nega nakon vaenja pomae u smanjivanju komplikacije povezanih sa oralnom operacijom. Najvanija stvar je da dobro vodite rauna o sebi nakon operacije. Jedan deo nege podrazumeva da mirujete. Najbolje je ostati kod kue nakon operacije i ne raditi nekoliko dana. Dobra ishrana je takoe jako bitna. Telo e iskoristiti hranljive materije koje unosimo hranom kako bi saniralo ranicu od operacije. Uzimanje lekova nakon operacije je jos jedan korak u nezi. Antibiotici su apsolutno neophodni kako bi se izbegla bilo kakva infekcija. ta raditi nakon vaenja zuba

Kontrolisati krvarenje Prvo i najvanije, morate spreiti preterano krvarenje tako to ete izazvati formiranje krvnog ugruka. To znai da, nekoliko sati nakon operacije, nene zagrizete i drite pare gaze. Ceo taj dan nemojte ispirati usta, pijte na slamku, i nemojte puiti. vrsto zagrizite gazu i drite je u ustima pola sata, nakon toga je neno izvadite. Krvarenja e biti oko mesta operacije nekoliko sati, i to je normalno. Nemojte ispljuvavati, ili sisati kroz slamku, jer to moe izazvati krvarenje. Ako se krvarenje nastavi kada doete kui, postavite gazu ili hladnu i vlanu kesicu aja na ranu,i zagrizite vrsto drei tako pola sata. Izbegavajte trljanje ranice jezikom. Drite glavu visoko podignutu na nekoliko jastuka. Nemojte puiti 24 sata nakon operacije jer to moe izazvati krvarenje, bol i omesti zaceljivanje.

Ispiranje posle vadjenja zuba

Nemojte ispirati usta, ili prati zube prvih 12 sati nakon operacije. Koristite toplu slanu vodu (pola kaiice soli u pola olje tople vode)za ispiranje i tako na svaka dva sata.

Odmor

Nemojte se naprezati ili vebati najmanje nedelju dana. Pravilna nega zahteva odmor. Ali bez brige, neete imati kalorija za sagorevanje jer ete moi samo da pijete (ne iz slamke dodue) i jedete mekanu hranu nekoliko dana nakon operacije. Dosta se odmarajte; najmanje 8 do 10 sati nonog sna. Izbegavajte bilo kakve vebe prva 24 sata i nemojte previe pomerati usta. Fizika aktivnost moe pojaati krvarenje.

Ishrana posle vadjenja zuba

Jedite meku ili tenu hranu bogatu belanevinama. Pijte velike koliine vode i vonih sokova. Nemojte piti na slamku jer to moe izazvati krvarenje. Iz istog razloga izbegavajte i vruu hranu. Izbegavajte hranu koja zahteva previe vakanja. Ne vaite hranu na onoj strani na kojoj je zub izvaen! Zaobiite to podruije i kada perete zube. Tokom nege bie i otoka.Ne brinite. To je normalno! Jednostavno stavite malo leda umotanog u gazu na mesto otoka. Otok e vremenom spasti, ali moete oseati ukoenost neko vreme.

Bol i neugodnost nakon vaenja zuba

Odreena nelagodnost je normalna nakon operacije. Bol moete smanjiti lekovima protiv bolova koje vam je prepisao ili preporuio stomatolog. Uzmite lek protiv bolova pre nego to proe dejstvo anestezije i utrnulost prestane. Lek uzmite sa vodom i malo hrane kako bi izbegli muninu. Lekove protiv bolova moete koristiti privremeno da uminete bol. Nemojte koristiti ove lekove: Aspirin, Ibuprofen, Ketoprofen, Naproksen, Acataminophen. Nega nakon vaenja zuba nije zabavna i moda ete sada vie puta razmisliti o prednostima vaenja zuba, ali va stomatolog e vam prepisati lekove kako biste ublaili bol i otok,stoga se opustite i iskoristite vaenje zuba kao izgovor da jedete sladoled. Ukoliko ste imali oralnu hiruku intervenciju (hiruko vaenje zuba), moete se pridravati sledeih saveta:

Stavljati Hladne obloge na obraz u predelu operisanog zuba (led u najlon kesu pa u pekir - 20 minuta,pauza 20 minuta i ponavljati prvih 8 sati). Ne jesti i ne piti nita vrue u toku dana. Protiv bolova uzeti NIMULID, TENAPROST / kafetin, brufen, analgin. Ne uzimati ASPIRIN I ANDOL. Redovno prati zube. Uklanjanje konaca za 7 dan.

Dexason: Pre operacije 4mg i.m. (8 tableta od 0.5 mg). 6 sati posle operacije 4 mg (8 tableta od 0.5 mg). 14 sati posle operacije 6 tableta od 0.5 mg. Samo uz konsultacije sa doktorom! Antibiotici se uzimaju uz konsultaciju sa doktorom!