Seminaski rad

Graansko pravo

1.Pojam pravnog posla

Pravni posao je izjava volje koja je uinjena s ciljem da se zasnuje graanskopravni odnos, da nastane, prenese se ili ukine neko subjektivno graansko pravo, ukoliko to doputa pravni poredak. Pravno dejstvo nastaje samo ako su ga stranke htjele. Pravni posao se razvija sa robnom razmjenom. Pravni posao mora uvijek sadravati izjavu volje koja nije jedina pravna injenica ve postoje i druge kao to su , predaja stvari, saglasnost treeg lica i sl. Pravni posao poiva na volji lica koja su u njemu uestvovala pa je i logino da voljom ovih lica pravni posao se moe raskinuti. Vrste pravnih poslova: - Jednostrani pravni poslovi - sadre izjavu volje samo jedne stranke i to su: javno obeanje nagrade i izdavanje hartije od vrijednosti - Dvostrani pravni posao - kada dve ili vie stranaka daju sadrajno razliite ali jedna drugoj odgovarajue izjave volje.Dvostrani pravni posao je ugovor. Ugovor se sastoji iz dvije izjavljene volje koje se dopunjuju ponude za zakljuenje ugovora i prihvatanje ponude. - Viestrani pravni posao - je zakljuak veine lica, kod koga odluuje veina datih glasova - Kauzalni i apstraktni pravni poslovi - kauzalni su oni gdje je kauza vidljiva a apstraktni gdje nije vidljiva - Formalni i neformalni (dovoljno da stranke postignu usmeni dogovor o predmetu i ceni) - Fiducijarni - ugovor o nalogu - Akcesorni pravni poslovi koji nisu samostalni - Dobroini (posluga poklon-prima inidbu neobavezujui se na protivinidbu) i teretni pravni poslovi su oni koji se zasnivaju na odnosu razmene (stvar, novac ili usluga) - Realni i konsesualni (zajam, ostava i zaloga) - Komutativni - kauze su unapred odreene i aleatorni pravni poslovi - kauze nisu unapred odreene

2. Pojam nevaeih pravnih poslova

Nevaei pravni posao je takav pravni posao kod koga se ne moe postii ono dejstvo koje su stranke htele da on proizvede. Sve nevaee pravne poslove djelimo na:apsolutno nitave(nitave) i relativno nitave(ruljive). Pravni posao je nepotpun i nesavren. Pravne poslove ije dejstvo nije nastupilo, ali moe jo da nastupi ako se nedostajua injenica iz injeninog skupa ostvari, ili ako otpadne smetnja koja spreava punovanost pravnog posla. (npr. Ako
2

Seminaski rad

Graansko pravo

je za punovanost pravnog posla potrebna dozvola , roditelja, staraoca ili o pravnom poslu zakljuenom sa uslovom i rokom a uslov i rok nisu jo nastupili. Ili za sluaj smrti (kod testamneta) kod kojih pravno dejstvo nastupa tek smru ostavioca. Pravni poslovi koji su nepunovani i ne mogu da postanu punovani su nitavi. On se sastoji u nepostojanju jednog od potrebnih uslova za punovanost pravnog posla (poslovna sposobnost stranke, forma..) ili u postojanju jedne smetnje koja se ne moe ukloniti (protivzakonitost sadraja pravnog posla, nemoralnost). Nitavni pravni poslovi ne proizvode ni prema kome pravno dejstvo i smatraju se da nisu ni zakljueni. Ruljivi pravni poslovi su takvi poslovi koji su najprije punovani, ali se kasnije mogu ponititi sa povratnim dejstvom. Relativno nevaei pravni posao je takav posao koji je nepunovaan samo prema odreenom krugu lica, dok je prema ostalim licima punovaan.

3. Pojam nitavnih pravnih poslova

Nitavnim pravnim poslom, smatra se posao koji je protivan propisima ili javnom poretku. Pravni poslovi koji su u suprotnosti sa zakonskim normama, javnim poretkom i dobrim obiajima se smatraju nitavnim jer predstavljaju povredu drutvenih interesa. Za nitavne pravne poslove vae odreena pravila, a to su: 1. Nitavni pravni poslovi ne mogu proizvoditi nikakvo pravno dejstvo, zbog toga se smatra kao da nisu ni zakljueni.Ovakav pravni posao od samog poetka nema pravno dejstvo i protekom vremena ne moe postati punovaan.Takoe, nitavni pravni posao ne moe postati punovaan ak i kada zabrana ili neki drugi uzrok nitavnosti naknadno nestane. 2. Nitavne pravne poslove mogu ponititi strane u pravnom poslu, dravni organi po slubenoj dunosti, ili druga zainteresovana lica.Kako bi se nitavni pravni posao ponitio, neophodno je pokrenuti postupak pred sudom za njegovo ponitenje.Presuda suda u ponitenju nitavnog posla je deklarativnog karaktera, to znai da sud konstatuje razloge koji su doveli do nitavnosti konkretnog pravnog posla. 3. Zahtev za ponitenje pravnog posla ne zastareva.Pravo na isticanje nitavnosti se ne gubi protekom vremena, to znai da nije vezano za rok. 4. Izricanjem sankcija nitavnosti pravnih poslova nastoji se spreiti njihovo dejstvo koje je u suprotnosti sa javnim interesom. Da bi jedan obligacioni ugovor proizveo pravno dejstvo potrebno je da se ispune uslovi koji se zakonom zahtevaju za njegov nastanak i punovanost.Ti uslovi se uglavnom odnose na saglasnost volja,formu ugovora,sposobnost ugovaranja...Ukoliko u trenutku zakljuivanja ugovora nedostaje jedan od ovih uslova, kae se da je taj ugovor nevaei.Uzroci nevanosti nisu uvek isti, pa tako ni
3

Seminaski rad

Graansko pravo

sankcija nije ista.Tako je kod jedne vrste nevaeih pravnih pravnih poslova (nitavni ugovori ili apsolutno nitavni ugovori) prisutna otra sankcija, dok je kod drugih (ruljivih ugovora ili relativno nitavnih) sankcija blae izraena.

4.Vrste nitavnih pravnih poslova

Nitavni pravni poslovi mogu biti: protivzakoniti, nemoralni, zelenaki, fiktivni, simulovani, prani poslovi potpuno poslovno nesposobnih lica i pravni poslovi zakljueni izvan okvira pravne sosobnosti pravnog lica. 4.1 Protivzakoniti pravni poslovi Protivzakoniti pravni poslovi su oni koji su zabranjeni na osnovu zakona ili drugim normama objektivnog prava. Ova vrsta pravnog posla je u direktnoj suprotnosti sa imperativnim pravnim normama. Prinudne norme kojima se sankcioniu protivzakoniti pravni poslovi formulisane su na prepoznatljiv nain terminima zabranjeno je , nedoputeno je, ne moe, mora, ne sme, nitav je. Sloboda ugovaranja ne sme da protivree normam kojima se tite osnovne vrednosti u drutvu koje su sadrane u ustavu i imperativnim zakonskim normama. Pravni posao ne moe da proizvede pravno dejstvo ukoliko je u suprotnosti sa ustavom i prinudnim propisima pozitivnog prava ( zakonske zabrane ). Zakonske zabrane su predviene mnotvom zakona ne samo graanskog nego i krivinog, upravnog i drugih grana prava. Neke od zabrana su sadrane u osnovnim naelima Zakona o obligacionim odnosima, a konkretizovane u odgovarajuim zakonskim odredbama. Primeri iz osnovnih naela Zakona o obligacionim odnosima su npr : Strane u obligacionim odnosima su slobodne , u granicama prinudnih propisa, javnog poretka i dobrih obiaja. Da svoje odnose urede po slobodnoj volji ( autonomiji volje ). Obaveza je stranaka da se pridravaju naela savesnosti i potenja prilikom zasnivanja obligacionih odnosa . Zabranjeno je stvaranje i iskoriavanje monopoloskog poloaja na tritu. Svako je duan da se uzdri od postupaka kojima se moe drugome prouzrokovati teta. Strane u obligacionim odnosima dune su da u pravnom prometu postupaju u skladu sa dobrim poslovnim obiajima. Broj zabranjenih pravnih poslova u svim oblastima nije zanemarljiv, i posledica su sve vee intervencije drave u privatnopravne odnose. Mere ekonomske politike, upravne mere, mere monetarne i fiskalne politike, itd. kao i priroda odreenih drutvenih odnosa za koje je drava posebno zainteresovana, ograniavaju autonomiju volje stranaka.

Seminaski rad

Graansko pravo

4.2. Nemoralni pravni poslovi Nemoralni pravni poslovi su vrsta nitavog pravnog posla koji svojom sadrinom,ciljem ili motivom protivree moralnim shvatanjima drutvene zajednice. To su pravni poslovi zakljueni protivno dobrim obiajima contra bonos mores. Nemoralni pravni posao nije u saglasnosti sa moralom drutvene sredine i kriterijumi za njegovo odreivanje nisu utvreni zakonom. On se razlikuje od drutva do drutva a i u istoj drutvenoj zajednici podoan je promenana. Da li je jedan pravni posao nemoralan ili ne faktiko je pitanje koje sud ceni za svaki konkretan sluaj, rukovodei se naelima drutvenog morala. Za sud su merodavna opta moralna shvatanja drutvene sredine, a ne moral neke ue zajednice. Nemoralnim se smatra onaj pravni posao koji ima nemoralan osnov ili cilj koji se eli postii njegovim zakljuenjem. Npr. nagrada za konkubinat, ugovor o otkupu neveste radi udaje; ugovor o doivotnom izdravanju koji je davalac izdravanja zakljuio sa primaocem izdravanja, znajui da ga usled teke i neizleive bolesti oekuje neizbena i skora smrt.Nemoralan je pravni posao kojim se ograniavaju line slobode, intimna oseanja, ravnopravnost polova i sl. Pravni posao moe imati nedozvoljen motiv. Prema naem pravu ( pobude ) za zakljuenje pravnog posla ne utiu na punovanost pravnog posla. Postoje izuzeci koji se razlikuju u sluaju teretnih i dobronih pravnih poslova. Kod dobronih pravnih poslova motiv( pobuda ) koja postoji kod jedne strane da bez naknade uvea imovinu druge na raun svoje ( poklon ), ine sastavni deo samog osnova ( animus donandi ). Ukoliko je namera da se uini poklon bila inspirisana motivima koji su nemoralni, osnov ovakvog ugovora, je nemoralan odnosno nedopute, pa je ovakav ugovor nitav. Nemoralan motiv kod dobroinih ugovora ima za posledicu njegovu nitavost bez obzira da li je drugi ugovara znao da je nedoputen motiv bitno uticao na odluku jedne strane da zakljui pravni posao, a druga ugovorna strana je bila nesavesna. Pravne posledice nemoralnog pravnog posla su apsolutna nitavost sa svim konekvencama koje iz ovoga proizilaze. Ovi pravni poslovi se smatraju kao da nisu ni bili zakljueni tako da ne proizvode nikakvo pravno dejstvo. Strane koje su zakljuile nemoralan pravni posao ne mogu zahtevati njegovo ispunjenje, niti traiti povraaj onoga to su na osnovu takvog pravnog posla dale. Sud moe u celini ili delimino odbiti zahtev nesavesne strane za vraanje onoga to je drugoj strani dala, amoe i odluiti da druga strana ono to je primila po osnovu zabranjenog ugovora preda optini na ijoj teritoriji ima prebivalite ili sedite. 4.3 Zelenaki pravni posao Zelenaki pravni posao je jedna vrsta nemoralnog pravnog posla. Naziv zelenaki potie iz vremena kada su trgovci ( lihvari ), kupovali od seljaka ito na zeleno pre etve, koristei se njihovim tekim materijalnim poloajem ili stanjem nude, izvlaei za sebe nesrazmernu imovinsku korist. U svom prvobitnom obliku
5

Seminaski rad

Graansko pravo

zelenaki pravni posao se javio kod ugovora o novanom zajmu sa kamatom. Sredinom, a naroito krajem XIX veka se prihvata shvatanje u teoriji i zakonodavstvu, da svako teretan pravni posao kod kojeg postoji oigledna nesrazmera uzmeu uzajamnih davanja moe biti zelenaki. Zelenaki pravni posao posebno regulie Zakon o obligacionim odnosima na sledei nain : Nitav je ugovor kojim neko koristei se stanjem nude ili tekim materijalnim stanjem drugog, njegovim nedovoljnim iskustvom, lakomislenou ili zavisnu, ugovori za sebe ili za nekog treeg korist koja je u oiglednoj nesrazmeri sa onim to je on drugom dao ili uinio ili se obavezao da e dati ili uiniti. Da bi se jedan pravni posao smatrao zelenakim potrebno je da se ispune, kumulativno, sledei uslovi: objektivni i subjektivni. Objektivni uslov se sastoji u postojanju oigledne nesrazmere izmeu inidbe jedne strane i protivinidbe druge. Disproporcija uzajamnih davanja treba da bude takva da je oigledno, na prvi pogled uoljivo, flagrantno, krenje naela ekvivalentnosti. Uzajamnih davanja stranaka kod dvostrano obavezjuih pravnih poslova. Takoe je potrebna i kumulacija nekog od subjektivnih elemenata. Objektivni i subjektivni elementi kod zelenakog pravnog posla nalaze se u uzronoj vezi. Ukoliko je zakljuen pravni posao kod kojeg postoji samo oigledna nesrazmera bez prisustva subjektivnog faktora, ne radi se o zelenakom pravnom poslu, nego o pravnom poslu kod kojeg postoji prekomerno oteenje ( lezioni pravni posao ). Kod zelenakog pravnog posla postoji i povreda naela savesnosti i potenja i krenje dobrih obiaja. Potrebno je da se ispune i subjektivni uslovi na strani ikorienog lica a to su : stanje nude, teko materijalno stanje, nedovoljno iskustvo, lakomislenost ili zavisnost. U vreme zakljuenja zelenakog pravnog posla potrebno je da je na strani zelenaa postojalo znanje o postojanju nepovoljnih okolnosti na strani ikorienog i njegova namera da se ovo teko stanje iskoristi da se za sebe ili neko drugo lice pribavi nesrazmerna imovinska korist. Zelenaki pravni posao je ne samo zabranjen nego i nemoralan pravni posao i kao takav podlee sankciji nitavosti. Njime se ne vreaju samo interesi strana u pravnom poslu nego i drutveni interesi izraeni kroz instituciju javnog poretka, pa se posledica sastoji u apsolutnoj nitavosti. Oteeni kod zelenakog pravnog posla moe traiti da se njegova obaveza smanji na pravian iznos. Iako konvalidacija kod nitavih pravnih poslova nije dozvoljena ovo bi bio jedan od izuzetaka. Oteeno lice moe podneti zahtev za smanjenje obaveza na pravian iznos u roku od pet godina od zakljuenja pravnog posla. 4.4 Fiktivni pravni poslovi Fiktivan pravni posao je onaj kod kojeg strane izjavljuju volju koja nije stvarna nego prividna. On se zakljuuje zbog toga, da bi se stvorio privid o njegovom postojanju, iako ga strane stvarno ne ele. One su svesne da ovakav pravni posao ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo, jer pravno relevantne izjave volje za njegov nastanak nema, ali ga zakljuuju radi stvaranja privida za spoljni svet odnosno trea
6

Seminaski rad

Graansko pravo

lica. Cilj zakljuenja fiktivnog pravnog posla je najee izigravanje nekih zakonskih obaveza ili prava treih lica. Jedan od primera je fiktivno zakljuivanje ugovora o kupoprodaju bez namere prenosa prava svojine sa kupca na prodavca; zakljuuje se fiktivan ugovor o kupoprodaji uz konstatciju da je cena plaena iako nije. Fiktivni pravni posao ne proizvodi pravna dejstva i smatra se kao da nije ni zakljuen. Fiktivni pravni posao, treba razlikovati od putativnog pravnog posla, kod kojeg stranke ili jedna od njih nisu znale za razlog njegove nevanosti, te pretpostavljaju da je posao punovaan. Putativna kauza ima za posledicu nemogunost nastanka punovanog pravnog posla, a foktovna njegovu nitavost. Najei razlog nastanka putativnog pravnog posla je nesporazum meu stranama, kada strane veruju da su saglasne o bitnim elementima pravnog posla, a zapravo postoji nesporazum o prirodi ugovora, osnovu ili predmetu. Zakon o obligacionim odnosima prividan ugovor, ubraja u pravne poslove kod kojih postoji mana volje, tj. kvalifikuje ga kao ruljiv pravni posao. U sluaju fiktivnog pravnog posla ne radi se o mani volje, nego voljakao uslov nastanka pravnog posla uopte ne postoji. Fiktivni pravni posao ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo meu stranam u pravnom poslu. U odnosu na trea lica treba razlikovati sluaj kada je tree lice bilo savesno od onog kada je bilo nesavesno. Ako je tree lice bilo savesno ( nije zanlo niti je moralo znati da je u pitanju fiktivni pravni posao ), prividnost pravnog posla se prema njemu ne moe isticati. Ako je povodom fiktivnog pravnog posla savesno tree lice neto dali ili primilo, dato treba da mu se vrati, primljeno zadrava, a teta mu se nadknauje. Ako je tree lice bilo nesavesno ( znalo je ili je moralo znati za fiktivan pravnni posao ) ono to je dalo ili primilo iz takvog pravnog posla duno je da vrati bez prava na naknadu tete. 4.5.Pravni poslovi potpuno nesposobnih lica Pravni poslovi koje zakljui lice potpuno poslovno nesposobno su nitavi. Njihovi pravni poslovi ne proizvode nikakva pravna dejstva. Poslovno neposobno lice nije u stanju da formira i izrazi pravno relevantnu volju ni da prihvati izjavu volje druge strane. Nitavi su i pravni poslovi koje zakljui lice koje je poslovno sposobno, ali se u vreme zakljuenja nalazi u stanju privremene neuraunljivosti ( alkoholisanost, uticaj opojnih droga ili stanje visoke temperature i sl. ) 4.6. Simulovani pravni poslovi Simulovani pravni posao je onaj koji strane zakljuuju iako njegovo pravno dejstvo ne ele, da bi njime prikrili drugi pravni posao ije dejstvo ele da se ostvari. Simulovani pravni posao je prividan i zakljuuje se radi toga da bi se njime prikrio drugi, disimulovani pravni posao, iji nastanak i pravno dejstvo strane stvarno ele. Kod simulovanog pravnog posla zakljuuje se simulovani, da bi se njime prikrio disimulovani pravni posao. Kod simulovanog pravnog posla treba razlikovati: 1) simulovani ili prividni pravni posao koji strane ne ele, ali ga svesno zakljuuju da
7

Seminaski rad

Graansko pravo

bi prema treim licima izazvao lanu predstavu kao da je valjan 2 ) disimulovani pravni posao koji za trea lica nije vidljiv, a iji nastanak i pravno dejstvo strane zaista ele. Simulovani pravni poslovi se obino zakljuuju sa namerom da se obmanu trea lica ili ne udocvolji nekoj zakonskoj obavezi. Moe se dogoditi da strane zakljue ovaj pravni posao i bez nepotenih namera, nego samo sa ciljem da bi se sauvao u tajnosti. Prema zakonu o obligacionim odnosima prividan simulovani ugovor nema dejstva meu ugovornim stranama. Ako prividan ugovor prikriva neki drugi ugovor, taj drugi vai ako su ispunjeni uslovi za njegovu pravnu valjanost.8 Simulovan pravni posao je nitav i ne proizvodi pravno dejstvo izmeu strana jer ga nisu ni htele. Disimulovani pravni posao e se smatrati pravno valjanim pod pretpostavkom da sadri sve elemente potrebne za njegovu punovanost. Moe se dogoditi da oba pravna posla, simulovani i disimulovani, ne vae jer se strane u poslu koriste simulovanim pravnim poslom da bi prikrile neki zakonom ili moralom nedozvoljen cilj. Trea savesna lica ne mogu snositi posledice koje nastaju zbog nitavosti simulovanog pravnog posla. 4.7. Pravni poslovi zakljueni izvan okvira pravne sposobnosti pravnog lica Pravna lica kao subjekti prava nastaju radi ostavrivanja pravom dozvoljenih ciljeva. Njegov pravni subjektivitet vezan je za realizaciju ciljeva radi kojeg se osniva. Pravno lice moe zakljuivati one pravne poslove koji su u skladu sa delatnou za koju je registrovano. Ono poseduje tzv. specijalnu pravnu i poslovnu sposobnost. Prema sistemu specijalne pravne i poslovne sposobnosti pravno lice moe biti nosilac onih prava i obaveza i zakljuivati one pravne poslove koji su u skladu sa delatnou radi kojeg je osnovano. Ugovor zakljuen izvan okvira pravne sposobnosti ne proizvodi pravno dejstvo. Savesna strana moe zahtevati nadoknadu tete koju je pretrpela usled zakljuenja takvog ugovora, koji ne proizvodi pravno dejstvo. Osnivakim aktom ili statutom odreuje se delatnost pravnog lica, jer ugovor zakljuen suprotno statutu ostaje na snazi, osim ako je to druga strana znala ili morala znati.

Seminaski rad

Graansko pravo

5. Posledice nitavnosti
Osnovno pravilo nitavnosti je da nitavan pravan posao ne proizvodi nikakve pravne posledice. Ako ni jedna strana nije izvrila u celini ni delimino obavezu iz pravnog posla, ne nastaju posledice nitavnosti, koje bi se prvenstveno ispoljavale u povraaju u preanje stanje. Kada obe ili samo jedna strana ispune svoje obaveze iz pravnog posla svaka strana ima dunost da vrati drugoj strani sve ono to je primila po osnovu nitavnog pravnog posla. Ukoliko nije mogue izvriti vraanje daje se odgovarajua naknada u novcu. Postoje izuzetci od pravila da je svaka strana duna vratiti drugoj sve ono to je primila a te izuzetke moe ostvariti sud ako su za to ispunjene odreene pretpostavke: 1. Ako je sadrina ugovora takva da je protivna prinudnim propisima javnom poretku takav ugovor e se smatrati nitavnim. 2. Zahtev za vraanje podnosi nesavesna strana. U takvoj situaciji sud moe u celini ili delimino odbiti zahtev nesavesne strane za vraanje onog to je dala drugoj strani. Nitavnost ugovora povlai za sobom brojne pravne posledice. Osnovno pitanje koje se javlja kao posledica zakljuenja nitavnog ugovora jeste pitanja regulisanja pravnih odnosa ugovornika kada su oni potpuno ili delimino izvrili ugovorne obaveze. Ukoliko ni jedan ugovornik ne izvri optu ugovornu obavezu pitanje povraaja se tada ne postavlja. U sluaju da jedna strana potpuno ili delimino izvri ugovorne obaveze najee se primenjuje povraaj u preanje stanje (restituto in integrum) i naknada tete. Daleko sloenije pitanje nastaje kada obe stranke potpuno ili delimino izvre ugovorne obaveze. Svaka ugovorna strana je duna da vrati drugoj sve ono to je primila po osnovu nitavnog ugovora. Zakon o obligacionim odnosima je kod pitanja posledica nitavnih ugovora prihvatio reenje koje prua razne mogunosti. Pored povraaja u preanje stanje u sluaju kada samo jedna strana izvri ugovornu obavezu primenjuje se i oduzimanje sporne stvar 5.1. Povraaj u preanje stanje Pravne posledice nitavosti pravnog posla su njegova nevanost od poetka, ex tunc. Nevanost deluje retroaktivno. Pravne posledice nitavosti odraavaju se na sam pravni posao, na odnose meu stranama, i natrea lica. Pravne posledice nitavosti u odnosu na pravni posao, bez obzira da li je izvren ili ne, su o tome da ne proizvode nikakvo pravno dejstvo, kao da nije ni bio zakljuen. Retroaktivno dejstvo ponitenja pravnog posla znai da je ne vaei od momenta zakljuenja ex tunc. Posledice nitavosti prema stranam u pravnom poslu su razliite u sluaju zakljuenog, a neizvrenog pravnog posla, i zakljuenog i izvrenog pravnog posla.

Seminaski rad

Graansko pravo

5.2. Delimina nitavost Do delimine nitavosti dolazi kada s samo neke odredbe pravnog posla u suprotnosti sa pravilima javnog poretka. Nitavost neke odredbe ugovora ne povlai nitavost i samaog ugovora ako on moe opstati bez nitave odredbe, i ako ona nije bila ni uslov ugovora ni odluujua pobuda zbog koje je ugovor zakljuen.Pravilo da se nitavost ograniava samo na one odredbe koje su protivzakonite ili nemoralne, a ne na ceo pravni posao vai po sledeim uslovima : da pravni posao moe opstati bez nitave odredbe, tj. Ukoliko nitava odredba nije bitan uslov za pravnu valjanost pravnog posla; da takva odredba nema znaenje odluujueg uslova pravnog posla ; da nitava odredba nije bila odluujua pobuda zbog koje je pravni posao zakljuen. Sud e prilikom ponitenja pravnog posla u svakom konkretnom pravnom poslu voditi rauna o navedenim uslovima imajui u vidu sadrinu pravnog posla, njegovu pravnu prirodu i okiolnosti pod kojima je zakljuen kao i da li su strane u vreme zakljuenja znale ili nisu znale za deliminu nitavost pravnog posla. Zakonom je predviena mogunost da ugovor ostane na snazi, ak i ako je nitava odredba bila uslov ili odluujua pobuda ugovora u sluaju kada je nitavost ustanovljena upravo da bi ugovor bio osloboen te odredbe i vaio bez nje 5.3. Naknada tete Naknada tete koju jedna ili obe strane pretrpe zakljuenjem nitavog pravnog posla, se prema Zakonu o obligacionim odnosima, moe zahtevati pod odreenim uslvima : Da je jedna od strana u pravnom poslu kriva za zakljuenje nitavog pravnog posla. Krivica postoji ukoliko izmeu skrivljene radnje jedne strane i zakljuenja nitavog pravnog posla iz kojeg je proizala teta za drugu postoji uzrona veza. Potrebno je da se skrivljena radnja moe pripisati u krivicu strani koja je prouzrokovala; Da je druga strana u pravnom poslu ( oteena strana ) bila savesna. Savesna je kada nije znala niti je prema postojeim okolnostima mogla znati za postojanje uzroka nitavosti u vreme zakljuenja pravnog posla. Do naknade tte nee doi ako su obe strane bile savesne ili obe nesavesne. ; Da je savesna strana iz zakljuenog, a neizvrenog nitavog pravnog posla pretrpela tetu. Naknada tete moe se sastojati od one koju savesna strana trpi zbog neizvrenja nitavog pravnog posla, i one koju je pretrpela u svojoj imovii zbog preduzetih postupaka pouzdajui se, kao savesna sttrana u valjanost nitavog pravnog posla.

10

Seminaski rad

Graansko pravo

6. Zakljuak
Broj zabranjenih pravnih poslova u svim oblastima nije zanemarljiv, i posledica su sve vee intervencije drave u privatnopravne odnose. Mere ekonomske politike, upravne mere, mere monetarne i fiskalne politike, kao i priroda odreenih drutvenih odnosa za koje je drava posebno zainteresovana, ograniavaju autonomiju volje stranaka. Kroz sistem dravnog pravosua i dravnog aparata prinude stvoren je efikasan mehanizam kojim se tite javna dobra, dravni poredak i pre svega prava graana jedne pravne drave. Ovakvi mehanizmi efikasno su omoguili spreavanje i sankcionisanje zloupotrebe i izigravanja prava. Zakon o obligacionim odnosima pazljivo je uredio odnose strana prilikom zakljuivanja ugovora i postarao se da ugovori koji su u suprotnosti sa pravnim normama budu nitavni. Nitavnost jednog pravnog posla efikasno spreava povredu prava jedne od strana u ugovoru ili treeg lica. Samim tim to nitavan ugovor ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo, pravni poredak titi strane ugovora od takvih ugovora.

11

Seminaski rad

Graansko pravo

7. Literatura
- Ilija Babi, Osnovi imovinskog prava, PR Slubeni glasnik, Beograd 2008. - Danica Popov, Graansko pravo, PR. Glasnik, Beograd 2001. - B. Blagojevi i V. Krulj, Komentari Zakona o obligacionim odnosima, drugo izdanje,1983. - internet

12

Seminaski rad

Graansko pravo

1 pokretne i nepokretne stvari: U nepokretne stvari spadaju zemljita, zgrade i druge stvari koje su sa zemljitem vrsto vezane. Pokretne stvari su svi ostali tjelesni predmeti koji se mogu premjetati sa mjesta na mjesto, bez povrede svoje sutine, koje se ne smatraju nepokretnostima. Potrone stvari su zamijenljive i mogu se umnoavati i proizvoditi. Znaaj podjele stvari na pokretne i nepokretne stvari: - stroi reim vai kod nekretnina (poto su nekretnine vee vrijednosti), - ostavinski postupak je obavezan kod nekretnina, a po pitanju pokretnosti samo na zahtjev nasljednika, - u pogledu sticanja prava vlasnitva dui su rokovi za odraj kod nekretnina, - forma ugovora: kod prodaje nekretnina je obavezna pismena forma i ovjera kod notara, - ugovor o ostavi moe biti samo na pokretnim stvarima, - sticanje prava vlasnitva na osnovu pravnog posla: kod pokretnina predaja, kod nekretnina modus aquirendi je upis u javne knjige, u pogledu izvrenja drugaija su pravila za pokretne stvari i nepokretne stvari. 2 STICANJE OD NEVLASNIKA Od principa da niko ne moe prenijeti vie prava nego to sam ima, veina savremenih pravnih sistema poznaje odstupanja: pod odreenim uslovima mogue je sticanje svojine na osnovu ugovora sa nevlasnikom, koji nije bio ovlaten na zakljuivanje ugovora o raspolaganju tuom stvari. Po predratnim propisima potrebno je da se za sticanje svojine od nevlasnika ispune kumulativno sljedei uslovi: 1. Stvar mora biti pokretna. Ovo se ne moe priznati i za pribavljanje nepokretnih stvari,jer za obezbjeenje sigurnosti pravnog prometa njima slue zemljine knjige: 2. Sticalac mora biti savjestan(bona fides), tj.da ne zna, ili da prema okolnostima nije mogao znati, da njegov predhodnik nije vlasnik. Ova savjesnost mora da postoji u momentu sklapanja ugovora i predaje stvari,kao i u meuvremenu od ugovora do predaje. Ako se pribavljanje vri preko zastupnika,onda se trai da bude savjestan ne samo zastupnik nego i zastupljeni. Ovakvo pribavljanje treba da je izvreno na osnovu teretnog pravnog posla,dakle uz naknadu. Prema tome,savjestan pribavilac pokretne stvari, ako je doao do nje putem poklona od strane nevlasnika, ne pribavlja nad njom pravo svojine. Na ovaj nain nastalo pravo svojine je u stvari originarno. Na osnovu pravnih pravila, kod nas savjestan pribavilac moe stei svojinu na pokretnim stvarima ako ih je uz naknadu pribavio od nevlasnika (opti uslovi) u jednom od slijedeih sluajeva: a)Ako je stvar pribavio na javnoj prodaji b)Ako je stvar pribavio od ovlaenog prodavaa ili zanatlije c)Ako je stravr pribavio od onog lica kome je vlasnik stvar povjerio. 3. Ugovor mora biti upravljen na prenos svojine, mora biti teretan i mora biti punovaan. 4. Svojina se stie predajom stvari.

Pravo slubenosti Pravo slubenosti je stvarno pravo na tuoj stvari, koje ovlauje njenog titulara da tu stvar koristi na odreeni nain . Za pravo slubenosti su karakteristina sledea naela: - slubenosti su stvarna prava na tuoj stvari; - slubenost se moe ustanoviti samo ako je korisna za njenog titulara; - pravo slubenosti ne moe obavezati vlasnika stvari na injenje, ve samo na neinjenje ili trpljenje; - na pravu slubenosti se ne moe vie ustanovljavati slubenost; - slubenost se mora vriti tako da to manje optereuje posluno dobro. Slubenosti se dele na stvarne i line. 1. Stvarna slubenost je pravo vlasnika jedne nepokretnosti (povlasno dobro) da za njene potrebe preduzima odreene radnje na nepokretnosti drugog vlasnika (posluno dobro) ili da od njega zahteva da ne preduzima radnje na svojoj nepokretnosti, na koje bi inae imao pravo. Predmet stvarne slubenosti su prvenstveno zemljite i zgrade, a ne pokretne stvari. Vlasnici povlasnog i poslunog dobra moraju biti razliita lica, tj. ne moe postojati slubenost na svojoj stvari. Sticanje stvarne slubenosti: - na osnovu pravnog posla upisom u javnu knjigu ili na drugi, zakonom utvren nain; - odlukom dravnog organa; - odrajem ako je vlasnik povlasnog dobra faktiki ostvarivao slubenost za vreme od 20 godina, a vlasnik poslunog dobra se tome nije protivio. Prestanak stvarne slubenosti: - na osnovu pravnog posla; - usled nevrenja (liberatorna uzukapija); - na osnovu odluke dravnog organa; - propau stvari; - istekom vremena, ako je bila ustanovljena na odreeno vreme. Zatita stvarne slubenosti (actio confesoria) Za zatitu prava stvarne slubenosti podnosi se konfesorna tuba. KO MOE PODNETI TUBU: vlasnik, suvlasnik ili dralac povlasnog dobra PROTIV KOGA SE TUBA PODNOSI: protiv vlasnika poslunog dobra ili treeg lica, koje ometa tuioca u vrenju stvarne slubenosti TA SE TUBOM TRAI: prestanak ometanja TA TUILAC TREBA DA DOKAE: da je titular prava stvarne slubenosti i da ga tueni ometa u njenom vranju. 2. Line slubenosti su stvarna prava na tuoj stvari, koja su ustanovljena u korist odreenog titulara, a ovlauju ga da na odreeni nain upotrebljava posluno dobro. U line slubenosti spadaju: pravo plodouivanja (ususfructus), pravo upotrebe (usus) i pravo stanovanja (habitatio). Pravo plodouivanja ovlauje titulara da upotrebljava tuu stvar i ubira njene plodove, pri emu ne sme da povredi sutinu stvari i promeni njenu namenu (plodouivalac tako nema pravo da srui talu, vonjak pretvori u vinograd, a stan u poslovni prostor) . Ovo pravo je line prirode, a njegov predmet mogu biti samo nepotrone stvari. Plodouivanje nastaje na osnovu: odluke suda, ugovora, testamenta i odraja. Prestaje: istekom vremena, ako je ustanovleno na odreeno vreme, odricanjem, po odluci suda, smru titulara, propau poslunog dobra.

13

Seminaski rad
ZALONO PRAVO Zalono pravo je stvarno pravo na tuoj stvari, na osnovu koga poverilac moe naplatiti svoje potraivanje iz vrednosti zaloene stvari, ako dunik ne ispuni obavezu, pre ostalih poverilaca. Pravo zaloge moe nastati samo ako je prethodno nastao obligacioni odnos, koji je u ovom sluaju glavno pravo, a zalono pravo je sporedno ili akcesorno. Titular zalonog prava je zaloni poverilac, dunik iz osnovnog obligacionog odnosa je zalogodavac ili zaloni dunik, a stvar, koja je zaloena naziva se zalog. Naela zalonog prava - naelo akcesornosti oznaava sporednu ulogu zalonog prava; - naelo oficijelnosti oznaava pravo zalonog poverioca, kome zaloni dunik nije u roku platio dug, da se moe naplatiti iz vrednosti zaloene stvari u sudskom postupku; - naelo specijalnosti oznaava potraivanje jednog poverioca na nekoj, tano odreenoj stvari; - naelo nedeljivosti odnosi se na to da zaloena stvar, kao celina daje pravo da se i potrauje kao celina, a ne samo neki njen deo. Zalono pravo moe nastati: - na osnovu ugovora najee nastaje na ovaj nain; - na osnovu sudske odluke razlikujemo prinudno sudsko zalono pravo (na pokretnim stvarima), sporazumno sudsko zalono pravo (na nepokretnim i pokretnim stvarima) i zakonsko zalono pravo (ako su ispunjeni uslovi, odreeni zakonom). Vrste zalonog prava Prema vrsti objekta, na kojem se ustanovljava, zaloga moe biti: - zaloga na pokretnim stvarima (runa zaloga i registrovana zaloga); - zaloga na nepokretnim stvarima (hipoteka) Hipoteka je zalono pravo na pokretnim stvarima, koje ostaju u dravini zalonog dunika. Ako dunik ne ispuni svoju obavezu, hipotekarni poverilac se moe namiriti iz vrednosti zaloene nepokretnosti, pre poverilaca, koji na njoj nemaju hipoteku, kao i pre poverilaca, koji su hipoteku stekli posle njega. Prenos zalonog prava S obzirom na akcesorni karakter, zalono pravo se moe preneti na dva naina: - ustupanjem potraivanja (cesija); - zalaganjem potraivanja (podzaloga, nathipoteka). Prestanak zalonog prava - Runa zaloga prestaje - kada prestane potraivanje, ijem obezbeenju zaloga slui; - Registrovana zaloga prestaje brisanjem zalonog prava iz registra zaloge; - Hipoteka prestaje brisanjem iz zemljinog registra.

Graansko pravo
NITAVI PRAVNI POSLOVI Nitavi pravni poslovi su: protivzakoniti, nemoralni, poslovi kod kojih postoji prekomerno oteenje zbog oigledne nesrazmere uzajamnih davanja takozvani lezioni ugovori, zelenaki, pravni poslovi potpuno nesposobnih lica, pravni poslovi zakljueni protivno statutu pravnog lica i drugim optim aktima. Protivzakoniti pravni poslovi-posao koji se svojim sadrajem protivi ustavom utvrenim naelima drutvenog ureenja i zakonski zabranama (prinudnimimperativnim normama) je protiv zakonit i ne proizvodi pravna dejstva. (npr. Prosjak stie svojinu na onome to je isprosio iako je proenje zabranjeno) Nemoralni pravni poslovi-povreda moralnih normi ponaanja zakljuenjem pravnog posla koji celokupnim svojim sadrajem (motivom, ciljem) vrea moralna pravila drutva, ini takav posao nemoralnim, to ima za sankciju njegovu nitavost. Zelenaki pravni poslovi-nitav je ugovor kojim neko, koristei se stanjem nude ili tekim materijalnim stanjem drugog, njegovim nedovoljnim iskustvom, lakomislenou i zavisnou, ugovori za sebe ili nekog treeg korist koja je u oiglednoj nesrazmeri sa onim to je on drugom dao ili uinio ili se obavezao dati ili uiniti. Potrebno je da odnos izmeu inidbe i protivinidbe bude nesrazmeran. Poslovi sa prekomernim oteenjem-kod ugovora gdje se razmjenjuje inidba i protivinidba posebno znaajno pitanje je da li one moraju biti u odreenom odnosu ekvivalencije. Pravni poslovi potpuno poslovno nesposobnih lica- su nitavi. Izjava volje se moraju dati njegovom zakonskom zastupniku. Pravni poslovi zakljueni protivnom statutu pravnog lica i drugim optim aktima- ugovori zakljueni van tih okvira, a oni su odreeni u statutu pravnog lica, nemaju pravno dejstvo.

14

Seminaski rad

Graansko pravo