MUSKA IMENA

Adam je hebrejsko biblijsko ime sa znacenjem:

covek stvoren od zemlje. Po Bibliji Adam je ime prvog coveka, oca ljudskog roda, koga je Bog stvorio sestog dana stvaranja sveta, kao vrhunac stvaranja. Adama je Jehova nacinio od zemlje svojom rukom, udahnuvsi mu dah besmrtnog zivota. Zajedno sa Evom cini prvi par ljudskih bica od kojeg potice ljudski rod. "Adam simbolizuje prvog coveka i sliku Bozju." Od ovog imena u tradiciji naseg naroda izveden je pojam "Adamsko koleno" sto bi trebalo da predstavlja coveka srece, plemenitog i dobre duse. U slovenski imenoslov je uslo sa prihvatanjem hriscanstva.

Aleksandar je ime grckog porekla; u nasim

krajevima veoma je rasprostranjeno. Znacenje ovog imena je: zastitnik ljudi, onaj koji brani ljude i jos: smeo, kurazan, junacan. Ujedno je ovo ime jedno od najucestalijih imena medj svetskim imenima. U nasem imenoslovu dosta je imena koja nastaju iz ovog imena i postaju njegova varijanta sa istim znacenjem. Svoju popularnost ime duguje velikom grckom osvajacu Aleksandru Makedonskom.

Bogdan je staro slovensko ime nastalo

kompozicijom od imenice Bog, koja bi u opsteslovenskoj leksici odgovarala staroindijskoj reci "bhagas" i imenice dan. Po misljenju proucavalaca srpski naziv: bog, kao rec potice od staroiranske reci "baga", kojoj bi odgovaralo znacenje: bogatstvo, obilje, gospodar. Pomenutu rec Sloveni su primili od Skita ili Saramita. Verovatno je imenica u svojoj magijskoj funkciji bila upotrebljavana i u ovom i nizu drugih imena koja u svom sastavu imaju ovu rec, a imena bi imala znacenje: onaj koji je bogat, koji gospodari, koji zivi u obilju. Kako je u sastavu ovog imena i imenica dan njegovom znacenju bi se pridruzila i znacenja koja su vezana za ovu imenicu: zivot koji se radja, traje, napreduje (vidi znacenje imena Dan). Moguce je da je ime nastalo kao direktan prevod grckog imena Teodor cije bi znacenje bilo: od Boga dat,

ili Bozji dar. U ovom kontekstu istog bi znacenja i porekla bila i imena: Bozidar i Bogodar.

Vid je ime starog slovenskog bozanstva koje je uzeto

za licno ime. cesto se ime Vid u slovenskom partenonu zamenjuje sa imenom Svetovid. Prateci etimologiju drugog dela ove slozenice (Svetovid) "mozemo je dovesti u vezu sa indoevropskom recju - vid - sto znaci videti, paziti. Sloveni su znanje zaista vezivali za culo vida tj. ono sto vidim to i znam. Od indoevropske reci vid imamo sanskrtsko "vid" sto znaci znalac. Rec vid oznacava, dakle, onoga koji zna svet (celokupnost), koji poznaje svemir (totum universum)." Drugi u korenu vid vide vezu sa recju vitenz - vitez, sto znaci: junak, heroj; treci ga dovode u vezu sa znacenjem: rec. No, cini se da bi znacenje ovog imena bilo ono vec ponudjeno: onaj koji vidi svet, koji zna svet, sve na svetu, onaj koji poznaje, zna, vidi sve, svetlost. Manje je izvesno da je ovo ime preuzeto u pravoslavnom svetu od imena hriscanskog svetitelja Vitusa - zivot. Od imena Vid, cije bi moguce znacenje bilo i svetlost, uzetog kao osnova (ocni vid, videti) postala su i mnoga izvedena imena. U nasem narodu sacuvano je datumsko praznovanje ovog mnogobozackog slovenskog svetitelja, koje je preuzela hriscanska crkva i prilagodila Vidovdan svojim potrebama i vidjenjima.

Vuk je narodno drevno ime. Opsteslovenska rec - vuk

- indoevropskog porekla, od najstarijih vremena uzimana je za licno ime (verovatno jos u praslovenskoj zajednici). Ime Vuk uzimano je kao magijsko zastitno ime sa uopstenim znacenjem: onaj koji je neustrasiv poput vuka, hrabar, brz, spretan, odvazan, nadmocan, kome ni zle sile ne mogu nista. "Po narodnom verovanju vuk je izrazito demonska zivotinja. Takva njegova priroda vidi se vec iz predanja da ga je cavo stvorio, da ima medju ocima tri vrazije dlake i da se sam djavo plasi vuka. Na njegovu demonsku prirodu ukazuje i

verovanje da vuka ne treba pominjati, narocito nocu, a kada se to ucini, onda ga obicno nazivaju drugim, zastitnim imenima (nepomenik, kamenik, ala i sl.). Pojedinim delovima ili organima ubijenog vuka davala se zastitna ili lekovita moc. Veoma je bio rasiren obicaj provlacenja kroz vuciju celjust ili vuciji zev (koza oko usta). Ovaj se obicaj primenjivao na novorodjencad, da bi bila zdrava i da bi se sacuvala od svakoga zla. Glave vucije stavljane su u pcelinjake radi zastite od demona i zlih ociju. Oko, srce, zubi, kanxe. i dlaka vuka sluze kao hamajlija ili kao lek. Verovanje da se od vuka moze zastititi ako se s njim okumi ili pobratimi ukazuje kako na njegovu demonsku prirodu, tako i na tragove totemizma. Na to bi ukazivao i obicaj da se u porodici u kojoj deca umiru, novorodjenom detetu daje ime Vuk, sa uverenjem da ce se dete na taj nacin odrzati (sacuvati od vestica). Kao i kod Grka, Germana, Kelta, u narodu je postojalo verovanje da se dusa pokojnika moze inkarniti u vuku. Dusa pokojnika koja se inkarnirala nazivala se vukodlak, dok se u nekim krajevima prosto zvala vuk. . . Iz svih verovanja i obicaja moze se zakljuciti da je vuk u staroj srpskoj religiji, kao i u etrurskoj, grckoj, rimskoj, germanskoj i keltskoj, predstavljao demona, a mozda i bozanstvo donjeg sveta. U narodnoj tradiciji izvesne funkcije ovog htonicnog bozanstva - koje je, kako izgleda, bilo antropomorfizovano u docnijem razvoju - vezane su za neke hriscanske svece, u prvom redu za svetog Savu, zatim za svetog Mratu, svetog Arhandjela i svetog \ordja. (u praslovensko doba verovalo se da se duse pokojnika inkarniraju u vuka)" ("Srpski mitoloski recnik"). Interesantno je da nas narod i danas veruje kako Srbi vode poreklo od vuka. Koriscenjem imena Vuk kao osnove i dodavanjem raznih sufiksa izveden je niz imena istog simbolickog znacenja.

Gavrilo je ime hebrejskog porekla sa znacenjem:

Bog je moja moc, pomoc, Bozji covek. Bilo je monasko, te je postalo kalendarsko. U narodnom verovanju za ovo ime sacuvano je predanje po kojem je Gavrilo, kao

Arhandjel, pomogao Bogu pri stvaranju sveta i Zemlje ("mit o postanku Zemlje od sake peska uzete sa morskog dna bio je rasiren kod baltickih i slovenskih naroda"). Gavrilo, kao glasnik Bozanske volje i milosrdnosti, kako je predstavljen u okviru hriscanske mitologije, zastitnik je ljudi i stoke, a na slikarskim prikazima oslikan je kako u prizoru blagovesti drzi ljiljan. Danas je ovo ime retko u nasem imenoslovu.

David je hebrejsko biblijsko ime sa znacenjem:

voljeni, ljubljeni, prijatelj; ime prvog jevrejskog cara. U srpskoj imenoslovnoj praksi ovo ime, preuzimano iz Starog zaveta, retko se cuje, ali ga danas ima.

Danilo u narodu se ime Danilo vezuje za slovensku

rec dan (vidi tumacenje prethodnog imena) pa se obicno ovo ime po narodnim verovanjima davalo detetu koje se danju rodilo ( prema imenima: Nocilo, Zorilo, i ime Danilo) i imalo bi znacenje: zivot koji se radja, traje, napreduje. Moguce je da je ime Danilo u nas imenoslov doslo od grckog imena, koje je opet nastalo od hebrejskog imena Danijel cije je znacenje: Bog je moj sudija.

Dragoljub je drevno srpsko narodno ime slozeno

od slovenskih osnova drag i ljub cije je znacenje: onaj koji je drag i ljubak, onaj koji voli dragost, ljubav. Moguce je da je ovo ime nastalo po nazivu biljke, cveta dragoljuba. U staroj srpskoj mitologiji, kao i mitologiji ostalih naroda, biljke su imele znacajno mesto. One su simbolizovale "smrt i uskrsnuce, ali i zivotnu silinu, zivotni ciklus". U srpskom onomastikonu nazivi bilja imaju bitno mesto te ne cudi da licna imena nastaju po nazivu pojedinih biljaka.

Dusan je srpsko narodno ime koje je nastalo u

praslovenskoj zajednici, a izvedeno je od istog korena koji je u imenici duh, ili je imenica dusa (dus(a)+an) uzeta za licno ime kao karakteristika licnosti. U nasem narodu postojalo je verovanje u duhovni svet, a pod terminom duh krije se sirok spektar mogucih odrednica. U starom verovanju pod duhom se "oznacavaju bezbrojana bica, koja su fantastican odraz

u ljudskoj svesti svekolikog materijalnog sveta. Sve ima svog duha, i covek i zivotinje, i predmeti, i biljke. On je neunistiv ili se tesko moze ubiti. Duh je cesto nevidnjiv; ali moze imati razlicite oblike i redovno ima natprirodnu moc. cesto se javlja u mnozini (zduhaci, vile, sudjenice i dr.) i na raznim mestima... Duhovi su, po verovanju, dobri ili zli. Od njih se strahuje, ali i trazi pomoc. LJudi im se obracaju molitvom i zrtvom kako bi ih umilostivili, ali ih i progone, unistavaju i nastoje da ih zavaraju. Po narodnom verovanju i covek ima sopstveni duh - dusu, koja se nalazi u grudima, u krvi ili u kostima, a kod samrtnika u nosu." "Za vreme sna, dusa moze izici iz tela, a covek tada u snu prati njen hod. Dusa se zamislja kao dah (ili vetar), kao magla ili senka koja iz coveka izadje cim umre." Verovalo se da dusa ili duh umrlog moze preci u novorodjeno dete i da ce novorodjence ziveti onoliko koliko je zivela dusa umrlog. Dusa je obicno prikazivana kao ptica pri poletanju, a u hriscanskoj umetnosti oslikavana je kao malo dete koje golo izlazi iz usta da bi se oznacilo novo rodjenje. Ime Dusan bi trebalo da obelezava dobrog, osecajnog, moralno cvrstog, karakternog coveka ("dobar kao dusa; dusa od coveka", kaze se u narodu), modjnog i uvazavanog, koji poseduje snagu i odoleva svim prirodnim i natprirodnim nedacama. Ime je staro (car Dusan), ali za Turaka je bezmalo presahlo: nase doba ga je ozivelo i danas je veoma rasireno, frekventno i "moderno".

Zavid je ime, koje je, prateci etimolgiju, moguce

povezati sa imenom jednog od vrhovnih bozanstava u staroj slovenskoj mitologiji; sa bogom Vidom (viti tumacenje uz ime Vid). Nastalo je postavljanjem prefiksa ispred imena bozanstva i njegovo znacenje bilo bi u bliskoj vezi sa atribima pomenutog bozanstva: onaj koji vidi svet, koji zna svet, sve na svetu, onaj koji poznaje, zna, vidi sve. No, postoji mogucnost da je ovo ime nastalo kao zastitno ime koje su davali deci, kako mu drugi, a narocito zli dusi ne bi zavideli. Zabelezeno je u starim srednjovekovnim slovenskim spomenicima. Slicnog znacenja bilo bi i tumacenje da je ime nastalo od glagola zavideti i imalo bi znacenje: onaj kome zavide zarad duhovnih i telesnih krasota i zivotnih uspeha. Prihvatljiva bi bila i pretpostavka po kojoj su ovo ime

dobijala novorodjencad koja su rodjena dok je jos vidno, za vida. Varijante imena su Zavida (ime se pominje i u dokumentima iz 15. veka), Zavisa.

Ivan je ime hebrejskog porekla, istog znacenja kao i

ime Jovan: Bog se smilovao, Bog je milostiv, Bogu mio. U najstarijim slovenskim spomenicima javlja se uglavnom oblik Ivan. U turskim pisanim dokumentima iz 15. veka ovo ime se pominje kao jedno od frekventnijih. U nasem imenoslovu ime Ivan, kao i njegov istovetni oblik, Jovan, veoma je rasireno i popularno. U nasem narodu se ime svetitelja Jovana (Ivana) slavi 12 puta godisnje, ali je "najavece narodno praznovanje o Ivanjdanu. U narodu se veruje da ovoga dana sunce na nebu triput zastane ili zaigra od straha pred Bogom, pa se zato svetac naziva i Igritelj... Verovanje o suncevu igranju imaju mnogi narodi, pa i Srbi. To ocito pokazuje da je sveti Jovan (Ivan) dobio u nasem narodu ulogu mnogobozackog bozanstva svetlosti ili sunca, koje se praznovalo o letnjem solsticiju, pa je pod uticajem crkve pomereno na Ivanjdan", koji se slavi 7. jula, sto je u stvari, po crkvenom predanju dan rodjenja svetog Jovana.

Istok je narodno ime za koje postoje dve osnovne

pretpostavke o postanku ovog drevnog imena. Po jednom vidjenju ime je nastalo prema nazivu za stranu sveta - istoku i u tom slucaju onaj ko ga "nosi" trebalo bi da je kao sunce na izlasku, obozavan, poput svanuca i nade, vecno svez kao radjanje dana, topao, zivotan. Po drugo tumacenju, manje verovatnom, ime je direktan prevod grckog imena Anatolis: istok. Ma kakvo da je poreklo imena, znacenje bi bilo istovetno. Srpski narodni imenoslov u danasnje vreme ne belezi ovo staro ime. Neki izvori tvrde da se jedan slovenski knez s kraja dvanaestog veka zvao Istok, ali se ovo ime u pisanim izvorima retko ili skoro uopste ne srece. Inace, istok je pravac ka kojem je usmereno obozovanje poglavito solarnih bozanstava te je verovatno da je ovakovo ime moglo postojati nekadasnjem onomastikonu, a zarad njegove milozvucnosti valjalo bi ga oziveti.

Jelen-ko je staro narodno ime za koje je naziv

zivotinje uzet kao licno ime, a samo znacenje ovog zastitnog imena bi bilo: hitar, brz, skladan, elegantan, gord, nedostizan ma kakvom zlu. (U opstoj simbolici jelen predstavlja ritmove rasta, plodnost, ponovno rodjenje.) Kod Srba, koliko se sada moze saznati, naravno, zbog nedostatka pisanih spomenika, ostali su samo tragovi o tome da je jelen nekada bio sveta zivotinja i to po svemu sudeci bio je sumsko bozanstvo te oduda i ovakvo moguce tumacenje ovog, danas skoro zamrlog imena. Neka tumacenja upucuju na vezu izmedju ove zivotinje i dusa umrlih jer se stilizovan prikaz jelena ili njegovih rogova moze naci na nadgrobnim spomenicima. Sloveni su ovu zivotinju nazivalu elen, ili jel, el.

Krsta je drevno ime za koje je ocito da je nastalo

prema simbolu krsta i to tako sto je na imenicu krst dodat sufiks a. Krst je iz najdavnijih vremena jedan od univerzalnih sibola, univerzalna predstava arhetipskog coveka "kadrog za bezgranicno sirenje kako u horizontalnoj tako i vertikalnoj ravni", sto naznacava vecni zivot. Iz davnih vremena krst predstavlja figuru opruzenog coveka. Starim Slovenima krst je bio poznat i pre primanja hriscanstva, koje ga uzima za jedan od svojih osnovnih sibola tek u trecem veku. Stari Srbi su takodje imali krst kao simbol koji ih je pratio tokom celog zivota, pa i posle smrti. Inace, krst je staroslovneska rec, verovatno, nasledjena iz praslovenske epohe. Kako je krst, kao osnova imena Krsta(o), sirokog spektra znacenja jer je "supstitucija coveka i pokojnika", dakle svekolikog coveka, znacenje imena je tesko jednostavnim odrednicama dati.

Lazar je poreklom kalendarsko hebrejsko ime, ciji je

izvorni oblik (transkribovani) Ealazar, Eleazar i cije je znacenje: pomaze Bog, Bozja pomoc, Bog je pomogao. Kao srpko narodno ime pominje se u pisanim izvorima u 12. veku. Ovo ime je u nase vreme ozivljeno, a svoju popularnost duguje i legendarnim predstavama vezanim za ime Lazara Hrebeljanovica, kneza Srbije u doba kosovskog sukoba sa Turcima. Ime ima dosta varijanti.

Marko je ime poznato i vrlo rasireno sirom Evrope,

a nastalo je od grcko-latinskog imena Markos, Markus. Poznato je Slovenima i pre hristijanizacije i kalendarsko je ime jednog od cetvorice jevandjelista. Vise je znacenja porekla ovog imena: onaj koji je rodjen u mesecu martu (nekada je mart bio prvi mesec u godini); sin Marsov (boga rata u rimskoj mitologiji); prma tom etimoloskom izvodjenju znacenje imena bi bilo: ratnik. (Neka nepouzdana tumacenja navode da bi znacenje ovog imena moglo biti: malj, cekic.) U vizantijskim izvorima pominje se vec u 10. veku kao ime jednog od srpskih knezeva.

Milos je staro srpsko i sveslovensko ime koje je

nastalo kao izvedeno od korena mil i sufiksa os sa znacenjem: onaj koji je mio, drag. Ovo veoma zastupljeno ime u srpskom narodnom imenoslovu svoju popularnost duguje ponajvise epskom junaku Milosu Obilicu, za kojeg se vezuje sijaset legendi i predanja. Zahvaljujuci kultu Milosa Obilica, ovo ime dobija i nove prizvuke u znacenju; postalo je simbol casti, junastva, herojstva i podviga.

Najdan je ime koje je neatalo kao varijanta

dijalekatskih imena Najden, Nadjen, koja su nastala, kao i ime Najdan, od trpnog prideva glagola naci. Zastitno je ime jer se davalo obicno detetu koje roditelji, zato sto im umiru odojcad, ostave ispred kuce, ili na raskrsnici da mu kumuje slucajni prolaznik koji prvi naidje, nadajuci se da ce se dete tako sigurno odrzati u zivotu jer ce onaj koji ga nadje, verovalo se, preneti svoju sudbinu na dete (te ce ono ostati u zivotu).

Nemanja je staro srpsko ime za koje se smatra da

je postalo vlastitim kao hipokoristik od imena Manislav, Mana. Tako tumacen njegov nastanak doneo bi ovom imenu znacenje: Bog je sa nama. Medjutim, neka tumacenja ovo ime dovode u vezu sa avesitsko-grckom recju koja bi ovom imenu davala znacenje: postovan, obozavan. Veoma smelo i nedovoljno potkrepljeno tumacenje nastanka i znacenja imena bi bilo ako bi se kazalo da je

ovo ime, kao i mnoga druga imena, imalo u proslosti zastitnu funkciju i da je nastalo od imenice neman (ala) i licne zamenice ja (neman+ja). Tako sroceno obelezavalo bi onoga koji je silan i neustrasiv poput kakve nemani te mu ni zle sile ne mogu nista nazao uciniti. Inace, u nasem narodu nemanima se smatraju "neprirodna bica koja obicni ljudi ne mogu da vide. Krecu se samo nocu i pakoste ljudima i stoci. Narocito su opasne vodene nemani." Za ime osnivaca dinastije Nemanjica (koji je nosio ovo ime - dakle, ime je prvi put u pisanim dokumentima zabelezeno u 12. veku) u narodnom predanju se kaze da je bio zmajevit covek, prozdrljiv, jer se u njega uvukla neman, ala, te je bilo potrebno i nju hraniti. Po tom bledom predanju Nemanja je za rucak jeo pecenog vola, u njemu pecenog ovna, u ovnu pecenu kokos i u njoj peceno jaje. Ovo predanje moglo bi potrvditi da je gore navedena trvdnja postojana.

Nenad je srpsko narodno ime koje je nastalo od

korena koji je u glagolu nadati se u negaciji, ili od prideva nenadan. Ranije je imalo magijsku zastitnu funkciju i davano je deci koja su neplanirano dosla na svet, verovatno u porodicama sa mnostvom dece. Sa slicnom magijskom funkciom nastajala su i imen poput Nedrag, Nemil, Nerad, Nehten, a sa namerom da prestane njihovo radjanje. U danasnjom narodnoj etimologiji imena Nenad izgubio se ovaj negativni prizvuk i ime je vrlo zastupljeno nasem imenoslovu.

Nikola je hriscansko kalendarsko grckog porekla i

ime je svetitelja, cije je znacenje: narod pobedjuje, pobeda ljudi. Nikola je ime koje je veoma rasprostaranjeno u nasem narodnom imenoslovu, dozivljava se kao narodno i ima dosta varijantnih oblika, a pominje se u pisanim dokumentima kao ime vladara Makedonskih Slovena u 10. veku, sto je svedocanstvo da je veoma rano uslo u narodni imenoslov.

Ognjan-Ognjen je vremesno srpsko narodono

ime nastalo od opsteslovenske reci oganj koja je i sama uzeta za vlastio ime Ognjan, Ognjen, svakako, u magijskoj zastitnoj funkciji sa znacenjem: onaj koji je

silan kao oganj, koji je i divan i dobar i potreban poput ognja, vatre, onaj koji se suprotstavlja silama tame i zla. Nasa rec oganj vodi poreklo iz indoevropske starine, a jedna od lingvistickih pretpostavki je da je rec vatra, koja je u tesnoj znacenjskoj vezi sa recju oganj, potice iz slovenske prazajednice i da su je slovenska plemena pozajmila od iranskih plemena. "Misticna snaga vatre i njena kultna uloga u zivotu coveka ogleda se i u izuzetnom postovanju ognjista. Ono je bilo centar mnogobrojnih sakralnih obreda i obicaja u kuci. Ognjiste je fetis prema kojem svi izrazavaju duzno postovanje. Ono se smatralo za najvecu domacu svetinju i njime se zaklinjalo (Tako mi se ognjiste mojom krvlju ne ugasilo). Ognjiste i vatra na njemu, nije se smelo ni na koji nacin oskvrnuti. Uz ovo treba znati da se verovalo da je ognjiste boraviste dusa predaka. U davnoj proslosti domaci pokojnici sahranjivani su pod pragom ili na ognjistu. I novi clan porodice - mlada, kad se uvodila u kucu, privodila se prvo ognjistu, centru domaceg kulta, gde ju je docekivala svekrva. Obvocena je tri puta, prilazila je ognjistu, i ljubila ga, drzala je vatru i vrsila druge simbolicne radnje sa predmetima na ognjistu. Poznato je da su stari Sloveni svoje mrtve spaljivali, cime su im pomagali, kako su verovali, da ocisceni odu na onaj svet. Kao trag takvog nekadasnjeg spaljivanja i ociscenja vecite kuce od zlih sila, bio je obicaj kod Srba da se u kovcegu ili grobu zapali malo slame ili se baci nekoliko zeravica, odnosno grob se posipao pepelom ili se kadio, kao sto se to cini i danas. Sve ovo nas upucuje na drevnost ovog imena, koje u nasem imenoslovu ima dosta svojih varijanata: Ognjanko, Ognjes(l)av, Ognjica. (Vidi ime Zarko.)

Pavle je hriscansko kalendarsko ime grcko-latinskog

porekla (Paulus, Pavlos) cije je znacenje: mali, malen, omalen. Ime Pavle se u srpskom imenoslovu pominje oko 920. godine kao ime jednog od srpskih knezeva, sto dokazuje da je hriscanska tradicije veoma rano usla u na nas antroponimski sistem.

Perun je ime koje je nastalo po imenu boga

gromovnika kod starih Slovena, a koje je uzimano za licno ime. Znacenje imena moguce je povezati sa

etimologijom Perunovog imena i njegovim bozanskim atributima. Po jednom od etimologijskih izvodjenja znacenje Perunovog imena, ono bi nastalo od korena per(u) sto bi znacilo: bijem, silno udaram (otuda i glagol prati sto je znacilo udarati) i starog nastavka un kojim se obelezava vrsilac radnje. Po tom znacenju Perun bi bio i bog groma i munje i bog koji silno udara i svakako je jedan od vrhunskih bozanstava starih Slovena (jedna od osobina "boga Peruna, koja se jasno vidi iz svih ugovora koje hronicari spominju, a u kojima se Sloveni uvek zaklinju bogom Perunom. Perun gromom satire rusitelje ugovorenog mira i krivokletnike"). Ovom bozanstvu je posvecena biljka perunika. Ime Perun, koje se danas uopste ne upotrebljava, imalo je, svakako, zastitnu funkciju i moglo je imati znacenje, mimo ove: onaj koji silno udara, koji pravedno kaznjava.

Petar je kalendarsko hriscansko, ali i opsteslovensko

ime i ime je prvog medju apostolima. Grckog je porekla i znaci: kamen, stena; onaj koji je nepokolebljiv. Vec 892. godine u pisanim vizantijskim izvorima pominje se kao ime jednog od srpskih knezeva, a u dokumentima o hrvatskim knezevima zapisano je da je ovo ime kao ime jednog od knezeva oko 852. godine. Dosta je rasireno u nasem imenoslovu i hipokoristici ovog imena, poput imena: Pedja, Peka, osamostalila su se kao vlastita narodna imena.

Rastko je staro srpsko i slovensko ime koje je

nastalo dodavanjem nastavka ko na osnovu rast koja potica, ili ima slicnosti sa imenicom hrast. Hrast je kod Srba, kao i kod drugih Juznih Slovena bio kultno drvo, a ostaci tog kulta sacuvali su se danas (Bozicni obicaji, drvo Zapis). Kako je hrast povezan sa bogovima gromova i gramljavinom, amblem je neba i plodnosti, a neki izvori svedoce kako je hrast, kao kultno drvo bio posvecen u slovenskoj mitologiji bogu gromovniku, Perunu. Povezan sa gromom i grmljavinom moze da predstavlja munju i vatru. Ime Rastko ovako shvaceno imalo bi znacenje: slican hrastu, trajan, postojan, cvrst, mocan, dugovecan, snazan, hrabar, nesavitljiv.

Sava je po svom poreklo aramejsko ime (vizantijska

varijanta Sabbas), cije je znacenje: deda, starac, doslo je

u nas imenoslov, najverovatnije posredstvom grckog jezika, koje ga preuzima iz hebrejskog u kojem ima znacenje: obracen, preveden, te bi i ovo moglo biti znacenje ovog imena.

Toma je ime jednog od dvanaestorice Hristovih

pratilaca, apostola, jermensko-hebrejsko-grckog porekla sa znacenjem: blizanac. U vezi sa tumacenjem ovog imena postoje i druge pretpostavke; da je rec o slovenskom imenu koje je nastalo prema starom slovrnskom imperativu tomi - od glagola tomiti, u znacenju zlostavljati, muciti. Sasvim je moguce da je ime kao zastitno postojalo u starom srpskom imenoslovu.

Uros je ime za koje se da pretpostaviti da je

najverovatnije nastalo dodavanjem nastavka os na madjarsku odrednicu ur: gospodin, sto bi bilo i znacenje ovog imena. Mnogi srednjovekovni srpski vladari nosili su ovo ime, a u vizantijskim pisanim izvorima kao ime srpskih, raskih knezeva pominje se prvi put 1094. godine.

Filip je ime grckog porekla sa znacenjem: ljubitelj

konja, koji voli konje.

ZENSKA IMENA
Ana je kalendarsko ime hebrejskog porekla nastalo
prema imenu Hanna cije je znacenje: ona koja je mila i zahvalna, milost, zahvalnost, blagodet. Ime je veoma rasprostranjeno i od davnina se upotrebljava na nasim prostorima.

Biljana je ime koje je postalo popularno pod

uticajem narodne pesme "Biljana platno belese" i verovatno je stvoreno prema slovenskoj reci bilj, bilje i nastavka na. Moguce znacenje ovog imena bi bilo: ona koja je kao bilje, sveza, miomirisna, lekovita, zdrava. Kao i drvece i cvece, u nasem narodu biljke sibolizuju zivotnu silinu, bujanje, narastanje zivota, sto bi takodje moglo da bude znacenje imena.

Bosiljka je ime koje po svom poreklu moze imati

dva znacenja; da je postalo od grcke reci cije je znacenje: carski, kraljevski (sto bi bilo i prevedeno znacenje naziva za nasu biljku - bosiljak), ali i da je postalo od naziva mirisnog cveta bosioka, bosiljka (koji se koristi pri mnogobrojnim verskim obredima). Znacenje imena bi moglo biti: carska, kraljevska, ali i ona koja je poput bosiljka, lekovita, koja ima magicne moci. Biljka bosiljka ima u nasem narodu narocitu ulogu u narodnoj religiji, pre svega zastitnu, a neki obicaji upucuju i na njenu plodotvornu ulogu. "Bosiljkom se stiti novorodjence, a detinja kosa, koju kum ritulno odsece, cuva se u bosiljku. Tkaninice kojima svekrva opasuje mladu zakicene su bosiljkom. . . Prilikom prvog oranja, bosiljkom zakite jaram i volovi: Prilikom setve bosiljak se mece u seme, a na svrsetku zetve bosiljkom se kiti ostavljeno klasje, kao sto se na svrsetku vrsidbe kiti stozer. Bosiljkom se vrse i gatanja o udaji. Isprosena devojka salje momku struk bosiljka, a neveste ga u jelu "zacaravaju" svojim muzevima. U nekim svadbenim obicajima bitno je gledanje kroz bosiljak ili kroz venac od bosiljka, pri cemu se ponekad iskazuje zelja za dobijanjem poroda. Bosiljak se narocito upotrebljava u raznim lustracijama, u vracanju i narodnoj medicini, a narocitu ulogu ima i u kultu pokojnika." Ocito da je samo ime imalo zastitnu funkciju. Danas je ovo staro srpsko ime potisnuto iz imenoslova. Imena koja su nastala skracivanjem ili kao hipokoristik ovog imena, istovetnog znacenje kao i ovo ime su Bosa, Boska.

Vesna je ime praslovenske boginje proleca koje je

uzeto za licno ime. Veoma je cesto u srpskom imenoslovu. U starom slovenskom partenonu Vesna je bila boginja koja je predstavljala vedro godisnje doba. Etimologija njenog imena mogla bi se izvesti iz slicnosti sa staroindijskom recju - vas - sto znaci biti jasan, svetao, svetlost, sto bi moglo biti znacenje ovog starog imena, zastupljenog u svim vremenima.

Gordana-ka je ime koje je nastalo od prideva

gord (gorda) na koji je dodat nastavak ana, odnosno nastavak ka na vec formirano zensko ime Gordana. Znacenje imena bi moglo biti: ona koja je gorda, ponosita, uzvisena. cesto se ime Goca, kao hipokoristik

ovog imena, osamostaljuje kao vlastito ime. Po drugacijem tumacenju: "Ime Gordana je vrlo staro. Ono ne potice od reci gord, ohol, niti od reci grd vec se izvodi iz imena Gordije. A ko je bio Gordije? Pre 3200 godina na prostore centralne Male Azije naselio se narod Frigijaca. Ne zna se odakle su oni dosli, ali se zna da su pripadali grupi indoevropksih naroda. Svoj glavni grad nazvali su Gordij, buduci da ga je utemeljio njihov vladar Gordije. Arheoloska iskopavanja sredinom 20. veka podvrdila su postojanje grada Gordija u nekoliko faza njegovog razvoja. Svojevremeno je Gordije, vladar Frigijaca, na svojim kolima posvecenim Zevsu, vezao jedan svecani, vrlo zamrseni cvor. Predanje koje je nastalo, i mnogo vekova opstalo, goviri da ce onaj ko razmrsi takav slozeni cvor postati vladar sveta. U svom pohodu na Istok, u 4. veku pre nase ere, mladi osvajac Aleksandar Makedonski video je ta kola, a cuo je i legendu o cvoru. I? Svi znaju; macem je presekao Gordijev cvor i zaista postao vladar sveg Helenima taka poznatog sveta. Frigijci su upamceni po tome sto su prvi u Maloj Aziji primili Hriscanstvo. Zahvaljujuci jednom slozeno vezanom, nerazmrsivom cvoru, ostao je upamcen i Gordije. NJegovo ime vezalo se za Aleksandra Makedonskog, najveceg vojskovodju svih vremena, koji je neresiv zadatak razvezivanja zamrsenog cvora u stvari izbegao buduci da ga je preseko i unistio, a ne razmrsio. U vekovima koji su sledili , ime Frigijskog vladara Gordija pocelo je da se siri svetom. Grci su Gordijevo ime malo pogrcili i Gordije je postao Gordijanos. U latinskom jeziku, Gordije je postao Gordijanus i smata se svetackim imenom. U zapadnoj civilizaciji Gordije je posto Gordan. A odakle ime Gordiju? Nazvan je po biljci gord, drvetu koje se u Makedoniji naziva kalina, nar, a na latinskom Viburnum lantanta. Prema Vukovom Srpskom Rjecniku iz 1852. godine, u nasem narodu ime Gordana postoji uporedo sa imenom Gordijana. Vuk naglasava da u Crnoj gori postoje i imena Gorde i Gordica, slicna imenima Gordana i Gordijana. Najcesci nadimak za Gordanu, Gordijanu, Gorde i Gordicu u Crnoj Gori je - Gordulja, kaze Vuk, a danas znamo da je najcesci nadimak za Gordanu u Srbiji - Goca. U Rjecniku hrvatskoga ili srpskoga jezika koji je izdala Jugoslovenska akademija znanosti i umjetnosti u Zagrebu 1887-1891. P. Budnmani upozorava da rec GORD, jos od 18. veka nasi pisci upotrebljavaju sa

znacenjem ohol, ali da je, u stvari, to ruski oblik nase reci GRD, pa je se "treba cuvati kao varvarizma". Rec GORD uneta je u nas jezik iz Ruskog i ne znaci PONOSIT, vec GRDAN. Danas, najcesce GORD u stvari znaci biti nesto malo vise ponosan. Musko ime Gordan, dakle, nema svoj izvor u zenskom imenu Gordana, vec zensko ime Gordana ima izvor u muskom imenu starom vise od tri hiljade godina - Gordije. cvor koji nije razvezan posto je simbol za neresive, zamrsene prilike. Nase ime Gordane misle da nose jedno novo, mlado ime, a u stvari, se krstene jednim od najstarijh imena. Simbolicno, ime Gordana znaci - zadatak koji se ima resiti za neki drugi nacin od uobicajenog i ocekivanog resavanja, ali i zadatak kome se moze pristupati tako sto ce se ponistiti."

Grozdana je staro srpsko ime slovenskog porekla

sacinjeno od osnove grozd i sufiksa ana (grozd+ana) cije bi znacenje moglo biti: ona koja je slatka poput grozdja, jedra, zdrava. U opstoj sibolilci grozdje, od kog, etimoloski posmatrano, nastaje ovo ime, predstavlja tvrdocu, trajnost, snagu, cvrstinu, nesavitljivost, te bi i to moglo da bude znacenje ovog imena. Grozdje je i mudrost. "Grozd je atribut bozanstva ratarstva i plodnosti i predstavlja vino zivota, pa otuda besrtnost. Takodje simbolizuje zrtvu, posredstvom veze izmedju vina i krvi. Kao takav se koristi u hriscanskoj ikonografiji gde se Hrist, zrtveno jagnje Bozije, prikazuje izmedju dva grozda." U opstoj simbolici grozd predstavlja radost, zivot, a u nekim tradicijama je drvo zivota i drvo poznanja.Istog su porekla i znacenja i starinska imena Grozdanija, Grozdanka, Grozdijana, koja se medj nasim antroponimima danas vise ne cuju.

Dana je staro srpsko narodno ime nastalo prema

muskom imenu Dan (vidi ovo ime) dodavanjem nastvka a. Znacenje ovog zenskog imena je isto kao i znacenje imena prema kojem je nastalo: zivot koji se radja, traja, napreduje.

Eva je hebrejsko biblijsko ime cije je znacenje: zivot,

ona koja daje zivot (ime prve zene po Bibliji). Nas imenoslov ovo ime ne belezi kao rasprostranjeno.

Zivana je zasigurno drevno sveslovensko i srpsko

narodno ime koje je nastalo prema imenu boginje zivota i zivljenja u staroj slovenskoj mitologiji, u cijoj je osnovi pridev ziv, koji je, verovatno potekao od imenice zivot ili glagola ziveti. Znacenje imena bi, shodno etimologiji imena moglo biti: zivotna, koja daruje zivot.

Zora je ime koje je kao vlastito verovatno nastalo od

imena astralnog bozanstva u slovenskoj mitologiji koju su imenovali ili Zora ili Aurora. Moguce je da je ime postalo od naziva za doba dana te bi trebalo da znaci: ona koja je poput zore, sveza, blagodetna. "U svim civilizacijama zora je radosni simbol budjenja u ponovno nadjenoj svetlosti. S njom iznova otpocinje svet. Zora najavljuje i sprema sazrevanje zetvi, kao sto mladost najavljuje i sprema dozrevanje coveka. Buduci da je simbol svetlosti i obecanog ispunjenja, zora je svakom nada. Zora je znak moci nebeskog Boga i najava njegove pobede nad svetom mraka, nad svetom zlih."(Vidi objasnjenje uz ime Zoran.)

Ivana je ime hebrejskog porekla, kao sto je i

varijantni oblik muskog imena Ivan (vidi ovo ime) prma kojem je ovo zensko ime i nastalo i to tako sto je na njega dodat nastavak a za izgradnju zenskih antroponima. Ima isto znacenje kao i ime po kojem nastaje: Bog se smilovao, Bog je milostiv, Bogu mila. U nasem imenoslovu se upotrebljava od vremena kada je nastao obicaj da se deci daju imena po imenima hriscanskih svetitelja, dakle posle pokrstavanja Slovena i, narocito, posle dolaska Turaka na ove prostore.

Ikonija je staro i danas retko ime grckog porekla

nastalo po nazivu slikarskih dela koja na platnu ili drvetu prikazuju Hrista, Bogorodicu ili nekog sveca. Ikone su, osim umetnickih i religioznih vrednosti, kao otelotvorenje predstave svetitelja imale i zastitnu funkciju. One su, po verovanjima, stitile vernike od zlih sila i donosile dobro te su s toga bile obozavane i postovane. Ime Ikonija valjalo bi da sobom nosi vrednosti ikone. Znacenje imena moglo bi biti: ona koja je poput ikone (u narodu se kaze: "Lepa kao ikona"), koje ima moci da stiti, pomaze. Jasno je da je u vreme

nastanka ime imalo zastinu funkciju. I ovo ime nas danasnji imenoslov zapostavlja.

Jelena je ime grckog porekla i postalo je, po jednom

od tumacenja, od grckog imena Helena cije je znacenje: sunceva svetlost, suncanica. Helena je po grckoj mitologiji najlepsa zena na svetu, cerka Zevsova i Ledina, zbog koje je vodjen Trojanski rat. No, ni pretpostavka da je ovo ime nastalo prema muskom imenu Jelen dodavanjem nastavka a za zenski rod, ne sme se prevideti. U tom znacenju ime bi po svom poreklu bilo slovensko. Kod srpskog naroda ostali su, koliko se sada zna, samo tragovi o tome da je jelen nekada bio sveta zivotinja i to po svemu sudeci predstavljao je sumsko bozanstvo te bi stoga ovo ime, ukoliko bi se moglo reci da je postojalo u praslovenkom onomastikonu imalo znacenje: skladna, hitra, brza, elegantna, gorda.Prateci etimologiju imena, ni mogucnost da je nastalo prema korenu jel (jela - drvo), ne moze se izostaviti. Tako posmatrano poreklo imena donelo bi i novu nijansu znacenja: ona koja je vitka i lepa poput jele, zivotnost, plodnost, snaga karaktera.Ime Jelena je u nasem narodu dosta rasireno na ovim prostorima i ima mnogo varijacija. Dosta rano se u pisanim spomenicima pominje kao ime srpskih kneginja.

Perunika je ime koje je poteklo od naziva cveca

perunike, koje je posveceno bogu Perunu, bogu gromovniku u slovenskoj mitologiji. Kao i sva imena nastala prema nazivu cveca i ovo ime u svom znacenju nosi sveopstu simboliku i unosi u njega smisao poput: ona koja je silna, koja silno udara, ali i ona koja je zivotna, miomirisna, zivotodavna. Danas se ovo ime ne moze cuti kao srpsko narodno zensko ime.

Rada je drevno srpsko vlastito ime nastalo

dodavanjem nastavka a na sveslovensku osnovu rad. Tako nastalo ime imalo bi znacenje: ona koja je dobre volje, nasmejana, vesela, radna. Medjutim, moguce je da je ovo ime nastalo i kao hipokoristik od imena Radmila sa kojim bi delio i znacenje: ona koja je dobre volje, mila, dobra, slavna, blaga. U narodnoj etimologiji ime Rada se vise dozivljava kao hipokoristik, ali se u nasim vremenom osamostalilo.

Rosa je ime koje je postalo skracivanjem latinskog

imena Rozalija, koje je nastalo po imenu praznika cveca ruza za vremena Rimljana, ali je moguce da je i imenica ruza uzeta za licno ime. Znacenje bi u oba slucaja nastanka imena bilo veoma slicno: ona koja je poput cveca, ona koja je sveza, mlada, sjajna. Istog su prekla i znacenja i imena Roska, Roza. Medjutim, ni tumacenje da je ovo ime nastalo prema imenovanju za jutrom orosen bilje - rosu, nije daleko od moguceg izvorisnog poimanja nastanka imena. U takvom vidjenju ime bi moglo da imena znacenje: duhovno okrepljenje, svetlost zore, mir i bericet. Da se pretpostaviti da je, ukoliko je na ovakav nacin nastalo, imalo zastitnu funkciju.

Ruza je srpsko narodno ime za koje je ime cveta

uzeto za vlastito ime. Znacenje imena bi bilo: ona koja je miomirisna, ona koja je poput ruze lepa, umilna, zdrava, sveza. Cvet ruze predstavlja i nebesko savrsenstvo i zemaljsku strast. Ruza je u opstoj simbolici i savrsenstvo i dovrsenost, misterija zivota, lepota, ljupkost, sreca, te bi i to bilo sadrzano u znacenju ovog drevnog slovenskog i srpskog imena.

Sofija je ime grckog porekla cije je znacenje:

mudrost. U nase vreme ovo ime je sve rasprostranjenije i popularnije.

Carna je ime koje je nastalo od prideva carna u

znacenju: crna, ali i ocaravajuca, zadivljujuca. Ovaj se pridev cesto srece u narodnoj poeziji (carne oci) pa se ime moze shvatiti i kao crnooka.