Konstruisanje, proraun i izrada razvodnika kod kofiastog transportera

Sadraj: Uvod............................................................................................................................ 1.TRANSPORTNI SISTEMI UOPTENO.................................................................. 2.ELEVATORI............................................................................................................ 3. PNEUMATSKO UPRAVLJANJE SISTEMA........................................................... 3.1. Prednosti i nedostaci pneumatskih sistema... 3.2. Dobijanje i razvod vazduha 3.2.1. Kompresori...................................................................................... 3.2.2. Sua i hladnjak vazduha................................................................ 3.2.3 Rezervoar.......................................................................................... 3.2.4. Pripremna grupa za vazduh 3.3. Izvrni elementi pneumatskog sistema... 3.3.1. Cilindri 3.3.2. Pneumatski motori... 3.4. Vezivni elementi pneumatskog sistema.. 3.4.1. Cevovodi........................................................................................... 3.4.2. Crevovodi.......................................................................................... 3.4.3. Prikljuci........................................................................................... 3.5. Ventili.......................................................................................................... 3.5.1. Nepovratni ventili............................................................................. 3.5.2. Ventil sigurnosti................................................................................ 3.5.3. Priguiva zvukal.............................................................................. 3.5.4. Priguni ventil................................................................................... 3.5.5. Brzo ispusni ventil............................................................................. 4.PNEUMATSKI RAZVODNICI................................................................................ 4.1. Prikazivanje razvodnika simbolima............................................................ 4.2. Aktiviranje razvodnika................................................................................ 4.3.emacko prikazivanje fukcije razvodnika.................................................... 4.4.Podela razvodnika....................................................................................... 4.4.1. Klipni razvodnici.............................................................................. 4.4.2. ploasti razvodnici............................................................................ 4.4.3. obrtni razvodnici............................................................................... 4.4.4. Razvodnici sa seditem..................................................................... 5. PROJEKTOVANJE I IZRADA SITEMA ZA SKLADITENJE RASIPNOG 7 8 10 16 16 17 18 19 20 21 21 22 23 25 25 25 26 27 27 28 29 29 30 32 32 35 37 39 39 43 45 46

1 Zoran Jankov 42s/09

Konstruisanje, proraun i izrada razvodnika kod kofiastog transportera MATERIJALA............................................................................................................. 5.1. Planiranje................................................................................................... 5.2. Dimenzionisanje......................................................................................... 5.3. Opis rada pneumatske instalacije............................................................... 5.4. Izrada ureaja za skladitenje rasipnog materijala................................... 5.5. Pneumatska instalacija............................................................................... 5.6. Logika instalacija...................................................................................... 6. ODRAVANJE PNEUMATSKOG SISTEMA. 7. ZAKLJUAK.......................................................................................................... Literatura.................................................................................................................... Slike: Slika 1. Maine i ureaji prekidnog transpotra........................................................ Slika 2. Maine neprekidnog trahnsporta................................................................. Slika 3. Maine viseeg transporta........................................................................... Slika 4. Kofiasti elevatori....................................................................................... Slika 5. Elevator sa platformama............................................................................. Slika 6. Pranjenje kofica u elevatoru...................................................................... Slika 7. Razni oblici kofica..................................................................................... Slika 8. Tok materijala kroz kofiasti elevator........................................................ Slika 9. Skica i ema napajanja i razvodne mree................................................... Slika 10. Dve najzastuplenija primera principa sabijanja vazduha.......................... Slika 11. Sua i hladnjak vazduha.......................................................................... Slika 12. Vertikalni rezervoar.................................................................................. Slika 13. Pripremna grupa za vazduh....................................................................... Slika 14. Razni tipova cilindara I njihov I simboli.. Slika 15. Prikazan je cilindr dvosmernog dejstva u oba poloaja............................ Slika 16. Pneumacki motor sa mogunou redukcije............................................. Slika 17. Prikljuci sa navojem................................................................................ Slika 18. Prikljuak sa navojem za spajanje metalnih cevi...................................... Slika 19. Prikljuak sa navojem za spajanje plastinih cevi.................................... Slika 20. Nepovratni ventil.. Slika 21. Princip rada naizmenino nepovratnog ventila......................................... Slika 22. Princip rada ventila sigurnosti.................................................................. Slika 23. ematski prikaz priguivaa zvuka............................................................ Slika 24. Princip rada dvosmerno prigunog ventila.............................................. Slika 25. Princip rada dvosmerno prigunog ventila............................................... Slika 26. Brzoispusnni ventila.................................................................................. Slika 27. Razvodni 5/2 poloaj I.............................................................................. Slika 28. Razvodni 5/2 poloaj II............................................................................. Slika 29. Klipni razvodnici...................................................................................... Slika 30. Princip rada klipnih razvodnika................................................................ Slika 31. Vrsta zaptivanja izmeu klipa i kuita kod klipnih razvodnika.............. 8 9 9 10 12 12 14 15 17 18 19 20 21 22 23 24 26 27 27 28 28 29 29 30 30 37 38 40 40 41 42 2 Zoran Jankov 42s/09 49 49 51 51 52 57 62 64 58 59

Konstruisanje, proraun i izrada razvodnika kod kofiastog transportera Slika 32. ema fukcionisanja razvodnika................................................................ Slika 33. Strujanje gasa kroz male otvore i dijagram fukcije................................. Slika 34. Razvodnik aktiviran pomou elektromagneta i posrednog ventila........... Slika 35. Ploasti razvodnik..................................................................................... Slika 36. Ploasti razvodnik..................................................................................... Slika 37. Obrtni razvodnik....................................................................................... Slika 38. Razvonik sa kuglicom............................................................................... Slika 39. 2/2 Razvodnik sa tanjirastim zatvaraem................................................. Slika 40. razvodnik 5/2 sa tanjirastm zatvaraem i elektromagnetnim upr............ Slika 41. Prikaz usvojenog plana sistema (ureaja) za skladitenje ras. materija.... Slika 42. Beskonana traka sa koficam.................................................................... Slika 43. Izgled jednog od doboa preko kojeg se kree beskonana traka............. Slika 44. Prikaz kuita elevatorau u izradi i izgled / konanog oblika................... Slika 45. Prikaz delova kuita u izradi i mesta na kojima su postavljeni............... Slika 46. Pozicioniranje i fiksiranje nosaa el. motora na nosa elevatora.............. Slika 47. Izrada kompletnih silosa sa postoljem..................................................... Slika 48. Elevator i silosi spojeni cevima pre i posle ugradnje ibera..................... Slika 49. Izrada kuita ibera.................................................................................. Slika 50. Prikaz kinemacke ememe pneumttske instalacije................................... Slika 51. Sitem za dobojanje komprimovanog vazduha.......................................... Slika 52. Pneumacki cilindri.................................................................................... Slika 53. Elektroventil tip: 236 126 000............................................................ Slika 54. Elektromagnetni ventili............................................................................ Slika 55. Unutrani izgled i izgled komadne table................................................... Slika 56. Izgled konanog ureaja........................................................................... 43 44 44 45 45 46 47 48 50 51 51 52 52 52 53 53 54 55 55 56 56 58 58 59 60

3 Zoran Jankov 42s/09

Konstruisanje, proraun i izrada razvodnika kod kofiastog transportera

KONSTRUISANJE, PRORAUN I IZRADA RAZVODNIKA KOD KOFIASTOG TRANSPORTERA Zoran jankov Apstrakt: Tema ovog projektnog rada je da se uz izradu jednog ureaja koji predstavlja jedan sistem satavljen iz vie elemenata koji ini jedu celinu koja savreno fukcionie. U stvari ovaj ureaj predstavlja jedan skladini prostor(dva silosa) za odlaganje rasipnog materijala gde je povezan sa trasporterom (kofiastim elevatorom) gde su izmeu svake veze postavljeni iberi koji se otvaraju uz pomo pneumatskih cilindaras dobijajui komandu preko elektro - razvodnika od PLC-a ili rune komande. U ovome radu baziramo se na razvodnike kao jedan bitan deo u pneumatskom sistemu koji ima fukciju da pretvara jedu vrstu signala ( u ovom sluaju elektro-signal) u drugi ( komprimovani vazduh) i usmeravajui ga dalje do izvrnog elementa (pneumatski cilindar). Ovde emo videti kako se vri odabir u standarnom obliku ili konstruisanje proraun i izrada istog u ne standarnom obliku uzimajui u obzir sve parametre u obzir da bih sve na kraju fukcionisalo kako treba. Za ovaj rad korieno je dosta literature iz trasprtnih i skladinih sitema i pneumatike a i podataka koje smo preuzeli sa interneta.

CONSTRUCTION, DEVELOPMENT AND BUDGET OF SLIDE VALVE BUCKET CONVEYER

4 Zoran Jankov 42s/09

Konstruisanje, proraun i izrada razvodnika kod kofiastog transportera Zoran Jankov Abstract: The theme of this project is to work with the development of a device that represents the system body composed of several elements that seem to eat a whole that perfectly function. In fact this device is one storage space (two silos) for the disposal of stray material which is associated with conveyer (bucket elevator) where the connection between each set sunroof that open with the help of pneumatic cilindaras gaining command over elektric - distributor of PLC or manual controls. In this paper are based on drainage as an essential part of the pneumatic system that has a message function to convert eat type of signal (in this case the electrical signal) to another (compressed air) and directing it away to the actuating element (pneumatic cylinder). Here we see how to make a selection in the standard form or design a budget and not making it into the standard form of taking into account all parameters into account that all would eventually fukcionisalo properly. For this work we used a lot of literature trasprtnih and storage systems of the tire and the data we downloaded from the Internet.

5 Zoran Jankov 42s/09

Konstruisanje, proraun i izrada razvodnika kod kofiastog transportera

1.UVOD Snani razvitak proizvodnih snaga u svim granama privrednog ivota, uslovilo je ubrzanu primenu i razvoj trasportne tehnike, iji raznovrsni ureaji o unutranjem transportu ine sastavni deo proizvodnog lanca nekog tehnikog procesa u koliko se radi o unutranjem transportu. Uopte uzevi sredstva trasportnih ureaja omoguuju ostvarenje najire mehanizacije trasportnih operacija na svim poljima privrednog ivota. Veliki ekonomski interes za to veom mehanizacijom ljuckog rada, predstavlja solidnu osnovu za dalji razvoj i usavravanje trasportne tehnike, u smislu poboljanja konstruktivnih ostvarenja, zatim poveanje kapaciteta, izdrljivost i sigurnosti,kao i u smislu uproenja komandovanja pojedinim operacijama i proirenjima automackih maina zahteva da se za njihovo izvoenje primenjuju najnovija dostignua nauke na polju tehnologije materijala primenjenih za izradu pojedinih mehanizama i itave nosee konstrukcije ureaja to nesumljivo znatno utie na teinu i na konstruktivno izvoenje pojedinih elemenata pa i itavog postrojenja. Za upravljanjem jednim ovakvim sistemom prosto je nemogue sam ispratiti proces bez dananje automatizacije. U ovim sitemima je veoma zastupljena pneumatika zbog svojih pozitivnih karakteristika kao izvrni element u kombinaciji sa elekronikom kao logiki deo tog sitema. Uloga je da vri jednostavne operacije pri samom procesu rada ge se sve rukuje i prati sa komadne table i zavisi od stepena automatizacije. Cilj ovoga rada je da se upoznamo sa jedni bitnim elementom koji predstavlja sponu izmeu logikog i radnog (izvrnog) elementa gde se time menja stanje u jednom sistem. Razvodnik koji po svojoj funciju moe biti pneumacki ili hidraulini jer u se po

6 Zoran Jankov 42s/09

Konstruisanje, proraun i izrada razvodnika kod kofiastog transportera svom konstruktivnom reenju malo razlikuju a imaju isti zadatak, da umeravaju radni fluid u eljenom pravcu koji dalje pokree zadati izvrni element. Kao projekni zadatak dobili smo da izradimo jedan zatvoreni sistem u kojem e se nalaziti izmeu ostalog i pneumacki sistem koji ima ulogu da u datom vremenu vri otvaranje i zatvaranje ibera na dnu oba silosa i time upravljati tokom rasipnog materijala. Zato tema ovog rada je konstruisanje, projektovanje i izrada razvodnika kod kofiastog trasportera i gde e se opisati nain kako se dolazi do konanog reenja jednog takvog sitema.

1.TRANSPORTNI SISTEMI I NJIHOVA PODELA Svi transpotni ureaji (izuzev trasportnih sredstava za prenos materijala na vee razdaljine, kao eleznice, automobili i sl.) mogu se po nainu rada, podeliti u tri grupe: 1.Trasportni ureaji prekidnog trasporta dizalice maine, 2.Trasportni ureaji neprekinog trasporta, 3.Ureaju podnog i viseeg trasporta. Maine i ureaji prekidnog transporta dizaline maine odlikuju se periodinou operacija, tj. periodinom smenom radnog i povratnog (neradnog, mrtvog) hoda. One dakle premetaju terete odvojenim kretanjima. Period rada dizalinog postrojenja sastoji se iz operacije veanja tereta o nosei organ dizalice, zatim radnog hoda (dizanja, premetanja u horizontalnoj ravni i sputanja tereta), odvezivanja (skidanja sa noseeg elementa) tereta, i povratnog (mrtvog) hoda do mesta ponovnog vezivanja tereta. Kapacitet dizalinog postrojenja je prema tome, obrnuto srazmeran visini dizanja tereta i duini njegovog horizontalnog premetanja. Ova karakteristika dizalinih postrojenja naroito otro naglaava granicu izmeu njih i maina za neprekidni traspot, koji prenose materijal i vertikano i horizontalno a da se pri tome isti ne pretovaruje i iji kapacitet (koliina materijala premetena u jedinici vremena) ne zavisi od duine transportovanja. Dizaline maine prenose komadaste materijale, kao i sitno-komadaste i rasipne materijale u specijalnim posudama.

7 Zoran Jankov 42s/09

Konstruisanje, proraun i izrada razvodnika kod kofiastog transportera

Slika 1. Maine i ureaji prekidnog transpotra [ 8] Ureaji neprekidnig trasporta omoguavaju da se materijal trasportuje neprekidnim tokom. Ovim ureajima se prenose samo sitnozrnasti rasipni materijali, kao i sitnokomadasti materijali, kao zavrtnji, zakivci, sitni odlivci itd.

Slika 2. Maine neprekidnog trahnsporta [ 5]

Maine podnog i viseeg transporta prenose, kao i dizaline maine, kako jedinine terete, tako i sitnokomadaste materijale.

8 Zoran Jankov 42s/09

Konstruisanje, proraun i izrada razvodnika kod kofiastog transportera

Slika 3. Maine viseeg transporta [ 4]

2.ELEVATOR Elevatori su maine neprekidnog transporta koji prenose rasipne materijale i manje komadaste materijale u vertikalnom i kosom pravcu prema horizontali (nagib kosi je 70-75). Za transport rastresitih materijala slue kofiastih elevatora, dok se za trasport komadastih tereta upotrebljavaju specijalne vrste elevatora (sa platformom itd.). Kofiasti elevatori prikazan na slici 4. se sastoje iz beskonane trake 3 (jednog ili dva lanca) koja istovremeno i vuni i nosei elemenat elevatora zajedno sa koficama 4, vuni elemenat se previja preko dva doboa (lananika) 1 i 2. Ceo elevator je obino zatien oblogom. Gornji deo elevatora koji se sastoji iz pogonskog vratila na kojem je nasaen dobo (lananik) naziva pogonskom glavom elevatora.

9 Zoran Jankov 42s/09

Konstruisanje, proraun i izrada razvodnika kod kofiastog transportera

Slika 4. Kofiasti elevatori [ 4]

Donja glava lananika slui za zatezanje vunog elementa i sastoji se iz: doboa (lananika) - nasaen na osovinu, leita osovine -koja se mogu u voicama kretati, zateznog ureaja (zavojnica ili opruga) i oklopa. Materija u otvoru oklopa donje glave i direkno puni kofice elevatora; deo materijala koji kofice ne ponesu pada u zaukrugljen oklop donje glave odakle ga kofice zahvataju. Za regulisanje koloine materijala koji se sipa kroz otvor oklopa, slue zasuni. Pri prelazu trake preko doboa gornje glave, materijal se prosipa iz kofica pod dejstvom sile tee i centrifugalne sile, i odvodi se preko pogonskih levaka u bunkere ili na druga trasportna srectva. Elevatori se dele na sledee grupe: 1. Po vrsti konstrukcije na: a) vertikalne, b) kose (nagnute). 2. Po vrsti vunog elementa: a) trakaste,

10 Zoran Jankov 42s/09

Konstruisanje, proraun i izrada razvodnika kod kofiastog transportera b) lanaste (sa jednim ili dva lanca). 3. Po brzini kretanja kofica na: a) brzohodne, b) sporohodne. 4. Po rasporedu kofica na: a) sa razmaknutim koficama, b) sa primaknutim koficama. U poreenju sa drugim traspoterim ureajima, elevatori zauzimaju manja mesta usled ega su, pored trakastih trasportera, najee primenjivani ureaji u mnogim procesima trasporta. Njihova primena zavisi od fizikih osobina materijala koji se transportuje. Pri zahvatanju materijala iz donje glave kofice i vuni elemenat su izloeni znatnim dinamikim optereenjima naroito pri radu sa krupnokomadnim tvrdim materijalima to nesumljivo veoma utie na vek trajanja celog ureaja. Sa gledita vunog elementa, elevatori sa trakama imaju sledea prednost nad elevatorima sa lancima: ravnomeran i beuman rad, mogu se primenuti vee brzine kretanja, manja im je teina, dimenzije i cena. Elevatori sa lancima se primenjuju kod veih sila zateznja u vunom elementu, kao i pri veim visinama dizanja materijala (vie od 40-45m), usled ogranienja jaina gumene trake. Isto tako, pri trasportu krupnokomadastih materijala, prilikom zahvatanja materijala iz donje glave, a usled veeg otpora zahvatanja, veza kofica sa lancima je sigurnija nego sa gumanom trakom. Za transportovanje komadnih tereta upotrebljavljaju se elevatori sa platformom (ljuljakama) teret se ovim elevatorima prenosi preko specijalnih platformi koji su zglobno vezani za vuni elemenat. Ovi elevatori se izrauju sa dva lanca i sa jednim lancem kod ovih poslednjih tipova elevatora sa platformama, pogonski laanik je oslonjen na kozolu pogonskog vratila.

11 Zoran Jankov 42s/09

Konstruisanje, proraun i izrada razvodnika kod kofiastog transportera

Slika 5. Elevator sa platformom: a) sa dva laca, b)sa jednim lancem. [ 4]

Prilikom prelaenja vunog elementa preko pogonske glave brzohodnog elevatora, materijal se pod dejstvom centrifugalne sile prosipa po jednoj odreenoj krivoj liniji i kroz levak pada u bunker. U ovakvim sluajevima kofice su razmaknute, da ne bi pri prilikom istovara dolo do meanja materijala iz susednih kofica. Kod sporohodnih elevatora uticaj centrifugalne sile na istovar materijala je neznatan, tako da se materijal istovaruje iz kofice gotovo vertikalno nanie

Slika 6. Pranjenje kofica u elevatoru [ 6]

Da bi se pak sav materijal upravio u pravcu levka, potrebno je ugraditi odbojne lananike; mogue u ovakvim sluajevima neugraivajui odbojne lananike, ve postaviti kofice odreenog oblika jednu od druge na vuni elemenat, tako da lea kofica istovremeno slue kao levak za materijal iz susednih kofica. Kod brzohodnih elevatora, u poreenju sa sporohodnim, kofice zahvataju materijal, pa je njihovo iskoritenje vee; zbog toga, za isti kapacitet, brzohodni elevatori su laki i jeftiniji od sporohodnih. Meutim, s obzirom na vee udare sile pri zahvatanju

12 Zoran Jankov 42s/09

Konstruisanje, proraun i izrada razvodnika kod kofiastog transportera materijala krupnih estica, brzohodni elevatori se primenjuju samo za trasportovanje izmlevenih i sitnozrnih materijala. Osnovni delovi elevatora su: vuni elevator, kofice, pogonska glava elevatora i zatezna glava elevatora. a) Kao vuni elementi kod elevatora se primenjuju gumirane trake i lanci.Gumene traka je ista i kod trakastih traspotrera tj. izraena je od vie tekstilnih slojeva spojenih vulkaniziranjem i obloenih sa svih strana tankom slojem gume irina trake se bira prema potrebnoj irini kofice. Kod lananih elevatora se primenjuju lamelasti lanci i zavareni lanci. Pri upotrebi lanaca sa lamelama, pogonska glava ima lananike sa 6 do 20 zuba. Kod elevatora sa zavarenim lancima vuna sila sa pogonske glave se prenosi na lanac silom trenja izmau lanca i doboa. Osnovni nedostatak primene zavarenih lanaca je proklizavanje lanca po pogonskom koturu, to umanjuje efektivnost elevatora i naruava njegov normalan rad. Jedino dui vek pri trasportovanju vrlo grubih materijala, omoguuje zavarenim lancima da nau primenu kao vuni elementi elevatora. b) Kofice se biraju prema svojstvima traspotovanog materijala i prema zadatom kapacitetu. Isto tako kofica mora imati takve dimenzije da komadi materijala nesmetano mogu ui u koficu i izai iz nje. Oblik kofice zavisi od naina pranjenja gravitaciono ili centrufugalno pranjenje. One se izrauje od elinih limova, dok im je prednje ivice esto ojaavaju dodatnim limovima ili odlivenim ili kovanim zatitama. Kod elevatora se primenjuju tri vrste kofica: duboke kofice, plitke i levkaste kofice.

13 Zoran Jankov 42s/09

Konstruisanje, proraun i izrada razvodnika kod kofiastog transportera

Slika 7. Razni oblici kofica [ 5]

Duboke kogice se primenjuju za suvi, lako rasipni materijal (zrno, suvi pesak, cement, sitan ugalj itd.). Plitke kofice se primenjuju za materijale koji imaju visoki kficijent trenja (mokri pesak, glina, neke rude itd.). Levkaste kofice se primenjuju kod sporohonih elevatora. Njihova prednost je u tome to se one postavljaju na vuni element neposredno jedna uz drugi, dok se drugi tipovi kofica moraju postavljati na izvesnom rastojanju. Pri ostalim parametrima i kapacitet elevatora sa ovim koficama je vei. Pri prelazu ovih kofica preko pogonske gave materijal iz njih prosipa na lea prethodne kofice, koja sada slui kao levak kretanje materijala. c) Pogonska glava elevatora postavljena je na vrh elevatora i sastoji se iz pogonskog doboa (kod trakastih elevatora) ili pogonskih lananika (kod lananih elevatora) jednog ili vie prethodnih parova. Pogonska glava mora imati ureaj za blokiranje kretanja. Prenik pogonskog doboa kod sporohodnih elevatora je: D = (100 125) i, i broj slojeva trake. Kod brzohodnih elevatora prenik doboa se uzima neto vei. Pri izboru prenika doboa i lananika potrebno je voditi rauna o nainu prosipanja materijala iz kofica. dimanzije oklopa glave i poloaja odvojenog levka imaju veliki znaaj za kapacitet koji

[ 4]

14 Zoran Jankov 42s/09

Konstruisanje, proraun i izrada razvodnika kod kofiastog transportera se prosipa iz kofica ne udara po njemu. Poloaj odvodnog levka mora biti takav da odvede celokupan materijal koji se prospe iz kofica. d) Donja glava elevatora moe biti zatvorenog tipa ili otvorenog. Prvi tip se upotrbljava kod nepokretnih elevatora. Prijemni levak zatvorene donje glave treba postaviti tako da njegova donja ivica bude iznad ose doboa donje glave, i sa strane gde kofice silaze sa doboa, da bi se povealo punjenje kofica.

Slika 8. Tok materijala kroz kofiasti elevator [ 4]

Otvaranje donje glave se upotrebljava kod konstrukcija koje se primenjuju za istovara vagona, lepova itd. Ovakva konstrukcija dozvoljava neposredno zahvatanje materijala koficama iz gomile. Zatezni ureaj donje glave je obino izveden pomou zavojnih vretena. Dno oklopadonje glave je izraeno obino poluokruglo, radi lakeg zahvatanja materijala. Oklop donje glave je zavrtnjima vezan za temelje.

15 Zoran Jankov 42s/09

Konstruisanje, proraun i izrada razvodnika kod kofiastog transportera

3. PNEUMATSKO UPRAVLJANJE SITEMIMA Pneumatske komponente u okviru jedne instalacije koje izvravju odreeni zadatak na maini ili u okviru jednog ureaja ine jedan pneumatski sistem. Svaka instalacija ima komponente za upravljanje i izvrne organe. Instalacija koja se ugrauje na jednoj maini moe biti izvedena na vie naina zavisno od toga koji je nain upravljanja primenjen. Nekada je zahtev da se pomou jedne pneumatske instalacije oslobodi rukovaoc maine fizikog napora. U tome sluaju rukovaoc vri upravljanje cilindrima, koji zamenjuju fiziko naprezanje, preko upravljakih organa. U drugom sluaju treba pomoi pneumatske instalacije obezbediti poluautomacki ili potpuno automacki rad gde rukovaoc vri samo kontrolu rada instalacije. Sve operacije upravljanja i izvravanja obavljaju komponente koje ine pneumacku instalaciju. 3.1. Prednosti i nedostaci pneumackih sistema Prednosti: Nema opasnosti od eksplozije ili poara. Pogodni za primenu u pogonima gdje postoji takva opasnost, npr. industrija za preradu nafte, boje i lakova, eksploziva, drveta itd. Velika brzina. Kod standardnih izvedbi pneumatskih cilindara 1-2 m/s, a kod kod posebnih izvedbi i do 10 m/s. Neosjetljivost na preopterecenje. Pneumatski radni elementi mogu se opteretiti do zaustavljanja, a da pri tome ne pretrpe nikakvo otecenje. Jednostavna i fleksibila konstrukcija. Ne zagaduju okolinu kod eventualnih proputanja kao i ispuha, jer u okolinu izlazi samo isti zrak. Nema povratnih vodova. Nakon to je izvrio rad, zrak se ne vodi u neki spremnik, vec se izravno ili preko priguivaca zvuka isputa u okolinu.

16 Zoran Jankov 42s/09

Konstruisanje, proraun i izrada razvodnika kod kofiastog transportera Nedostaci Zbog sklonosti sabijanju vazduha, ne mogu se ostvariti velike sile izravno na pneumatskim elementima. Zbog slonosti sabijanja vazduha nije moguce postici male i konstantne brzine bez dodatnih uredaja. Buka kod ekspanzije zraka u atmosferu.

3.2. Dobijanje i razvod vazduha Na slici 9. prikazuje emu napajanja i razvod pneumatskog sistema. Grupa za pripremu vazduha sadri filter, regulacioni ventil i eventual zauljiva. Glavni vod postavlja se s padom od 1-2% u smeru strujanja vazduha, kako bi se osiguralo oticanje kondezovane vode. Glavni vod treba obezbediti ujednaen dotok bez obzira na potronju vazduha.

17 Zoran Jankov 42s/09

Konstruisanje, proraun i izrada razvodnika kod kofiastog transportera

Slika 9. Skica i ema napajanja i razvodne mree [10]

3.2.1. Kompresori Kompresori predstavljaju elemente pneumatskog sistema kojima se mehanika energija pogonskog motora (elektromotor ili motor SUS) pretvara u pneumatsku energiju, odnosno u energiju sabijenog vazduha. Prema kretanju radnog elementa kompresori se dele na : translatorne (klipni i membranski) i obrtne (krilni, sa lamelama i turbokompresor). Prema principu rada dele se na: zapreminske i strujne. Zapreminski kompresori sabijaju vazduh smanjenjem radne zapremine, dok strujni sabijaju vazduh koji struji kroz njih, dajui mu kinetiku i potencijalnu energiju. U industrijskoj pneumatici koriste se zapreminski kompresori koji sabijaju vazduh do 10 bara, a strujni kompresori se koriste za specijalne namene kada su potrebni veleki protoci.

a)

18 Zoran Jankov 42s/09

Konstruisanje, proraun i izrada razvodnika kod kofiastog transportera

b)
Slika 10. Dve najzastuplenija primera principa sabijanja vazduha; a) zapreminski, b)strujni. [ 9]

3.2.2. Sua i hldnjak vazduha Postupkom suenja vazduha mogue je smanjiti sadraj vode u vazduhu do 0.001 g/m 3. U praksi se koriste sledei naini suenja vazduha:
absorpcijom, pri emu zrnasta porozna masa upija vlagu i

hlaenjem, pri emu se vlaga kondezuje

19 Zoran Jankov 42s/09

Konstruisanje, proraun i izrada razvodnika kod kofiastog transportera

Slika 11. Sua i hladnjak vazduha [ 8]

Vazduh pod pritiskom ulazi u sua, prolazi kroz izmenjiva toplote gde se hladi i delimino odvajaju voda i ulje u gornju posudu. Zatim prolazi kroz agregat za hlaenje gde se hladi na 1,7 0C. Iz tako ohlaenog vazduha izdvajaju se preostale koliine vode i ulja u donju posudu. Hlaenje se ostvaruje strujanjem sredstva za hlaenje kroz spiralne cevi. Vazduh iz agregata osloboen vode i ulja ponovo prolazi kroz izmenjiva toplote i odlazi u rezervoar. 3.2.3 Rezervoar Rezervoar za vazduh je sud jakih zidova koji ima vie namena: smetaj vazduha pod pritiskom, podeavanje rada kompresora prema potronji vazduha i izdvajanje kondezovane vode i ulja iz vazduha. Izrauje se u vidu cilindrinih sudova i postavlja se vodoravno ili uspravno, na temelje, udaljen 10-15m od kompresorske stanice.

20 Zoran Jankov 42s/09

Konstruisanje, proraun i izrada razvodnika kod kofiastog transportera Rezervoar treba da ima: prikljune otvore za dovod i odvod vazduha, prikljuni otvor za vezu sa regulatorom rada kompresora, ventil sigurnosti, manometar, ventil za iskljuenje rezervoara sa mree, otvor za ienje i ventil za isputanje kondezovane vode i ulja na najniem delu rezervoara. Kapacitet rezervoara zavisi od potronje vazduha u pneumatskom sistemu. Na slici 12. prikazan je izgled pneumatskih rezervoara koji postavljen vetikalno, njegova zapremina mora zadovoljava potrebe jednog sistema.

Slika 12. Vertikalni rezervoar: 1. Manometar, 2. Ventil, 3, Izlazni prikljuak, 4. Ulazni prikljua, 6. Sigurnostni ventil,7. Otvor za ienje, 8. Ispusni ventil. [ 5]

3.2.4. Pripremna grupa za vazduh Pripremna grupa za vazduh predstavlja bitan i neizbean segment svakog pneumatskog sistema. Sastoji se od: preistaa vazduha, regulatora pritiska i 21 Zoran Jankov 42s/09

Konstruisanje, proraun i izrada razvodnika kod kofiastog transportera

vazduha zauljivaa.

Ugradnja ovih pneumatskih elemenata obavlja se pojedinano ili kao agregat, na samom ulazu u sistem.

Slika 13. Pripremna grupa za vazduh [ 3]

3.3. Izvrni elementi pneumatskog sistema Izvrni elementi pneumatskog sistema (motori) predstavljaju elemente koji pneumatsku energiju , energiju pritiska i kretanja vazduha, pretvaraju u mehaniku energiju, odnosno vre mehaniki rad. Zavisno od kretanja radnog elementa pneumatski motori se dela na : obrtne (zupasti i krilni) i
translatorne (radni cilindri i motori sa membranom).

Pneumatski motori mogu da energiju pritiska direktno pretvore u mehaniki rad, a mogu i da se koriste kao pogonski motori za pokretanje drugih sistema. 3.3.1. Cilindri U pneumatskim sistemima cilindar je najei izvrni element. U principu kretanje cilindra je translatorno, jedino je kod zakretnih cilindara rotaciono. Cilindre moemo podeliti na vie naina: Prema nainu djelovanja: 22 Zoran Jankov 42s/09

Konstruisanje, proraun i izrada razvodnika kod kofiastog transportera Jednoradni Dvoradni posebne izvedbe: tandem, viepoloajni, teleskopski bez klipnjae (najee i udarni. Jednoradni cilindri - vre koristan rad samo u jednom smjeru, a dvoradni u oba smjera guraju i vuku. Dvoradni cilindar ponekad ima dvostranu klipnjau (prolaznu) i jednaku korisnu povrinu obje strane klipa.

Slika 14. Razni tipova cilindara i njihovi simboli. [ 8]

Prema izvedbi: Klipni Membranski Na ovoj slici 15. Prikazai su cilindri dvostrukog dejstva koji imaju koristan rad u oba smera (guraju i vuku), a prikljuci za vazduh (prednji i zadnji) nalaze se s obje

23 Zoran Jankov 42s/09

Konstruisanje, proraun i izrada razvodnika kod kofiastog transportera strane klipa. Za pokretanje klipa vazduh pod pritiskom dovodi se u komoru s jedne strane klipa, a istovremeno se komora na suprotnoj strain mora rasteretiti.

Slika 15. Prikazan je cilindr dvosmernog dejstva u oba poloaja [ 8]

3.3.2. Pneumatski motori Pneumatski motori su rotacioni izvrni elementi kojima se ostvaruje kontinuirano kruno kretanje vratila. U odnosu na kompresore u motorima se vri suprotna petvaranje energije (pretvaranje energije pritiska vazdudha u mehaniki rad). Konstrukcija motora i kompresora je slina, a ponekad identina, tada se isti ureaj moe koristiti kao motor i kompresor. Kod nekih konstrukcija motora je smjer obrtaja proizvoljan, a promjena smjera se postie promjenom prikljuka. U pneumatske pogonske maine ubrajaju se: klipni motori: aksijalni i radijalni, lamelni motori, zupasti motori, vijani motori, vazndune turbine, korani motori.

24 Zoran Jankov 42s/09

Konstruisanje, proraun i izrada razvodnika kod kofiastog transportera

a)

b)

c)

d)

e)

f)
Slika 16. Pneumatski motori: [ 9] a) aksijalni motot, b) radijalni motor, c) zupasti motor, d) zvezdasti motor, d) vazduna turbina, f) krilni motor.

25 Zoran Jankov 42s/09

Konstruisanje, proraun i izrada razvodnika kod kofiastog transportera 3.4. Vezivni elementi pneumatskog sistema Vezivni elementi predstavljau elemente pneumatskog sistema koji povezuju ostale elemente i slue za prenos pneumatske energije, odnosno vazduha pod pritiskom. Ovu grupu pneumatskih elemenata ine: cevovodi, crevovodi i prikljuci. 3.4.1. Cevovodi Cevovodi su krute metalne cevi. U pneumatskim sistemima uglavnom se koriste:

eline cevi, cevi od bakra, cevi od aluminijuma i njegovih legura i plastine cevi.

eline cevi se izrauju od nerajueg elika zbog opasnosti od korozije. Koriste se za visoke pritiske, imaju dug vek trajanja i otporne su na mehanika oteenja. Bakarne cevi se koriste za nie pritiske, lako se savijaju i otporne su na koroziju. Aluminijumske cevi koriste se za nie pritiske, otporne su na koroziju i imaju relativno malu masu. Plastine cevi imaju relativno malu masu, pogodne su za esta spajanja i odvajanja i koriste se kod ureaja koji nisu izloeni visokim temperaturama. Cevi su standardizovane, odnosno standardizovani su njihovi prenici, debljine zidova i poluprenici savijanja. 3.4.2.Crevovodi Crevovodi su elastine cevni vodovi koji povezuju pokretne delove pneumatskog sistema.

26 Zoran Jankov 42s/09

Konstruisanje, proraun i izrada razvodnika kod kofiastog transportera U savremenim pneumatskim sistemima zbog niskih pritisaka sve ee se i nepokretni delovi povezuju crevovodima od sintetikog materijala. Ovi crevovodi imaju malu masu, ne korodiraju, lako se ugrauju i imaju nisku cenu proizvodnje. Crevodovi se izrauju od prirodne ili vetake gume i sintetikih materijala. Gumena creva radi poveanja otpornosti najee su spolja zatiena ili armirana pamunom ili metalnom mreicom. Gumeni ili plastini crevovodi su standardizovani prema spoljanjem preniku, debljini zida i polupreniku savijanja. 3.4.3. Prikljuci Prikljuci se upotrebljavaju za meusobno povezivanje cevi, kao i povezivanje cevi sa ostalim elementima pneumatskog sistema. U pneumatici se za spajanje metalnih i plastinih cevi i gumenih i plastinih creva uglavnom koriste prikljuci sa navojem. Na slici 17. prikazani su prikljuci sa navojem: a) redni prikljuak, b) ugaoni prikljuak, c) trokraki prikljuak i d) etvorokraki prikljuak.

Slika 17. Prikljuci sa navojem [ 3]

27 Zoran Jankov 42s/09

Konstruisanje, proraun i izrada razvodnika kod kofiastog transportera Na slici 18. prikazan je prikljuak sa navojem za spajanje metalnih cevi. Cev (4) pri postavljanju u prikljuak mora da dodiruje graninik (2). Pri pritezanju preklopne navrtke (6) useni prsten (3) klizi du unutranjeg konusa (5), prianja, a zatim se useca u cev, ime se obezbeuje zaptivanje.

Slika 18. Prikljuak sa navojem za spajanje metalnih cevi: 1. telo prikljuka, 2. Graninik, 3. Useni prsten, 4. metalna cev, 5. unutranji konus, 6. Preklopna navrtka [ 3]

Na slici 19. prikazan je prikljuak sa navojem za spajanje plastinih creva. Kraj creva (2) zagrevanjem se proiri i navue na konusni deo tela prikljuka (1). Preklopnom navrtkom (3) crevo se dodatno pritee.

Slika 19. Prikljuak sa navojem za spajanje plastinih cevi:1. telo prikljuka, 2. plastino crevo,3. preklopna navrtka [ 3]

3.5. Ventili Ventili predstavljaju jedno od isto bitnijih delova pneumatskog sistema gde se vri prekidanje, priguivanje, isputanje, regulisanje osiguravanje itd. Oni se mogu aktivirati runo, nono, pritiskom, elekrto, mehaniki. 3.5.1. Nepovratni ventili 28 Zoran Jankov 42s/09

Konstruisanje, proraun i izrada razvodnika kod kofiastog transportera Nepovratni ili zaporni ventil u pneumatskom sistemu omoguuje protok vazduha u jednom smeru, a spreava protok u drugom smeru. Konstruktivno su izvedeni kao ventili sa seditem, iji je radni element kuglica, konus, ploica ili tanjiri. Na slici 20. prikazan je princip rada nepovratnog ventila. Kada struja vazduha dolazi u naznaenom smeru pritisak vazduha pomera konus (2), sabijajui oprugu (3) i obezbeuje protok. U suprotnom smeru pritisak vazduha zajedno sa oprugom potiskuje konus (2) na sedite i onemoguuje protok.

Slika 20. Nepovratni ventil. [ 8]

Na slici 21. prikazan je princip rada naizmenino nepovratnog ventila. Naizmenino nepovratni ventil ima dva dovoda i jedan odvod. Ukoliko struja vazduha dolazi jednim od potisnih vodova, kuglica zatvara drugi potisni vod i omoguuje vezu sa odvodom.

Slika 21. Princip rada naizmenino nepovratnog ventila. [ 8]

3.5.2. Ventil sigurnosti Ventil sigurnosti ili ventil za ogranienje pritiska spreava prekoraenje najveeg dozvoljenog pritiska u pneumatskom sistemu. Na slici 1.3.5-1 prikazan je princip rada ventila sigurnosti. Kada pritisak u potisnom vodu P poraste do granine vrednosti, pomera se radni element (2) i sabija oprugu (3), na taj nain ostvaruje se veza sa atmosferom vodom R, zbog ega pritisak opada.

29 Zoran Jankov 42s/09

Konstruisanje, proraun i izrada razvodnika kod kofiastog transportera Kada pritisak opadne radni element se pomera ulevo pod dejstvom sile opruge zatvara se vod R.

Slika 22. Princip rada ventila sigurnosti. [ 8]

3.5.3. Priguiva zvuka Pri isticanju vazduha pod pritiskom iz pneumatskih sistema stvara se neugodan zvuk, koji se delimino otklanja priguivaem zvuka. U praksi se u tu svrhu najee koriste sudovi sa proirenjem i pregradama ili sudovi sa proirenjem ispunjeni poroznim materijalom. Na slici 23. ematski su prikazani: a) priguiva sa proiranjem i pregradama, b) priguiva sa poroznim materijalom i c) savremena konstrukcija priguivaa.

Slika 23. ematski prikaz priguivaa zvuka. [ 8]

3.5.4. Priguni ventil Osnovna uloga prigunog ventila jeste da kontrolie protok vazduha, odnosno da ga menja ili odrava stalnim. Promena protoka najee se ostvaruje promenom preseka struje vazduha.

30 Zoran Jankov 42s/09

Konstruisanje, proraun i izrada razvodnika kod kofiastog transportera Na slici 25 prikazan je princip rada dvosmerno prigunog ventila. Kontrola protoka se ostvaruje pomou vijka sa konusnim vrhom kojim se moe smanjiti i poveati protok, smanjenjem preseka struje vazduha.

Slika 24. Princip rada dvosmerno prigunog ventila.

Na slici 26. prikazan je princip rada jednosmerno prigunog ventila. Pomou vijka sa konusnim vrhom poveava se ili smanjuje presek struje vazduha, a time i protok u naznaenom smeru. Dok je u suprotnom smeru protok slobodan preko nepovratnog ventila.

Slika 25. Princip rada dvosmerno prigunog ventila.

3.5.5. Brzo ispusni ventil Brzoispusni ventili se upotrebljavaju kada iskorieni vazduh pod pritiskom za kratko vreme treba ispustiti iz sistema. Na slici 26. prikazan je princip rada brzoispusnog ventila. Vazduh pod pritiskom ulazi kroz prikljuak P, pomera radni element koji zatvara prikljuak R za vezu sa atmosferom, i vodom A odlazi u izvrni element. 31 Zoran Jankov 42s/09

Konstruisanje, proraun i izrada razvodnika kod kofiastog transportera Iskorieni vazduh iz izvrnog elementa vraa se vodom A, potiskuje radni element i zatvara vod P tako da direktno izlazi u atmosferu vodom R.

Slika 26. Brzoispusnni ventil.

32 Zoran Jankov 42s/09

Konstruisanje, proraun i izrada razvodnika kod kofiastog transportera

4. PNEUMATSKI RAZVODNICI

Kao to je u prethodnom poglavlju pokazano, cilindri razliitih tipova su izvrni organi u pneumatskim i hidraulikim mehanizmima. Oni sami po sebi nisu u stanju da ostvare sopstveno kretanje. Zato je potreban razvodnik koji e u pravom trenutku na odgovarajui prikljuak na cilindru dovesti vazduh ili ulje pod pritiskom.

33 Zoran Jankov 42s/09

Konstruisanje, proraun i izrada razvodnika kod kofiastog transportera Razvodnin ureaji u pneumatici se ne razlikuju bitno od razvodnih ureaja u hidraulici. Razvodni ureaji upravljaju protokom fluida, prekidaju ga, menjaju smer kretanja, utiu na pritisak i protok gasa u cilju njegovog eljenog kretanja od izvora pritiska (rezervoara ili kompresora) od nekog potroaa. Namena, princip rada, broj radnih poloaja, broj prikljunih otvora i princip dejstva su isti u hidraulinim i pneumackim razvodnicima. Razlike proizilaze iz svojstva radnog fluida. Gasovi radni fluid ima slabija svojstva podmazivanja, usled ega se razvodnici projektuju tako da nema dodatne porebe za podmazivanjm, ili se radni fluid pdmazuje pre prolaska kroz razvodnik (vazduh se mea sa uljnim esticama i zauljivaima). Druga osobenost gasa je mala viskoznost, to usloava zaptivanje i gubitke gasa. Ispred naziva razvodnik pie se oznaka ija prva cifra oznaava broj radnih prikljuaka a druga broj razvodnih poloaja. Tako na primer, razvodnik sa tri radna prikljuka i dva razvodna poloaja oznaavamo sa - razvodnik (ija: tri kroz dva razvodnik). Broj razvodnih poloaja zavisi od fukcije koje razvodnik treba da izvri. Pored fukcije, a bez obzira na konstruktivno reenje, razvodnik karakteriu: protok fluida (dimenzije prikljuka i nain aktiviranja. 4.1. Prikazivanje razvodnika simbolima Za prikazivanje razvodnika u upravljakim planovima upotrebljavaju se simboli koji pokazuju samo funkcije pojedinih razvodnika, a ne i njihova konstrukciona reenja i izvedbe. Razvodnik se u upravljakim planovima prikazuje kvadratom.

Broj kvadrata predstavlja broj razvodnih poloaja.

Ucrtane linije u kvadratu oznaavaju razvodne puteve, a strelice smer protoka fluida.

34 Zoran Jankov 42s/09

Konstruisanje, proraun i izrada razvodnika kod kofiastog transportera

Zatvoreni razvodni putevi oznaavaju se poprenim crticama u kvadratnim putevima.

Prikljuci se na polju nultog poloaja, a kada ona ne postoji na polje prolaznog poloaja.

drugi poloaj postie se pomicanjem polja dok se razvodni putevi sledeeg polja ne podudare sa prikljucima.

Razvodnik 2/2 : 2 radna prikljuka, 2 razvodna poloaja Ovi razvodnici slue uglavnom kao prolazni ventili, tj. otvaraju i zatvaruju protok fluida. Upotrebljava se i kao davai inpulsa. a) nulti poloaj:dovod otvoren

b) nulti poloaj: dovod zatvoren

Razvodnik 3/2 : 3 radna prikljuka, 3 razvodna poloaja

35 Zoran Jankov 42s/09

Konstruisanje, proraun i izrada razvodnika kod kofiastog transportera Ovi razvodnici upotrbljavaju se za upravljanje clindrima jednistranog dejstva i kao davai inpulsa. a) nulti poloaj: dovod otvoren, prikljuak oznaen, tj spojen sa atmosverom.

b) nulti poloaj: dovod otvoren, dovod u atmosveri zatvoren.

Razvodnk kod koga je u nultom poloaju dovodo P zatvoren, upotrebljava se u sluajevima kada je vreme mirovanja znatno due od vremena aktiviranja. Razvodnik kod koga je dovod P u nultom poloaju otvoren, primenjuje se u sluaju obrnutom od predthodnog, tj. kako je vreme aktiviranja due od vremena mirovanja. Razvodnik 3/3 : 3 radna prikljuka, 3 razvodna poloaja nulti poloaj: svi vodovi zatvoreni

Razvodnik 4/2 : 4 radna prikljuka, 2 razvodna poloaja ovi razvodnici obino se upotrebljavaju za upravljanje cilindrima dvostrukog dejstva.

Razvodnik 4/3 : 4 radna prikljuka, 4 razvodna ploa a) srednji poloaj: svi vodovi zatvoreni

b) srednji poloaj: vodovi A i B oznaeni

36 Zoran Jankov 42s/09

Konstruisanje, proraun i izrada razvodnika kod kofiastog transportera

Razvodnik 5/3 : 5 radnih prikljuaka, 3 razvodna polaja a) srednji poloaj: svi vodovi zatvoreni

b) srednji poloaj: vodovi A i B oznaeni

4.2. Aktiviranje razvodnika Aktiviranje razvodnika moe biti: manuelno, mehaniko, elektrino, direkno i indirekno aktiviranje pritiskom (pneumatsko aktiviranje) i kombinovano aktiviranje. Manuelno aktiviranje Opte Tasterom Ruicom Papuicom Pritiskivaem Sa rolnicom Mehaniko aktiviranje Sa klenim tokiem 37 Zoran Jankov 42s/09

Konstruisanje, proraun i izrada razvodnika kod kofiastog transportera Oprugom Elektromagnetom sa jednim namotajem Elektromagnetno sa dva namotaja Pomoi porasta pritiska Direkno pneumatsko aktiviranje pomou pada pritiska diferencionalno aktiviranje pritiskom pomou porasta pritiska na posrednom razvodniku Indirekno pleumatsko aktiviranje

pomou pada pritiska na posrednam razvodnikau

pomou vazdune opruge Kombinovano aktiviranje pomou elektromagneta i posrednog ventila

4.3. emacko prikazivanje fukcije razvodnika Nain rada razvodnika bie pokazan na jednom od najee korienih razvodnika 5/2 razvodnik, elektromagnetski aktiviran (slika 27.). Ovako konstruktivno izveden razvodnik naziva se iber razvodnik.

38 Zoran Jankov 42s/09

Konstruisanje, proraun i izrada razvodnika kod kofiastog transportera

Slika 27. Razvodnik 5/2 poloaj I. [ 7]

Na donjem delu slike 27. prikazan je simbol ovog razvodnika na kojem su brojevima od 1 do 5 oznaeni prikljuci. Na prikljuak 14 se dovodi pomoni vazduh koji slui za ostvarivanje prebacivanja iz jednog u drugi poloaj. Ovo moe biti i interno povezano sa radnim vazduhom pod pritiskom. Takoe se mogu videti i dva polja (levo i desno) koji prikazuju dva poloaja koje razvodnik moe da zauzme. Sa leve strane simbola je ematski prikazana opruga koja vraa razvodnik u poetni poloaj po prestanku aktiviranja. Sa desne strane se nalazi simbol za elektromagnetsko aktiviranje i pomono runo aktiviranje razvodnika. Prikljuci 2 i 4 slue najee za povezivanje na dva prikljuka na cilindru za pokretanje u radnom ili povratnom hodu. Prikljuak 1 slui za dovod vazduha pod pritiskom. Prikljuci 3 i 5 slue za vezu sa atmosferom prikljuaka 2 i 4 kada se ne koriste. Posmatrajmo sada nain rada. Na slici 27 prikazan je razvodnika kada nije aktiviran. Aktivno je levo polje na simbolu. Vazduh pod pritiskom protie od prikljuka 1 ka prikljuku 2 (tamno plavo polje na preseku razvodnika), a prikljuak 4 je vezan za atmosferu preko prikljuka 5 (svetlo plavo polje na preseku razvodnika). Prikljuak 14 je zatvoren kotvom elektromagneta (desna strana na preseku razvodnika). Na slici 28 je prikazan razvodnik u aktiviranom stanju. Na simbolu razvodnika se vidi da je aktivirano drugo polje drugi poloaj. Kotva elektromagneta je otvorila put pomonom vazduhu (uto polje na preseku razvodnika) koji svojom silom pritiska 39 Zoran Jankov 42s/09

Konstruisanje, proraun i izrada razvodnika kod kofiastog transportera pomera iber ventila na levu stranu ostvarujui sada vezu prikljuaka 1 i 4 (tamno plavo polje na preseku razvodnika), a prikljuak 2 je vezan za atmosferu preko prikljuka 3 (svetlo plavo polje na preseku razvodnika).im se iskljui elektromagnetno aktiviranje razvodnika opruga sa leve strane ibera vraa ga u poetni poloaj i razvodnik ima ponovo funkciju kao na slici 28. Ovaj nain rada je isti za sve naine aktiviranja razvodnika. Kod pneumatski aktiviranog razvodnika kotva magneta se pretvara u mali pneumatski cilindar koja pod dejstvom vazduha otvara i zatvara prikljuak 14. Kod mehaniki ili runo aktiviranih razvodnika ova kotva se povlai mehaniki ili runo.

Slika 28. Razvodnik 5/2 poloaj II. [ 7]

4.4. Podela razvodnika Razvodnici se prema knstrukciji dele na: Klipne Ploaste i Ventilske. Prema principu dejstva dele se na:

40 Zoran Jankov 42s/09

Konstruisanje, proraun i izrada razvodnika kod kofiastog transportera Razvodnike direknog dejstva (direkno dejstvo moe da bude mehaniko, pneumacko ili elekrtrino) Razvodnike indireknog dejstva (signal upravljanja deluje na razvodnik preko servoureaja) Prema broju radnih polaja dele se na: Dvopoloajne, Tropoloajne i Viepoloajne. Razvodnici mogu da budu sa dva tri, etiri i vie prikljunih otvora. Osnovna osobina svih navedenih razvodnika je da upravljaki signal male snage razliitog vida energije upravlja strujom gasovitog fluida koji ima veliku snagu. 4.4.1.Klipni razvodnici Princip konstrukcije pneumackih i hidraulinih klipnih razvodnika je isti: klip svojim aksijalnim kretanjem razvodi gas u neki od eljenih izlaznih otvora. Ovi razvodnici se najee koriste u pneumatici. Da bi se spreili veliki gubici izmeu klipa i kuita razvodnika, za razliku od hidraulinih razvodnika iste konstrukcije, u pneumatici se zaptivanje vri prstenastim zaptivaima koji se ugrauju ili u klip (slik 29a.) ili telo razvodnika ( slika 29b.). Ukoliko guma ne moe da se primeni, potrebno je realizovati zazor izmau klipa i tela reda veliine 0,002 do 0,004mm. Da bi se trokovi ovih pasovanje klipova i kuita sveli na neku razumnu meru, esto se zbog zaptvanja na razvodni klip ugrauje O prstenovi i dvostruke maetne ili se taptivanje izvodi preko kuita ugradnjom O prstenova. Da bi se izbeglo oteenje zaptivnih elemenata pri kretanju razvodnog klipa u kuitu, ugrauje se prikljuni otvori razvodnika po obimu aure ugraene u kuite.

41 Zoran Jankov 42s/09

Konstruisanje, proraun i izrada razvodnika kod kofiastog transportera

Slika 29. Klipni razvodnici [ 3]

Princip rada razvodnika prikazan je na slici 30. Aktiviranje je pneumacko, signalom Y (poloaj I ) povezani su prikljuci P sa B i A sa R, odnosno signalom Z (polaj II) povezani su prikljuci P sa A i B sa S.

Slika 30. Princip rada klipnih razvodnika [ 3]

Na slici 31. Prikazane su vrste zaptivaa izmau klipa i kuita kod klipnih razvodnika.

42 Zoran Jankov 42s/09

Konstruisanje, proraun i izrada razvodnika kod kofiastog transportera

Slika 31. Vrsta zaptivanja izmeu klipa i kuita kod klipnih razvodnika [ 3]

Na poloajima razvodnika prikazanim na slici 29. Radni fluid kroz ulazni otvor struji prema radnom elementu C 2 ili C1 ako je klip razvodnika u levom poloaju na slici. Istovremeno se radni elementi C1 ili u drugom sluaju C 2 rastereuju. Za razliku od hidraulinih razvidnika, pneumacki razvodnici ne mogu da se definiu prema protoku gasa, poto on ne zavisi smo od protonog otvora, ve i od odnosa pritiska ispred i iza njega. U samom razvodniku, za razliku od strujanja gasa kroz cevovode, skoro uvek postoji kritina brzina strujanja tj. maksimalni maseni protok za dati pad pritiska. Na osnovu navedenog primera klipnog razvodnika vidi se da se strujanje gasa kroz razvodnik ostvaruje na osnovu razlike pritska ispred i iza nekog suenja protonog preseka. Na slici 32. prikazane su eme funkcionisanja razvodnika. Pored svake eme su date oznake razvodnika i simboli. Na slici 32a. i 32b. date su eme izvoenja razvodnika sa kuglicom i sa klipom. Pri strujanju gasa kroz razvodnik vana je vrednost masenog protoka.

43 Zoran Jankov 42s/09

Konstruisanje, proraun i izrada razvodnika kod kofiastog transportera

Slika 32. ema fukcionisanja razvodnika. [ 2]

Protok kroz razvodnike Teorecka vrednost masenog protoka kroz ovor povrine porenog preseka A m 2 (slika 23.) za strujanje vazduha iznosi: Q = 0,0404 Gde je: Qm - maseni protok [ kg / s ] p0 - pritisak [ bar ] To - temperatura [ K ] Fukcuja f ( p1 / p0 ) je predstavljena grafiki na slici 34. Na primer ako je vazduh temperature 71 = 200 C i pritiska p0 = 10[ bar ] , a otvor povrine porenog preseka 44 Zoran Jankov 42s/09 P0 A T0 p f 1 p 0

[ ]

[ 5]

Konstruisanje, proraun i izrada razvodnika kod kofiastog transportera A = 3 mm 2 , protok pri isticanju u atmosveru, gde je nadpritisak =0 bara (vlada atmosverski pritisak), je:
Q = 0,0404 1,1 106 3 106 1 = 7,79 10 3 [ kg / s ] 293

Gde je za odnos p1 / p 0 = 0,01 / 1,1 = 0,091 fukcija f ( p1 / p0 ) = 1 . Meutim za isticanje u cevovodu u kome vlada pritisak p1 = 0,7[ Mpa ] = 10 bara je protok je:
Q = 0,0404 1,1 106 3 106 0,974 = 7,59 10 3 [ kg / s ] 293

Gde je za odnos p1 / p0 = 0,7 / 1,1 = 0,974 fukcija f ( p1 / p0 ) =1 Odnos pritiska za koji f ( p1 / p0 ) ne postaje manji od 1 i spada u kritini odnos pritiska, i taj uslov maksimiziranja protoka je najee zadovoljen pri strujanju kroz razvodnik.

Slika 33. Strujanje gasa kroz male otvore i dijagram fukcije f 1 p 0

4.4.2. Ploasti razvodnici Ploasti razvodnici prema kretanju radnog elementa dele se na traslatorne (aksijalne) i obrtne. Razvodni elementi ploastog razvodnika je u obliku ploe sa kanalima za razvod vazduha pod pritiskom po emu su i dobile ime. Razvodnik 3/2 aktiviran pomou elektromagneta i posrednog ventila prikazan je na slici 34. 45 Zoran Jankov 42s/09

Konstruisanje, proraun i izrada razvodnika kod kofiastog transportera

Nulti poloaj: magnet neaktiviran radni vod A oznaen Radni poloaj: magnet aktiviran radni poloaj A pod pritiskom

Slika 34. Razvodnik aktiviran pomou elektromagneta i posrednog ventila. [ 2] 1.klip,2.Ploica,3. Kanal,4. opruga kotve, 5. otvor za vezu sa atmosferom, 6-7.opruga, 8. Kotva, 9. Elektromagnet, A. prikljuak za vezu sa izvrnim elementima, P.prikljuak za vezu sa potisnim vodom,R. prikljuak za vezu sa atmosferom

Ploasti razvodnik slika 35. ima jedan pokretni deo (razvodniku) plou 1 i telo razvodnika 2 sa vodovima P, A, B i R. Polugom 3 vri se aktiviranje razvodnika i zavisno od poloaja razvodne ploe povezani su vodovi A i P, R i S, kao na slici bb. poloa I, odnosno A i R, P i S poloaj II.

Slika 35. Ploasti razvodnik [ 2]

Zbog pojednostavljenja izrade razvodnika i poveanja otpornosti razvodnika na habanje, esto se umasto klipnih koriste ploasti razvodnici. Nedostatak razvodnika prikazanog na slici 35. je taj to zaptivni prsten prelazi preko ivice otvora za dovod fluida, to izaziva oteenje zaptivnih prstenova. Da bi se to izbeglo, primenjuje se esto ploastih razvodnika, u kombinaciji sa klipnim pritiskom i oprugom na telo razvodnika, ime je 46 Zoran Jankov 42s/09

Konstruisanje, proraun i izrada razvodnika kod kofiastog transportera poniten zazor kroz koji mogu da se imaju gubici.

Slika 36. Ploasti razvodnik [ 2]

4.4.3. Obrtni razvodnik

Obrtni razvodnik (sa okretnom razvodnom ploom) najee se proizvode sa runim ili nonim aktiviranjem. Ostale vrste aktiviranja je dosta teko primeniti. Proizvode se uglavnom kao 3/3 i 4/3 razvodnici. Okretnim dveju ploica izvedeni kanali u razvodniku se povezuju jedan sa drugim. Kod ploastog obrtnog razvodnika (slika 37.) u srednjem poloaju svi prikljuci su zatvoreni. Na slici je prikazan poloaj I, tj. povezani su prikljuci P i A i prikljuci B i R. Veza se ostvaruje lunim ljebovima 3 i 4 u obrtnoj ploi 2. Poloaj II obezbeuje se zaokretanjem ruice I u krajnji desni poloaj, tako da ljebovi 3 i 4 povezuju prikljuke P i B i prikljuke A i R.

47 Zoran Jankov 42s/09

Konstruisanje, proraun i izrada razvodnika kod kofiastog transportera

Slika 37. Obrtni razvodnik [ 2]

4.4.4. Razvodnik sa seditem

Razvodnik sa seditem imaju malo ugraenih delova te zbog toga imaju dug vek trajanja. Neosetljivi su na prljavtinu i robusne su konstrukcije. Sila aktiviranja je relativno visoka, jer su sila opruge za vraanje ventila u poetni poloaj i pritisak vazduha visoki. Prikljuci na razvodnicima sa seditem otvaraju se i zatvaraju pomou kugle, tanjuria ili konusa. Zaptivanje sedita vri se na najednostavniji nain i to najee elastinim zaptivaima.

Slika 38. Razvonik sa kuglicom [ 2]

Razvodnik sa seditem i zatvaranjem sa kuglicom (slika 38.) vrlo su jednostavne konstrukcije i zbog toga su vrlo jeftini. Odlikuju se vrlo malim gabaritima.

48 Zoran Jankov 42s/09

Konstruisanje, proraun i izrada razvodnika kod kofiastog transportera Pomou opruge se pritiskuju jedna kugla uz sedite ventila i time se zatvara protok vazduha pod pritiskom P prema A. Aktiviranje tastera potiskuje se kuglica sa njenmig leita. Pri ovom aktiviranju mora se savladati sila opruge koja dejstvuje u suprotnom pravcu kao i sila pritiska vazduha. Ugradnjiom dovodnog voda kroz taster dobijamo 3/2 razvodnik. Aktiviranje moe biti manuelno ili mehaniko. Razvodnik prikazan na slici 39. spada u grupu razvodnika sa tanjirastim zatvaraem. Zaptivanje kod ovih razvodnika vrlo je efikasno i jednostavno. Vreme potrebno za ukljuivanje je vrlo kratko i kod vrlo malog hoda tanjiria stvara se veliki popreni presek za protok vazduha. Oni su kao i razvodnici sa kuglom neosetljivi na prljavtinu i zbog toga imaju dug vek trajanja.

a)

b)

Slika 39. 2/2 Razvodnik sa tanjirastim zatvaraem. [ 2]

Za vreme aktiviranj tastera, u jednom krakom periodu aktiviranja dolazi do stanja u kome su svi prikljuci P, A i R povezani jedan sa drugim (slika 39a). to ima za posledicu da kod malih brzina aktiviranja razvodnika dolazi do strujanja vazduha od P prema R u atmosveri pri emu vazdu pod pritiskom ne vri nikakav rad. Ovde se radi o ventilima koji imaju prekrivenu fazu napajanja i odvoenje u fazu aktiviranja. Kod razvodnika na slici 39b. izbegnuta je prikrivena faza pri laganom ukljuivanju. Kod normalno otvorenih razvodnika (otvoreni pema A), aktiviranjem tastera zatvara se prolaz vazduha pomou tanjiria 1 od P prema A. Daljim potiskivanjem tastera tanjiria 2 otvara prolaz vazduha od A pewma R. Oslobaanjem tastera oba tanjiria pomou sile opruge vraaju se istovremeno u svoj poetnipoloaj. Aktiviranje ovih razvodnika moe biti manuelno, mehaniko, elektrino ili pneumacko. Zavisno od konstrukcije, razvdnici satanjirastim zatvaraem primenjuju se za upravljanje cilindrima jednostranog ili dvostranog dejstva, veih razvodnika ili kao davai signala u pneumackom upravljanju, tamo gde je neophodno vrlo kratko vreme prenosa signala i presmeravanje razvodnika najee se primanjuju elektromagnetna upravljanja (slika 40.). Ovaj razvodnik se odlikuje: brzim preusmeravanjem (10 m/s), 49 Zoran Jankov 42s/09

Konstruisanje, proraun i izrada razvodnika kod kofiastog transportera kompaktan konstrukcijom, radi sa nezauljenim vazduhom, moe biti upravljan direkno iz elektronskog automata, vek trajanja mu je izuzetno dug zbog upotrebe specijalnog plastinog materijala za sedini ventil.

Sliika 40. Razvodnik 5/2 sa tanjirastm zatvaraem i elektromagnetnim upravljanjem. [ 9]

5. PROJEKTIVANJE I IZRADA SITEMA ZA SKLADITENJ RASIPNOG MAREIJALA Projektovanje i izrada i sistema (ureaja) po svemu sudei nije ni malo jednostavno i zahteva veoma dosta utroenog vremena do same reaizacije. U ovom projeknom radu uestvoao je tim studenata koji pohaaju specijalistike studije u VTSS na Novom Beogradu, gde su svo svoje teorisko znanje primenuti u praksi. 50 Zoran Jankov 42s/09

Konstruisanje, proraun i izrada razvodnika kod kofiastog transportera Za projekni zadatak je nama dodeljeno izrada jednog skladinog sistema rasipne robe gde e akcenat biti baen na na traspot te robe. Pored trasporta i skladita bie porebno i projektovanje i izrada instalacije koja e se koristiti za daljinsko upravljanje gde e se koristiti kombiacija elektro pneumatskih komponenti. 5.1. Planiranje Razmatranjem naeg zadatka i mogunosti koju posedujemo doli smo do zajednokog reenja i konane ideje izgleda jednog takvog sistema. Za trasport rasipne robe uzeli smo vertikalni kofiasti elevator jer je konstrukcija jednostavna za izradu. Za skladini prostor su uzeta dva manja silosa koji e biti postavljeni na razliitim nivoima i bie meusobno povezani zajedno sa elevatorom. Instalacija e biti kombinavija elektropneumatski gde e izvrni elementi biti pneumatski cilindri a komada e biti izvedena elekro. Komanda i prikaz toka procesa bie prikazano na komadnoj tabli kao to i poseduju pravi takvi sistemi, gde e se moe pratiti tok jednog celog procesa.

a)

51 Zoran Jankov 42s/09

Konstruisanje, proraun i izrada razvodnika kod kofiastog transportera

b)
Slika 41. Prikaz usvojenog reenja ureaja za skladitenje rasipnog materija.

Na slici 41. prikazano je crte reenje izgleda ureaj, sa pozicijama njegovih delova koji su rasporeeni na ova dva crtea. Slika 41a. je prikazan deo traspotnog i skladinog dela sistema koji se sastoji od: 1. kofiasti transporter, 2. veza izmeu trasportera i silosa za suenje, 3. silos za suenje, 4. veza izmeu silosa za suenje i silosa za skladitenje, 5. silos za skladitenje, 6. veza izmeu silosa za suenje i trasportera, 7. zasun, 8. kontrolna tabla, 9. pogon trasportera. Na slici 41b. je prikazan deo pneumatskog dela sistema:10. pneumacki cilindar, 11. rezervar kom. vazduha, 12. manometa, 13. kompresor, 14. regulator pritiska, 15. pvc vod sa prikljucima, 16. el. ventil, 17. razvodnik. 5.2. Opis rada pneumatske instalacije Nain rada ovog ureaja sastoji se od niz uslova koji se redom moraju ispuniti, kraj jednog pokree sledei jer je u pitanju liniska veza. Start pre starta oba zasuna moraju biti zatvorena da bi se proces zapoeo, ako nisu onda sa dugmetom reset reavamo taj problem. Start ureaja poinje sa glavnim prekidaem gde ga stavljmo u poziciju ON tada se ukljuuje kompresor koji poinje da puni sistem i podie pritisak u rezervoaru do 3 bara.Gaenjem komresora usled reagovanja presostata pokree se transporter a 52 Zoran Jankov 42s/09

Konstruisanje, proraun i izrada razvodnika kod kofiastog transportera zatim otvara elektro-ventil EV1 i sa pneumackim cilindrom otvara zasun od donjeg silosa i puta rasipni materijal u kofiasti transpoter i on ga zatim podie u gornji silos. Kada se sav marerijal popne u gornji silos gasi se kofiasti trasporter, zatvatara se elektro-ventil EV1 i otvara se elekro-ventil EV2 i zatvara preko pneumackog cilindra donji zasun. Kada se zatvori donji zasun ovara se elektro-ventil EV3 koji pokree drugi cilindar i otvara zasun na gornjem silosu i sav sadraj iz njega vraa u donji silos. Posle zavretka procesa otvara se elektro-ventil EV4 koji preko pneumackog cilindra zatvara zasun na gornjem silosu. Zatvaranjem gornjeg silosa ureaj se postavlja u poetni poloaj. 5.3. Dimenzionsanje Poetni parametri pri projektovanju jednog takvog skladinog sistema je optimalnog kapaciteta sa koji e obavljati takav sistem, sa moguim poveanjem kapaciteta od 20 do 30%, dok kod naeg projeknog rada to ne igra ulogu. Za na sitem poetna taka je elektro motor koji ima odreenu snagu i broj obrtaja na osnovu toga smo i dimenzionisali preoptereenja ili elevator i njegove delove da ne bi dolo do zastoja a uzet je u obzir i njegov kapacitet. Nakon prorauna

elevatora vrimo dimezionisanje silosa , obraamo pnju na njegovu zapreminu da bi vreme punjenja bilo usklaeno sa radom celog ureaja. Za prenik svih cevovoda je uzet je u obzir kapacitet elevatora, i ostale karakteristie koje su neophone za sigura i bezbedan protok rasipnog materijala (ugao, popreni presek, itd.). Proraunom pneumatskih cilindara se uzima u obzir kapacitet pneumatskog sistema i sile koja je nam potrebna za vrenje svoje uloge. Ostali delovi koji su nam bili potrebni za dalju realizaciju naeg projekta kao to su: cevovodi, ventili, prekidai, releji, diode, kablovi i ostalo proporcijalno veliini ovog ureaja. 5.4. Izrada ureaja za skladitenje rasipnog materijala

53 Zoran Jankov 42s/09

Konstruisanje, proraun i izrada razvodnika kod kofiastog transportera 1. Elevator Elevator po samoj konstrukciji je sloenog oblika i satoji se iz vie pod sklopova i samim tim zahtevaju dosta vremena pri njegovoj izradi i uklapanju u jednu celinu. Sklopovi iz kojih se sastoji ovaj elevator su: beskonana traka sa koficam, pogonski dobo sa fiksnim kuitem, zatezni dobo sa podesivim kuitem, kuite elevatora sa postoljem, elekto motor sa nosaem, remenini par. a)Beskonana traka sa koficama - Za beskonanu traku trasportera uzeta je traka koja se koristi u auto industiji za sigurosne pojaseve, zbog njenih karakteristika (ne defomie se i fleksibilna je) sa dimezijama 45x860. Kofice su sainjene od lima debljine 0,7mm, savijene i zalemljene mekim lemom, probuene i ofarbane pa zatim privrene na traku koncem. b)Doboi trasportera (pogonski i zatezni) Doboi se izraduju po dimezijama koje smo odredili proraunom gde akcenat baen na brzinu i ugao centrifugalne sile da bi dolo do pravilnog pranjenja posude bez rasipanja. Doboi su izraeni od konstrukcopnog elika .0545 i njihova povrina je nainjena hrapavom da bi poveali stepen trenja izmeu doboa i beskonane trake. Osovina ovog doboa je izraena posebno radi mogunosti fine obrade rukavaca brunjem i lake montae.

Slika 43. Izgled jednog od doboa preko kojeg se kree beskonana traka.

54 Zoran Jankov 42s/09

Konstruisanje, proraun i izrada razvodnika kod kofiastog transportera c)Kuite trasportera Samo kuite elevatora se sastoji iz dva osnovna dela, kuita elevatora, njihova visina je odreena zatezanjem oba doboa i beskonane trake koji zajedno u sklopu daju max. meuosno rastojanje i pomou toga odreujemol oblik unureasnjeg prostora elevatora. Pored odreivanja unutraneg prostora odreuje se i pozicija otvora gde e se rasipni materijal dopemati i gde se odpremati da nebi dolo do zaglave i vraanja istog. Kuite elevatora je izraeno od lima debljine 1mm a bone stranice su spojene tvrdim lemljenjem.

Slika 44. Prikaz kuita elevatorau u izradi i izgled / konanog oblika.

d)Kuita oleitenja doboa Kuita oleitenja doboa se izrauju posle zavretka izradde kuita elevatora zbog konanog oblika i pozicije fiksiranja. Kuite se pravi od konstruktvnog elika .0454 debljine 6mm zbog irine kuglinih leajeva koji e se ugraivati u njih. Kod pogonskog doboa je leite fiksno dok se kod zatenog doboa podesivo.

Slika 45. Prikaz delova kuita u izradi i mesta na kojima su postavljeni.

55 Zoran Jankov 42s/09

Konstruisanje, proraun i izrada razvodnika kod kofiastog transportera

d)Remeni parvi Remeni parovi su izraeni od aluminijuma u odosu 1:2,5 sa profilom ljeba krunog oblika sa radiusom od 2,5mm za prenik remena od 6mm. Radijus ljeba na remenicama uklinjavanja. e)Pogon - Pogon ovog elevatora ini motor jednosmerne struje koji radi na napon od 12V i snage 0,12kW sa brojem obrtaja 250 o/min. Poziconiranje i montaa ektromotora se vri nakon montae i sklapanja celog elevatora u jedan sklop. Poto je nosa elekro motora montiran na el. motor, uz pomo zategnutog remena preko remenica vrimo obeleavanje pozicije nosaa motora. Nosa se privruje el.zavarivanje i nakon toga postavljamo remen u ljebove remenica i doteemo ga panrima. je namerno manji od prenika remena zbog

Slika 46. Pozicioniranje i fiksiranje nosaa el. motora na nosa elevatora.

2. Silosi Silosi prestavlju skladini prostor koji svojom velinom odlikuju kapacitet tog sistema. U njima se otpremaju uglavom razne itarice sa polja gde se vri suenje i uvanje do samog procesa prerade. Izrauju se od armiranog betona, profilisanog lima i armirane tvrde plastik. Obino su cilidrunog oblika sa okruglim porenog preseka zbog ravnomerne raspodele sila koji deluju na same zidove silosa. vrte su konstrukcije zbog velikih optereenja kako unutranjih tako i spoljanjih a kao nosea konsrukcija ostale opreme koja se montira na nih: traspoteri, instalacija, cevodi za otpremanje robe, pneumatski cilindri sa zasunima itd. Za izrada silosa za ovaj projekat jedini uslov je bio zapremina koja je odreena kapacitetom elevatora da samo njegovo vreme pujenje bude optimano pri promovisanju ovog sistema. Oba silosa koja smo planirali u ovom projektu su istih dimenzija i 56 Zoran Jankov 42s/09

Konstruisanje, proraun i izrada razvodnika kod kofiastog transportera izraeni su od pocilkovanog lima debljine od 0,7mm i spajani su mekim lemljenjem. Na njima su ostavljeni otvori za cirkulaciju rasipnog materijala i otvori za praanjenje u obliku zasuna sa osiguraem. Oba rezervara poseduju postolje koje je reetkasto oblika sainjeno od konsruktivnig elika .0545 prenika od 5mm koji su spojeni tvrdim lemljenjem.

Slika 47. Izrada kompletnih silosa sa postoljem

Siosi po samoj konstrukciji sadre i cevovode za trasport rasipne robe sa jedne strane povezuju silos sa elevatorom kroz koji se doprema roba a sa druge strane povezan je sa drugim silosem gde se vri njegovo odpremanja. Poto se dopremanje i odpremanje vri slobodnim padom mora se obratiti panja o uglu njegovog postavljanja da nebi dolo do zaguenja.

Slika 48. Elevator i silosi spojeni cevima pre i posle ugradnje ibera

Na izlazu iz siloa izmeu svake veze cevovoda postavljeni su zasuni, koji spreavaju oticanja robe iz silosa i koji se po potrebi otvaraju za pranjenje pomoi mehanizma

57 Zoran Jankov 42s/09

Konstruisanje, proraun i izrada razvodnika kod kofiastog transportera koji su u ovom sluaju pneumacki cilindri. Zasuni su izradeni od crnog lima debljine 1mm i zalemljeni su tvdim lemljenjem.

Slika 49. Izrada kuita ibera

3.

Instalacija

Za upravljanjem jednim ovakvim sistemom prosto je nemogue ispratiti proces bez dananje automatizacije. U ovim sitemima je veoma zastupljena pneumatika zbog svojih pozitivnih karakteristika kao izvrni element u kombinaciji sa elekronikom kao logiki deo tog sitema. Uloga je da vri jednostavne operacije pri samom procesu rada ge se sve rukuje i prati sa komadne table i zavisi od stepena automatizacije. Komanda se vri i prati sa komandne table gde se pritiskom na odreeni taster izvrava eljena operacija uz pomo elekro signala. Aktivaciom pneumackog razvodnika on menja svoj poloaj i proputanjem vazduha pokretajui pneumacki cilindar u odreen poloaj sve dok ne aktivira jedan od dva krajnja prekidaa koji alju povratni saignal do sledeeg razvodnika postavlajui drugi uslov za aktiviranje. 5.5. Pneumaca instalacija Pneumacku instalaciju ine kompresorska stanica, cevovodi, cilindri i ventili koji ine radni deo ovog sistema i bilo je teko pronai reenje jer veina delova koji nisu standarni, morali su se doraivati ili izraditi novi. Po mogunostim koje smo imali doli smo do kodstruktivnog reenja gde emo kompesor, rezervar i elektoventile ujediniti u jednu celinu.

58 Zoran Jankov 42s/09

Konstruisanje, proraun i izrada razvodnika kod kofiastog transportera

Slika 50. Prikaz kinemacke ememe reenja pneumttske instalacije

Na slici 51a. prikazan je jednostepeni kompresor male zapemine i sa protokom od 4.5 l/min sa el. motorom marke Einhell koja je namenjena prvenstveno za dopunjavanje pneumatika. Ova mali kompresor smo iskoristili kao ureaj koji e nam obezbediti komprimovani vazduh za na pneumacki sistem. Na slici 51b. prikazan je set sa: rezervar za skladitenje komprimovanog vazduha zapremine od 0,7l, radijalni manometar opsega od 0 do 16 bara, presostat koji je povezan sa kompresorim i slii za odravanje pritiska sa osegom od 2.5 do 5bara i kuite koje sve ovo povezuje.

a)

b) 59 Zoran Jankov 42s/09

Konstruisanje, proraun i izrada razvodnika kod kofiastog transportera

Slika 51. Sitem za dobojanje komprimovanog vazduha: a) klipni jednostepeni kompresorsa el. Motorom b) rezervar sa manometrom i presostatom.

Pneumatski cilidri koji slue za otvaranje ibera na silosima, su na osnovu kapaciteta pneumatskog sistema dimezionisani i izraeni. Duina hoda je 50mm, prenik cilindra je 30mm i sanjen je od bakarne cevi. Krajevi su izraeni od elika .0545 i u obliku prizme i sloenog su oblika. Klip je izraen od plastike sa zazorom od 0,5mm na obodu se dva paralena ljeba za postavljanje zaptivke. Klipnjaa je izraen od elika premoka 6mm koja je obraena bruenjem i na krajevima narezan navoj.

Slika 52. Pneumacki cilindri.

Kao razvodniki sklop za pretvaranje elektro signala i pneumacki sa kojim se pokreu ovi cilindri uzeli smo brzoispune ventile. Ventili su vezani u parovima sa svakim cilindrom inicirajui otvaranjem pomeranje klipa iz jednog poloaja u drugi. Iz katalog Prve petoletke koji ima iroku ponudu pneumtskih komponenti nali smo priblino potreban elektro venti koji zadovoljava nae potrebe. To je elektro ventil tip: 236-162-000 koji radina napon DC24V, uslovi rada medijum (vazduh pod pritiskom, filtriran, zauljen ili nezauljen) , prikljuni navoj (pozicije 1,2,33) M12x1,5, nazivnog otvora 2,5mm, protok (p=6 bar, p=1 bar) 140 l/min, radni pritisak od 0 do 10 bar, temperaturna oblast primene -40 do +55 tolerancija napona 10%, relativna trajnost C, ukljuenja 100%, zatita IP 65 (sa utinicom u utaknutom i vljukom u osiguranom stanju), klsa izolacije F i masa 0,7kg.

60 Zoran Jankov 42s/09

Konstruisanje, proraun i izrada razvodnika kod kofiastog transportera

Slika 53. Elektroventil tip: 236 126 000 iz kataloga Prva petoletka Trstenik [ 7]

Slika 54. Elektromagnetni ventili

5.6. Logika instalacija Logiko upravljanje u procesu u dananje vreme za rada jednog sistema po unapred unetim parametrima vri PLC (progamibilni logiki kontroler) precizno i bez greke i moe se koristiti u automackom ili poluatomackom obliku. Zbog visoke cene i sloenosti takvog sistema mi smo kontrolere zameuli vremenskim relejima koji su daleko jeftiniji. Pored releja od delova nalazi se transfomatori koji transformiu napon

61 Zoran Jankov 42s/09

Konstruisanje, proraun i izrada razvodnika kod kofiastog transportera sa 220V na 24V, grecovog otpornika, mikro prekidaa koji se nalaze na krajevima hoda klipnje cilindra, kondezatora itd. Sve ovo se nalazi kao celina na jednom mestu.

Slika 55. Unutrani izgled i izgled komadne table

6. ODRAVANJE PNEUMATSKOG SISTEMA Odravanje pneumatskog sistema predstavlja skup operacija u cilju ouvanja radne sposobnosti i ispravnosti pneumatskih sistema. Za pravilan rad i dug vek trajanja pneumatskih instalacija od velikog znaaja jeste odravanje u toku eksploatacije koje se izvodi prema dva osnovna sistema odravanja:

62 Zoran Jankov 42s/09

Konstruisanje, proraun i izrada razvodnika kod kofiastog transportera preventivno i korektivno odravanje. Pod pojmom preventivnog odravanja podrazumeva se ienje, pregled i podmazivanje odreenih delova pneumatskog sistema u odreenom vremenskom periodu, kako bi se spreio prekid procesa proizvodnje. Obavlja se uglavnom jedan put godinje pred poetak veih radova, sezone. Pregledom instalacije ustanovljavaju se nedostatci i pristupa se njihovom otkanjanju. Pored preventivnog odravanja obavlja se i korektivno odravanje kada maina ostaje u radu do samog momenta otkaza. Nedostatak ovog sistema odravanja ogleda se u prekidu procesa proizvodnje i potrebno je otkaze otkloniti u to kraem vremenskom roku.

Slika 56. Izgled konanog ureaja

7. ZAKLJUAK Posmatrajui razvodnike i njihovu ulogu u pneumatskom sistemu primeujemo da sa jedne strane kao sloene logike elemente koje jako precizno i bez greke svojim reagovanjem utiu na rad izvrnih elemenata, a sa druge strane pojednostavljuje ceo

63 Zoran Jankov 42s/09

Konstruisanje, proraun i izrada razvodnika kod kofiastog transportera sistem i smanjuje trokove izrade. Zbog svojih pozitivnih karakteristika gde se uglavnom svodi na preventivu i bezbenost u zapaljivim i sterilnim zonama, i zato imaju veliku primenu u svim granama industrije naroito u prehrabenoj i farmaceutskoj industriji. Daljim usavravanjem razvodnika produava se radni vek ovog ureaja dovode se nova reenja za sloenije operacije prilagoavaju se novim uslovima rada jer se smatraju bitnim za kvalitetno upravljanje jednim sistemom. Zahvaljui njihovim napretko nali su primenu i i robotici gde se direkno vezuju sa elektronikom. to zai da budunost razvonika je da e imati i dalju sve veu primenu u svim granama industrije i da e biti nezamenjiv element to u pneumatskim to i u hidraulinim sistemima.

Literatura:

[1]

VLADIMIR RNI, Pneumatika, Novinsko izdavako preduzre TEHNIKA

KNJIGA, Beograd, 1967.

64 Zoran Jankov 42s/09

Konstruisanje, proraun i izrada razvodnika kod kofiastog transportera

[ 2]

SLOBODAN STEFANOVI, IVOSLAV ADAMOVI, MIODRAG KRSTI, Elementi Pneumatike, Drutvo za tehniku

DRAGOLJUB MILENKOVI,

dijagnostiku TEHDIS, Beograd, 2008.

[ 3] [ 4]

PREDRAG MITROVI, PETAR MITROV, ZRAN RADOJEVI, Hidraulika i

pneumatika,Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1997. SAVA DEDIJER, Osnovi trasportnih ureaja,izdavako preduzee Graevinska

knjiga, Beograd, 1978.

[ 5] VASILIJE. N.KELI, Hidroprenosnici, Nauna knjiga, Beograd, 1985, [ 6] ZORAN RADIVOJEVI, LJUBOMIR GRUJI, SVETISLAV CANKAR, CVETKO
CRNOJEVI, PETAR JOVANOVI, MILO URI, NOVAK NEDI, Pneumatske komponente, NiroOMO, Beograd, 1994.

[ 7] [8] [ 9]

Katalok PDF, PARKER - 07 Apostila de Pneumtica, 2000.

http://www.ebah.com.br/pneumatica-parker-pdf-ifsp-automacao-pdf-a66040.html Katalog PDFPARKER - 06 Apostila de Hidrulica, 1999.

http://www.ebah.com.br/pneumatica-apostila-basica-pdf-a64389.html LJUBOMIR MILADINOVI, Hidrauliki i pneumatski mehanizmi i instalacije . http://www.vladex.co.rs/aplikacije/Hidraulicki%20i%20pneumatski%20mehanizmi %20i%20instalacije.pdf [10] RADOSLAV KORBAT, Pneumatika i hidraulika http://www.google.com/#hl=en&sugexp=ldymls&xhr=t&q=Hidrauli %C4%8Dki+i+pneumatski+mehanizmi+i+instalacije+&cp=49&pf=p&sclient=psy&site =&source=hp&aq=f&aqi=&aql=&oq=Hidrauli %C4%8Dki+i+pneumatski+mehanizmi+i+instalacije+&pbx=1&fp=26ff13b7702d61e5

65 Zoran Jankov 42s/09