P. 1
Aleksandar Sergejevic Puskin - Poezija

Aleksandar Sergejevic Puskin - Poezija

|Views: 9|Likes:
Published by Jovana Ćopić

More info:

Published by: Jovana Ćopić on Jan 23, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

10/24/2013

pdf

text

original

ALEKSANDAR PUŠKIN IZABRANA POEZIJA

ELEGIJA

Veselje bujno razvejanih leta Sad ko pijanstva čemer duši smeta; A tuga prošlih dana, slično vinu, Sve jača je što dublje dani plinu. I nose puno umora i žali Budućnosti uznemireni vali. Al´ nije smrt to što mi srce moli, Već život, radi misli, radi boli. Ja znam da opet biće naslañenja Da harmonija moj će sadrug biti, Da ću nad bajkom snova suze liti,

I možda će na smiraj dana tajni Da pošlje ljubav osmeh oproštajni.

VOLEO SAM VAS

Voleo sam vas; moja ljubav stara Još uvek, možda, spi u srcu mome. Al´ zašto ona nemir da vam stvara? Ja nisam rad žalostiti vas njome. Voleo sam vas nemo, beznadežno, Pun strepnje i pun ljubomorne boli, Voleo sam vas iskreno i nežno; - Nek bog da tako drugi da vas voli.

ŠTA IME MOJE ZA TE ZNAČI

Šta ime moje za te znači? Umreće ono k´o šum vala Što tužno mije tuña žala, Ko žagor šumski kad se smrači. Na listu tvoga spomenara Ostaće poput traga sivog,

K´o grobni natpis, čudna šara Nečitljiva za ikog živog. Šta znači ono? Već odavno Val novih nemira ga briše I sećanje životodavno Ne budi u tvom duhu više. No reci ga u vreme čame, Kaži u časovima sivim: Postoji uspomena na me, Postoji srce gde ja živim...

POD SINJIM NEBOM JE...

Pod sinjim nebom je, u rodnom kraju svom Venula setna, zamišljena... Na kraju uvela i možda, nada mnom Lebdela već je senka njena. No neprestupna crta stoji izmeñ´ nas: Zalud sam staru ljubav zvao S ravnodušnih sam usta čuo smrti glas, Ravnodušno ga saslušao. I eto koga ljubih dušom svojom svom S toliko teških žudnji, nada, S toliko bolnog tugovanja za njom, S toliko bezumlja i jada! Pa gde su patnje, ljubav? Sad u duši toj

I srce puno je pregnuća: . Al´ korak leta neizbežni Pogasio je mašte tajne. Al´ opet nasta otkovenje. Kad sretoh tebe na svom putu.. POSVEĆENO. I sad si opet na mom putu Ko svetlih snova ostvarenja. Za sećanje na život nepovratni moj. Ne nalazim ni bol ni suze.. iskušenja mnoga Ja dugo slušah glas tvoj nežni O sanjah crte lica tvoga. Bez rajskog sna. Kroz burni život hitrobežni.bez nadahnuća. zla i ropskih uza. I bez božanstva i bez suza. Teko je život. Ko neba dah u zemnom kutu.Za senku koju smrt mi uze. Pun mraka. pun čeznuća. Ja pamtim divno magnovenje. Kroz strasti. Zaglušio je glas tvoj nežni I otro lika crte sjajne. Ko svetlih snova ostvarenje. Ko neba dah u zemnom putu.

.. pusti gomili toj Neka te brani.čvrst i sam ko tvoj um.to je trenutan šum. Ne traži da svet puni . Pesniče ti ne mari! Velike hvale huka . ili šta hoće neka zbori Nek' pljuje onaj oltar gde tvoja svetlost gori Nestašluk dece neka koleba presto tvoj. . I sam živiš.mirnog ti posla kut. glupakov sud pokvari Smisao.ljudi. A pusti i glupaku. Hladan je smeh gomile. Usavršavaj samo duhovna blaga svoja. I rajske sne i nadahnuća. O delu umetničkom umetnik strože sudi. Blagorodni su samo tvog srca pravi trudi. Al' ti budi .car si. PESNIKU Za ljubav sveta . Ti .Ti vraćaš sve što vreme uze. Kreće te volja tvoja. Tamo kuda te vodi slobode tvoje put.

žuboreći Bujice ljubavi što. u tmini: . . jedini. Ja čekam tad na susret s tobom. I čujem sad. da. Kraj moje postelje. moj glas čim si preda mnom. O. I s neba padne sjajni zrak Na neme grobne ploče sive. . O. Blistavi pogled tvoj s osmehom znanim tu je. tvoja sam. POZIV O. kroz san. .Moj mili .NOĆ Sav čežnja. ako zbilja u taj čas Opusti redom grob za grobom. Za mene sija on. . . pune tebe. 1823. kroz noć. pri neveseloj sveći. ako zbilja. Remeti ćutanje u noćnom času tamnom. Onakva kao zadnjeg časa. dok je mrak Kad san utiša duše žive. Ja čekam tad tvoj lik. doñi mi. Promiču stihovi sliveni. milošta. huje. tvoja sam . tvoj glas.

Od bola bleda i bez glasa . Verna si mi. I ne zbog tog što sumnji roj U duši nosim: da prebolim. . I još sam ja ko nekad tvoj. Ne mogu ja. Ko strašna sen. al zašto reči tvoje Vole da plaše moj um večno budni? Sred poklonika što za tobom lete Što želiš ti da draga budeš svima? . doñi mi što pre. Svejedno je: što pre. 1830 *** Oprosti snove ljubomorne moje: Ljubavi strasne nemir slepi. il' tajna. ko zvuk. čudni. O.Ko led i sva ko zimski dan. . Ni da pročitam tajne groba. i sad te volim. ko zvezda sjajna. što pre! Ne zovem tebe ja zbog tog Da korim ljude čija zloba Učini kraj života tvog. što pre Ko vetra dah.

Zbog čega tebe pozdravlja lukavo? Ko ti je on i kakvo ima pravo Da tuguje i bdi pun ljubomore? Bez matere i poluodevena.sa strahom. Ne slede nikad tvoje oči za mnom: Lepotica kad koja sa mnom staje I dvosmislen povede govor svoj. s molbom mamnom. Usamljen čamim izvan kruga njena. Što njega ti u čase primaš kasne? No voljen sam i. Zatekavši me s tobom usamljena. a reči tvoje strasne Tad iskreno su pune duše tvoje: Tebi su. smešne muke moje. Mirna si ti. znam ja. čas nežan. . Kaži mi još: suparnik večni moj. čas pun sete? Zaslepivši mi um i misli moje. Ni pogleda. kad si sa mnom sama. Nasamo izmeñ večeri i zore. i šaljiv prekor tvoj Ubija me. U ljubav bolnu moju uverena. ni reči nema tvoje: Kad odlazim .I prazne nade što daruje njima Tvoj pogled. Poljupci su ti tako puni plama. u večeri kasnoj. Ne vidiš ti kad u toj patnji strasnoj Tuñ razgovoru. jer ljubav ne odaje. I nežna si.

Gorko sam plakao do kraja Pred tobom u trenutku tom. I sastanka će našeg čas U senci maslina da spoji Poljupcem novim opet nas. Al ti si usne iščupala Iz poljupca dubokog tog." Al tamo. U drugi kraj si mene zvala Iz predela progonstva mog. I ne znaš kako ja duboko patim.Al' voljen sam i mogu da te shvatim. Govorila si: "Dan postoji. mila. Moje su hladne htele ruke Da odlazak zadrže tvoj. No ne muči me. pod visokim svodom . ne znaš ti koliko silno volim. 1824 *** Zbog obala svoga zavičaja Napustila si tuñi dom. Da rastanka ne kratiš muke Preklinjao je uzdah moj. O. ja te molim.

nada mnom Lebdela već je senka njena. nada. i možda. Sastanka poljubac nam ote. S ravnodušnih sam usta čuo smrti glas. I eto koga ljubih dušom svojom svom S toliko teških žudnji. Tvoj setni bol i čar lepote. zamišljena . Usnula ti si večnim snom. Za sećanje na život nepovratni moj. . u rodnom kraju svom Venula setna. ljubav? Sad u duši toj Za senku koju smrt mi uze. S toliko bolnoga tugovanja za njom S toliko bezumlja i jada! Pa gde su patnje. No neprestupna crta stoji izmeñ nas: Zalud sam staru ljubav zvao. Al još ga uvek čekam ja. Sve uze urna večnog sna. Ne nalazim ni bol ni suze. 1830 *** Pod sinjim nebom je. . . 1826. Na kraju uvela. Gde raste maslina nad vodom. Ravnodušno ga saslušao.Što sja u plavom blesku svom.

Do predaje nama nije.BONAPARTA I CRNOGORCI Bonaparta pitao je: "Crnogorci . krete Sto topova uz njin huk. Oklopnika kršnih čete I memluka svojih puk. Krš nas brani odasvud.objavite Nek` vojvode puka tog pištolje i sablje vite kraj koljena bace mog". pešadije. Crnogorska to je ćud. . Zasesmo u stenje naše Da vratimo gostu dug. Pored stenja vojska ide. U planinu gost nam jaše Pustošeći sve u krug. evo. I na nas on.šta je to? Zar se zbilja sile moje Ne boji to pleme zlo? Kajaće se . Od konjice.

Stog Francuzi mrze tajno Naš slobodni. Puk se smeo sav i dao Kako ko zna u lud beg."Ne. "Ūto je to?" Oni su se začudili: "Nije l` eho?" . već zlo!" Pukovnik je njihov pao S njim sto ljudi i njin steg. kršni kraš. I u grmlje na nas pale Pritajene ispod njih Plotunom smo uzvratili Francuzima. I crvene kad slučajno .Namah zbrka! pršte stroj! Francuzi nad sobom vide: Crveni se kapa roj! "Stoj i pali! Nek` ukloni Crnogorca svaki svog Ne mole za milost oni ne štedite nijednog!" Grunule su puške .spale Kape s grana dignutih.

al' zašto ona nemir da vam stvara ja nisam rad žalostiti vas njome. beznadežno. Voleo sam vas nemo. Moga se uha kosnu on I ispuni ga šum i zvon. . voleo sam vas iskreno i nežno. pun strepnje i pun ljubomorne boli. Treptanje čuh iz neba sile. Vidovitost mu prenu zene K'o u orliće preplašene. spi u srcu mome. moja ljubav stara još uvek. On prstom lakim kao san Zenica mojih kosnu dan. VOLEO SAM VAS Voleo sam vas. nek Bog da tako drugi da vas voli. PROROK Pun duhovne ja lutah zeñi Pustinjom što mračna je bila I serafim se sa šest krila Ukaza meni na razmeñi. možda.Crven kalpak vide naš.

I jezika moga grehe gnusne. gledaj. I hodeći po moru i zemlji. I tada žalac mudre zmije U obamrla usta mi je Rinuo rukom punom krvi. Svu brbljivost i podlost smrvi. Kroz strasti. Kroz burni život hitrobežni. I zario u grudi mač I ustreptalo srce trgo. Kao mrtav u pustinji sam pao I Boga glas je mene zvao: ''Proroče ustaj. Kad sretoh tebe na svom putu. Nemani morskih skriven svet I klijanje pod zemljom žile. On promiče kroz moje usne.'' *** Ja pamtim divno magnovenje. Ispunjen mojom voljom budi. Ko svetlih snova ostvarenje.I anñeoskih krila let. iskušenja mnoga . I šišnu plamenu uz plač U otvorene grudi vrgo. Rečima žeži srca ljudi. slušaj. Ko neba dah u zemnom putu.

Al´ opet nasta otkrovenje. zla i ropskih uza. I srce puno je pregnuća: Ti vraćaš sve što vreme uze. ZIMSKO VEČE Bura maglom nebo krije. I rajske sne i nadahnuća. Pun mraka. bez nadahnuća. I bez božanstva i bez suza. Tekao je život. Božanstva čar i žarke suze. Al´ korak leta neizbežni Pogasio je mašte tajne. I sad si opet na mom putu Ko svetlih snova ostvarenja. Vihorova mrsi vlas. Ko neba dah u zemnom kutu. Čas ko ljuta zver zavije. Zaglušio je glas tvoj nežni I otro lika crte sjajne. Sad na trošnom krovu sveli . Zaplače ko dete čas.Ja dugo slušah glas tvoj nežni O sanjah crte lica tvoga. pun čeznuća. Bez rajskog sna.

verna drugo Mladovanju bednom mom. tugo. dobra. tugo. Tužne je i mračno tako U ubogoj izbi toj. Čas ko ljuta zver zavije. Vihorova mrsi vlas. A što si se moja bako. Il' je san na tebe pao Uz vretena tvoga zvuk? Pijmo. Sad ko putnik zakasneli Doziva na prozor nas. verna drugo. dobra. Pijmo. Pesmicu mi poj o ptici Što za morem gnezdo svi. Kamo časa? pijmo. . Zaplače ko dete čas. Mladovanju bednom mom.Uzvijori slame klas. Pesmicu o nesvestici Što na vodu rano mni. Bura maglom nebo krije. Snuždila uz prozor svoj? Jel te umor obhrvao Slušajući bure huk. Kamo časa? pijmo. Lakše srcu biće s njom. Lakše srcu biće s njom.

tajanstven pevač.. natezali su jedni jedro. ja pevah im. već mnoštvom čudnih misli duša se moja puni sva. I gle.ARION U čamcu mi smo mnogi bili. a drugi upirali vedro u vodu vesla. sada na kopno bačen nevremenom. Kormilar s pomorcima strada! Tek ja.bezbrižan i vere pun. ja himne iste pevam dalje i svoje namočene halje na suncu sušim tu pod stenom.. U tišini na krmi naš kormilar umni u šutnji vodi tromi čun. Kog proleća je cvao cvatom . Al vala grud najednom zgnječi vihor šumni.. ja .. CVETAK Uveli cvetak bezmirisni pušten u knjizi gledam ja.

gde li je njihov kutak sad? A možda su i uvenuli ko ovaj ovde cvetić mlad? NE PEVAJ DRAGA Ne pevaj. tamni lug? Živi li on il ona živi. Kad razliju se u tišinu te pesme lude. . kad si samnom gruzinske pesme pune tuge. u sećanju mi bude tamnom daleki žal i dane druge.i čijom rukom skršen bi? Da l' poznatom il nepoznatom? Zašto ga'ovde ostavi? Možda za spomen na poznanstvo il na rastanak možda dug? Na kakvu šetnju kroz prostranstvo. zanesene. draga. ja vidim stepu. kroz tiho polje. mesečinu i lik daleke jedne žene.

u sećanju mi bude tamnom daleki žal i dane druge. Naokolo nigde sveta. niko tuda da prošeta. gruzinske pesme pune tuge. bedna. trošna. na obali sinjeg mora koliba je bila jedna vrlo stara. iza gora. draga. Ne pevaj. draga. kad začujem te pesme strasne.Otkad ugledah te. kad si samnom. BAJKA O RIBARU I RIBICI U dalekoj zemlji nekoj. Trideset i više leta žive oni tako sami. a baba mu ručak kuva i kolibu ona čuva. . U njoj živi deda stari krpi mrežu i ribari. iza brda. njen lik u mome srcu gasne. al nova oživi ga snaga.

ne zna više šta da radi. neću kriti. Mrežu baca. baba čami. ali mrežu-praznu vadi. a ja odoh po svoj čamac. Jedno jutro (beše tmurno) deda mrežu uze žurno. kuću čuvaj. Tad još jednom mrežu spusti. Poneo sam dobar mamac. Velika je pola hvata. pa se sladi ruke trlja. Naveze se on na more u osvitak bele zore. Neobična riba neka. . Sunce zañe. sa čela mu oblak gusti rasturi se i nestade.deda peca. gleda u nju s čudom deka. da će danas ribe biti. U mrežu mu riba pade. ali ribe nigde nema i deda se kući sprema. Babi reče: -Ručak kuvaj. bradu gladi. već se smrači i nebo se naoblači. pa se nadam.

tako s reda. čudan slučaj pripoveda. Ispuniću želju tvoju . Deda sede i.a sjaji se kao od zlata. dok toplu čorbu jede. a baba ga mrko gleda. ja ću dati. pusti ribu neka živi. riba ljudskim glasom reče: .bilo koju.. deda. pa će reći: . održa mu strašno slovo: .. Što si tako luckast bio.Sad se deda smilostivi. Spustilo se već i veče kad se kući vrati deda. Doneo si praznu torbu.Šta god tražiš. ješćeš sada samo čorbu.. poče da joj.Od muke ću sad pući. treba tući.. ali želju on ne reče. Da bi čudo bilo veće.Sedi ovde pokraj peći. samo me u more vrati. Kad je baba čula ovo. . pa si ribu ispustio? . tebe.

žuri. svoju želju. na obali morskoj pustoj. Obećanje riba dade i u trenu već nestade. a korito lepo. I u tmini crnoj. samo. Morske vale repom seče. Korito mi staro curi: neka riba. novo. deda. mene spasi. ribice. . gde si da si. doñi sada.Kaži. korito će biti tamo. Čim se deda kući vrati. deda. . Uzburka se sinje more i ispliva riba gore. odmah meni novo dade. do korita odmah svrati. u pučine beskraj gleda i poziva ribu deda. juri. ljudskim glasom ona reče: . pa se vrati u postelju.Idi kući. kako znade.Natrag hitaj. No. gustoj.Oj. I deda joj onda reče kakva želja babu peče. baba mu reče ovo: .

Ispuniću želju ovu riba reče i .Imam sada želju vruću. . ovde više nemaš krova.uteče. . Kada kući doñe deda. Kraj prozora baba sedi i strogo mu sad besedi: . već odavde ti se seli. Hoću sada kuću drugu! Hoću u njoj bezbroj slugu. . čuješ šta ti baba veli... Ode deda..Neću više kuću ovu. imam opet želju novu. ribu zove da joj želje kaže noove. na obalu morsku doñe pa povika ribu glasno i reče joj sasvim jasno tu babinu želju novu.I ujutru deda poñe.. hoću sutra novu kuću. on u čudu samo gleda: od kolibe sve od pruća stvorila se nova kuća. Ne bude li kuća nova..

Čula riba šta ga mori. ispuniću to što traži. pa ovako njemu zbori: .Idi odmah babi kaži.Uzburka se sinje more i ispliva riba gore. Dobila je kuću drugu. Čim on natrag kući doñe. a služe je bezbroj slugu.Sluge moje. Vesela je baba bila. eto. biće u njoj bezbroj slugu. Ali deda baš zlo proñe. na sudbu se on ne žali. Sazidaću kuću drugu. Riba reče i .uteče. hajte amo! odvedite ovog starca sad u štalu kod magarca. želja joj se ispunila. Živi deda i u štali. To je bilo u nedelju kad ispuni babi želju. zlobna baba viknu samo: . već u sredu sluge opet zovu dedu: . ali.

.. molim.Smesta idi. Postala je sasvim luda. to mi mora ispuniti.. Sad carica ja ću biti. deda. kaže.. na njoj samo čista svila.. ima. baba zove.Hajde.Ode deda. A ja. moram da te zovem. ribo. Carica je baba bila.I to će se ostvariti. Čula riba šta on želi. Tako reče i – uteče. baba ima nove želje. . da joj čudi udovoljim.Aoj. pa ovako njemu veli: . muke velje. eto. želje nove.. nemam kuda. Mal od čuda nije pao kad je babu saslušao: . carica će baba biti. ribu zove i govori reči ove: . ribu traži i želju joj moju kaži. traži opet svaka čuda.

Hajde. Na dnu mora hoću sada da mi bude nova vlada. ne prkosi. da mi lično bude sluga. carsku želju ribi nosi.Idi sada ribu traži. zapoveda sada svima. pa joj veli: . Kad u petak pade veče.I biseri oko vrata i prstenje sve od zlata. Blaga silnog ona ima. pa joj carsku želju kaži. on ponizno u nju gleda. u štali je kod magarca.. hoću opet carstvo novo. a ne druga.Kada ribu dozva deda. A kad deda pred nju kleče. Dosadno mi carstvo ovo. tad slugama baba reče: . strogo ona njemu reče: .Dovedite onog starca.. starče. Zlatna riba. ribo.Mene. moram babi da ugodim.. . . ne veseli što sad opet tebi hodim..

Ćuti riba. Jeste moja baba luda. Kad se blizu kuće nañe. a već neće carstvo ovo. Na dnu mora hoće sada bezumnica da zavlada. veli. Dvora sjajnog više nema. Čeka deda.Snašla su me grdna čuda. pracaknu se i uteče. Dva dana joj carstvo traja. moram s njome da se složim. . Željama joj nikad kraja. ne mogade da se snañe. reč ne reče. Kada ovo kaza deda. riba njega samo gleda. ali ne smem da se gložim. ali ribe nema više. dedu nade napustiše. traži. Ovo carstvo da joj pružiš i ti lično da je služiš. carstvo novo. On umoran poñe kući kraj obale posrćući. čeka tamo sve dok nije danak svano.

Tek vihor što se pustom vije Dirne ga krilom pa bež' dalje. A kad prohladno padne veče U smolu gustu on se stvara. Rodi ga stepa u žedne dane.ni korito nije novo.pred kolibom baba drema. Pa zelene i mrtve grane I koren otrovom mu poji. ANCAR U pustinji. Neskromne su želje bile. u ljutome ga gnevu goji. pa se nisu ispunile. Jedini u svoj vaseljeni Ko strašni stražar Ancar na steni Stoji od sunca što je svela. . Tigar ne oštri uza nj ralje. Kroz koru otrov stalno teče. Gleda deda čudo ovo . sred peska vrela. U podne topi se od žara. To drvo odmor ptici nije.

grobnim. Al' gle. Kad zadihan u šator banu. Otrovana se kiša slije I truje pesak nevin. čoveku čovek reče. Kad gospodaru svome dade Granu sa jedom ovim kobnim. A knez u otvor strele spusti I ljuta smola u njih uñe. On smrtonosnu smolu nosi. čist. I čovek poñe kad padne veče A s otrovom se zorom vrati. Drveta toga da se lati. I srt on s njinog vrha pusti Na susede i zemlje tuñe. . tužni list. Ko mačem posečen on pade I zaspa snom dubokim.A kad oblak daždom mije Njegov učmali. S učmalim lisjem kobnu granu I znoj mu bledo čelo rosi.

I krikom i pogledom daje mi znak. Gde plavetno more na obzorju sja. u Sibiru Strpljenje vaše nek' ne klone. Nada. i ja!'' POSLANICA U SIBIR U rudnicima. On razdire plen svoj i leti u krug. Hajde i ti Na mesto gde oblak nad urvinom spi.SUŽANJ Za gvozdenom rešetkom tamnujem sad. Jer vaša dela ne umiru. Ja . Ja tačno razumem što hteo bi reć. Gde lutamo jedino vetar. On poziva mene: ''Hajd' vreme je već! Mi slobodne ptice smo. Kraj prozora sleće moj srećniji drug. Ni uzvišene težnje one.nekad slobodan orao mlad. . On kljuje i baca i gleda u mrak. ta verna sestra zala U podzemlje će mračno sići Da bi vam bodrost održala I željeno će vreme stići.

PTIČICA U tuñini sveto gledam običaj drevnih stoleća.Drugarstvo. Sloboda će vas dočekati. I pašće teške negve vaše. Sve tamnice će da se spraše I mač će vama braća dati. . ljubav će vam doći Kroz brave što nad vama stoje K'o što do vas kroz memlu noći Slobodne reči stižu moje. Slobodi hitam da joj predam pticu na praznik proleća. I utehe me prsti miču zašto da s Bogom vodim rat Kad makar jednom malom biću slobodu mogu darovati.

verno sledi Hvala i kletva spokojno slušaj zbor. Ne. i Tunguz divlje ćudi. O meni Rusijom živ glas proneće ljudi. Najvišu zapovest o. Finac i Kalmik. Neće mu prilaze zaboraviti puk. Dugo ću biti drag i mio svome rodu: Lirom sam bodrio svih dobrih težnji glas.EXEGI MONUMENTUM Podigoh spomenik što nije rukom tvoren. I sa glupakom mani spor. moj duh sa lirom svetom Van sudbe sveg što mre. Pomenuće me svud naroda njenih krug Slovena gordi sin. Slavan ću ostati dok traje sa planetom Bar jednog pesnika dah. pred uvredom ne bledi. Za sužnje uvek zvao spas. . muzo. Čelom se ponosnim uzneo nepokoren Nad Aleksandrov ratni luk. nadživeće mi prah. U veku okrutnom opevao slobodu. Ne traži lovore. smrti nisam plen. stepa drug.

TRENUTKA JA SE SEĆAM SJAJNA Trenutka ja se sećam sjajna. bez nadahnuća. I opet mi se ti pojavi ko nenadano priviñenje i ko lepote genij pravi. doba minu. a kinjile me strepnje tašte. i ko lepote genij pravi. I predadoh ja glas tvoj nežni i lik nebeski zaboravu. Vihor nežni raspršio mi sne i stravu. Polako su se vukli dani u zabiti. bez zanosa. nalik mrenju. Al stiže duši probuñenje. No. u zatočenju. kada preda mnom se ti pojavi ko priviñenje. kao tajna. . I kucat stade srce vruće. bez suza ranih. Kad tuga sve mi skrha nade. tvoj nežni glas mi pevat stade i lik tvoj sanjah na dnu mašte.

I opet plamti nadahnuće. ''Teraj momče!'' . Sneg se vitla sa visine. Pred njom snovi mi se snili Ne mogu da joj odolim. Mesec gubi svoju moć. i teku suze. . Mutno nebo. Kažem: "Kako ste mili" A mislim: "Kako te volim! BESI Kolutaju magluštine. Zvonce zvoni cin . TI I VI Isprazno Vi srdačnim Ti Ona zabunom zameni I odmah u mojoj mašti Uzrhta duša u meni. Saonice stepom klize. Na tom putu moro bi se Užasnuti svaki džin. i ljubav sja.''Zalud muke.cilin.nov život u njem maha uze. mutna noć.

''Šta je ono?'' . Mutno nebo. Besi skaču oko nas. .'' ''Eno jedan zube kezi. . jao! Opet zasta zvona zvuk.Konj zaspao. Konji ržu dižeć glave.il je vuk. Kakva j' ono avet.'' Kolutaju magluštine.'' Sicu. U grud'ma ti hrabrost mre.jao.hu! To su besi. Mrzne mi se već i ruka. Propašćemo. A drugi je okom sevo Nakom vatrom paklenom. gle! Lete konji ko pomamni.''Bog bi znao. . Kucnuo na je zadnji čas.zlo je. zlo je. Sneg se vitla sa visine. Raduju se našem zlu. . pište noćne strave. Mesec gubi svoju moć. A ne vidim nigde put. kajas krut. Pred nama se hale roje. Drugi me je pljuno. Sad ni maci. mutna noć. . Konje guro u prolom. to su besi. Neka klada. Sad je jedan trčo levo..

Razuzdani besi lete. Iz daljine nešto kulja. Raduju se našem zlu. spokojstva srce prosi. Čudna huka. mir postoje. ne znam smer. Iza onih jela tamni' Cereka se neki vrag. smrt! Ne svetu mesto sreće sloboda. Ne znam je li dim il' sen. Il' udaje daba kćer! Kolutaju magluštine. najednom. A urliče neka rulja Vrteći se u vreten. druže moj.Ko da j' orkan odstrag. čudna buka. Ne znam uzrok. života delić krt. mutna noć. DRUŽE MOJ Vreme je. VREME JE. Mesec gubi svoju moć. Mutno nebo. Krici njine pesme klete Kroz srce mi prodiru. Sneg vitla sa visine. . a gle. Za danom leti dan i svaki časak nosi Života delić svoj. Sahranjuju l' kakvog smuka. Tek spremaš se da živiš.

I čini mi se: još sam sinoć luto Kroz te šumarke. Starice više nema. Gle. plavo. Evo Šumovitog huma gde sam često Sedeo nepokretan. rob klonuo i hud. Već davno sanjam beg.Već davno uñeš nov privlači srce moje.. Daleku obitelj i nasladu uz trud. pružilo široko. .Posetio sam opet Taj kutak zemlje gde sam proveo. iza zida Ne čujem više korake joj teške. POSETIO SAM OPET . gledajući Na jezero i sećao se s tugom Obala dugih. I sam sam se izmenio. Ko izgnanik. drugih talasa Kroz njive zlatne i zelena polja Ono se.. Kad nadgleda ujutru kuću. doma progonstva Gde živeo sam s jednom dadom mojom. Već deset leta proñe od tog doba I mnogo se promenilo u mome Životu: opštem zakonu pokoran. dve kratke godine. Al ovde Obuzimaju sećanja me živo.

treći Podalje malo. Kad sam jaho tuda Po mesečini. Al oko postarelog korenja. A njihov drugar tužni stoji sam. . Kad moje poznanike prestigneš I zakloniš im staru. tamo dalje Vetrenjača naherena.dva zajedno . sedu glavu Od oka prolaznika. šumom poznatom Zdravili su me njini vrtovi. na onom mestu U goru put gde stoje . naraštaju Mladi i nepoznati! Neću ja Tvoj moćni. Zelena porodica. golo. Zdravo. Okreće jedva krila A na meñi Imanja dedova. na vetru. oko njega sve je Ko i pre pusto. vukući za sobom Ubogu mrežu. Tu su s šumom starim. kao čeljad Pod njenu senku žbunje tiska se. Al. Tim putem sad sam prošao i opet Video sam ih.A po njegovim tajanstvenim vodama Vozi se ribar. Na obali strmoj Seoca raštrkana. Gde nekad sve je bilo pusto. pozni uzrast videti. Ko stari momak. Sada je nikla mlada šumica. unuk moj.

Pun misli veselih i prijatnih.Nek čuje on šum vaših pozdrava. Kad s drugarske se vraća sedeljke. Kada po pomrčini proñe pored vas I pomisli na mene. .

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->