ALEKSANDAR PUŠKIN IZABRANA POEZIJA

ELEGIJA

Veselje bujno razvejanih leta Sad ko pijanstva čemer duši smeta; A tuga prošlih dana, slično vinu, Sve jača je što dublje dani plinu. I nose puno umora i žali Budućnosti uznemireni vali. Al´ nije smrt to što mi srce moli, Već život, radi misli, radi boli. Ja znam da opet biće naslañenja Da harmonija moj će sadrug biti, Da ću nad bajkom snova suze liti,

I možda će na smiraj dana tajni Da pošlje ljubav osmeh oproštajni.

VOLEO SAM VAS

Voleo sam vas; moja ljubav stara Još uvek, možda, spi u srcu mome. Al´ zašto ona nemir da vam stvara? Ja nisam rad žalostiti vas njome. Voleo sam vas nemo, beznadežno, Pun strepnje i pun ljubomorne boli, Voleo sam vas iskreno i nežno; - Nek bog da tako drugi da vas voli.

ŠTA IME MOJE ZA TE ZNAČI

Šta ime moje za te znači? Umreće ono k´o šum vala Što tužno mije tuña žala, Ko žagor šumski kad se smrači. Na listu tvoga spomenara Ostaće poput traga sivog,

K´o grobni natpis, čudna šara Nečitljiva za ikog živog. Šta znači ono? Već odavno Val novih nemira ga briše I sećanje životodavno Ne budi u tvom duhu više. No reci ga u vreme čame, Kaži u časovima sivim: Postoji uspomena na me, Postoji srce gde ja živim...

POD SINJIM NEBOM JE...

Pod sinjim nebom je, u rodnom kraju svom Venula setna, zamišljena... Na kraju uvela i možda, nada mnom Lebdela već je senka njena. No neprestupna crta stoji izmeñ´ nas: Zalud sam staru ljubav zvao S ravnodušnih sam usta čuo smrti glas, Ravnodušno ga saslušao. I eto koga ljubih dušom svojom svom S toliko teških žudnji, nada, S toliko bolnog tugovanja za njom, S toliko bezumlja i jada! Pa gde su patnje, ljubav? Sad u duši toj

I srce puno je pregnuća: . pun čeznuća.Za senku koju smrt mi uze. Pun mraka. Za sećanje na život nepovratni moj. iskušenja mnoga Ja dugo slušah glas tvoj nežni O sanjah crte lica tvoga. Bez rajskog sna. Ko neba dah u zemnom kutu.bez nadahnuća. POSVEĆENO. Al´ korak leta neizbežni Pogasio je mašte tajne. Kroz burni život hitrobežni... Ne nalazim ni bol ni suze. I bez božanstva i bez suza. Al´ opet nasta otkovenje. Ko svetlih snova ostvarenje. Ja pamtim divno magnovenje. Ko neba dah u zemnom putu. Zaglušio je glas tvoj nežni I otro lika crte sjajne. Kad sretoh tebe na svom putu. zla i ropskih uza. I sad si opet na mom putu Ko svetlih snova ostvarenja. Teko je život. Kroz strasti.

ljudi. Ti .car si. Pesniče ti ne mari! Velike hvale huka . Blagorodni su samo tvog srca pravi trudi.čvrst i sam ko tvoj um. ...to je trenutan šum. O delu umetničkom umetnik strože sudi. ili šta hoće neka zbori Nek' pljuje onaj oltar gde tvoja svetlost gori Nestašluk dece neka koleba presto tvoj. Tamo kuda te vodi slobode tvoje put. glupakov sud pokvari Smisao. pusti gomili toj Neka te brani.mirnog ti posla kut. PESNIKU Za ljubav sveta . I rajske sne i nadahnuća. Hladan je smeh gomile. Ne traži da svet puni . A pusti i glupaku.Ti vraćaš sve što vreme uze. Kreće te volja tvoja. I sam živiš. Al' ti budi . Usavršavaj samo duhovna blaga svoja.

milošta. da. pri neveseloj sveći. tvoja sam . . doñi mi. Onakva kao zadnjeg časa. Za mene sija on. Blistavi pogled tvoj s osmehom znanim tu je. . kroz noć. Ja čekam tad na susret s tobom. kroz san. Promiču stihovi sliveni. I s neba padne sjajni zrak Na neme grobne ploče sive. I čujem sad. dok je mrak Kad san utiša duše žive. . žuboreći Bujice ljubavi što. jedini. POZIV O. .NOĆ Sav čežnja. Remeti ćutanje u noćnom času tamnom. 1823. tvoj glas. u tmini: . O. Ja čekam tad tvoj lik. . O.Moj mili . Kraj moje postelje. ako zbilja. huje. ako zbilja u taj čas Opusti redom grob za grobom. moj glas čim si preda mnom. pune tebe. tvoja sam.

Ni da pročitam tajne groba. Ko strašna sen. . O. Od bola bleda i bez glasa . il' tajna. I ne zbog tog što sumnji roj U duši nosim: da prebolim. što pre! Ne zovem tebe ja zbog tog Da korim ljude čija zloba Učini kraj života tvog. doñi mi što pre. al zašto reči tvoje Vole da plaše moj um večno budni? Sred poklonika što za tobom lete Što želiš ti da draga budeš svima? . Ne mogu ja. ko zvuk. Verna si mi. 1830 *** Oprosti snove ljubomorne moje: Ljubavi strasne nemir slepi. ko zvezda sjajna. čudni.Ko led i sva ko zimski dan. i sad te volim. Svejedno je: što pre. I još sam ja ko nekad tvoj. . što pre Ko vetra dah.

ni reči nema tvoje: Kad odlazim .sa strahom. u večeri kasnoj. čas nežan. U ljubav bolnu moju uverena.I prazne nade što daruje njima Tvoj pogled. Ne slede nikad tvoje oči za mnom: Lepotica kad koja sa mnom staje I dvosmislen povede govor svoj. znam ja. Nasamo izmeñ večeri i zore. Ni pogleda. jer ljubav ne odaje. Kaži mi još: suparnik večni moj. . s molbom mamnom. smešne muke moje. Zbog čega tebe pozdravlja lukavo? Ko ti je on i kakvo ima pravo Da tuguje i bdi pun ljubomore? Bez matere i poluodevena. kad si sa mnom sama. Zatekavši me s tobom usamljena. a reči tvoje strasne Tad iskreno su pune duše tvoje: Tebi su. I nežna si. Ne vidiš ti kad u toj patnji strasnoj Tuñ razgovoru. Mirna si ti. Usamljen čamim izvan kruga njena. i šaljiv prekor tvoj Ubija me. Poljupci su ti tako puni plama. čas pun sete? Zaslepivši mi um i misli moje. Što njega ti u čase primaš kasne? No voljen sam i.

pod visokim svodom . No ne muči me. O. Govorila si: "Dan postoji. U drugi kraj si mene zvala Iz predela progonstva mog. I sastanka će našeg čas U senci maslina da spoji Poljupcem novim opet nas. Moje su hladne htele ruke Da odlazak zadrže tvoj. mila." Al tamo. 1824 *** Zbog obala svoga zavičaja Napustila si tuñi dom. Gorko sam plakao do kraja Pred tobom u trenutku tom. ja te molim. ne znaš ti koliko silno volim. Al ti si usne iščupala Iz poljupca dubokog tog.Al' voljen sam i mogu da te shvatim. I ne znaš kako ja duboko patim. Da rastanka ne kratiš muke Preklinjao je uzdah moj.

No neprestupna crta stoji izmeñ nas: Zalud sam staru ljubav zvao. zamišljena . Tvoj setni bol i čar lepote. Sastanka poljubac nam ote. .Što sja u plavom blesku svom. Na kraju uvela. Sve uze urna večnog sna. S toliko bolnoga tugovanja za njom S toliko bezumlja i jada! Pa gde su patnje. I eto koga ljubih dušom svojom svom S toliko teških žudnji. S ravnodušnih sam usta čuo smrti glas. . Ne nalazim ni bol ni suze. 1826. ljubav? Sad u duši toj Za senku koju smrt mi uze. i možda. Al još ga uvek čekam ja. u rodnom kraju svom Venula setna. . Ravnodušno ga saslušao. nada. Gde raste maslina nad vodom. Usnula ti si večnim snom. Za sećanje na život nepovratni moj. nada mnom Lebdela već je senka njena. 1830 *** Pod sinjim nebom je.

šta je to? Zar se zbilja sile moje Ne boji to pleme zlo? Kajaće se . Pored stenja vojska ide. Od konjice. evo.objavite Nek` vojvode puka tog pištolje i sablje vite kraj koljena bace mog". Do predaje nama nije. krete Sto topova uz njin huk. Zasesmo u stenje naše Da vratimo gostu dug. Crnogorska to je ćud. pešadije. I na nas on. U planinu gost nam jaše Pustošeći sve u krug.BONAPARTA I CRNOGORCI Bonaparta pitao je: "Crnogorci . Krš nas brani odasvud. . Oklopnika kršnih čete I memluka svojih puk.

"Ūto je to?" Oni su se začudili: "Nije l` eho?" . kršni kraš. I u grmlje na nas pale Pritajene ispod njih Plotunom smo uzvratili Francuzima.Namah zbrka! pršte stroj! Francuzi nad sobom vide: Crveni se kapa roj! "Stoj i pali! Nek` ukloni Crnogorca svaki svog Ne mole za milost oni ne štedite nijednog!" Grunule su puške ."Ne. I crvene kad slučajno .spale Kape s grana dignutih. već zlo!" Pukovnik je njihov pao S njim sto ljudi i njin steg. Puk se smeo sav i dao Kako ko zna u lud beg. Stog Francuzi mrze tajno Naš slobodni.

pun strepnje i pun ljubomorne boli. al' zašto ona nemir da vam stvara ja nisam rad žalostiti vas njome. spi u srcu mome. Voleo sam vas nemo. možda.Crven kalpak vide naš. beznadežno. . VOLEO SAM VAS Voleo sam vas. Vidovitost mu prenu zene K'o u orliće preplašene. PROROK Pun duhovne ja lutah zeñi Pustinjom što mračna je bila I serafim se sa šest krila Ukaza meni na razmeñi. nek Bog da tako drugi da vas voli. moja ljubav stara još uvek. On prstom lakim kao san Zenica mojih kosnu dan. Treptanje čuh iz neba sile. voleo sam vas iskreno i nežno. Moga se uha kosnu on I ispuni ga šum i zvon.

I zario u grudi mač I ustreptalo srce trgo. gledaj. I šišnu plamenu uz plač U otvorene grudi vrgo. I tada žalac mudre zmije U obamrla usta mi je Rinuo rukom punom krvi. Kao mrtav u pustinji sam pao I Boga glas je mene zvao: ''Proroče ustaj. Kroz strasti. Ko svetlih snova ostvarenje. Nemani morskih skriven svet I klijanje pod zemljom žile. I hodeći po moru i zemlji. iskušenja mnoga . I jezika moga grehe gnusne.I anñeoskih krila let. Kroz burni život hitrobežni.'' *** Ja pamtim divno magnovenje. Svu brbljivost i podlost smrvi. On promiče kroz moje usne. Kad sretoh tebe na svom putu. slušaj. Rečima žeži srca ljudi. Ispunjen mojom voljom budi. Ko neba dah u zemnom putu.

I rajske sne i nadahnuća. Čas ko ljuta zver zavije. I bez božanstva i bez suza. I sad si opet na mom putu Ko svetlih snova ostvarenja. Sad na trošnom krovu sveli . Ko neba dah u zemnom kutu. zla i ropskih uza. Božanstva čar i žarke suze. Bez rajskog sna. I srce puno je pregnuća: Ti vraćaš sve što vreme uze. Pun mraka. Vihorova mrsi vlas. pun čeznuća.Ja dugo slušah glas tvoj nežni O sanjah crte lica tvoga. Al´ opet nasta otkrovenje. Al´ korak leta neizbežni Pogasio je mašte tajne. Zaglušio je glas tvoj nežni I otro lika crte sjajne. Zaplače ko dete čas. bez nadahnuća. Tekao je život. ZIMSKO VEČE Bura maglom nebo krije.

Il' je san na tebe pao Uz vretena tvoga zvuk? Pijmo. Kamo časa? pijmo. Pijmo. Tužne je i mračno tako U ubogoj izbi toj. A što si se moja bako. Lakše srcu biće s njom. tugo. Sad ko putnik zakasneli Doziva na prozor nas.Uzvijori slame klas. dobra. Mladovanju bednom mom. tugo. Bura maglom nebo krije. . Kamo časa? pijmo. Zaplače ko dete čas. Lakše srcu biće s njom. Pesmicu mi poj o ptici Što za morem gnezdo svi. verna drugo Mladovanju bednom mom. Snuždila uz prozor svoj? Jel te umor obhrvao Slušajući bure huk. Vihorova mrsi vlas. Pesmicu o nesvestici Što na vodu rano mni. Čas ko ljuta zver zavije. dobra. verna drugo.

natezali su jedni jedro. već mnoštvom čudnih misli duša se moja puni sva. Kog proleća je cvao cvatom . ja pevah im... ja ..bezbrižan i vere pun.. U tišini na krmi naš kormilar umni u šutnji vodi tromi čun. sada na kopno bačen nevremenom.ARION U čamcu mi smo mnogi bili. ja himne iste pevam dalje i svoje namočene halje na suncu sušim tu pod stenom. CVETAK Uveli cvetak bezmirisni pušten u knjizi gledam ja. Kormilar s pomorcima strada! Tek ja. a drugi upirali vedro u vodu vesla. Al vala grud najednom zgnječi vihor šumni. tajanstven pevač. I gle.

u sećanju mi bude tamnom daleki žal i dane druge. . ja vidim stepu.i čijom rukom skršen bi? Da l' poznatom il nepoznatom? Zašto ga'ovde ostavi? Možda za spomen na poznanstvo il na rastanak možda dug? Na kakvu šetnju kroz prostranstvo. gde li je njihov kutak sad? A možda su i uvenuli ko ovaj ovde cvetić mlad? NE PEVAJ DRAGA Ne pevaj. tamni lug? Živi li on il ona živi. Kad razliju se u tišinu te pesme lude. draga. zanesene. kad si samnom gruzinske pesme pune tuge. kroz tiho polje. mesečinu i lik daleke jedne žene.

gruzinske pesme pune tuge. u sećanju mi bude tamnom daleki žal i dane druge. BAJKA O RIBARU I RIBICI U dalekoj zemlji nekoj. draga. kad si samnom. njen lik u mome srcu gasne. Ne pevaj. iza gora. . bedna. draga. trošna. al nova oživi ga snaga. U njoj živi deda stari krpi mrežu i ribari. Trideset i više leta žive oni tako sami. kad začujem te pesme strasne. a baba mu ručak kuva i kolibu ona čuva.Otkad ugledah te. na obali sinjeg mora koliba je bila jedna vrlo stara. Naokolo nigde sveta. niko tuda da prošeta. iza brda.

da će danas ribe biti. neću kriti. . Babi reče: -Ručak kuvaj.deda peca. baba čami. gleda u nju s čudom deka. pa se sladi ruke trlja. Mrežu baca. ne zna više šta da radi. Neobična riba neka. a ja odoh po svoj čamac. Naveze se on na more u osvitak bele zore. Jedno jutro (beše tmurno) deda mrežu uze žurno. kuću čuvaj. Velika je pola hvata. Poneo sam dobar mamac. ali ribe nigde nema i deda se kući sprema. već se smrači i nebo se naoblači. Tad još jednom mrežu spusti. Sunce zañe. sa čela mu oblak gusti rasturi se i nestade. ali mrežu-praznu vadi. U mrežu mu riba pade. pa se nadam. bradu gladi.

poče da joj..Šta god tražiš. ješćeš sada samo čorbu. dok toplu čorbu jede..bilo koju.. čudan slučaj pripoveda.a sjaji se kao od zlata. pusti ribu neka živi. samo me u more vrati. deda. pa će reći: . Što si tako luckast bio. tako s reda. ali želju on ne reče. Da bi čudo bilo veće. ja ću dati. tebe. a baba ga mrko gleda. Doneo si praznu torbu.Sedi ovde pokraj peći.Sad se deda smilostivi. Ispuniću želju tvoju . Kad je baba čula ovo. treba tući.Od muke ću sad pući. Spustilo se već i veče kad se kući vrati deda. Deda sede i. pa si ribu ispustio? . .. održa mu strašno slovo: . riba ljudskim glasom reče: .

pa se vrati u postelju. doñi sada. korito će biti tamo. ljudskim glasom ona reče: . gustoj. Obećanje riba dade i u trenu već nestade. I u tmini crnoj. Korito mi staro curi: neka riba. Uzburka se sinje more i ispliva riba gore. deda.Oj. No. žuri. odmah meni novo dade.Idi kući. Čim se deda kući vrati. baba mu reče ovo: . . na obali morskoj pustoj. Morske vale repom seče. I deda joj onda reče kakva želja babu peče. svoju želju.Natrag hitaj. kako znade. deda. do korita odmah svrati. samo. . mene spasi. juri. gde si da si. u pučine beskraj gleda i poziva ribu deda. a korito lepo. novo.Kaži. ribice.

. ribu zove da joj želje kaže noove. Ode deda.Ispuniću želju ovu riba reče i . hoću sutra novu kuću. na obalu morsku doñe pa povika ribu glasno i reče joj sasvim jasno tu babinu želju novu. on u čudu samo gleda: od kolibe sve od pruća stvorila se nova kuća. već odavde ti se seli. Ne bude li kuća nova. imam opet želju novu... Kraj prozora baba sedi i strogo mu sad besedi: . Kada kući doñe deda.Neću više kuću ovu. ovde više nemaš krova.Imam sada želju vruću. . čuješ šta ti baba veli. Hoću sada kuću drugu! Hoću u njoj bezbroj slugu. .uteče.I ujutru deda poñe... .

već u sredu sluge opet zovu dedu: . a služe je bezbroj slugu. Ali deda baš zlo proñe. To je bilo u nedelju kad ispuni babi želju. na sudbu se on ne žali. ispuniću to što traži. Čula riba šta ga mori.Uzburka se sinje more i ispliva riba gore. ali. Vesela je baba bila. hajte amo! odvedite ovog starca sad u štalu kod magarca.Idi odmah babi kaži. Živi deda i u štali. Čim on natrag kući doñe. Dobila je kuću drugu. eto.Sluge moje. Sazidaću kuću drugu. želja joj se ispunila. Riba reče i .uteče. zlobna baba viknu samo: . biće u njoj bezbroj slugu. pa ovako njemu zbori: .

traži opet svaka čuda. deda. ribu traži i želju joj moju kaži. Sad carica ja ću biti. baba zove. muke velje. na njoj samo čista svila. A ja.. Mal od čuda nije pao kad je babu saslušao: .. molim. moram da te zovem. Postala je sasvim luda. Carica je baba bila. eto. Tako reče i – uteče. carica će baba biti. baba ima nove želje. želje nove. pa ovako njemu veli: .Aoj. to mi mora ispuniti. Čula riba šta on želi. ima...Smesta idi. . kaže. ribu zove i govori reči ove: .I to će se ostvariti. nemam kuda.. da joj čudi udovoljim.Ode deda. . ribo.Hajde.

Idi sada ribu traži..I biseri oko vrata i prstenje sve od zlata. ne veseli što sad opet tebi hodim.. Kad u petak pade veče. da mi lično bude sluga.Dovedite onog starca.. zapoveda sada svima. hoću opet carstvo novo. Dosadno mi carstvo ovo. Hajde. a ne druga.. Blaga silnog ona ima. starče.Kada ribu dozva deda. strogo ona njemu reče: . carsku želju ribi nosi. Zlatna riba.Mene. pa joj veli: . u štali je kod magarca. ribo. pa joj carsku želju kaži. moram babi da ugodim. tad slugama baba reče: . ne prkosi. Na dnu mora hoću sada da mi bude nova vlada. on ponizno u nju gleda. A kad deda pred nju kleče. . .

Željama joj nikad kraja. Kada ovo kaza deda.Snašla su me grdna čuda. Ovo carstvo da joj pružiš i ti lično da je služiš. Ćuti riba. ali ribe nema više. veli. Čeka deda. Dva dana joj carstvo traja. Dvora sjajnog više nema. traži. moram s njome da se složim. reč ne reče. Jeste moja baba luda. . riba njega samo gleda. pracaknu se i uteče. ali ne smem da se gložim. čeka tamo sve dok nije danak svano. a već neće carstvo ovo. ne mogade da se snañe. Na dnu mora hoće sada bezumnica da zavlada. On umoran poñe kući kraj obale posrćući. carstvo novo. Kad se blizu kuće nañe. dedu nade napustiše.

To drvo odmor ptici nije. sred peska vrela. Pa zelene i mrtve grane I koren otrovom mu poji. Kroz koru otrov stalno teče. Neskromne su želje bile. Tigar ne oštri uza nj ralje. Tek vihor što se pustom vije Dirne ga krilom pa bež' dalje.pred kolibom baba drema. pa se nisu ispunile.ni korito nije novo. Jedini u svoj vaseljeni Ko strašni stražar Ancar na steni Stoji od sunca što je svela. U podne topi se od žara. u ljutome ga gnevu goji. Gleda deda čudo ovo . . Rodi ga stepa u žedne dane. ANCAR U pustinji. A kad prohladno padne veče U smolu gustu on se stvara.

A kad oblak daždom mije Njegov učmali. grobnim. čist. A knez u otvor strele spusti I ljuta smola u njih uñe. I srt on s njinog vrha pusti Na susede i zemlje tuñe. S učmalim lisjem kobnu granu I znoj mu bledo čelo rosi. Ko mačem posečen on pade I zaspa snom dubokim. čoveku čovek reče. I čovek poñe kad padne veče A s otrovom se zorom vrati. Otrovana se kiša slije I truje pesak nevin. Al' gle. . Kad zadihan u šator banu. Kad gospodaru svome dade Granu sa jedom ovim kobnim. tužni list. Drveta toga da se lati. On smrtonosnu smolu nosi.

Kraj prozora sleće moj srećniji drug. i ja!'' POSLANICA U SIBIR U rudnicima. Ja .SUŽANJ Za gvozdenom rešetkom tamnujem sad. Ni uzvišene težnje one. Hajde i ti Na mesto gde oblak nad urvinom spi. On razdire plen svoj i leti u krug. Gde plavetno more na obzorju sja. u Sibiru Strpljenje vaše nek' ne klone. Gde lutamo jedino vetar. I krikom i pogledom daje mi znak.nekad slobodan orao mlad. . On poziva mene: ''Hajd' vreme je već! Mi slobodne ptice smo. ta verna sestra zala U podzemlje će mračno sići Da bi vam bodrost održala I željeno će vreme stići. Ja tačno razumem što hteo bi reć. On kljuje i baca i gleda u mrak. Nada. Jer vaša dela ne umiru.

ljubav će vam doći Kroz brave što nad vama stoje K'o što do vas kroz memlu noći Slobodne reči stižu moje.Drugarstvo. . Sloboda će vas dočekati. Sve tamnice će da se spraše I mač će vama braća dati. I pašće teške negve vaše. Slobodi hitam da joj predam pticu na praznik proleća. I utehe me prsti miču zašto da s Bogom vodim rat Kad makar jednom malom biću slobodu mogu darovati. PTIČICA U tuñini sveto gledam običaj drevnih stoleća.

Najvišu zapovest o. moj duh sa lirom svetom Van sudbe sveg što mre. O meni Rusijom živ glas proneće ljudi. Čelom se ponosnim uzneo nepokoren Nad Aleksandrov ratni luk. verno sledi Hvala i kletva spokojno slušaj zbor. Finac i Kalmik. Neće mu prilaze zaboraviti puk. Dugo ću biti drag i mio svome rodu: Lirom sam bodrio svih dobrih težnji glas. muzo. Ne traži lovore. I sa glupakom mani spor. i Tunguz divlje ćudi. .EXEGI MONUMENTUM Podigoh spomenik što nije rukom tvoren. Ne. U veku okrutnom opevao slobodu. Za sužnje uvek zvao spas. stepa drug. Pomenuće me svud naroda njenih krug Slovena gordi sin. smrti nisam plen. Slavan ću ostati dok traje sa planetom Bar jednog pesnika dah. nadživeće mi prah. pred uvredom ne bledi.

doba minu. . No. bez nadahnuća. nalik mrenju. tvoj nežni glas mi pevat stade i lik tvoj sanjah na dnu mašte. kada preda mnom se ti pojavi ko priviñenje. bez zanosa. u zatočenju. Polako su se vukli dani u zabiti. bez suza ranih.TRENUTKA JA SE SEĆAM SJAJNA Trenutka ja se sećam sjajna. a kinjile me strepnje tašte. Al stiže duši probuñenje. I predadoh ja glas tvoj nežni i lik nebeski zaboravu. Kad tuga sve mi skrha nade. kao tajna. i ko lepote genij pravi. Vihor nežni raspršio mi sne i stravu. I opet mi se ti pojavi ko nenadano priviñenje i ko lepote genij pravi. I kucat stade srce vruće.

. Saonice stepom klize. Sneg se vitla sa visine. ''Teraj momče!'' . Mutno nebo. i teku suze.nov život u njem maha uze.cilin. Na tom putu moro bi se Užasnuti svaki džin. i ljubav sja. Mesec gubi svoju moć. Kažem: "Kako ste mili" A mislim: "Kako te volim! BESI Kolutaju magluštine. I opet plamti nadahnuće. mutna noć. TI I VI Isprazno Vi srdačnim Ti Ona zabunom zameni I odmah u mojoj mašti Uzrhta duša u meni. Pred njom snovi mi se snili Ne mogu da joj odolim. Zvonce zvoni cin .''Zalud muke.

. gle! Lete konji ko pomamni.zlo je. Propašćemo. Raduju se našem zlu. .jao. Mrzne mi se već i ruka. Sneg se vitla sa visine. Kucnuo na je zadnji čas. jao! Opet zasta zvona zvuk. Drugi me je pljuno. U grud'ma ti hrabrost mre. pište noćne strave.'' Sicu. zlo je. Sad ni maci. Besi skaču oko nas. Pred nama se hale roje.'' ''Eno jedan zube kezi. Konje guro u prolom.''Bog bi znao. mutna noć. Mutno nebo. Kakva j' ono avet.il je vuk. ''Šta je ono?'' . A drugi je okom sevo Nakom vatrom paklenom. Sad je jedan trčo levo.'' Kolutaju magluštine..Konj zaspao.hu! To su besi. . kajas krut. Konji ržu dižeć glave. A ne vidim nigde put. . Mesec gubi svoju moć. Neka klada. to su besi. .

Tek spremaš se da živiš. Raduju se našem zlu. VREME JE. Iz daljine nešto kulja. Krici njine pesme klete Kroz srce mi prodiru. ne znam smer. DRUŽE MOJ Vreme je. Za danom leti dan i svaki časak nosi Života delić svoj. druže moj. Sneg vitla sa visine. mir postoje. Mesec gubi svoju moć. a gle. čudna buka. Ne znam je li dim il' sen. najednom. Mutno nebo. Razuzdani besi lete. Ne znam uzrok. Il' udaje daba kćer! Kolutaju magluštine. spokojstva srce prosi. A urliče neka rulja Vrteći se u vreten. smrt! Ne svetu mesto sreće sloboda. mutna noć. Iza onih jela tamni' Cereka se neki vrag. Sahranjuju l' kakvog smuka. života delić krt. Čudna huka. .Ko da j' orkan odstrag.

Kad nadgleda ujutru kuću. I čini mi se: još sam sinoć luto Kroz te šumarke. dve kratke godine. Ko izgnanik. I sam sam se izmenio. Evo Šumovitog huma gde sam često Sedeo nepokretan.Već davno uñeš nov privlači srce moje.Posetio sam opet Taj kutak zemlje gde sam proveo. Starice više nema.. Već davno sanjam beg. Al ovde Obuzimaju sećanja me živo. . pružilo široko. Daleku obitelj i nasladu uz trud. gledajući Na jezero i sećao se s tugom Obala dugih. POSETIO SAM OPET . Gle. iza zida Ne čujem više korake joj teške.. Već deset leta proñe od tog doba I mnogo se promenilo u mome Životu: opštem zakonu pokoran. rob klonuo i hud. drugih talasa Kroz njive zlatne i zelena polja Ono se. doma progonstva Gde živeo sam s jednom dadom mojom. plavo.

vukući za sobom Ubogu mrežu. Al. oko njega sve je Ko i pre pusto.dva zajedno . Al oko postarelog korenja.treći Podalje malo. Tim putem sad sam prošao i opet Video sam ih. Okreće jedva krila A na meñi Imanja dedova. Ko stari momak. na onom mestu U goru put gde stoje . . Gde nekad sve je bilo pusto. Sada je nikla mlada šumica. kao čeljad Pod njenu senku žbunje tiska se. na vetru. Zelena porodica. A njihov drugar tužni stoji sam. Tu su s šumom starim. sedu glavu Od oka prolaznika. golo. Zdravo. naraštaju Mladi i nepoznati! Neću ja Tvoj moćni. šumom poznatom Zdravili su me njini vrtovi. Na obali strmoj Seoca raštrkana. pozni uzrast videti.A po njegovim tajanstvenim vodama Vozi se ribar. Kad moje poznanike prestigneš I zakloniš im staru. tamo dalje Vetrenjača naherena. unuk moj. Kad sam jaho tuda Po mesečini.

Pun misli veselih i prijatnih.Nek čuje on šum vaših pozdrava. . Kad s drugarske se vraća sedeljke. Kada po pomrčini proñe pored vas I pomisli na mene.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful