ALEKSANDAR PUŠKIN IZABRANA POEZIJA

ELEGIJA

Veselje bujno razvejanih leta Sad ko pijanstva čemer duši smeta; A tuga prošlih dana, slično vinu, Sve jača je što dublje dani plinu. I nose puno umora i žali Budućnosti uznemireni vali. Al´ nije smrt to što mi srce moli, Već život, radi misli, radi boli. Ja znam da opet biće naslañenja Da harmonija moj će sadrug biti, Da ću nad bajkom snova suze liti,

I možda će na smiraj dana tajni Da pošlje ljubav osmeh oproštajni.

VOLEO SAM VAS

Voleo sam vas; moja ljubav stara Još uvek, možda, spi u srcu mome. Al´ zašto ona nemir da vam stvara? Ja nisam rad žalostiti vas njome. Voleo sam vas nemo, beznadežno, Pun strepnje i pun ljubomorne boli, Voleo sam vas iskreno i nežno; - Nek bog da tako drugi da vas voli.

ŠTA IME MOJE ZA TE ZNAČI

Šta ime moje za te znači? Umreće ono k´o šum vala Što tužno mije tuña žala, Ko žagor šumski kad se smrači. Na listu tvoga spomenara Ostaće poput traga sivog,

K´o grobni natpis, čudna šara Nečitljiva za ikog živog. Šta znači ono? Već odavno Val novih nemira ga briše I sećanje životodavno Ne budi u tvom duhu više. No reci ga u vreme čame, Kaži u časovima sivim: Postoji uspomena na me, Postoji srce gde ja živim...

POD SINJIM NEBOM JE...

Pod sinjim nebom je, u rodnom kraju svom Venula setna, zamišljena... Na kraju uvela i možda, nada mnom Lebdela već je senka njena. No neprestupna crta stoji izmeñ´ nas: Zalud sam staru ljubav zvao S ravnodušnih sam usta čuo smrti glas, Ravnodušno ga saslušao. I eto koga ljubih dušom svojom svom S toliko teških žudnji, nada, S toliko bolnog tugovanja za njom, S toliko bezumlja i jada! Pa gde su patnje, ljubav? Sad u duši toj

Kroz burni život hitrobežni. I bez božanstva i bez suza. pun čeznuća. I sad si opet na mom putu Ko svetlih snova ostvarenja. Kad sretoh tebe na svom putu. Kroz strasti. Teko je život. Al´ opet nasta otkovenje. Pun mraka. Al´ korak leta neizbežni Pogasio je mašte tajne. Zaglušio je glas tvoj nežni I otro lika crte sjajne. Ko neba dah u zemnom kutu.Za senku koju smrt mi uze. Ko neba dah u zemnom putu. Za sećanje na život nepovratni moj. zla i ropskih uza.. Ko svetlih snova ostvarenje. I srce puno je pregnuća: . Ne nalazim ni bol ni suze. POSVEĆENO. Ja pamtim divno magnovenje.bez nadahnuća. iskušenja mnoga Ja dugo slušah glas tvoj nežni O sanjah crte lica tvoga.. Bez rajskog sna.

car si.. I rajske sne i nadahnuća.mirnog ti posla kut. ili šta hoće neka zbori Nek' pljuje onaj oltar gde tvoja svetlost gori Nestašluk dece neka koleba presto tvoj.to je trenutan šum. . Ti . Blagorodni su samo tvog srca pravi trudi.ljudi. Usavršavaj samo duhovna blaga svoja. pusti gomili toj Neka te brani. Kreće te volja tvoja. I sam živiš. Ne traži da svet puni . O delu umetničkom umetnik strože sudi. Al' ti budi .Ti vraćaš sve što vreme uze.. Hladan je smeh gomile. A pusti i glupaku. Pesniče ti ne mari! Velike hvale huka . glupakov sud pokvari Smisao. PESNIKU Za ljubav sveta .čvrst i sam ko tvoj um. Tamo kuda te vodi slobode tvoje put.

tvoj glas. Promiču stihovi sliveni. pune tebe. dok je mrak Kad san utiša duše žive. Kraj moje postelje. . u tmini: . Onakva kao zadnjeg časa. Remeti ćutanje u noćnom času tamnom. . jedini. Za mene sija on. Blistavi pogled tvoj s osmehom znanim tu je. Ja čekam tad tvoj lik. moj glas čim si preda mnom. . POZIV O. I čujem sad. kroz noć. doñi mi.NOĆ Sav čežnja. tvoja sam . tvoja sam. . . kroz san. ako zbilja u taj čas Opusti redom grob za grobom. O.Moj mili . ako zbilja. 1823. žuboreći Bujice ljubavi što. da. I s neba padne sjajni zrak Na neme grobne ploče sive. O. milošta. Ja čekam tad na susret s tobom. huje. pri neveseloj sveći.

ko zvuk. Svejedno je: što pre. Verna si mi. čudni. Od bola bleda i bez glasa . Ni da pročitam tajne groba. I još sam ja ko nekad tvoj. . O. I ne zbog tog što sumnji roj U duši nosim: da prebolim. . al zašto reči tvoje Vole da plaše moj um večno budni? Sred poklonika što za tobom lete Što želiš ti da draga budeš svima? . ko zvezda sjajna. i sad te volim. il' tajna. Ko strašna sen. doñi mi što pre. Ne mogu ja. 1830 *** Oprosti snove ljubomorne moje: Ljubavi strasne nemir slepi. što pre Ko vetra dah. što pre! Ne zovem tebe ja zbog tog Da korim ljude čija zloba Učini kraj života tvog.Ko led i sva ko zimski dan.

čas nežan. U ljubav bolnu moju uverena. s molbom mamnom. smešne muke moje. Ni pogleda. jer ljubav ne odaje. kad si sa mnom sama. u večeri kasnoj. Zbog čega tebe pozdravlja lukavo? Ko ti je on i kakvo ima pravo Da tuguje i bdi pun ljubomore? Bez matere i poluodevena.sa strahom. Ne vidiš ti kad u toj patnji strasnoj Tuñ razgovoru. Ne slede nikad tvoje oči za mnom: Lepotica kad koja sa mnom staje I dvosmislen povede govor svoj. Kaži mi još: suparnik večni moj. čas pun sete? Zaslepivši mi um i misli moje. . Usamljen čamim izvan kruga njena. Nasamo izmeñ večeri i zore. ni reči nema tvoje: Kad odlazim . Što njega ti u čase primaš kasne? No voljen sam i. Poljupci su ti tako puni plama. Mirna si ti. a reči tvoje strasne Tad iskreno su pune duše tvoje: Tebi su. znam ja. i šaljiv prekor tvoj Ubija me. Zatekavši me s tobom usamljena.I prazne nade što daruje njima Tvoj pogled. I nežna si.

Al' voljen sam i mogu da te shvatim." Al tamo. O. Gorko sam plakao do kraja Pred tobom u trenutku tom. No ne muči me. Govorila si: "Dan postoji. U drugi kraj si mene zvala Iz predela progonstva mog. mila. ne znaš ti koliko silno volim. 1824 *** Zbog obala svoga zavičaja Napustila si tuñi dom. Da rastanka ne kratiš muke Preklinjao je uzdah moj. Al ti si usne iščupala Iz poljupca dubokog tog. I sastanka će našeg čas U senci maslina da spoji Poljupcem novim opet nas. pod visokim svodom . I ne znaš kako ja duboko patim. Moje su hladne htele ruke Da odlazak zadrže tvoj. ja te molim.

Tvoj setni bol i čar lepote. Na kraju uvela. Ne nalazim ni bol ni suze. nada mnom Lebdela već je senka njena. ljubav? Sad u duši toj Za senku koju smrt mi uze. Usnula ti si večnim snom. No neprestupna crta stoji izmeñ nas: Zalud sam staru ljubav zvao. Sastanka poljubac nam ote. nada. Sve uze urna večnog sna. S toliko bolnoga tugovanja za njom S toliko bezumlja i jada! Pa gde su patnje. 1826. . S ravnodušnih sam usta čuo smrti glas. zamišljena . Gde raste maslina nad vodom. Al još ga uvek čekam ja. Za sećanje na život nepovratni moj. . 1830 *** Pod sinjim nebom je. Ravnodušno ga saslušao. I eto koga ljubih dušom svojom svom S toliko teških žudnji. u rodnom kraju svom Venula setna. i možda.Što sja u plavom blesku svom. .

Oklopnika kršnih čete I memluka svojih puk. I na nas on. Od konjice. U planinu gost nam jaše Pustošeći sve u krug. evo. Krš nas brani odasvud.objavite Nek` vojvode puka tog pištolje i sablje vite kraj koljena bace mog". Do predaje nama nije. Crnogorska to je ćud. . Pored stenja vojska ide.šta je to? Zar se zbilja sile moje Ne boji to pleme zlo? Kajaće se .BONAPARTA I CRNOGORCI Bonaparta pitao je: "Crnogorci . Zasesmo u stenje naše Da vratimo gostu dug. krete Sto topova uz njin huk. pešadije.

"Ne.spale Kape s grana dignutih. I u grmlje na nas pale Pritajene ispod njih Plotunom smo uzvratili Francuzima. Puk se smeo sav i dao Kako ko zna u lud beg. Stog Francuzi mrze tajno Naš slobodni. "Ūto je to?" Oni su se začudili: "Nije l` eho?" . I crvene kad slučajno .Namah zbrka! pršte stroj! Francuzi nad sobom vide: Crveni se kapa roj! "Stoj i pali! Nek` ukloni Crnogorca svaki svog Ne mole za milost oni ne štedite nijednog!" Grunule su puške . već zlo!" Pukovnik je njihov pao S njim sto ljudi i njin steg. kršni kraš.

Crven kalpak vide naš. al' zašto ona nemir da vam stvara ja nisam rad žalostiti vas njome. beznadežno. spi u srcu mome. . Moga se uha kosnu on I ispuni ga šum i zvon. voleo sam vas iskreno i nežno. pun strepnje i pun ljubomorne boli. Voleo sam vas nemo. moja ljubav stara još uvek. Treptanje čuh iz neba sile. nek Bog da tako drugi da vas voli. možda. On prstom lakim kao san Zenica mojih kosnu dan. PROROK Pun duhovne ja lutah zeñi Pustinjom što mračna je bila I serafim se sa šest krila Ukaza meni na razmeñi. Vidovitost mu prenu zene K'o u orliće preplašene. VOLEO SAM VAS Voleo sam vas.

iskušenja mnoga . Kao mrtav u pustinji sam pao I Boga glas je mene zvao: ''Proroče ustaj. I zario u grudi mač I ustreptalo srce trgo. gledaj.'' *** Ja pamtim divno magnovenje. Nemani morskih skriven svet I klijanje pod zemljom žile. On promiče kroz moje usne. Ispunjen mojom voljom budi. I jezika moga grehe gnusne. Ko neba dah u zemnom putu. slušaj. I tada žalac mudre zmije U obamrla usta mi je Rinuo rukom punom krvi. I šišnu plamenu uz plač U otvorene grudi vrgo. Svu brbljivost i podlost smrvi. Kad sretoh tebe na svom putu. Rečima žeži srca ljudi.I anñeoskih krila let. Kroz strasti. Kroz burni život hitrobežni. Ko svetlih snova ostvarenje. I hodeći po moru i zemlji.

bez nadahnuća. Zaplače ko dete čas. Vihorova mrsi vlas. Al´ korak leta neizbežni Pogasio je mašte tajne. Tekao je život. ZIMSKO VEČE Bura maglom nebo krije. zla i ropskih uza. Božanstva čar i žarke suze. I sad si opet na mom putu Ko svetlih snova ostvarenja. Sad na trošnom krovu sveli . Čas ko ljuta zver zavije. I srce puno je pregnuća: Ti vraćaš sve što vreme uze. Pun mraka. Ko neba dah u zemnom kutu. Zaglušio je glas tvoj nežni I otro lika crte sjajne. Al´ opet nasta otkrovenje. I bez božanstva i bez suza. Bez rajskog sna.Ja dugo slušah glas tvoj nežni O sanjah crte lica tvoga. pun čeznuća. I rajske sne i nadahnuća.

Il' je san na tebe pao Uz vretena tvoga zvuk? Pijmo.Uzvijori slame klas. Sad ko putnik zakasneli Doziva na prozor nas. Pijmo. verna drugo. Lakše srcu biće s njom. Kamo časa? pijmo. verna drugo Mladovanju bednom mom. Bura maglom nebo krije. Mladovanju bednom mom. dobra. tugo. Pesmicu o nesvestici Što na vodu rano mni. Tužne je i mračno tako U ubogoj izbi toj. Čas ko ljuta zver zavije. Zaplače ko dete čas. Kamo časa? pijmo. Vihorova mrsi vlas. dobra. Snuždila uz prozor svoj? Jel te umor obhrvao Slušajući bure huk. A što si se moja bako. tugo. Lakše srcu biće s njom. Pesmicu mi poj o ptici Što za morem gnezdo svi. .

bezbrižan i vere pun. Kormilar s pomorcima strada! Tek ja. a drugi upirali vedro u vodu vesla... ja himne iste pevam dalje i svoje namočene halje na suncu sušim tu pod stenom. U tišini na krmi naš kormilar umni u šutnji vodi tromi čun. sada na kopno bačen nevremenom. I gle. tajanstven pevač. Kog proleća je cvao cvatom . ja .. već mnoštvom čudnih misli duša se moja puni sva. Al vala grud najednom zgnječi vihor šumni.. ja pevah im.ARION U čamcu mi smo mnogi bili. natezali su jedni jedro. CVETAK Uveli cvetak bezmirisni pušten u knjizi gledam ja.

i čijom rukom skršen bi? Da l' poznatom il nepoznatom? Zašto ga'ovde ostavi? Možda za spomen na poznanstvo il na rastanak možda dug? Na kakvu šetnju kroz prostranstvo. kad si samnom gruzinske pesme pune tuge. tamni lug? Živi li on il ona živi. ja vidim stepu. . draga. zanesene. gde li je njihov kutak sad? A možda su i uvenuli ko ovaj ovde cvetić mlad? NE PEVAJ DRAGA Ne pevaj. mesečinu i lik daleke jedne žene. kroz tiho polje. Kad razliju se u tišinu te pesme lude. u sećanju mi bude tamnom daleki žal i dane druge.

al nova oživi ga snaga. iza gora. njen lik u mome srcu gasne. bedna. kad začujem te pesme strasne. u sećanju mi bude tamnom daleki žal i dane druge. draga. Trideset i više leta žive oni tako sami. trošna. U njoj živi deda stari krpi mrežu i ribari.Otkad ugledah te. Naokolo nigde sveta. a baba mu ručak kuva i kolibu ona čuva. gruzinske pesme pune tuge. draga. niko tuda da prošeta. kad si samnom. . Ne pevaj. na obali sinjeg mora koliba je bila jedna vrlo stara. BAJKA O RIBARU I RIBICI U dalekoj zemlji nekoj. iza brda.

U mrežu mu riba pade. ne zna više šta da radi. bradu gladi. baba čami. Naveze se on na more u osvitak bele zore. pa se nadam. ali ribe nigde nema i deda se kući sprema. a ja odoh po svoj čamac. kuću čuvaj. Velika je pola hvata. . pa se sladi ruke trlja. Neobična riba neka. sa čela mu oblak gusti rasturi se i nestade. ali mrežu-praznu vadi. Mrežu baca. Jedno jutro (beše tmurno) deda mrežu uze žurno. Sunce zañe. da će danas ribe biti. već se smrači i nebo se naoblači. Babi reče: -Ručak kuvaj. neću kriti.deda peca. gleda u nju s čudom deka. Tad još jednom mrežu spusti. Poneo sam dobar mamac.

Kad je baba čula ovo. Doneo si praznu torbu.bilo koju. pa si ribu ispustio? . ješćeš sada samo čorbu.a sjaji se kao od zlata. pusti ribu neka živi. ali želju on ne reče. čudan slučaj pripoveda. održa mu strašno slovo: . tako s reda. ja ću dati. tebe.Šta god tražiš.Sad se deda smilostivi... samo me u more vrati. riba ljudskim glasom reče: . deda. pa će reći: . treba tući.Sedi ovde pokraj peći.. Da bi čudo bilo veće.. Spustilo se već i veče kad se kući vrati deda. Ispuniću želju tvoju . poče da joj. Što si tako luckast bio. a baba ga mrko gleda. . dok toplu čorbu jede.Od muke ću sad pući. Deda sede i.

gustoj.Natrag hitaj. Uzburka se sinje more i ispliva riba gore. juri. korito će biti tamo. odmah meni novo dade. na obali morskoj pustoj. doñi sada. Korito mi staro curi: neka riba. novo. deda.Kaži. Obećanje riba dade i u trenu već nestade.Idi kući. gde si da si. I u tmini crnoj. ribice. baba mu reče ovo: . . svoju želju. kako znade. žuri. u pučine beskraj gleda i poziva ribu deda. pa se vrati u postelju. deda. I deda joj onda reče kakva želja babu peče. a korito lepo. samo. mene spasi. Morske vale repom seče. ljudskim glasom ona reče: . do korita odmah svrati. Čim se deda kući vrati. No. .Oj.

imam opet želju novu.Neću više kuću ovu. Kada kući doñe deda. čuješ šta ti baba veli.. .Ispuniću želju ovu riba reče i . Ne bude li kuća nova.I ujutru deda poñe.uteče. ovde više nemaš krova. Hoću sada kuću drugu! Hoću u njoj bezbroj slugu. Kraj prozora baba sedi i strogo mu sad besedi: . već odavde ti se seli..Imam sada želju vruću. on u čudu samo gleda: od kolibe sve od pruća stvorila se nova kuća.. Ode deda. ... . hoću sutra novu kuću. na obalu morsku doñe pa povika ribu glasno i reče joj sasvim jasno tu babinu želju novu. ribu zove da joj želje kaže noove.

ali. Čula riba šta ga mori. a služe je bezbroj slugu.Idi odmah babi kaži. Dobila je kuću drugu.uteče. eto. već u sredu sluge opet zovu dedu: . ispuniću to što traži. na sudbu se on ne žali.Uzburka se sinje more i ispliva riba gore. zlobna baba viknu samo: . pa ovako njemu zbori: . želja joj se ispunila. Sazidaću kuću drugu. Ali deda baš zlo proñe. Živi deda i u štali. To je bilo u nedelju kad ispuni babi želju. Vesela je baba bila. biće u njoj bezbroj slugu. hajte amo! odvedite ovog starca sad u štalu kod magarca. Riba reče i . Čim on natrag kući doñe.Sluge moje.

baba zove.Ode deda. molim. moram da te zovem. Postala je sasvim luda. želje nove. baba ima nove želje. traži opet svaka čuda.Smesta idi. na njoj samo čista svila. Carica je baba bila. kaže. muke velje.I to će se ostvariti.. . Mal od čuda nije pao kad je babu saslušao: . ribu traži i želju joj moju kaži. deda. A ja.. to mi mora ispuniti. ima.. ribo. .Aoj. Čula riba šta on želi.. eto.Hajde.. Tako reče i – uteče. ribu zove i govori reči ove: . carica će baba biti. pa ovako njemu veli: . da joj čudi udovoljim. nemam kuda. Sad carica ja ću biti.

Na dnu mora hoću sada da mi bude nova vlada. Kad u petak pade veče. da mi lično bude sluga. tad slugama baba reče: . u štali je kod magarca. A kad deda pred nju kleče. starče. moram babi da ugodim. Zlatna riba. on ponizno u nju gleda. hoću opet carstvo novo.Mene. Dosadno mi carstvo ovo. Blaga silnog ona ima.. carsku želju ribi nosi. .... ne prkosi. zapoveda sada svima. pa joj carsku želju kaži. strogo ona njemu reče: . Hajde.Kada ribu dozva deda. a ne druga.Dovedite onog starca. ribo.Idi sada ribu traži. pa joj veli: . . ne veseli što sad opet tebi hodim.I biseri oko vrata i prstenje sve od zlata.

ali ne smem da se gložim. pracaknu se i uteče. Kada ovo kaza deda. ali ribe nema više. carstvo novo. Ćuti riba. Dvora sjajnog više nema. riba njega samo gleda. Čeka deda. Na dnu mora hoće sada bezumnica da zavlada. On umoran poñe kući kraj obale posrćući. Ovo carstvo da joj pružiš i ti lično da je služiš. . reč ne reče. traži.Snašla su me grdna čuda. ne mogade da se snañe. veli. Jeste moja baba luda. Željama joj nikad kraja. čeka tamo sve dok nije danak svano. a već neće carstvo ovo. Dva dana joj carstvo traja. Kad se blizu kuće nañe. dedu nade napustiše. moram s njome da se složim.

Pa zelene i mrtve grane I koren otrovom mu poji. Tek vihor što se pustom vije Dirne ga krilom pa bež' dalje. ANCAR U pustinji. sred peska vrela.ni korito nije novo. Rodi ga stepa u žedne dane. A kad prohladno padne veče U smolu gustu on se stvara. U podne topi se od žara. Tigar ne oštri uza nj ralje. . Kroz koru otrov stalno teče. Jedini u svoj vaseljeni Ko strašni stražar Ancar na steni Stoji od sunca što je svela.pred kolibom baba drema. u ljutome ga gnevu goji. pa se nisu ispunile. Gleda deda čudo ovo . To drvo odmor ptici nije. Neskromne su želje bile.

A knez u otvor strele spusti I ljuta smola u njih uñe.A kad oblak daždom mije Njegov učmali. I srt on s njinog vrha pusti Na susede i zemlje tuñe. Al' gle. . On smrtonosnu smolu nosi. Otrovana se kiša slije I truje pesak nevin. Kad zadihan u šator banu. čist. Drveta toga da se lati. I čovek poñe kad padne veče A s otrovom se zorom vrati. Kad gospodaru svome dade Granu sa jedom ovim kobnim. S učmalim lisjem kobnu granu I znoj mu bledo čelo rosi. čoveku čovek reče. grobnim. tužni list. Ko mačem posečen on pade I zaspa snom dubokim.

Hajde i ti Na mesto gde oblak nad urvinom spi.nekad slobodan orao mlad. ta verna sestra zala U podzemlje će mračno sići Da bi vam bodrost održala I željeno će vreme stići. Kraj prozora sleće moj srećniji drug. i ja!'' POSLANICA U SIBIR U rudnicima. I krikom i pogledom daje mi znak. u Sibiru Strpljenje vaše nek' ne klone. Nada. Gde lutamo jedino vetar.SUŽANJ Za gvozdenom rešetkom tamnujem sad. Ja . On razdire plen svoj i leti u krug. On poziva mene: ''Hajd' vreme je već! Mi slobodne ptice smo. Ja tačno razumem što hteo bi reć. On kljuje i baca i gleda u mrak. Ni uzvišene težnje one. Jer vaša dela ne umiru. Gde plavetno more na obzorju sja. .

ljubav će vam doći Kroz brave što nad vama stoje K'o što do vas kroz memlu noći Slobodne reči stižu moje. Sve tamnice će da se spraše I mač će vama braća dati. PTIČICA U tuñini sveto gledam običaj drevnih stoleća. . Slobodi hitam da joj predam pticu na praznik proleća. I utehe me prsti miču zašto da s Bogom vodim rat Kad makar jednom malom biću slobodu mogu darovati. I pašće teške negve vaše. Sloboda će vas dočekati.Drugarstvo.

Ne. muzo. Pomenuće me svud naroda njenih krug Slovena gordi sin. . stepa drug. pred uvredom ne bledi. O meni Rusijom živ glas proneće ljudi. verno sledi Hvala i kletva spokojno slušaj zbor. Ne traži lovore. smrti nisam plen. moj duh sa lirom svetom Van sudbe sveg što mre. Najvišu zapovest o. U veku okrutnom opevao slobodu. Slavan ću ostati dok traje sa planetom Bar jednog pesnika dah. Čelom se ponosnim uzneo nepokoren Nad Aleksandrov ratni luk. Za sužnje uvek zvao spas.EXEGI MONUMENTUM Podigoh spomenik što nije rukom tvoren. Dugo ću biti drag i mio svome rodu: Lirom sam bodrio svih dobrih težnji glas. Finac i Kalmik. Neće mu prilaze zaboraviti puk. I sa glupakom mani spor. nadživeće mi prah. i Tunguz divlje ćudi.

I opet mi se ti pojavi ko nenadano priviñenje i ko lepote genij pravi. tvoj nežni glas mi pevat stade i lik tvoj sanjah na dnu mašte. bez nadahnuća. Kad tuga sve mi skrha nade. a kinjile me strepnje tašte. bez zanosa. u zatočenju. i ko lepote genij pravi. Al stiže duši probuñenje. I predadoh ja glas tvoj nežni i lik nebeski zaboravu. No. I kucat stade srce vruće. kao tajna. doba minu. Vihor nežni raspršio mi sne i stravu. Polako su se vukli dani u zabiti. nalik mrenju. bez suza ranih. .TRENUTKA JA SE SEĆAM SJAJNA Trenutka ja se sećam sjajna. kada preda mnom se ti pojavi ko priviñenje.

''Zalud muke. I opet plamti nadahnuće. ''Teraj momče!'' . Kažem: "Kako ste mili" A mislim: "Kako te volim! BESI Kolutaju magluštine. Mesec gubi svoju moć.nov život u njem maha uze. .cilin. mutna noć. Na tom putu moro bi se Užasnuti svaki džin. Saonice stepom klize. Pred njom snovi mi se snili Ne mogu da joj odolim. Mutno nebo. i ljubav sja. i teku suze. Sneg se vitla sa visine. TI I VI Isprazno Vi srdačnim Ti Ona zabunom zameni I odmah u mojoj mašti Uzrhta duša u meni. Zvonce zvoni cin .

Pred nama se hale roje.il je vuk. Sad ni maci. Kucnuo na je zadnji čas.. Besi skaču oko nas. A ne vidim nigde put. Propašćemo. Mesec gubi svoju moć.hu! To su besi. Konje guro u prolom. . Mrzne mi se već i ruka.''Bog bi znao. Sneg se vitla sa visine.'' Sicu. Raduju se našem zlu. U grud'ma ti hrabrost mre. jao! Opet zasta zvona zvuk. to su besi. Neka klada. ''Šta je ono?'' . Sad je jedan trčo levo.Konj zaspao. . Kakva j' ono avet. zlo je. . . A drugi je okom sevo Nakom vatrom paklenom. kajas krut. gle! Lete konji ko pomamni. Drugi me je pljuno.'' Kolutaju magluštine. Konji ržu dižeć glave.zlo je. Mutno nebo. . pište noćne strave.'' ''Eno jedan zube kezi. mutna noć.jao.

mir postoje. DRUŽE MOJ Vreme je. Mutno nebo. Raduju se našem zlu. Sahranjuju l' kakvog smuka. Iz daljine nešto kulja. Sneg vitla sa visine. Ne znam uzrok. Iza onih jela tamni' Cereka se neki vrag. spokojstva srce prosi. života delić krt. čudna buka. smrt! Ne svetu mesto sreće sloboda. Ne znam je li dim il' sen. . druže moj. a gle. najednom. mutna noć. Mesec gubi svoju moć. ne znam smer.Ko da j' orkan odstrag. Il' udaje daba kćer! Kolutaju magluštine. A urliče neka rulja Vrteći se u vreten. Tek spremaš se da živiš. Čudna huka. Razuzdani besi lete. Krici njine pesme klete Kroz srce mi prodiru. VREME JE. Za danom leti dan i svaki časak nosi Života delić svoj.

drugih talasa Kroz njive zlatne i zelena polja Ono se. dve kratke godine. pružilo široko. gledajući Na jezero i sećao se s tugom Obala dugih. plavo. Gle. Al ovde Obuzimaju sećanja me živo. Ko izgnanik. I čini mi se: još sam sinoć luto Kroz te šumarke. Već davno sanjam beg.Već davno uñeš nov privlači srce moje. Kad nadgleda ujutru kuću.Posetio sam opet Taj kutak zemlje gde sam proveo. I sam sam se izmenio. . rob klonuo i hud. doma progonstva Gde živeo sam s jednom dadom mojom.. iza zida Ne čujem više korake joj teške. Daleku obitelj i nasladu uz trud.. POSETIO SAM OPET . Već deset leta proñe od tog doba I mnogo se promenilo u mome Životu: opštem zakonu pokoran. Starice više nema. Evo Šumovitog huma gde sam često Sedeo nepokretan.

. šumom poznatom Zdravili su me njini vrtovi. Kad sam jaho tuda Po mesečini. sedu glavu Od oka prolaznika. Kad moje poznanike prestigneš I zakloniš im staru. Ko stari momak. Okreće jedva krila A na meñi Imanja dedova. vukući za sobom Ubogu mrežu. Tu su s šumom starim. Zdravo. Al. Na obali strmoj Seoca raštrkana.treći Podalje malo. Tim putem sad sam prošao i opet Video sam ih. naraštaju Mladi i nepoznati! Neću ja Tvoj moćni. Zelena porodica. kao čeljad Pod njenu senku žbunje tiska se.A po njegovim tajanstvenim vodama Vozi se ribar. oko njega sve je Ko i pre pusto. Al oko postarelog korenja. A njihov drugar tužni stoji sam. unuk moj. Sada je nikla mlada šumica. golo.dva zajedno . Gde nekad sve je bilo pusto. na vetru. tamo dalje Vetrenjača naherena. na onom mestu U goru put gde stoje . pozni uzrast videti.

Nek čuje on šum vaših pozdrava. . Pun misli veselih i prijatnih. Kad s drugarske se vraća sedeljke. Kada po pomrčini proñe pored vas I pomisli na mene.