Aleksandar Sergejevic Puskin - Poezija

ALEKSANDAR PUŠKIN IZABRANA POEZIJA

ELEGIJA

Veselje bujno razvejanih leta Sad ko pijanstva čemer duši smeta; A tuga prošlih dana, slično vinu, Sve jača je što dublje dani plinu. I nose puno umora i žali Budućnosti uznemireni vali. Al´ nije smrt to što mi srce moli, Već život, radi misli, radi boli. Ja znam da opet biće naslañenja Da harmonija moj će sadrug biti, Da ću nad bajkom snova suze liti,

I možda će na smiraj dana tajni Da pošlje ljubav osmeh oproštajni.

VOLEO SAM VAS

Voleo sam vas; moja ljubav stara Još uvek, možda, spi u srcu mome. Al´ zašto ona nemir da vam stvara? Ja nisam rad žalostiti vas njome. Voleo sam vas nemo, beznadežno, Pun strepnje i pun ljubomorne boli, Voleo sam vas iskreno i nežno; - Nek bog da tako drugi da vas voli.

ŠTA IME MOJE ZA TE ZNAČI

Šta ime moje za te znači? Umreće ono k´o šum vala Što tužno mije tuña žala, Ko žagor šumski kad se smrači. Na listu tvoga spomenara Ostaće poput traga sivog,

K´o grobni natpis, čudna šara Nečitljiva za ikog živog. Šta znači ono? Već odavno Val novih nemira ga briše I sećanje životodavno Ne budi u tvom duhu više. No reci ga u vreme čame, Kaži u časovima sivim: Postoji uspomena na me, Postoji srce gde ja živim...

POD SINJIM NEBOM JE...

Pod sinjim nebom je, u rodnom kraju svom Venula setna, zamišljena... Na kraju uvela i možda, nada mnom Lebdela već je senka njena. No neprestupna crta stoji izmeñ´ nas: Zalud sam staru ljubav zvao S ravnodušnih sam usta čuo smrti glas, Ravnodušno ga saslušao. I eto koga ljubih dušom svojom svom S toliko teških žudnji, nada, S toliko bolnog tugovanja za njom, S toliko bezumlja i jada! Pa gde su patnje, ljubav? Sad u duši toj

zla i ropskih uza. Ko neba dah u zemnom putu. Ko neba dah u zemnom kutu... Zaglušio je glas tvoj nežni I otro lika crte sjajne. Kad sretoh tebe na svom putu. I srce puno je pregnuća: . Kroz strasti. Al´ korak leta neizbežni Pogasio je mašte tajne. I sad si opet na mom putu Ko svetlih snova ostvarenja. Bez rajskog sna. iskušenja mnoga Ja dugo slušah glas tvoj nežni O sanjah crte lica tvoga. Kroz burni život hitrobežni. I bez božanstva i bez suza. Ne nalazim ni bol ni suze. Pun mraka. Al´ opet nasta otkovenje.bez nadahnuća. Za sećanje na život nepovratni moj. pun čeznuća. Teko je život. Ja pamtim divno magnovenje. Ko svetlih snova ostvarenje.Za senku koju smrt mi uze. POSVEĆENO.

. pusti gomili toj Neka te brani. I rajske sne i nadahnuća. O delu umetničkom umetnik strože sudi.to je trenutan šum.ljudi. Al' ti budi . ..mirnog ti posla kut. ili šta hoće neka zbori Nek' pljuje onaj oltar gde tvoja svetlost gori Nestašluk dece neka koleba presto tvoj. PESNIKU Za ljubav sveta .Ti vraćaš sve što vreme uze. I sam živiš. Kreće te volja tvoja.čvrst i sam ko tvoj um. Pesniče ti ne mari! Velike hvale huka . Blagorodni su samo tvog srca pravi trudi. Usavršavaj samo duhovna blaga svoja. Ti . glupakov sud pokvari Smisao. Hladan je smeh gomile. Tamo kuda te vodi slobode tvoje put. A pusti i glupaku. Ne traži da svet puni .car si.

pri neveseloj sveći. Onakva kao zadnjeg časa. kroz san. žuboreći Bujice ljubavi što. doñi mi. tvoja sam . Kraj moje postelje. ako zbilja. huje. milošta. I s neba padne sjajni zrak Na neme grobne ploče sive. Ja čekam tad na susret s tobom. Ja čekam tad tvoj lik. moj glas čim si preda mnom. I čujem sad. Za mene sija on. pune tebe.NOĆ Sav čežnja. tvoja sam. dok je mrak Kad san utiša duše žive. Remeti ćutanje u noćnom času tamnom. Blistavi pogled tvoj s osmehom znanim tu je. POZIV O. tvoj glas. kroz noć. . . u tmini: . . da. O. ako zbilja u taj čas Opusti redom grob za grobom. 1823. . .Moj mili . jedini. O. Promiču stihovi sliveni.

I još sam ja ko nekad tvoj. 1830 *** Oprosti snove ljubomorne moje: Ljubavi strasne nemir slepi. što pre! Ne zovem tebe ja zbog tog Da korim ljude čija zloba Učini kraj života tvog. I ne zbog tog što sumnji roj U duši nosim: da prebolim. Ko strašna sen.Ko led i sva ko zimski dan. Verna si mi. O. Od bola bleda i bez glasa . . Svejedno je: što pre. ko zvuk. ko zvezda sjajna. al zašto reči tvoje Vole da plaše moj um večno budni? Sred poklonika što za tobom lete Što želiš ti da draga budeš svima? . . Ni da pročitam tajne groba. il' tajna. čudni. i sad te volim. doñi mi što pre. što pre Ko vetra dah. Ne mogu ja.

kad si sa mnom sama.I prazne nade što daruje njima Tvoj pogled. Ne vidiš ti kad u toj patnji strasnoj Tuñ razgovoru. Usamljen čamim izvan kruga njena. smešne muke moje.sa strahom. Zbog čega tebe pozdravlja lukavo? Ko ti je on i kakvo ima pravo Da tuguje i bdi pun ljubomore? Bez matere i poluodevena. ni reči nema tvoje: Kad odlazim . s molbom mamnom. Što njega ti u čase primaš kasne? No voljen sam i. . Mirna si ti. jer ljubav ne odaje. čas nežan. Ne slede nikad tvoje oči za mnom: Lepotica kad koja sa mnom staje I dvosmislen povede govor svoj. znam ja. i šaljiv prekor tvoj Ubija me. Zatekavši me s tobom usamljena. u večeri kasnoj. a reči tvoje strasne Tad iskreno su pune duše tvoje: Tebi su. U ljubav bolnu moju uverena. čas pun sete? Zaslepivši mi um i misli moje. Poljupci su ti tako puni plama. Nasamo izmeñ večeri i zore. Ni pogleda. I nežna si. Kaži mi još: suparnik večni moj.

Da rastanka ne kratiš muke Preklinjao je uzdah moj. Gorko sam plakao do kraja Pred tobom u trenutku tom. mila. No ne muči me. Moje su hladne htele ruke Da odlazak zadrže tvoj. I ne znaš kako ja duboko patim. O. 1824 *** Zbog obala svoga zavičaja Napustila si tuñi dom.Al' voljen sam i mogu da te shvatim. Govorila si: "Dan postoji. U drugi kraj si mene zvala Iz predela progonstva mog. Al ti si usne iščupala Iz poljupca dubokog tog." Al tamo. pod visokim svodom . I sastanka će našeg čas U senci maslina da spoji Poljupcem novim opet nas. ne znaš ti koliko silno volim. ja te molim.

. 1826.Što sja u plavom blesku svom. u rodnom kraju svom Venula setna. zamišljena . Ravnodušno ga saslušao. S ravnodušnih sam usta čuo smrti glas. 1830 *** Pod sinjim nebom je. Na kraju uvela. No neprestupna crta stoji izmeñ nas: Zalud sam staru ljubav zvao. Ne nalazim ni bol ni suze. Gde raste maslina nad vodom. ljubav? Sad u duši toj Za senku koju smrt mi uze. . . Al još ga uvek čekam ja. Tvoj setni bol i čar lepote. Usnula ti si večnim snom. I eto koga ljubih dušom svojom svom S toliko teških žudnji. i možda. S toliko bolnoga tugovanja za njom S toliko bezumlja i jada! Pa gde su patnje. Sastanka poljubac nam ote. nada. Za sećanje na život nepovratni moj. Sve uze urna večnog sna. nada mnom Lebdela već je senka njena.

Krš nas brani odasvud. evo. pešadije. krete Sto topova uz njin huk. Pored stenja vojska ide.BONAPARTA I CRNOGORCI Bonaparta pitao je: "Crnogorci . Crnogorska to je ćud. . Zasesmo u stenje naše Da vratimo gostu dug.objavite Nek` vojvode puka tog pištolje i sablje vite kraj koljena bace mog".šta je to? Zar se zbilja sile moje Ne boji to pleme zlo? Kajaće se . Od konjice. Do predaje nama nije. Oklopnika kršnih čete I memluka svojih puk. U planinu gost nam jaše Pustošeći sve u krug. I na nas on.

kršni kraš. već zlo!" Pukovnik je njihov pao S njim sto ljudi i njin steg. I crvene kad slučajno .Namah zbrka! pršte stroj! Francuzi nad sobom vide: Crveni se kapa roj! "Stoj i pali! Nek` ukloni Crnogorca svaki svog Ne mole za milost oni ne štedite nijednog!" Grunule su puške .spale Kape s grana dignutih. Stog Francuzi mrze tajno Naš slobodni. I u grmlje na nas pale Pritajene ispod njih Plotunom smo uzvratili Francuzima."Ne. "Ūto je to?" Oni su se začudili: "Nije l` eho?" . Puk se smeo sav i dao Kako ko zna u lud beg.

al' zašto ona nemir da vam stvara ja nisam rad žalostiti vas njome. pun strepnje i pun ljubomorne boli. nek Bog da tako drugi da vas voli.Crven kalpak vide naš. VOLEO SAM VAS Voleo sam vas. spi u srcu mome. Treptanje čuh iz neba sile. moja ljubav stara još uvek. možda. PROROK Pun duhovne ja lutah zeñi Pustinjom što mračna je bila I serafim se sa šest krila Ukaza meni na razmeñi. . Vidovitost mu prenu zene K'o u orliće preplašene. On prstom lakim kao san Zenica mojih kosnu dan. Moga se uha kosnu on I ispuni ga šum i zvon. beznadežno. Voleo sam vas nemo. voleo sam vas iskreno i nežno.

Kad sretoh tebe na svom putu. Kao mrtav u pustinji sam pao I Boga glas je mene zvao: ''Proroče ustaj. I hodeći po moru i zemlji. gledaj.'' *** Ja pamtim divno magnovenje.I anñeoskih krila let. On promiče kroz moje usne. I zario u grudi mač I ustreptalo srce trgo. I šišnu plamenu uz plač U otvorene grudi vrgo. slušaj. iskušenja mnoga . Kroz strasti. Nemani morskih skriven svet I klijanje pod zemljom žile. Ko neba dah u zemnom putu. Rečima žeži srca ljudi. Svu brbljivost i podlost smrvi. I tada žalac mudre zmije U obamrla usta mi je Rinuo rukom punom krvi. Ispunjen mojom voljom budi. Kroz burni život hitrobežni. I jezika moga grehe gnusne. Ko svetlih snova ostvarenje.

Al´ opet nasta otkrovenje. I srce puno je pregnuća: Ti vraćaš sve što vreme uze. Sad na trošnom krovu sveli . Ko neba dah u zemnom kutu. I rajske sne i nadahnuća. ZIMSKO VEČE Bura maglom nebo krije. I sad si opet na mom putu Ko svetlih snova ostvarenja. bez nadahnuća. Čas ko ljuta zver zavije. Zaglušio je glas tvoj nežni I otro lika crte sjajne. Zaplače ko dete čas. I bez božanstva i bez suza. zla i ropskih uza. Tekao je život. pun čeznuća.Ja dugo slušah glas tvoj nežni O sanjah crte lica tvoga. Al´ korak leta neizbežni Pogasio je mašte tajne. Pun mraka. Bez rajskog sna. Vihorova mrsi vlas. Božanstva čar i žarke suze.

Mladovanju bednom mom. Tužne je i mračno tako U ubogoj izbi toj. verna drugo. Zaplače ko dete čas. Vihorova mrsi vlas. tugo. . Kamo časa? pijmo. Pesmicu mi poj o ptici Što za morem gnezdo svi. dobra. dobra. Pesmicu o nesvestici Što na vodu rano mni. Il' je san na tebe pao Uz vretena tvoga zvuk? Pijmo. Čas ko ljuta zver zavije. Snuždila uz prozor svoj? Jel te umor obhrvao Slušajući bure huk. Bura maglom nebo krije.Uzvijori slame klas. Lakše srcu biće s njom. verna drugo Mladovanju bednom mom. tugo. A što si se moja bako. Lakše srcu biće s njom. Pijmo. Sad ko putnik zakasneli Doziva na prozor nas. Kamo časa? pijmo.

. tajanstven pevač. sada na kopno bačen nevremenom.ARION U čamcu mi smo mnogi bili. Kormilar s pomorcima strada! Tek ja. ja pevah im. natezali su jedni jedro.bezbrižan i vere pun. CVETAK Uveli cvetak bezmirisni pušten u knjizi gledam ja. a drugi upirali vedro u vodu vesla. U tišini na krmi naš kormilar umni u šutnji vodi tromi čun.. već mnoštvom čudnih misli duša se moja puni sva. ja himne iste pevam dalje i svoje namočene halje na suncu sušim tu pod stenom. Al vala grud najednom zgnječi vihor šumni. ja . Kog proleća je cvao cvatom ... I gle.

Kad razliju se u tišinu te pesme lude.i čijom rukom skršen bi? Da l' poznatom il nepoznatom? Zašto ga'ovde ostavi? Možda za spomen na poznanstvo il na rastanak možda dug? Na kakvu šetnju kroz prostranstvo. ja vidim stepu. kad si samnom gruzinske pesme pune tuge. draga. tamni lug? Živi li on il ona živi. zanesene. gde li je njihov kutak sad? A možda su i uvenuli ko ovaj ovde cvetić mlad? NE PEVAJ DRAGA Ne pevaj. mesečinu i lik daleke jedne žene. . u sećanju mi bude tamnom daleki žal i dane druge. kroz tiho polje.

draga. . U njoj živi deda stari krpi mrežu i ribari. niko tuda da prošeta. gruzinske pesme pune tuge. trošna. kad začujem te pesme strasne. iza brda. BAJKA O RIBARU I RIBICI U dalekoj zemlji nekoj. a baba mu ručak kuva i kolibu ona čuva. draga. Trideset i više leta žive oni tako sami. u sećanju mi bude tamnom daleki žal i dane druge. njen lik u mome srcu gasne.Otkad ugledah te. iza gora. na obali sinjeg mora koliba je bila jedna vrlo stara. Ne pevaj. al nova oživi ga snaga. bedna. kad si samnom. Naokolo nigde sveta.

Babi reče: -Ručak kuvaj. Velika je pola hvata. već se smrači i nebo se naoblači. ali mrežu-praznu vadi. Naveze se on na more u osvitak bele zore. da će danas ribe biti. pa se sladi ruke trlja. bradu gladi. Tad još jednom mrežu spusti. a ja odoh po svoj čamac. U mrežu mu riba pade.deda peca. gleda u nju s čudom deka. ne zna više šta da radi. sa čela mu oblak gusti rasturi se i nestade. pa se nadam. baba čami. Sunce zañe. Poneo sam dobar mamac. . neću kriti. ali ribe nigde nema i deda se kući sprema. Mrežu baca. kuću čuvaj. Jedno jutro (beše tmurno) deda mrežu uze žurno. Neobična riba neka.

. pusti ribu neka živi. treba tući. riba ljudskim glasom reče: . tebe...bilo koju. Deda sede i.Sedi ovde pokraj peći. dok toplu čorbu jede. Kad je baba čula ovo. a baba ga mrko gleda.a sjaji se kao od zlata. ja ću dati. Ispuniću želju tvoju . Što si tako luckast bio. ali želju on ne reče. pa si ribu ispustio? . Spustilo se već i veče kad se kući vrati deda.Sad se deda smilostivi.Od muke ću sad pući. deda. održa mu strašno slovo: . čudan slučaj pripoveda.Šta god tražiš. ješćeš sada samo čorbu. . tako s reda. poče da joj. Da bi čudo bilo veće.. samo me u more vrati. pa će reći: . Doneo si praznu torbu.

mene spasi. ljudskim glasom ona reče: . korito će biti tamo. samo. u pučine beskraj gleda i poziva ribu deda. baba mu reče ovo: . ribice. Korito mi staro curi: neka riba. novo.Oj. doñi sada. odmah meni novo dade. . Uzburka se sinje more i ispliva riba gore.Idi kući. I deda joj onda reče kakva želja babu peče. žuri. na obali morskoj pustoj. No. juri. svoju želju. pa se vrati u postelju. Čim se deda kući vrati. deda. Obećanje riba dade i u trenu već nestade. a korito lepo. deda. . I u tmini crnoj. kako znade. Morske vale repom seče. do korita odmah svrati. gustoj.Natrag hitaj. gde si da si.Kaži.

. Kada kući doñe deda.. na obalu morsku doñe pa povika ribu glasno i reče joj sasvim jasno tu babinu želju novu. čuješ šta ti baba veli. Kraj prozora baba sedi i strogo mu sad besedi: .. ovde više nemaš krova. . hoću sutra novu kuću. ..uteče.. Ne bude li kuća nova. već odavde ti se seli. Ode deda. imam opet želju novu. on u čudu samo gleda: od kolibe sve od pruća stvorila se nova kuća.Ispuniću želju ovu riba reče i .Imam sada želju vruću. Hoću sada kuću drugu! Hoću u njoj bezbroj slugu.Neću više kuću ovu..I ujutru deda poñe. ribu zove da joj želje kaže noove.

Idi odmah babi kaži. biće u njoj bezbroj slugu. Živi deda i u štali. To je bilo u nedelju kad ispuni babi želju. Sazidaću kuću drugu.Uzburka se sinje more i ispliva riba gore. Vesela je baba bila. Dobila je kuću drugu. Čula riba šta ga mori. na sudbu se on ne žali.Sluge moje. ispuniću to što traži. pa ovako njemu zbori: . Riba reče i .uteče. zlobna baba viknu samo: . ali. a služe je bezbroj slugu. Ali deda baš zlo proñe. već u sredu sluge opet zovu dedu: . eto. želja joj se ispunila. hajte amo! odvedite ovog starca sad u štalu kod magarca. Čim on natrag kući doñe.

kaže. . pa ovako njemu veli: . molim.. baba ima nove želje.. moram da te zovem. ..Aoj. Tako reče i – uteče. Mal od čuda nije pao kad je babu saslušao: .Ode deda.Hajde. muke velje. baba zove. na njoj samo čista svila. traži opet svaka čuda. eto. nemam kuda. A ja. Čula riba šta on želi. ribu zove i govori reči ove: . deda. ribu traži i želju joj moju kaži.. to mi mora ispuniti. Sad carica ja ću biti. da joj čudi udovoljim. ima.Smesta idi.I to će se ostvariti. Postala je sasvim luda. želje nove. carica će baba biti. ribo. Carica je baba bila..

Kada ribu dozva deda. moram babi da ugodim. da mi lično bude sluga. Dosadno mi carstvo ovo. on ponizno u nju gleda. Zlatna riba. Kad u petak pade veče. tad slugama baba reče: .Mene..Dovedite onog starca. pa joj carsku želju kaži. u štali je kod magarca.Idi sada ribu traži. ribo.. A kad deda pred nju kleče.. zapoveda sada svima. hoću opet carstvo novo. Blaga silnog ona ima. ne prkosi. starče. pa joj veli: . . a ne druga.. Hajde. . ne veseli što sad opet tebi hodim. strogo ona njemu reče: . carsku želju ribi nosi.I biseri oko vrata i prstenje sve od zlata. Na dnu mora hoću sada da mi bude nova vlada.

reč ne reče. pracaknu se i uteče. . carstvo novo. On umoran poñe kući kraj obale posrćući. Dva dana joj carstvo traja. Čeka deda. traži. Kad se blizu kuće nañe. ali ne smem da se gložim. a već neće carstvo ovo. dedu nade napustiše. Na dnu mora hoće sada bezumnica da zavlada. Ćuti riba. riba njega samo gleda. moram s njome da se složim. Dvora sjajnog više nema. Jeste moja baba luda. Ovo carstvo da joj pružiš i ti lično da je služiš. veli.Snašla su me grdna čuda. čeka tamo sve dok nije danak svano. ali ribe nema više. Željama joj nikad kraja. ne mogade da se snañe. Kada ovo kaza deda.

Tek vihor što se pustom vije Dirne ga krilom pa bež' dalje. u ljutome ga gnevu goji. ANCAR U pustinji.ni korito nije novo. To drvo odmor ptici nije. Jedini u svoj vaseljeni Ko strašni stražar Ancar na steni Stoji od sunca što je svela. . U podne topi se od žara. Pa zelene i mrtve grane I koren otrovom mu poji. Rodi ga stepa u žedne dane. Neskromne su želje bile. Gleda deda čudo ovo . A kad prohladno padne veče U smolu gustu on se stvara. sred peska vrela. pa se nisu ispunile.pred kolibom baba drema. Kroz koru otrov stalno teče. Tigar ne oštri uza nj ralje.

I srt on s njinog vrha pusti Na susede i zemlje tuñe.A kad oblak daždom mije Njegov učmali. A knez u otvor strele spusti I ljuta smola u njih uñe. čist. tužni list. čoveku čovek reče. Kad gospodaru svome dade Granu sa jedom ovim kobnim. On smrtonosnu smolu nosi. . grobnim. Ko mačem posečen on pade I zaspa snom dubokim. Otrovana se kiša slije I truje pesak nevin. Al' gle. Drveta toga da se lati. S učmalim lisjem kobnu granu I znoj mu bledo čelo rosi. I čovek poñe kad padne veče A s otrovom se zorom vrati. Kad zadihan u šator banu.

Jer vaša dela ne umiru. Nada. Gde lutamo jedino vetar. i ja!'' POSLANICA U SIBIR U rudnicima. . ta verna sestra zala U podzemlje će mračno sići Da bi vam bodrost održala I željeno će vreme stići. Ja tačno razumem što hteo bi reć. Gde plavetno more na obzorju sja. Ni uzvišene težnje one. Ja .nekad slobodan orao mlad.SUŽANJ Za gvozdenom rešetkom tamnujem sad. On poziva mene: ''Hajd' vreme je već! Mi slobodne ptice smo. On razdire plen svoj i leti u krug. On kljuje i baca i gleda u mrak. Hajde i ti Na mesto gde oblak nad urvinom spi. Kraj prozora sleće moj srećniji drug. I krikom i pogledom daje mi znak. u Sibiru Strpljenje vaše nek' ne klone.

ljubav će vam doći Kroz brave što nad vama stoje K'o što do vas kroz memlu noći Slobodne reči stižu moje. Sve tamnice će da se spraše I mač će vama braća dati. I utehe me prsti miču zašto da s Bogom vodim rat Kad makar jednom malom biću slobodu mogu darovati. I pašće teške negve vaše. Slobodi hitam da joj predam pticu na praznik proleća. Sloboda će vas dočekati. .Drugarstvo. PTIČICA U tuñini sveto gledam običaj drevnih stoleća.

nadživeće mi prah. O meni Rusijom živ glas proneće ljudi. Za sužnje uvek zvao spas. I sa glupakom mani spor. smrti nisam plen.EXEGI MONUMENTUM Podigoh spomenik što nije rukom tvoren. Dugo ću biti drag i mio svome rodu: Lirom sam bodrio svih dobrih težnji glas. Ne. stepa drug. U veku okrutnom opevao slobodu. Ne traži lovore. Slavan ću ostati dok traje sa planetom Bar jednog pesnika dah. . pred uvredom ne bledi. muzo. i Tunguz divlje ćudi. Neće mu prilaze zaboraviti puk. Najvišu zapovest o. Finac i Kalmik. moj duh sa lirom svetom Van sudbe sveg što mre. Čelom se ponosnim uzneo nepokoren Nad Aleksandrov ratni luk. Pomenuće me svud naroda njenih krug Slovena gordi sin. verno sledi Hvala i kletva spokojno slušaj zbor.

Vihor nežni raspršio mi sne i stravu. I kucat stade srce vruće. a kinjile me strepnje tašte. doba minu. u zatočenju. nalik mrenju.TRENUTKA JA SE SEĆAM SJAJNA Trenutka ja se sećam sjajna. I predadoh ja glas tvoj nežni i lik nebeski zaboravu. bez zanosa. kao tajna. Al stiže duši probuñenje. kada preda mnom se ti pojavi ko priviñenje. Polako su se vukli dani u zabiti. . i ko lepote genij pravi. tvoj nežni glas mi pevat stade i lik tvoj sanjah na dnu mašte. Kad tuga sve mi skrha nade. bez nadahnuća. I opet mi se ti pojavi ko nenadano priviñenje i ko lepote genij pravi. bez suza ranih. No.

. ''Teraj momče!'' . Mutno nebo.''Zalud muke. Zvonce zvoni cin . i teku suze. mutna noć. Pred njom snovi mi se snili Ne mogu da joj odolim. Na tom putu moro bi se Užasnuti svaki džin.nov život u njem maha uze. Kažem: "Kako ste mili" A mislim: "Kako te volim! BESI Kolutaju magluštine. Sneg se vitla sa visine. Mesec gubi svoju moć.cilin. Saonice stepom klize. I opet plamti nadahnuće. TI I VI Isprazno Vi srdačnim Ti Ona zabunom zameni I odmah u mojoj mašti Uzrhta duša u meni. i ljubav sja.

Mrzne mi se već i ruka. ''Šta je ono?'' . Raduju se našem zlu. U grud'ma ti hrabrost mre. . Drugi me je pljuno. . Neka klada. kajas krut. mutna noć. pište noćne strave.''Bog bi znao.il je vuk. zlo je. Pred nama se hale roje. Besi skaču oko nas. Mesec gubi svoju moć. Sad je jedan trčo levo. .'' Sicu.Konj zaspao.hu! To su besi. Propašćemo. A drugi je okom sevo Nakom vatrom paklenom.jao. to su besi. Kucnuo na je zadnji čas. A ne vidim nigde put. jao! Opet zasta zvona zvuk. Mutno nebo.zlo je. Konje guro u prolom. Konji ržu dižeć glave.'' ''Eno jedan zube kezi. . Kakva j' ono avet. .. Sneg se vitla sa visine. gle! Lete konji ko pomamni.'' Kolutaju magluštine. Sad ni maci.

druže moj. mutna noć. Raduju se našem zlu. A urliče neka rulja Vrteći se u vreten. života delić krt.Ko da j' orkan odstrag. DRUŽE MOJ Vreme je. najednom. VREME JE. Ne znam uzrok. a gle. Iza onih jela tamni' Cereka se neki vrag. . Iz daljine nešto kulja. Mutno nebo. spokojstva srce prosi. Za danom leti dan i svaki časak nosi Života delić svoj. čudna buka. Tek spremaš se da živiš. ne znam smer. Il' udaje daba kćer! Kolutaju magluštine. Sneg vitla sa visine. smrt! Ne svetu mesto sreće sloboda. Sahranjuju l' kakvog smuka. Krici njine pesme klete Kroz srce mi prodiru. mir postoje. Čudna huka. Mesec gubi svoju moć. Razuzdani besi lete. Ne znam je li dim il' sen.

Kad nadgleda ujutru kuću. Već davno sanjam beg. pružilo široko. Gle. plavo. Daleku obitelj i nasladu uz trud. doma progonstva Gde živeo sam s jednom dadom mojom. Evo Šumovitog huma gde sam često Sedeo nepokretan. dve kratke godine. Već deset leta proñe od tog doba I mnogo se promenilo u mome Životu: opštem zakonu pokoran. gledajući Na jezero i sećao se s tugom Obala dugih. I sam sam se izmenio. Starice više nema. iza zida Ne čujem više korake joj teške. I čini mi se: još sam sinoć luto Kroz te šumarke. Al ovde Obuzimaju sećanja me živo.Već davno uñeš nov privlači srce moje. .. rob klonuo i hud. drugih talasa Kroz njive zlatne i zelena polja Ono se.. POSETIO SAM OPET . Ko izgnanik.Posetio sam opet Taj kutak zemlje gde sam proveo.

dva zajedno . Zelena porodica. na vetru. A njihov drugar tužni stoji sam. . Zdravo.treći Podalje malo. tamo dalje Vetrenjača naherena. Al. unuk moj. šumom poznatom Zdravili su me njini vrtovi. sedu glavu Od oka prolaznika. Sada je nikla mlada šumica. Tim putem sad sam prošao i opet Video sam ih. Kad moje poznanike prestigneš I zakloniš im staru. golo. Na obali strmoj Seoca raštrkana. Okreće jedva krila A na meñi Imanja dedova. Al oko postarelog korenja. pozni uzrast videti.A po njegovim tajanstvenim vodama Vozi se ribar. Ko stari momak. Tu su s šumom starim. vukući za sobom Ubogu mrežu. naraštaju Mladi i nepoznati! Neću ja Tvoj moćni. na onom mestu U goru put gde stoje . oko njega sve je Ko i pre pusto. Kad sam jaho tuda Po mesečini. Gde nekad sve je bilo pusto. kao čeljad Pod njenu senku žbunje tiska se.

. Kad s drugarske se vraća sedeljke. Pun misli veselih i prijatnih. Kada po pomrčini proñe pored vas I pomisli na mene.Nek čuje on šum vaših pozdrava.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful