ALEKSANDAR PUŠKIN IZABRANA POEZIJA

ELEGIJA

Veselje bujno razvejanih leta Sad ko pijanstva čemer duši smeta; A tuga prošlih dana, slično vinu, Sve jača je što dublje dani plinu. I nose puno umora i žali Budućnosti uznemireni vali. Al´ nije smrt to što mi srce moli, Već život, radi misli, radi boli. Ja znam da opet biće naslañenja Da harmonija moj će sadrug biti, Da ću nad bajkom snova suze liti,

I možda će na smiraj dana tajni Da pošlje ljubav osmeh oproštajni.

VOLEO SAM VAS

Voleo sam vas; moja ljubav stara Još uvek, možda, spi u srcu mome. Al´ zašto ona nemir da vam stvara? Ja nisam rad žalostiti vas njome. Voleo sam vas nemo, beznadežno, Pun strepnje i pun ljubomorne boli, Voleo sam vas iskreno i nežno; - Nek bog da tako drugi da vas voli.

ŠTA IME MOJE ZA TE ZNAČI

Šta ime moje za te znači? Umreće ono k´o šum vala Što tužno mije tuña žala, Ko žagor šumski kad se smrači. Na listu tvoga spomenara Ostaće poput traga sivog,

K´o grobni natpis, čudna šara Nečitljiva za ikog živog. Šta znači ono? Već odavno Val novih nemira ga briše I sećanje životodavno Ne budi u tvom duhu više. No reci ga u vreme čame, Kaži u časovima sivim: Postoji uspomena na me, Postoji srce gde ja živim...

POD SINJIM NEBOM JE...

Pod sinjim nebom je, u rodnom kraju svom Venula setna, zamišljena... Na kraju uvela i možda, nada mnom Lebdela već je senka njena. No neprestupna crta stoji izmeñ´ nas: Zalud sam staru ljubav zvao S ravnodušnih sam usta čuo smrti glas, Ravnodušno ga saslušao. I eto koga ljubih dušom svojom svom S toliko teških žudnji, nada, S toliko bolnog tugovanja za njom, S toliko bezumlja i jada! Pa gde su patnje, ljubav? Sad u duši toj

Za senku koju smrt mi uze. Pun mraka. Zaglušio je glas tvoj nežni I otro lika crte sjajne. pun čeznuća. Al´ korak leta neizbežni Pogasio je mašte tajne. I srce puno je pregnuća: . I bez božanstva i bez suza. Za sećanje na život nepovratni moj. Bez rajskog sna. Kad sretoh tebe na svom putu. Kroz burni život hitrobežni. Ko neba dah u zemnom kutu. Al´ opet nasta otkovenje. Ja pamtim divno magnovenje. Ne nalazim ni bol ni suze. POSVEĆENO. iskušenja mnoga Ja dugo slušah glas tvoj nežni O sanjah crte lica tvoga. I sad si opet na mom putu Ko svetlih snova ostvarenja. zla i ropskih uza.bez nadahnuća.. Ko svetlih snova ostvarenje. Ko neba dah u zemnom putu. Kroz strasti. Teko je život..

Ti .mirnog ti posla kut. glupakov sud pokvari Smisao. Kreće te volja tvoja. Usavršavaj samo duhovna blaga svoja.ljudi. A pusti i glupaku. ili šta hoće neka zbori Nek' pljuje onaj oltar gde tvoja svetlost gori Nestašluk dece neka koleba presto tvoj. Hladan je smeh gomile. I sam živiš.to je trenutan šum. I rajske sne i nadahnuća. Tamo kuda te vodi slobode tvoje put. Blagorodni su samo tvog srca pravi trudi.čvrst i sam ko tvoj um. O delu umetničkom umetnik strože sudi. Pesniče ti ne mari! Velike hvale huka .. Ne traži da svet puni ..Ti vraćaš sve što vreme uze. . Al' ti budi .car si. PESNIKU Za ljubav sveta . pusti gomili toj Neka te brani.

O. Ja čekam tad na susret s tobom.Moj mili . huje. O. Ja čekam tad tvoj lik. milošta. žuboreći Bujice ljubavi što. . da. POZIV O. kroz san. 1823. Za mene sija on. I s neba padne sjajni zrak Na neme grobne ploče sive. pri neveseloj sveći. . tvoja sam . kroz noć. tvoja sam. jedini. u tmini: . dok je mrak Kad san utiša duše žive.NOĆ Sav čežnja. ako zbilja. I čujem sad. Remeti ćutanje u noćnom času tamnom. . . tvoj glas. pune tebe. Promiču stihovi sliveni. ako zbilja u taj čas Opusti redom grob za grobom. Onakva kao zadnjeg časa. doñi mi. . Blistavi pogled tvoj s osmehom znanim tu je. moj glas čim si preda mnom. Kraj moje postelje.

al zašto reči tvoje Vole da plaše moj um večno budni? Sred poklonika što za tobom lete Što želiš ti da draga budeš svima? . što pre Ko vetra dah. Svejedno je: što pre. Verna si mi. ko zvezda sjajna. i sad te volim. I ne zbog tog što sumnji roj U duši nosim: da prebolim. čudni. il' tajna. što pre! Ne zovem tebe ja zbog tog Da korim ljude čija zloba Učini kraj života tvog. O.Ko led i sva ko zimski dan. I još sam ja ko nekad tvoj. ko zvuk. . 1830 *** Oprosti snove ljubomorne moje: Ljubavi strasne nemir slepi. Ko strašna sen. Od bola bleda i bez glasa . . doñi mi što pre. Ni da pročitam tajne groba. Ne mogu ja.

smešne muke moje. znam ja. I nežna si. Ni pogleda. s molbom mamnom. Zbog čega tebe pozdravlja lukavo? Ko ti je on i kakvo ima pravo Da tuguje i bdi pun ljubomore? Bez matere i poluodevena. Nasamo izmeñ večeri i zore. Ne vidiš ti kad u toj patnji strasnoj Tuñ razgovoru. . čas nežan. U ljubav bolnu moju uverena. čas pun sete? Zaslepivši mi um i misli moje. Što njega ti u čase primaš kasne? No voljen sam i. Mirna si ti. kad si sa mnom sama. Poljupci su ti tako puni plama. Ne slede nikad tvoje oči za mnom: Lepotica kad koja sa mnom staje I dvosmislen povede govor svoj. Kaži mi još: suparnik večni moj. u večeri kasnoj. jer ljubav ne odaje. a reči tvoje strasne Tad iskreno su pune duše tvoje: Tebi su. i šaljiv prekor tvoj Ubija me. ni reči nema tvoje: Kad odlazim . Zatekavši me s tobom usamljena. Usamljen čamim izvan kruga njena.I prazne nade što daruje njima Tvoj pogled.sa strahom.

1824 *** Zbog obala svoga zavičaja Napustila si tuñi dom." Al tamo. I sastanka će našeg čas U senci maslina da spoji Poljupcem novim opet nas. Govorila si: "Dan postoji.Al' voljen sam i mogu da te shvatim. Gorko sam plakao do kraja Pred tobom u trenutku tom. ne znaš ti koliko silno volim. Moje su hladne htele ruke Da odlazak zadrže tvoj. pod visokim svodom . Al ti si usne iščupala Iz poljupca dubokog tog. Da rastanka ne kratiš muke Preklinjao je uzdah moj. No ne muči me. U drugi kraj si mene zvala Iz predela progonstva mog. O. mila. ja te molim. I ne znaš kako ja duboko patim.

Gde raste maslina nad vodom. Za sećanje na život nepovratni moj. S ravnodušnih sam usta čuo smrti glas. u rodnom kraju svom Venula setna. nada mnom Lebdela već je senka njena. Tvoj setni bol i čar lepote. Sastanka poljubac nam ote. Na kraju uvela. Ne nalazim ni bol ni suze. ljubav? Sad u duši toj Za senku koju smrt mi uze. I eto koga ljubih dušom svojom svom S toliko teških žudnji. Al još ga uvek čekam ja.Što sja u plavom blesku svom. . No neprestupna crta stoji izmeñ nas: Zalud sam staru ljubav zvao. S toliko bolnoga tugovanja za njom S toliko bezumlja i jada! Pa gde su patnje. . . zamišljena . Usnula ti si večnim snom. Ravnodušno ga saslušao. i možda. nada. Sve uze urna večnog sna. 1826. 1830 *** Pod sinjim nebom je.

Krš nas brani odasvud. I na nas on. Pored stenja vojska ide. Zasesmo u stenje naše Da vratimo gostu dug. Od konjice. pešadije. Do predaje nama nije. U planinu gost nam jaše Pustošeći sve u krug. .šta je to? Zar se zbilja sile moje Ne boji to pleme zlo? Kajaće se .BONAPARTA I CRNOGORCI Bonaparta pitao je: "Crnogorci . evo. krete Sto topova uz njin huk.objavite Nek` vojvode puka tog pištolje i sablje vite kraj koljena bace mog". Oklopnika kršnih čete I memluka svojih puk. Crnogorska to je ćud.

spale Kape s grana dignutih. I crvene kad slučajno . Stog Francuzi mrze tajno Naš slobodni. kršni kraš. Puk se smeo sav i dao Kako ko zna u lud beg. I u grmlje na nas pale Pritajene ispod njih Plotunom smo uzvratili Francuzima. "Ūto je to?" Oni su se začudili: "Nije l` eho?" ."Ne. već zlo!" Pukovnik je njihov pao S njim sto ljudi i njin steg.Namah zbrka! pršte stroj! Francuzi nad sobom vide: Crveni se kapa roj! "Stoj i pali! Nek` ukloni Crnogorca svaki svog Ne mole za milost oni ne štedite nijednog!" Grunule su puške .

voleo sam vas iskreno i nežno. Voleo sam vas nemo. . možda. pun strepnje i pun ljubomorne boli. Treptanje čuh iz neba sile. Moga se uha kosnu on I ispuni ga šum i zvon. Vidovitost mu prenu zene K'o u orliće preplašene.Crven kalpak vide naš. moja ljubav stara još uvek. On prstom lakim kao san Zenica mojih kosnu dan. nek Bog da tako drugi da vas voli. PROROK Pun duhovne ja lutah zeñi Pustinjom što mračna je bila I serafim se sa šest krila Ukaza meni na razmeñi. spi u srcu mome. al' zašto ona nemir da vam stvara ja nisam rad žalostiti vas njome. beznadežno. VOLEO SAM VAS Voleo sam vas.

Kroz burni život hitrobežni. I šišnu plamenu uz plač U otvorene grudi vrgo. Kroz strasti.I anñeoskih krila let. I zario u grudi mač I ustreptalo srce trgo. gledaj. I tada žalac mudre zmije U obamrla usta mi je Rinuo rukom punom krvi. I jezika moga grehe gnusne. slušaj. Ispunjen mojom voljom budi.'' *** Ja pamtim divno magnovenje. I hodeći po moru i zemlji. Rečima žeži srca ljudi. Svu brbljivost i podlost smrvi. iskušenja mnoga . Kad sretoh tebe na svom putu. Ko svetlih snova ostvarenje. Kao mrtav u pustinji sam pao I Boga glas je mene zvao: ''Proroče ustaj. Ko neba dah u zemnom putu. Nemani morskih skriven svet I klijanje pod zemljom žile. On promiče kroz moje usne.

bez nadahnuća. Ko neba dah u zemnom kutu. Pun mraka. pun čeznuća.Ja dugo slušah glas tvoj nežni O sanjah crte lica tvoga. Al´ opet nasta otkrovenje. I srce puno je pregnuća: Ti vraćaš sve što vreme uze. Al´ korak leta neizbežni Pogasio je mašte tajne. Zaglušio je glas tvoj nežni I otro lika crte sjajne. I rajske sne i nadahnuća. Vihorova mrsi vlas. Zaplače ko dete čas. zla i ropskih uza. Čas ko ljuta zver zavije. Sad na trošnom krovu sveli . Bez rajskog sna. I bez božanstva i bez suza. I sad si opet na mom putu Ko svetlih snova ostvarenja. Tekao je život. Božanstva čar i žarke suze. ZIMSKO VEČE Bura maglom nebo krije.

Lakše srcu biće s njom. Snuždila uz prozor svoj? Jel te umor obhrvao Slušajući bure huk. Kamo časa? pijmo. Bura maglom nebo krije. Pijmo. Kamo časa? pijmo. . Vihorova mrsi vlas. Sad ko putnik zakasneli Doziva na prozor nas. Tužne je i mračno tako U ubogoj izbi toj. Pesmicu o nesvestici Što na vodu rano mni. dobra. verna drugo Mladovanju bednom mom. verna drugo. Il' je san na tebe pao Uz vretena tvoga zvuk? Pijmo. Zaplače ko dete čas. A što si se moja bako. Čas ko ljuta zver zavije. Lakše srcu biće s njom. tugo. dobra. Pesmicu mi poj o ptici Što za morem gnezdo svi. Mladovanju bednom mom. tugo.Uzvijori slame klas.

ARION U čamcu mi smo mnogi bili. ja . CVETAK Uveli cvetak bezmirisni pušten u knjizi gledam ja.. ja himne iste pevam dalje i svoje namočene halje na suncu sušim tu pod stenom. a drugi upirali vedro u vodu vesla. Kog proleća je cvao cvatom . I gle.bezbrižan i vere pun. U tišini na krmi naš kormilar umni u šutnji vodi tromi čun. Al vala grud najednom zgnječi vihor šumni. Kormilar s pomorcima strada! Tek ja. tajanstven pevač.. već mnoštvom čudnih misli duša se moja puni sva.. natezali su jedni jedro.. sada na kopno bačen nevremenom. ja pevah im.

draga. gde li je njihov kutak sad? A možda su i uvenuli ko ovaj ovde cvetić mlad? NE PEVAJ DRAGA Ne pevaj. kroz tiho polje. tamni lug? Živi li on il ona živi. zanesene.i čijom rukom skršen bi? Da l' poznatom il nepoznatom? Zašto ga'ovde ostavi? Možda za spomen na poznanstvo il na rastanak možda dug? Na kakvu šetnju kroz prostranstvo. u sećanju mi bude tamnom daleki žal i dane druge. ja vidim stepu. mesečinu i lik daleke jedne žene. Kad razliju se u tišinu te pesme lude. kad si samnom gruzinske pesme pune tuge. .

na obali sinjeg mora koliba je bila jedna vrlo stara. niko tuda da prošeta.Otkad ugledah te. trošna. iza brda. Ne pevaj. bedna. draga. gruzinske pesme pune tuge. . Trideset i više leta žive oni tako sami. kad si samnom. Naokolo nigde sveta. a baba mu ručak kuva i kolibu ona čuva. kad začujem te pesme strasne. draga. U njoj živi deda stari krpi mrežu i ribari. u sećanju mi bude tamnom daleki žal i dane druge. al nova oživi ga snaga. iza gora. BAJKA O RIBARU I RIBICI U dalekoj zemlji nekoj. njen lik u mome srcu gasne.

Mrežu baca. Tad još jednom mrežu spusti. kuću čuvaj.deda peca. sa čela mu oblak gusti rasturi se i nestade. U mrežu mu riba pade. da će danas ribe biti. a ja odoh po svoj čamac. neću kriti. već se smrači i nebo se naoblači. ne zna više šta da radi. Naveze se on na more u osvitak bele zore. pa se nadam. Babi reče: -Ručak kuvaj. ali ribe nigde nema i deda se kući sprema. . gleda u nju s čudom deka. Sunce zañe. Neobična riba neka. ali mrežu-praznu vadi. bradu gladi. Poneo sam dobar mamac. Velika je pola hvata. baba čami. pa se sladi ruke trlja. Jedno jutro (beše tmurno) deda mrežu uze žurno.

samo me u more vrati. tako s reda. poče da joj. održa mu strašno slovo: . Spustilo se već i veče kad se kući vrati deda. dok toplu čorbu jede.a sjaji se kao od zlata. ja ću dati.. Kad je baba čula ovo. Doneo si praznu torbu. ali želju on ne reče. tebe. pusti ribu neka živi.Sedi ovde pokraj peći. Da bi čudo bilo veće. riba ljudskim glasom reče: . deda.bilo koju. čudan slučaj pripoveda. Ispuniću želju tvoju . Što si tako luckast bio. pa će reći: .Od muke ću sad pući... a baba ga mrko gleda. pa si ribu ispustio? .. treba tući.Sad se deda smilostivi. Deda sede i. ješćeš sada samo čorbu.Šta god tražiš. .

na obali morskoj pustoj. . deda. Uzburka se sinje more i ispliva riba gore. gustoj.Oj. ljudskim glasom ona reče: . u pučine beskraj gleda i poziva ribu deda. I u tmini crnoj. žuri. samo. Obećanje riba dade i u trenu već nestade.Natrag hitaj. ribice. novo. doñi sada. a korito lepo. baba mu reče ovo: . gde si da si.Idi kući. svoju želju. juri. deda. kako znade. do korita odmah svrati. pa se vrati u postelju. Čim se deda kući vrati. I deda joj onda reče kakva želja babu peče. mene spasi. korito će biti tamo. Morske vale repom seče. Korito mi staro curi: neka riba. odmah meni novo dade. .Kaži. No.

Ode deda. čuješ šta ti baba veli.. on u čudu samo gleda: od kolibe sve od pruća stvorila se nova kuća.I ujutru deda poñe.Neću više kuću ovu. na obalu morsku doñe pa povika ribu glasno i reče joj sasvim jasno tu babinu želju novu.Ispuniću želju ovu riba reče i . Kada kući doñe deda.. hoću sutra novu kuću. Kraj prozora baba sedi i strogo mu sad besedi: . ribu zove da joj želje kaže noove. ovde više nemaš krova. već odavde ti se seli. imam opet želju novu.uteče.Imam sada želju vruću. Hoću sada kuću drugu! Hoću u njoj bezbroj slugu. . . Ne bude li kuća nova.... .

ali. Sazidaću kuću drugu. Vesela je baba bila. hajte amo! odvedite ovog starca sad u štalu kod magarca.Idi odmah babi kaži. pa ovako njemu zbori: . ispuniću to što traži. Riba reče i . a služe je bezbroj slugu. To je bilo u nedelju kad ispuni babi želju.Uzburka se sinje more i ispliva riba gore. već u sredu sluge opet zovu dedu: .uteče.Sluge moje. Ali deda baš zlo proñe. Živi deda i u štali. eto. Čula riba šta ga mori. Dobila je kuću drugu. biće u njoj bezbroj slugu. Čim on natrag kući doñe. želja joj se ispunila. na sudbu se on ne žali. zlobna baba viknu samo: .

carica će baba biti. na njoj samo čista svila. Čula riba šta on želi. ribu zove i govori reči ove: . baba zove. . . Mal od čuda nije pao kad je babu saslušao: . da joj čudi udovoljim. ima. eto..I to će se ostvariti.Ode deda. to mi mora ispuniti. Carica je baba bila. baba ima nove želje.Smesta idi. ribu traži i želju joj moju kaži. Postala je sasvim luda. moram da te zovem...Hajde. deda. Sad carica ja ću biti.. muke velje. želje nove. ribo. nemam kuda. kaže. traži opet svaka čuda. pa ovako njemu veli: . molim.. A ja. Tako reče i – uteče.Aoj.

carsku želju ribi nosi. da mi lično bude sluga. u štali je kod magarca.Idi sada ribu traži. Dosadno mi carstvo ovo. ne veseli što sad opet tebi hodim. moram babi da ugodim.Kada ribu dozva deda.. ne prkosi.I biseri oko vrata i prstenje sve od zlata. . on ponizno u nju gleda. tad slugama baba reče: .Dovedite onog starca. Na dnu mora hoću sada da mi bude nova vlada. zapoveda sada svima. A kad deda pred nju kleče. Zlatna riba. pa joj carsku želju kaži. Blaga silnog ona ima.. . hoću opet carstvo novo. pa joj veli: .Mene. ribo.. starče. Hajde. a ne druga. strogo ona njemu reče: . Kad u petak pade veče..

Snašla su me grdna čuda. čeka tamo sve dok nije danak svano. traži. ali ne smem da se gložim. ne mogade da se snañe. Dva dana joj carstvo traja. ali ribe nema više. Kad se blizu kuće nañe. a već neće carstvo ovo. Željama joj nikad kraja. Jeste moja baba luda. carstvo novo. Ćuti riba. Kada ovo kaza deda. Dvora sjajnog više nema. veli. moram s njome da se složim. riba njega samo gleda. pracaknu se i uteče. Čeka deda. reč ne reče. On umoran poñe kući kraj obale posrćući. Ovo carstvo da joj pružiš i ti lično da je služiš. dedu nade napustiše. Na dnu mora hoće sada bezumnica da zavlada. .

To drvo odmor ptici nije. pa se nisu ispunile. U podne topi se od žara.pred kolibom baba drema. sred peska vrela. Rodi ga stepa u žedne dane. Jedini u svoj vaseljeni Ko strašni stražar Ancar na steni Stoji od sunca što je svela. A kad prohladno padne veče U smolu gustu on se stvara. Tek vihor što se pustom vije Dirne ga krilom pa bež' dalje. Neskromne su želje bile. ANCAR U pustinji. Pa zelene i mrtve grane I koren otrovom mu poji. Gleda deda čudo ovo . Tigar ne oštri uza nj ralje. .ni korito nije novo. Kroz koru otrov stalno teče. u ljutome ga gnevu goji.

Kad gospodaru svome dade Granu sa jedom ovim kobnim. Drveta toga da se lati. Otrovana se kiša slije I truje pesak nevin. . Al' gle. tužni list. I srt on s njinog vrha pusti Na susede i zemlje tuñe. A knez u otvor strele spusti I ljuta smola u njih uñe. čist.A kad oblak daždom mije Njegov učmali. Ko mačem posečen on pade I zaspa snom dubokim. I čovek poñe kad padne veče A s otrovom se zorom vrati. S učmalim lisjem kobnu granu I znoj mu bledo čelo rosi. On smrtonosnu smolu nosi. čoveku čovek reče. grobnim. Kad zadihan u šator banu.

ta verna sestra zala U podzemlje će mračno sići Da bi vam bodrost održala I željeno će vreme stići. Ja tačno razumem što hteo bi reć. On kljuje i baca i gleda u mrak. Gde plavetno more na obzorju sja. Hajde i ti Na mesto gde oblak nad urvinom spi. I krikom i pogledom daje mi znak. Jer vaša dela ne umiru. Ni uzvišene težnje one. Gde lutamo jedino vetar.nekad slobodan orao mlad. u Sibiru Strpljenje vaše nek' ne klone. On poziva mene: ''Hajd' vreme je već! Mi slobodne ptice smo. . On razdire plen svoj i leti u krug. i ja!'' POSLANICA U SIBIR U rudnicima. Ja .SUŽANJ Za gvozdenom rešetkom tamnujem sad. Nada. Kraj prozora sleće moj srećniji drug.

I utehe me prsti miču zašto da s Bogom vodim rat Kad makar jednom malom biću slobodu mogu darovati. Sloboda će vas dočekati. I pašće teške negve vaše. Sve tamnice će da se spraše I mač će vama braća dati. Slobodi hitam da joj predam pticu na praznik proleća.Drugarstvo. . PTIČICA U tuñini sveto gledam običaj drevnih stoleća. ljubav će vam doći Kroz brave što nad vama stoje K'o što do vas kroz memlu noći Slobodne reči stižu moje.

Slavan ću ostati dok traje sa planetom Bar jednog pesnika dah. I sa glupakom mani spor. i Tunguz divlje ćudi. muzo. pred uvredom ne bledi. U veku okrutnom opevao slobodu. Čelom se ponosnim uzneo nepokoren Nad Aleksandrov ratni luk. Najvišu zapovest o. Pomenuće me svud naroda njenih krug Slovena gordi sin. . verno sledi Hvala i kletva spokojno slušaj zbor. Za sužnje uvek zvao spas. Ne. moj duh sa lirom svetom Van sudbe sveg što mre. Finac i Kalmik. Dugo ću biti drag i mio svome rodu: Lirom sam bodrio svih dobrih težnji glas. Ne traži lovore. smrti nisam plen. stepa drug. nadživeće mi prah.EXEGI MONUMENTUM Podigoh spomenik što nije rukom tvoren. O meni Rusijom živ glas proneće ljudi. Neće mu prilaze zaboraviti puk.

I opet mi se ti pojavi ko nenadano priviñenje i ko lepote genij pravi.TRENUTKA JA SE SEĆAM SJAJNA Trenutka ja se sećam sjajna. u zatočenju. I predadoh ja glas tvoj nežni i lik nebeski zaboravu. doba minu. a kinjile me strepnje tašte. bez zanosa. i ko lepote genij pravi. tvoj nežni glas mi pevat stade i lik tvoj sanjah na dnu mašte. . Vihor nežni raspršio mi sne i stravu. Polako su se vukli dani u zabiti. kada preda mnom se ti pojavi ko priviñenje. kao tajna. Kad tuga sve mi skrha nade. I kucat stade srce vruće. No. nalik mrenju. Al stiže duši probuñenje. bez suza ranih. bez nadahnuća.

I opet plamti nadahnuće. Kažem: "Kako ste mili" A mislim: "Kako te volim! BESI Kolutaju magluštine. i ljubav sja.''Zalud muke. Saonice stepom klize. i teku suze. Zvonce zvoni cin . mutna noć.nov život u njem maha uze. TI I VI Isprazno Vi srdačnim Ti Ona zabunom zameni I odmah u mojoj mašti Uzrhta duša u meni. Mutno nebo. .cilin. Mesec gubi svoju moć. Sneg se vitla sa visine. Na tom putu moro bi se Užasnuti svaki džin. Pred njom snovi mi se snili Ne mogu da joj odolim. ''Teraj momče!'' .

il je vuk.'' ''Eno jedan zube kezi.. .jao. . Mutno nebo. A ne vidim nigde put. Drugi me je pljuno. Neka klada. . Mesec gubi svoju moć. Besi skaču oko nas. jao! Opet zasta zvona zvuk. Sneg se vitla sa visine. .'' Kolutaju magluštine. Konje guro u prolom. to su besi. A drugi je okom sevo Nakom vatrom paklenom. Kakva j' ono avet.''Bog bi znao. Konji ržu dižeć glave. zlo je. Propašćemo.hu! To su besi. . ''Šta je ono?'' . Sad ni maci. Kucnuo na je zadnji čas. Pred nama se hale roje. Sad je jedan trčo levo. mutna noć.zlo je. kajas krut. U grud'ma ti hrabrost mre. pište noćne strave. gle! Lete konji ko pomamni. Raduju se našem zlu.'' Sicu. Mrzne mi se već i ruka.Konj zaspao.

DRUŽE MOJ Vreme je. Mesec gubi svoju moć. VREME JE. Razuzdani besi lete. . Iz daljine nešto kulja. spokojstva srce prosi. druže moj. Raduju se našem zlu. Čudna huka. a gle. smrt! Ne svetu mesto sreće sloboda. Il' udaje daba kćer! Kolutaju magluštine. Sahranjuju l' kakvog smuka. Sneg vitla sa visine. Ne znam je li dim il' sen. čudna buka. Za danom leti dan i svaki časak nosi Života delić svoj. Krici njine pesme klete Kroz srce mi prodiru. Tek spremaš se da živiš. mir postoje. života delić krt. Ne znam uzrok. najednom. Iza onih jela tamni' Cereka se neki vrag. A urliče neka rulja Vrteći se u vreten. ne znam smer.Ko da j' orkan odstrag. Mutno nebo. mutna noć.

doma progonstva Gde živeo sam s jednom dadom mojom. .. gledajući Na jezero i sećao se s tugom Obala dugih. POSETIO SAM OPET .. Gle. plavo. drugih talasa Kroz njive zlatne i zelena polja Ono se. rob klonuo i hud.Posetio sam opet Taj kutak zemlje gde sam proveo. I sam sam se izmenio. Evo Šumovitog huma gde sam često Sedeo nepokretan. pružilo široko. iza zida Ne čujem više korake joj teške. Al ovde Obuzimaju sećanja me živo. Kad nadgleda ujutru kuću. Daleku obitelj i nasladu uz trud. I čini mi se: još sam sinoć luto Kroz te šumarke. Već deset leta proñe od tog doba I mnogo se promenilo u mome Životu: opštem zakonu pokoran. Starice više nema. Ko izgnanik. dve kratke godine. Već davno sanjam beg.Već davno uñeš nov privlači srce moje.

na onom mestu U goru put gde stoje .treći Podalje malo. Gde nekad sve je bilo pusto. kao čeljad Pod njenu senku žbunje tiska se. Okreće jedva krila A na meñi Imanja dedova. golo. vukući za sobom Ubogu mrežu. Al. sedu glavu Od oka prolaznika. pozni uzrast videti. Na obali strmoj Seoca raštrkana. Al oko postarelog korenja. . Kad moje poznanike prestigneš I zakloniš im staru. Tim putem sad sam prošao i opet Video sam ih. oko njega sve je Ko i pre pusto. naraštaju Mladi i nepoznati! Neću ja Tvoj moćni. Ko stari momak. A njihov drugar tužni stoji sam. Zelena porodica. tamo dalje Vetrenjača naherena. unuk moj. šumom poznatom Zdravili su me njini vrtovi.dva zajedno . Kad sam jaho tuda Po mesečini.A po njegovim tajanstvenim vodama Vozi se ribar. Sada je nikla mlada šumica. Zdravo. Tu su s šumom starim. na vetru.

Kad s drugarske se vraća sedeljke. Kada po pomrčini proñe pored vas I pomisli na mene.Nek čuje on šum vaših pozdrava. . Pun misli veselih i prijatnih.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful