ALEKSANDAR PUŠKIN IZABRANA POEZIJA

ELEGIJA

Veselje bujno razvejanih leta Sad ko pijanstva čemer duši smeta; A tuga prošlih dana, slično vinu, Sve jača je što dublje dani plinu. I nose puno umora i žali Budućnosti uznemireni vali. Al´ nije smrt to što mi srce moli, Već život, radi misli, radi boli. Ja znam da opet biće naslañenja Da harmonija moj će sadrug biti, Da ću nad bajkom snova suze liti,

I možda će na smiraj dana tajni Da pošlje ljubav osmeh oproštajni.

VOLEO SAM VAS

Voleo sam vas; moja ljubav stara Još uvek, možda, spi u srcu mome. Al´ zašto ona nemir da vam stvara? Ja nisam rad žalostiti vas njome. Voleo sam vas nemo, beznadežno, Pun strepnje i pun ljubomorne boli, Voleo sam vas iskreno i nežno; - Nek bog da tako drugi da vas voli.

ŠTA IME MOJE ZA TE ZNAČI

Šta ime moje za te znači? Umreće ono k´o šum vala Što tužno mije tuña žala, Ko žagor šumski kad se smrači. Na listu tvoga spomenara Ostaće poput traga sivog,

K´o grobni natpis, čudna šara Nečitljiva za ikog živog. Šta znači ono? Već odavno Val novih nemira ga briše I sećanje životodavno Ne budi u tvom duhu više. No reci ga u vreme čame, Kaži u časovima sivim: Postoji uspomena na me, Postoji srce gde ja živim...

POD SINJIM NEBOM JE...

Pod sinjim nebom je, u rodnom kraju svom Venula setna, zamišljena... Na kraju uvela i možda, nada mnom Lebdela već je senka njena. No neprestupna crta stoji izmeñ´ nas: Zalud sam staru ljubav zvao S ravnodušnih sam usta čuo smrti glas, Ravnodušno ga saslušao. I eto koga ljubih dušom svojom svom S toliko teških žudnji, nada, S toliko bolnog tugovanja za njom, S toliko bezumlja i jada! Pa gde su patnje, ljubav? Sad u duši toj

Za senku koju smrt mi uze. Ko neba dah u zemnom kutu. Ko neba dah u zemnom putu. Pun mraka. Zaglušio je glas tvoj nežni I otro lika crte sjajne. Al´ korak leta neizbežni Pogasio je mašte tajne. Bez rajskog sna. iskušenja mnoga Ja dugo slušah glas tvoj nežni O sanjah crte lica tvoga.bez nadahnuća. I sad si opet na mom putu Ko svetlih snova ostvarenja. Al´ opet nasta otkovenje. Teko je život. Kad sretoh tebe na svom putu.. POSVEĆENO. I srce puno je pregnuća: . Ko svetlih snova ostvarenje. Za sećanje na život nepovratni moj. Kroz strasti. I bez božanstva i bez suza.. pun čeznuća. zla i ropskih uza. Ne nalazim ni bol ni suze. Kroz burni život hitrobežni. Ja pamtim divno magnovenje.

to je trenutan šum. ili šta hoće neka zbori Nek' pljuje onaj oltar gde tvoja svetlost gori Nestašluk dece neka koleba presto tvoj. Ne traži da svet puni . Kreće te volja tvoja. glupakov sud pokvari Smisao.mirnog ti posla kut. . A pusti i glupaku.ljudi.Ti vraćaš sve što vreme uze. pusti gomili toj Neka te brani. Usavršavaj samo duhovna blaga svoja. I sam živiš. Ti . Blagorodni su samo tvog srca pravi trudi.. O delu umetničkom umetnik strože sudi. Hladan je smeh gomile. Al' ti budi .. I rajske sne i nadahnuća. PESNIKU Za ljubav sveta . Pesniče ti ne mari! Velike hvale huka .čvrst i sam ko tvoj um.car si. Tamo kuda te vodi slobode tvoje put.

ako zbilja. kroz noć. O. Blistavi pogled tvoj s osmehom znanim tu je. Ja čekam tad tvoj lik. ako zbilja u taj čas Opusti redom grob za grobom. . žuboreći Bujice ljubavi što.NOĆ Sav čežnja. POZIV O. milošta. Remeti ćutanje u noćnom času tamnom. tvoja sam. u tmini: . . . O. Onakva kao zadnjeg časa. tvoj glas.Moj mili . Ja čekam tad na susret s tobom. pune tebe. 1823. jedini. da. Promiču stihovi sliveni. dok je mrak Kad san utiša duše žive. . . kroz san. I s neba padne sjajni zrak Na neme grobne ploče sive. pri neveseloj sveći. tvoja sam . I čujem sad. Za mene sija on. Kraj moje postelje. huje. doñi mi. moj glas čim si preda mnom.

Svejedno je: što pre. il' tajna. . što pre Ko vetra dah. al zašto reči tvoje Vole da plaše moj um večno budni? Sred poklonika što za tobom lete Što želiš ti da draga budeš svima? . 1830 *** Oprosti snove ljubomorne moje: Ljubavi strasne nemir slepi. Od bola bleda i bez glasa . što pre! Ne zovem tebe ja zbog tog Da korim ljude čija zloba Učini kraj života tvog. čudni. Ko strašna sen. I ne zbog tog što sumnji roj U duši nosim: da prebolim. Ne mogu ja. ko zvuk. ko zvezda sjajna.Ko led i sva ko zimski dan. . I još sam ja ko nekad tvoj. doñi mi što pre. Ni da pročitam tajne groba. Verna si mi. O. i sad te volim.

Ne vidiš ti kad u toj patnji strasnoj Tuñ razgovoru. Zatekavši me s tobom usamljena.I prazne nade što daruje njima Tvoj pogled. ni reči nema tvoje: Kad odlazim . Zbog čega tebe pozdravlja lukavo? Ko ti je on i kakvo ima pravo Da tuguje i bdi pun ljubomore? Bez matere i poluodevena. i šaljiv prekor tvoj Ubija me. . čas pun sete? Zaslepivši mi um i misli moje. u večeri kasnoj. znam ja. Ni pogleda. Kaži mi još: suparnik večni moj. a reči tvoje strasne Tad iskreno su pune duše tvoje: Tebi su. Poljupci su ti tako puni plama. kad si sa mnom sama. Što njega ti u čase primaš kasne? No voljen sam i. I nežna si. čas nežan. Ne slede nikad tvoje oči za mnom: Lepotica kad koja sa mnom staje I dvosmislen povede govor svoj.sa strahom. jer ljubav ne odaje. smešne muke moje. s molbom mamnom. Usamljen čamim izvan kruga njena. Mirna si ti. U ljubav bolnu moju uverena. Nasamo izmeñ večeri i zore.

I ne znaš kako ja duboko patim." Al tamo. O. I sastanka će našeg čas U senci maslina da spoji Poljupcem novim opet nas. No ne muči me. ja te molim.Al' voljen sam i mogu da te shvatim. Moje su hladne htele ruke Da odlazak zadrže tvoj. pod visokim svodom . U drugi kraj si mene zvala Iz predela progonstva mog. Govorila si: "Dan postoji. ne znaš ti koliko silno volim. Gorko sam plakao do kraja Pred tobom u trenutku tom. Da rastanka ne kratiš muke Preklinjao je uzdah moj. 1824 *** Zbog obala svoga zavičaja Napustila si tuñi dom. mila. Al ti si usne iščupala Iz poljupca dubokog tog.

. nada mnom Lebdela već je senka njena. Ravnodušno ga saslušao.Što sja u plavom blesku svom. Za sećanje na život nepovratni moj. . S ravnodušnih sam usta čuo smrti glas. nada. 1830 *** Pod sinjim nebom je. No neprestupna crta stoji izmeñ nas: Zalud sam staru ljubav zvao. 1826. I eto koga ljubih dušom svojom svom S toliko teških žudnji. Ne nalazim ni bol ni suze. Na kraju uvela. Gde raste maslina nad vodom. Sve uze urna večnog sna. ljubav? Sad u duši toj Za senku koju smrt mi uze. Tvoj setni bol i čar lepote. zamišljena . Usnula ti si večnim snom. Al još ga uvek čekam ja. Sastanka poljubac nam ote. . i možda. S toliko bolnoga tugovanja za njom S toliko bezumlja i jada! Pa gde su patnje. u rodnom kraju svom Venula setna.

Krš nas brani odasvud. krete Sto topova uz njin huk. Do predaje nama nije. Zasesmo u stenje naše Da vratimo gostu dug. evo. I na nas on. Pored stenja vojska ide. Od konjice.BONAPARTA I CRNOGORCI Bonaparta pitao je: "Crnogorci . Oklopnika kršnih čete I memluka svojih puk.šta je to? Zar se zbilja sile moje Ne boji to pleme zlo? Kajaće se . .objavite Nek` vojvode puka tog pištolje i sablje vite kraj koljena bace mog". U planinu gost nam jaše Pustošeći sve u krug. pešadije. Crnogorska to je ćud.

"Ne.Namah zbrka! pršte stroj! Francuzi nad sobom vide: Crveni se kapa roj! "Stoj i pali! Nek` ukloni Crnogorca svaki svog Ne mole za milost oni ne štedite nijednog!" Grunule su puške . I crvene kad slučajno . I u grmlje na nas pale Pritajene ispod njih Plotunom smo uzvratili Francuzima.spale Kape s grana dignutih. kršni kraš. Puk se smeo sav i dao Kako ko zna u lud beg. "Ūto je to?" Oni su se začudili: "Nije l` eho?" . već zlo!" Pukovnik je njihov pao S njim sto ljudi i njin steg. Stog Francuzi mrze tajno Naš slobodni.

PROROK Pun duhovne ja lutah zeñi Pustinjom što mračna je bila I serafim se sa šest krila Ukaza meni na razmeñi. Moga se uha kosnu on I ispuni ga šum i zvon. . spi u srcu mome. Voleo sam vas nemo. beznadežno. Treptanje čuh iz neba sile. pun strepnje i pun ljubomorne boli. On prstom lakim kao san Zenica mojih kosnu dan. nek Bog da tako drugi da vas voli. Vidovitost mu prenu zene K'o u orliće preplašene. VOLEO SAM VAS Voleo sam vas.Crven kalpak vide naš. voleo sam vas iskreno i nežno. možda. al' zašto ona nemir da vam stvara ja nisam rad žalostiti vas njome. moja ljubav stara još uvek.

Svu brbljivost i podlost smrvi. slušaj. Ko svetlih snova ostvarenje. I zario u grudi mač I ustreptalo srce trgo. gledaj.'' *** Ja pamtim divno magnovenje. Kao mrtav u pustinji sam pao I Boga glas je mene zvao: ''Proroče ustaj. I šišnu plamenu uz plač U otvorene grudi vrgo. I jezika moga grehe gnusne. Nemani morskih skriven svet I klijanje pod zemljom žile. Ispunjen mojom voljom budi. Rečima žeži srca ljudi. Kroz strasti. On promiče kroz moje usne. Kroz burni život hitrobežni. I tada žalac mudre zmije U obamrla usta mi je Rinuo rukom punom krvi.I anñeoskih krila let. I hodeći po moru i zemlji. iskušenja mnoga . Ko neba dah u zemnom putu. Kad sretoh tebe na svom putu.

Ja dugo slušah glas tvoj nežni O sanjah crte lica tvoga. bez nadahnuća. Čas ko ljuta zver zavije. Bez rajskog sna. Tekao je život. Božanstva čar i žarke suze. ZIMSKO VEČE Bura maglom nebo krije. I srce puno je pregnuća: Ti vraćaš sve što vreme uze. Ko neba dah u zemnom kutu. zla i ropskih uza. pun čeznuća. Zaglušio je glas tvoj nežni I otro lika crte sjajne. Pun mraka. Al´ opet nasta otkrovenje. I sad si opet na mom putu Ko svetlih snova ostvarenja. Vihorova mrsi vlas. Al´ korak leta neizbežni Pogasio je mašte tajne. I bez božanstva i bez suza. I rajske sne i nadahnuća. Sad na trošnom krovu sveli . Zaplače ko dete čas.

Kamo časa? pijmo. Čas ko ljuta zver zavije. Snuždila uz prozor svoj? Jel te umor obhrvao Slušajući bure huk. Mladovanju bednom mom. . dobra. dobra.Uzvijori slame klas. Kamo časa? pijmo. Il' je san na tebe pao Uz vretena tvoga zvuk? Pijmo. Lakše srcu biće s njom. Tužne je i mračno tako U ubogoj izbi toj. Sad ko putnik zakasneli Doziva na prozor nas. Vihorova mrsi vlas. verna drugo Mladovanju bednom mom. verna drugo. Pesmicu o nesvestici Što na vodu rano mni. tugo. Pijmo. Lakše srcu biće s njom. Zaplače ko dete čas. Bura maglom nebo krije. Pesmicu mi poj o ptici Što za morem gnezdo svi. A što si se moja bako. tugo.

. sada na kopno bačen nevremenom. ja . CVETAK Uveli cvetak bezmirisni pušten u knjizi gledam ja..bezbrižan i vere pun.ARION U čamcu mi smo mnogi bili. Al vala grud najednom zgnječi vihor šumni. ja himne iste pevam dalje i svoje namočene halje na suncu sušim tu pod stenom. U tišini na krmi naš kormilar umni u šutnji vodi tromi čun. natezali su jedni jedro. Kormilar s pomorcima strada! Tek ja. ja pevah im.. već mnoštvom čudnih misli duša se moja puni sva. a drugi upirali vedro u vodu vesla. tajanstven pevač. I gle.. Kog proleća je cvao cvatom .

u sećanju mi bude tamnom daleki žal i dane druge. zanesene. kroz tiho polje. . tamni lug? Živi li on il ona živi. mesečinu i lik daleke jedne žene. kad si samnom gruzinske pesme pune tuge. Kad razliju se u tišinu te pesme lude. ja vidim stepu. draga.i čijom rukom skršen bi? Da l' poznatom il nepoznatom? Zašto ga'ovde ostavi? Možda za spomen na poznanstvo il na rastanak možda dug? Na kakvu šetnju kroz prostranstvo. gde li je njihov kutak sad? A možda su i uvenuli ko ovaj ovde cvetić mlad? NE PEVAJ DRAGA Ne pevaj.

iza brda. U njoj živi deda stari krpi mrežu i ribari. Naokolo nigde sveta. kad začujem te pesme strasne. iza gora. gruzinske pesme pune tuge. Ne pevaj. u sećanju mi bude tamnom daleki žal i dane druge. na obali sinjeg mora koliba je bila jedna vrlo stara. bedna. al nova oživi ga snaga. . kad si samnom. a baba mu ručak kuva i kolibu ona čuva.Otkad ugledah te. Trideset i više leta žive oni tako sami. BAJKA O RIBARU I RIBICI U dalekoj zemlji nekoj. njen lik u mome srcu gasne. draga. trošna. niko tuda da prošeta. draga.

kuću čuvaj. ne zna više šta da radi. bradu gladi. već se smrači i nebo se naoblači. pa se nadam. sa čela mu oblak gusti rasturi se i nestade. Naveze se on na more u osvitak bele zore. . baba čami. Poneo sam dobar mamac. Tad još jednom mrežu spusti. ali mrežu-praznu vadi. gleda u nju s čudom deka. Mrežu baca. Neobična riba neka. neću kriti. pa se sladi ruke trlja. Jedno jutro (beše tmurno) deda mrežu uze žurno. Velika je pola hvata. Sunce zañe.deda peca. da će danas ribe biti. ali ribe nigde nema i deda se kući sprema. a ja odoh po svoj čamac. U mrežu mu riba pade. Babi reče: -Ručak kuvaj.

Od muke ću sad pući.Šta god tražiš. ješćeš sada samo čorbu. Da bi čudo bilo veće.Sad se deda smilostivi..a sjaji se kao od zlata.bilo koju. održa mu strašno slovo: . Deda sede i. ali želju on ne reče. pa si ribu ispustio? . Doneo si praznu torbu. pusti ribu neka živi.. dok toplu čorbu jede. tebe. Kad je baba čula ovo. Što si tako luckast bio. a baba ga mrko gleda. treba tući. samo me u more vrati. čudan slučaj pripoveda. . deda. Ispuniću želju tvoju . pa će reći: .. Spustilo se već i veče kad se kući vrati deda.Sedi ovde pokraj peći. ja ću dati. riba ljudskim glasom reče: . poče da joj. tako s reda..

deda. . mene spasi. na obali morskoj pustoj. . Morske vale repom seče.Natrag hitaj.Idi kući.Oj. novo. u pučine beskraj gleda i poziva ribu deda. ribice. ljudskim glasom ona reče: . pa se vrati u postelju. baba mu reče ovo: .Kaži. I u tmini crnoj. Korito mi staro curi: neka riba. Čim se deda kući vrati. žuri. juri. doñi sada. a korito lepo. Uzburka se sinje more i ispliva riba gore. do korita odmah svrati. gde si da si. svoju želju. gustoj. samo. korito će biti tamo. Obećanje riba dade i u trenu već nestade. I deda joj onda reče kakva želja babu peče. kako znade. No. deda. odmah meni novo dade.

. .Imam sada želju vruću. ribu zove da joj želje kaže noove. hoću sutra novu kuću.. imam opet želju novu.. on u čudu samo gleda: od kolibe sve od pruća stvorila se nova kuća.I ujutru deda poñe. na obalu morsku doñe pa povika ribu glasno i reče joj sasvim jasno tu babinu želju novu. Hoću sada kuću drugu! Hoću u njoj bezbroj slugu. ovde više nemaš krova... čuješ šta ti baba veli. Ne bude li kuća nova. Ode deda.Ispuniću želju ovu riba reče i . .Neću više kuću ovu. . Kraj prozora baba sedi i strogo mu sad besedi: . Kada kući doñe deda. već odavde ti se seli.uteče.

Sazidaću kuću drugu.Sluge moje. ali. a služe je bezbroj slugu.uteče. Ali deda baš zlo proñe. već u sredu sluge opet zovu dedu: . Riba reče i . pa ovako njemu zbori: . zlobna baba viknu samo: . biće u njoj bezbroj slugu. To je bilo u nedelju kad ispuni babi želju.Idi odmah babi kaži. Dobila je kuću drugu. Vesela je baba bila. želja joj se ispunila. Živi deda i u štali. eto. Čim on natrag kući doñe. ispuniću to što traži. na sudbu se on ne žali. hajte amo! odvedite ovog starca sad u štalu kod magarca.Uzburka se sinje more i ispliva riba gore. Čula riba šta ga mori.

carica će baba biti.I to će se ostvariti. pa ovako njemu veli: . traži opet svaka čuda. A ja. muke velje..Aoj. baba zove. ribu zove i govori reči ove: . da joj čudi udovoljim. moram da te zovem.Smesta idi. molim. .Ode deda. ima. Sad carica ja ću biti. . Čula riba šta on želi. to mi mora ispuniti. deda. kaže. ribo. Carica je baba bila. Mal od čuda nije pao kad je babu saslušao: .Hajde.. eto.. ribu traži i želju joj moju kaži. baba ima nove želje. Tako reče i – uteče. Postala je sasvim luda.. želje nove.. na njoj samo čista svila. nemam kuda.

hoću opet carstvo novo.Idi sada ribu traži.. Hajde.. A kad deda pred nju kleče. ne veseli što sad opet tebi hodim.Dovedite onog starca. Na dnu mora hoću sada da mi bude nova vlada. on ponizno u nju gleda.Mene. ne prkosi. moram babi da ugodim.Kada ribu dozva deda. u štali je kod magarca. Zlatna riba.I biseri oko vrata i prstenje sve od zlata. Kad u petak pade veče. starče. Blaga silnog ona ima. . zapoveda sada svima. strogo ona njemu reče: .. da mi lično bude sluga. ribo.. pa joj veli: . Dosadno mi carstvo ovo. pa joj carsku želju kaži. carsku želju ribi nosi. tad slugama baba reče: . . a ne druga.

Jeste moja baba luda. Čeka deda. pracaknu se i uteče. Dvora sjajnog više nema. moram s njome da se složim. Ovo carstvo da joj pružiš i ti lično da je služiš. čeka tamo sve dok nije danak svano. veli. traži. On umoran poñe kući kraj obale posrćući. ali ne smem da se gložim. . ne mogade da se snañe. carstvo novo. a već neće carstvo ovo. dedu nade napustiše. Ćuti riba.Snašla su me grdna čuda. Kad se blizu kuće nañe. Željama joj nikad kraja. Kada ovo kaza deda. Dva dana joj carstvo traja. reč ne reče. ali ribe nema više. riba njega samo gleda. Na dnu mora hoće sada bezumnica da zavlada.

Neskromne su želje bile. pa se nisu ispunile. ANCAR U pustinji. A kad prohladno padne veče U smolu gustu on se stvara. Kroz koru otrov stalno teče. u ljutome ga gnevu goji. Jedini u svoj vaseljeni Ko strašni stražar Ancar na steni Stoji od sunca što je svela.pred kolibom baba drema. . sred peska vrela. To drvo odmor ptici nije.ni korito nije novo. Tigar ne oštri uza nj ralje. Tek vihor što se pustom vije Dirne ga krilom pa bež' dalje. Pa zelene i mrtve grane I koren otrovom mu poji. Rodi ga stepa u žedne dane. U podne topi se od žara. Gleda deda čudo ovo .

Al' gle.A kad oblak daždom mije Njegov učmali. Drveta toga da se lati. čoveku čovek reče. Kad zadihan u šator banu. S učmalim lisjem kobnu granu I znoj mu bledo čelo rosi. Ko mačem posečen on pade I zaspa snom dubokim. . čist. I čovek poñe kad padne veče A s otrovom se zorom vrati. On smrtonosnu smolu nosi. A knez u otvor strele spusti I ljuta smola u njih uñe. Otrovana se kiša slije I truje pesak nevin. grobnim. tužni list. Kad gospodaru svome dade Granu sa jedom ovim kobnim. I srt on s njinog vrha pusti Na susede i zemlje tuñe.

Ni uzvišene težnje one. u Sibiru Strpljenje vaše nek' ne klone.nekad slobodan orao mlad. i ja!'' POSLANICA U SIBIR U rudnicima. Jer vaša dela ne umiru. . On kljuje i baca i gleda u mrak. On razdire plen svoj i leti u krug. Kraj prozora sleće moj srećniji drug. Gde plavetno more na obzorju sja. Ja . On poziva mene: ''Hajd' vreme je već! Mi slobodne ptice smo. Gde lutamo jedino vetar. Nada. I krikom i pogledom daje mi znak.SUŽANJ Za gvozdenom rešetkom tamnujem sad. Ja tačno razumem što hteo bi reć. Hajde i ti Na mesto gde oblak nad urvinom spi. ta verna sestra zala U podzemlje će mračno sići Da bi vam bodrost održala I željeno će vreme stići.

. Slobodi hitam da joj predam pticu na praznik proleća. I pašće teške negve vaše. Sve tamnice će da se spraše I mač će vama braća dati. I utehe me prsti miču zašto da s Bogom vodim rat Kad makar jednom malom biću slobodu mogu darovati.Drugarstvo. Sloboda će vas dočekati. PTIČICA U tuñini sveto gledam običaj drevnih stoleća. ljubav će vam doći Kroz brave što nad vama stoje K'o što do vas kroz memlu noći Slobodne reči stižu moje.

stepa drug. Najvišu zapovest o. Pomenuće me svud naroda njenih krug Slovena gordi sin. Finac i Kalmik. O meni Rusijom živ glas proneće ljudi. Čelom se ponosnim uzneo nepokoren Nad Aleksandrov ratni luk. muzo. pred uvredom ne bledi. . i Tunguz divlje ćudi. smrti nisam plen. moj duh sa lirom svetom Van sudbe sveg što mre. Ne traži lovore. Neće mu prilaze zaboraviti puk. verno sledi Hvala i kletva spokojno slušaj zbor. Dugo ću biti drag i mio svome rodu: Lirom sam bodrio svih dobrih težnji glas. U veku okrutnom opevao slobodu. Za sužnje uvek zvao spas. Ne. nadživeće mi prah. Slavan ću ostati dok traje sa planetom Bar jednog pesnika dah.EXEGI MONUMENTUM Podigoh spomenik što nije rukom tvoren. I sa glupakom mani spor.

I predadoh ja glas tvoj nežni i lik nebeski zaboravu. kada preda mnom se ti pojavi ko priviñenje. I kucat stade srce vruće.TRENUTKA JA SE SEĆAM SJAJNA Trenutka ja se sećam sjajna. kao tajna. Vihor nežni raspršio mi sne i stravu. doba minu. u zatočenju. Al stiže duši probuñenje. i ko lepote genij pravi. Polako su se vukli dani u zabiti. tvoj nežni glas mi pevat stade i lik tvoj sanjah na dnu mašte. . bez suza ranih. No. a kinjile me strepnje tašte. nalik mrenju. Kad tuga sve mi skrha nade. bez zanosa. bez nadahnuća. I opet mi se ti pojavi ko nenadano priviñenje i ko lepote genij pravi.

i teku suze.nov život u njem maha uze. Zvonce zvoni cin .cilin. Mutno nebo. i ljubav sja. ''Teraj momče!'' . I opet plamti nadahnuće. Saonice stepom klize. Pred njom snovi mi se snili Ne mogu da joj odolim.''Zalud muke. mutna noć. Kažem: "Kako ste mili" A mislim: "Kako te volim! BESI Kolutaju magluštine. Mesec gubi svoju moć. TI I VI Isprazno Vi srdačnim Ti Ona zabunom zameni I odmah u mojoj mašti Uzrhta duša u meni. Sneg se vitla sa visine. . Na tom putu moro bi se Užasnuti svaki džin.

Kakva j' ono avet. Mrzne mi se već i ruka. Pred nama se hale roje.'' Sicu. Mutno nebo.hu! To su besi.Konj zaspao. A drugi je okom sevo Nakom vatrom paklenom.jao.zlo je. Besi skaču oko nas. . Mesec gubi svoju moć. . mutna noć. Sneg se vitla sa visine. Sad je jedan trčo levo.'' ''Eno jedan zube kezi. Konji ržu dižeć glave.''Bog bi znao. A ne vidim nigde put. U grud'ma ti hrabrost mre. Kucnuo na je zadnji čas. Raduju se našem zlu.'' Kolutaju magluštine.. . to su besi. jao! Opet zasta zvona zvuk. Konje guro u prolom. kajas krut. pište noćne strave. Drugi me je pljuno. Neka klada. . gle! Lete konji ko pomamni. Sad ni maci. Propašćemo. zlo je. .il je vuk. ''Šta je ono?'' .

Mutno nebo. Il' udaje daba kćer! Kolutaju magluštine.Ko da j' orkan odstrag. Ne znam uzrok. mir postoje. DRUŽE MOJ Vreme je. Mesec gubi svoju moć. . Iza onih jela tamni' Cereka se neki vrag. Sahranjuju l' kakvog smuka. Za danom leti dan i svaki časak nosi Života delić svoj. Krici njine pesme klete Kroz srce mi prodiru. A urliče neka rulja Vrteći se u vreten. ne znam smer. čudna buka. Čudna huka. života delić krt. Razuzdani besi lete. druže moj. najednom. VREME JE. Raduju se našem zlu. Sneg vitla sa visine. a gle. Iz daljine nešto kulja. mutna noć. Tek spremaš se da živiš. spokojstva srce prosi. smrt! Ne svetu mesto sreće sloboda. Ne znam je li dim il' sen.

iza zida Ne čujem više korake joj teške. drugih talasa Kroz njive zlatne i zelena polja Ono se. pružilo široko. Ko izgnanik. I čini mi se: još sam sinoć luto Kroz te šumarke.Posetio sam opet Taj kutak zemlje gde sam proveo. doma progonstva Gde živeo sam s jednom dadom mojom. POSETIO SAM OPET . Kad nadgleda ujutru kuću. Al ovde Obuzimaju sećanja me živo. Daleku obitelj i nasladu uz trud. . Već davno sanjam beg. dve kratke godine. gledajući Na jezero i sećao se s tugom Obala dugih.Već davno uñeš nov privlači srce moje. Gle. plavo... rob klonuo i hud. Evo Šumovitog huma gde sam često Sedeo nepokretan. Starice više nema. Već deset leta proñe od tog doba I mnogo se promenilo u mome Životu: opštem zakonu pokoran. I sam sam se izmenio.

Ko stari momak. Kad sam jaho tuda Po mesečini. A njihov drugar tužni stoji sam. sedu glavu Od oka prolaznika. Na obali strmoj Seoca raštrkana. Kad moje poznanike prestigneš I zakloniš im staru. Okreće jedva krila A na meñi Imanja dedova. Al oko postarelog korenja. vukući za sobom Ubogu mrežu.dva zajedno . na vetru. tamo dalje Vetrenjača naherena. Gde nekad sve je bilo pusto. pozni uzrast videti.A po njegovim tajanstvenim vodama Vozi se ribar. na onom mestu U goru put gde stoje . naraštaju Mladi i nepoznati! Neću ja Tvoj moćni. golo. Zdravo. Zelena porodica. oko njega sve je Ko i pre pusto.treći Podalje malo. unuk moj. šumom poznatom Zdravili su me njini vrtovi. Tu su s šumom starim. Al. Tim putem sad sam prošao i opet Video sam ih. . kao čeljad Pod njenu senku žbunje tiska se. Sada je nikla mlada šumica.

Kada po pomrčini proñe pored vas I pomisli na mene. Pun misli veselih i prijatnih. Kad s drugarske se vraća sedeljke. .Nek čuje on šum vaših pozdrava.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful