ALEKSANDAR PUŠKIN IZABRANA POEZIJA

ELEGIJA

Veselje bujno razvejanih leta Sad ko pijanstva čemer duši smeta; A tuga prošlih dana, slično vinu, Sve jača je što dublje dani plinu. I nose puno umora i žali Budućnosti uznemireni vali. Al´ nije smrt to što mi srce moli, Već život, radi misli, radi boli. Ja znam da opet biće naslañenja Da harmonija moj će sadrug biti, Da ću nad bajkom snova suze liti,

I možda će na smiraj dana tajni Da pošlje ljubav osmeh oproštajni.

VOLEO SAM VAS

Voleo sam vas; moja ljubav stara Još uvek, možda, spi u srcu mome. Al´ zašto ona nemir da vam stvara? Ja nisam rad žalostiti vas njome. Voleo sam vas nemo, beznadežno, Pun strepnje i pun ljubomorne boli, Voleo sam vas iskreno i nežno; - Nek bog da tako drugi da vas voli.

ŠTA IME MOJE ZA TE ZNAČI

Šta ime moje za te znači? Umreće ono k´o šum vala Što tužno mije tuña žala, Ko žagor šumski kad se smrači. Na listu tvoga spomenara Ostaće poput traga sivog,

K´o grobni natpis, čudna šara Nečitljiva za ikog živog. Šta znači ono? Već odavno Val novih nemira ga briše I sećanje životodavno Ne budi u tvom duhu više. No reci ga u vreme čame, Kaži u časovima sivim: Postoji uspomena na me, Postoji srce gde ja živim...

POD SINJIM NEBOM JE...

Pod sinjim nebom je, u rodnom kraju svom Venula setna, zamišljena... Na kraju uvela i možda, nada mnom Lebdela već je senka njena. No neprestupna crta stoji izmeñ´ nas: Zalud sam staru ljubav zvao S ravnodušnih sam usta čuo smrti glas, Ravnodušno ga saslušao. I eto koga ljubih dušom svojom svom S toliko teških žudnji, nada, S toliko bolnog tugovanja za njom, S toliko bezumlja i jada! Pa gde su patnje, ljubav? Sad u duši toj

Za sećanje na život nepovratni moj. iskušenja mnoga Ja dugo slušah glas tvoj nežni O sanjah crte lica tvoga. I sad si opet na mom putu Ko svetlih snova ostvarenja.Za senku koju smrt mi uze. Zaglušio je glas tvoj nežni I otro lika crte sjajne. Al´ opet nasta otkovenje. I srce puno je pregnuća: . Bez rajskog sna. Ko neba dah u zemnom putu. Ko svetlih snova ostvarenje. Al´ korak leta neizbežni Pogasio je mašte tajne. I bez božanstva i bez suza. Teko je život. Ja pamtim divno magnovenje. pun čeznuća. Ne nalazim ni bol ni suze. zla i ropskih uza.. Pun mraka..bez nadahnuća. POSVEĆENO. Kroz burni život hitrobežni. Ko neba dah u zemnom kutu. Kroz strasti. Kad sretoh tebe na svom putu.

ili šta hoće neka zbori Nek' pljuje onaj oltar gde tvoja svetlost gori Nestašluk dece neka koleba presto tvoj.car si. O delu umetničkom umetnik strože sudi. Ti . Ne traži da svet puni . A pusti i glupaku.. Al' ti budi .ljudi. glupakov sud pokvari Smisao. I rajske sne i nadahnuća.mirnog ti posla kut. Usavršavaj samo duhovna blaga svoja.čvrst i sam ko tvoj um.to je trenutan šum. Pesniče ti ne mari! Velike hvale huka . PESNIKU Za ljubav sveta . pusti gomili toj Neka te brani.Ti vraćaš sve što vreme uze. . Hladan je smeh gomile. I sam živiš. Kreće te volja tvoja.. Blagorodni su samo tvog srca pravi trudi. Tamo kuda te vodi slobode tvoje put.

I čujem sad.Moj mili . pri neveseloj sveći. O. Promiču stihovi sliveni. . moj glas čim si preda mnom. I s neba padne sjajni zrak Na neme grobne ploče sive. . dok je mrak Kad san utiša duše žive. Ja čekam tad na susret s tobom. Onakva kao zadnjeg časa.NOĆ Sav čežnja. da. O. žuboreći Bujice ljubavi što. . 1823. kroz san. . Ja čekam tad tvoj lik. kroz noć. . POZIV O. ako zbilja. huje. ako zbilja u taj čas Opusti redom grob za grobom. tvoj glas. tvoja sam . jedini. Kraj moje postelje. Za mene sija on. doñi mi. Remeti ćutanje u noćnom času tamnom. Blistavi pogled tvoj s osmehom znanim tu je. milošta. pune tebe. tvoja sam. u tmini: .

ko zvezda sjajna. čudni. Ne mogu ja. doñi mi što pre. Verna si mi. 1830 *** Oprosti snove ljubomorne moje: Ljubavi strasne nemir slepi. Svejedno je: što pre. i sad te volim. . što pre Ko vetra dah. ko zvuk. Od bola bleda i bez glasa . O. Ko strašna sen. I ne zbog tog što sumnji roj U duši nosim: da prebolim. što pre! Ne zovem tebe ja zbog tog Da korim ljude čija zloba Učini kraj života tvog. . Ni da pročitam tajne groba. al zašto reči tvoje Vole da plaše moj um večno budni? Sred poklonika što za tobom lete Što želiš ti da draga budeš svima? . il' tajna. I još sam ja ko nekad tvoj.Ko led i sva ko zimski dan.

Zbog čega tebe pozdravlja lukavo? Ko ti je on i kakvo ima pravo Da tuguje i bdi pun ljubomore? Bez matere i poluodevena. Usamljen čamim izvan kruga njena. Ne slede nikad tvoje oči za mnom: Lepotica kad koja sa mnom staje I dvosmislen povede govor svoj.sa strahom. I nežna si. i šaljiv prekor tvoj Ubija me. znam ja. Mirna si ti. Ni pogleda.I prazne nade što daruje njima Tvoj pogled. ni reči nema tvoje: Kad odlazim . u večeri kasnoj. Poljupci su ti tako puni plama. čas pun sete? Zaslepivši mi um i misli moje. Što njega ti u čase primaš kasne? No voljen sam i. čas nežan. s molbom mamnom. U ljubav bolnu moju uverena. Kaži mi još: suparnik večni moj. a reči tvoje strasne Tad iskreno su pune duše tvoje: Tebi su. Ne vidiš ti kad u toj patnji strasnoj Tuñ razgovoru. smešne muke moje. Nasamo izmeñ večeri i zore. . kad si sa mnom sama. jer ljubav ne odaje. Zatekavši me s tobom usamljena.

O. 1824 *** Zbog obala svoga zavičaja Napustila si tuñi dom. Da rastanka ne kratiš muke Preklinjao je uzdah moj. I sastanka će našeg čas U senci maslina da spoji Poljupcem novim opet nas. Gorko sam plakao do kraja Pred tobom u trenutku tom.Al' voljen sam i mogu da te shvatim. Al ti si usne iščupala Iz poljupca dubokog tog. No ne muči me. mila. ja te molim. U drugi kraj si mene zvala Iz predela progonstva mog. pod visokim svodom ." Al tamo. ne znaš ti koliko silno volim. Moje su hladne htele ruke Da odlazak zadrže tvoj. Govorila si: "Dan postoji. I ne znaš kako ja duboko patim.

Usnula ti si večnim snom. . 1830 *** Pod sinjim nebom je. Ne nalazim ni bol ni suze. i možda. Za sećanje na život nepovratni moj. Tvoj setni bol i čar lepote. No neprestupna crta stoji izmeñ nas: Zalud sam staru ljubav zvao. nada mnom Lebdela već je senka njena. ljubav? Sad u duši toj Za senku koju smrt mi uze. Al još ga uvek čekam ja. I eto koga ljubih dušom svojom svom S toliko teških žudnji. u rodnom kraju svom Venula setna. Sve uze urna večnog sna. zamišljena . Ravnodušno ga saslušao. . . Na kraju uvela. nada. 1826. Sastanka poljubac nam ote. Gde raste maslina nad vodom. S toliko bolnoga tugovanja za njom S toliko bezumlja i jada! Pa gde su patnje. S ravnodušnih sam usta čuo smrti glas.Što sja u plavom blesku svom.

BONAPARTA I CRNOGORCI Bonaparta pitao je: "Crnogorci . Crnogorska to je ćud. U planinu gost nam jaše Pustošeći sve u krug. Zasesmo u stenje naše Da vratimo gostu dug.objavite Nek` vojvode puka tog pištolje i sablje vite kraj koljena bace mog". . Do predaje nama nije. krete Sto topova uz njin huk. Krš nas brani odasvud. Pored stenja vojska ide. pešadije. Od konjice. evo.šta je to? Zar se zbilja sile moje Ne boji to pleme zlo? Kajaće se . Oklopnika kršnih čete I memluka svojih puk. I na nas on.

Puk se smeo sav i dao Kako ko zna u lud beg. već zlo!" Pukovnik je njihov pao S njim sto ljudi i njin steg. "Ūto je to?" Oni su se začudili: "Nije l` eho?" .Namah zbrka! pršte stroj! Francuzi nad sobom vide: Crveni se kapa roj! "Stoj i pali! Nek` ukloni Crnogorca svaki svog Ne mole za milost oni ne štedite nijednog!" Grunule su puške . I crvene kad slučajno . I u grmlje na nas pale Pritajene ispod njih Plotunom smo uzvratili Francuzima."Ne. kršni kraš.spale Kape s grana dignutih. Stog Francuzi mrze tajno Naš slobodni.

nek Bog da tako drugi da vas voli. moja ljubav stara još uvek. Moga se uha kosnu on I ispuni ga šum i zvon. VOLEO SAM VAS Voleo sam vas. voleo sam vas iskreno i nežno. spi u srcu mome. PROROK Pun duhovne ja lutah zeñi Pustinjom što mračna je bila I serafim se sa šest krila Ukaza meni na razmeñi. . možda. pun strepnje i pun ljubomorne boli. Vidovitost mu prenu zene K'o u orliće preplašene. Treptanje čuh iz neba sile. On prstom lakim kao san Zenica mojih kosnu dan. beznadežno. al' zašto ona nemir da vam stvara ja nisam rad žalostiti vas njome. Voleo sam vas nemo.Crven kalpak vide naš.

I zario u grudi mač I ustreptalo srce trgo. Kad sretoh tebe na svom putu. Rečima žeži srca ljudi. Kroz burni život hitrobežni. I jezika moga grehe gnusne. Ispunjen mojom voljom budi. Ko svetlih snova ostvarenje. I šišnu plamenu uz plač U otvorene grudi vrgo. I tada žalac mudre zmije U obamrla usta mi je Rinuo rukom punom krvi.'' *** Ja pamtim divno magnovenje. Ko neba dah u zemnom putu. I hodeći po moru i zemlji. Kroz strasti. Nemani morskih skriven svet I klijanje pod zemljom žile. gledaj.I anñeoskih krila let. On promiče kroz moje usne. iskušenja mnoga . Svu brbljivost i podlost smrvi. Kao mrtav u pustinji sam pao I Boga glas je mene zvao: ''Proroče ustaj. slušaj.

Pun mraka. Al´ opet nasta otkrovenje. Ko neba dah u zemnom kutu. I sad si opet na mom putu Ko svetlih snova ostvarenja. I rajske sne i nadahnuća. Zaplače ko dete čas. Zaglušio je glas tvoj nežni I otro lika crte sjajne. Božanstva čar i žarke suze. Tekao je život. Čas ko ljuta zver zavije. I bez božanstva i bez suza. Al´ korak leta neizbežni Pogasio je mašte tajne. zla i ropskih uza. Sad na trošnom krovu sveli . pun čeznuća. bez nadahnuća. Bez rajskog sna.Ja dugo slušah glas tvoj nežni O sanjah crte lica tvoga. I srce puno je pregnuća: Ti vraćaš sve što vreme uze. ZIMSKO VEČE Bura maglom nebo krije. Vihorova mrsi vlas.

Pesmicu o nesvestici Što na vodu rano mni. Pesmicu mi poj o ptici Što za morem gnezdo svi. Lakše srcu biće s njom. verna drugo Mladovanju bednom mom. tugo. Zaplače ko dete čas. Bura maglom nebo krije. Kamo časa? pijmo. Tužne je i mračno tako U ubogoj izbi toj. Čas ko ljuta zver zavije. tugo. dobra. Kamo časa? pijmo. Lakše srcu biće s njom. Vihorova mrsi vlas. Snuždila uz prozor svoj? Jel te umor obhrvao Slušajući bure huk. Il' je san na tebe pao Uz vretena tvoga zvuk? Pijmo. verna drugo. A što si se moja bako. Mladovanju bednom mom. dobra. . Pijmo. Sad ko putnik zakasneli Doziva na prozor nas.Uzvijori slame klas.

a drugi upirali vedro u vodu vesla. ja ... Kormilar s pomorcima strada! Tek ja.. ja himne iste pevam dalje i svoje namočene halje na suncu sušim tu pod stenom. Al vala grud najednom zgnječi vihor šumni. natezali su jedni jedro. U tišini na krmi naš kormilar umni u šutnji vodi tromi čun. sada na kopno bačen nevremenom. već mnoštvom čudnih misli duša se moja puni sva.bezbrižan i vere pun. CVETAK Uveli cvetak bezmirisni pušten u knjizi gledam ja. tajanstven pevač. I gle. Kog proleća je cvao cvatom ..ARION U čamcu mi smo mnogi bili. ja pevah im.

ja vidim stepu. mesečinu i lik daleke jedne žene. kroz tiho polje. draga. kad si samnom gruzinske pesme pune tuge. . zanesene. tamni lug? Živi li on il ona živi. gde li je njihov kutak sad? A možda su i uvenuli ko ovaj ovde cvetić mlad? NE PEVAJ DRAGA Ne pevaj.i čijom rukom skršen bi? Da l' poznatom il nepoznatom? Zašto ga'ovde ostavi? Možda za spomen na poznanstvo il na rastanak možda dug? Na kakvu šetnju kroz prostranstvo. u sećanju mi bude tamnom daleki žal i dane druge. Kad razliju se u tišinu te pesme lude.

na obali sinjeg mora koliba je bila jedna vrlo stara. al nova oživi ga snaga. niko tuda da prošeta. U njoj živi deda stari krpi mrežu i ribari. gruzinske pesme pune tuge. kad si samnom. kad začujem te pesme strasne. iza gora. bedna. draga. Naokolo nigde sveta. u sećanju mi bude tamnom daleki žal i dane druge. a baba mu ručak kuva i kolibu ona čuva. . draga. Trideset i više leta žive oni tako sami. iza brda.Otkad ugledah te. trošna. Ne pevaj. njen lik u mome srcu gasne. BAJKA O RIBARU I RIBICI U dalekoj zemlji nekoj.

kuću čuvaj. ali ribe nigde nema i deda se kući sprema. ne zna više šta da radi. Tad još jednom mrežu spusti. Poneo sam dobar mamac. da će danas ribe biti. gleda u nju s čudom deka. baba čami. ali mrežu-praznu vadi. Babi reče: -Ručak kuvaj. Naveze se on na more u osvitak bele zore. Velika je pola hvata.deda peca. a ja odoh po svoj čamac. pa se nadam. U mrežu mu riba pade. sa čela mu oblak gusti rasturi se i nestade. Jedno jutro (beše tmurno) deda mrežu uze žurno. neću kriti. bradu gladi. Mrežu baca. . već se smrači i nebo se naoblači. Sunce zañe. pa se sladi ruke trlja. Neobična riba neka.

bilo koju. Ispuniću želju tvoju . Doneo si praznu torbu... Što si tako luckast bio. pa će reći: . tebe. deda. Kad je baba čula ovo.. pa si ribu ispustio? . . Spustilo se već i veče kad se kući vrati deda. poče da joj. a baba ga mrko gleda. čudan slučaj pripoveda.Sad se deda smilostivi. ja ću dati. riba ljudskim glasom reče: .Od muke ću sad pući.a sjaji se kao od zlata. tako s reda. ješćeš sada samo čorbu. održa mu strašno slovo: .Šta god tražiš. samo me u more vrati. ali želju on ne reče. Deda sede i. pusti ribu neka živi. dok toplu čorbu jede. treba tući. Da bi čudo bilo veće..Sedi ovde pokraj peći.

deda. ribice.Natrag hitaj. ljudskim glasom ona reče: . do korita odmah svrati. I deda joj onda reče kakva želja babu peče. svoju želju. doñi sada. Korito mi staro curi: neka riba. No. . Čim se deda kući vrati. deda. gde si da si. korito će biti tamo. I u tmini crnoj. Uzburka se sinje more i ispliva riba gore. u pučine beskraj gleda i poziva ribu deda. samo. žuri. Morske vale repom seče.Kaži. mene spasi. pa se vrati u postelju. baba mu reče ovo: . odmah meni novo dade.Idi kući. a korito lepo. na obali morskoj pustoj. novo.Oj. gustoj. Obećanje riba dade i u trenu već nestade. juri. . kako znade.

. Kada kući doñe deda. čuješ šta ti baba veli. Kraj prozora baba sedi i strogo mu sad besedi: . imam opet želju novu. Ne bude li kuća nova.Imam sada želju vruću. ribu zove da joj želje kaže noove.. hoću sutra novu kuću.. Ode deda. Hoću sada kuću drugu! Hoću u njoj bezbroj slugu. . ..I ujutru deda poñe.. ovde više nemaš krova. . već odavde ti se seli.uteče. on u čudu samo gleda: od kolibe sve od pruća stvorila se nova kuća.Ispuniću želju ovu riba reče i . na obalu morsku doñe pa povika ribu glasno i reče joj sasvim jasno tu babinu želju novu.Neću više kuću ovu.

eto. Riba reče i . pa ovako njemu zbori: . To je bilo u nedelju kad ispuni babi želju. Dobila je kuću drugu.Idi odmah babi kaži.uteče. zlobna baba viknu samo: . već u sredu sluge opet zovu dedu: .Uzburka se sinje more i ispliva riba gore. Čula riba šta ga mori. ispuniću to što traži. ali. želja joj se ispunila. Vesela je baba bila. Sazidaću kuću drugu. Živi deda i u štali.Sluge moje. Ali deda baš zlo proñe. a služe je bezbroj slugu. na sudbu se on ne žali. biće u njoj bezbroj slugu. hajte amo! odvedite ovog starca sad u štalu kod magarca. Čim on natrag kući doñe.

nemam kuda. kaže. traži opet svaka čuda.. ribu zove i govori reči ove: .. ribu traži i želju joj moju kaži. . muke velje. Sad carica ja ću biti. deda. da joj čudi udovoljim...I to će se ostvariti. eto. A ja. baba zove. carica će baba biti.. Postala je sasvim luda. Tako reče i – uteče.Hajde. ima. ribo. želje nove. moram da te zovem. pa ovako njemu veli: . Mal od čuda nije pao kad je babu saslušao: . .Ode deda. Carica je baba bila. baba ima nove želje. molim.Aoj. Čula riba šta on želi.Smesta idi. to mi mora ispuniti. na njoj samo čista svila.

on ponizno u nju gleda. hoću opet carstvo novo. tad slugama baba reče: . strogo ona njemu reče: .Dovedite onog starca. starče.. pa joj carsku želju kaži. ne prkosi. zapoveda sada svima. Dosadno mi carstvo ovo. Na dnu mora hoću sada da mi bude nova vlada. da mi lično bude sluga.Mene. a ne druga. Hajde.I biseri oko vrata i prstenje sve od zlata.Kada ribu dozva deda. ribo. ne veseli što sad opet tebi hodim. Kad u petak pade veče. u štali je kod magarca. . A kad deda pred nju kleče. Zlatna riba. carsku želju ribi nosi. . moram babi da ugodim. Blaga silnog ona ima..Idi sada ribu traži. pa joj veli: ...

reč ne reče. moram s njome da se složim. dedu nade napustiše. Ovo carstvo da joj pružiš i ti lično da je služiš. ali ribe nema više. Ćuti riba. carstvo novo. riba njega samo gleda. traži. Dva dana joj carstvo traja. Čeka deda. Na dnu mora hoće sada bezumnica da zavlada. Kad se blizu kuće nañe. ne mogade da se snañe. veli. On umoran poñe kući kraj obale posrćući. čeka tamo sve dok nije danak svano. Željama joj nikad kraja.Snašla su me grdna čuda. Dvora sjajnog više nema. ali ne smem da se gložim. . pracaknu se i uteče. a već neće carstvo ovo. Kada ovo kaza deda. Jeste moja baba luda.

Rodi ga stepa u žedne dane.pred kolibom baba drema. Tigar ne oštri uza nj ralje. Jedini u svoj vaseljeni Ko strašni stražar Ancar na steni Stoji od sunca što je svela. sred peska vrela. ANCAR U pustinji. Tek vihor što se pustom vije Dirne ga krilom pa bež' dalje. Kroz koru otrov stalno teče.ni korito nije novo. . Pa zelene i mrtve grane I koren otrovom mu poji. Neskromne su želje bile. A kad prohladno padne veče U smolu gustu on se stvara. To drvo odmor ptici nije. U podne topi se od žara. pa se nisu ispunile. Gleda deda čudo ovo . u ljutome ga gnevu goji.

Kad gospodaru svome dade Granu sa jedom ovim kobnim. Kad zadihan u šator banu. I čovek poñe kad padne veče A s otrovom se zorom vrati.A kad oblak daždom mije Njegov učmali. . čist. Ko mačem posečen on pade I zaspa snom dubokim. Drveta toga da se lati. I srt on s njinog vrha pusti Na susede i zemlje tuñe. tužni list. S učmalim lisjem kobnu granu I znoj mu bledo čelo rosi. A knez u otvor strele spusti I ljuta smola u njih uñe. čoveku čovek reče. grobnim. On smrtonosnu smolu nosi. Otrovana se kiša slije I truje pesak nevin. Al' gle.

Kraj prozora sleće moj srećniji drug. Hajde i ti Na mesto gde oblak nad urvinom spi. u Sibiru Strpljenje vaše nek' ne klone. Jer vaša dela ne umiru. Gde lutamo jedino vetar. .nekad slobodan orao mlad. Ni uzvišene težnje one. Ja tačno razumem što hteo bi reć. On razdire plen svoj i leti u krug. On kljuje i baca i gleda u mrak. ta verna sestra zala U podzemlje će mračno sići Da bi vam bodrost održala I željeno će vreme stići. Nada. I krikom i pogledom daje mi znak. Gde plavetno more na obzorju sja. i ja!'' POSLANICA U SIBIR U rudnicima.SUŽANJ Za gvozdenom rešetkom tamnujem sad. On poziva mene: ''Hajd' vreme je već! Mi slobodne ptice smo. Ja .

Sloboda će vas dočekati. ljubav će vam doći Kroz brave što nad vama stoje K'o što do vas kroz memlu noći Slobodne reči stižu moje. .Drugarstvo. I pašće teške negve vaše. PTIČICA U tuñini sveto gledam običaj drevnih stoleća. Slobodi hitam da joj predam pticu na praznik proleća. Sve tamnice će da se spraše I mač će vama braća dati. I utehe me prsti miču zašto da s Bogom vodim rat Kad makar jednom malom biću slobodu mogu darovati.

muzo. Najvišu zapovest o. Slavan ću ostati dok traje sa planetom Bar jednog pesnika dah. Pomenuće me svud naroda njenih krug Slovena gordi sin. smrti nisam plen. pred uvredom ne bledi. moj duh sa lirom svetom Van sudbe sveg što mre. O meni Rusijom živ glas proneće ljudi. Ne. Neće mu prilaze zaboraviti puk. Finac i Kalmik. i Tunguz divlje ćudi. Ne traži lovore. U veku okrutnom opevao slobodu. nadživeće mi prah. Dugo ću biti drag i mio svome rodu: Lirom sam bodrio svih dobrih težnji glas. . Za sužnje uvek zvao spas. verno sledi Hvala i kletva spokojno slušaj zbor. Čelom se ponosnim uzneo nepokoren Nad Aleksandrov ratni luk.EXEGI MONUMENTUM Podigoh spomenik što nije rukom tvoren. stepa drug. I sa glupakom mani spor.

Vihor nežni raspršio mi sne i stravu. Kad tuga sve mi skrha nade. No. bez nadahnuća. doba minu. I opet mi se ti pojavi ko nenadano priviñenje i ko lepote genij pravi. Polako su se vukli dani u zabiti. bez suza ranih. . I kucat stade srce vruće. bez zanosa. kao tajna. kada preda mnom se ti pojavi ko priviñenje. u zatočenju. I predadoh ja glas tvoj nežni i lik nebeski zaboravu. a kinjile me strepnje tašte. nalik mrenju. tvoj nežni glas mi pevat stade i lik tvoj sanjah na dnu mašte.TRENUTKA JA SE SEĆAM SJAJNA Trenutka ja se sećam sjajna. Al stiže duši probuñenje. i ko lepote genij pravi.

Saonice stepom klize.nov život u njem maha uze. i teku suze.''Zalud muke. Zvonce zvoni cin . Kažem: "Kako ste mili" A mislim: "Kako te volim! BESI Kolutaju magluštine. ''Teraj momče!'' . Mesec gubi svoju moć. mutna noć. I opet plamti nadahnuće. Sneg se vitla sa visine. Mutno nebo. Na tom putu moro bi se Užasnuti svaki džin. . i ljubav sja.cilin. TI I VI Isprazno Vi srdačnim Ti Ona zabunom zameni I odmah u mojoj mašti Uzrhta duša u meni. Pred njom snovi mi se snili Ne mogu da joj odolim.

U grud'ma ti hrabrost mre.jao. Mesec gubi svoju moć. mutna noć. ''Šta je ono?'' . A drugi je okom sevo Nakom vatrom paklenom. zlo je. pište noćne strave. jao! Opet zasta zvona zvuk. Besi skaču oko nas. Drugi me je pljuno. Kucnuo na je zadnji čas. gle! Lete konji ko pomamni. Konje guro u prolom. Raduju se našem zlu. .''Bog bi znao. Sneg se vitla sa visine. .hu! To su besi. Sad je jedan trčo levo.. kajas krut. to su besi. Pred nama se hale roje. .il je vuk. Kakva j' ono avet. Neka klada. Sad ni maci.'' ''Eno jedan zube kezi. Mrzne mi se već i ruka.zlo je. Konji ržu dižeć glave. Propašćemo.'' Kolutaju magluštine. Mutno nebo. . A ne vidim nigde put.'' Sicu. .Konj zaspao.

Iza onih jela tamni' Cereka se neki vrag. . čudna buka. mutna noć. Il' udaje daba kćer! Kolutaju magluštine. Krici njine pesme klete Kroz srce mi prodiru. Ne znam je li dim il' sen. Za danom leti dan i svaki časak nosi Života delić svoj. smrt! Ne svetu mesto sreće sloboda. Čudna huka. Ne znam uzrok. ne znam smer. A urliče neka rulja Vrteći se u vreten. spokojstva srce prosi. DRUŽE MOJ Vreme je. mir postoje. Sahranjuju l' kakvog smuka. Mutno nebo. Raduju se našem zlu. Mesec gubi svoju moć. Sneg vitla sa visine. druže moj.Ko da j' orkan odstrag. Razuzdani besi lete. Iz daljine nešto kulja. a gle. VREME JE. života delić krt. najednom. Tek spremaš se da živiš.

drugih talasa Kroz njive zlatne i zelena polja Ono se. dve kratke godine. rob klonuo i hud. doma progonstva Gde živeo sam s jednom dadom mojom. I čini mi se: još sam sinoć luto Kroz te šumarke.. Al ovde Obuzimaju sećanja me živo. plavo.Posetio sam opet Taj kutak zemlje gde sam proveo. Evo Šumovitog huma gde sam često Sedeo nepokretan.. I sam sam se izmenio. Već davno sanjam beg. Već deset leta proñe od tog doba I mnogo se promenilo u mome Životu: opštem zakonu pokoran. Starice više nema. iza zida Ne čujem više korake joj teške. Gle. . POSETIO SAM OPET . Ko izgnanik. Daleku obitelj i nasladu uz trud. gledajući Na jezero i sećao se s tugom Obala dugih. Kad nadgleda ujutru kuću.Već davno uñeš nov privlači srce moje. pružilo široko.

sedu glavu Od oka prolaznika. na vetru. A njihov drugar tužni stoji sam.A po njegovim tajanstvenim vodama Vozi se ribar. Kad moje poznanike prestigneš I zakloniš im staru. Al oko postarelog korenja. tamo dalje Vetrenjača naherena. . na onom mestu U goru put gde stoje . Kad sam jaho tuda Po mesečini. Zelena porodica. Al.dva zajedno .treći Podalje malo. Okreće jedva krila A na meñi Imanja dedova. Tu su s šumom starim. golo. Zdravo. naraštaju Mladi i nepoznati! Neću ja Tvoj moćni. Na obali strmoj Seoca raštrkana. kao čeljad Pod njenu senku žbunje tiska se. unuk moj. Gde nekad sve je bilo pusto. Sada je nikla mlada šumica. pozni uzrast videti. vukući za sobom Ubogu mrežu. šumom poznatom Zdravili su me njini vrtovi. oko njega sve je Ko i pre pusto. Tim putem sad sam prošao i opet Video sam ih. Ko stari momak.

Pun misli veselih i prijatnih. Kada po pomrčini proñe pored vas I pomisli na mene. Kad s drugarske se vraća sedeljke. .Nek čuje on šum vaših pozdrava.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful