ALEKSANDAR PUŠKIN IZABRANA POEZIJA

ELEGIJA

Veselje bujno razvejanih leta Sad ko pijanstva čemer duši smeta; A tuga prošlih dana, slično vinu, Sve jača je što dublje dani plinu. I nose puno umora i žali Budućnosti uznemireni vali. Al´ nije smrt to što mi srce moli, Već život, radi misli, radi boli. Ja znam da opet biće naslañenja Da harmonija moj će sadrug biti, Da ću nad bajkom snova suze liti,

I možda će na smiraj dana tajni Da pošlje ljubav osmeh oproštajni.

VOLEO SAM VAS

Voleo sam vas; moja ljubav stara Još uvek, možda, spi u srcu mome. Al´ zašto ona nemir da vam stvara? Ja nisam rad žalostiti vas njome. Voleo sam vas nemo, beznadežno, Pun strepnje i pun ljubomorne boli, Voleo sam vas iskreno i nežno; - Nek bog da tako drugi da vas voli.

ŠTA IME MOJE ZA TE ZNAČI

Šta ime moje za te znači? Umreće ono k´o šum vala Što tužno mije tuña žala, Ko žagor šumski kad se smrači. Na listu tvoga spomenara Ostaće poput traga sivog,

K´o grobni natpis, čudna šara Nečitljiva za ikog živog. Šta znači ono? Već odavno Val novih nemira ga briše I sećanje životodavno Ne budi u tvom duhu više. No reci ga u vreme čame, Kaži u časovima sivim: Postoji uspomena na me, Postoji srce gde ja živim...

POD SINJIM NEBOM JE...

Pod sinjim nebom je, u rodnom kraju svom Venula setna, zamišljena... Na kraju uvela i možda, nada mnom Lebdela već je senka njena. No neprestupna crta stoji izmeñ´ nas: Zalud sam staru ljubav zvao S ravnodušnih sam usta čuo smrti glas, Ravnodušno ga saslušao. I eto koga ljubih dušom svojom svom S toliko teških žudnji, nada, S toliko bolnog tugovanja za njom, S toliko bezumlja i jada! Pa gde su patnje, ljubav? Sad u duši toj

Al´ opet nasta otkovenje. Teko je život. POSVEĆENO. Bez rajskog sna. Kroz strasti. Al´ korak leta neizbežni Pogasio je mašte tajne. Kroz burni život hitrobežni. pun čeznuća.. I bez božanstva i bez suza. Ko neba dah u zemnom putu. Za sećanje na život nepovratni moj. Ko svetlih snova ostvarenje. Pun mraka. I srce puno je pregnuća: . zla i ropskih uza.Za senku koju smrt mi uze. Ne nalazim ni bol ni suze. Kad sretoh tebe na svom putu. Ko neba dah u zemnom kutu. I sad si opet na mom putu Ko svetlih snova ostvarenja.bez nadahnuća. iskušenja mnoga Ja dugo slušah glas tvoj nežni O sanjah crte lica tvoga.. Zaglušio je glas tvoj nežni I otro lika crte sjajne. Ja pamtim divno magnovenje.

Usavršavaj samo duhovna blaga svoja. Tamo kuda te vodi slobode tvoje put.mirnog ti posla kut. pusti gomili toj Neka te brani. O delu umetničkom umetnik strože sudi. Pesniče ti ne mari! Velike hvale huka . Al' ti budi .car si.to je trenutan šum.. ili šta hoće neka zbori Nek' pljuje onaj oltar gde tvoja svetlost gori Nestašluk dece neka koleba presto tvoj. Hladan je smeh gomile.. I rajske sne i nadahnuća. Ne traži da svet puni .čvrst i sam ko tvoj um. glupakov sud pokvari Smisao.Ti vraćaš sve što vreme uze. I sam živiš. PESNIKU Za ljubav sveta .ljudi. Ti . Kreće te volja tvoja. . Blagorodni su samo tvog srca pravi trudi. A pusti i glupaku.

jedini. I s neba padne sjajni zrak Na neme grobne ploče sive. Ja čekam tad na susret s tobom. kroz noć. milošta. . I čujem sad. kroz san. ako zbilja. žuboreći Bujice ljubavi što. tvoj glas. pri neveseloj sveći. Blistavi pogled tvoj s osmehom znanim tu je. POZIV O. tvoja sam . pune tebe. Remeti ćutanje u noćnom času tamnom. 1823. Za mene sija on. ako zbilja u taj čas Opusti redom grob za grobom. O. doñi mi. Ja čekam tad tvoj lik. huje. Onakva kao zadnjeg časa. u tmini: .NOĆ Sav čežnja. Kraj moje postelje. dok je mrak Kad san utiša duše žive. . tvoja sam. . O. . da. .Moj mili . moj glas čim si preda mnom. Promiču stihovi sliveni.

. čudni. Verna si mi. i sad te volim. ko zvuk. il' tajna. Ne mogu ja. ko zvezda sjajna. 1830 *** Oprosti snove ljubomorne moje: Ljubavi strasne nemir slepi. doñi mi što pre. O. Ko strašna sen. Ni da pročitam tajne groba. I ne zbog tog što sumnji roj U duši nosim: da prebolim. al zašto reči tvoje Vole da plaše moj um večno budni? Sred poklonika što za tobom lete Što želiš ti da draga budeš svima? . što pre Ko vetra dah. Svejedno je: što pre. što pre! Ne zovem tebe ja zbog tog Da korim ljude čija zloba Učini kraj života tvog.Ko led i sva ko zimski dan. I još sam ja ko nekad tvoj. Od bola bleda i bez glasa . .

Ni pogleda. a reči tvoje strasne Tad iskreno su pune duše tvoje: Tebi su. Ne slede nikad tvoje oči za mnom: Lepotica kad koja sa mnom staje I dvosmislen povede govor svoj. I nežna si. Zbog čega tebe pozdravlja lukavo? Ko ti je on i kakvo ima pravo Da tuguje i bdi pun ljubomore? Bez matere i poluodevena. Poljupci su ti tako puni plama. i šaljiv prekor tvoj Ubija me. Usamljen čamim izvan kruga njena. Mirna si ti. Ne vidiš ti kad u toj patnji strasnoj Tuñ razgovoru. s molbom mamnom. Nasamo izmeñ večeri i zore. U ljubav bolnu moju uverena. u večeri kasnoj. ni reči nema tvoje: Kad odlazim .sa strahom. jer ljubav ne odaje. smešne muke moje. Što njega ti u čase primaš kasne? No voljen sam i. čas pun sete? Zaslepivši mi um i misli moje. kad si sa mnom sama. znam ja. čas nežan.I prazne nade što daruje njima Tvoj pogled. Zatekavši me s tobom usamljena. Kaži mi još: suparnik večni moj. .

Moje su hladne htele ruke Da odlazak zadrže tvoj. No ne muči me.Al' voljen sam i mogu da te shvatim. mila. pod visokim svodom ." Al tamo. Da rastanka ne kratiš muke Preklinjao je uzdah moj. I ne znaš kako ja duboko patim. Al ti si usne iščupala Iz poljupca dubokog tog. Govorila si: "Dan postoji. ne znaš ti koliko silno volim. O. ja te molim. U drugi kraj si mene zvala Iz predela progonstva mog. Gorko sam plakao do kraja Pred tobom u trenutku tom. 1824 *** Zbog obala svoga zavičaja Napustila si tuñi dom. I sastanka će našeg čas U senci maslina da spoji Poljupcem novim opet nas.

S ravnodušnih sam usta čuo smrti glas. zamišljena . nada mnom Lebdela već je senka njena. Sve uze urna večnog sna. ljubav? Sad u duši toj Za senku koju smrt mi uze. . Sastanka poljubac nam ote. . I eto koga ljubih dušom svojom svom S toliko teških žudnji. No neprestupna crta stoji izmeñ nas: Zalud sam staru ljubav zvao. nada. 1830 *** Pod sinjim nebom je. . Gde raste maslina nad vodom. Al još ga uvek čekam ja. Za sećanje na život nepovratni moj. u rodnom kraju svom Venula setna. S toliko bolnoga tugovanja za njom S toliko bezumlja i jada! Pa gde su patnje.Što sja u plavom blesku svom. Na kraju uvela. Tvoj setni bol i čar lepote. i možda. Ne nalazim ni bol ni suze. Usnula ti si večnim snom. 1826. Ravnodušno ga saslušao.

krete Sto topova uz njin huk.šta je to? Zar se zbilja sile moje Ne boji to pleme zlo? Kajaće se . Oklopnika kršnih čete I memluka svojih puk.BONAPARTA I CRNOGORCI Bonaparta pitao je: "Crnogorci . pešadije. Do predaje nama nije. Krš nas brani odasvud. Pored stenja vojska ide. I na nas on. U planinu gost nam jaše Pustošeći sve u krug. Zasesmo u stenje naše Da vratimo gostu dug. . Crnogorska to je ćud.objavite Nek` vojvode puka tog pištolje i sablje vite kraj koljena bace mog". Od konjice. evo.

Puk se smeo sav i dao Kako ko zna u lud beg.spale Kape s grana dignutih. već zlo!" Pukovnik je njihov pao S njim sto ljudi i njin steg. I u grmlje na nas pale Pritajene ispod njih Plotunom smo uzvratili Francuzima. kršni kraš. "Ūto je to?" Oni su se začudili: "Nije l` eho?" ."Ne. Stog Francuzi mrze tajno Naš slobodni.Namah zbrka! pršte stroj! Francuzi nad sobom vide: Crveni se kapa roj! "Stoj i pali! Nek` ukloni Crnogorca svaki svog Ne mole za milost oni ne štedite nijednog!" Grunule su puške . I crvene kad slučajno .

voleo sam vas iskreno i nežno. . VOLEO SAM VAS Voleo sam vas. al' zašto ona nemir da vam stvara ja nisam rad žalostiti vas njome. pun strepnje i pun ljubomorne boli. moja ljubav stara još uvek. Vidovitost mu prenu zene K'o u orliće preplašene. beznadežno. On prstom lakim kao san Zenica mojih kosnu dan. Moga se uha kosnu on I ispuni ga šum i zvon. spi u srcu mome. Voleo sam vas nemo. nek Bog da tako drugi da vas voli.Crven kalpak vide naš. možda. PROROK Pun duhovne ja lutah zeñi Pustinjom što mračna je bila I serafim se sa šest krila Ukaza meni na razmeñi. Treptanje čuh iz neba sile.

Ko svetlih snova ostvarenje. Ispunjen mojom voljom budi. I jezika moga grehe gnusne. Rečima žeži srca ljudi. Nemani morskih skriven svet I klijanje pod zemljom žile. iskušenja mnoga .I anñeoskih krila let. Ko neba dah u zemnom putu. On promiče kroz moje usne. slušaj. I šišnu plamenu uz plač U otvorene grudi vrgo. gledaj. Kao mrtav u pustinji sam pao I Boga glas je mene zvao: ''Proroče ustaj. Kroz strasti. I hodeći po moru i zemlji. I tada žalac mudre zmije U obamrla usta mi je Rinuo rukom punom krvi. Svu brbljivost i podlost smrvi.'' *** Ja pamtim divno magnovenje. Kroz burni život hitrobežni. Kad sretoh tebe na svom putu. I zario u grudi mač I ustreptalo srce trgo.

ZIMSKO VEČE Bura maglom nebo krije. Sad na trošnom krovu sveli . I sad si opet na mom putu Ko svetlih snova ostvarenja. Zaglušio je glas tvoj nežni I otro lika crte sjajne. pun čeznuća. Božanstva čar i žarke suze. Čas ko ljuta zver zavije. I bez božanstva i bez suza. Pun mraka. Zaplače ko dete čas. Ko neba dah u zemnom kutu. Al´ korak leta neizbežni Pogasio je mašte tajne.Ja dugo slušah glas tvoj nežni O sanjah crte lica tvoga. Al´ opet nasta otkrovenje. I rajske sne i nadahnuća. I srce puno je pregnuća: Ti vraćaš sve što vreme uze. Tekao je život. Bez rajskog sna. bez nadahnuća. zla i ropskih uza. Vihorova mrsi vlas.

Kamo časa? pijmo. A što si se moja bako. Lakše srcu biće s njom. Čas ko ljuta zver zavije. Zaplače ko dete čas. Snuždila uz prozor svoj? Jel te umor obhrvao Slušajući bure huk. verna drugo. Tužne je i mračno tako U ubogoj izbi toj. Sad ko putnik zakasneli Doziva na prozor nas. dobra. Vihorova mrsi vlas. Bura maglom nebo krije. verna drugo Mladovanju bednom mom. dobra. Lakše srcu biće s njom. Kamo časa? pijmo. Il' je san na tebe pao Uz vretena tvoga zvuk? Pijmo. . tugo. Mladovanju bednom mom.Uzvijori slame klas. tugo. Pesmicu mi poj o ptici Što za morem gnezdo svi. Pesmicu o nesvestici Što na vodu rano mni. Pijmo.

Kormilar s pomorcima strada! Tek ja. ja himne iste pevam dalje i svoje namočene halje na suncu sušim tu pod stenom. Al vala grud najednom zgnječi vihor šumni. natezali su jedni jedro.bezbrižan i vere pun... već mnoštvom čudnih misli duša se moja puni sva. CVETAK Uveli cvetak bezmirisni pušten u knjizi gledam ja. sada na kopno bačen nevremenom. ja pevah im.ARION U čamcu mi smo mnogi bili. Kog proleća je cvao cvatom . a drugi upirali vedro u vodu vesla. U tišini na krmi naš kormilar umni u šutnji vodi tromi čun. tajanstven pevač.. ja .. I gle.

tamni lug? Živi li on il ona živi. draga. Kad razliju se u tišinu te pesme lude. ja vidim stepu. kad si samnom gruzinske pesme pune tuge.i čijom rukom skršen bi? Da l' poznatom il nepoznatom? Zašto ga'ovde ostavi? Možda za spomen na poznanstvo il na rastanak možda dug? Na kakvu šetnju kroz prostranstvo. mesečinu i lik daleke jedne žene. . kroz tiho polje. gde li je njihov kutak sad? A možda su i uvenuli ko ovaj ovde cvetić mlad? NE PEVAJ DRAGA Ne pevaj. zanesene. u sećanju mi bude tamnom daleki žal i dane druge.

Trideset i više leta žive oni tako sami. trošna. kad si samnom. iza gora. kad začujem te pesme strasne. na obali sinjeg mora koliba je bila jedna vrlo stara. BAJKA O RIBARU I RIBICI U dalekoj zemlji nekoj. njen lik u mome srcu gasne. draga. draga. al nova oživi ga snaga. . Ne pevaj. niko tuda da prošeta. Naokolo nigde sveta. bedna. a baba mu ručak kuva i kolibu ona čuva. U njoj živi deda stari krpi mrežu i ribari. iza brda. gruzinske pesme pune tuge.Otkad ugledah te. u sećanju mi bude tamnom daleki žal i dane druge.

sa čela mu oblak gusti rasturi se i nestade. kuću čuvaj. neću kriti. pa se sladi ruke trlja. ali ribe nigde nema i deda se kući sprema. ali mrežu-praznu vadi. pa se nadam. . Mrežu baca. baba čami. Neobična riba neka. Jedno jutro (beše tmurno) deda mrežu uze žurno. gleda u nju s čudom deka. ne zna više šta da radi. Babi reče: -Ručak kuvaj. Naveze se on na more u osvitak bele zore. bradu gladi.deda peca. U mrežu mu riba pade. Sunce zañe. Poneo sam dobar mamac. već se smrači i nebo se naoblači. a ja odoh po svoj čamac. Velika je pola hvata. Tad još jednom mrežu spusti. da će danas ribe biti.

deda. Deda sede i. tebe. Ispuniću želju tvoju .. održa mu strašno slovo: . čudan slučaj pripoveda.Od muke ću sad pući.bilo koju. Da bi čudo bilo veće.Sad se deda smilostivi.Sedi ovde pokraj peći. Spustilo se već i veče kad se kući vrati deda. poče da joj. ješćeš sada samo čorbu.. ja ću dati. . treba tući. Što si tako luckast bio. riba ljudskim glasom reče: ..a sjaji se kao od zlata. pusti ribu neka živi. dok toplu čorbu jede. Kad je baba čula ovo. pa si ribu ispustio? . tako s reda. ali želju on ne reče. pa će reći: . samo me u more vrati. a baba ga mrko gleda. Doneo si praznu torbu.Šta god tražiš..

u pučine beskraj gleda i poziva ribu deda. korito će biti tamo. . Obećanje riba dade i u trenu već nestade. kako znade.Oj. svoju želju. ribice. novo.Kaži. I deda joj onda reče kakva želja babu peče. do korita odmah svrati. gustoj.Idi kući. na obali morskoj pustoj. ljudskim glasom ona reče: . gde si da si. pa se vrati u postelju. mene spasi. Morske vale repom seče. Uzburka se sinje more i ispliva riba gore. deda. I u tmini crnoj. No. odmah meni novo dade. žuri. samo. a korito lepo. deda. . juri.Natrag hitaj. Korito mi staro curi: neka riba. baba mu reče ovo: . doñi sada. Čim se deda kući vrati.

.Ispuniću želju ovu riba reče i . Kada kući doñe deda. na obalu morsku doñe pa povika ribu glasno i reče joj sasvim jasno tu babinu želju novu. Ne bude li kuća nova. ... . Ode deda.I ujutru deda poñe. on u čudu samo gleda: od kolibe sve od pruća stvorila se nova kuća. Kraj prozora baba sedi i strogo mu sad besedi: . ovde više nemaš krova. hoću sutra novu kuću. ribu zove da joj želje kaže noove.uteče. . imam opet želju novu. već odavde ti se seli. čuješ šta ti baba veli...Imam sada želju vruću. Hoću sada kuću drugu! Hoću u njoj bezbroj slugu.Neću više kuću ovu.

hajte amo! odvedite ovog starca sad u štalu kod magarca. na sudbu se on ne žali. eto.Idi odmah babi kaži.uteče. Čula riba šta ga mori. ispuniću to što traži. To je bilo u nedelju kad ispuni babi želju. zlobna baba viknu samo: . Ali deda baš zlo proñe. Sazidaću kuću drugu. ali.Sluge moje. a služe je bezbroj slugu.Uzburka se sinje more i ispliva riba gore. Vesela je baba bila. Riba reče i . biće u njoj bezbroj slugu. Dobila je kuću drugu. želja joj se ispunila. Čim on natrag kući doñe. Živi deda i u štali. već u sredu sluge opet zovu dedu: . pa ovako njemu zbori: .

Smesta idi. deda.Ode deda.. na njoj samo čista svila. Carica je baba bila. eto.Aoj. traži opet svaka čuda. baba ima nove želje. nemam kuda.. ribo. to mi mora ispuniti. da joj čudi udovoljim..I to će se ostvariti. želje nove.. ribu traži i želju joj moju kaži.. ribu zove i govori reči ove: . muke velje.Hajde. pa ovako njemu veli: . Tako reče i – uteče. Sad carica ja ću biti. ima. . A ja. moram da te zovem. carica će baba biti. Čula riba šta on želi. Postala je sasvim luda. . Mal od čuda nije pao kad je babu saslušao: . baba zove. molim. kaže.

Dovedite onog starca. ne veseli što sad opet tebi hodim. . u štali je kod magarca. pa joj veli: . tad slugama baba reče: . zapoveda sada svima. a ne druga. Dosadno mi carstvo ovo.Idi sada ribu traži.. on ponizno u nju gleda.Kada ribu dozva deda. da mi lično bude sluga. A kad deda pred nju kleče. ne prkosi. strogo ona njemu reče: . starče. moram babi da ugodim.I biseri oko vrata i prstenje sve od zlata. Zlatna riba. Na dnu mora hoću sada da mi bude nova vlada. carsku želju ribi nosi. Kad u petak pade veče.. .. pa joj carsku želju kaži..Mene. Hajde. ribo. hoću opet carstvo novo. Blaga silnog ona ima.

. dedu nade napustiše. On umoran poñe kući kraj obale posrćući. reč ne reče. čeka tamo sve dok nije danak svano. Jeste moja baba luda. ne mogade da se snañe. ali ne smem da se gložim. Željama joj nikad kraja. Čeka deda. ali ribe nema više. carstvo novo. veli.Snašla su me grdna čuda. moram s njome da se složim. Dva dana joj carstvo traja. riba njega samo gleda. Na dnu mora hoće sada bezumnica da zavlada. a već neće carstvo ovo. Ovo carstvo da joj pružiš i ti lično da je služiš. traži. Dvora sjajnog više nema. Ćuti riba. Kada ovo kaza deda. Kad se blizu kuće nañe. pracaknu se i uteče.

ni korito nije novo. . Kroz koru otrov stalno teče. Jedini u svoj vaseljeni Ko strašni stražar Ancar na steni Stoji od sunca što je svela. U podne topi se od žara. Tigar ne oštri uza nj ralje. pa se nisu ispunile. Pa zelene i mrtve grane I koren otrovom mu poji. Rodi ga stepa u žedne dane. To drvo odmor ptici nije. A kad prohladno padne veče U smolu gustu on se stvara. sred peska vrela. Tek vihor što se pustom vije Dirne ga krilom pa bež' dalje. u ljutome ga gnevu goji. ANCAR U pustinji.pred kolibom baba drema. Gleda deda čudo ovo . Neskromne su želje bile.

I srt on s njinog vrha pusti Na susede i zemlje tuñe. Kad zadihan u šator banu. Otrovana se kiša slije I truje pesak nevin.A kad oblak daždom mije Njegov učmali. I čovek poñe kad padne veče A s otrovom se zorom vrati. . Al' gle. grobnim. On smrtonosnu smolu nosi. čoveku čovek reče. tužni list. Kad gospodaru svome dade Granu sa jedom ovim kobnim. Drveta toga da se lati. S učmalim lisjem kobnu granu I znoj mu bledo čelo rosi. A knez u otvor strele spusti I ljuta smola u njih uñe. čist. Ko mačem posečen on pade I zaspa snom dubokim.

SUŽANJ Za gvozdenom rešetkom tamnujem sad. Kraj prozora sleće moj srećniji drug. Jer vaša dela ne umiru. ta verna sestra zala U podzemlje će mračno sići Da bi vam bodrost održala I željeno će vreme stići. Ni uzvišene težnje one. On razdire plen svoj i leti u krug.nekad slobodan orao mlad. On poziva mene: ''Hajd' vreme je već! Mi slobodne ptice smo. Hajde i ti Na mesto gde oblak nad urvinom spi. On kljuje i baca i gleda u mrak. Gde lutamo jedino vetar. u Sibiru Strpljenje vaše nek' ne klone. i ja!'' POSLANICA U SIBIR U rudnicima. Ja . Ja tačno razumem što hteo bi reć. . Nada. I krikom i pogledom daje mi znak. Gde plavetno more na obzorju sja.

Sloboda će vas dočekati. I utehe me prsti miču zašto da s Bogom vodim rat Kad makar jednom malom biću slobodu mogu darovati. I pašće teške negve vaše.Drugarstvo. . ljubav će vam doći Kroz brave što nad vama stoje K'o što do vas kroz memlu noći Slobodne reči stižu moje. PTIČICA U tuñini sveto gledam običaj drevnih stoleća. Slobodi hitam da joj predam pticu na praznik proleća. Sve tamnice će da se spraše I mač će vama braća dati.

nadživeće mi prah. . Pomenuće me svud naroda njenih krug Slovena gordi sin.EXEGI MONUMENTUM Podigoh spomenik što nije rukom tvoren. Finac i Kalmik. smrti nisam plen. Ne traži lovore. Najvišu zapovest o. I sa glupakom mani spor. Neće mu prilaze zaboraviti puk. muzo. i Tunguz divlje ćudi. pred uvredom ne bledi. Slavan ću ostati dok traje sa planetom Bar jednog pesnika dah. stepa drug. O meni Rusijom živ glas proneće ljudi. Čelom se ponosnim uzneo nepokoren Nad Aleksandrov ratni luk. Za sužnje uvek zvao spas. U veku okrutnom opevao slobodu. verno sledi Hvala i kletva spokojno slušaj zbor. Ne. moj duh sa lirom svetom Van sudbe sveg što mre. Dugo ću biti drag i mio svome rodu: Lirom sam bodrio svih dobrih težnji glas.

I opet mi se ti pojavi ko nenadano priviñenje i ko lepote genij pravi. I kucat stade srce vruće. No. Vihor nežni raspršio mi sne i stravu. doba minu. tvoj nežni glas mi pevat stade i lik tvoj sanjah na dnu mašte. bez suza ranih. kao tajna. i ko lepote genij pravi. u zatočenju. Polako su se vukli dani u zabiti. a kinjile me strepnje tašte. nalik mrenju. Al stiže duši probuñenje. . bez zanosa. kada preda mnom se ti pojavi ko priviñenje. bez nadahnuća. I predadoh ja glas tvoj nežni i lik nebeski zaboravu. Kad tuga sve mi skrha nade.TRENUTKA JA SE SEĆAM SJAJNA Trenutka ja se sećam sjajna.

Kažem: "Kako ste mili" A mislim: "Kako te volim! BESI Kolutaju magluštine. mutna noć.nov život u njem maha uze. Mesec gubi svoju moć. i ljubav sja. Zvonce zvoni cin . TI I VI Isprazno Vi srdačnim Ti Ona zabunom zameni I odmah u mojoj mašti Uzrhta duša u meni. Na tom putu moro bi se Užasnuti svaki džin. Sneg se vitla sa visine. .cilin. ''Teraj momče!'' .''Zalud muke. I opet plamti nadahnuće. Pred njom snovi mi se snili Ne mogu da joj odolim. i teku suze. Saonice stepom klize. Mutno nebo.

A ne vidim nigde put. Neka klada. Mrzne mi se već i ruka.. A drugi je okom sevo Nakom vatrom paklenom. Kakva j' ono avet.zlo je.'' Sicu. kajas krut. Kucnuo na je zadnji čas. Pred nama se hale roje.'' Kolutaju magluštine. . zlo je.jao. . Besi skaču oko nas. pište noćne strave. Raduju se našem zlu. Drugi me je pljuno.''Bog bi znao. Konji ržu dižeć glave.Konj zaspao. to su besi.'' ''Eno jedan zube kezi. U grud'ma ti hrabrost mre. gle! Lete konji ko pomamni.hu! To su besi. Propašćemo. Sad je jedan trčo levo. mutna noć. .il je vuk. Sad ni maci. jao! Opet zasta zvona zvuk. Konje guro u prolom. Mutno nebo. ''Šta je ono?'' . . Mesec gubi svoju moć. . Sneg se vitla sa visine.

Sahranjuju l' kakvog smuka. Ne znam uzrok. Il' udaje daba kćer! Kolutaju magluštine. Iz daljine nešto kulja. DRUŽE MOJ Vreme je. života delić krt. čudna buka. Krici njine pesme klete Kroz srce mi prodiru. spokojstva srce prosi. a gle. Raduju se našem zlu. Mesec gubi svoju moć. Ne znam je li dim il' sen. najednom. Čudna huka. mutna noć. A urliče neka rulja Vrteći se u vreten. mir postoje. Za danom leti dan i svaki časak nosi Života delić svoj. . Iza onih jela tamni' Cereka se neki vrag. Tek spremaš se da živiš. Razuzdani besi lete. Mutno nebo. smrt! Ne svetu mesto sreće sloboda. druže moj. VREME JE.Ko da j' orkan odstrag. ne znam smer. Sneg vitla sa visine.

. rob klonuo i hud. Već deset leta proñe od tog doba I mnogo se promenilo u mome Životu: opštem zakonu pokoran. Gle. I sam sam se izmenio. I čini mi se: još sam sinoć luto Kroz te šumarke. pružilo široko. Evo Šumovitog huma gde sam često Sedeo nepokretan. iza zida Ne čujem više korake joj teške.Već davno uñeš nov privlači srce moje. Daleku obitelj i nasladu uz trud. gledajući Na jezero i sećao se s tugom Obala dugih. . drugih talasa Kroz njive zlatne i zelena polja Ono se. Kad nadgleda ujutru kuću. Starice više nema. Al ovde Obuzimaju sećanja me živo. plavo.Posetio sam opet Taj kutak zemlje gde sam proveo. Već davno sanjam beg. doma progonstva Gde živeo sam s jednom dadom mojom.. POSETIO SAM OPET . Ko izgnanik. dve kratke godine.

unuk moj. Okreće jedva krila A na meñi Imanja dedova. Al. Na obali strmoj Seoca raštrkana. vukući za sobom Ubogu mrežu. tamo dalje Vetrenjača naherena. Zdravo. sedu glavu Od oka prolaznika. naraštaju Mladi i nepoznati! Neću ja Tvoj moćni. Zelena porodica. pozni uzrast videti. Al oko postarelog korenja. Sada je nikla mlada šumica. Kad sam jaho tuda Po mesečini. Ko stari momak. šumom poznatom Zdravili su me njini vrtovi. Tu su s šumom starim. Gde nekad sve je bilo pusto. A njihov drugar tužni stoji sam. golo.treći Podalje malo. na vetru. kao čeljad Pod njenu senku žbunje tiska se.A po njegovim tajanstvenim vodama Vozi se ribar.dva zajedno . . na onom mestu U goru put gde stoje . Tim putem sad sam prošao i opet Video sam ih. Kad moje poznanike prestigneš I zakloniš im staru. oko njega sve je Ko i pre pusto.

Kad s drugarske se vraća sedeljke. . Pun misli veselih i prijatnih.Nek čuje on šum vaših pozdrava. Kada po pomrčini proñe pored vas I pomisli na mene.