4.

1 Standardi za vozila

4
STANDARDI I SKRAĆENICE ZA VOZILA
4.1 STANDARDI ZA VOZILA 4.1.1 Sistematizacija drumskih vozila prema ISO 3833:1977
Predmet standarda ISO 3833:1977 1977 Road vehicles-Types-Terms and definitions (Drumska vozila- Tipovi- Termini i definicije) je definisanje termina koji se odnose na neke tipove drumskih vozila određenih prema izvedenim i tehničkim karakteristikama. Odredbe ovog standarda odnose se na sva vozila projektovana za saobraćaj na cesti (motorna vozila, priključna vozila, kombinacija vozila, mopede, motocikle). Ovaj standard ne obuhvata vozila kao što su poljoprivredni traktori koji retko služe za transport osoba ili tereta ili za vuču vozila. U tabeli 4.1 koje slede data je sistematizacija vozila prema standardu. Tabela 4.1: Sistematizacija drumskih vozila prema ISO 3833 Podele Opis, namene i primeri
1. MOTORNO VOZILO PUTNIČKI AUTOMOBIL
Vozilo na motorni pogon koje ima 4 ili više točkova, koje se ne kreće po šinama, koje se obično koristi za: transport osoba i/ili tereta, vuču vozila i specijalnu namenu. Ovaj termin uključuje: vozilo koje se napaja iz električne mreže npr. trolejbus, vozilo na tri točka čija masa praznog vozila prelazi 400 kg (vozilo sa manjom masom smatra se motociklom). Putničko vozilo (PV): prevoz do najviše 9 osoba uključujući vozača i prtljag.

241

sa 2 ili 4 ulaznih vrata. 4 ili više sedišta u najmanje 2 reda. Čije karakteristike ne spadaju ni u jednu gore navedenu kategoriju. 4. Vozilo sa otvaranjem krova.4 Standardi i skraćenice za vozila Zatvoreno vozilo. zatvorena ili sa mogućnošću otvaranja. 4 ili više sedišta. Obezbeđuje udobnost i nije predviđen za putnike koji stoje. između zadnjih i prednjih sedišta može biti pregrada. 2 ili 3 ili 4 bočnih vrata. Sa mekim i tvrdim pokretnim krovom. Zatvoreno vozilo sa 2 ulazna vrata. 6 i više bočnih prozora. Produženo vozilo. Centar točka upravljača u prednjoj četvrtini ukupne dužine vozila. Više od 17 sedišta i mesta za stajanje u prolazu između sedišta (za kraće ture). Autobus koji ima električni pogon preko trole. zadnja se mogu vaditi ili preklapati. Karoserija otvorena. Specifične izvedbe. 4 ili više sedišta u najmanje 2 reda.6 ulaznih vrata. Može imati jednu ili dvije platforme. omogućava eventualni transport tereta. Zadnji prtljažni prostor povećan. 2 ili više sedišta. Međugradski Autobus za duge linije (turistički) Zglobni Trolejbus Specijalni TERETNO VOZILO (kamion) 242 . 17 sedišta uključujući sedište vozača. a može vući i prikolicu. Limuzina sedan Limuzina kabriolet Limuzina pulman (produžena) Karavan Kombinovano vozilo Kupe Kabriolet i kabriolet kupe Višenamensko vozilo Sa sedištem vozača napred isturenim Specijalno vozilo AUTOBUS Minibus Gradski Više od 17 sedišta i mesta za stajanje za neometano kretanje putnika. 2 ili više bočnih prozora. Za prevoz više od 9 osoba uključujući vozača i prtljag. Uglavnom za transport tereta. Omogućava eventualni transport tereta. Max. Vozilo od dva spojena dela.

i sl. pumpni agregat. Za stanovanje. Kombinacija tegljača i poluprikolice Kombinacija tegljača sa poluprikolicom i prikolicom. damper. (cisterna. hladnjača. odvoz fekalija. odvoz smeća. vatrogasno. Namenjena za transport tereta. Tegljač sa kukom. (cisterna. MOPED 243 . Samo za obavljanje specijalnih radnji (ambulanta. PRIKLJUČNO VOZILO PRIKOLICA Autobus prikolica Prikolica za opštu namenu Kamp prikolica Specijalna prikolica POLUPRIKOLICA Autobus poluprikolica Poluprikolica za opštu namenu Specijalna poluprikolica 3. Samo za transport osoba ili tereta za što je potrebna posebna oprema. Specijalne namene. hladnjača. Značajnim delom težine ne opterećuje vučno vozilo. čistač ulica. Teret na mostnoj platformi opterećuje i vučno i priključno vozilo tj spajanje vozila može biti preko samog tereta. Kombinacija autobusa sa jednom ili više prikolica za transport putnika. transport stoke. mešalica za beton). Namenjena za transport osoba i prtljaga. i sl.1 Standardi za vozila Specijalno teretno vozilo Prevoz određenog materijala (npr. SPECIJALNO VOZILO TEGLJAČ ZA PRIKOLICU TEGLJAČ ZA POLUPRIKOLICU 2. Namenjena za transport osoba i prtljaga. za prevoz oštećenih vozila.) Motorna vozila spojena sa jednim ili više priključnih vozila. Namenjena za transport tereta. Kombinacija motornog vozila za transport osoba sa prkolicom za transport tereta. namenjenog za vuču vučnim vozilom. Vozilo bez vlastitog pogona namenjena za transport osoba i tereta. Specijalne namene. radionica.) Priključuje se na tegljač i značajnim delom težinu prenosi na tegljač. samistovarivač. cisterne.4. kino projektor. čistač snega). Vozilo na motorni pogon sa dva ili tri točka kome brzina ne prelazi 50 km/h a zapremina motora 50 cm3 . transport drveta. SKUPOVI VOZILA SKUP VOZILA SKUP AUTOBUSA SKUP TEGLJAČA DVOSTRUKI SKUP VOZILA KOMPOZITNI SKUP VOZILA SPECIJALNI SKUP VOZILA Tegljač sa sedlom. 4. hladnjača. Kombinacija teretnog vozila i 1 ili više prikolica.

Annex 7/Rev. Kategorija N: motorna vozila za prevoz tereta sa najmanje 4 točka ili 3 točka ako im je ukupna težina > 1 t Oznaka Ukupna težina Izvođenje N1 ≤ 3.2.2: Klasifikacija vozila (TRANS/WP. brzina km/h ≤ 50 km/h ≤ 50 cm3 >50 cm3 >50 cm3 >50 cm3 ≤ 50 km/h > 50 km/h > 50 km/h > 50 km/h Dopuna 2005. a imaju i sedišta i Klasa B vozila nisu projektovana za prevoz putnika koji stoje. 16 April 1999. i 107 (velika putnička vozila . Ili jednoj od dvije klase (A.Annex 7) L6 L7 ≤ 50 cm3 ili snaga ≤ 4 kW snaga ≤ 15 kW ≤ 45 km/h Kategorija M: vozila sa prevoz osoba s najmanje 4 točka Oznaka Broj sedišta ne računajući sedište vozača M1 ≤ 8 M2 > 8 M3 > 8 Ukupna težina < 5t > 5t Vozila kategorije M2 i M3 pripadaju jednoj od sledeće tri klase (I. ECE 13.5 t 244 .29/78/Rev.1/Amend. MOTOCIKL 4.Small Capacity Vehicles): Klasa A vozila projektovana za prevoz putnika koji stoje. B) prema pravilniku ECE 52 (vozila malog kapaciteta za prevoz do 22 putnika ne računajući vozača . II.1.2. tabela 4.2 . N.Classification And Definition Of Power-Driven Vehicles And Trailers.2) Kategorija L: vozila sa manje od 4 točka. i Klasa III vozilo konstruisano isključivo za putnike koji sede. godine (Amend.i tro.29/78/Rev.Large Passenger Vehicles): Klasa I vozilo ima sedišta i prostor za putnike koji stoje koji dopušta intenzivno kretanje putnika. 71/320 EEC. 5.1/Amend.točkaši Oznaka L1 L2 L3 L4 L5 Dva točka Tri točka Dva točka Asimetrično tri točka Simetrično tri točka u odnosu na uzdužnu osu vozila Četri točka čija masa neopterećenog vozila je manja od 350 kg i ne uključuje masu baterije kod elektro vozila Četri točka čija masa neopterećenog vozila je manja od 400 kg (550 za vozila za prevoz stvari) i ne uključuje masu baterije kod elektro vozila Izvođenje Zapremina motora ≤ 50 cm3 Max.4 . Klasa II vozilo konstruisano za putnike koji sede ali ima mogućnost za prevoz putnika koji stoje samo na prolazu između sedišta. O i ECE 78.2 Klasifikacija vozila po ECE pravilnicima Klasifikacija vozila je bazirana na sledećim pravilnicima: TRANS/WP.00 kočenje vozila kategorije L.4 Standardi i skraćenice za vozila Vozilo na motorni pogon sa dva ili tri točka kome sopstvena težina ne prelazi 400 kg. Tabela 4.06 kočenje vozila kategorije M. dvo. III) prema pravilniku ECE 36.

definicija broj 3. uključuje takođe vozila sa više od četiri bočna prozora AB – sa zakošenim Limuzina (AA) sa zakošenim zadnjim krajem (hatch back). N O. definicija broj 3.75 t ≤ 3.uslov P . Ovakva vozila ne svrstavaju se u kategoriju M1 ako ispunjavaju sledeća dva uslova: 1. blindirana vozila.1. Da bi proizvođač sprečio dostupnost učvršćena mora fizički sprečiti njihovu upotrebu tako da npr. koje ima najmanje dve osovine. AE . prevoz tereta ili pokretanje određenih oruđa. Kategorija T -poljoprivredni traktori i traktori za šumarstvo Kategorija G – terenska vozila (Off-Road Vehicles) 4. prikolica.1 Standardi za vozila N2 N3 > 3. pogrebna vozila. Takav traktor može biti prilagođen za prevoz tereta i rukovaoca.1.4. itd. koje se razlikuje od navedenih AA do AE a koje je vozilo namenjeno za prevoz putnika i njihovog prtljaga u istom prostoru.1. prikolica sa O3 > 3. Tu spadaju: ambulantna vozila. Su ona vozila kategorije M I N koji ispunjavaju zahteve ove tačke i proverena su prema uslovima definisanim regulativom.75 t Samo jedno osovinska prikolica O2 > 0.1. za prevoz lica ili tereta a koja poseduje specijalno konstruisanu nadogradnju ili opremu. AD .1. mašina ili prikolica namenjenih za korišćenje u poljoprivredi ili šumarstvu. Motorno vozilo sa točkovima ili gusenicama.kupe Standard ISO 3833:2000.1.3. (mestom za sedenje se smatra ono koje poseduje odgovarajuće lako dostupno učvršćenje za sedišta). čija funkcija zavisi bitno od njegove vučne snage i koje je posebno namenjeno za vučenje.1. vozilo za stanovanje.1.kabriolet Standard ISO 3833:2000. definicija broj 3. Tabela 4.2. 2. guranje.6.karavan Standard ISO 3833:2000.(M + N x 68) > N x 68 gde je: 245 .1.1 Definicija tipa nadgradnje Tip nadgradnje vozila označava se kodovima.višenamensko Motorno vozilo.5. zadnjim vratima AC . AF .5 t poluprikolica.3: Kodovi za tip nadgradnje Putnički automobili (M1) AA .limuzina Standard ISO 3833:2000. zavari pločicu ili ugradi trajnu opremu koju je nemoguće uklonitit sa običnim alatom.5 t ≤ 12 t > 12 t Kategorija O: sve vrste priključnih vozila i prikolica Oznaka Ukupna težina Izvođenje O1 < 0.4. O4 > 10 t Specijalna vozila vozila za posebnu namenu Su vozila kategorije M. Dostupna se smatraju ona učvršćena koja se mogu koristiti.uslov Broj mesta za sedenje isključujući mesto vozača nije veći od 6. definicija broj 3. tabela 4.1. vozila za hendikepirana lica.5 t ≤ 10 t centralnom osovinom.

„95.4 Standardi i skraćenice za vozila P = najveća dozvoljena masa vozila.radno mesto vozača Dimenzije unutrašnjosti vozila (putničkog prostora) zavise od mnogih parametara: izgleda karoserije.vozila za stanovanje SB . Prema DIN-u 33408 uzorci tela (čoveka) se uzimaju za „5.vatrogasna vozila SD .prikolice za stanovanje SF .tegljač (isključivo za vuču pluprikolica) BD . procenat“. željene veličine unutrašnjosti. a kod žena za „1.1. procenat“ (eng 5. procenat“. Motorna vozila treba da budu prilagođena čoveku. zapremine prtljažnog prostora. komfora vozila. „50. kg N = broj sedišta isključujući vozačevo. „5. kod muškaraca. percentil) populacije. procenat“ 246 . bezbednosti vozila. namene vozila.blindirana vozila SC . Pri projektovanju radnog mesta vozača putničkog motornog vozila osnovni zahtevi su – zahtev za univerzalnim konstrukcinim rešenjem koje će obezbediti ugodan.3 Unutrašnje dimenzije putničkog vozila . procenat“ populacije i „95.Poluprikolica DB .pogrebna vozila SE .Prikolica DC .drumsko vučno vozilo (za vuču priključnih vozila) Priključna vozila kategorije O DA . Zahtevi su često suprotni zbog čega je potrebno vršiti optimizaciju parametara vozila.vučno vozilo .druga vozila posebne namene Klase B CW 4. relaksirajući radni položaj za 95% potencijalnih korisnika muške i ženske populacije i zahtev za minimiziranjem gabarita tog radnog mesta. Motorna vozila kategorije M2 ili M3 Izvođenje vozila Klase I Klase II Klase III Klase A Jedan nivo CA CI CQ CU Dva nivoa CB CJ CR Zglobno jedan nivo CC CK CS Zglobno dva nivoa CD CL CT Niskopodno jedan nivo CE CM CV Niskopodno dva nivoa CF CN Zglobno niskopodno jedan nivo CG CO Zglobno niskopodno dva nivoa CH CP Motorna vozila kategorije N BA . kg M = masa u stanju spremnom za vožnju. procenat“.auto dizalice SG . Sedišta vozila su dizajnirana u skladu sa ergonomskim zahtjevima i uz pomoć modela (šablona) (SAE ili DIN). Optimizacija svih uticajnih parametara u domenu navedenih zahteva vrši se na osnovu biomehaničke analize antropometrijskih i antropotehničkih veličina osnovne populacije za koju se projektuje vozilo.furgon BC .Prikolica sa centralnom osom Vozila posebne namene SA .sa sandukom BB .

prostor za sedenje. 1629 veoma malo srednje 50. Niža sedišta zahtevaju više ispruženu sedeću poziciju putnika pa prema tome i veću unutrašnju dužinu. 1841 veliko 95. b su prikazani parametri koji određuju lokaciju sedišta.da se definiše poziciju elipse očiju (SAE J 941) i tačka oka V 1 / V2 (RREG 77/649) kao osnovu za definisanje vidnog polja vozača.1 a. a 95 % veću veličinu. Uglovi nagiba tela i razmak između referentne tačke sedišta vozača i zadnjeg sedišta su različiti za različite SAE modele tela. Referentna tačka sedišta ili R-tačka (prema ISO 6549) označava poziciju dizajnirane H tačke u krajnjem položaju sedišta kod prilagodljivog sedišta.1 Standardi za vozila populacija. procenat. Referentna tačka sedišta se koristi : . Model tela po DIN-u 33408 je naročito pogodan za dimenziono konstruisanje sedišta i prostora za putnike. procenat butne kosti i donjeg dela noge.4: Veličina tela-klase (DIN 33408) Muškarci Veličina tela-klase Procenat Odgovarajuća visina obuće). Pozicija zadnjeg sedišta (visina referentne tačke sedišta. Kod određivanja pozicije dizajnirane H tačke mnogi proizvođači koriste poziciju za model 95. 1449 SAE „H-tačka model“ u skladu sa SAE J 826: 1987. procenat i 95. Tabela 4. procenat odraslog muškarca ili ukoliko se ta pozicija ne može dostići krajnju poziciju sedišta. 1733 malo 5. procenat“ model tela označava malenu telesnu veličinu tj. tabela 4. aceclerator hel point) kao referentna tačka za pozicioniranje pedala. prostor za glavu) je određena potrebnim prostorom za postavljanje zadnje osovine vozila kao i oblikom i potrebnim postorom za rezervoar goriva. „5. Zakonskim odredbama u mnogim zemljama proizvođači vozila moraju koristiti SAE „H-tačku model“ (H-point template) za određivanje referentne tačke sedišta. Dužina unutrašnjeg prostora vozila najviše je uslovljena visinom sedišta. 50. Širina unutrašnjeg prostora vozila zavisi od projektovane vanjske 247 . predstavlja: 10.4. Na slici 4. Time je određen i izgled zadnjeg dela krova vozila. 1725 Žene čoveka (bez 1. da bi se odredila pozicija upravljačkih uređaja u vozilu. samo 5% populacije ima manju veličinu. hand reach envelopes). a uslovljeno je vrstom vozila koje se razvija.da se definiše okruženje koje se može dosegnuti rukom (eng. . mm čoveka (bez malo 5. mm Veličina tela-klase Procenat Odgovarajuća visina obuće). da se odredi AHP tačka – pozicija pete (eng. 1510 veliko 95. H-tačka je tačka rotacije između torza i butne kosti i uglavnom predstavlja visinu butnog zgloba. projektovanim osnovnim dimenzijama vozila i zahtevanom veličinom prostora za putnike.4. Npr.

. prostora za rezervni točak i lokacije i veličine prigušivača zvuka.1a: Parametri koji određuju lokaciju sedišta kod putničkih vozila (SAE J 826 Maj 1987. Veličina i izgled prtljažnog prostora zavise od izgleda zadnjeg dela vozila. zadnjeg sedišta Prostor za glavu napred Prostor za glavu nazad Visina vozila Od volana do pedale kočnice R-tačka: razmak sedišta Razmak između točkova Ukupna dužina vozila Tipična-mala vozila 460 240 300 940 920 1360 480 710 2430 3840 Tipična-velika vozila 510 300 310 980 950 1400 630 830 2880 4930 248 . Na slici 4. kao i: pozicije i veličine rezervoara za gorivo.2 su prikazane tipične unutrašnje i spoljašnje mere na putničkim vozilima. od pete (AHP) R.4 Standardi i skraćenice za vozila širine vozila (oblika karoserije tj.2:Tipične unutrašnje i spoljašnje mere na putničkim vozilima (VDA 239-01) Kote H5 H 30 H 31 H 61 H 63 H 101 L 13 L 50 L 101 L 103 Oznake (SAE J 826. DIN 33408) R-tačka od poda R.tačka. DIN 33408) Slika 4. mehanizma za vrata) i prostora predviđenog za različite uređaje.1b: Primena modela tela za definisanje lokacije sedišta vozača za teretna vozila H i R.tačka prema ISO 6549 Slika 4.tačka. AHP . Veličina prtljažnog prostora se određuje prema ISO 3832.položaj pete na kočnici Slika 4. krivina na karoseriji.

1 Standardi za vozila L 114 W3 W4 W5 W6 W 103 Od prednjeg točka do R-tačke prednjeg sedišta Prostor za ramena. 3. O i Q ne smeju se upotrebljavati.dodeljuje se proizvođaču vozila kako bi se omogućilo prepoznavanje navedenog proizvođača te se upotrebljava zajedno s preostalim delovima VIN broja. da se osigura njena jedinstvenost za sva vozila proizvedena u svetu u razdoblju od 30 godina. napred Prostor za ramena. .Velika latinična slova I. (WMI. nazad Prostor za struk.zadnji deo broja VIN i mora se sastojati od osam znakova.1.World Manufacturer Identifier –ISO 3780) .5: Struktura VIN broja Standard 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 ISO 3779 Evropska Unija i Severna Amerika > 500 vozila / godišnje Evropska Unija i Severna Amerika < 500 vozila / godišnje WMI Identifikacija proizvođača Identifikacija proizvođača VDS modelaGodina modelaGodina brojKontrolni brojKontrolni Opisni deo vozila Kod fabrike VIS Serijski broj proizvođača Opisni deo vozila Kod fabrike Oznaka proizvođača Serijski broj proizvođača Identifikacioni broj vozila se sastoji od 17 alfa-numeričkih kombinacija svrstanih u tri grupe: 1. ISO 3779:1983 Vehicle Identification Number-Content and structure. godine Ova međunarodna norma se primenjuje na: motorna vozila. a mesto na vozilu za njegovo postavljanje je predmet standarda ISO 4030:1983. a znakove i redosled određuje proizvođač. usvojen je 1983. pri čemu zadnja 249 . WMI oznaka mora se sastojati od tri znaka. 2. Propis o uvođenju jedinstvenog identifikacionog broja. Tabela 4. (VDS. Međunarodna šifra za identifikaciju proizvođača.Vehicle Identifier Section) .A B C D E F G H J K L M N P R S T U V W X Y Z.Vehicle Description Section) . U VIN broju moraju se upotrebljavati samo sledeće arapske brojke i velika latinična slova: 1234567890 . napred Prostor za struk. nazad Ukupna širina vozila 1250 1310 1290 1260 1240 1620 1590 1430 1420 1430 1470 1820 4.4. Označava opšte karakteristike vozila.4 Identifikacioni broj vozila (VIN)-sadržaj i struktura Umesto ranijeg broja šasije svako novo proizvedeno vozilo dobija broj za identifikaciju. godine. (VIS. Fabrička identifikacija vozila. Opisni deo vozila.mora se sastojati od šest znakova (slova i/ili brojeva). motocikle i mopede. priključna vozila.

Proizvođači koji proizvode manje od 500 vozila godišnje na trećem mestu WMI stavljaju broj "9".0.Afrika J. Ako proizvođač izabere označavanje godine proizvodnje i/ili fabriku u ovom delu. 13-to i 14-to mesto u VIN broju koristi za drugi deo identifikacije proizvođača.5.K.H. Zato ćemo ovde ilustrovati sistem nominalnog obeležavanja motora u firmi "Opel".Azija S. A.za Nemačku i td.centralno ubrizgavanje Karburator 250 . bruto masa i slično. broj osovina.5.Mercedes). Objašnjenje označavanja vozila je dato na primeru vozila MERCEDES.U.M.E.Južna Amerika A. a fabrika koja je proizvela vozilo drugim znakom.B.serijski broj Označavanje vozila i motora uvodi u svakodnevnu praksu konstruktivne specifičnosti.N.Z.G. tabela 4.direktno ubrizgavanje 1) Regulisana snaga (Adjusted Power) Komprex Niska snaga/Nadpunjenje Port Deactivation Raised Performance (Forsirani) Super Charger (Visoko nadpunjenje) Fam.Evropa Oznaka na drugom mestu definiše zemlju u toj geografskoj zoni (D . Treća oznaka ukazuje na proizvođača iz te zemlje (B.4.).C.V.Engine 1) 1 ) -Samo radi razlikovanja motora 1 2 3 Oznake za sisteme napajanja gorivom F Z V Ubrizgavanje benzina u usisni vod motora (pojedinačno) TBI. X 17 D Označavanje oto i dizel motora kod firme "Opel" T L (Primer za dizel motor) Konstruktivne specifičnosti Modifikacije (Design Specifics) Sistem za napajanje gorivom Radna zapremina motora x 10 u litrima Ekološki propisi koje motor ispunjava Konstruktivne specifičnosti (Design Specifics) C F H I J K L P R S CR.T.Severna Amerika 6.F.pogon u Sindelfingenu.X. VISosam oznaka 1 A 447874 Treća grupa oznaka daje više podataka o modelu i sadrži fabrički broj.L. VDS šest oznaka 201 024 Ovde može da bude 6 slova i cifara koje pružaju više podataka o vozilu i motoru kao što su serija.3.Mercedes Benz 190 024. Zeland 8.I.D.P.R. Gornji primer: 1 . VIN.Vehicle Identifications Number (17 alfanumeričkih oznaka) Primer oznake firme Mercedes: WDB 201 024 1A 447874 WMI tri oznake WDB Prva oznaka je za geografsku zonu 1.II -Engine 1) L850 .4 Standardi i skraćenice za vozila četiri znaka moraju biti brojke.9.Common Rail 1) Federal Car Fleet High Output/Carge DI. tip motora. Kod njih se 12-to.7. 447874. Gornji primer: 201.2.Engine 1) Fam.Australija i N. tip karoserije.volan na levoj strani. godina proizvodnje (godina modela) mora biti označena prvim znakom VIS.Y.W.modeli 190 E od 1983 do 1991.

04 EC 2000 Y ECE 15.direktno ubrizgavanje cilindre Ekološki propisi koje motor ispunjava Bez oznake ECE 15. Kada zbog zakonskih propisa VIN broj mora biti čitljiva s vanjske strane vozila (u slučaju zatvorenih vozila). tako da ostane trajno čitljiv.04 EC 2005 Z US 83 (Catalytic Converter) LEV L Euronorm ULEV U EC 96 (US 93/94) ZEV 0 D G Dizel motori benzina u 4. . osovine Dozvoljeno opterećenje 2.4. slika 4. VIN broj mora biti postavljen na desnoj strani vozila te ako je moguće na prednjoj polovini. Smernicom je propisan sadržaj pločice zavisno od kategorije vozila te mesto postavljanja na vozilu. Proizvođač VIN oznaka Najveća dozvoljena masa vozila Najveća dozvoljena masa skupa vozila Dozvoljeno opterećenje 1. Dozvoljena je kombinacija oba načina postavljanja na istom vozilu. a da su njegove prepravke nemoguće. on mora biti postavljena unutar prostora za putnike neposredno uz nosač vjetrobranskog stakla. VIN broj mora biti na vidljivom mestu. prema želji proizvođača.4. priključna vozila.3. motocikle i mopede. izvedba 251 . Za pričvršćenje VIN broja proizvođač vozila mora odabrati jedno od ova dva rešenja: .1.VIN broj se stavlja na zasebnu pločicu koja je trajno pričvršćena na vozilo.1 Standardi za vozila T V Turbo Volume Model X C E X GDI. Ova se smernica primjenjuje na motorna vozila. neizbrisiv.VIN broj se stavlja direktno na određeni deo vozila. osovine Oznaka pogonskog motora Varijanta. na šasiji ili kod samonosećih karoserija na delu konstrukcije koji se ne može lako skinuti ili zameniti. Pločica proizvođača identifikacijska je oznaka vozila i kao takva mora biti u skladu sa smernicom EEC 76/114.1 Mesto i način postavljanja identifikacijskog broja Mesto i način postavljanja VIN broja na vozilu je predmet standarda ISO 4030:1983.

Na primer: - Putničko vozilo Renault: LAGUNA 2. "D" -produženi razmak. T tegljač. 6. V . D .pomična i 6. 2. 6.4 Standardi i skraćenice za vozila Slika 4.LAGUNA. istoga proizvođača i iste proizvođačke oznake tipa koja se bitno ne razlikuju u šasiji i pogonskom motoru.tovarni prostor.). 35 . "N". Tip vozila može sadržavati varijante i izvedbe.oprema i td.2. Drumska vozila poseduje oznake koje govore o tipu i opremi vozila. kao i po broju i rasporedu upravljanih osovina. RN.normalni razmak osovina.).kiper.snaga motora. 4.dizel. Kamion "FAP-MERCEDES": 1314 BDT (13=13000 kg .ram. 3.4 je prikazano za kamione način označavanja broja točkova na pogonskoj osovini i ukupan broj točkova. razlika snage ne veća od 30%.motor.točkovi.3: Sadržaj pločice za vozila.ukupna dozvoljena masa.8 NF ("Z".vazdušno ogibljenje i sl.snaga motora.3500 kg ukupna masa.trambus kabina. Na slici 4. 14=140 KS .Furgon i td.menjač.kabina.80 KS . Izvedba: Izvedbe varijante tipa vozila su vozila jedne varijante s manjim međusobnim razlikama. 2. "F".2= 2188 cm3 zapremina motora. ostala slova u oznaci mogu biti: K . Varijanta tipa vozila: Varijante tipa vozila su sva vozila jednog tipa koja se ne razlikuju po obliku karoserije i po motoru (oto – dizel.1. po broju i rasporedu pogonskih osovina. L .fiksna kabina 252 .Zastava. KAMIONI 1. i razlika radne zapremine ne veća od 20%). broj i raspored cilindara. 5.produžena kabina.2D RN (Tip.V motor. 8 . primer FIAT DUCATO Tip vozila: Tipom vozila smatraju se vozila iste kategorije. B . D.) Teretno vozilo "ZASTAVA-IVECO": Z-35.

1 Standardi za vozila Broj točkova x pogonski/ ostali točkovi Slika 4.4.4: Označavanja broja točkova na pogonskoj osovini i ukupan broj točkova 253 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful