4.

1 Standardi za vozila

4
STANDARDI I SKRAĆENICE ZA VOZILA
4.1 STANDARDI ZA VOZILA 4.1.1 Sistematizacija drumskih vozila prema ISO 3833:1977
Predmet standarda ISO 3833:1977 1977 Road vehicles-Types-Terms and definitions (Drumska vozila- Tipovi- Termini i definicije) je definisanje termina koji se odnose na neke tipove drumskih vozila određenih prema izvedenim i tehničkim karakteristikama. Odredbe ovog standarda odnose se na sva vozila projektovana za saobraćaj na cesti (motorna vozila, priključna vozila, kombinacija vozila, mopede, motocikle). Ovaj standard ne obuhvata vozila kao što su poljoprivredni traktori koji retko služe za transport osoba ili tereta ili za vuču vozila. U tabeli 4.1 koje slede data je sistematizacija vozila prema standardu. Tabela 4.1: Sistematizacija drumskih vozila prema ISO 3833 Podele Opis, namene i primeri
1. MOTORNO VOZILO PUTNIČKI AUTOMOBIL
Vozilo na motorni pogon koje ima 4 ili više točkova, koje se ne kreće po šinama, koje se obično koristi za: transport osoba i/ili tereta, vuču vozila i specijalnu namenu. Ovaj termin uključuje: vozilo koje se napaja iz električne mreže npr. trolejbus, vozilo na tri točka čija masa praznog vozila prelazi 400 kg (vozilo sa manjom masom smatra se motociklom). Putničko vozilo (PV): prevoz do najviše 9 osoba uključujući vozača i prtljag.

241

4 ili više sedišta u najmanje 2 reda.6 ulaznih vrata. Vozilo sa otvaranjem krova. 2 ili 3 ili 4 bočnih vrata. Centar točka upravljača u prednjoj četvrtini ukupne dužine vozila. a može vući i prikolicu. Međugradski Autobus za duge linije (turistički) Zglobni Trolejbus Specijalni TERETNO VOZILO (kamion) 242 . 2 ili više sedišta. Limuzina sedan Limuzina kabriolet Limuzina pulman (produžena) Karavan Kombinovano vozilo Kupe Kabriolet i kabriolet kupe Višenamensko vozilo Sa sedištem vozača napred isturenim Specijalno vozilo AUTOBUS Minibus Gradski Više od 17 sedišta i mesta za stajanje za neometano kretanje putnika. Specifične izvedbe. Obezbeđuje udobnost i nije predviđen za putnike koji stoje. 4 ili više sedišta u najmanje 2 reda. Čije karakteristike ne spadaju ni u jednu gore navedenu kategoriju. zadnja se mogu vaditi ili preklapati. Uglavnom za transport tereta. 4 ili više sedišta. Max. 6 i više bočnih prozora. 2 ili više bočnih prozora. između zadnjih i prednjih sedišta može biti pregrada. Sa mekim i tvrdim pokretnim krovom. Produženo vozilo. Karoserija otvorena. 4. Autobus koji ima električni pogon preko trole. 17 sedišta uključujući sedište vozača. Zatvoreno vozilo sa 2 ulazna vrata. Vozilo od dva spojena dela. sa 2 ili 4 ulaznih vrata. Zadnji prtljažni prostor povećan. zatvorena ili sa mogućnošću otvaranja. Omogućava eventualni transport tereta. Može imati jednu ili dvije platforme. Za prevoz više od 9 osoba uključujući vozača i prtljag. omogućava eventualni transport tereta. Više od 17 sedišta i mesta za stajanje u prolazu između sedišta (za kraće ture).4 Standardi i skraćenice za vozila Zatvoreno vozilo.

cisterne. odvoz fekalija. Kombinacija teretnog vozila i 1 ili više prikolica. MOPED 243 .4. hladnjača. vatrogasno.1 Standardi za vozila Specijalno teretno vozilo Prevoz određenog materijala (npr. transport drveta. PRIKLJUČNO VOZILO PRIKOLICA Autobus prikolica Prikolica za opštu namenu Kamp prikolica Specijalna prikolica POLUPRIKOLICA Autobus poluprikolica Poluprikolica za opštu namenu Specijalna poluprikolica 3.) Priključuje se na tegljač i značajnim delom težinu prenosi na tegljač. čistač snega). mešalica za beton). Značajnim delom težine ne opterećuje vučno vozilo. Vozilo bez vlastitog pogona namenjena za transport osoba i tereta. Namenjena za transport osoba i prtljaga. (cisterna. Kombinacija motornog vozila za transport osoba sa prkolicom za transport tereta. Kombinacija autobusa sa jednom ili više prikolica za transport putnika. samistovarivač. hladnjača. Namenjena za transport tereta. Samo za transport osoba ili tereta za što je potrebna posebna oprema. Namenjena za transport osoba i prtljaga. damper. odvoz smeća. Specijalne namene. Vozilo na motorni pogon sa dva ili tri točka kome brzina ne prelazi 50 km/h a zapremina motora 50 cm3 . čistač ulica. transport stoke. Teret na mostnoj platformi opterećuje i vučno i priključno vozilo tj spajanje vozila može biti preko samog tereta. Samo za obavljanje specijalnih radnji (ambulanta. Specijalne namene. (cisterna. i sl. kino projektor. SKUPOVI VOZILA SKUP VOZILA SKUP AUTOBUSA SKUP TEGLJAČA DVOSTRUKI SKUP VOZILA KOMPOZITNI SKUP VOZILA SPECIJALNI SKUP VOZILA Tegljač sa sedlom. namenjenog za vuču vučnim vozilom. pumpni agregat. SPECIJALNO VOZILO TEGLJAČ ZA PRIKOLICU TEGLJAČ ZA POLUPRIKOLICU 2. Kombinacija tegljača i poluprikolice Kombinacija tegljača sa poluprikolicom i prikolicom. za prevoz oštećenih vozila. Tegljač sa kukom. 4. Namenjena za transport tereta.) Motorna vozila spojena sa jednim ili više priključnih vozila. Za stanovanje. radionica. hladnjača. i sl.

B) prema pravilniku ECE 52 (vozila malog kapaciteta za prevoz do 22 putnika ne računajući vozača . godine (Amend. ECE 13. i 107 (velika putnička vozila .2. Ili jednoj od dvije klase (A. II.2 Klasifikacija vozila po ECE pravilnicima Klasifikacija vozila je bazirana na sledećim pravilnicima: TRANS/WP. O i ECE 78.06 kočenje vozila kategorije M. MOTOCIKL 4. Tabela 4.i tro. N.1/Amend. Annex 7/Rev. a imaju i sedišta i Klasa B vozila nisu projektovana za prevoz putnika koji stoje. 16 April 1999.Small Capacity Vehicles): Klasa A vozila projektovana za prevoz putnika koji stoje.2 .točkaši Oznaka L1 L2 L3 L4 L5 Dva točka Tri točka Dva točka Asimetrično tri točka Simetrično tri točka u odnosu na uzdužnu osu vozila Četri točka čija masa neopterećenog vozila je manja od 350 kg i ne uključuje masu baterije kod elektro vozila Četri točka čija masa neopterećenog vozila je manja od 400 kg (550 za vozila za prevoz stvari) i ne uključuje masu baterije kod elektro vozila Izvođenje Zapremina motora ≤ 50 cm3 Max. Kategorija N: motorna vozila za prevoz tereta sa najmanje 4 točka ili 3 točka ako im je ukupna težina > 1 t Oznaka Ukupna težina Izvođenje N1 ≤ 3.1.29/78/Rev.Large Passenger Vehicles): Klasa I vozilo ima sedišta i prostor za putnike koji stoje koji dopušta intenzivno kretanje putnika.5 t 244 . brzina km/h ≤ 50 km/h ≤ 50 cm3 >50 cm3 >50 cm3 >50 cm3 ≤ 50 km/h > 50 km/h > 50 km/h > 50 km/h Dopuna 2005. 5.4 .29/78/Rev.1/Amend. 71/320 EEC. tabela 4. Klasa II vozilo konstruisano za putnike koji sede ali ima mogućnost za prevoz putnika koji stoje samo na prolazu između sedišta.00 kočenje vozila kategorije L. III) prema pravilniku ECE 36.2) Kategorija L: vozila sa manje od 4 točka. i Klasa III vozilo konstruisano isključivo za putnike koji sede. dvo.4 Standardi i skraćenice za vozila Vozilo na motorni pogon sa dva ili tri točka kome sopstvena težina ne prelazi 400 kg.2: Klasifikacija vozila (TRANS/WP.2.Annex 7) L6 L7 ≤ 50 cm3 ili snaga ≤ 4 kW snaga ≤ 15 kW ≤ 45 km/h Kategorija M: vozila sa prevoz osoba s najmanje 4 točka Oznaka Broj sedišta ne računajući sedište vozača M1 ≤ 8 M2 > 8 M3 > 8 Ukupna težina < 5t > 5t Vozila kategorije M2 i M3 pripadaju jednoj od sledeće tri klase (I.Classification And Definition Of Power-Driven Vehicles And Trailers.

vozilo za stanovanje.uslov P .5 t ≤ 12 t > 12 t Kategorija O: sve vrste priključnih vozila i prikolica Oznaka Ukupna težina Izvođenje O1 < 0. zavari pločicu ili ugradi trajnu opremu koju je nemoguće uklonitit sa običnim alatom.1 Definicija tipa nadgradnje Tip nadgradnje vozila označava se kodovima.3. Tabela 4. AD .karavan Standard ISO 3833:2000. koje se razlikuje od navedenih AA do AE a koje je vozilo namenjeno za prevoz putnika i njihovog prtljaga u istom prostoru. prikolica sa O3 > 3.1. pogrebna vozila.4.kabriolet Standard ISO 3833:2000. blindirana vozila.75 t Samo jedno osovinska prikolica O2 > 0.uslov Broj mesta za sedenje isključujući mesto vozača nije veći od 6. definicija broj 3.višenamensko Motorno vozilo. Motorno vozilo sa točkovima ili gusenicama.1.kupe Standard ISO 3833:2000.5 t ≤ 10 t centralnom osovinom.1 Standardi za vozila N2 N3 > 3. prikolica. Dostupna se smatraju ona učvršćena koja se mogu koristiti. guranje.(M + N x 68) > N x 68 gde je: 245 .1. Da bi proizvođač sprečio dostupnost učvršćena mora fizički sprečiti njihovu upotrebu tako da npr. prevoz tereta ili pokretanje određenih oruđa. Su ona vozila kategorije M I N koji ispunjavaju zahteve ove tačke i proverena su prema uslovima definisanim regulativom.1. tabela 4. AE . vozila za hendikepirana lica.1. definicija broj 3. AF . Kategorija T -poljoprivredni traktori i traktori za šumarstvo Kategorija G – terenska vozila (Off-Road Vehicles) 4.75 t ≤ 3.1. (mestom za sedenje se smatra ono koje poseduje odgovarajuće lako dostupno učvršćenje za sedišta).4. O4 > 10 t Specijalna vozila vozila za posebnu namenu Su vozila kategorije M. za prevoz lica ili tereta a koja poseduje specijalno konstruisanu nadogradnju ili opremu.1. 2.3: Kodovi za tip nadgradnje Putnički automobili (M1) AA . Tu spadaju: ambulantna vozila. koje ima najmanje dve osovine.6.1.limuzina Standard ISO 3833:2000. Ovakva vozila ne svrstavaju se u kategoriju M1 ako ispunjavaju sledeća dva uslova: 1.2.5 t poluprikolica. mašina ili prikolica namenjenih za korišćenje u poljoprivredi ili šumarstvu.1. itd. definicija broj 3. N O.1. čija funkcija zavisi bitno od njegove vučne snage i koje je posebno namenjeno za vučenje. uključuje takođe vozila sa više od četiri bočna prozora AB – sa zakošenim Limuzina (AA) sa zakošenim zadnjim krajem (hatch back). zadnjim vratima AC . Takav traktor može biti prilagođen za prevoz tereta i rukovaoca.5. definicija broj 3.

blindirana vozila SC .Prikolica DC . relaksirajući radni položaj za 95% potencijalnih korisnika muške i ženske populacije i zahtev za minimiziranjem gabarita tog radnog mesta.vozila za stanovanje SB . Zahtevi su često suprotni zbog čega je potrebno vršiti optimizaciju parametara vozila. Optimizacija svih uticajnih parametara u domenu navedenih zahteva vrši se na osnovu biomehaničke analize antropometrijskih i antropotehničkih veličina osnovne populacije za koju se projektuje vozilo.pogrebna vozila SE . Motorna vozila kategorije M2 ili M3 Izvođenje vozila Klase I Klase II Klase III Klase A Jedan nivo CA CI CQ CU Dva nivoa CB CJ CR Zglobno jedan nivo CC CK CS Zglobno dva nivoa CD CL CT Niskopodno jedan nivo CE CM CV Niskopodno dva nivoa CF CN Zglobno niskopodno jedan nivo CG CO Zglobno niskopodno dva nivoa CH CP Motorna vozila kategorije N BA .vatrogasna vozila SD . Motorna vozila treba da budu prilagođena čoveku.sa sandukom BB .Prikolica sa centralnom osom Vozila posebne namene SA . a kod žena za „1. procenat“ 246 . percentil) populacije.furgon BC . komfora vozila. procenat“. Prema DIN-u 33408 uzorci tela (čoveka) se uzimaju za „5.auto dizalice SG .prikolice za stanovanje SF .Poluprikolica DB . kg N = broj sedišta isključujući vozačevo. zapremine prtljažnog prostora. željene veličine unutrašnjosti.vučno vozilo . kg M = masa u stanju spremnom za vožnju.radno mesto vozača Dimenzije unutrašnjosti vozila (putničkog prostora) zavise od mnogih parametara: izgleda karoserije.tegljač (isključivo za vuču pluprikolica) BD . „50. procenat“. bezbednosti vozila.3 Unutrašnje dimenzije putničkog vozila .1. procenat“.4 Standardi i skraćenice za vozila P = najveća dozvoljena masa vozila. namene vozila. kod muškaraca. procenat“ (eng 5. Sedišta vozila su dizajnirana u skladu sa ergonomskim zahtjevima i uz pomoć modela (šablona) (SAE ili DIN).druga vozila posebne namene Klase B CW 4. „95.drumsko vučno vozilo (za vuču priključnih vozila) Priključna vozila kategorije O DA . procenat“ populacije i „95. „5. Pri projektovanju radnog mesta vozača putničkog motornog vozila osnovni zahtevi su – zahtev za univerzalnim konstrukcinim rešenjem koje će obezbediti ugodan.

projektovanim osnovnim dimenzijama vozila i zahtevanom veličinom prostora za putnike. hand reach envelopes). 1725 Žene čoveka (bez 1. Model tela po DIN-u 33408 je naročito pogodan za dimenziono konstruisanje sedišta i prostora za putnike. Npr. Kod određivanja pozicije dizajnirane H tačke mnogi proizvođači koriste poziciju za model 95. a 95 % veću veličinu. mm Veličina tela-klase Procenat Odgovarajuća visina obuće). procenat“ model tela označava malenu telesnu veličinu tj. 50. H-tačka je tačka rotacije između torza i butne kosti i uglavnom predstavlja visinu butnog zgloba.da se definiše poziciju elipse očiju (SAE J 941) i tačka oka V 1 / V2 (RREG 77/649) kao osnovu za definisanje vidnog polja vozača. da bi se odredila pozicija upravljačkih uređaja u vozilu. 1449 SAE „H-tačka model“ u skladu sa SAE J 826: 1987. samo 5% populacije ima manju veličinu. 1733 malo 5. . „5. mm čoveka (bez malo 5. da se odredi AHP tačka – pozicija pete (eng. predstavlja: 10. Pozicija zadnjeg sedišta (visina referentne tačke sedišta.4. aceclerator hel point) kao referentna tačka za pozicioniranje pedala. Tabela 4. prostor za glavu) je određena potrebnim prostorom za postavljanje zadnje osovine vozila kao i oblikom i potrebnim postorom za rezervoar goriva.1 Standardi za vozila populacija. procenat odraslog muškarca ili ukoliko se ta pozicija ne može dostići krajnju poziciju sedišta.4: Veličina tela-klase (DIN 33408) Muškarci Veličina tela-klase Procenat Odgovarajuća visina obuće). procenat butne kosti i donjeg dela noge. Referentna tačka sedišta se koristi : .da se definiše okruženje koje se može dosegnuti rukom (eng. b su prikazani parametri koji određuju lokaciju sedišta. Uglovi nagiba tela i razmak između referentne tačke sedišta vozača i zadnjeg sedišta su različiti za različite SAE modele tela.1 a. tabela 4. procenat i 95. Dužina unutrašnjeg prostora vozila najviše je uslovljena visinom sedišta. procenat. Referentna tačka sedišta ili R-tačka (prema ISO 6549) označava poziciju dizajnirane H tačke u krajnjem položaju sedišta kod prilagodljivog sedišta. 1510 veliko 95. 1629 veoma malo srednje 50. 1841 veliko 95. Niža sedišta zahtevaju više ispruženu sedeću poziciju putnika pa prema tome i veću unutrašnju dužinu. Zakonskim odredbama u mnogim zemljama proizvođači vozila moraju koristiti SAE „H-tačku model“ (H-point template) za određivanje referentne tačke sedišta. Na slici 4.4. prostor za sedenje. Širina unutrašnjeg prostora vozila zavisi od projektovane vanjske 247 . Time je određen i izgled zadnjeg dela krova vozila. a uslovljeno je vrstom vozila koje se razvija.

Na slici 4. Veličina i izgled prtljažnog prostora zavise od izgleda zadnjeg dela vozila.2 su prikazane tipične unutrašnje i spoljašnje mere na putničkim vozilima.tačka prema ISO 6549 Slika 4. AHP . prostora za rezervni točak i lokacije i veličine prigušivača zvuka. DIN 33408) Slika 4. mehanizma za vrata) i prostora predviđenog za različite uređaje. kao i: pozicije i veličine rezervoara za gorivo.1b: Primena modela tela za definisanje lokacije sedišta vozača za teretna vozila H i R. DIN 33408) R-tačka od poda R. zadnjeg sedišta Prostor za glavu napred Prostor za glavu nazad Visina vozila Od volana do pedale kočnice R-tačka: razmak sedišta Razmak između točkova Ukupna dužina vozila Tipična-mala vozila 460 240 300 940 920 1360 480 710 2430 3840 Tipična-velika vozila 510 300 310 980 950 1400 630 830 2880 4930 248 .1a: Parametri koji određuju lokaciju sedišta kod putničkih vozila (SAE J 826 Maj 1987.tačka.. od pete (AHP) R. krivina na karoseriji.tačka. Veličina prtljažnog prostora se određuje prema ISO 3832.4 Standardi i skraćenice za vozila širine vozila (oblika karoserije tj.2:Tipične unutrašnje i spoljašnje mere na putničkim vozilima (VDA 239-01) Kote H5 H 30 H 31 H 61 H 63 H 101 L 13 L 50 L 101 L 103 Oznake (SAE J 826.položaj pete na kočnici Slika 4.

2. WMI oznaka mora se sastojati od tri znaka. Tabela 4. Opisni deo vozila.1. Međunarodna šifra za identifikaciju proizvođača. godine.1 Standardi za vozila L 114 W3 W4 W5 W6 W 103 Od prednjeg točka do R-tačke prednjeg sedišta Prostor za ramena.Velika latinična slova I. O i Q ne smeju se upotrebljavati. usvojen je 1983. nazad Ukupna širina vozila 1250 1310 1290 1260 1240 1620 1590 1430 1420 1430 1470 1820 4. godine Ova međunarodna norma se primenjuje na: motorna vozila.dodeljuje se proizvođaču vozila kako bi se omogućilo prepoznavanje navedenog proizvođača te se upotrebljava zajedno s preostalim delovima VIN broja.4. motocikle i mopede. da se osigura njena jedinstvenost za sva vozila proizvedena u svetu u razdoblju od 30 godina. a znakove i redosled određuje proizvođač. nazad Prostor za struk. priključna vozila.A B C D E F G H J K L M N P R S T U V W X Y Z. (VDS. napred Prostor za ramena. pri čemu zadnja 249 . Propis o uvođenju jedinstvenog identifikacionog broja.Vehicle Description Section) .mora se sastojati od šest znakova (slova i/ili brojeva). Fabrička identifikacija vozila. . (WMI.zadnji deo broja VIN i mora se sastojati od osam znakova.4 Identifikacioni broj vozila (VIN)-sadržaj i struktura Umesto ranijeg broja šasije svako novo proizvedeno vozilo dobija broj za identifikaciju. ISO 3779:1983 Vehicle Identification Number-Content and structure.Vehicle Identifier Section) . U VIN broju moraju se upotrebljavati samo sledeće arapske brojke i velika latinična slova: 1234567890 . napred Prostor za struk.5: Struktura VIN broja Standard 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 ISO 3779 Evropska Unija i Severna Amerika > 500 vozila / godišnje Evropska Unija i Severna Amerika < 500 vozila / godišnje WMI Identifikacija proizvođača Identifikacija proizvođača VDS modelaGodina modelaGodina brojKontrolni brojKontrolni Opisni deo vozila Kod fabrike VIS Serijski broj proizvođača Opisni deo vozila Kod fabrike Oznaka proizvođača Serijski broj proizvođača Identifikacioni broj vozila se sastoji od 17 alfa-numeričkih kombinacija svrstanih u tri grupe: 1. Označava opšte karakteristike vozila. (VIS.World Manufacturer Identifier –ISO 3780) . 3. a mesto na vozilu za njegovo postavljanje je predmet standarda ISO 4030:1983.

Y.7.za Nemačku i td. Gornji primer: 1 . 447874.Afrika J.Severna Amerika 6.4.Evropa Oznaka na drugom mestu definiše zemlju u toj geografskoj zoni (D .Common Rail 1) Federal Car Fleet High Output/Carge DI. tip motora.R.D.Z.Mercedes Benz 190 024. Proizvođači koji proizvode manje od 500 vozila godišnje na trećem mestu WMI stavljaju broj "9". tip karoserije.2.Azija S.B. godina proizvodnje (godina modela) mora biti označena prvim znakom VIS.modeli 190 E od 1983 do 1991.4 Standardi i skraćenice za vozila četiri znaka moraju biti brojke.F.9.W.Engine 1) 1 ) -Samo radi razlikovanja motora 1 2 3 Oznake za sisteme napajanja gorivom F Z V Ubrizgavanje benzina u usisni vod motora (pojedinačno) TBI. Zeland 8.I.M. Zato ćemo ovde ilustrovati sistem nominalnog obeležavanja motora u firmi "Opel".3.E.pogon u Sindelfingenu.K.Australija i N.N.Vehicle Identifications Number (17 alfanumeričkih oznaka) Primer oznake firme Mercedes: WDB 201 024 1A 447874 WMI tri oznake WDB Prva oznaka je za geografsku zonu 1. Gornji primer: 201.5.H.II -Engine 1) L850 . 13-to i 14-to mesto u VIN broju koristi za drugi deo identifikacije proizvođača.Južna Amerika A. VDS šest oznaka 201 024 Ovde može da bude 6 slova i cifara koje pružaju više podataka o vozilu i motoru kao što su serija.L. Treća oznaka ukazuje na proizvođača iz te zemlje (B.U.centralno ubrizgavanje Karburator 250 . Objašnjenje označavanja vozila je dato na primeru vozila MERCEDES.).direktno ubrizgavanje 1) Regulisana snaga (Adjusted Power) Komprex Niska snaga/Nadpunjenje Port Deactivation Raised Performance (Forsirani) Super Charger (Visoko nadpunjenje) Fam. VISosam oznaka 1 A 447874 Treća grupa oznaka daje više podataka o modelu i sadrži fabrički broj.5. VIN. tabela 4. broj osovina.P.G.V.volan na levoj strani. Ako proizvođač izabere označavanje godine proizvodnje i/ili fabriku u ovom delu. A.T.serijski broj Označavanje vozila i motora uvodi u svakodnevnu praksu konstruktivne specifičnosti. X 17 D Označavanje oto i dizel motora kod firme "Opel" T L (Primer za dizel motor) Konstruktivne specifičnosti Modifikacije (Design Specifics) Sistem za napajanje gorivom Radna zapremina motora x 10 u litrima Ekološki propisi koje motor ispunjava Konstruktivne specifičnosti (Design Specifics) C F H I J K L P R S CR. a fabrika koja je proizvela vozilo drugim znakom.0.C. Kod njih se 12-to.Mercedes).X. bruto masa i slično.Engine 1) Fam.

tako da ostane trajno čitljiv.VIN broj se stavlja direktno na određeni deo vozila. on mora biti postavljena unutar prostora za putnike neposredno uz nosač vjetrobranskog stakla. VIN broj mora biti postavljen na desnoj strani vozila te ako je moguće na prednjoj polovini. izvedba 251 . osovine Dozvoljeno opterećenje 2. osovine Oznaka pogonskog motora Varijanta. na šasiji ili kod samonosećih karoserija na delu konstrukcije koji se ne može lako skinuti ili zameniti. Za pričvršćenje VIN broja proizvođač vozila mora odabrati jedno od ova dva rešenja: . a da su njegove prepravke nemoguće. Proizvođač VIN oznaka Najveća dozvoljena masa vozila Najveća dozvoljena masa skupa vozila Dozvoljeno opterećenje 1.4. Kada zbog zakonskih propisa VIN broj mora biti čitljiva s vanjske strane vozila (u slučaju zatvorenih vozila).1. Pločica proizvođača identifikacijska je oznaka vozila i kao takva mora biti u skladu sa smernicom EEC 76/114. neizbrisiv.04 EC 2005 Z US 83 (Catalytic Converter) LEV L Euronorm ULEV U EC 96 (US 93/94) ZEV 0 D G Dizel motori benzina u 4.1 Standardi za vozila T V Turbo Volume Model X C E X GDI. motocikle i mopede. Smernicom je propisan sadržaj pločice zavisno od kategorije vozila te mesto postavljanja na vozilu. VIN broj mora biti na vidljivom mestu.04 EC 2000 Y ECE 15. Ova se smernica primjenjuje na motorna vozila.direktno ubrizgavanje cilindre Ekološki propisi koje motor ispunjava Bez oznake ECE 15. Dozvoljena je kombinacija oba načina postavljanja na istom vozilu. .3. priključna vozila. prema želji proizvođača. slika 4.1 Mesto i način postavljanja identifikacijskog broja Mesto i način postavljanja VIN broja na vozilu je predmet standarda ISO 4030:1983.VIN broj se stavlja na zasebnu pločicu koja je trajno pričvršćena na vozilo.4.

snaga motora.oprema i td.kiper. Tip vozila može sadržavati varijante i izvedbe. Na slici 4.Zastava.vazdušno ogibljenje i sl. 35 . 4. "F".2= 2188 cm3 zapremina motora.Furgon i td. 8 . Na primer: - Putničko vozilo Renault: LAGUNA 2.menjač. Drumska vozila poseduje oznake koje govore o tipu i opremi vozila.2. B . kao i po broju i rasporedu upravljanih osovina. 2. RN. 2. ostala slova u oznaci mogu biti: K .8 NF ("Z".1. Varijanta tipa vozila: Varijante tipa vozila su sva vozila jednog tipa koja se ne razlikuju po obliku karoserije i po motoru (oto – dizel.ukupna dozvoljena masa. L . D .pomična i 6. D. V . KAMIONI 1. primer FIAT DUCATO Tip vozila: Tipom vozila smatraju se vozila iste kategorije.tovarni prostor.80 KS .motor.V motor.fiksna kabina 252 .3: Sadržaj pločice za vozila.2D RN (Tip.3500 kg ukupna masa.4 Standardi i skraćenice za vozila Slika 4.trambus kabina. istoga proizvođača i iste proizvođačke oznake tipa koja se bitno ne razlikuju u šasiji i pogonskom motoru. 14=140 KS .4 je prikazano za kamione način označavanja broja točkova na pogonskoj osovini i ukupan broj točkova. T tegljač.). razlika snage ne veća od 30%. Izvedba: Izvedbe varijante tipa vozila su vozila jedne varijante s manjim međusobnim razlikama.LAGUNA.produžena kabina.normalni razmak osovina.snaga motora. i razlika radne zapremine ne veća od 20%). 5. po broju i rasporedu pogonskih osovina. "N". Kamion "FAP-MERCEDES": 1314 BDT (13=13000 kg .dizel. 6.točkovi. 3. broj i raspored cilindara.) Teretno vozilo "ZASTAVA-IVECO": Z-35.ram.). "D" -produženi razmak. 6.kabina.

4: Označavanja broja točkova na pogonskoj osovini i ukupan broj točkova 253 .1 Standardi za vozila Broj točkova x pogonski/ ostali točkovi Slika 4.4.