4.

1 Standardi za vozila

4
STANDARDI I SKRAĆENICE ZA VOZILA
4.1 STANDARDI ZA VOZILA 4.1.1 Sistematizacija drumskih vozila prema ISO 3833:1977
Predmet standarda ISO 3833:1977 1977 Road vehicles-Types-Terms and definitions (Drumska vozila- Tipovi- Termini i definicije) je definisanje termina koji se odnose na neke tipove drumskih vozila određenih prema izvedenim i tehničkim karakteristikama. Odredbe ovog standarda odnose se na sva vozila projektovana za saobraćaj na cesti (motorna vozila, priključna vozila, kombinacija vozila, mopede, motocikle). Ovaj standard ne obuhvata vozila kao što su poljoprivredni traktori koji retko služe za transport osoba ili tereta ili za vuču vozila. U tabeli 4.1 koje slede data je sistematizacija vozila prema standardu. Tabela 4.1: Sistematizacija drumskih vozila prema ISO 3833 Podele Opis, namene i primeri
1. MOTORNO VOZILO PUTNIČKI AUTOMOBIL
Vozilo na motorni pogon koje ima 4 ili više točkova, koje se ne kreće po šinama, koje se obično koristi za: transport osoba i/ili tereta, vuču vozila i specijalnu namenu. Ovaj termin uključuje: vozilo koje se napaja iz električne mreže npr. trolejbus, vozilo na tri točka čija masa praznog vozila prelazi 400 kg (vozilo sa manjom masom smatra se motociklom). Putničko vozilo (PV): prevoz do najviše 9 osoba uključujući vozača i prtljag.

241

zadnja se mogu vaditi ili preklapati. sa 2 ili 4 ulaznih vrata. Produženo vozilo. Uglavnom za transport tereta. Omogućava eventualni transport tereta. omogućava eventualni transport tereta. Više od 17 sedišta i mesta za stajanje u prolazu između sedišta (za kraće ture). 17 sedišta uključujući sedište vozača. 2 ili više bočnih prozora.4 Standardi i skraćenice za vozila Zatvoreno vozilo. Za prevoz više od 9 osoba uključujući vozača i prtljag. Zadnji prtljažni prostor povećan. Limuzina sedan Limuzina kabriolet Limuzina pulman (produžena) Karavan Kombinovano vozilo Kupe Kabriolet i kabriolet kupe Višenamensko vozilo Sa sedištem vozača napred isturenim Specijalno vozilo AUTOBUS Minibus Gradski Više od 17 sedišta i mesta za stajanje za neometano kretanje putnika. 4 ili više sedišta u najmanje 2 reda. 2 ili više sedišta.6 ulaznih vrata. Međugradski Autobus za duge linije (turistički) Zglobni Trolejbus Specijalni TERETNO VOZILO (kamion) 242 . a može vući i prikolicu. 4 ili više sedišta. Karoserija otvorena. zatvorena ili sa mogućnošću otvaranja. između zadnjih i prednjih sedišta može biti pregrada. Max. Vozilo sa otvaranjem krova. 2 ili 3 ili 4 bočnih vrata. Može imati jednu ili dvije platforme. Autobus koji ima električni pogon preko trole. Vozilo od dva spojena dela. Zatvoreno vozilo sa 2 ulazna vrata. 4. Sa mekim i tvrdim pokretnim krovom. Čije karakteristike ne spadaju ni u jednu gore navedenu kategoriju. Centar točka upravljača u prednjoj četvrtini ukupne dužine vozila. Specifične izvedbe. 4 ili više sedišta u najmanje 2 reda. 6 i više bočnih prozora. Obezbeđuje udobnost i nije predviđen za putnike koji stoje.

Kombinacija tegljača i poluprikolice Kombinacija tegljača sa poluprikolicom i prikolicom. kino projektor. Vozilo na motorni pogon sa dva ili tri točka kome brzina ne prelazi 50 km/h a zapremina motora 50 cm3 . Namenjena za transport tereta. SKUPOVI VOZILA SKUP VOZILA SKUP AUTOBUSA SKUP TEGLJAČA DVOSTRUKI SKUP VOZILA KOMPOZITNI SKUP VOZILA SPECIJALNI SKUP VOZILA Tegljač sa sedlom. Vozilo bez vlastitog pogona namenjena za transport osoba i tereta. damper. i sl.4. za prevoz oštećenih vozila. Teret na mostnoj platformi opterećuje i vučno i priključno vozilo tj spajanje vozila može biti preko samog tereta.) Motorna vozila spojena sa jednim ili više priključnih vozila. Namenjena za transport osoba i prtljaga.) Priključuje se na tegljač i značajnim delom težinu prenosi na tegljač. Za stanovanje. Tegljač sa kukom. pumpni agregat. PRIKLJUČNO VOZILO PRIKOLICA Autobus prikolica Prikolica za opštu namenu Kamp prikolica Specijalna prikolica POLUPRIKOLICA Autobus poluprikolica Poluprikolica za opštu namenu Specijalna poluprikolica 3. (cisterna. hladnjača. čistač ulica. samistovarivač. i sl. transport drveta. transport stoke. vatrogasno. Specijalne namene. Samo za transport osoba ili tereta za što je potrebna posebna oprema. Kombinacija autobusa sa jednom ili više prikolica za transport putnika. MOPED 243 . Namenjena za transport osoba i prtljaga. SPECIJALNO VOZILO TEGLJAČ ZA PRIKOLICU TEGLJAČ ZA POLUPRIKOLICU 2. Kombinacija motornog vozila za transport osoba sa prkolicom za transport tereta. hladnjača. Namenjena za transport tereta. Kombinacija teretnog vozila i 1 ili više prikolica. Samo za obavljanje specijalnih radnji (ambulanta. 4. odvoz smeća. (cisterna. odvoz fekalija. namenjenog za vuču vučnim vozilom. radionica.1 Standardi za vozila Specijalno teretno vozilo Prevoz određenog materijala (npr. mešalica za beton). čistač snega). hladnjača. Specijalne namene. Značajnim delom težine ne opterećuje vučno vozilo. cisterne.

MOTOCIKL 4. tabela 4.Annex 7) L6 L7 ≤ 50 cm3 ili snaga ≤ 4 kW snaga ≤ 15 kW ≤ 45 km/h Kategorija M: vozila sa prevoz osoba s najmanje 4 točka Oznaka Broj sedišta ne računajući sedište vozača M1 ≤ 8 M2 > 8 M3 > 8 Ukupna težina < 5t > 5t Vozila kategorije M2 i M3 pripadaju jednoj od sledeće tri klase (I. 71/320 EEC. dvo.2.2) Kategorija L: vozila sa manje od 4 točka.Large Passenger Vehicles): Klasa I vozilo ima sedišta i prostor za putnike koji stoje koji dopušta intenzivno kretanje putnika.1/Amend. Kategorija N: motorna vozila za prevoz tereta sa najmanje 4 točka ili 3 točka ako im je ukupna težina > 1 t Oznaka Ukupna težina Izvođenje N1 ≤ 3. i 107 (velika putnička vozila .2 . Klasa II vozilo konstruisano za putnike koji sede ali ima mogućnost za prevoz putnika koji stoje samo na prolazu između sedišta. i Klasa III vozilo konstruisano isključivo za putnike koji sede. Annex 7/Rev. Tabela 4. brzina km/h ≤ 50 km/h ≤ 50 cm3 >50 cm3 >50 cm3 >50 cm3 ≤ 50 km/h > 50 km/h > 50 km/h > 50 km/h Dopuna 2005. ECE 13. godine (Amend.4 Standardi i skraćenice za vozila Vozilo na motorni pogon sa dva ili tri točka kome sopstvena težina ne prelazi 400 kg. N.Small Capacity Vehicles): Klasa A vozila projektovana za prevoz putnika koji stoje. II.točkaši Oznaka L1 L2 L3 L4 L5 Dva točka Tri točka Dva točka Asimetrično tri točka Simetrično tri točka u odnosu na uzdužnu osu vozila Četri točka čija masa neopterećenog vozila je manja od 350 kg i ne uključuje masu baterije kod elektro vozila Četri točka čija masa neopterećenog vozila je manja od 400 kg (550 za vozila za prevoz stvari) i ne uključuje masu baterije kod elektro vozila Izvođenje Zapremina motora ≤ 50 cm3 Max.4 . Ili jednoj od dvije klase (A. 16 April 1999.1/Amend. a imaju i sedišta i Klasa B vozila nisu projektovana za prevoz putnika koji stoje. III) prema pravilniku ECE 36.5 t 244 . 5.2 Klasifikacija vozila po ECE pravilnicima Klasifikacija vozila je bazirana na sledećim pravilnicima: TRANS/WP.i tro.2: Klasifikacija vozila (TRANS/WP.29/78/Rev. O i ECE 78. B) prema pravilniku ECE 52 (vozila malog kapaciteta za prevoz do 22 putnika ne računajući vozača .1.29/78/Rev.2.00 kočenje vozila kategorije L.Classification And Definition Of Power-Driven Vehicles And Trailers.06 kočenje vozila kategorije M.

1.1.4.75 t Samo jedno osovinska prikolica O2 > 0.1. Su ona vozila kategorije M I N koji ispunjavaju zahteve ove tačke i proverena su prema uslovima definisanim regulativom. N O.3: Kodovi za tip nadgradnje Putnički automobili (M1) AA .1.kupe Standard ISO 3833:2000.limuzina Standard ISO 3833:2000.1. Kategorija T -poljoprivredni traktori i traktori za šumarstvo Kategorija G – terenska vozila (Off-Road Vehicles) 4. 2.karavan Standard ISO 3833:2000.(M + N x 68) > N x 68 gde je: 245 .5.1 Definicija tipa nadgradnje Tip nadgradnje vozila označava se kodovima. mašina ili prikolica namenjenih za korišćenje u poljoprivredi ili šumarstvu.1. prikolica sa O3 > 3. Takav traktor može biti prilagođen za prevoz tereta i rukovaoca. blindirana vozila.4.2. AF .1.višenamensko Motorno vozilo. Ovakva vozila ne svrstavaju se u kategoriju M1 ako ispunjavaju sledeća dva uslova: 1. Tabela 4. Tu spadaju: ambulantna vozila.1. AE .uslov Broj mesta za sedenje isključujući mesto vozača nije veći od 6. definicija broj 3.5 t ≤ 10 t centralnom osovinom.75 t ≤ 3. za prevoz lica ili tereta a koja poseduje specijalno konstruisanu nadogradnju ili opremu. O4 > 10 t Specijalna vozila vozila za posebnu namenu Su vozila kategorije M. vozila za hendikepirana lica.5 t poluprikolica.3.kabriolet Standard ISO 3833:2000. prevoz tereta ili pokretanje određenih oruđa. definicija broj 3. guranje.1 Standardi za vozila N2 N3 > 3. zadnjim vratima AC . uključuje takođe vozila sa više od četiri bočna prozora AB – sa zakošenim Limuzina (AA) sa zakošenim zadnjim krajem (hatch back). pogrebna vozila. Dostupna se smatraju ona učvršćena koja se mogu koristiti. koje ima najmanje dve osovine.6.1.uslov P . prikolica. zavari pločicu ili ugradi trajnu opremu koju je nemoguće uklonitit sa običnim alatom. tabela 4. (mestom za sedenje se smatra ono koje poseduje odgovarajuće lako dostupno učvršćenje za sedišta).1. koje se razlikuje od navedenih AA do AE a koje je vozilo namenjeno za prevoz putnika i njihovog prtljaga u istom prostoru. Da bi proizvođač sprečio dostupnost učvršćena mora fizički sprečiti njihovu upotrebu tako da npr. definicija broj 3. itd. Motorno vozilo sa točkovima ili gusenicama. čija funkcija zavisi bitno od njegove vučne snage i koje je posebno namenjeno za vučenje. definicija broj 3.5 t ≤ 12 t > 12 t Kategorija O: sve vrste priključnih vozila i prikolica Oznaka Ukupna težina Izvođenje O1 < 0. vozilo za stanovanje. AD .

percentil) populacije.pogrebna vozila SE . bezbednosti vozila. procenat“ 246 . Zahtevi su često suprotni zbog čega je potrebno vršiti optimizaciju parametara vozila.3 Unutrašnje dimenzije putničkog vozila .druga vozila posebne namene Klase B CW 4.Poluprikolica DB . Motorna vozila kategorije M2 ili M3 Izvođenje vozila Klase I Klase II Klase III Klase A Jedan nivo CA CI CQ CU Dva nivoa CB CJ CR Zglobno jedan nivo CC CK CS Zglobno dva nivoa CD CL CT Niskopodno jedan nivo CE CM CV Niskopodno dva nivoa CF CN Zglobno niskopodno jedan nivo CG CO Zglobno niskopodno dva nivoa CH CP Motorna vozila kategorije N BA .4 Standardi i skraćenice za vozila P = najveća dozvoljena masa vozila. komfora vozila.vatrogasna vozila SD .1.vozila za stanovanje SB . procenat“.prikolice za stanovanje SF . Optimizacija svih uticajnih parametara u domenu navedenih zahteva vrši se na osnovu biomehaničke analize antropometrijskih i antropotehničkih veličina osnovne populacije za koju se projektuje vozilo.Prikolica DC . kod muškaraca. Pri projektovanju radnog mesta vozača putničkog motornog vozila osnovni zahtevi su – zahtev za univerzalnim konstrukcinim rešenjem koje će obezbediti ugodan. kg N = broj sedišta isključujući vozačevo. „95. zapremine prtljažnog prostora. namene vozila. Prema DIN-u 33408 uzorci tela (čoveka) se uzimaju za „5. procenat“. željene veličine unutrašnjosti. Motorna vozila treba da budu prilagođena čoveku. kg M = masa u stanju spremnom za vožnju.tegljač (isključivo za vuču pluprikolica) BD .radno mesto vozača Dimenzije unutrašnjosti vozila (putničkog prostora) zavise od mnogih parametara: izgleda karoserije.vučno vozilo .drumsko vučno vozilo (za vuču priključnih vozila) Priključna vozila kategorije O DA . procenat“. „50. a kod žena za „1. Sedišta vozila su dizajnirana u skladu sa ergonomskim zahtjevima i uz pomoć modela (šablona) (SAE ili DIN). procenat“ populacije i „95. relaksirajući radni položaj za 95% potencijalnih korisnika muške i ženske populacije i zahtev za minimiziranjem gabarita tog radnog mesta. „5.Prikolica sa centralnom osom Vozila posebne namene SA . procenat“ (eng 5.blindirana vozila SC .furgon BC .sa sandukom BB .auto dizalice SG .

Time je određen i izgled zadnjeg dela krova vozila. Referentna tačka sedišta se koristi : . Pozicija zadnjeg sedišta (visina referentne tačke sedišta. a 95 % veću veličinu. procenat odraslog muškarca ili ukoliko se ta pozicija ne može dostići krajnju poziciju sedišta. hand reach envelopes).4. Model tela po DIN-u 33408 je naročito pogodan za dimenziono konstruisanje sedišta i prostora za putnike. procenat“ model tela označava malenu telesnu veličinu tj. Širina unutrašnjeg prostora vozila zavisi od projektovane vanjske 247 .4: Veličina tela-klase (DIN 33408) Muškarci Veličina tela-klase Procenat Odgovarajuća visina obuće). 1841 veliko 95. procenat butne kosti i donjeg dela noge. 1510 veliko 95. tabela 4. da se odredi AHP tačka – pozicija pete (eng.da se definiše poziciju elipse očiju (SAE J 941) i tačka oka V 1 / V2 (RREG 77/649) kao osnovu za definisanje vidnog polja vozača. „5. 1725 Žene čoveka (bez 1. Uglovi nagiba tela i razmak između referentne tačke sedišta vozača i zadnjeg sedišta su različiti za različite SAE modele tela. Kod određivanja pozicije dizajnirane H tačke mnogi proizvođači koriste poziciju za model 95. Npr.1 a. H-tačka je tačka rotacije između torza i butne kosti i uglavnom predstavlja visinu butnog zgloba. Tabela 4. prostor za glavu) je određena potrebnim prostorom za postavljanje zadnje osovine vozila kao i oblikom i potrebnim postorom za rezervoar goriva.da se definiše okruženje koje se može dosegnuti rukom (eng. da bi se odredila pozicija upravljačkih uređaja u vozilu. prostor za sedenje. 1449 SAE „H-tačka model“ u skladu sa SAE J 826: 1987. a uslovljeno je vrstom vozila koje se razvija.1 Standardi za vozila populacija. procenat. 50. projektovanim osnovnim dimenzijama vozila i zahtevanom veličinom prostora za putnike. aceclerator hel point) kao referentna tačka za pozicioniranje pedala. mm Veličina tela-klase Procenat Odgovarajuća visina obuće). . Zakonskim odredbama u mnogim zemljama proizvođači vozila moraju koristiti SAE „H-tačku model“ (H-point template) za određivanje referentne tačke sedišta. Na slici 4. procenat i 95. b su prikazani parametri koji određuju lokaciju sedišta. samo 5% populacije ima manju veličinu. 1629 veoma malo srednje 50. mm čoveka (bez malo 5. 1733 malo 5. Dužina unutrašnjeg prostora vozila najviše je uslovljena visinom sedišta. Referentna tačka sedišta ili R-tačka (prema ISO 6549) označava poziciju dizajnirane H tačke u krajnjem položaju sedišta kod prilagodljivog sedišta.4. Niža sedišta zahtevaju više ispruženu sedeću poziciju putnika pa prema tome i veću unutrašnju dužinu. predstavlja: 10.

4 Standardi i skraćenice za vozila širine vozila (oblika karoserije tj.1b: Primena modela tela za definisanje lokacije sedišta vozača za teretna vozila H i R. kao i: pozicije i veličine rezervoara za gorivo. Na slici 4. prostora za rezervni točak i lokacije i veličine prigušivača zvuka.1a: Parametri koji određuju lokaciju sedišta kod putničkih vozila (SAE J 826 Maj 1987. od pete (AHP) R. DIN 33408) Slika 4.2:Tipične unutrašnje i spoljašnje mere na putničkim vozilima (VDA 239-01) Kote H5 H 30 H 31 H 61 H 63 H 101 L 13 L 50 L 101 L 103 Oznake (SAE J 826..tačka.tačka. krivina na karoseriji.2 su prikazane tipične unutrašnje i spoljašnje mere na putničkim vozilima. Veličina i izgled prtljažnog prostora zavise od izgleda zadnjeg dela vozila. zadnjeg sedišta Prostor za glavu napred Prostor za glavu nazad Visina vozila Od volana do pedale kočnice R-tačka: razmak sedišta Razmak između točkova Ukupna dužina vozila Tipična-mala vozila 460 240 300 940 920 1360 480 710 2430 3840 Tipična-velika vozila 510 300 310 980 950 1400 630 830 2880 4930 248 . Veličina prtljažnog prostora se određuje prema ISO 3832.položaj pete na kočnici Slika 4. DIN 33408) R-tačka od poda R. mehanizma za vrata) i prostora predviđenog za različite uređaje. AHP .tačka prema ISO 6549 Slika 4.

motocikle i mopede.4 Identifikacioni broj vozila (VIN)-sadržaj i struktura Umesto ranijeg broja šasije svako novo proizvedeno vozilo dobija broj za identifikaciju.1. 3.4. 2. O i Q ne smeju se upotrebljavati.zadnji deo broja VIN i mora se sastojati od osam znakova. ISO 3779:1983 Vehicle Identification Number-Content and structure.dodeljuje se proizvođaču vozila kako bi se omogućilo prepoznavanje navedenog proizvođača te se upotrebljava zajedno s preostalim delovima VIN broja.Vehicle Identifier Section) . U VIN broju moraju se upotrebljavati samo sledeće arapske brojke i velika latinična slova: 1234567890 .Velika latinična slova I. godine. godine Ova međunarodna norma se primenjuje na: motorna vozila. (VIS.5: Struktura VIN broja Standard 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 ISO 3779 Evropska Unija i Severna Amerika > 500 vozila / godišnje Evropska Unija i Severna Amerika < 500 vozila / godišnje WMI Identifikacija proizvođača Identifikacija proizvođača VDS modelaGodina modelaGodina brojKontrolni brojKontrolni Opisni deo vozila Kod fabrike VIS Serijski broj proizvođača Opisni deo vozila Kod fabrike Oznaka proizvođača Serijski broj proizvođača Identifikacioni broj vozila se sastoji od 17 alfa-numeričkih kombinacija svrstanih u tri grupe: 1. nazad Ukupna širina vozila 1250 1310 1290 1260 1240 1620 1590 1430 1420 1430 1470 1820 4.1 Standardi za vozila L 114 W3 W4 W5 W6 W 103 Od prednjeg točka do R-tačke prednjeg sedišta Prostor za ramena. a znakove i redosled određuje proizvođač. Međunarodna šifra za identifikaciju proizvođača. da se osigura njena jedinstvenost za sva vozila proizvedena u svetu u razdoblju od 30 godina. usvojen je 1983. WMI oznaka mora se sastojati od tri znaka. Tabela 4. pri čemu zadnja 249 . priključna vozila.Vehicle Description Section) . a mesto na vozilu za njegovo postavljanje je predmet standarda ISO 4030:1983. Fabrička identifikacija vozila. napred Prostor za ramena. Opisni deo vozila. nazad Prostor za struk.A B C D E F G H J K L M N P R S T U V W X Y Z. napred Prostor za struk.mora se sastojati od šest znakova (slova i/ili brojeva). (VDS. . Označava opšte karakteristike vozila.World Manufacturer Identifier –ISO 3780) . (WMI. Propis o uvođenju jedinstvenog identifikacionog broja.

za Nemačku i td.W. Zato ćemo ovde ilustrovati sistem nominalnog obeležavanja motora u firmi "Opel".II -Engine 1) L850 .V.M.Severna Amerika 6.4 Standardi i skraćenice za vozila četiri znaka moraju biti brojke. Ako proizvođač izabere označavanje godine proizvodnje i/ili fabriku u ovom delu.R. Gornji primer: 1 .F.K.Azija S.X.T. VISosam oznaka 1 A 447874 Treća grupa oznaka daje više podataka o modelu i sadrži fabrički broj.serijski broj Označavanje vozila i motora uvodi u svakodnevnu praksu konstruktivne specifičnosti.N.C. 447874.Vehicle Identifications Number (17 alfanumeričkih oznaka) Primer oznake firme Mercedes: WDB 201 024 1A 447874 WMI tri oznake WDB Prva oznaka je za geografsku zonu 1. godina proizvodnje (godina modela) mora biti označena prvim znakom VIS. tip motora.0.P.Evropa Oznaka na drugom mestu definiše zemlju u toj geografskoj zoni (D .L.Engine 1) 1 ) -Samo radi razlikovanja motora 1 2 3 Oznake za sisteme napajanja gorivom F Z V Ubrizgavanje benzina u usisni vod motora (pojedinačno) TBI.Y. broj osovina.B.Mercedes Benz 190 024.4.D. Kod njih se 12-to.U. 13-to i 14-to mesto u VIN broju koristi za drugi deo identifikacije proizvođača. bruto masa i slično.). tabela 4. Proizvođači koji proizvode manje od 500 vozila godišnje na trećem mestu WMI stavljaju broj "9". VIN. a fabrika koja je proizvela vozilo drugim znakom. Treća oznaka ukazuje na proizvođača iz te zemlje (B.Afrika J.Z.Common Rail 1) Federal Car Fleet High Output/Carge DI.Engine 1) Fam.3.7.volan na levoj strani.5. Gornji primer: 201.pogon u Sindelfingenu.I.Australija i N.G. Objašnjenje označavanja vozila je dato na primeru vozila MERCEDES.modeli 190 E od 1983 do 1991.direktno ubrizgavanje 1) Regulisana snaga (Adjusted Power) Komprex Niska snaga/Nadpunjenje Port Deactivation Raised Performance (Forsirani) Super Charger (Visoko nadpunjenje) Fam.Mercedes).2.E. tip karoserije.5. A. VDS šest oznaka 201 024 Ovde može da bude 6 slova i cifara koje pružaju više podataka o vozilu i motoru kao što su serija.H. Zeland 8.9.centralno ubrizgavanje Karburator 250 .Južna Amerika A. X 17 D Označavanje oto i dizel motora kod firme "Opel" T L (Primer za dizel motor) Konstruktivne specifičnosti Modifikacije (Design Specifics) Sistem za napajanje gorivom Radna zapremina motora x 10 u litrima Ekološki propisi koje motor ispunjava Konstruktivne specifičnosti (Design Specifics) C F H I J K L P R S CR.

4. VIN broj mora biti na vidljivom mestu. a da su njegove prepravke nemoguće.1 Standardi za vozila T V Turbo Volume Model X C E X GDI.1 Mesto i način postavljanja identifikacijskog broja Mesto i način postavljanja VIN broja na vozilu je predmet standarda ISO 4030:1983. osovine Oznaka pogonskog motora Varijanta. izvedba 251 . VIN broj mora biti postavljen na desnoj strani vozila te ako je moguće na prednjoj polovini. neizbrisiv.3. Smernicom je propisan sadržaj pločice zavisno od kategorije vozila te mesto postavljanja na vozilu. on mora biti postavljena unutar prostora za putnike neposredno uz nosač vjetrobranskog stakla. Kada zbog zakonskih propisa VIN broj mora biti čitljiva s vanjske strane vozila (u slučaju zatvorenih vozila).VIN broj se stavlja na zasebnu pločicu koja je trajno pričvršćena na vozilo. Dozvoljena je kombinacija oba načina postavljanja na istom vozilu. Ova se smernica primjenjuje na motorna vozila.04 EC 2000 Y ECE 15. slika 4. na šasiji ili kod samonosećih karoserija na delu konstrukcije koji se ne može lako skinuti ili zameniti.04 EC 2005 Z US 83 (Catalytic Converter) LEV L Euronorm ULEV U EC 96 (US 93/94) ZEV 0 D G Dizel motori benzina u 4.VIN broj se stavlja direktno na određeni deo vozila. tako da ostane trajno čitljiv. prema želji proizvođača. Pločica proizvođača identifikacijska je oznaka vozila i kao takva mora biti u skladu sa smernicom EEC 76/114. Proizvođač VIN oznaka Najveća dozvoljena masa vozila Najveća dozvoljena masa skupa vozila Dozvoljeno opterećenje 1.1.4. priključna vozila. motocikle i mopede.direktno ubrizgavanje cilindre Ekološki propisi koje motor ispunjava Bez oznake ECE 15. osovine Dozvoljeno opterećenje 2. . Za pričvršćenje VIN broja proizvođač vozila mora odabrati jedno od ova dva rešenja: .

D.3500 kg ukupna masa.2. 8 .) Teretno vozilo "ZASTAVA-IVECO": Z-35.produžena kabina. 14=140 KS . B . V .ram. "F". ostala slova u oznaci mogu biti: K . Izvedba: Izvedbe varijante tipa vozila su vozila jedne varijante s manjim međusobnim razlikama. 5. KAMIONI 1. Tip vozila može sadržavati varijante i izvedbe.V motor.2D RN (Tip. "D" -produženi razmak. Varijanta tipa vozila: Varijante tipa vozila su sva vozila jednog tipa koja se ne razlikuju po obliku karoserije i po motoru (oto – dizel. 4.8 NF ("Z".Zastava.oprema i td. 2. Kamion "FAP-MERCEDES": 1314 BDT (13=13000 kg . i razlika radne zapremine ne veća od 20%).snaga motora.vazdušno ogibljenje i sl.fiksna kabina 252 . Na primer: - Putničko vozilo Renault: LAGUNA 2.pomična i 6.). Drumska vozila poseduje oznake koje govore o tipu i opremi vozila.1.kiper.dizel. L . T tegljač.točkovi.trambus kabina. "N".Furgon i td.menjač. istoga proizvođača i iste proizvođačke oznake tipa koja se bitno ne razlikuju u šasiji i pogonskom motoru.3: Sadržaj pločice za vozila. razlika snage ne veća od 30%. D .tovarni prostor. kao i po broju i rasporedu upravljanih osovina.4 Standardi i skraćenice za vozila Slika 4. broj i raspored cilindara.).4 je prikazano za kamione način označavanja broja točkova na pogonskoj osovini i ukupan broj točkova. 3.normalni razmak osovina.ukupna dozvoljena masa.kabina.2= 2188 cm3 zapremina motora. Na slici 4.snaga motora. 6. 6.LAGUNA. RN. po broju i rasporedu pogonskih osovina. 35 .motor.80 KS . 2. primer FIAT DUCATO Tip vozila: Tipom vozila smatraju se vozila iste kategorije.

1 Standardi za vozila Broj točkova x pogonski/ ostali točkovi Slika 4.4: Označavanja broja točkova na pogonskoj osovini i ukupan broj točkova 253 .4.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful