P. 1
klasifikavija vozila

klasifikavija vozila

|Views: 109|Likes:
Published by PETKOVIC1961

More info:

Published by: PETKOVIC1961 on Jan 27, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

01/29/2013

pdf

text

original

4.

1 Standardi za vozila

4
STANDARDI I SKRAĆENICE ZA VOZILA
4.1 STANDARDI ZA VOZILA 4.1.1 Sistematizacija drumskih vozila prema ISO 3833:1977
Predmet standarda ISO 3833:1977 1977 Road vehicles-Types-Terms and definitions (Drumska vozila- Tipovi- Termini i definicije) je definisanje termina koji se odnose na neke tipove drumskih vozila određenih prema izvedenim i tehničkim karakteristikama. Odredbe ovog standarda odnose se na sva vozila projektovana za saobraćaj na cesti (motorna vozila, priključna vozila, kombinacija vozila, mopede, motocikle). Ovaj standard ne obuhvata vozila kao što su poljoprivredni traktori koji retko služe za transport osoba ili tereta ili za vuču vozila. U tabeli 4.1 koje slede data je sistematizacija vozila prema standardu. Tabela 4.1: Sistematizacija drumskih vozila prema ISO 3833 Podele Opis, namene i primeri
1. MOTORNO VOZILO PUTNIČKI AUTOMOBIL
Vozilo na motorni pogon koje ima 4 ili više točkova, koje se ne kreće po šinama, koje se obično koristi za: transport osoba i/ili tereta, vuču vozila i specijalnu namenu. Ovaj termin uključuje: vozilo koje se napaja iz električne mreže npr. trolejbus, vozilo na tri točka čija masa praznog vozila prelazi 400 kg (vozilo sa manjom masom smatra se motociklom). Putničko vozilo (PV): prevoz do najviše 9 osoba uključujući vozača i prtljag.

241

sa 2 ili 4 ulaznih vrata. Sa mekim i tvrdim pokretnim krovom. 6 i više bočnih prozora. Omogućava eventualni transport tereta. Više od 17 sedišta i mesta za stajanje u prolazu između sedišta (za kraće ture). Limuzina sedan Limuzina kabriolet Limuzina pulman (produžena) Karavan Kombinovano vozilo Kupe Kabriolet i kabriolet kupe Višenamensko vozilo Sa sedištem vozača napred isturenim Specijalno vozilo AUTOBUS Minibus Gradski Više od 17 sedišta i mesta za stajanje za neometano kretanje putnika. Max. Zadnji prtljažni prostor povećan. Obezbeđuje udobnost i nije predviđen za putnike koji stoje. zadnja se mogu vaditi ili preklapati. a može vući i prikolicu. Vozilo od dva spojena dela. Međugradski Autobus za duge linije (turistički) Zglobni Trolejbus Specijalni TERETNO VOZILO (kamion) 242 .4 Standardi i skraćenice za vozila Zatvoreno vozilo. 17 sedišta uključujući sedište vozača. Specifične izvedbe. Za prevoz više od 9 osoba uključujući vozača i prtljag. 2 ili 3 ili 4 bočnih vrata. Vozilo sa otvaranjem krova. 4 ili više sedišta. zatvorena ili sa mogućnošću otvaranja. između zadnjih i prednjih sedišta može biti pregrada. omogućava eventualni transport tereta. 4 ili više sedišta u najmanje 2 reda. Uglavnom za transport tereta. 4. Produženo vozilo. 2 ili više bočnih prozora. Čije karakteristike ne spadaju ni u jednu gore navedenu kategoriju. Autobus koji ima električni pogon preko trole. Može imati jednu ili dvije platforme. Zatvoreno vozilo sa 2 ulazna vrata. Centar točka upravljača u prednjoj četvrtini ukupne dužine vozila.6 ulaznih vrata. 2 ili više sedišta. 4 ili više sedišta u najmanje 2 reda. Karoserija otvorena.

4. Namenjena za transport osoba i prtljaga. odvoz smeća. Tegljač sa kukom. 4. Vozilo bez vlastitog pogona namenjena za transport osoba i tereta. i sl. Specijalne namene. Kombinacija teretnog vozila i 1 ili više prikolica. mešalica za beton). Namenjena za transport osoba i prtljaga. MOPED 243 . SPECIJALNO VOZILO TEGLJAČ ZA PRIKOLICU TEGLJAČ ZA POLUPRIKOLICU 2. samistovarivač. cisterne. Značajnim delom težine ne opterećuje vučno vozilo. odvoz fekalija. radionica. hladnjača. Namenjena za transport tereta. (cisterna. vatrogasno. pumpni agregat. Vozilo na motorni pogon sa dva ili tri točka kome brzina ne prelazi 50 km/h a zapremina motora 50 cm3 . Specijalne namene. Kombinacija tegljača i poluprikolice Kombinacija tegljača sa poluprikolicom i prikolicom. PRIKLJUČNO VOZILO PRIKOLICA Autobus prikolica Prikolica za opštu namenu Kamp prikolica Specijalna prikolica POLUPRIKOLICA Autobus poluprikolica Poluprikolica za opštu namenu Specijalna poluprikolica 3.) Priključuje se na tegljač i značajnim delom težinu prenosi na tegljač. kino projektor. Kombinacija motornog vozila za transport osoba sa prkolicom za transport tereta. za prevoz oštećenih vozila. (cisterna.1 Standardi za vozila Specijalno teretno vozilo Prevoz određenog materijala (npr. Teret na mostnoj platformi opterećuje i vučno i priključno vozilo tj spajanje vozila može biti preko samog tereta. SKUPOVI VOZILA SKUP VOZILA SKUP AUTOBUSA SKUP TEGLJAČA DVOSTRUKI SKUP VOZILA KOMPOZITNI SKUP VOZILA SPECIJALNI SKUP VOZILA Tegljač sa sedlom. Namenjena za transport tereta. namenjenog za vuču vučnim vozilom. i sl. čistač ulica. Za stanovanje. Samo za obavljanje specijalnih radnji (ambulanta. hladnjača. transport stoke. Samo za transport osoba ili tereta za što je potrebna posebna oprema. damper. čistač snega). Kombinacija autobusa sa jednom ili više prikolica za transport putnika.) Motorna vozila spojena sa jednim ili više priključnih vozila. transport drveta. hladnjača.

2: Klasifikacija vozila (TRANS/WP. 71/320 EEC. Klasa II vozilo konstruisano za putnike koji sede ali ima mogućnost za prevoz putnika koji stoje samo na prolazu između sedišta. B) prema pravilniku ECE 52 (vozila malog kapaciteta za prevoz do 22 putnika ne računajući vozača .06 kočenje vozila kategorije M. i Klasa III vozilo konstruisano isključivo za putnike koji sede.2 . Ili jednoj od dvije klase (A.29/78/Rev.Annex 7) L6 L7 ≤ 50 cm3 ili snaga ≤ 4 kW snaga ≤ 15 kW ≤ 45 km/h Kategorija M: vozila sa prevoz osoba s najmanje 4 točka Oznaka Broj sedišta ne računajući sedište vozača M1 ≤ 8 M2 > 8 M3 > 8 Ukupna težina < 5t > 5t Vozila kategorije M2 i M3 pripadaju jednoj od sledeće tri klase (I. i 107 (velika putnička vozila . MOTOCIKL 4. II. godine (Amend. N.točkaši Oznaka L1 L2 L3 L4 L5 Dva točka Tri točka Dva točka Asimetrično tri točka Simetrično tri točka u odnosu na uzdužnu osu vozila Četri točka čija masa neopterećenog vozila je manja od 350 kg i ne uključuje masu baterije kod elektro vozila Četri točka čija masa neopterećenog vozila je manja od 400 kg (550 za vozila za prevoz stvari) i ne uključuje masu baterije kod elektro vozila Izvođenje Zapremina motora ≤ 50 cm3 Max. a imaju i sedišta i Klasa B vozila nisu projektovana za prevoz putnika koji stoje.Classification And Definition Of Power-Driven Vehicles And Trailers. ECE 13.1.1/Amend. 16 April 1999.5 t 244 .Large Passenger Vehicles): Klasa I vozilo ima sedišta i prostor za putnike koji stoje koji dopušta intenzivno kretanje putnika.4 Standardi i skraćenice za vozila Vozilo na motorni pogon sa dva ili tri točka kome sopstvena težina ne prelazi 400 kg.Small Capacity Vehicles): Klasa A vozila projektovana za prevoz putnika koji stoje.4 . brzina km/h ≤ 50 km/h ≤ 50 cm3 >50 cm3 >50 cm3 >50 cm3 ≤ 50 km/h > 50 km/h > 50 km/h > 50 km/h Dopuna 2005.29/78/Rev. III) prema pravilniku ECE 36.00 kočenje vozila kategorije L.1/Amend.i tro. 5. Annex 7/Rev.2. Kategorija N: motorna vozila za prevoz tereta sa najmanje 4 točka ili 3 točka ako im je ukupna težina > 1 t Oznaka Ukupna težina Izvođenje N1 ≤ 3.2 Klasifikacija vozila po ECE pravilnicima Klasifikacija vozila je bazirana na sledećim pravilnicima: TRANS/WP. dvo.2) Kategorija L: vozila sa manje od 4 točka. Tabela 4.2. tabela 4. O i ECE 78.

Motorno vozilo sa točkovima ili gusenicama. vozilo za stanovanje.1.1. Tabela 4. definicija broj 3. Su ona vozila kategorije M I N koji ispunjavaju zahteve ove tačke i proverena su prema uslovima definisanim regulativom. prikolica sa O3 > 3. Takav traktor može biti prilagođen za prevoz tereta i rukovaoca. prevoz tereta ili pokretanje određenih oruđa.uslov Broj mesta za sedenje isključujući mesto vozača nije veći od 6.75 t Samo jedno osovinska prikolica O2 > 0. AF .5 t ≤ 12 t > 12 t Kategorija O: sve vrste priključnih vozila i prikolica Oznaka Ukupna težina Izvođenje O1 < 0. uključuje takođe vozila sa više od četiri bočna prozora AB – sa zakošenim Limuzina (AA) sa zakošenim zadnjim krajem (hatch back). mašina ili prikolica namenjenih za korišćenje u poljoprivredi ili šumarstvu. N O.1 Standardi za vozila N2 N3 > 3. Da bi proizvođač sprečio dostupnost učvršćena mora fizički sprečiti njihovu upotrebu tako da npr.kabriolet Standard ISO 3833:2000.3.1. koje se razlikuje od navedenih AA do AE a koje je vozilo namenjeno za prevoz putnika i njihovog prtljaga u istom prostoru. definicija broj 3.1. Tu spadaju: ambulantna vozila.1.višenamensko Motorno vozilo.1 Definicija tipa nadgradnje Tip nadgradnje vozila označava se kodovima. O4 > 10 t Specijalna vozila vozila za posebnu namenu Su vozila kategorije M. itd. definicija broj 3.limuzina Standard ISO 3833:2000. 2.(M + N x 68) > N x 68 gde je: 245 . za prevoz lica ili tereta a koja poseduje specijalno konstruisanu nadogradnju ili opremu.1. definicija broj 3. pogrebna vozila.75 t ≤ 3.kupe Standard ISO 3833:2000.5 t ≤ 10 t centralnom osovinom.4.5. čija funkcija zavisi bitno od njegove vučne snage i koje je posebno namenjeno za vučenje.1. AE . blindirana vozila.uslov P . Ovakva vozila ne svrstavaju se u kategoriju M1 ako ispunjavaju sledeća dva uslova: 1. tabela 4.1. vozila za hendikepirana lica. AD . guranje. zadnjim vratima AC . (mestom za sedenje se smatra ono koje poseduje odgovarajuće lako dostupno učvršćenje za sedišta). prikolica. Kategorija T -poljoprivredni traktori i traktori za šumarstvo Kategorija G – terenska vozila (Off-Road Vehicles) 4.1. Dostupna se smatraju ona učvršćena koja se mogu koristiti.3: Kodovi za tip nadgradnje Putnički automobili (M1) AA .5 t poluprikolica.2.4.6.karavan Standard ISO 3833:2000. koje ima najmanje dve osovine.1. zavari pločicu ili ugradi trajnu opremu koju je nemoguće uklonitit sa običnim alatom.

vatrogasna vozila SD . procenat“. Zahtevi su često suprotni zbog čega je potrebno vršiti optimizaciju parametara vozila. zapremine prtljažnog prostora.drumsko vučno vozilo (za vuču priključnih vozila) Priključna vozila kategorije O DA . procenat“. kg M = masa u stanju spremnom za vožnju.blindirana vozila SC . procenat“ (eng 5.prikolice za stanovanje SF . komfora vozila.druga vozila posebne namene Klase B CW 4.auto dizalice SG .vučno vozilo .radno mesto vozača Dimenzije unutrašnjosti vozila (putničkog prostora) zavise od mnogih parametara: izgleda karoserije. „5. procenat“ populacije i „95. kod muškaraca. Optimizacija svih uticajnih parametara u domenu navedenih zahteva vrši se na osnovu biomehaničke analize antropometrijskih i antropotehničkih veličina osnovne populacije za koju se projektuje vozilo. Motorna vozila kategorije M2 ili M3 Izvođenje vozila Klase I Klase II Klase III Klase A Jedan nivo CA CI CQ CU Dva nivoa CB CJ CR Zglobno jedan nivo CC CK CS Zglobno dva nivoa CD CL CT Niskopodno jedan nivo CE CM CV Niskopodno dva nivoa CF CN Zglobno niskopodno jedan nivo CG CO Zglobno niskopodno dva nivoa CH CP Motorna vozila kategorije N BA . a kod žena za „1. „95.1. relaksirajući radni položaj za 95% potencijalnih korisnika muške i ženske populacije i zahtev za minimiziranjem gabarita tog radnog mesta. procenat“. „50. Pri projektovanju radnog mesta vozača putničkog motornog vozila osnovni zahtevi su – zahtev za univerzalnim konstrukcinim rešenjem koje će obezbediti ugodan. Sedišta vozila su dizajnirana u skladu sa ergonomskim zahtjevima i uz pomoć modela (šablona) (SAE ili DIN).pogrebna vozila SE . Prema DIN-u 33408 uzorci tela (čoveka) se uzimaju za „5.3 Unutrašnje dimenzije putničkog vozila . Motorna vozila treba da budu prilagođena čoveku.Poluprikolica DB .4 Standardi i skraćenice za vozila P = najveća dozvoljena masa vozila.vozila za stanovanje SB . procenat“ 246 . bezbednosti vozila. percentil) populacije.tegljač (isključivo za vuču pluprikolica) BD .sa sandukom BB .Prikolica DC . željene veličine unutrašnjosti.furgon BC .Prikolica sa centralnom osom Vozila posebne namene SA . kg N = broj sedišta isključujući vozačevo. namene vozila.

1733 malo 5. Referentna tačka sedišta se koristi : . prostor za glavu) je određena potrebnim prostorom za postavljanje zadnje osovine vozila kao i oblikom i potrebnim postorom za rezervoar goriva. procenat odraslog muškarca ili ukoliko se ta pozicija ne može dostići krajnju poziciju sedišta. 50. Npr. procenat i 95. 1510 veliko 95. a uslovljeno je vrstom vozila koje se razvija. Niža sedišta zahtevaju više ispruženu sedeću poziciju putnika pa prema tome i veću unutrašnju dužinu. da se odredi AHP tačka – pozicija pete (eng. 1449 SAE „H-tačka model“ u skladu sa SAE J 826: 1987. 1629 veoma malo srednje 50. hand reach envelopes). 1725 Žene čoveka (bez 1.da se definiše okruženje koje se može dosegnuti rukom (eng. Zakonskim odredbama u mnogim zemljama proizvođači vozila moraju koristiti SAE „H-tačku model“ (H-point template) za određivanje referentne tačke sedišta. prostor za sedenje. procenat butne kosti i donjeg dela noge. Širina unutrašnjeg prostora vozila zavisi od projektovane vanjske 247 . aceclerator hel point) kao referentna tačka za pozicioniranje pedala. Time je određen i izgled zadnjeg dela krova vozila. samo 5% populacije ima manju veličinu.4. Referentna tačka sedišta ili R-tačka (prema ISO 6549) označava poziciju dizajnirane H tačke u krajnjem položaju sedišta kod prilagodljivog sedišta.4. Kod određivanja pozicije dizajnirane H tačke mnogi proizvođači koriste poziciju za model 95. Dužina unutrašnjeg prostora vozila najviše je uslovljena visinom sedišta. da bi se odredila pozicija upravljačkih uređaja u vozilu.1 Standardi za vozila populacija. . Na slici 4. procenat.1 a.4: Veličina tela-klase (DIN 33408) Muškarci Veličina tela-klase Procenat Odgovarajuća visina obuće). predstavlja: 10.da se definiše poziciju elipse očiju (SAE J 941) i tačka oka V 1 / V2 (RREG 77/649) kao osnovu za definisanje vidnog polja vozača. H-tačka je tačka rotacije između torza i butne kosti i uglavnom predstavlja visinu butnog zgloba. Uglovi nagiba tela i razmak između referentne tačke sedišta vozača i zadnjeg sedišta su različiti za različite SAE modele tela. projektovanim osnovnim dimenzijama vozila i zahtevanom veličinom prostora za putnike. a 95 % veću veličinu. „5. 1841 veliko 95. Model tela po DIN-u 33408 je naročito pogodan za dimenziono konstruisanje sedišta i prostora za putnike. mm Veličina tela-klase Procenat Odgovarajuća visina obuće). Tabela 4. Pozicija zadnjeg sedišta (visina referentne tačke sedišta. procenat“ model tela označava malenu telesnu veličinu tj. mm čoveka (bez malo 5. tabela 4. b su prikazani parametri koji određuju lokaciju sedišta.

Veličina prtljažnog prostora se određuje prema ISO 3832.1a: Parametri koji određuju lokaciju sedišta kod putničkih vozila (SAE J 826 Maj 1987. DIN 33408) Slika 4. prostora za rezervni točak i lokacije i veličine prigušivača zvuka. zadnjeg sedišta Prostor za glavu napred Prostor za glavu nazad Visina vozila Od volana do pedale kočnice R-tačka: razmak sedišta Razmak između točkova Ukupna dužina vozila Tipična-mala vozila 460 240 300 940 920 1360 480 710 2430 3840 Tipična-velika vozila 510 300 310 980 950 1400 630 830 2880 4930 248 .tačka.. mehanizma za vrata) i prostora predviđenog za različite uređaje.tačka prema ISO 6549 Slika 4. Na slici 4.1b: Primena modela tela za definisanje lokacije sedišta vozača za teretna vozila H i R. DIN 33408) R-tačka od poda R. od pete (AHP) R. AHP . krivina na karoseriji.tačka.4 Standardi i skraćenice za vozila širine vozila (oblika karoserije tj.položaj pete na kočnici Slika 4.2:Tipične unutrašnje i spoljašnje mere na putničkim vozilima (VDA 239-01) Kote H5 H 30 H 31 H 61 H 63 H 101 L 13 L 50 L 101 L 103 Oznake (SAE J 826. Veličina i izgled prtljažnog prostora zavise od izgleda zadnjeg dela vozila. kao i: pozicije i veličine rezervoara za gorivo.2 su prikazane tipične unutrašnje i spoljašnje mere na putničkim vozilima.

zadnji deo broja VIN i mora se sastojati od osam znakova. napred Prostor za struk.Velika latinična slova I.mora se sastojati od šest znakova (slova i/ili brojeva). usvojen je 1983. Međunarodna šifra za identifikaciju proizvođača. a znakove i redosled određuje proizvođač.A B C D E F G H J K L M N P R S T U V W X Y Z. U VIN broju moraju se upotrebljavati samo sledeće arapske brojke i velika latinična slova: 1234567890 . da se osigura njena jedinstvenost za sva vozila proizvedena u svetu u razdoblju od 30 godina.1. a mesto na vozilu za njegovo postavljanje je predmet standarda ISO 4030:1983. Propis o uvođenju jedinstvenog identifikacionog broja. motocikle i mopede. . Opisni deo vozila.Vehicle Identifier Section) . godine Ova međunarodna norma se primenjuje na: motorna vozila. Tabela 4.4 Identifikacioni broj vozila (VIN)-sadržaj i struktura Umesto ranijeg broja šasije svako novo proizvedeno vozilo dobija broj za identifikaciju. Fabrička identifikacija vozila. (VIS. ISO 3779:1983 Vehicle Identification Number-Content and structure. priključna vozila. (VDS. 2. O i Q ne smeju se upotrebljavati. nazad Prostor za struk.dodeljuje se proizvođaču vozila kako bi se omogućilo prepoznavanje navedenog proizvođača te se upotrebljava zajedno s preostalim delovima VIN broja.Vehicle Description Section) . napred Prostor za ramena.1 Standardi za vozila L 114 W3 W4 W5 W6 W 103 Od prednjeg točka do R-tačke prednjeg sedišta Prostor za ramena.5: Struktura VIN broja Standard 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 ISO 3779 Evropska Unija i Severna Amerika > 500 vozila / godišnje Evropska Unija i Severna Amerika < 500 vozila / godišnje WMI Identifikacija proizvođača Identifikacija proizvođača VDS modelaGodina modelaGodina brojKontrolni brojKontrolni Opisni deo vozila Kod fabrike VIS Serijski broj proizvođača Opisni deo vozila Kod fabrike Oznaka proizvođača Serijski broj proizvođača Identifikacioni broj vozila se sastoji od 17 alfa-numeričkih kombinacija svrstanih u tri grupe: 1. Označava opšte karakteristike vozila. (WMI.World Manufacturer Identifier –ISO 3780) .4. WMI oznaka mora se sastojati od tri znaka. godine. nazad Ukupna širina vozila 1250 1310 1290 1260 1240 1620 1590 1430 1420 1430 1470 1820 4. pri čemu zadnja 249 . 3.

Y.pogon u Sindelfingenu.2.za Nemačku i td. 13-to i 14-to mesto u VIN broju koristi za drugi deo identifikacije proizvođača.R.U. a fabrika koja je proizvela vozilo drugim znakom. tip karoserije.Azija S.Z.4 Standardi i skraćenice za vozila četiri znaka moraju biti brojke. Proizvođači koji proizvode manje od 500 vozila godišnje na trećem mestu WMI stavljaju broj "9".H.L.4.B. VDS šest oznaka 201 024 Ovde može da bude 6 slova i cifara koje pružaju više podataka o vozilu i motoru kao što su serija.P. Treća oznaka ukazuje na proizvođača iz te zemlje (B. Zato ćemo ovde ilustrovati sistem nominalnog obeležavanja motora u firmi "Opel".N.Engine 1) Fam.T. Kod njih se 12-to. tabela 4.Mercedes). Gornji primer: 201.3.serijski broj Označavanje vozila i motora uvodi u svakodnevnu praksu konstruktivne specifičnosti.Evropa Oznaka na drugom mestu definiše zemlju u toj geografskoj zoni (D .D.).Severna Amerika 6. A.I.7. 447874.volan na levoj strani.Common Rail 1) Federal Car Fleet High Output/Carge DI. VIN.Vehicle Identifications Number (17 alfanumeričkih oznaka) Primer oznake firme Mercedes: WDB 201 024 1A 447874 WMI tri oznake WDB Prva oznaka je za geografsku zonu 1. bruto masa i slično.Engine 1) 1 ) -Samo radi razlikovanja motora 1 2 3 Oznake za sisteme napajanja gorivom F Z V Ubrizgavanje benzina u usisni vod motora (pojedinačno) TBI. Objašnjenje označavanja vozila je dato na primeru vozila MERCEDES. Zeland 8.modeli 190 E od 1983 do 1991.5. tip motora. godina proizvodnje (godina modela) mora biti označena prvim znakom VIS.Afrika J. VISosam oznaka 1 A 447874 Treća grupa oznaka daje više podataka o modelu i sadrži fabrički broj.F.X. Ako proizvođač izabere označavanje godine proizvodnje i/ili fabriku u ovom delu.V. X 17 D Označavanje oto i dizel motora kod firme "Opel" T L (Primer za dizel motor) Konstruktivne specifičnosti Modifikacije (Design Specifics) Sistem za napajanje gorivom Radna zapremina motora x 10 u litrima Ekološki propisi koje motor ispunjava Konstruktivne specifičnosti (Design Specifics) C F H I J K L P R S CR. Gornji primer: 1 .Južna Amerika A.K.II -Engine 1) L850 .Mercedes Benz 190 024.M.G.9.0.5. broj osovina.W.E.C.direktno ubrizgavanje 1) Regulisana snaga (Adjusted Power) Komprex Niska snaga/Nadpunjenje Port Deactivation Raised Performance (Forsirani) Super Charger (Visoko nadpunjenje) Fam.Australija i N.centralno ubrizgavanje Karburator 250 .

osovine Dozvoljeno opterećenje 2. Pločica proizvođača identifikacijska je oznaka vozila i kao takva mora biti u skladu sa smernicom EEC 76/114.4. prema želji proizvođača.direktno ubrizgavanje cilindre Ekološki propisi koje motor ispunjava Bez oznake ECE 15. Ova se smernica primjenjuje na motorna vozila. izvedba 251 . Kada zbog zakonskih propisa VIN broj mora biti čitljiva s vanjske strane vozila (u slučaju zatvorenih vozila). Proizvođač VIN oznaka Najveća dozvoljena masa vozila Najveća dozvoljena masa skupa vozila Dozvoljeno opterećenje 1.3. VIN broj mora biti postavljen na desnoj strani vozila te ako je moguće na prednjoj polovini. VIN broj mora biti na vidljivom mestu.1 Standardi za vozila T V Turbo Volume Model X C E X GDI.1 Mesto i način postavljanja identifikacijskog broja Mesto i način postavljanja VIN broja na vozilu je predmet standarda ISO 4030:1983. Smernicom je propisan sadržaj pločice zavisno od kategorije vozila te mesto postavljanja na vozilu.1.4. na šasiji ili kod samonosećih karoserija na delu konstrukcije koji se ne može lako skinuti ili zameniti. priključna vozila. Za pričvršćenje VIN broja proizvođač vozila mora odabrati jedno od ova dva rešenja: . a da su njegove prepravke nemoguće. Dozvoljena je kombinacija oba načina postavljanja na istom vozilu. motocikle i mopede. on mora biti postavljena unutar prostora za putnike neposredno uz nosač vjetrobranskog stakla. slika 4.VIN broj se stavlja direktno na određeni deo vozila. . tako da ostane trajno čitljiv.VIN broj se stavlja na zasebnu pločicu koja je trajno pričvršćena na vozilo. neizbrisiv. osovine Oznaka pogonskog motora Varijanta.04 EC 2005 Z US 83 (Catalytic Converter) LEV L Euronorm ULEV U EC 96 (US 93/94) ZEV 0 D G Dizel motori benzina u 4.04 EC 2000 Y ECE 15.

4 Standardi i skraćenice za vozila Slika 4. 5.produžena kabina.LAGUNA.kabina.80 KS . broj i raspored cilindara. i razlika radne zapremine ne veća od 20%).vazdušno ogibljenje i sl.3: Sadržaj pločice za vozila.2D RN (Tip.ukupna dozvoljena masa. 35 . D. istoga proizvođača i iste proizvođačke oznake tipa koja se bitno ne razlikuju u šasiji i pogonskom motoru. KAMIONI 1. D .snaga motora. po broju i rasporedu pogonskih osovina. 2. L . razlika snage ne veća od 30%. kao i po broju i rasporedu upravljanih osovina.dizel.2= 2188 cm3 zapremina motora. 3. Varijanta tipa vozila: Varijante tipa vozila su sva vozila jednog tipa koja se ne razlikuju po obliku karoserije i po motoru (oto – dizel.normalni razmak osovina. B . 6.tovarni prostor.Furgon i td. 2. T tegljač.1.motor. V . Kamion "FAP-MERCEDES": 1314 BDT (13=13000 kg .Zastava.trambus kabina.kiper. Na primer: - Putničko vozilo Renault: LAGUNA 2. Drumska vozila poseduje oznake koje govore o tipu i opremi vozila. Na slici 4.2.točkovi. 14=140 KS .pomična i 6.). primer FIAT DUCATO Tip vozila: Tipom vozila smatraju se vozila iste kategorije. 6.).V motor. 8 .fiksna kabina 252 . "F".8 NF ("Z". RN. "N". ostala slova u oznaci mogu biti: K .ram.menjač.3500 kg ukupna masa.) Teretno vozilo "ZASTAVA-IVECO": Z-35. "D" -produženi razmak. Izvedba: Izvedbe varijante tipa vozila su vozila jedne varijante s manjim međusobnim razlikama.snaga motora. Tip vozila može sadržavati varijante i izvedbe. 4.oprema i td.4 je prikazano za kamione način označavanja broja točkova na pogonskoj osovini i ukupan broj točkova.

4: Označavanja broja točkova na pogonskoj osovini i ukupan broj točkova 253 .4.1 Standardi za vozila Broj točkova x pogonski/ ostali točkovi Slika 4.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->